B L R D C L E E O C M U E S IE C S E G A E OL G F O PTR C NE

AH E T R R NRK S TM R IT K U A A U A S IH IS E A

SEM A SK IN R I BL E D T U T DH

R D A

T H D D IJ ENL GA

PR D ETN E M I N SAN A T V IK GD A RN RA I D

STU E T : DN P i M a 0 /0 e i 5 4 DA L M P E A E : 1 TJ RDJ 4D - D S - 1Z D

Bluetooth tehnologija __________________________________________________Pei Mia 05/04

SADRAJ
UVOD.....................................................................................................................................................3 TA JE BLUETOOTH?........................................................................................................................3 NASTANAK BLUETOOTH-A................................................................................................................3 BLUETOOTH SIG................................................................................................................................4 HAROLD PLAVOZUBI.........................................................................................................................5 PRIMENA BLUETOOTH TEHNOLOGIJE................................................................................................6 MOGUNOSTI BLUETOOTH TEHNOLOGIJE......................................................................................6 BLUETOOTH PROZVODI....................................................................................................................6 KAKO RADI BLUETOOTH TEHNOLOGIJA.............................................................................................9 BLUETOOTH OSNOVE, PICONET I SCATTERNET.............................................................................9 RADIO TALASI ................................................................................................................................10 IZBEGAVANJE INTERFERENCIJA - FREQUENCY HOPPING..........................................................11 PRENOS GLASA I PODATAKA........................................................................................................11 BRZINA PRENOSA...........................................................................................................................11 DUPLEXING .....................................................................................................................................12 STANJA BLUETOOTH UREAJA......................................................................................................12 PODSTANJA KONEKCIJE.................................................................................................................13 USPOSTAVLJANJE KONEKCIJE ......................................................................................................13 BEZBEDNOST.....................................................................................................................................14 KEY MANAGMENT ..........................................................................................................................14 DEVICE AUTHENTICATION ............................................................................................................15 PACKET ENCRYPTION.....................................................................................................................15 INDEKS SLIKA....................................................................................................................................16 INDEKS TABELA.................................................................................................................................16 LITERATURA.......................................................................................................................................17

2/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

UVOD
TA JE BLUETOOTH?

Bluetooth je beina tehnologija prenosa podataka i glasa, razvijena od strane proizvoaa razne elektronske opreme sa ciljem da se njihovi proizvodi - od kompjutera i telefona do tastatura i beinih slualica umree na malim udaljenostima (do 10 metara) bez upotrebe kablova, brzo i jednostavno (ad hoc). NASTANAK BLUETOOTH-A Ideja iz koje je potekao Bluetooth, roena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile Communications odluio da ispita mogunosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio veze sa malom potronjom struje. Ideja je bila da se u svaki uredjaj ugradi mali radio (Slika 1) i na taj nain iz upotrebe izbace kablovi.

Slika 1: Izgled Bluetooth ipa

Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je poeo da se kristalie. Glavna istraivanja obavljana su u Ericsson-ovim laboratorijama u Lundu, vedska od strane dr Sven Mattissona i dr Jaap Haartsena, koji se danas i smatraju za roditelje" Bluetooth tehnologije. Ericsson je pre usvajanja imena Bluetooth tehnologiju nazivao Multi-Communicator Link" (MC Link). Originalna zamisao bila je da se povee beina slualica sa mobilnim telefonom, a to to su otkrili da na isti nain mogu da poveu veinu elektronskih ureaja, bila je, po njihovim reima - srena sluajnost. Poetkom 1997. godine Ericsson uradio je neto sasvim neoekivano - odluio je da tehnologiju ne naplaauju, i svim zaintresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji nain da tehnologija postane globalni standard. Ericsson je zapoeo razgovore sa kompanijama iz razliitih sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia - mobilni telefoni, IBM i Toshiba - prenosni kompjuteri i Intel - ipovi za digitalnu obradu signala) sa ciljem da se osnuje konzorcijum koji e dalje razvijati i promovisati tehnologiju.

