FILIP

GRABOVAC

C V I T

R A Z G O V O R
ALITI RVACKOGA

NARODA I JEZIKA I L I R I K O G A

PRIREDIO
T O M O M A T I

Z A G R E B

IVOT

RAD

FILIPA

GRABOVCA.1

MATI

I. Poslije poraza Turaka pod Beom (1683.) uporedo s ofenzivom carske vojske poele su i mletake ete prodirati iz Dalmacije u turski teritorij. Poslije decenij /i po ratovanja sklopljen je u Karlovcima 1699. mir, u ko jem ije tadanji mletaki' posjed u 'Dalmaciji proiren doi linije, koja je prola zila otprilike jedan sait hoda ma istok od tvrava Knina, Vrlike, Zadvarja, Vrgorca i itluka (t. zv. acquisition nuovo). 2 N o ve i prije pravnoga prizna nja tih giramica poelo je selijfenife naroda iz krajeva uz more u unutranje krajeve, iz kojih su Tuirci protjerani. U to se doba il Matij., otac Filipa Grabovcta, iz Meara (kraj Bribira i Ostrovice, nekadanjih gradova obitelji ubia) preselio ui vrliki kraj: 4. XI. 1683. spominje se u listini ibenskog kapetana N . Camera Mattio Grabioivaz da Megiare, a 7. V I I I . 1687. generalni providur konjanitva A. Zen zabranjuje braci Perkoviima, da ne smiju dirati u zemlje, to ilh u Med arama! ima Mamio- Grabova z da Verlica. Matij se dakle negdje izmeu 1683. i 1687. nastanio u vri i kraju, a u travnju. 1691. dobio je od kninskog providura A. Loredana^ zemlje Turaka Bukariia u selu Podosoju, ba ispod! komiluka dananjih Grabia. U javnim se ispravama ve fra Filip i braa mu zovUi Grabich Grabovaz, a kasnije je sve vie preotimalo mah prezime Grabi 3 . 0 mjesto i godini roenja fra Filipa nemamo izravnoga svjedoanstva, no bit e da se rodio u oevu prebivalitu Podosoju kraj Vrlike ^97-, a moebiti i 1698^ jer u zapisniku njegovu presluavanju 17. X I I . 1747. pred sucem' istraiteljem u Mlecima zabiljeeno je za njega: . . . d'ett d'anni cinquanta per qudlllh d'isse.4 mladim njegovim godinama ima uope malo pouzdanih vijesti. Prve nauke je vailjada uio u visovakom samostanu, jer je pod taj samostan spadala vrlika upa, a svrivi te nauke uao je u franjevaki red. U zaos trokom Lib. archiv. conv. zapisana je bosanicom biljeka, da je p o provincijalovoj odredbi fra Andrija Mari
1 Grabovevu ivotu znalo se vrlo malo, sve dok nije u najnovije doba K. Eterovi iz mletakih dr. arhiva i iz arhiva dalmatinskih franjevakih samostana iznio bogat 'i pouzdan materijal u knjizi: Fra Filip Grabovac, buditelj i muenik narodne misli u prvoj polovici XVIII. vijeka (Split 1927.). 2 Novak, Borba Dubrovnika za slobodu 1683 do 1699. (Rad, 253, 161162). 3 Eterovi o. c , 47. Prema tome nije ispravna Kaieva biljeka u R a z g o v o r u u g o d n o m (i759-)> 208: Staju Grabove u Rokom polju u Ercegovini, gdi bie njiova str didovina, ali ne mogui turske podnositi globe ni zuluma, osta vivi u poetku rata Bekoga sva svoja dobra, pobigoe pod krilo privedroga duda mletakoga i stadoe u ravnoj Cetini. 4 Eterovi o. c,, 11. )

