1

novembar / studeni

11/2012

BHSC
Inicijativa za REKOM

!Glas Inicijative za REKOM. God-1, br.1 (2011) - . Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2011-. 22 cm Dostupno i na: http://zarekom.org/ Glas-Inicijative-za-REKOM/index.sr.html. - Broj 1 (2011) na srp., od br. 1 (2012) na srp., hrv. bos. i crnogorskom jeziku. Izlazi i engl., alb. i slov. izdanje ISSN 2334-6728 = !Glas Inicijative za REKOM COBISS.SR-ID 512388023

IMPRESSUM !Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno. Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org. Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM. PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA Kontakt: email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048 Beograd, Za izdavaa: Fond za humanitarno pravo, ISSNREKOM COBISS.SR-ID 512388023 Inicijativa za 2334-6728

SADRAJ UVODNIK !Dileme javnog zagovaraa.................2 AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u !REKOM za budunost mladih: nastavak potpisivanja peticije za osnivanje REKOM..................4 !Flash mob: akcija komemoracije rtava rata u Hrvatskoj..................5 !Jelko Kacin: "Pravi trenutak za REKOM"..................6 AKTUELNO !Nije bilo udruenog zloinakog poduhvata..................7 !Meni Ante Gotovina nije moralna vertikala, nego Dragan Pjeva.................9 !Kritike i zabrinutost UN zbog spore pravde u BiH..................14 TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU !Apel za ispravljanje nepravde prema civilnim rtvama rata u Hrvatskoj..................16 !Zato je JNA ila u Vukovar? ..................20 !ega se seamo, ta pamtimo?..................23 TRAZICIONA PRAVDA U SVETU !Ljudska prava moraju biti u sreditu procesa tranzicione pravde..................26 !Javna svedoenja rtava otkrila drutvu nepoznate zloine .................28 INTERVJU Nea Kogovek alamon: !Odtete su samo deo ispravljanja nepravdi nanetih rtvama.................30 GLAS RTAVA !''Ne brini, bre, drugarice, ni vlas sa glave nee da mu fali.................33

Evropska Komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Koalicije za REKOM i Fonda za humanitarno pravo kao nosioca projekta i ne moe se ni pod kojim okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije.

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Dileme

javnog

zagovaraa
Biljana Vankovska Photo: Nova Makedonija

Sa iskustvom od neto vie od godinu dana otkako sam postala javna zagovaraica za REKOM u Makedoniji, i nakon odreenih pomaka u tom pravcu, mogu da ukaem na dileme sa kojima sam se suoavala i koje mi jo uvek stvaraju problem. Kao profesor i javni intelektualac, i pre REKOM-a sam radila na javnom zagovaranju, a da nisam ni bila svesna da za to postoji struan naziv. Nikada nisam ni merila uticaj svog rada, niti sam brinula o tome da li sve to ima efekta i da li vredi. Jednostavno, to je bio i ostao zadatak javnog intelektualca - da brine o drutvenim tokovima, o javnom dobru i etikim principima, o ljudskim pravima, da govori kroz medije, kolumne, na raznim tribinama ili da uestvuje u projektima nevladinih organizacija. No, delovanje kroz Koaliciju i zastupanje neega kao to je potreba za suoavanjem sa prolou i ljudskim rtvama iz proteklih ratova daleko je vea obaveza, i podrazumeva ogromnu odgovornost pred svima koju su godinama radili na ovim pitanjima, a na kraju i sroili Predlog Statuta REKOM-a. Ono to sam dosada zagovarala kao slobodni strelac sada dobija ne samo konkretan smisao, nego i postavlja pitanje konkretnih rezultata. Klasino javno zagovaranje sada prelazi u lobiranje, pa i u neformalnu diplomatiju. Jedna od dilema s kojima se suoava svaki javni zagovara je i odnos prema svima onima koji su godinama ulagali u proces, a koji se sada mogu osetiti nepotrebnima ili ostavljenim po strani. Neki to kau otvoreno, drugi ne tako eksplicitno, ali je injenica da se javni zagovara nalazi u sendviu izmeu svoje baze i politiara, i uopte medija i ire javnosti, koju mora da ubedi da je sazrelo vreme da se civilna inicijativa REKOM useli u politike i diplomatske krugove.
Inicijativa za REKOM

Kod svakog aktiviste postoji i doza straha od predavanja stvari u ruke politiarima, od toga da su oni skloni da je (zlo)upotrebe na jedan ili drugi nain. Slino je i sa javnim zagovaranjem... Mnogo je lake nastupati u svoje ime, kritikovati i ulaziti u obraune sa politiarima, koji moda imaju legitimitet, ali retko kada i ire javno potovanje. Sada se nalazimo u situaciji da traimo nain da doemo do najviih predstavnika vlasti, da ih nateramo da se ozbiljno zauzmu za formiranje regionalne komisije, ili da bar uu u regionalno meudravno pregovaranje, a da ih pri tome i ne naljutimo i da igramo na kartu njihove (esto) neiste savesti, kako to kae kolega Puhovski. Ponekad rizikuje da ti zbog lobiranja zameri domaa javnost ili ona iz susedstva (zavisno od konflikta), a ponekad radi i stvari koje kao slobodni pojedinac ne bi radio - kuca na vrata ljudi koje moda i ne potuje, ali od njih zavisi formiranje REKOM. Ne zna iz kojih te razloga primaju i koliko su iskreni u onome to kau, a jo manje zna kako javno zagovaranje napreduje u ostalim dravama u regionu. Ponekad se suoava sa razmiljanjima o tome Zastupanje neega kao to kako reagovati kada ti isti politiari preduzimaju stvari u je potreba za suoavanjem drugim sferama, a koje nisu dobre za drutvo. I tako poinje sa prolou i ljudskim premiljanje koje je blizu i samocenzuri (da se ne bi ugrozio rtvama podrazumeva iri interes, kao to je REKOM).
ogromnu odgovornost.

Javno zagovaranje u Makedoniji ide iznenaujue dobro, i pored toga to se radi o podeljenom drutvu u kome su uesnici konflikta na visokim dravnim pozicijama. Stigli smo do predsednika drave, predsednika parlamenta, i jo nekoliko ministara i poslanika, ali svi pitaju: dokle je stvar stigla u ostalim dravama? Kao da niko ne eli da bude lider i da istri ispred ostalih. Uspeh zagovaranja zavisi od puno toga, ali najvanije je poverenje i podrka Koalicije. Onda, svako od zagovaraa je snaniji u nastupu kada ima u rukama adute: ne samo unutranju podrku, nego i rezultate svojih kolega. Svi mi delujemo po principu spojenih sudova - delimo i dileme, i uspehe, i neuspehe... Ali niko nije ni mislio da je ovo lagan zadatak. Biljana Vankovska Autorka je profesorka Filozofskog fakulteta u Skoplju, Makedonija, i lanica Regionalnog tima zagovaraa za osnivanje REKOM

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!REKOM za

budunost

mladih:

nastavak
potpisivanja
peticije za osnivanje

REKOM

Potpisivanje peticije u Pritini Photo: FHP

U okviru aktivnosti za jaanje javne podrke Inicijativi za REKOM, Koalicija je 24.10.2012. godine u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Banja Luci, Podgorici, Pritini i Skoplju organizovala ulinu akciju REKOM za budunost mladih tokom koje je 1.421 graanin potpisao peticiju za osnivanje REKOM, a 57 pojedinaca se ulanilo u Koaliciju za REKOM. Iako je dan bio hladan, sa kiom u Zagrebu i Banja Luci, prikupljen je broj potpisa kao tokom jednoga dana u vreme intenzivne kampanje, u junu 2011. godine. lanovi Koalicije su vrlo ubedljivo promovisali Inicijativu za REKOM, odgovarali na pitanja graana o ciljevima i zadacima REKOM-a, i podseali da je 543.000 graana ve potpisalo peticiju za osnivanje REKOM. Reakcije graana bile su ohrabrujue. Veina zna za REKOM. Brojni graani su izrazili negodovanje zbog pasivnog odnosa politiara, i zadovoljstvo to je re o regionalnoj komisiji za rtve. Najvie medijske panje bilo je u Podgorici. Vest o nastavku potpisivanja peticije je bila meu glavnim vestima elektronskih i pisanih medija. U Ljubljani su, povodom potpisivanja peticije, pismenu podrku uputili Tone Perak, pisac i Darko trajn, predsednik Liberalne akademije. Pismenu podrku su uputili lan Slovenake akademije nauka i umetnosti Oto Luthar, predsednik Drutva knjievnika Slovenije Veno Taufer, knjievnik Simon Kardum, knjievnik Miroslav Slana - Miros, knjievnik Ale Debeljak i istoriar Veina graana zna Boo Repe. Ministar iga Turk se preko svog portparola za REKOM. Bojana Brezigara izvinio to nije mogao da lino doe i potpie peticiju. U Pritini su peticiju potpisali glumci Luan Daka i Afrim Spahiu, dez muziar Ilir Bajri i pevaica Rona Nishilu. U Skoplju su potpisali potpredsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Jovanovski i muziar Simeon Ivanov Kango.
Inicijativa za REKOM

!Flash mob:

akcija

komemoracije

rtava rata u

Hrvatskoj
Komemoracija na Trgu dr Franje Tumana u Zagrebu Photo: Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska

Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj organizovala je ilegalnu akciju komemoracije rtava rata na Dan svih svetih 1.11.2012. na Trgu dr Franje Tumana u Zagrebu. Cilj akcije je bio da se skrene panja javnosti na stradale i nestale u ratu, i pozove javnost da podri REKOM.
Sedamnaest svea koje simbolizuju broj godina od zavretka rata ostalo je netaknutno na Trgu sve vreme trajanja akcije komemoracije.

Aktivisti Inicijative za ljudska prava su u noi izmeu 1. i 2.11.2012. godine oko drvea na Trgu postavili dve ljubiaste lente (koje simbolizuju memorijalizaciju rtava i REKOM), na kojima je bio ispisan broj 1.868 (broj nestalih u Hrvatskoj) i REKOM. Na stazama za etnju su postavili 17 ljubiastih svea koje su simbolizovale 17 godina od zavretka rata bez imena rtava, a meu kronjama drvea su razapeli mreu sa koje su visili papirii na kojima su rukom bila ispisana imena 1.868 osoba nestalih u ratu u Hrvatskoj. Svee i papirii sa imenima nestalih [Hrvata i Srba] ostali su netaknuti na Trgu do 15.11.2012. godine. O akciji su izvestili portali H-alter i civilnodrustvo.hr, kao i dnevne novine Novosti. U Zagrebu se danima prialo o imenima rtava na Trgu, sa velikim odobravanjem. Iako akcija nije bila prijavljena, policija i komunalne slube nisu uklonile instalaciju.

Inicijativa za REKOM

!Jelko Kacin:

Pravi

trenutak za

REKOM

Nesporna je injenica da je regionalno pomirenje preduslov uspeha evropskih integracija.