3/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

Bluetooth tehnologija javnosti je zvanino predstavljena 20. maja 1998. godine kada je pet kompanija, Ericsson, IBM, Intel, Nokia i Toshiba, odralo simultanu konferenciju za tampu u Londonu, Tokiju i San Hozeu, na kojoj je objavljeno da su se pet kompanija udruile ne bi li razvile besplatnu tehnologiju, otvorene specifikacije za beino umreavanje, i da se organizacija koja stoji iza toga, zove Special Intrests Group. BLUETOOTH SIG Special Intrests Group (SIG) je konzorcijum kompanija-promotera i kreatora Bluetooth tehnologije (3Com, Ericsson, IBM, Intel, Agere Systems, Microsoft, Motorola, Nokia, Toshiba i drugi), a danas, pored njih lanovi su i oko 2000 kompanija koje koriste Bluetooth. Bluetooth SIG osnovan je maja 1998. godine od strane sledeih kompanija (founding members):

Ericsson Mobile Communications AB IBM Corporation Intel Corporation Nokia Corporation Toshiba Corporation

U decembru 1999. godine, etiri kompanija pridruilo se SIG-u kao kompanijepromoteri (promoting members):

3Com Corporation Lucent Technologies, Inc. Microsoft Corporation Motorola, Inc.

Prvenstveno, uloga SIG-a je da prati razvoj tehnologije kratkodometne radio veze, da definie globalni standard i da sprei da tehnologija postane vlasnitvo jedne kompanije. Ovo je rezlutiralo objavljivanjem prve Bluetooth specifikacije 26. jula 1999. godine. Danas je standard Bluetooth 1.2 (specifikacija objavljena novembra 2003. godine), a u najavi je verzija 2.0, koja bi trebala da omogui vee brzine prenosa i trebalo bi da se pojavi sredinom 2005. godine.

Slika 2: Hronologija razvoja Bluetooth tehnologije

4/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

HAROLD PLAVOZUBI Bluetooth (plavi zub) tehnologija dobila je ime po vikingu i danskom kralju Haroldu Plavozubom (911-985., Harald Bltand na danskom, odnosno Harold Bluetooth na engleskom), koji je od 935. do 985. irio hiranstvo po tadanjoj Danskoj i Norvekoj. Iako se danska re bltand" prevodi plavozubi", nema nikakve veze sa plavim zubima, ve su Vikinzi tako zvali crnokose koji su bili prava retkost meu nordijskim narodima svetlo plave kose, i razlikovali se kao plavi zub meu belim. Harold Plavozubi ujedinio je zaraena plemena vedske, Norveke i Danske, pa je zato i odlueno da tehnologija dobije i ime po njemu - tehnologija koja e ljude i razne ureaje ujediniti u jedinstvenu mreu. Logo Bluetooth tehnologije (Slika 3) sastoji se od kombinacije slova H" i B" runskog alfabeta (poetna slova imena i prezimena danskog kralja).

Slika 3: Logo Bluetooth tehnologije

5/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

PRIMENA BLUETOOTH TEHNOLOGIJE

MOGUNOSTI BLUETOOTH TEHNOLOGIJE Danas kad je Bluetooth ve postao standard za umreavanje na malim udaljenostima, mogunosti Bluetooth tehnologije su razne i teko ih je nabrojati - od originalne zamisli, povezivanje beine slualice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomo mobilnog telefona i razmena podataka izmeu dva mobilna telefona, pa do nalaenja partnera (toothing), kontrole zamrzivaa i mikrotalasne rerne, kao i beinog" pisanja sa Bluetooth olovkom. BLUETOOTH PROZVODI U dananje vreme veina ureaja dolazi sa ugraenom podrkom za Bluetooth (mobilni telefoni, laptop i palmtop kompjuteri), ali je naravno mogue kupiti i posebne Bluetooth adaptere za veinu elektronskih ureaja.