i. svibnja 1718. u Zaostrogu obukao dicu za djake, a medu tom dicom se na prvom mjestu spominje fra Filip Grabovevi iz Vrlike. Svr.vi godinu dana novicijata, fra Filip je 1. svibnja 1719. poloio u Zaostrogu 5 redovnike zavjete. Po tadanjim propisima franjevakoga reda valjalo je da klerik poslije novicijata ui jo tri godine filozofiju i etiri godine teologiju. Ne znamo, gdje je Grabovac te nauke svrio (moebiti u Italiji), no bez sumnje se u naucima istakao svojom sposobnosti i radom, jer se ve u pismu franje vakoga provincijala Bosne Srebrne od 26. svibnja 1729. veli za Grabovca, da je l e c t o r et praedicator, a takoer u Cvitu razgovora se isto kae za njega i na natpisnom listu i u doputenju tampanja, to ga je u lipnju 1747 izdao provincijal mletake franjevake provincije.6 Za pro fesore franjevakih klerika u filozofiji i teologiji birale su starjeine sva kako najsposobnije mlade sveenike, pa iako nije poznato, gdje je Grabo vac stekao lektorsku aprobaeiju niti gdje je kao lektor predavao, moe se pouzdano rei, da prema obajima svojega doba ne bi bio imao pravo sluiti se tim naslovom, da nije bio doista vrio lektorsku slubu.7 Prva pouzdana vijest Grabovcu kao sveeniku potjee od vojnoga zapovjednitva u Veroni, a datirana je 1. oujka 1729.: . . . si fa fede siccome nel rollo della compaignia de Crovatti a cavallo del colonello conte Alvise Defnico vedesi esser statso descritto per caipelano R. P. Filippo Grabovaz con obligo di trasfer'irsi nelli altri presidii ove fosse bisogno e vi fossero compagnie di tal natione. Grabovsva redovna rezideneiia je bio samostan sv. Bernardina u Veroni, no kako je hrvatsk'h vojnika iz Dal macije bilo po cijeloj mletakoj terra ferma, Eterovi je po suvremenim ispravama utvrdio, da je Grabovac u slubenim poslovima obilazio sav mletaki teritorij od Breseie do Udina. 8 U tom je zvanju proveo gotovo dva decenija i tako je u obilju imao prilike upoznati ivot naih oficira i voinika u vojscr Serenissime. Kraj slabih komunikacija onoga doba sluba je Graboveva bila naporna ve sama po sebi, a jo ju je vie oteavalo, to su medu vojnicima esto harale bolesti. \ U kolovozu 1738. je dukailom duda Pisanija nareeno, da se Grarbovac, koji je bio ostao bez slube, opet postavi za kapelana u istoj regi* men ti hrvatskih konjanika. Ne moe se utvrditi, zato je Grabovac i kako dugo b'o bez slube, no da je to bilo bez njegove krivn : e, vidi se po tome, to je dud odredio, da mu se isplate svi zaostaci plae od dana, kada je bio rijeen slube.9 Redovn'ko je starjeinstvo cijenilo sveeniki rad Grabovev, osobito jer je rado pomagao siromane saimostane, pa ga je u zboru na Visovcu 26. V I I . 1747. uvrstilo meu provincije:'... Reflettendo alle beneficenze del P. Filippo Grabravaz fatte a diversi co'nventi piu bisognosi della Provincija... ha aggregate fra i Padri dela P'rovifncia.1*
5 6 7 8 9 10

Eterovi . , 13 i 15. Cvit razgovora, 527. Eterovi" . 1718. Eterovi . , 20 i 21. Eterovi . , 23. Eterovi . , 2526.

a od os i neto i . se bi

ci, a kasnije i slavonski, stvorili u tome neko novo, nego su se obilno ugledali u raniju vjersku knjigu, najvie latinsku, ali i domau. Ve prvi bosanski franjevaki pisac M. Divkovie upleo je da sarmo neto spo menem u Besjede obilje pripovijesti iz tuih vrela, u prvom redu iz Sermones discipuli de tempore .,et de Sanctis njemakoga dominikanca Ivana Herolta ( t 1468.), ali je u svoji Nauk krstjanski prenio i Vetranovieve dramske Verse Abramove. Prema prilikama je i posve naravno', da su franjevci Bosne Srebrne radili po. naelu je prends mon bien ou je I le trouve, a njihova je zasluga u tome, koliko su umjeli uzeto blago u jeziku, dikciji i stilu pribliiti shvaanju svojega naroda, da narod njihovu ! knjigu zavoli, da ona ne ostane za itaoca mrtvo "slovo, a za sluaoca I mrtva rije. I u tome se franjevcima Bosne Srebrne moraju1 priznati znatne zasluge. Karlovakim i poarevakim mirom bile su 1699. i 1718. u nas u zapadnim krajevima prema turskom carstvu utvrene granice, koje su bez promjene vrijedile gotovo dva vijeka, sve do 1878. Tim razgranie njem raskinuta je franjevaka Bosna Srebrna politiki na tri dijela: Bosna i Hercegovina su ostale pod sultanom, Slavonija i junoi stona Ugarska su sjedinjene s Hrvatskom, dotino s Ugarskom, sto je nije bio Turin osvojio, a Dalmacija je do Neretve dospjela pod mletaku vlast. Poslije toga politikoga komadanja nije se Bosna Srebrna niti kao redovnika provincija dugo odrala: 1735. se od nje otikinula Dalmacija, a 1758. ne kadanji njezin teritorij u Slavoniji i Ugarskoj. Grabovac je prve svoje kole i redovniki novicijat, a moebiti tako er filozofiju i teologiju, svrio jo u nerazdijeljenoj Bosni Srebrnoj, no ve poslije odlaska Turaka iz Dalmacije, te je prema tome u mladosti svakako jo odgajan u starim vjerskim i prosvjetnim tradicijama svo;e franjevake provincije. Ali jo prije nego se Dalmacija odijelila od Bosne i Srebrne, ostavio je Grabovac zaviaj i otiao u Italiju, gdje je ostao do si/u ti, pa se jamano samo prigodice navraao u rodni kraj. Sve je to da kako moralo djelovati na duevni mu razvoj i na njegove pogbie na svijet. Prvi, iako sitni, plod njegova pera nastao je g. 1729., kada je Gra bovac ve bio vojniki kapelan u Veroni. Pod talijanskim natpisom Esortazione amorosa di un zelante Dalmatino in verso illirieo sopra il ves-tir abusivo praticato da moliti offioiaili dellla stessa nazioine illinca, omettendo l'antico uso eroico delli loro segnalati anitenati appresso la Sereniss. Republica tampao je Grabovac i kao letak rasturio po> Dalmaciji hrvatsku pjesmu u desetercima, posveenu Zakariji VallLaressu, savio di Terra, Ferma alia Serittura.14 Pjesmu je Grabovac pretampao u Cvitu razgovora (str. 363366) s talijanskim joj natpisom, no na kraju knjige u pregledu sa draja (str. 524) dao je pjesmi natpis Od kolunela kneza Antuna Kumbata, jer se poinje hvalom A. Kumbata, od kojega u dudevoj vojsci meu vojvodama od hrvake ruke i naroda ne imade boljega Hrvata Glavni ...je., sadraj pjesme otar napadaj na hrvatske asnike (vojvode)
14 Jedan je primjerak sauvan u arhivu franjevakog faksimile na kraju ove knjige),

