BOLESTI I STANJA

Su iznenadne zdravstvene smetnje i

tegobe koje su rezultat odreenih funkcionalnih poremeaja organizma, iznenadne pojave (akutne) bolesti ili naglog pogoranja hronine bolesti ugroene osobe.

*HAJMLIHOV MANEVAR*
Izvodi se kod zapadanja stranog tela (najee nesavakanog zalogaja hrane, bombone,...) u gornje delove disajnih puteva. Najee su to osobe alkoholisane, halapljive, ili stare i bez zuba, ili je uzrok smeh prilikom jedenja hrane. Vrlo rizina grupa su i mala deca. Simptomi i znaci se razvijaju brzo: modro lice, strah od uguenja, isprekidano disanje, podbule vene na vratu, iskolaene oi, kaalj, osoba se hvata za vrat, pa sve do gubitka svesti...

5 UDARACA IZMEU LOPATICA UNESREENOG I PROVERITE SADRAJ USNE DUPLJE

PRIMENITE 5 HAJMLIHOVIH MANEVARA I PROVERITE USNU DUPLJU

PONOVITE CELOKUPNI POSTUPAK 3 PUTA

POZOVITE 94 (112) I PONAVLJAJTE MANEVAR DO DOLASKA HITNE MEDICINSKE POMOI

-NAPOMENE1
Ukoliko su u pitanju ekstremno gojazni ili trudnice pritisak se vri na donju treinu grudne kosti Sasvim malo dete se poloi na glavake prstima jedne ruke mu se otvore usta i vre samo udari izmeu lopatica. Hajmlihov zahvat se moe izvesti i kao vid samopomoi koristei kao oslonac pogodne delove nametaja

*DAVLJENJE U VODI*

I FAZA poinje u trenutku kada rtva doe ispod vode, traje do 1 minut. Dolazi do refleksne apneje. Davljenik je pri svesti, uplaen, dezorjentisan i uzbuen. II FAZA poinje kada se davljenik nalazi ispod vode 1-3 minuta. Nastupa glad za kiseonikom, poveava se koncentracija CO2 u krvi i osoba poinje spontano da die. Plua se pune vodom i ubrzo dolazi do gubitka svesti. (U ovoj fazi davljenik je najopasniji, moe nesvesno da napadne i spasioca u pokuaju da se domogne vazduha.) Osoba je modrih usana, blede i hladne koe, naduvanog stomaka, povraa Konfuzna, letargina... III FAZA nastupa nakon 2-4 minuta od poetka davljenja. rtva je bez svesti. Srani rad postepeno usporava, pritisak opada, disanje prestaje terminalna apneja. Miini tonus poputa. rtva je modra, ili bleda Neophodan CPR i to bri transport u zdravstvenu ustanovu! IV FAZA FAZA KLINIKE SMRTI nastupa nakon 3-5 minuta od poetka davljenja. Prestaje srana funkcija i disanje, ima greve. Neophodan CPR i to bri transport u zdravstvenu ustanovu! V FAZA nastupa ako rtva ne bude izvuena ni nakon 5-10 minuta. Dolazi do bioloke smrti (nastaju ireverzibilne promene u CNS-u).

Pozvati pomo! (Nekoga od posmatraa- da pozove hitnu pomo.)

Ukoliko je bezbedno i mogue, pokuati dohvatiti rtvu ( uz pomo kanapa, grane, nekog plutajueg objekta- lopta, metodom ljudski lanac ).
Ukoliko morate plivati po davljenika pokuajte mu prii s lea i uhvatiti ga za deo odee i tako ga izvui na povrinu do obale (iskusan sposilac moe upotrebiti hvat za glavu, hvat za miicu ili mornarski hvat). Kada izvuete davljenika na obalu bilo bi poeljno imobilisati mu vrat zbog mogueg oteenja vratnog dela kime ( esto pri skokovima u vodu). Pregledati osobu i ukazati prvu pomo ukoliko je potrebno. Ukoliko osoba ne die zapoet CPR to je pre mogue (vetako disanje moe se zapoeti ve u vodi u toku izvlaenja). Postaviti osobu u boni koma poloaj. Ukloniti mokru i hladnu odeu i utopliti ga ebetom .

*ASTMA*
To

je bolest disajnih puteva koju karakterie poveana osetljivost sitnih delova disajnih puteva na razliite nadraaje (dim, polen, praina,...).