Slika 4: Bluetooth USB adapter firme 3Com

6/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

Slika 5: PCMCIA Bluetooth kartica firme 3Com

Slika 6: Bluetooth beina slualica firme Logitech

7/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

Slika 7: Bluetooth sat firme Ericsson

Slika 8: Proto tip nakita sa Bluetooth podrkom firme IBM

8/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

KAKO RADI BLUETOOTH TEHNOLOGIJA

BLUETOOTH OSNOVE, PICONET I SCATTERNET Bluetooth je tehnologija koja koristi radio talase za uspostvljanje point-to-point i pointto-multipoint transfere glasa i podataka u radijusu od 10 metara. Kada se dva ili vie Bluetooth ureaja spoje, kreira se tzv. piconet. Svaki piconet moe da sadri do 8 razliitih ureaja (jedan master i sedam slave ureaja), a vie piconeta (najvie 10, odnosno ukupno 80 ureaja) moe biti spojeno u scatternet.

Slika 9: Topologija piconet-a. Jedan master i do sedam slave ureaja, ali samo tri u isto vreme mogu raditi u fullduplex reimu

Slika 10: Topologija scatternet-a. Svaki master ureaj piconet-a slui kao most izmeu vie piconet-a

9/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

RADIO TALASI Radio talasi koriste se za prenos mnogobrojnih informacija - od AM radija do glasovne komunikacije kod beinih telefona, pa zato i Bluetooth koristi radio talase, jer je to jednostavna i pouzdana tehnologija. Radio talasi nisu nita drugo nego impuls elektromagnetne energije, i generiu se kada odailja oscilira na odreenoj frekvenciji - vea oscilacija, vea frekvencija, a emituju se u velikom spektru frekvencija. U tabeli 1 mogu se videti primene nekih opsega frekvencija radio talasa: Opseg 535KHz - 1.7MHz 5.9MHz - 26.1MHz 40MHz 43.72MHz - 49.97MHz 54MHz - 88MHz 88MHz - 108MHz 108.10MHz - 111.95MHz 108.10MHz - 117.95MHz 118MHz - 136.975MHz 174MHz - 220MHz 470MHz - 890MHz 824MHz - 849MHz 902MHz - 928MHz 960MHz - 1.215GHz 2.40GHz - 2.48GHz Upotreba AM1 radio Kratkotalasni radio Otvarai garanih vrata Beini telefoni (starije verzije) VHF2 televizija (kanali 2-6) FM3 radio ILS4 lokalajzer VOR5 radio far Glasovna komunikacija u avijaciji VHF televizija (kanali 7-13) UHF6 televizija Mobilni telefoni Beini telefoni (novije verzije) Radar kontrole letenja ISM7 spektar (Bluetooth)

Tabela 1: Opseg nekih radio frekvencija i njihova upotreba ISM opseg trenutno se koristi (pored Bluetooth-a) i za: 2.4GHz beine telefone 802.11 beine mree Baby monitors (noviji modeli) Daljinsko otvaranje garanih vrata (noviji modeli) Lokalnu komunikaciju vlada panije, Francuske i Japana8 Mikrotalasne rerne

Amplitude Modulation Very High Frequency (30-300 MHz) 3 Frequency Modulation 4 Instrument Landing System, sistem za instrumentalno sletanje vazduhlopova u avijaciji 5 VHF (Very High Frequency) Omni-directional Radio-range, navigacioni ureaj u avijaciji 6 Ultra High Frequency (300-3000 MHz) 7 Industrial, Scientific and Medical (radio spectrum) 8 Zbog toga se u paniji za Bluetooth koristi opseg 2.445-2.475GHz, u Francuskoj 2.4465-2.4835GHz i u Japanu 2.471-2.497GHz
2