Javni zagovara Inicijative za REKOM u Sloveniji Igor Mekina se 23. novembra 2012. godine sastao sa Jelkom Kacinom, poslanikom u Evropskom parlamentu, lanom biroa ALDE Skupine saveza liberala i demokrata za Evropu, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju i izvestiocem u senci za Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Kacin je Inicijativu za REKOM oznaio kao veoma vanu zato to veruje da je utvrivanje, objavljivanje i prihvatanje injenica o masovnim krenjima ljudskih prava na regionalnom nivou neophodno za sve graane u regiji, kako bi na taj nain oblikovali temelje za vraanje dostojanstva rtava, ispunili njihove potrebe, utvrdili sudbinu nestalih osoba i spreili ponavljanje strahota iz prolosti. Poslanik EP Jelko Kacin ocenjuje da je sada pravi trenutak da se za ostvarenje REKOM-a uloe jo dodatni napori. Proces pomirenja je imperativ. Bez obzira na to kako je ocenjen rad Hakog suda za nekadanju Jugoslaviju, nesporna je injenica da je regionalno pomirenje preduslov uspeha evropskih integracija. Samo tako e region moi da se preoblikuje u potencijalno stabilnije i perspektivno trite, ocenio je Kacin i naglasio da u svojim javnim istupima istrajno naglaava potrebu da se osnuje REKOM kao regionalna komisija za istinu.

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO

!Nije bilo udruenog zloinakog

poduhvata
Sudija Teodor Meron Photo: ICTY

Haki tribunal oslobodio krivine odgovornosti hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markaa Apelaciono vee je preglasavanjem 16. novembra 2012. donelo oslobaajuu presudu Anti Gotovini i Mladenu Markau, ime je ponitena prvostepena presuda kojom su hrvatski generali bili osueni na 24 i 18 godina zatvora. Predsedavajui sudija Teodor Meron je, obrazlaui oslobaajuu presudu naveo da je, po oceni Apelacionog vea, prvostepena presuda bila utemeljena na pogrenom zakljuku da su artiljerijski napadi na Knin, Graac, Obrovac i Benkovac u okviru operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, bili protivzakoniti. Meron je naveo da je nalaz prvostepenog vea o nezakonitosti tih napada bio kamen temeljac za zakljuak da su optueni uestvovali u zajednikom zloinakom poduhvatu vostva Hrvatske iji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje srpskog stanovnitva. Prvostepena presuda ne sadri ni naznake da su bilo kakvi dokazi razmatrani pri donoenju takvog zakljuka, a u njoj ne postoji ni obrazloenje kako je vee dolo do njega [...] U takvim okolnostima, Apelaciono vee jednoglasno utvruje da je prvostepeno vee pogreilo kada je primenilo taj standard koji nije bio povezan sa dokazima, rekao je sudija Meron. Apelaciono vee smatra da nema dokaza da je postojao udrueni zloinaki pothvat, zakljueno je. Gotovina i Marka puteni su istog dana na slobodu. Nevladina organizacija iz Zagreba, Documenta - Centar za suoavanje s prolou, u saoptenju povodom oslobaajue presude podsetila je hrvatsku javnost na poInicijativa za REKOM

rodice rtava ubijenih tokom akcije Oluja, i istakla da se ne smije dopustiti da zloini poinjeni tijekom i nakon VRA Oluja ostanu tragedija bez epiloga. Za vrijeme VRA Oluja stotine civila su ubijeni, tisue kua i ostalih objekata je spaljeno, dok gotovo polovica izbjeglica eka na povratak u podruja iz kojih su otili (prema podacima UNHCR-a 132.922 povratnika vratilo se u RH, s time da od te brojke 48 posto njih za stalno a ostali tek povremeno obilaze svoje nekadanje domove). Neovisno o presudi albenog vijea u predmetu protiv Gotovine i Markaa, obitelji rtava imaju moralno pravo oekivati da za njihove tragedije i tragedije mnogih drugih poinitelji odgovaraju, bez obzira na kojoj su strani ratovali i u ije ime su zloini poinjeni, navodi se u saoptenju Documente. Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska je u svom saoptenju navela da su i poslije 17 godina najtei zloini poinjeni u operaciji Oluja bez kazne, a njihove rtve bez pravde i priznanja. Nakon ove presude, vie nego ikad ranije postoji potreba da domae pravosue procesuira osobe odgovorne za zloine utvrene u ovom procesu i druge koje su graani/ke prijavili nadlenim institucijama izmeu 1995. godine i danas. Ukoliko zloini iz Oluje ostanu neprocesuirani, time e nepovratno biti potvreno postojanje sustava koji diskriminira u praksi i tek e onda na Hrvatskoj trajno ostati stigma ovih zloina. U tom smislu pozdravljamo izjave predsjednika Ive Josipovia, premijera Zorana Milanovia i ministrice vanjskih poslova Vesne Pusi kojima najavljuju da e se ova daljnja procesuiranja pred hrvatskim institucijama odrati. Njihove izjave takoer imaju simboliku vanost za nae sugraane, rtve ovih zloina, koji zbog nedovoljno brzog i profesionalnog rada hrvatskih institucija jo uvijek ekaju na zadovoljenje pravde, kae se u tom saoptenju. U Srbiji, Fond za humanitarno pravo je u svom saoptenju istim povodom naveo da pravosnana presuda generalima Gotovini i Markau sasvim sigurno nije donela pravdu rtvama. Oslobaanjem generala, drugostepenom presudom je utvreno da nema dravne odgovornosti Republike Hrvatske za zloine poinjene za vreme i nakon operacije Oluja nema kriminalnog zajednikog poduhvata, te nema ni njihove krivine odgovornosti. FHP je zakljuio da su tom presudom masovni zloini, koji su poinjeni tokom i nakon vojno-policijske operacije Oluja [...] svedeni na izolovane incidente, te Hrvatskoj vie niko nee zamerati ako ne sudi za ratne zloine nad Srbima. U intervjuu za novosadski Dnevnik, profesor Zoran Pusi je rekao:
Inicijativa za REKOM

Olujom je pod jurisdikciju meunarodno priznate hrvatske drave vraena jedna treina teritorije i to niko ne osporava. Ali postoje i dokazi da su Tuman i tadanji politiki vrh zloupotrebili ovu akciju. Za razliku od Miloevia, koji je napravio svakojake svinjarije, ali se jako dobro uvao da o tome javno govori, Tuman nije mogao da se uzdri i imamo njegove izjave o tome kako treba smanjiti postotak Srba u Hrvatskoj. Dakle, namera u tom pravcu je nesumnjivo postojala i stoga je na hrvatskoj vladi vrlo vaan zadatak: da pokae iskreno razumevanje za stradanje graana Hrvatske srpske nacionalnosti, koje je posle hake presude zapljusnuo snaan oseaj frustracije i nepravde. Uveren sam da bi se tada situacija dosta brzo smirila, zakljuio je Pusi.

!Meni Ante

Gotovina

nije moralna

vertikala, nego Dragan Pjeva

Na hrvatskoj vladi vrlo vaan zadatak: da pokae iskreno razumevanje za stradanje graana Hrvatske srpske nacionalnosti.

Prenosimo tekst koji je za portal http://regionalexpress.hr napisao Drago Pilsel, povodom oslobaajue presude hrvatskim generalima Nekoliko sati prije izricanja pravomone presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markau na Facebooku sam objavio slijedei tekst: OPROSTITE IM, IAKO ZNAJU TO INE!!! Mom prijatelju Draganu Pjevau, ija je majka Boja ubijena u Medakom depu ili Jovanu Beriu (jer Marija i Radivoj Beri, njegovi roditelji, likvidirani su iz vatrenog oruja na pragu svoje kue u Varivodama, 28. rujna 1995. godine, 50 dana nakon Oluje), elim kazati danas, nekoliko sati prije izricanja pravomone presude generalima Gotovini i Markau, da ima nas u Hrvatskoj koji ratne zloine nakon Oluje i, openito, u Domovinskom ratu, ne nazivamo mrlInicijativa za REKOM

jama jer samo budala to moe initi. A budalama, na nau veliku alost, obiluju ne samo Hrvatska ve i druge zemlje u regiji. Poto mediji bruje o tzv. molitvama tzv. katolika za pravednu odluku suda, a jedva da i spominju rtve, ja ne elim ii na poinak a da ne kaem ovim ljudima i svima onima koji su izgubili nekog voljenog usled ratnog zloina kojeg su poinili Hrvati - ao mi je. Od srca mi je ao i ja bih sasvim drugaije postupio da ureujem, recimo, Informativni program HTV-a koji ovih dana osramouje, jo jednom, moju profesiju. ao mi je za vau bol. I mislim da ju mogu dokuiti jer moja mama ali za izgubljenim (nestalim) sinom i zato jer su mi u srcu jako prisutni i svi oni koji su stradali od srpske ruke. S vama sam i zato jer ne mogu pojmiti zloin, relativiziranje zloina ili velianje zloinaca i zloinake politike. elim, Dragane i Jovane, da znate da u Hrvatskoj imate srodnih dua. I da nismo svi hulje. Mir i dobro. Odmah nakon saznanja da su generali osloboeni objavio sam pak ovo: Dananje oslobaajue odluke za generale Gotovinu i Markaa, koje su veliko olakanje graanima RH, ne bi smjele biti prepreka toliko potrebnom suoavanju s istinom o prolosti i uenju lekcija iz prolosti. Krajnje je vrijeme da se Hrvatska okrene budunosti, stoji u izjavi iz ureda biveg predsjednika Mesia. Tomu imam dodati da sam ispravno odluio kada sam kritizirao hake istraitelje koji su me ispitivali i kada sam preko nizozemskog lista Handelsblatt kazao da neu svjedoiti i da imaju moje lanke i rezultate istraivanja dok sam bio u HHO-u. Hoe li sada konano RH krenuti kanjavati prave zloince u naim redovima? Dobio sam, u vezi tih napisa, pismo Dragana Pjevaa, kojeg spominjem na poetku ove kolumne, a ija je majka zvijerski ubijena u Medakome depu. Prenosim ga u cijelosti s njegovim doputenjem.