samostana u Sinju (isp.

u dudevo i vojsci, koji se odmah, im dou u Italiju, iznevjere narodnoj nonji. i~obJjima: briju brkove i kose, a uzimaju peruke; odbacuijdi sviuone pojase i.svlae skerletne dolame pa se oblae na lacmansku; pae ne e nki da nose oruja, kako su ga njihovi djedovi nosili: Odvrgoe lipe ordle britke, '} \ pripasae tupe ranje vitke; . da bi bili najbolji junaci, kad ji vide, ne boje se Turci.; i U jednu rije: \ " i I Uine se oni Tali jai ter govore: Mi nijesmo nasi.<l i T a je manija nae ljude tako zahvatila, da' se Grabovac ne nada, da, bi'cih on svojim molbama i opomenama mogao izlijeiti od tuintine, pa zato zove u pomo duda mletakoga: Ve, principe, moja sviti a kruno, . to je rugo Dalmacije puno. 1/ Gospodine, to> j ' u tvojoj ruci, n hrvaku nuer jih obuci. To pogledaj tvojom svitlorn krunom ili barem rastavi jih s kruhom. U toj ljubavi prema domaoj starini i otrom igosanju ludovanja za tuinskom nonjom i obiajima., nije bfflo Grabovac osamljen medu starijim hrvatslkim knjievnicima. Njegov stariji suvremenik J. Kavanjin (" 1714.) estoko je korio svoje splitske sugraane, to su se iznevjerili obiajima djedova, a njegovi konkretni prigovori u mnogom se slau s Grabovevima. Ojaeni1 splitski vlastelin ne moe se pomiriti s tim novim svijetom: Svit je iso naopako, ' H r v a t ive jure nijenski.15 Iza Graboveve pjesme tampana je u Cvitu razgovora (str. 367 do 368) i naredba, to ju je 23 gennaro 1729. M. V. le izdao Giov. B. Con-' tarimi, savio ailla Scrittura^ na osnovi dudeva rjeenja de di 31 de cembre 1729, a u ikojoj se asnicima ispreko mora uz prijetnju gu-j biitka slube strogo- nareuje, da moraju nositi narodno odijelo: . . . che qualuinque ffiole oltramairino, di quailunque grao e condizione esser si voglia, e in qualunque tempo non possa vestire altro abiito che quello intiero e proprio dellla nazione oltramarina, e nel caso di Ijoro trasgressiione e compatrsai in modo diverso* avanti la Serenissima Signoiria, alia Cairica del Savio alia Sorittura, alle Publiche Rappresentanze e inelle Publiche Miiliitari Funzioni, incorrer debba irreimissibilmente nella di perder la Carica che sostenesse e la Compagnia che coprisse . . .
13

Mati, Jerolim

Kavanjin

prilikama svojega doba (Buliev Zbornik, 62.3

do 624), M. V. = - more veneto. U Mlecima se u javnim ispravama, izdanim u poslovima unutranjim, od najstarijega doba pa sve do propasti republike raunalo, da se godina poinje 1. oujka', pa je prema tome Contarinijeva naredba izdana 23. I. 1730., i tako je posve razumljivo, to se naredba poziva na dudevo rjeenje od 31. XII. 1729. Isip. Cappelli, Cronologia (Milano 1930), 10, i Eterovi o. c . , ' 5 3 .
18

