T EHNIKA I I NFORMATIKA U O BRAZOVANJU

3. Internacionalna Konferencija, Tehniki fakultet aak, 79. maj 2010.

TECHNICS AND I NFORMATICS IN EDUCATION

UDK: 371:005

3rd International Conference, Technical Faculty aak, 79th May 2010. Struni rad

UPRAVLJANJE PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Sneana Vukovi1 Rezime: Glavni zadatak upravljanja obrazovanjem je da odredi koliko se moe uticati na razvoj i funkcionisanje linosti. Pojam autonomije linosti podrazumeva da je dinamski sistem optimalno izolovan, optimalno otvoren i optimalno zatvoren. Modernizacija nastavnih sadraja podrazumeva pronalaenje tehnologije upravljanja nastavnim procesom kako bi uenici stekli savrenije navike, sposobnosti i vetine. Jedno od najveih ogranienja kolskog napredovanja je nedostatak razumevanja kole kao organizacije. Organizacije moemo posmatrati iz razliitih perspektiva kolski menadment nisu samo uloge (administrativna, funkcija unapreenja obrazovanja, socijalna) ve niz funkcionalnih oblasti u kojima individua ima prirodne predispozicije i potencijale za razvoj. Menadment podrazumeva timski rad i podelu uloga. Kljune rei: Obrazovanje, ciljevi, upravljanje, menadment

MANAGEMENT OF THE UPBRINGING AND EDUCATION PROCESSES

Summary: The main task of the education management is to determine to which degree personality development and functioning can be affected. The term personality authonomy implies that the dynamic/dynamo system is optimally isolated, optimally open, and optimally closed. Updating of teaching materials implies application of technologies for managing teching process so that the students could gain better habits, abilities and skills. One of the most common impediments to the education progress is the lack of understanding shown by school as an organization. The organisation can be viewed from different aspects. School management does not only imply roles (administrative, function of education progress, social), but an array of funcional areas in which an individual possesses inborn inclination and potentials for further development. Management implies team work and allocation of roles. Kljune rei: Education, aims, management

Mr Sneana Vukovi, Naelnik Odeljena za strategiju i razvoj obrazovanja, Ministarstvo prosvete RS, Nemanjina 22-26, Beograd, E-mail: snezana.vukovic@mp.gov.rs

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

1. UVOD Kada se utvruju ciljevi i zadaci u vaspitanju i obrazovanju postavljaju se pitanja: ta su ciljevi, kakva je njihova funkcija, ko odreuje ta sadre, itd. Ciljevi ukazuju na ono to obrazovanjem elimo da postignemo i to smatramo poeljnim u vaspitanju i obrazovanju uenika. Ciljevi i zadaci moraju biti u skladu sa drutvenim vrednostima, ali u skladu i sa mogunostima i uzrastom uenika, sa njihovim potrebama i interesovanjima, koji se iskazuju u kognitivnom, afektivnom i fizikom domenu. Postavljaju se pitanja: ta je zajedniko za sve uenike, a ta je to to se menja, individualizuje i personalizuje? Zajedniki za sve uenike je opti cilj vaspitanja, koji podrazumeva poduavanje onim oblicima ponaanja, naina, miljenja i delovanja koji imaju vrednosti za nae drutvo. Ako su dobro definisani oni odreuju i ta se nastavnim programima moe postii,tj.kakvi su ishodi. Savremene tendencije u obrazovanju i vaspitanju odreuju da e ideal nastave u budunosti biti potpuno idealizovano uenje koje e svakom ueniku obezbediti ono to je nekada bila povlastica malog broja privilegovanih. U idiografski modelovanoj programiranoj nastavi, koju predstavlja uenje putem kompjutera, tei se autentinoj individualizaciji nastave. K. Voskresenski (1996) navodi da su efekti ovakve nastave veliki i da predstavljaju individualno, ubrzano napredovanje, mogunosti predvianja ishoda uenja i nastave i poveanje obrazovnih efekata nastave u celini. Termin "kibernetika", koji se esto upotrebljava, predstavlja nauku koju su mnogi autori razliito definisali, ali se smatra da kibernetika podrazumeva izuavanje dinamikih sistema koji se mogu upravljati ili regulisati pomou informacija. Ovde kibernetiku posmatramo u kontekstu procesa u obrazovanju. Veliki broj definicija kojima se kibernetika objanjava govori u prilog njene primenljivosti u mnogim drugim naukama. Zajedniko za sve definicije je da odreuju da se kibernetika bavi sistemima, a da se upravljanje kao proces realizuje u sistemima pomou komunikacija kao procesom i informacijama kao obelejem tih procesa. Reavanje problema upravljanja sistemima zahtevalo je uvoenje metoda instrumenata koji se mogu obuhvatiti sledeim odrednicama (slika 1):

Slika 1.