10

Dragi Drago, Znam da sam Ti ovu pjesmu1 poslao ranije, ali je opet prigodna. Hvala Ti na onom to si napisao na Fejsu. Vidio sam tek veeras. Cijeli dan sam kod kue, prijatelji i rodbina zovu. Pokuavam neto napisati i nikako mi ne ide. Gledam na TV euforiju i ok oko presude. Uvaeni generali, uvaeni predsjednik Tuman, uvaeni ministar odbrane uak svi danas odoe za sva vremena u povijest.
1 Kao uvod u pismo, Dragan Pjeva je naveo pesmu enja Miroslava Krlee (prim.ur.)
Inicijativa za REKOM

ta je sa zloinima? Opet nitko nije kriv Svi u Hrvatskoj koji su nekog izgubili znaju kako boli nepravda. Neki kao Ti, Drago, e to rei, priznati, podjeliti, razumjeti tugu i bol drugih, a mnogi drugi nee. Cijeli dan mi ne izlazi iz glave jedan ovjek koji mi je doao u kancelariju sredinom maja ove godine. Vidno uznemiren, sjeo je na stolicu, rekao da se zove Mile i zapoeo svoju priu Na poetku akcije Oluja u jednom selu oko Knina, prilikom bjeanije (takozvane) vojske, (takozvane) RSK, svratio je kui u selo po roditelje. Selo je ve bilo puno hrvatske vojske. U dvoritu kue su bila trojica hrvatskih vojnika sa maskama na glavi. Pred kuom su mu bili otac, majka i baka (oeva majka). On je imao je puku i gledao je iz grmlja kako mu vojnici veu oca i odvode ga u kuu. Kuu su zatim zapalili. On nije napravio nita. Majka i baka su ostale ive, a zlikovci su otili nakon svog herojskogdjela. ovjek je drhtao dok mi je ovo priao. Rekao sam mu iskreno, da je trebalo puno vie snage da ne puca, nego da puca jer bi sa pucanjem potpisao smrtnu presudu za majku, baku i njega samog. Malo se smirio. Rekao mi je da je svjedoio u Hagu i pitao da li mogu, kao advokat, pomoi da se pronau krivci ili da dobije neku odtetu za zlo koje je preivio. Obratio se hrvatskoj dravi, ali odgovora nije bilo (vjerovatno u mu moi rei dobru vijest po pitanju naknade jer su predsjednici Republike i Vlade danas obeali da e hrvatska drava pomoi svim rtvama). Dva pitanja koja me ceo dan mue su: Da li su osloboeni hrvatski generali odgovorni za zloine tokom same operacije Oluja? Da li su uvaeni gospodin predsjednik Tuman i gospodin ministar odbrane uak naredili progon Srba? Na alost, oba odgovora su da. U zoni odgovornosti generala su se desili strani zloini, pljake, paljenje kua i gospodarskih zgrada (da se ljudi nemaju gdje vratiti). Ovo je poznati i dobro izvjebani recept svih zaraenih strana ex-Yu. Nitko za to nije odgovarao. Dakle, to je bilo neto to je doputeno (ili preutno nareeno). Predsjednik i ministar nisu izrekom naredili progon Srba, ali su jasno svojim postupcima dali do znanja da je to poeljno. Dokaza za ovo ima mnogo, ali najoitiji argument je desetogodinje spreavanje povratka izbjeglih Srba u Hrvatsku nakon rata, odnosno nekanjeno ubijanje nekih od njih koji su se vratili.
Inicijativa za REKOM

11

12

Po Hrvatskoj sad slijede euforije i slavlja. Vidim veeras da se pria i o sporadinim zloinima nad srpskim civilima koji su ukaljali slavnu pobjedu. Napokon e se nekog pravosnano osuditi i za zloine nad Srbima u akciji Oluja. Onaj zloin o kome sam veeras pisao, poto su deki bili u patriotskom zanosu po dosadanjim kriterijima (Koranski most), vredi oko etiri godine, sa dobrim vladanjem - godina i pol manje. Sad zaista znam da sam bio sretan i da mi se to nije samo inilo, kad sam proljetos proitao u novinama da je Apelacioni sud u Beogradu jednom zloincu, koji je u Banskim Kovaevcima na Kordunu, ubio i bacio pet staraca (Hrvata) u bunar preinaio kaznu zatvora sa 15 na maksimalnih 20 godina zatvora. Tu drugostepenu presudu su izrekli ti zloglasni, primitivni i nekulturni Srbi u Beogradu. Veina onih koji su komentirali ovo je pozdravila ovu presudu. Negativne reakcije uopte nije bilo. elim, Drago, da to doivimo i u Hrvatskoj. Da li e ova haka presuda dati snage onima koji su do sad utali u Hrvatskoj da progovore? Da dignu glas protiv zloina? Da ne gledaju samo svoja posla i da se ne boje? Ima ovdje jedna humoristika serija, Crni Gruja, parodija na srpsko junatvo, Karaora i borbu protiv Turaka. U jednom trenutku (kad su se Srbi neto svaali), Crni ore ustaje i drekne: Brao Srbi, budimo ljudi, iako smo Srbi! Mislim da ova ala vredi za sve nas na prostorima ex-YU. Svi mi koji se borimo za normalne odnose meu ljudima ne smijemo stati. Pijanstvo je divna stvar, ali bortanje ba i nije. (Jedan moj prijatelj zna da kae: Kad bi faza otrenjenja bila kao i faza opijanja, ja bih uvijek pio!!!) Euforija oko ove presude e proi. Treba ivjeti, raditi i saraivati meu narodima ex-Yu. Ima jo puno posljedica rata koje treba rijeiti. Srdano, Dragan P.S. Zavravam pismo i sa tugom mislim na tvoga brata. Kako mu je bilo ime? ak i profesori s Fakulteta politikih znanosti papagajski ponavljaju da je Ante Gotovina moralna vertikala. Don Ivan Grubii je pored njega, ono, nita. Meni to Gotovina nije, ne samo zbog svog CV-a ve i zbog toga to je pobjegao, to je Hrvatsku drao taocem tolikih godina Ali, povrh svega, jer je znao za zloine
Inicijativa za REKOM

poinjene tijekom i nakon Oluje, naroito za masakriranje najmanje 181 Srba kod Mrkonji grada tijekom operacije Juni potez, u BiH, 10. listopada 1995, operacije kojom je koordinirao iz ipova, a da nita nije poduzeo iako je morao i znao da treba. On je, za mene, kriv po zapovjednoj odgovornosti, ma da mu to u Hagu nije dokazano, prvenstveno, ponavljam, zbog loeg rada Tuiteljstva, to sam u brk rekao istraiteljima koji su dva dana sa mnom razgovarali u ljeto 2007. u Zagrebu - ne zbog toga to bih ja elio zatvor za Gotovinu, ve jer sam zagovarao pravdu za ubijene. Meni je moralna vertikala Dragan Pjeva, sin ubijene Boje, odvjetnik koji je morao otii u Beograd, jer prata, jer eli dobro Hrvatskoj, jer pomae izbjeglicama, jer svjedoi u korist mira i pomirenja, jer je odluio postati mostom suradnje i jer nije dozvolio da u njegovom srcu bude mjesta nacionalizmu, preziru ili eljama za osvetom. Dapae, sve suprotno od toga. On, elim rei, slui - miru. Aktivan je u radu nevladinih organizacija koje se bave sudbinom nestalih i ubijenih. Izabran je za predsjednika Upravnog odbora Koordinacije srpskih udruenja porodica nestalih lica sa prostora bive Jugoslavije. lan je UO Udruenja Suza i Koalicije za REKOM. Koristim, za kraj, jednu krau refleksiju mirovne aktivistice Ane Raffai koja kae da je sluenje pojam koji odgovara predmetu rada tj. miru. Mir je prezahtjevan zadatak i prevelik cilj, a da bi pojedinka/ac, grupa ili vea institucija mogli rei da vladaju materijom tako da je obuhvaaju. Izgradnja mira je rad na promjenama u drutvu. Drutvo je prekompleksna zbilja a da bi se njegovoj promjeni prilo iz pozicije gazde. Izgradnja mira je rad s ljudima, rad pojedinke/ca na osobnom rastu. Promjene koje nastaju u ljudima i meu ljudima potaknute mirovnim aktivnostima nikada nisu zasluga samo osoba ukljuenih u procese mijenjanja. Oni su istovremeno i tvorci i sluge dogaanja. Mi nismo samo tvorci, niti smo jedini tvorci. Ali smo vani. Suma pojedinaca kao to su Dragan Pjeva ili Eugen Jakovi, iz u nas ponajbolje organizacije za zatitu ljudskih prava, Udruge Documenta (kojem je mama preminula ovih dana pa je na vidjelo dolo koliko je on nesebian i odvaan slubenik mira), daju nadu da emo postii one toliko potrebne promjene, ono stanje duha za koje pledira Dragan u svom pismu. Ja dijelim tu nadu.

13

Inicijativa za REKOM

KOMITET ZA LJUDSKA PRAVA UN O BIH

!Kritike i zabrinutost
spore pravde

UN zbog
u BiH

Izraena je i zabrinutost to Nacrt dravne strategije tranzicione pravde u BiH jo uvek nije usvojen u parlamentu
14

Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je set svojih zakljuaka i primedbi na drugi periodini Izvetaj Bosne i Hercegovine o primeni Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima u toj zemlji na 106. sednici, odranoj od 15. oktobra do 2. novembra u enevi. Komitet je analizirao Izvetaj koji je za BiH pripremilo Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH. Meutim, tom prilikom razmatrani su i alternativni izvetaji koje su pripremile Amnesty International i TRIAL, u saradnji sa grupom nevladinih organizacija iz BiH, a u kojima je izneto vie injenica o stanju ljudskih prava u zemlji koje nisu bile zastupljene u zvaninom izvetaju. Komitet je uputio kritike BiH zbog sporog procesuiranja ratnih zloina, posebno onih koje se odnose na seksualno nasilje u ratu i na torturu zatvorenika u logorima. Navedeno je da BiH nema adekvatnu psiholoku podrku za rtve koje svedoe u suenjima, pogotovo rtve seksualnog nasilja. Istaknuto je i da ozbiljan problem predstavlja neusaglaenost zakona izmeu entiteta (i dravnog nivoa) po kojima se procesuiraju ratni zloini, jer se na nivou entiteta primenjuje arhaini krivini zakon bive SFRJ, koji ne obuhvata zloine protiv ovenosti, komandnu odgovornost, seksualno ropstvo i prisilnu trudnou. Komitet je izrazio zabrinutost da to moe dovesti do nekonzistentnosti u presudama. Zakljueno je i da mere u vezi sa nestalim licima koje preduzima i sprovodi Vlada
Inicijativa za REKOM

BiH nisu dovoljne, te da se Institutu za nestala lica moraju obezbediti dovoljna finansijska sredstva za rad, a porodicama nestalih lica adekvatna psiholoka podrka. Komitet je analizirao aktuelne zakone koji se bave administrativnim reparacijama za rtve rata i lanove njihovih porodica, na nivou oba entiteta. Federacija BiH kritikovana je u vezi sa lanom 21. Zakona o pravima demobilisanih boraca i lanova njihovih porodica, koji je obavezao korisnike prava na mesenu boraku penziju da proglase lana porodice mrtvim u roku od dve godine od usvajanja Zakona, to je rok koji je za mnoge potencijalne korisnike istekao. Istovetne primedbe upuene su i Republici Srpskoj, zbog lana 25. Zakona o zatiti civilnih rtava rata, koji propisuje obavezu da se sudu dostavi na uvid smrtovnica lana porodice, da bi lanovi njegove porodice dobili pristup pravu na invalidsku penziju. Slina praksa na snazi je i u vezi sa drugim kategorijama rtava rata, na primer porodica nestalih civila. Preporuka Komiteta upuena BiH je da se obustavi obaveza porodice da proglasi lana svoje porodice mrtvim da bi ostvarila pravo na naknadu. Takoe, istie se da treba osigurati da bilo kakva naknada porodicama bude u skladu sa stepenom pretrpljenog nasilja i stradanja.
Komitet je uputio kritike BiH zbog sporog procesuiranja ratnih zloina.