Poznato je ve otprije, da Mleani nijesu u Dalmaciji progonili na rodnoga jezika i obiaja, a to eto izbija oito i u toj naredbi nonji hrvatskih asnika i vojnika u mletakoj vo : sci. N o ako se tko ma i naj manje usudio taknuti u dravnu vlast mletaku, bila je Serenissma nesmi ljena, a to moebki nije nikoji hrvatski intelektualac tako ljuto outio kao Grabovac. Esortazione amorosa oito je u vezi s dudevom odlukom, a kako nije datirana, nastaje pitanje, da li je Graboveva piesma spjevana prije dudeve odluke ili poslije, moebki njezinu proglaenju. Eterovi* je, po mojem miljenju, posve ispravno istakao, da ve i to, to Grabovac u ptesmi nigdje ne spominje dudeve odluke, upuuje, da je Graboveva pjesma spjevana ranije, a osim toga, da je naredba ve prije bila izala, ne bi imalo smisla, to Grabovac na kraju piesme tek moli duda, da uzme u zatitu narodnu nonju hrvatskih asn ka i vojnika: Tebi nosim ast, poten ie svaku, klanjam ti se moile milost taku. N o ako ie dudeva odluka i izala poslije Graboveve p'esme, to jo ne mora fcnaiti, da ju je upravo sama ta pjesma izazvala. Lako bi moglo biti, da je radi zanemarivanja narodne nonje ve uope u vojsci bilo me du naim ljudima nezadovoljstva, a moebiti ga je dielomice raspirila i Graboveva pjesma, rasturena u narod kao letak, pa bi moglo to nezado voljstvo biti uzrok dudevoj odluci. Tako bi se lake razum 'elo, to se u motivaciji odluke veli, da asnici ispreko mora zanemaruju narodnu nonju con scandalo e indecoro lalle pubbliche armi. Gotovo dva decenija poslije Esortazione amorosa izdao je Grabovac knjigu C Z U I J T | RAZGOUORA, | Naroda, i Jezika Illi^koga, alliti | , bi Sabrano, i fa I Jtauno u dva dila. I PARUT OD RAZLI I T I STUARIJ | D U H O U N I . | Draghi od iz Kazagna Uladagna, Kragla, I Kraglejtua, i razliita Zabilixegna Strni ' ta Viikoua, Jezika, i N a rodah. I P6 I Oczu F. Filipu Grabouezu Sctio: i Prip: Re I da Male Brat: Obsluxitegl S. F. Ar I oiibiskuoata Srsbcjgia, MiJ*tom od Var! giike u Dalmacii. I I N VENEZIA, M D C C X L V H j Per Simon Ocehi I Con Lienza de' Superiori.17
17 afaifik (Ge-ch. der siislav. Lit., II. 185) pozivajui se na Appendini ja sponr'nje kao Grabovevo djelo: Storia di Filipoo G/abovac sugli Illirici (Venezia 174.5), a Kukuljevi (Bibliografija, .546) i Ljubr (Ogledalo II, 458) znadu za dva djela: Historija naroda ilirikoga (Mleci 1745.) i Cvijee razgovora (Mleci 1746.)- Appendini pripovijeda na miertu cit'ranom od afanka (Not'zie II, 306), da mu je conte Spiridion Gavala iz Trogira poslao un lungo catalogo di opere illiriche che conservansi nell illirico sem'nario di Poglizza a Prio, presso Almissa. U tom su katalogu, osim drug : h, bile zabiljeene ove knj-'ge: . . . . 4 . Compend'o della S. Scrittura di Andrea Cadcich,, 1760, Storia del Cade'ch Miocich, Venez ; a 17*9 Storia sulla nazione illir'ca, Venezia 1767. Storia di Filippo Grabovaz sugli Illir'ci, Vene zia 1 7 4 5 . . . Ve na osnovi toga popisa moe se Grabovevim djelom smatrati k a k o je shvat'o i afafik samo Storia sugli Illirici, Venezia 1745, a kako Appendini nije sam vidio tih knjiga, nego je imao samo popis od tue ruke, u kojem je i Ka ; ev R a z g o v o r u g o d n i zabiljeen pod natpisom Storia del Cadcich Miocich, Venezia 1759, moglo bi se ve i na osnovi Appendinijeve biljeke s pravom ozbiljno

