Carlos Castaneda :

PRIE O MOI

Naslov originala Carlos Castaneda TALES OF POWER Copyright 1974 by Carlos Castaneda Ali Rights Reserved { ETVRTA KNJIGA sabranih djela C.C. }

DIO PRVI SVEDOK DELA MOI Jedan Sanjar Tajna DIO DRUGI TONAL I NAGUAL Mora Ostrvo tonala Dan tonala Suavanje tonala U vremenu naguala aputanje naguala Krila percepcije DIO TREI OBJANJENJE VRAEVA Tri svedoka naguala Vraeva strategija Mehur percepcije Izuzetna ljubav dvojice ratnika 203 219 250 268 se verovati 97 111 124 141 158 175 191 sastanak i svetlosnih sa znanjem sanjano bia 3 49 76

Ovo je pet stanja usamljene ptice: Prvo, da ona leti ka najvioj taki; drugo, da ne pati za drutvom, ak ni za onim od iste vrste; tree, da svoj kljun ka nebesima prua; etvrto, da nema odreenu boju; peto, da peva veoma umilno. San Juan de la Cruz, Dichos de Luz y Amor

SVEDOK DELA MOI

DIO PRVI

JEDAN SASTANAK SA ZNANJEM

Don Huana nisam video nekoliko meseci. Bila je je sen 1971. Bio sam ubeen da je kod don Henara, u srednjem Meksiku, pa sam obavio neophodne pripreme za vonju od 6-7 dana da ga posetim. Meutim, drugog dana svog putovanja, kao po nekom nagonu, zaustavio sam se u podne pred don Huanovom kuom u Sonori. Parkirao sam kola i peice preao kratko pare do kue. Na moje iznenaenje, naoh ga tu. Don Huane! Nisam oekivao da u te ovde zatei, rekoh. On se nasmeja; kao da ga je moje iznenaenje ushitilo. Sedeo je na praznom sanduku za mleko pored ulaznih vrata. Kao da me oekivao. Bilo je neega otmenog u lakoi s kojom me pozdravio. Skinuo je eir i teatralno mahnuo njime kominim gestom. Onda ga je opet stavio na glavu i vojniki pozdravio. Bio je naslonjen na zid, sedei na sanduku kao da je to sedlo. Sedi, sedi, ree mi razdraganim glasom. Drago mi je to te opet vidim. A ja sam nameravao da nepotrebno prevalim sav taj put do srednjeg Meksika, rekoh. A zatim bih mo rao da vozim natrag u Los Aneles. To to sam te ovde zatekao, utedelo mi je dane vonje. Nekako bi me ve naao, ree on zagonetnim gla som; no, recimo da mi sad duguje tih 6 dana koli ko bi ti bilo potrebno da se vrati 6 dana koje bi

trebalo da iskoristi za obavljanje neega mnogo intere santnijeg nego to je pritiskanje papuice za gas tvog auta. Bilo je neega to je plenilo u don Huanovom osmehu. Njegova toplina bila je zarazna. Gde ti je pisai pribor? zapitao je. Odgovorih da sam ga ostavio u kolima; on ree da bez njega izgledam neprirodno i natera me da odem da ga uzmem. Zavrio sam s pisanjem knjige, rekoh. On upravi dug, neobian pogled u mene, koji mi izazva nekakav svrab u stomaku. Imao sam oseaj kao da mi pritiska trbuh nekim mekim predmetom. Osetio sam da e mi pozliti, ali on tad okrenu glavu i meni se povrati oseanje lagodnosti. eleo sam da priam o svojoj knjizi, ali mi on jed nim pokretom stavi do znanja da o tome ne eli nita da uje. Smekao se. Bio je veseo i vrlo dobro raspolo en i odmah me uvukao u lak razgovor o ljudima i te kuim dogaajima. Na kraju mi je polo za rukom da skrenem razgovor na predmet svog interesovanja. Po eo sam time to sam napomenuo da sam prepravio svo je ranije beleke i da sam uvideo da mi je od poetka naeg druenja davao podroban opis sveta vraeva. S obzirom na ono to mi je tad govorio, poeo sam da postavljam niz pitanja o halucinogenim biljkama. Zato si me terao da tako esto uzimam one mo ne biljke? upitah. On se nasmeja i tiho promrmlja: Zato to si glup. Odmah sam ga razumeo, ali sam hteo da budem siguran, pa se napravih kao da sam preuo. Molim? upitah. Zna ta sam rekao, odvrati on i ustade. U prolazu me potapa po glavi. Prilino si spor, ree. Nije bilo drugog naina da te razdrmam. Dakle, nita od toga nije bilo apsolutno neop hodno? U tvom sluaju, jeste. Meutim, ima drugih tipova ljudi kojima one, izgleda, nisu potrebne. Stajao je pored mene zurei u vrhove bunja na levoj strani kue; zatim je ponovo seo i poeo da pria

o Elihiju, svom drugom ueniku. Rekao je da je Elihio uzeo psihotropne biljke samo jedanput otkako je po stao njegov uenik, ali da je, uprkos tome, vie napredo vao od mene. Senzibilnost je prirodno stanje nekih ljudi, ree. Ti nisi od tih. Ali nisam ni ja. U krajnjim analizama, senzibilnost nije mnogo vana. ta je onda vano? upitah. On kao da je traio pravi odgovor. Od vanosti je da ratnik bude besprekoran, ree napokon. Ali to se samo tako kae, na taj nain se samo izbegava pravi odgovor. Ti si ve ispunio neke za datke magije i verujem da je ovo pravi trenutak da ti navedem izvor svega onoga to je vano. Dakle, rei u da je za ratnika vano da doe do svoje sveukupnosti. ta je to ratnikova sveukupnost, don Huane? Rekao sam da u to samo pomenuti. U tvom ivotu ima jo uvek mnogo nepovezanih krajeva koje e mo rati vrsto da pritegne pre nego to budemo mogli da govorimo o sveukupnosti ratnika. Tu se zavrio na razgovor. Rukom mi je dao znak da uutim. Po svemu sudei, neko ili neto bilo je u blizini. Nagnuo je glavu na levu stranu, kao da oslu kuje. Mogao sam videti beonjae njegovih oiju uprav ljenih ka bunju to se nalazilo s leve strane kue. Ne koliko asaka je paljivo oslukivao i onda ustao, priao mi i proaputao mi na uvo kako treba da izaemo iz kue i proetamo. Da li neto nije u redu? upitah, takoe apatom. Ne. Sve je u redu, ree on. Sve je u najboljem re du. Odveo me je u pustinjsko bunje. Ili smo otprilike pola sata i potom doli do malog okruglog prostora bez vegetacije, istine sa nekih 3 i po metra savreno rav ne i nabijene crvenkaste zemlje u preniku. Meutim, nije bilo znakova da su taj prostor raistile i poravnale maine. Don Huan je seo u njegovo sredite, licem pre ma jugoistoku. Pokazao mi je mesto udaljeno korak-dva od njega i zamolio me da tu sednem, licem prema njemu. ta emo ovde raditi? upitah.

Ovde noas imamo jedan sastanak, uzvratio je. Brzim pogledom je do tanina ispitao okolinu, ok reui se u mestu, sve dok licem nije bio ponovo okre nut prema jugoistoku. Njegovi pokreti me uznemirie. Upitah ga s kim imamo taj sastanak. Sa znanjem, ree on. Recimo da se znanje unja ovuda. Nije mi dozvolio da se uhvatim za taj tajnoviti od govor. Brzo je promenio temu razgovora i veselim gla som me zamolio da budem prirodan, to znai, da hva tam beleke i priam, kao to bismo to inili kod njega. Ono to me u to vreme najvie zaokupljalo bio je ivopisan dogaaj koji se desio pre 6 meseci, kada sam priao s kojotom. Taj dogaaj bio je znaajan zato to sam tad prvi put bio kadar da zamislim ili poj mim, putem svojih ula i pri istoj svesti, opis sveta ka kav daju vraevi; opis u kome je veza sa ivotinja ma putem govora bila prirodna stvar. Neemo se baviti razmatranjem bilo kog iskustva te vrste, ree don Huan sasluavi me. Za tebe nije preporuljivo da se preputa usredsreivanju panje na prole dogaaje. Moemo ih se dotai, ali samo uzgred. Zato je to tako, don Huane? Jo uvek nema dovoljno line snage da trai ob janjenje vraeva. Dakle, postoji objanjenje vraeva! Naravno. Vraevi su ljudi. Mi smo misaona bia. Traimo razjanjenja. Imao sam utisak da jako greim to traim obja njenja. Ne. Tvoja greka je u tome to trai pogodna objanjenja, objanjenja koja odgovaraju tebi i tvome svetu. Ono na emu ti ja zameram je tvoja razboritost. I vra, takoe, objanjava stvari u svome svetu, ali on nije tako krut kao ti. Kako bih mogao da doem do objanjenja vra eva? Akumuliranjem line snage. Lina snaga e te veo ma lako dovesti do objanjenja vraeva. To objanje-

nje nije ono to bi ti nazvao objanjenjem; ipak, ono ini da ovaj svet i njegove tajne budu ako ne jasni, ono bar manje zastraujui. To treba da je sutina jednog objanjenja, ali to nije ono to ti trai. Ti trai odraz svojih ideja. Propustio sam pogodan trenutak za pitanja. No njegov osmeh me podstae da nastavim s razgovorom. Sledee pitanje od velikog znaaja za mene odnosilo se na njegovog prijatelja don Henara i neobino dejstvo koje su na mene imale njegove radnje. Svaki put kad bih doao u kontakt s njim, doivljavao sam najudnije ulne deformacije. Don Huan se nasmeja kad mu to rekoh. Henaro je velianstven, ree on. Ali u ovom tre nutku nema smisla da priamo o njemu, ili o onome ta ti on ini. Ponovo ti kaem da nema dovoljno line sna ge da razmrsi tu stvar. Saekaj dok je bude imao, i tad emo priati. A ta ako je nikad ne budem imao? Ako je nikad ne bude imao, neemo nikad ni pri ati. Hou li je ikad dovoljno imati, s obzirom na brzi nu kojom napredujem? upitah. To zavisi od tebe, odvrati on. Dao sam ti sva po trebna obavetenja. Sada na tebi lei odgovornost da prikupi dovoljno line snage i pretegne tas vage. Govori u metaforama, rekoh. Reci mi to direkt no. Reci mi tano ta treba da inim. A ako si mi to ve rekao, uzmimo kao da sam zaboravio. Don Huan se zakikotao i legao na zemlju stavivi ruke pod glavu. Ti tano zna ta ti treba, ree on. Rekoh da katkad mislim da znam, ali da uglavnom nemam samopouzdanja. Bojim se da brka pitanja, ree. Ratnikovo sa mopouzdanje nije samopouzdanje prosenog oveka. Prosean ovek trai sigurnost u oima posmatraa i to naziva samopouzdanjem. Ratnik trai da bude besprekoran u sopstvenim oima i to naziva skromnou. Pro sean ovek je vezan za svoje prijatelje, dok je ratnik vezan samo za sebe. Ti moda juri nedostino. Nalazi

se na nivou samopouzdanja prosenog oveka sada kada bi trebalo da bude na nivou skromnosti ratnika. Raz lika izmeu ove dvojice je oita. Samopouzdanje podrazumeva da se neto sigurno zna; skromnost ukljuuje besprekornost u delima i oseanjima pojedinca. Pokuavao sam da ivim prema tvojim preporu kama, rekoh. Moda i nisam najbolji, ali za sebe je sam. Je li to besprekornost? Nije. Mora initi bolje od toga. Neprekidno mo ra prevazilaziti svoje mogunosti. Ali, bila bi to ludost, don Huane. Niko to ne mo e uiniti. Ima mnogo stvari koje danas ini, a koje bi ti pre 10 godina izgledale kao ludost. Te stvari se same po sebi nisu promenile, ve se tvoja ideja o tebi samom promenila; ono to je ranije bilo nemogue, sada je sa vreno mogue, i moda je tvoj konani uspeh u tome da promeni samog sebe samo pitanje vremena. U toj stvari jedini mogui pravac za ratnika je da dela dosledno i bez rezerve. O ratnikovom putu ti dovoljno zna da bi se prema njemu i ravnao, ali ti na putu stoje tvo je stare navike i uobiajene radnje. Razumeo sam ta je hteo da kae. Misli li da je i pisanje jedna od tih starih navika koje bih morao da promenim? upitah. Treba li da unitim svoj novi rukopis? Nije odgovorio. Ustao je i osvrnuo se da pogleda ivicu bunja. Rekoh mu kako sam od raznih ljudi dobijao pisma u kojima mi govore da je pogreno to piem o svom uenju. Kao primer iz dosadanje prakse naveli su to kako su uitelji istonih ezoternih doktrina zahtevali da se njihovo uenje uva u apsolutnoj tajnosti. Moda se ti uitelji samo preputaju tome da budu uitelji, ree don Huan i ne pogledavi me. Ja nisam uitelj, ja sam jedino ratnik. Prema tome, zaista ne znam kako se uitelj osea. Ali moda otkrivam stvari koje ne bih smeo, don Huane. Nije vano ta neko otkriva, a ta zadrava za se be, ree on. Sve to radimo, sve to jesmo, poiva u

naoj linoj snazi. Ako je imamo dovoljno, jedna re je dovoljna da promeni tok naeg ivota. Ali, ako nema mo dovoljno line snage, i najvelianstveniji deo mud rosti moe nam biti otkriven a da nam to otkrie ba nita ne znai. Tad utia glas kao da mi otkriva neku poverljivu stvar. Rei u ti sad moda najveu mudrost koju je iko ikad mogao izrei, ree on. Hajde da vidim ta mo e da uini s njom. Da li zna da si ba ovog asa okruen venou? I zna li da tu venost moe da iskoristi ako to e li? Posle duge pauze, tokom koje me je istananim po gledom podsticao da neto izjavim, ja rekoh da ne razumem o emu govori. Tamo! Venost je tamo! ree on pokazujui ka horizontu. Onda je pokazao ka zenitu. Ili tamo, ili moda moemo rei da je venost poput njih. Rairio je ruke da oznai istok i zapad. Gledali smo se. U oima mu je bilo pitanje. ta ti na to kae? upitao je podstiui me da se udubim u ono to je govorio. Nisam znao ta da kaem. Zna li da se moe zauvek rasprostreti u bilo kom od pravaca koje sam ti pokazao? nastavi on. Zna li da i jedan tren moe biti venost? To nije zagonetka; to je injenica, ali samo onda ako se vine do tog trenutka i iskoristi ga da zauvek ponese tvoju sveukupnost u bilo kom pravcu. Gledao me je netremice. To ranije nisi znao, ree smeei se. Sad zna. Otkrio sam ti to, to tebi ama ba nita ne znai, jer nema dovoljno line snage da korisno upotrebi moje otkrie. Ali, kad bi je imao, same moje rei bi ti po sluile kao sredstvo da prikupi svoju sveukupnost i njen presudan deo iznese van granica u kojima je ona sadrana. Priao mi je i prstima me bocnuo u grudi; bio je to lak dodir.

To su te granice o kojima govorim, ree. Van njihovih okvira moe se izai. Mi smo oseanje, svest ko ja je njima ovde zatvorena. Snano spusti obe ruke na moja ramena. Belenica i olovka mi padoe na zemlju. Don Huan zgazi belenicu, zagleda se u mene, a zatim se nasmeja. Upitah ga da li mu smeta to hvatam beleke. On mi ubedljivim glasom ree da mu ne smeta i skloni nogu. Mi smo svetlosna bia, ree ritmino klimajui glavom. A za jedno svetlosno bie vana je samo lina snaga. Ali, ako me pita ta je to lina snaga, moram ti rei da je moje objanjenje nee rastumaiti. Don Huan pogleda put zapadnog horizonta i ree da je preostalo jo nekoliko sati dnevne svetlosti. Ovde treba da ostanemo due vreme, objasni on. Prema tome, ili sedimo u tiini ili priajmo. Za tebe nije prirodno da uti, pa zato hajde da nastavimo raz govor. Ovo ovde je mesto moi i moramo se pre mraka privii na njega. Treba ovde da sedi, to prirodnije moe, bez straha ili nestrpljenja. Izgleda da se najlake oputa kada hvata beleke, prema tome, pii do mile volje. A sad, pretpostavimo da mi pria o svom sanja nju. Nisam bio spreman za ovu iznenadnu promenu te me. On ponovi svoj zahtev. O tome se moglo mnogo pri ati. Sanjanje je nalagalo negovanje jedinstvene kon trole nad sopstvenim snovima do te mere da su se isku stva doivljena u njima i ona doivljena u asovima bu enja sjedinjavala i dobijala istu praktinu vrednost. Vraevi su tvrdili da pod uticajem sanjanja uobia jeni kriteriji razlikovanja sna od jave postaju neprimenljivi. Don Huanovu tehniku sanjanja inila je jedna veba koja se sastojala u pronalaenju svojih ruku u snu. Drugim reima, trebalo je da ovek namerno sanja da trai i da moe da nae svoje ruke u snu tako to bi jednostavno sanjao da ih je podigao do visine svojih oiju.

Posle nekoliko godina, tokom kojih sam to bez uspeha pokuavao, ispunio sam konano i taj zadatak. Gle dajui unazad postalo mi je jasno da sam uspeo tek po to sam uspostavio izvesnu kontrolu nad svetom svoga svakodnevnog ivota. Don Huan je eleo da mu ispriam bit stvari. Po eo sam time to sam mu rekao da mi je vrlo esto iz gledala nepremostivom tekoa da naredim sebi da gle dam u svoje ruke. On me upozorio na to da se rana fa za pripreme, koju je on nazvao zapoinjanje sanjanja, sastoji iz smrtonosne igre koju neiji razum igra sam sa sobom, kao i na to da e neki deo mene uiniti sve to bude mogao da sprei ispunjenje mog zadatka. To bi moglo da obuhvati, rekao je don Huan, utapanje u besmisao, melanholiju, ili ak u samoubilaku depre siju. Ja, meutim, nisam tako daleko otiao. Moje isku stvo bilo je vie lake, komine prirode; uprkos tome, re zultat je bio jednako frustrirajui. Svaki put kad je tre balo da u snu pogledam svoje ruke, desilo bi se neto neobino; poeo bih da letim, san bi mi se pretvorio u komar, ili bi jednostavno postao prijatan doivljaj telesnog uzbuenja; sve u tom snu prelazilo bi granice normalnog u smislu ivopisnosti i zbog toga bi strano zaokupljalo. Pod utiskom te nove situacije, uvek sam za boravljao svoju prvobitnu nameru da posmatram svoje ruke. Jedne noi, sasvim iznenada, pronaao sam svoje ru ke u snu. Sanjao sam kako etam nekom nepoznatom ulicom u nekom stranom gradu i kako iznenada podi em ruke i stavljam ih ispred lica. Imao sam utisak kao da je u meni neto popustilo i dozvolilo mi da posmatram svoje nadlanice. Don Huan je nalagao da tad prebacim pogled sa svojih ruku na bilo koji drugi elemenat u okolini svoga sna im njihova slika pone da se rasipa ili pretapa u neto drugo. Upravo u tom snu prebacio sam pogled na neku zgradu koja je bila na kraju one ulice. Kada se slika zgradi poela rasipati, usresredio sam panju na druge elemente u okolini svoga sna. Krajnji rezultat bi la je neverovatno jasna sloena slika naputene ulice u nekom nepoznatom, stranom gradu.

Don Huan me terao da nastavim sa opisivanjem dru gih iskustava u sanjanju. Dugo smo razgovarali. Poto sam zavrio sa svojim izvetajem, on ustade i ode do bunja. Ja takoe ustadoh. Bio sam nervozan. Za to nisam imao razloga jer mi nita nije izazivalo strah ili zabrinutost. Don Huan se ubrzo vratio. Primetio je moju uznemirenost. Smiri se, ree prihvatajui me paljivo za ruku. Naterao me je da sednem i stavio mi svesku u krilo. Nagovarao me da piem. Kao razlog je naveo da ne bi trebalo da uznemiravam ovo mesto moi nepotrebnim oseanjem straha ili oklevanjem. to li sam se tako unervozio? upitah. To je prirodno, ree on. Neto u tebi je zastra eno tvojim aktivnostima u sanjanju. Sve dok na njih nisi mislio, oseao si se dobro. Ali sada, poto si ih ot krio, samo to se ne onesvesti. Svaki ratnik ima svoj nain sanjanja. Svaki od tih naina je drukiji. Jedina zajednika stvar nam je to se sluimo trikovima ne bismo li naterali sebe da se okanimo traganja. Protivmera je da se ustraje uprkos svim tim preprekama i razoaranjima. Upitao me zatim jesam li sposoban da izaberem teme za sanjanje. Rekoh da pojma nemam kako to da uinim. Objanjenje vraeva kako izabrati temu za sanja nje, ree on, jeste da ratnik bira tu temu tako to u glavi promiljeno zadrava jednu predstavu dok pre kida svoj unutranji dijalog. Drugim reima, ako je spo soban da jedan trenutak ne razgovara sa samim sobom i da tad zadri predstavu ili misao o tome ta eli u sanjanju, makar to bilo samo za asak, eljena tema e mu doi. Siguran sam da si to uinio, premda toga nisi bio svestan. Nastade duga pauza i don Huan tad poe da mirie vazduh. inio je to kao da proiava nos; izdahnuo je nekoliko puta veoma snano kroz nozdrve. Trbuni mi ii mu se skupie u grevima, koje je kontrolisao krat kim udisajima vazduha. Neemo vie priati o sanjanju, ree. Moglo bi da te opsedne. Ako neko hoe da u bilo emu uspe,

taj uspeh mora doi postepeno, uz veliki napor, ali bez stresa ili opsesije. Ustao je i uputio se do ivice bunja. Nagnuo se i za gledao u lie. Posmatrao ga je kao da neto ispituje u njemu, ne prilazei suvie blizu. ta to radi? upitah ne mogavi da suzdrim zna tielju. On se okrete prema meni, osmehnu se i podie obrvu. bunje je puno udnih stvari, ree i ponovo sede. U glasu kojim je to rekao bilo je toliko nemarno sti da me je uplaio vie nego da je iznenada vrisnuo. Sveska i olovka mi ispadoe iz ruku. On se smejao i opo naao me govorei da su moje preterane reakcije jedan od onih nepovezanih krajeva koji jo uvek postoje u mom ivotu. Hteo sam neto da kaem, ali mi on to ne dopusti. Preostalo je jo samo malo od dana, ree on. Ima drugih stvari kojih se moramo dotai pre no to se smrai. Zatim dodade da sam, sudei po plodovima mog sa njanja, morao nauiti kako da prekinem svoj unu tranji dijalog kad to hou. Rekoh mu da sam to na uio. Na poetku naeg druenja, don Huan je opisao jo jedan postupak: dugu etnju tokom koje je pogled pot puno neusredsreen. Preporuivao je da se ni u ta direktno ne gleda, ve da se, sa blago ukrtenim oima, zadri periferna slika svega to im se predstavlja. Tvr dio je da bi ovek, ako bi zadrao svoj neusredsreen pogled na nekoj taki iznad samog horizonta, mogao opaziti skoro sve ispred sebe u opsegu od 180 stepeni. Uveravao me je da je ta veba jedini nain da se pre kine unutranji dijalog. Ranije je traio da ga izvetavam o svom napredovanju, a zatim je prestao da pita o tome. Rekoh don Huanu da sam tu tehniku godinama vebao i da nisam opazio bilo kakvu promenu, koju, uos talom, nisam ni oekivao. Meutim, jednog dana sam sa zaprepaenjem shvatio da sam upravo hodao oko 10 minuta a da sebi nisam rekao ni jednu jedinu re.

Pomenuh don Huanu da mi je tom prilikom takoe postalo jasno da prekidanje unutranjeg dijaloga sadri vie nego samo odstranjivanje rei koje sebi govorim. Celokupni moj misaoni proces se zaustavljao, i tad bih oseao da bukvalno lebdim, da plutam. To stanje pre raslo bi u oseanje panike, tako da sam kao protivlek morao da zapoinjem svoj unutranji dijalog. Rekao sam ti ve da je unutranji dijalog ono to nas prizemljuje, ree don Huan. Svet je ovakav ili onakav, ovo ili ono, jedino zato to ga mi sebi takvim predstavljamo. Don Huan je objasnio da se ratniku prolaz u svet vraeva otvara tek onda kad naui da prekine svoj unu tranji dijalog. Sutina magije je u tome da promeni nae shvatanje sveta, ree on. A da se to postigne, jedini nain je da se prekine unutranji dijalog. Ostalo je zaista nepo trebno. Sada si u situaciji da zna kako nita od onoga to si video ili uradio, izuzimajui zaustavljanje unutra njeg dijaloga, ne moe samo po sebi da izmeni bilo ta u tebi, ili u tvome shvatanju sveta. Uslov je, naravno, taj da ta promena ne sme da bude zbrkana. Sada moe da razume zato uitelj ne vri pritisak na svog ue nika. To bi samo prouzrokovalo opsesiju i morbidnost. Zamolio me je da izloim pojedinosti drugih iskus tava koja sam doiveo prekidanjem unutranjeg dijaloga. Nabrojao sam sva kojih sam mogao da se setim. Razgovarali smo dok se nije smrklo, kada vie ni sam mogao s lakoom da hvatam beleke; morao sam da obratim panju na pisanje, to mi je naruavalo koncentraciju. Don Huan to opazi i poe da se smeje. Ukazao je na to da sam ispunio jo jedan magijski zadatak pisanje bez koncentracije. Istog trenutka kad je to rekao, ja shvatih da zaista nisam obraao panju na svoje beleenje. Kao da je to bila neka odvojena aktivnost s kojom nisam imao nikakve veze. Oseao sam se neobino. Don Huan me zamoli da sednem do njega, u sredite kruga. Ree da je isuvie mrano i da vie nije bezbedno da sedim tako blizu ivice bunja. Osetih kako mi se marci penju uz kimu, pa skoih do njega.

Posadio me tako da sedim licem okrenut prema ju goistoku i zatraio da naredim sebi da utim i ne mislim. U prvi mah nisam mogao to da uinim i zato sam trenutak-dva bio nestrpljiv. Don Huan mi okrenu lea i kaza da se naslonim na njegovo rame. Ree mi da, poto budem smirio misli, moram drati oi otvo rene i gledati bunje na jugoistoku. Tajanstvenim gla som dodade da mi postavlja problem, i da u, ako ga budem reio, biti spreman za sledei pogled na svet vraeva. Maloduno sam mu postavio pitanje o prirodi tog problema. On se tiho zakikotao. ekao sam da mi odgo vori, a onda se neto u meni iskljuilo. Osetih kao da lebdim. Ui kao da mi se otpuie i tad zauh bezbroj umova u bunju. Bilo ili je tako mnogo da ih nisam mogao razlikovati. Osetih kako tonem u san i tad mi, odjednom, neto privue panju. Nije to bilo neto to je ukljuilo moj misaoni proces; nije to bila vizija, niti uticaj okoline, pa ipak, svest mi je bila neim zaokup ljena. Bio sam potpuno budan. Pogled mi je bio usredsreen na jednu taku na ivici bunja, ali nisam ni gle dao ni mislio, niti, pak, govorio sam sa sobom. Moja oseanja bila su jasni telesni oseti; rei im nisu bile po trebne. Osetih kako jurim kroz neto beskrajno. Moe biti da je jurilo ono to su obino bile moje misli; u svakom sluaju, imao sam oseaj da sam zahvaen odro nom zemlje koji me je nosio sa sobom kao to talas nosi svoju krestu. Osetih navalu u stomaku. Neto me je vuklo u bunje. Mogao sam ispred sebe da razaznam njegovu tamnu masu. Ali to nije bilo neko neodreeno crnilo kao obino. Mogao sam da vidim svaki bun kao da sam svaki zasebno gledao u tami sutona. bunje kao da se kretalo; mnoina njegovog lia bila je poput crnih skutova koji su leprali prema meni kao da su noeni vetrom, ali vetra nije bilo. Njihovo hipnotizirajue lepranje me apsorbovalo; bilo je to mrekanje to je pulsi ralo i koje kao da ih je sve blie i blie vuklo k meni. Onda opazih neku svetliju siluetu koja kao da se isticala na crnim obrisima bunova. Usredsredih pogled na jednu taku U pravcu te svetlije siluete na kojoj sam mogao da razaberem ukastozelen sjaj. Zatim je pogledah

neusredsreeno i tad sa sigurnou zakljuili da je svetlija silueta neki ovek koji se krio u bunju. U tom asu, moja svest bila je u najudnijem sta nju. Bio sam svestan okoline i misaonog procesa koji je ta okolina pokrenula u meni, pa ipak nisam mislio onako kako to obino inim. Na primer, kad sam shva tio da je ta silueta u bunju bila ovek, prisetio sam se jednog drugog doivljaja u pustinji; tom prilikom sam opazio, dok smo don Henaro i ja nou ili kroz bunje, da se u njemu, iza nas, skriva neki ovek, ali onog asa kad sam pokuao racionalno da objasnim taj fenomen, onaj ovek mi se izgubio iz vida. Meutim, ovog puta se osetih nadmonijim, tako da sam odbio da uopte bilo ta objanjavam ili mislim. Za trenutak sam imao utisak da mogu da zadrim tog oveka i pri silim ga da ostane tu gde jeste. Tad osetih neki neo bian bol u trbunoj duplji. Neto kao da se pocepalo u meni i vie nisam mogao da trbune miie drim zategnute. Istog asa kad sam popustio, crni obris neke ogromne ptice, ili neto slino tome, sunu iz bunja na mene. Kao da se silueta onog oveka preobratila u obris ptice. Svesno i jasno osetih strah. Ostadoh bez daha, a onda prodorno vrisnuh i padoh na lea. Don Huan mi pomoe da se uspravim. Lice mu je bilo vrlo blizu moga. Smejao se. ta je to bilo? uzviknuh. On me uutka stavivi mi ruku na usta. Priblii svoje usne mom uvu i proapta da treba da odemo odavde hladnokrvno i pribrano, kao da se nita nije dogodilo. Ili smo jedan pored drugog. Njegov korak je bio oputen i ravnomeran. Nekoliko puta se brzo osvrnuo. Ja uinih isto, i dvaput ugledah crnu masu, koja kao da nas je pratila. Zauh iza sebe neki jeziv vrisak. Proiveh trenutke krajnjeg uasa; trbuni miii su mi podrhtavali u talasima; oni su navirali u grevima, koji su postajali tako jaki da su me jednostavno naterali da potrim. O mojoj reakciji moe se govoriti jedino don Huanovim renikom; njime mogu rei da mi je telo, zbog

straha koji sam preivljavao, bilo sposobno da izvri ono to je on nazivao hodom moi, a to je tehnika kojoj me je bio nauio pre nekoliko godina, i koja se sastojala u tome da se tri kroz no a da se pri tom ne pogrei ili ozledi. Nisam bio u potpunosti svestan ta sam uinio ni na koji nain. Iznenada sam se opet naao kod don Huana. Po svemu sudei, i on je trao, tako da smo sti gli istovremeno. Upalio je svoju petrolejku, okaio je o tavansku gredu i usput me zamolio da sednem i da se opustim. Cupkao sam u mestu neko vreme, dok mi nervoza nije postala podnoljivija. Onda sam seo. On mi krepko naredi da se ponaam tako kao da se nita nije desilo i prui mi moju svesku. Nisam primetio da sam je u silnoj urbi da odem iz bnnja bio ispustio. ta se to dogodilo, don Huane? upitah napokon. Imao si sastanak sa znanjem, ree on pokazujui glavom prema crnom rubu pustinjskog bunja. Odveo sam te tamo jer sam jo ranije u jednom trenutku spa zio znanje kako se unja oko kue. Ti bi mogao rei da je znanje znalo da dolazi i da te je ekalo. Osetio sam da ga je bolje sresti na istini moi nego ovde. Zatim sam izvrio proveru da vidim ima li dovoljno line snage da ga izdvoji od ostalih stvari oko nas. Ti si to dobro uinio. ekaj! usprotivih se. Video sam siluetu oveka koji se krio iza jednog buna, a potom sam video neku ogromnu pticu. Nisi ti video oveka! ree on znaajno. Niti si video pticu. Ta silueta u bunju i ono to je poletelo k nama bio je noni leptir. Ako bi eleo da se pravilno izrazi renikom vraeva, a to bi, inae, tvojim renikom reeno, bilo vrlo smeno, onda bi mogao rei da si se noas sastao s nonim leptirom. Znanje je noni leptir. Pogledao me prodorno. Svetlost petrolejke mu je udno senila lice. Skrenuh pogled u stranu. Moda e imati dovoljno line snage da noas razrei tu tajnu, ree on. Ako ne noas, moda sutra; seti se, jo uvek mi duguje 6 dana.

Don Huan ustade i ode u kuhinju, koja se nalazila u zadnjem delu kue. Uzeo je petrolejku i postavio je do zida, na okrugli kratak panj koji mu je sluio kao klupa. Seli smo jedan naspram drugog i posluili se sa malo pasulja i mesa iz lonca koji je bio stavio pred nas. Jeli smo utei. S vremena na vreme bi me pogledao ispod oka, i kao da se s mukom uzdravao da se ne nasmeje. Oi su mu bile kao dve pukotine. Kad bi me pogledao, malo bi ih rairio i tada bi mu vlane ronjae odbijale svetlost petrolejke. Kao da ih je koristio da njima, kao ogleda lom, stvara odblesak. Igrao se svetlou i skoro neprimetno tresao glavom svaki put kad bi usredsredio po gled na mene. Usledio bi zadivljujui treptaj svetlosti. Postao sam svestan njegovih pokreta tek kad ih je po novio nekoliko puta. Bio sam ubeen da je, dok je to inio, imao na umu neki odreen cilj. Bio sam prisi ljen da ga to pitam. Imam za to odreen razlog, ree on uverljivo. Svojim oima te smirujem. Ne ini mi se da postaje nervozniji, zar ne? Morao sam da priznam kako se oseam sasvim opu tenim. To neprestano svetlucanje u njegovim oima nije bilo pretee niti me je na bilo koji nain plailo ili uznemiravalo. Kako me to smiruje svojim oima? upitah. On ponovo neprimetno zatrese glavom. Ronjae su mu zaista odsijavale svetlost petrolejke. Pokuaj da to sam uradi, ree mi usput dok je ponovo punio tanjir jelom. Moe se tako i sam smi riti. Pokuao sam da tresem glavom; pokreti su mi bili uasni. Takvim trzanjem se nee smiriti, ree on i nasmeja se. Umesto toga e te zaboleti glava. Tajna nije u tome kako trese glavom, ve u oseanju koje dolazi do oiju iz ovog dela ispod trbuha. On te i podstie da to ini. Pogladio se oko pupka. Poto sam zavrio s jelom, mlitavo se naslonih na gomilu drva i nekih vrea od debelog platna. Pokuao

sam da podraavam njegove kretnje glavom. Don Huan kao da je beskrajno uivao. Kikotao se i udarao po bu tinama. Tad neka iznenadna buka prekide njegov smeh. Zauh udan dubok zvuk, poput onog kad se lupka po drvetu, koji je dolazio iz bunja. Don Huan mi bradom dade znak da budem na oprezu. To zove mali noni leptir, ree suvo. Skoih na noge. Istog trenutka onaj zvuk zamuknu. Pogledah don Huana ne bi li mi objasnio. On uini ko mian pokret bespomonosti i slee ramenima. Jo nisi odrao svoj sastanak, dodao je. Rekoh mu da se oseam bezvrednim i da moda treba da odem kui i vratim se onda kad se budem oseao jaim. Pria besmislice, ree on odseno. Ratnik prima svoju sudbinu, ma kakva ona bila, i prihvata je s kraj njom skromnou. On sa skromnou prihvata to to jeste ne kao osnovu za aljenje ve, kao ivotni izazov. Svakome od nas treba vremena da razume tu stvar i da se s njom potpuno saivi. Ja sam, na primer, mrzeo i sam pomen rei "skromnost". Ja sam Indijanac, a mi Indijanci smo uvek bili skromni i nismo inili nita drugo osim to smo saginjali glavu. Mislio sam da skromnost nije na ratnikovom putu. Prevario sam se! Sada znam da skromnost jednog ratnika nije skromnost nekog prosjaka. Ratnik ni pred kim ne saginje glavu, ali, istovremeno, on nikome ne dozvoljava ni da to ini pred njim. Prosjak, s druge strane, pada na kolena za jedan jedini novi i ulizuje se svakom koga smatra viim od sebe; ali, u isto vreme, zahteva da mu se ulizuje neko ko je nii od njega. To je razlog zbog kojeg sam ti danas rekao da ne razumem kako se oseaju uitelji. Ja znam jedino za skromnost ratnika, i to mi nikad nee dopustiti da bu dem ma iji uitelj. utali smo neko vreme. Njegove rei izazvae u me ni dubok nemir. Bio sam potaknut njima i u isto vreme obuzet onim to sam video u pustinji. Moja svesna procena bila je da me don Huan dri u aci i da svakako mora znati ta se zapravo odigrava.

Predao sam se takvim razmiljanjima, kad me iz njih tre ono isto udno lupkanje. Don Huan se osmehnuo i zakikotao. Tebi se svia skromnost prosjaka, ree on tiho. Klanja se razumu. Uvek mislim da me varaju, rekoh. To je sutina mog problema. U pravu si. Varaju te, uzvrati on s osmehom koji je razoruavao. Nego, nee to biti tvoj problem. Prava njegova sutina je u tome to misli da te ja namerno laem, zar ne? Jeste. Postoji neto u meni to mi ne doputa da verujem da je ono to se odigrava stvarno. Ponovo si u pravu. Nita od tog to se odigrava nije stvarno. ta time misli da kae, don Huane? Stvari su realne tek poto neko naui da se slae s njihovom realnou. To to se desilo ove veeri, na primer, za tebe ne moe biti realno, jer se niko s tobom ne bi mogao sloiti oko toga. Hoe da kae da nisi video ta se dogodilo? Naravno da sam video. Ali ja se ne raunam. Ja sam jedan od onih koji te lau, sea se? Don Huan se smejao dok nije poeo da kalje i da se gui. Smeh mu je bio prijateljski, ak i kad mi se podsmevao. Ne obraaj panju na sve moje nerazumljive rei, ree on uverljivo. Zaista pokuavam da te smirim i znam da se osea kao kod kue jedino kad si po muen. Njegov izraz bio je hotimino smean, te se obojica nasmejasmo. Rekoh da me ono to mi je maloas kazao uplailo vie nego ita. Mene se boji? upita on. Ne tebe, ve onog to ti predstavlja. Ja predstavljam ratnikovu slobodu. Boji li se nje? Ne. Ali se plaim ogromnosti tvog znanja. Tu za mene nema ni utehe ni sklonita. Opet brka stvari. Uteha, sklonite, strah sve su to raspoloenja na koja si navikao a da nikad nisi

ispitao njihovu vrednost. Kao to se da videti, crni vra evi su ve zadobili svu tvoju privrenost. Ko su to crni vraevi, don Huane? To su nai prijatelji. A budui da si s njima, i ti si crni vra. Razmisli trenutak. Moe li skrenuti sa staze koju su ti oni obeleili? Ne moe. Misli i postupci su ti zauvek vezani za njihove termine. To je ropstvo. Ja sam ti, s druge strane, doneo slobodu. Sloboda je skupa, ali cena nije nemogua. Dakle, plai se svojih zavojevaa, svojih uitelja. Ne trai vreme i snagu plaei se mene. Znao sam da je u pravu, ali sam, uprkos svom iskre nom slaganju s njim, takoe znao da e me moje dosa danje ivotne navike neizbeno naterati da se drim svoga starog puta. Zaista sam se oseao kao rob. Posle duge utnje, don Huan me upita da li imam dovoljno snage da se jo jedanput uhvatim ukotac sa znanjem. Hoe da kae, s nonim leptirom? upitah pola u ali. Telo mu se zgri od smeha. Kao da sam mu odista ispriao najsmeniji vic na svetu. ta stvarno misli kad kae da je znanje noni leptir? upitah. Ba to to kaem, odgovori on. Noni leptir je noni leptir. Mislio sam da si do sada, sa svim svojim postignuima, stekao dovoljno snage da vidi. Umesto toga, ti si ugledao oveka, a to nije bilo istinsko vienje. Na poetku mog uenja, don Huan je opisao pojam vienja kao posebnu sposobnost koju bi neko mogao da razvije i koja bi mu tad omoguila da shvati kraj nju sutinu stvari. Tokom godina naeg druenja razvio sam ideju da je to to on podrazumeva pod vienjem neko intui tivno poimanje stvari, odnosno sposobnost da se neto odmah razume, ili, pak, da se pronikne u ljudska sadejstva i da se u njima otkriju skrivena znaenja i motivi. Rekao bih da si noas, kad si se suoio s nonim leptirom, pola gledao a pola video, nastavi don Huan. U tom stanju, iako nisi u potpunosti bio onakav kakav si obino, bio si jo uvek sposoban da bude potpuno svestan da raspolae svojim poznavanjem sveta.

Don Huan zauta i pogleda me. U prvom trenutku nisam znao ta da kaem. Kako sam ja to raspolagao svojim poznavanjem sveta? Tvoje poznavanje sveta reklo ti je da se u bunju jedino mogu nai ivotinje koje se unjaju ili ljudi koji se kriju iza lia. Zadrao si tu misao, i sasvim je pri rodno to si morao nai i naina kako da njoj prilagodi svet. Ali ja uopte nisam mislio, don Huane. Hajde da to onda ne zovemo miljenjem. Pre je to navika da svet uvek usaglaavamo s naim mislima. Kad nije usaglaen, mi ga jednostavno nateramo da to bude. Noni leptiri tako krupni kao ovek ne mogu biti ak ni misao, i zato je za tebe ono to je bilo u bunju morao biti neki ovek. Ta ista stvar se dogodila i s kojotom. Tvoje stare navike su takoe odredile prirodu tog susreta. Neto se odigralo izmeu tebe i njega, ali to nije bio razgovor. I sam sam bio u istom kripcu. Rekao sam ti da sam jed nom priao s jelenom; ti si priao s kojotom, ali ni ti ni ja neemo nikad saznati ta se zapravo u to vreme odigravalo. ta mi to govori, don Huane? Kad sam shvatio objanjenje vraeva, bilo je suvie kasno da saznam ta mi je jelen uinio. Rekao sam da smo priali, ali nije bilo tako. Rei da smo razgovarali samo je nain koji mi omoguava da o tome govorim. Taj jelen i ja smo neto uinili, ali ti vreme kad se sve to odigravalo, bilo mi je potrebno da prilagodim svet svojim idejama, ba onako kako si i ti uinio. Celog svog ivota sam priao, ba kao i ti, i zato su prevagnule moje navike koje su se protegle i na jelena. Kad mi je jelen priao i uinio to to je uinio, bio sam prinuen da to shvatim kao razgovor. Da li je to objanjenje vraeva? Nije. To ja tebi objanjavam. Ali ovo to govorim nije u suprotnosti s njim. Njegova tvrdnja me bacila u stanje velikog intelek tualnog uzbuenja. Neko vreme sam zaboravio na unjanje nonog leptira, pa ak i da hvatam beleke. Trudio

sam se da rastumaim njegove izjave, i to nas uplete u dugu raspravu o odraajnoj prirodi naeg sveta. Svet je, prema don Huanu, morao da odgovara svom opisu; to jest, taj opis je sam sebe odraavao. Sledee to je objasnio bilo je da smo navikli da se odnosimo prema naem opisu sveta preko onoga to je on nazvao navikama. Ja sam naveo re nameravanje, mislei da je to mnogo obuhvatniji izraz kojim se odreuje svojstvo ljudske svesti pomou kojeg ona prosuuje o nekoj nameri ili namerava to da uini. Naa diskusija podstaknu krajnje zanimljivo umo vanje. Preispitan u svetlosti don Huanovog objanjenja, moj razgovor s kojotom dobio je nov karakter. Bio sam zaista nameravao da povedem taj dijalog, budui da nikada nisam saznao za drukiji nain uspostavljanja kontakta. Isto tako sam bio uspeo u tome da se pri lagodim opisu da se openje odigrava kroz dijalog, pa sam tako postigao da opis odraava sam sebe. Jedan trenutak bio sam vrlo ushien. Don Huan se nasmeja i ree da to to na mene toliko deluju rei predstavlja jo jedan vid moje ludosti. Uinio je komi an pokret kao da govori bez glasa. Svi mi prolazimo kroz iste smicalice, ree on posle dueg utanja. Jedini nain da se one savladaju je taj da ustraje u tome da se ponaa kao ratnik. Ostalo dolazi samo od sebe i po sebi. ta je to ostalo, don Huane? Znanje i mo. Ljudi od znanja imaju oboje. Pa ipak, nijedan od njih ti ne bi mogao rei kako ih je stekao, sem da je produio da dela kao ratnik i da se U datom trenutku sve promenilo. Pogledao me je. Kao da je bio neodluan, no onda ustade i ree da mi nema druge nego da odrim svoj sastanak sa znanjem. Osetih drhtaj; srce mi poe ubrzano da lupa. Ustao sam. Don Huan je obiao oko mene kao da me ispituje sa svih strana. Onda mi je dao znak da sednem i nasta vim s pisanjem. Ako bude suvie uplaen, nee biti u stanju da odri svoj sastanak, ree on. Ratnik mora da bude

hladnokrvan i sabran i nikada ne sme gubiti prisustvo duha. Stvarno se bojim, rekoh. Noni leptir ili ne, ali tamo u bunju se neto unja. Naravno da se unja! uzviknuo je. Zameram ti to ne odustaje od miljenja da je to neki ovek, upravo kao to ne odustaje ni od toga da si priao s kojotom. Jedan moj deo je potpuno razumeo o emu je re; meutim, moje drugo lice nije poputalo uprkos tom dokazu, i bilo se vrsto priljubilo uz razum. Rekoh don Huanu da njegovo objanjenje ne zado voljava moja ula, iako se u dui potpuno slaem s njim. Eto, to nedostaje reima, ree uverljivim glasom. One nas uvek prisiljavaju da se oseamo prosveeno, ali, kad god se okrenemo da pogledamo svet, uvek nas ostave na cedilu, tako da se na kraju suoimo sa svetom isto onako kao i ranije neprosveeno. Zbog toga vra radije dela nego to pria, i u tu svrhu prihvata nov opis sveta opis u kojem prianje nije toliko vano i gde nova dela imaju nove odraze. On sede do mene i, gledajui me netremice, zamoli me da mu kaem ta sam stvarno video u bunju. U tom trenutku suoio sam se sa vrlo zanimljivom protivrenou. Bio sam video taman obris nekog oveka, ali sam takode video da se ta kontura preobrazila u pticu. Uverio sam se, dakle, u neto to mi razum ne bi dopustio da smatram moguim. Ali radije nego da odbacim sav svoj razum, neto u meni je odredilo i kao prihvatljive mogunosti zadralo delove mog doivljaja, kao, na primer, veliinu i glavne oznake onoga crnog obrisa, dok je odbacilo njegove druge delove, kao, recimo, preobraanje tog obrisa u pticu. Tako sam postao ubeen da sam video oveka. Don Huan je zaurlao od smeha kad sam mu izneo svoju nepriliku. Ree da e mi, ranije ili kasnije, obja njenje vraeva priskoiti u pomo, i da e mi tad sve biti savreno jasno, a da nee morati da bude razumno ili nerazumno. U meuvremenu, mogu ti pomoi samo tako to u ti garantovati da ono nije bio ovek, ree on.

Don Huanov uporni pogled sasvim me pokoleba. Telo mi zadrhta samo od sebe. Naterao me da se osetim uznemirenim i nervoznim. Traim oiljke na tvome telu, objasni on. Moe biti da to ne zna, ali veeras si se na onom mestu propisno porvao. Kakvu to vrstu oiljaka trai? Ne traim, zapravo, oiljke, ve znake, oznake u tvojim svetleim vlaknima, oblastima svetlosti. Mi smo svetlosna bia, i zato se sve to jesmo i sve to oseamo pokazuje u naim vlaknima. Ljudska bia imaju samo njima svojstvenu svetlost. To je jedini nain da ih iz dvojimo od drugih svetlosnih ivih bia. Da si veeras video, primetio bi da onaj obris u bunju nije bilo svetlosno ivo bie. Hteo sam da nastavim s pitanjima, ali mi on stavi ruku na usta i uutka me. Onda se priblii i proapta mi na samo uvo da treba da sluam i pokuam da ujem tiho pucketanje, nene, priguene korake nonog leptira po suvom liu i granicama. Nisam mogao nita da ujem. Don Huan iznenada ustade, usput dohvati petrolejku i ree da idemo da sednemo pod trem kod ulaznih vrata. Proveo me je kroz zadnji deo kue i oko nje, pored ivice bunja, a jednostavno smo mogli da proemo kroz sobu i izaemo na ulazna vrata. On to objasni time da je bitno uka zati jasno na nae prisustvo. Kuu smo zaobili s leve strane. Don Huan je iao veoma sporo. Koraci su mu bili slabi i neodluni. U ruci mu je podrhtavala petro lejka. Upitah da li je s njim sve u redu. On mi namignu i proapta kako taj veliki noni leptir koji se unja okolo ima sastanak s mladiem, i kako je najbolje da mu sporim korakom klonulog starca pokae da to nije on. Kad smo napokon doli pred kuu, don Huan okai petrolejku o gredu i posadi me leima prema zidu. On sede desno od mene. Sedeemo ovde, ree on, a ti e pisati i razgovarati sa mnom sasvim prirodno. Noni leptir koji je danas onako sunuo na tebe tu je negde, u bunju.

Uskoro e doi da te izbliza pogleda. To je razlog to sam okaio petrolejku ba iznad tebe. Svetlost e po moi nonom leptiru da te nae. Kad bude doao do ivice bunja, on e te pozvati. To je poseban zov. On ti sam po sebi moe pomoi. Kakav je to zov, don Huane? To je pesma. Uvreujui zov koji isputaju noni leptiri. Obino se ne moe uti, ali onaj noni leptir u bunju je redak primerak; ue jasno njegov zov koji e te, pod uslovom da si besprekoran, pratiti do kraja ivota. Kako e mi on to pomoi? Noas e pokuati da dovri ono to si ranije zapoeo. Ratnik vidi samo onda kada je sposoban da prekine svoj unutranji dijalog. Danas si, tamo u bunju, svojevoljno prekinuo svo ju priu. Tad si video. To to si video nije bilo jasno. Mislio si da je to ovek. Ja kaem da je to bio noni leptir. No nijedan od nas dvojice nije u pravu, ali to je zbog toga to moramo da govorimo. Ja sam jo uvek u prednosti zato to vidim bolje od tebe i to mi je objanjenje vraeva dobro poznato; stoga znam, mada ni to nije potpuno tano, da je taj obris koji si veeras video bio noni leptir. A sad, budi tih, odagnaj misli i dopusti malom no nom leptiru da ti opet doe. Jedva da sam mogao da hvatam beleke. Don Huan se smejao i terao me da nastavim s pisanjem kao da me nita nije uznemiravalo. Dotae mi ruku i ree da je pisanje najbolji tit koji imam. Nikad nismo razgovarali o nonim leptirima, na stavi on. Sve dosad nije bilo pravo vreme za to. Kao to ve zna, duh ti je bio neuravnoteen. Da bi se su protstavio tome, nauio sam te da ivi kao ratnik. Istina je da ratnik zapravo poinje sa ubeenjem da mu je duh neuravnoteen; dakle, ivei s mnogo kon trole i svesti, ali bez urbe ili prinude, on daje sve od sebe da postigne tu uravnoteenost. U tvome sluaju, kao i u sluaju svakog oveka, tvoju neuravnoteenost je prouzrokovao zbir svih tvo-

jih postupaka. Ali sad kao da si u pravom raspoloenju da se razgovara o nonim leptirima. Kako si saznao da je ba sad pravi trenutak da se govori o njima? U jednom trenutku sam, kad si stigao, spazio onoga nonog leptira kako se unja ovuda. Prvi put je bio prijateljski raspoloen i otvoren. Video sam ga i ranije u planinama oko Henarove kue, ali je tada bio samo pretea pojava koja je odraavala tvoju nesreenost. U tom trenutku zauh neobian zvuk. Podseao je na prigueno krckanje granica koje se taru jedna o drugu, ili na brektanje malog motora negde u daljini. Menjao je opseg tonova kao po muzikoj lestvici, stvara jui nekakav sablastan ritam. Onda je nestao. Bio je to noni leptir, ree don Huan. Moda si ve primetio da nema ba nijednog da leti oko petro lejke, iako je njena svetlost dovoljno jaka da ih pri vue. Nisam na nju obraao panju, ali im me je don Huan upozorio, osetio sam i sam neku udnu tiinu u pustinji oko kue. Ne uzbuuj se, ree on hladnokrvno. Nema toga na ovom svetu to ratnik ne moe da razjasni. Vidi, ratnik sebe smatra ve mrtvim, dakle, nema ta da izgubi. To najgore mu se ve dogodilo i zato je nepo muen i hladnokrvan; sudei o njemu po njegovim postupcima ili reima, niko ne bi nikada posumnjao u to da se on u sve uverio. Don Huanove rei, a iznad svega njegovo raspolo enje veoma su me smirivali. Rekoh mu da u svako dnevnom ivotu nikad nisam preivljavao takav strah i da mi se telo gri od uasa pri samoj pomisli na ono tamo u mraku. Tamo, tamo je jedino znanje, ree uverljivo. Isti na, znanje je zastraujue; ali, ako ratnik prihvati nje govu zastraujuu prirodu, on brie njegovu ogromnost. Ponovo se zau ono udno brektanje. Kao da se pri bliilo i pojaalo Paljivo sam oslukivao. to sam mu vie poklanjao panju, to mi je bilo tee da odredim njegovu prirodu. Nije bilo poput glasa neke ptice ili

kopnene ivotinje. Ton svakog brektaja bio je bogat i dubok; neki od tonova su bili niski, a drugi visoki. Imali su ritam i specifino trajanje; neki su bili dugi, i uo sam ih kao jedan jedinstven zvuk; drugi su bili kratki i tekli su u nizu, kao kratko tektanje mainske puke. Noni leptiri su glasnici ili, bolje reeno, zatit nici venosti, rekao je don Huan poto je onaj zvuk prestao. Iz nekog razloga, ili bez ikakvog razloga, njima je na uvanje poverena zlatna praina venosti. Ta mi metafora nije bila poznata. Zamolih ga da mi je objasni. Noni leptiri nose prah na svojim krilima, ree on. Taman, zlatan prah. To je prah znanja. Njegovo objanjenje uinilo je tu metaforu jo ne jasnijom. Oklevao sam jedan trenutak pokuavajui da naem najbolji nain kako da formuliem svoje pitanje. Tad on ponovo poe da pria. Znanje je najudnija stvar, ree, naroito za ratnika. Znanje je za njega neto to dolazi odjednom, to ga obuzme, i odlazi dalje. Kakve veze ima znanje s prahom na krilima nonih leptira? upitah ga posle dueg utanja. Znanje dolazi plutajui poput estica zlatnog pra ha, istog onog koji prekriva krila nonih leptira. Dakle, znanje je za ratnika poput tuiranja zlatnom prainom ili kupanja u njenoj kii. Stavio sam mu, to sam utivije mogao, do znanja da me je njegovo objanjenje jo vie pomelo. On se nasmeja i uveri me da govori savreno smisleno, samo to moj razum ne doputa da se opustim i to shvatim. Noni leptiri su od pamtiveka bili bliski prijatelji i pomagai vraeva, ree on. Nisam se ovog predmeta ranije dotakao jer jo nisi bio spreman. Ali, kako moe prah na njihovim krilima da bude znanje? Videe. Stavi ruku preko moje sveske i ree da zatvorim oi, da se umirim i ne mislim. Ree da e mi pomoi zov nonog leptira iz bunja. Budem li obratio panju na njega, on e mi rei sve o neminovnim dogaajima.

Naglasio je da ne zna kako e se uspostaviti veza izmeu nonog leptira i mene, niti zna kojim emo se terminima sporazumevati. Terao me je da se ponaam prirodno, da se uzdam u sebe i verujem u svoju linu snagu. Posle nestrpljenja i nervoze u poetku, uspeo sam da se smirim. Misli su mi polako nestajale iz glave, sve dok mi um nije ostao potpuno prazan. Zvui koji su dopirali iz bunja kao da se pojaae im sam se smirio. Zau se ponovo onaj udni zvuk za koji je don Huan rekao da ga stvara noni leptir. Registrovao se kao neko oseanje u meni, a ne kao misao mog uma. Nije mi delovao pretee ni zlonamerno. Bio je prijatan i jednostavan. Podseao je na detinje tepanje. Vratio mi je uspomenu na deaia koga sam nekada pozna vao. Dugi zvui podseali su me na njegovu bucmastu plavokosu glavu, a oni kratki, odseni, na njegov smeh. Pritislo me je najteskobnije oseanje, pa ipak nisam mislio; osetih da me titi bol. Nisam vie mogao da sedim i srozah se na pod. Bio sam toliko tuan da poeh da mislim. Nametnuo sam sebi bol i tugu i iznenada se naao usred nekog unutranjeg razgovora o onom deaku. Brektanje bese prestalo. Oi su mi bile zatvo rene. uo sam don Huana kako ustaje, a onda osetio kako mi pomae da sednem. Nisam eleo da govorim. On je utao. uo sam ga pored sebe. Otvorih oi; on bese kleknuo ispred mene i paljivo mi ispitivao lice osvetljavajui ga petrolejkom. Naredio mi je da stavim ruke na stomak. Ustao je, otiao u kuhinju i doneo mi vode. Poprskao me malo po licu a ostatak mi dao da popijem. Seo je do mene i dodao mi moje beleke. Rekoh mu da me onaj zvuk zapleo u najbolnija matanja. Preputa se preko svake mere, ree on suvo. Onda se zadubio u misli kao da trai neku odgova rajuu primedbu koju bi mi uputio. Zadatak za noas je vienje ljudi, ree konano. Prvo mora da zaustavi svoj unutranji dijalog, a zatim da stvori sebi sliku osobe koju eli da vidi; svaka misao koju neko zadri u pameti dok uti, za pravo je nareenje, budui da nema drugih misli koje

bi se s njom nadmetale. Veeras, onaj noni leptir u bunju eli da ti pomogne, i zato e ti pevati. Njegova pesma e doneti zlatne estice i tad e videti osobu koju si izabrao. eleo sam da mi kae vie pojedinosti, ali mi on odsenim pokretom dade znak da nastavim zapoeto. Borio sam se malo da zaustavim svoj unutranji dijalog, posle ega sam se potpuno smirio. Tad sam smiljeno zadrao kratku misao o jednom svom pri jatelju. Verovao sam da sam sklopio oi samo za tren, a onda postadoh svestan da me neko drma za ramena. To sam lagano spoznavao. Otvorih oi i naoh se gde leim na levom boku. Bio sam, po svemu sudei, za spao tako dubokim snom da se nisam ni seao kad sam tresnuo na zemlju. Don Huan mi opet pomoe da sednem. Smejao se. Imitirao je moje hrkanje, govorei da ne bi verovao da neko moe tako brzo da zaspi da se u to nije uverio vlastitim oima. Ree da bi mu bilo zadovoljstvo da bude u mojoj blizini uvek kad treba da uinim neto to moj razum ne shvata. Odgurnuo je od mene moju svesku i rekao da moramo poeti sve iz poetka. Postupio sam ponovo onako kako je trebalo. Opet se zaulo ono udno brektanje. Ovog puta, meutim, nije dolazilo iz bunja; pre bih rekao da se sve de avalo u meni, kao da su ga proizvodile moje usne, ruke ili noge. Zvuk me je ubrzo celog obuzeo. Oseao sam kao da su mekane lopte prsle iz mene ili kao da udaraju u mene; to je smirivalo, naroito oseaj da sam zasut tekim pamunim pahuljama. Iznenada uh kako je nalet vetra otvorio neka vrata i tad ponovo poeh da mislim. Pomislih kako sam upropastio jo jednu pri liku. Otvorih oi i naoh se u svojoj sobi. Stvari na mom pisaem stolu bile su tamo gde sam ih ostavio. Vrata su bila otvorena; napolju je duvao jak vetar. Kroz glavu mi prolete misao da bi trebalo proveriti bojler. Tad zauh kloparanje klizeih prozora koje sam sam postavio i koji se nisu dobro uklopili u prozorski okvir. To kloparanje bilo je puno besa, kao da je neko hteo da ue. Zadrhtah od straha. Ustadoh sa stolice. Osetih kako me neto vue. Vrisnuh.

Don Huan me je drmusao za ramena. Uzbueno mu opisah svoju viziju. Bila je toliko iva da sam drhtao. Osetio sam da sam maloas u svoj svojoj telesnosti sedeo za svojim pisaim stolom. Don Huan u neverici odmahnu glavom i ree da sam genije u tome da prevarim samog sebe. Nije se inilo da ga je impresioniralo to to sam uinio. Glatko je sve odbacio i naredio mi da ponem iz poetka. Tad opet zauh onaj tajanstveni zvuk. Doao mi je, kao to to don Huan bee govorio, u obliku kie zlatnih estica. Nisam ih oseao kao glatke mrljice ili listie, kako ih on bese opisao, ve vie kao okrugle mehure. Plovili su ka meni. Jedan od njih se rasprsnuo i otkrio mi jedan prizor. Kao da se bio zaustavio pred mojim oima i otvorio razotkrivi neobian predmet. Liio je na neku peurku. Nesumnjivo sam sve gledao, jer to to sam doivljavao nije bio san. Peurkasti pred met ostao je nepromenjen u polju moje vizije i onda se rasprsnuo, kao da se ugasila svetlost kojom je bio obasjan. Zatim je usledila neopisiva tama. Osetih neki drhtaj, nekakav vrlo uznemirujui trzaj, i tad, odjed nom, shvatih da me neko drmusa. U isti mah mi se ukljuie sva ula. Don Huan me je silovito drmusao, a ja sam ga gledao. Mora da sam ba u tom trenutku otvorio oi. On mi poprska lice vodom. Njena hladnoa mi je veoma prijala. Posle kratke pauze hteo je da zna ta se dogodilo. U pojedinostima mu ispriah svaki detalj svoje vizije. Ali ta sam to video? upitah. Svog prijatelja, odvrati on. Nasmejah se i strpljivo mu objasnili da sam video peurkastu figuru. Mislio sam da je bila dugaka oko 30 centimetara, premda nisam imao merila za procenu takvih dimenzija. Don Huan istae da je tu jedino vano oseanje. Ree da su moja oseanja merila za procenjivanje stanja postojanja tog predmeta koji vidim. Iz tvog opisa i tvojih oseanja moram zakljuiti da je tvoj prijatelj vrlo fin ovek, ree on.

Njegove rei me zbunie. Ree da je taj peurkasti oblik nuno pojavno ob lije ljudskih bia onda kad ih vra vidi sa udaljeno sti, ali da se, kada je ta osoba koju vra vidi u ne posrednoj blizini, to ljudsko svojstvo prikazuje kao jajolika skupina svetleih vlakana. Nisi neposredno pred sobom gledao svog prija telja, ree on. Zbog toga se i pojavio kao peurka. Zato je to tako, don Huane? To niko ne zna. To je prosto nain na koji se ljudi pojavljuju u ovoj osobenoj vrsti vienja. Dodao je da svaka karakteristika peurkastog oblika ima posebno znaenje, ali da je poetniku nemogue da ih ispravno protumai. Tad se setih jedne zagonetne uspomene. Pre neko liko godina, u stanju ne-obine stvarnosti izazvane uzi manjem psihotropnih biljki, doiveo sam ili opazio da je, dok sam gledao u vodenu struju, do mene doplutala skupina mehura koji su me progutali. Zlatni mehuri to sam ih maloas doiveo u viziji doplutali su do mene i progutali me na potpuno isti nain. U stvari, mogao bih rei da su ove dve skupine imale istu strukturu, isti sastav. Don Huan je nezainteresovano sluao moje komen tare. Ne troi snagu na sitnice, ree on. Ima posla s onom beskrajnou tamo. Pokretom ruke pokaza prema pustinjskom bunju. Nita ne bi koristilo ako bi tu velianstvenost pre obratio u neto shvatljivo. Ovde, oko nas, je venost. Upustiti se u njeno uproavanje do neke prihvatljive besmislice triavo je i upravo kobno. Zatim je uporno zahtevao da se potrudim da vi dim jo jednu osobu iz kruga svojih poznanika. Dodade da bih morao nastojati, im se vizija okona, da sam izronim do pune svesti o svojoj neposrednoj okolini. Uspeo sam da zadrim sliku jo jednog peurkastog oblika, ali dok je onaj prvi bio ukast i mali, ovaj drugi je bio beliast, krupniji i izoblien. Kad smo zavrili razgovor o dva oblika koje sam video, bio sam zaboravio nonog leptira u bunju

to me je neto pre toga tako nadmono opsedao. Rekoh don Huanu da me zapanjuje to to imam takvu spo sobnost da odbacim neto to je toliko sablasno. Kao da sam bio neka druga osoba, a ne ja. Ne vidim zato od svega toga pravi toliku zbrku, ree don Huan. Kad se dijalog prekine, ovaj svet se rui, a na povrinu izranjaju udne strane nas samih, kao da su dotad bile strogo uvane naim reima. Ti si takav kakav jesi zato to sam sebi govori da si takav. Poto je malo poutao, don Huan me podstae da nastavim sa dozivanjem prijatelja. Ree da je stvar u tome da se pokua videti to je mogue vie puta, da bi se oseanjima odredio pravac njihovog toka. Pozvao sam uzastopno 32 osobe. Posle sva kog pokuaja, zahtevao je od mene da paljivo i po drobno protumaim sve ono to sam u viziji opazio. Promenio je, meutim, taj postupak kad sam se izvetio u izvoenju toga to sam inio, to je procenio po mom trenutnom prekidanju unutranjeg dijaloga, po sposob nosti da sam otvorim oi na kraju svakog doivljaja, i po mom vraanju uobiajenim aktivnostima bez ikakvog prelaza. Zapazio sam tu promenu dok smo razgovarali o boji peurkastih oblika. On je ve bio zakljuio da to to sam nazivao koloritom nije bila nijansa boje, ve sjaj razliitog intenziteta. Ba sam se spremao da opiem neki ukast sjaj koji sam doiveo u viziji, kad me on prekide i tano opisa to to sam video. Od tada, sadraj svake vizije nije razmatrao tako kao da je razumeo ono to sam mu govorio, ve kao da je i sam to video. Kad ga zamolih da mi to protumai, on odluno odbi da o tome govori. Poto sam dozvao trideset drugu osobu, shvatih da sam video raznovrsne peurkaste oblike, i plamsanja, i da su u meni izazvali razliita oseanja, od blagog uzbuenja do krajnjeg gaenja. Don Huan objasni da su ljudi ispunjeni konfigura cijama koje mogu bili elje, problemi, alost, brige, i tako dalje. Zastupao je miljenje da samo neki izuzetno moan vra moe razmrsiti znaenje tih konfiguracija,

i da zato treba da se zadovoljim posmatranjem samo opteg oblika ljudi. Bio sam veoma umoran. Oni udni oblici neim su zaista zamarali. Sve uzevi, imao sam oseaj munine. Nisu mi se svideli. Nagnali su me da se oseam zaroblje nim i osuenim. Don Huan mi naredi da beleim da bih odagano turobnost. Posle dugog utanja, u toku kojeg nisam mogao nita da piem, on zatrai od mene da pozovem ljude koje e mi on sam izabrati. Izronie nizovi novih oblika. Oni nisu bili peurkasti, ve su vie liili na prevrnute japanske olje za ake. Neki su bili glavoliki, ba kao i stopa olja za ake; drugi su bili okruglastiji. Oblici su bili privlani i mirni. Osetih da u njima ima nekog njima svojstvenog oseanja sree. Odskakivali su za razliku od prethodne skupine na koju je Zemljina tea delovala. Nekako, sama injenica to su bili prisutni ublaila je moj zamor. Meu osobama koje je izabrao bio je i njegov ue nik Elihio. Kada prizvah Elihiovu viziju, to izazva u meni jak trzaj koji me je izbacio iz vizionarskog stanja. Elihio je imao neki dugaak beo oblik koji se trzao i koji kao da je skakao na mene. Don Huan mi objasni da je Elihio vrlo talentovan uenik i da je, bez sumnje, primetio da ga neko vidi. Drugi don Huanov izabranik bio je Pablito, don Henarov uenik. Pablitova vizija me je ak jae prodrmala no Elihiova. Don Huan se toliko smejao da su inu se suze kotr ljale niz obraze. Zato su ti ljudi drukije uoblieni? upitah. Oni imaju vie line snage, odgovori on. Kao to si, moda, primetio, oni nisu vezani za zemlju. ta im je dalo tu lakou? Da li su se oni kao ta kvi i rodili? Svi smo mi roeni tako laki i nevezani, ali posta jemo teki i nepokretni. Sami sebe takvima inimo. Dakle, zbog toga moda i moemo rei da su ti ljudi drukije uoblieni jer ive kao ratnici. To, ipak, nije bitno. Od znaaja je da se sad nalazi na ivici. Pozvao

47 ljudi, i ostao ti je samo jo jedan bi upotpunio izvornih 48. Setio sam se tog trenutka kako mi je pre nekoliko godina rekao, dok smo razgovarali o kukuruznoj ma giji i gatanju, da vra poseduje 48 zrna kukuruza. Nikada mi nije objasnio zato. Upitah ga opet: Zato 48? 48 je na broj, ree on. On nas i ni ljudima. Ne znam zato. Ne troi snagu na idiotska pitanja. Ustao je i protegao se. Ree mi da i ja to uinim. Opazih da je obzorje postalo neto svetlije. Ponovo sedosmo. On se nagnu k meni i priblii usta mom uvu. Poslednja osoba koju e pozvati nee biti vizija, ve "pravi" Henaro, proapta on. Osetih talas uzbuenja i radoznalosti. Brzo obavih sve pripreme. Neobian zvuk sa ivice bunja oive s novom snagom. Skoro da sam ga bio zaboravio. Progu tae me oni zlatni mehurovi i tad u jednom od njih ugledah lino don Henara. Stajao je preda mnom dr ei svoj eir u ruci. Smekao se. Brzo otvorih oi i zaustih da to kaem don Huanu, ali pre nego to sam mogao i re da prozborim, telo mi se ukruti kao da ska; kosa mi se nakostrei i zadugo nisam znao ta da inim ni ta da kaem. Preda mnom je stajao don He naro. Lino! Okrenuh se prema don Huanu; on se smekao. Onda obojica prsnue u gromoglasan smeh. I ja pokuah da se nasmejem. Nisam mogao. Ustadoh. Don Huan mi dodade solju vode. Pio sam meha niki. Mislio sam da e me poprskati po licu. Umesto toga, on mi ponovo napuni solju. Don Henaro se poea po glavi i sakri osmeh. Zar nee da pozdravi Henara? upita don Huan. S velikim naporom sam sredio misli i oseanja. Na kraju sam don Henaru promrmljao nekakav poz drav. On se nakloni. Zvao si me, zar ne? upita on smeei se. Promucah da sam zapanjen to ga vidim. Da, zvao te je, upade don Huan.

si da

Pa, evo me, ree mi don Henaro. ta mogu da uinim za tebe? Razum kao da mi se lagano pribrao i napokon iznenada spoznah. Misli su mi bile kristalno jasne i znao sam ta se zapravo odigralo. Doao sam do zakljuka da je don Henaro bio u poseti kod don Huana, i da je, im su uli da se pribliavaju moja kola, don Henaro kriom nestao u bunju gde je ostao skri ven do mraka. Verovao sam da je taj zakljuak uverljiv. Don Huan, budui da je, bez sumnje, on rukovo dio svim tim, davao je s vremena na vreme reenja zagonetki, i tako upravljao razvojem stvari. U po desnim trenucima, don Henaro je inio primetnim svo je prisustvo, a kad smo don Huan i ja krenuli kui, on nas je upadljivo pratio da bi poveao moj strah. Potom je ekao u bunju i stvarao onaj udni zvuk kad god bi mu don Huan za to dao znak. Don Huan mu je morao dati znak da se pojavi iz bunja onda kad su mi oi bile zatvorene i poto me je bio zamolio da pozovem don Henara. Zatim je don Henaro svakako dotrao na trem, priekao da otvorim oi, i tad me na smrt preplaio. Jedine protivrenosti u shemi moga loginog obja njenja bile su da sam zapravo video kako se ovek koji se skrivao u bunju preobraa u pticu, i da sam najpre vizualizovao don Henara kao jednu predstavu u zlatnom mehuru. U mojoj viziji on je bio obuen isto onako kako se posle toga i pojavio. Budui da nije bilo loginog naina da objasnim te protivrenosti, pretpo stavio sam, to sam u slinim situacijama uvek inio, da je emocionalna napetost morala odigrati vanu ulo gu u odreivanju onoga to sam verovao da sam video. Poeo sam prilino bezvoljno da se smejem pri po misli na taj njihov jeftin trik. Izneh im svoje zaklju ke. Oni se gromoglasno nasmejae. Iskreno poverovah da njihov smeh znai poputanje. Zar nije istina da si se skrivao u bunju? upitah don Henara. Don Huan sede na zemlju i uhvati se obema ru kama za glavu.