Komitet je izrazio zabrinutost to Nacrt dravne strategije tranzicione pravde - za koju se navodi da je usmerena prvenstveno na obezbeivanje pravednih reparacija za civilne rtve rata, ukljuujui i preivele rtve seksualnog nasilja - jo nije usvojen u parlamentu. Zabrinutost se odnosi i na injenicu da i Nacrt zakona o pravima rtava torture jo uvek eka odluku poslanika. Posebna primedba izneta je i u vezi s tim to civilne rtve rata i dalje primaju manju invalidninu od ratnih vojnih invalida. Komitet je ve upuivao ovu primedbu BiH, pa je ovom prilikom izraena posebna zabrinutost to BiH do danas nije uinila nita po pitanju te diskriminacije. Primedbe na periodini izvetaj Vlade BiH koje je Amnesty International (AI) uputio Komitetu najveim delom su se odnosile na neuspeh odgovornih da usvoje i sprovedu adekvatne zakonske mere koje bi osigurale da seksualni zloini budu procesuirani po meunarodnim standardima. AI je zabrinut da to moe dovesti do nekanjivosti za takva dela, kao i do neuspeha u obezbeivanju adekvatnih reparacija za preivele rtve tih zloina. Praktino sve primedbe AI u vezi sa problemima u procesuiranju ratnih zloina u BiH, Komitet je uvrstio u svoje napomene upuene Vladi BiH (navedene u prvom delu teksta). Jelena Gruji
Inicijativa za REKOM

15

TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU

!Apel za

ispravljanje

nepravde

prema civilnim

rtvama rata u Hrvatskoj

Hrvatska temeljito radi na multipliciranju nesree kod civilnih rtava rata.

Izvetaj Documente - Centra za suoavanje s prolou

Civilne rtve Domovinskog rata su jedna od deprivilegiranijih i ponienijih skupina dravljana Republike Hrvatske, koja i dalje, 17 godina nakon okonanja rata, neuspjeno traga za materijalnom, a ponajprije moralnom satisfakcijom. Istraivaki izvjetaj Civilne rtve rata u Hrvatskoj, koji je sainila zagrebaka Documenta, apel je institucijama da isprave jednu od veih nepravdi koju drava upranjava nad graanstvom tijekom zadnja dva desetljea. Ja sam bez svega materijalnog, ja nemam ni fotografije. Moja djeca nemaju fotografija. Ba sve je uniteno! Kompletno. Ne samo to im je otac ubijen. Jer je apsurdno u ovome svijetu, u ovoj naoj zemlji, u ovom naem gradu da rtva mora tuiti, onda bude poniavana, kae:Nema pravo, kriva si! I jo izgubi, ne znam kakav je to sud, jer moj suprug je bio sudac pa znam da mu je bilo geslo budi pravedan. Ali ove presude, oprostite vi koji sudite i vi koji ste na sudu, ako je netko ubijen, a civilne rtve su najnevinije rtve, one nisu imale oruje, one se nisu mogle braniti, ni starci, ni djeca, ni ene, ve su doli neki, zapalili, ubili, i sad sud kae nemate pravo. I onda opet treba vratiti naoj dravi te trokove, ti koji su sudili izgubili su vrijeme, odvjetnici, a o nama rtvama se uope ne vodi rauna. Mi ostajemo ne jedanput rtve, nego tri puta, sto puta, uvijek rtva. (Tonka Pezelj, Petrinja, 4. srpnja 2012.) Uglavnom, ja sam sahranila svog supruga u Novskoj. I od 92. poinje moja pria itraenje istine i pravde. Hodanje u Sisku od Dravnog odvjetnitva do sudova svihmoguih. Niste nita tu mogli postii. Prolo je pet godina od ubojstva i otilo je uzastaru, da bih otila onda na upanijski sud u Sisku. upanijski sud u Sisku takoerpotvruje tu presudu i meni dolazi ve sa upanijskog suda u Sisku da
Inicijativa za REKOM

16

Kampanja "rtve su predugo ekale" Photo: Documenta - Centra za suoavanje s prolou

plaamtrokove. To nisu svi sudski trokovi, to je troak za Dravno odvjetnitvo kojezastupa Republiku Hrvatsku u tom sluaju i ja nisam odmah platila, i oni meni dolazena ovrhu na moju mirovinu, koju sam onda imala 1.600 kuna. Oni su mi osamnaestmjeseci uzimali po 500 kuna. Moete si misliti kako se osjea osoba koja prvo imatako malo primanje kad znate zbog ega vam to uzimaju. (Marica eatovi, Novska, 11. srpnja 2012.) Ja sam jedan od stradalnika. Proao sam Buje i Pakraku Poljanu. Podnio sam tubu za kuu koja mi jespaljena u Pakracu. Taj dio Pakraca nijednog trenutka nije bio okupiran, to je dokazano na sudu pa u albenom postupku dosuen troak od 96.000 kuna za parnini postupak. Podnio sam reviziju, to e biti, nemam pojma. (ore Gunjevi, Pakrac, 11. srpnja 2012.) ekajui pravdu Tonki Pezelj, Marici eatovi i oru Gunjeviu zajedniko je institucionalno nasilje koje nad njima zadnja dva desetljea sustavno i minuciozno upranjava Republika Hrvatska. Oni su civilne rtve Domovinskog rata. Ovdje nije rije samo o propustu ili neinjenju politike naspram odreenog dijela graanstva, ve o neemu znatno mranijem. Rije je o dravi koja kroz zakonske legislative i odgovorne pojedince temeljito radi na multipliciranju nesree kod unesreenih. Kako drugaije okarakterizirati neminovnost prema kojoj e ore Gunjevi temeljem odluke suda morati platiti dravi gotovo 100 tisua kuna parninih trokova, to znai da e time plaati i obranu Tomislavu Merepu, ovjeku osumnjienom za masovni pokolj u Pakrakoj Poljani, budui da je dotinom ta ista drava zadnje dvije godine za obranu na sudu isplatila gotovo 700 tisua kuna? Najsvjeiji podaci potvreni iz Ministarstva unutarnjih poslova kazuju kako je 2011. godine Merepu iz prorauna istog onog u kojeg e njegove rtve uplaivati parnine trokove - isplaeno 350.670,00 kuna, a 2012. godine, do 17. srpnja, dodatnih 322.166,00 kuna!
Inicijativa za REKOM

17

Tri navedena sluaja su mali ali sugestivni prikaz onoga s ime se svakodnevno, godinama, suoavaju civilne rtve u Hrvatskoj. Specifinost ovo troje ljudi je to su se usudili tuiti Republiku Hrvatsku, traei naknadu tete za pogibelj nevinih lanova obitelji i(li) spaljenu imovinu. Zauzvat su dobili odbijenicu od nadlenog suda i raun za trokove dotadanjeg procesa. No, njihove prie oslikavaju samo dio problema: u civilne rtve rata ubrajaju se rtve usmrenja, ranjavanja, teroritikih i diverzantskih djela, seksualnog zloina i stradali od mina, kao i lanovi obitelji rtava zloina. Prema neslubenim i nepotpunim podacima, takvih u Hrvatskoj trenutno ima izmeu etiri i osam tisua. Stoga je istraivaki izvjetaj Civilne rtve rata u Hrvatskoj izrazito vrijedan i bitan poetak. Rije je o publikaciji Documente - Centra za suoavanje s prolou, nastaloj u suradnji s vie nevladinih organizacija. Publikacija je pretoena u knjiicu od 124 stranica, u kojoj su predstavljeni rezultati viemjesenog terenskog istraivanja, tijekom kojeg je anketirano 105 civilnih rtava rata iz raznih dijelova Hrvatske, bilo da je rije o Hrvatima (dvije treine ispitanika), Srbima (vie od jedne treine) ili Bonjacima - roditeljima ranjene djece, civilnim invalidima rata, lanovima obitelji nestalih i poginulih, stradalima od mina, rtvama muenja i rtvama treroristikog diverzantskog napada.
18

lanovi obitelji ubijenih jo uvijek ekaju na procesuiranje zloina poinjenih u ratu, navodi se u publikaciji Documente, potkrepljenoj statistikim podacima: - u 89 posto ukupno podnesenih zahtjeva za status civilne rtve, odtetni zahtjev oteenih je odbijen; - u 52 posto sluajeva graanskih ili upravnih odtetnih postupaka stradalnici plaaju parnine trokove ili oekuju ovrhu; - u 19 posto sluajeva u postupku, je ili se oekuje ovrni postupak radi naplaivanjaparninih trokova; - od ukupnog broja sudionika, tek 27 posto ostvaruje neko socijalno pravo, u vidu osobne ili obiteljske invalidnine, opskrbine ili uveane obiteljske invalidnine. Veina njih (73 posto) nema status civilne rtve rata te sukladno tome ne ostvaruje nikakva prava; - u 61.4 posto prethodno analiziranih predmeta sudovi su, nakon odbijanja tubenih zahtjeva, obvezali tuitelje na plaanje trokova postupka u visini od 5.000,00 do 107.400 kuna; - u manje od pet posto sluajeva dosuena je pravomona presuda za poinitelje; - polovica stradalih od mina ne prima nikakav oblik pomoi, a obitelji poginulih od mina ne ostvaruju nikakva prava iako su gotovo svi traili neki oblik obeteenja.
Inicijativa za REKOM