Mogunost izbora izmeu vie upravljakih akcija je osnovni uslov upravljanja, a u jednostavnijim zadacima sprovodi ga ovek sam, dok je za sloenije potrebno korienje kompjutera. Zadatak upravljanja je usmereno voenje fizikih objekata i organizacija to pretpostavlja postojanje cilja. Cilj zavisi od injenice da li su sistemi upravljivi ili neupravljivi (Nadrljanski, 2000). Ciljevi upravljanja predstavljaju ciljeve upravljakog podsistema, a upravljaki podsistem je zaduen za proizvodnju upravljakih akcija. Reavanje upravljakih zadataka mogue je sa stanovita deterministikog i heuristikog upravljanja. 160

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

Deterministiko upravljanje razvija metode za svako konkretno upravljanje i njime se na osnovu matematikog modela kvantitativno izraavaju upravljake akcije sistema. Heuristiko upravljanje uvodi aproksimacije, dopunske uslove i pravila koja pojednostavljuju upravljaki zadatak.Ovakvo upravljanje ima svoju primenu u sistemu obrazovanja. Ukoliko se za ostvarenje upravljakih akcija ne koriste podaci o vrednostima upravljanih veliina, takav sistem nazivamo otvorenim sistemom upravljanja. Zatvorenim sistemom smatramo onaj sistem kod koga se upravljane akcije formiraju na osnovu podataka o ostvarenim vrednostima upravljanih veliina u toku procesa upravljanja. Ovakav sistem ima, osim direktne, i povratnu granu koju smatramo povratnom spregom. Povratna sprega povezuje izlaz iz sistema i upravljaki podsistem, a podaci koji se prenose povratnom vezom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo. Pozitivna povratna sprega poveava uticaj ulaznog dejstva na izlaznu veliinu upravljanog podsistema. Negativna povratna sprega u sistemu sa upravljanjem smanjuje uticaj ulaznog dejstva na izlaznu veliinu upravljanog podsistema. U izuavanju dinamike linosti veoma je vano uvoenje tri dinamska pojma. Prvog, koji se odnosi na unutranju dinamiku sistema i obuhvata podsistemsku dinamiku linosti i aktivnost elemenata. Drugog pojma, koji se odnosi na dinamiku odnosa linosti sa spoljanjim svetom i treeg koji se odnosi na kretanje celokupnog sistema linosti. Dva bitna aspekta kibernetike, koji su bili predmet prethodnih razmatranja, uenje o kontroli i uenje o upravljanju su veoma vani za tumaenje dinamike linosti. Ovakva razmatranja priznaje i BIM model linosti (Beogradski integrativni model), koji predstavlja asimilaciju transakcione analize, psihoanalize i komunikacionih modela linosti. Poznavanje i korienje ideje o samokontroli omoguava linosti kao specifino organizovanom sistemu da opstane kao takav, uz prilagoavanje sredini u kojoj funkcionie. O upravljanju u psihologiji se vrlo retko i dvosmisleno pie, o povratnoj pozitivnoj i negativnoj sprezi jo manje, a one su veoma bitne za razumevanje linosti i psihoterapijski proces. Teorija sistema, kako navodi Mandi (1990) podrazumeva da je "kretanje celokupnog dinamskog sistema neophodan uslov njegovog optimalnog funkcionisanja". Osnovna karakteristika dinamskog sistema je njegova celovitost. Bez obzira koliko je rascepkan i haotian, sistem linosti uvek predstavlja neku celinu. Prema ovoj teoriji postoji relativna nestalnost odnosa meu elementima i mogunost razliite ureenosti unutar dinamskog sistema. U mnogim komunikacionim modelima linosti nuan je izvestan stepen otvorenosti ili zatvorenosti prema okolini. U otvorenim komunikacionim modelima sistem linosti zavisi od informacije i njene razmene izmeu karakteristine dinamske strukture i okoline. Potreban je i izvestan stepen zatvorenosti da bi sistem postigao celovitost, razliitost i identitet. O otvorenosti i zatvorenosti ivih dinamskih sistema moe se govoriti samo u relativnim pojmovima. Ovu dilemu razreava pojam autonomije linosti, koji podrazumeva da je dinamski sistem optimalno izolovan, optimalno otvoren i optimalno zatvoren, te da je postigao takav stepen i vrstu samoorganizacije u odnosu na unutranje i spoljanje uslove da funkcionie na nivou usavravanja progresa svog opstanka. Poto otvorenost i zatvorenost sistema odreuju sudbinu razliitih dinamskih ravnotea, autonomija utie na to da neke promene postaju reverzibilne u vremenu. Autonomija 161