Ne. Nisam se skrivao, ree don Henaro mirno. Bio sam daleko odavde kad si me pozvao, pa sam doao da te vidim. Gde si to bio, don Henaro? Daleko. Koliko daleko? Don Huan me prekide i ree da se don Henaro pojavio da bi mu udovoljio, a ne da bih ga ispitivao gde je bio, jer nije bio nigde. Don Henaro mi priskoi u pomo i ree da mogu da ga pitam to god hou. Ako se nisi skrivao oko kue, gde si onda bio, don Henaro? upitah. Bio sam kod svoje kue, ree mi on krajnje iskreno. U srednjem Meksiku? Da! To je jedina kua koju imam. Pogledali su se i ponovo prsnuli u smeh. Znao sam da teraju egu sa mnom, ali odluih da se dalje ne raspravljam. Smatrao sam da su morali imati razloga da se upuste u jednu ovako paljivo razraenu igru. Seo sam. Oseao sam se doslovce kao prepolovljen; jedan deo mene nije uopte bio okiran i mogao je zdravo za go tovo da prihvati bilo koji od don Huanovih ili don Henarovih postupaka. Ali drugi deo mene je to odluno odbijao; bio je to moj najjai deo. Svesno sam procenio da sam prihvatio don Huanov magijski opis sve ta jedino na intelektualnoj osnovi, dok ga je moje telo, kao jedan entitet odbacivalo, otuda moja nedoumica. Tokom godina druenja sa don Huanom i don Henarom, doiveo sam neobine pojave kao telesna, a ne kao intelektualna iskustva. Neto ranije te noi, izvrio sam hod moi koji je, s gledita mog razuma, bio ne shvatljivo postignue; a povrh svega, imao sam i neverovatne vizije jedino posredstvom svoje sopstvene volje. Objasnih im prirodu svoje bolne, a istovremeno i iskrene nedoumice. Ovaj momak je genije, ree don Huan don Henaru odmahujui glavom u neverici.

Ti si veliki genije, Karlitos, ree don Henaro kao da prenosi poruku. Seli su pored mene don Huan s desne a don He naro s leve strane. Don Huan primeti da e uskoro jutro. U tom asu ponovo zauh zov nonog leptira. Bio se premestio. Zvuk je sad dolazio iz suprotnog pravca. Pogledah u obojicu; izdrah njihove netremine poglede. Moja logika shema poe se rasipati. Zvuk je bio hipnotiki pun i dubok. Tad zauh priguene korake, mek hod kako kri suvo ipraje. Ono brektanje se priblii i ja se sklupah uz don Huana. On mi suvo naredi da ga vidim. Uinih ogroman napor, ne toliko da zadovoljim njega koliko sebe. Bio sam siguran da je don Henaro bio noni leptir. Ali don Henaro je sedeo sa mnom; ta je, onda, bilo u bunju? Noni leptir? Brektanje je odjekivalo u mojim uima. Nisam mo gao sasvim da prekinem svoj unutranji dijalog. uo sam zvuk, ali ga vie nisam mogao kao ranije osetiti u svome telu. uo sam istinske korake. Neto je puzilo u mraku. Zau se glasno lomljenje kao da se skrila grana, a onda me iznenada obuze uasno seanje. Pre nekoliko godina proveo sam stravinu no u div ljini, kad me je neto Izmuilo svojim napadima, neto vrlo lako i meko to mi bee stalo na vrat i pritiskalo me dok se nisam srozao na zemlju. Don Huan je obja snio taj dogaaj kao susret sa saveznikom, tajanstve nom silom koju vra ui da opazi kao entitet. Nagnuh se blie ka don Huanu i proaptah to ega sam se setio. Don Henaro nam se puzei priblii. ta je rekao? upita on don Huana apatom. Kazao je da je ono tamo saveznik, uzvrati don Huan tihim glasom. Don Henaro otpuza natrag i sede. Onda se okrete meni i ree glasnim apatom: Ti si genije. Tiho su se smejali. Don Henaro pokaza glavom prema bunju. Idi tamo i epaj ga, ree on. Skini gae i prepadni vraga u njemu. Tresli su se od smeha. Zvuk je u meuvremenu pre stao. Don Huan mi naredi da zaustavim misli, ali da

oi drim otvorene i pogled usredsredim na ivicu bunja ispred sebe. Ree da je noni leptir menjao poloaj zato to je don Henaro tu i da e, ako mi se bude po kazao, izabrati da se pojavi spreda. Posle kratke borbe da stiam svoje misli, opet zapazih onaj zvuk. Bio je puniji no ikad. Zauh najpre priguene korake po suvarcima, a onda ih osetih na telu. U tom asu razaznah crnu masu ispred sebe, na ivici bunja. Tad osetih da me neto drma. Otvorih oi. Don Huan i don Henaro stajali su iznad mene a ja sam kle ao, kao da sam bio zaspao u ueem poloaju. Don Huan mi dade malo vode i ja ponovo sedoh naslonivi se leima na zid. Ubrzo je svanulo. bunje kao da se budilo. Jutar nja hladnoa bila je sveza i okrepljujua. Don Henaro nije bio noni leptir. Moja racionalna konstrukcija se raspadala. Nisam vie nita eleo da pitam, ali nisam hteo ni da utim. Najzad sam morao da progovorim. Ali, ako si bio u srednjem Meksiku, don Henaro, kako si onda doao ovamo? upitah. Don Henaro napravi ustima neke smene i krajnje razdragane grimase. Zao mi je, ree on, ali moja usta ne ele da go vore. Onda se okrete ka don Huanu i ree osmehujui se: Zato mu ti ne kae? Don Huan je oklevao. Onda ree da je don Henaro, kao savren umetnik magije, kadar da uini udesna dela. Don Henarove grudi se napumpae kao da su to uinile don Huanovc rei. inilo se da je udahnuo to liko mnogo vazduha da su mu grudi izgledale dvaput vee nego inae. Izgledalo je da e svakog asa poleteti. Podskoio je. Imao sam utisak da ga je taj vazduh u pluima naterao da skoi. Koraao je tamo-amo po prljavom podu sve dok oito nije povratio kontrolu nad grudima; potapao se po njima i vrlo snano po eo dlanovima da trlja grudne i trbune miie kao da

isputa vazduh iz unutranje automobilske gume. Na pokon je seo. Don Huan se osmehivao. Oi su mu sijale od ushi enja. Pii svoje beleke, naredio mi je tiho. Pii, pii, ili e umreti! Onda je primetio da ak ni don Henaro vie ne smatra moje beleenje neim tako neobinim. Tano! uzvrati don Henaro. Ba sam neto raz miljao da se i sam latim pisanja. Henaro je ovek od znanja, ree suvo don Huan. A kao ovek od znanja, savreno je sposoban da se prebacuje preko velikih razdaljina. Podsetio me da smo jednom, pre nekoliko godina, sva trojica bili u planinama, i da je tad don Henaro, u nastojanju da mi pomogne da prevaziem svoj glupi razum, izveo zapanjujui skok od 10 milja na vrhove Sijere. Zapamtio sam taj dogaaj, ali i injenicu da ak nisam mogao ni pojmiti da je skoio. Don Huan dodade kako je don Henaro sposo ban da u izvesnim trenucima izvodi neobina dela. U izvesnim trenucima Henaro nije Henaro, ve njegov dvojnik, ree on . Ponovio je to nekoliko puta. Tad me obojica po gledae kao da oekuju moju predstojeu reakciju. Nisam razumco ta je mislio pod tim njegov dvoj nik. To nikad ranije ne bee pomenuo. Zamolih ga da mi objasni. Ima jo jedan Henaro, ree on. Pogledasmo se meusobno. Poeh s lakoom da shvatam. Don Huan mi dade znak oima da nastavim da govorim. Ima li brata blizanca? upitah okrenuvi se ka don Henaru. Naravno, ree on. Imam blizanca. Nisam mogao da odredim da li me magare ili ne. Obojica su se kikotali preputajui se tome poput dece kad zbijaju obesnu alu. Moe rei, nastavi don Huan, da je u ovom trenutku Henaro njegov blizanac.

Ova izjava ih natera da ponu da se valjaju od smeha. Ali ja nisam mogao da uestvujem u njihovom veselju. Telo mi je i nehotice podrhtavalo. Don Huan mi strogim glasom ree da sam suvie teak i uobraen. Shvati ve jednom! naredi mi on suvo. Zna da je Henaro vra i besprekoran ratnik. Samim tim je sposoban da izvede takva dela koja bi prosenom oveku bila nezamisliva. Njegov dvojnik, taj drugi Hena ro, jedno je od tih dela. Ostadoh bez rei. Nisam mogao da shvatim da me tek samo podbadaju. Za ratnika poput Henara, nastavi on, stvoriti toga drugog nije tako nedostian poduhvat. Poto sam dugo razbijao glavu oko toga ta dalje da kaem, upitah: Da li je taj drugi poput tog poje dinca? Taj drugi je sam pojedinac, odvrati don Huan. Njegovo objanjenje poprimilo je neverovatan obrt, mada zaista nije bilo vie neverovatno no ostalo to su uinili. Od ega je taj drugi napravljen? upitah don Huana posle izvesnog oklevanja. Nema naina da se to sazna, ree on. Da li on postoji, ili je samo iluzija? Postoji, naravno. Da li bi se onda moglo rei da je napravljen od krvi i mesa? upitah. Ne. Tako se ne bi moglo rei, odgovori don He naro. Ali, ako on isto tako postoji kao j a . . . Postoji kao ti? rekoe don Huan i don Henaro uglas. Gledali su se i smejali sve dok nisam pomislio da e im pripasti muka. Don Henaro je bacio svoj e ir na zemlju i poeo da igra oko njega. Igrao je ustro i skladno i, iz nekog neobjanjivog razloga, krajnje smeno. Moda je taj humor proisticao iz njegovih izu zetno profesionalnih pokreta. Taj nesklad bio je tako suptilan i u isto vreme tako oit da sam se presamitio od| smeha.

Nevolja je s tobom, Karlitos, u tome, ree po to je opet seo, to si genije. Moram da saznam o dvojniku, rekoh. Nema naina da se sazna da li je od krvi i mesa, ree don Huan. Nema, jer ne postoji tako kao ti. Henarov dvojnik je isto tako stvaran kao i Henaro. Shvata li ta mislim? Ali mora se sloiti, don Huane, da mora postojati nain da se to sazna. Dvojnik je sam pojedinac; to objanjenje treba da je dovoljno. Meutim, kad bi video, znao bi da iz meu Henara i njegovog dvojnika postoji velika razlika. Za vraa koji vidi dvojnik je sjajniji. Osetih se isuvie slabim da bilo ta jo pitam. Spu stili svoju belenicu i za trenutak pomislih da u se onesvestiti. Pred oima mi se crnelo kao u tunelu; oko mene je svud bio mrak, izuzev svetle okrugline jasnog pejzaa koji sam video pred sobom. Don Huan ree da treba neto da pojedem. Nisam bio gladan. Don Henaro izjavi da umire od gladi, pa ustade i uputi se u zadnji deo kue. Don Huan isto tako ustade i dade mi znak da ga sledim. U kuhinji, don Henaro nasu sebi porciju jela i na najsmeniji nain poe da oponaa nekoga ko hoe da jede, ali ne moe da guta. Mislio sam da e don Huan nmreti; urlao je, zagrcavao se, jeao, kaljao i guio se od smeha. I sam sam mislio da u cri. Don Henarova egaenja bila su nenadmana. Napokon je prestao i najpre pogledao don Huana pa zatim mene; oi su mu blistale i iroko se osmehi vale. Ne ide, ree on sleui ramenima. Pojeo sam dosta, kao i don Huan; zatim smo se svi vratili pred kuu. Suneva svetlost bila je blistava, nebo isto, a jutarnji povetarac je osveavao vazduh. Osetih se srenim i jakim. Sedosmo u trougao, licem okrenuti jedan prema drugom. Posle utive utnje odluih da ih zamolim da mi razjasne nedoumicu. Osetio sam da sam ponovo u najboljoj formi i hteo sam to da iskoristim.

Ispriaj mi neto vie o dvojniku, don Huane, rekoh. Don Huan pokaza prema don Henaru, a on mi se pokloni. Eto ga, ree don Huan. Nema ta da se pria. Ovde je da bi ga ti sopstvenim oima video. Ali to je don Henaro, rekoh u traljavom nastoja nju da odrim razgovor. Sigurno da sam Henaro, ree on i nadmeno slee ramenima. ta je onda dvojnik, don Henaro? upitah. Pitaj njega, ree on odseno, pokazujui don Huana. On je taj koji pria. Ja sam glup. Sam vra je dvojnik razvijen kroz njegova sanja ja, objasnio je don Huan. Dvojnik je za vraa delo moi, ali za tebe je on samo pria o moi. U He naro vom sluaju, njegov dvojnik je nerazluiv od nje ga samog. To dolazi otud to je njegova ratnika besprekornost nadmona; zbog toga tu razliku nikad nisi zapazio. Ali za ovih nekoliko godina koliko ga pozna je, s pravim Henarom si bio samo dvaput; sve ostalo vreme bio si s njegovim dvojnikom. Ali to je apsurdno! uzviknuh. Osetih kako mi teskoba narasta u grudima. Toliko se uzrujah da ispustih svoju belenicu i olovku, koja se otkotrlja nekud bestraga. Don Huan i don Henaro buk valno zaronie u zemlju i poee krajnje lakrdijaku potragu za njom. Nikad do tada nisam prisustvovao nekoj predstavi teatralne magije i maioniarskih tri kova koja je vie zaprepaivala. Pored toga to nije bilo pozornice, njenih konstrukcija, ni bilo kakvih scen skih rekvizita, najverovatnije da se ni vraevi nisu ko ristili maioniarskim trikovima. Don Henaro, glavni arobnjak, i njegov pomonik don Huan stvorili su za nekoliko trenutaka zapanju juu, najneobiniju i najudniju zbirku stvari koje su nali ispod svakog predmeta oko trema, ili pored i iz nad njih. U stilu pozorinc arolije, pomonik je podigao bi nu, koju je u ovom sluaju predstavljalo nekoliko stvari na prljavom podu kamenje, vree od debelog platna,

komadi drveta, sanduk za mleko, petrolejka i moja jak na a zatim je arobnjak, don Henaro, nastavio da trai neki predmet, koji bi odbacio im bi ustanovio da to nije moja olovka. Ta zbirka naenih stvari sastojala se od komada odee, perika, naoara, igraaka, posua, delova mainerije, enskog donjeg rublja, ljudskih zu ba, sendvia i religijskih predmeta. Najodvratnija bila je jedna od njih. Bio je to komad ljudskog izmeta koji je don Henaro izvukao ispod moje jakne. Na kraju, don Henaro pronae moju olovku i dade mi je, poto je prethodno krajem svoje koulje obrisao prainu s nje. Svoje lakrdijaenje proslavili su poklicima i kiko tanjem. Uhvatih sebe kako ih gledam, nesposoban da im se pridruim. Ne uzimaj stvari toliko ozbiljno, Karlitos, ree mi don Henaro brinim glasom. Upropastie inae ... Napravio je smean pokret koji je mogao mnogo tota da znai. Kad se njihov smeh utiao, upitah don Henara ta ini dvojnik, odnosno ta vra ini sa dvojnikom. Odgovorio je don Huan. Ree da dvojnik ima mo, i da se njome slui za izvravanje takvih dela koja bi bila nezamisliva pod obinim okolnostima. Uvek sam ti govorio da je svet nedokuiv, ree on. I sami smo takvi, a takvo je i svako bie koje po stoji na ovom svetu. Zato je razumom nemogue poj miti dvojnika. Pa ipak, tebi je bilo doputeno da ga li no vidi, i to treba da bude vie nego dovoljno. Ali mora postojati nain da se o njemu govori, rekoh. Sam si mi rekao da si objasnio svoj razgovor s jelenom da bi o tome govorio. Zar ne moe isto uiniti i s dvojnikom? utao je jedan trenutak. Ja sam ga molio. Teskoba koju sam oseao premaila je sve to sam dotad doiveo. Pa dobro, vra moe da se udvaja, ree don Hu an. To je sve to neko moe da kae. Ali, da li je on svestan toga da je udvojen? Naravno da je svestan. Da li zna da se u isti mah nalazi na 2 mesta?

Obojica me pogledae, a zatim izmenjae brze po glede. Gde je onaj drugi don Henaro? Don Henaro se nae k meni i zagleda mi se u oi. Ne znam, ree on tiho. Nijedan vra ne zna gde je njegov dvojnik. Henaro je u pravu, ree don Huan. Vra nema pojma da se u isti mah nalazi na 2 mesta. Biti toga svestan, znailo bi isto to i suoiti se sa svojim dvojni kom, a vra koji se nae licem u lice sa samim sobom je mrtav. To je pravilo. Tako je mo uredila stvari. Niko ne zna zato. Don Huan je objasnio da kad ratnik ovlada sanja njem i vienjem i kad razvije dvojnika, mora takoe uspeti i u tome da izbrie linu istoriju, samovanost i svoje uobiajene navike. Ree da su sve te tehnike kojima me je bio nauio i koje sam ja smatrao praznom priom, u sutini, sredstva da se otkloni nepraktinost toga da se ima dvojnik u svetu svakodnevice, inei oveka i njegov svet fluidnim, i postavljajui ih van granica proroanstva. Fluidni ratnik vie ne moe zamiljati svet hronoloki, objasni don Huan. Za njega, svet i on sam vie nemaju svrhe. On je svetlosno bie koje ivi u svetlosnom svetu. Dvojnik je za vraa prosta stvar jer on zna ta ini. Za tebe je jednostavno da hvata beleke, ali svojom olovkom jo plai Henara. Moe li neko sa strane, gledajui vraa, primetiti da je on bio u isti mah na dva mesta? upitah don Huana. Svakako. To bi bio i jedini nain da se o tome zna. Ali, zar se ne moe logino pretpostaviti da bi vra takoe mogao zapaziti da je bio na 2 mesta? A-ha! uzviknu don Huan. Konano da i ti ukop a. Vra tek posle toga moe pouzdano da primeti da je u isti mah bio na 2 mesta. Ali, to je samo prosto svoenje podataka koje nema veze sa injenicom da on dok dela pojma nema o svojoj dvojnosti. Razum mi se pokoleba. Mislio sam da u eksplodi rati ako ne nastavim da piem.

Razmisli o tome, nastavi on. Svet nam se ne otvara direktno, izmeu nas stoji opis tog sveta. Dakle, pravo govorei, mi smo uvek udaljeni za jedan korak i na doivljaj sveta je uvek seanje na taj doivljaj. Mi se neprestano seamo tog trenutka koji je upravo tra jao, upravo proao. Mi se seamo, seamo, seamo. Sve vie je okretao ruku ne bi li mi doarao to to misli. Ukoliko je na celokupni doivljaj sveta seanje, onda nije tako udno ako se zakljui da vra istovre meno moe biti na 2 mesta. S gledita njegove line percepcije, to nije tako jer, da bi doiveo svet, vra se, kao i svaki drugi ovek, mora setiti dela koje je upravo uinio, dogaaja u koji se upravo uverio, iskustva koje je upravo stekao. U njegovoj svesti nalazi se samo jedno jedino seanje. Ali se nekome sa strane dok ga gleda moe initi da on istovremeno igra dve razliite uloge. Vra se, meutim, sea 2 odvojena pojedinana trenut ka, jer ga vie ne vezuje opis vremena. Kad je don Huan prestao da pria, bio sam sigu ran da sam dobio temperaturu. Don Henaro se znatieljno zagleda u mene. U pravu je, ree on. Mi smo uvek jedan skok iza.. . Iskretao je aku kao to to bese inio don Huan; telo poe da mu se trza i on poskoi u mestu. Kao da je imao tucavicu koja ga je na to primorala. Zatim poe da podskakuje na stranjici, i tako pree do kraja trema i natrag. Umesto da mi bude smeno, kao to je trebalo da bude, don Henarovo podskakivanje izazva u meni strah koji je bio tako jak da me je don Huan morao nekoliko puta lupnuti zglobovima prstiju po potiljku. Zaista ne mogu da shvatim sve to, don Huane, rekoh. Ne mogu ni ja, odvrati don Huan i slee rame nima. A ni ja, dragi Karlitos, dodade don Henaro. Moj umor, sva ta bezbrojna ulna iskustva, opu teno, aljivo raspoloenje koje je prevladavalo, i don He-

narovo lakrdijatvo, sve je to bilo previe za moje ivce. Nisam mogao da zaustavim drhtanje trbunih miia. Don Huan me naterao da se valjam po zemlji sve dok se nisam ponovo pribrao, posle ega im opet sedoh suelice. Da li je dvojnik telesan? upitah don Huana posle duge pauze. Oni me pogledae. Da li je dvojnik otelotvoren? upitah. Naravno, ree don Huan. Telesnost i otelotvorenost su seanja. Zato su ta seanja, kao i sve drugo to oseamo o ovom svetu, seanja koja akumuliramo. Se anja na opis. Ti se sea moje telcsnosti, kao to se sea i sporazume van ja putem rei. Otuda, priao si s kojotom, a mene osea kao telesnog. Don Huan prisloni svoje rame uz moje i blago me unu. Dodirni me, ree on. Potapah ga, a onda zagrlih. Samo to nisam za plakao. Don Henaro ustade i prie mi. Liio je na malo dete sa sjajnim oima punim obesti. Napuio je usne i dugo me gledao. A mene? upitao je pokuavajui da sakrije osmeh. Zar nee i imene da zagrli? Ustadoh i ispruih ruke da ga dodirnem; telo kao da mi se u mestu zaledi. Nisam imao snage da se po krenem. Pokuah da nateram svoje ruke da ga doseg nu, ali, napor mi je bio uzaludan. Don Huan i don Henaro su stajali kraj mene i gle dali me. Osetih kako mi se telo gri od nekog nepozna tog pritiska. Don Henaro sede na zemlju kao da ga je ozlojedilo to ga nisam zagrlio; nadurio se i lupio petama o zem lju, a onda obojica prsnue u gromoglasan smeh. Miii na trbuhu su mi poigravali, od ega mi je drhtalo telo. Don Huan mi skrenu panju da kre em glavom onako kako mi je to ranije preporuio, jer je ovo prilika da se smirim tako to u reflektovati neki zrak svetlosti na ronjai svoga oka. Snano me zatim izvukao ispod nadstrenice trema na istinu i postavio

me u takav poloaj da oima mogu da uhvatim sunevu svetlost s istoka; onog trenutka kad mi se telo nalo u tom poloaju, ja prestadoh da drhtim. Primetio sam da vrsto steem svesku samo zato to mi je don Henaro kazao da moje drhtanje izaziva teina njenih listova. Rekoh don Huanu da me neto vue da odem. Mahnuh don Henaru. Nisam hteo da im dam vremena da me nateraju da se predomislim. Do vienja, don Henaro, viknuh. Sad moram da idem. On mi uzvrati mahanjem. Don Huan me otprati nekoliko koraka prema ko lima. Da li i ti ima dvojnika, don Huane? upitah. Naravno! uzviknu on. Kroz glavu mi tog asa prohuja luda pomisao. eleo sam da je odbacim i bre-bolje odem, ali me je neto iznutra i dalje podbadalo. Tokom proteklih godina na eg druenja, postao mi je obiaj da svaki put kad bih poeleo da vidim don Huana, jednostavno odem u Sonoru ili srednji Meksiko, gde bih ga uvek zaticao kako me eka. Navikao sam da je to tako i dotad mi se nikad nije dogodilo da o tome bilo la mislim. Reci mi neto, don Huane, rekoh pola u ali. Je si li to ti ili tvoj dvojnik? On se nae prema meni. Cerio se. Moj dvojnik, proapta on. Podskoih kao iz topa. Pojurih ka kolima. Samo sam se alio, doviknu za mnom don Huan. Jo ne moe da ode. Jo uvek mi duguje 5 dana. Obojica potrae za kolima dok sam ja odmicao. Smejali su se i trali poskakujui. Karlitos, zovi me kad god hoe! doviknu don Henaro.

SANJAR I SANJANO

Krenuo sam kolima don Huanovoj kui i stigao ra no ujutru. No sam proveo u nekom usputnom motelu da bih kod njega prispeo do podne. Don Huan je bio iza kue i, tek kad sam ga pozvao, pojavio se pred njom. Toplo me je pozdravio, to mi je ostavilo utisak da je zadovoljan to me vidi. Napra vio je neku primedbu kojom je, mislio sam, imao nameru da me opusti, ali ona je imala suprotno dejstvo. uo sam da dolazi, ree smeei se. Zato sam otrao iza kue. Bojao sam se da bi se uplaio da sam ostao pred njom. Nemarno je primetio da sam mrk i sumoran. Ree da ga podseam na Elihija, koji je bio dovoljno morbi dan da bi bio dobar vra, ali isuvie morbidan da bi postao ovek od znanja. Dodade da se pustoeem dejstvu sveta vraeva moe suprotstaviti jedino na taj na in ako mu se podsmeva. Bio je u pravu u proceni mog raspoloenja. Zaista sam bio zabrinut i uplaen. Krenusmo u dugu etnju. Trebalo je da proe dosta vremena da mi se oseanja smire. etnja mi je vie godila nego da je razgovorom pokuao da me izvede iz moga tmurnog raspoloenja. Vratili smo se njegovoj kui kasno po podne. Bio sam ogladneo. Poto smo jeli, seli smo pod trem. Nebo je bilo isto. Popodnevna svetlost je uinila da se opustimo. Hteo sam da priam.

Mesecima sam ve uznemiren, rekoh. Bilo je ne ega zaista stranog u tome to ste ti i don Henaro rekli i uinili kad sam poslednji put bio ovde. Don Huan ne ree nita. Ustao je i promuvao se po tremu. Moram o tome da govorim, rekoh. Proganja me i ne mogu da prestanem da razbijam glavu oko toga. Boji li se? upita on. Nisam se bojao, ve bio zbunjen i poraen onim to sam bio uo i doiveo. Rupe u mom razumu bile su ta ko ogromne da sam ih ili morao popuniti ili zajedno s razumom sve odbaciti. Moji komentari naterae ga na smeh. Nemoj jo da odbacuje svoj razum, ree. Nije vreme za to. To e se ve dogoditi, ali smatram da sad nije trenutak za to. Treba li, ipak, da pokuam da pronaem neko ob janjenje za ono to se desilo? upitah. Naravno! odvrati on. Dunost ti je da opusti mozak. Ratnici ne pobeuju idui glavom kroz zid, ve tako to ga savlauju. Ratnici preskau te zidove; oni ih ne rue. Kako bih mogao ovaj da preskoim? upitah. Pre svega, smatram da je smrtonosno pogreno to na sve to gleda suvie ozbiljno, ree on i sede do me ne. Ima 3 vrste loih navika kojima se stalno vraa mo kada smo suoeni s neobinim ivotnim situacijama. Prva je ta da se ne obaziremo na ono io se dogaa, ili to se dogodilo, i da smatramo da se nikad nije ni desilo. Tako neto prilii zatucanom oveku. Druga je da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da, na vodno, znamo ta se deava. To prilii pobonom o veku. Trea je da postajemo opsednuti nekim dogaa jem, jer ga ne moemo odbaciti, ili ni svim srcem pri hvatiti. To prilii budali. Tebi? Ima i etvrti, ispravan, ratnikov nain. Ratnik postupa tako kao da se nikad ni ta nije dogodilo, jer ni u ta ne veruje, Da ipak sve prima zdravo za gotovo. On se nikad ne osea tako kao da zna, niti tako kao da se nikad nita nije dogodilo. On dela kao da potpuno vlada sobom, pa makar mu se

u tom asu tresla kolena. Postupajui na taj nain, on se reava opsesije. Dugo smo utali. Don Huanove reni delovale su po put melema. Mogu li da govorim o don Henaru i njegovom dvoj niku? upitah. Zavisi ta hoe da kae o njemu, odvrati on. Namerava li da se prepusti opsesiji? Hou da se prepustim objanjenjima, rekoh. Opsednut sam zato to se nisam usudio da doem da te vidim, a ni s kim nisam bio kadar da razgovaram o svo jim strepnjama i sumnjama. Zar ne razgovara sa svojim prijateljima? Razgovaram, ali kako bi oni mogli da mi po mognu? Nikad nisam mislio da ti je potrebna pomo. Mo ra negovati oseanje da ratniku nije nita potrebno. Kae da ti je pomo potrebna. Zato pomo? Ima sve to ti treba za to skupo putovanje kakvo je tvoj ivot. Pokuao sam da te nauim da je pravo iskustvo biti ovek, da je bitno to to si iv; ivot je mali, sporedan put kojim sad idemo. On je sam po sebi dovoljan, sam sobom objanjiv i potpun. Ratnik to razume i prema tome se ravna; stoga se moe rei, a da to ne bude drskost, da biti ratnik znai biti iskustvo iskustva. Kao da je oekivao da mu neto kaem. Oklevao sam jedan trenutak. Hteo sam da paljivo odaberem rei. Ako je ratniku potrebna uteha, produi on, on tada jednostavno izabere bilo koga i toj osobi do sitni ca govori o svojoj pometnji. Napokon, ratnik i ne trai da bude shvaen i da mu se pomogne; razgovorom se on samo oslobaa pritiska. To se deava pod uslovom da je ratnik sklon razgovoru; a ako nije, on to nikom ne govori. Ali, sve u svemu, ti ne ivi kao ratnik. Zasad, svakako jo ne. I te zamke koje susree moraju biti stvarno goleme. Saoseam u punoj meri s tobom. Nije se alio. Sudei po zabrinutosti u njegovim oima, izgledao je kao neko ko je i sam u njima bio. Ustao je i potapao me po glavi. etkao je gore-dole po

tremu i povremeno bacao pogled na pustinjsko bunje oko kue. Njegove kretnje me uznemirie. U elji da se opustim, poeh da priam o svojoj ne doumici. Oseao sam da je, u sutini, suvie kasno da se pretvaram kako sam neki naivan usputni posmatra. Pod njegovim vodstvom bio sam se izvebao da posti em neobine percepcije, kao to su prekidanje unutra njeg dijaloga i kontrolisanje svojih snova. Bile su to situacije u kojima se nisam mogao pretvarati. Sledio sam njegova uputstva, mada nikad doslovno, i delimino uspeo da preuzmem odgovornost za svoje postupke i izbriem linu istoriju, tako da sam konano doao do take koje sam se godinama uasavao; bio sam spo soban da budem sam a da time ne poremetim svoju fiziku ili emocionalnu ravnoteu. Bio je to, moda, moj jedini krajnje zapanjujui trijumf. Posmatrano sa sta novita mojih ranijih oekivanja i raspoloenja, biti sam a ne sii s uma bilo je nepojmljivo stanje. Bio sam otro svestan svih tih promena koje su se odigrale u mome ivotu i mom pogledu na svet, kao to sam bio svestan da je nekako nepotrebno to to je na mene tako duboko delovalo don Huanovo i don Henarovo otkrie dvojnika. ta je to sa mnom, don Huane? upitah. Preputa se, ree on odseno. Smatra da je preputanje sumnjama i jadanjima odlika oseajnog oveka. Ali prava istina je da si ti vrlo daleko od toga da bude oseajan. emu onda pretvaranje? Nedavno sam ti rekao da ratnik sa skromnou u prihvata ono to jeste. Ti to kae tako da ispada kao da sam se ja namerno zbunjivao, rekoh. Mi se namerno i zbunjujemo, ree. Svi smo mi svesni svojih postupaka. Na slabani razum se hotimi no pretvara u udovite kakvo zamilja da jeste. Suvie je, ipak, mali za jednu tako iroku stvar. Objasnih da je moja nedoumica verovatno sloenija nego ta koju on zamilja. Rekoh da e ih, sve dotle dok on i don Henaro budu ljudi kao i ja sam, njihova nad mona kontrola initi uzorima moga sopstvenog pona anja. Ali, ukoliko bi se oni u sutini drastino razli-

kovali od mene, ja ih vie ne bih mogao zamiljati kao uzore, ve kao uda, koja nikako ne bih teio da opo naam. Henaro je ovek, ree don Huan ubedljivo. On, istina, vie nije ovek kao to si ti. Ali to je njegovo postignue, i ono ne bi trebalo da ti poveava strah. Ako je drukiji, to je samo razlog vie da mu se divi. Ali to to je drukiji nije neka ljudska razlika, rekoh. A kakvom je ti smatra? Razlikom izmeu oveka i konja? Ne znam. Ali on nije kao ja. Ipak, jednom je bio. Ali mogu li da shvatim njegovu promenu? Naravno. I sam se menja. Hoe da kae da u razviti dvojnika? Niko ne razvija dvojnika. To se samo tako kae. Ti si, i pored toga to toliko pria, glup za rei. U zam ku te hvataju njihova znaenja. Pretpostavljam da sad misli kako neko razvija dvojnika sluei se opakim sred stvima. Svi mi, svetlosna bia, imamo dvojnika. Svi! Rat nik ui da ga bude svestan, i to je sve. Tu svest tite prividno nepremostive prepreke. Ali, to se moe oeki vati; upravo te prepreke i ine dolaenje do te svesti jednim tako jedinstvenim izazovom. Zato se ja njega toliko bojim, don Huane? Zato to misli da je dvojnik ono to sama re ka e dvojnik, odnosno drugi ti. Izabrao sam te rei da bih ga opisao. Dvojnik je sam pojedinac i ne moe se posmatrati ni na jedan drugi nain. A ta ako ne elim da ga imam? Dvojnik nije stvar linog izbora. Niti je stvar linog izbora ko e biti izabran da ui znanje vraeva koje vodi ka svesti o njemu. Da li si se ikad upitao zato si to ba ti? Pitam se to neprekidno. I tebe sam to vrlo esto pitao, ali mi nikad nisi odgovorio. Nisam mislio da kaem da to treba da pita tako kako se postavljaju pitanja koja zahtevaju odgovor, ve u smislu ratnikovog dubokog razmiljanja o svojoj ve likoj srei o srei to je pronaao izazov.

Pretvoriti to u neko obino pitanje, izum je tatog, obinog oveka koji trai da mu se zbog toga ili dive ili da ga saaljavaju. Mene ta vrsta pitanja ne zanima zato to nema naina da se na njih odgovori. To to si ba ti izabran, namera je moi; nju niko ne moe pojmiti. A sad, poto si izabran, ne moe vie nita uiniti to bi zaustavilo ispunjenje te namere. Ali sam si mi rekao, don Huane, da pojedinac moe uvek da pogrei. To je tano. On i moe uvek da pogrei. Ali mi slim da se to to govori odnosi na neto drugo. Ti ho e da nae neki izlaz. eli da ima slobodu da grei i da odustane na svoju ruku. Suvie je kasno za to. Ratnik je u rukama moi i slobodan je jedino da iza bere besprekoran ivot. Nema naina da se trijumf i po raz krivotvore. Tvoj razum moe zahtevati od tebe da grei ne bi li izbrisao svoju sveukupnost. Ali ima jed na protivmera koja ti nee dozvoliti da proglasi lanu pobedu ili poraz. Ako misli da moe da potrai uto ite u neuspehu, onda si potpuno lud. Telo e ti se us protiviti i nee ti dopustiti da poe ijednim putem. Poeo je da se tiho kikoe. Zalo se smeje? upitah. Nalazi se velikom kripcu, ree. Suvie je kas no da se povue, a prerano da dela. Preostaje ti da se samo lino osvedoi. Nalazi se u bednom poloaju ne kog deteta koje ne moe da se vrati u majinu utrobu, ali ni da trkara i dela. Jedino to moe je da se osvedoava i da slua velianstvene prie o delima. Ti si up ravo u tom poloaju. Ne moe da se vrati u krilo svo ga starog sveta niti moe mono da dela. Moe jedi no da se uverava u dela moi i da slua prie prie o moi. Dvojnik je jedna od tih pria. To zna, i zato ti je razum njime toliko obuzet. Ako nastoji da razume, udara glavom o zid. Jedino to o njemu mogu rei, u smislu objanenja, jeste to da je dvojnik toliko stvaran koliko se to moe biti, iako se do njega dolazi sanja njem. Po tome to si mi rekao, don Huane, dvojnik mo e vriti razna dela. Moe li onda taj dvojnik . . .?

Nije mi dopustio da zavrim misao. Podsetio me je da je neumesno rei da mi je on ispriao o dvojniku kad mogu da kaem da sam se u njegovo postojanje lino uverio. Oito, dvojnik moe izvravati dela, rekoh. Oitio! odvratio je. Ali moe li dvojnik da dela u ime tog pojedinca? Pa on je taj pojedinac, do avola! Videh da mi je vrlo teko da se izrazim. Mislio sam, ako bi vra mogao obavljati dve radnje odjednom, onda bi se i njegova sposobnost za praktino delovanje morala udvostruiti. On bi tad mogao obavljati 2 po sla, biti na 2 mesta, videti dve osobe, i tako dalje sve u isti mah. Don Huan je strpljivo sluao. Dozvoli mi da to, recimo, ovako formuliem, re koh. Moe li don Henaro, pretpostavimo, da ubije ne koga ko je stotine milja daleko od njega tako to e pu stiti da to uini njegov dvojnik? Don Huan me pogleda. Odmahnuo je glavom i skre nuo pogled. Pun si pria o nasilju, ree on. Henaro uopte ne moe nikog da ubije, jednostavno zato to ga vie ne zanimaju njegovi prijatelji. Kada je ratnik sposoban da osvoji vienje i sanjanje, a budui svestan svoje svetlosti, njega tako neto vie ne zanima. Istakao sam da je na poetku mog uenja tvrdio da se vra, potpomognut svojim saveznikom, moe preba civati stotine milja da bi zadao udarac svojim neprijate ljima. Ja sam odgovoran za tvoju pometnju, rekao je. Ali mora se setiti da sam ti jednom drugom prilikom rekao da, s tobom, ja ne sledim pravila koja je propisao moj uitelj. On je bio vra i trebalo je valjano da te uvedem u taj svet. Nisam unio to jer me vie ne za nimaju ivotne peripetije mojih prijatelja. Pa ipak, rei mog uitelja zalepile su se za mene. Mnogo puta sam ti govorio onako kako bi to on sam inio. Henaro je ovek od znanja. Najistiji meu njima. Njegova dela su besprekorna. On je iznad obinih ljudi i iznad vraeva. Njegov dvojnik je jedan od izraza nje-

gove veselosti i humora. Dakle, on ga nikako ne moe koristiti za stvaranje ili razreavanje obinih situacija. Koliko znam, dvojnik je svest o tome da smo svetlosna bia. On moe uiniti to mu je volja, no ipak bira da bude nenametljiv i blag. Moja greka bila je u tome to sam te doveo u zabludu tuim reima. Moj uitelj nije bio u stanju da ostvari takva dela kakva moe Henaro. Za njega su, na alost, izvesne stvari, kao i za tebe, ostale samo prie o moi. Bio sam prinuen da branim svoje gledite. Rekao sam da sam ono govorio u hipotetikom smislu. Nema hipotetikog kada govori o svetu ljudi od znanja, ree on. ovek od znanja se nikako ne moe odnositi prema svojim prijateljima na nain koji povre uje, bilo to u hipotetikom smislu ili nekako druga ije. A ta bi bilo ako bi se njegovi prijatelji zaverili protiv njegove sigurnosti i blagostanja? Da li bi tad mo gao upotrebiti svog dvojnika da se zatiti? On s neodobravanjem coknu jezikom. Kakvo neverovatno nasilje u tvojim mislima, ree. Nema tog ko bi mogao da se zaveri protiv sigurnosti i blagostanja oveka od znanja. On vidi, i zato e preduzeti mere da to sprei. Hcnaro je, na primer, sraunato rizikovao time to ti se pridruio. Ali ti ne moe uiniti nita to bi ugrozilo njegovu sigurnost. A i kad bi mogao, njegovo vienje bi mu to stavilo do znanja. Ako, pak, u tebi postoji neto to je predodreeno pogubno po njega i to on ne moe da dokui svojim vienjem, onda je to njegova sudbina koju ne moe izbei ni Henaro niti iko drugi. Kao to vidi, ovek od znanja zadrava kontrolu ne kontroliui nita. utali smo. Sunce samo to ne bee dodirnulo vrho ve gustih visokih bunova na zapadnoj strani kue. Bilo je jo nekih 2 sata do mraka. to ne zovne Henara? upita don Huan kao usput. Podskoih. Moja prva reakcija bila je da odustanem od svega i odjurim do kola. Don Huan prsnu u zvonak smeh. Rekoh da nemam ta sebi da dokazujem i da

mi je sasvim dovoljno to to razgovaram s njim. Don Huan nije mogao da prestane da se smeje. Na kraju ree da je sramota to don Henaro nije ovde da uiva u velikoj predstavi. Sluaj, ree on odlunim glasom, ako ti nisi zainteresovan da zovne Henara, ja jesam. Ja volim nje govo drutvo. Na nepcima sam oseao uasno kiseo ukus. Kapi znoja su mi se slivale s ela i sa gornje usne. Htedoh neto da kaem, ali zaista nije bilo ta da se kae. Don Huan me je dugo ispitivaki gledao. Hajde, hajde, ree. Ratnik je uvek spreman. Biti ratnik nije samo prosto stvar elje da se to bude. To je pre beskrajna borba koja se nastavlja sve dok nam ne kucne poslednji as. Niko se ne raa kao ratnik, kao to se niko ne raa ni kao razborito bie. Sami sebe inimo ili jednim ili drugim. Priberi se. Neu da te Henaro vidi kako se trese. Ustade i poe odmerenim korakom da koraa tamo-amo po istom podu trema. Nisam mogao da ostanem ravnoduan. Bio sam tako nervozan da vie nisam mogao da piem, te skoih na noge. Don Huan me natera da lagano trim u mestu, okre nut ka zapadu. I ranije me je terao da u raznim prilika ma izvodim sline pokrete. Ideja je bila da se iz sumra ka koji dolazi izvue mo podizanjem ruku prema nebu sa rairenim prstima, poput lepeze, i njihovim snanim sklapanjem u trenutku kad se nau na sredini izmeu horizonta i zenita. Veba je delovala tako da sam se gotovo istog tre nutka smirio i sabrao. Meutim, nisam mogao a da se u udu ne pitam ta se to dogodilo s mojim starim ja koje se nikad dotad nije moglo sasvim da opusti dok je izvodilo te proste i idiotske pokrete. eleo sam da usredsredim svu panju na postupak koji je don Huan, bez sumnje, nameravao da primeni da bi dozvao don Henara. Unapred sam se bio pripravio za neke silne radnje. Don Huan stade na ivicu trema, licem prema jugoistoku, skupi ake oko usta, i kliknu: Henaro! Doi ovamo!

Trenutak kasnije don Henaro izroni iz bunja. Obo jica su se iroko osmehivali. Bukvalno su igrali preda mnom. Don Henaro me srdano pozdravi, i zatim sede na sanduk za mleko. Sa mnom neto nikako nije bilo u redu. Bio sam miran, hladnokrvan. Celo bie obuzele su mi neka neverovatna ravnodunost i uzdranost. Skoro kao da sam samog sebe posmatrao s nekog mesta na kojem sam bio skriven. Onda se vrlo nemarno obratih don Henaru rekavi da me je tokom moje poslednje posete bezmalo smrtno preplaio, i da ak ni prilikom svojih doivljaja pod dejstvom psihotropnih biljaka nisam bio u takvom haotinom stanju. Njih dvojica veselou propratie moje izjave kao da su ove bile smene. Smejao sam se s njima. Oni su, oito, bili svesni stanja emocionalne otupelosti u kojem sam bio. Gledali su me i terali egu sa mnom kao da sam pijan. U meni se neto oajniki borilo da preokrene tu situaciju u neto dobro poznato. Hteo sam da budem zabrinut i uplaen. Don Huan me je na kraju poprskao po licu s malo vode i zatraio od mene da sednem i hvatam beleke. Ree kao i ranije da u ili pisali ili umreti. Ve samo ispisivanje nekih rei povrati mi poznato raspoloenje. Kao da mi je opet neto postalo kristalno jasno, neto to mi je as pre toga Izgledao nejasno i nerazumljivo. Prevlast moga uobiajenog ja znaila je isto tako i pojavu mojih uobiajenih strahovanja. Manje sam se, zaudo, bojao toga da budem uplaen nego da se ne bojim. Prisnost mojih starih navika, bez obzira na to koliko one bile neprijatne, predstavljala je ugodno olak anje. Tek sad shvatih da je don Henaro maloas izronio iz bunja. Moji uobiajeni procesi poee da funkcioniu. Poeli su tako to sam odbio da mislim ili mozgam o tom dogaaju. Doneh odluku da ni o emu nita ne pi tam. Nameravao sam da ovog puta budem nemi svedok. Henaro je ponovo doao samo radi tebe, ree don Huan.

Don Henaro se bio naslonio na zid kue i odmarao lea sedei na iskoenom sanduku za mleko. Izgledao je kao da jae na konju. Drao je ruke ispred sebe kao da dri uzde. Tako je, Karlitos, ree on spustivi sanduk na zemlju. Sjahao je, prebacivi desnu nogu preko nepostoje eg konjskog vrata, i onda skoio na zemlju. Njegovi pokreti bili su tako savreno izvedeni da su ostavili nedvosmislen utisak da je tek dojahao. Priao mi je i seo levo od mene. Henaro je doao zato to hoe da ti ispria o onom drugom, ree don Huan. Uini pokret kao da Henaru nudi mesto na podu. Don Henaro se nakloni. Ovla se osvrnuo da me pogle da. ta bi hteo da zna, Karlitos? upita on visokim glasom. Pa, eto, ako e mi priati o dvojniku, onda mi reci sve, odgovorih glumei leernost. Njih dvojica odmahnue glavom i izmenjae brze poglede. Henaro e ti priati o sanjaru i sanjanom, ree don Huan. Kao to zna, Karlitos, ree don Henaro glasom nekog govornika koji se sprema da pone, dvojnik se zainje u sanjanju. Zagleda se u mene i nasmeja. Pogled mu je skliznuo s mog lica na moju svesku i olovku. Dvojnik je san, ree on, protegnu ruke i ustade. Otiao je do kraja trema i zakoraio u bunje. Za stao je pored jednog buna otkrivajui nam tri etvrti ne svog profila; po svemu sudei, mokrio je. Trenutak kasnije opazih da se s njim neto dogaa. inilo se da oajniki pokuava da mokri, ali da ne moe. Don Huanov smeh ukazivao je na to da se don Henaro ponovo egai. Napinjao se na tako smean nain da je i don Huana i mene naterao da maltene crknemo od smeha. Don Henaro se vrati na trem i sede. Osmeh mu je bio retko topao. Kad ne moe, onda ba ne moe, ree on i ste e ramenima.

Posle kratkog utanja dodade uzdiui: Da, Karlitos, dvojnik je san. Hoe da kae da nije stvaran? upitah. Ne. Hou da kaem da je san, odvrati on. Don Huan se umea i objasni da se don Henarove rei odnose na prvo izranjanje svesti o tome da smo svetlosna bia. Svi smo mi razliiti, pa su otud i detalji nae bor be razliiti, ree don Huan. Ipak, koraci koje preduzimamo da bismo doli do dvojnika su isti. Naroito u poetku, kad su smueni i nesigurni. Don Henaro se sloi s tim i stavi opasku povodom nesigurnosti koju vra pokazuje u toj fazi. Kad mi se to prvi put dogodilo, nisam ni znao da se desilo, objasni on. Jednog dana brao sam bilje u planinama. Otiao sam u polje koje su obraivali drugi skupljai bilja. Sa sobom sam imao dve velike vree. Bio sam spreman da krenem kui, ali sam odluio da se pre toga malo odmorim. Prilegao sam u hlad pored jednog umskog puteljka i zaspao. Tad zauh glasove ljudi koji su silazili s brda i probudih se. Uurbano potraili zaklon i sakrih se preko puta, nedaleko od mesta na kojem sam bio zaspao. Dok sam se tamo krio, stalno sam imao utisak da sam neto zaboravio. Osvrnuh se da pogledam jesam li poneo svoje dve vree s biljem. Nije ih bilo. Pogledah preko puta, ka mestu gde sam maloas spavao, i tad samo to mi ne spadoe pantalone od straha. Bio sam jo uvek tamo i spavao! Bio sam to ja! Opipao sam se. I ovo sam bio ja! Za to vreme oni ljudi to su silazili s brda dooe do onog mene koji je spavao, dok sam ja koji sam bio potpuno budan bespomono gledao iz svog skrovita. Do avola! Nai e me tamo i odneti moje vree. Ali oni prooe pokraj mene kao da me tamo uopte nije ni bilo. Moja vizija bee toliko iva da sam podivljao. Vris nuo sam i onda se ponovo probudio. K vragu! Bio je to san! Don Henaro prekide svoje opisivanje i pogleda me kao da oekuje moje pitanje ili primedbu.

Reci mu gde si se probudio po drugi put, ree don Huan. Probudio sam se kraj puta, ree don Henaro, naonom mestu gde sam bio zaspao. Ali, trenutak-dva uopte nisam stvarno znao gde se nalazim. Skoro da bih mogao rei da sam jo uvek gledao sebe kako se budim, i da me je tad neto povuklo na tu stranu puta, gde sam naao sebe kako trljam oi. Nastade duga pauza. Nisam znao ta da kaem. A ta si zatim uradio? upita don Huan. Shvatio sam da me podbada tek kad su obojica poeli da se smeju. Oponaao je moja pitanja. Don Henaro nastavi da pria. Ree kako je jedan trenutak bio zapanjen i da je potom otiao da sve proveri. Ono mesto na kojem sam se krio bilo je tano onde gde sam ga i video, ree on. A oni ljudi koji su proli kraj mene bili su odmakli kratko pare puta. To znam jer sam strao s brda za njima. Bili su to oni isti koje sam i video. Pratio sam ih sve dok nisu stigli u grad. Mora da su mislili da sam aav. Pitao sam ih da li su videli mog druga kako spava pored puta. Oni mi svi odgovorie da nisu. Vidi, ree don Huan, svi mi prolazimo kroz iste sumnje. Plaimo se da smo ludi; na nau nesreu, svi mi to ve i jesmo. Ipak, ti si za nijansu lui od nas, ree mi don Henaro i namignu. I sumnjiaviji. Podbadali su me zbog moje sumnjiavosti. Onda don Henaro ponovo poe da pria. Svi smo mi tupoglava stvorenja, ree. Nisi samo ti, Karlitos. Bio sam nekoliko dana malo potresen tim svojim snom, ali sam onda morao da nastavim da zara ujem za ivot i da vodim rauna o bezbroj drugih stvari, tako da zaista nisam imao kad da razbijam glavu oko svojih tajanstvenih snova. Tako sam to vremenom sasvim zaboravio. Bio sam vrlo slian tebi. No, jednog dana, nekoliko meseci kasnije, posle strano zamornog rada, zaspah u podne kao klada. Bila je upravo poela da pada kia i mene probudi kapljanje kroz rupu na krovu. Skoih iz kreveta i popeh se na

krov da je zapuim pre nego to sasvim procuri. Oseao sam se tako bodrim i snanim da sam zaas zavrio a da pri tom nisam pokisao. Mislio sam kako mi je to to sam malo odremao dobro inilo. Poto sam zavrio, vratio sam se u kuu da spre mim neto za jelo i tad primetih kako ne mogu da gutam. Pomislih da sam bolestan. Izgnjeio sam neto korenja i lia u kau i to obavio oko vrata i vratio se u krevet. I tad opet, kad stigoh do kreveta, samo to mi ne spadoe pantalone. Leao sam na njemu i spa vao! Htedoh da sebe prodrmam i probudim, ali sam znao da tako neto niko ne sme da uini. I ja izjurih iz kue. Bila me uhvatila panika. Lutao sam besciljno po brdima. Nisam imao pojma kud idem i zalutao sam, mada sam tu proveo ceo ivot. Hodao sam po kii, koju ak nisam ni oseao. inilo mi se da ne mogu da mislim. Onda poe tako uestano da seva i grmi da sam se ponovo probudio. Zastao je za trenutak. eli li da ti kaem gde sam se probudio? upita on. Naravno, odgovori don Huan. Probudio sam se u brdima, na kii, ree on. Ali, kako si znao da si se probudio? upitah. Znalo je to moje telo, odgovori on. To je bilo glupo pitanje, upade don Huan. Sam zna da je neto u ratniku uvek svesno svake promene. Svrha ratnikovog naina upravo i jeste da neguje i odrava tu svest. Ratnik je isti, prosvetljava i odrava njen tok. Bio je u pravu. Morao sam priznati da znam kako u meni ima neega to registruje i to je svesno svega to inim. Pa ipak, to nije imalo nikakve veze s mojom obinom sveu. Bilo je to neto drugo to nisam mo gao prizemljiti. Rekoh im da bi moda don Henaro znao to da objasni bolje od mene. I sam to vrlo dobro ini, ree don Henaro. To je neki unutranji glas koji ti govori ta je ta. On mi je onda i rekao da sam se probudio po drugi put. Na ravno, im sam se probudio, postao sam ubeen da sam sigurno sanjao. Oito, to nije bio neki obian san,

ali nije bilo ni pravo sanjanje. Tako sam se prihvatio neega drugog: etnje u snu, u kojoj sam, pretpostav ljam, bio polubudan. Ne bih to mogao nikako drukije da shvatim. Don Henaro ree kako mu je njegov dobroinitelj objasnio da to to je doiveo nije uopte bio san, i da ne bi trebalo da to uporno smatra etnjom u snu. ta ti je rekao da je to bilo? upitah. Oni izmenjae brze poglede. Rekao mi je da je to bio avo, odgovori don He naro oponaajui glas malog deteta. Objasnih im da elim da znam da li je don Henarov dobroinitelj tumaio stvari na nain kako su to oni sami inili. Naravno da jeste, ree don Huan. Moj dobroinitelj je objasnio da je san u kome neko sanja samog sebe kako spava, nastavi don Hena ro, as dvojnika. Rekao mi je da bi bilo bolje da ne troim snagu na uenje i postavljanje pitanja sebi, ve da bi trebalo da iskoristim priliku da delam, i da u samo tako biti spreman kad mi se bude ukazala sledea prilika. Sledea prilika ukazala mi se kod mog dobroini telja. Pomogao sam mu u nekom kunom poslu. Prile gao sam da se odmorim i, kao obino, zaspao kao klada. Njegov dom bio je za mene odista mesto moi koje mi je pomoglo. Iz sna me je iznenada trgla neka buka. Ku a mog dobroinitelja bila je velika. On je bio bogat i imao je mnogo radnika. Onu buku stvarala je neka lopata koja je kopala po ljunku. Seo sam da oslunem, a zatim ustao. Buka me je uznemiravala, ali nisam mogao da odredim zbog ega. Razbijao sam glavu oko toga dvoumei se da li da odem tamo da to istraim, kad spazih sebe kako spavam na podu. Ovog puta sam znao ta da oekujem i ta da radim, te krenuh za bu kom. Otiao sam iza kue. Nastavio sam da je sledim. to sam je vie pratio, to sam se bre mogao kretati. Na kraju sam doao na neko udaljeno mesto, gde sam se uverio u neverovatne stvari. Objasnio je kako je u vreme tih dogaaja bio jo uvek u poetnim fazama svog uenja i da je bio vrlo

malo uinio u oblasti sanjanja, ali je s neverovatnom lakoom sanjao da gleda samog sebe. Kud si to otiao, don Henaro? upitah. Bilo je to prvi put da sam se zaista kretao u sanjanju, ree on. Ipak, znao sam dovoljno o njemu da bih se ponaao kako treba. Nisam ni u ta direktno gledao, i tako sam doao do sure gudure u kojoj je moj dobroinitelj imao neke od svojih monih biljaka. Misli da je bolje ako neko zna veoma malo o sanjanju? upitah. Ne! uzviknu don Huan. Svako od nas ima spo sobnost za neto odreeno. Henaro je vet u sanjanju. ta si video u onoj guduri, don Henaro? upitah. Video sam kako moj dobroinitelj sa svojim lju dima obavlja neke opasne radnje. Pomislih da sam tu da bih mu pomogao, pa se sakrih iza nekog drvea. Ali, nisam znao kako da mu pomognem. Meutim, nisam bio glup, i shvatio sam da je taj prizor tu da ga gledam, a ne da u njemu uestvujem. Kad, kako i gde si se probudio? Ne znam kad sam se probudio. Mora da je bilo prolo dosta vremena. Jedino to znam je to da sam pratio svog dobroinitelja i te druge ljude, i da me je, kad su ve bili nadomak njegove kue, probudila nji hova graja, jer su se raspravljali. Bio sam na onom mestu gde sam video sebe kako spavam. Poto sam se probudio, shvatih da to, bez obzira ta sam video i uradio, nije bio san. Bio sam zaista pre valio neku razdaljinu, voen onim zvukom. Da li je tvoj dobroinitelj bio svestan onoga to si inio? Naravno. On je stvarao onaj zvuk lopatom da bi mi pomogao da izvrim svoj zadatak. Kad je uao u kuu, pretvarao se da me grdi to sam zaspao. Ja sam znao da me je video. Kasnije, poto su njegovi prijate lji otili, rekao mi je da je primetio moj sjaj kako se skriva iza drvea. Don Henaro ree da su ga ta 3 sluaja podstakla da krene putem sanjanja, i da je od tada do tre nutka kad mu se ukazala sledea prilika prolo petna est godina.

etvrti put, vizija je bila neobinija i potpunija, ree on. Zatekao sam sebe kako spavam nasred nekog obraenog polja. Leao sam na boku i spavao kao zak lan. Znao sam da je to sanjanje jer sam u to vreme sanjao svake noi. Kad sam sebe zaticao kako spa vam, bio sam obino na istom mestu gde sam i zaspao. Ovog puta nisam bio u krevetu, a znao sam da sam te noi legao u krevet. U ovom sanjanju bio je dan. Da kle, poeh da istraujem. Odmakao sam se od mesta na kome sam leao i orijentisao se. Znao sam gde se nalazim. Nisam, zapravo, bio daleko od svoje kue, mo da svega nekoliko milja. Proetah okolo, zagledajui svaku sitnicu oko sebe. Zastao sam u senci velikog drveta nedaleko od mesta gde sam spavao i zagledao se preko ravnog pojasa zemlje u pravcu nekog kukuruzi ta na padini jednog brda. Tad mi se desi neto sasvim neobino; detalji okoline nisu se menjali niti iezavali, bez obzira na to koliko sam ih dugo gledao. Uplaih se i odjurih do mesta gde sam leao. Bio sam jo uvek tamo, tano kao i ranije. Poeh da se posmatram. Pro imalo me neko jezivo oseanje ravnodunosti prema tom telu koje sam gledao. Tad zauh glasove ljudi koji su mi se pribliavali. Ljudi kao da su uvek bili oko mene. Uztrah uz neko malo brdo i odatle paljivo osmotrih. U polje gde sam bio, dolazilo je desetoro ljudi. Svi su bili mladi. Od jurih natrag do mesta na kom sam leao i tu doiveh jedan od najveih komara u svom ivotu kad se suoili sa samim sobom koji je tu leao i hrkao kao svinja. Znao sam da se moram probuditi, ali nisam imao pojma kako. Znao sam, takoe, da bi bilo smrtonosno po mene ako bih se probudio. Ali, ako me oni mladii budu ovde zatekli, mnogo e se naljutiti. Sve te misli koje su mi prolazile kroz glavu nisu zapravo bile misli. Tanije reeno, bili su to prizori koji su proticali pred mojim oima. Recimo, moja zabrinutost bila je prizor u kome sam gledao samog sebe sa oseajem pritenjenosti. Nazivam to zabrinutou. To mi se posle toga dogodilo bezbroj puta. Dakle, budui da nisam znao ta da radim, stajao sam tako i gledao sebe oekujui najgore. Mnotvo br-

zih slika migalo mi je pred oima. Naroito se uhvatih za jednu od njih, za sliku svoje kue i svog kreveta. Ta vizija postade vrlo jasna. Eh, kako sam samo poeleo da se vratim u svoj krevet! Tad me je neto prodrmalo; osetio sam kao da me neko udara i na to se probudio. Bio sam u svom krevetu! Oito sam sanjao. Skoih iz kreveta i odjurih na ono mesto gde sam sa njao. Bilo je potpuno isto onakvo kakvo sam ga i vi deo. Oni mladii su radili. Dugo sam ih gledao. Bili su to ba oni koje sam ve video. Vratio sam se na isto mesto u sumrak poto su svi otili, i zadrao se onde gde sam gledao sebe kako spavam. Neko je tu leao. Trava je bila zgnjeena. Don Huan i don Henaro su me posmatrali. Liili su na dve udne zverke. Osetih marce po leima. Bio sam na ivici da se prepustim racionalnom strahu da oni nisu stvarno ljudi poput mene, kad se don Henaro nasmeja. U to vreme, ree on, bio sam ba kao i ti, Karlitos. Hteo sam sve da proverim. Bio sam isto tako sumnjiav kao ti. Zautao je, podigao prst i uperio ga u mene. Onda pogleda don Huana. Zar nisi i sam bio tako sumnjiav kao ovaj mo mak? upita on. Nikako, odgovori don Iluan. On je apsolutni ampion. Don Henaro se tad okrete k meni i napravi gest izvinjenja. Mislim da sam se prevario, ree on. Ni ja nisam bio tako sumnjiav kao ti. Zakikotali su se tiho kao da ne ele da stvaraju buku. Don Huanovo telo se grilo od priguenog smeha. Ovo je za tebe mesto moi, ree don Henaro a patom. Prste si polomio beleei ovde. No, da li si ovde ikad obavio neko tee sanjanje? Ne, nije, ree don Huan tihim glasom. Ali je zato obavio teko pisarenje. Presamitie se. Kao da nisu hteli da se glasno smeju. Tela su im se tresla. Njihov prigueni smeh podseao je na ritmino kokodakanje.

Don Henaro se ispravi i kliznu do mene. Nekoliko puta me potapa po ramenu, govorei mi da sam lupe, i tad me snano povue za levu ruku prema sebi. Ja izgubih ravnoteu i padoh. Skoro da sam licem udario o tvrdu zemlju. Nehotice ispruih ruku da ublaim pad. Jedan od njih me je pritiskao nadole drei me za vrat. Nisam bio siguran koji. Po ruci koja me je drala su dio sam da je to don Henaro. Za trenutak me uhvati pustoea panika. Osetih kako padam u nesvest, moda i jesam. Pritisak u stomaku bio je tako snaan da sam povratio. Ono to sam potom jasno pojmio bilo je to da mi neko pomae da sednem. Don Henaro je uao ispred mene. Okrenuh se da potraim don Huana. Nigde ga nije bilo. Don Henaro se iroko osmehivao. Oi su mu se sijale. Bile su nepomino upravljene u moje. Za pitah ga ta mi je to uradio, a on ree da sam bio u komadima. Glas mu je bio prekoran, i kao da je bio ozlojeen ili nezadovoljan mnome. Vie puta je ponovio da se nalazim u komadima i da treba da se ponovo sa stavim. Pokuao je da odglumi strogost u glasu, ali se zasmejao usred svoje govorancije. Rekao mi je da sam, onako prosut svud naokolo, zbilja bio grozan, i da je trebalo da uzme metlu da me poisti na jednu gomilu. Zatim dodade da se moglo desiti da mi se komadi po greno sastave i da mi se na kraju penis nae na onom mestu gde treba da mi je palac. Istog asa se potpuno izgubi od smeha. Htedoh da se i sam nasmejem, kad me obuze najneobiniji oseaj. Telo mi se raspade! Kao da sam bio nekakva mehanika igraka koja se prosto rasturila u komade. Nisam uopte imao nikakav fiziki oseaj, niti sam oseao strah ili zabrinutost. Ra spadanje u komade doiveo sam kao neko ko to vidi, a ne kao da to sam fiziki oseam. Ono ega sam zatim postao svestan bilo je to da don Henaro manipulie mojim telom. Od toga osetih tako snano podrhtavanje da mi nestade sve pred oima. Ponovo osetih kako mi neko pomae da sednem. Opet ugledah don Henara gde ui ispred mene. Povu kao me da ustanem uhvativi me ispod pazuha i po mogao mi da proetam. Nisam mogao da odredim gde

se nalazim. Oseao sam se kao u snu, no uprkos tome, imao sam celovit pojam proticanja vremena. Bio sam otro svestan da sam maloas bio s don Henarom i don Huanom na njegovom tremu. Don Henaro je etao sa mnom pridravajui me is pod pazuha. Prizor koji sam gledao neprekidno se menjao. Meutim, nisam mogao da odredim prirodu toga to sam posmatrao. Ono to mi je bilo pred oima, pre je liilo na neko oseanje ili raspoloenje; centar iz kojeg su se te promene irile bio je, nesumnjivo, u mom trbuhu. To sam bio povezao ne kao neku misao ili spoz naju, ve kao telesni oseaj koji je iznenada postao sta lan i nadmoan. Ta kolebanja oko mene dolazila su iz mog trbuha. Stvarao sam svet, nekakav beskonaan tok oseanja i predstava. Sve to sam znao, bilo je tu. Bilo je to neko oseanje po sebi, a ne neka misao ili svesna procena. Pokuao sam da se kontroliem, zbog svoje nesa vladive navike da sve procenjujem, ali, u odreenom trenutku, proces mog registrovanja se prekide i obuze me neto bezimeno, oseanja i predstave svih vrsta. U jednom trenutku neto u meni poe ponovo da sve pregledno predstavi ja i tad primetih da mi se ne prestano ponavlja jedna predstava: don Huan i don Henaro koji pokuavaju da me doepaju. Ta vizija bi la je nepostojana, i brzo je promicala. Mogla bi se uporediti s tim kao da sam ili gledao kroz. prozor nekog brzog vozila u pokretu. Oni kao da su pokuavali da me uhvate dok sam pored njih prolazio. Predstava po stade jasnija i, kako se ponavljala, trajala je sve due. Svesno sam u jednom trenutku shvatio da sam je hoti mino izdvojio iz mnotva drugih. Kroz te druge sam nekako brzo prohujao da bih doao ba do tog prizora. Na kraju sam bio u stanju da ga zadrim tako to sam mislio o njemu. im sam poeo da mislim, prevladali su moji uobiajeni postupci. Nisu bili tako odreeni kao u mojim svakodnevnim aktivnostima, ali su bili jo uvek dovoljno jasni da znam da taj prizor, ili oseanje koje sam bio izdvojio, predstavlja don Huana i don Henara koji su bili na don Huanovom tremu i drali me ispod pazuha. Htedoh da nastavim da brzo proleem

kroz druge predstave i oseanja, ali mi oni to ne dopustie. Borio sam se trenutak-dva. Oseao sam se razreenim i srenim. Znao sam da ih obojicu volim, a takoe i to da ih se ne bojim. Hteo sam da se alim s njima; nisam znao kako, pa sam nastavio da se smejem i tapem ih po ramenima. Bio sam udno svestan jo neega. Bio sam siguran da sam sanjao. Kad bih usredsredio svoj pogled na bilo ta, istog asa bi to postalo nejasno. Don Huan i don Henaro su mi priali. Nisam mo gao dobro da razumem njihove rei i nisam bio kadar da razaberem koji od njih dvojice govori. Tad me don Huan okrete i pokaza mi neku hrpu na zemlji. Don He naro me povue blie k njoj i natera me da idem oko nje. Ta hrpa bila je ovek koji je leao na zemlji. Le ao je na stomaku, licem okrenut nadesno. Dok su mi govorili, neprestano su pokazivali tog oveka. Povukoe me i ukrug savie oko njega. Nisam uopte mogao da usredsredim pogled na njega, ali na kraju osetih neki mir i trezvenost, pa ga ipak pogledah. Do svesti poe polako da mi dopire spoznaja da sam ja taj ovek koji lei tu. Moja spoznaja nije donela nikakav strah niti nelagodnost. Prihvatio sam to jednostavno i bez emo cija. U tom trenutku nisam bio u potpunom snu, ali ni sasvim budan i pri punoj svesti. Jedino sam postao svesniji don Huana i don Henara, koje sam, kad bi mi govorili, mogao da razlikujem. Don Huan ree da emo ii na ono okruglo mesto moi u pustinjskom bunju. im je to rekao, pred oima mi pue slika tog mesta. Ugledah crne gomile okolnog bunja. Okrenuh se na desno; don Huan i don Henaro su takoe bili tu. Proee me drhtaj i oseanje da ih se plaim. Moda zato to su mi izgledali kao dve pretee senke. Pribliili su mi se. im ugledah crte njihovih lica, mog strahovanja nestade. Ponovo sam ih voleo. Kao da sam bio pijan, pa nisam bio kadar da sve jasno pojmim. Oni me zgrabie za ramena i zajedniki prodrmae. Naredie mi da se probudim. Mogao sam uti njihove glasove jasno i odvojeno. Tad doiveh neto jedinstveno. Zadrah u glavi dve predstave, dva sna. Osetih da neto duboko spava u meni i da poinje da se budi, a onda se naoh

na podu trema, dok su me don Huan i don Henaro drmali. Ali, bio sam takoe i na onom mestu moi, a don Huan i don Henaro su me jo uvek drmali. U jednom trenutku nisam bio ni na jednom od ta 2 mesta, ve bi se pre moglo rei da sam kao neki posmatra bio na oba u isti mah. Imao sam udno oseanje da sam u tom trenutku mogao poi i jednim i drugim putem. Jedino to je trebalo da uinim u tom asu bilo je da promenim perspektivu i da, pre nego da ih gledam spolja, oba prizora doivim tako kao da sam sam u njima. Don Huanova kua zraila je nekom velikom topli nom. Vie mi se sviao taj prizor. Ono to sam potom osetio bila je jeziva spoznaja, tako okantna da mi se istog asa povratila sva moja uobiajena svest. Don Huan i don Henaro izlivali su vedra vode na mene. Bio sam pod don Huanovim tremom. Nekoliko sati docnije sedeli smo u kuhinji. Don Huan je uporno traio da nastavim da se ponaam tako kao da se nita nije dogodilo. Dade mi neto da po jedeni i ree kako moram da budem sit da bih nadok nadio utroak energije. Bilo je prolo 9 uvee kada sam, poto smo seli da jedemo, bacio pogled na sat. Moj doivljaj je trajao nekoliko asova. Ali s gledita mog seanja, i nilo mi se da sam kratko spavao. Jo sam oseao omamljenost, premda sam bio pri bran. Svoju uobiajenu svest nisam povratio sve dok nisam poeo da beleim. Bio sam iznenaen to me je hvatanje beleaka skoro trenutno otreznilo. Istog asa kad sam doao sebi, naoh se pod pravom unakrsnom vatrom svojih razumnih misli koje mi se odmah stvorie u glavi; cilj im je bio da objasne fenomen koji sam doiveo. Znao sam odmah da me je don Henaro hipnotisao istog onog trenutka kad me je pribio uz zemlju, ali nisam ni pokuavao da dokuim kako je to uinio. Njih dvojica su hteli da puknu od smeha kad sam im rekao ta mislim. Don Henaro ispita moju olovku i

zakljui da je ona za sve kriva. Oseao sam se vrlo ratoborno. Bio sam umoran i razdraljiv. Primetih da viem na njih, dok su se oni tresli od smeha. Don Huan ree da je dopustivo propustiti povoljnu priliku, ali ne na takav nain, i da je don Henaro do ao specijalno zato da mi pomogne i pokae tajnu sa njara i sanjanog. Moja razdraljivost dostignu vrhunac. Don Huan dade znak don Henaru. Na to obojica ustadoe i pove doe me iza kue. Tamo mi don Henaro predstavi svoj veliki repertoar ivotinjskih krikova. Traio je da iza berem jedan od njih da bi me nauio kako da ga reprodukujem. Posle nekoliko sati vebanja izvetio sam se tako da sam ga mogao sasvim dobro imitirati. Oni su uivali u mojim nespretnim pokuajima i smejali se do suza, a ja sam se, reprodukujui krik, rasteretio napetosti. Re koh da u mom podraavanju ima neega zaista jezivog. Moja oputenost nije se dala ni sa im porediti. Don Huan ree da bi se krik, ako bih ga usavrio, mogao preobratiti u jedno delo moi, i da bih ga jednostavno mogao koristiti za oputanje kad god mi to bude po trebno. Preporuio mi je da spavam. No ja sam se bo jao da zaspim. Sedeo sam jo neko vreme s njima po red kuhinjskog ognjita, a onda, sasvim iznenada, utonuh u dubok san. Probudio sam se u zoru. Don Henaro je spavao kraj vrata. Probudio se naoko istog asa kad i ja. Bili su me pokrili, a pod glavu mi umesto jastuka smotali moju jaknu. Oseao sam se vrlo mirno i odmorno. Re koh don Henaru kako sam prole noi bio sasvim iscrpen. On odvrati da je i s njim bilo isto. aptao je, kao da mi poverava tajnu, govorei da je don Huan bio ak iscrpeniji zato to je stariji. Nas dvojica smo mladi, ree on sa sjajem u oima. Ali, on je star. Mora biti da sad ima nekih 300 godina. Ja se u strahu pridigoh. Don Henaro prekri lice ebetom i zaurla od smeha. U tom trenutku u sobu ue don Huan.