Pravne prepreke na koje su rtve nailazile prilikom pokuaja ostvarenja prava naobeteenje su neprocesuirani ratni zloin, zastara predmeta prema zakonskimrokovima i upozorenje na sudsku praksu i naplatu visokih parninih trokova. Radi se o ogromnoj nepravdi koju treba otkloniti. Obitelji civilnih rtava tuile su dravu jer ona nije ispunila svoju zadau - pronala i kaznila poinitelje zloina. To je rezultiralo presudama protiv rtava jer obitelji nisu mogle dokazati tko je poinio zloine, a na kraju su prisiljene plaati i parnine trokove, kazao je predsjednik Ivo Josipovi na konferenciji pod nazivom Civilne rtve rata u Hrvatskoj. Pravo na pravni lijek i reparaciju za rtve kaznenih djela protiv vrijednosti zatienih meunarodnim pravom, gdje je predstavljeno istoimeno istraivanje. Josipovi je naplatu parninih trokova rtvama rata nazvao treom razinom viktimizacije rtava te upozorio kako su civilne rtve rata meu najugroenijim skupinama drutva te da zasluuju potovanje drutva. rtve su zasluile nae potovanje i ako ga ne dobiju, nae drutvo je izgubilo najvrjedniju komponentu ureenog drutva, a to je solidarnost, poruio je Josipovi, pozvavi Vladu da dopuni uredbu po kojoj drava sudske trokove plaa samo obiteljima civilnih rtava rata slabijeg imovinskog stanja. U financijskom smislu to za dravu ne znai nita, ali za dravu i za nae graane je pitanje ureenja na pravedan nain. Nema razloga da rtve ekaju vie ijedan dan, kazao je Josipovi. Prema podacima objavljenim uDocumentinomistraivanju, u ak 75 posto sluajeva neprocesuirani ratni zloin bio je glavna prepreka za ostvarenje prava na odtetu rtava. Vrhovni je sud u nekim procesima odbio zahtjeve pod obrazloenjem da nema osuujue presude za poinitelje tih nedjela. Nita drugaije nije ni sa Ustavnim sudom, koji u ovakvim postupcima u rekordnim rokovima odbija zahtjeve za naknadu tete, pod obrazloenjem da se u zahtjevima ne navodi ni jedno bitno ustavnopravno pitanje. Iako je u istraivanju Documente osim desetak strunjaka sudjelovalo i oko dvadeset politiara i predstavnika institucija, njihov je odaziv generalno vrlo nizak. Na nezainteresiranost politike elite ukazala je i predsjednica Documente Vesna Tereli, upitavi zato Vlada ne priznaje patnje civilnih rtava. I kako to da su institucije nadlene za civilne rtve godinama mijenjale nazive, a s druge strane nisu brinule za probleme rtava?, upitala je Vesna Tereli, neprimjerenim okarakteriziravi injenicu da je Uprava za civilne rtve rata pri Ministarstvu zdravstva pretvorena u slubu, to je najnii administracijski oblik. Jedino rjeenje je, smatra predsjednica Documente, osnivanje Uprave pri Ministarstvu branitelja, po uzoru na Upravu za zatoene i nestale. Documenta i H-ALTER
Inicijativa za REKOM

19

!Zato ila u

je JNA
Vukovar?
JNA je svojim ponaanjem i nespremnou za unutranji rat ubrzala ratna deavanja na prostoru bive Jugoslavije, iju cenu graani Srbije do danas svakodnevno plaaju, zakljuak je velike veine brojnih uesnika tribine Uloga JNA u raspadu Jugoslavije, odrane 1. novembra u okviru projekta Imenovati TO ratom koji sprovodi Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tribina je za istim stolom okupila nekadanje funkcionere JNA i politikog reima koji je njome upravljao - naelnika Generaltaba (do 1989. godine) Stevana Mirkovia i nekadanjeg predsednika Predsednitva SFRJ Borisava Jovia, kao i kritiare delovanja JNA - nekadanjeg vojnog sudiju ora Dozeta, antiratne aktiviste Vesnu Pei, Pavluka Imirovia, Sru Popovia, Miloa Vasia, Draga Kovaevia, Aleksandra Vasovia, i druge. Moderator je bio Miroslav Hadi, profesor Fakulteta politikih nauka, koji je napisao vie knjiga o JNA. Pripadnici nekadanjeg reima negirali su mo JNA da samostalno donosi odluke, pa samim tim i njenu ulogu u krvoproliu u nekadanjim republikama SFRJ. General Mirkovi je rekao: Armiji se tako neke stvari prikae koje ona nije radila iu sukobima, a sukobljavala se onda kad su njene jedinice napadane i kad je titila neke civile - to nije bio njen rat. Borisav Jovi je izneo stav da krivicu za rat u Hrvatskoj snose vojne snage susedne drave, takoe podvlaei da JNA nije imala mo politikog odluivanja. Direktno angaovanje vojske poelo je tek 9. januara, na osnovu odluke Predsednitva SFRJ da stane izmeu srpskih i hrvatskih paravojnih jedinica da bi smanjila ratovanje. Poto je dolo do sukoba vojske i hrvatskih jedinica, taj zamajac se nije mogao zaustaviti do kraja rata odnosno dok nisu dole trupe UN. Pridavanje
Inicijativa za REKOM

20

politikog znaaja JNA za raspad Jugoslavije i za sve to se desilo u tom periodu je prenaglaeno u odnosu na odgovornost onih koji su rat izazvali [onih] koji su doneli odluku da se izdvoje iz Jugoslavije bez procedure koja je predlagana od strane predsednitva, rekao je. Novinar Aleksandar Vasovi je, meutim, podsetio da je upravo ta politika zavisnost JNA od tadanjeg srpskog reima posluila kao povod za formiranje drugih vojski i rasplamsavanje ratova. Budui da je ona sluala politiko rukovodstvo, kad je politiko rukovodstvo nestajalo koga je ona imala na kraju da slua? Ostalo je jedino rukovodstvo u Beogradu, onakvo kakvo je bilo. Krnje, jo krnjije i tako dalje, te je JNA ostala sa vrlo ogranienim izvorom. Na kraju je to dovelo do transformacije JNA u ono to sad imamo. S druge strane, to je dovelo do formiranja Vojske Republike Srpske, Vojske Republike Srpske Krajine, Vojske Republike Hrvatske i nacionalnih armija, rekao je Vasovi. Bivi sudija Vojnog suda ore Dozet, koji je svojevremeno podneo krivinu prijavu zbog rasturanja Jugoslavije protiv Jovia i naelnika Generaltaba iz vremena JNA je svojim ponaanjem ratnih dejstava Veljka Kadijevia, konstatovao je da Srbija i nespremnou ubrzala pljuje po JNA ne zato to je uestvovala u svemu tome, ratna deavanja na pros- nego zato to nije pobedila i ostvarila snove: Karlovac, Kartoru bive Jugoslavije. lobad, Virovitica. Prijavu koju je podneo Dozet nikada nije doivela epilog na sudu, ali je u istranom postupku ovaj sudija dobio priliku da saslua vie svedoka, meu kojima i generala Kadijevia. Na tribini je proitao iskaz koji je tada dao nekadanji naelnik Generaltaba. Radio Slobodna Evropa je preneo da je Kadijevi u tom iskazu rekao da je prvo potrebno osloboditi sve srpske krajeve iz tadanje Republike Hrvatske, a zatim izvui jedinice JNA na granice jedne budue jugoslovenske drave. Kao protivnike JNA u tom vremenu Kadijevi je imenovao hrvatsku ustaku vojsku i veinu indoktriniranog hrvatskog naroda, meunarodnu zajednicu, a trei najopasniji i najjai protivnik bila je vrlo organizovana i sinhronizovana aktivnost na onemoguavanju mobilizacije te podsticanje na dezerterstvo od strane raznih organizacija, majki i ena. Kadijevi je rekao i da je za ostvarenje zadataka JNA bilo potrebno jo 15 do 18 brigada da bi se operacija konano zavrila za 10 do 15 dana. Te brigade nisu uspeli da dobiju jer je mobilizacija propala. Vesna Pei je takoe podsetila da je planove JNA i reima Slobodana Miloevia uzdrmao slab odziv na mobilizaciju, ali da je tadanji reim vrlo brzo naao adekvatan odgovor. Pojavili su seetnici,videli smo ljude sa kokardama i ja mislim da
Inicijativa za REKOM

21

je to radila sluba bezbednosti i da jetaj maskenbal po Srbijibio evidentan, rekla je Peieva, koja je govorila i o besmislu zvanine retorike koja je pratila ovaj proces. Ako je re o Vukovaru gde je bilo ruenje tog grada, a tenkovi su kretali u istonu Slavoniju direktno iz Beograda i bacano je cvee na te tenkove zato se ide prema Vukovaru? Odmah na kraju te iste godine, 91. je napadnut Dubrovnik. Ajde mi objasnite, koja je to bila odbrana Srba?, zakljuila je Vesna Pei. Uprkos naporima predstavnika nekadanjeg reima da negiraju krivicu JNA za rasplamsavanje rata, kao i za poinjene zloine tokom rata, brojni uesnici tribine usprotivili su se takvim stavovima. Reditelj Lazar Stojanovi je rekao da ta vojska nije zavrila pred sudom samo zato to i dan-danas ne moemo da doemo do njenih dokumenata. Ne da ne moemo mi, nego ne moe ni Meunarodni sud u Hagu do odreenih zapisnika sa ratnih saveta na kojima ste vi, gospodine Joviu, sedeli. Jelena Gruji

22
Tribina u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu Photo: RFE

Inicijativa za REKOM

!ega

se seamo,

ta pamtimo?
Deo II

Svaka pria koju sam sluao je deo istorije moje tragedije i verujem da i ono to u vam ja ispriati takoe ima neto zajedniko sa vaom istorijom i tragedijom.

Sastanak Koalicije za REKOM odran 8. septembra 2012. godine u Beogradu, poeo je, umesto uobiajenim predstavljanjem, razgovorom o tome ega se seamo, ta pamtimo iz rata i u vezi sa ratom. U ovom broju !Glasa prenosimo drugi deo izlaganja uesnika sastanka koji se odnosi na to ega se seaju iz doba rata, ta pamte i, pre svega - zbog ega: Amir Kulagli: Dolazim iz Srebrenice. Ne moram se sjeati, svakodnevno vidim i doivljavam ponovo strane scene koje su se deavale u ratu. A ostaci rata me stalno podsjeaju ili na neke nemile dogaaje ili na meni neke drage linosti, pa sam nesretan zbog toga. Ako ve treba ispriati neke dogaaje koji su urezani u moje sjeanje, onda je to 1992. godina, 7. maj kada sam iz oblinjeg umarka gledao kako gore kue, kako gore ivi ljudi u kuama i vrite a ne moe niko da im pomogne. Tada su u toj vatri u kojoj je sagorjevala ta kua i moje komije, sagorjele i moje iluzije da nee biti rata, da e se sve zavriti za 10, 15 dana i da e se ivot normalizovati. Poslje toga nita vie nije bilo isto. I sad svakodnevno kada prolazite pored tih mjesta, kua vie nema, nema ostataka al ono mjesto vas podsjea. Ja mislim da je to bila najstranija no u mom ivotu, koju ne mogu nikada zaboraviti. Druga scena koje se sjeam, to je moje iskustvo iz proboja. Za one koji ne znaju, ja sam preao u onoj koloni od Srebrenice do Tuzle. Moj put je trajao sedam dana i osam noi. Bio je vrlo teak, veoma zahtjevan, sa dosta brda i dolina, glad, e i naravno, stalne zasjede i granatiranje. Meutim, ono to je iz tog proboja meni ostalo najupeatljivije, to su scene kad vidite da sin mora ostaviti oca, jer ne moe da ga vodi zato to je ili izgubio razum ili je ranjen. Ili kad otac mora ostaviti sina ili brat brata i onda vidite da onaj koji je krenuo naprijed, u stvari, vidite da ga grize savjest i da on na svakom
Inicijativa za REKOM