IO

Religiozno-moralnom pouikom prvoga dijela Cvita Grabovac je pos?o utrenikom ct?rne franjevake puke knjige: to je zbirka uputa i savjet_zaj^akucni ^^_^2^11&&^ dijelom u. &tmoAiimar-stO"U obliku dijaloga, no bez osobite osnove i rasporeda. Vjeran tradicijama svjiri "starijih Grabovac je takoer da pouci dade vie ivota upleo u prvi dio dvije povee pripovijesti u osmercima (Od Pile i Od jedino ga stranog dogaaja) i jednu u prozi (o starozavjetnom Tobiji), a usto dvije dlJalogizfYne tube osuene due u osmercima (Od suenja jedne siromane due i Tuba duie osuene, koju ini protiv tihi svome i svim uidi). Naprotiv, drugi dio Cvita od izkazanja vladanja kralja i kraljestva i razliita zabilienja svita vikova, jezika i naroda izlazi po svojem pred metu iz okvira knjige, to su je stariji franievci davali hrvatskom puku. Bilo je dakako u Hrvata i prije Grabovca pisaca, koji su pisali prolosti, osobito domaoj i latinski i hrvatski, a po metodi rada bilo je tu djela svake ruke od kriticizma Luceva pa do lakovjerne povrnosti, koia je bez prosuivanja prihvaala pr'anje starijih pisaca te ruke. A sauvalo se, i to ba iz redova starijih redovnikih drugova Grabovevih, b'ljeaka i suvremenim dogaajima uega im zaviaja, koje i danas'imaju vrijed nosti za domau nam regionalnu historiju. Takovu je jednu suvremenu kroniku libretin fra Pavla ilobadova, u ko'em se pripovijedaju dogaaji iz makarskoga primorja za turskih ratova 1662. do 1686. Kai preraenu upleo pod imenom njezina pisca u prvo izdanje Razgo vora ugodnoga. N o sva su ta d'ela, i tampana i rukop'sna, bila namijenjenav naim knjievnim ljudma, pa ie u starijoj hrvatskoj knjievnosti upravo Graboveva zasluga, da je pokuao poznavanje tue i domae prolosti proiriti u narod i da je u 'tu svrhu iako u posve ogranenom opsegu'" novije ratnike dogaaje svojega zaviaia stao pripovijedati u narodnim desetercima i time utkao puteve Kaieu. Uiteljica mu je u tome bila dakako narodna pjesma. 1 Sam Grabovac istie, da je svoje pripovijedanje prolosti kraljeva i naroda izvadio iz razliitih pisaca, ali ih nije u Cvitu spominjao, da mu knjiga ne postane suvie opsena: . . . da ja budem svakog izkazaoca ovdi zabiliio i svake knjige iztomaio, koje sam tio, ne bi ti ji, sinkio, moglo ni panpe nositi, a kamo Ili ti z paisom. Svoje knjige iznosi eto pred
sumnjati, da li je uope od Grabovca postojala kakova Storia sugli Illirici i da li.se nema time razumijevati C v i t r a z g o v o r a upravo tako, kao to je R a z g o v o r u g o d n i u spomenutom popisu u Append'nija nazvan Storia del Cadcich Miocich. N o Eterovi je (o. 0.,55) iznio pouzdan dokaz, da Grabovac osim C v i t a r a z g o v o r a doista nije napisao nikakove druge knjige. U zapisniku presluavanju Grabovevu pred sucem istraiteljem u Mlecima 17. prosinca 1747. zabilieeno je o v o : Interrogato s e h a b b i a m a i c o m p o s t o e s c r i t t o a l c u n l i b r o rispose: Signor, si. composto un lJbro di cose spiritual] in una parte e altra d' historie per la gente idiota di auel p a c e per d'vertimento e 1' h o c o m p o n o in lingua illirica. N e moe se pomisliti, da bi se Grabovac u asu, kad je presluavan radi teke optube zbog uvrede mletake drave, posluio lai, da zataji svoju Storia sugli Illirici, kad je sudac,i onako mogao znati ili barem lako doznati za tu knjigu tampanu toboe u Mlecima prije dvije godine, pa bi time Grabovac samo jo jae pogorao i o n a k o teki svoj poloaj.
II

narod: . . . ako su ti u volju,, slui se; ako li nisu, a! ti ji ostavi, ja te ne usilujem. Ako e jim virovati, more kao i druigim; ako li ne e, a ti poi trai. Tako je znao esto govoriti i Kai u Razgovoru ugodnom: i on i njegov stariji redovniki drug i knjievni pretea Grabovac bili su srvijjesni da su svojini trudom diali narodu- dobru knjigu, pa su bez molbe i preporuivanja preputali na volju itaocima, hoe li prihvatiti ponu eni dar. Ka o_ toi prvi. dio vit a od razliiti stvari duovni hi. je izraen po nekoj osnovi, kjoijia bi u arenu raznolikost sadraja unijela sreenost i je dinstvo, tako je i pripovijedanje historijskih dogaaja u drugom dijelu iskidano: u naglim nemotiviranim skokovima prelazi pisac od jednoga naroda drugomu, iz jednoga vijeka u drugi, tako da se dogaaji niu bez vremenske i unutranje veze. A i samo pripovijedanje Grabovevo je neokretno i hrapavo, daleko zaostaje za Kaievim i po lakoi i po ljepoti. U tekim vremenima, to ih je hrvatski narod poslije odlaska Turaka iz Dalmacije proivljavao pod vlau mletake republike, koja je ve bila jako niz brijeg udarila i nosila u sebi klicu smrti, Grabovac se meu hr vatskim, knjievnicima isticao kao ovjek snagom svoje linosti i narodne svijesti. Spomenuli smo ve, da Mleanima nije bilo za zorno, ako su se nai ljudi zagrijavali za narodni jezik i ob'aje, ali u tome nije smio iz biti niti traak nezadovoljstva ili otpora protiv dravne vlasti. To su svi dobro znali i vodili su tome rauna. Petar Zorani, koji se dva vijeka pnje Grabovca meu knjievnicima mletake Dalmacije isticao snano razvitom narodnom svijesti i otro korio suvremenike, to ne mare za hrvatski jezik i knjigu, govorei djedovima svojim rekao je bez uvijanja, da je rojen i uzgojen u umiljenoj srii . . . pod kreljuti slafnoga, zlatoga i pravednoga lava. Jo je dalje u tome iao Andrija Kai, kada je u predgovoru pr-voga izdanja Razgovora ugodnoga svome bratu tiocu ovako progovorio: Ma, viruj mi, moj tioe potovani, da kada razgle da ovi moj trudak, vidie nesrino i nemirno stanje, u komu se nahoahu vai praukundidi u vrime slovinski vladaoca, i poznae estito, mirno i rajsko stanje, u komu se naho'dimo sada pod1 krilom naega privedtnoga principa, za koga imamo u pctribi nau krv proliti. Ne smijemo dakako takovih izjava podanike odanosti prema Mlecima mjeriti mjerom mo dernoga nacionalizma, koji za svoj narod trai kulturnu i politiku neza visnost i ujedinjenje, jer takoga nacionalizma na osamnaesti vijek jo nije poznavao. Osim toga ne smijemo zaboraviti ni to, da je hrvatski narod u Dalmaciji od pada Bosne do kraja osamnaestoga vijeka ivio to pod turskom vlasti, to na udarcu, turskim provalama, koje ni jesu posve pre^tajale niti u doba slubenoga mira, pa da se u tim tekim danima u na rodu razvilo i ustalilo miljenje, da je bolje biti pod Mlecima nego pod Turinom. N10 iaiko sve to imamo na umu, ipak nema sumnje, da je u mletakoj Dalmaciji meu obrazovanim svijetom bilo ljudi, koji su dobro vidjeli i osjeali, da je hrvatski narod u Dalmaciji predmet ekonomske i politike eksploatacije mletake. Splitski vlastelin J. Kavanjin nije do due krtario izjavama podanike lojalnosti prema kraljskoi divi Ve neciji:
i