10/17

Bluetooth tehnologija __________________________________________________Pei Mia 05/04

IZBEGAVANJE INTERFERENCIJA - FREQUENCY HOPPING Da bi se izbegla interferencija Bluetooh ureaja sa drugim ureajima iz ISM opsega (a i da bi se poveala sigurnost), koristi se spread spectrum frequency hopping tehnika, gde se signal prebacuje sa jedne na drugu frekvenciju nakon svake transmisije. U svetu Bluetooth-a ovo znai da Bluetooth radio konstantno menja frekvencije unutra ISM opsega nakon slanja ili primanja svakog paketa podataka. Rezultat toga je da Bluetooth transmisija ne ostaje dovoljno dugo na jednoj frekvenciji da bi moglo da doe do interferencije sa drugim ureajima. Prema Bluetooth specifikaciji, Bluetooth radio moe 1600 puta u sekundi da promeni frekvenciju u opsegu od 2.402GHz do 2.480GHz u rasponu od po 1 MHz, sa izlaznom jainom signala od samo 1mW. PRENOS GLASA I PODATAKA Podaci (bitovi i bajtovi) prenose se korienjem tehnologije packet switching. Sa ovom tehnologijom podaci se dele u male grupe, odnosno pakete pre nego to se vri prenos. Jedna celina podataka, podeljena u vie paketa moe se preneti preko razliitih frekvencija, i u razliitom redosledu. Kada se svi paketi prime, celina se ponovo kreira na ureaju primaoca. Glas se prenosi korienjem tehnologije circuit switching i za razliku od prenosa podataka, ne deli se na pakete, ve se uspostavlja poseban kanal za vreme trajanja transmisije. Bluetooth ureaji mogu simultano da koriste packet switching i circuit switching, tako da u isto vreme mogu da prenose i glas i podatke. BRZINA PRENOSA Teoretska najvea mogua brzina prenosa po Bluetooth specifikaciji iznosi 1 megabit u sekundi (1 Mbps). U praksi je to naravno malo drugaije. Maksimalna dvosmerna brzina prenosa (fullduplex, komunikacija u oba pravca u isto vreme) je 462 Kbps. Asimetrina transmisija omoguava brzinu prenosa od 721 Kbps u jednom pravcu, i 56 Kbps u drugom. U sluaju prenosa glasa, koriste se tri sinhrona kanala brzine od 64 Kbps (svaki). Bluetooth radio podrava tri simultana sinhrona kanala za glas i jedan asihroni kanal za podatke (ili: jedan kanal koji simultano podrava ashironi prenos podataka i sinhroni prenos glasa).

11/17

Bluetooth tehnologija ______________________________________________Pei Mia 05/04

DUPLEXING Full duplex se odnosi na transmisiju podataka u dva smera, simultano. Half duplex znai da podaci mogu samo da se alji, ili samo da se primaju u istom trenutku. Full duplex komunikacije se jo zovu i sinhrone, a half duplex asihrone. U Bluetooth svetu, full duplex/sinhrone komunikacije se oznaavaju sa SCO (Synchronous ConnectionOriented) linkovi, a halfduplex/asihrone komunikacije sa ACL (Asynchronous Connection-less) linkovi. Po Bluetooth specifikaciji, full duplex transmisija uspostavlja TDD (Time Division Duplex) emu. Po ovoj emi, svaka frekvencija se deli na vremenske slotove od po 625 ms. TDD uspostavlja svaki sledei vremenski slot za emitovanje, odnosno primanje signala: master ureaj emituje signal u vremenskim slotovima sa parnim brojem, a slave ureaj na neparnim. Brzim menjanjem slotova na jednoj frekvenciji, omoguava se da dve razliite transmisije dele istu frekvenciju i tako obave full duplex komunikaciju.