23

koraku eli da se i njemu neto loe desi. Ako se desilo da je neki od oeva ili sinova proao a da mu nisu djeca, ili, nisu oevi proli, onda itav ivot ive sa osjeajem krivnje i esto puta zavre sa PTSP-om ili u alkoholu ili u porodinim problemima. Valjda je to najvea i najstranija stvar u ratu, to u ratu ginu ivi ljudi, to se u ratu razaraju linosti, porodice, itava naselja i gradovi i da posljedice tih stranih dogaaja ostaju upisani ili urezani u ivote ljudi koji su preivjeli i esto se i ja lino, pa i mnogi moji prijatelji, koji smo preivjeli sve to, pitamo da li je to to smo preivjeli nama nagrada ili kazna, s obzirom kada vidimo odnos prema porodicama poginulih i nestalih, kad vidimo to siromatvo, kad vidimo socijalnu iskljuenost, i onda esto puta preivjeli kau da to to su preivljeli je, u stvari, najgora kazna. Dragan Pjeva: Dve stvari bih hteo rei: ta mi je u to doba napravila hrvatska drava, hrvatski reim, i ta mi je napravio srpski reim. Ja sam roen u itluku, to je deo poznatiji kao Medaki dep i to je najupeatljiviji dogaaj gde je ubijena moja majka. To je bilo 9.9.1993. godine i taj deo je bio zatiena zona pod Ujedinjenim nacijama. Hrvatske snage su napale taj deo i tu je pobijeno 36 civila. Kad ovo govorim nikad ne zaboravim rei i vano je rei da je isto tako u avgustu 1991. godine u Lovincu ubijeno pet hrvatskih civila, isto kao i moja majka, od strane nekih koji se zovu Srbi. Drugo to sam hteo rei je ta je napravio srpski reim. Kad sam 1995. godine u Oluji izbegao sa porodicom i doao kod brata u nekakav mali stan od 38 kvadrata, dola je hrvatska policija na moj roendan 25.5.1995. godine i pokupila me pod izgovorom da imam nekakav informativni razgovor. Nisam mogao verovati da se to radi ljudima. Kupili su nas kao zeeve i ja sam prvo isporuen u Erdut, nakon toga na Dravu. Tu su bili nekakvi rovovi i tu smo mi trebali ekati glavni udar. Arkanovi, koji su nas pokupili, bili su na nekakvim nasipima koji su bili tri kilometra od Drave,ekali su tamo. To je bila opasna situacija. Ja sam se tada zarekao dve stvari. Da u, pre svega, ostati iv ako ikako budem mogao. A druga stvar, da u svoga sina odvesti sa ovih prostora, to sam i uinio 1998. godine i odveo sam porodicu u Ameriku. Ja sam znao da u se ja vratiti, da taj deo ratne prie, a REKOM je dobar put, da taj deo ratne prie pokuamo staviti na svoje mesto mi, koji smo najvie oteeni. Ako mi neemo gurati, onda u ovom drutvu to nee gurati niko. Ja moram napomenuti da sam ja sada u srpskoj koordinaciji za nestale i da smo zatraili prijem kod predsednika Nikolia za Dan nestalih. Nije odgovorio. Apsolutno je nezainteresiran za takve stvari. Lush Krasniqi: Svaka prethodna pria koju sam sluao takoe je deo istorije moje tragedije i verujem da i ono to u vam ja ispriati takoe ima neto zajedniko sa vaom istorijom i tragedijom. Opisau trenutak kada su 24.04.1999. godine oko 19.00 sati uvee odvojili lanove moje porodice. Bili smo opkoljeni od starne srpske vojske i bili smo primorani da svi padnemo u njihove ruke. Zajedno sa naim roacima bilo
Inicijativa za REKOM

24

nas je oko 50 lanova porodice. Okupili su nas na jednoj livadi i nisu nam dozvolili da ponesemo ni hranu, ni odeu za decu. Oni su zarobili jednog mukarca iz jednog oblinjeg sela koji se zvao Hysen Rragomi a kome su ruke bile vezane icom. Zatim su izdvojili mog strica Pjetr (45), Pashk (42) i Mark (38). Mi smo mislili da e ih odmah streljati. U napetoj situaciji drali su nas skoro pola sata i onda su ih odveli u suprotnom pravcu od onog kojim smo mi morali da idemo. Nama su naredili da idemo u oblinje selo i da ne skreemo nigde s puta. Voa te vojske nam je rekao ako se samo jedan od vas ne prijavi u policijskom punktu u selu Korenica, ovi e biti streljani Seam se kada . su sinu od strica Kol - izdvojili oca; on je imao 16 godina i nije znao srpski i rekao mi je reci vojnicima nek oslobode oca i vode mene umesto njega a ja sam mu rekao , da uti jer mogu i njega da uzmu ili da ga streljaju pred ocem. Na sreu, on je uutao. Seam se i trenutka kada je moj brat Mark, nakon to su ga razdvojili od nas, rekao svojoj eni u amanet ti ostavljam decu jer oseao je da se vie nee videti. To se do, godilo 27.04.1999. godine, oko 19.00 uvee, od tog trenutka mi vie nismo znali nita o njima. Njih su ve sutradan streljali na mestu udaljenom oko 2 kilometara od moje kue, sahranili su ih u drugom selu, zatim ih otkopali bagerom. Jedna noga mog brata je ostala na groblju u selu, noga mu je otkinuta kada su tela otkopavana bagerom a ostali delovi tela su mu pronaeni u Batajnici, na grobnici Batajnica 5. Jedna cipela mog strica je ostala na groblju u selu, a druga je pronaena u Batajnici. Dakle ovo je jedna pria koja moda nije nita u odnosu na vau priu, ali nama je teko da govorimo o tome, za nas je lake ako utimo nego da govorimo o tim dogaajima, koji e uvek ostati svei u naem seanju, sve do zadnjeg trenutka naeg ivota. Goran Taleski: Ja sam iz Prilepa, iz Makedonije. Dve situacije su mi ostale u seanju, evo kako ih vidim sa ove distance. 2001. godine sam bio student u Skoplju. Studenti Albanci sa Elektrotehnikog fakulteta su najednom prestali dolaziti, negde maja, juna 2001. godine. To je bio opasni znak, upozorenje - kuda ide sve ovo. Tokom jula je bila operacija oko Arainova, deset kilometara od Skoplja. Pucnji su se uli u samom gradu, ali Skoplje je nastavilo da ivi normalnim ivotom. Kao ludnica u ludnici. Ljudi ne mogu zaustaviti svoj ivot, a s druge strane, ta neka nezainteresovanost, kao da se to deava samo kao vest na dnevniku, a ne deset kilometara od glavnog grada. Druga situacija je borba u kojoj je poginulo deset ljudi iz mog grada, u jednom danu. Oni su poginuli u borbi, grad je pao u neku vrstu histerije. Jedan deo ljudi je hteo da se naorua, da idu u susedna sela gde je albansko ili islamsko stanovnitvo. Unitena je damija iz XIV stoljea, kulturni spomenik, spaljene su radnje ljudi koji su islamske veroispovesti. To je traumatino iskustvo iz rata, koje moj grad i dan danas nosi. Priredio: Igor Mekina
Inicijativa za REKOM

25

TRAZICIONA PRAVDA U SVETU

Tunis

!Ljudska prava

moraju biti u

sreditu procesa

tranzicione pravde

Izvestilac UN De Greiff u Tunisu Photo: http://www.tap.info.tn

26

Potreban je sveobuhvatni pristup u implementaciji mehanizama tranzicione pravde.

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za promociju istine, pravde, reparacija i garancija neponavljanja zloina Pablo de Greiff pohvalio je Vladu Tunisa za napore koje poslednje dve godine ulae u implementaciju mera tranzicione pravde, ali je pozvao zvaninike te zemlje da se efikasnije posvete gonjenju poinilaca, institucionalnim reformama pravosudnog i bezbednosnog sistema i vetingu, kao kljunim garancijama za neponavljanje zloina. U saoptenju koje je izdala kancelarija ovog specijalnog izvestioca UN navodi se da se Vlada Tunisa suoava sa velikim izazovima, od kojih je najvei nedostatak sveobuhvatnog pristupa u ravnopravnoj implementaciji sva etiri mehanizma tranzicione pravde, kako bi se izbegla fragmentacija procesa obezbeivanja sveobuhvatne pravde za rtve. Izvestilac je predloio i formiranje meuministarskog tela koje e se baviti koordinacijom procesa implementacije, kako bi se osigurala efikasnost rezultata. Kljuna preporuka izvestioca De Greiffa tunikoj vladi je da stavi ljudska prava u sredite svih napora procesa tranzicione pravde. Specijalni izvestilac je posetio Tunis u kritinom trenutku, kada Vlada zavrava nacrt zakona o tranzicionoj pravdi. Poseta Tunisu je jedna od prvih misija u martu postavljenog specijalnog izvestioca UN za promociju istine, pravde, reparacija i garancija neponavljanja zloina Pabla de Greiffa. On je prvi izvestilac na toj za UN novoj funkciji, ustanovljenoj septemInicijativa za REKOM

bra prole godine Rezolucijom A/HRC/18/L.22 Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Inicijativa REKOM izdala je tada saoptenje o odluci Saveta, koje je dostupno na http://www.zarekom.org/vesti/Usvajanje-rezolucije-UN-o-specijalnom-izvestiocuza-promociju-istine-pravde-reparacija-i-garancija-neponavljanja-zlocina.sr.html. Potreban je sveobuhvatni pristup u implementaciji mehanizama tranzicione pravde.

27

Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime Organizacija Drava Adresa Email Website Telefon Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Inicijativa za REKOM Da krenemo dalje.