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

linosti ne oznaava totalnu nezavisnost od njene interpersonalne okoline. Razvojno gledano, posle faze infantilne simbiotske zavisnosti prolazimo kroz fazu pubertetske pseudonezavisnosti, da bismo zatim doli u fazu zrele meuzavisnosti sa nekim ljudima iz svoje okoline. U tim razliitim fazama razvoja izolovanost, otvorenost i ureenost sistema se menjaju. Sposobnost preivljavanja sistema linosti, njegove stabilnosti, uravnoteenosti i optimalnosti njegovog funkcionisanja, a posebno njegova adaptacija zavise od upravljujuih, korektivnih procesa koji su linosti na raspolaganju. Jedan od tih procesa je proces vaspitanja i obrazovanja, koji veoma iroko i duboko utie na razvoj i funkcionisanje linosti. Jedan od glavnih zadataka upravljanja obrazovanjem je da odredi kako i koliko se na taj proces moe uticati. 2. NASTAVA KAO UPRAVLJIV PROCES Novi ciljevi vaspitanja su: priprema za ivot, postizanje strunosti, podsticanje radoznalosti, inicijative, kreativnosti, fleksibilnosti, rizika, individualnog razvoja, uenje timskom radu, tolerantnosti, koegzistenciji, humanosti, itd. Dok je tradicionalno obrazovanje inertno na promene i trajno u konfliktu sa okruenjem, radikalne izmene postojeeg stanja nisu mogue bez primene nove obrazovne tehnologije. Strunjaci su predviali da e dinamika promena akcelerirati i da e se do 2000. godine napustiti stari modeli obrazovanja i evolutivnim putem razvijati novi modeli. Promene su tekle neravnomerno i u mnogim oblastima obrazovanja jo uvek se nalazimo na nivou osrednjosti i obrazovne konfekcije. Protivrenosti izmeu onoga to uenici mogu da naue u koli i onoga to su duni da naue jo su prisutne i posledica su veoma velikog broja informacija dostupnog usled ulaska u informatiko drutvo, koje predstavljaju sve vei obim znanja koje uenik treba da savlada. Ovakve prepreke mogu da se smanje prestrukturiranjem nastavnih sadraja ili modernizacijom nastavnih sadraja. Modernizacija nastavnih sadraja podrazumeva pronalaenje tehnologije upravljanja nastavnim procesom kako bi uenici stekli savrenije navike, sposobnosti i vetine. Nastava kao upravljiv proces ima svoje specifinosti ali se u njoj mogu prepoznati i mnogi elementi i procesi tipini za veliku klasu sistema. Nastavnik predstavlja upravljaki sistem, a uenik upravljani. Nastavnik ostvaruje odreeni cilj, tj. ostvaruje upravljanje pomou odreenih informacija koje daje uenicima. Saoptavanjem informacija uenicima nastavnik izaziva kod njih eljene procese koji e omoguiti postizanje postavljenog cilja. Delovanje na uenike se postie programom upravljanja, dok i na nastavnike i na uenike deluje okolina. O rezultatima delovanja upravljakog sistema sistem mora imati povratnu informaciju, koja predstavlja neprekidnu povratnu spregu. Specifinosti upravljanja nastavom se ogledaju "u tome to su u nastavi predmet upravljanja psihika delatnost i ponaanje uenika, koji imaju svoje specifine osobine i zakonomernosti, i drugo, upravljani sistem je i subjekt, sa sopstvenim karakteristikama. Sledee, ciljevi koji stoje pred upravljakim sistemom - nastavnikom su i ciljevi samog uenika" (Nadrljanski, 2000). Iz toga sledi da je upravljani sistem i autoupravljani sistem sposoban za samoregulaciju. Sposobnost za autoupravljanje predstavlja i najvaniji cilj upravljanja u nastavi jer kod uenika izaziva samostalnost kako bi sopstvenom aktivnou stigao do postavljenog cilja. 162