12

Velika je tva dobrota, robuje, svak' te hvali; svi da imamo sto ivota, za te bismo svu sto dali i za slavnu tvoju diku krv prolili svu koliku.18

, vanehkoj

A ipalk je taj isti Kavanjin na drugom mjestu u Povijesti sasvim drukije govorio Mleanima: * I Bneani 5 vis ti tanke, ovu ruku ine svoju, nek opanci krote opanke, njih se slue sve u boju, da se biju janjiarom i da dodiiju istim arom. Znadu bo oni, kad svoj svoga tira i hoe da obori, da estokrat ia toga gospodi se mir otvori: zlo 'e kad na oko oko plae i kad narod svoj tko tlae. Da sam sebe ni obali jaki rarod na zavade, jo bi s njega svit poali, kraljevo bi jot i sade; nu ke ostaju nae vlasti, nk se uvaju te propasti. 19

Da je bio Kavanjin svoju velopjesnu poslao u svijet, jamano ne bi bila ni njega pomilova! a ruka Serenissime. U .Grabovca nema uope metanisanja Mlecima, iako je njegov otac poslije izgona Turaka dobio od Mleana u vrliokom kraju zemljite, na kojem je osnovao svoj dom, a sam fra Filip sluio kao vojniki kapelan u mletakoj, terra ferma nadomak Mletaka. A moebiti ba zato, to je ojugo ivio u srcu drave i vie imao prilike motriti izbliza funkcioniranje dravne organizacije, spoznao je u svoj golotinji bijedni poloaj svoga naroda u sklopu mletake republike. Tu spoznaju nije Grabovac umio zatomiti u sebi, ve je oina izbila i u njegovu djelu.
Stari pisci hrvatski XXII, 215. Stari pisci hrvatski XXII, 271. odnosu prema Mlecima uope isp. Mati, Hrvatski knjievnici mletake Dalmacije i ivot njihova doba (Rad 231,. str. 209 i d.).
19 18

I?

U pjesmi Slava Dalmacije Grabovac govori s puno ljubavi svo jem zaviaju i* srce ga boli, to je suvie bijedan i nevoljan: . Dalmacijo, kruno svita, eto spava puno lita. Mnogi vrsni bie ljudi, da te nitko ne probudi, ve Grabovac kasno doe, buditi te on sam poe. N u t ustani malo gori ter tii sa mnom progovori.. . Kamo tvoja stara sila, kakva jesi prija bila? Nevirnici sad te gaze, to si bila, to ne paze. . , N a to tuna danas spade, o&iena ka ostade! Kamo tvoja prva slava, gdi bijae majka lava? U suianjstvu Bosna os ta, tog i tebi ima dosta. . . Sad te svaka ra gazi, pak jo ide ter te mrazi. Sad si puna svake re, a jo posli bie gre. 20

Svu nesreu svojega naroda pripisuje Grabovac njegovoj neslozi i rascjepkanosti: Hrvati se bore i prolijevaju krv, a drugi beru plodove. To je osnovna misao Graboveve pjesme Od naravi i udi rvacke: Da b' Rvati skladni bili, ne b' ovako alost pili. Reko, da bi sklad imali, svim bi svitom ti vladali. N oruju junak vrli, svaki kralj ji zato grli i na slubi svojoj dre, pak s' meu se oni pre. Kad kralj oe da kog srve, tad Rvate mee prve, a dobitak kad se dali, tad pitaju: Gdi ste bili? . . , Gdi postanu godi rati, svaki kralj ji zove brati, a kada se oni smire:

Cvit razgovora, 332336. 14

Nikakve su, vele, vire! Ne miluje, neg ve kara, ive pee, mrtve p a r a . . .21

ia^udo^ Grabovac je uza sve to od mletake dravne vlasti dobio doputenje^-da se. knjiga_J_tampa, poto ie fra Paolo Tommaso Manuelli, inkvizitor Sv. Oficija u Mlec'ma, izjavio, da knjiga ne sadrava nita proti katolikoj vjeri, a sekretar reformatora dello Studio di Padova posvjedoio, da u njoj nema nita contro prencip: e buoni costumii. Ra zumije se, da se upravo to pretresalo i kasnije u Grabovevoj istrazi, pa je sam okrivljenik izjavio, da je rukopis knjige predao revizorima: . . . cioe fu il revisor che sta in GaisteMo m S. Domemico col Pre Inquisitor de S. Officio, e Paltro fu un" prete di nome P. Martial che sta in asa con SS. . Loredani a S. Stefano, doppto di che ho havuto il mandato dal revisor del Mag strato dei Riformatori per la tampa. N a upit suca istraitelja, kako su ta dva cenzora mogla pregledati knmgu pisanu u jeziku, kojega ne znaju, rekao je Grabovac, da je u ono doba u mletakom samostanu sv. Dominika boravio jedan sveenik domini kanac iz Dubrovn'ka, koji je vrlo dobro znao hrvatski, pa Grabovac misli, da e biti on izradio izvjetaj za inkvizitora. Svakako je u ruko pisu tota od revizora > brisano. (Eterovi lb. 45). Grabovac je uope znao biti u pisanju otar i katkada neoprezan. Vidjeli smo ve, kako je u Esortazione ctmorosa napao hrvatske asmke, to se sluei uf Italiji otuuju svojoj narodnoj nonji i obiajima. Time dakako mije stekao njihovih simpatija, no morali su utjeti, jer se tada i sam duid bio zaprijeto gubitkom slube asnicima ispreko mora, se ne bi hotjeli lodiievati na narodnu. U Cvitu je Grabovac. zaveden ilii linim antipatijama ili lokalnim antagonizmom, poao i daije u tekim napadajima ha domae ljude. T a k o je u pohvalu svo'im Vri amima rekao, da~od Vrljiana nije bilo nevire i izdaje, pod Sinjem tu *e vazda bila, a tko je bio izdaiica, znat e anko ispod Sinja i KaJabi Ahmet iz Li.vna.22 Jo je ljue Grabovac ignuo kra*'ikog kohimela od .Drnia Grgu Nakia velei, da ga udari zma na Glamou, kakono )e pasu Sejdiju pod benikom. 23 Uz tu je reenicu u talraniskom prijevodu inkriminiranih mjesta iz Cvita, prireenom za mletaki sud', dodana sa strane biljeka: Passa Se'dia dicesi aver levato l'assedio di Sebenico perche corrotto col soldo.24 I upravo od domaih ljudi do;ao je (barem formalno) prvi poticaj, da dravna vlast radi Cvita povede istragu proti Grabovcu. Prvih dana listopada 1747. dola su u kuu prokuiratora Foscar'nija u Mlecima petorica Skidana i predali mu Cvit s tubom proti piscu te kniige. Odmah u poetku spisa vdlie tuiioci: Li libeilli infaimatori furqnjo per legge, non solo di questo Sacro governo, ma di tutti li Principi Christiani, prohibiti, e chiuinque autore complice si scoperse in questo Stato non an do
21 22 28 24

Cvit razgovora, 352353. Cvit razgovora, 372. Cvit razgovora, 351. Eterovi . ., 79.

15

impuoito Quelli poi che ardirono in qualsivoglia forma tangere knplicite explicite il Governo, pare che molto poco abbino fruito di quel aontento che le lingue mordaci, per passrone altra causa, in voce in iscritto, latrando satollano i prapri appetiti. Tuioci se dakle ni jesu tuili samo na vrijeanje simjske krajine i domaih lijudli, nego su pred dravnom vlasti naroito istakli uvrede nanesene dravi, te su u Grabovevoj knjizi svratili panju osobito na str. 332. (da nevjernici s a d a gaze Dalmaciju), na str. 350351. (da je koluinel Grgo Naki. bio izda jica) i na str. 372.373. (da medu Vrlianima nije bilo ni nevjere ni izdaje, kao to je bilo medu Simjanima). Usto se Grabovac igoe kao crni nezahvallmik: . . . .cieco deiliinquente. . . . um suddlito cui fine ha ed aver deve San Marco in petto, perche nudrito ed allevato cod frutto delle puibliche-grazie. Kao tuioci su u ispisu naznaeni Ivan Bili, tenerite Petar Marikovi, Nikola Lovri, Ivan Vuleta, alfir imusn Crnovidovi j Petar Nilkotlii, svi iz Sinja.25 Danas dakako nlije mogue znati, tko je bio upravo pokreta akcije poroti Grabov cu: da li doista koji od spome nutih est tuilaca ili moebiti tko drugi. Magistrat reformatora se najprije pobrinuo, da dobije pouzdan tali, janski prijevod .inkriminiranih mjesta Graboveve knjige, i povjerio je taj posao Dru. Nadaiu Nassiju, a zatim su jo petorica pregledala njegov prijevod, da li se slae s izvornikom. Osim mjesta iz Graboveve knjige, to su naznaena u tubi, Nassi je preveo jo neke stavke, osobito iz pje sme Od naravi i. udi rvacke (Cvit, 352354), oito jer je mislio, da dravna vlast treba da i za njih dozna. 26 Za taj se posao hotjelo vremena, te su dravni inkvizitori tek 24. studenoga 1747. naredili kapetanu u Veroni, da uhapsi Gralbovca i pokupi u njegovoj sobi sve knjige i rukopise, pa da njega pod straom poalje u mletake tamnice, a takoer knjige i rukopise da! otpremi u Mletke. Laa je s Grabovcem krenula iz Verone 27. studenoga i stigla u Mletke 30.2' Jo prije nego je Grabovac dopremljen u Mletke, dravni su inkvi zitori naredili 29. studenoga 1747. dalmatinskom generalnom providuru! da sve primjerke Cvita, to ih nae u Splitu i Zadru, zaplijeni i poalje u Mletke, a to neka oprezno izvri i neka strogo naredi, da se svemu ima muati. Vlada je dakle u prvi mah eljela, da se za konfiskaciju Graboveve knjige to manje zna i to manje njoj govori. N o Cvit se po Dalmaciji ve bio tako rairio,, da ga nije vie bilo mogue zatajiti, pa zato su inkvizitori 14. prosinca 1747. naredili generalnom providuru, da sve primjerke te knjige, koja uzrokuje smutnju u puku, na javnome mjestu spali, a narodu neka proglasi, zato se toi radi i da je pisac knjige radi svojega zloinstva ve u dravnom zatvoru. I tako su svi primjerci Cvitay do kojih je dravna vlast mogla doi, spaljeni na javnim plokatama u Zadru, Splitu i Sinju, a Grabovac nikada vie nije puten na slobodu.28
25 26 27 28