Kamboda

!Javna

svedoenja

rtava otkrila

drutvu nepoznate

zloine

rtve na javnom svedoenju Photo: Cambodian Defenders Project

Drugi Truth-telling forum posveen seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, u okviru kojeg je odrano dvodnevno javno sluanje ena rtava, odran je tokom oktobra u Pnom Penu, glavnom gradu Kambode. Organizatori Foruma ove godine su pozvali i ene rtve iz Bangladea, Nepala i Istonog Timora, ime je Forum pre28

Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime Drava Adresa Email Matini broj/Osobni identikacijski broj Broj line karte/Broj osobne iskaznice Broj pasoa/Broj putovnice Broj vozake dozvole Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Inicijativa za REKOM Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Da krenemo dalje.

rastao u regionalnu vansudsku instituciju tranzicione pravde, nazvanu Asia-Pacific Regional Womens Hearing on Gender-based Violence. Tokom dva dana svedoio je veliki broj ena koje su preivele stranu torturu u logorima Crvenih Kmera, tokom reima Pola Pota od 1975. do 1979. Iako je prolo vie od trideset godina od njihovog stradanja, mnoge od njih rekle su da im je tek javno svedoenje donelo potrebni spokoj. Jedna od ena rtava, Kim Khem, danas ima 80 godina. Ona Govorim u ime je svedoila o seksualnoj torturi koju je preivela u radnom mrtvih ena, rekla logoru, i to po prvi put. Na njenom licu i rukama vidljivi su je biva zatoenica. ogromni oiljci od tekih opekotina koje su joj poinioci naneli vrelom vodom po celom telu. Prvi put je svedoila o tome ta joj se dogodilo. Oni su inili strane stvari, i ako nastavim da utim o tome, isto je kao da krijem neprijatelja u sopstvenom selu. Kim je navela i da je bar 600 ena umrlo ili bilo ubijeno u logoru u kojem je ona bila zatoena, i da su sve sahranjene u masovnoj grobnici. Govorim u ime tih mrtvih ena, rekla je. Forumu su prisustvovali i predstavnici institucija, od kojih su neki i svedoili o linim tragedijama, to je dalo poseban znaaj ovom dogaaju. Organizatori iz Cambodian Defenders Project pozdravili su prisustvo i podrku predstavnika vlasti, ali su naglasili da bez formiranja forenzike laboratorije koja e prikupiti dokaze za procesuiranje seksualnih zloina, nee biti pravde za rtve. Oni su istakli i da je njihov cilj da Forum dobije pravi meunarodni znaaj i otvori stalnu debatu o tome ta je pravda izvan pravosudnog sistema i kakvi bi vansudski mehanizmi imali najbolje efekte. Uesnice i uesnici skupa pozvali su Vladu Kambode da razmotri njihove preporuke za obezbeivanje reparacija rtvama ovih zloina Crvenih Kmera, kao i da organizuje vansudska sluanja i obezbedi psiholoku podrku za rtve silovanja. Specijalni sud za ratne zloine u Kambodi, koji su zajedniki osnovale UN i Vlada Kambode, sudi jo trojici nekad visoko rangiranih lidera iz perioda reima Pola Pota, ali optunice nisu obuhvatile i seksualne zloine, osim silovanja od strane treih lica, i prisilnih brakova koje je organizovao reim. Delovi optunica koje su obuhvatale i silovanja i drugo seksualno nasilje u logorima su odbaene jer je zakljueno da nije mogue utvrditi direktnu vezu izmeu optuenih i konkretnih zloina. rtve koje su svedoile na Forumu o preivljenim strahotama ogorene su zbog toga, a neke od njih su izrazile veliku sumnju da e Vlada Kambode ikada procesuirati te zloine. Specijalni sud za zloine u Kambodi e, kako je najavljeno, uskoro biti zatvoren. Jelena Gruji
Inicijativa za REKOM

29

INTERVJU

!Odtete

su samo deo

ispravljanja
nepravdi nanetih

rtvama

Politiari mere u korist rtava ne usvajaju zato da bi pomagali rtvama, ve zato da bi ispunili elje onima kojima ele da se dodvore.

30

Dr Nea Kogovek alamon je magistrirala na Univerzitetu Notre Dame (SAD), a problemu izbrisanih u Sloveniji je posvetila svoj doktorat na ljubljanskom Pravnom fakultetu. U svojstvu direktorke Mirovnog instituta je, zajedno sa italijanskim advokatima Andreom Saccuccijem i Antoniem Giulio Lano, nedavno dobila evropsku Pro Bono nagradu za primerno partnerstvo u javnom interesu u 2012. godini. Za !Glas govori o ispravljanju nepravdi poinjenih izbrisanima i drugim rtvama masovnih krenja ljudskih prava na prostoru nekadanje Jugoslavije. Kakve su posledice presude Evropskog suda za ljudska prava u sluaju izbrisanih? Da li je to korak napred, ili e politika i ovog puta izigrati tu presudu? Presuda je veliki korak napred za izbrisane i druge rtve. Ukoliko drava ne postupi po presudi, onda e time izbrisanima biti otvoren put do Evropskog suda za ljudska prava. Izvrenje presude bi u tom sluaju bilo u rukama odbora ministara Saveta Evrope, koji je politiki organ. Proces bi se iz pravnog pretoio u politiki, jer politika ima mo da obistini neki pravni proces. Iako e pravniki argumenti biti uvek veoma vani. Ispravljanje nepravdi, ne samo za izbrisane ve i za sve rtve masovnih krenja ljudskih prava verovatno ne ine samo odtete? Odtete su samo deo ispravljanja nepravdi i nikako ne mogu zameniti svu tetu nanetu rtvama, stoga se ne mogu izraziti samo u novcu. Mi smo sve vreme isticali da je prvo potrebno izvinjenje drave, koje je vano na simbolikom nivou. U Sloveniji su se izvinili neki pojedinci, koji su osetili moralnu obavezu i imali oseaj dunosti prema dostojanstvu izbrisanih, ali se nije izvinila i drava. Zato to nije dovoljno. Nedostaje neka rezolucija usvojena u parlamentu koju bi potpisali kako predsednik
Inicijativa za REKOM

Nea Kogovek alamon foto: I. Mekina

drave, tako i predsednik vlade. Osim toga, neophodne su i druge mere. Trebalo bi pojednostaviti postupak vraanja statusa, koji je u Sloveniji sada skup i komplikovan. Neophodne su i mere reintegracije. Izbrisani su imali stanarsko pravo koje su izgubili, jer nisu postali dravljani. Zato nisu mogli da otkupe stanove u kojima su iveli, a ak ni danas ne mogu da konkuriu ni za neprofitne stanove poto, prema zakonu, za to moraju imati dravljanstvo. To je u raskoraku i sa evropskim zakonodavstvom koje zahteva da su stanovi pristupani i stalnim rezidentima a ne samo dravljanima. Prilikom dodeljivanja stipendija, drava bi mogla da d deci izbrisanih dodatne bodove kada konkuriu za stipendije i da ih tretira prioritetno zbog nepravdi koje im je nanela drava. Meutim, drava se sada u fazi priprema mera ak nije ni posavetovala sa izbrisanima, ve je naruila studiju od Fakulteta za primenjene studije, bez saradnje sa izbrisanima. A ako ne eli da kreira mere zajedno sa rtvama, onda je malo verovatno da e tvoja reenja biti dobra. ta moraju sada da uine izbrisani, pre svega oni iz drugih drava nekadanje Jugoslavije? Izbrisani imaju jo samo pola godine da zahtevaju od Slovenije status [stanovnika sa stalnim boravitem], jer rok za to istie jula 2013. godine. to se tie odteta, ekamo da drava izvri presudu do juna 2013. godine. Kako je mogue da su izbrisani tako odbaeni da su im, na kraju, pomagali da dosegnu pravdu italijanski, umesto da to uine slovenaki advokati? Ako poznajemo brisanje, onda su razlozi jasni. Prvo je veoma dugo trajalo dok su izbrisani postali svesni svog kolektivnog identiteta i injenice da se tu radi o sistematskom krenju ljudskih prava koje je pogodilo vie od 25.000 ljudi. Uz to su
Inicijativa za REKOM

31

bili izloeni i dehumanizaciji, koja je pogodila i rtve na celoj teritoriji nekadanje Jugoslavije. I ta dehumanizacija je i danas veoma jaka. Politiari mere u korist rtava tipian primer je presuda ESLjP o izbrisanima ne usvajaju zato da bi pomagali rtvama, ve zato da bi ispunili elje onima kojima ele da se dodvore. Da li je izbris u Sloveniji bilo mogue ba zbog nasilnog raspada drave SFRJ? Svakako. Raspad SFRJ je bio povod za izbris. Bez njenog raspada, slovenake vlasti nikako ne bi mogle da sprovedu takvu meru kojom su grupi od 25.000 osoba oduzele pravni status. Takvu meru ne bi mogle ni da objasne ni da opravdaju, a jo manje da prikriju. Razlozi za izbris su bili drugaije prirode. Tu se radi o mehanizmima koje je definisala jo Hannah Arendt to su nacionalizam, dehumanizacija, pokuaj prisvajanja drave, njenog bogatstva i materijalnih dobara samo za jednu grupu i iskljuenje drugih grupa. Sve to su prikrili i elementi totalitarnosti zbog kojih su se ljudi na poloajima odrekli moralnog suda po pitanju svojih odluka. Da li vam se otuda regionalni nain reavanja problema svih rtava masovnih krenja ljudskih prava ini jo uvek potrebnim, ili smatrate da bi te probleme mogle da ree nacionalne komisije za istinu? Uvek sam podravala ideju o osnivanju komisije za istinu, koja bi utvrdila injenice. Sudovi, ak i kada bi se latili tih stvari, nikada ne dovedu do pravde za rtve. rtve ak i posle dosuenih kazni jo uvek misle da su zanemarene i da su njihovi ivoti uniteni. To mogu da spree samo komisije koje posvete svu panju rtvama. A najvanije je utvrivanje injenica. U Sloveniji poznajemo samo osnovne injenice o izbrisu. Znamo kakvi zakoni su bili usvojeni i ko su oni koji su bili najodgovorniji za izvoenje izbrisa. Meutim, nedostaje nam lini vidik ne znamo ko su bili oni, koji su uestvovali u tom procesu. Ne znamo niti je li izbris bilo planirano i nemamo uistinu nezavisan podatak o broju rtava izbrisa. Po tom pitanju - lutamo u mraku. Znam da u okviru REKOM-a neki smatraju da je izbris u poreenju sa Srebrenicom bezmalo nevaan in. I na fizikoj ravni je to istina po teini zloina, ta dva ina jasno da ne moete porediti. Ali ne smemo propustiti priliku da utvrdimo srodnost mehanizama koji su doveli do tih krenja i zloina. Poto se radi o slinim problemima, potrebna su nam i slina reenja kako bismo poboljali naa drutva. Dakle, ima smisla ustrajavati u nastojanjima da se osnuje REKOM, odnosno uspostavi regionalna komisija istine? To je apsolutno nuno i veoma vano. Pri emu REKOM ne bi smeli nikada da povezujemo sa razliitim parlamentarnim komisijama, koje se mnogo puta izvrgnu u svoju
Inicijativa za REKOM

32

suprotnost i slue samo za politike obraune. Ne, REKOM bi morao da postane prava komisija za utvrivanje injenica i za to smo se, kao lan REKOM-a, uvek i zalagali. Igor Mekina