Oseao sam se pribranim i mirnim. Ovoga puta mi zaista nije bilo nita vano. Bio sam tako oputen da sam hteo da plaem. Don Huan ree da sam prole noi poeo da posta jem svestan svoje svetlosti. Posavetova me da se ne pre pustim da me ponese zadovoljstvo koje oseam, jer bi se moglo izvri u samozadovoljstvo. U ovom trenutku, rekoh, ne elim nita da obja njavam. Nije vano ta mi je don Henaro uinio prole noi. Nisam ti nita uinio, odvrati don Henaro. Vidi, to sam ja, Henaro. Tvoj Henaro! Dodirni me! Zagrlih ga i obojica se nasrnejasmo kao dva deteta. Upitao me je ne mislim li da je udno to ga sad mogu zagrliti dok ga, kad sam ga proli put video, nisam mogao ni dotai. Uverih ga da takve stvari vie nemaju veze sa mnom. Don Huan to obrazloi kao moje preputanje da budem irokogrud i dobar. Pazi! ree on. Ratnik je uvek na oprezu. Ako bude i dalje tako srean, iscrpe i to malo snage to je jo ima. ta treba da radim? upitah. Budi to to jesi, ree on. Sumnjaj u sve. Budi podozriv. Ali ja neu da budem takav, don Huane. Nije vano da li hoe ili nee. Vano je ta moe da iskoristi kao tit. Ratnik mora koristiti sve to mu je pri ruci da bi zatvorio svoj smrtni otvor im se on pojavi. Dakle, nevano je to ti stvarno ne voli da bude sumnjiav ili da zapitkuje. To je sad tvoj jedini tit. Pii, pii. Ili e umreti. Sa zanosom je posrano mreti. Kako onda ratnik treba da umre? upita don Henaro potpuno mojim glasom. Ratnik umire ilavo, odgovori don Huan. Njegova smrt se mora boriti da bi ga uzela. Ratnik joj se ne preputa. Don Henaro razrogai oi i poe da trepe. Ono to ti je Henaro jue pokazao od veoma velike je vanosti, nastavi don Huan. Toga se ne moe reiti

pobonou. Jue si mi rekao da te je ideja o postojanju dvojnika razbesnela. A pogledaj se sad. Vie ti do toga uopte nije stalo. To je nevolja ljudi koji besne, besne i ovako i onako. Jue si o svemu zapitkivao, danas sve prihvata. Istakoh da on uvek nalazi neku greku u onome to inim, bez obzira na to kako sam to uinio. To nije istina! uzviknu on. Nema greaka u ratnikovom nainu. Dri se njega, pa ti niko nee moi nita da zameri. Uzmi kao primer jueranji dan. Prvo, ratnik bi postupio tako to bi postavljao pitanja bez straha i podozrenja i, drugo, dopustio bi da mu Henaro pokae tajnu sanjara ne borei se protiv njega i ne iscrpljujui sebe. Uini tako, pa niko nee moi da nae pogreku u tome. Po tonu njegova glasa sudio sam da je don Huan strano ozlojeen zbog nepromiljenosti. Ali on mi se osmehnu, a onda se zakikota kao da su ga na to naterale njegove sopstvene rei. Rekoh da sam se samo uzdravao, ne elei da ih optereujem svojim zapitkivanjem. Zaista me je bilo porazilo to to je don Henaro uinio. Bio sam uveren premda to sad vie nije bilo vano da je don Hena ro u bunju ekao da ga don Huan pozove. Zatim je iskoristio moj strah da me iznenadi. Poto sam bio sna no pritisnut o zemlju, bez sumnje sam se onesvestio, i tad me je don Henaro sigurno hipnotisao. Don Huan se usprotivi rekavi da sam isuvie jak da bih bio tako lako savladan. ta se onda odigralo? upitah. Henaro je doao da ti kae neto sasvim posebno, ree. Kad je izaao iz bunja, bio je Henaro dvojnik. Ima jo naina da se to objasni, ali ih sad ne mogu iskoristiti. Zato ne moe, don Huane? Zato to jo nisi spreman da govorimo o sve ukupnosti pojedinca. Zasad ti mogu rei samo to da ovaj Henaro nije vie njegov dvojnik. Pokaza glavom ka don Henaru. Don Henaro zatrepta.

Taj Henaro je prole noi bio dvojnik. A ve sam ti rekao da dvojnik ima nepojmljivu mo. Pokazao ti je najvaniju stvar. Da bi to uinio, morao je da te dota kne. Jednostavno te je potapao po vratu, po istom mestu gde te je saveznik pre nekoliko godina zgazio. Naravno, ugasio si se poput svetlosti. I naravno, prepu stio si se kao poslednja nitarija. Sati su nam bili potre bni da te saberemo. Tako si straio snagu, a kad je dolo vreme da ispuni ratniki zadatak, ponestalo ti je daha. ta je bio taj ratniki zadatak, don Huane? Rekao sam da je Henaro doao da ti pokae tajnu svetlosnih bia kao sanjara. Hteo si da zna o dvojniku. On se zainje u snovima. Ali, tad si upitao: "ta je dvoj nik?" I ja sam ti odgovorio da je dvojnik sam pojedinac. On sanja dvojnika. Trebalo bi da to bude jednostavno, mada mi sami to nismo. Moda su svakodnevni snovi tog pojedinca jednostavni, ali to ne znai da je i on sam takav. Kad jednom naui da sanja dvojnika, pojedinac stie na udnu raskrsnicu i tad nailazi trenutak kad shvata da je dvojnik taj koji sanja njega samog. Zapisao sam sve to je rekao. Paljivo sam pratio to to mi je govorio, ali ga nisam razumeo. Don Huan mi jo jednom sve ponovi. Lekciji prole noi, kao to sam ti rekao, bila je o sanjaru i sanjanom, odnosno o tome ko koga sanja. Molim? upitah. Obojica prsnue u smeh. Prole noi, nastavi don Huan, zamalo to nisi izabrao da se probudi na mestu moi. ta hoe time da kae, don Huane? Trebalo je da ti to bude zadatak. Da se nisi prepu stio na svoj glupi nain, imao bi dovoljno snage da pretegne tas vage u svoju korist, i tad bi se, bez sumnje, na smrt preplaio. Na tvoju sreu ili, pak, nesreu, pokazalo se da nisi imao dovoljno snage. U stvari, rasipao si je u bezvrednoj zbrci do te mere da ti je jedva preostalo da preivi. Dakle, kao to ve sam zakljuuje, prepustiti se smicalicama ne samo da je glupo i beskorisno ve je i tetno. Ratnik koji sam sebe iscrpljuje ne moe da ivi.

Telo nije neto neunitivo. Mogao si se ozbiljno razboleti. Nisi, prosto zato to smo Henaro i ja spreili neke tvoje budalatine. Njegove rei tek sad poee stvarno da deluju na mene. Prole noi Henaro te je provodio kroz zamrenosti dvojnika, nastavi don Huan. Jedino je on to mogao uiniti. Nije bila vizija ni halucinacija kad si ugledao sebe kako lei na zemlji. Mogao si to potpuno jasno opaziti da se nisi izgubio u svom preputanju, i mogao si saznati da si ti sam san, da te tvoj dvojnik sanja isto onako kao to si ti njega sanjao prole noi. Ali, kako je to mogue, don Huane? Niko ne zna kako se to dogaa. Jedino to znamo je to da se dogaa. To je tajna nas kao svetlosnih bia. Prole noi sanjao si 2 sna i mogao si se probuditi u bilo kom od njih, ali nisi imao dovoljno snage ak ni to da shvati. Jedan trenutak su me netremice gledali. Mislim da sad shvata, ree don Henaro.

TAJNA SVETLOSNIH BIA

Don Henaro me je satima razveseljavao nekakvim besmislenim uputstvima kako da se sluim svojim svako dnevnim svetom. Don Huan ree da treba da budem vrlo oprezan i ozbiljan u pogledu don Henarovih prepo ruka, jer, iako su smene, one nisu ala. Oko podne don Henaro ustade i bez rei ode u bunje. I sam sam nameravao da ustanem, ali me don Huan blago zadra i ozbiljnim glasom napomenu da e don Henaro pokuati sa mnom jo jednu stvar. ta to sprema? upitah. ta e mi uiniti? Don Huan me uveri da nemam ta da brinem. Pribliava se raskrsnici, ree on. Izvesnoj raskr snici na koju stie svaki ratnik. Mislio sam da govori o mojoj smrti. On kao da je unapred pretpostavio ta u upitati, pa mi dade znak da nita ne govorim. Neemo razgovarati o tome, ree on. Dovoljno je rei da je ta raskrsnica o kojoj govorim objanjenje vraeva. Henaro veruje da si spreman za to. Kad e mi ga kazati? Ne znam kad. To treba tebi rei, zato to zavisi od tebe. Sam e morati da odlui kada. to mi to ne kae ba sad? Odluiti ne znai proizvoljno izabrati neko vreme, ree on. Odluiti bi znailo da si besprekorno pripremio

svoj duh, i da si uinio sve to moe da postane vredan znanja i moi. Danas, meutim, mora reiti jednu malu Henarovu zagonetku. On je otiao pre nas i ekae nas negde u bunju. Niko ne zna mesto na kom e biti, ni odree no vreme kad da se poe. Ako bude sposoban da od redi kad je pravi trenutak da krene odavde, moi e da nae i mesto gde se on nalazi. Rekoh don Huanu da ne mogu da zamislim da bi bilo ko bio kadar da rei jednu takvu zagonetku. Kako me to to u odavde otii u nekom odree nom trenutku moe odvesti do don Henara? upitah. Don Huan se osmehnu i poe da pevui kroz nos. Kao da je uivao u mojoj uzbuenosti. To je ba problem koji ti je Henaro zadao, ree on. Ako bude imao dovoljno line snage, izabrae sa apsolutnom sigurnou taj pravi trenutak da poe odav de. Kako e te to to si u pravom trenutku otiao vo diti, neto je to niko ne zna. Uprkos tome, ako bude imao dovoljno snage, sam e se uveriti da je to tako. Ali, kako u to biti voen, don Huane? Ni to niko ne zna. Mislim da me ovog asa don Henaro vue za nogu. Onda bolje da pripazi, ree on. Ako te Henaro vue za nogu, on e ti je, jamano, i otkinuti. Don Han se nasmeja svojoj sopstvenoj ali. Nisam mogao da mu se pridruim. Suvie sam se stvarno bojao don Henarovih priroeno opasnih postupaka. Moe li mi ukazati na neki trag? upitah. Nema tragova! odgovori on odseno. Zbog ega je don Henaru to potrebno? Hoe da te proveri, odvrati on. Recimo da mu je mnogo stalo do toga da zna da li moe da shvati objanjenje vraeva. Ako bude reio ovu zagonetku, to e znaiti da si sakupio dovoljno snage i da si spreman. Ali, ako bude uprskao, bie to zato to jo nema do voljno snage, pa u tom sluaju ni objanjenje vraeva nee za tebe imati nikakvog smisla. Ja mislim da treba da ti damo to objanjenje, bez obzira na to da li e ga razumeti ili ne; tako mislim. Henaro je konzervativniji ratnik; on eli da stvari teku svojim utvrenim redom

i nee popustiti sve dok ne bude smatrao da si spre man. Zbilja, zato mi ti sam ne kae objanjenje vra eva? Zato to Henaro mora biti taj koji ti pomae. Zato je to tako, don Huane? Henaro ne eli da ti to kaem, ree on. Ne jo. Da li bi mi naudilo ako bih saznao objanjenje vra eva? upitah. Mislim da ne bi. Reci mi onda, don Huane, molim te. Mora biti da se ali. Henaro o ovoj stvari ima od reene ideje koje mi moramo uvaavati i potovati. Zapovednikim pokretom naloi mi da utim. Posle duge neprijatne pauze usudih se da upitam: Ali kako mogu da reim tu zagonetku, don Huane? To zaista ne znam, pa otud ne mogu ni da ti savetujem ta da radi, odgovori on. Za to je najpozvaniji Henaro. On je tu zagonetku sainio samo za tebe. Bu dui da on to ini u tvoju korist, to se prema tebi i prilagoava, i zato jedino ti moe odrediti kad je pravi trenutak da krene odavde. On e te pozvati i vodie te pomou svog zova. Kako e izgledati taj njegov zov? Ne znam. Zvae tebe, a ne mene. Dotai e direktno tvoju volju. Drugim reima, mora da upotrebi svoju volju da bi prepoznao taj zov. Henaro smatra da se u ovom asu mora uveriti u to da li si prikupio dovoljno snage da preobrati svoju volju u jednu funkcionalnu jedinicu. Volja je bila jo jedan pojam koji je don Huan s velikom panjom opisao a da ga pri tom nije razjasnio. Iz njegovih objanjenja uspeo sam da shvatim da je volja neka sila koja isijava iz stomaka kroz neki ne vidljivi otvor ispod pupka koji je on zvao ponor. Volju su, navodno, negovali samo vraevi. Ona je do onih koji su je vebali dospevala obvijena velom tajne i navodno im davala sposobnost da izvode neobina dela. Napomenuh don Huanu da nema izgleda da neto tako nejasno ikad postane funkcionalna jedinica u mom ivotu.

Tu se vara, ree on. Volja se razvija u ratniku uprkos svakom suprotstavljanju razuma. Moe li don Henaro, poto je vra, znati da li sam spreman ili ne, a da me ne proverava? upitah. Naravno da moe, odgovori on. Ali to znanje ne e imati nikakvu vrednost ili vanost, jer nije tvoje. Ti si taj koji ui, i zato ti mora da potrai znanje kao mo, a ne Henaro. Henaro nije toliko mnogo zainteresovan za svoje znanje koliko ga interesuje tvoje. Ti mo ra dokuiti da li tvoja volja funkcionie. To je vrlo teko zakljuiti. Bez obzira na to ta Henaro ili ja zna mo o tebi, ti sam mora sebi dokazati da si u moguno sti da potrai znanje kao mo. Drugim reima, sam mo ra biti uveren da moe upotrebljavati svoju volju. A ako sumnja, onda se u to mora jo danas uveriti. Ako ne moe da izvri taj zadatak, Henarov zakljuak e biti da jo nisi spreman, bez obzira na to ta bi on mo gao videti u tebi. Osetih veliki strah. Da li je sve to potrebno? upitah. To je Henarov zahtev i on se mora potovati, od govori on odlunim ali prijateljskim glasom. Ali ta to don Henaro treba da uini sa mnom? To e moda danas saznati, odgovori on osmehnuvi se. Molio sam don Huana da me izvue iz nesnosne si tuacije i da mi objasni sav ovaj tajanstveni razgovor. On se nasmeja, potapa me po grudima i ispria mi je dan vic o nekom meksikom dizau tegova koji je imao neobino jake grudne miie, ali nije mogao da obav lja teak fiziki posao jer su mu lea bila slaba. Pogledaj svoje miie, ree on. Ne bi smeli da budu samo za pokazivanje. Moji miii nemaju nikakve veze s tim o emu govori, rekoh ratoborno. Imaju, odgovori on. Telo mora da bude savre no da bi volja bila funkcionalna jedinica. Don Huan je ponovo skrenuo pravac mog zapitkivanja. Oscao sam se uznemirenim i frustriranim. Ustao sam i otiao u kuhinju da pijem vode. Don Huan je iao za mnom i nalagao mi da vebam onaj i-

votinjski krik koji sam bio nauio od don Henara. Zaosmo za ugao kue; ja sedoh na neku gomilu drva i poeh da ga reprodukujem. Don Huan me je nekoliko puta ispravljao i uputio kako treba da diem; na kraju sam se fiziki potpuno opustio. Vratili smo se i opet seli na trem. Rekoh da kat kad oseam kako sam sam sebi dodijao zbog svoje bes pomonosti. Nema niega loeg u tom oseanju bespomonosti, ree on. Ono nam je svima vrlo dobro poznato. Seti se da smo itavu jednu venost proveli kao bespomona deca. Ve sam ti rekao da si u ovom asu poput nekog deteta koje ne moe samo da izae iz svog kreveca, a jo manje da samostalno dela. Henaro te iz njega izvlai, hajde da kaemo, tako to te je izabrao. Ali dete hoe da dela, a budui da to ne moe, ono se ali. Nema tu niega pogrenog, ali prepustiti se protestovanju i a ljenju, to je ve neto drugo. Traio je od mene da budem oputen; savetovao je da mu jo neko vreme postavljam pitanja, sve dok se psihiki ne budem bolje oseao. Jedan trenutak sam bio u neprilici i nisam mogao da odluim ta da pitam. Don Huan razvi neku asuru i ree mi da tu sednem. Zatim napuni veliku tikvu vodom i stavi je u mreu za noenje. Kao da se pripremao za put. Tad opet sede i pokretom obrva me pozva da zaponem s pitanjima. Zamolih ga da mi kae neto vie o nonom leptiru. On me je dugo i ispitivaki gledao pa se zakikota. Bio je to saveznik, ree on. To zna. Ali ta je, zapravo, saveznik, don Huane? Nema naina da se tano kae ta je on, kao to nema naina da se kae ta je drvo. Drvo je ivi organizam, rekoh. To mi mnogo ne govori, ree on. I ja mogu ka zati da je saveznik neka sila, napetost. To sam ti ve re kao, ali to o savezniku ne govori mnogo. Kao to je to sluaj s drvetom, jedini nain da se sazna ta je to saveznik je taj da se on doivi. Tokom ovih godina nastojao sam da te pripremim za taj vani susret s njim. Moda to nisi primetio, ali bile su ti po-

trebne godine da se pripremi da sretne drvo. Ni susret sa saveznikom nije drukiji. Uitelj mora svog uenika upoznavati s njim malo-pomalo, deo po deo. Ti si, to kom proteklih godina, o njemu sakupio dosta znanja i sad si sposoban da ga objedini i doivi saveznika ona ko kako doivljava drvo. Nemam pojma da to inim, don Huane. Tvoj razum toga nije svestan, jer ne moe da pri hvati mogunost da saveznik postoji i da odatle poe. Na sreu, razum ne sklapa saveznika. To ini telo. Ti si mnogostupno i u raznim prilikama opaao saveznika. Svaka od tih percepcija pohranjena je u tvom telu. Zbir svih tih percepcija ini saveznika. Ne znam nijedan dru gi nain da ti to opiem. Rekoh kako ne mogu da pojmim da moje telo samo od sebe obavlja radnje kao da je nekakav entitet odvo jen od mog razuma. On to i nije, ve smo ga mi takvim uinili, ree on. Na razum je sitniav i uvek je u sukobu s telom. Ovo je, naravno, samo nain da se to kae, no trijumf oveka od znanja lei u tome to ih je objedinio. Budui da nisi ovek od znanja, tvoje telo sad ini takve stvari koje tvoj razum ne moe da shvati. Saveznik je jedna od njih. Nisi bio lud, niti si sanjao, kad si one noi, ba ovde, opazio saveznika. Upitah ga da mi objasni tu zastraujuu ideju, ko ju su mi on i don Henaro bili usadili u glavu, da je sa veznik nekakav entitet koji me oekuje na ivici male do line u planinama severnog Meksika. Rekli su mi da u, ranije ili kasnije, morati s njim da se sastanem i pone sem. To su naini da se govori o tajnama za koje nema objanjenja, ree on. Henaro i ja smo zaista rekli da te na ivici te ravnice oekuje saveznik. Ta izjava bila je tona, ali nema to znaenje koje ti eli da joj prida. Saveznik te oekuje, i to sigurno, ali ne na ivici bilo koje ravnice. On je upravo ovde, ili tamo, ili na bilo kom dru gom mestu. Saveznik te oekuje, ba kao i smrt, svuda i nigde. Zato me saveznik oekuje?

Iz istog razloga iz kojeg i smrt, ree on, zato to si se rodio. Nema mogunosti da se u ovom trenutku objasni ta se pod tim podrazumeva. Prvo mora doiveti saveznika. Mora ga opaziti u njegovoj punoj snazi, i tad ga objanjenje vraeva moe rasvetliti. Dosad si imao dovoljno snage da razjasni barem jednu stvar, to da je tvoj saveznik noni leptir. Pre nekoliko godina, kad smo otili u planine, ti si se s neim uhvatio ukotac. Tad nisam imao naina da ti kaem ta se odigralo; video si neku udnu senku koja je letela tamo-amo pored vatre. Sam si rekao da je liila na nonog leptira; premda nisi znao o emu govo ri, bio si potpuno u pravu, jer ta senka je bio noni leptir. Zatim, jednom drugom prilikom, poto si i tad zaspao kraj vatre, neto te je smrtno preplailo. Opome nuo sam te da ne zaspi, ali se ti nisi na to obazirao; postupivi tako, bio si preputen na milost i nemilost saveznika i noni leptir ti je stao na vrat. Za mene e uvek ostati tajna kako si preiveo. Ti tad nisi znao da sam smatrao da si gotov. Tako je ozbiljna bila tvoja glupa greka. Od tada nas je svaki put kad smo bili u planinama ili pustinji, ak i onda kad to nisi opaao, noni leptir stalno pratio. Sve u svemu, moemo rei da je tvoj sa veznik noni leptir. Zapravo, ne mogu rei da je on stvarno ba to, da je on to to mi pod njim podrazumevamo. To to sam saveznika nazvao nonim leptirom, opet je samo nain da se to kae, nain da se ona beskrajnost tamo uini shvatljivom. Da li je i tvoj saveznik noni leptir? upitah. Nije. Nain na koji neko shvata svog saveznika je njegova lina stvar, ree on. Napomenuh da smo se vratili tamo odakle smo i poeli; ne bee mi rekao ta je to, u stvari, saveznik. Nema potrebe da bude smuen, ree on. Smuenost je raspoloenje u koje ovek zapada, ali iz kojeg moe i da izae. U ovom asu nema naina da se bilo ta razjasni. Moda emo neto kasnije biti danas kadri podrobno da razmotrimo te stvari; sve zavisi od tebe. Bolje reeno, sve zavisi od tvoje line snage.

Nije hteo vie ni re da kae. Uznemiravao me je strah da u pasti na proveri. Don Huan me odvede iza kue i posadi me na asuru koju je rairio uz ivicu ka nala za navodnjavanje. Voda je tako sporo proticala da se inilo kao da stoji. On mi naredi da mirno sedim, da prekinem svoj unutranji dijalog i gledam u vodu. Ree kako je pre nekoliko godina otkrio da imam odre enu naklonost prema vodenim telima, to je bilo jedno oseanje koje je upravo odgovaralo trudu koji sam tad ulagao. Ja primetih da ih neto posebno ne volim, ali da ih i ne mrzim. On ree da mi je voda korisna ba zato to sam prema njoj ravnoduan. U napetim okolno stima ne bi me mogla zarobiti, ali ni odbaciti. Polako je seo iza mene, s desne strane, i podsetio me da treba da se opustim i ne bojim, jer je on tu da mi pomogne ako to iole bude potrebno. Za trenutak se uplaih. Gledao sam u njega oeku jui dalja uputstva. On mi snano okrete glavu prema vodi i naredi da nastavim to to sam poeo. Poto uopte nisam znao ta hoe od mene, jednostavno se opu stih. Kad sam pogledao u vodu, ugledao sam trak na suprotnoj strani. Nesvesno zadrah svoj neusredsreen pogled na njemu. Zbog sporog toka, inilo mi se da voda podrhtava. Imala je boju pustinjske zemlje. Opazih da mrekanje oko trske izgleda poput brazdi ili pukotina na njenoj glatkoj povrini. U jednom trenutku, trska poprimi dinovske razmere a glatka, ravna, vodena po vrina nijansu okera, i ja za tili as zaspah kao zaklan; ili sam se, moda, naao u nekom perceptivnom stanju za koje nemam poreenja. Najpriblinije bih to opisao ako bih rekao da sam zaspao i da sam potom usnio strano udan san. Oseao sam da ga mogu unedogled oduiti ako to ho u, ali sam ga svojevoljno prekinuo tako to sam se upu stio u svestan razgovor sa samim sobom. Otvorih oi. Leao sam na asuri. Don Huan je bio nedaleko od mene. Moj je san bio tako velianstven da sam odmah poeo da ga priam. On mi dade znak da utim. Dugakim prutom pokaza dve izduene senke koje su na zemlju bacale neke suve grane pustinjskog bunja. Vrhom pruta preao je po rubu jedne od njih kao da je crta, a zatim

se prebacio na drugu uinivi to isto; senke su bile du ge oko 30 a iroke nekoliko centimetara; nala zile su se nedaleko jedna od druge. Pokret pruta mi istera oi iz fokusa i ja se naoh kako ukrtenih oiju gledam u etiri dugake senke; iznenada se dve srednje stopie u jednu i stvorie neobian utisak dubine. Ta novostvorena senka bila je nekako neobjanjivo okrug la i velika. Skoro da je liila na neku providnu cev, ne ku ipku napravljenu od nekakvog nepoznatog materi jala. Znao sam da su mi oi ukrtene, ali, uprkos tome, kao da mi je pogled bio upravljen u jednu taku; prizor je bio kristalno jasan. Mogao sam kretati oima a da ne rasprim tu predstavu. Nastavio sam da posmatram ne dozvoljavajui da mi panja popusti. Padoh u neobino iskuenje da se prepustim i zaronim u taj prizor. Kao da me je u njemu neto privlailo; ali tad u meni neto izroni i ja zapoeh polusvestan dijalog; gotovo istog asa postadoh svestan svoje okoline u svetu svakodnevice. Don Huan me posmatrao. Naoko, bio je zbunjen. Upitah ga da li je sve u redu. On ne odgovori. Pomoe mi da ustanem. Tek tad shvatih da sam sve vreme leao na leima, gledajui u nebo, i da je don Huan bio na gnut nad mojim licem. Nehotice hteoh da mu kaem kako sam zapravo video senke na zemlji dok sam gledao u nebo, ali mi on stavi ruku na usta. Provedosmo neko vreme u utanju. Bio sam bez misli. Proze me tad neko savreno oseanje mira; onda sasvim iznenada dobih neodoljivu elju da ustanem i krenem u bunje da potraim don Henara. Pokuah da se obratim don Huanu; on isturi bradu i iskrivi usne u nemu komandu da utim. Pokuao sam na racionalan nain da procenim svoj neugodan poloaj; meutim, toliko sam uivao u svom spokojstvu da ni sam hteo da se zamaram logikim razmiljanjem. Posle kratke pauze, ponovo osetih neodoljivu po trebu da zakoraim u bunje. Ustao sam i krenuo jed nom stazom. Don Huan me je u stopu pratio kao da sam ja bio voa.

Ili smo otprilike 1 sat. Polo mi je za rukom da za to vreme ne mislim. Tad prispesmo do obronka jednog brda. Don Henaro nas je tu ekao, sedei blizu vrha nekog stenovitog bedema. Ushieno me je pozdra vio, pri emu je morao da vie; nalazio se nekih pet naest metara iznad zemlje. Don Huan me natera da sednem, a zatim se i sam spusti do mene. Don Henaro objasni da sam naao to mesto gde me je ekao zato to me je on vodio zvukom koji je stvarao. Kako je to rekao, ja shvatih da sam zaista ne prekidno uo nekakav udan zvuk za koji sam mislio da je zujanje u mojim uima; ono kao da je bilo vie neka unutranja stvar, neko telesno stanje, neko tako neodreeno oseanje zvuka da je izlazilo iz domena svesnog procenjivanja i tumaenja. Verovao sam da don Henaro u svojoj levoj ruci ima neki mali instrument. Odande gde sam sedeo nisam ga mogao jasno videti. Liio je na drombulje; njima je proizvodio nekakav tih, sablastan, u stvari, nezametljiv zvuk. Nastavio je jo trenutak da udara u njih kao da mi daje vremena da potpuno shvatim to to mi je upra vo rekao. Onda mi pokaza svoju levu ruku. U njoj nije imao nita; nije drao nikakav instrument. To mi se bilo uinilo zbog naina na koji je stavio aku na usta; u stvari, zvuk je proizvodio pomou usana i koice izmeu palca i kaiprsta. Osvrnuh se da kaem don Huanu kako me je don Henaro nasamario svojim kretnjama. On mi brzim po kretom stavi do znanja da utim i da se koncentriem na ono to don Henaro radi. Okrenuh se da pogledam don Henara, ali njega vie nije bilo tamo. Pomislih da je morao sii. Priekao sam nekoliko trenutaka da se pojavi iz bunja. Ona stena na kojoj je stajao imala je udan oblik; liila je pre na neku veliku izboinu na visokom stenovitom bedemu. Mora da sam svratio po gled s njega samo za nekoliko trenutaka. Da se uspeo prema vrhu bedema, ugledao bih ga pre nego to bi ta mo stigao, a da se spustio, bio bi takoe vidljiv s mesta na kom sam sedeo. Upitah don Huana gde bi otprilike don Henaro mo gao biti. On odgovori da don Henaro jo stoji na onom

ispupenju. Koliko sam mogao proceniti, tamo nije bilo nikog, ali don Huan vie puta ponovi da don Henaro jo uvek stoji na onoj steni. Nije mi izgledao tako kao da se ali. Pogled mu je bio nepokolebljiv i ljutit. Odsenini glasom ree da me moja ula ne obavetavaju dobro o tome ta don He naro ini. Naredio mi je da prekinem svoj unutranji dijalog. Borio sam se trenutak-dva, a onda poeh da za tvaram oi. Don Huan se naglo nadvi nad mene i protrese me za ramena. Proapta da moram da zadrim svoj pogled na stenovitom ispupenju. Oseao sam pospanost i don Huanove rei sam uo kao iz daljine. Nehotice pogledah prema onoj izboini. Don Henaro je ponovo bio tamo. To me vie nije zani malo. Polusvesno primetih da teko diem, i tek to to pomislih, don Henaro skoi na zemlju. Ni to mi nije pri vuklo panju. On mi prie i pomoe mi da ustanem, pridravajui me za ruku; don Huan me prihvati za drugu ruku. Podigli su me poduprevi me jedan s jed ne, drugi s druge strane. Zatim mi je samo don Henaro pomogao da idem. Proaptao mi je neto na uvo to ni sam mogao da razumem, a onda sam iznenada osetio kako me vue na neki udan nain; dograbio me je, doslovno reeno, za kou na stomaku i odvukao na ono Ispupenje, ili moda na neku drugu stenu. Znao sam da sam jedan trenutak bio na nekoj steni. Mogao bih se zakleti da je to bila ona izboina; ta predstava je, me utim, tako Brzo proletela da je nisam mogao detaljno proceniti. Tad osetih da se u meni neto koleba, i na to se izvrnuh na lea. Oseao sam nesvesticu od munine, ili moda fiziku neprijatnost. Ono to sam potom znao bilo je da mi don Huan govori. Nisam mogao da ga razumem. Usredsredih panju na njegove usne. Oseaj koji sam imao bio je poput sna; pokuavao sam da s unutranje strane razderem nekakav celuloidni omota koji me obavijao, dok je don Huan pokuavao to isto da uini spolja. Na kraju, omota se rasprsnuo i tad zauh don Huanove rei ije mi znaenje postade kri stalno jasno. Nareivao mi je da sam izronim iz omo taa. Oajniki sam se borio da povratim trezvenost; to mi nije polo za rukom. Potpuno svesno se zapitah

zbog ega se toliko grim. Borio sam se da priam sa sobom. Don Huan kao da je bio svestan mojih tekoa. Terao me je da upornije pokuam. Neto spolja spreavalo me je da se upustim u svoj dobro poznati unutranji dijalog. Kao da me je neka udna sila uinila sanjivim i ravnodunim. Opirao sam joj se sve dok nisam poeo da gubim dah. Tad zauh kako mi don Huan govori. Telo mi se nehotice zgri od napetosti. Oseao sam kao da sam se uhvatio i stegao u smrtonosni kotac s neim to mi nije dalo da diem. Nisam se bojao, ve me je pre bio obuzeo nekakav nesavladiv bes. Toliko sam se raestio da zareah i kriknuh kao ivotinja. Tad dobih napad; neto me protrese i istog asa zaustavi. Opet sam mogao normalno da diem, i tad shvatih da mi je don Huan sruio tikvu vode na stomak i za vrat i sveg me pokvasio. Pomogao mi je da sednem. Don Henaro je stajao na onoj izboini. Zovnu me i zatim skoi na zemlju. Videh gde se sunovrauje s visine od nekih 15 metara, to mi u stomaku izazva nepodnoljiv oseaj; isti takav oseaj imao sam u snovima u kojima sam sanjao da propadam. Don Henaro mi prie i upita kako mi se dopao nje gov skok. Pokuah bezuspeno da neto kaem. Don Henaro me ponovo zovnu. Karlitos! Gledaj me! ree on. Nekoliko puta je zamahnuo rairenim rukama kao da hvata zalet i onda skoio nekud netragom, ili sam ja tako mislio. Ili je, moda, uinio neto drugo za ta nema rei. Nalazio se na nekih metar-dva od mene i potom iezao kao da ga je usisala neka nesavladiva sila. Bio sam uzdran i umoran. Oseao sam neku rav nodunost i nisam eleo da mislim ili priam sa sobom. Nisam bio uplaen, ve neobjanjivo tuan. Htedoh da zaplaem. Don Huan me nekoliko puta udari lancima prstiju po potiljku i nasmeja se kao da je sve to to se dogodilo bila ala. Zahtevao je da govorim sa sobom,

jer je to bio trenutak kad mi je unutranji dijalog bio neophodan. uo sam gde mi nareuje: Govori! Govori. Usta mi se nehotice zgrie. Usne su mi se micale bezglasno. Setih se don Henara koji je na slian nain micao usnama kad se egaio i poeleh da i ja mogu rei, kao on, Moja usta ne ele da govore. Pokuah da to glasno kaem i usta mi se bolno zgrie. Don Huanu kao da je malo trebalo da se onesvesti od smeha. Njegova veselost bila je zarazna, tako da se i sam nasmejah. Na kraju, pomogao mi je da ustanem. Upitah ga da li se don Henaro vraa. On odgovori da me je don Henaro sit za danas. Zamalo pa da uspe, ree don Huan. Sedeli smo pored vatre u zemljanoj pei. Traio je od mene da jedem. Nisam bio ni gladan ni umoran. Obuzela me neka neobina melanholija; oseao sam se daleko od svega to se tog dana dogodilo. Don Huan mi prui moj blok za pisanje. Uloih veliki napor da se vra tim u svoje uobiajeno stanje. Ukratko pribeleih neke komentare. Malo-pomalo, ponovo sam bio onaj stari. Izgledalo mi je kao da se podigao neki veo; iznenada se opet upetljao U svoju poznatu znatielju i zbunjenost. Dobro je, sad je dobro, ree don Huan tapui me po glavi. Rekao sam li da je ratnikova prava vetina u tome da dri u ravnotei strah i zabrinutost. Don Huanovo raspoloenje bilo je neobino. Kao da je bio nekako nervozan, zabrinut. inilo mi se da je rad da govori od svoje volje. Smatrao sam da me pri prema za objanjenje vraeva, te se i sam zabrinuh. Oi su mu imale neki neobian sjaj koji sam samo nekoliko puta pre toga video. Kad mu rekoh ta mislim o nje govom neobinom dranju, on odvrati da je srean to zbog mene moe da se raduje trijumfima svojih prijatelja kao trijumfima duha. Dodade da, na alost, jo nisam spreman za objanjenje vraeva, uprkos i njenici to sam uspeno reio don Henarovu zagonetku. Tome u prilog naveo je da sam, u trenutku kad je izlio vodu na mene, zapravo umirao i da je moje postignue bilo poniteno mojom nesposobnou da od bijem don Henarov poslednji nalet.

Da li je don Henaro hteo da me povredi? upitah. Nije, ree on. Henaro eli da ti pomogne. Ali, moi se samo mo moe suprotstaviti. On te je proveravao, a ti si pao na proveri. Zar nisam reio njegovu zagonetku? Jesi, i to dobro, ree on. Tako dobro da je He naro morao poverovati da si sposoban za celokupni rat niki poduhvat. Skoro da si u tome uspeo. Ipak, to to te je ovog puta pobedilo nije bilo preputanje. A ta je onda bilo? Isuvie si nestrpljiv i naprasit; umesto da se opus ti i poe sa Henarom, poeo si da mu se suprotstav lja. Njega ne moe pobediti; jai je od tebe. Don Huan mi zatim dade neke savete i uputstva koji su se ticali moga linog odnosa prema ljudima. Njegove opaske bile su ozbiljan nastavak onoga to mi je don Henaro ranije u ali rekao. Bio je raspoloen za razgovor i poeo je da mi bez ikakvog ubeivanja objanjava ta se odigralo tokom moje dve poslednje posete. Kao to zna, ree on, bit magije je unutranji dijalog; on je reenje svega. Kad ratnik naui da ga prekine, sve postaje mogue; tad i najnedostinije po staje dostino. Ono to ti je omoguilo da proe kroz sve one udne i jezive doivljaje koje si nedavno imao bilo je to to si mogao da prekine razgovor sa samim sobom. Potpuno trezveno si se uverio u saveznika, Henarovog dvojnika, u sanjara i sanjano, a danas umalo to nisi saznao o svojoj sveukupnosti; to je bio taj ratniki poduhvat koji je Henaro oekivao da izvede. Sve je to bilo mogue samo zato to si sakupio do voljno snage. Dogaaji su zapoeli onda kad si poslednji put bio ovde i kad sam zapazio vrlo povoljan pred znak. im si stigao, uo sam kako se saveznik unja okolo; prvo sam uo njegove tihe korake, a zatim video nonog leptira kako te gleda dok si izlazio iz kola. Saveznik je bio nepomian dok te je posmatrao. To je za mene bio najbolji predznak. Da je saveznik bio uznemiren, da se kretao tako kao da je nezadovoljan

on.

Henarova mo te je progutala poput plime, ree

tvojim prisustvom, kao to je to uvek bio, sam tok dogaaja bio bi drukiji. Mnogo puta sam opazio sa veznika neprijateljski raspoloenog prema tebi, no ovog puta predznak je bio dobar, tako da sam znao da se saveznik spremio da ti prenese malo znanja. Zato sam ti rekao da ima sastanak sa znanjem, sastanak s no nim leptirom, koji se dugo odlagao. Saveznik je iz nama nepojmljivih razloga izabrao da ti se predstavi u vidu nonog leptira. Ali rekao si da je saveznik bez oblika, i da se moe suditi samo o njegovim dejstvima, rekoh. Tako je, ree on. Ali taj saveznik je noni lep tir za posmatrae koji su u vezi s tobom za Henara i mene. Za tebe, saveznik je samo jedan efekat, jedan oseaj u tvom telu, neki zvuk, ili zlatna estica znanja. Uprkos tome, ostaje injenica da kroz formu nonog leptira taj saveznik saoptava Henaru i meni neto to ima veliku vanost. Noni leptiri su darivaoci znanja, prijatelji i pomagai vraeva. Henaro mnogo dri do tebe zato to je tvoj saveznik izabrao da bude noni leptir. Ona no kad si sreo nonog leptira, kao to sam i predvideo, bila je za tebe pravi sastanak sa znanjem. Nauio si njegov zov, osetio zlatni prah s njegovih krila, ali, iznad svega, te noi si prvi put bio svestan da si video i telo ti je nauilo da smo mi svetlosna bia. Jo uvek nisi dobio procenio taj velianstveni dogaaj u tvom ivotu. Henaro ti je s velikom snagom i jasnoom pokazao da smo mi oseanje i da je to to zovemo naim telom skupina svetleih vlakana koja imaju svest. Prole noi si se ponovo vratio pod sigurno okrilje svoga saveznika. Kad si stigao, priao sam da te pogle dam znajui da treba da pozovem Henara da ti objasni tajnu sanjara i sanjanog. Tad si, kao i uvek, verovao da sam te varao; ali Henaro se nije skrivao u bunju, kako si mislio. Doao je da te vidi, pa makar tvoj razum odbijao da u to veruje. Ovaj deo don Huanovog razjanjenja bilo je zaista najtee primiti zdravo za gotovo. Nisam ga mogao pri hvatiti. Rekoh da je don Henaro bio stvaran i ovoze maljski.

Sve to si do sada doiveo bilo je stvarno i ovoze maljsko, ree on. Nema drugog sveta. Tvoj kamen spo ticanja je tvoja udna upornost, a ta osobina se ne moe izleiti objanjenjima. Zato se Henaro danas po svetio neposredno tvom telu. Paljivo ispitivanje onoga to si danas uinio otkrie ti da je tvoje telo objedinilo stvari na najpovoljniji nain. Nekako, uzdrao si se da se prepusti svojim vizijama kod onog jarka za navod njavanje. Sauvao si dragocenu kontrolu i uzdranost, to ratnici i treba da ine; nisi ni u ta verovao, ali si, ipak, efikasno delao i otud si bio kadar da sledi Henarov zov. U stvari, naao si ga bez moje pomoi. Kad smo stigli pod onu stenovitu izboinu, bio si proet snagom i ugledao si Henara kako stoji tamo gde su i drugi vraevi stajali iz slinih razloga. Priao ti je poto je skoio sa izboine. Bio je sav mo. Da si kao ranije produio pored onog jarka za navodnjavanje, video bi ga onakvog kakav stvarno jeste svetlosno bie. Umesto toga, preplaio si se, naroito kad te je Henaro naterao da skoi. Taj skok bi sam po sebi mogao biti dovoljan da te iznese van tvojih granica. Ali ti nisi imao snage za to i ponovo si pao u svet svog razuma. Potom si se, naravno, uhvatio u smrto nosni kotac sa samim sobom. Neto u tebi je, tvoja volja, elelo da poe sa Henarom, dok se tvoj razum tome suprotstavljao. Da ti nisam pomogao, sad bi leao mrtav i sahranjen na onom mestu moi. tavie, i uz moju pomo posledice su za trenutak bile neizvesne. utali smo nekoliko minuta. ekao sam da progo vori. Na kraju upitah: Da li me je don Henaro naterao da skoim na stenovitu izboinu? Nemoj taj skok da razume onako kako skok obino shvata, ree on. Ponavljam ti da je to samo nain da se to kae. Sve dok bude mislio da si vrsta telesnost, nee moi da shvati o emu govorim. Posuo je zatim malo pepela po zemlji ispod petro lejke, prekrivi njime povrinu od oko ezdeset kvad ratnih santimetara, i prstom nacrtao u njemu jedan dijagram koji je imao osam taaka povezanih meusob no linijama. Bila je to geometrijska figura.

Slinu mi je bio nacrtao pre nekoliko godina, kad je pokuao da mi objasni da to nije bila neka iluzija to sam posmatrao kako jedan isti list etiri puta opada s istog drveta. Taj dijagram u pepelu imao je dva sredita; jedno je nazvao razumom, a drugo, voljom. Razum je neposredno bio povezan s takom koju je nazvao pria njem. Kroz prianje razum je indirektno bio pove zan s 3 druge take, oseanjem, sanjanjem i vi enjem. Drugo sredite, volja, bilo je neposredno povezano sa oseanjem, sanjanjem i vienjem; ali samo posredno s razumom i prianjem. Primetih da je ovaj dijagram drukiji od onog koji je nacrtao pre nekoliko godina. Nije vana forma, ree on. Te take predstav ljaju jedno ljudsko bie i mogu biti nacrtane na bilo ko ji nain. Predstavljaju li one telo ljudskog bia? upitah. Ne zovi to telom, odgovori on. To je osam taaka na vlaknima svetlosnih bia. Vra kae, kao to iz dijagrama moe videti, da je ljudsko bie, pre svega, volja, jer je volja neposredno povezana sa 3 take, ose anjem, sanjanjem, i vienjem; zatim, ljudsko bie je razum. On je zapravo centar koji je manji od volje; po vezan je jedino s prianjem. A koje su preostale dve take, don Huane? On me pogleda i nasmeja se. Sad si mnogo jai nego kad smo prvi put razgo varali o ovom dijagramu, ree on. Ali ipak, nisi jo dovoljno jak da zna svih 8 taaka. Henaro e ti jednog dana pokazati preostale dve. Da li svako ima tih 8 taaka, ili ih imaju je dino vraevi? Moemo rei da svako od nas donosi na ovaj svet 8 taaka. Dve od njih, razum i prianje, svako zna. Oseanje je uvek nejasno, ali na neki nain poznato. No jedino se u svetu vraeva pojedinac potpuno upoznaje sa sanjanjem, vienjem i voljom. Na kraju, na spoljnoj ivici tog sveta pojedinac se susree sa preostale 2 take. Tih 8 taaka ine njegovu sveukupnost.

Pokazao mi je na dijagramu da, u sutini, sve take mogu biti meusobno posredno povezane. Zapitah ga ponovo o onim dvema tajanstveniom takama. On pokaza da su one povezane jedino s voljom, a da su udaljene od oseanja, sanjanja i vienja, i jo vie od prianja i razuma. Prstom mi pokaza da su odvojene od drugih, ali i meusobno. Te dve take nikad nee ustupiti pred prianjem ili razumom, ree on. Jedino ih volja moe domaiti. Ra zum je od njih tako udaljen da mu je potpuno besko risno da pokua da ih dokui. To je jedna od onih stvari koje je najtee shvatiti; na koncu, jaa strana razuma je to to sve podvrgava rasuivanju. Upitah da li tih 8 taaka imaju svoje odgovara jue take u nekim delovima ili odreenim organima ljudskog bia. Imaju, odvrati on suvo i izbrisa dijagram. Dotae mi glavu i ree da je to centar razuma i prianja. Vrh moje grudne kosti bio je centar ose anja. Deo ispod pupka bio je volja. Sanjanje se nalazilo s desne strane, uz rebra. Vienje s leve strane. Ree da se kod nekih ratnika vienje i sanjanje katkad nalaze na desnoj strani. A gde se nalaze dve preostale take? upitah. On mi odgovori neto vrlo nepristojno i prsnu u zvonak smeh. Ba si podao, ree on. Zar misli da sam izlapeo matori jarac? Objasnih mu da sam ga pitao po nekoj inerciji. Ne pokuavaj da uri, ree on. Sve e saznati u pravom trenutku i tad e biti nezavisan i sam. Misli li time da kae da te vie nikad neu videti, don Huane? Nikad vie, ree on. Henaro i ja emo tad biti ono to i uvek praina na putu. Osetih trzaj u stomaku. ta to govori, don Huane? Govorim to da smo svi mi nedokuiva bia, svetlosna i neograniena. Ti, Henaro i ja povezani smo svr hom koju nismo mi odredili. O kakvoj to svrsi govori?

O izuavanju ratnikovog naina. Vie ne moe odstupiti, niti to moemo mi. Sve dok tvoje poduavanje traje, nalazie ili mene ili Henara, ali kad se zavri, vinue se slobodno i niko ne zna kud e te sila tvoga ivota odneti. Kakve veze s tim ima don Henaro? Jo nisi dosegao taj stepen da to sazna, ree on. Danas do kraja moram zabiti klin koji je Henaro samo postavio moram ti utuviti injenicu da smo svetlosna bia. Mi smo oni koji opaaju. Mi smo svesni; nismo predmetni; nismo telesni. Mi smo neogranieni. Ovaj predmetni i telesni svet je samo nain da se na zemalj ski put uini podesnijim. On je samo jedan opis stvoren zato da nam pomogne. Mi, tanije na razum, zaborav ljamo da taj opis nije nita drugo nego samo opis, i tako zapliemo nau sveukupnost u vrzino kolo iz kojeg se tokom ivota retko ispetljamo. U ovom trenutku, recimo, ti nastoji da se iskobe lja iz petljavina svog razuma. Besmisleno ti je i neza mislivo da je Henaro zaista izronio iz bunja, no ipak ne moe osporiti da si se u to lino uverio. Sam si vi deo da je tako. Don Huan se zakikota. Paljivo je u pepelu nacrtao jo jedan dijagram i prekrio ga eirom pre nego to sam ga mogao pogledati. Mi smo oni koji opaaju, nastavio je. Taj svet koji opaamo, ipak, samo je iluzija. Nju je stvorio opis koji su nam pruili od trenutka kad smo se rodili. Mi, svetlosna bia, roeni smo sa 2 prstena mo i, ali se koristimo samo jednim da njime stvaramo svet. Taj prsten, koji nam se namie ubrzo po naem roenju, jeste razum, a njegov saputnik je prianje. To dvoje zasniva i odrava svet. Dakle, u sutini, taj svet koji tvoj razum eli da po dri jeste svet stvoren opisom i njegovim dogmatskim i neprikosnovenim pravilima koja razum ui da prihvata i brani. Tajna svetlosnih bia je u tome to ona imaju drugi prsten moi koji se nikad ne istroi volju. Vra i obi an ovek slue se istim trikom. Obojica imaju neki opis; obian ovek podrava taj opis svojim razumom; vra

to ini svojom voljom. Oba opisa imaju svoja pravila i ta pravila su uoljiva, ali prednost vraa je u tome to je volja obuhvatnija od razuma. Savetovao bih ti da odsad dopusti sebi da utvrdi da li taj opis podrava tvoj razum ili tvoja volja. Mislim da je to jedini nain da iskoristi svoj svakodnevni svet kao izazov i sredstvo da sakupi dovoljno snage da bi doao do svoje sveukupnosti. Moda e je, kad bude idui put doao, dovoljno imati. U svakom sluaju, ekaj dok ne oseti, kao to si to danas osetio kod onog jarka za navodnjavanje, da ti neki unutranji glas govori da tako ini. Ako bi doao bilo kako drukije nadahnut, bilo bi to gubljenje vre mena i opasno po tebe. Primetih da ih nikad vie neu videti ako budem morao da ekam taj unutranji glas. Bie iznenaen kako se to moe dobro izvriti ka da se nae pred preprekom, ree on. Ustao je i nakupio sveanj drva za potpalu. Stavio je neto suva prua u zemljanu pe. Plamen je bacao ukast odsjaj po podu. On tad prigasi petrolejku i unu pored svoga eira kojim je prekrio crte to ga je maloas nacrtao u pepelu. Zapovedio mi je da spokojno sedim, da prekinem svoj unutranji dijalog i zadrim pogled na njegovom eiru. Borio sam se nekoliko trenutaka, a onda osetih da plutam, da se sunovraujem s neke hridine. Kao da poda mnom nije bilo niega, kao da nisam sedeo ili imao telo. Don Huan podie svoj eir. Pod njim su bile spi rale pepela. Gledao sam ih ne razmiljajui. Oseao sam kako se obru. Osetio sam to u svom stomaku. Pepeo kao da se nagomilavao. Zatim kao da se uzvitlao i po digao u prainu i tad, iznenada, don Henaro se stvori preda mnom. Taj prizor me istog asa natera na unutranji dija log. Pomislih da sam verovatno zaspao. Poeh da dahem i pokuah da otvorim oi, ali oi su mi bile otvo rene. Zauh kako mi don Huan govori da ustanem i proetam. Skoih i pojurih na trem. Don Huan i don He-

naro pojurie za mnom. Don Huan usput zgrabi svoju petrolejku. Nisam mogao da doem do daha. Pokuah da se smirim onako kako sam to ranije inio tra njem u mestu, okrenut ka zapadu. Podigao sam ruke i poeo da udiem i izdiem. Don Huan mi prie i ree da se te radnje ine jedino u sumrak. Don Henaro dreknu da je za mene ovo ve mrkli mrak, na ta obojica poee da se smeju. Don Henaro pojuri ka ivici bunja i u podskocima se vrati na trem kao da je bio privezan dinovskom elastinom gumom koja ga je primorala da to naglo uini. Ponovio je to jo nekoliko puta i onda mi priao. Don Huan me je netremice gledao i kikotao se kao neko dete. Kriom izmenjae poglede. Don Huan se obrati don Henaru uzviknuvi da je moj razum opasan, i da bi me sigurno ubio da nije smekan. Zaboga! grmnu don Henaro. Ko bi smekao nje gov razum! Skakali su tamo-amo i smejali se poput dva deteta. Don Huan me natera da sednem ispod petrolejke i prui mi moju svesku. Noas te zaista cimamo za nogu, ree on pomir ljivim glasom. Ne boj se. Henaro se krio pod mojim eirom.

TONAL i NAGUAL

DIO DRUGI

MORA SE VEROVATI
Iao sam ka centru grada, na Paseo de la Reforma. Bio sam umoran; bez sumnje je na to uticala visina Meksiko Sitija. Mogao sam sesti u autobus ili uzeti tak si, ali sam nekako, uprkos umoru, hteo da idem peke. Bila je nedelja po podne. Saobraaj nije bio veliki ali su ipak izduvni gasovi autobusa i kamiona sa dizel-mainama inili da uske ulice gradskog centra izgledaju poput kanjona smoga. Doao sam na Zokalo i opazio da je katedrala Mek siko Sitija nekako vie nakrivljena nego kad sam je proli put video. Zakoraio sam u unutranjost njenih ogromnih dvorana. Kroz glavu mi je proletela cinina pomisao. Odatle sam krenuo ka Lagunilja pijaci. U glavi ni sam imao neku odreenu nameru. Iao sam bez cilja vrstim korakom, ne gledajui ni u ta posebno. Na kraju sam stao pored tezgi sa starim novcem i korienim knjigama. Zdravo, zdravo! Vidi ko nam je doao! ree ne ko, tapui me lagano po ramenu. Taj glas i dodir me naterae da podskoim. Brzo se okretoh nadesno. Usta mi se nehotice otvorie od izne naenja. Osoba koja mi se obratila bio je don Huan. Boe, zar si to ti, don Huane? uzviknuh dok mi neka jeza proe kroz telo. ta ti radi ovde? A ta ti ovde radi? odvrati on kao eho.

Odgovorih mu da sam se zadrao u gradu nekoliko dana pre nego to se odvaim da ga traim u planina ma srednjeg Meksika. No, dobro. Uzmimo to onda tako kao da sam ja doao da tebe pronaem, ree on smekajui se. Potapao me je nekoliko puta po ramenu. Kao da mu je bilo drago to me vidi. Stavio je ruke na kukove, isprsio se i zapitao me kako mi se svia njegova poja va. Tek tad primetih da je u odelu. Ta protivrenost je na mene delovala poraavajue. Bio sam zabezeknut. Kako ti se dopada moj tacuche? zapita me on vedro se smeei. Upotrebio je za odelo re u argonu tacuche umesto uobiajene panske rei traje. Danas nosim odelo, ree on kao da je to trebalo objasniti; zatim, pokazujui prstom moja usta, dodade: Zatvori, zatvori usta! Nasmejah se odsutno. On uoi moju smetenost. Tre sao se od smeha pri emu se okretao da bih ga mogao osmotriti sa svih strana. Odea mu je bila neverovatna. Na sebi je imao lako, smee odelo na tanke pruge, sme e cipele i bolu koulju. I kravatu! To me natera da se upitam ima li uoptr arape ili je cipele obuo na bose noge. Mojoj zbinijenosti doprineo je izluujui oseaj koji me obuzeo kad me je don Huan potapao po ramenu i ja se okrenuo. Pomislio sam tad da sam ga video u njegovim kaki pantalouama i koulji, sa sandalama i slamnim eirom, a da mi je prava slika njegove po jave u odelu doprla do svesti tek kad mi je obratio panju na svaki njen detalj, pa mi se otud inilo kao da sam do toga doao sam svojim mislima. Kao da su od svih delova moga tela moja usta bila najvie pogo ena iznenaenjem. Otvorila su se bez moje volje. Don Huan mi paljivo dotae bradu kao da je hteo da mi po mogne da ih zatvorim. Zaista razvija podbradak, ree on i grevito se nasmeja. Tek tada postadoh svestan da ne nosi eir i da mu je kratka seda kosa podeljena razdeljkom na desnoj

strani. Liio je na nekog starog meksikog gospodina, na nekog besprekorno odevenog graanina. Rekoh mu da me je to to sam ga ovde naao to liko uznemirilo da moram negde da sednem. On mi s puno razumevanja predloi da odemo u oblinji park. Preli smo nekoliko ulica u potpunoj tiini i onda doli na Trg Garibaldi, mesto na kojem su muziari nu dili svoje usluge, i koje je bilo neka vrsta sastajalita za njihovo zapoljavanje. Don Huan i ja umeasmo se u gomile posmatraa i turista i krenusmo kroz park. Malo potom on zastade, nasloni se na neki zid i ovla zadie pantalone; na nogam je imao tanke smee arape. Zapitah ga da mi objasni zbog ega je tako tajanstveno odeven. On se nasmeja i odgovori da danas jednostavno mora biti u odelu iz razloga koji e mi kasnije postati jasni. To to sam naao don Huana tako odevenog bilo je toliko nestvarno da sam jedva savlaivao uzbuenost. Nisam ga video nekoliko meseci i eleo sam, vie od svega na svetu, da priamo, ali me je nekako razdraivao taj ambijent i panja mi je lutala. Mora biti da je don Huan zapazio moju nervozu jer mi predloi da odemo do La Almede, mirnijeg parka koji se nalazio nekoliko ulica dalje. U tom parku nije bilo mnogo ljudi i nismo imali tekoe da pronaemo praznu klupu. Sedosmo. Moja nervoza je ustupila mesto oseanju nelagodnosti. Nisam se usuivao da pogledam don Huana. Nastade duga, razdraujua pauza; jo uvek ne gle dajui u njega, rekoh da me je onaj unutranji glas napokon naveo da ga potraim, jer su oni dogaaji to su me zapanjili, a u koje sam se lino uverio, ostavili vrlo dubokog traga u mom ivotu i da sam zato zaista morao doi da o tome popriam s njim. On nestrpljivo odmahnu rukom i ree da je njegovo naelo da se nikad ne zadrava na prolim dogaajima. U ovom trenutku bitno je da si ispunio ono to sam ti savetovao, ree on. Prihvatio si svoj svakodnevni svet kao izazov, a dokaz da si skupio dovoljno

line snage je nepobitna injenica da si me naao bez ikakve tekoe upravo ovde gde je i trebalo. Prosto sumnjam da to sebi mogu pripisati, re koh. ekao sam te i ti si se pojavio, ree on. To je sve to znam; a to je sve to bi svaki ratnik i hteo da zna. ta e se dogoditi sad poto sam te naao? upitah. Pre svega, odgovori on, neemo raspravljati o nedoumicama tvoga razuma; ta iskustva su za druge prilike i drukija raspoloenja. To su, tanije reeno, samo preke nekih beskrajnih merdevina; isticati ih znailo bi oduzimati vanost onome to se sad deava. Ratnik sebi ne moe nikako dopustiti da to ini. Imao sam gotovo nesavladivu elju da se jadam. To nije proisticalo otud to sam bio uvreen zbog sve ga onoga to mi se dogodilo, ve iz enje za utehom i saoseanjem. Kao da je bio svestan mog raspoloenja, don Huan poe da govori tako kao da sam mu zaista iskazao svoje misli. Pojedinac moe jedino kao ratnik da odoli na pu tu znanja, ree on. Ratnik se ne moe jadati niti sme aliti bilo ta. Njegov ivot je beskrajan izazov, a iza zovi nikako ne mogu bili dobri ili loi. Izazovi su, jed nostavno, izazovi. Glas mu je zvuao suvo i strogo, ali mu je osmeh bio topao i razoruavajui. A sad, poto si ovde, ekaemo na jedan pred znak, ree on. Kakav to predznak? upitah. Treba da saznamo da li ti je mo nezavisna, ree on. Proli put se bedno iscrpla; ovog puta, okolnosti tvog privatnog ivota kao da su ti pruile, bar na izgled, sve to ti je potrebno da izae nakraj sa objanjenjem vraeva. Ima li izgleda da mi ga kae? upitah. To zavisi od tvoje line snage, ree on. Kao i uvek kad su u pitanju dela i ne-dela ratnika, lina sna ga je ono to je bitno. Zasad bih mogao rei da si na dobrom putu.

Poto je malo poutao, kao da hoe da promeni temu, ustao je i pokazao svoje odelo. Zbog tebe sam obukao ovo odelo, ree tajanstve nim glasom. Ovo odelo je moj izazov. Vidi samo kako dobro u njemu izgledam! Vrlo komotno! Hm? Nita za to! Don Huan je zaista neobino dobro izgledao u odelu. Jedino to mi je kao podesna mera poreenja pada lo na um bilo je to kako je moj deda izgledao u svom engleskom odelu od grubog flanela. Uvek sam imao uti sak da se u njemu neprirodno i nelagodno osea. Don Huan se, naprotiv, u svom oseao vrlo komotno. Misli da je meni lako da se prirodno oseam u odelu? upita don Huan. Nisam znao ta da mu odgovorim. Ali za sebe zak ljuih da je to za njega najlaka stvar na svetu, sudei po njegovom izgledu i njegovom dranju. Za mene je izazov da nosim odelo, re on. Iza zov tako teak kao to bi za tebe bilo noenje pona i sandala. Ipak, ti nikad nisi imao prilike da to prihva ti kao izazov. Sa mnom je drukije; ja sam Indijanac. Pogledasmo se. Upitno podie obrve, kao da oekuje moje primedbe. Osnovna razlika izmeu obinog oveka i ratnika je u tome to ratnik sve uzima kao izazov, nastavi on, dok obian ovek sve prima ili kao neki blagoslov ili kao prokletstvo. injenica to si danas ovde ukazuje na to da si pretegao tas vage u korist ratnikovog naina. Njegov uporni pogled uini me nervoznim. Pokuah da ustanem i proetam, ali me on zadra na mestu. Sedee ovde bez uzbuenja dok ne budemo go tovi, ree on zapovedniki. ekamo na jedan pred znak; bez njega ne moemo nastaviti, jer nije dovoljno to to si me naao, kao to nije bilo dovoljno ni kad si onomad naao Henara u pustinji. Tvoja mo se mora sabrati na jednom mestu i dati neki znak. Ne mogu nikako da shvatim ta hoe, rekoh. Video sam kako se neto unja u ovom parku, re e on. Je li to bio saveznik? upitah.

Ne. Nije bio on. Dakle, moramo sedeti ovde i ot kriti koju vrstu predznaka tvoja mo sad zaokruuje. Zatim je zatraio da mu potanko ispriam kako sam ostvario one preporuke koje su mi don Henaro i on dali u pogledu moga uobiajenog sveta i moga odnosa prema ljudima. Tu sam se malo zbunio. On mi pomoe obrazloenjem da to vie nisu moje line stvari jer su ukljuivale magijski zadatak koji su on i don Henaro negovali u meni. U ali primetih kako mi je ivot razo ren tim magijskim zadatkom i ukratko navedoh te koe koje sam imao u ouvanju svoga svakodnevnog sveta. Dugo sam govorio. Don Huan se toliko smejao mom opisivanju da su mu suze tekle niz obraze. Pljesnuo se nekoliko puta po butinama; taj pokret, koji sam stotinu puta pre toga video da ini, bio je, nesumnjivo, u ne skladu sa odeom koju je imao na sebi. Bio sam ispunjen strahom, i to sam bio prinuen da kaem. Tvoje odelo me plai vie od svega to si mi do sad uinio, rekoh. Navii e se na njega, ree on. Ratnik mora biti fluidan i mora se harmonino prilagoavati svetu oko sebe, bez obzira na to da li je to svet razuma ili svet volje. Najopasniji vid toga prilagoavanja ispoljava se svaki put kad ratnik utvrdi da svet nije ni jedno ni drugo. Meni je bilo reeno da se u tom sutinskom prilagoavanju moe uspeti jedino na taj nain ako se nastavi s delanjem tako kao da se veruje. Drugim re ima, ratnikova tajna je da veruje ne verujui. Ali, oito, ratnik ne moe samo rei da veruje i na tome ostati. Bilo bi to isuvie lako. Puko verovanje oslobo dilo bi ga ispitivanja sopstvene situacije. Ratnik, kad god mora da se prepusti verovanju, ini to po nekom izboru, kao izraz neke svoje najintimnije sklonosti. Rat nik ne veruje, on mora da veruje. Buljio je u mene nekoliko trenutaka dok sam ja zapisivao u svoju svesku. utao sam. Nisam mogao rei da sam razumeo tu razliku, ali nisam eleo da se prepirem ili zapitkujem. Hteo sam da promislim o tome to je rekao, ali mi panja odluta im sam pogledao

oko sebe. Na ulici iza nas nalazio se dug red automo bila i autobusa, koji su trubili. Na poetku parka, uda ljena moda nekih 20-ak metara od nas, u liniji s klupom na kojoj smo sedeli, stajala je nad jednim ovekom, koji je nepomino leao na travi, grupa od ne kih 7 ljudi, ukljuujui i 3 policajca u svetlosivim uniformama. ovek kao da je bio pijan ili moda ozbiljno bolestan. Osmotrih don Huana. On je, takoe, gledao onog oveka. Rekoh da iz nekog razloga nisam u stanju da raz jasnim to to mi je maloas rekao. Ne elim vie da zapitkujem, rekoh. Ali, ako te ne pitam da mi objasni, tad ne razumom. Abnormalno mi je da te nita ne pitam. Molim te, budi svakako normalan, ree on glu mei ozbiljnost. Rekoh da nisam razumeo razliku izmeu verovanja i moranja da se veruje. Za mene je to bilo isto. Shva titi ova dva iskaza kao razliita znailo bi cepidlaenje. Da li se sea prie koju si mi jednom ispriao o tvojoj prijateljici i njene dve make? upita on ne marno. Pogledao je u nebo, naslonio se na klupu i protegao noge. Stavio je ruke iza glave i zategao miie na telu. Kao i uvek, njegove kosti glasno zapucketae. To to je rekao odnosilo se na priu koju sam mu jednom prilikom ispriao o svojoj prijateljici to je na la 2 maeta, skoro mrtva, u suioniku maine za ve. Ona ih je povratila u ivot, i paljivim negovanjem i brigom odgajila u dve ogromne make, od kojih je jedna bila crna a druga ria. Dve godine kasnije prodala je svoju kuu. Budui da nije mogla da ih ponese sa sobom, a ni da im pro nae novi dom, jedino to je pod takvim okolnostima mogla da uini bilo je da ih odnese u bolnicu za ivo tinje da im oduzmu ivot. Ja sam joj pomogao da ih odnese. Make nikad dotad nisu bile u kolima; ona je pokuala da ih smiri. One su je greble i ujedale, posebno ria maka, koju je ona zvala Maks. Kad smo napokon stigli do bolnice,

ona prvo uze crnu maku; drei je u naruju i ne go vorei nita, izae iz kola. Maka se igrala s njom; neno ju je udarala apama kad je gurnula staklena vrata i ula u bolnicu. Osmotrih Maksa; sedeo je pozadi. Mora da ga je pokret moje glave uplaio, jer je skoio pod vozako sedite. Kliznuh sedite unazad. Nisam hteo da ga ru kom izvlaim odande jer sam se bojao da bi me mogao ugristi ili ogrebati. Maor je leao u udubljenju na patosu kola. Kao da je bio vrlo uznemiren; disao je ubr zano. Gledao me je; pogledi nam se susretoe i mene tad obuze nekakvo poraavajue oseanje. Neto se u meni uvrei, neto kao strah, oajanje, ili moda nelagod nost to sam bio sauesnik u tome to se odigravalo. Osetih potrebu da Maksu objasnim kako je to bila odluka moje prijateljice, i da joj ja samo poma em. Maor me je uporno gledao kao da razume ta mu govorim. Pogledah da vidim da li se ona vraa. Mogao sam je videti kroz staklena vrata. Govorila je s nekim od osoblja. Kroz telo mi proe neka udna jeza i tad auto matski otvorih vrata automobila. Bei, Maks, bei! rekoh maoru. On iskoi iz kola i pojuri preko ulice drei telo nisko pri zemlji, kao prava maka. Suprotna strana ulice bila je prazna; nije bilo parkiranih kola, tako da sam mogao videti Maksa kako tri niz ulicu du leba za odvod vode. Stigao je do ugla velikog bulevara i tad skoio u otvor kanalizacionog odvoda. Moja prijateljica se vrati. Rekoh joj da je Maks otiao. Ona ue u kola, i zatim se odvezosmo ne go vorei ni rei. Sledeih meseci, taj dogaaj postade nekakav sim bol za mene. Zamiljao sam ili sam moda video neki u dan sjaj u Maksovim oima kad me je pogledao pre nego to e iskoiti iz kola. Poverovao sam da je u tom asu taj kastrirani, predebeli i nekorisni kuni mezimac po stao maor. Rekoh don Huanu kako sam bio uveren da je, kad je Maks pretrao ulicu i skoio u kanalizacioni otvor, njegova maea dua bila besprekorna, i da moda

nikad ranije u njegovom ivotu njegov maiji instinkt nije bio tako oit. Utisak koji je taj dogaaj na mene ostavio bio je neizbrisiv. Ispriao sam tu priu svim svojim prijateljima; prilikom kasnijeg prianja i prepriavanja, moje poistoveivanje s tom makom postade sasvim prijatno. Zamiljao sam sebe kao Maksa, kao suvie prepu tenog, pripitomljenog na razne naine, no, uprkos to me, nisam mogao a da ne mislim da uvek postoji mogu nosti da u jednom trenutku svim mojim biem ovlada oveji duh, ba kao to je maiji duh ovladao Maksovim odebljalim i beskorisnim telom. Don Huanu se dopadala ta pria i zato je stavljao usputne opaske. Rekao je da nije tako teko dopustiti oveijem duhu da se vine i ovlada; meutim, takvim ga odrati, neto je to moe uiniti jedino ratnik. Da, i ta u vezi s tom priom? upitah. Rekao si da veruje u to da koristi svoje anse kao Maks, ree on. Verujem. To to pokuavam da kaem je da ti kao ratnik ne moe u to tek samo verovati i na tome se zadrati. U Maksovom primeru moranje da se veruje znai da si prihvatio injenicu da je njegov beg mogao biti i besko risna provala besa. Mogao je skoiti u kanal i na mestu cri. Mogao se udaviti ili cri od gladi, ili su ga, pak, mogli pojesti pacovi. Ratnik razmatra sve te mogunosti i onda izabere da veruje u skladu sa svojom najintimni jom sklonou. Kao ratnik, ti mora da veruje da je to Maks uinio, da nije samo pobegao, ve da je odrao svoju mo. To mora verovati. Hajde da kaemo da bez te vere nema nita. Razlika mi postade vrlo jasna. Mislio sam da sam zaista izabrao da verujem da je Maks preiveo, iako sam znao da je ivot proveo u udobnosti i maenju. Lako je samo verovati, nastavi don Huan. Morati verovati je neto drugo. U ovom sluaju, na primer, mo ti je odrala odlinu lekciju, ali si ti izabrao da iskoristi

samo jedan njen deo. Meutim, ako mora da veruje, onda treba da iskoristi ceo dogaaj. Vidim ta hoe da kae, rekoh. Misli su mi bile jasne i smatrao sam da shvatam njegove ideje bez ikakvog napora. Plaim se da jo ne razume, ree on skoro a patom. Netremice me je gledao. Za trenutak zadrah njegov pogled. A ta emo s drugom makom? upita on. ta? S drugom makom? ponovih nehotice. Na nju sam bio zaboravio. Moj simbol se okretao oko Maksa. Druga maka mi nije bila vana. Ali, vana je! uzviknu don Huan kad mu rekoh ta mislim. Moranje da se veruje podrazumeva da se u obzir uzme i druga maka. Ona to je igrajui se lizala ruke koje su je nosile ka njenoj sudbini. To je bila ma ka to je s poverenjem otila u smrt, ispunjena svojim majim prosuivanjima. Ti misli da si kao Maks, i zbog toga si zaboravio onu drugu maku. ak joj se ni imena ne sea. Moranje da se veruje podrazumeva da sve mora uzeti u obzir, i pre nego to odredi da si kao Maks, mora razmotriti i to da moe biti i kao ona druga maka; umesto da spaava svoj ivot i rizikuje, moe se desiti da poe u susret svojoj sudbini sretan, ispunjen svojim rasui vanjima. Njegove rei su imale neku zagonetnu setu, ili je moda ta seta bila moja. Dugo smo utali. Nikad mi nije palo na um da bih mogao biti poput te druge make. Ta misao me je vrlo uznemirila. Blago komeanje i prigueni glasovi iznenada me trgoe iz dubokog razmiljanja. Policajci su terali neke od ljudi koji su se okupili oko onog oveka koji je le ao na travi. Neko je pod ovekovu glavu bio podmetnuo smotanu jaknu. ovek je leao paralelno sa ulicom. Bio je okrenut ka istoku. Sa mesta gde sam sedeo mogao sam skoro videti da su mu oi otvorene. Don Huan uzdahnu. Kakvo predivno poslepodne, ree on gledajui u nebo.