Karakteriu je napadi kalja, guenja, i oteanog, ujnog, piskutavog disanja (wheezing). napada kratko traju, dok je osoba izmeu napada bez ikakvih simptoma.

Veina

ASTMA

esto je povezana sa drugim alergijskim oboljenjima.

Svaki asmatiar bi trebao da nosi sa sobom pumpicu za sluaj javljanja napada.

Vano je znati da se napad moe javiti kao reakcija na jak emocionalan stres ili hladan vazduh.

ASTMA
Prva pomo:

1. Skloniti osobu od mogueg prouzrokovaa napada (zadimljena prostorija, livada, pranjavi putevi,...)!
2. Postaviti ja u visokosedei poloaj! 3. Raskopati okovratnik!

4. Pronai pumpicu i omoguiti unesreenom da inhalira lek (MAKSIMALAN UDISAJ - MAKSIMALAN IZDISAJ PRITISAK NA PUMPICU NAKON ZAPOETOG UDISAJA)

ASTMA
5. Pozvati 94 (122)! 6. Ako napad ne prestaje nakon 10-15 min, ponoviti inhalaciju! Ukoliko se ne javi poboljanje nakon 3-4 udisaja leka, a ako je sama tehnika uzimanja ispravno sprovedena, ne davati vie inhalacije, ve samo smirivati unesreenog i saekati dolazak strunog lica, jer ovi lekovi dovode do ubrzanog sranog rada to dovodi do pojaavanja oseaja guenja! 7. Smirivati unesreenog, pratiti i beleiti disanje i puls do dolaska stunog lica!

-NAPOMENE

Kod astme dolazi do oteanog izdisaja i zarobljavanja vazduha te je poeljno savetovati da unesreeni to vie produi izdah (DA IZDIE KROZ STISNUTA USTA KAO DA DUVA U TRUBU)! Kaalj kod astme je SUV I ISCRPLJUJUI! Ukoliko napad due traje moe se javiti modra prebojenost usana zbog nedostatka kiseonika (LO ZNAK!!) Unesreenom se sa vremena na vreme moe dati gutljaj vode da osvei usta poto su mu se osuila od disanja na usta. To e mu dati blagi oseaj olakanja i dodatno ga smiriti.

*SRANI NAPAD*
Srani udar (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije koje snabdevaju srani mii kiseonikom i hranjivim materijama, zbog ega u ogranienom delu sranog miia dolazi do odumiranja, tj. propadanja elija. Zbog smanjenja aktivne srane mase srce vie ne moe normalno pumpati krv, to za posledicu
moe imati trenutni prestanak rada srca.

SRANI NAPAD
Nedovoljan protok ili prekid protoka kroz koronarne arterije NAJEE nastaje zbog zaepljenja arterija krvnim ugrukom, koji se vremenom postepeno stvara na podlozi krvnog suda oteenog aterosklerozom. Aterosklerotski plakovi suavaju promer krvnog suda, stvarajui podlogu na kojoj se lako formira krvni ugruak koji tako jo vie suava krvni sud.

-NAPOMENA

Zajedno sa infarktom miokarda u ishemijske bolesti srca spada i angina pectoris.

Osim aterosklerozom, ishemijske bolesti srca mogu biti uzrokovane embolusima, zatim zbog sranih mana, arterijske hipertenzije, aortne stenoze, miokardiopatije... Ishemijske bolesti srca mogu biti potencirane i anemijom, hipertireozom...

-NAPOMENA Osnovna

razlika izmeu infarkta miokarda i angine pektoris je to kod angine pectoris postoji suenje koje nije u potpunosti zapuilo krvni sud, tanije koronarnu arteriju, a kod infarkta zapuenje koronarnih arterija je potpuno.

SRANI NAPAD
Veliki broj obolelih se potpuno oporavi!

Oteenje zavisi od toga koliki je deo sranog miia zahvaen!

Najvea opasnost u toku napada je da e nastupiti srani zastoj! Ponekad se moe dobiti podatak da je unesreeni prethodnih dana oseao titanje ili neku teskobu u grudima ili bio malaksao!

SRANI NAPAD

Simptomi i znaci:

1. BOL IZA GRUDNE KOSTI (u vidu peenja i stezanja, oseaja da mu neko sedi na grudima). MOE SE IRITI U DONJU VILICU I U LEVU RUKU!!! 2. BEZ BOLA, ALI SA MUNINOM U ELUDCU!
3. OTEANO DISANJE, PULS NEPRAVILAN, UBRZAN ILI SLABO PIPLJIV!