GLAS RTAVA

!Ne brini,

bre, drugarice,

ni vlas sa

glave nee da mu fali

Bogu hvala, nemam mrnju prema nikome. Ali ujte, nepovjerenje je prisutno. 33

Zlata Jurela radila je za vreme rata u bolnici u Vukovaru. Njenog sina Damira, ranjenika, ubili su pripadnici srpskih snaga. Telo mu je pronaeno 1998. godine.
Od dogaaja sa naim hrvatskim policajcima u Borovom selu, pristizalo je sve vie ranjenika u bolnicu. To je bila ekaonica, krevet do kreveta. Nije bilo prolaza izmeu kreveta, nego je jednostavno sve bilo nabijeno, jer je to tako situacija zahtjevala. Nije se moglo birati hoe [li] netko raditi ovo ili ono. Radili smo sve. Oskudjevali smo s vodom, oskudjevali smo s hranom. Dva tjedna smo bili doslovce gladni u bolnici. Ljudi su masovno umirali. To je bila strava i uas za gledati, tim vie to je Vukovar relativno manji grad i mi smo se svi znali i jednostavno smo svi bili pokoeni jer je sad donjet sin od, ne znam, ove medicinske sestre, sin od nekog poznatog, suprug od ove i od one. Bilo je to strano tako da ja jednostavno sada ne znam kako smo mi imali snage da to sve izdrimo i da to sve gledamo. U srijedu ujutro, 20. dola je jedna sestra i rekla: Svi laki ranjenici neka izau na izlaz kod Hitne pomoi, a svo zdravstveno osoblje u gipsaonu. I, normalno, mi smo to tako postupili. Moj sin je bio sa grupom tih ranjenika. Ja sam mu prila i pitam ga: Treba li novaca? Rekao je: Ne treba mi, imam. I tako je to ostalo.
Inicijativa za REKOM

34

Tog 20. studenog pridolo je jo moda nekih desetak ena. Dok smo mi ekali, one su vidjele odvoenje ranjenika iz bolnice. Nakon sat vremena ekanja, doli su major ljivananin, Mrki i Radi. Ovi dvoje posljednjih su utili. Glavnu rije je imao major ljivananin: Zdravo, drugarice i drugovi. Vidite da smo moja vojska i ja oslobodili Vukovar, ali to ne znai da vi ne moete ostati tu. ak tavie, moete se opredeliti za Srbiju a moete i za Hrvatsku. Kako kome odgovara. I normalno da je veina nas odluila ii u Hrvatsku. Rastrale smo se po bolnici, po tim prostorijama gdje su bili, prva i druga etaa gdje su bili ranjenici, meutim nikoga nema. Sve je prazno. Kreveti. Nigdje nikog nema. Ja sam otrala u jednu prostoriju u kojoj sam nala jednog visokog gospodina u tamnoplavoj uniformi. Rekla sam mu da sam ula da je vojska odvela mog sina. I on je uzeo neku biljenicu, listao je, traio je prstom, ono red po red kako je ve bilo napisano, vidjela sam da je tamo niz jedan tih imena i prezimena. Nema, nema, nema. Uzeo je drugu biljenicu. Isto tako - nema, nema, nema, nema. Nigdje ga nema. Onda me je upitao: Je li on, gospoo, bio ovako malo jai? Ja velim: Da. Bio je visok i jak. Uzeo je treu biljenicu, nije ju listao, nego je samo nako na par mjesta okrenu, kae: Ma budite bez brige, sve e biti u redu. U bolnici nikog vie nema. Svi smo jadni. Svi odlazimo sa tim svojim vreicama. S prljavim veom u autobuse koji su bili, neu vam rei broj, ali jako puno. I ja, nekako, kako sam ula u autobus, spazila sam na ivinjaku majora ljivananina. Istrim iz autobusa, doem do njega, kaem mu da sam djelatnik Medicinskog centra, da je moj sin bio s povreenom nogom u bolnici, da sam ula da ih je vojska odvela i da me zanima jel ga moe pustiti, ta je to. On je meni rekao: Da, vojska ih je odvela na rutinsko sasluanje. U meuvremenu se vrate dva mukarca, Jakov imunovi, djelatnik Medicinskog centra Vukovar i Duko Raji, on je srpske nacionalnosti. Raji je bio toliko izbezumljen, takvog ponaanja da ste dobili dojam da se s tim ovjekom neto stravino dogodilo, da... On je sav izbezumljen. Ko ga je god ta pitao, on je samo mlatio glavom, rukama. Nita. Slutim ja da se neto dobro nije dogodilo u vojarni. Ja iz autobusa natrag do majora ljivananina. Ispriam mu to sve skupa i kaem mu da se bojim da e se neto dogoditi tim ljudima meu kojima je i moj sin. On meni kae ovako: Ne brini, bre, drugarice. Ni vlas sa glave nee da mu fali. ta e? Opet natrag u autobus. Promatrala sam i dalje tog Duka Rajia. Nije se ovjek mogao smiriti. Bio je u nekakvom oku. Bilo ga je runo za vidjeti kako je izgledao. Odluim se ja i trei put ii kod majora ljivananina, koji je uporno stajao na tom ivinjaku i gledao kako mi ulazimo u autobuse. Kada me je vidio, neto mi je opsovao. Nije mi dao uope da mu priem. Pokazivao mi je da se vraam natrag u autobus. Taj trei put nisam dola do njega. Ula sam u autobus. U mom autobusu, a vjerovatno i u drugima, su bila po dva vojnika. Mladi deki. Mislim da su bili na redovnom odsluenju vojnog roka i onda su nam oni rekli da ne moemo ii prema Zagrebu: A moramo ovuda, kau da vas Tuman nee. Dodatno razoaranje. Kud
Inicijativa za REKOM

Zlata Jurela Photo: FHP

sada? Kud u u Srbiju? Nikoga ne poznam. ta u tamo? Ne znam gdje mi je mu. Ne znam gdje mi je dijete. Ali nema drugog izbora. Tu si. Ne znam za jednog, ne znam za drugog. ene plau. Ne znaju gdje su im sinovi, muevi, oevi. Djeca plau za tatom. Grozna jedna atmosfera u autobusu. Meutim, evo tako smo doekali jutro i autobus se zaustavio pred jednom zgradom. Preko puta tog objekta bila je pekarnica i mi smo ile uzeti kruha, jer smo bile sve gladne. Da li na radiju ili nemam pojma na emu je, emitirala se nekakva emisija u kojoj je bilo postavljeno pitanje majoru ljivananinu to je sa ranjenicima iz vukovarske bolnice. A on je odgovorio: Poslao sam ih da beru ljubiice. Mene vam je to pokosilo. Pa mislim si: Boe, u ovo doba ljubiice. ta mu to znai? Ja to sebi sada analiziram, maltene ono gramatiki, rije po rije ta je htio s tim rei. Ljubiice su u korijenu, korijen u zemlji. Pa nisu ih valjda ubili? Ma nemogue. Uuu, stresla sam se. Vraamo se ponovo u autobus i sljedeeg jutra idemo za Hrvatsku. Nastalo je traenje sina. Moete si misliti to moe jedan roditelj, bilo otac, bilo majka, initi za svoje dijete za koje ne zna. Nije tu bilo nikakvog ivota, nikakve razonode, nita, nita. Sve se je svodilo na traenje sina. Sve se svodilo na to. Kada se vratio mu iz logora, nakon par dana dobio je prvi modani udar, nakon kojeg su usljedila jo dva kasnije. Jednostavno, jo dok je bio pokretan, mi smo svaki dan bili vani, doekivali politiare iz vana, obijali vrata ministarstava, preko ovog, preko onog. Ne znam preko koga sve nismo traili. Ili van, ne znam, u Mastriht, u Ljubljanu, u enevu. Nita se nije dogaalo. I sad, normalno da nam je to ve dosadilo, jer svaki dan smo vani. Mi smo traili tu informaciju, kao to recimo lovaki pas
Inicijativa za REKOM

35

oekuje da e iz svakog grma iskoiti zec. To je bila jedna strana napetost koja se ivjela od 1991. godine do 1998. godine u mom sluaju. I u toj svoj svojoj nemoi, kako se nita nije dogaalo, nikakvih zvaninih informacija, ja se uz jednu gospou, obratim na jednog Srbina. Pa mislim se, nije bitno, po crnom vragu, samo neka doznam istinu. Taj ovjek je mene dosta dugo zavlaio: Sin vam je, da, iv je. Radi u eletovcima na naftnom polju ali vam sigurno dugo nee biti isporuen. Te su informacije izgledale dosta vjerodostojno. Ali sam ja ipak nakon nekog vremena osjetila da mi taj ovjek lae. I onda sam mu jednom onako vrlo agresivno, kako ve jedna majka moe biti ili moda kakva je moja narav, jednostavno sam rekla: Nita vam ne vjerujem. Molim vas istinu. Ne miem se odavde dok mi ne kaete istinu. On je malo zastao, pogledao me i rekao: Voja Stanimirovi vam sve zna. Pitajte njega. Nema problema. Navee nazovem Vukovar. Javi se gospoa Ljeposava, Stanimirovieva supruga. Ja sam s njom radila u dispanzeru, samo nas je ekaonica djelila: Ljeposava, to i to me interesira, sve tako kako je ja njoj kaem. Ona nita ne zna. Voja nije tu. Voja nita ne zna. On je na sastancima sa Klajnom. Da nazovem sutra? Nemoj, on je i sutra na sastanku, nee nita znati, uostalom, mi smo izbegli u id i nita ne znamo.
36

Sina sam identificirala 1998. godine. Normalno da sam pronala sve. Mada su mi prije toga nudili tri tijela koja nisu imala nikakve veze s mojim sinom. Ja sam samo traila: Dajte mi vestu koju sam ja trikala. Ne traim nikakvu oznaku o nekakvoj pripadnosti formaciji ovoj ili onoj. Traim samo vestu koju sam trikala. Znam tu mustru, ja u je prepoznati. I na koncu sve se poklopilo. Dobila sam sve njegove podatke, razmrskanu glavu i sve ono - da vam dalje ne priam o tome. Mnogi ste vjerojatno to sve proli. Pokopala sam sina, nakon 15 mjeseci i mua. Sada ivim sama u Zagrebu u kojem nisam nikada namjeravala ivjeti. Jeste da je sada 2008. godina, ali ja sam vam jo uvijek, evo vidite, ja samo priam o 1991. godini. I ta 1991. godina e mene otpratiti u grob. Ja sada ivim sama, a umjesto toga da ivim sa svojom obitelji. Ja ne planiram nikakvu osvetu. Bogu hvala, nemam ni mrnju prema nikome. Ali ujete, nepovjerenje je prisutno. To ja ne mogu sakriti. To je tako. I mislim da sva ta neistina, sve ono to se djelomino prikriva, to se ne d onako istinito u javnosti kako bi trebalo, da je sve to jedna velika prepreka za izgradnju sretne budunosti ne meni. Ja mogu i sutra umrijeti. Ja sam svoje odivila. Ali svim generacijama iza nas je to jedan ogroman teret prolosti. Evo, oprostite. Svedoenje na Treem Regionalnom forumu o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, odranom u Beogradu, 1112.02.2008. godine.
Inicijativa za REKOM

PROCES REKOM Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi. Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008. godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika, podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga, zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog procesa za osnivanje REKOM, napisan je i 26.03.2011. godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM, koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke, upuen najviim institucijama drava u regionu. U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje nezavisne, meudravne Regionalne komisije za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje e zajedniki osnovati REKOM. !Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom, makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM

37

38

Inicijativa za REKOM