Ne dopada mi se Meksiko Siti, rekoh. Zato? Mrzim ovaj smog. Ritmino zaklima glavom kao da se slae sa mnom. Radije bih bio s tobom u pustinji, ili u planina ma, rekoh. Kad bih bio na tvom mestu, ja to nikad ne bih rekao, ree on. Nisam mislio nita loe, don Huane. To obojica znamo. Ipak, nije vano to to misli. Ratnik, ili ak bilo ko drugi, nikako ne moe eleti da bude na drugom mestu; ratnik zato to ivi prema iza zovu, a obian ovek zato to ne zna gde e ga zadesiti smrt. Pogledaj onog oveka koji lei na travi. ta misli ta mu je? Ili je pijan ili bolestan, rekoh. On umire! ree don Huan krajnje ubedljivo. Kad smo seli ovde, za trenutak sam ugledao njegovu smrt kako krui oko njega. Zato sam ti i rekao da ne ustaje; bila kia ili sunano, s ove klupe se ne moe mrd nuti sve do kraja. To je taj predznak koji smo oekivali. Kasno je popodne. Sunce samo to nije zalo. Ovo je tvoj as moi. Pogledaj! Prizor s onim ovekom je sa mo za nas. Istakao je da odavde gde sedimo imamo nesmetan pogled na njega. Grupa radoznalih posmatraa stajala je okupljena u polukrugu s druge strane, naspram nas. Slika tog oveka koji je leao na travi mnogo me je uznemirila. Bio je mrav i crnomanjast, jo mlad. Kosa mu je bila kratka i kovrdasta. Koulja mu je bila razdrljena i grudi gole. Na sebi je imao neki narandast demper rasparan na laktovima i neke stare, podrpane, sive pantalone. Na njegovim cipelama, neodre ene izbledele boje, pertle su bile odvezane. Bio je ne pomian. Nisam mogao da odredim da li jo die. Pitao sam se da li ba umire, kako je to don Huan rekao. Ili se ovim dogaajem don Huan samo koristi da bi mi istakao neku stvar? Moja prethodna iskustva s njim uverila su me u to da mu je nekako uvek polazilo

za rukom da sve uklopi u neke svoje tajanstvene sheme. Posle duge utnje okrenuh se da ga pogledam. Oi su mu bile zatvorene. Poeo je da govori ne otvarajui ih. Onaj ovek upravo sad umire, ree on. Ti to, ipak, ne veruje, zar ne? Otvorio je oi i trenutak me je netremice gledao. Pogled mu je bio tako prodoran da me je zapanjio. Ne. Ne verujem, odgovorih. Zaista sam smatrao da je ta stvar isuvie jeftina. Doli smo u park da sednemo, kad tamo, kao da je sve bilo izreirano, naiosmo na oveka koji umire. Svet prilagoava sebe samom sebi, ree don Huan poto je sasluao moje sumnje. Ovo nije nameteno. Ovo je predznak, jedno od dela moi. Svet podran razumom ini od svega ovog jedan dogaaj koji moemo posmatrati kratko, dok smo na putu ka mnogo vanijim stvarima. Jedino to o tome moemo rei je da to na travi u parku lei neki ovek, moda pijan. Svet podran voljom preobraa ga u jedno delo moi, koje moemo videti. Moemo videti kako se smrt kovitla oko tog oveka, i kako zariva svoje kande sve dublje i dublje u njegova svetlea vlakna. Moemo videti kako te svetlee tetive gube svoju zategnutost i kako jedna za dingom nestaju. To su te dve mogunosti koje nam se pruaju kao svetlosnim biima. Ti se nalazi negde na sredini, jer jo uvek hoe da sve bude pod peatom razuma. Pa ipak, kako moe porei injenicu da je tvoja mo za okruila jedan predznak? Doli smo u ovaj park poto si me naao tamo gde sam te oekivao a naao si me tako to si upravo natrao na mene a da nisi mislio ni to planirao, niti pak namerno koristio svoj razum i tek kada smo seli ovde da priekamo da se javi pred znak, postali smo svesni onog oveka, koga smo nas dvojica opazili svaki na svoj nain, ti svojim razumom, a ja svojom voljom. Taj samrtnik je jedna od minimalnih ansi koje mo prua ratniku. Ratnikova vetina je u tome da ne-

prestano bude fluidan da bi je iskoristio. Ja jesam, a da li si ti? Nisam mogao da mu odgovorim. Postadoh svestan nekog bezdanog ponora u samom sebi i u jednom tre nutku nekako potpuno postadoh svestan i ta dva sveta o kojima je govorio. Kako je to samo savren predznak! nastavi on. I to sve za tebe. Mo ti sad pokazuje da je smrt neop hodan inilac moranja da se veruje. Bez te svesti o smrti, sve je obino, isuvie poznato. Jedino je zbog smrti koja nas uporno prati, ovaj svet nedokuiva tajna. Mo ti je to pokazala. Ja sam samo sabrao detalje tog predznaka, da ti ne bi lutao; ali sabirajui te detalje, pokazao sam takoe da u sve to to sam ti danas rekao moram i sam da verujem, jer je to posebna sklonost mog duha. Gledali smo se jedan trenutak. Seam se pesme koju si obiavao da mi ita, ree on skrenuvi pogled u stranu. O nekom oveku koji se zavetovao da e umreti u Parizu. Kako ono ide? Pesma Sesara Valea zvala se Crni kamen na belom kamenu. Mnogo puta sam na don Huanov zahtev itao i recitovao njene prve dve strofe. Umreu u Parizu, dok pada kia, jednog dana koga se ve seam. Umreu u Parizu i ne beim moda u jesen, u etvrtak, kao danas. Bie to u etvrtak, jer danas, u etvrtak kad ove retke piem, moje kosti oseaju promenu, i nikad tako kao danas, na elom svom putu, ne videh sebe toliko usamljenog.

Ova pesma je za mene odisala neopisivom melanholijom. Don Huan proapta da je on morao da veruje da je onaj samrtnik imao dovoljno snage da omogui sebi da izabere ulice Meksiko Sitija kao mesto svoje smrti. Ponovo se vraamo na priu o dve make, ree on. Mi moramo verovati da je Maks postao svestan to ga ta ga eka i da je, kao i onaj ovek tamo, imao do voljno snage da barem izabere mesto na kom e skon ati. Ali ona druga maka je upravo poput ljudi koje e njihova smrt opkoliti kad budu sami, nesvesni, dok bu du zurili u zidove i tavanicu neke odvratne prazne sobe. Onaj ovek, s druge strane, umire tu gde je uvek i iveo, na ulicama. Tri policajca su njegova poasna straa. I dok bude nestajao, njegove e oi poslednji put opaziti svetla u radnjama prekoputa ulice auto mobile, drvee, uskomeanu vrevu ljudi a ui e mu se poslednji put ispuniti hukom saobraaja i glasovima ljudi i ena u prolazu. Dakle, vidi, bez neke svesti o prisutnosti nae smrti nema moi, nema tajne. Zurio sam dugo u onog oveka. Leao je beivotno. Moda je bio mrtav. Ali moje neverovanje vie nije bilo bitno. Don Huan je bio u pravu. Moranje da se veruje da je ovaj svet tajanstven i nedokuiv bio je izraz ratni kove najintimnije sklonosti. Bez nje on ne bi imao nita.

OSTRVO TONALA*

Sutradan, oko podne, don Huan i ja smo se sreli u istom parku. On je jo bio u svome smeem odelu. Seli smo na klupu; skinuo je sako i paljivo, ali ipak krajnje leerno ga savio i poloio na klupu. Premda pot puno prirodna, njegova leernost bila je veoma smilje na. Uhvatih sebe kako zurim u njega. Kao da je bio svestan paradoksa koji mi predoava, on se nasmei. Po pravi svoju kravatu. Imao je drap koulju s dugim ru kavima. Koulja mu je dobro stajala. Na sebi jo imam odelo jer elim da ti kaem ne to vrlo vano, ree on tapui me po ramenu. Jue si prisustvovao dobroj predstavi. Sada je vreme da se konano sporazumemo. Nainio je dugu pauzu. Kao da je pripremao izjavu. Imao sam neki udan oseaj u stomaku. Odmah sam pretpostavio da e mi rei objanjenje vraeva. Dva-tri* Ova re neposredno vezana za ritualno-religijske obrede Srednjoamerikih Indijanaca, razliito se tumai u literaturi. Najpriblinije znaenje rei TONAL (TOH-NA-HL) poistoveuje se u antropolokim studijama s pojmom NAGUAL (NAH-U-AL); po njima TONAL je: a) lini duh zatitnik, ili zatitni alter-ego; po predanju, on prebiva u ivotinji, ili, ree, u nekom drugom obliju (up. NAGUAL); b) sam duh zatitnik, ili ivotinja dvojnik; c) vra koji ima mo da se transformie u neki ivotinjski oblik (up. feti Manitua; up. sa Huaca ili Guaca verovanjima; up. Nagual, Zemi...). Prim. prev.

put je ustajao i proetao gore-dole ispred mene, kao da mu je teko da iskae ono to je imao na umu. Hajde da neto prezalogajimo u restoranu preko puta, ree napokon. Ispravio je sako i pre nego to ga je obukao, po kazao mi da je skroz postavljen. iven je po meri, ree i nasmeja se, kao da se time ponosi, kao da je to bitno. Moram da ti obratim panju na to, inae ne bi primetio, a veoma je vano da si toga svestan. Ti vidi sve samo onda kad smatra da treba da vidi; meutim, pravi ratnik mora uvek da vidi. Moje odelo i svi ukrasi na njemu vani su zato to predstavljaju moje stanje u ivotu. Ili, tanije, jer pred stavljaju stanje jednog od 2 dela moje sveukupnosti. Ovaj razgovor jo nije okonan. Oseam da je tek sad vreme da se povede. Moramo ga valjano obaviti, inae nee imati smisla. eleo sam da ti moje odelo bude od pomoi u daljem traganju. Mislim da je i bilo. Sad je as da se razgovara, jer kad je u pitanju ovakva tema, nema pravog razumevanja bez razgovora. A koja je to tema, don Huane? Sveukupnost pojedinca, odgovorio je. Naglo je ustao i odveo me preko puta u restoran velikog hotela. Vlasnica hotela nam vrlo negostoljubivo dodeli stol u jednom od zabaenih uglova. Oigledno su najbolja mesta bila blizu prozora. Rekao sam don Huanu da me ova ena podsea na jednu drugu vlasnicu restorana, u Arizoni, u koji smo jednom prilikom don Huan i ja uli da jedemo, i koja nas je tad pitala, pre nego to nam je donela je lovnik, da li imamo dovoljno novca da platimo. Ne krivim ovu sirotu enu, ree don Huan kao da saosea s njom. Ova se, uostalom, kao i ona tamo, plai Meksikanaca. Nasmeja se tiho. Nekoliko ljudi za susednim stolo vima se osvrnulo i pogledalo nas. Don Huan ree da nam je ona nesvesno, ili ak i uprkos samoj sebi, dodelila najbolji stol u sali stol za kojim smo mogli da priamo i ja da hvatam beleke do mile volje,

Upravo sam iz depa bio izvadio blok za beleenje i stavio ga na stol, kad se odjednom iznad nas stvori kelner. I on kao da je bio ravo raspoloen. Stajao je nad nama u izazovnoj pozi. Don Huan stade sebi da naruuje vrlo komplikovana jela. Naruivao je ne gledajui u jelovnik, kao da ga zna napamet. Ja sam bio u nedoumici; kelner se neoe kivano pojavio, tako da nisam stigao da prouim jelov nik i zato rekoh da elim isto. Don Huan mi apnu na uvo: Kladim se da nemaju ono to sam poruio. Protegao se i naloio mi da se udobno smestim i opustim, jer e im biti potrebna venost da pripreme jelo. Nalazi se na velikoj raskrsnici, ree on. To je, verovatno, poslednja, ali moda jedna od onih koje je najtee shvatiti. Neke stvari koje danas nameravam da iznesem moda ti nikada nee biti jasne. Neke, svakako, i ne moraju da budu jasne. Zato, neka te to ne zbunju je, niti obeshrabruje. Svi smo mi tupoglava stvorenja kad se prikljuimo svetu magije, a kad mu se ve pri kljuimo, to nam ni u kom pogledu ne jemi da emo se promeniti. Neki od nas ostaju do smrti tupoglavi. Svidelo mi se to to je i sebe ubrojao u budale. Znao sam da to nije uinio iz ljubaznosti, ve da je to bio didaktiki potez. Ne uzbuuj se ako ne uspe da shvati ono to u ti rei, nastavio je. Uzimajui u obzir tvoj tempera ment, plaim se da e se polomiti pokuavajui da to razume. Nemoj! Ono to upravo nameravam da ti kaem, treba da bude putokaz. Iznenada me proze oseanje zabrinutosti. Don Huanova upozorenja me naterae na duboko razmiljanje. Na veoma slian nain upozoravao me je i u nekim dru gim prilikama, pri emu je to na ta me je upozoravao, i kad god je to inio, imalo poraavajui ishod. Kad mi tako govori, postajem nervozan, rekoh. Znam, odvrati on mirno. Namerno pokuavam da te pripremim. Potrebna mi je tvoja panja, tvoja pot puna panja.

Zastade i pogleda me. Nasmejah se nervozno i ne voljno. Znao sam da rastee dramatine mogunosti si tuacije to vie moe. Sve ovo ti ne govorim radi efekta, ree kao da mi je proitao misli. Jednostavno ti dajem vremena da se estito prilagodi. Istoga asa vrati se kelner da nam kae da nemaju ono to smo poruili. Don Huan se glasno nasmejao i zatraio tortilje sa pasuljem. Kelner se prezrivo zacereka i odvrati da oni ne slue tortilje; preporuio je od rezak ili piletinu. Mi na kraju izabrasmo supu. Jeli smo utei. Meni se supa nije dopadala i ni sam mogao da je svu pojedem, za razliku od don Huana koji je svoju pokuao. Obukao sam odelo, ree iznenada, u nameri da ti neto kaem neto to ti ve zna, ali to zahteva da se razjasni da bi imalo dejstva. ekao sam sve dosad jer Henaro osea da mora biti ne samo voljan da kre ne putem znanja ve da tvoji napori sami po sebi mo raju biti dovoljno besprekorni da bi te uinili vrednim tog znanja. Ti si dobro radio. Sada u ti rei objanje nje vraeva. Ponovo zastade, protrlja obraze i poe da vrti jezi kom po ustima, kao da njime opipava zube. lspriau ti o tonalu i nagualu, ree i pogleda me prodorno. Prvi put je u toku naeg druenja upotrebio ta 2 izraza. Ja sam s njima bio samo nejasno upoznat preko antropoloke literature iz oblasti kultura srednjeg Mek sika. Znao sam da se smatra da je tonal (izgovara se: toh-na-hl) neka vrsta duha zatitnika obino je to neka ivotinja koga dete dobij a na roenju i s kojim ono ima prisne veze do kraja ivota. Nagual (izgovara se: nah-u-al) jeste ime koje se daje ivotinji u koju se vraevi, navodno, mogu da preobrate, ili samom vrau koji izaziva takvo preobraanje. Ovo je moj tonal, ree don Huan trljajui prsa. Tvoje odelo? Ne. Moje telo. Busnuo se u grudi, pa se pljesnuo po butinama i stranama grudnog koa.

Sve je to moj tonal. Objasnio je da svako ljudsko bie ima dve strane, dve odvojene sutine, dva jednaka dela koji postaju funkcionalni u trenutku roenja; jedan se naziva tonal drugi nagual. Naveo sam mu ta antropolozi znaju o ta 2 pojma. Dopustio mi je da govorim i nije me prekidao. Pa, nastavio je on, sve ono to misli da zna o njima ista je besmislica. Kad to tvrdim, polazim od injenice da ono to ja govorim o tonalu i nagualu nije mogao niko pre mene da ti kae. Svaka budala bi vi dela da ti ba nita o njima ne zna, jer da bi ih upo znao, morao bi da bude vra, a ti to nisi. Ili je trebalo da pria s nekim vraem o njima, to ti nisi uinio. Prema tome, sve to si dosad uo, zanemari jer je neprimenljivo. Bila je to samo opaska, rekoh. On izvi obrve u smenu grimasu. Takve opaske nisu na mestu, ree on. Ovog pu ta mi je potrebna tvoja potpuna panja, budui da nameravam da te upoznam s tonalom i nagualom. Vraevi na tom planu imaju posebno i jedinstveno interesovanje. Rekao bih da tonal i nagual iskljuivo spadaju u domen ljudi od znanja. U tvom sluaju, to predstavlja po klopac koji poklapa sve ono emu sam te uio. I zato sam sve dosad ekao da ti o njima priam. Tonal nije ivotinja koja titi nekoga. Pre bih re kao da je to zatitnik koji se moe predstaviti kao ivo tinja. Ali to nije toliko bitno. Nasmeja se i namignu mi. Sad upotrebljavam tvoje sopstvene rei, ree. To nal je drutveno bie. Nasmejao se, pretpostavih, mojoj zbunjenosti. Ba tako, tonal je onaj koji titi, uvar zatit nik koji se preteno preobraa u straara. Petljao sam sa sveskom. Pokuavao sam da se usredsredim na ono to govori On se smejao i grimasama podraavao moje nervozne pokrete. Tonal je organizator sveta, nastavio je. Moda se na najbolji nain moe opisati njegova delatnost ako se kae da na njegovim ramenima poiva zadatak uspo

stavljanja reda u haosu sveta. Nije preterano ako se tvrdi, kao to to ine vraevi, da je sve to mi kao ljudi znamo i radimo plod tonala. U ovom trenutku, na primer, tvoj tonal je ono i me pokuava da razume na razgovor; bez njega bi postojali samo udni glasovi i grimase, a ti ne bi razumeo ni rei od onoga to ti govorim. Rekao bih, dakle, da je tonal zatitnik koji uva neto neprocenjivo nae postojanje. Zato je odlika tonala da je prepreden i ljubomoran na svoja dela. A kako su njegova dela daleko najvaniji deo naih ivo ta, onda nije udno to se on na koncu menja, i od za titnika postaje straar, i to u svakome od nas. Zastao je i upitao me da li sam ga razumeo. Meha niki potvrdno klimnuh glavom, a on se na to nasmeja s nevericom. , Zatitnik je irokogrud i pun razumevanja objas nio je. S druge strane, straar je uvek na oprezu, uskogrud i, u veini sluajeva, despot. Prema tome, kaem da je u svima nama tonal pretvoren u triavog i despot skog straara, mada bi morao da bude irokogrudi za titnik. Nisam uopte vie pratio tok njegovog objanjava nja. uo sam i zapisao svaku re, pa ipak, kao da sam bio obuzet nekakvim sopstvenim unutranjim dijalo gom. Jako mi je teko da pratim tvoje izlaganje, rekoh. Ne bih negodovao da se nisi navikao na prianje sa samim sobom, odvrati on odseno. Njegova primedba me gonila da mu opirno izloim svoje miljenje. Napokon sam odustao i izvinio mu se zbog upornosti s kojom sam se branio. On se nasmejao i odmahnuo rukom kao da je hteo rei da ga moj stav zapravo i nije ozlovoljio. Tonal je sve ono to jesmo, nastavio je. Odredi mu ime! Tonal je sve to se reju da iskazati. A kako tonal i jesu njegova sopstvena dela, onda, zapravo, sve mora potpasti pod njegov domen. Podsetio sam ga kako je rekao da je tonal dru tveno bie izraz koji sam i sam upotrebio da njime oznaim ljudsko bie kao krajnji rezultat procesa soci-

jalizacije. Istakao sam da kad bi tonal bio rezultat tog procesa, onda on ne bi mogao biti sve, kao to je to on rekao, jer svet koji nas okruuje nije proizvod so cijalizacije. Don Huan me je podsetio da moje tvrdnje za njega nemaju osnova, jer je ranije jednom ve istakao da ne postoji svet u celosti, nego samo opis sveta koji smo nauili da zamiljamo i prihvatamo zdravo za gotovo. Tonal je sve ono to mi znamo, rekao je. Mislim da je to ve po sebi dovoljan razlog da tonal bude jedna tako nadmona stvar. Zastao je za trenutak. Kao da je ekao da mu po sle svega stavim neku primedbu, ili da mu postavim pi tanje; nisam ga imao. Ali ovog puta se osetih dunim da ga upitam i napregnuh se da formuliem pitanje koje bi odgovaralo. Nisam uspeo. Oseao sam da su ona upo zorenja kojima je zapoeo na razgovor moda sluila tome da me spree da postavljam pitanja. Osetih neku udnu otupelost. Nikako nisam mogao da se koncentriem i sredim misli. U stvari, oseao sam i znao bez trun ke sumnje da nisam kadar da mislim, a to sam znao i bez razmiljanja ako je to uopte mogue. Pogledao sam don Huana. On je zurio u moj sto mak. Podigao je oi i istog asa mi se povrati bistrina uma. Tonal je sve to mi znamo, ponovio je polako. A to ne ukljuuje samo nas kao pojedince, ve i sve os talo u naem svetu. Tonal je, moe se rei, sve ono to oko vidi. im se rodimo, poinjemo da ga negujemo. Kad prvi put udahnemo vazduh, istog asa udiemo i mo za tonal. Prema tome, ispravno je rei da je tonal ljud skog bia tesno vezan za njegovo roenje. Mora da upamti ovaj detalj. On ima veliki zna aj za razumevanje svega ovog. Tonal poinje s roe njem, a okonava se sa smru. Hteo sam ukratko da ponovim sebi sve zakljuke koje je istakao. Stigao sam samo da otvorim usta da bih ga zamolio da mi jo jednom ponovi kljuna mesta na-

eg razgovora, ali nisam mogao, na svoje veliko zapre patenje, ni re da prozborim. Oseao sam neku udnu nesposobnost, rei su mi bile teke, a nad ulom govora nisam imao kontrolu. Pogledah don Huana, jer sam hteo da mu stavim do znanja da ne mogu da govorim. On je opet upadljivo posmatrao moj stomak. Podigao je oi i upitao me kako se oseam. Reci pojurie iz mene kao bujica, kao da mi je neko izvadio ep iz usta. Rekoh mu kako sam malo as imao udno oseanje da nisam u stanju da govorim, niti da mislim, mada su mi misli bile kristalno jasne. Misli su ti bile kristalno jasne? upita on. Odmah sam shvatio da se ta jasnoa ne odnosi na moje misli, ve na moje opaanje sveta. Da li mi ti to neto radi, don Huane? upitah. Pokuavam da te uverim da tvoji komentari nisu potrebni, ree on i nasmeja se. Misli li time da kae kako ne eli da ti postav ljam pitanja? Ne. Pitaj ti samo sve to hoe, ali ne dopusti da ti panja odluta. Morao sam da priznam kako me je beskrajnost ove teme dovela do ludila. Jo ne mogu da pojmim, don Huane, ta si mi slio da kae kad si tvrdio da je tonal sve, rekao sam posle krae pauze. Tonal je ono to ini svet. Da li je tonal tvorac sveta? Don Huan se poea po slepoonicama. Tonal ini svet, ali se to samo tako kae da bi se o njemu moglo na neki nain govoriti. On ne moe nita da stvara, niti da menja, pa ipak, on ini svet, jer mu je funkcija da prosuuje i procenjuje i da se osvedoava. Kaem da tonal ini svet zato to ga potvruje i procenjuje prema svojim pravilima. Na veoma udan nain tonal je tvorac koji ne tvori nijednu stvar. Drugim reima, tonal sam kroji pravila pomou kojih shvata svet. Na neki nain, dakle, on tvori svet.

Pevuio je neku popularnu melodiju i po taktu dobovao po stolici. Oi su mu sijale; kao da su se caklile. Kikotao se i klimao glavom. Ti me ne prati, ree osmehujui se. Pratim te. Nema problema, rekao sam, mada mi rei nisu ubedljivo zvuale. Tonal je jedno ostrvo, objasnio je. Najbolje e mo opisati tonal ako kaemo da je to. Prevukao je rukom preko stola. Moemo rei da je tonal poput povrine ovog stola. Ostrvo. Na tom ostrvu moemo ba sve nai. U sutini, to ostrvo je svet. Svako od nas ima svoj lini tonal, ali za sve nas postoji i kolektivni tonal, dat u bilo kom vremenu, i koji moemo zvati tonal vremena. Pokazao je prstom redove stolova u restoranu. Pogledaj! Svi stolovi imaju isti oblik. Na svakom od njih su iste stvari. Meutim, oni se razlikuju; za ne kim stolovima sedi vie ljudi nego za drugim; na sva kom se nalaze drugo jelo, drukiji tanjiri, za svakim vlada drugaija atmosfera, pa ipak se moramo sloiti s tvrdnjom da su stolovi u restoranu veoma slini. Ista stvar se deava s tonalom. Moemo rei da je tonal vre mena ono to nas ini slinima na isti nain na koji ini slinima i sve stolove u restoranu. Ipak, svaki stol je po seban sluaj, kao to je to i lini tonal svakog od nas. Ali na umu treba imati vanu injenicu, a to je da se sve to mi znamo o sebi i svome svetu nalazi na ostrvu tonala. Shvata li ta hou da kaem? Ako je tonal sve ono to mi znamo o sebi i svome svetu, ta bi onda bio nagual? Nagual je deo nas s kojim mi nemamo ama ba nikakve veze. Molim? Nagual je deo nas koji se ne moe opisati - nema takvih rei, ni imena, ni oseanja, niti znanja. E, to je protivreno, don Huane. Ako se ne moe osetiti, opisati ili imenovati, onda on, po mom miljenju, ne moe ni postojati.

To je protivrenost samo po tvom miljenju. Koli ko maloas sam te upozorio da se ne "lomi" oko toga da to shvati. Da li bi rekao da je nagual duh? Ne bih. Duh je jedan elemenat na stolu. Duh je deo tonala. Recimo, neka duh bude ovaj ili-sos. Uzeo je boicu sa sosom i stavio je ispred mene. Da li je nagual dua? Nije. Dua je takoe na stolu. Recimo da je dua ova pepeljara. Da li su to ljudske misli? Nisu. Misli su, takoe, na stolu. Misli su poput pri bora za jelo. Uzeo je viljuku i poloio je pored ili-sosa i pepe ljare. Je li to stanje blaenstva? Raj? Ni to. Ma ta to bilo to je, takoe, deo tonala. Neka raj bude, recimo, salveta. Nastavio sam da iznalazim mogue naine kako bi se moglo predstaviti ono to je imao na umu: ist inte lekt, psiha, energija, sila ivota, besmrtnost, ivotni princip . . . Za svaku stvar koju sam naveo, on je naao neki odgovarajui predmet na stolu, i to bi gurao pred mene, dok sve predmete na stolu nije skupio na jednu gomilu Don Huan kao da je beskrajno uivao. Svaki put kad bih pomenuo drugu mogunost, on se kikotao i trljao ruke. Da li je nagual Svevinji, Svemoni... Bog? pi tao sam. Ne. Bog je isto tako na stolu. Neka Bog, recimo, bude stolnjak. Uini smean pokret kao da hoe da svue stolnjak i prikljui ga ostalim stvarima koje je nagomilao ispred mene. Da li ti to hoe da kae da Bog ne postoji? Ne. To ja nisam rekao. Rekao sam samo da nagual nije Bog, jer je Bog jedan od elemenata naeg linog tonala i tonala vremena. Tonal je, kao to ti rekoh, sve

ono iz ega se, kako mi smatramo, sastoji svet, uklju ujui, naravno, i Boga. Vee vanosti Bog nema, sem to je deo tonala naeg vremena. Po mom poimanju, don Huane, Bog je sve. Ne go vorimo li mi o istoj stvari? Nikako. Bog je samo sve ono to ti moe da za misli i zato je on, istini za volju, samo jo jedan elemenat na tom ostrvu. Boga ne moemo videti kad se nama prohte, o njemu moemo jedino priati. S druge strane, nagual ratniku stoji na usluzi. U njegovo posto janje se moemo uveriti, ali o njemu ne moemo govo riti. Poto nagual nije nijedna od stvari koje sam pomenuo, rekoh, verovatno moe da mi kae gde se on nalazi. Gde je on? Pokretom ruke kao da isti po vazduhu, don Huan mi prstom pokaza prostor van ivice stola. Mahao je rukom kao da nadlanicom isti neku zamiljenu povr inu u tom prostoru. Nagual je tamo, ree on. Tamo, oko ostrva. Na gual je tamo gde mo lebdi. Od trenutka kad se rodimo, oseamo da u nama postoje 2 dela. U asu roenja i kratko vreme nakon toga, svi smo mi nagual. Potom, da bismo funkcionisali, oseamo da nam je potreban drugi deo to odgovara onom koji imamo. Nedostaje tonal, a to nas od samog poetka ispunjava oseanjem nepotpunosti. Tonal zatim poinje da se razvija i postaje krajnje bitan za nae funkcionisanje toliko bitan da pomrauje sjaj naguala on ga savladava. Od tog trenutka mi postajemo svekoliki tonal i ne inimo nita drugo sem to sve vie razvijamo ono staro oseanje nepotpunosti koje nas prati od samog roenja i koje nam neprestano govori da nas onaj drugi deo ini celovitima. Od trenutka kad postanemo svekoliki tonal, mi poinjemo da sparujemo. Oseamo nae dve strane, ko je uvek predstavljamo elementima tonala. Govorimo da su dua i telo 2 naa dela. Ili da su to duh i materija. Ili dobro i zlo. Bog i avo. Meutim, mi uopte ne shvatamo da samo sparujemo stvari na ostrvu, to veoma

podsea na sparivanje kafe i aja, ili hleba i tortilja, ili ili-sosa i senfa. Kaem ti ja udne smo mi zverke. Zanosimo se i u svojoj ludosti verujemo da savreno shvatamo stvari. Don Huan ustade i obrati mi se kao da je govornik na nekom skupu. Uperi kaiprst u mene i znaajno zaklima glavom. ovek se ne kree izmeu dobra i zla, ree on va trenim besednikim glasom, zgrabivi slanik u jednu a biber u drugu ruku. Njegovo pravo kretanje je izmeu pozitivnosti i negativnosti. Spusti so i biber, pa zgrabi so i viljuku. Ti grei! Kretanja nema, nastavi on kao da od govara samom sebi. ovek je samo duh! Dohvati boicu sa sosom i podie je uvis. Onda je ponovo spusti. Kao to vidi, ree tiho, lako moemo zameniti ili-sos sa duhom i rei na kraju "ovek je samo ili-sos!". Postupajui tako, neemo postati lui nego to jesmo. Plaim se da nisam postavio pravo pitanje, rekoh. Moda bismo se bolje razumeli da sam te pitao ta to ovek moe posebno nai u tom podruju van ostrva? Nema naina da se na to odgovori. Kad bih rekao Nita, samo bih nagual uinio delom tonala. Jedino to ti mogu rei je to da se tamo, izvan ostrva, nalazi nagual. Ali, kad to naziva nagualom, zar ga ti ve samim tim ne postavlja na ostrvo? Ne. Imenovao sam ga jedino zato to sam hteo da ga i ti postane svestan. U redu! Ali postajui ga svestan, ja ve samim tim inim korak koji preobraa nagual u nov elemenat mog tonala. Bojim se da ne razume. Nazvao sam tonal i nagual pravim parom. To je sve to sam uinio. Podsetio me da sam jednom, kad sam pokuao da mu objasnim zato insistiram na znaenju, razmatrao ideju po kojoj deca nisu sposobna da shvate razliku iz meu oca i majke sve dok se potpuno ne razviju

da mogu da barataju znaenjima, i da stoga verovatno veruju da otac moebiti nosi pantalone a majka suknje, ili da veruju u druge razlike koje su vezane za oblik frizure, ili za dimenzije tela, ili, pak, za delove odee. Sigurno i mi tako gledamo na naa 2 dela, re kao je. Mi oseamo da imamo onu drugu stranu. Ali im tu drugu stranu pokuamo da pritegnemo, tonal zgrabi batinu pa postane sitniav i veoma ljubomoran, kao neki gazda. Zaslepljuje nas svojom lukavou i pri siljava da uguimo svaki nagovetaj onoga drugog dela pravog para naguala.

DAN TONALA

Kad smo izali iz restorana, rekoh don Huanu da je bio u pravu to me je upozoravao na teinu teme na eg razgovora, i da je moja intelektualna hrabrost nedo voljna da pojmi njegove ideje i objanjenja. Rekao sam da bih, kad bih otiao u hotel da proitam svoje beleke, moda bolje razumeo sve to. On pokua da me smi ri; ree da se brinem oko rei. Dok je to govorio, osetih neki drhtaj, i za trenutak imadoh utisak da u meni po stoji jo jedna oblast. Kazah don Huanu da me proimaju neka neobja njiva oseanja. Moja izjava, sudei po svemu, podstae njegovu radoznalost. Rekoh mu kako sam i ranije imao ista takva oseanja, i da su ona izgledala kao trenutno rastrojstvo, prekidi u toku svesti. Oni su se uvek ispoljavali kao izvestan trzaj u meni, za kojim je sledio oseaj da lebdim u neemu Krenuli smo bez urbe prema centru. Don Huan zatrai da mu ispriam sve detalje tih mojih prekida. Namuio sam se opisujui ih van konteksta u kojem bih mogao da ih nazovem trenucima zaboravnosti, ili duhovne odsutnosti, ili, pak, nepanje ta inim. On me je strpljivo pobijao. Istakao je da sam oso ba koja zahteva, ima odlino pamenje, i koja je vrlo paljiva u svojim radnjama. Prvo to mi je palo na pa met bilo je to da su li neobini prekidi bili u vezi sa zaustavljanjem unutranjeg dijaloga, ali sam ih, tako-

de, imao i onda kad sam sa sobom opirno priao. Kao da su poticali iz neke oblasti nezavisne od svega to sam znao. Don Huan me potapa po leima. Osmehnuo se s oitim zadovoljstvom. Konano poinje da povezuje stvari, ree on. Zamolih ga da mi objasni svoju zavijenu izjavu, ali on naglo prekide na razgovor i dade mi znak da po em s njim u jedan mali park ispred crkve. Ovde se zavrava na put prema centru grada, ree on i sede na klupu. Upravo smo ovde na ideal nom mestu za posmatranjc ljudi. Neki prolaze ulicom a drugi dolaze u crkvu. Odavde moemo svakog videti. Pokazao je iroku poslovnu ulicu i poljunenu sta zu koja je vodila do crkvenih stepenica. Naa klupa se nalazila na sredini izmu crkve i ulice. Ovo je moja najomiljenija klupa, ree on i po milova je. Namignu mi i dodnde sa smekom: Ja joj se do padam. To je razlog to na njoj niko nije sedeo. Znala je da dolazim. Ova klupa je to znala? Ne! Ne klupa. Moj nagual. Ima li nagual svest? Da li je svestan stvari? Naravno. On je svega svestan. Zbog toga sam i zainteresovan za tvoje opisivanje. To to ti naziva pre kidima i oseanjima, to je nagual. Da bi se o njemu moglo govoriti, morali bismo zajmiti s ostrva tonala, i zbog toga je podesnije da se ne razjanjava ve da se jednostavno potanko iznesu njegova dejstva. Hteo sam da kaem neto o onim udnovatim ose anjima, ali me on uutka. Dosta o tome. Danas nije dan nagnala, ve dan to nala, ree on. Obukao sam odelo, jer sam danas sav tonal. Gledao me je netremice. Htedoh da mu kaem ka ko se ova stvar pokazuje teom od svega to mi je dosad objasnio; on kao da je unapred znao ta u rei. Teka je, nastavio je. To znam. Ali, uzimajui u obzir da je to kraj svega, poslednja faza onoga to sam

te uio, nije neuverljivo ako se kae da obuhvata sve sam ti pomenuo od prvog dana kad smo se sreli. Dugo smo utili. Mislio sam da treba da saekam da saeto ponovi svoje objanjenje, ali me iznenada spopade oseanje da sam ga razumeo, te urno upitah: Da li su nagual i tonal u nama samima? On me prodorno pogleda. Vrlo teko pitanje, ree on. Ti bi to sigurno tako rekao. Ja bih kazao da nisu, ali nijedan od nas dvojice ne bi bio u pravu. Tonal tvog vremena zahteva od tebe da tvrdi kako se sve to ima veze s tvojim oseanjima i mislima odigrava u tebi samom. Tonal vraeva tvrdi suprotno, da je sve spolja. Ko je u pravu? Niko. Unutra, spolja, to zaista nije vano. Povedoh raspravu o tome. Rekoh da je, kad je go vorio o tonalu i nagualu, to zvualo kao da postoji i neki trei deo. Govorio je da nas tonal prisiljava na delanje. Zamolih ga da mi kae na koga se odnosilo to prisiljavanje. Nije mi odgovorio direktno. Objasniti sve to, nije tako jednostavno, ree on. Ma kako vete bile kontrole tonala, sutina stvari je u tome to nagual izranja. Ipak, njegovo izranjanje je uvek nehotino. Veliko umee tonala je u tome da ugu i svako ispoljnvanie naguala tako da ovaj bude neprimetan ak i onda kad bi njegovo prisustvo trebalo da bude najoiglednija stvar na svetu. Za koga je on neprimetan? On se zakikota vrtei glavom. Ja ga saleteh da mi odgovori. Za tonal, ree on. Sad samo o njemu govorim. Mogu okoliati, ali to ne treba da te iznenauje ili mu i. Upozorio sam te na tekou da se razume ovo to ti moram rei. Proao sam kroz sve to nevezano opisiva nje jer je moj tonal svestan da govori o samom sebi. Drugim reima, moj tonal sad koristi samog sebe da bi razumeo to obavetenje s kojim elim da tvoj tonal bu de naisto. Hajde da kaemo da je tonal, budui da je otro svestan koliko je teko govoriti o samom sebi, stvorio termine "Ja", "Ja sam", i tako dalje, kao balans,

zahvaljujui kojima moe govoriti s drugim tonalima, ili sa samim sobom, o sebi. Kad kaem da nas tonal prisiljava da neto ini mo, tad ne mislim da kaem kako se tu nalazi i neto tree. Oito je da on sam sebe prisiljava da sledi svoja sopstvena rasuivanja. Meutim, u izvesnim prilikama, ili pod izvesnim posebnim okolnostima, neto u samom tonalu postaje svesno da nismo celoviti. To je poput nekog glasa koji dolazi iz dubina, glasa naguala. Vidi, dakle, naa sve ukupnost je prirodno stanje koje tonal ne moe u celini da objedini, a ima trenutaka, naroito u ratnikovom ivotu, kada ta sveukupnost postaje oita. U tim trenu cima pojedinac moe da nasluti i proceni ono to stvar no jesmo. Interesovao sam se za one trzaje koje si imao, jer je to nain na koji nagual izranja. U tim trenucima tonal postaje svestan svoje sveukupnosti. To je uvek neki trzaj, jer ta svest prekida zatije. Nazivam je sveukupnou bia koje e umreti. Ideja je da u tre nutku smrti drugi lan pravog para, nagual, postaje potpuno funkcionalan i da tad svest, seanja i percep cije sakupljeni u naim listovima i butinama, u naim leima, ramenima i vratu, poinju da se troe i razjedinjuju. Poput perli neke beskrajne, prekinute ogrlice, razleu se na sve strane lieni sile ivota koja sjedi njuje. Pogleda me. Oi su mu bile mirne. Oseao sam se bolesno oputenim, tupim. Ta naa sveukupnost je neto vrlo prijemivo, ree on. Potreban nam je samo jedan njen mali deo da bismo ispunili i najsloenije zadatke ivota. Pa ipak, kad umiremo, umiremo s naom sveukupnou. Vra sad postavlja pitanje: "Ako emo ve umreti s naom sve ukupnou, to onda s njom ne bismo i iveli?" Dade mi glavom znak da osmotrim mnotvo ljudi koje je tuda prolazilo. Svi su oni tonal, ree on. Izdvojiu ti neke od njih, tako da e ih tvoj tonal proceniti, a procenjujui njih, procenie sam sebe.

Obatio mi je panju na dve stare gospoe koje su izale iz crkve. Zastale su za trenutak na vrhu stepenica od krenjaka i onda poele beskrajno paljivo da sila ze odmarajui se na svakom stepeniku. Pogledaj dobro te dve ene, ree on. Ali ne gle daj ili kao osobe, ili fizionomije koje imaju zajednikih crta s nama; posmatraj ih kao tonale. ene su sile do kraja stepenica. Ile su po grubom ljunku kao po klikerima, kao da e se svakog asa okliznuti i izgubiti ravnoteu. Ile su ruku pod ruku, pridravajui se meusobno teinom svojih tela. Pogledaj ih! ree don Huan tihim glasom. Te ene su najbolji primer najbednijeg tonala koji se moe videti. Opazih da su te dve ene sitnih kostiju, ali debele. Imale, su, moda, neto vie od 50 godina. Lica su im imala izmuen izraz, kao da je silazak niz crk vene stepenice prevazilazio njihove snage. Dole su do nas; jedan trenutak su oklevale, a on da zastale da se odmore. Pred njima je bio jo samo jedan korak poljunene staze. Pazite na taj deo, gospoe, doviknu don Huan i dramatino ustade. ene ga pogledale, po svemu sudei zbunjene nje govim povikom. Moja mama je slomila kuk ba na tom mestu pre neki dan, dodade on i polete da im pomogne. One mu se duboko zahvalie, a on ih posavetova da, ako se ikad desi da izgube ravnoteu i padnu, osta nu nepomino na istom mostu sve dok ne dou ambu lantna kola. Glas mu je bio srdaan i uverljiv. ene se prekrstie. Don Huan ponovo sede na svoje mesto. Oi su mu sijale. Progovorio je tihim glasom. Te ene nisu tako stare, niti su im tela tako slaba, pa ipak su iscrpljene. Sve u vezi s njima je oaj no njihova odea, miris, dranje. ta misli, zato je to tako? Moda su se takve rodile, rekoh. Niko se takav ne raa. Mi sami to od sebe inimo. Tonal tih ena je slab i plaljiv.

Rekao sam da e danas biti dan tonala; hteo sam da kaem da danas jedino s njim elim da imam posla. Takoe sam rekao da sam obukao svoje odelo naroito u tu svrhu. Njime sam eleo da ti pokaem da ratnik postupa prema svom tonalu na sasvim poseban nain. Istakao sam da mi je odelo iveno po meri i da mi sve to danas imam na sebi savreno odgovara. Time ne elim da pokaem svoju tatinu, ve svoj ratniki duh, svoj ratniki tonal. Te dve ene bile su danas tvoj prvi pogled na tonal. ivot moe prema tebi biti nemilosrdan kao pre ma njima ako ne vodi rauna o svom tonalu. Nasuprot njih postavio sam sebe. Ako me dobro razume, ne treba da ti to posebno naglaavam. Iznenada me obuze neka nesigurnost, te ga zamo lili da mi tano odredi to to bi trebalo da razumem. Mora da mi je glas zvuao oajniki. On se na to glasno nasmeja. Pogledaj ovog mladia u zelenim pantalonama i ruiastoj koulji, ree don Huan apatom pokazujui vrlo mravog, crnomanjastog mladia otrih crta koji je stajao skoro ispred nas. Kao da je bio neodluan da li da krene prema crkvi ili prema ulici. Dvaput je po digao ruku u pravcu crkve, kao da pria sam sa sobom, i skoro poao prema njoj. Onda se prazno zablenuo u mene. Pogledaj kako je obuen, ree don Huan apa tom. Pogledaj mu cipele! Mladieva odea bila je dronjava i izguvana, a ci pele su mu se raspadale. Oito je vrlo siromaan, rekoh. Da li je to sve to moe rei o njemu? upita on. Ja nabrojah itav niz razloga zbog kojih je taj mla di mogao biti tako otrcan: boleljivost, loa srea, nehatnost, nezainteresovanost za sopstveni izgled, pa ak i tu mogunost da je upravo puten iz zatvora. Don Huan ree da je to samo puko nagaanje, i da ga ne zanima opravdavanje bilo ega izjavom da je laj ovek rtva nekakvih nepobedivih sila. Moda je tajni agent preruen u skitnicu, rekoh u ali.

Mladi se rasklimatanim korakom odgega prema ulici. Nije se on preruio da bi izgledao poput skitnice; on jeste skitnica, ree don Huan. Vidi kako mu je slabo telo. Jedva moe da ide. Niko se ne moe pretvarati da tako izgleda. S njim, nesumnjivo, neto nije u redu, pa ipak, to nije posledica sticaja okolnosti. Pono vo ti naglaavam da od tebe traim da tog oveka vi di kao tonal. ta znai videti jednog oveka kao tonal? To znai da tad prestajemo da prosuujemo o njemu u moralnom smislu, ili da ga opravdavamo pola zei od toga da je poput nekog lista preputenog na milost i nemilost vetra. Drugim reima, to znai da se ovek ne posmatra kao beznadeno ili bespomono bie. Ti tano zna o emu je re. Moe proceniti tog mladia a da ne osuuje ili oprata. On pije previe, rekoh. Moja izjava bila je nehotina. Rekao sam to ne znajui stvarno zbog ega. Za trenutak sam ak osetio da je te rei rekao neko ko je stajao iza mene. Bio sam podstaknut da objasnim kako je moja izjava jedna od mnogih mojih spekulacija. U ovom sluaju nije, ree don Huan. Glas ti je imao sigurnost koja mu je ranije nedostajala. Nisi re kao: "On je, moda, pijanica." Osetih zbunjenost, mada nisam mogao tano da odredim zato. Don Huan se nasmeja. Video si kroz tog oveka, ree on. Bilo je to vienje. Vienje je poput toga. Izjave se daju s veli kom sigurnou, i pojedinac ne zna kako se to dogaa. Ti zna da je mladiev tonal ubijen, ali ne zna ka ko to zna. Morao sam priznati da sam nekako stekao takav utisak. U pravu si, ree don Huan. Nije, stvarno, bitno to je mlad, iscrpljen je kao i one dve ene. Mladost nikako nije prepreka obezvreivanju tonala. Mislio si da mora postojati mnogo vie razloga za takvo stanje onog oveka. Ja smatram da ima samo

jedan njegov tonal. Njegov tonal nije slab zato to pije; upravo je obratno pije jer mu je tonal slab. Ta slabost ga prisiljava da bude to to jeste. To isto se svima nama deava, u toj ili nekoj drugoj formi. Ali, zar ti takoe ne prosuuje o njegovom ponaanju time to kae da je to njegov tonal? Ja ti dajem objanjenje kakvo ranije nikad nisi sreo. Pa ipak, to nije opravdavanje ili osuda. Tonal onog mladia je slab i plaljiv. Ali ipak, nije jedin stven. Svi mi, manje-vie, delimo istu sudbinu. U tom trenutku pored nas proe vrlo krupan ovek idui prema crkvi. Na sebi je imao skupo, tamnosivo poslovno odelo, a u ruci je nosio aktn-tanu. Okovratnik koulje bio mu je otkopan a kravata poputena. Bio je sav oznojen. Put mu je bila bela, tako da se znoj na njoj jo vie isticao. Gledaj ga! naredi don Huan. ovekovi koraci bili su kratki ali teki. Bili su ne kako kolebljivi. Nije se popeo u crkvu; zaobiao je i iezao iza nje. Nema potrebe da se prema telu postupa na tako grozan nain, ree don Huan s primesom prezira. Ali je tuna injenica da smo svi do savrenstva nauili kako da uinimo slabim svoj tonal. Nazvao sam to preputanjem. Poloi mi ruku preko sveske ne dozvoljavajui mi vie da piem. Njegovo obrazloenje bilo je da, sve dok beleim, nisam u stanju da se koncentriem. Posavetova me da se opustim, prekinem unutranji dija log i da se bez ustezanja stopim s tom osobom koju posmatram. Zamolih ga da mi objasni ta misli pod tim sto pim. On odgovori da nema naina da se to objasni, da je to neto to nae telo osea ili ini kad doe u posmatraki kontakt s drugim telima. Zatim razjasni to rekavi da je nekad taj proces nazivao vienjem, i da se on sastojao od pravog unutranjeg stiavanja, praenog spoljanjim produenjem neega u samom sebi, nekim produenjem koje se susree i stapa s tim dru gim telom, ili bilo s im to se nalazi u polju neije svesti.

Na ovom mestu htedoh da se vratim svojoj svesci, ali me on zadra i poe da izdvaja razliite ljude iz go mile koja je tuda prolazila. Pokazao je mnoge ljude pokrivajui njima iroku oblast ljudskih tipova meu mukarcima, enama i decom svih uzrasta. Don Huan ree da je izdvojio oso be iji se slab tonal moe uklopiti u kategorijsku shemu, ime me je upoznao sa apriornom raznoliko u preputanja. Nisam upamtio sve te ljude koje je izdvojio i o ko jima je raspravljao. Negodovao sam to ne hvatam beleke kojima bih mogao barem skicirati te zapetljanosti njegovih shema preputanja. On ionako nije hteo da ih ponovi, ili ih se, moda, ni sam nije seao. On se nasmeja i ree da ih nije upamtio zato to je u vraevom ivotu za kreativnost odgovoran nagual. Pogleda u nebo i ree da je ve kasno, i da emo sada promeniti smer. Umesto slabih tonala, oekivaemo da se pojavi pravi tonal. Dodade da jedino ratnik ima pravi tonal, a da prosean ovek, u naj boljem sluaju, moe imati dobar tonal. Poto je proteklo nekoliko minuta u oekivanju, on se pljesnu po butini i zakikota. Vidi ko sad stie, ree on pokazavi glavom pre ma ulici. Kao po narudbi. Videh gde nam se p r i b l i a v a j u trojica Indijanaca. Imali su na sebi neke kratke, smee, vunene pone, bele pantalone koje su im dosezale do pola listova, bele koulje s dugim rukavima, prljave iznoene san dale i stare slamne eire. Svaki je na lea bio uprtio po jedan zaveljaj. Don Huan ustade i poe im u susret. Oslovio ih je. Oni kao da se iznenadie i okruie ga. Osmehivali su mu se. On im je, oigledno, govorio neto o meni; njih trojica se okrenue i osmehnue mi se. Stajali su na 3-4 metra od mene; paljivo sam oslukivao ali nisam mogao da ujem ta govore. Don Huan zavue ruku u dep i prui im nekoliko novanica. inilo mi se da su bili zadovoljni; nervozno

su se premetali s noge na nogu. Mnogo su mi se do pali. Izgledali su poput dece. Sva trojica su imala male bele zube i vrlo prijatne blage crte lica. Jedan od njih, po pojavi sudei najstariji, imao je zaliske. Njegove oi bile su umorne, ali veoma tople. Skinuo je eir i priao mojoj klupi. Ostali su sledili njegov primer. Sva trojica me uglas pozdravie. Rukovasmo se. Don Huan mi ree da im dam malo para. Oni mi zahvalie i, po to su utivo poutali, oprostie se s nama. Don Huan sede na svoje mesto i obojica smo gledali kako se gube u gomili. Rekoh don Huanu da su mi se iz nekog neobja njivog razloga neobino dopali. Nije to nita udno, ree on. Morao si osetiti da je njihov tonal zaista dobar. Dobar je, ali ne pri pada naem vremenu. Moda si osetio da su kao deca. I jesu. To je ve oma teko. Ja ih razumem bolje no ti, zato ne mogu a da se malo ne rastuim. Indijanci su kao psi, nita ne maju. Ali, to je sutina njihove sree i stoga ne treba da budem tuan. Moja tuga je, naravno, moj sopstveni nain preputanja. Odakle su, don Huane? Sa Sijera. Doli su da u gradu potrae sreu. ele da postanu trgovci. Braa su. Rekao sam im da sam i sam sa Sijera i da sam trgovac. Kazao sam da si mi ti ortak. Taj novac to smo im dali predstavlja zna menje; ratnik treba neprestano da daje takva znamenja. Njima je, bez sumnje, taj novac potreban, ali po treba ne sme da bude bitna kad je znamenje u pitanju. Bitna su oseanja. Mene su ta trojica dirnula. Indijanci su ti koji gube u naem vremenu njihov pad poeo je dolaskom panaca, a sad su pod vladavinom njihovih potomaka sve izgubili, nije preterano ako se kae da su Indijanci izgubili svoj tonal. Da li je to metafora, don Huane? Nije. To je injenica. Tonal je veoma ranjiv. On ne moe da podnese zlostavljanje. Beli ovek je od prvog dana kada je kroio na ovo tlo, sistematski ra-

zarao ne samo Indijanev tonal vremena ve i lini tonal svakog Indijanca. Lako se da naslutiti da je vladavina belog oveka za siromanog, prosenog Indijanca bila pravi pakao. Pa ipak, ironija je to je za jednog dru gog Indijanca ona bila prava blagodat. O kome to govori? Kakav je to Indijanac? Vra. Za njega je panska konkista bila ivotni izazov. Jedino vraevi nisu bili njome uniteni, ve su joj se prilagodili i posle svega okrenuli u svoju korist. Kako je to bilo mogue, don Huane? Imao sam utisak da panci nisu ostavili ni kamen na kamenu. Hajde da kaemo da su premetnuli svaki kamen koji je bio u domenu njihovog sopstvenog tonala. U ivotu Indijanaca, meutim, bilo je stvari koje su ne zamislive belom oveku; te stvari on ak nije ni primeivao. Moda je to bila puka srea vraeva, ili ih je, moda, njihovo znanje spasio. Poto su tonal vremena i lini tonal svakog Indijanca bili zbrisani, vraevi su se pribliili neemu to je jedino ostalo nepobeeno, nagualu. Drugim reima, njihov tonal naao je pribeite u njihovom nagualu. To se ne bi moglo dogoditi da nije bilo tih te gobnih prilika u kojima je iveo pobeeni narod. Da nanji ljudi od znanja potekli su iz takvih prilika i vr hunski su poznavaoci naguala, budui da su u njemu sami. U njega se beli ovek nikad nije usudio da kroi. U stvari, on ak pojma nema ni da on postoji. Bio sam prisiljen da mu u tom trenutku iznesem jedan dokaz. Iskreno sam se suprotstavio rekavi da je evropska misao razjasnila to to on naziva nagualom. Kao dokaz sam izneo koncept transcendentalnog Ega, odnosno neposmatranog posmatraa prisutnog u svim naim mislima, percepcijama i oseanjima. Objasnio sam don Huanu da linost moe opaziti ili intuirati sama se be, kao sebe, kroz transcendentalni Ego, jer je to neto to je jedino sposobno da prosuuje, sposobno da raz otkrije stvarnost unutar svoje svesti. Don Huan se nije uzbuivao. Nasmejao se.

Razotkrivanje stvarnosti, ree on oponaajui me. To je tonal. Pobunih se rekavi da se tonal moe nazvati em pirijski Ego koji se nalazi u neijem toku svesti ili is kustvu, dok se transcendentalni Ego nalazi iza tog toka. Posmatranje, pretpostavljam, ree on podrugljivo. Tano. Ba to, rekoh. ujem da govori, ree on. Ali nita ne kae. Nagual nije iskustvo, intuicija ili svest. Ti termini i sve drugo to bi mogao rei predstavljaju samo pojedinane stvari na ostrvu tonala. Nasuprot tome, nagual je samo efekat. Tonal poinje s roenjem a okonava se sa smru, no nagual se ne zavrava nikad. Nagual nema granica. Rekao sam da je nagual tamo gde mo lebdi; bio je to samo nain da se to kae. S obzirom na njegov efekat, nagual bismo, moda, bolje mogli shvatiti ako bismo o njemu govorili kao o moi. Na primer, kad si se ono danas oseao omamljenim i nisi mogao da govori, tad sam te zapravo smirivao; odnosno, tad je moj nagual delovao na tebe. Kako je to bilo mogue, don Huane? Nee verovati, ali niko to ne zna. Jedino to znam je to da sam od tebe zahtevao potpunu panju, i onda je moj nagual poeo da deluje na tebe. Toliko znam jer se mogu uveriti u njegovo dejstvo, ali ne znam kako deluje. utio je neko vreme. Hteo sam da se zadrim na istoj temi. Pokuah da postavim pitanje; on me uutka. Moe se rei da je nagual odgovoran za kreativ nost, ree on napokon i pogleda me prodorno. Nagu al je jedini deo nas koji moe da stvara. Gledao me je utei. Osetih da me tono vodi u ob last koju sam eleo da mi razjasni. Bee rekao da to nal nita ne stvara, ve da se jedino osvedoava i procenjuje. Zapitah ga da mi objasni injenicu da mi konstruiemo velelepne graevine i maine. To nije kreativnost, ree on. To je samo obliko vanje. Mi moemo oblikovati bilo ta svojim rukama, lino ili u saranji s drugim tonalima. Grupa tonala mo-

e bilo ta oblikovati, velelepne graevine, kako si re kao. Ali ta je onda kreativnost, don Huane? Zurio je u mene kiljei. Tiho se zakikotao, podi gao desnu aku iznad glave i kratkim trzajem je uvrnuo u zglobu, kao da okree okruglu kvaku na vratima. Kreativnost je ovo, ree i prinese stegnutu aku do mojih oiju. Trebalo mi je neverovatno mnogo vremena da usredsredim pogled na njegovu ruku. Oseao sam kako mi neka prozirna membrana zadrava telo u nepomi nom poloaju i da treba da je probijem da bih pogledao u njegov dlan. Naprezao sam se sve dok kapi znoja nisu poele da mi ulaze u oi. Napokon zauh ili osetih slab prasak i oi i glava mi se uz trzaj oslobodie. Na njegovom desnom dlanu bio je najudniji glodar kojeg sam ikad video. Liio je na vevericu kitnjastog repa. Meutim, rep mu je pre bio kao u bodljika vog praseta. Imao je krute bodlje. Dodirni ga! ree don Huan tiho. Ja ga i nehotice posluah i prevukoh prstom po njegovim leima. Don Huan prinese svoju aku blie mojim oima i tad spazih neto to mi izazva gr. Veverica je imala naoale i krupne zube. Izgleda kao Japanac, rekoh i poeh histerino da se smejem. Glodar na don Hnanovom dlanu stade se tad pove avati. I dok su mi oi jo uvek bile pune suza od smeha, glodar postade tako ogroman da je iezao. Bukvalno je prerastao okvir moje vizije. To se desilo veoma brzo, tako da sam jo bio usred svoga grevitog smeha. Kad ponovo pogledah, ili kad otreh oi i valjano usredsredih pogled, gledao sam u don Huana. Sedeo je na klupi, a ja sam stajao pred njim, mada se nisam seao da sam ustao. Za trenutak sam osetio neizdrljivu nervozu. Don Huan hladnokrvno ustade, natera me da sednem i stavi mi bradu u prevoj izmeu bicepsa i podlaktice, pa je podie i nekoliko puta me lancima prstiju desne ruke

udari po samom potiljku. To je delovalo tako kao da me je drmnula elektrina struja. Odmah sam se smirio. Bilo je tako mnogo toga to sam hteo da ga pitam. Ali rei mi se nisu mogle probiti kroz mnotvo misli. Tad postadoh otro svestan da sam izgubio kontrolu nad glasnim icama. Meutim, nisam se borio da progo vorim, i naslonih se na naslon klupe. Don Huan mi stro go ree da treba da se priberem i prestanem da se prepu tam. Oseao sam se malo omamljenim. On mi bespogovorno naloi da piem svoje beleke i prui mi moj blok i olovku poto ih je podigao ispod klupe. Pokuah s krajnjim naporom da neto kaem, i tad ponovo jasno osetih da me obavija neku membrana. Dahtao sam i stenjao jedan trenutak, dok se don Huan smejao, a onda zauh ili osetih ponovo onaj slabi prasak. Odmah sam poeo da piem. Don Huan stade da govori kao da mi diktira. Jedan od ratnikovih postupaka je taj da nikad ni emu ne dozvoli da ga pogodi, ree. Dakle, ratnik mo e videti i samog avola, ali nee dopustiti da iko to primeti. Ratnikova kontrola mora biti besprekorna. Saekao je da zavrim s pisanjem, a onda me kroz smeh upitao: Da li si sve ukapirao? Ja predloih da odemo u restoran na veru. Bio sam ogladneo. On ree kako treba da ostanemo ovde sve dok se ne pojavi pravi tonal. Ozbiljnim glasom dodade da emo morati, u sluaju da pravi tonal da nas ne doe, da ostanemo na klupi sve dok on ne bude reio da se pojavi. ta je to pravi tonal? upitah. Tonal koji je ba to, onaj koji je uravnoteen i skladan. Od tebe se danas oekuje da pronae jedan, ili, bolje reeno, od tvoje moi se trai da jednog od njih dovede ovamo. Ali, kako ga mogu izdvojiti od drugih tonala? To nije vano. Ja u ti ga pokazati. Kako on izgleda, don Huane? Na to je teko odgovoriti. To zavisi od tebe. Prizor je za tebe, i zato e ti sam postaviti uslove. Kako?

To ve n e z n a m . Uinie to tvoja mo, tvoj nagual. Svaki tonal, uopteno govorei, ima dve strane. Jedna je spoljanji deo, granina oblast, povrina ostrva. To je deo koji je povezan s radom i delovanjem, to je njegova vrsta strana. Drugi njegov deo je odluka i pro suivanje, to je unutranji tonal, meki, delikatniji i sloeniji. Pravi tonal je tonal kod kojeg su ta dva dela u sa vrenoj harmoniji i skladu. Don Huan zauta. U meuvremenu, bilo se prilino smrailo, pa sam jedva video da beleim. On mi ree da se protegnem i opustim. Smatrao je da je dananji dan bio vrlo zamoran, ali i veoma plodonosan, i da je si guran da e se pravi tonal pojaviti. Prolo je mnogo ljudi pored nas. Sedeli smo pet naestak minuta u tiini koja je smirivala. Onda je don Huan naglo ustao. Uspeo si! Pogledaj ko dolazi. Devojka! Pokaza glavom prema mladoj eni koja je prolazila parkom pribliavajui se naoj klupi. Don Huan ree da je ona pravi tonal i da e, ako bi se obratila bilo kojem od nas, to biti zaista jedinstven predznak zbog kojeg bismo morali uiniti sve to bude elela. Nisam mogao jasno da razaznam crte lica te mlade ene, mada je jo uvek bio dan. Pribliila nam se na ne koliko metara, ali je prola ne pogledavi nas. Don Huan mi apatom naredi da ustanem i odem da popriam s njom. Potrah za njom i upitah je za neku ulicu. Sasvim sam joj se pribliio. Bila je mlada, moda, oko 25 godina, srednjeg rasta, vrlo privlana i doterana. Oi su joj bile bistre i mirne. Osmehnula se kad sam je oslovio. U njenoj pojavi bilo je neega to je plenilo. Svidela mi se isto kao i ona 3 Indijanca. Vratio sam se do klupe i seo. Da li je ona ratnik? upitah. Ne ba, ree don Huan. Tvoja mo nije jo tako britka da bi dovela nekog ratnika. Ali, ona je ba do bar tonal. Takav koji bi mogao da se preobrati u pravi tonal. Ratnici potiu od takve vrste ljudi.

Njegova izjava potae moju radoznalost. Zapitah ga da li ene mogu biti ratnici. On me pogleda, oito zbu njen mojim pitanjem. Naravno da mogu, ree, i ak su bolje op remljene za put znanja nego mukarci. No mukarci su neto elastiniji. Ali rekao bih da, sve u svemu, ene ima ju malu prednost. Rekoh da me udi to nikad nismo priali o enama U vezi s njegovim znanjem. Ti si mukarac, ree on i zato upotrebljavam muki rod kad ti se obraam. To je sve. Ostalo je isto. Htedoh dalje da ga pitam, ali mi on jednim pokre tom stavi do znanja da o tome nee vie da govori. Po gleda uvis. Nebo je bilo skoro crno. Gomile oblaka bile su sasvim tamne. Na nekim mestima bile su jo neznat no narandaste. Kraj dana je tvoje najbolje vreme, ree don Huan. Pojava one mlade ene na samom kraju dana pred stavlja predznak. Govorili smo o tonalu, i zbog toga je ovaj predznak povezan s tvojim tonalom. ta znai taj predznak, don Huane? Znai da ti je ostalo jo vrlo malo vremena da izvri pripreme. Sve pripreme koje bi izvrio morale bi biti delotvorne, jer vie nema vremena da obavi nove. Ako ne budu delotvorne, ne mogu se smatrati pri premama. Savetujem ti da proveri, kad se vrati kui, da li ima petlju i utvrdi da li je jaka. Bie ti potrebna. ta e mi se dogoditi, don Huane? Pre nekoliko godina nastojao si da zadobije mo. Verno si sledio tegobni put uenja, ne gubei strplje nje i ne urei. Sad si na kraju dana. to to znai? Za pravi tonal, na ostrvu tonala sve predstavlja izazov. Drugim reima, za ratnika je sve na ovom svetu izazov. Najvei od svih izazova je, naravno, njegovo na stojanje da zadobije mo. Ali, mo dolazi od naguala, i kad se ratnik nae na kraju dana, to znai da se primie as naguala, ratnikov as moi. Jo uvek ne shvatam znaenje svega toga, don Hua ne. Znai li to da u uskoro umreti?

Ako si glup, hoe, odvrati on odseno. Ali, bla e reeno, to znai da si se bezmalo utronjao od straha. Kad jednom krene da zadobije mo, to nastojanje je neopozivo. Neu rei da si na putu da ostvari svoju sudbinu, jer ona ne postoji. Jedino to se sad moe rei je to da si na putu da ostvari svoju mo. Predznak je bio jasan. Ona mlada ena ti je dola pri kraju dana. Ima jo malo vremena, i vie ni sekunde za budala tine. Lep poloaj. Rekao bih da najbolje od sebe dajemo onda kad smo pred zidom, kad oseamo da nam ma visi nad glavom. Lino, ne bih to nikako drukije rekao.

SUAVANJE TONALA

U sredu ujutru, oko 9 i 45 , izaao sam iz hotela. Iao sam polako dajui sebi 15 minuta da doem do mesta gde sam se dogovorio da se sret nem s don Huanom. On je izabrao ugao na Paseo de la Reforma, nekoliko ulica dalje, ispred poslovnice jedne avionske kompanije. Upravo sam zavrio doruak sa svojim prijateljem. On je eleo da poe sa mnom, ali sam ja odglumio da treba da se vidim s jednom devojkom. Namerno sam preao na drugu stranu ulice iako je avionska poslov nica bila na toj strani. Neprestano me je muila sumnja da moj prijatelj, koji je eleo da ga upoznam s don Hua nom, zna da sam poao da se s njim sretnem i da me sad moda prati. Plaio sam se da u ga, ako se budem okrenuo, opaziti iza sebe. Ugledan don Huana kod novinskog kioska, preko puta. Poeh da prelazim ulicu, ali sam morao zastati na bankini koja je odvajala dvosmerni kolovoz i saekati dok budem mogao bezbedno da preem irok bulevar. Neupadljivo se osvrnuh da pogledam da li me moj pri jatelj prati. Stajao je na uglu iza mene. Blentavo se osmehnuo i mahnuo mi, kao da je time hteo da kae kako mu je bilo nemogue da se uzdri. Pojurih preko ulice ne dajui mu vremena da me sustigne. Don Huan kao da je bio svestan moga neugodnog poloaja. Kad mu prioh, on kriom pogleda preko mog ramena.

Dolazi, ree on. Bolje da krenemo ovom spored nom ulicom. Pokaza mi ulicu koja je dijagonalno izbijala na Paseo de la Reforma na mestu gde smo mi stajali. Brzo se orijentisah. Nikad nisam bio u toj ulici, ali sam 2 da na ranije bio u avionskoj poslovnici. Uoio sam tad njen neobian poloaj. Poslovnica se nalazila na isture nom uglu koji su inile te dve ulice. Imala je izlaz na obe, a udaljenost izmeu njih iznosila je oko 3 - 4 metra. Kroz poslovnicu je od vrata do vrata vodio pro laz, tako da se lako moglo proi iz jedne u drugu ulicu. S jedne strane nalazili su se stolovi, a s druge veliki okrugao pult za kojim su stajali inovnici i blagajnici. Onog dana kad sam bio tu, na tom mestu bilo je puno ljudi. Hteo sam da pourim, moda ak i da potrim, ali je don Huan iao oputenim korakom. Kako smo doli do ulaznih vrata poslovnice u onoj dijagonalnoj ulici, znao sam, a da nisam morao ni da se okreem, da je moj prijatelj isto tako pretrao bulevar i da se svakog asa moe pojaviti u ovoj ulici. Pogledah don Huana na dajui se da on ima reenje. On samo slee ramenima. Bio sam ozlojeen, tako da nisam mogao smisliti nita drugo nego da svog prijatelja tresnem u nos. Mora biti da sam u tom trenutku uzdahnuo ili izdahnuo, jer ono to sam potom osetio bio je iznenadan gubitak vazduha usled toga to me je don Huan tako snano gurnuo da sam vrtoglavom brzinom proleteo kroz vrata poslovnice. Tako snano odgurnut, bukvalno sam uleteo u prostoriju. Don Huan me ju uhvatio tako nespremnog da mu moje telo nije pruilo nikakav otpor; moj strah se pomeao s trzajem koje je izazvao njegov napad. Nesvesno sam ispruio ruke da zatitim lice. Don Huan me je s tak vom silinom gurnuo da mi je pljuvaka izletela iz usta, a u glavi sam osetio blagu vrtoglavicu im sam se uglavinjao u prostoriju. Skoro da sam izgubio ravnoteu i morao sam uloiti krajnji napor da ne padnem. Obrnuo sam se nekoliko puta oko sebe; kao da je brzina mog kretanja uinila da ceo prizor bude nejasan. Kroz mag lu spazih gomilu ljudi koji su obavljali svoj posao. Bio sam potpuno zbunjen. Znao sam da me svi gledaju kako se teturam kroz prostoriju. Pomisao da pravim

budalu od sebe bila je vie nego neprijatna. Mnotvo misli prolete mi kroz glavu. Bio sam siguran da u pasti na lice. Ili da u, moda, tresnuti u nekoga, moda u neku stariju gospou, koju u povrediti u tom sudaru. Ili jo gore, da e staklena vrata na drugom izlazu biti zatvorena i da u tresnuti u njih. U oamuenom stanju dokopah se vrata prema Paseo de la Reforma. Bila su otvorena i ja izaoh. Jedino to sam u tom trenutku mislio bilo je da ostanem hlad nokrvan, da se okrenem nadesno i poem niz bulevar prema centru grada kao da se nita nije dogodilo. Bio sam siguran da e mi se don Huan prikljuiti, a da e moj prijatelj moda nastaviti da ide onom dijagonalnom ulicom. Otvorih oi, ili, bolje reeno, usredsredih pogled na ono to je bilo ispred mene. Dugo sam tako omamljen stajao pre nego to sam potpuno shvatio ta se dogodilo. Nisam bio na Paseo de la Reforma, gde je trebalo da budem, ve na Lagunilja pijaci, nekih 2 i po kilometra odande. U trenutku kad sam to shvatio, obuze me takvo zaprepaenje da sam jedino mogao skamenjeno da bu ljim. Osvrnuh se oko sebe da se orijentiem. Opazih da stojim zapravo vrlo blizu onog mesta gde sam sreo don Huana prvog dana svog boravka u Meksiko Sitiju. Mo da sam ba na tom mestu i bio. Tezge na kojima se pro davao stari novac stajale su na nekih metar-dva od mene. Uinih veliki napor da se priberem. Oito sam do ivljavao halucinaciju. To se nikako drukije nije moglo shvatiti. Brzo se okrenuh da se vratim u poslovnicu, ali iza mene se nalazio samo red tezgi polovnim knjigama i asopisima. Don Huan je stajao pored mene, s desne strane. Lice mu je bilo razvueno u irok osmeh. U glavi sam oseao neki pritisak, neto me je goli calo kao da mi je gazirana soda prolazila kroz nos. Bio sam bez rei. Pokuao sam da neto prozborim, ali bez uspeha. Jasno uh don Huana kako me upozorava da ne pokuavam da govorim ili mislim, ali ja sam hteo ne-

to da kaem, bilo ta. U grudima poe da mi narasta nekakva uasna nervoza. Osetih kako mi se suze kotrlja ju niz obraze. Don Huan me nije prodrmao, to je obino inio kad bih postao rtva nekontrolisanog straha. Umesto toga, samo me blago potapa po glavi. Hajde, hajde, mali Karlose, ne plai za klikerima koje jo nisi izgubio. Zadra mi glavu u svojim rukama. Ne pokuavaj da govori, ree. To nije za pria nje. Ve samo za posmatranje. Gledaj! Sve gledaj! Zaista sam plakao. Meutim, na to plakanje sam reagovao vrlo udno; nastavio sam da plaem ne oba zirui se. U tom trenutku nije mi bilo vano da li pra vim budalu od sebe. Pogledah okolo. Neposredno ispred mene stajao je sredoveni mukarac u ruiastoj koulji s kratkim ru kavima i u sivim panlalonama. Bio je, izgleda, Ameri kanac. Pod ruku ga je drala neka debeljuna ena, oito njegova supruga. Amerikanac je u ruci drao neke stare novie, dok ga je deak od svojih 13-14 go dina, verovatno sin vlasnika te tezge, posmatrao. Deak je pratio svaki Amrikanev pokret. On napokon vrati novac na tezgu i deaku istog asa laknu. Sve gledaj naloi mi ponovo don Huan. Nije bilo nieg neobinog da se gleda. Ljudi su pro lazili i odlazili na razne strane. Okrenuh se. ovek koji je, ini se, bio vlasnik tezge sa asopisima zurio je u mene. Treptao je kao da e svakog asa zaspati. Izgle dao je umorno, bolesno i izmodeno. Mislio sam da nema niega to bi se moglo posmatrati, barem niega zaliti vanog. Netremice sam gledao ceo prizor. Uvideh da mi je nemogue da se na bilo ta koncentriem. Don Huan napravi krug oko mene. Po naao se kao da procenjuje neto u meni. Zavrte glavom i skupi usta. Hajde, hajde, ree on blago me uzimajui pod ru ku. Vreme je za etnju. im smo poeli da idemo, osetih da mi je telo vrlo lako. U stvari, imao sam oseaj kao da su mi tabani od sunera. Imali su neku neobinu gumastu elastinost.