Slika 11: Time Division Duplex ema

STANJA BLUETOOTH UREAJA Bluetooth ureaji se u svakom trenutku nalaze u neka od dva glavna stanja: stanje uspostavljene konekcije (Connection) i stanje pripravnosti (Standby). Ureaj je u stanju connection ako ima uspostavljenu vezu sa drugim ureajem (ili ureajima) i ako obavlja neku aktivnost (primanje/slanje). U sluaju da nema uspostavljene veze niti aktivnosti, ureaj se automatski prebacuje u standby stanje radi ekonominijeg troenja energije. Kada je ureaj u stanju standby, on na svakih 1.28 sekunde oslukuje" poruke od drugih ureaja. Svako oslukivanje" se obavlja na 32 razliite frekvencije (frequency hopping).

12/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

PODSTANJA KONEKCIJE Kada ureaj pree iz stanja standby u stanje connection, moe biti u jednom od etiri podstanja:

Active - ureaj je u stanju active ako obavlja neku aktivnost bilo primanje ili slanje unutar pikoneta. Sniff - kada je ureaj u sniff stanju on oslukuje" pikonet na sporijem nivou i tako smanjuje potronju energije. Hold - unutar pikoneta master ureaj moe staviti slave ureaj u stanje hold. Ovo stanje se koristi kada nema nikakve aktivnosti, i tada jedino interni tajmer slave ureaja na hold-u ostaje aktivan. Park - koristi se kada ureaj treba da ostane u vezi sa pikonetom ali ne treba da uestvuje u primanju/slanju. U park modu ureaj ostaje sinhronizovan sa pikonetom ali bez MAC adrese. Parkiranjem neaktivnih ureaja, pikonet se moe proiriti sa poetnih sedam ureaja, do teoretskih 255. USPOSTAVLJANJE KONEKCIJE

Svi nepovezani Bluetooth ureaji startuju u standby stanju. Kada jedan ureaj detektuje drugog, poinje procedura uspostavljanja konekcije. Prvi ureaj (koji je naao drugog) se postavlja za master ureaj u buduem pikonetu. Bluetooth ureaj alje jednu od dve mogue komande. Prva je inquiry komanda i koristi se kada identifikacioni broj (adresa) drugog ureaja nije poznat. Kada prvi ureaj sazna adresu, alje komandu page koja slui da drugi ureaj "probudi", odnosno da ga iz stanja standby prebaci u neko od connection stanja.

Slika 12: Procedura uspostavljanja konekcije

13/17

Bluetooth tehnologija ______________________________________________Pei Mia 05/04

BEZBEDNOST
U Bluetooth specifikaciji, definisana su tri mogua bezbednosna moda:

Mode 1: Non-Secure: u ovom modu, ne koriste se nikakve procedure za sigurnu transmisiju. Mode 2: Service-Level Enforced Security: u ovom modu, Bluetooth ureaj primenjuje procedure za sigurnu transmisiju nakon uspostavljanja konekcije. Mode 3: Link-Level Enforced Security: u ovom modu, Bluetooth ureaj primenjuje procedure za sigurnu transmisiju pre uspostavljanja konekcije. KEY MANAGMENT

Key mangment procedura se sastoji iz korienja tri vrste kljueva:

PIN kod: 48-bitni (etvorocifreni) broj kojeg kreira korisnik. Private Link Key: Bluetooth ureaj moe da koristi jedan od etiri vrste PL kljueva (svi su polutrajni, 128bitni, generisani za svaku transmisiju):
1. 2. 3.

Unit key: izveden od jednog Bluetooth ureaja Combination key: izveden od para Bluetooth ureaja

Master key: koristi se kada master ureaj hoe istovremeno da komunicira sa vie ureaja.
4.

Initalization key: koristi se u procesu inicijalizacije dva ureaja

Private Encryption Key: PE klju je izveden od link kljua trenutno u upotrebi. Svaki put kada je enkripcija potrebna, generie se PE klju koji moe biti od 8 do 128 bitova u duini.