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

Uslovi koji su potrebni za efikasan proces upravljanja nastavom su: Postojanje tano definisanog cilja upravljakog sistema Taj cilj predstavlja i cilj autoupravljanja upravljanog sistema Postojanje programa upravljanja Neophodno je da upravljaki sistem ima operativnu informaciju o stanju, promenama i procesima koji se deavaju u upravljanom sistemu Upravljaki sistem mora da je sposoban za adaptaciju stanju i osobinama upravljanog sistema. U tradicionalnoj nastavi nastavnik nije u mogunosti da istovremeno prima, analizira i shvata informaciju od svakog uenika, da ostvaruje optimalna reenja za svakog uenika, posebno kako bi istovremeno uio razliite uenike na razne naine i da takoe obavlja nastavu razliitim tempom. Zato je neophodno postojanje operativne povratne sprege i adaptacija upravljakih aktivnosti stanju i osobinama upravljanog sistema, kao i uvoenje u uionicu raunara koji bi sprovodili deo upravljakih aktivnosti. Teorijske osnove procesa uenja umnogome su podloga za stvaranje softvera u uenju. Kognitivna psihologija se bazira na teorijama Pijaea i Brunera i posmatra ontogenetski razvoj individue u razmeni procesa sa okolinom. Ovi procesi "akomodacije" i "asimilacije" predstavljaju prilagoavanje steenih kognitivnih koncepata novim pragmatinim uslovima i ukljuivanjem eksternih objekata i stanja u unutranje strukture individue modifikacijom postojeih kognitivnih struktura. Asimilacioni i akomodacioni procesi predstavljaju savladavanje poremeaja u susretu sa okolinom i stvaranje novih ema. Iz kognitivne psihologije razvio se metod uenja putem otkrivanja gde su saznajni procesi orijentisani ka heuristici ljudskog otkrivanja gde se potuje sloboda uenika koji uei na kompjuteru (i sa kompjuterima) sam bira puteve i strategije u ophoenju sa programom. Ova vrsta uenja se provlai kroz sve vrste softvera za uenje potpomognuto kompjuterom, ali i za interaktivno uenje koje se odvija u radionicama u nastavi kola, u ijem je sreditu ranije bila biblioteka, poinje da stvara uslove sveobuhvatnog sistema resursa za uenje i nastavu, a prua joj se i mogunost da se menja u pravcu "virtuelne kole", koja se oslobaa svih paradigmi uenja i poduavanja, koja moe da zadovolji potrebe drutva koje ui, osposobljava pojedinca za realno shvatanje i razumno prihvatanje promena, za stvaralako delovanje i potinjavanje promena ljudskim potrebama. 3. KOLA KAO ORGANIZACIJA KOJOM SE UPRAVLJA Znati kuda ste se uputili je jedna stvar, a znati kako tamo stii je druga stvar. Nije tako jednostavno znati kuda ste se uputili u svetu koji se veoma brzo menja. Nastavnici ele da znaju u kom e se pravcu kretati obrazovanje i ta uraditi da ono bude kvalitetnije. Kako uiniti da obrazovanje bude manje stresno, a rezultati mnogih istraivanja ukazuju da je stresno za sve njegove aktere Jedno od najveih ogranienja kolskog napredovanja je nedostatak razumevanja kole kao organizacije. Organizacije moemo posmatrati iz razliitih perspektiva: 1. Strukturalne perspektive dozvoljavaju pogled na organizacije kao racionalne sisteme, a podravaju ga sledee teorije: klasina organizaciona teorija, sistemska teorija, teorija sluaja i socijalno-tehnoloka teorija. 163