Mora biti da je don Huan bio svestan oseaja koji sam imao; vrsto me je drao kao da mi ne dozvoljava da pobegnem; pritiskao me je nadole, kao da se bojao da bih poput balona mogao odleteti van njegovog do maaja. etnja mi je pomogla da se bolje oseam. Moju ner vozu zamenila je ugodna oputenost. Don Huan je ponovo zahlevao da sve posmatram. Rekoh da nema niega io elim da gledam, jer mi je sve jedno ta ljudi rade na pijaci, i da ne elim da se ose am kao idiot koji po dunosti gleda nekakvu ble savu radnju, nekog ko kupuje stare novie i stare knji ge, dok mi za to vreme prava stvar izmie iz ruku. Koja prava stvar? upita on. Ja zastadoh i uno rekoh da je od vanosti ono to je on uinio, pa ma ta to bilo, io me je nagnalo da uoim da sam u roku od nekoliko sekundi prevalio raz daljinu izmeu poslovnice i pijace. U tom trenutku poeh da drhtim i osetihi da e mi pozliti. Don Huan me natera da stavim ruke na stomak. Pokaza sve oko nas i ponovo izjavi, trezvenim gla som, da je ta ovozemaljska aktivnost oko nas jedina bitna stvar. Osetih da me je ozlovoljio. Vrtelo mi se u glavi. Du boko uzdahnuh. ta si to uinio, don Huane? upitali glumei nemarnost. Ubedljivim glasom on odgovori da mi to moe uvek rei, ali da se ovo to se sad oko mene deava nikad vie nee ponoviti. Tome nisam imao ta da prigovorim. Aktivnost koju sam u tom asu posmatrao oito se ne bi mogla jo jednom ponoviti u svoj svojoj sloenosti. Ne godovao sam govorei da bih slino zbivanje mogao bilo kad posmatrati. S druge strane, to to sam prevalio onu razdaljinu, bez obzira u kom obliku, bilo je od neizmerne vanosti. Kad izrekoh ta mislim, don Huan poe kratkim pokretima da odmahuje glavom kao da ga je to to sam rekao zaista uvredilo.

Trenutak smo ili utei. Telo mi je bilo grozniavo. Primetih da mi dlanovi i tabani gore. Kao da sam istu toplotu oseao i u nozdrvama i na onim kapcima. ta si mi to uinio, don Huane? upitah ga mo vo. On ne odgovori, ve me potapa po grudima i nasmeje se. Rekao je da su ljudi krhka stvorenja koja svojim preputanjem ine sebe jo krhkijim. Vrlo ozbiljnim glasom upozorio me da se ne oseam tako kao da u svakog asa propasti, ve da gurnem sebe van svojih granica i jednostavno usredsredim svu panju na svet oko sebe. Nastavili smo da idemo vrlo sporim korakom. Bio sam krajnje rasejan. Nisam mogao ni na ta da se usred sredim. Don Huan zastade kao da se dvoumi da li da progovori. Zaustio je da neto kae, ali se, izgleda, pre domislio i mi nastavismo utei. Dogodilo se to da si doao ovamo, ree on izne nada, okreui se prema meni i gledajui me netremice. Kako se to dogodilo? On odgovori da ne zna, i da jedino zna da sam sam izabrao ovo mesto. Kako nastavismo s razgovorom, naosmo se u jo beznadnijem orsokaku. Ja sam hteo da znam kako sam to postigao, a on je insistirao na tome da se jedino mo e razgovarati o izboru ovog mesta, a budui da nisam znao kako sam ga izabrao, nije u sutini imalo o emu da se razgovara. Kritikovao je, bez ljutnje, kao nepotrebno preputanje moju opsednutost da sve razumom doku im. Ree da je jednostavnije i efikasnije samo delati bez ikakvih objanjenja, jer prianjem i razmiljanjem samo rasipam svoj doivljaj. Malo zatim ree da treba da odemo s ovog mesta, jer sam ga pokvario, a i da ne bi postalo krajnje tetno po mene. S pijace smo otili u Alameda park. Bio sam iscrp ljen. Sruih se na klupu. Tek tad prvi put pogledah u sat. Bilo je 10 i 20 pre podne. Trebalo mi je mnogo napora da usredsredim panju. Nisam se tano seao kad sam se sreo s don Huanom. Raunao sam da je to moralo biti oko 10. Nije nam trebalo vie od

10 minuta da doemo od pijace do ovog parka, to znai da je preostalo jo 10 minuta. Rekoh don Huanu svoju raunicu. On se osmehnu. Bio sam ubeen da osmehom skriva svoj prezir prema meni, pa ipak, na njegovom licu nije bilo niega to bi odavalo to oseanje. Misli da sam nepopravljiva budala, zar ne, don Huane? Aha! uzviknu on i skoi na noge. Njegova reakcija bila je tako neoekivana da sam i sam u istom trenutku skoio. Reci mi tano ta misli da oseam, ree on zna ajno. Smatrao sam da to znam. Kao da sam i sam isto oseao. Ali, kad to pokuah da izrazim, shvatih da ne mogu o tome da govorim. To je iziskivalo ogroman napor. Don Huan ree da jo nemam dovoljno moi da ga vidim. Ali da mogu svakako dovoljno videti da sam naem odgovarajue objanjenje za to to se dogaalo. Ne budi stidljiv, ree. Kai mi tano ta vidi. Obuze me iznenadna i udna misao, vrlo slina mi slima koje su mi obino dolazile neposredno pred san. Bila je vie no misao; bolje bismo je opisali ako bismo rekli da je to bila celovita zamisao. Video sam ivopi san prizor s razliitim oblijima. Jedno, koje je bilo ne posredno ispred mene, bio je ovek to je sedeo iza ne kog prozorskog okvira. Pozadina iza rama bila je ne jasna, ali su okvir i taj ovek bili kristalno jasni. On me je gledao; glavu je bio okrenuo malo nalevo, tako da me je, zapravo, gledao iskosa. Video sam njegove oi koje su se pomicale da bi me zadralie u fokusu. Des nim laktom bio je naslonjen o prozorsku dasku. aka mu je bila skupljena u pesnicu, a miii zategnuti. Levo od tog oveka nalazila se jo jedna predstava u tom prizoru. Bio je to letei lav. Glava i griva bile su mu lavlje, ali mu je zadnji deo tela bio kao u neke kovrdave, bele, francuske pudlice. Bio sam usredsredio gotovo svu panju na nju, kad onaj ovek puknu usnama i proturi glavu i telo kroz prozor. Izroni mu telo kao da ga je neko gurnuo.

Stajao je tako nagnut jedan trenutak, zgrabivi vrsto prozorsku dasku vrhovima prstiju; njihao se poput nekog klatna. Onda se pustio. U telu sam imao oseaj kao da sam padam. Nije to bilo naglo sunovraivanje, ve blago poniranje, a zatim prijatno plutanje. Onaj ovek nije imao telesnu teinu. Ostao je nepomian jedan trenutak, a zatim je nestao ne tragom kao da ga je usisala nekakva nesavladiva sila kroz neku pukotinu u tom prizoru. Trenutak kasnije vratio se na prozor gledajui me iskosa. Njegova desna podlaktica poivala je na prozorskoj dasci, ali mi je ovog puta mahao akom pozdravljajui me. Don Huan je na to primetio da je moje vienje bilo isuvie komplikovano. Moe uiniti bolje od toga, ree on. Traio si od mene da ti objasnim ta se dogodilo. No, dobro, ja hou da za to iskoristi svoje vienje. Istina, video si, ali je to bilo sranje. Takva vrsta informacija beskorisna je za ratnika. Previe bi dugo trajalo da se odredi ta je ta. Vienje mora biti neposredno, jer ratnik ne moe traiti vreme na razreavanju onoga to vidi. Vienje je vienje zato to prodire kroz sve te besmislice. Zapitali ga da li misli da je ova moja vizija bila sa mo halucinacija, a ne pravo vienje. Zbog zamrenosti detalja, on je bio uveren da je to bilo vienje, ali da nije bilo odgovarajue za ovu priliku. Misli li da moje vizije bilo ta objanjavaju? upitah. Naravno da objanjavaju. Ali, kad bih bio ti, ne bih pokuavao da ih razreavam. Vienje je u poetku zbrkano i lako se ovek u njemu izgubi. Meutim, kako ratnik jaa, tako i njegovo vienje postaje ono to bi trebalo da bude, neposredno znanje. im to don Huan ree, zadesi me jedan od onih neobinih prekida oseanja i tad jasno osetih da sam bezmalo skinuo veo sa neega to ve znam, sa neke stvari koja mi je izmicala preobraajui se u neto veo ma nejasno. Postadoh svestan da sam upleten u neku borbu. to sam vie pokuavao da odredim ili dosegnem taj deo znanja koji je izmicao, tim je on dublje tonuo.

To vienje bilo je isuvie . . . isuvie vizionarsko, ree don Huan. Trgoh se na zvuk njegova glasa. Ratnik postavlja pitanje, i kroz svoje vienje do lazi do nekog odgovora, ali je on jednostavan, i nikad nije nakien kao tvoje letee francuske pudlice. Nasmejali smo se ovakvom njegovom komentaru. Pola u ali rekoh da je prestrog, i da svaki onaj ko proe kroz ono kroz ta sam ja jutros proao zasluuje makar malo obzira. To je lak izlaz, ree on. To je to preputanje. Uinio si da svet zavisi od oseanja kako sve prevazilazi tvoje snage. Ne ivi kao ratnik. Rekoh da ima toliko mnogo vidova tog to on na ziva ratnikovim nainom da ih je nemogue sve ostva riti, i da mi njihov smisao postaje jasan jedino kad se susretnem s novim primerima u kojima se oni daju primeniti. Za ratnika je iskustveno pravilo, ree on, da do nosi odluke tako paljivo da ga nikakve posledice ne mogu iznenaditi, a jo manje iscrpsti njegovu mo. Biti ratnik znai biti skroman i pripravan. Danas se od tebe oekivalo da posmatra onaj prizor koji se odigravao pred tvojim oima, a ne da razbija glavu oko toga kako je sve to mogue. Usredsredio si panju na pogreno mesto. Da sam hteo da imam obzira prema tebi, mogao sam ti lako rei da nisi bio spreman, uz obrazloenje da ti se to prvi put dogodilo. Ali, to je ne dopustivo, jer si doao ovamo kao ratnik, spreman da umre; zato, to to ti se danas dogodilo nije smelo da te zatekne na spavanju. Priznao sam kako sam sklon da se preputam stra hu i zbunjenosti. Hajde da kaemo da bi iz iskustva morao znati da, kad mi doe u posetu, mora biti spreman da umre, ree on. Ako bi ovamo doao spreman da umre, tad ne bi smelo biti nikakvih nenasluenih opasnosti, ni bilo kakvih nepoeljenih iznenaenja, niti bilo kakvih nepo trebnih postupaka. Sve bi tad trebalo da se glatko ukla pa jer ne bi nita oekivao.

To je lako rei, don Huane. Ipak, ja sam taj kome se to sve deava. Ja sam taj koji treba da ivi sa svim tim. Ne treba da ivi sa svim tim. To si sve ti. Ne pod nosi ti to tek zasad. Tvoja odluka da se prikljui ovom opakom svetu magije trebalo je da spali svu pre ostalu smetenost i da te odvai da sve to prihvati kao svoj svet. Osetih zbunjenost i tugu. Don Huanovi postupci, uvek kad bih s njim bio u kontaktu, prisiljavali su me da delam i da se oseam poput neke polusvesne, svadljive osobe. Spopade me neki bes i vie nisam hteo da piem. U tom trenutku hteo sam da pocepam svoje beleke i bacim ih u kantu za otpatke. To bih i uinio da nije bilo don Huana, koji se nasmejao i zadrao mi ruku da to ne uinim. Podrugljivim glasom ree da je moj tonal opet bezmalo nasamario sam sebe. Preporuio mi je da odem do fontane i pokvasim vrat i ui. Voda me smirila. Dugo smo utali. Pii, pii, nagovarao me je don Huan prijateljski. Hajde da kaemo da je tvoja sveska jedina magija koju ima. Pocepati je, znailo bi otvoriti se na jo jedan nain prema smrti. Bit e to jo jedan napad gneva, u najboljem sluaju kratkotrajan, a ne promena. Ratnik nikad ne naputa ostrvo tonala. On ga koristi. Brzim pokretom ruke pokaza sve oko mene, a za tim dotae moju svesku. To je tvoj svet. Njega se ne moe odrei. Besko risno je ljutiti se i biti razoaran u sebe. To jedino dokazuje da je neiji tonal upleten u neku unutranju borbu; borba u neijem tonalu je jedna od najpraznijih stvari koju mogu da zamislim. vrst ivot ratnika za miljen je tako da on okona tu borbu. Od poetka sam te uio da se uva ozleda. Sad vie ne vodi rat u sebi, barem ne onakav kao ranije, jer ratnikov put je harmo nija harmonija radnji i odluka, kao prvo, a kao dru go, harmonija tonala i naguala. Sve ovo vreme Otkad te znam, obraao sam se i tvom tonalu i tvom nagualu. To je nain na koji se mo ra poduavati.

U poetku, mora se obraati tonalu. Tonal je taj koji mora prepustiti kontrolu. Ali, mora se privoleti da to rado uini. Na primer, tvoj tonal je bez mnogo opira nja prepustio neke od kontrola jer mu je postalo jasno da bi, ako bi ostao takav kakav jeste, tvoja sveukup nost dosad bila mrtva. Drugim reima, tonal se privoljava na to da se odrekne svega nepotrebnog, kao to su to samovanost i preputanje, to ga jedino uranja u dosadu. Sva nevolja je u tome to tonal prianja uz njih onda kad bi trebalo da bude srean da se rei tog sra nja. Zatim, zadatak je da se tonal ubedi da treba da postane slobodan i fluidan. To je ono to je vrau pre svega potrebno snaan, slobodan tonal. to jaim postaje, to manje prianja uz svoja dela, i lake ga je suziti. Dakle, ono to se jutros dogodilo bilo je upravo to da sam ugledao priliku da suzim tvoj tonal. Jedan tre nutak bio si odsutan, urio si, nisi razmiljao, i tad sam ugrabio priliku da te gurnem. Tonal se suava u odreenim trenucima, naroito onda kad je zbunjen. U stvari, jedna od osobina tonala jeste njegova stidljivost. Ona stvarno nije toliko bitna. No, u odreenim trenucima, kad je tonal pogoen iznenaenjem, ona ga neizbeno prisiljava da se suzi. Jutros sam iskoristio svoju minimalnu ansu. Primetio sam otvorena vrata one poslovnice i tad te gur nuo. Prema tome, to je tehnika za suavanje tonala. Neko mora znati pravi trenutak za to; da bi to uinio, naravno, pojedinac mora umeti da vidi. Kad je neko gurnut i kad se njegov tonal suzio, njegov e nagual, ako je ve u pokretu, makar taj pokret bio i neznatan, prevladati i izvriti neobina dela. Tvoj nagual je jutros prvladao i tako si se naao na onoj pijaci. Za trenutak je uutao. Kao da je oekivao pitanje. Pogledasmo se. Zaista ne znam kako, ree on kao da mi ita mi sli. Jedino to znam to je da je nagual sposoban za ne pojmljive poduhvate. Jutros sam traio od tebe da posmatra. Onaj pri zor pred tobom, bez obzira na to ta je bio, imao je za tebe neprocenjivu vrednost. Ali, umesto da poslua moj

savet, prepustio si se samosaaljenju i pometnji i nisi posmatrao. Neko vreme si sav bio nagual i nisi mogao da go vori. To je bio trenutak za posmatranje. Zatim je, malo-pomalo, ponovo preovladao tvoj tonal; i ja sam te ra dije doveo ovamo nego da te uronim u smrtonosnu bor bu izmeu tvog tonala i tvog naguala. ta je bilo u onom prizoru, don Huane? ta je bilo tako vano? Ne znam. To se nije meni dogaalo. ta hoe time da kae? Bio je to tvoj doivljaj, a ne moj. Ali, bio si sa mnom. Zar ne? Ne. Nisam. Bio si sam. Nekoliko puta sam ti po novio da sve posmatra, jer je taj prizor bio jedino za tebe. Ali, stajao si pored mene, don Huane. Ne. Nisam. Ali nema nikakve koristi da o tome pri amo. Bilo ta da ti kaem, ne bi imalo smisla, jer smo u tim trenucima bili u vremenu naguala. U dela nagua la moemo se uveriti samo telom, ne razumom. Ako ono nisi bio ti, don Huane, ko je ili ta je bila ta osoba koju sam video kao tebe? Bio sam to ja, no, uprkos tome, nisam bio tamo. Gde si, onda, bio? Bio sam s tobom, ali ne tamo. Hajde da kaemo da sam bio u tvojoj blizini, ali ne ba na onom mestu gde te je doveo tvoj nagual. Hoe da kae da nisi znao da se nalazimo na pi jaci? Ne, nisam znao. Samo sam iao za tobom da te ne bih izgubio. To je zaista jezivo, don Huane. Bili smo u vremenu naguala, i u tome nema ni eg jezivog. Mi smo sposobni da uinimo i vie od toga. To je priroda nas kao svetlosnih bia. Greka je to na stojimo da ostanemo na naem jednolinom, zamornom, ali pogodnom ostrvu. Tonal je obeenjak, a to ne treba da bude. Ja opisah ono malo ega sam se seao. Hteo je da mu ispriam da li sam uoio neku osobenost neba, kao,

recimo, dnevnu svetlost, oblake, sunce. Da li sam uo bilo kakvu vrstu buke. Jesam li video neobine ljude ili zbivanja. Zanimalo ga je da zna da li je bilo kakve sva e. Ili, da li su ljudi vikali, a ako jesu, ta su govorili. Nisam mogao da odgovorim ni na jedno njegovo pi tanje. Sva istina bila je u tome da sam taj dogaaj oito bio uzeo zdravo za gotovo, prihvatajui kao nekakvu sta ru i otrcanu injenicu to da sam preleteo znatnu raz daljinu za nekoliko sekundi, i da sam se zahvaljujui don Huanovom znanju, bez obzira na to kakvo ono bilo, u svoj svojoj materijalnoj telesnosti spustio na pijacu. Moje reakcije bile su neposredna posledica jednog takvog tumaenja. eleo sam da saznam postupak kako on to sam ini, njegove tajne, odnosno kako sve to sam da izmajstoriem. Zato nisam mario da posmatram ono za ta sam bio uveren da su samo puka ovozemaljska zbivanja. Da li misli da su me ljudi videli na pijaci? upitah. Don Huan mi ne odgovori. Nasmejao se i blago me potapao. Pokuah da se setim da li sam zapravo imao neka kav neposredan kontakt s ljudima. Pamenje me izdade. ta su videli ljudi u avionskoj poslovnici kad sam teturajui uao? upitah. Verovatno su videli nekog oveka koji se teturao od jednih do drugih vrata. Ali, da li su videli kako se rasplinjavam u vazduhu? O tome se brine nagual. Ne znam kako. Jedino to ti mogu rei je to da smo fluidni, da smo svetlosna bia sastavljena iz vlakana. Konvencija da smo vrsto telesni predstavlja delo tonala. Kada se nagual suava, mogue su neobine stvari. Ali one su neobine samo za tonal. Za nagual ne predstavlja nita posebno kretati se tako kako si ti to jutros uinio. Naroito za tvoj nagual, koji je ve sposoban za teke poduhvate. U stvari, uro nio je u neto strano udno. Moe li da oseti ta je to?

Odjednom mi navree bezbrojna pitanja i oseanja. Kao da je udar vetra oduvao sav moj prividni mir. Zadrhtah. Oseao sam kao da mi je telo na rubu neke provalije. Nosio sam se s nekakvim tajanstvenim ali odleenim delom znanja. Kao da sam se nalazio pred otkriem neega to je neki tvrdoglavi deo mene upor no nastojao da sakrije. Ta borba uini da postepeno otupim, tako da na kraju nisam vie oseao svoje telo. Usta su mi bila otvorena, a oi napola sklopljene. Imao sam oseaj da mogu videti kako mi lice postaje sve tvr e i tvre, dok ne postade kao lice osuene leine u kaste koe vrsto prilepljene za lobanju. Potom sam osetio trzaj. Don Huan je stajao kraj mene drei nekakvu praznu posudu za vodu. Bio me je sveg polio. Zakaljah se, obrisah vodu s lica i tad osetih neto hladno po leima. Skoih s klupe. Don Huan mi je sasuo malo vode za vrat. Okolo je stajala grupa dece koja su me gledala i smejala se. Don Huan mi se osmehnu. Drao je moju svesku i rekao da je bolje da poemo do hotela da se piesvuem. Izveo me je iz parka. ekali smo trenutak na ivici plonika dok nije naiao taksi. Nekoliko sali docnije, posle ruka i odmora, don Huan i ja se ponovo naosmo na njegovoj omiljenoj klupi u parku pored crkve. Na okolian nain doosmo do razgovora o onoj mojoj udnoj reakciji. On kao da je bio vrlo oprezan. Nije me s tim direktno suoio. Poznato je da se te stvari dogaaju, ree on. Kad jednom naui da izranja, svojim nekontrolisanim po javljivanjem nagual moe naneti veliku tetu tonalu. Ipak, tvoj sluaj je poseban. Do te mere si podloan preputanju da bi umio a da se ne usprotivi, ili jo gore, ne bi ak ni bio svestan da umire. Rekoh mu da je moja reakcija poela onda kad me je upitao da li oseam to to je moj nagual uinio. Mis lio sam da tano znam na ta cilja, ali kada sam poku ao da to opiem, uvideh da ne mogu jasno da mislim. Oseao sam neku omamljenost, skoro nekakvu ravno-

dunost, kao da mi zaista nije bilo ni do ega stalo. Onda je to oseanje preraslo u neku hipnotiku koncentraciju. Kao da sam ceo bivao polako usisavan. Ono to je privuklo i obuzelo moju panju bio je jasan oseaj da je neka kobna tajna bila na putu da mi se ot krije, tako da nisam eleo da mi se bilo ta umea u jedno takvo otkrie. Ono to ti se otkrivalo bila je tvoja smrt, ree don Huan. To je opasnost preputanja. Naroito za tebe, budui da si po prirodi vrlo neumeren. Tvoj tonal je tako podloan preputanju da to preti tvojoj sveukup nosti i takvo stanje je uasno. ta da radim? Tvoj tonal mora biti uveravan razlozima, tvoj nagual delima, sve dok jedan drugom ne postanu potpora. Kao to ti rekoh, tonal vlada, no, uprkos tome, on je veoma ranjiv. Nagual se, s druge strane, nikad, ili sko ro nikad, ne ispoljava; ali, kad to uini, onda preplai tonal. Jutros se tvoj tonal uplaio i poeo da se sam od sebe suava, i tad je tvoj nagual poeo da prevladava. Morao sam da pozajmim neku posudu od jednog fotografa iz parka da bih tvoj nagual oinuo poput ne poslunog psa da se vrati na svoje mesto. Tonal mora biti zatien po svaku cenu. Kruna mu se mora skinuti, ali zato mora da ostane zatieni nadglednik. Svaka pretnja tonalu uvek ima za posledicu nje govu smrt. A ako tonal umre, umire i ceo ovek. Zbog njegove priroene slabosti, tonal je lako unititi, i otud je jedno od ratnikovih usklaujuih umea da natera nagual da izroni da bi podrao tonal. Kaem da je to umee jer vraevi znaju da jedino ojaavanjem tonala, nagual moe da izroni. Shvata ta mislim? To ojaa vanje zove se lina snaga. Don Huan ustade i protegnu se. I sam poeh da ustajem, ali me on blago gurnu dole. Mora ostati na ovoj klupi do sumraka, ree on. Ja moram odmah da krenem. Henaro me oekuje u planinama. Dakle, doi kod njega za 3 dana, pa emo se tamo sresti.

ta emo raditi kod don Henara? upitah. Ako bude imao dovoljno line snage, ree, Henaro e moi da ti pokae nagual. U tom trenutku hteo sam da ga pitam jo neto. Bilo mi je stalo da znam da li se odelom posluio samo kao nekim okantnim sredstvom ili je ono zaista bilo deo njegovog ivota. Nijedan od njegovih postupaka nikad nije izazvao takvu pometnju u meni kao to nje govo oblaenje odela. Zapravo, to mi samo po sebi nije bilo toliko jezivo koliko injenica da je don Huan bio elegantan. Noge su mu imale mladalaku ivahnost. Kao da mu je to to je obuo cipele pomerilo taku ravno tee, pa su mu koraci bili dui i vri nego obino. Da li stalno nosi odelo? upitah. Da, odgovori on uz armantan osmeh. Imam i druga, ali danas nisam hteo da obuem neko drugo jer bi te to jo vie uplailo. Nisam znao ta da mislim. inilo mi se da sam stigao na kraj svog puta. Ako je don Huan ve mogao da nosi odelo i u njemu bude elegantan, sve je bilo mo gue. On kao da je uivao u mojoj pometnji i nasmeja se. Ja sam taj koji dri sve u rukama, ree on tajan stvenim ali iskrenim glasom, i ode. Sutradan ujutru, u etvrtak, zamolih jednoga svog prijatelja da pode sa mnom do onih vrata odakle me je don Huan gurnuo do Lagunilja pijace. Poli smo naj kraim putem. Do tamo nam je trebalo 35 mi nuta. Kad smo stigli, pokuah da se orijentiem. Nisam uspeo. Uao sam u konfekcijsku radnju na samom uglu one iroke avenije na kojoj smo bili. Oprostite, obratili se mladoj eni koja je pajalicom istila prainu sa eira. Gde su tezge sa starim novcem i polovnim knjigama? To ne drimo, odgovori ona drskim glasom. Ali jue sam ih video negde na ovoj pijaci. Stvarno? odvrati ona i ode iza tezge.

Krenuo sam za njom molei je da mi kae gde su. Ona me odmeri. Jue ih niste mogli videti, ree ona. Te tezge se postavljaju samo nedeljom ba tu kraj ovoga zida. Preko nedelje ih nema. Samo nedeljom? ponovih mehaniki. Da. Samo nedeljom. Ba tako. Ostalim danima bi smetale saobraaju. Pokaza ka irokoj aveniji punoj automobila.

U VREMENU NAGUALA

Ustrao sam uz brdo do don Henarove kue i ugledao don Huana i don Henara kako sede na istini ispred vrata. Osmehnue mi se. Tolika toplina i nevinost u njihovom osmehu izazvae uzbunu u mom telu. Nehotice usporih korak. Pozdravih ih. Kako si? upita me don Henaro tako izvetaenim glasom da se sva trojica nasmejasmo. U dobrom je stanju, dobaci don Huan pre nego to sam uspeo da odgovorim. To vidim, odvrati don Henaro. Pogledaj taj podbradak! I vidi te naslage sala na obrazima! Don Huan se toliko smejao da se drao za stomak. Lice ti se zaokruglilo, nastavi don Henaro. ta si to radio? Jeo? Don Huan ga ubedi da moj ivotni stil zahteva da mnogo jedem. Vrlo prijateljski su me zadirkivali zbog moga ivota, a onda me je don Huan pozvao da sednem izmeu njih. Sunce je ve zalo za ogroman planinski lanac na zapadu. Gde je tvoja uvena sveska? upita me don He naro, a kad je izvadih iz depa, on vrisnu; Jipii! i uze je. Oito me je s velikom panjom posmatrao i sve moje manire do tanina znao. Drao je svesku obema rukama i nervozno se igrao njome, kao da ne zna kud da je dene. Dvaput samo to je nije bacio, ali se, iz-

gleda, uzdrao. Onda je poloio na kolena i odglumio da grozniavo pie u nju, onako kako ja to inim. Don Huan se toliko smejao da se skoro uguio. ta si radio poto sam otiao? upita me don Huan kad su se smirili. Otiao sam u etvrtak na onu pijacu, rekoh. ta si traio tamo? Obnavljao uspomene? odvra ti on. Don Henaro pade na lea i usnama napravi tup zvuk kao da je pao na glavu. Pogleda me iskosa i na mignu. Morao sam, rekoh. I saznao sam da radnim da nom nema tezgi na kojima se prodaju stari novac i po lovne knjige. Njih dvojica se nasmejae. Zatim don Huan ree da mi postavljanje pitanja nee otkriti nita novo. ta se, u stvari, desilo, don Huane? upitah. Veruj, nema naina da se to sazna, odgovori on suvo. U tim stvarima smo ti i ja jednaki. U ovom trenutku moja prednost je to umem da dospem u nagual, a ti ne ume. Ali, kad dospem tamo, tad vie ne mam nikakvu prednost niti znam vie od tebe. Da li sam zaista sleteo na pijacu, don Huane? upitah. Naravno. Rekoh ti, nagual je pod ratnikovom ko mandom. Nije li tako, Henaro? Ba tako! uzviknu don Henaro dubokim glasom i ustade u jednom pokretu. Kao da ga je njegov sopstveni glas povukao iz leeeg u sasvim uspravan poloaj. Don Huan se bukvalno valjao po zemlji od smeha. Don Henaro se lako i komino nakloni i pozdravi nas. Henara e videti sutra ujutru, ree don Huan. Sad mora sedeti ovde u potpunoj tiini. Nismo rekli vie ni rei. Posle nekoliko sati utanja ja zaspah. Pogledao sam u sat. Bilo je skoro 6 ujutru. Don Huan je ispitivao gustu gomilu tekih belih oblaka na istoku i zakljuio da e biti oblaan dan. Don Henaro omirisa vazduh i dodade da e biti omorine bez vetra.

Koliko daleko idemo? upitah. Do onih eukaliptusa tamo, odgovori don Henaro pokazujui rukom ka neemu to je liilo na umarak na nekih kilometar i po od nas. Kad stigosmo do tog drvea, shvatih da to nije umarak; eukaliptusi su bili zasaeni u pravim redo vima da bi omeili polja zasejana razliitim kulturama. Ili smo meom jednog polja, pod kukuruzom, du reda ogromnih drveta, tankih i pravih, visokih preko tride set metara, i stigli na jedno prazno polje. Pretpostavio sam da je nedavno ponjeveno. Po njemu su leale samo suve stabljike i lie nekih biljki koje nisam raspoznao. Sagnuh se da uzmem jedan list, ali me don Henaro zadra. Uhvatio me snano za ruku. Ustuknuo sam od bola i tek tad opazio da me je samo blago dotakao prstima po ruci. On je, svakako, bio svestan toga to je uinio i to sam ja doivljavao. Hitro podie prste s moje ruke i zatim ih ponovo lagano vrati. Ponovio je to jo jed nom i, kad sam se trgao od bola, nasmejao se kao neko ushieno dete. Onda se okrenu iz profila. Zbog orlov skog nosa liio mi je na pticu, na neku pticu neobi no dugih, belih zuba. Blagim glasom don Huan mi ree da se niega ne dotiem. Upitah ga da li zna koja je kultura ovde bila zasejana. On kao da zausti da mi odgovori, ali se tad umea don Henaro i ree da je to polje crva. Don Huan me je nepomino, bez osmeha gledao. Don Henarov besmisleni odgovor delovao je kao ala. ekao sam da oni prvi ponu pa da se i sam nasmejem, ali su oni samo buljili u mene. Polje predivnih crva, ree don Henaro. Da, ono to je raslo ovde bili su najdivniji crvi kakve ti jo nisi video. Okrenu se ka don Huanu. Zgledae se. Zar nije tako? upita on. Tano tako, ree don Huan i, okrenuvi se prema meni, dodade blagim glasom: Danas Henaro komanduje; jedino on moe rei ta je ta, zato ini onako kako ti kae.

Ta ideja da je danas sve u don Henarovim ru kama ispuni me strahom. Okrenuh se da to kaem don Huanu; ali pre nego to sam stigao i re da izustim, don Henaro ispusti zastraujui vrisak; taj krik je bio tako stravian da osetih kako mi vrat otpozadi otie i kako mi kosa leti kao da duva vetar. Za trenutak sam bio potpuno rastresen i ostao bih ukoen na tom mestu da nije bilo don Huana, koji me s neverovatnom brzinom i kontrolom okrete tako da sam se lino mogao uveriti u jedan neshvatljiv poduhvat. Don Henaro je stajao ho rizontalno, nekih 30 metara iznad zemlje, na stab lu eukaliptusa koje se nalazilo na 50-ak metara od nas. U stvari, stajao je oko metar raskoraen upravno na drvo. Kao da je imao kuke na stopalima kojima je prkosio gravitaciji. Skrstivi ruke na grudima, leima je bio okrenut prema meni. Buljio sam u njega. Nisam hteo ni da trepnem bo jei se da ga ne izgubim iz vida. Brzo prosudih i zak ljuili da bih, ako bi mi polo za rukom da ga zadrim u polju svoje vizije, mogao otkriti neki znak, pokret, ili gest, ili bilo ta to bi mi moglo pomoi da razumem to to se odigravalo. Osetih don Huanovu glavu kraj svoga desnog uva i uh gde proaputa da je svaki pokuaj objanjenja beskoristan i glup. uo sam kako ponavlja: Pritisni stomak, pritisni stomak. Bila je to tehnika koju me je pre nekoliko godina nauio da koristim u trenucima velike opasnosti, stra ha ili stresa. Sastojala se iz pritiskanja dijafragme uz etiri otra udisaja vazduha na usta, za kojima slede po etiri duboka udisaja i izdisaja kroz nos. Objasnio je da se ti udisaji moraju osetiti kao trzaji u trbuhu, a da ruke vrsto poloene preko stomaka daju snagu tom delu tela i pomau da se kontroliu to disanje i duboki udisaji, koji se moraju zadrati dok se izbroji do osam, pri emu se pritiska dijafragma. Izdisaji su se vrili dva put kroz nos a dvaput kroz usta, polako ili brzo, zavisno od elje. Nesvesno sam posluao don Huana. Nisam se, me utim, usuivao da skinem pogled sa don Henara. Kako sam nastavio s disanjem, telo mi se opustilo i postao

sam svestan da mi don Huan otplie noge. Po svemu sudei, desnom nogom sam, kad me okrenuo, zapeo za nekakav busen zemlje i ona se neprijatno uvinula. Kad me ispravio, shvatih da je ok to vidim don Henara kako stoji na onom stablu uinio da budem nesvestan svoga neudobnog poloaja. Don Huan mi proapta na uvo da ne zurim u don Henara. Zauh gde mi kae: Trepi, trepi. Jedan trenutak bio sam neodluan. Don Huan mi to ponovo naredi. Bio sam uveren da je ceo ovaj doga aj nekako povezan sa mnom kao posmatraem, i da bi, ako bih kao jedini svedok don Henarovog dela pres tao da ga gledam, on pao na zemlju i ceo prizor bi, mo da, tad nestao. Poto je muno dugo ostao nepomian, don Henaro se na petama okrenuo za 45 stepeni nadesno, i poeo da ide uz drvo. Telo mu je drhtalo. Video sam kako, jedan za drugim, ini osam kratkih koraka. Obi ao je ak i jednu granu. Onda je, ruku jo uvek prekrtenih na grudima, seo na stablo, leima okrenut prema meni. Klatio je nogama kao da sedi na stolici, kao da gravitacija nema uticaja na njega. Onda se ne kako na stranjici spusti nie. Doao je do grane koja je bila paralelna s telom i za trenutak se levom rukom i glavom oslonio na nju; kao da se oslonio vie radi dramatinog efekta nego iz potrebe za osloncem. Zatim je nastavio da se pomera na stranjici, prelazei centi metar po centimetar sa stabla na granu, sve dok nije promenio svoj poloaj i seo na nju onako kako bi to svako normalno uinio. Don Huan se zakikota. Imao sam uasan ukus u ustima. Hteo sam da se okrenem da pogledam don Huana, koji je bio neposredno iza mene, s desne strane, ali se nisam usuivao da propustim nijednu od don Henarovih radnji. On je jo neko vreme klatio nogama, a onda ih prekrstio, blago zanjihao, i na kraju ponovo kliznuo natrag na stablo. Don Huan mi paljivo prihvati glavu i poe da je okree ulevo, do poloaja u kome je moj pogled bio pre paralelan s drvetom nego upravan na njega. Gledajui

don Henara iz tog ugla, nije mi se inilo da prkosi gra vitaciji. Jednostavno je sedeo na stablu drveta. Onda opazih da pozadina postaje nejasna i mutna ako ne tremice gledam i ne trepem, a da don Henarovo telo postaje sve jasnije; njegova figura isticala se tako kao da nita drugo nije postojalo. Don Henaro ponovo brzo kliznu dole prema onoj grani. Sedeo je na njoj, klatei nogama, kao na trape zu. Posmatranje iz iskoene perspektive inilo je da oba poloaja, naroito onaj kad je sedeo na stablu, deluju izvodljivo. Don Huan mi promeni poloaj glave udesno, tako da mi je sad bila naslonjena na rame. Don Henarov po loaj na grani izgledao je savreno normalan, ali kad se ponovo premestio na stablo, nisam se vie mogao perceptivno prilagoditi i video sam ga kao da je okrenut glavom prema zemlji. Don Henaro je nekoliko puta promenio svoj poloaj, i kad god bi to uinio, don Huan bi mi pomerio glavu s jedne na drugu stranu. Usled njihovog manipulisanja, potpuno sam izgubio pojam svoje normalne perspektive, bez koje mi don Henarove radnje nisu bile tako jezive. Don Henaro je ostao na grani due vreme. Don Huan mi je ispravio glavu i proaptao da se don Henaro sprema da sie. uo sam kako mi zapovedniki apue: Pritisni, pritisni stomak. Usred jednog od mojih brzih izdisaja, don Hena rovo telo kao da se ukoilo od neke napetosti; zasvetlelo je, omlitavelo, zanjihalo se unazad i ostalo okaeno za zglobove kolena. Noge kao da su mu bile tako mli tave da nisu mogle ostati savijene i on se srui na zemlju. U trenutku kad je poeo da pada, i sam sam imao oseaj da propadam kroz beskrajan prostor. Telo mi je obuzela neka bolna, ali u isto vreme krajnje prijatna munina; bila je tako jaka i toliko je trajala da mi noge nisu mogle vie izdrati teinu tela i ja se sruih na mekanu zemlju. Jedva sam uspeo da pok renem ruke da bih ublaio pad. Disao sam tako teko da mi je praina uletala u nozdrve i golicala ih. Pokuah da ustanem; miii kao da su mi izgubili snagu.

Don Huan i don Henaro prioe i stadoe iznad me ne. uo sam ih kao da govore s priline udaljenosti, pa ipak sam osetio kako me vuku. Verovatno su me po digli, drei me za ruke i noge, i odneli malo dalje. Bio sam savreno svestan neudobnog poloaja svoga vrata i glave, koja je mlohavo visila. Oi su mi bile otvorene. Video sam zemlju i busenje trave koji su promicali is pod mene. Na kraju, osetih neto hladno. Voda mi ue u usta i nos i natera me da se zakaljem. Tad mi se ruke i noge panino pokrenue. Poeh da plivam, ali voda nije bila dovoljno duboka i ja se naoh gde stojim u pliaku reke u koju su me pljusnuli. Don Huan i don Henaro su se besomuno smejali. Don Huan zavrnu pantalone i dogaca do mene; pogle da me u oi i ree da jo nisam itav, pa me blago po novo gurnu u vodu. Moje telo mu nije pruilo nikakav otpor. Nisam hteo da se ponovo smoim, ali nije bilo naina da se moja volja i miii poveu pa sam se sru io u vodu. inilo mi se da je sad jo hladnija. Skoih i u paninom begu nasumice pojurih prema suprotnoj obali. Don Huan i don Henaro povikae i zazvidae, i poee da bacaju kamenje u bunje ispred mene kao da stadu vraaju neko zalutalo june. Ja se vratih i spustih se pored njih na neki kamen. Don Henaro mi dodade mo ju odeu i ja tek tad primetih da sam go, premda se nisam mogao setiti kad sam je i kako skinuo sa sebe. S mene se jo cedila voda, te ne htedoh da se odmah obuem. Don Huan se okrete prema don Henaru i ob rati mu se dubokim glasom: Zaboga, daj oveku neki pekir! Bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da shva tim tu besmislicu. Oseao sam se veoma dobro. U stvari, bio sam tako srean da nisam hteo da govorim. Meutim, bio sam siguran da bi me, kad bih pred njima ispoljio svoju euforiju, ponovo pljusnuli u vodu. Don Henaro me gledao. Oi su mu se sjajile kao u neke divlje ivotinje. Prodirale su kroz mene. Sad ti je dobro, ree don Huan iznenada. Sad si sabran, ali si se dole kod eukaliptusa prepustio poput poslednje nitarije.

Htedoh da se histerino nasmejem. Don Huanove reci kao da su bile tako smene da sam morao uloiti krajnji napor da se obuzdam. Tad neki deo mene izdade kratku zapovest. Nekakav nepodnoljiv svrab u stoma ku natera me da skinem odeu i ponovo zaronim u vo du. Ostao sam u vodi oko 5 minuta. Njena hladnoa mi povrati trezvenost. Kad sam izaao, bio sam pribran. Dobra predstava, ree don Huan tapui me po ramenu. Povedoe me natrag do eukaliptusa. Dok smo ili, don Huan je objanjavao da je moj tonal bio opasno nezatien i da je neloginost don Henarovih postupaka, izgleda, prevazilazila njegove snage. Ree kako su bili odluili da se s njim vie ne petljaju i da krenu don Henaru, ali je injenica to sam znao da treba ponovo da se bacim u vodu sve promenila. Meutim, nije mi rekao ta nameravaju da rade. Zastali smo nasred onoga polja, na istom mestu gde i ranije. Don Huan mi je bio s desne a don Henaro s leve strane. Obojica su stajali zategnutih miia, u stanju pripravnosti. Stajali su tako napeti nekih 10 minuta. Gledao sam as u jednog as u drugog. Mislio sam da e me don Huan uputiti ta treba da inim. Bio sam u pravu. U jednom trenutku on se opusti i utnu neko tvrdo grumenje zemlje. Ne pogledavi me, ree: Mislim da je bolje da poemo. Automatski zakljuili da je don Henaro sigurno nameravao da mi jo jednom demonstrira nagual, ali da se u meuvremenu predo mislio. Osetih olakanje. Saekah jedan trenutak da mi se to konano potvrdi. Don Henaro se, takoe, opusti i onda obojica zakoraie napred. Tad sam znao da je sve gotovo. Ali istog trenutka kad sam se opustio, don Henaro ponovo ispusti svoj neverovatni vrisak. Poeh usplahireno da diem. Pogledah oko sebe. Don Henaro bee nestao. Don Huan je stajao preda mnom. Telo mu se grilo od smeha. Obratio mi se. ao mi je, ree apatom. Nema drugog naina. Htedoh da upitam gde je don Henaro, ali osetih da u umreti ako ne nastavim s disanjem i pritiska njem dijafragme. Don Huan pokaza bradom ka ne kom mestu iza mene. Stojei nepomino, poeh da se

osvrem preko levog ramena. Ali pre nego to sam mo gao da vidim ono to je pokazivao, don Huan priskoi i zaustavi me. Silina njegovog skoka i brzina s kojom me zgrabio uinie da izgubim ravnoteu. Kako sam pao na lea, imao sam oseaj da sam u strahu hteo da se uhvatim za don Huana i da sam ga, shodno tome, povukao za sobom. Ali, kad pogledah gore, ta slika koju su mi prenela moja taktilna i vizuelna ula nije bila jedinstvena. Ugledah don Huana gde stoji iznad mene smejui se, dok mi je telo nepogreivo osealo teinu i pritisak nekog drugog tela, koje me je skoro sabilo u zemlju. Don Huan mi prui ruku i pomoe da ustanem. Imao sam oseaj da podie dva tela. On se osmehnu kao da to zna i proapta da se niko ne sme okretati nalevo dok posmatra nagual. Ree da je nagual smr tonosan i da nema potrebe da se rizik ini jo veim nego to jeste. Zatim me blago okrete i natera da posmatram jedan ogroman eukaliptus. Bilo je to, moda, najstarije drvo u blizini. Njegovo stablo bilo je skoro dvaput deblje od ostalih. On oima pokaza prema nje govom vrhu. Don Henaro je sedeo na grani. Gledao je prema meni. Video sam mu oi, koje su poput dva og romna ogledala odbleskivale svetlost. Nisam hteo da gledam, ali je don Huan uporno traio da ne skreem pogled. Vrlo umilnim apatom naredi mi da trepem i ne podleem strahu ili preputanju. Primetih da don Henarove oi ne izgledaju tako jezivo kad uestano trepem. Njihov sjaj dovodio je do ludila jedino kad bih zurio u njih. uao je na onoj grani due vreme. Onda, potpuno nepominog tela, skoi na zemlju i u onom istom ueem poloaju doeka se na noge nekoliko metara od mene. Pratio sam ceo tok njegovog skoka i znao da sam opazio vie nego to su mi oi doputale. Don He naro nije stvarno skoio. Kao da ga je neto s lea gurnulo i nateralo da zalebdi po parabolinoj putanji. Grana na kojoj je sedeo bila je nekih 30 metara iznad zemlje, a drvo oko 50 metara udaljeno od mesta na kom sam stajao; otud mu je telo i moralo da opie parabolu da bi se spustilo tu gde sam ga video.

Ali snaga potrebna da se prevali ta razdaljina nije leala u don Henarovim miiima; telo mu je bilo oduvano s grane na zemlju. U jednom trenutku, dok je opisivao tu parabolu, mogao sam videti onove njegovih cipela i njegovu stranjicu. Zatim se meko spustio, mada je teinom tela izmrvio neko busenje suve zemlje i podi gao malo praine. Don Huan se zakikota odnekud iza mene. Don Henaro se uspravi kao da se nita nije dogodilo i povue me za rukav koulje da bi mi dao znak da odlazimo. Nismo prozborili ni re sve do don Henarove kue. Oseao sam se lucidnim i smirenim. Don Huan je neko liko puta zastajao i ispitivaki mi se zagledao u oi. Kao da je bio zadovoljan. im smo stigli, don Henaro ode iza kue. Bilo je jo rano jutro. Don Huan se spus ti na pod kraj vrata i pokaza mi gde da sednem. Bio sam iscrpljen. Legao sam i ugasnuo poput svetlosti. Probudio sam se kad me don Huan prodrmao. Po kuah da vidim koliko je sati. Sat mi je bio nestao. Don Huan ga izvadi iz depa na koulji i prui mi ga. Bilo je oko 1 po podne. Podigoh pogled i oi mi se sretoe s njegovim. Ne. Nema objanjenja, ree on skreui pogled u stranu. U postojanje naguala se jedino uveravamo. Otidoh iza kue da potraim don Henara; tamo ga nije bilo. Vratih se. Don Huan mi bee zgotovio neto za jelo. Poto se zaloih, on poe da govori. Kad ovek ima posla s nagualom, onda ne sme da ga gleda direktno, ree on. Ti si jutros u njega zurio, i zato si se iscrpao. Jedini nain je da se nagual gleda tako kao da je neka obina stvar. Mora se treptati da bi se razbila usredsreenost. Nae oi su oi tonala, ili bi, moda, bolje bilo rei da je nae oi izvebao tonal, i zato on na njih polae pravo. Jedan od izvora tvoje zablude i nelagodnosti je to to tvoj tonal ne puta tvoje oi. Onog dana kad to uini, tvoj nagual e dobiti veliku bitku. Ti si opsednut ili, jo bolje, svako je opsednut time da ureuje svet prema pravilima tonala; dakle, svaki put kad smo suprotstavljeni nagualu, za stranjujemo inei da nam oi budu ukoene i nepo mirljive. Moram se obratiti onom delu tvog tonala koji

shvata ovu nedoumicu, a ti se mora potruditi da oslo bodi svoje oi. Stvar je u tome da se tonal uveri da i drugi svetovi mogu prolaziti ispred istih prozora. Nagual ti je jutros to i pokazao. Dakle, dopusti da ti oi budu slobodne; dopusti im da budu pravi prozori. Te oi mogu biti prozori kroz koje se zuri u dosadu ili za viruje u ovaj beskraj. Kao da isti, don Huan u luku pokaza levom ru kom sve oko nas. Oi su mu bile sjajne, a njegov osmeh je u isto vreme i zastraivao i razoruavao. Kako to da uinim? upitah. Ja tvrdim da je to vrlo jednostavno. Moda ka em da je jednostavno zato to to inim ve dugo vre mena. Jedino to treba da uini je to da u sebi donese vrstu odluku. Kad god si u svetu tonala, tad tre ba da bude besprekoran tonal; tad nema vremena za iracionalno truanje. Ali, kad si u svetu naguala, tad isto tako treba da bude besprekoran; tad nema vremena za racionalno baljezganje. Za ratnika, njegova odluka pred stavlja kapiju izmeu ta 2 sveta. Ona se iza njega potpuno zatvara kad poe bilo kojim od ta 2 puta. Sledea stvar koju neko treba da uini kad se suoi s nagualom je da, s vremena na vreme, menja perspektivu posmatranja, da bi savladao opinjenost nagualom. Menjanjem poloaja oiju, olakava se breme tonala. Jutros sam primetio da si krajnje nezatien, pa sam promenio poloaj tvoje glave. Ako se nae u takvom sosu, mora biti sposoban da to sam uini. Pa ipak, to menjanje poloaja treba koristiti samo kao olakicu, da se zatiti red tonala, a ne kao jedan od naina samoograivanja. Mogao bih se kladiti da e nastojati da tu tehniku iskoristi da iza nje sakrije racionalnost svoga tonala, i da e verovati da je na taj nain spaava od odumiranja. Nedostatak tvog rasui vanja je u tome to niko ne eli niti trai odumiranje racionalnosti tonala. Strah od toga je neosnovan. Nemam nita drugo da ti kaem osim to da mora pratiti svaki Henarov pokret ne iscrpljujui se. Sad proverava da li je tvoj tonal pretrpan besmislicama. Ako na tvom ostrvu bude isuvie nepotrebnih stvari, ti ne e moi da ustraje u borbi s nagualom.

ta bi mi se u tom sluaju dogodilo? Mogao bi umreti. Bez duge pripreme, niko nije spo soban da preivi namerni susret s nagualom. Godine su potrebne da bi se tonal pripremio za jedan takav sus ret. Obino, ako bi se nekom prosenom oveku de silo da se nae licem u lice s nagualom, taj ok bi za njega bio tako veliki da bi umro. Otud cilj ratnikovog vebanja nije u tome da naui kako da opinjava ili zaarava, ve da pripremi svoj tonal da ne uprska. Kraj nje teak zadatak. Ratnik mora biti nauen da bude besprekoran i sasvim ist pre nego to moe i da po misli da se uverava u postojanje nagnala. Ti, na primer, treba da prekine sa svojim pro raunavanjem. To to si jutros inio, bilo je besmisleno. Ti to zove objanjavanjem. Ja to nazivam jalovim i zamarajuim nastojanjem tonala da sve dri pod svojom kontrolom. Kad u tome ne uspe, nastupa trenutak zbunjenosti i tad se tonal otvara prema smrti. Budala! Pre bi se ubio nego to bi se odrekao kontrole. Pa ipak, malo moemo uiniti da se takvo stanje izmeni. Kako si ga ti izmenio, don Huane? Ostrvo tonala se mora oistiti i odravati. To je za ratnika jedina alternativa. isto ostrvo ne prua otpor; kao da na njemu nema nieg. Otiao je iza kue i seo na jedan velik, gladak ka men. Odatle se pruao pogled na duboku guduru. On mi dade znak da sednem do njega. Moe li mi rei, don Huane, ta emo danas jo raditi? upitah. Neemo nita raditi. To znai da emo ti i ja biti samo svedoci. Tvoj dobroinitelj je Henaro. Pomislih da sam u svom revnosnom beleenju pre uo njegove rei. Na poecima mog uenja don Huan me lino bese upoznao s izrazom dobroinitelj. Oduvek sam smatrao da je to bio on. Don Huan je prekinuo s prianjem i netremice me gledao. Brzo procenih njegove rei i zakljuih da je, verovatno, hteo da kae kako je ovom prilikom don He naro neto slino glavnoj zvezdi. Don Huan se zakikotao kao da mi ita misli.

Tvoj dobroinitelj je Henaro, ponovi on. Ipak si to ti, zar ne? upitah usplahireno. Ja sam taj koji ti je pomogao da oisti ostrvo tonala, ree on. Henaro ima 2 uenika, Pablita i Nestora. On njima pomae da oiste ostrvo; ali u im ja pokazati nagual. Ja u im biti dobroinitelj. Henaro je samo njihov uitelj. U ovim stvarima neko ili pria ili dela; ovek ne moe da ini obe stvari s istom osobom. On uzima ili ostrvo tonala ili uzima nagual. U tvom sluaju, dunost mi je bila da se bavim tvojim tonalom. Kako to don Huan ree, mene spopade takav strah da je malo trebalo pa da mi pozli. Imao sam oseanje da e me ostaviti samog s don Henarom, to je za mene bila najstranija mogunost. Don Huan se smejao, i nastavio da se smeje kad sam mu izrekao svoja strahovanja. Isto se to deava i Pablitu, ree on. Onog tre nutka kad me pogleda, njemu pozli. Onomad je uao u kuu kad Henaro nije bio tu. Bio sam sam i ostavio svoj sombrero kraj vrata. Pablito ga je spazio i njegov tonal se tako preplaio da se zaista usrao. Lako sam mogao to da razumem i projektujem se be u Pablitova oseanja. Kad sam stvar paljivo razmotrio, morao sam priznati da je don Huan zastra ujui. Ja sam, meutim, bio nauio da se s njim pri jatno oseam. Prema njemu sam oseao prisnost, koja je bila plod naeg dugog poznanstva. Neu te ostaviti samog s Henarom, ree on, jo uvek se smejui. Ja sam taj koji se brine o tvom tonalu. Bez njega si mrtav. Ima li svaki uenik uitelja i dobroinitelja? upitah da se smirim. Ne, nema svaki. Ali neki imaju. Zato neki od njih imaju i uitelja i dobroini telja? Kad je neki obian ovek spreman, mo mu pri bavlja uitelja, i tad postaje uenik. Kad je uenik spreman, mo mu pribavlja dobroinitelja, i tad pos taje vra.

ta to nekog oveka ini spremnim da mu mo pribavi uitelja? To niko ne zna. Mi smo samo ljudi. Neki od nas nauili su da vide i koriste nagual, ali nam nita od onoga to smo u toku ivota stekli ne otkriva dela moi. Otuda svaki uenik nema dobroinitelja. O tome odluuje mo. Zamolih ga da mi kae da li je i on imao uitelja i dobroinitelja, i tad mi je prvi put za ovih 13 godina o njima otvoreno priao. Ree da su i njegov uitelj i dobroinitelj bili iz srednjeg Meksika. Uvek sam smatrao da je ova informacija znaajna za moje antro poloko istraivanje, ali mi u trenutku kad sam to ot krio nekako nije bila bitna. Don Huan me letimino pogleda. Pomislih da mu je pogled zabrinut. On onda naglo promeni temu i zamoli me da mu potanko ispriam svaki detalj onoga to sam doiveo. Iznenadni strah uvek suava tonal, ree on komentariui moje opisivanje toga kako sam se oseao kad je don Henaro vrisnuo. Problem je ne dozvoliti tonalu da se suzi toliko da nestane. Veoma vana stvar za ratnika je da tano zna kad da dozvoli svom tonalu da se suzi a kad to da prekine. To je veliko umee. Rat nik se avolski mora boriti da suzi svoj tonal; pa ipak, upravo u trenutku kada se tonal suava, ratnik mora svu svoju borbu okrenuti u tom pravcu da istog asa za ustavi to suavanje. Ali, postupajui tako, zar se on ne vraa tamo gde je i bio? upitah. Ne. Poto se tonal suzi, ratnik zatvara kapiju s druge strane. Sve dok njegov tonal ne bude izazvan a njegove oi budu otvorene samo za svet tonala, ratnik e se nalaziti sa bezbedne strane ograde. Tu je na dobro znanom tlu i tu poznaje sva pravila. Ali, kad mu se to nal suava, tad je na vetrometini, s koje se mora od mah skloniti da ne bi bio zbrisan. Ovo sada nije samo nain da se to kae. Van kapije oiju tonala besni vetar. Mislim, pravi vetar. To nije metafora. Taj vetar moe oduvati neiji ivot. U stvari, to je vetar koji oduvava

sve ivo na svetu. Pre nekoliko godina upoznao sam te s njim. Ipak, ti si to primio kao alu. Njegove rei odnosile su se na ono kad me je jed nom prilikom odveo u planine i objasnio mi neka svoj stva tog vetra. Meutim, nikad nisam mislio da je to bila ala. Nije vano da li si to ozbiljno uzeo ili ne, ree on poto je sasluao moje proteste. Po pravilu, tonal mora sam sebe da brani, po svaku cenu, svaki put kad mu neto zapreti; dakle, nije stvarno vano kako tonal reaguje da bi se odbranio. Jedino je vano da se ratnikov tonal mora upoznati s drugim alternativama. Ono na ta uitelj cilja, u ovom sluaju, jeste sveukupan uticaj tih mogunosti. Ba uticaj tih novih mogunosti pomae su avanje tonala. Na istovetan nain taj uticaj pomae da se sprei da se tonal suzi do nestajanja. Dade mi znak da nastavim s prepriavanjem jutro njih dogaaja, i prekide me kad dooh do onog mesta kad je don Henaro klizio s grane na stablo. Nagual moe izvesti neobine stvari, ree on. Stvari koje izgledaju nemogue, koje su nezamislive za tonal. Ali neobino je to to uesnik nema naina da sazna kako se sve to deava. Drugim reima, Henaro ne zna kako sve to ini; jedino zna da to ini. Vraeva tajna je u tome to zna kako da dospe u nagual, ali, kad se jednom tamo nae, tvoje nagaanje ta se odigrava vredi koliko i njegovo. Ali kako se ovek osea kad ini te stvari? Osea se tako kao da neto ini. Da li se don Henaro osea kao da ide uz stablo drveta? Don Huan me pogleda, a onda skrenu pogled u stranu. Ne, ree on snanim apatom. Ne tako kako ti to misli. Ne ree vie ni rei. Ja bukvalno prestadoh da di em iekujui njegovo objanjenje. Na kraju sam mo rao da upitam: Ali ta osea? Ne mogu da ti to objasnim, ne zato to je to lina stvar, ve zato to nema naina da se to opie.

Ma hajde, saleteh ga. Nema toga to ovek ne moe reima da objasni ili rastumai. Smatram da ak i onda kad neto nije mogue direktno opisati, ovek moe to bar nekako nagovestiti, objasniti to okolino. Don Huan se nasmeja. Smeh mu je bio prijateljski i ljubazan. Pa ipak, imao je u sebi primesu podrugljivosti i istog inata. Treba da promenim temu, ree on. Dovoljno je rei da je nagual bio jutros uperen u tebe. Bez obzira na to to je Henaro uinio, to se desilo izmeu vas. Nje gov nagual se prilagodio udi tvog tonala. Nisam odustajao od toga da i dalje zapitkujem pa stoga nastavih: Kad pokazuje Pablitu nagual, ta tad osea? Ne mogu to da objasnim, ree on tihim glasom. Ne zato to neu, ve jednostavno zato to ne mogu. Tu se moj tonal zaustavlja. Nisam hteo vie da ga gnjavim. utali smo neko vreme, a onda on poe da pria. Hajde da kaemo da ratnik ui da uskladi svoju volju, da je usmeri ka sutini stvari, da je usredsredi kad god to zaeli. To znai da je njegova volja, koja do lazi iz njegovog trbuha, jedno jedino svetlee vlakno, vlakno koje on moe usmeriti ka bilo kom mestu koje se da zamisliti. To vlakno je put u nagual. Ili bih mogao takoe kazati da ratnik uranja u nagual pomou tog jed nog jedinog vlakna. Kad jednom uroni, izraz nagnala je stvar njegovog linog temperamenta. Ako je ratnik smean, i nagual je smean. Ako je ratnik morbidan, i nagual je morbidan. Ako je ratnik zao, tad je i nagual zao. Henaro me uvek tera da pucam od smeha jer je jedan od najzabavnijih ljudi na svetu. Nikad neznam s im e se pojaviti. To za mene predstavlja krajnju su tinu magije. Henaro je tako fluidan ratnik da i najma nje usredsreenje njegove volje ini da njegov nagual dela na neverovatne naine. Da li si i ti posmatrao ono to je don Henaro i nio na drvetu? upitah. Nisam, samo sam znao da je nagual tamo jer sam to video. Ostatak te predstave bio je samo za tebe.

Misli li da kae, don Huane, da nisi bio sa mnom, kao kad si me onomad gurnuo i ja se obreo na onoj pi jaci? Tako neto. Kad se ovek suoava s nagualom, mo ra biti sam. Ja sam bio u blizini samo da bih zatitio tvoj tonal. To je moj posao. Don Huan ree da mi se tonal skoro razleteo u komade kada je don Henaro siao s drveta; ne toliko zbog nekakve nagualu priroene opasnosti, koliko za to to se moj tonal prepustio svojoj zbunjenosti. Ree da je jedan od ciljeva ratnikovog vebanja da presee zbunjenost tonala, dok ratnik ne postane tako fluidan da moe prihvatiti sve ne prihvatajui nita. Kad opisah don Henarov skok na drvo i njegov skok dole, don Huan ree da je ratnikov pokli jedna od najvanijih stvari magije, i da je don Henaro bio ka dar da se usredsredi na njega koristei se njime kao pokretaem. U pravu si, ree on. Henara je delimino povukao njegov vrisak, a delimino samo drvo. Bilo je to pravo vienje s tvoje strane. Bila je to prava slika naguala. Henarova volja bila je usredsreena na vrisak, a njegov dodir naterao je drvo da povue nagual. Veze su ile u dva pravca, od Henara ka drvetu i od drveta ka Henaru. Ono to si morao videti kad je Henaro skoio s dr veta, bilo je njegovo usredsreivanje na neko mesto ispred tebe, a onda ga je drvo gurnulo. No, to je samo tako izgledalo; u stvari, drvo ga je pre otpustilo. Otpu stilo je njegov nagual i on se vratio u svet tonala, na ono mesto na koje se usredsredio. Kad je Henaro drugi put skoio, tvoj tonal nije bio tako zbunjen; nisi se toliko preputao i zato se nisi toliko iscrpio kao prvi put. Oko 4 po podne, don Huan prekide na razgo vor. Hajdemo ponovo do onih eukaliptusa, ree on. Tamo nas oekuje nagual. Ne rizikujemo li da nas vide ljudi? zapitah. Ne. Za to e se ve pobrinuti nagual, odgovori on.

APUTANJE NAGUALA

Kako se pribliismo eukaliptusima, ugledah don Henara gde sedi na nekom panju. Mahnuo nam je osmehnuvi se. Priosmo mu. Na drveu je bilo jato vrana. Graktale su kao da ih je neto plailo. Don Henaro ree kako treba da osta nemo nepomini i mirni sve dok se vrane ne smire. Don Huan se nasloni na jedno drvo i dade mi znak da se i ja naslonim na drvo koje je raslo na nekoliko koraka od njegovog, s leve strane. Obojica smo gledali don Henara, koji je stajao nekoliko koraaja ispred nas. Istananom kretnjom oiju don Huan mi dade znak da treba drukije da stanem. On je stajao stabilno, u malom raskoraku, dodirujui stablo drveta samo gor njim delom pleke i vrhom potiljka. Ruke su mu visile niz telo. Stajali smo tako otprilike 1 sat. Obojicu sam budno posmatrao, a naroito don Huana. U odreenom trenutku on blago kliznu niz stablo i sede, jo uvek prislonjen uz njega istim delovima tela. Sedeo je savijenih kolena, ruku prebaenih preko njih. Ja sam sledio njegov primer. Noge su mi se zamorile i ta promena poloaja uini da se osetim sasvim ugodno. Malo-pomalo, vrane prestadoe da graku, i u polju se nije uo ni jedan jedini zvuk. Ta tiina uznemiravala me je vie nego graktanje vrana.

Don Huan mi se obrati tihim glasom. Ree da je sumrak moj najbolji as. Pogledao je u nebo. Mora da je bilo prolo 6. Bio je oblaan dan, pa nisam bio u mogunosti da proverim poloaj sunca. Iz daljine sam uo gakanje gusaka ili moda urlik urki. Ali u polju sa eukaliptusima vladala je tiina. Dugo se nije uo ni cvrkut ptica niti zujanje krupnih insekata. Koliko sam mogao da procenim, don Huan i don Henaro su bili savreno nepomini, osim trenutak-dva, koliko im je bilo potrebno da s noge na nogu prebace teinu tela da bi se odmorili. Kad smo don Huan i ja seli na zemlju, don Henaro se iznenada pomakao. Podigao se i unuo na panj. Za tim se okrenuo za 45 stepeni, tako da sam mu video levu stranu lica. Buljio sam u don Huana oe kujui neki znak. On isturi bradu; bila je to komanda da gledam u don Henara. Poe da me obuzima grozno uzbuenje. Bilo mi je nemogue da se obuzdam. Teralo me na proliv. Oseao sam apsolutno isto ono to i Pablito kad je ugledao don Huanov sombrero. U crevima sam oseao takvu tegobu da sam morao da ustanem i odjurim u bunje. uo sam ih kako urlaju od smeha. Nisam se usuivao da se vratim. Oklevao sam neko vreme; shvatih da sam tom svojom iznenadnom prova lom sigurno skinuo ini. Nisam morao previe da raz bijam glavu oko toga; don Huan i don Henaro prioe mestu gde sam bio. Uzee me izmeu sebe i odvedoe na drugo polje. Zaustavismo se tano na sredini polja i ja prepoznah da smo tu jutros ve bili. Don Huan mi se obrati. Ree da se moram prilago diti i smiriti, i da treba da prekinem svoj unutranji dijalog. Sluao sam ga paljivo. Don Henaro je morao biti svestan da sam usredsredio panju na don Huanova upozorenja, te je iskoristo taj trenutak da uini isto to i tog jutra; opet se uo njegov jezivi pokli. Uhva tio me nesvesnog, ali ne i nespremnog. Skoro istog asa poeo sam ponovo ujednaeno da diem. Taj trzaj bio je zastraujui, ali ipak nije imao produeno dejstvo, pa sam bio kadar da pogledom pratim don Henara. Vi-

deh kako je skoio na nisku granu jednog drveta. Kako sam to to je radio gledao udaljen vie od 25 metara, ulo vida mi je prenosilo preterano iskrivljenu sliku. Nije skoio koristei se snagom svojih miia; pre bi se reklo da je zaplovio kroz vazduh, odbaen delimino svojim zastraujuim vriskom, i bio povuen ne kakvim nejasnim vezama koje su isijavale iz drveta. Kao da ga je drvo usisalo kroz te veze. Don Henaro za trenutak ostade posaen na niskoj grani. Bio mi je okrenut levim profilom. Poeo da izvodi itav niz udnih pokreta. Glava mu se klimala a telo podrhtavalo. Vie puta zagnjurio je glavu meu kolena. to se vie micao i uvijao, to mi je bilo tee da usredsredim pogled na njega. Kao da se rasplinjavao. Zatreptah u oajanju, a onda promenih perspektivu svog pogleda naginjui glavu desno i levo, onako kako me to don Huan bese nauio. Iz svoje leve perspektive videh da don Henaro izgleda kao nikad dotad. Kao da je bio obukao nekakav kostim. Na sebi je imao neko krzneno odelo; krzno je bilo svetle utosmee boje, kao u sijam ske make, sa malo okoladno smee nijanse po noga ma i leima; imalo je i dug debeo rep. U tom kostimu don Henaro je izgledao kao neki krzneni, smei, dugo nogi krokodil koji sedi na grani. Nisam mogao da mu vidim ni glavu ni crte lica. Vratih glavu u normalan poloaj. Vizija kostimira nog don Henara se ne promeni. Don Henarove ruke zadrhtae. Stao je na granu, ne kako poguren, i skoio. Grana se nalazila nekoliko me tara iznad zemlje. Koliko sam mogao sa svog mesta da procenim, bio je to obian skok nekog kostimiranog oveka. Ugledah don Henarovo telo kako skoro dodiruje zemlju, ali debeli rep njegovog kostima tad zavibrira i, umesto da se spusti na zemlju, on uzlete kao da ga je pokrenula snaga nekog beumnog mlaznog motora. Po digao se iznad vrhova drvea i odatle dolebdeo skoro do zemlje. Uinio je to vie puta. Katkad bi se zadrao na nekoj grani i obiao oko stabla, ili se poput jegulje migoljio izmeu grana. Zatim bi lebdeo i kruio iznad nas, ili bi zamahao rukama kao krilima kad bi mu sto mak dodirnuo najvie vrhove drvea.

Don Henarovo lebdenje ispuni me jezom. Pratio sam ga pogledom i dva-triput jasno opazio da koristi neke blistave niti, kao da su koturae, da bi lebdeo od mesta do mesta. Onda je uzleteo iznad vrhova drvea pre ma jugu i iezao iza njih. Pokuah da unapred odredim mesto na kojem e se ponovo ukazati, ali se on uopte vie ne pojavi. Primetih tad da leim na leima, pa ipak, nisam bio svestan promene perspektive. Mislio sam da sve vreme posmatram don Henara iz stojeeg poloaja. Don Huan mi pomoe da sednem i ja tad ugledah don Henara koji nam je bezbrino prilazio. Umilno se osmehnuo i zapitao me kako mi se dopalo njegovo lete nje. Pokuah neto da kaem, ali su mi rei nedosta jale. Don Henaro i don Huan izmenjae udne poglede i don Henaro ponovo unu. Nagnu se prema meni i pro apta mi neto na levo uvo. uh gde mi kae: Zato i ti ne bi poleteo sa mnom? Ponovio je to vie puta. Tad prie don Huan i proapta mi na desno uvo: Ne govori. Samo sledi Henara. Don Henaro me natera da unem i opet poe da mi ape. uo sam ga kristalno jasno. Ponovio je tu izjavu 10-ak puta. Rekao je: Veruj u nagual. Nagual e te uzeti. Tad don Huan proapta na moje desno uvo sledeu izjavu. Ree: Promeni svoja oseanja. uo sam kako mi obojica u ili mah govore, ali sam ih mogao uti i pojedinano. Svaka od don Henarovih izjava bila je u vezi sa optim kontekstom lebdenja. Te izjave koje je mnogo puta ponovio kao da su mi se ure zale u pamenje. S druge strane, don Huanove rei bile su u vezi s posebnim nareenjima, koja mi je ponovio bezbroj puta. Dejstvo toga dvostrukog aputanja bilo je krajnje udnovato. Kao da me zvuk rei jednog i dru gog cepao napola. Na kraju je ponor izmeu moja 2 uva postao tako irok da sam izgubio svaki oseaj je dinstva. Neto sam nesumnjivo bio, ali to nije bilo telesno. Pre bi se moglo rei da je bilo poput usijane magle, neke tamnoute magle koja je imala oseanja.