Pored navednih kljueva, svaki ureaj ima svoj jedinstveni 48bitni device address, dodeljen od strane IEEE. Razni kljuevi ukljuujui i device address slue za generisanje drugih tajnih kljueva za svaki link u konekciji da bi spreili druge Bluetooth ureaju da ometaju trenutnu transmisiju. U praksi to izgleda ovako (slika 13): 1. Korisnik unese (ili ureaj ve ima sauvan) PIN kod. 2. Ureaj generie PL klju i proveri autentinost kod drugog ureaja.

14/17

Bluetooth tehnologija

Pei Mia 05/04

3. Ureaj izvede PE klju na osnovu link kljua, i onda proveri autentinost kod drugog ureaja.

Slika 13: Key Managment procedura

DEVICE AUTHENTICATION Bluetooth specifikacija definie jo jedanu bezbednosnu proceduru u kojoj se poseban bezbednosni protokol koristi za proveru da li drugi ureaj zna deljenji bezbednosi klju" (symmetric key). Ako oba ureaja imaju isti klju, provera je uspena; u suprotnom konekcija se prekida. U sluaju neuspene provere, postoji odreeno vreme (waiting time) nakon kojeg se moe ponovo pokuati provera. PACKET ENCRYPTION Bluetooth specifikacija koristi asimetrinu enkripciju od 8 do 128 bita svakog paketa koji prenosi. Postoje tri moda enkripcije: Mode 1: paketi nisu enkriptovani Mode 2: enkriptovani su samo paketi koji se prenosi point-to-point, a paketi koji se prenose point-to-multipoint nisu. Mode 3: svi paketi su enkriptovani

15/17

Bluetooth tehnologija __________________________________________________Pei Mia 05/04

INDEKS SLIKA
Slika 1: Izgled Bluetooth ipa...................................................................................................................................3 Slika 2: Hronologija razvoja Bluetooth tehnologije...................................................................................................4 Slika 3: Logo Bluetooth tehnologije..........................................................................................................................5 Slika 4: Bluetooth USB adapter firme 3Com............................................................................................................6 Slika 5: PCMCIA Bluetooth kartica firme 3Com.....................................................................................................7 Slika 6: Bluetooth beina slualica firme Logitech..................................................................................................7 Slika 7: Bluetooth sat firme Ericsson........................................................................................................................8 Slika 8: Prototip nakita sa Bluetooth podrkom firme IBM......................................................................................8 Slika 9: Topologijapiconet-a. Jedan master i do sedam slave ureaja, ali samo tri u isto vreme mogu raditi u fullduplex reimu....................................................................................................................................................9 Slika 10: Topologija scatternet-a. Svaki master ureaj piconet-a slui kao most izmeu vie piconet-a...................9 Slika 11: Time Division Duplex ema......................................................................................................................12 Slika 12: Procedura uspostavljanja konekcije.........................................................................................................13 Slika 13: Key Managment procedura......................................................................................................................15

INDEKS TABELA
Tabela 1: Opseg nekih radio frekvencija i njihova upotreba...................................................................................10

16/17

Bluetooth tehnologija ______________________________________________Pei Mia 05/04

LITERATURA
1. Miller M. (2001), Disovering Bluetooth, Sybex, Almeda CA, USA. 2. Muller J. N. (2000), Bluetooth Demystified, McGraw-Hill Professional Publishing, New York

NY, USA.

3. Bluetooth SIG (2003), Bluetooth Core Specification v1.2.

4. Gehrmann C., Persson J., Smeets B. (2004), Bluetooth Security, Artech House Inc.,

Norwood MA, USA.

5. Haartsen J. (2000), The Bluetooth radio system, IEEE Personal Communications (Feb/00,

p28-36), Los Alamitos CA, USA.

6. http://www.bluetooth.org 7. http://www.bluetooth.com 8. http://electronics.howstuffworks.com/bluetooth.htm 9. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluetooth

17/17