BIOLOKE OSNOVE ROJENJA PELINJE ZAJEDNICE

Prof. dr Zoran Stanimirovi

Katedra za Biologiju, Fakultet Veterinarske medicine Univerzitet u Beogradu

PRIRODNO ROJENJE PELINJE ZAJEDNICE

Pelinje drutvo se razmnoava ROJENJEM, tj. podelom jedne dobro razvijene pelinje zajednice na dve , pri emu jedan deo pela sa starom maticom odlazi u novi dom, dok ostatak pela sa novom maticom ostaje u starom stanu.

Nagon za rojenjem potie od nagona za seljenjem Rojidbeni nagon je razliito izraen kod razliitih rasa pela Rojenje je nasledna osobina pelinje zajednice Rojenje zavisi od fiziolokog stanja drutva, koje je determinisano unutranjim i spoljanjim faktorima

KADA DOLAZI DO ROJENJA ?

Onda kada je zajednica na vrhuncu moi i razvoja U prolee, kada zbog obilne ispae u njoj nastane viak energije koja se mora iskoristiti. Do rojenja dolazi postepeno, u vie faza: - u prolee matica intenzivno polae jaja, to dovodi do poveanja broja mladih pela radilica u konici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici zbog ega prelaze u tzv. ROJIDBENO STANJE ak 40 - 60% pela), - u rojidbeni zanos pada i znaajan broj pela sabiraica, - na kraju i sama matica pada u rojidbeni zanos.

Rojenje se deava po toplom vremenu, u periodu intenzivnog cvetanja bilja (kod nas - u prolee, ali ako su tada uslovi nepovoljni, rojenje se moe obavljati i kasnije)

ZNACI ROJENJA
Prvi znak da se pelinje drutvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla (ve krajem marta) kad nema jo ni radilikog, Meutim, pravi znak da su pele u rojidbenom stanju je izgradnja matinjaka po krajevima saa (u jednoj konici njihov broj moe biti od 10 do 20), Matica ne zalee sve matinjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matinjaka intenzivnije polae jaja u radiliko leglo, tako da pelinja zajednica naglo ojaa i moe se podeliti na dva dela. U vreme rojidbenog zanosa, pele se ponaaju drugaije nego obino. Naime, pele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona poinje da se hrani medom.

Ishrana matice medom dovodi do poveanja koncentracije eera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja miia energijom neophodnom za rojidbeni let. Zbog slabije ishrane i odsustva mlea u hrani, matica polae sve manje jaja, dok konano sasvim ne prestane. Zbog toga matica postaje vitkija i laka, to joj omoguava selidbeni (rojidbeni) let. Osim toga, nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog (otvorenog) legla za negu. Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i poinju se sakupljati u grupe koje vise na slobodnim mestima ili letu konice, slabo se hrane i mirnije su. Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade sae, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica.

7 ili 8 dana pre izvoenja prve nove matice pele postaju uznemirene, dok radilice koje e izai sa rojem uzimaju najvei obrok u ivotu, koji predstavlja znaajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom. Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pele vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu ljute Novooformljeno drutvo poinje sa rojenjem po toplom, vedrom danu, izmeu 10 - 14 h, obino veoma uurbano i uz jako zujanje. Tek kada je oko pola roja napustilo konicu, izlazi i stara matica. Roj ine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta (kasta).

Tek nastali roj - ROJ PRVENAC ne leti daleko od konice, zakai se na prvom zgodnom mestu, obino za granu nekog drveta. Prvo sleu radilice koje se meusobno zakae noicama i formiraju grozd koji traje nekoliko asova.

POTPUNO OFORMLJENI ROJIDBENI GROZD

U TOM KRATKOM PERIODU PELAR MORA BRZO DA REAGUJE DA BI UDOMIO ROJ

jer e u suprotnom roj prei u novi prirodni stan koje su pronale pele izvidnice.

STRESANJE ROJA

ROJ ODMARA NA MIRNOM I SKROVITOM MESTU

PONAANJE PELA U NOVOM STANU

Pele su marljive, ubrzano izgrauju novo sae, a matica sve intezivnije polae jaja, a radilice brino odgajaju potomstvo. Ipak, brojnost novog pelinjeg drutva opada, jer e se prve mlade radilice izvesi tek za 21 dan. Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano drutvo moe doiveti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj - PAROJAK. Veoma retko i sam PAROJAK moe dati novi roj BELA PELA.