Don Huan ree da e me oblikovati za letenje. Imao sam oseaj da su te rei poput kleta koja uvru i ob likuju moja oseanja. Don Henarove rei bile su nekakav poziv da ga pra tim. Osetih da to elim, ali da ne mogu. Rascep u meni bio je tako veliki da me onesposobio. Onda zauh iste kratke izjave koje su mi obojica neprestano ponavljali; neto poput Pogledaj onu velianstvenu leteu figuru, Skoi, skoi, Noge e ti dohvatiti vrhove drvea, Eukaliptusi su poput zelenih taki, Crvi su svetiljke. Mora biti da se u odreenom trenutku neto u meni prekinulo; moda moja svest o tome da su mi govorili. Osetih da je don Henaro jo uvek sa mnom, pa ipak, s gledita svoje percepcije, mogao sam jedino razabrati ogromnu skupinu najudnijih svetiljki. Sjaj im je as slabio, a as postajao intenzivan. Oseao sam, takoe, i kretanje. To je delovalo tako kao da me usisava neki vakuum koji mi nikako nije davao da se zaustavim. Kad god je izgledalo da e mi se kretanje usporiti i da u moi da usredsredim svoju svest na one svetiljke, onaj vakuum bi poinjao ponovo da me usisava. U jednom trenutku, izmeu 2 nestajanja u vaku umu, naoh se u potpunoj pometnji. Svet oko mene, ma ta da je bio, dolazio je i odlazio u isti as, otud taj utisak vakuuma. Mogao sam videti 2 odvojena sveta; jedan koji se udaljavao od mene i drugi koji mi se pri bliavao. Nisam to shvatao onako kako se obino shvata; hou rei, nisam postao svestan toga kao neega to je dotad bilo neotkriveno. Pre bi se moglo rei da sam imao dve spoznaje bez zakljuka koji bi ih sjedinio. Nakon toga, percepcije mi otupee. Ili im je nedo stajala preciznost ili ih je bilo suvie mnogo pa nisam imao naina da ih razvrstam. Sledea gomila razaberivih predstava behu zvuci u nizu koji su se oformljavali na kraju neke dugake cevolike tvorevine. Ta cev bio sam ja sam, a oni zvuci bili su don Huan i don Henaro, koji su mi ponovo govorili jedan na jedno, dru gi na drugo uvo. to su vie govorili, to se ona cev sve vie skraivala, dok se zvui najzad ne naoe u do menu u kojem sam ih prepoznao. Odnosno, zvuk don

Huanovih i don Henarovih rei dospeo je u normalan domen moje percepcije; ti su se zvui najpre razaznavali kao buka, zatim kao povici, i na kraju kao rei proaptane na jedno i drugo uvo. Zatim opazih stvari iz dobro poznatog sveta. Sudei po svemu, leao sam licem na zemlji. Raspoznavao sam grumenje zemlje, sitno kamenje, suvo lie. A potom postadoh svestan polja sa eukaliptusima. Don Huan i don Henaro stajali su kraj mene. Bio je jo uvek dan. Osetih da moram da uem u vodu da bih se pribrao. Otiao sam do one reke, skinuo se i ostao u hladnoj vodi dovoljno dugo da bih mogao uspostaviti svoju perceptivnu ravnoteu. Don Henaro je otiao im smo stigli kod njega. Us put me potapao po ramenu. Refleksno sam odskoio. Mislio sam da e me njegov dodir zaboleti; na moje iznenaenje, bilo je to samo blago tapanje po ramenu. Don Huan i don Henaro smejali su se poput 2 deteta koja proslavljaju obesnu alu. Ne skai toliko, ree don Henaro. Nagual ti nije neprestano za petama. Puknuo je usnama kao da ne odobrava moju preteranu reakciju, i iskreno i prijateljski rairio ruke. Za grlio sam ga. On ine potapa po leima s najveom pri jateljskom toplinom. Nagual te mora zanimati samo u odreenim trenu cima, ree on. Ostalo vreme ti i ja smo kao i svi drugi ljudi na ovom svetu. Pogleda don Huana i osmehnu mu se. Zar nije tako, Huanko? upita on naglaavajui to Huanko, smeni nadimak od Huan. Tako je, Henarko, odgovori don Huan izmiljajui nadimak Henarko. Obojica eksplodirae od smeha. Moram te upozoriti, ree mi don Huan, da treba da bude krajnje oprezan da bi sigurno znao kad je o vek nagual, a kad samo obian ovek. Mogao bi umreti ako bi doao u direktan fiziki kontakt s nagualom. Don Huan se okrenu ka don Henaru i sa irokim osmehom upita: Zar nije tako, Henarko?

Tako je, potpuno tako, Huanko, odvrati don He naro, i obojica se nasmejae. Njihova detinja radost veoma me dirnula. Doga aji toga dana bili su iscrpljujui i zbog toga sam bio vrlo osetljiv. Progutala me je plima samosaaljenja. Sa mo to nisam zaplakao kako sam nastavljao sebi da po navljam da je to, bez obzira ta, to su mi uinili bilo neopozivo i bez sumnje opasno. Kao da mi ita misli, don Huan odmahnu glavom u neverici. Zakikota se. Ja se potrudih da prekinem unutranji dijalog, i mog sa mosaaljenja nestade. Henaro je vrlo srdaan, primeti don Huan poto je don Henaro otiao. Mo je htela da nae blagog dobroinitelja. Nisam znao ta da kaem. Ta ideja da je don He naro moj dobroinitelj beskrajno je poticala moju ra doznalost. Traio sam od don Huana da mi ispria neto vie o tome. On kao da nije bio raspoloen za priu. Pogledao je u nebo i u vrh tamne senke koju je bacalo drvee pored kue. Seo je i leima se oslonio na debelu ravastu motku, pobodenu skoro ispred ulaznih vrata, i naloio mi da sednem levo od njega. Sedoh do njega. On me uhvati za ruku i privue k sebi. Ree da je ovo doba noi opasno za mene, naro ito u ovoj prilici. Vrlo mirnim glasom dade mi neko liko uputstava: neemo se pomerati s ovog mesta sve dok on ne bude video da je to pogodno; nastaviemo da priamo, mirno, bez dugih prekida; a ja treba da diem i trepem kao da gledam nagual. Da li je nagual u blizini? upitali. Naravno, ree on i zakikota se. Ja se sklupah do don Huana. On zapoe da pria, ime me je zapravo spreavao da ga bilo ta pitam. ak mi je dodao moju svesku i olovku kao da sam mogao da piem u mraku. Tvrdio je da treba da budem to je mogue hladnokrvniji i prirodniji i da od hvatanja beleaka nema boljeg naina da se zatiti moj tonal. Svu tu stvar postavio je na vrlo zanimljivu osnovu; ree da ako je hvatanje beleaka moja posebna sklonost, onda moram biti sposoban da to inim i u potpunom mraku. Glas mu je zvuao izazovno kad je rekao da bih hvata-

nje beleaka mogao pretvoriti u ratniki zadatak, i da u tom sluaju mrak ne bi predstavljao smetnju. Mora da me je nekako u to uverio jer sam uspeo da zabeleim delove naeg razgovora. Njegova glavna tema bila je don Henaro kao moj dobroinitelj. Zani malo me kad je don Henaro postao moj dobroinitelj, a don Huan me je nagovarao da se setim nekog navod no neobinog dogaaja koji se desio onog dana kad sam sreo don Henara, i koji je posluio kao pravi predznak. Nisam se mogao setiti niega slinog. Poeh potanko da izlaem svoje doivljaje; koliko sam se mogao prisetiti, bio je to krajnje nevaan i sluajan susret, koji se desio u prolee 1968. Don Huan me prekide. Ako si toliko glup da se ne sea, ree on, onda bolje neka ostane tako kako kae. Ratnik se dri izre ka moi. Setie se kad to bude potrebno. Don Huan ree da je najtee od svega imati dobro initelja. Za primer je uzeo sluaj svoga uenika Elihija, koji je s njim proveo mnogo godina. Ree da Elihio nije bio kadar da sebi pronae dobroinitelja. Upitah da li e ga Elihio na kraju ipak nai; on odgovori da nema naina da se predvide hirovi moi. Podsetio me je ka ko smo jednom, pre nekoliko godina, sreli grupu mladih Indijanaca koji su lutali pustinjom u severnom Meksiku. Ree da je video da nijedan od njih nema dobroini telja, i da su mu sva okolina i raspoloenje u tom tre nutku ba pogodovali da im pomogne pokazujui im nagual. Govorio je o jednoj noi kad sam sa jo troji com mladia sedeo pored vatre dok je don Huan izvodio jedan, po mom miljenju spektakularan show u kojem se, po svemu sudei, svakome od nas pojavio u drukijem obliju. Oni momci znali su mnogo toga, ree on. Meu njima si jedino ti bio utokljunac. ta se posle toga dogodilo s njima? upitah. Neki od njih pronali su dobroinitelja, odgovori on. Don Huan ree kako je dunost dobroinitelja da se stavi u slubu moi, i da poetniku posveti isto ono liko panje, ako ne i vie, koliko i uitelj.

Za vreme kratke pauze u naem razgovoru zauh neko udno struganje iza kue. Don Huan me zadra; bio sam skoro ustao od straha. Pre nego to se zaula ta buka, na razgovor je za mene bio neto sasvim pri rodno. Ali, kad je nastala pauza, i za trenutak nastupila tiina, ono udno struganje je postalo iznenada prisutno. U tom trenutku bio sam ubeen da je na razgovor bio nekakav neobian dogaaj. Imao sam oseaj da su don Huanove i moje rei zvuale kao kad se cepa papir, i da se ono struganje smiljeno unjalo ekajui priliku da nasrne. Don Huan mi naredi da mirno sedim i ne obraam panju ni na ta oko sebe. Struganje me je podsealo na mrmotovo grebanje po vrstoj, suhoj zemlji. U tre nutku kad sam to pomislio, imao sam takoe i vizuelnu predstavu nekog glodara, poput onog kojeg mi je don Huan bio pokazao na svom dlanu. Kao da sam padao u san i moje misli se preobraale u vizije ili snove. Poeh da izvodim onu vebu disanja i da, stisnuvi ake, drim stomak. Don Huan je nastavio da govori, ali ga ja nisam sluao. Panja mi je bila usmerena na tiho utanje nekog zmijolikog tela koje je klizilo preko sit nog suvog lia. Za trenutak me uhvati panika i osetih gaenje pri pomisli da to neka zmija puzi po meni. Ne hotice gurnuh stopala pod don Huanove noge i poeh divlje da diem i trepem. Tad ono utanje uh tako blizu kao da je bilo na 2-3 koraka od mene. Obuze me jo vea panika. Don Huan hladnokrvno ree da nagual mogu odbiti jedino tako ako ostanem pribran. Naredio mi je da ispruim noge i ne obraam panju na utanje. Bespogovorno je zahtevao da piem ili da mu postavljam pitanja i da se trudim da ne podlegnem. Posle velike borbe, upitao sam ga da li don Henaro pravi tu buku. On odvrati da je to nagual i da ne bi trebalo da ih meam; ree da je Henaro ime tonala. Zatim dodade jo neto, ali ga ja nisam razumeo. Neto je kruilo oko kue, tako da nisam mogao da se usredsredim na na razgovor. On mi naredi da uloim najvei napor. U jednom trenutku uhvatih sebe kako lupetam gluposti o tome da sam bezvredan. Tre me strah i ja

naglo preoh u stanje potpune bistrine. Don Huan mi tad ree da je dobro to to oslukujem. Ali nisu se uli nikakvi zvuci. Nagual je otiao, ree don Huan, ustade i ue u kuu. Upalio je don Henarovu petrolejku i zgotovio malo hrane. Jeli smo u tiini. Zapitah ga da li e se nagual vratiti. Nee, ree on ozbiljno. Samo te je proveravao. U ovo doba noi, neposredno posle sumraka, trebalo bi da se uvek u neto uputa. U bilo ta. Samo nakratko, moda na 1 sat koji je za tebe najsmrtonosniji. Noas je nagual pokuao da te natera da poklekne, ali si bio dovoljno jak da odbije njegov nalet. Jed nom si mu podlegao i tad sam morao da te polijem vo dom, ali ovog puta si dobro inio. Ja primetih da re nalet daje dogaaju prizvuk neega vrlo opasnog. Prizvuk neega opasnog? udno ti gleda na to, ree on. Ne pokuavam da te uplaim. Radnje naguala su smrtonosne. To sam ti ve rekao, i nije tano da Henaro pokuava da te povredi; naprotiv, on se o tebi besprekomo brine, ali, ako nema dovoljno line snage da odgovori na nalet naguala, gotov si, bez obzira na mo ju pomo ili Henarovu brigu . Polo smo zavrili sa jelom, don Huan sede do mene i zirnu mi preko ramena u beleke. Ja primetih da e mi, moda, biti potrebno nekoliko godina da sredim sve to to mi se dogodilo u toku ovog dana. Znao sam da sam bio preplavljen opaanjima za koja se nisam mogao na dati da u ih ikada shvatiti. Ako ne moe da ih shvati, ti si onda u velikoj formi, ree on. U zbrci si kad razume. Naravno, ovo ti kaem s gledita jednog vraa. S gledita nekog prosenog oveka, ti tone ako ne uspe da razume. U tvom sluaju, rekao bih da bi neki prosean ovek mislio da si asocijalan, ili da to postaje. Nasmejah se njegovom izboru rei. Znao sam da mi pojmom asocijalno uzvraa; tu re sam mu pomenuo pre izvesnog vremena u vezi sa svojim strahovanjima.

Uveravao sam ga da ga ovog puta neu pitati nita o onom to sam proiveo. Nikad nisam stavljao zabranu na razgovor, ree on. Moemo priati o nagualu koliko ti volja, ali sve dok ne pokua da ga objasni. Ako se tano sea, rekao sam da se u postojanje naguala moe samo uveriti. Dakle, moemo priati o onome u ta smo se uverili i kako smo se uverili. Ali ti hoe da objasni kako je sve to mogue, a to je gnusno. eli da nagual objasni tonalom. To je glupo, naroito kad si ti u pitanju, jer se vie ne moe kriti iza svog neznanja. Ti vrlo dobro zna da govorom osmiljavamo samo zato to se zadr avamo u odreenim granicama, kojima ne moemo ograniiti nagual. Potrudio sam se da razjasnim tu stvar. Ne samo da sam hteo da sve objasnim s racionalne take gledita ve je i sama moja potreba za objanjavanjem poticala iz nude da ouvam red u svim tim snanim naletima haotinih pobuda i percepcija. Don Huan ove moje rei prokomentarisa tako kao da pomou njih pokuavam da odbranim stav s kojim se ne slaem. Zna ti vrlo dobro da se preputa, ree on. Ou vati red znai biti savren tonal, a to biti znai postati svestan svga to se odigrava na ostrvu tonala. Ali ti to nisi. Samim tim ni tvoj argumenat o ouvanju reda nije taan. Koristi ga samo zato da bi sve bilo po tvom. Nisam znao ta da kaem. Don Huan me na izvestan nain teio govorei mi kako je potreban ogroman napor da se oisti ostrvo tonala. Zatim je zatraio da mu ispriam sve to sam opazio prilikom svoga drugog susreta s nagualom. Kad sam zavrio, on ree da je to to sam video kao krznenog krokodila bio samo jedan mali deo don Henarovog smisla za humor. teta to si jo uvek tako teak, ree on. Uvek te spetlja zbunjenost, pa ti izmakne Henarovo pravo umee. Da li si i ti bio svestan njegove pojave, don Huane? Nisam. Ta predstava bila je samo za tebe.

A ta si video? Danas sam jedino mogao da vidim kretanje naguala, njegovo lebdenje kroz kronje drvea i kovit lanje oko nas. Svako ko vidi moe se u to uveriti. A neko ko ne vidi? Taj ne bi nita opazio, moda jedino to kako se drvee povija pod naletom divljeg vetra. Svaki nepo znat izraz naguala mi tumaimo kao neto to znamo; u ovom sluaju, nagual bi mogao biti protumaen kao neki povetarac od kojeg lie treperi, ili moda kao neka udna svetlost, kao neki dinovski svitac. Ako bi pritisnuo nekog oveka koji ne vidi, on bi rekao da misli da je video, najverovatnije, neto neobino; bu dui da njegove oi pripadaju tonalu, one moraju biti ograniene na svet tonala, a u njemu nema niega za panjujue novog, niega to oi ne bi mogle prihvatiti a tonal objasniti. Zamolih ga da mi kae neto o onim nepoznatim percepcijama do kojih je dolazilo kad su mi njih dvo jica aputali na uho. Bio je to najvaniji deo celog dogaaja, ree on. I ostali mu se mogu prikljuiti, ali je taj bio kruna svih. Pravilo poziva dobroinitelja i uitelja da pristu pe toj konanoj pripremi. Ona je najtea. I uitelj i dobroinitelj moraju biti besprekorni ratnici da bi preduzeli taj poduhvat cepanja oveka. Ti to jo uvek ne zna, jer je jo van tvog domaaja, ali je mo opet imala obzira prema tebi. Henaro je najbesprekorniji ratnik koji postoji. Zato je cepanje oveka neki veliki poduhvat? Zato to je opasan. Mogao si umreti kao siuna buba. ak i gore, moglo se desiti da ne budemo u stanju da te ponovo sastavimo, te bi ostao na tom nivou oseanja. Zato je bilo potrebno da mi to uinite, don Huane? U odreenom trenutku nagual mora da apne ueniku na uvo i da ga rascepi. ta to znai, don Huane? Da bi bio prosean tonal, ovek mora biti celovit. Svo njegovo bie mora pripadati ostrvu tonala. Bez te

celovitosti ovek bi poludeo; vra, meutim, mora da rascepi tu celovitost, ali ne ugroavajui svoje posto janje. Vraev cilj je da ustraje; on ne prihvata nepo trebne rizike, i zato godinama isti svoje ostrvo, sve do trenutka kada moe, tako rei, da ispuzi sa njega. Cepanje oveka je kapija za jedan takav beg. To cepanje, mada je bilo jedna od najopasnijih stvari koju si ikad doiveo, prolo je glatko i jedno stavno. Nagual te je majstorski vodio. Veruj, jedino besprekoran ratnik moe to uiniti. Zadovoljan sam tobom. Don Huan mi stavi ruku na rame i ja tad osetih ogromnu potrebu da zaplaem. Da li se pribliavam trenutku kad te vie nikad neu videti upitah. On se nasmeja i odmahnu glavom. Preputa se kao pravi mokljan, ree on. Ipak, svi mi to inimo. Jedina razlika je u tome to to inimo na razliite naine. Katkad se i sam preputam. Moj na in je to oseam kako sam te previe tetoio i uinio te slabim. Znam da se i Henaro isto tako osea kad je u pitanju Pablito. Tetoi ga kao dete. Ali, mo je to tako uredila. Henaro daje Pablitu sve to moe, tako da niko ne bi mogao poeleti neto vie. Niko ne moe kritikovati ratnika ako besprekorno daje sve od sebe. Jedan trenutak je utio. Ja sam bio isuvie nervo zan da bih sedeo u tiini. ta misli da se deavalo kad sam oseao kao da me usisava vakuum? upitah. Tad si plovio, ree on odseno. Kroz vazduh? Ne. Za nagual ne postoje zemlja, vazduh ili voda. U ovom asu se i sam moe sloiti s tim. Dvaput si bio u predvorju, pred vratima naguala. Rekao si mi da je sve ono to si susreo bilo nepoznato. Dakle, nagual plovi, ili leti, ili ini bilo ta drugo, u svom vremenu, a ono nema nikakve veze s vremenom tonala. Te dve stvari se ne rimuju. Kako to don Huan ree, ja osetih neku jezu u telu. Vilica mi pade i usta mi se nehotice otvorie. Ui mi se otepie i tad zauh neko jedva osetno zujanje ili

treperenje. Dok sam te svoje oseaje opisivao don Huanu, primetih da to, dok govorim, zvui tako kao da pria neko drugi. Bio je to jedan sloen oseaj da mi vlastite rei dolaze do uiju pre nego to sam ih izgovorio. Moje levo uvo bilo je izvor neobinih oseaja. Osetio sam da snanije i bolje ujem na njega nego na desno. Bilo je u njemu neega ega ranije nije bilo. Kad se okrenuh da pogledam don Huana, koji je bio desno od mene, postadoh svestan niza jasnih slunih percepcija oko tog uva. Bio je to neki prostor, neki opseg, unutar kojeg sam mogao sve uti neverovatno verno. Okreui glavu, mogao sam svojim uvom po drobno ispitati sve oko sebe. Uinilo je to aputanje naguala, ree Don Huan kad mu opisah svoj ulni doivljaj. Dolazie ti pokat kad, a zatim nestajati. Nemoj ga se plaiti, niti bilo kog drugog neobinog oseaja koji bi odsad mogao imati. Ali, iznad svega, nemoj se prepustiti i postati opsednut njima. Znam da e uspeti u tome. Ono je bio pravi trenutak za tvoje cepanje. Za sve to pobrinula se mo. Sad sve zavisi od tebe. Ako si dovoljno jak, podnee ok da si rascepljen. Ali, ako si nesposoban da ustraje, poee polako da propada. Poee da vene, gubi teinu, bledi, postae duhovno odsutan, nervo zan, tih. Da ste mi moda pre nekoliko godina kazali, re koh, ta ti i don Henaro radite, sad bih imao dovolj no . .. On podie ruku i ne dade mi da zavrim. To je besmislena izjava, ree on. Jednom si mi rekao da bi dosad ve bio vra da nije injenice da si tvrdoglav i sklon racionalnim objanjenjima, koja ti stoje na putu. Naprotiv, ti nedostaci su tvoj put ka moi. Nee valjda da kae da bi ti mo doletela kad bi ti ivot bio drukiji. Henaro i ja moramo delati na isti nain kao ti, u okviru odreenih granica. Mo je ta koja postavlja te granice, a ratnik je, recimo to tako, zatoenik moi; zatoenik kome se daje da slobodno bira: da dela ili kao besprekoran ratnik ili kao budala. U konanim

razmatranjima, moda ratnik nije zatoenik ve rob moi, jer taj izbor za njega vie nije izbor. Henaro ne moe da dela ni na jedan drugi inain sem besprekorno. Kad bi delao kao budala, to bi ga iscrpio i prouzroko valo njegovu smrt. Razlog to se plai Henara lei u tome to on koristi put straha da bi suzio tvoj tonal. To tvoje telo zna, premda ne i tvoj razum, i zato hoe da pobegne kad god je Henaro u blizini. Ja napomenuh da me vrlo zanima da iznam da li me don Henaro namerno plai. On ree da nagual ini udne stvari, stvari koje se ne mogu predvideti. Kao primer mi je naveo ono to se tog jutra dogodilo, kad me je spreio da se okrenem nalevo i pogledam don Henara koji je bio na drvetu. Ree da je bio svestan onoga to je njegov nagual uinio, mada nije bilo naina da to unapred sazna. Njegovo objanjenje cele stvari bilo je da je moj iznenadni pokret ulevo bio ko rak ka mojoj smrti koji je moj tonal hotimice inio kao samoubilaki pokuaj. Taj pokret uznemirio je nje gov nagual, to je imalo za posledicu da neki njegov deo padne na mene. Nehotice uinih neki zbunjen pokret. Tvoj razum ti opet govori da si besmrtan, ree on. ta time misli da kae, don Huane? Besmrtno bie ima na raspolaganju sve vreme ovog sveta za sumnje, zbunjenost i strahovanja. Ratnik, s druge strane, ne moe pristati uz znaenja stvorena po nareenju tonala, jer pouzdano zna da njegova sveukupnost nema vie osim trunke vremena na ovom svetu. Hteo sam ozbiljno da istaknem jednu stvar. Moja strahovanja, sumnje i zbunjenost nisu bili na svesnom nivou i, ma koliko sam pokuavao da ih kontroliem, svaki put kad bih se suoio s don Huanom i don Henarom, osetio bih se bespomonim. Ratnik ne moe biti bespomoan, ree on. Niti zbunjen ili uplaen, bez obzira na uslove. Ratnik ima vremena samo za svoju besprekornost; sve drugo iscrp ljuje mu mo kojom ga ta besprekornost ispunjava.

Vratili smo se ponovo na moje staro pitanje, don Huanu. ta je to besprekornost? Da, vratili smo se na tvoje staro pitanje, a dosledno tome, i na moj stari odgovor: "Besprekornost je da da sve od sebe ma ta inio." Ali, don Huane, ja hou da kaem da neprekidno imam utisak da dajem sve od sebe, a oito nije tako. Nije to tako komplikovano kao to ti se ini. Od govor na sva ta pitanja koja se tiu besprekornosti je ste oseanje ima li se ili nema vremena. Iskustvo kae da nisi besprekoran kada osea ili dela poput bia koje ima na raspolaganju sve vreme ovoga sveta; u tim trenucima treba da se okrene i pogleda oko sebe i onda e shvatiti da je tvoje oseanje da ima toliko vremena najobinija budalatina. Na ovom svetu nema spaenih!

KRILA PERCEPCIJE

Don Huan i ja proveli smo ceo dan u planinama. Otili smo u zoru. Odveo me je na 4 mesta moi i na svakom od njih mi dao posebna uputstva kako da se pribliim ispunjenju onoga izuzetnog zadatka koji mi je pre nekoliko godina oznaio kao moju ivotnu situa ciju. Vratili smo se kasno po podne. Poto smo jeli, don Huan napusti don Henarovu kuu. Ree mi da mo ram da saekam Pablita, koji e doneti petrolej za lampu, i da treba da popriam s njim. Uskoro sam bio sasvim zanet radom na svojim belekama i nisam uo da je Pablito doao, sve dok se nije stvorio pored mene. Pablitovo objanjenje bilo je da je iao hodom moi i da ga stoga nisam mogao uti, osim ako nisam sposoban da vidim. Pablito mi se uvek dopadao. Nisam, meutim, esto imao prilike da budem nasamo s njim, iako smo bili dobri prijatelji. Pablita sam oduvek smatrao izvanredno armantnom osobom. Zvao se, naravno, Pablo, ali de minutiv, Pablito, vie mu je odgovarao. Bio je sitan, ali ilav. I on je, kao don Henaro, bio vitak, iznenau jue miiav, i jak. Imao je, moda, blizu 30 godina, ali je izgledao kao da mu je 18. Bio je tamnoput i srednjeg rasta. Njegove smee oi bile su bistre i sjajne, a kao i don Henaro, imao je oa ravajui osmeh u kojem je bilo neeg avolskog. Zapitah ga za njegovog prijatelja Nestora, don Henarovog drugog uenika. Ranije sam ih uvek viao

zajedno, i svaki put sam imao utisak da su savreno bliski; bili su, meutim, razliito graeni i imali razli ite karaktere. Dok je Pablito bio veseo i otvoren, Ne stor je bio sumoran i povuen. Bio je takoe vii ra stom, tei, tamnije puti, i mnogo stariji. Pablito mi ree da se Nestor najzad ukljuio u rad s don Henarom, i da je postao sasvim druga li nost otkako sam ga poslednji put video. Nije hteo dalje da govori o Nestorovom radu ni o njegovoj promeni, pa naglo promeni temu razgovora. ujem da te nagual neto mui, ree. Bio sam iznenaen to to zna, pa ga zapitah kako je to doznao. Henaro mi sve govori, ree on. Zapazih da on o don Henaru ne govori na tako for malan nain kao ja. Jednostavno ga je zvao, prisnim tonom, Henaro. Ree da mu je Henaro kao brat i da su slobodni jedan prema drugom kao da su roaci. Otvoreno izjavi da veoma voli Henara. Bio sam du boko dirnut njegovom jednostavnou i iskrenou. Raz govarajui s njim, shvatih koliko smo don Huan i ja bliski po temperamentu; zato je na odnos bio tako formalan i strog u poreenju sa odnosom Henara i Pablita. Upitah Pablita zbog ega se boji don Huana. On zatrepta. Kao da od same pomisli na don Huana us tuknu. Nije odgovorio. Izgledalo je kao da me procenjuje na neki tajanstven nain. Ti ga se ne boji? upita on. Ja mu rekoh da se plaim don Henara, a on se nasmeja kao da je to poslednja stvar koju je oekivao da e uti. Ree da se don Huan i don Henaro razli kuju kao dan od noi. Don Henaro je dan, a don Huan no, i kao takav, najstranije bie na svetu. Opisujui strah od don Huana, Pablito mi poveri u kakvoj se situaciji nalazi kao uenik. U krajnje jadnom sam stanju, ree on. Kad bi video ta mi je u kui, shvatio bi da znam suvie za obinog oveka, pa ipak, kad bi me video s nagualom, shvatio bi da ne znam dovoljno.

Brzo je promenio temu i poeo da se smeje to stalno beleim. Ree da ga je don Henaro satima za bavljao imitirajui me. Dodade da me don Henaro veo ma voli, uprkos nekim mojim udnim osobinama, i da je izrazio zadovoljstvo to sam njegov protegido. Prvi put sam tad uo tu re. Ona je odgovarala jednom drugom izrazu koji sam uo od don Huana na poetku naeg druenja. Rekao mi je tad da sam ja nje gov escogido, izabranik. Re protegido znaila je tienik. Zamolih Pablita da mi pria o svojim susretima s nagualom i on mi ispria svoj prvi okraj s njim. Ree mi kako mu je don Huan jednom dao neku kor pu, to je smatrao poklonom dobre volje. Okaio je o iviluk iznad vrata u svojoj sobi, i poto nije mogao da smisli za ta bi je u tom trenutku upotrebio, zabo ravio je na nju ceo taj dan. Ree kako je mislio da je korpa dar moi i kako treba da bude upotrebljena za neto sasvim posebno. U ranim veernjim satima, za koje Pablito ree da su i njegovo smrtonosno doba dana, Uao je u sobu da uzme svoju jaknu. Bio je sam u kui i spremao se da poe u posetu jednom prijatelju. U sobi je bio mrak. Dohvatio je jaknu i, kad je hteo da izae, ona korpa je pala ispred njega i dokotrljala mu se do nogu. Pab lito ree da je smehom odagnao strah im je video da je to samo korpa koja se otkaila s kuke. Kad se sag nuo da je podigne, doiveo je najvei ok u ivotu. Korpa je odskoila van njegovog domaaja i poela da se trese i cvili kao da je neko uvre ili pritiska. Pablito ree da je bilo dovoljno svetlosti koja je dolazila iz kuhinje da se jasno razazna sve u sobi. Zurio je u kor pu neko vreme, mada je oseao da ne bi trebalo to da ini. Korpa je poela da se gri usled nekog tekog, hripavog i napornog disanja. Pablito je tvrdio, prepri avajui svoj doivljaj, da je zaista video i uo kako korpa die, da je ona bila iva i da ga je nemilice juri la po sobi, spreavajui ga da izae. Ree da je korpa onda poela da raste, tako da se bambusova trska ola bavila i zaokruglila u ogromnu loptu, koja se poput spleta suvog loptastog pustinjskog korova kotrljala pre-

ma njemu. Tresnuo je leima na pod i lopta je poela da mu se pue uz noge. Pablito ree da je tad ve bio van sebe, i da je histerino vritao. Lopta ga je zarobila i kotrljala mu se po nogama izazivajui mu marke po telu. Pokuao je da je odgurne i tad je primetio da je ta lopta don Huanovo lice otvorenih usta sprem nih da ga proderu. U tom trenutku nije mogao vie da podnese uas, te je izgubio svest. Veoma iskreno i otvoreno, Pablito mi je ispriao niz zastraujuih susreta koje su on i njegovi ukuani imali s nagualom. Proveli smo sate priajui. On je, po svemu sudei, bio u istoj neprilici kao i ja, ali je, bez sumnje, imao vie smisla za snalaenje u svetu vraeva. U jednom trenutku ustade i ree kako osea da don Huan dolazi i da ne eli da bude ovde zateen. Zbrisao je neverovatno brzo. Kao da ga je neto izvuklo iz so be. Nestao je pre nego to sam uspeo da se pozdravim s njim. Don Huan i don Henaro se ubrzo pojavie. Smejali su se. Pablito je jurio putem kao da mu je za petama sam avo, ree don Huan. Pitam se zato? Mislim da se uplaio kad je video kako se Karlitos lomi piui, ree don Henaro, rugajui se mom beleenju. Priblii mi se. Hej! Imam ideju, ree skoro apatom. Poto to liko voli da pie, to onda ne naui da to ini prs tom umesto olovkom. To bi bilo neto. Don Huan i don Henaro su seli pored mene i, smejui se, razmatrali mogunost pisanja prstom. Ozbilj nim glasom don Huan stavi jednu udnu opasku. Ree: Nema sumnje da bi mogao da pie prstom, ali, da li bi to mogao da proita? Don Henaro se presamiti od smeha i dodade: Ubeen sam da on moe sve da proita. Zatim poe da pripoveda veoma zbunjujuu priu o nekom seoskom ilkou koji je postao vana javna linost za vreme ne kakvog politikog prevrata. Don Henaro ree kako je junak njegove prie bio naimenovan za ministra, ili gu-

vernera, a moda ak i za predsednika, to govori da je prosto neverovatno ta sve ljudi mogu da uine u svojoj ludosti. Zahvaljujui ovom naimenovanju, poverovao je da je zaista znaajan i stoga nauio da zauz me pozu. Don Henaro zastade i ispitivaki me odmeri poput loeg glumca koji ipokuava da nadigra samog sebe. Na mignu mi i nekoliko puta izvi i spusti obrve. Ree da je junak ove prie bio vrlo uspean u javnim nastupima i da je bez ikakve tekoe mogao da izdeklamuje govor, ali se od oveka njegovog poloaja zahtevalo da ita te govore, a on je bio nepismen. I tako se on dosetio kako sve da nadmudri. Imao je nekakav ispisani list papira kojim je mahao kad god je drao neki govor. Tako su njegova sposobnost i, uopte, svi kvaliteti izgledali ne sumnjivi svim seoskim ilkoima. Ali jednoga dana nai e neki pismeni stranac i primeti da na junak ita svoj govor drei list naopako. On poe da se smeje i svima otkri prevaru. Don Henaro ponovo za trenutak zastade, pogleda me mirkajui i upita: Da li misli da se time na junak dao zbuniti? Ni govora. Pogledao je mirno sve okupljene i rekao: "Naopake? Kakve to veze ima kad zna da i ta?" I ilkoi su se sloili s njim. Don Huan i don Henaro prsnue u smeh. Don He naro me blago potapa po leima. Kao da sam ja bio junak te prie. Osetih se neprijatno i nervozno se nasmejah. Pomislio sam da pria ima neko skriveno zna enje, ali se ne usudih to da pitam. Don Huan mi se priblii. Sagnu se i proapta mi na desno uvo: Ne misli li da je smeno? Don Henaro se, takoe, nae prema meni i apnu mi na levo uvo: ta je rekao? Mahinalno sam reagovao na oba pita nja napravivi nehotinu sintezu. Da. Mislio sam pitao je smeno, rekoh. Bili su, oevidno, svesni dejstva svojih manipulisanja; smejali su se dok im suze nisu potekle niz lice. Don Henaro je, po obiaju, bio neobuzdaniji od don Huana; pao je na lea i otkotrljao se nekoliko metara od mene. Legao je na stomak, ispruio ruke i noge, i zavrteo se kao na vrteci. Obrtao se tako dok nije doao

do mene i dodirnuo me nogom. Onda se naglo podigao i bleskasto se osmehnuo. Don Huan se drao za slabine. Tako se smejao da se inilo da ga je od toga zaboleo stomak. Malo potom, obojica se nagnue k meni i nastavie da mi apuu na ui. Pokuao sam da zapamtim sled njihovih izjava, ali sam posle uzaludnog napora odus tao. Bilo ih je previe. aputali su mi dok ponovo nisam osetio da sam rascepljen. Postao sam magla, kao prethodnog dana, uti sjaj koji je sve neposredno oseao. U stvari, jednostav no sam znao. U to se nisu umeale misli; bile su to samo izvesnosti. A kad dooh u dodir s nekim mekim, sunerastim i gumastim oseajem, koji je bio van me ne, a ipak deo mene, znao sam da je to drvo. Osetio sam da je to neko drvo po njegovom mirisu. Nije mi risalo ni na jedno odreeno drvo kojeg sam se mogao setiti, ali, bez obzira na to, u meni je neto znalo da je taj neobini miris esencija drveta. Nije to bilo ba oseanje da znam, ni rasuivanje o tom znanju, niti, pak, zbrkano traenje odgovora na sve. Jednostavno sam znao da sam u dodiru s neim, s neim svud oko sebe s nekim blagonaklonim, toplim, izuzetno jakim mirisom koji je dolazio od neega to nije bilo ni vrs to ni teno, ve neto nedefinisano drugo, a za ta sam znao da je drvo. Oseao sam da, znajui ga na taj nain, pogaam njegovu sutinu. Nije me odbijalo. Pre me je pozivalo da se stopim s njim. Obujmljivalo me ili sam to ja inio s njim. Izmeu nas je postojala veza koja nije bila ni istanana niti neugodna. Sledei oseaj kojeg sam se mogao jasno prisetiti bio je nekakav talas uenja i ushienja. Sav sam po drhtavao. Bio je prijatan, ali na tako neodreen nain da ga nisam mogao nigde svrstati. U svakom sluaju, znao sam da je to s ime sam u dodiru zemlja. Neki deo mene utvrdio je s potpunom sigurnou da je to zemlja. Ali onog trenutka kad sam pokuao da razaberem beskraj tih neposrednih opaaja, izgubio sam svaku sposobnost da ih odredim. Zatim sam se iznenada ponovo pribrao. Mislio sam. Bio je to tako nagao prelaz da sam pomislio da sam se

probudio. Pa ipak, bilo je neega u tom nainu na koji sam oseao da to nisam potpuno ja. Znao sam da neto zaista nedostaje pre nego to sam potpuno otvorio oi. Obazreo sam se oko sebe. Bio sam jo uvek u snu, ili imao nekakvu viziju. Proces miljenja, meutim, ne samo da mi nije bio oslabljen ve je bio neobino tean. Brzo procenih situaciju. Bio sam siguran da su don Huan i don Henaro izazvali to moje snovienje u naro ite svrhe. Upravo kad mi je izgledalo da mogu shvatiti tu njihovu nameru, neto to mi je bilo potpuno stra no prisili me da obratim panju na sve oko sebe. Dugo mi je trebalo da se orijentiem. Leao sam zapravo na stomaku, a to na emu sam leao bio je nekakav vrlo neobian pod. Ispitujui ga, nisam mogao da se odup rem oseanju straha i uenja. Nije mi bilo jasno od ega je napravljen. Nepravilne tanke ploe od nekog nepoznatog materijala bile su poredane na neki sasvim zamren pa ipak jednostavan nain. Bile su postavljene jedna uz drugu, ali nisu bile privrene za zemlju ni meusobno. Bile su elastine i popustile su kad sam pokuao da ih razdvojim, ali kad sam prestao da ih pritiskam, vratile su se na staro mesto. Pokuah da ustanem, i tad me obuze dokraja ne obina ulna deformacija. Nisam imao kontrolu nad telom; u stvari, moje telo kao da nije bilo moje. Bilo je nepomino; izgubio sam vezu sa svakim njegovim delom i, kad pokuah da ustanem, ruke mi otkazae i ja se bespomono zaklatih na stomaku i izvrnuh na stranu. Zamah klaenja umalo me ponovo potpuno ne vrati na stomak. Ali, kako su mi ruke i noge bile ispruene, one to ne dozvolie i ja ostadoh tla leim na leima. U tom poloaju za trenutak ugledah dve udnovato gra ene noge sa najiskrivljenijim stopalima koja sam ikad video. Bio sam to ja! Kao da sam bio zavijen u neku tuniku. Pade mi na pamet da, u stvari, upravo posmatram samog sebe kao nekog bogalja ili invalida. Pokuah da se izvijem da bih pogledao u svoje noge, ali sam jedi no mogao da napravim trzaj. Gledao sam pravo u neko uto nebo, duboko i potpuno uto kao limun. Bilo je proarano tamnoutim prugama i bezbrojnim ispupenjima nalik na kapi vode. To neverovatno nebo delovalo

je zaprepaujue. Nisam mogao da odredim da li su ona ispupenja oblaci. Bilo je i delova prekrivenih senkama i delova razliitih nijansi ute boje, to sam otkrio pomerajui glavu levo-desno. Tad mi panju privue neto drugo: sunce u samom zenitu utog neba, upravo iznad moje glave, blago sunce sudei po tome to sam mogao da gledam u njega koje je zrailo neku umirujuu, jednolinu beliastu svetlost. Pre nego to sam stigao da se udubim u te vanzemaljske prizore, neto me silovito prodrma; glava mi odskoi i zaklati se napred-nazad. Osetih da sam podig nut. Zauh neki prodoran glas i kikot i tad se suoih sa zapanjujuim prizorom: divovskom bosonogom e nom. Lice joj je bilo ovalno i ogromno. Imala je crnu kosu i pa-frizuru. Ruke i noge bile su joj dinovske. Po digla me je i stavila na ramena kao da sam lutka. Telo mi je mlitavo visilo. Gledao sam niz njena snana lea. Po ramenima i du kime imala je fine maljice. Gledajui s njenih ramena, ponovo ugledah onaj divni pod. Mogao sam uti kako se ugiba pod njenom ogromnom teinom i videti otiske njenih stopala na njemu. Spustila me je na stomak ispred nekog zdanja, ne kakve zgrade. Prirnetih tad da neto nije u redu s mojim opaanjem dubine. Nisam mogao da posmatrajui odre dim veliinu one zgrade. Na mahove mi je izgledala smeno malena, ali potom, poto sam prividno prilago dio svoju percepciju, iskreno me zadivie njene monu mentalne dimenzije. Divovska devojka sede pored mene, to uini da pod zakripi. Dodirivao sam njeno ogromno koleno. Miri sala je na slatki ili jagode. Priala mi je, a ja sam razumeo sve to bi rekla; pokazujui rukom ono zdanje, ree mi da u tamo iveti. Mo opaanja kao da mi se povea kada sam sav ladao prvobitnu zaprepaenost injenicom da se nala zim na tom mestu. Tad prirnetih da zgrada ima 4 izvanredna, ali nefunkcionalna stuba. Nisu nita podupi rali; bili su na vrhu zgrade. Oblikom su bili suta jed nostavnost; bili su dugi i elegantno projektovani, tako da se inilo da streme prema onom zastraujuem, neo-

pisivo utom nebu. Ti izokrenuti stubovi izazvae u me ni utisak iste lepote. Preplavi me estetsko ushienje. Stubovi kao da su bili nainjeni iz jednog komada; nisam mogao shvatiti kako. Dva prednja stuba bila su meusobno povezana tankom traverzom, nekom neobi nom dugom ipkom za koju sam mislio da bi mogla biti deo ograde neke verande na proelju zgrade. Divovska devojka me natera da na leima skliznem u zgradu. Krov zgrade bio je crn i ravan, prekriven simetrinim otvorima to su proputali ukasti sjaj neba koji je stvarao najneobinije are. Bio sam uis tinu zapanjen tom krajnjom jednostavnou i lepotom postignutom takama utog neba koje je provirivalo kroz one pravilne otvore na krovu, i arama senki to su ih ti otvori stvarali po onom divnom i neobinom podu. Graevina je bila etvorougaona i, izuzimajui njenu uzbuujuu lepotu, bila mi je sva neshvatljiva. Bio sam toliko uzbuen da sam u tom trenutku poeleo da zaplaem, ili da ostanem tu zauvek. Ali tad poe da me vue neka sila, ili pritisak, ili, pak, neto to se ne da odrediti. Odjednom se naoh van graevine, jo uvek leei na leima. Divovska devojka bila je tu, ali ne sama, ve s nekom velikom enom koja je dosezala do neba i zaklanjala sunce. U poreenju s njom, divov ska devojka izgledala je kao neka devojica. Velika ena bee ljuta; dograbila je onu zgradu za jedan od njenih stubova, podigla je, obrnula i postavila na pod. Bila je to stolica! Ta spoznaja delovala je poput katalizatora; on podstae neke poraavajue percepcije. Prikazivale su mi se meusobno nepovezane slike koje su se mogle stopiti u jedinstven tok. U slikama koje su se brzo smenjivale, prepoznah onaj divni i neshvatljivi pod kao asuru; uto nebo bilo je reljefna tukatura na tavanici sobe; sunce je bilo sijalica; graevina koja je probudila onakvo us hienje u meni bila je stolica koju je neko dete u igri prevrnulo da mu slui kao kua. Imao sam jo jednu celovitu i povezanu predstavu jedne druge zagonetne arhitektonske konstrukcije monu mentalnih razmera. Stajala je za sebe. Izgledala je sko ro kao iljata koljka nekog pua iji je stranji deo

bio uspravljen. Zidovi su bili nainjeni od udubljenih i izboenih ploa od nekog udnog purpurnog materijala; svaka plota imala je lebove, pre funkcionalne nego ukrasne. Ispitao sam graevinu vrlo paljivo i podrobno i naao da je, kao to je bio sluaj i s prvom, potpuno neshvatljiva. Oekivao sam da u odjednom podesiti svoju percepciju i otkriti pravu prirodu graevine. Ali se nita slino nije dogodilo. Imao sam zatim bez broj nekih stranih i nerazmrsivih spoznaja, ili otkri a, o zgradi i njenoj funkciji, to je sve bilo besmisle no, jer ih nisam mogao uklopiti ni u kakav pored beni sistem. Onda mi se odjednom povrati moja normalna svest. Don Huan i don Henaro bili su pored mene. Bio sam umoran. Potraih svoj sat; nije ga bilo. Don Huan i don Henaro se uglas zakikotae. Don Huan ree da ne bi trebalo da brinem o vremenu ve o tome kako da se usredsredim na sleenje odreenih preporuka koje mi je don Henaro dao. Okrenuh se prema don Henaru, a on napravi vic. Ree da je najznaajnija preporuka da nauim da piem prstom, da bih utedeo olovke i pravio se vaan. Zavitlavali su me zbog mojih beleaka jo neko vreme, a onda sam otiao da spavam. Don Huan i don Henaro sasluae detaljan opis mog doivljaja, koji sam im sutradan, na don Huanov zahtev, izloio. Henaro misli da ti je zasad dovoljno, ree don Huan kad sam zavrio priu. Don Henaro potvrdno klimnu glavom. Kakvo je znaenje onog to sam doiveo prole noi? upitah. Video si za trenutak najvaniju stvar magije, re e don Huan. Prole noi zavirio si u svoju sveukup nost. Ali, za tebe je to, naravno, u ovom trenutku bes mislena izjava. Oevidno, dostizanje sveukupnosti poje dinca nije pitanje njegovog htenja da na to pristane, ili njegove voljnosti da ui. Henaro misli da je tvom

telu potrebno vreme da bi u njega utonulo aputanje naguala. Don Henaro opet potvrdno klimnu glavom. Mnogo vremena, ree klimajui glavom. Dvade set ili ak 30 godina. Nisam znao kako da reagujem. Pogledah upitno don Huana. Obojica su bili ozbiljni. Zar stvarno ba toliko? upitah. Naravno da ne treba, uzviknu don Henaro i obo jica prsnue u smeh. Don Huan ree da treba da se vratim onda kad mi to moj unutranji glas bude naloio, a da u meuvre menu pokuam da priberem sva ona uputstva koja su mi davali dok sam bio rascepljen. Kako to da uinim? upitah. Tako to e prekinuti svoj unutranji dijalog i pustiti da se neto u tebi izlije i rasprostre, ree don Huan. To neto je tvoja percepcija, ali nemoj pokua vati da shvati ta time mislim da kaem. Samo do pusti da te vodi aputanje nagnala. Onda mi ree da sam prethodne noi video 2 niza bitno razliitih prizora. Jedan je bio neobjanjiv, a drugi savreno prirodan, a red kojim su tekli ukazuje na stanje koje nam je svima svojstveno. Jedan prizor bio je nagual, a drugi tonal, dodade don Henaro. Zatraih da mi objasni to to je izjavio. On me pog leda i potapa po leima. Don Huan se umea i ree da su 2 prva prizora bila nagual, i da je don Henaro bio izabrao drvo i zemlju da bi ih njima istakao. Druga 2 su bili pri zori tonala koje je lino on izabrao; jedan od njih bila je moja percepcija sveta iz perspektive deteta. inilo se da je to za tebe bio stran svet, jer tvoja percepcija onda jo nije bila izgraena tako da bi od govarala eljenom kalupu. Da li sam nekad zaista tako video svet? upitah. Svakako, ree on. Bilo je to tvoje seanje. Zapitah don Huana da li je i ono oseanje estetskog zadovoljstva, koje me bee ushitilo, takoe bilo deo mog seanja.

U te prizore ulazimo ovakvi kakvi smo danas, ree on. Tu sliku video si onako kako bi je video sada. Pa ipak, to vebanje bilo je vebanje percepcije. Bio je hi prizor iz tvog detinjstva, kada je ovaj svet postao za tebe ovo to je sada. Iz vremena kad je stolica pos lala stolica. O drugom prizoru nije hteo da razgovara. To nije bilo seanje iz mog detinjstva, rekoh. Tako je, ree on. Bilo je to neto drugo. Da li je to bilo neto to u videti u budunosti? upitah. Nema budunosti! uzviknu on odseno. Budu nost, to se samo tako kae. Za vraa postoji jedino sada i ovde. Ree da se o tome u sutini nema ta kazati, jer je veba imala za cilj da otvori krila moje percepcije, i da sam, iako nisam leteo na njima, ipak dotakao 4 toke koje bi mi bile nedostupne i nepojmljive sa gle dita moje uobiajene percepcije. Poeh da kupim svoje stvari pred polazak. Don Henaro mi pomoe da spakujem svoju svesku; stavio je na dno moje aktn-tane. Tu e joj biti toplo i udobno, ree i namignu. Ne mora se brinuti da e nazepsti. Znajui da elim da odem, don Huan kao da je tek sad hteo da pone da govori o mom doivljaju. Nesvesno pokuali da zgrabim svoju tanu iz don Henarovih ruku, ali je on ispusti na pod pre nego to sam je i dotakao. Don Huan mi je govorio okrenut leima. Ja podigoh tanu i uurbano potraih svoju svesku. Don Henaro je zbilja bio tako dobro spakovao da mi je dos ta vremena trebalo da je pronaem; napokon sam je iz vadio i poeo da piem. Don Huan i don Henaro su buljili u mene. U groznom si stanju, ree don Huan smejui se. Posee za svojom sveskom kao pijanac za bocom. Kao brina majka za svojim detetom, odsee don Henaro. Kao svetenik za raspelom, dodade don Huan. Kao ena za gaicama, mijauknu don Henaro. Nastavili su sa slinim poreenjima urlajui od smeha dok su me pratili do kola.

OBJANJENJE VRAEVA

DIO TREI

TRI SVEDOKA NAGUALA

Po povratku kui, ponovo sam se suoio sa zadatkom sreivanja svojih osnovnih beleaka. Sva ona isku enja kroz koja su me don Huan i don Henaro naterali da proem postala su jo uzbudljivija kada sam ponovo razmotrio sve dogaaje. Primetio sam da moje uobiajeno preputanje zbunjenosti i strahu od onoga to sam preiveo vie nije tako jako kao nekada. Vie puta sam nastojao da namerno upletem svoja oseanja u pekulacije, pa ak i u samosaaljenje, to sam i ranije inio; ali neto je nedostajalo. Imao sam isto tako nameru da zapiem bezbrojna pitanja koja sam eleo da postavim don Huanu, don Henaru, pa ak i Pablitu. Taj plan je propao pre nego to sam i poeo da ga ostvarujem. Bilo je u meni neega to me je spreavalo da zapadnem u neko ispitivako stanje ili smeteno raspoloenje. Nisam nastojao da se vratim don Huanu i don Henaru, ali nisam ni odbacivao tu mogunost. Medu tim, jednog dana, bez ikakvog premiljanja, jedno stavno osetih da je dolo vreme da ih vidim. Ranije sam, kad god sam se spremao na put u Meksiko, odlazio sa oseanjem da u sebi nosim bezbroj vanih pitanja koja sam eleo to pre da postavim don Huanu; ovog puta mi nita nije bilo na umu. Kao da sam se radei na svojim belekama rasteretio prolosti i bio spreman za sad i ovde don Huanovog i don Henarovog sveta.

Trebalo je da saekam svega nekoliko sati pa da me don Huan nae na pijaci jednog planinskog gradia u srednjem Meksiku. Pozdravio me je veoma srdano i usput dao predlog. Rekao je da bi voleo, pre nego to odemo don Henaru, da poseti don Henarove uenike, Pablita i Nestora. Kako sam skrenuo sa auto-puta, on mi ree da paljivo zagledam svaki neobian znak pored puta ili na njemu. Zamolih ga da mi podrobnije objasni ta misli. Ne mogu, ree on. Nagualu nisu potrebna pre cizna objanjenja. Njegov odgovor delovao je tako da sam nehotice usporio vonju. On se na to glasno nasmeja i dade mi rukom znak da nastavim da vozim. Kad se pribliismo gradu u kome su iveli Pablito i Nestor, don Huan mi ree da stanem. Uinio je neprimetnu kretnju glavom da ukae na gomilu izvaenog kamenja srednje veliine na levoj strani puta. Tamo je nagual, ree on apatom. Nije bilo nikog u blizini. Oekivao sam da vidim don Henara. Ponovo pogledah u ono kamenje i onda brzim pogledom ispitah sve uokolo. Nisam nita vi deo. Napregoh oi da neto ipak razaberem, bar neku ivotinjicu, bubu, senku, udan oblik tog kamenja, bilo ta neobino. Nakon jednog trenutka odustadoh i okrenuh se da pogledam don Huana. On izdra moj uporan ispitivaki pogled bez osmeha, a zatim mi nadlanicom blago gurnu ruku da pogledam ponovo u ono kamenje. Zurio sam u njega, a onda don Huan izae iz kola i pozva me da poem s njim da to ispitam. Preli smo polako nekih 50 metara uz blagu kosinu do podnoja kamenja. On tu stade i proapta mi na desno uvo da me nagual oekuje upravo na tom mestu. Rekoh da, ma koliko se naprezao, jedino mogu da razaberem ono kamenje, nekoliko busena trave i 2-3 kaktusa. On je, meutim, bio uporan u tome da je nagual tu, i da me oekuje. Zapovedio mi je da sednem, prekinem unutranji dijalog, i zadrim svoj neusredsreeni pogled na vrhu

gomile kamenja. On sede do mene i, pribliivi se mom desnom uvu, apnu da me je nagual video, da je ovde iako ne mogu da ga vizualizujem, i da je moj problem jedino u tome to nisam kadar da potpuno prekinem svoj unutranji dijalog. uo sam svaku njegovu re u stanju unutranjeg mira. Razumeo sam sve, pa ipak nisam mogao da odgovorim; bilo mi je nemogue da uloim napor koji su iziskivali miljenje i govor. Moje reakcije na njegove opaske nisu bile ba prave misli ve pre celoviti delovi oseanja, koji su imali sve znaajke koje sam obino vezi vao za miljenje. On proaputa da je veoma teko samostalno za poeti put u nagual, i da zaista imam sree to su me na taj put izveli noni leptir i njegova pesma. Ree da ga, pomou opseanja na njegov zov, mogu dovesti natrag da mi pomogne. Njegove rei su bile ili nekakva nad-mona su gestija, ili sam, moda, prizvao taj perceptivni feno men koji je on nazivao zovom nonog leptira, jer istog asa kad mi je on proaptao te rei, uo sam onaj neobini brujei zvuk. Njegovo bogatstvo u tonu uini da se osetim tako kao da sam u nekakvoj aku stinoj dvorani. Kako se zvuk pojaavao ili pribli avao, otkrih, kao u snovienju, da se neto pomie na vrhu one gomile kamenja. To pomicanje me tako estoko preplai da mi se odmah povrati moja kri stalno jasna svest. Usredsredih pogled na kamenje. Na vrhu gomile sedeo je don Henaro! Klatio je no gama; udarajui potpeticama cipela o kamen, proizvo dio je neki ritmian zvuk koji kao da je bio usaglaen sa zovom nonog leptira. Osmehnuo se i mahnuo mi. Htedoh da racionalno mislim. Zaeleh da saznam kako je tamo dospeo, ili kako sam ga tamo opazio, ali nikako nisam mogao da ukljuim svoj razum. Jedino to sam mogao pod tim okolnostima uiniti bilo je da gledam u njega, dok je on sedeo smeei se, i maui mi. Trenutak kasnije, kao da se spremao da klizne niz oblu gomilu kamenja. Videh kako ukruuje noge, pripremajui ih za skok na vrstu zemlju, i izvija

lea sve dok nije dodirnuo kamen iza sebe da bi postigao ubrzanje. Ali, usred sputanja, telo mu se zaustavi. Imao sam utisak da se za neto zakaio. Kao da pliva, praaknuo je nekoliko puta nogama. Kao da je pokuavao da se oslobodi neega to ga je zgrabilo za pantalone na stranjici. Trljao se uspla hireno po njoj obema akama. Imao sam zapravo utisak da mu taj poloaj nanosi bol. Htedoh da pri trim i pomognem mu, ali me don Huan uhvati za ruku. uh kako mi govori guei se skoro od smeha: Gledaj ga! Gledaj ga! Don Henaro se praakao, grio i uvijao levo-desno kao da se oslobaa nekog eksera; onda zauh glasan prasak i on dolebdi, ili se ve nekako odbaci, do mesta gde smo don Huan i ja stajali. Dodirnuo je nogama zemlju na metar-dva ispred mene. Trljao je stranjicu i podskakivao tamo-amo, poigravao od bola i sipao kletve. Kamen nije hteo da me pusti i zgrabio me za dupe, ree on usplahireno. Osetih da sam veseo kao nikad dotad. Smejao sam se glasno. Primetih da je moja radost jednaka bistrini mog uma. Tog trenutka me obuze neka sve obuhvatna svesnost. Sve oko mene bilo je kristalno jasno. Pre toga sam bio pospan ili odsutan usled svog unutarnjeg mira. Ali neto u don Henarovoj iznenad noj pojavi uini da se o s e t i m izuzetno bistrim. Don Henaro nastavi jo neko vreme da trlja stra njicu i podskakuje tamo-amo; onda othrama do mo jih kola, otvori vrata i uspuza na zadnje sedite. Nehotice se okrenuh da se obratim don Huanu. Od njega nije bilo ni traga. Poeh da ga glasno do zivam. Don Henaro izie iz kola i poe da juri okolo, dozivajui takoe don Huana prodornim, uspanienim glasom. Tek kad ga pogledah, opazih da me imitira. Uhvati me tako straan strah to sam se naao sam s don Henarom da optrah nekoliko puta oko kola potpuno nesvestan ta inim, vritei don Huanovo ime. Don Henaro ree kako treba da odemo i poku pimo Pablita i Nestora, a da e nas don Huan ekati negde na putu.

Kad obuzdah prvi strah, rekoh mu da mi je dra go to ga vidim. On poe da me podbada zbog moga ponaanja. Ree da mi don Huan nije kao otac, ve pre kao majka. Napravio je neke krajnje smene opaske, uz igru rei na temu majki. Smejao sam se tako mnogo da nisam ni primetio da smo stigli kod Pablita. Don Henaro mi ree da stanem i izae iz kola. Pablito je stajao kraj vrata svoje kue. Dotra odande, ue u kola i sede napred do mene. Idemo kod Nestora, ree on kao da mu se uri. Osvrnuh se da pogledam don Henara. Nije ga bilo u blizini. Pablito me moleivim glasom salete da po urim. Odvezosmo se Nestoru. I on je takoe ekao kod vrata. Izaosmo iz kola. Mislio sam da njih dvojica znaju ta se dogaa. Kud smo se to zaputili? upitah. Zar ti Henaro nije rekao? upita Pablito s nevericom. Uveravao sam ih da mi ni don Huan ni don He naro nisu nita spomenuli. Krenuli smo na jedno mesto moi, ree Pa blito. ta emo tamo raditi? upitah. Njih dvojica mi uglas odgovorie da ne znaju. Nestor dodade kako mu je don Henaro rekao da me odvede do tog mesta. Dolazi li od Henara? upita Pablito. Ja navedoh kako sam bio s don Huanom i da smo usput sreli don Henara i da me don Huan s njim ostavio. Kud se izgubio don Henaro? upitah Pablita. Ali Pablito nije razumeo o emu govorim. On nije video don Henara u mojim kolima. Dovezao se sa mnom do tebe, rekoh. Mislim da ti je u kolima bio nagual, ree Ne stor uplaenim glasom. Nije hteo vie da sedi pozadi i pree napred do Pablita, Vozili smo se u tiini, koju su prekidale jedino Nestorove kratke komande dok je pokazivao put.

Hteo sam da promislim o jutronjim dogaajima, ali sam nekako oseao da je svaki napor da ih objas nim samo moje besplodno preputanje. Hteo sam da Uvuem Nestora i Pablita u razgovor; oni rekoe da su u kolima suvie nervozni i da ne mogu da priaju. Zadovoljih se tim njihovim otvorenim odgovorom i vie ih nisam gnjavio. Nakon punog sata vonje, parkirasmo kola pored puta i poesmo da se penjemo uz obronak neke strme planine. Ili smo utke otprilike 1 sat, s Nesto rom na elu, dok se ne zaustavismo u podnoju jednog ogromnog grebena koji je bio skoro vertikalan i visok preko 60 metara. Polusklopljenih oiju Nestor brzo proceni tlo, traei odgovarajue mesto da sedne. Bio sam muno svestan da to nespretno ini. Pablito, koji je bio do mene, kao da se vie puta jedva uzdrao da se ne umea i ispravi ga, ali se, ipak, obuzdao i opustio. Onda je Nestor izabrao mesto, poto je trenutak-dva oklevao. Pablito odahnu sa olakanjem. Znao sam da je to mesto koje je Nestor izabrao pravo, ali nisam mogao saznati kako sam to zakljuio. Tako se zapletoh u lani problem, u zamiljanje koje bih mesto ja izabrao da sam bio voa. Nisam mogao, me utim, ak ni da ponem da mislim o tom postupku koji bih sledio. Pablito je, oigledno, bio svestan toga to inim. To ne moe da radi, ree od apatom. Nasmijah se u neprilici kao da me zatekao da inim neto zabranjeno. Pablito se nasmije i ree da je Henaro obiavao etati sa njima dvojicom po planinama i da im obojici s vremena na vreme pre puta vodstvo, pa otud zna da nema naina da se zamisli ta bi bio neiji izbor. Henaro kae da je razlog to nema naina da se to uini taj to jedino ima tanih i pogrenih izbora, ree on. Ako uini pogrean izbor, to zna tvoje telo, kao i telo svakog drugog; ali, ako uini taan izbor, tvoje telo i to zna, pa se oputa i istog trena zabo ravlja da je bilo izbora. Ponovo nabija svoje telo, shvata, kao puku, za sledei izbor. Ako hoe ponovo da upotrebi svoje telo za isto biranje, tad ne ide.

Nestor me pogleda; po svemu sudei, zanimalo ga je moje hvatanje biljeki. Klimnu glavom u znak da se slae s Pablitom i onda se prvi put osmehnu. Dva prednja zuba bila su mu kriva. Pablito objasni da se Nestor ne osmehuje zato to mu je to nezgodno zbog zuba, a ne stoga to je zao ili morbidan. Nestor se nasmeja pokrivajui usta. Rekoh mu da ga mogu poslati zubaru da mu popravi zube. Oni su mislili da se alim i nasmejae se kao 2 deteta. Henaro kae da on mora da prevazie to oseanje stida, ree Pablito. Henaro jo kae da je i srean; dok svi grizu na isti nain, Nestor moe svo jim jakim iskrivljenim zubima po duini da presee kosku, i u stanju je da ti njima kao iglom probui prst. Nestor zinu i pokaza mi zube. Levi sekuti i onjak rasli su mu sa strane. On kljucnu zubima i zarei kao pas. Nekoliko puta u ali napravi pokret prema meni kao da e me ugristi. Pablito se smejao. Nikada nisam video Nestora tako veselog. Prili kom nekoliko naih ranijih susreta ostavio mi je uti sak sredovenog oveka. A sad, dok je sedeo i smejao se otkrivajui svoje krive zube, bio sam zadivljen njegovom mladolikou. Izgledao je kao mladi od 20-ak godina. Pablito mi opet savreno proita misli. Gubi svoju samovanost, ree on. Zato je mlai. Nestor bez rei potvrdno k i m n u glavom i i s p a l i jak prdac. Ja se prepadoh i ispustih olovku. Pablito i Nestor su se skoro u s r a l i od smeha. Kad su se smirili, Nestor mi prie i pokaza neku udnu napravu vlastite izrade koja je, kad bi se pri tisnula, isputala neobian zvuk. On objasni da mu je don Henaro pokazao kako da je napravi. Spravica je imala siune mehove, a kao vibrator mogao je da poslui svaki list koji se postavljao u leb izmeu dva komada drveta kojima se stezao. Nestor ree da vrsta proizvedenog zvuka zavisi od vrste lista kao vibratora. Htio je da pokuam i pokazao mi kako da stegnem ona dva komada drveta da bih proizveo odreenu vrstu

zvuka, ;i kako da ih popustim da bih proizveo drugu vrstu. emu slui ta naprava? upitah. Njih dvojica se letimino pogledae. To je njegov hvata duha, budalo, ree Pablito odseno. Glas mu je odavao zlovolju, ali mu je osmeh bio prijateljski. Njih dvojica bili su neka udna, uznemi rujua meavina don Huana i don Henara. Zaokupi me jeziva misao. Ne izvode li don Huan i don Henaro trikove sa mnom? Za trenutak osetih veliki strah. Ali tad kao da se neto naglo prekide u mom trbuhu i ja se istog asa ponovo smirih. Znao sam da don Huan i don Henaro slue Nestoru i Pablitu kao uzori za njihovo ponaanje. I sam sam shvatio da se sve vie ponaam kao oni. Pablito ree da je Nestor srean to ima svog hvataa duha, a da ga on sam nema. ta emo ovde da radimo? zapitah Pablita. Odgovori mi Nestor kao da je pitanje bilo njemu upueno. Henaro je rekao da ovde treba da ekamo i da se za to vreme smejemo i zabavljamo, ree on. ta misli, koliko dugo emo morati da ekamo? upitah. On ne odgovori; odmahnu glavom i pogleda Pa blita kao da pita njega. Nemam pojma, ree Pablito. Upustismo se zatim u iv razgovor o Pablitovim sestrama. Nestor ga je podbadao govorei kako mu najstarija sestra ima tako opak pogled da bi njime mogla ubijati buhe. Ree da je se Pablito plai, jer je toliko jaka da mu je jednom u nastupu besa iu pala punu aku kose kao da je pilee perje. Pablito priznade da mu je najstarija sestra bila prava zver, ali da ju je nagual sredio i doterao u red. Poto mi je zavrio priu o tome kako je njegova sestra bila prevaspitana, ja primetih da Pablito i Ne stor nikad ne spominju don Huanovo ime, ve da o njemu govore kao o nagualu. Oevidno se don Huan umeao u Pablitov privatni ivot i prisilio sve njegove

sestre da se bolje slau. Pablito ree da su sad, poto je nagual obavio posao, kao svetice. Nestora je zanimalo ta inim sa svojim belekama. Ja im objasnih ime se bavim. Imao sam udno oseanje da ih iskreno interesuje to to sam govorio, te sam na kraju poeo da priam o antropologiji i filozofiji. Osetio sam se smenim i htedoh da uutim, ali sam se tako udubio u svoja razjanjavanja da ni sam mogao da prekinem. Imao sam neprijatno oseanje da me njih dvojica, kao ekipa, na neki nain prisiljavaju na ta opirna objanjavanja. Oi su im bile uprte u mene. Kao da ih nisam gnjavio ili zamarao. Bio sam usred nekog od svojih objanjenja, kad zauh jedva ujni zov nonog leptira. Ukoih se i ne dovrih svoju misao. Nagual je ovde, rekoh automatski. Nestor i Pablito izmenjae brze poglede, za koje sam pomislio da su izraz velikog straha, skoie i pribie se uz mene. Usta su im bila otvorena. Izgledali su kao neki preplaeni mulci. Potom sam imao neshvatljiv ulni doivljaj. Levo uvo poelo je da mi se mrda. Imao sam oseaj da se samo od sebe uvre. Praktino mi je obrnulo glavu za pola kruga i ja se naoh okrenut verovatno prema istoku. Glava mi se iskrivi malo udesno; u tom polo aju bio sam kadar da otkrijem onaj bogati brujei zvuk zova nonog leptira. Kao da je dopirao iz da ljine, iz pravca severoistoka. im utvrdih taj pravac, uvo mi sakupi neverovatan broj zvukova. Nisam, me utim, imao naina da saznam da li su to seanja na zvuke koje sam ranije uo ili odreeni zvui proizve deni u tom trenutku. To mesto na kome smo se nalazili bio je krevit zapadni obronak jednog planinskog lanca. Na severoistoku su rasli neki umarci proarani planinskim grmljem. Moje uvo kao da je uhvatilo zvuk neega tekog to se kretalo po kamenju, iz tog pravca. Nestor i Pablito su ili reagovali na moje postupke ili su i sami uli onaj zvuk. eleo sam da ih to pitam, ali se nisam usuivao; ili sam, moda, bio nesposoban da prekinem svoju koncentraciju.

Nestor i Pablito se, jedan s jedne, drugi s druge strane stisoe uz mene kad onaj zvuk postade glas niji i blii. inilo se da je Nestor njime bio najvie pogoen; telo mu se nekontrolisano treslo. U jednom trenutku, moja leva ruka poe da drhti; podigla se sama od sebe do mog lica, i onda uperila prst u jednu od onih bunovitih oblasti. Zauh neki treperavi zvuk ili tutanj; zvuk mi je bio dobro poznat. uo sam ga mnogo godina ranije pod uticajem neke psihotropne biljke. Otkrih u onom grmlju nekakav gigantski crni obris. Izgledalo je kao da se grmlje samo od sebe postepeno zatamnjuje, dok se nije pretvorilo u neku zlokobnu tminu. Ona nije imala neki odreeni oblik, ali se kretala. Kao da je disala. Zauh jeziv vrisak, koji se pomea s Pablitovim i Nestorovim kricima uasa; tad grmlje, ili onaj crni obris u koji se bilo preobratilo, uzlete prema nama. Nisam mogao da sauvam pribranost. Neto u meni se nekako pokoleba. Obris zalebde nad nama, i onda nas proguta. Oko nas se sve smrai. Kao da je zalo sunce. Kao da se odjednom navukao mrak. Osetih Nestorovu i Pablitovu glavu ispod svojih pa zuha; prekrih im glave nesvesnom zatitnikom kret njom, i sruih se unazad. Nisam, meutim, pao na kamenito tle, jer sam se trenutak kasnije naao gde stojim s Pablitom i Ne storom priljubljenim uz mene. Njih dvojica, mada vii od mene, kao da su se smanjili; savijenih kolena i zgureni, kao da su mi zaista dosezali do ispod pazuha. Pred nama su stajali don Huan i don Henaro. Don Henarove oi sijale su u tami kao maije. Don Huanove oi imale su isti takav sjaj. Nikad ranije nisam video don Huana da tako izgleda. Bio je zaista jeziv. Vie ak nego don Henaro. Izgledao je mlai i jai nego obino. Gledajui ih takve, imao sam izluujue oseanje da oni nisu ljudi poput mene. Pablito i Nestor su tiho cvileli. Onda don Henaro ree da izgledamo kao sveto Trojstvo. Ja sam bio Otac, Pablito Sin, a Nestor sveti Duh. Na to se obo jica gromoglasno nasmejae. Pablito i Nestor se krotko osmehnue.

Don Henaro ree da bi bilo poeljno da se raz mrsimo, jer je grljenje dozvoljeno jedino izmeu mu karaca i ena, ili izmeu oveka i njegovog tovarnog magarca. Tek tad shvatih da stojim na onom istom mestu gde sam i bio, i da se, oito, nisam bio sruio na lea, kao to sam mislio. U stvari, i Nestor i Pablito bili su takoe na istim mestima gde i ranije. Don Henaro dade glavom znak Pablitu i Nestoru. Don Huan mi naznai da ih sledim. Nestor preuze vodstvo i pokaza prvo meni pa Pablitu gde da sednemo. Seli smo u pravoj liniji, nekih 50 metara od mesta gde su don Huan i don Henaro nepomino stajali u podnoju onoga grebena. Kako sam nastavio da zurim u njih, pogled mi se nehotice ukrsti. Pouzda no sam znao da sam ga ukrstio jer sam ih video dvostruko. Onda mi slika don Huana u levom oku postade istaknutija od don Henarove u desnom; rezul tat njihovog sjedinjenja bio je da sam u svim dugi nim bojama ugledao neko bie koje je stajalo izmeu njih. Nije to bio neki ovek kako oveka obino vi dim. Bila je to pre lopta od bele vatre; bila je pre krivena neim slinim vlaknima svetlosti. Zatresoh glavom; dvostruka slika se raspri, pa ipak, prizor don Huana i don Henara kao svetlosnih bia ostade. Opaao sam dva udna duguljasta svetlea predmeta. Liili su na dve bele arene ragbi-lopte s vlaknima, vlaknima koja su posrdovala sopstvenu svetlost. Dva svetlosna bia zadrhtae; video sam zapravo kako trepere njihova vlakna, a potom munjevitom brzi nom oba nestadoe iz vidokruga. Povukla ih je uvis neka duga nit, neka pauinasta nit koja kao da je bila baena s vrha hridine. Imao sam oseaj da je neki dug zrak svetlosti ili svetlee niti pao sa stene i po digao ih. U takav tok dogaaja uverio sam se i oima i telom. Mogao sam takoe da primetim ogromne razlike u nainu svog opaanja, ali nisam bio sposoban da o njima mislim onako kako bih to obino inio. Dakle, bio sam svestan da gledam pravo u podnoje hridine, ali, uprkos tome, opaao sam don Huana i don Henara

na njenom vrhu kao da sam iskrenuo glavu za etrde set pet stepeni. Htio sam biti uplaen, moda da sakrijem lice i zaplaem, ili da uinim bilo ta drugo to je spadalo u krug mojih normalnih reakcija. Ali, kao da sam bio blokiran. Moje elje nisu bile misli, onakve kakve ih znam, i zbog toga nisu mogle da izazovu tu emocionalnu reakciju koju sam bio navikao da pobu ujem u sebi. Don Huan i don Henaro skoie na zemlju. Osetio sam da su to uinili po munini koju mi je njihov pad izazvao u stomaku. Don Henaro ostade na mestu gde se spustio, ali don Huan nam prie i sede, iza mene, s desne strane. Nestor je bio u ueem poloaju; noge su mu bile vrsto pribijene uz stomak; brada mu je poivala na skupljenim dlanovima; podupirao je podlakticama oslo njenim na butine. Pablito je sedeo lako povijen, dre i ruke na stomaku. Zatim primetih da sam poloio ruke preko trbuha i uhvatio se za kou sa strane. Tako sam se snano epao da me je zabolelo. Don Huan suvo promrmlja obraajui se svoj trojici. Morate netremino gledati u nagual, ree on. Sve misli i rei moraju biti izbrisane. Ponovio je to vie puta. glas mu je bio udan i meni, kao takav, nepoznat; podseao me je na utanje krljuti guterove koe. To poreenje bilo je oseanje, ne svesna misao. Svaka re mu se ljutila, poput krlju ti; u njima je bilo nekog jezivog ritma; bile su prigu ene, suve, kao blag kaalj; ritmino mrmljanje preto eno u komandu. Don Henaro je nepomino stajao. Kad se zabuljih u njega, ne m o g o h da zadrim njegovu sliku, i oi mi se nehotice ukrstie. U tom stanju primetih ponovo neku udnu svetlost u don Henarovom telu. Oi poee da mi se sklapaju, ili da suze. Don Huan mi priskoi u pomo. uh gde mi nareuje da ne ukrtam oi. Osetih lak udarac u glavu. Oito me pogodio nekim oblutkom. Videh ga kako odskae po stenju blizu mene.