SRANI NAPAD

4. Slabost, malaksalost... 5. Bleda koa ili modra prebojenost usana, HLADAN ZNOJ! 6. Strah od smrti! 7. Nasvestica, vrtoglavica sve do sranog zastoja i gubitka svesti!

SRANI NAPAD

Prva pomo: 1. Odgovarajui poloaj - sedei sa poduprtim nogama, raskopavanje okovratnika, otvaranje prozora. Unesreeni NE SME DA SE KREE! 2. POZIV HITNE POMOI!!! 3. Ukoliko unesreeni ima nitroglicerin, a uzimao ga je ranije dati mu jednu lingvaletu ili jednu dozu aerosola. Ovaj lek dovodi do naglog pada pritiska kod pojedinih ljudi, pa ga ne davati ako ga nije pre uzimao.

SRANI NAPAD
4. Dati mu 100mg ASPIRINA DA SAVAE! (Derivati l-acetilsalicilne kis. su i *Andol, *Ambol...) 5. Kontrolisati i beleiti vitalne funkcije na svakih 10 min. 6. Mere oivljavanja ako se ukau potrebnim. 7. Psiholoka podrka.

ASPIRIN, KAO I NITROGLICERIN, SE NE DAJE AKO JE OSOBA BEZ SVESTI !!!

*MODANI UDAR*

Modani udar je oteenje dela modanog tkiva nastalo zbog zaepljenja krvnog suda u mozgu ugrukom ili zbog pucanja krvnog suda sa posledinim krvarenjem u mozgu. Povien krvni pritisak i ateroskleroza su najvaniji faktori rizika za nastanak modanog udara. Zavisno od mesta i veliine oteenja doi e do poremeaja razliitih telesnih ili psihikih funkcija koje taj deo mozga kontrolie. Ove posledice se kod velikog broja bolesnika mogu znatno ublaiti pravovremenim bolnikim leenjem i rehabilitacijom.

Simptomi i znaci (ne moraju svi biti prisutni):

Slabost ili oduzetost leve ili desne polovine tela. Moe varirati od neznatne slabosti koju primeuje samo bolesnik do potpune oduzetosti koja ini bolesnika nepokretnim. Zbog naglog nastanka esto dovodi do pada bolesnika. Otean ili onemoguen govor. Bolesnik oteano izgovara rei, "zaplie" u govoru ili uopte ne moe govoriti. Sputenost jednog ugla usana zbog ega usta izgledaju iskrivljena.

Oteano ili onemogueno gutanje. Nejednake zenice. Jaka glavobolja, vrtoglavica, poremeaj ravnotee. Povraanje. Nekontrolisano mokrenje i stolica. Gubitak svesti.

 PRVA POMO:

Bolesnik treba leati s lagano uzdignutom glavom i ramenima. Ako pone povraati, okrenuti ga na bok da se omogui isticanje povraanog sadraja iz usta. POZOVATI HITNU MEDICINSKU POMO!!! Ne davati bolesniku hranu ni pie. Ako je bolesnik bez svesti, okrenuti ga u boni poloaj. Proveravajti disanje, i ako zatreba, zapoeti mere oivljavanja.

*EPILEPSIJA*
Epilepsija (ili padavica) je naziv za neuroloko oboljenje,

koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim i neuropsihikim poremeajima, uz gubitak svesti.

EPILEPTINI NAPAD SE JAVLJA ZBOG IZNENADNE, PREKOMERNE I NENORMALNE AKTIVNOSTI NERVNIH ELIJA!
Uzroci koji mogu dovesti do napada su brojni: traume, tumori, infekcije, lekovi (*Trodon), alkohol, preterana stimulacija svetlosnim nadraajima (strob, tv, raunar)

EPILEPSIJA

Postoji irok spektar napada, od "blagih" napada, koji se jedva primete, esto i ne zapaaju od posmatraa ili same osobe, pa do "velikog napada", ranije zvanog Grand mal (Tonino klonini napad), napada koji je dugi niz vekova bio jedini prepoznatljivi znak epilepsije.