PONAANJE PELA U STAROJ KONICI

U staroj konici postoji stalni priliv novih pela, jer je matica pre odlaska poloila veliki broj jaja, 6 - 7 dana nakon rojenja u najstarijem matinjaku dozri nova matica koja porui ostale matinjake, izlazi na sparivanje, a zatim pone poinje polagati jaja, tako da drutvo nastavlja normalano da se razvija.

Meutim, ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, ROJIDBENI NAGON NE JENJAVA, NEGO SE POJAAVA, i nakon 6 - 7 dana od prvog rojenja konicu moe napustiti i drugi roj DRUGENAC/DRUGARAK - koji nije miran kao prvi, konicu naputa ak i po loem vremenu, leti daleko od konice i smeta se na visoku granu.

SPREMANJE I SMETAJ ROJEVA

Kada rojenje pone, pelar treba da suzi leto da bi pele due letele i bre se zamorile, i nale novo mesto blizu stare konice; Treba pripremiti kavez za maticu, koja se stavlja na leto u novoj konici; Nova konica ne treba da ima staro sae; Slabe rojeve stavljati po dva u jednu konicu; Konicu sa prvencem treba smestiti na mesto stare konice, a staru odmah do nje.

ULAZAK PELA U KONICU

MATICA ULAZI SA ROJEM

SPECIJALNA KUA SA KONICAMA U ZIDU

FAKTORI KOJI PODSTIU ROJIDBENI NAGON

1. NEDOSTATAK IVOTNOG PROSTORA. javlja se u doba umerene pae, kada se zbog intezivnog polaganja jaja, poveava broj pela; 2. STENJENJE LEGLA javlja se u toku obilne pae, kada dolazi do okruenja legla medom i polenom; 3. SMANJENO LUENJE VOSKA odnosno smanjenje prostora za gradnju;

4. LOA VENTILACIJA javlja se tokom toplih perioda, naroito u konicama sa nastavcima; 5. DIREKTNA INSOLACIJA ovaj problem je vezan sa prethodnim, podrazumeva poveanje unutranje temperature konice zbog neposrednog izlaganja konice Suncu; 6. DUGOTRAJNE KIE spreavaju izlazak pela izletnica na pau to dovodi do smanjenja prinosa nektara, polaganja jaja i razvoj legla.

SPREAVANJE ROJENJA PELA

Tri najee metode spreavanja rojenja pelinje zajednice su: 1. Lahmanov metod podrazumeva stvaranje vetakog roja; 2. Taranovljev metod predstavlja izdvajanje manjih grupa pela radilica iz drutva sa rojidbenim nagonom; 3. Premetanje konica rezultira gubitkom svih pela koje su izale na rad.

VETAKO ROJENJE PELA

Vetako rojenje nema negativan efekat na pelinje drutvo, ako se obavi 50 dana pre glavne pae. Vie naina proizvodnje vetakih rojeva:
1. Izrojavanje pomou nukleusa - ovom metodom tokom jedne godine, bez smanjenja prinosa osnovnog drutva, broj zajednica se moe poveati 1-3 puta; 2. Peletov metod izrojavanja - pri izrojavanju koristi se samo med, tako da se ne umanjuje snaga osnovnog drutva, - omoguava proizvodnju nove pelinje zajednice, i otklanja nepoeljno rojenje, - broj drutava se poveava za 100%, bez pada u prinosu osnovne zajednice;

3. Izrojavanje zajednice sa nepokretnim saem - izrojavanje se moe vriti pomou Lineburke metode, ija je sutina u zameni mesta izrojene i jake pelinje zajednice; 4. Samefordov metod izrojavanja - ova metoda daje mogunost izrojavanja do pet vetakih rojeva godinje; 5. Obian kombinovani metod izrojavanja - zasniva se na uzimanju legla bez pela iz jedne jake zajednice, a pela sabiraica iz drugog jakog drutva.