Mora da je pogodio i Nestora i Pablita; zauh kako i ti drugi obluci odskakuju po stenama. Don Henaro zauze nekakvu udnovatu plesnu pozu. Kolena su mu bila savijena, ruke ispruene, a prsti raireni. Izgledao je tako kao da e se svakog trenutka zavrteti; u stvari, on se okrete samo pola kruga i tad bi povuen nagore. Jasno sam opazio da je sajlom nekog dinovskog guseniara bio podignut na sam vrh hridine. Moja percepcija tog podizanja bila je najud nija meavina vizuelnih i telesnih oseaja. Pola sam vi deo a pola osetio njegov uzlet na vrh. Bilo je neega to je izgledalo ili se osealo kao neka veza ili nekakva skoro nevidljiva nit svetlosti koja ga je povukla uvis. Taj njegov let nisam video onako kako bih pogledom pratio pticu u letu. Njegovo kretanje nije imalo linijski tok. Nije mi trebalo da diem glavu da bih ga zadrao u polju svoje vizije. Video sam onu nit kako ga povla i, zatim osetio kako se njegovo telo pokree, ili sam to osetio telom, i sledeeg trenutka bio je na samom vrhu hridine, vie desetina metara iznad zemlje. Posle nekoliko trenutaka sunovratio se odozgo. Ja osetih njegov pad i nehotino zareah. Don Henaro ponovi svoj poduhvat jo 3 puta. Svaki put, moja percepcija bila je u skladu s tim. Pri likom njegovog poslednjeg skoka uvis, mogao sam ja sno razabrati skupinu veza koje su isijavale iz njegovog stomaka, i sudei po nainu na koji su se te veze nje govog tela kretale, znao sam kad se sprema da uzleti ili spusti. Kad se spremao da skoi uvis, veze su se izvijale navie; suprotno se deavalo kad se spremao da skoi dole; veze bi se tad povijale nadole prema zemlji. Posle svoga etvrtog skoka, don Henaro nam prie i sede pored Pablita i Nestora. Tad istupi don Huan i stade na ono mesto gde je malo pre toga stajao don Henaro. Neko vreme stajao je nepomino. Don Henaro dade Pablitu i Nestoru neka kratka uputstva. Nisam mogao razumeti ta im je rekao. Letimice ih pogledah i videh da je i jednog i drugog naterao da uzmu po kamen i stave ga na pupak. Pitao sam se da li da i ja

to uinim, kad mi on ree da se ta mera predostronosli ne odnosi na mene, ali da bih, bez obzira na to, trebalo da imam neki kamen nadohvat ruke u sluaju da mi pozli. Don Henaro glavom pokaza da treba netre mice da gledam don Huana, dodavi jo neto nerazum ljivo; on ponovi svoje rei, i mada ih nisam razumeo, znao sam da je to, manje-vie, ona ista formula koju je don Huan ve iskazao. Rei nisu zaista bile vane; vaan je bio njihov ritam, ona suvoa glasa, suvoa kao ka alj. Bio sam siguran da je tom odsenom ritmu, bez obzira na to kojim jezikom je don Henaro govorio, taj jezik odgovarao vie nego panski. Don Huan uini isto to i maloas don Henaro, ali umesto da skoi uvis, on se stade brzo okretati, kao gimnastiar. Polusvesno sam oekivao da e ponovo stati na noge. On to nije uinio. Nastavio je da se okree metar iznad zemlje. Njegovi okreti su u poetku bili vrlo brzi, a zatim se usporie. S mesta na kom sam bio, mogao sam videti da don Huanovo telo visi, kao maloas don Henarovo, o kao konac tankoj niti svetlosti. Lagano se okretao kao da nam daje vremena da ga dobro zagledamo. Onda poe da uzlee; postizao je visinu sve dok nije dospeo na vrh hridine. Don Huan je, zapravo, plutao kao da nema telesne teine. Njegovo okretanje bilo je sporo i podsealo me na nekog astro nauta u kosmosu koji lebdi u besteinskom stanju. Dok sam ga posmatrao, poe da mi se vrti u glavi. Oseaj da e mi pozliti kao da ga podstac da povea brzinu. Odmakao se od hridine i, kako dobi na brzini, meni sasvim pozli. Zgrabih onaj kamen i stavih ga na stomak. Pritiskao sam ga to sam jae mogao. Njegov dodir me malo umiri. Taj postupak omogui mi kratak predah. Iako nisam isputao iz vida don Huana, ipak sam naruio koncentraciju. Pre nego to sam posegnuo za kamenom, osetio sam da ta brzina koju zadobija njegovo plutajue telo rasipa njegovu figuru; izgledalo je poput baenog diska, a zatim kao neka svetlost koja se obre kao vreteno. Poto sam stavio onaj kamen na stomak, njegova brzina se smanjila; liio je na neka kav eir koji pluta kroz vazduh, na nekog deijeg zmaja koji je vijorio na vetru.

Kretanje tog zmaja unese jo veu pometnju. Pripade mi nesavladiva muka. uh lepet ptiijih krila i posle kratke nesigurnosti znao sam da je dogaaj zavren. Oseao sam takvu muninu i iscrpljenost da sam odmah legao da spavam. Mora biti da sam samo dremnuo. Otvorio sam oi kad me je neko prodrmao za ruku. Bio je to Pablito. Ree mi paninim glasom da ne smem da zaspim jer emo u tom sluaju svi umreti. Traio je da krenemo iz istih stopa, pa makar se mo rali vui na sve 4. On je, takoe, izgledao fiziki iscrpljen. Ja sam, u stvari, smatrao da bi trebalo pre spavati na tom mestu. Najstranija mi je bila pomisao da sad po noi poemo do mojih kola. Pokuah da u to uverim Pablita, koga je hvatala sve vea panika. Nestoru je bilo toliko zlo da mu je bilo potpuno sve jedno. U krajnjem oajanju, Pablito sede na zemlju. Ja sam se trudio da sredim misli. U meuvremenu se spustio mrak, premda je bilo jo dovoljno svetlosti da raspoznamo stenje oko nas. Tiina je bila savrena i smirujua. Potpuno utonuh u nju, ali me odjednom neto natera da skoim; uo sam kako se u daljini skrila grana. Nesvesno se okrenuh prema Pablitu. On kao da je znao ta me spopalo. Zgrabismo Nestora ispod pazuha i gotovo ga digosmo. Vukli smo ga i trali. On je, oevidno, jedini znao put. S vremena na vreme bi nam kratko rekao kud da idemo. Nisam se brinuo zbog onoga to smo uinili. Pa nja mi je bila usredsreena na levo uvo, koje kao da je bilo nezavisan deo mog tela. Neko oseanje u meni teralo me je da esto zastajkujem i oslukujem oko sebe. Znao sam da nas neto prati. Bilo je to neto masivno; drobilo je u hodu sitno kamenje. Nestor se bio donekle pribrao i sam iao pridra vajui se pokatkad za Pablitovu ruku. Zaosmo u neki umarak. Ve se bilo potpuno smrklo. Tad zauli iznenadan i vrlo glasan pucanj. Kao da je pucao neki dinovski bi koji je kresao vrho ve drvea. Nad glavom osetih talas nekakvog mrekanja. Pablito i Nestor vrisnue i zagrebae svom snagom

odatle. Hteo sam da ih zaustavim. Nisam bio siguran da li mogu da trim po mraku. Ali tad uh i osetih nekakvo teko disanje neposredno iza sebe. Uhvati me neopisiv strah. Sva trojica smo trali sve do kola. Nestor nas je vodio na neki nepoznat nain. Mislio sam da ih odvezem kui i zatim odem u grad u hotel. Ni za ta na svetu nisam eleo da idem don Henaru; no Nestor nije hteo da izae iz kola, ali to nismo hteli ni Pablito ni ja. Na kraju doosmo Pablitovoj kui. Poslao je Nestora da kupi pivo i koka-kolu, dok su nam njegova majka i sestre pripremale veeru. Nestor napravi vic i zapita da li bi najstarija sestra mogla poi s njim da ga zatiti ako ga nekim slua jem napadnu psi ili pijanci. Pablito se nasmije i ree da mu je Nestor poveren na uvanje. Ko ti ga je poverio? zapitah. Mo, naravno! odgovori on. Nestor je svoje vremeno bio stariji do mene, ali mu je Henaro neto uinio i sad je mnogo mlai. I sam si to video, zar ne? ta mu je don Henaro uinio? upitah. Kapira, ponovo ga je uinio detetom. Bio je pre vie uobraen i teak. Umro bi da se nije podmladio. Bilo je neega zaista iskrenog i milog u Pablitu. Porazila me jednostavnost njegovog objanjenja. Nestor je odista bio mladi; ne samo to je tako izgledao, ve se i ponaao kao neduno dete. Nisam sumnjao u to da se on tako iskreno i osea. Ja se brinem o njemu, nastavi Pablito. Henaro kae da je ast voditi rauna o jednom ratniku. Nestor je dobar ratnik. Oi mu zasijae kao u don Henara. Snano me po tapa po leima i nasmeja se. Poeli mu sreu, Karlitos, ree. Poeli mu sreu. Bio sam vrlo umoran. U meni poe da raste neko udno oseanje srene tuge. Rekoh mu da tamo gde ja ivim ljudi jedni drugima retko kad ele sreu. Znam, ree on. To se i meni deavalo. Ali sad sam ratnik i sebi mogu da dozvolim da mu poelim sreu.

VRAEVA STRATEGIJA

Kad sam kasno ujutro doao don Henaru, don Huan je ve bio tamo. Pozdravih ga. Hej, ta ti se dogodilo. Henaro i ja smo te ekali celu no, ree on. Znao sam da se ali. Oseao sam se rastereenim i srenim. Smiljeno sam odbijao da se zadrim na bilo emu to sam jue doiveo. Meutim, u tom tre nutku moja radoznalost bila je nesavladiva i ja ga zapitah o tome. O, bila je to samo prosta demonstracija svega onoga to bi trebalo da zna pre nego to dobije ob janjenje vraeva, ree on. Ono to si jue uinio nagnalo je Henara da oseti da si sledio njegove pre poruke. Jue si razvio krila svoje percepcije. Bio si jo krut, ali si, ipak opazio sve dolaske i odlaske nagnala; drugim reima, video si. Takoe si potvrdio neto to je u ovom trenutku vanije od vienja, a to je injenica da sad moe svoju panju koja ne luta da usredsredi na nagual. To je ono iz ega e proizii poslednja stvar, objanjenje vraeva. Pablito i ti dobiete ga u isto vreme. Dar je moi biti praen jednim tako dobrim ratnikom. To je, izgleda, bilo sve to je hteo da kae. Malo zatim zapitah za don Henara. U blizini je, ree on. Otiao je u bunje da natera planine da zadrhte.

U tom trenutku uh neki udaljeni tutanj slian potmuloj grmljavini. Don Huan me pogleda i nasmeja se. Naterao me da sednem i zapitao da li sam jeo. Kad sam odgovorio da jesam, on mi prui moju sve sku i povede me na don Henarovo omiljeno mesto, do jednog velikog kamena na zapadnoj strani kue, odakle se videla duboka gudura. Sad mi je potrebna sva tvoja panja, ree don Huan. Panja u onom smislu kako je shvatanju rat nici: pravi zastanak, koji e omoguiti da te objanjenje vraeva potpuno prome. Na kraju smo naeg zadatka; data su ti sva neophodna uputstva i sad mora stati, osvrnuti se i preispitati korake koje si dosad uinio. Vraevi kau da je to jedini nain da se sjedine neija postignua. Sasvim je sigurno da bih vie voleo da ti sve ovo kaem na tvom mestu moi, ali Henaro je tvoj dobroinitelj, pa ti njegovo mesto moe vie ko ristiti u jednoj takvoj stvari kakva je ova. To to je podrazumevao pod mojim mestom moi bio je vrh jednog breuljka u pustinji na severu Mek sika, koji mi je pokazao pre nekoliko godina i dodelio mi da bude osobno moj. Treba li samo da sluam i da ne beleim? upitah. Ovo je zaista varljiva stvar, ree on. S jedne strane, potrebna mi je_ tvoja potpuna panja, a s druge, tebi je potrebno da bude miran i siguran u sebe. Ti nema drugog naina da bude prirodan sem da pie, i zato je ovo trenutak da iskae svu svoju linu snagu da bi ispunio neispunjiv zadatak da bude ti a da pri tom to nisi. Pljesnu se po butini i nasmeja. Rekao sam ti ve da sam ja zaduen za tvoj tonal a Henaro za tvoj nagual, nastavi on. Dunost mi je bila da ti pomognem u svemu onome to se ticalo tvog tonala, i sve to sam s tobom, ili tebi, uinio, uinio sam da bih ispunio jedan jedini zadatak, zadatak i enja i preureivanja tvog ostrva tonala. To je moj posao kao tvog uitelja. Henaro, kao tvoj dobroinitelj, ima zadatak da ti neosporivo pokae nagual i put do njega.

ta podrazumeva pod ienjem i preureivanjem ostrva tonala? upitah. Podrazumevam temeljitu promenu o kojoj sam ti govorio od prvog dana kad smo se sreli, ree on. Rekao sam ti mnogo puta da se iz osnova mora promeniti ako eli da uspe na putu znanja. Ta promena nije promena raspoloenja, stavova ili shvatanja; ona kao nunu posledicu ima preobraaj ostrva tonala. Ti si taj zadatak izvrio. Da li misli da sam se promenio? upitah. On zastade, a onda se glasno nasmeja. Glup si kao i uvek, odgovori. Pa ipak, nisi isti. Shvata ta mislim? Podsmevao se mom beleenju i ree da mu ne dostaje don Henaro koji bi uivao u besmislenosti mog zapisivanja objanjenja vraeva. Uitelj bi upravo na ovom mestu obino rekao svom ueniku da su doli na poslednju raskrsnicu, nastavi on. Bila bi to, ipak, obmana ako bi se tako reklo. Po mom miljenju, nema konane raskrsnice, nema konanog koraka ni prema emu. A budui da je tako, ne bi trebalo da bude nikakve tajnovitosti ni oko jednog dela nae sudbine kao svetlosnih bia. Lina snaga odluuje o tome ko moe a ko ne moe imati koristi od nekog otkria; iz iskustva sa svojim dru govima znam da je samo njih nekoliko bilo voljno da slua; a od tih nekoliko, jo manje bi ih bilo voljno da dela onako kako im se kae; a od tih koji su voljni da delaju, tek nekolicina ima dovoljno line snage da izvue korist iz svojih dela. Dakle, ta tajna oko objanjenja vraeva svodi se na rutinu, moda na rutinu koja je isto tako prazna kao i svaka druga. U svakom sluaju, zna o tonalu i nagualu, koji predstavljaju bit objanjenja vraeva. Znati o njima, ini se da je potpuno bezopasno. Sedimo sad ovde i bezbrino priamo kao da su nekakva obina tema za razgovor. Ti hladnokrvno pie kao to si godinama inio. Pejza oko nas slika je spokoja. Rano je popodne, dan je divan, a okolne planine nas zatitniki okruu ju. ovek ne treba da bude vra pa da shvati da je ovo mesto, koje govori o Henarovoj moi i bespre-

kornosti, najbolja zaleina za otvaranje vrata; jer ja Upravo to danas inim otvaram vrata za tebe. Ali pre nego to se usudimo da uemo na njih, potrebno je poteno upozorenje; od uitelja se oekuje da iskre no upozori svog uenika da su bezopasnost i spokoj ovog trenutka samo privid, da se pred njim otvara ambis bez dna i da kad se ta vrata jednom otvore, nema vie naina da se ponovo zatvore. Za trenutak je zautao. Oseao sam se rastereenim i srenim; sa don Henarovog mesta osobite naklonosti pruao se pogled od kojeg zastaje dah. Don Huan je bio u pravu; dan i pejza bili su vie nego divni. Hteo sam da budem zabrinut zbog njegovih opomena i upozorenja, ali je ta tiina oko mene nekako suzbijala sve moje napore, te uhvatih sebe kako se nadam da o opasnostima moda govori samo u metaforikom smislu. Don Huan iznenada poe opet da pria. Godine napornog vebanja samo su priprema za ratnikov opasni sastanak sa . .. Ponovo zastade, pogleda me kiljei, i zakikota se. .. . sa bilo im to lei tamo, iza te granice, ree on. Zamolih ga da ini objasni svoje zloslutne izjave. Objanjenje vraeva, koje uopte ne izgleda kao neko objanjenje, smrtonosno je, ree on. ini se bezopasnim i oaravajuim, ali im mu se ratnik pre pusti, ono zadaje udarac kojem niko ne moe izmai. Prsnu u glasan smeh. Dakle, budi spreman na najgore, ali ne uri i ne budi u panici, nastavi on. Nema vie vremena, pa ipak, okruen si venou. Kakav paradoks za tvoj razum! Don Huan ustade. Skide kamenie i grudvice zem lje sa glatkog tanjirastog udubljen ja i tu komotno sede, naslonjen na stenu, okrenut ka severozapadu. Po kaza mi jedno drugo mesto na kome mogu udobno i sam da se smestim. Seo sam levo od njega, okrenut takoe prema severozapadu. Kamen je bio topao i smi rivao me, titio. Bio je blag dan; duvao je neki povetarac koji je toplotu popodnevnog sunca inio vrlo

prijatnom. Skidoh eir, ali je don Huan uporno na stojao da ga zadrim. Okrenut si sad u pravcu svog mesta moi, ree on. Ono predstavlja potporu koja te moe zatititi. Danas su ti potrebne sve potpore koje moe da isko risti. I tvoj eir moe biti jedna od njih. Zato me upozorava, don Huane? ta e se stvar no dogoditi? upitah. To to e se danas dogoditi zavisi od toga ima li ili nema dovoljno line snage da usredsredi svoju nepokolebljivu panju na krila svoje percepcije, ree on. Oi su mu se sijale. Kao da je bio uzbueniji nego ikad dotad. Mislio sam kako u njegovom glasu ima neega neobinog, moda neke njemu neprimerene ner voze. Ree da ova prilika zahteva da mi upravo na mestu osobite naklonosti mog dobroinitelja ukratko po novi sve to je preduzeo u svome nastojanju da mi pomogne da oistim i preuredim svoje ostrvo tonala. Njegovo ponavljanje bilo je do detalja precizno i tra jalo je nekih 5 sati. Briljantno i jezgrovito izloio mi je sve to je inio sa mnom od prvog dana kad smo se sreli. Iz njega je naviralo kao kroz provaljenu bra nu. Nisam bio spreman za njegova otkria. Navikao sam bio da budem agresivan ispitiva; dakle, gledati pred sobom don Huana koji je uvek nerado govo rio kako sutinu svojih tehnika rasvetljava na jedan tako akademski nain bilo je isto tako zapanjujue kao i njegovo noenje odela u Meksiko Sitiju. Njegovo vla danje jezikom, teatralne pauze u govoru i izbor rei bili su tako neobini da nisam imao nain da ih ra cionalno objasnim. Ree da u ovom trenutku uitelj treba da se obraa ratniku biranim reima, da su taj nain njegovog govora i jasnoa njegovog objanjenja samo delovi njegovog poslednjeg trika, i da e sve to je inio tek na kraju imati za mene smisla. Go vorio je bez prekida, sve dok nije zavrio svoje iz laganje. Ja bez ikakvog svesnog napora zapisah sve to je rekao. Hajde da ponem tako to u rei da uitelj nikad ne trai svoje uenike i da niko ne moe iz-

moliti da bude poduavan, ree on. Na uenika uvek ukazu je tuki predznak. Ratnik koji bi mogao postati Uitelj mora biti budan da bi iskoristio svoju mini malnu ansu. Video sam te pre no to smo se sreli; Imao si dobar tonal, kao i ona devojka u Meksiko Sitiju. Poto sam te video, ekao sam, otprilike onako kako smo one noi ekali onu devojku u parku. De vojka je prola ne obraajui panju na nas. Ali tebe je k meni doveo neki ovek koji je pobegao im je istresao svoje brbljarije. Ti si ostao i, sueljen sa mnom, takoe si lupetao gluposti. Znao sam da moram brzo delati da bih te ulovio; i ti bi morao tako da postu pi da ti se ona devojka obratila. Ono to sam tad uinio bilo je to da sam te zgrabio svojom voljom. Don Huan je imao na umu neobian nain na koji me je pogledao onog dana kad me je sreo. Bio je upravio svoj netremian pogled u mene tako da sam osetio neobjanjivu prazninu, ili otupelost. Nisam mo gao nai nikakvo logiko objanjenje za svoju reakci ju, i uvek sam verovao da sam se posle naeg prvog susreta vraao da ga vidim samo zato to sam bio opsednut tim pogledom. Tako sam mogao najbre da te ulovim, ree on. Bio je to direktan udarac tvom tonalu. Umrtvio sam ga usredsredujui svoju volju na njega. Kako si to uinio? upitali. Ratnik upravlja svoj netremini pogled u desno oko one osobe koju gleda, ree on. Time zaustavlja njen unutranji dijalog, i tad poinje da dela nagual; otud je ta radnja opasna. Kad prevlada nagual, makar i za trenutak, nema naina da se opie ta telo pre ivljava. Znam da si proveo sate i sate pokuavajui da sazna ta si osetio, ali da ni do danas nisi u tome uspeo. Pa ipak, ja sam postigao ono to sam hteo. Ulovio sam te. Rekoh da se jo uvek seam kako zuri u mene. To zurenje u desno oko nije zurenje, ree on. Pre bi se moglo rei da je to snano grabljenje kojim neko posee kroz oko te druge osobe. Drugim reima, grabi se neto to je iza oka. Onaj ko to ini ima odreen fiziki oseaj da dri neto svojom voljom.

Protegao se i navukao eir na elo. Ovo je, naravno, samo nain da se to kae, nasta vi on. Nain da se objasne udni fiziki oseaji. Naredio mi je da prestanem s pisanjem i da ga pogledam. Ree da e blago zgrabiti moj tonal svojom voljom. Oseaj koji sam doiveo bio je po navljanje onoga to sam osetio kada smo se prvi put sreli, i u drugim prilikama kad me je don Huan pri moravao da osetim kako me njegov pogled dodiruje u fizikom smislu te rei. Ali kako me to natera da osetim da me dodiru je, don Huane? ta zapravo ini? upitah. Nema naina da se to tano opie, ree on. Neto naglo izvire odnekud oko pupka; to neto ima svoj pravac i moe se usredsrediti na bilo ta. Tad ponovo osetih kako neto poput kleta blago stee neki neodreeni deo mene. To uspeva jedino onda kad ratnik naui da usredsredi svoju volju, objasni don Huan poto skrenu pogled u stranu. Nema naina da se ona veba, te stoga nisam preporuivao ili podsticao njeno korienje. U odreenom trenutku u ratnikovom ivotu, to se jed nostavno dogodi. Niko ne zna kako. utao je neko vreme. Osetih se sasvim bistrim. Don Huan iznenada ponovo poe da pria. Tajna je u levom oku, ree on. Kad ratnik ide putem znanja, on svojim levim okom moe sve da vidi. Ratnikovo levo oko obino udno izgleda; katkad je stalno van fokusa, ili je manje od desnog, ili krupnije ili je ve na neki nain drugaije. Pogledao me i aljivo se pretvarao da mi ispituje levo oko. Odmahnuo je glavom s podrugljivim neodo bravanjem i zakikotao se. Poto je uenik ulovljen, poinje uenje, nastavi on. Uitelj ga najpre upoznaje s idejom da je ovaj svet koji mi vidimo samo slika, opis tog sveta. Svaki uiteljev napor upravljen je na to da sve to ueniku i dokae. Ali, oveku je, izgleda, najtee da prihvati tu stvar; spokojno smo zarobljeni naim pogledom na svet koji nas prisiljava da oseamo i delamo tako kao

da znamo sve o njemu. Uitelj, od samog poetka svog delanja, tei da odstrani taj pogled. Vraevi to nazi vaju prekidanjem unutranjeg dijaloga, i uvereni su da je to najvanija tehnika koju uenik moe da naui. Da bi se odstranio pogled na svet koji ovek od roenja ima, nije dovoljno samo odluiti ili to eleti. oveku je potreban praktian zadatak; praktinim za datkom naziva se pravi nain hoda. To se ini bezo pasnim ili besmislenim. Kao ni sve drugo to ima mo u sebi ili po sebi, tako ni pravi nain hoda ne privlai panju. Ti si ga shvatio i gledao, najmanje nekoliko godina, kao poseban nain ponaanja. Sve doskora ti nije palo na um da je to bio najefikasniji nain da prekine svoj unutranji dijalog. Kako to pravi nain hoda prekida unutranji dijalog? upitah. Taj poseban nain hoda proima tonal, ree on. On ga preplavljuje. Shvata, panja tonala mora biti okrenuta prema njegovim tvorevinama. U stvari, pa nja je ta koja stvara red u svetu, na prvom mestu; dakle, tonal mora biti obazriv prema elementima svoga sveta kako bi ih ouvao, i mora, povrh svega, da po dri pogled na svet kao unutranji dijalog. Ree da je pravi nain hoda trik. Ratnik, kao prvo, preplitanjem svojih prstiju skree panju na ruke; a zatim gledajui, neusredsredenog pogleda, u bilo koju taku ispred sebe na luku koji poinje od vrha njego vih stopala a zavrava se negde iznad horizonta, on doslovno preplavljuje svoj tonal informacijama. To nal je, bez svog jedan prema jedan odnosa sa ele mentima svog opisa, nesposoban za prianje sa samim sobom, pa se tako ovek smiruje. Don Huan je objasnio da poloaj prstiju nije uopte bitan, i da je jedina svrha toga da se skrene pa nja na ruke njihovim neuobiajenim uplitanjem, ali da je, meutim, vaan nain na koji pogled, namerno neusredsreen, otkriva veliki broj osobina sveta a da mu one nisu jasne. Dodade da su oi u tom stanju sposobne da izdvoje detalje koji prebrzo protiu kad se normalno gleda.

Uporedo sa pravim nainom hoda, nastavi don Huan, uitelj mora nauiti svog uenika jo jednoj, ak suptilnijoj mogunosti: mogunosti delanja lienog verovanja, lienog oekivanja nagrade delanja tek efa radi. Ne bih preterao ako bih rekao da uiteljev poduhvat zavisi od toga koliko dobro i skladno vodi svog uenika u ovoj naroitoj vetini. Rekoh don Huanu da se ne seam da je ikad govorio o delanju tek efa radi kao o nekoj poseb noj tehnici; jedino ega sam se mogao setiti bili su njegovi stalni ali nepovezani komentari o tome. On se nasmeja i ree da je njegovo izvrdavanje bilo tako veto da to nisam primetio sve do danas. Onda me podseti na sve one besmislene, aljive zadatke koje mi je davao svaki put kad bih doao k njemu. Na nemogue poslove poput redanja drva za potpalu po veliini, crtanja prstom po praini neprekidnog lanca koncentrinih krugova oko cele k u e , ienja praine s kraja na kraj, i tako redom. U te zadatke spadali su i domai zadaci, kao, na primer, noenje crne kape, vezivanje prvo leve cipele, ili stezanje opasaa zdesna nalevo. Razlog to ih nikad drukije nisam uzimao sem kao ale bilo je to to mi je redovno govorio da ih zaboravim onda kad sam ih ve bio prihvatio kao svoje uobiajene radnje. Kad je ukratko izloio sve zadatke koje mi je davao, primetio sam da je, terajui me da izvravam besmislene svakodnevne obaveze, u meni stvarno usa dio ideju da delam ne oekujui zaista nita zauzvrat. Meutim, prekidanje unutranjeg dijaloga je oko snica sveta vraeva, ree on. Ostale radnje su samo potpora; jedino to one ine je to da ubrzavaju pre kidanje unutranjeg dijaloga. Rekao je da se za to bre zaustavljanje unu tranjeg dijaloga koriste dve glavne radnje ili tehnike: brisanje line istorije i sanjanje. Podsetio me da mi je na poetku mog uenja dao nekoliko posebnih metoda za menjanje moje linosti. Ja sam ih zapi sao u svojim belekama i tokom godina nisam mislio na to, sve dok nisam shvatio njihov znaaj. Ti posebni

metodi delovali su u prvom trenutku kao neka idiosinkratika sredstva koja treba da me nateraju da promenim svoje ponaanje. Razjasnio je da je vetina uitelja u tome da svrati uenikovu panju sa glavnih pitanja. Oit primer te vetine bila je injenica to sve do danas nisam shvatio da me zapravo trikovima naveo na uenje onoga najbitnijeg: da delam ne oekujui nagradu. Ree da je, shodno logici stvari, usredsredio moje interesovanje na ideju vienja koje se, ispravno shvaeno, bavi nagualom, neizbenim krajnjim re zultatom uenja; ali neostvarljivim zadatkom kao za datkom po sebi. ta je bila svrha takvog varanja? upitah. Vraevi su uvereni da smo mi gomila bezveznjaka, ree on. Nikada se ne moemo dobrovoljno okaniti nae bezvezne kontrole, i zato moramo biti prevareni. Tvrdio je kako je, nateravi me da obratim panju na laan zadatak, zadatak uenja da vidim, uspeno postigao 2 stvari. Prvo, da je naznaio neposredan susret s nagualom, ne spominjui ga, i drugo, da me je prevario tako da prave stvari u njegovom uenju smatram nevanim. Brisanje line istorije i sanjanje nikad mi nisu bili tako vani kao vienje. Smatrao sam ih vrlo zabavnim radnjama. ak sam mislio da su to vebe za koje imam najveu sposobnost. Najveu sposobnost, ree on podrugljivo poto je sasluao moje primedbe. Uitelj nita ne sme da prepusti sluaju. Rekao sam ti da si bio u pravu kad si mislio da te varam. Problem je u tome to si bio uveren da je to varanje imalo za cilj da nasamari tvoj razum. Za mene, varanje je imalo za cilj da ti odvrati panju, ili da je uhvati u klopku, ve kako je to sluaj zahtevao. Pogledao me je kiljei i rukom, kao da isti, po kazao oko nas. Tajna svega ovoga lei u neijoj panji, ree on. ta hoe time da kae, don Huane? Sve ovo postoji samo zbog nae panje. Eto ovaj kamen pored kojeg sedimo predstavlja to kamen,

jer smo primorani da mu posvetimo panju kao ka menu. Hteo sam da mi objasni tu ideju. On se nasmeja i, kao da me optuuje, uperi prst u mene. Ovo je obnavljanje, ree on. Do toga emo doi kasnije. Izjavio je da sam se zbog njegovih izvrdavanja zainteresovao za brisanje line istorije i sanjanje. Ree da bi uinak te dve tehnike bio krajnje opasan ako bi se one primenile u celini, i da se on, kao i svaki uitelj, brine da svom ueniku ne dozvoli da uini ma ta to bi ga odvelo u zastranjivanje i morbidnost. Brisanje line istorije i sanjanje treba jedino da pripomognu, ree on. Ono to je svakom ueniku potrebno da ga brani, jesu usmerenost i snaga. Zato ga uitelj upoznaje s ratnikovim nainom, odnosno s ratnikim nainom ivljenja. To je ta spona koja spaja sve u vraevom svetu. Malo-pomalo, uitelj mu mora kriti put i razvijati ga. Bez krepkosti i trezvenosti ratnikovog naina nema mogunosti da se izdri na putu znanja. Don Huan ree da se u uenju ratnikovog naina uenikova panja mora pre zarobiti nego skrenuti na neto, i da je on to postigao tako to me izbacivao iz mojih uobiajenih ivotnih koloseka svaki put kad bih doao da ga posetim. Nae lutanje po pustinji i planinama bilo je sredstvo da se to postigne. Taj manevar kojim se posluio da preinai logiku moga svakodnevnog sveta putem dugih pcaenja i lova bio je jo jedan primer njegovog sistema koji tad ni sam shvatio. Moja pometnja poticala je upravo otud to nisam znao te njegove trikove, pa mi je panja morala biti usredsreena na sve to je don Huan radio. Kakav tos! ta kae? upita on i nasmeja se. Ja se nasmejah sa strahopotovanjem. Nisam nikad primetio da je bio tako sraunat. On zatim nabroja sve ono to je preduzimao da bi vodio i zarobljavao moju panju. Kad je zavrio s tim, dodade da uitelj u obzir mora uzeti uenikovu linost,

i da u mom sluaju mora biti paljiv zato to sam na prasit i to mi malo treba pa da se ubijem iz oajanja. Sto si ti neki apsurdan ovek, don Huane, rekoh podrugljivo, a on prsnu u glasan smeh. Objasni mi da se ue jo 3 tehnike da bi se lake izbrisala lina istorija. To su: gubljenje samovanosti, preuzimanje odgovornosti i korienje smrti kao savetnika. Te tehnike uile su se zato to bi, bez njihovog korisnog uinka, brisanje line istorije za posledicu imalo uenikovu neuravnoteenost, izbegavanje iskrenih odgovora i nepotrebnu sumnju u sebe i svoje postupke. Don Huan me zapita koja mi je reakcija bila najprimerenija u trenucima stresa, frustracije i razoara nja pre nego to sam postao uenik. Ree da je nje gova reakcija na to bila gnev. Ja navedoh da je moja bila samosaaljenje. Iako toga nisi svestan, trebalo bi da ti glava ot padne pa da to oseanje uini prirodnim, ree on. Zasad nema naina da se seti koliko ti je napora trebalo da samosaaljenje uini osobinom svoga ostrva. Samosaaljenje kao lanog svedoka svega to si uinio. Ono ti je bilo nadomak ruke, spremno da ti pomogne. Ratnik smatra da je smrt mnogo posluniji savetnik, koji takoe moe bili pozvan da svedoi o svemu to ovek ini, ba kao samosaaljenje ili gnev. Po svemu sudei, ti si posle jedne neizmerne borbe nauio da sebe saaljeva. Ali, ti takoe moe na isti nain nauiti da osea svoj predstojei kraj, i tako moe nauiti i to da ti ideja sopstvene smrti bude uvek pri ruci. Kao savetnik, samosaaljenje je nitavno u odnosu na smrt. Don Huan je zatim istakao da u ideji promene postoji samo prividna protivrenost; s jedne strane, svet vraeva pozivao je na drastian preobraaj, a s druge, objanjenje vraeva govorilo je da je ostrvo tonala celovito i da se sa njega ne moe ukloniti ni jedan jedini inilac. Promena, dakle, nije podrazumevala brisanje bilo ega, ve pre preinaavanje upo trebe tih inilaca.

Uzmimo, na primer, samosaaljenje, ree on. Nema naina da ga se zauvek otresemo; ono ima od reeno mesto i karakter na tvom ostrvu, odreenu prepoznatljivu fasadu. Otuda, svaki put kad se ukae prilika, samosaaljenje postaje aktivno. Ono ima svoju istoriju. Ako bi promenio fasadu samosaaljenja, uklonio bi ga s njegovog dominantnog poloaja. Zapitah ga da mi objasni znaenje svojih metafo ra, naroito ideju menjanja fasada. Ja sam to shvatio kao, verovatno, igranje vie istovremenih uloga. ovek menja fasadu preinaavanjem upotrebe inilaca ostrva, odgovori on. Uzmi ponovo za pri mer samosaaljenje. Bilo ti je od koristi zato to si oseao i sopstvenu vanost, a i to da zasluuje bolje uslove, bolje ophoenje prema sebi, ili zato to nisi bio voljan da preuzme odgovornost za postupke koji su te doveli u takvo stanje koje izaziva samosa aljenje, ili zato to si bio nesposoban da podstakne ideju svoje predstojee smrti da ti doe i uveri se u tvoja dela i posavetuje te. Brisanje line istorije i 3 tehnike koje idu uz nju predstavljaju sredstva vraeva kojima oni menjaju fasadu inilaca ostrva. Na primer, brisanjem line istorije porekao si svrhovitost samosaaljenja; da bi samosaaljenje dejstvovalo, morao bi da se osea vanim, neodgovornim, i besmrtnim. Kad bi se takva oseanja na neki nain preinaila, ti vie ne bi mogao sam sebe da saaljeva. Isto tako bilo je i sa svim drugim iniocima koje si promenio na svom ostrvu. Bez upotrebe one 4 tehnike, nikad u tome ne bi uspeo. No, promena fa sada znai jedino to da se neko manje vano mesto dodeljuje nekom prethodno vanom iniocu. Tvoje samosaaljenje jo uvek je karakteristika tvog ostrva; ono e biti na njemu u pozadini na isti nain na koji su ranije bile ideja tvoje predstojee smrti, tvoja skrom nost, ili tvoja odgovornost za sopstvene postupke. Don Huan je rekao da, poto se jednom sve te tehnike prikau, uenik stie na jednu raskrsnicu. Zavisno od svog senzibiliteta, on tad ini dve stvari. Ili prihvata zdravo za gotovo preporuke i uputstva

koje mu je dao uitelj, i dela ne oekujui nagradu, ili sve uzima kao alu i zastranjivanje. Ja primetih da sam bio zbunjen izrazom tehni ke. Uvek sam oekivao da u uti zbir jasnih uputstava, ali on mi je davao samo maglovite preporuke; stoga nisam mogao da ih ozbiljno prihvatim ili da postupam u skladu s njegovim uslovima. Bila je to tvoja greka, ree on. Otud sam mo rao da odluim da li da upotrebim mone biljke. Ove 4 tehnike mogao si iskoristiti da oisti i pre uredi svoje ostrvo tonala. One bi te odvele u nagual. No, nismo svi sposobni da prihvatimo te jednostavne preporuke. Tebi i meni je zbog toga bilo potrebno neto drugo da nas prodrma; nama su bile potrebne mone biljke. Zaista je trebalo da prou godine pa da shvatim znaaj tih don Huanovih prvih uputstava. Neobino dejstvo koje su psihotropne biljke imale na mene dovelo me je u zabludu da je njihovo korienje oko snica uenja. Bio sam u to uveren sve do pred kraj svog uenja, kada sam shvatio da su znaajni pre obraaji i otkria vraeva uvek bili injeni pri istoj svesti. ta bi se dogodilo da sam tvoje preporuke oz biljno prihvatio? upitah. Dospeo bi u nagual, odgovori on. Ali, zar bih u nagual dospeo bez dobroinitelja? To odreuje mo u zavisnosti od tvoje besprekornosti, ree on. Da si ozbiljno upotrebio one e tiri tehnike, sakupio bi dovoljno line snage da nae dobroinitelja. Bio bi bezgrean i mo bi ti otvorila sve neophodne puteve. To je pravilo. Zato mi nisi dao vie vremena? upitah. Imao si ga dovoljno, ree on. Mo mi je to pokazala. Jedne noi dao sam ti da rei jednu zago netku; trebalo je da nae svoje korisno mesto ispred vrata moje kue. Te noi si, pod mojim pritiskom, sjajno to izveo i ujutru si zaspao na jednom poseb nom kamenu koji sam tu stavio. Mo mi je pokazala da te treba nemilosrdno gurati, inae ne bi nita postigao.

Da li su mi mone biljke pomogle? upitah. Naravno, ree on. Otvorile su te i preinaile tvoj pogled na svet. Mone biljke u tom pogledu imaju isto dejstvo na tonal kao i pravi nain hoda. I jedno i drugo ga plave obavetenjima i tako prekidaju unut ranji dijalog. Te biljke su odline za to, ali ubiraju i danak. Neizrecivo unitavaju telo. To je njihov ne dostatak, naroito avolje trave. Ako si znao da su tako opasne, zato si mi ih onda toliko davao, mislim, onako esto? upitah. On me uveravao da je detalje tog postupka odre dila mo. Ree da je, iako se trai da se sa svim ue nicima u lekcijama obrauju iste stvari, njihov tok za svakog drukiji, i da me je stalno upozoravao na to da mene treba goniti da bih se bilo ega prihvatio. Imao sam posla s drskim besmrtnim biem koje nije imalo potovanja prema svom ivotu ni prema svojoj smrti, ree on smejui se. Ja izneh injenicu da je opisao i objasnio te biljke antropomorfnim izrazima. Prema njima se uvek odnosio kao da su linosti. On odgovori da je to bilo propisano sredstvo da se uenikova panja odvrati sa prave stvari, prekidanja unutranjeg dijaloga. Ako se koriste jedino zato da zaustave unutranji dijalog, kakva je onda njihova veza sa saveznikom? zapitah. To se teko da objasniti, ree on. Te biljke vode uenika direktno u nagual, a saveznik je jedan njegov vid. Mi funkcioniemo iskljuivo pod koman dom razuma, bez obzira na to ko smo i odakle smo. Razum, naravno, moe na ovaj ili onaj nain da raz jasni sve to se nalazi u okviru njegovog pogleda na svet. Saveznik je neto to je van tog pogleda, van domena razuma. Moe se videti jedino pod komandom volje u trenucima kad je na uobiajeni pogled na svet prekinut, i zato je on, istini za volju, nagual. Vraevi, meutim, ue da opaze saveznika na najzamreniji na in, a inei tako, suvie duboko uranjaju u neki nov pogled na svet. Dakle, da bih te zatitio od takve sudbine, nisam istakao saveznika onako kako to vra-

evi obino ine. Vraevi su nauili, posle niza gene racija koje su koristile mone biljke, da svojim po gledom na svet objanjavaju sve to se oko njih deava. Rekao bih da su vraevi, koristei svoju volju, uspeli u proirivanju svoga pogleda na svet. Moj uitelj i dobroinitelj su za to najbolji primer. Oni su bili ljudi od velike moi, no nisu bili ljudi od znanja. Nikad nisu probili granice svojih irokih vidika i tako nikad nisu doli do svoje sveukupnosti, uprkos tome to su znali za nju. To ne znai da su iveli u zabludi traei stvari van svog domaaja; znali su da su pro pustili svoju ansu i da e im se sveukupnost te tajne tek na samrti otkriti. Magija im je pruila samo le timinu sliku, ali nikad pravo sredstvo da bi dospeli do njima nedostine sveukupnosti pojedinca. Dovoljno sam ti objasnio poglede vraeva ne doz voljavajui da te zarobe i povuku za sobom. Rekao sam da jedino ako ovek suprotstavi 2 pogleda na sve moe mugnuti izmeu njih i dospeti u pravi svet. Hteo sam time da kaem da ovek moe dospeti do svoje sveukupnosti jedino ako shvati da je ovaj svet samo opis, bez obzira na to da li kao takav pri pada nekom obinom oveku ili vrau. Eto gde sam ja skrenuo s tradicionalnog puta. Posle dugotrajne ivotne borbe, sad znam da to to je bitno ne lei u tome da se naui nov opis, ve da se dospe do sveukupnosti pojedinca. ovek do naguala treba da dospe ne razarajui tonal i, povrh svega, ne ozleujui svoje telo. Uzimao si one biljke sledei tana uputstva kojih sam se i sam pridravao. Jedina razlika bila je u tome to, umesto da te zaronim u njihov svet, nisam to uinio, ve to prekinuo kad sam procenio da si se dovoljno nagledao naguala. To je razlog zbog kojeg nikad nisam hteo da razmatram tvoje susrete s monim biljkama, niti da ti dopustim da o njima opsednuto pria; nije imalo smisla raz glabati o neizrecivom. Bili su to pravi odlasci u nagual, u nepoznato. Napomenuh da je moja potreba da priam o svojim percepcijama pod dejstvom psihotropnih biljki bila prouzrokovana mojom zainteresovanou da ras-

vetlim svoje pretpostavke. Bio sam uveren da mi je on uz njihovu pomo usadio u glavu seanja na ne dokuive naine opaanja. Ti doivljaji, koji bi se u ono vreme kad su se deavali mogli nazvati idiosinkratinim, a koji su bili daleko od bilo ega smisle nog, kasnije su se sabirali u znaenjske celine. Znao sam da me je don Huan svaki put veto vodio, i da je svako osmiljavanje znaenja bilo uinjeno pod nje govim vodstvom. Ne elim da istiem niti da objanjavam te do gaaje, ree on suvo. Ukoliko bismo se zadravali na objanjenjima, to bi nas vratilo pravo tamo gde ne elimo da budemo; to jest, bili bismo ponovo ba eni u neki od pogleda na svet, ovog puta mnogo iri nego ranije. Don Huan je rekao da se pred uenikom, poto mu dejstvo monih biljki prekine unutranji dijalog, otvara neizbean orsokak. Uenik tad poinje da za nemaruje celokupno svoje uenje. Po don Huanovom miljenju, ak i najmarljiviji uenik u tom trenutku pati od ozbiljnog nedostatka interesovanja. Mone biljke potresaju tonal i prete vrstini celog ostrva, ree on. Uenik se tad povlai, i to je mudro; eli da izae iz cele te zbrke. Tad mu uitelj postavlja jednu od najlukavijih zamki, dostojnog pro tivnika. Ta zamka ima 2 cilja. Prvo, ona uitelju omoguava da zadri uticaj nad svojim uenikom, a drugo, omoguava ueniku da stekne jedno gledite na koje se sme osloniti. Ta zamka je manevar kojim se u arenu izvodi dostojan protivnik. Bez njegove po moi, iako on ueniku zapravo nije neprijatelj ve samo namenjen protivnik, uenik ne bi mogao da na stavi da ide putem znanja. I najbolji ljudi odustali bi u tom trenutku kad bi oni odluivali. Suprotstavio sam ti kao dostojnog protivnika najboljeg ratnika koga ovek moe nai la Katalinu. Don Huan je mislio na dogaaj od pre 10-ak godina kad me uveo u dugotrajnu bitku s jednom in dijanskom vraarom. Doveo sam te s njom u neposrednu vezu, na stavi on. Izabrao sam enu, jer enama veruje.

Njoj je bilo vrlo teko da narui to tvoje poverenje. Tek mnogo godina kasnije priznala mi je da je htela da odustane jer si joj se sviao. Ali ona je veliki ratnik, pa te je, uprkos svojim oseanjima, skoro zbri sala sa zemlje. Unela je takav haos u tvoj tonal da se od toga nikad nije povratio. Izmenila je, zapravo, lini opis tvoga ostrva tako korenito da su te njeni postupci odveli u drugu sferu. ovek bi mogao rei da je bilo mogunosti da ti postane dobroiniteljka, ali ti nisi bio predodreen da bude vra kao ona. Neto izmeu vas nije ilo kako treba. Nisi je se uopte bojao. Jedne noi, kad ti je prila, samo to nisi otkaio od straha, ali te je, uprkos tome, pri vukla. eleo si je uprkos tome to ti je ulivala strah. Ona je to znala. Uhvatio sam te jednog dana u gradu kako je drhtei od straha ipak pohotljivo gleda. Dakle, postupcima dostojnog protivnika uenik moe biti ili raznet u komade ili korenito izmenjen. La Katalinini postupci, poto te nisu ubili ne zato to to nije dovoljno estoko pokuavala, ve zato to si bio istrajan imali su koristan uticaj na tebe, a isto tako su te podstakli da donese odluku. Uitelj se koristi dostojnim protivnikom da bi naterao uenika da se ivotno opredeli. Uenik mora izabrati ili ratnikov ili svoj svakodnevni svet. No ni kakva odluka nije mogua ako uenik ne shvata taj izbor; otud uitelj mora imati savreno strpljenje i razumevanje, i mora sigurnom rukom voditi svoga izabranika ka tom izboru, a povrh svega, mora biti siguran da njegov uenik bira ratnikov svet i ivot. U tome sam uspeo zamolivi te da mi pomogne da savladam la Katalinu. Rekao sam ti da me je gotovo ubila i da mi je potrebna tvoja pomo da je se otresem. Blagovremeno sam te upozorio na posledice tvog izbora i dao ti dosta vremena da se odlui da li da mi pomogne ili ne. Dobro se seam da mi odreene ruke. Rekao je mu pomognem, da odem sam u tom trenutku da je don Huan tog dana dao da mogu, ako ne elim da i nikad se ne vratim. Osetio sam slobodan da sam biram

svoj put i da vie nemam nikakvih obaveza prema njemu. Odvezao sam se od njega proet suprotnim oseanjima, tugom i sreom. Bio sam tuan to ostav ljam don Huana, a ipak srean to sam zavrio sa svim tim neprijatnim poslovima. Mislio sam. na Los Aneles, svoje drugove i sve one svakodnevne poslove koji su mi uvek priinjavali tako mnogo zadovoljstva. Neko vreme sam bio zanesen takvim mislima. Cudatvo don Huana i njegovog ivota ostali su iza mene i bio sam slobodan. Meutim, moja srea je kratko trajala. elja da odem iz don Huanovog sveta bila je neostvarljiva. Moji uobiajeni postupci izgubili su svoju mo. Po kuao sam da smislim neto to bih radio u Los Anelesu, ali tamo nije imalo ta da se radi. Don Huan mi je jednom rekao da se plaim ljudi i da sam nauio da se branim time to nita ne elim. Rekao je da je to ratnikovo najsjajnije postignue. U svojoj gluposti sam ga, meutim, proirio, pa je za mene ne eleti nita preraslo u ne voleti nita. Otud, ivot mi je bio dosadan i prazan. Bio je u pravu, i dok sam jurio auto-putem ka severu, konano mi se otkri moja nesumnjiva ludost. Poeo sam da shvatam domet svog izbora. Odlazio sam, u stvari, iz jednog maginog sveta u kome se nepre stano neto novo dogaa da bih se priklonio svom lakom, jednolinom ivotu u Los Anelesu. Poeh da se priseam svojih praznih dana. Naroito sam se seao jedne nedelje. Ceo taj dan sam se vrpoljio be sposlen. Nijedan prijatelj mi nije doao u posetu. Niko me nije pozvao na ur. Ljudi koje sam hteo da posetim nisu bili kod kue, a najgore od svega bilo je to to sam ve video sve filmove u gradu. Kasno po podne, u krajnjem oajanju, ponovo sam pregledao filmski repertoar i pronaao jedan film koji ranije nikako nisam hteo da gledam. Davao se u jednom gradu udaljenom 50-ak kilometara. Otiao sam da ga vidim, i nije mi se dopao, ali je ak i to bilo bolje nego da nita ne radim.

Pod uticajem don Huanovog sveta bio sam se promenio. Ako nita drugo, ono barem, otkako sam ga upoznao, nisam imao vremena da se dosaujem. To mi je samo po sebi bilo dovoljno; don Huan je stvarno bio siguran da u izabrati ratnikov svet. Okrenuo sam kola i vratio se don Huanu. ta bi se dogodilo da sam izabrao da se vratim u Los Aneles? zapitah. To bi bilo nemogue, ree on. Taj izbor nije postojao. Sve to se od tebe trailo bilo je da dozvo li svom tonalu da postane svestan da je odluio da se prikljui svetu vraeva. Tonal ne zna da su odluke u domenu nagnala. Kad mislimo da odluujemo, mi samo priznajemo da je neto to je van domaaja naeg poimanja postavilo granice toj naoj takozvanoj odluci i ne preostaje nam nita drugo nego da se s tim pomirimo. U ratnikovom ivotu postoji samo jedna stvar, jedno jedino zaista neodreeno pitanje: dokle se moe ii putem znanja i moi. To je otvoreno pitanje na koje niko ne moe dati odreen odgovor. Ve sam ti rekao da je ratnik slobodan da dela ili besprekorno ili kao glupak. Besprekornost je zaista jedino slobodna, i otud je pravo merilo ratnikova duha. Don Huan ree da ueniku, poto se odluio da se prikljui svetu vraeva, uitelj daje neki praktini kuni posao, neki zadatak koji treba da ispunjava u svom svakodnevnom ivotu. Objasnio je da je taj za datak, koji je postavljen tako da odgovara uenikovoj linosti, obino neka vrsta nametnute situacije, i da se od uenika trai da u nju dospe da bi se njome posluio da neprestano utie na svoj pogled na svet. to se mene tie, taj zadatak sam shvatio pre kao neku duhovitu alu nego kao neku ozbiljnu ivotnu situaciju. Meutim, kako je vreme prolazilo, konano mi je sinulo da se s tim ne smem aliti. Poto je uenik dobio svoj magijski zadatak, spre man je za jo jedan vid obuke, nastavi on. On je tad ratnik. Tebe sam, budui da vie nisi bio uenik,

nauio trima tehnikama koje pomau sanjanje: preki danju svakodnevnih ivotnih poslova, hodu moi i ne-radu. Ti si bio veoma dosledan, glup i kao uenik i kao ratnik. Marljivo si beleio sve to sam govorio i sve to ti se dogaalo, ali nisi postupao onako kako sam ti govorio. Stoga sam morao da te prodrmam monim biljkama. Don Huan mi je zatim postepeno tumaio kako mi je svratio panju sa sanjanja inei da poverujem da je bitan problem jedna veoma teka radnja koju je nazvao ne-radom, a koja se sastojala iz perceptivne igre usredsreivanja panje na osobenosti sveta koje se obino previaju, kao to su, recimo, senke stvari. Don Huan ree kako mu je strategija bila da izdvoji ne-rad, obavijajui ga velom najvee tajnovitosti. Ne-rad je, kao i sve drugo, veoma vana tehnika, ali ona nije ono najvanije, ree on. Naseo si na tajnovitost. Ti, brbljivac, da uva tajnu! Nasmejao se i rekao da moe zamisliti kakve sam muke morao preivljavati da bih jezik drao za zubima. Objasnio je da su prekidanje svakodnevnih ivot nih poslova, hod moi i ne-rad putevi uenja novih naina opaanja sveta koji ratniku pruaju nagovetaj o neverovatnim mogunostima delanja. Don Huanova ideja je bila da ove 3 tehnike omoguavaju da se sazna odvojeni i praktini svet sanjarenja. Sanjarenje je praktina pomo koju su izmislili vraevi, ree on. Oni nisu bili budale; znali su ta rade i nastojali su da imaju koristi od naguala vebajui svoj tonal da za trenutak popusti, a zatim ponovo ovlada. Ove rei su za tebe besmislene. Ali to je ono to si sve vreme inio: vebao si da popusti a da pri tom ne otkai. Sanjarenje je, naravno, vrhunac nastojanja vraeva, krajnja korist naguala. Nabrojao je sva vebanja ne-rada koja me je terao da izvodim, sve one svakodnevne ivotne poslove koje je izdvojio za prekidanje, i sve prilike kad me pri moravao da idem hodom moi.

Pribliavamo se kraju ovoga mog kratkog po navljanja, ree on. Sad je trenutak da priamo o Henaru. Don Huan ree da se onog dana kad sam sreo don Henara pojavio jedan vrlo vaan predznak. Ja na to rekoh da se ne seam niega neobinog. On me podseti da smo tog dana sedeli na klupi u jednom parku. Rekao je da mi je pre toga spomenuo da e ekati jednog prijatelja koga jo nisam upoznao, i da sam ga, kad se taj prijatelj pojavio, pokazao, bez asa oklevanja, usred ogromne gomile. To je bio taj pred znak koji ih je naterao da shvate da je don Henaro moj dobroinitelj. Setio sam se, im mi je to rekao, da sam se tad, dok smo sedeli i priali, osvrnuo i ugledao jednog onieg, mravog oveka koji je zraio nekom neobi nom vitalnou, nekom gracioznou, ili, naprosto, zadovoljstvom; upravo je bio zavio iza ugla ulice u park. U ali sam don Huanu rekao da dolazi njegov prijatelj koji je zasigurno vra sudei po tome kako izgleda. Henaro je preporuivao kako da se s tobom postupa od tog dana pa ubudue, nastavi don Huan. Kao tvoj voa u nagual, on ti ga je besprekorno po kazivao, i svaki put kad je vrio neko delo kao nagual, bivao si sueljavan sa znanjem koje je prkosilo tvom razumu i zaobilazilo ga. On je razjedinio tvoj pogled na svet, mada toga jo nisi svestan. I tom prilikom ponaao si se upravo onako kao i onda kad su bile u pitanju mone biljke trebalo ti je vie nego to je potrebno. Nekoliko naleta naguala moralo bi biti dovoljno da se razbije neiji pogled na svet; ali ak i do danas, i pored svih brana nagnala, tvoj pogled na svet kao da je ostao neranjiv. Zvui udno, ali to je tvoja najbolja osobina. Sve u svemu, Henarov posao bio je da te odvede u nagual. Ali ovde nam se postavlja jedno udno pi tanje. ta je to bilo voeno u nagual? Podstaknu me oima da mu odgovorim na to pi tanje. Moj razum? zapitah.

Ne, razum je tamo besmislen, odgovori on. Ra zum se oneredi od straha istog trenutka kad se nae van svojih sigurnih uskih granica. Onda moj tonal, rekoh. Ne, tonal i nagual su naa dva priroena dela, ree on suvo. Ne mogu se odvesti jedan u drugi. Moja percepcija? upitah. Tako je, uzviknu on kao da sam dete koje je tano odgovorilo. Sad dolazimo do objanjenja vra eva. Ve sam te upozorio da ti ono nee nita obja sniti, pa ipak ... Zastao je i pogledao me sjajnih oiju. To je jo jedan trik vraeva, ree on. ta hoe da kae? U emu je trik? upitah po malo uznemireno. U objanjenju vraeva, naravno, odvrati on. I sam e videti. No hajde da nastavimo. Vraevi kau da se nalazimo u jednom mehuru. To je mehur u koji smo smeteni u trenutku roenja. U poetku je taj mehur otvoren, ali zatim poinje da se zatvara sve dok nas ne zapeati. Taj mehur je naa percepcija. U njemu proivimo ceo svoj ivot. A ono to vidimo na njegovim oblim stranama predstavlja na sopstveni odraz. Uvukao je glavu i pogledao me iskosa. Zakikotao se. Ludira se, ree on. Oekujem od tebe da izvede zakljuak. Nasmejao sam se. Njegova upozorenja povodom objanjenja vraeva, a uz to i spoznaja zadivljujueg opsega njegove svesti konano su poeli da napla uju svoj dug. Kakav to zakljuak oekuje da izvedem? upitah. Ako bi ono to vidimo na njegovim stranama bio na sopstveni odraz, onda bi ono to je odraeno moralo biti prava stvar, ree on smeei se. Dobar zakljuak, rekoh aljivo. Razum mi je mogao lako slediti taj dokaz. To to je odraeno predstavlja na pogled na svet, ree on. Taj pogled je najpre opis koji nam

je dat u trenutku roenja, i taj opis obuzima svu nau panju, sve dok ne postane na pogled na svet. Uiteljev zadatak je da izmeni taj pogled, da pripremi svetlosno bie za trenutak kada e mu nje gov dobroinitelj otvoriti mehur sa spoljne strane. Ponovo je sraunato zastao i opet mi prigovorio to sam odsutan, to je zakljuio po mojoj nespo sobnosti da na odgovarajui nain komentariem ili pitam. ta bi trebalo da te pitam? zapitah. Zato bi se taj mehur morao otvoriti? odgo vori on. Nasmejao se glasno i potapao me po leima kad rekoh: To je dobro pitanje. Naravno! uzviknu on. Za tebe to mora biti dobro pitanje jer je jedno od tvojih. Mehur se otvara da bi dozvolio svetlosnom biu da uvidi svoju sveukupnost, nastavi on. Prirodno, to to ga nazivamo mehurom samo je nain da se to kae, ali, u ovom sluaju, taj nain je odgova rajui. Delikatan zadatak voenja svetlosnog bia ka njegovoj sveukupnosti zahteva od uitelja da dela sa unutranje a od dobroinitelja sa spoljanje strane. Uitelj menja uenikov pogled na svet. Nazvao sam taj pogled ostrvom tonula. Rekao sam da se sve to jesmo nalazi na tom ostrvu. Objanjenje vraeva na vodi da je ostrvo tonala stvoreno naom percepcijom, uvebanom da se usredsredi na odreene inioce; svaki od tih inilaca i svi oni zajedno grade na po gled na svet. Uiteljev posao, u onoj meri u kojoj se tie uenikove percepcije, sastoji se u tome da preuredi sve inioce ostrva na jednoj polovini mehura. Dosad si morao shvatiti da je ienje i preure ivanje ostrva tonala isto to i pregrupisavanje nje govih inilaca na stranu razuma. Moj zadatak je bio da unesem pometnju u tvoj uobiajeni pogled na svet, ne da ga razorim ve da ga primoram da se sabere na strani razuma. Ti si to uinio bolje od svih koje znam.

Nacrtao je na kamenu jedan zamiljen krug i podelio ga vertikalnim prenikom. Rekao je da je ui teljeva vetina da natera svog uenika da sabere svoj pogled na svet na desnoj polovini mehura. Zato na desnoj? upitah. To je polovina tonala, ree on. Uitelj se uvek posveuje toj polovini i, upoznajui s jedne strane uenika s ratnikovim nainom, primorava ga na ra zumnost, trezvenost, karakternost i telesnu izdrlji vost; upoznajui ga, s druge strane, sa nezamislivim, ali stvarnim situacijama kojima uenik nije dorastao, uitelj ga primorava da shvati da njegov razum, iako zaista neto divno, moe jedino da obuhvati jednu usku oblast. Kad se jednom suoi sa svojom nesposobnou da sve razumom dokui, ratnik e skrenuti sa svog puta da bi potpomogao i zatitio svoj poraeni razum, i u tu svrhu e sve oko njega okupiti. Uitelj e se za to pobrinuti tako to e mu to nemilosrdno utuvljivati u glavu sve dok njegov pogled na svet ne bude na jednoj polovini mehura. Drugu polovinu, onu koja je oiena, moe tad zauzeti neto to vraevi zovu volja. Sve to moemo bolje objasniti ako kaemo da je uiteljev zadatak da oisti jednu polovinu mehura i preuredi sve na drugoj. Dobroiniteljev zadatak je da otvori mehur sa one strane koja je oiena. Kad se mehur jednom otpeati, ratnik vie nije isti. Tad moe da komanduje svojom sveukupnou. Polovina mehura pripada potpuno centru razuma, tonalu. Druga, centru volje, nagualu. To je poredak koji treba da prevlada; svaki drugi je besmislen i triav zato to je protivan naoj prirodi; liava nas naeg maginog naslea i svodi na nitavnost. Don Huan je ustao, protegao se i proetao okolo da bi opustio miie. Ve je bilo malo zahladnelo. Upitah ga da li je zavrio. ta, pa ou jo nije ni poeo! uzviknu on i nasmeja se. Ovo je tek poetak. Pogledao je u nebo i lakim pokretom ruke poka zao ka zapadu. Za jedan sat doi e nagual, ree on i osmehnu se.

Ponovo je seo. Preostalo nam je jo samo jedno pitanje, nastavi on. Vraevi to nazivaju tajnom svetlosnih bia, i to zato to smo mi oni koji opaaju. Mi ljudi, i sva druga svetlosna bia na svetu, jesmo oni koji opaaju. To je na mehur, mehur percepcije. Naa greka je u tome to verujemo da je jedina percepcija vredna priznanja ona koja prolazi kroz na razum. Vraevi veruju da je razum samo jedan centar koji ne bi trebalo uzimati tako ozbiljno. Henaro i ja uili smo te o 8 taaka koje ine sveukupnost naeg mehura percepcije. Ti zna za 6. Danas emo Henaro i ja dokraja oistiti tvoj mehur per cepcije, nakon ega e saznati te dve preostale take. Naglo je promenio temu i zatraio da mu potanko ispriam o svojim jueranjim percepcijama, poevi od onog trenutka kad sam spazio don Henara kako sedi na vrhu onog kamenja pored puta. Nije stavljao nikak ve primedbe niti me je uopte prekidao. Kad sam zavrio, ja stavih jednu opasku. Naime, sutradan sam razgovarao s Pablitom i Nestorom i oni su mi ispriali o svojim opaanjima, koja su bila slina mojima. eleo sam da istaknem da mi je on lino rekao da je nagual jedan individualan doivljaj koji proivljava jedino sam posmatra. Jue su bila 3 posmatraa i svi smo se manje-vie uverili u istu stvar. Razlike su se oitavale jedino u tome kako je ko od nas reagovao na pojedine svojevrsne delove celog fenomena. To to se jue dogodilo bilo je pokazivanje naguala tebi, Nestoru i Pablitu. Ja sam njihov dobroinitelj. Henaro i ja smo svoj trojici izbrisali centar razuma. Nas dvojica imali smo dovoljno snage da uinimo da to to ste gledali bude za svu trojicu isto. Pre nekoliko godina, ti i ja smo jedne noi bili s nekolicinom ue nika, ali tada sam nisam imao dovoljno snage da vas nateram da svi vidite istu stvar. Rekao je da je, sudei po onome to sam mu kazao da sam jue video i onome to je i sam video u meni, zakljuio da sam spreman za objanjenje vrae va. Dodade da je to i Pablito, ali da za Nestora nije siguran.

Biti spreman za objanjenje vraeva predstavlja jedno vrlo teko postignue, ree on. Ne bi trebalo da je tako, ali mi ne odustajemo od toga da se pre putamo svome ivotnom pogledu na svet. U tome ste ti, Nestor i Pablito slini. Nestor se skriva iza svoje stidljivosti i sumornosti. Pablito iza svoga razoruavajueg arma; ti se krije iza svoje prepotencije i rei. Sve su to pogledi koji se ine neospornima, i sve dok vas trojica budete ustrajni u njima, vai mehuri per cepcije nee biti oieni a objanjenje vraeva nee za vas imati smisla. S primesom podrugljivosti rekoh da sam ve dugo opsednut tim uvenim objanjenjem vraeva, ali to mu se vie pribliavam, ono mi izgleda sve dalje. Spremao sam se da u ali jo neto dodam, kad me on naglo prekide. Zar ne bi bilo zgodno ako bi se to objanjenje vraeva pokazalo kao "orak"? zapita on usred glasnog smeha. Potapao me je po leima kao kad neko dete predoseti prijatan dogaaj. Henaro se vrlo vrsto dri pravila, ree mi on poverljivim glasom. To zbrkano objanjenje ne sadri nita. Da je zavisilo od mene, ja bih ti ga rekao jo pre mnogo godina. Nemoj polagati mnogo na njega. Pogledao je uvis i ispitao nebo. Sad si spreman, ree on dramatinim i sveanim glasom. Vreme je da krenemo. Ali pre nego to odemo odavde, moram ti jo neto rei: misterija, ili tajna objanjenja vraeva lei u tome to je vezana za razvi janje krila percepcije. Stavi ruku na moju svesku i ree da treba da odem u bunje i pobrinem se za svoje fizioloke potrebe, posle ega treba da skinem odeu, smotam je u zaveljaj i ostavim na ovom mestu. Pogledao sam ga upitno i on mi objasni da treba da budem go, ali da mogu da zadrim cipele i eir na glavi. Uporno sam traio da mi kae zbog ega moram da budem go. Don Huan se nasmeja pa ree da je to vie radi mene, da bih se oseao komotno, kao i zato to sam

nm i sam ranije rekao da je tako bolje. Njegovo obja njen jo me zbunilo. Oseao sam da me zavitlava ili da, u skladu s onim to mi je otkrio, jednostavno odvlai moju panju. Hteo sam da znam zato to ini. On poe da pria o jednom neoekivanom dogaaju koji se odigrao pre mnogo godina, kad smo sa don Henarom bili u planinama severnog Meksika. Tom pri likom su mi objanjavali kako razum nikako ne moe da razjasni sve to se odigrava na svetu. Da bi mi to nepobitno i dokazao, don Henaro je kao nagual izveo jedan velianstven skok, skoknuvi do vrhova nekih planina udaljenih 20-ak kilometara odatle. Don Huan ree da sam pobrkao stvari, jer je, to se ubeivanja mog razuma tie, don Henarova demonstracija bila promaaj, ali da je, sudei po reakciji moga tela, izazvala pravu pometnju. Ta telesna reakcija o kojoj je don Huan govorio bila je neto to mi je ivo ostalo u seanju. Video sam kako je don Henaro na moje oi nestao kao da ga je zbrisao vetar. Njegov skok, ili ono to je ve uinio, tako je delovao na mene da sam osetio kao da mi je neko iupao deo utrobe. Dobio sam proliv i morao sam da skinem i bacim pantalone i koulju. Mojoj nela godnosti i neprilici nije bilo kraja; bio sam prinuen da idem potpuno go, samo sa eirom na glavi, vrlo prometnim auto-putem sve do svojih kola. Don Huan me podsetio da sam ga tad zamolio da mi ne dopusti da ikad vie unitim svoju odeu. Poto sam skinuo odeu, otili smo stotinak metara dalje, do jedne vrlo velike stene koja se nadnosila nad gudurom. On me naterao da pogledam s nje. Bila je visoka preko 30 metara. Zatim mi je naredio da prekinem svoj unutranji dijalog i oslunem zvuke oko nas. Posle nekoliko trenutaka zauh kako neki oblutak odskae po kamenju i kako se kotrlja prema dnu gudure. Svaki njegov odskok uo sam nepojmljivo ja sno. Onda zauh kako se kotrlja jo jedan oblutak, a za njim jo jedan. Podigao sam glavu da bih poloaj svoga uva podesio prema izvoru toga zvuka i tad ugle dah don Henara gde sedi na vrhu one stene, na ne-

koliko metara od mene. Nemarno je bacao oblutke u guduru. Uzviknuo je i zakikotao se kad sam ga ugledao i rekao da se skrivao na tom mestu ekajui da ga otkrijem. Jedan trenutak sam bio zbunjen. Don Huan mi nekoliko puta proapta da moj razum nije pozvan da uestvuje u ovom dogaaju, i da treba da se oka nim mune elje da sve kontroliem. Ree da je nagual percepcija samo za mene, i da je to razlog to ga Pablito nije onomad video u mojim kolima. Dodao je, kao da mi ita misli, da je ovo, mada je nagual vidljiv samo za mene, lino don Henaro. Don Huan me uhvati pod ruku i na aljiv nain dovede do mesta gde je sedeo don Henaro. On ustade i priblii mi se. Telo mu je zrailo neku toplotu koju sam mogao videti, nekakav sjaj koji me pomeo. Priao mi je i, ne dotiui me, pribliio usne mom levom uvu i poeo da apue. Don Huan poe da apue na moje drugo uvo. Glasovi su im bili usaglaeni. Ponavljali su iste rei. Govorili su da ne treba da se plaim jer imam duga mona vlakna, koja ne postoje da bi me zatitila, poto nemaju ta niti od ega da tite, ve da su tu da vode moju nagualovu percepciju otprili ke onako kako su moje oi vodile moju normalnu tonalovu percepciju. Rekoe da su moja vlakna svud oko mene, da pomou njih mogu sve odjednom da opazim, i da je jedno jedino vlakno dovoljno za skok sa stene u guduru, ili iz gudure natrag na stenu. Sluao sam sve to su mi aputali. Svaka njihova re kao da je imala jedinstvenu konotaciju; mogao sam da zapamtim sve to su govorili i da to potom reprodukujem kao magnetofon. Obojica su zahtevali od mene da skoim u guduru. Rekli su da najpre treba da osetim svoja vlakna, zatim da izdvojim jedno koje se sputa sve do dna gudure i da ga sledim. im mi to rekoe, zaista mi poe za rukom da uskladim njihove rei sa odgovarajuim oseajima. Osetio sam nekakav svrab po telu, to je po sebi bio neki neodreen oseaj koji se, ipak, dao priblino uporediti s oseajem dugotrajnog svraba. Telom sam odista mogao

osetiti dno gudure, a to sam oseao kao nekakav svrab u nekom neodreenom delu svoga tela. Don Huan i don Henaro nastavili su da me saletaju da kliznem kroz taj oseaj, no ja nisam znao kako da to uinim. Tad zauh jedino don Henarov glas. Ree mi da e skoiti zajedno sa mnom; doepao me je, ili gurnuo, ili pak zagrlio, i sunovratio se sa mnom u ambis. Oseao sam jezivu muninu. Kao da mi je neto vakalo i gutalo stomak. Bila je to neka neodreena meavina bola i prijatnosti koja je bila tako jaka i tako dugo trajala da sam jedino mogao da vritim iz sveg glasa. Kada je taj oseaj uminuo, ugle dah jedan nerazmrsiv splet varnica i tamnih masa, zraka svetlosti i oblaastih naslaga. Nisam mogao da odredim da li su mi oi otvorene ili zatvorene, niti gde se nalaze, odnosno gde mi se nalazi telo. Onda sam osetio istu onu muku, mada ne tako izraenu kao prvi put, a potom sam imao utisak da sam se probu dio i tad se naao gde stojim na steni sa don Huanom i don Henarom. Don Huan ree kako sam se opet izglupirao, da je beskorisno skoili ako e percepcija tog skoka biti haotina. Obojica mi mnogo puta ponovie na jedno i drugo uvo kako je nagual sam po sebi beskoristan, i da treba da ga uskladi tonal. Rekli su da moram svojevoljno skoiti i pri tom biti svestan ta inim. Oklevao sam, ne toliko to sam se plaio koliko zato to sam bio neodluan. Svoje oklevanje osetio sam tako kao da mi se telo klati poput klatna. Onda me obuze neko udno raspoloenje i ja skoih u svoj svojoj telesnosti. Hteo sam da mislim pri skoku, ali to nisam mogao. Video sam, kao kroz maglu, strane uske gudure i stene koje su strile sa njenog dna. Nisam imao vremensku percepciju svog pada, ve sam namesto toga imao oseaj da se nalazim na dnu gudure; uoio sam sve osobenosti stenja u uskom pojasu oko sebe. Opazio sam da mi pogled nije indirektan i stereoskopski u nivou mojih oiju, ve direktan i da obu hvata sve oko sebe. Trenutak kasnije me obuzela pa nika i onda me je neto povuklo nagore kao jo-jo igraku.