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

Klasina organizaciona teorija vodi poreklo od Maksa Vebera, nemakog sociologa sa poetka ovog veka, Tejlora, amerikog inenjera i H. Fejola, francuskog industrijalca. Oni uvode mnoge principe koji dovode do vee produktivnosti. Izmeu ostalog, to su hijerarhijska struktura, specijalizacija, struktura upravljanja, interpersonalni odnosi, mogunosti poziva, orijentacija na ciljeve. Na primer, kola je formalna organizacija koja tei ciljevima. Rezultati se mere kroz postignue uenika. Ali, u stvarnosti kola ima difuzne ciljeve koji su esto u sukobu jedan sa drugim. Nastavnici su vie zaokupljeni nainima i sredstvima, nego samim ciljevima. Koja vrsta pedagokih ciljeva se moe najbolje realizovati u kolama saglasno klasinim principima? U godinama iza nas evropske zemlje su se pomerile od hijerarhijske kontrole, centralizacije i fragmentiranosti procesa uenja, pa klasina teorija deluje anahrono. Teorija otvorenog sistema pomera se iz statinog u dinamian opis organizacija. Kako je okruenje uvek u stanju kretanja, stalno ima uzimanja i davanja izmeu nje i okruenja. Sistemski teoretiari smatraju celishodnijim prouavanje onoga to se trenutno deava u organizaciji nego poinjanje sa formalnim ciljevima. Tada se posmatra njeno okruenje: input (ulaz), ta ona radi sa svojim resursima: prolaz i ta vraa u okruenje: rezultati, tj. izlaz (output). inioci resursa mogu biti ljudski (nastavnici, uenici) i materijalni (udbenici, zgrade), zatim stavovi uenika, roditelja, nastavnika, lokalne zajednice, i vie generalnih: ideja koje se objavljuju u medijima. Takozvani prolaz u okviru ove teorije predstavlja proces uenja u uionici. Neki drugi procesi predstavljaju procese podrke za instruktivni rad: planiranje, sastanci, donoenje odluka, evaluacija, unapreivanje materijala, komunikacija, rukovoenje. Jasno je da nema granica u aktivnostima koje karakteriu kolu. Rezultati kole su odreeni onim to su nauili, konkretnim znanjima i vetinama, stavovima i normama koje je kola uobliila i pomau ukljuivanje uenika u drutvo. Rezultati (izlaz) su odnos roditelja prema koli, koji u politikim terminima predstavljaju znaenje koje kola uiva u drutvu. injenica je da u koli postoji veza izmeu onoga to je kola dobila kao organizacija (resursi) i kvaliteta njenog rada (ishodi). Teorija sluaja slina je teoriji otvorenog sistema u vezi sa organizacijom i njenim okruenjem. Dodatna znaajna promena mesta u okruenju zahteva promenu u organizaciji. Teoretiari mogunosti smatraju da naini na koji se organizacije izgrauju i nain na koji se rukovodi zavise od situacije. Mehanike organizacije su prisutne u stabilnim drutvima i one su kompleksne sa precizno definisanom hijerarhijom i pravima. Mo je skoncentrisana na vrhu, a komunikacije i uloge su vertikalni. Organska organizacija nastaje u situacijama brzih promena okruenja, a ciljevi individua su usklaeni. Mo i uticaj su maksimalno podeljeni, to vodi zajednikoj odgovornosti za reenja, komunikacija je horizontalna i vertikalna. Dolazi do preklapanja uloga, svi izvravaju svoje poslove. Zato to su kole u mnogo pogleda neograniene i nemaju potrebe da se plae kazni iz okruenja, zato to uprava i nastavnici imaju mo nad uenicima, velika odgovornost (politika, akademska i moralna) poiva na odraslima u kolskom ivotu. Socio-tehnika teorija je delo Trista i Ricea, nastalo kombinovanjem elemenata sistemske i humanistike teorije. Naglaava posao menadera koji treba da pregovara sa okolinom i stvori ravnoteu u sistemu.

164

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

2.