EPILEPSIJA

SIMPTOMI I ZNACI (Grand mal):

1. Inicijalni KRIK! 2. Unesreeni pada kao pokoen! 3. Grenje kompletnog tela! 4. Pena na ustima (zbog palacanja jezika)!

EPILEPSIJA
5. Umokravanje ili putanje stolice. 6. Grevi poputaju, osoba se smiruje i zapada u stanje slino snu koje traje par minuta.

7. Unesreeni se budi, ali jo jedno vreme moe biti zbunjen ili postien.
8. NE SEA SE PRETHODNOG DOGAAJA!

EPILEPSIJA
PRVA POMO:

1. Ublaiti pad, ako je mogue!

2. Raskopati okovratnik, zbog prohodnost disajnih puteva!

3. Spreiti naknadno povreivanje! (Ukloniti predmete koji se nalaze u okolini, pridravati glavu, pomeriti unesreenog na zemlju ili travu). 4. Nakon prolaska napada staviti ga u boni relaksirajui poloaj!

EPILEPSIJA
5. Pozvati 94 (112)!

6. Sve vreme trajanja napada zamoliti posmatrae da ne prilaze!

7. Zbrinuti naknadno nastale povrede!

8. Nakon dolaska svesti smiriti unesreenog i dati mu podrku!

-NAPOMENE Napadu esto prethode neki znaci poput zujanja u uima, nelagodnost u stomaku, nesvestica... (znaci Aure), koji omoguavaju obolelom da se ukloni sa tvrde podloge i spusti na zemlju, te tako sprei povreivanje U izuzetno tekim sluajevima napadi se mogu ponavljati jedan za drugim, bez dolaska svesti (Status epilepticus). esto se desi da se unesreeni tokom napada ujede za jezik, te se moe pojaviti sukrviava pena na ustima. NIKAKO NE PRIMENJIVATI SILU PRILIKOM PRIDRAVANJA!!! Primena sile moe biti uzrok preloma ili drugih povreda tkiva (pridrzavati za slobodne delove odee).

HISTERINI NAPAD

Termin histerina reakcija ili histerini napad koristi se da oznai osobu koja preterano reaguje na neki dogaaj. Najkarakteristinije je da se napad uvek dogaa pred publikom i da osoba, iako podsvesno, eli da skrene na sebe panju i ostvari neku korist. Obino se javnja kod psihiki nezrelih i nestabilnih osoba. Znaci:

pad u prisustvu posmatraa i bez povreivanja (vie, vriti, valja se po zemlji, upa kosu, udara se u grudi) gubitak svesti je prividan, osoba ga podraava moe se javiti histerino slepilo ( zenice reaguju na svetlost) osoba moe da pocrveni od naprezanja, ali nema nedostatka kiseonika (nema modrila koe) moe da podsea na epileptini napad, ali u ovom sluaju pored toga to pazi kako pada moe da govori, nema ugriza jezika i krvave pene na ustima, trzaji nisu sinhroni ni ritmiki, napad traje znatno due...

Cilj prve pomoi: smirivanje uznemirene osobe.

Mere prve pomoi:

odvesti osobu dalje od posmatraa na tiho mesto, energinim dranjem i sugestijom napad se moe prekinuti, ne pokazivati preterano saoseanje, ostati sa osobom dok se ne povrati.

Nemojte:

osobu polivati vodom, amarati, koristiti fiziku silu.

HIPERVENTILACIJA

Produbljeno i ubrzano disanje naziva se hiperventilacija.

Znaci hiperventilacije:

ubrzano i duboko disanje,vrtoglavica,drhtanje ruku i nogu, grevi u rukama i nogama, omamljenost, gubitak svesti.
Uzroci su najee: uznemirenost anksioznost, napad panike i histerija, ali moe se javiti i kod eerne bolesti, oka, nekih trovanja i kod visinske bolesti.

Cilj prve pomoi je otklanjanje uzroka i smirivanje bolesnika.

Mere prve pomoi:

otkloniti uzpok hiperventilacije, ohrabriti osobu da die sporije, koristei miie stomaka; udisaj kroz nos, zadrati dah nekoliko sekundi, polako idahnuti samo u sluaju da je uzrok uznemirenost:obolelom se obratiti ljubazno ali odluno,odvesti ga na mirnije mesto, dati mu papirnatu vreicu u koju treba da die.