Don Huan i don Henaro su me naterali da taj skok izvedem viie puta. Posle svakog skoka, don Huan je zahtevao da se manje snebivam i da skaem s vie volje. Neprekidno je ponavljao da tajna vraeva u njihovom korienju naguala lei u naoj percepciji, da je skakanje, jednostavno, jedna veba percepcije, i da e se zavriti tek poto budem uspeo da opazim, kao savren tonal, ono to se nalazi na dnu gudure. U jednom trenutku osetih neto nepojmljivo. Bio sam potpuno i trezveno svestan toga da stojim na ivici stene sa don Huanom i don Henarom, koji su mi aputali na ui, a zatim sam, u sledeem trenutku, gledao u dno gudure. Sve je bilo savreno normalno. Bilo se ve gotovo smrailo, ali je jo uvek bilo do voljno svetlosti da se sve potpuno razazna kao u mom svakodnevnom svetu. Posmatrao sam neko bunje, kad zauh nekakvu iznenadnu buku koju je stvarao neki kamen to se kotrljao nadole. Istog asa ugledah jednu poveu gromadu koja se niz stranu gudure uz tutanj kotrljala prema meni. U magnovenju ugledah i don Henara kako je baca. Spopade me panika i ve sledeeg trenutka osetih kako me neto vue natrag do onog mesta na vrhu stene. Pogledah oko sebe; don Henara nije bilo. Don Huan poe da se smeje i ree da je don Henaro otiao jer vie nije mogao da podnese moj odvratni smrad. Tek tad zbunjeno primetih da sam skroz posran. Don Huan je imao pravo kad me naterao da skinem odeu. Odveo me do oblinjeg potoka i oprao me kao konja, zahvatajui vodu mojim ei rom i polivajui me dok je razdragano priao o tome kako je spasao moje pantalone.

MEHUR PERCEPCIJE

Bio sam ceo dan sam kod don Henara. Uglavnom sam spavao. Don Huan se vratio kasno po podne pa smo otpeaili, u potpunoj tiini, do oblinjeg planinskog lanca. Zaustavili smo se u sumrak i seli na ivici du boke gudure, gde smo ostali sve dok se nije skoro smrklo. Onda me don Huan odveo do jednog drugog mesta u blizini, neke ogromne hridine s potpuno oko mitom stranom. Ta hridina se nije mogla videti sa staze koja je vodila k njoj; don Huan mi je, meutim, pokazao nekoliko puta pre toga. Naterao me da pogle dam preko njene ivice i rekao da je hridina mesto moi, naroito njeno podnoje, koje se nalazilo u ka njonu dubokom preko stotinu metara. Svaki put kad bih pogledao dole, podilazila me neka neprijatna jeza; kanjon je bio mraan i pretei. Pre nego to smo doli do tog mesta, don Huan mi je rekao da sad moram sam da produim i sretnem se s Pablitom na ivici hridine. Preporuio mi je da se opustim i izvedem hod moi da bih odagnao svoj nervni zamor. Don Huan sie sa staze, i mrak ga jednostavno proguta. Hteo sam da stanem i ispitam kud je otiao, ali me telo nije slualo. Poeo sam lagano da trim, iako sam bio tako umoran da sam se jedva drao na nogama.

Kad sam stigao na hridinu, tamo nije bilo nikog, pa sam nastavio da cupkam u mestu, teko diui. Po sle nekog vremena, malo sam se opustio; stajao sam nepomino, naslonjen leima na stenu, kad spazih ob ris nekog oveka koji se nalazio nekoliko koraka od mene. Sedeo je lica zagnjurenog u dlanove. Spopade me estok strah, te ustuknuh, ali onda objasnih sebi da to mora biti Pablito, i bez ikakvog oklevanja zako raili prema njemu. Zovnuh ga glasno po imenu. Zaklju io sam da verovatno nije bio siguran da sam to ja, pa se uplaio i lice prekrio rukama. Ali pre nego to mu prioh, obuze me neki neobjanjiv strah. Zaledio sam se u mestu sa ve ispruenom desnom rukom u nameri da ga dodirnem. ovek podie glavu. To nije bio Pablito! Oi su mu, poput tigrovih, bile dva ogrom na ogledala. Odskoio sam; miii mi se zategoe a za tim opustie bez najmanjeg uticaja volje, i ja skoih unazad, tako brzo i toliko daleko da bih pod normal nim okolnostima utonuo u dugo mozganje o tome. Me utim, toliko sam se, zapravo, bio uplaio da se nisam priklonio razmiljanju, i pobegao bih odatle da me neko nije snano zadrao uhvativi me za ruku. Taj oseaj da me je neko epao doveo me je do izbezumljenja; vrisnuo sam. Moj izliv straha, umesto da bude pokli, to je trebalo da bude, bio je nekakav dug, leden vrisak. Osvrnuh se da vidim svog napadaa. Bio je to Pabli to, koji je drhtao vie nego ja. Moja nervoza dostigla je vrhunac. Nisam mogao da govorim, zubi su mi cvokotali a srsi se penjale uz kimu prisiljavajui me da nehotice drhtim. Morao sam da diem na usta. Pablito, cvokoui, ree da ga je nagual oeki vao, i da je, poto se jedva iupao iz njegovih kandi, naleteo na mene, i da ga ja umalo nisam ubio svojim vriskom. Hteo sam da se nasmejem, ali, umesto toga, ispustih samo neke neartikulisane glasove. Kad sam se sabrao, rekoh Pablitu da se upravo isto dogodilo i meni. Posle svega ovog, nestalo je mog umora; ume sto toga, osetih kako me nezadrivo plave neka snaga i dobro raspoloenje. Pablito kao da je oseao isto to i ja; poeli smo da se nekako nervozno i blesavo cerekamo.

Zauh tad zvuk tihih i opreznih koraka u daljini. Otkrio sam ga pre Pablita. inilo mi se da je on reagovao na moju ukoenost. Bio sam siguran da se neko pribliava mestu gde smo bili. Okrenuli smo se u prav cu tog zvuka; trenutak kasnije ugledasmo siluete don Huana i don Henara. Ili su mirno i zaustavili se na nekoliko koraka od nas; don Huan je gledao u mene, a don Henaro u Pablita. Htedoh da kaem don Huanu kako me je neto smrtno preplailo, ali me Pablito stee za ruku. Znao sam ta to znai. Bilo je neega udnog u don Huanovoj i don Henarovoj pojavi. Kako sam ih pogledao, oi poee da mi se ukrtaju. Don Henaro izdade otru naredbu. Nisam razumeo ta je rekao, ali sam znao da je hteo da kae da ne ukrtamo oi. No se spustila na svet, ree don Huan gleda jui u nebo. Don Henaro nacrta polumesec na tvrdoj zemlji. Uinilo mi se da se posluio nekom raznobojnom kre dom, ali sam potom shvatio da u rukama nije imao nita; opaao sam taj zamiljeni polumesec koji je nacrtao svojim prstom. Posadio je Pablita i mene s unutranje strane njegovog ispupenog dela, dok su on i don Huan seli na njegove krajeve, na oko 2 metra od nas. Prvi nam se obratio don Huan; rekao je da e nam njih dvojica pokazati svoje saveznike; ree da emo, ako budemo netremice gledali u levu stranu njihovih tela, izmeu kuka i rebara, moi da vidimo da im o opasau visi neto poput komadia tkanine ili ma ramice. Don Henaro dodade da treba netremice da gledamo u njihove opasae, na kojima se pored onih komadia tkanine nalaze i 2 dugmeta, dotle dok to sve ne budemo videli. Pre nego to je don Henaro zavrio, ve sam bio uoio neto glatko to je podsealo na komad sukna, i po jedno okruglo dugme to su visila na njihovim opasaima. Don Huanovi saveznici bili su tamniji i jeziviji od don Henarovih. Moje reakcije bile su nekakva meavina radoznalosti i straha. Doivljavao sam ih u

svom stomaku i nisam ni o jednoj od tih stvari sudio na racionalan nain. Don Huan i don Henaro posegoe za opasaima i kao da sa njih otkaie one crne komade sukna. Dr ali su ih u levoj ruci; don Huan svoj komadi sukna baci uvis, iznad glave, dok don Henaro pusti da njegov lagano padne na zemlju. Komadi sukna se od toga ispravie, tako da su delovali kao savreno ispeglane ma ramice; pali su na zemlju polako, vijorei se poput deijih zmajeva. Kretanje don Huanovog saveznika bilo je isto kao ono njegovo vretenasto okretanje koje sam onomad opazio. Kad su se komadii sukna pribliili zemlji, postali su vrsti, zaobljeni i masivni. Najpre su se savili kao da su pali preko neke okrugle kvake na vratima, a zatim se rasprostrli. Don Huanovo sukno se preobratilo u ogromnu senku. Ona prva krenu k nama, drobei sitno kamenje i grumenje zemlje. Dola je na korak-dva od nas, do najudubijenijeg dela polumeseca, izmeu don Huana i don Henara. U jednom trenutku pomislih da e se prevaljati preko nas i zdro biti nas u prah. U tom asu strah me je pekao kao iva vatra. Ta senka preda mnom imala je gigantske razmere, moda nekih 5 metara u visinu i oko 2 u irinu. Kretala se kao da je lepa, opipavajui put oko sebe. Trzala se i gegala. Znao sam da mene trai. Pablito je u tom trenutku privio glavu na moje grudi. Oseanje koje je u meni izazvao taj njegov pokret rasprilo je deo moje panje, ispunjene uasom, koju sam bio usredsredio na senku. Sudei po njenim ne postojanim trzajima, ona kao da se tad razjedinila i iezla stopivi se s okolnom tamom. Prodrmao sam Pablita. On podie glavu i pri gueno kriknu. Pogledah kud i on. Neki udan ovek zurio je u mene. Kao da je bio neposredno iza senke, verovatno sakriven iza nje. Bio je vrlo visok i strano mrav, izduenog lica i elav, a glavu mu je na levoj strani prekrivao nekakav osip ili ekcem. Oi su mu bile divlje i sjajne; usta poluotvorena. Bio je u nekoj udnoj odei slinoj pidami; pantalone su mu bile prekratke. Nisam mogao da vidim da li ima cipele. Podue je, izgleda, tako stajao i gledao nas kao da je samo ekao

priliku da nasrne i iskida nas u komade. Oi su mu bile ispunjene estinom. Nije to bila ni mrnja ni pretnja, ve neka vrsta ivotinjskog nepoverenja. Nisam mogao vie da podnesem tu napetost. Hteo sam da zauzmem borbeni poloaj koji me don Huan nauio pre mnogo godina, to bih i uinio da nije bilo Pablita, koji proapta da saveznik ne moe prei preko linije koju je don Henaro nacrtao na zemlji. Tad zaista opa zili jednu svetlu liniju koja je, reklo bi se, zaustavljala sve to je bilo ispred nas. Trenutak kasnije, onaj ovek se izgubi nekud levo, kao as ranije ona senka. Imao sam oseanje da su ih don Huan i don Henaro pozvali da se vrate. Nastade kratka, tiha pauza. Nisam vie video ni don Huana ni don Henara; nisu vie sedeli na kra jevima polumeseca. Iznenada zauh kako 2 mala oblutka pogaaju kamenito tle na kojem smo sedeli, i tad neki blesak osvetli prostor pred nama kao da se upalilo blago, ukasto svetio. Pred nama je stajala izgladnela zver, ogroman odvratni kojot ili vuk. elo telo bilo mu je prekriveno nekom belom izluevinom, neim poput znojne pene ili pljuvake. Krzno mu je bilo olinjalo i mokro. Oi su mu bile divlje. Njegovo besno rezanje izazva mi marke po telu. elju sti su mu bile iskeene, tako da su loptice pljuvake letele svud okolo. Grebao je zemlju kao neki ljut pas koji pokuava da se oslobodi lanca. Zatim se podie na stranje noge i poe besno da grebe i grize po vazduhu. Kao da je sav svoj bes bio usredsredio na to da probije neku prepreku koja ga je delila od nas. Postadoh svestan toga da se te podivljale ivotinje bojim na drukiji nain nego one prve prethodne pri kaze. Moj strah od te zveri bio je neki fiziki oseaj odvratnosti i uasa. Posmatrao sam njeno divljanje s krajnjom nemoi. Iznenada, njena podivljalost kao da se stia i zveri nestade. uh zatim kako nam se pribliava neto drugo, ili sam to moda osetio; pred nas iznenada iskrsnu kontu ra divovske zveri iz porodice maaka. Prvo to ugledah behu njene oi u mraku; bile su krupne, nepomine, i

prelamale su svetlost kao voda gorskih oiju. Njuila je i tiho reala. Dahtala je i etkala tamo-amo ne ski dajui pogled sa nas. Nije imala elektrini sjaj kao onaj kojot; nisam mogao jasno razabrati njen obris, ali, uprkos tome, njeno prisustvo bilo je daleko zlokobnije nego prisustvo prethodne zveri. inilo se da sakuplja snagu; oseao sam da je tako drska da e prei preko svih granica. Pablito je, verovatno, imao isto oseanje, jer mi je apnuo da treba da savijem glavu i prignem se do zemlje. Trenutak kasnije, maka napade. Pojurila je prema nama i skoila ispruenih kandi. Ja zatvorih oi i, prekrivi glavu rukama, savih se do zemlje. Osetio sam da se zver probila preko zatitne linije kojom nas je don Henaro bio okruio i da je zaista skoila na nas. Oseao sam kako me pritie njena teina; krznom na stomaku trlja me po vratu. Izgledalo je kao da su joj prednje ape neim uhvaene; koprcala se da ih oslobodi. Oseao sam kako se trza i odupire o nas i uo kako pakleno dahe i iti. U tom trenutku znao sam da sam izgubljen. Nejasno osetih kako mi razum nalae da se mirno prepustim sudbini i skon am tu gde jesam, ali sam se plaio fizikog bola koji bi mi nanelo umiranje pod tako jezivim okolnostima. Tad me preplavi neka udna snaga; kao da je moje telo odbilo da umre i nagomilalo svu svoju snagu u jednoj jedinoj taki, mojoj levoj ruci i aci. Osetih kako kroz nju navire nekakav nesavladiv naboj. Neto neukrotivo obuzimalo mi je telo, neto to me teralo da zbacim s nas tu preteku i pogubnu zver. Pablito je, izgleda, to isto oseao, i obojica istovremeno ustadosmo; to smo uinili tako energino da smo zver zbacili kao neku krpenu lutku. Uinili smo to s krajnjim naporom. Sruio sam se na zemlju hvatajui vazduh. Trbuni miii bili su mi tako zategnuti da nisam mogao da diem. Ni sam uopte obraao panju na ono to je inio Pabli to. Napokon primetih da mi don Huan i don Henaro pomau da sednem. Ugledah Pablita, koji se prostro po zemlji, licem nadole, rairenih ruku. Kao da se onesvestio. Poto su mi pomogli da sednem, don Huan i don Henaro pomogoe Pablitu. Trljali su mu sto-

mak i lea.Naterali su ga da ustane, a malo potom mogao je ponovo sam da sedne. Don Huan i don Honaro sedoe na krajeve polumeseca i poea da se kreu kao po nekoj ini koja je povezivala te dve take, ini koja im je sluila da na njoj menjaju svoj poloaj i zamenjuju svoja mesta. Njihovo kretanje me omamilo. Na kraju, zaustavili su se kod Pablita i poeli da mu apuu na ui. Trenutak kasnije su ustali, sva trojica odjednom, i krenuli pre ma Ivici hridine. Don Henaro je podigao Pablita kao da je dete. Pablitovo telo bilo je ukrueno kao daska; don Huan ga je prihvatio za glenjeve. Zavrteo ga je da zadobije ubrzanje i snagu, a zatim, pustivi njegove noge, snano ga odbacio preko ivice hridine u ambis. Ugledah kako se Pablitovo telo ocrtava na tamnom zapadnom horizontu. Opisivalo je krugove, ba kao i don Huanovo pre nekoliko dana; kruilo je lagano. Pablito kao da se dizao umesto da pada. Onda se nje govo kruenje ubrza; telo mu se jedan trenutak obrta lo poput diska, a zatim se rastavilo. Opazih kako se rasplinjava. Don Huan i don Henaro mi prioe, unue kraj mene i poee da mi apuu na ui. Govorili su razli ite stvari, pa ipak mi nije bilo teko da sledim nji hove naredbe. Kao da sam se rascepio onog sekunda kad su prozborili prve rei. Osetio sam da su sa mnom uinili isto to i s Pablitom. Don Henaro me zavrteo i ja osetih kako se brzo obrem ili lebdim. Zatim sam jurnuo kroz vazduh i sunovratio se ogromnom brzinom prema zemlji. Dok sam padao, oseao sam kako mi se cepa odea, kako mi otpada meso, dok na kraju nije ostala samo moja glava. Poto mi se telo rala nilo, imao sam jasan oseaj da sam izgubio suvinu teinu, to je uticalo da se smanji brzina mog pada. Moje sputanje vie nije bilo vrtoglavo. Poeo sam da se lelujam tamo-amo kao neki list. Tad mi i glava izgubi teinu i jedino to je od mene ostalo bio je kvadratni centimetar, grumeni, siuan ljunkoliki ostatak. U njemu je bilo koncentrisano sve moje oseanje; onda taj grumeni kao da se raspade i ja se nadoh u hiljadu komada. Znao sam, ili je neto negde

znalo, da sam svestan svih tih hiljadu komada od jednom. Bio sam sam ta svest. Onda neki deo te svesti poe da se okuplja; da oivljava, raste. Sakupila se na jednom mestu, i meni se, malo-pomalo, vrati oseaj za granice, svest ili ve neto slino tome, tako da se onaj ja kakvog sam sam sebe navikao da spoznajem iznenada raspue u najspektakularniji prizor svih iole zamislivih kombina cija divnih prizora; kao da sam gledao hiljade i hilja de slika sveta, ljudi, stvari. Ti prizori zatim postadoe nejasni. Imao sam ose aj da mi sve veom brzinom protiu pred oima, dok ta brzina nije postala tolika da vie nisam mogao da izdvojim i ispitam nijedan od njih. Na kraju mi je izgledalo kao da gledam ustrojstvo sveta koje protie pred mojim oima u jednom neprekidnom, beskraj nom nizu. Iznenada se naoh gde stojim na onoj hridini s don Huanom i don Henarom. Proaptae da su me oni povukli natrag, i da sam se uverio u postojanje tog nepoznatog o kojem se ne moe govoriti. Rekoe da e me vratiti u njega jo jednom, i da tamo treba da razvijem krila svoje percepcije i njima dotaknem tonal i nagual u isti mah a da pri tom ne budem svestan da prelazim iz jednog u drugi. Ponovo osetih da sam baen, da se obrem i pa dam ogromnom brzinom. Zatim sam eksplodirao. Razjedinio se. Neto je u meni popustilo; oslobodilo je neto to sam zadravao u sebi celog ivota. Bio sam potpuno svestan da se moj tajni rezervoar otvorio i da iz njega nesmetano otie. Nije bilo vie onoga sladu njavog jedinstva koje sam nazivao ja. Nije bilo ni ega, pa ipak, to nita bilo je ispunjeno. Nije bilo ni svetlost ni tama, ni toplo ni hladno, ni prijatno niti neprijatno. Nisam se kretao, lebdeo ili stajao u mestu niti bio celovit, ja sam, odnosno onakav kakav sam na vikao da postojim. Bio sam bezbroj tih koji su svi bili ja, itava kolonija nezavisnih jedinki to su bile na poseban nain privrene jedna drugoj, i koje su se ne zaustavljivo udruivale i uobliavale jednu jedinu svest, moju ljudsku svest. Ne bi se moglo rei da sam to

znao bespogovorno jer nije bilo niega pomou ega bih to mogao znati, ali su sve moje nezavisne svesti poimale da sam ja, ja sam, iz onog svog dobro poznatog sveta bio kolonija, konglomerat zasebnih i nezavisnih oseanja koja su meusobno u vrstoj slozi. Ta vrsta sloga mojih bezbrojnih svesti, ta privrenost koju su njeni delovi pokazivali jedan prema drugom, bila je moja ivotna snaga. Da bi se opisao taj sjedinjujui oseaj, moglo bi se rei da je ono grumenje svesti bilo ratrkano; svaki grumen bio je svestan samog sebe i nijedan nije bio u nadreenom poloaju prema onom drugom. Neto ih je okupljalo i, tako udrueni, izronili bi u nekoj oblasti gde bi se nagomilavali u jednu hrpu u mene kakvog sebe znam. Tad bih kao pravi ja video neki koherentan prizor iz ovog sveta, ili neki prizor koji je pripadao drugim svetovima, to sam smatrao za istu matu, ili, pak, neki prizor koji je pripadao istom miljenju, to e rei da sam vizuelno do ivljavao razumske sisteme, ili ideje meusobno povezine u iskaze. U nekim prizorima priao sam do mile volje sam sa sobom. Posle svake takve koherentne slike onakav ja bih se razjedinio i ponovo posta jao nita. Tokom jednog od tih svojih kratkih udaljavanja u neki od onih jedinstvenih prizora, obreo sam se na onoj hridini sa don Huanom. Odmah sam shvatio da sam tad bio celoviti ja, onakav kakav i obino. Oseao sam svoju telesnost kao stvarnu. Pre bi se moglo rei da sam bio u tom svetu nego da sam ga samo posmatrao. Don Huan me zagrli kao neko dete. Posmatrao me. Lice mu je bilo sasvim blizu mog. Mogao sam videti njegove oi u mraku. Bile su blage. Kao da su no sile u sebi neko pitanje. Znao sam i koje. To neizrecivo bilo je zaista neizrecivo. Pa? zapita on tiho, kao da mu je bilo potrebno da to ponovo potvrdim. utao sam. Reci otupeo, zbunjen, zbrkan i tako redom, nisu mogle nikako u tom trenutku da na

odgovarajui nain opiu moja oseanja. Nisam bio telesan. Znao sam da me don Huan morao zgrabiti i snano zadrati na zemlji, jer bih inae odlebdeo u vazduh i iezao. Nisam se bojao da nestanem. eznuo sam za tim nepoznatim gde moja svest nije bila jedinstvena. Don Huan me polako odvede, pritiui mi ra mena nadole, do jednog mesta u blizini don Henarove kue; naterao me da legnem i zatim prekrio mekom zemljom s gomile koju je, izgleda, jo ranije bio pri premio. Zatrpao me sve do vrata. Napravio mi je od lia neto kao uzglavlje koje mi je podmetnuo pod glavu i naloio mi da se ne miem i da nipoto ne zaspim. Rekao je da e sedeti sa mnom i praviti mi drutvo sve dok zemlja ponovo ne uvrsti moj oblik. Bilo mi je vrlo udobno i oseao sam skoro neodo ljivu potrebu da zaspim, ali mi don Huan to nije dozvolio. Zahtevao je da govorim o emu hou, samo ne o onome to sam maloas doiveo. U prvom trenutku nisam znao o emu da priam, a onda zapitah za don Henara. Don Huan odgovori kako je don Henaro odveo Pablita da ga negde u blizini prekrije zemljom i kako sad ini upravo ovo to on ini sa mnom. Imao sam elju da odrim ovaj razgovor, ali neto u meni je bilo nepotpuno; bio sam udno ravnoduan, i oseao sam umor koji je pre podseao na dosadu. Don Huan kao da je znao kako se oseam. Poe da mi pria o Pablitu i o tome kako su nam sudbine povezane. Ree da je postao Pablitov dobroinitelj u isto vreme kad i don Henaro njegov uitelj, i da me je mo s njim udruivala korak po korak. Znaajno je primetio da je jedina razlika izmeu mene i Pablita u tome to su Pablitovim ratnikim svetom rukovodili prinuda i strah, dok su mojim rukovodile privrenost i sloboda. Don Huan je objasnio da ta razlika potie otud to se dobroinitelji bitno razlikuju. Don Henaro je bio drag, srdaan i smean, dok je on sam bio opor, strog i otvoren. Ree da sam ja linost koja zahteva da ima strogog uitelja, ali blagog dobroinitelja, a da je s Pablitom suprotno: njemu je bio potreban lju bazan uitelj, ali strog dobroinitelj.

Priali smo jo neko vreme, a zatim je svanulo. Kad se sunce pojavilo iznad planina na istoku, don Huan mi pomoe da uklonim sa sebe onu zemlju i ustanem. Polo sam se probudio u ranim popodnevnim asovima, don Huan i ja sedosmo kraj ulaznih vrata don Henarove kue. Don Huan ree da je don Henaro jo uvek s Pablitom i da ga priprema za poslednji susret. Sutra ete ti i Pablito krenuti u nepoznato, ree on. Za to te moram sad pripremiti. Otii ete tamo potpuno sami. Prole noi bili ste kao dva jo-joa koje smo mi povlaili gore-dole; sutra ete biti nezavisni od nas. Spopade me neka radoznalost, i iz mene prosto navree pitanja o mojim doivljajima prole noi. Don Huan se nije dao zbuniti tom paljbom. Danas moram uspeti u jednom od najpresudnijih izvrdavanja, ree on. Moram te prevariti poslednji put. I ti mora tome nasesti. Nasmejao se i pljesnuo po butinama. Ono to je Henaro hteo svojom prvom vebom sino da ti pokae bio je nain na koji se vraevi koriste nagualom, ree on. Nema naina da se do pre do objanjenja vraeva ukoliko se pojedinac nije svojevoljno koristio nagualom ili, bolje reeno, uko liko se nije svojevoljno koristio tonalom da bi osmi slio svoje radnje u nagualu. Drukije reeno, pogled tonala mora prevladati ako se pojedinac koristi na gualom onako kako to ine vraevi. Primetih da sam u tome to je upravo rekao uoio oitu protivrenost. S jedne strane, pre 2 dana, kroz svoje neverovatno prepriavanje, izloio mi je svoje proraunate postupke tokom dugog niza godina, postupke koji su bili smiljeni tako da utiu na moj pogled na svet; a s druge strane, sad je traio da taj isti pogled na svet prevlada. Te dve stvari nemaju veze jedna s drugom, ree on. Red u naoj percepciji spada iskljuivo u

domen tonala; jedino u njemu nae radnje imaju neki pravilan tok; jedino su u njemu one nalik na stepe nice ije stepenike ovek moe brojati. Takvog neeg nema u nagualu. Zbog toga je pogled tonala na svet samo orue koje kao takvo nije najbolje ve jedino koje imamo. Prole noi otvorio se tvoj mehur percepcije i razvila su se njena krila. O tome nema ta vie da se pria. To i ne pokuavam, a nemoj ni ti, jer je nemo gue objasniti ono to ti se dogodilo. Dovoljno bi bilo rei da su krila tvoje percepcije bila naterana da dodirnu tvoju sveukupnost. Prole noi si vie puta prelazio iz naguala u tonal. Tamo si bio dvaput gurnut da ne bi bilo mogunosti za greke. Drugi put si potpuno doiveo taj put u nepoznato. Tvoja per cepcija razvila je svoja krila kad je neto u tebi shvatilo tvoju pravu prirodu. Ti si skupina vie i nilaca. To je objanjenje vraeva. Nagual je neizrecivo. Sva mogua oseanja, bia, mi sami, sve to u njemu pluta poput barki, pluta mirno, nepromenljivo, zauvek. Spona ivota vezuje neka od njih. To si i sam sino saznao, a takoe i Pablito, uostalom, i Henaro i ja u ono vreme kad smo putovali u nepoznato. Kad spona ivota povee ta oseanja, stvara se jedno bie, bie koje gubi svoju pravu prirodu i postaje zaslepljeno sjajem i bukom oblasti u kojoj bia lebde, tonalom. Tako sjedinjeno bie opstoji jedino u tonalu. Kad sila ivota jednom povee sva potrebna oseanja, tad neko bie naglo dospeva u tonal. Ve sam ti jed nom rekao da tonal poinje s roenjem, a okonava se sa smru; rekao sam to jer znam da se, im sila ivota napusti telo, sva ona nezavisna oseanja razjedinjuju i vraaju onamo odakle su i dola, u nagual. To to ratnik ini putujui u nepoznato vrlo je slino umiranju, s tom razlikom to se skupina nezavisnih oseanja ne razjedinjuje, ve se samo malo raspro stire ne gubei svoju povezanost. Ali u trenutku smrti ta oseanja duboko tonu i odlaze svako za sebe kao da nikad nisu ni bila jedno.

Eitodoh da mu kaem koliko su njegove rei u potpunom skladu s mojim iskustvom. No on mi ne dopusti da govorim. Nema naina da se govori o nepoznatom, ree on. ovek se moe u to samo lino uveriti. Objanje nje vraeva kae da svako od nas ima jedan centar iz kojeg se moe uveriti u postojanje naguala volju. Dakle, ratnik se moe usuditi da kroi u nagual i dozvoli svojoj ukupnosti da se uredi i preuredi na bilo koji od moguih naina. Rekao sam ti da je izraavanje naguala ovekova lina stvar. Time sam hteo da kaem da sam ratnik mora da rukovodi ure ivanjem i preureivanjem svoje ukupnosti. Ljudsko oblije ili ljudsko oseanje predstavlja njen originalan oblik, koji nam je moda najdrai meu svim dru gima; ali ukupnost moe poprimiti bezbroj drugih formi. Rekao sam ti da vra moe stei koji god hoe oblik. To je istina. Vra koji je doao do svoje sveukupnosti moe da usmerava inioce svoje ukup nosti da se udruuju na bilo koji nain. Svu ovu zbrku ini sila ivota. Kad sila ivota jednom presahne, tad vie nema naina da se ta ukupnost nanovo sabere. Tu ukupnost nazvao sam mehurom percepcije. Takoe sam rekao i to da je taj mehur zapeaen, vrsto zatvoren, i da se ne otvara sve do nae smrti. No on se, ipak, moe otvoriti. Vraevi su, oevidno, nauili tu tajnu i, premda svi oni ne stiu do svoje sveukupnosti, znaju da takva mogunost postoji. Zna ju da se mehur percepcije otvara jedino onda kad ovek zaroni u nagual. Jue sam ti ukratko ponovio sve ono to si inio da bi doao do ovog na emu si sad. Ispitivaki me pogledao kao da oekuje neku primedbu ili pitanje. To to je upravo rekao nije izi skivalo nikakav komentar. Tek tad shvatih da ne bi imalo nikakvog znaaja da mi je sve to rekao pre 14 godina, ili u bilo kom drugom trenutku mog uenja. Ono to je bilo vano bila je injenica da sam telom ili u telu doiveo ono to ini pretpostavke nje govog objanjenja.

ekam da mi, kao obino, postavi neko pitanje, ree on polako. Koje pitanje? upitah. Ono to kopka tvoj razum. Odustajem danas od svih pitanja. Zaista nemam ta da te pitam, don Huane. To nije fer, ree on smejui se. Ima jedno po sebno pitanje koje treba da mi postavi. Rekao je da bih, ako bih za trenutak prekinuo svoj unutranji dijalog, mogao odrediti to pitanje. Kroz glavu mi iznenada prolete jedna misao, neki trenutni uvid, i ja znadoh ta je hteo. Gde je bilo moje telo dok se to sve sa mnom dogaalo, don Huane? zapitah ga a on prsnu u zvonak smeh. To je poslednji trik vraeva, ree on. Moglo bi se rei da je ono to u ti otkriti poslednji deo objanjenja vraeva. Do ovog trenutka tvoj razum je pukom sluajnou sledio moje radnje. Voljan je da prihvati da ovaj svet nije onakav kakvim ga opis predstavlja, da je on mnogo vie nego to oko moe da vidi. Razum ti je bezmalo voljan i spreman da se sloi s tim da je tvoja percepcija otila do vrha one hridine i bila u njenom podnoju, i s tim da je neto u tebi, ak i ti sam, skoilo na dno gudure, gde je oima tonala ispitalo ta sve tamo ima, kao da si se tamo spustio na konopcu ili merdevinama. To ispiti vanje dna one gudure bilo je kruna svih ovih viego dinjih vebanja. Ti si to dobro uinio. Henaro je iskoristio jedan kratak trenutak i tad kamenom gaao onog tebe koji je bio na dnu gudure. Ti si sve to video. Henaro i ja smo tad, bez sumnje, znali da si spreman da bude baen u nepoznato. U tom trenutku ne samo da si video ve si i saznao sve o dvojniku, o onom drugom. Prekinuo sam ga i rekao da mi ukazuje nezaslu eno poverenje u neemu to prevazilazi moje poima nje. On na to odgovori da treba vremena da mi se slegnu svi utisci, i da e tad kad se oni budu sredili, odgovori pojuriti iz mene onako kako su u prolosti iz mene navirala pitanja.

Tajna dvojnika je u mehuru percepcije, koji je u tvom sluaju prole noi bio istovremeno i na vrhu stene i na dnu gudure, ree on. Onu skupinu oseanja moe naterati da se za tili as bilo gde okupi. Drugim reima, ovek moe istovremeno opaziti i ovo ovde i ono tamo. Zahtevao je da razmislim i setim se jednog sleda dogaaja za koje ree da su bili tako obini da sam ih ve i zaboravio. Nisam shvatao o emu govori. On me saletao da bolje razmislim. Seti se svoga eira, ree on. I seti se ta je Henaro s njim uinio. Tad zapanjen ukopah o emu je re. Bio sam za boravio da je don Henaro zapravo traio od mene da skinem eir jer mi ga je vetar stalno skidao s glave. Ali ja nisam hteo da se od njega rastanem. Glupo sam se oseao to sam go. eir, koji inae nikad ne nosim, inio je da se udno oseam; izgledalo mi je da to nisam stvarno ja, i zato me to to sam bio bez odee nije toliko zbunjivalo. Don Henaro je onda po kuao da razmenimo eire, ali je njegov bio isuvie mali za moju glavu. Zavitlavao me zbog njene veliine i mojih telesnih proporcija, i na kraju mi skinuo eir i oko glave mi, poput turbana, zavio neki stari pono. Rekao sam don Huanu da sam zaboravio ovaj deo dogaaja, za koji sam bio siguran da se odigrao iz meu 2 moja takozvana skoka. Pa ipak, seanje na te skokove ostalo je kao jedna nenaruena celina. Naravno da su bili nenaruena celina, kao to je to bilo i Henarovo burgijanje s tvojim eirom, ree on. Ta dva seanja na delove onog dogaaja ne mogu se postaviti tako da slede jedno za drugim, jer su se delovi tog dogaaja zbivali u isto vreme. Pomicao je levom akom tako kao da rairene prste ne moe da uklopi u prostor izmeu prstiju desne ake. Ti skokovi su bili samo poetak, nastavi on. Za njima je usledio tvoj pravi odlazak u nepoznato;

prole noi si doiveo ono neizrecivo, nagual. Tvoj ra zum se ne moe boriti protiv saznanja da si neiz reciva skupina oseanja. On se ovog trenutka moe sloiti s tim da ima jo jedno sredite okupljanja volja, kojom se mogu proceniti ili prosuditi i isko ristiti neobina dejstva naguala. Tvom razumu je ko nano sinulo da se nagual moe odraziti kroz volju, premda ga ovek ne moe nikad objasniti. Ali sad dolazi tvoje pitanje: "Gde sam bio kad se sve to odigravalo? Gde je bilo moje telo?" To uverenje da postoji pravi ti proizalo je iz injenice da si sve to ima okupio oko svog razuma. U ovom trenutku tvoj razum prihvata da je nagual neopisiv, ali ne zato to ga je u to uverio neki dokaz, ve zato to je tako sigurno. Tvoj se razum nalazi na sigurnom tlu, svi inioci tonala su na njegovoj strani. Don Huan je zautao i ispitivaki me pogledao. Ljubazno se smekao. Hajdemo do Henarovog mesta osobite naklono sti, ree on iznenada. Ustali smo i otili do onog kamena gde smo pre 2 dana priali; udobno smo se smestili na ista me sta i leima se naslonili na kamen. Uitelju uvek pada u zadatak da uini da se razum osea sigurnim, ree on. Prevario sam tvoj razum i on je poverovao da se tonal moe razjasniti i predvideti. Henaro i ja radili smo na tome da stekne utisak da je jedino nagual van granica objanjenja; dokaz da nam je prevara uspela je to to tebi u ovom trenutku izgleda da je bit stvari u tome to jo uvek moe da se pozove na svoj razum, uprkos svemu to si prebrodio. To je privid. Tvoj dragoceni razum je jedino centar sakupljanja, ogledalo koje odraava neto van sebe. Prole noi osvedoio si se da postoji ne samo neopisivi nagual ve i neopisivi tonal. Poslednji deo objanjenja vraeva kae da razum jedino odraava neki spoljanji red, red o kojem nita ne zna; on ga ne moe objasniti, isto onako kao to ne moe da objasni ni nagual. Razum se moe jedino uveravati u dejstvo tonala, ali ga nikad nee moi

da shvati ili odgonetne. Ve sama injenica to mislimo i govorimo ukazuje na jedan red kojeg se pridravamo a da neznamo kako to inimo, niti koji je to red. Iznio sam tad ideju oveka zapadne civilizacije o istraivanju mozga kao jedne mogunosti objanjenja ta je taj red. On na to istae da sva ta istraivanja jedino potvruju da se neto dogaa. To isto ine i vraevi sa svojom voljom, ree on. Govore da se putem volje mogu lino uveriti u dejslva naguala. Sad mogu dodati da se razumom, bez obzira na to ta i kako to inili, jedino moemo uve riti u dejstvo tonala. U oba sluaja nema nade da ikad shvatimo ili objasnimo to u ta se uveravamo. Prole noi si prvi put leteo na krilima svoje per cepcije. Jo si bio vrlo plaljiv. Usudio si se da to uini vezan jedino za ljudsku percepciju. Ta krila vra moe iskoristiti da domai sposobnost percepiranja vrane, kojota, cvrka, ili da bude sposoban da na krilima svoje percepcije dodirne druge svetove ovog beskrajnog svemira. Da li time hoe da kae druge planete, don Huane? Naravno. Krila nae percepcije nas mogu odneti u najskrovitije delove naguala ili u nepojmljive svetove tonala. Moe li, na primer, vra otii na Mesec? Naravno da moe, odgovori on. Premda otud ne bi bio u stanju da donese vreu kamenja. alili smo se i smejali na raun toga, ali njegove rei bile su izgovorene s krajnjom ozbiljnou. Doli smo do kraja objanjenja vraeva, ree on. Prole noi Henaro i ja smo ti pokazali poslednje dve take koje ine ovekovu sveukupnost tonal i nagual. Jednom prilikom sam ti rekao da su te dve take van nas, iako nisu. To je paradoks svetlosnih bia. Tonal svakog od nas nije nita drugo doli odraz toga neopisivog nepoznatog ispunjenog redom; nagual svakog od nas nije nita drugo nego odraz te neopisive praznine u kojoj je sve sadrano.

Sad bi trebalo da sedi na Henarovom mestu osobite naklonosti sve do sumraka; dotad e zaokru iti objanjenje vraeva. Dok ovde sedi, nema nieg drugog sem sile sopstvenog ivota koja vezuje skupinu tvojih oseanja. Ustao je. Sutranji zadatak bie da sam zaroni u nepo znato dok te Henaro i ja ne meajui se budemo gle dali, ree on. Sad sedi tu i prekini svoj unutranji dijalog. Moe sakupiti mo koja ti je potrebna da bi razvio krila svoje percepcije i vinuo se u beskraj.

IZUZETNA LJUBAV DVOJICE RATNIKA

Don Huan me je probudio u samo svitanje. Dao mi je da ponesem tikvu s vodom i zaveljaj suvog mesa. Ili smo utei nekoliko kilometara do mesta gde sam pre 2 dana ostavio svoja kola. Ovo e nam biti poslednje zajedniko putovanje, ree on tihim glasom kad doosmo do auta. Neto me snano trecnu u stomaku. Znao sam ta je time hteo da kae. Naslonio se na zadnje krilo kola dok sam ja otklju avao desna vrata i gledao me s nekom ganutou koja nikad ranije nije bila prisutna. Uli smo u auto, ali pre nego to sam upalio motor, on stavi neke nejasne primedbe koje sam savreno razumeo; ree da imamo jo malo vremena da posedimo u kolima i dotaknemo se nekih vrlo linih i delikatnih oseanja. Sedeo sam mirno, ali s nemirom u dui. eleo sam da mu neto kaem, neto to bi me sutinski smirilo. Uzalud sam traio odgovarajue rei, formulu koja bi izrazila to da znam mada mi nije reeno. Don Huan je govorio o jednom malom deaku koga sam negda poznavao, i o tome kako se moja oseanja prema njemu nee promeniti zbog godina koje prolaze i uticaja daljine. Ree da je siguran da bi mi srce, kad god bih pomislio na njega, radosno zaigralo i poelelo mu bez trunke sebinosti i uskogrudosti sve najbolje.

Podsetio me na ono to sam mu jednom ranije bio ispriao o tom malom deaku, na priu koju je voleo i u kojoj je nalazio duboko znaenje. Prilikom jednog od naih izleta u planine oko Los Anelesa, taj mali deko se umorio, pa sam ga podigao na ramena. Tad nas je preplavio neki talas velike sree i deko je uskliknuo svoju zahvalnost suncu i planinama. To je bio njegov nain da se rastane od tebe, re e don Huan. Osetih knedlu u grlu. Postoje mnogi naini rastajanja, ree on. Moda je ponajbolje zadrati neko odreeno seanje na radost. Na primer, ako bude iveo kao ratnik, ta toplina koju si oseao kad ti je mali deak jahao na ramenima ostae ti sveza i urezana za ceo ivot. Tako se ratnik ra staje. Uurbano upalih motor i bre no obino krenuh na bijenim tucanikom dok ne izbismo na neasfaltirani put. Vozili smo se kratko pare puta, a preostali deo smo prepeaili. Posle otprilike jednog sata hoda doli smo do nekog umarka. Don Henaro, Pablito i Nestor su nas tu ekali. Pozdravio sam ih. inilo mi se da su sva trojica sreni i veseli. Kako sam pogledao u njih pa u don Huana, tako me obuzelo neko oseanje duboke bliskosti. Don Henaro me zagrli i s mnogo ljubavi po tapa po leima. Ree Nestoru i Pablitu da sam izveo sjajnu predstavu skoivi na dno gudure. Ne sputajui ruku s mog ramena, on mi se glasno obrati. Da, ree on gledajui ih. Ja sam mu dobroini telj, pa znam da je to bio veliki podvig. Bila je to kruna dugogodinjeg ratnikog ivota. Okrenuo se k meni i poloio mi drugu ruku na ra me. Oi su mu bile sjajne i spokojne. Nemam ta vie da ti kaem, Karlitos, ree on polako. Osim da si u crevima imao vanrednu koliinu izmeta. Na to je s don Huanom poeo da urla od smeha da je izgledalo da e se onesvestiti. Pablito i Nestor su se nervozno kikotali, ne znajui zapravo ta da ine.

Kad su se don Huan i don Henaro smirili, Pablito mi ree da nije siguran da li je sposoban da sam kre ne u nepoznato. Zaista nemam pojma kako to da uinim, ree on. Henaro kae da oveku nije potrebno nita sem besprekornosti. ta ti misli? Ja sam mu odgovorio da znam jo manje no on. Nestor je uzdisao i izgledao zaista zabrinut; nervozno je kretao rukama i micao usnama kao da je svakog a sa htio da izusti neto vano, ali kao da nije znao kako to da uini. Henaro kae da ete vas dvojica uspeti, ree on napokon. Don Henaro nam dade znak rukom da krenemo. On i don Huan ili su neto malo ispred nas. Vijugali smo istom planinskom stazom skoro ceo dan. Ili smo u tei, bez odmora. Svi smo imali suvog mesa i po tikvu vode, te se podrazumevalo da emo jesti u hodu. Na jed nom mestu staza se proirila u put. Zavijao je za obro nak planine iza kog nam je iznenada pukao pogled na jednu dolinu koja se pruala ispred nas. Od tog pri zora zastao nam je dah pred nama je leala duga zelena dolina koja se presijavala na suncu; iznad nje su se pruale dve velianstvene duge, dok su okolna brda bila zavijena kinom zavesom. Don Huan zastade i glavom pokaza don Henaru ne to u dolini. Don Henaro klimnu glavom. Nije to uinio ni potvrdno ni odreno; pre je to liilo na neki trzaj. Obojica su nepomino stajali i dugo zurili u dolinu. Na tom mestu smo skrenuli s puta i krenuli nekom preicom. Poeli smo da se sputamo uim i opasnijim puteljkom koji je vodio ka severnom delu doline. Kad smo sili u ravnicu, bilo je podne. Zapahnuo me jak miris renih vrba i vlane zemlje. Za trenutak je rominjanje kie bilo poput tihog, ilog dobovanja po oblinjem drveu levo od mene, a zatim se ulo samo umljenje traka. uo sam uborenje potoka. Zastah za trenutak da oslunem. Pogledah u vrhove drvea; vi soki cirusi na zapadu izgledali su kao komadii pamuka razbacani po nebu. Stajao sam tako i gledao u oblake

dok su za to vreme ostali prilino poodmakli. Potrah za njima. Don Huan i don Henaro stadoe i okrenue se u isti mah; oi im zaigrae i oni upravie pogled u mene s takvom usaglaenou i tanou da je izgledalo kao da me je pogledala jedna osoba. Bio je to kratak, zapa njen, letimian pogled koji mi je izazvao marke po le ima. Onda se don Henaro nasmeja i ree da tutnjim kao neki 150 kg teak Meksikanac dustabanlija. to Meksikanac? upita don Huan. Zato to Indijanac dustabana od 150 kg ne tri, objasni don Henaro. A-ha, ree don Huan kao da mu je don Henaro neto zaista objasnio. Preli smo preko uske zelene, bujne doline i zali u planine prema istoku. Kasno po podne doli smo do nekog odmorita na vrhu jednog golog zaravnjenog brda koje se izdizalo nad jednom visoravni to se pruala prema jugu. Vegetacija je bila potpuno drukija. Svud okolo bile su zaobljene planine izjedene erozijom. Zemlja na visoravni i okolnim brdima bila je isparcelisana i obraena, no, uprkos tome, ceo prizor odisao mi je ne kom jalovou. Sunce se ve bilo priklonilo jugozapadnom horizon tu. Don Huan i don Henaro nas pozvae da priemo do severne ivice zaravni. S tog mesta pucao je velianstven pogled. Prema severu, dokle oko dopire, pruale su se doline i planine, a prema zapadu, lanac visokih sijera. Suneva svetlost koja se odbijala od udaljenih severnih planina inila je da poprime narandastu boju, kakvi su bili i rubovi oblaka na zapadu. Pejza je, uprkos svojoj lepoti, bio tuan i samotan. Don Huan mi je dodao moju belenicu, ali ja ni sam bio raspoloen da piem. Seli smo u polukrug oko don Huana i don Henara. Poeo si da koraa putem znanja piui, pa e ga tako i zavriti, ree don Huan. Svi me saletee da piem, kao da je to bilo najva nije. Nalazi se na samoj ivici, Karlitos, ree don Henaro iznenada. I ti i Pablito.

Glas mu je bio tih. Bez svog aljivog tona, don Henaro je bio ljubazan i zabrinut. 1 drugi ratnici koji su kretali u nepoznato stajali su na ovom istom mestu, nastavi on. Svi oni poeleli su vama dvojici sve najbolje. Osetio sam oko sebe neko mrekanje, kao da je zrak bio napola zgusnut i neto u njemu izazvalo tala sanje. Svi mi ovde elimo vam sreu, ree on. Nestor zagrli Pablita i mene i onda sede dalje od nas. Jo imamo malo vremena, ree don Henaro gle dajui u nebo. A onda, obraajui se Nestoru, zapita: ta emo u meuvremenu raditi? aliemo se i zabavljati, odgovori Nestor ustro. Rekao sam don Huanu da se bojim onoga to me eka, i da sam, najverovatnije, na prevaru uvuen u sve ovo; nisam mogao ak ni sanjati da postoje situacije kakva je bila ova u kojoj smo se nali Pablito i ja. Rekoh da me je obuzelo neto zaista jezivo to me malo-pomalo guralo dok se nisam naao suoen s neim moda gorim od smrti. Jadikuje, ree suvo don Huan. Saaljeva sa mog sebe do poslednjeg asa. Svi se nasmejae. Bio je u pravu. Kakav nesavla div poriv! A ja sam mislio da sam ga izbrisao iz svoga ivota. Zamolio sam ih da mi oproste tu glupost. Ne izvinjavaj se, ree mi don Huan. Izvinjenja su besmislena. Od stvarne vanosti je da se bude besprekoran ratnik na ovom jedinstvenom mestu moi. Ovo mesto titilo je najbolje ratnike. Budi kao oni. Zatim se obrati i meni i Pablitu. Vi ve znate da je ovo poslednji zadatak u kome emo biti zajedno, ree on. U nagual i tonal ete ui jedino pomou line snage. Henaro i ja smo ovde samo zato da se s vama oprostimo. Mo je odluila da Ne stor bude svedok. Pa neka tako i bude. Ovo je istovremeno i poslednja raskrsnica na ko joj emo Henaro i ja biti s vama. Kad se jednom bu dete sami nali u nepoznatom, tad se vie neete moi da oslonite na nas da vas vratimo, i zato je odluka oba-

vezna; morate sami odluiti da li ete se vratiti ili ne. Mi smo uvereni da ete vas dvojica imati snage da se vratite ako to budete izabrali. One noi bili ste sasvim sposobni da zbacite saveznika, zajedniki ili pojedinano, koji bi vas u protivnom smrvio. Bila je to proba vae snage. Moram takoe dodati da je samo nekolicina ratni ka preivela ovaj susret s nepoznatim koji vama sad predstoji, ne zbog toga to je teak, ve zato to je nagual preko svake mere zavodljiv, tako da ratnici koji putuju njime nalaze da je vratiti se u tonal, ili u svet reda, buke i bola, neto najrunije. Tu odluku o ostanku ili povratku donosi neto u nama to nije ni na razum ni naa elja, ve naa vo lja, pa se samim tim njene posledice ne mogu predvideti. Ako biste odluili da se ne vratite, nestaete kao da vas je zemlja progutala. Ali, ako odluite da se vra tite u ovaj svet, moraete da ekate sve dok se vai pojedinani zadaci ne okonaju. Kad se jednom okon aju, bilo s uspehom ili porazom, vi ete imati kontrolu nad svojom sveukupnou. Don Huan naini kratku pauzu. Don Henaro me pogleda i namignu. Karlitos eli da zna ta to znai imati kontrolu nad svojom sveukupnou, ree on, i svi se nasmejae. Bio je u pravu. U drugim okolnostima, sigurno bih to pitao; ali ova situacija bila je isuvie sveana da bi se zapitkivalo. To znai da je ratnik konano sreo mo, ree don Huan. Niko ne moe odgovoriti na to ta e ratnik s njom uiniti; vas dvojica ete moda mirno i nezapa eno lutati licem ove zemlje, moda ete mrzeti, ili biti omraeni, ili ete, pak, biti ljubazni. Sve to zavisi od besprekornosti i slobode vaeg duha. Vana stvar je, meutim, va zadatak. Njega ui telj i dobroinitelj zavetavaju svojim uenicima. Dubo ko sam uveren da e vama dvojici poi za rukom da ga okonate. ekanje na ispunjenje tog zadatka je posebno e kanje, ree don Henaro iznenada. Sada u vam ispri-

ati jednu priu o grupi ratnika koja je nekad ivela u planinama to se nalaze negde u ovom pravcu. Pokazao je rukom pokazao prema istoku, ali, poto je jedan trenutak oklevao, kao da se predomislio, ustao je i pokazao ka udaljenim severnim planinama. Ne. iveli su u planinama u ovom pravcu, ree on gledajui u mene i osmehujui mi se sa izrazom uenosti. Tano 135 kilometara odavde. Don Henaro je, verovatno, mene oponaao. Usne su mu bile skupljene, elo nabrano, a ruke vrsto stisnute na grudima kao da je drao neki predmet koji je, moda, hteo da prikae kao moju svesku. Zauzeo je najsmeniju pozu. Jednom prilikom sreo sam nekog nemakog naunika, sinologa, koji je ba tako izgledao. Pomisao da sam moda sve vreme nesvesno imitirao grimase tog naunika bila mi je krajnje smena. Nasmejao sam se. Kao da je ala bila namenjena samo meni. Don Henaro je ponovo seo i nastavio da pria. Kad god bi neki lan te grupe ratnika bio optu en da je izvrio neko delo koje se kosilo s njihovim pravilima, svi bi zajedno odluivali o njegovoj sudbini. Krivac je morao da objasni razloge zbog kojih je to de lo poinio. Njegovi drugovi su morali da ga sasluaju; zatim bi se ili razili, jer bi zakljuili da su njegovi raz lozi uverljivi, ili bi se pod orujem svrstali na samoj ivici nekog zaravnjenog planinskog vrha, slinog ovom na kojem sad sedimo, spremni da ga pogube, poto bi prethodno doli do zakljuka da su njegovi razlozi ne prihvatljivi. U tom sluaju, osuenik se morao oprostiti sa svojim drugovima, i njegovo smaknue bi zapoelo. Don Henaro pogleda u Pablita i mene kao da od nas oekuje neki znak. Onda se okrenu prema Nestoru. Moda nam svedok moe rei kakve veze ima ta pria s ovom dvojicom, ree on Nestoru. Nestor se stidljivo osmehnu i kao da se za trenutak duboko zamisli. Svedok ne moe da se doseti, ree on i prsnu u nervozan kikot. Don Henaro naloi da svi ustanemo i poemo s njim da pogledamo sa zapadne ivice zaravni.

Odatle se prema podnoju brda sputao blag na gib, uzan i ravan pojas zemlje koji se zavravao u puko tini koja je izgledala kao prirodan kanal za oticanje kinice. Ba onde gde je odvodni kanal, rastao je na pla nini, koju sam pomenuo u svojoj prii, red stabala, ree on. Iza njih poinjala je gusta uma. Poto bi se rastao s drugovima, od osuenika se zahtevalo da pone da se sputa niz obronak prema onom drveu. Njegovi drugovi bi tad zatezali oroze svo jih puaka i nianili u njega. Ako nijedan od njih ne bi opalio, ili ako bi ratnik preiveo ranjavanje i dokopao se onog drvea, bio bi slobodan. Vratili smo se na mesto gde smo sedeli. ta bi nam sad svedok mogao rei? zapita on Nestora. Nestor je bio olienje nervoze. On skide eir i poea se po glavi. Potom sakri lice akama. Kako bi to siroti svedok mogao da zna? odvrati napokon izazivakim glasom i nasmeja se sa svima nama. Pria se da je bilo ljudi koji su se provukli neozleeni, nastavi don Henaro. Recimo da je lina snaga tih osuenika uticala na njihove drugove. Podilazila bi ih jeza dok bi nianili i nijedan se ne bi usudio da po vue obara. Ili su, moda, bili zadivljeni osuenikovom hrabrou i nisu mogli da mu naude. Don Henaro pogleda prvo mene a zatim Pablita. Do ivice onog drvea moglo se stii pod unapred odreenim uslovom, nastavi on. Ratnik je morao ii hladnokrvno, neusiljeno. Koraci su mu morali biti si gurni i vrsti, a oi mirno upravljene pravo napred. Morao je silaziti bez posrtanja i okretanja, a iznad sve ga, nije smeo trati. Don Henaro zastade; Pablito potvrdno klimnu gla vom. Ako vas dvojica budete eleli da se vratite u ovaj svet, ree on, moraete kao pravi ratnici saekati dok ne ispunite svoje zadatke. To ekanje je vrlo slino ho du onoga ratnika u prii. Shvatate, onaj ratnik isplovio

je iz ljudskog vremena iz koga morate i vi. Jedina raz!lika je u tome ko u vas niani. Ti koji su nianili u onog ratnika bili su njegovi drugovi. Ali u vas niani ne poznato. Jedina ansa vam je vaa besprekornost. Morate ekati bez osvrtanja. Morate ekati ne oekujui nagradu. I morate usmeriti svu svoju snagu na ispu njenje svojih zadataka. Ako ne budete besprekorno delali, ako budete po eli da se razdraujete, ako postanete nestrpljivi i oaj ni, nemilosrdno e vas pokositi nevidljivi strelci ne poznatog. Ako su, s druge strane, vaa besprekornost, i li na snaga takve da ste sposobni za ispunjenje svojih zadataka, vi ete izvriti obeanje moi. Koje obeanje? pitae se moda. To je obeanje koje mo daje ljudima kao svetlosnim biima. Svaki ratnik ima druk iju sudbinu, pa stoga nema naina da se kae koje e obeanje biti da to jednom a koje drugom. Sunce je bilo na zalasku. Svetlonarandasta boja dalekih severnih planina postala je tamnija. Taj pej za mi je ostavljao utisak nekog vetrom zbrisanog sa motnog sveta. Nauili ste da ratnik treba da bude skroman i delotvoran, ree don Henaro i njegov glas me natera da podskoim. Nauili ste da delate ne oekujui nita zauzvrat. Sad vam govorim da ete morati da budete krajnje strpljivi da biste odoleli onome to vas eka posle dananjeg dana. Neto me presee preko stomaka. Pablito je po eo lagano da drhti. Ratnik mora biti uvek spreman, ree on. Sud bina svih nas ovde je da smo zatoenici moi. Niko ne zna zato smo to ba mi, ali, kakve li velike sree! Don Henaro je prestao da pria i pognuo glavu kao da je iscrpljen. Bilo je to prvi put da sam ga uo da govori tim reima. Obiaj je da se ratnik oprosti sa svima onima koji su prisutni i onima koje ostavlja za sobom, ree iznenada don Huan. On to mora uiniti svojim re ima i glasno, tako da mu glas zauvek ostane na ovom mestu moi.

Don Huanove rei otkrie mi novu sliku stanja u kom sam bio u tom trenutku. Na razgovor u ko lima postade time jo dirljiviji. Koliko je samo bio u pravu kad je rekao da je spokojstvo pejzaa oko nas samo privid i da objanjenje vraeva zadaje takav uda rac koji niko ne moe izbei. Objanjenje vraeva bilo mi je saopteno, a njegove pretpostavke sam iskusio; i ja se, eto, naoh razgolieniji i bespomoniji vie no ikad u svom ivotu. Nita od onoga to sam ikad uinio, ikad zamislio, nije se moglo uporediti s teskobom i sa moom tog trenutka. Objanjenje vraeva liilo me ak i razuma. Don Huan je ponovo bio u pravu kad je rekao da ratnik ne moe pobei od bola i alosti, ve jedino od preputanja njima. U tom trenutku bio sam neizdrljivo tuan. Nisam mogao da se rastanem s onima koji su sa mnom delili moju ivotnu sudbinu. Rekao sam don Huanu i don Henaru da sam se zarekao da u zauvek ostati s jednom osobom i da mi dua ne bi podnela da sama ode. Svi smo mi sami, Karlitos, ree tiho don Henaro. To je prirodno stanje. Osetih kako mi se grlo stee od tuge i ljubavi pre ma ivotu i onima koji su mi bliski; odbio sam da se rastanem s njima. Mi smo sami, ree don Huan. Ali, umreti sam ne znai isto to i umreti u samoi. Glas mu je bio priguen i suv, poput kalja. Pablito je tiho plakao. Onda je ustao i progovorio. Nije to bila govorancija ili neko slovo. Jasnim glasom zahvalio je don Henaru i don Huanu na njihovoj do broti. Obratio se Nestoru i zahvalio mu to mu je bila data prilika da se brine o njemu. Otro je oi rukavom. Bilo je divno iveti u ovom lepom svetu! U ovom udesnom vremenu! uzviknuo je i uzdahnuo. Bio je nadahnuto raspoloen. Ako se ne budem vratio, molim te da pomogne onima koji su sa mnom delili moju sudbinu, ree on don Henaru. Potom se okrenuo prema zapadu, u pravcu svoje kue. Njegovo vitko telo grilo se od plaa. Pojurio je prema ivici zaravni rairenih ruku kao da hrli da nekog

zagrli. Usne su mu se micale kao da je govorio tihim glasom. Odvratih glavu u stranu. Nisam hteo da ujem to to je Pablito govorio. On se zatim vrati na svoje mesto, srui se do mene, i pognu glavu. Nisam mogao ni re da prozborim. Ali tad kao da me svlada neka strana sila koja me natera da ustanem i iskaem svoju zahvalnost i tugu. Ponovo smo utihnuli. Severac je tiho zvidao duvajui mi u lice. Don Huan me pogleda. Nikad dotad nisam video toliko ljubaznosti u njegovim oima. Ree mi da se ratnik oprata zahvaljujui svima onima koji su bili ljubazni i brini prema njemu, i da svoju za hvalnost treba da iskaem ne samo njima ve i onima koji su vodili brigu o meni i pomagali mi. Okrenuo sam se ka severozapadu, prema Los Anelesu, i iz due izlio svu svoju sentimentalnost. Kakvo mi je samo proienje donelo to moje zahvaljivanje! Ponovo sam seo. Niko me nije gledao. Ratnik priznaje svoj bol, ali mu se ne preputa, ree don Huan. Otuda ratnik koji kree u nepoznato nije tuan; naprotiv, on je radostan zato to ga je njegova velika srea liila oholosti, zato to je pun pouzdanja u besprekornost svog duha, a iznad svega, zato to je prihvatio svoju sudbinu i to je iskreno procenio ono to ga eka. Nastade duga pauza. Bio sam beskrajno tuan. Hteo sam da uinim neto ne bih li izaao iz ovakvog raspoloenja. Svedoe, molim te stisni hvataa svoje due, ree don Henaro Nestoru. Zauh onaj glasni, strano smeni zvuk Nestorove sprave. Pablito samo to nije umro od smeha, kao i don Huan i don Henaro. Osetih svojevrstan smrad i tad shvatih da je Nestor pustio vetar. Najsmenije u celoj stvari bio je krajnje ozbiljan izraz njegovog lica. On sve to ne bese uinio iz vica, ve zato to pri sebi nije imao hvataa svoje due. Trudio se da nam pomogne najbolje to je mogao.

Sva trojica su se od srca smejali. Neverovatno je bilo s kakvom su lakoom prelazili iz uzvienih u smene situacije. Pablito me iznenada oslovi. Zanimalo ga je da li sam pesnik, ali pre nego to sam mu mogao odgovo riti, don Henaro sklepa stih. Karlitos je ovek na mestu; u njemu ue muza, ludilo i guza, ree on. Ponovo su prsnuli u smeh. Ovako je ve bolje, ree don Huan. A sad, pre nego to se Henaro i ja oprostimo s vama, moete rei sve to hoete. Moda e to biti poslednje to ete izustiti. Pablito odmahnu glavom, ali sam zato ja hteo da govorim. eleo sam da izrazim svoje divljenje, svoje strahopotovanje prema izuzetnosti don Huanovog i don Henarovog ratnikog duha. Ali sam se zapetljao u rei tako da na kraju nisam nita rekao; ak i gore od toga, na kraju je zvualo kao da ponovo kukumavim. Don Huan odmahnu glavom i puknu usnama s pod rugljivim neodobravanjem. Ja se nehotice nasmejah; meutim, nije bilo vano to to sam proigrao ansu da im iskaem svoje divljenje. Poelo je da me obuzima neko zagonetno oseanje. Oseao sam nekakvu vedrinu i veselost, neku naroitu slobodu koja me naterala da se smejem. Rekao sam don Huanu i don Henaru da me uopte nije briga za posledice mog susreta s ne poznatim, da se oseam srenim i potpunim, i da me se u ovom trenutku vie ne tie da li u iveti ili umreti. Don Huan i don Henaro kao da su vie nego ja uivali u mojim izjavama. Don Huan se pljesnuo po butinama i nasmejao. Don Henaro je bacio svoj eir na zemlju i podvrisnuo kao da je uzjahao neukroenog konja. Zabavljali smo se i smejali dok smo ekali, onako kako je to svedok i preporuio, ree don Henaro izne nada. Ali prirodno je da svemu doe kraj. Pogledao je u nebo. Uskoro emo morati da se raziemo kao i oni ratnici u prii, ree on. Ali pre nego to krenemo

svaki svojim putem, moram vam rei jo samo jednu stvar. Otkriu vam ratnikovu tajnu. Moete je nazvati ratnikovom izuzetnom ljubavlju. Obrativi se meni, ree kako sam mu jednom ka zao da je ratnikov ivot hladan, usamljeniki i lien oseanja. Dodao je da sam u tom trenutku bio ak i ubeen da je to tako. ivot ratnika nikako ne moe biti hladan, usam ljeniki i lien oseanja, ree on, jer se zasniva na njegovoj ljubavi, odanosti i portvovanju prema njemu najmilijem. A ko je to, zapitaete, njemu najmiliji? To u vam sad pokazati. Don Henaro je ustao i otiao do jednog sasvim ravnog dela zaravni, na nekoliko metara od nas. Onde je napravio jedan udan pokret. Kretao je rukama kao da otire prainu sa grudi i stomaka. Onda se dogodi neto udno. Preko tela mu proe neki skoro neprimetan blesak; dolazio je od zemlje i kao da je uinio da mu telo zasvetli. On napravi neto poput piru ete, tanije reeno, premet unazad, ali se nije doekao na noge ve na grudi i ruke. Kretnju je izveo s toliko preciznosti i vetine da se inilo da nema telesne te ine, da je neko crvoliko stvorenje koje se premetnulo. Kad se naao na zemlji, poeo je da ini niz nekakvih vanzemaljskih pokreta. Lebdeo je samo nekoliko santimetara iznad zemlje, ili je klizio po njoj kao da lei na valjcima; plivao je ukrug, migoljei se hitro i vesto kao jegulja u okeanu. U jednom trenutku oi poee da mi se ukrtaju i tad, bez ikakvog naglog prelaza, ugledah jednu loptu svetlosti kako klizi tamo-amo po neemu to mi se inilo da je led na nekom klizalitu gde su se presija vale bezbrojne svetiljke. Prizor je bio velianstven. Onda se vatrena lopta umiri i osta nepomina. Trgao me neki glas koji mi raseja panju. Bio je to don Huan. U poetku nisam mogao da razaberem ta govori. Ponovo sam bacio pogled na onu vatrenu loptu; ali sam ugledao jedino don Henara, koji je leao na zemlji rairenih ruku i nogu. Don Huanov glas bio je vrlo jasan. Kao da je podstakao neto u meni i ja poeh da piem.

Henarova ljubav, to je ovaj svet, ree on. Ma loas je grlio ovu ogromnu zemlju, ali budui da je tako mali, mogao je jedino da pliva po njoj. No zemlja zna da je Henaro voli i zato mu posveuje panju. Zbog toga je Henarov ivot ispunjen do vrha i zato e, ma gde bio, on biti pun. Henaro luta stazama svoje ljubavi i, ma gde bio, on je celovit. Don Huan je unuo ispred nas. Neno je pomi lovao zemlju. Ona je ta izuzetna ljubav dvojice ratnika, ree on. Ova zemlja, ovaj svet. Za ratnika nema vee ljubavi. Don Henaro je ustao i unuo do don Huana, i tako su jedno vreme zurili u nas, a zatim su seli prekrstivi noge. Jedino ako voli ovu zemlju s nepokolebljivom lju bavlju, ovek se moe reiti svoje tuge, ree don Huan. Ratnik je uvek radostan, zato to je njegova ljubav nepromenljiva i to ga njegova najmilija, ova zemlja, grli i daruje mu nepojmljive poklone. Tuga pri pada samo onima to mrze nju koja prua utoite njihovom biu. Don Huan ponovo neno pomilova zemlju. Ovo divno bie, koje je ivo u svim svojim i naj skrivenijim kutima i koje razume svako oseanje, umi rilo me, izleilo moj bol, a kad sam konano potpuno shvatio da ga volim, nauilo me da budem slobodan. Zautao je. Tiina oko nas bila je zastraujua. Vetar je tiho zvidao i odnekud iz daljine donosio lave usamljenog psa. Osluni taj lave, nastavi don Huan. To je na in na koji mi moja voljena zemlja pomae da ti sad iznesem poslednje to imam da ti kaem. To lajanje je neto najtunije to ovek moe da uje. Poutali smo jedan trenutak. Lave samotnog psa bio je tako tuan a tiina oko nas toliko teka da osetih kako me svladava teskoba. To me natera da se setim svoga ivota, svoje tuge, besciljnosti i dosade. Taj psei lave je sneni glas nekog oveka, ree don Huan. Dolazi od neke kue u onoj dolini prema jugu. To ovek kroz lave svoga psa, budui da su zdru eni u robovanju za ceo ivot, urla svoju tugu, svoju

dosadu. Moli smrt da mu doe i oslobodi ga tekih i mukotrpnih okova ivota. Don Huanove rei pogodie ono to me je najvie uznemiiavalo. Osetio sam da govori neposredno meni. Taj lave i samoa koju on stvara govore o oseanjima ljudi, nastavi on. Ljudi iji je ivot bio kao jedno nedeljno popodne, popodne koje, sve u svemu, nije bilo bedno, ali zato vrue, dosadno i neprijatno. Znojili su se i mnogo nervirali oko sitnica. Nisu znali kuda da idu, ta da rade. Njih je to popodne ostavilo jedino sa seanjem na triava uzrujavanja i jednoli nost, i onda se primaklo kraju; ve se spustila no. Ponovio mi je priu koju sam mu jednom ispriao o nekom sedamdesetogodinjaku to se alio da mu je ivot tako brzo proleteo da mu se inilo da je koliko jue bio dete. Taj ovek mi je rekao: Seam se i pi dame u kojoj sam spavao kad mi je bilo 10 godina. ini mi se da je od tada proao samo jedan dan. Kud se delo to vreme? Protivotrov tom otrovu jeste u njoj, ree don Huan milujui zemlju. Objanjenje vraeva ne moe nikako osloboditi duu. Uzmimo vas dvojicu. Dobili ste objanjenje vraeva, ali to to ga znate, uopte ne menja stvar. Usamljeniji ste vie nego ikad, jer bez nepo kolebljive ljubavi prema biu koje vam prua svoje okrilje, samoa je usamljenost. Jedino ljubav prema tom velianstvenom biu mo e osloboditi ratnikov duh; a sloboda je radost, spo sobnost, i preputanje uprkos tome to joj se ovek suprotstavlja. To je poslednja lekcija. Ona se uvek ostavlja za sam kraj, za onaj trenutak krajnje usam ljenosti kad je ovek suoen sa svojom smru i svojom samoom. Jedino tad ona ima smisla. Don Huan i don Henaro ustadoe i protegoe se kao da su se ukrutili od sedenja. Srce poe ubrzano da mi lupa. Pozvae Pablita i mene da ustanemo. Sumrak je pukotina izmeu 2 sveta, ree don Huan. On predstavlja vrata u nepoznato. Pokretom kao da isti pokazao je zaravan na kojoj smo stajali. Ovo je visoravan ispred tih vrata.

Zatim je pokazao prema njenoj severnoj ivici. Vrata su tamo. Iza njih se otvara ambis, a iza njega je to nepoznato. Don Huan i don Henaro se zatim okrenue ka Pablitu i oprostie se s njim. Pablitove oi bile su raskolaene i nepomine; suze su mu se kotrljale niz obraze. uo sam da mi je don Henaro poeleo zbogom, ali nisam uo don Huana. Don Huan i don Henaro prioe Pablitu i kratko mu zaaptae na ui. Onda prioe meni. Ali pre nego to su ita proaptali, ja sam imao onaj udni oseaj da sam rascepljen. Mi emo sad biti poput praine na putu, ree don Henaro. Moda e ti opet, jednom, upasti u oi. Don Huan i don Henaro odstupie i kao da se stopie s tamom. Pablito me uhvati za ruku i mi se pozdravismo. Tad me neki udan podsticaj, neka sila, natera da zajedno s njim potrim ka severnoj ivici viso ravni. Oseao sam da me njegova ruka dri kad smo skoili, a potom sam bio sam.