Humanistika perspektiva se odnosi na individualni doprinos u organizacijama i na interakcije izmeu lanova organizacije. Centralno mesto predstavljaju ljudske potrebe i njihovo zadovoljavanje. Autori su Mayo, Herzbeg, McGregor i nihovo glavno pitanje je motivacija zaposlenih. Otkrili su da grupe normi, klima, veza sa menadmentom i potreba za linim usavravanjem predstavljaju faktore produktivnosti. Maksimalna participacija u odluivanju, otvorena i dvosmerna komunikacija poveavaju efektivnost. Politika perspektiva pretpostavlja organizaciju kao scenu za sukobe i konflikte interesa. To je ilustrovano primerom borbe za resurse i najvie je uoljivo kroz isticanje klasinih vrednosti i interesa individua i grupa. Konfliktna perspektiva vidi organizaciju kao koaliciju pojedinaca i interesne grupe. Oni imaju razliite vrednosti, informacije i percepcije realnosti. Ciljevi se postavljaju na osnovu upravljanja i procesa pregovaranja meu grupama, na osnovu njihove borbe interesa i borbe moi na svim nivoima. Trini model pretpostavlja da su organizacije trite sa trgovinskom razmenom, a ciljevi su podreeni linim. Prema Bernardu kole postoje zbog nastavnika, a ne zbog uenika. Jasno je da je politika perspektiva zamka, jer potcenjuje znaaj saradnje u organizaciji i stepen racionalnosti. Simbolika perspektiva zanima se za mitove, rituale, ceremonije, organizovanu kulturu i metafore. Ogleda se u dve teorije: Teorija organizovane anarhije, koja se moda moe primeniti na univerzitete, ali ne i na kolske institucije. Varijabla uea varira u zavisnosti od provedenog vremena i utroenog rada. Slobodno spojeni sistemi, teorija koja pretpostavlja da se promene u jednom delu sistema odraavaju na drugi deo. Karakteristike mnogih kola su izdvojena odeljenja sa nastavnikom koji nema direktora u blizini. Pitanje je koliko je to dobro. U svakom sluaju, ova teorija ulazi u iri domet ljudskog ponaanja. Integralna teorija pojavila se poslednje decenije, kroz studije organizacija Mintzberg (McGill Univerzitet u Kanadi, 1991) i Senge (Mit sloan School of Menagement u SAD, 1992). Ova teorija pokuava da odredi koje strategije su najbolje za razvoj organizacija, a dogaaje u organizaciji tumai kao interakciju sedam razliitih snaga: vostva, delovanja, tj. optimalizacije trokova i rezultata, izvoenja zadataka koji zahtevaju znanja i vetine, usredsreivanja, inoviranja metoda, kooperativnosti.

3.

4.

5.

Svaki od upravo opisanih pogleda na organizaciju predstavlja prozor, nain sagledavanja realnosti. Neki ljudi doivljavaju ivot iz samo jedne perspektive i zaboravljaju da postoje i drugi prozori. Prouavanje unapreenja kole kao organizacije pokazuje novi pogled na drutvo i kolski sistem. U svoje iskustvo unosimo novi referentni okvir i posveujemo vreme i u ovom radu razliitim perspektivama. Mnogi istraivaki radovi u svetu osvetljavaju karakteristike kole kao organizacije. Pod karakteristikama podrazumeva se da postoje aspekti tipini za veinu, koji imaju postojani trend. Postoje i negativni aspekti, koji su tipini za veinu naih kola, a predstavljaju dugotrajne trendove. To su:

165

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

Nejasni ciljevi. Ciljevi kola su esto nejasni, uopteni i meusobno nekomplementarni (kolsko razvojno planiranje zahteva obuku za taj proces) Vulnerabilnost, tj. kole su zavisne od finansijske podrke i retko tee samostalnosti Niska integracija, tj. nastavnici rade na svoj nain u svojim uionicama. Postoji veoma nizak stepen saradnje izmeu nivoa (odeljenja, aktiva, ali i kola) Nedostatak trine orijentacije. kole postoje bez obzira na njihove rezultate i kvalitet produkcije. Ovakve karakteristike dopunjujemo saznanjima da su kole kao organizacije zaboravne institucije, tj. mnoge odluke se donose a ne realizuju se. Prema Osingeru (2002) kole kao strune organizacije imaju sledea obeleja: Rad zavisi od strunosti i motivacije saradnika Znanje proizilazi i iz samog korisnika, uglavnom je viestrano, zahteva minimalno uee tehnologije i realizuje se putem odnosa Rezultati i kriterijumi uspeha su nedefinisani i kontrolu kvaliteta je teko definisati Spolja je teko upravljati nastavom, tako da uglavnom rad nastavnika zavisi od samokontrole nastavnika (iako nastavnici imaju utisak da su stalno kontrolisani) Postoji velika autonomija pojedinca Postoji horizontalna hijerarhija, tj. vakuum u rukovoenju (jedan rukovodilac u organizaciji od 1200 ljudi, uenika i nastavnika) Veoma nizak stepen integracije i poziva na saradnju Veliki stepen zavisnosti rezultata od sredine i klijenata, a veoma nizak stepen samorefleksije. 4. MENADMENT NA NIVOU KOLE I ULOGA RUKOVODIOCA U UNAPREENJU KOLE Koje funkcije menadmenta je vano ispunjavati u koli? 1. Administrativna funkcija Organizovanje - korienje raspoloivih sredstava (ljudi, materijal, novac, oprema) tako da se kolski ciljevi dostignu Proces odluivanja - stvaranje, razvijanje podrke. Traenje dovoljne informacione podrke za prikupljanje informacija koje nedostaju Delegiranje - davanje razvojne anse nastavnicima i uenicima putem davanja odgovornosti i zadataka Reprezentovanje - kontaktiranje sa sredinom, sa kolskim sistemom i njegovim administrativnim telima. Funkcija unapreenja obrazovanja Razjanjenje vrednosti - pomaganje koli (uenicima, nastavnicima, roditeljima) da se razjasne norme i ciljevi. Razjanjenje sopstvenih ciljeva Razvoj - pripremanje procesa planiranja i razvoja kole, obavezno je da bude aktivni lan Strunog aktiva za razvojno planiranje Voenje - pomo svakom nastavniku da ovlada radnim situacijama i reagovanje na njihovo ponaanje Evaluacija - priprema za evaluaciju kolskih aktivnosti i samovrednovanje.

2.

166

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sneana Vukovi

Socijalna funkcija Motivacija - izlaenje u susret potrebama pojedinca u koli, ohrabrivanje i podrka Komunikacija - graenje strukture i procesa potrebnih za otvorenu dvosmernu komunikaciju Razreenje konflikta Staranje o zaposlenima (line krize) kolski menadment nisu samo uloge ve niz funkcionalnih oblasti u kojima individua ima prirodne predispozicije i potencijale za razvoj. Menadment podrazumeva timski rad i podelu uloga. Menaderi kole moraju da zanu viziju kole, da kreiraju pravce kuda ide kola, da kreiraju proces planiranja. Rukovodioci kole moraju da se orijentiu ka cilju, da se usmere na ljude, da su samosvesni, da sagledavaju posao u perspektivi. Proces razvoja kole mora biti kontinuirani, fleksibilni proces a ne periodina aktivnost. kolski razvojni plan , kao produkt tog procesa, je najvaniji dokument i nosilac pravaca razvoja koji mora biti svima vidljiv. LITERATURA [1] Vilotijevi, M., (1993), Organizacija i rukovoenje kolom, Nauna knjiga, Beograd [2] Viktor, E., (1966), Science for the Elementary School, The macmillan company, NewYork colier [3] Voskresenski, K., (1996), Didaktika-individualizacija i socijalizacija u nastavi, Univerzitet u Novom Sadu [4] Vukovi, S., (2005), Upravljanje stresom u procesu vaspitanja i obrazovanja, Prosvetni pregled, Beograd [5] Nadrljanski, ., (2002), Obrazovni softver - hipermedijalni sistemi, Univerzitetski udbenik, Zrenjanin [6] Osinger, D., (2002), kolski razvoj kao proces, seminar MPS, Beograd. [7] Grupa autora, (2001), kola u pokretu, Kultur Kontakt Austrija, Sarajevo.

3.

167