HIPOGLIKEMIJA

Smanjena koncentracija glukoze u krvi naziva se hipoglikemija. Znaci:

slabost, nesvestica, oseaj gladi, preznojavanje, bleda, hladna i vlana koa, snaan i ubrzan puls, povrno disanje, gubitak koordinacije, poremeaj ponapanja, agresivnost, konfuzija, dezorjentacija, podrhtavanje miia, sve do pojave greva, smanje stepem reagovanja, eventualni gubitak svesti.

Uzroci:

gladovanje ili neadekvatan unos hraljivih materija, intenzivan fiziki napor, alkohol, iscrpljenost vruinom ili hladnoom, posle epileptinog napada, davanje insulina.
Cilj prve pomoi: poveati nivo eera u krvi. Mere prve pomoi:

dajte eer (kocka eera, okalada, bombona, slatko, zaslaeni napitak), proveravajte vitalne znake, ako se stanje ne popravi za 15 minuta, potraite medicinsku pomo.

HIPERGLIKEMIJA

Poveana koncentracija glukoze u krvi naziva se hiperglikemija. Moe biti uvod u dijabetinu komu. Znaci:

izraena e, esto mokrenje, suva, ruiasto prebojena koa, povraanje, dah koji mirie na aceton, oteano disanje, ..

Uzroci:

nedovoljna koliina insulina, preteran unos hrane, fizika neaktivnost, neka oboljenja, stres, kombinacija pobrojanih uzroka.
Cilj prve pomoi: utvrditi stanje i njegov uzrok i preduzeti

odgovarajue mere prve pomoi.

Mere prve pomoi:

ako niste sigurni da li je hipo ili hiperglikemija, dajte osobi neki oblik eera, ako se za 15 minuta ne pobolja stanje, transportujte obolelog u bolnicu.

NESVESTICA

Nesvestica (sinkopa) je kratkotrajan gubitak svesti zbog prolazne smanjene prokrvljenosti modanog tkiva. Najee je prouzrokovana padom arterijskog pritiska (velika toplota, nagla promena poloaja tela) ili smanjene koncentracije eera u krvi. Moe je prouzrokovati idugo stajanje u mestu, zaguljiv ili zagrejan vazduh, vruina, toplota, zamor, neispavanost, glad i iscrpljenost, snani emotivni utisci, stres, razne bolesti (srane, plune, poremeaji modane cirkulacije, malokrvnost, hipoglikemija).
Oporavak je brz i potpun.

Znaci:

Na poetku javlja se:

zujanje u uima praeno zevanjem, oseaj nedostatka vazduha, vid se zamagljuje i javljaju se svetlaci u vidnom polju, slabost, oblivenost hladnim znojem
A zatim dolazi do:

kratkotrajnog gubitka svesti, osoba pada bledilo, puls je veoma usporen (kod oka je ubrzan) i brzo se normalizuje
Cilj prve pomoi je da pobolja priliv krvi u mozak

Mere prve pomoi:

postavite onesveenog u udoban leei stav, popduprite i podignite noge smirujte ga tokom oporavka obezbedite mu dovoljno sveeg vazduha proverite da li ima neku povredu i zbrinite je pomozite mu da postepeno zauzme sedei poloaj.
Ukoliko ne doe do brzog povratka svesti:

postavite onesveenog u relaksirajui boni poloaj proverite disanje i puls primenite vetako disalje, i spoljanju masau srca ako je potrebno obezbedite hitnu medicinsku pomo
Ako se onesveenom povratila svest, a on i dalje osea vrtoglicu:

postavite ga u sedei stav, glavom sputenom izmeu kolena, ruke oputene sa strane i zahtevajte da die duboko

*TROVANJA*
Mnoge

materije koje koristimo u svakodnevnom ivotu i radu su otrovne. Razna sredstva za pranje, ienje, razreivai, boje, lakovi, pesticidi, derivati nafte, lekovi i dr., predstavljaju potencijalnu opasnost, naroito za decu. Otrov moe ui u organizam na tri naina: gutanjem, udisanjem i preko koe. Njegova tetnost uveliko zavisi od naina ulaska i koliine. Mala deca su este rtve trovanja, naroito u starosti od 1 - 5 godina. Tome je kriva njihova radoznalost, neiskustvo i sklonost da sve stavljaju u usta.

TROVANJA
Sve

hemikalije i lekove treba uvati van domaaja dece. est razlog trovanja odraslih ljudi, pogotovo alkoholiara, je dranje pesticida i naftnih derivata u staklenim bocama, to dovodi do zabune. Zato hemikalije treba drati u originalnoj ambalai ili dobro oznaene. Da bi izbegli trovanje ugljen monoksidom treba redovno odravajti dimnjake i pei. Nikada ne drite upaljen motor u zatvorenoj garai.

Znaci trovanja

Znaci mogu biti vrlo razliiti, zavisno od vrste otrova, njegove koliine i brzine ulaska u telo, puta ulaska i individualnih osobina organizma. Ako se otrov proguta, najee se javljaju munina i bol u stomaku, dijareja i povraanje. Pri udisanju otrovnih gasova ili para moe doi do kalja i oseaja guenja. Korozivne materije (kiseline i baze) izazivaju hemijske opekotine. Ako se takav otrov popije, opekotine se vide na usnama i sluznici usta. Neki otrovi izazivaju psihike poremeaje, vrtoglavicu, glavobolju, greve pojedinih miia ili celog tela, nepravilan rad srca i sl. Koa moe postati plava, uta ili crvena. Tei sluajevi trovanja dovode do gubitka svesti, a potom i do prestanka disanja.

Postupak s osobom koja je progutala otrov

Ako je osoba bez svesti proveriti disanje i cirkulaciju i po potrebi zapoeti mere oivljavanja pazei da se ne doe u dodir sa otrovom (koristiti gazu pri vetakom disanju). Osobu bez svesti koja die okrenuti u boni relaksirajui poloaj. Ako je osoba pri svesti, pokuati izazvati povraanje nadraajem korena jezika prstom. Naizmeninim pijenjem tople (slane) vode i povraanjem moe se ispirati eludac.

NE SME SE IZAZIVATI POVRAANJE KOD OSOBE KOJA NIJE PRI PUNOJ SVESTI ILI KOJA SE OPIRE!!! NE SME SE IZAZIVATI POVRAANJE PRI TROVANJU KISELINAMA, BAZAMA, BENZINOM, PETROLEJEM, RAZREIVAIMA ZA BOJE I SREDSTVIMA KOJA STVARAJU PENU!!! Kod trovanja METIL ALKOHOLOM dati ETIL ALKOHOL (VOTKA)! Otrovana osoba treba popiti 2 - 3 kaike medicinskog uglja (aktivni ugalj, carbo medicinalis), razreene u ai vode. Medicinski ugalj vee za sebe puno vrsta otrova i tako spreava njihovu resorpciju u crevima. Trebao bi biti sastavni deo kune apoteke. NE DAJE SE KOD TROVANJA KISELINAMA I BAZAMA!!!

PRVA POMO KOD TROVANJA - saetak 1. Utvrditi sredstvo i koliinu otrova!

2. Proveriti vitalne funkcije!

3. Zvati 94 (112)!
4. IZAZVATI POVRAANJE sa 200-300 ml mlake, slane vode, naiskap. Pa ako ne povrati eventualno nadraaj korena jezika. Izazivanje povraanja se NE RADI, ako je osoba bez svesti ili ne sarauje sa nama. Nikada se NE IZAZIVA povraanje kod trovanja JAKIM KISELINAMA I BAZAMA! 5. Unesreenog ne ostavljati samog!

-NAPOMENA

Ugljen monoksid (CO) vrlo je otrovan gas koji nastaje sagorevanjem materija koje sadre ugljenik (poput vrstih, tenih i gasovitih goriva) bez dovoljne koliine kiseonika. Ugljen monoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa. Zbog injenice da se ne moe osetiti i ubija bez upozorenja, naziva se podmuklim ubicom!

Velika opasnost u domainstvu su neispravne pei i zaepljeni dimnjaci! Velika koliina CO nalazi se u izduvnim gasovima automobilskog motora (7%), pa do trovanja moe doi u zatvorenoj garai gde vazduh ne cirkulie. Trovanje moe nastati i u koloni vozila kad se ventilacionim sistemom gas uvlai u unutranjost vozila.

Disanjem CO ulazi u plua, a zatim se u krvi vee za hemoglobin i stvara karboksihemoglobin (COHb). Upravo je sklonost vezanja na hemoglobin, koja je 250 puta vea od kiseonika, uzrok njegove toksinosti. Karboksihemoglobin onesposobljen je za vezanje i prenos kiseonika, iji nedostatak u organizmu dovodi do raznih komplikacija, sve do guenja i smrti.

PRVA POMO:

Izloenu osobu izneti iz zatrovanog prostora, VODEI RAUNA O SOPSTVENOJ SIGURNOSTI!!! Ako je rtva bez svesti, postaviti je u boni poloaj da se ne ugui jezikom ili povraanim sadrajem te POZVATI HITNU MEDICINSKU POMO!
Ako rtva ne die, odmah POZVATI HITNU MEDICINSKU POMO I ZAPOETI REANIMACIJU! Ako je mogue, primeniti ist kiseonik!

DIJAREJA

Kada osoba vie od 4 puta dnevno ima vodenastu, neformiranu stolicu kaemo da ima proliv. To je u veini sluajeva odbrambena reakcija kojom organizam izbacuje mikroorganizme koji mu tete. Pored infekcije, moe biti i posledica trovanja hranom ili alergijske reakcije. Kao i kod povraanja, zdravstvena opasnost je dehidratacija (gubitak tenosti iz organizma) praena gubitkom elektrolita neophodnih za funkciju organa i organskih sistema. Posebno je opasno kod novoroenadi i dece kao i kod starih osoba. Mere prve pomoi:

nadoknadite tenost stalnim unosom bistrih rastvora, kad osoba moe da unosi hranu dajte joj banane, pirina, kau od jabuka i tost (tzv. BRAT dijeta)

Potraite medicinsku pomo:

ako se u stolici nalazi svea krv ili je ona obloena sa tamno braon tenou, nema pobonjanja za 24 sata, ako se ali na jak bol u trbuhu, ako postoje znaci dehidriratacije, ako osoba ima temperaturu.
Nemojte davati mleko, mlene proizvode i meso 48 sati po prestanku proliva. Takoe, kofein jer on utie na mokrenje i poveava opasnost dehidracije.

MUKA I POVRAANJE

Muka (nausea) i povraanje (vomitus) est su pratei sindrom poremeaja optrg stanja. Javljaju se kod bolesti kretanja (kinetoza), boravka na velikim nadmorskim visinama, emocionalnih stresova, preteranog unosa hrane ili pia, stomanih infekcija, povreda glave, ali i kod po ivot opasnih stanja kao to su zapaljenje slepog creva, trovanje, obstrukcija digestivnog trakta. U principu, ove tegobe se gube za 12 dana, a ako se to ne desi treba potraiti medicinsku pomo. Zdravstvena opasnost povraanja je dehidratacija (gubitak tenosti iz organizma) koja moe biti posebno opasna kod novoroenadi i dece kao i kod starih osoba.

Mere prve pomoi:

postavite osobu u odgovarajui poloaj (kod opasnosti od povraanja lei na levoj strani), i prevenirati inhalaciju povraenog sadraja, pojite osobu bistrim tenostima, u malim koliinama (ne davati mleko), unositi male koliine lako svarljive hrane (treba izbegavati meso 48 sati), osoba treba da miruje i ne treba da se izlae fizikim naporima.

Potraite medicinsku pomo:

ako se u povraenom sadraju nalazi svea krv ili tamno braon tenost, osoba ne unosi tenost due od 24 sata, postoji dugotrajni ili izraeni bol u trbuhu, ako povraa u jakom mlazu, ako je osoba imala skoranju povredu glave.

*TRANSPORT*
Transport

ine metode prenoenja unesreenih DO ZDRAVSTVENE USTANOVE ili mesta PRILAZA KOLA HITNE POMOI! je potrebno izvriti za optimalno vreme (to krae), na optimalan nain (odgovarajui poloaj).

Transport

Evakuacija podrazumeva hitno prenoenje, tj. izmetanje sa rizinog na bezbedno, ili manje rizino podruje .

TRANSPORT

Ukoliko ne moemo da unesreenog adekvatno transportujemo, saekati da dou struna lica sa posebnom opremom (nosila,...), do njihovog dolaska primenjivati metode nege (utopljavanje, oblozi, smirivanje...). Pri transportu uvek komandije onaj spasilac kod glave unesreenog. Hvatovi pri prenoenju treba da su vrsti, sigurni - za vrste delove odee.

IZVLAENJE IZ KOLA

SKIDANJE KACIGE

OTVARANJE NOSILA

IMPROVIZACIJA NOSILA

UTOPLJAVANJE
1.

2.

1.

2.

PITANJA?