Eterovi Eterovi Eterovi Eterovi

o. o. o. .

c, c, c, ,

7275 i 84-85. 7685 7172. 51 i 114.

16

Prema tome nije udo, da je Grabovev Cvit razgovora danas velika rijetkost. Fra Karlo Eterovi, koji je po arhivima dalmatinskih franje^vakih samostana i po mletakim arhivima'revno pribirao vijesti Grabovcu, tako da upravo njegovu savjesnom radu zahvaljujemo gotovo sve, to danas pouzdano znamo Grabovcu i njegovoj knjizi, znao je 1927. samo za dva primjerka Cvita, a i to nepotpuna: jedan u franjevakom samostanu sv. Lovre u ibeniku (u njemu fali est listova, str. 55.66.), a drugi jako* defektan u, knjinici Arheolokoga muzeja u Splitu. Danas znamo jo za tri primjerka Cvita: jedan je u teaka Mije Skore u Sebimi kod Imotskoga (nepotpun), drugi u Sveuilinoj knjinici u Zagrebu (potpun primjerak, naen u selu Sviniu 'kod Omia meu knjigama popa J. Kalajia) i trei (takoer potpun) u franjevakom samostanu u Poegi.29 / ' ' * Teki udes Gralbovev ima i s ove strane Velebita zanimljivu para lelu. Samo godinu dana prije Grabovca uhapen je u studenom 1746. u Beu vrnjak-tajegov,.hrvatski knjievnik Matea Kuhaevi (r. u Senju 1697.), radi bunjenja proti dravnoj vlasti i poslije sudske istrage osuen je na doivotnu tamnicu, iz koje je na osnovi vladariina pomilovanija izaao tok u lipnju 1772. kao iznemogao starac, koji nije vie imao niti toliko snage, da se vrati u svoj zaviaj (umro u Gracu 7. rujna 1772.).30 Kada poslije mira u Karlovcima (1699.) i poslije ratova Karla VI. s Turcima hrvatska vojcna krajina nije imala vie zadae, za koju je bila osnovana, da naime na 1 dravnoj granici bude na strai proti turskim pro valama, stala je beka vlada provoditi reforme, kojima je bila svrha, da se od krajike seljake milicije, koja je vjekovima stajala na braniku roene grude, naini redovna vojska, koja e se slati u tuinu, da se bori za interese Habsburke drave. Hrvatska je krajina dakle imala postati vojniki rezervoar za Be kao Dailimacija za Mletke. 'Kuhaevi je bio auditor u austrijskoj vojsci pa je u vdjinikoj slubi upravo kao i Grabovac imao prilike vidjeti izbliza, kako se sinovi njegova naroda odbi jaju od roene grude. I Kuhaevi i Grabovac imali su srca za svoju zemlju i narod, pa kako su bili jake linosti, a usto vrela temperamenta i poneto nagli i neoprezni, posve je naravno, da ih je u nejednakoj borbi, kada su se usudili taknuti u tuinsku dravnu vlast, stigao 1 jednak udes. Kao knjievnici ni jesu oni zaorali duboku brazdu u hrvatskom kulturnom razvitku, ali kao jake i naci/Onalno svijesnie linosti imaju meu naim sta rijim knjievnicima iscaiknuto mjesto u otporu hrvatskoga naroda proti prodiranju tudintine.
[Literatura: P. Bai, Pjesma spjevana proastoga vijeka na ast vojvode Antuna Kumbata, kojom nepoznati pjesnik kudi Hrvate dalmatinske, to zabaeie hrvatske obiaje. (Puke novine, Zagreb 1877., br. .). Stj. Zlatovi, Jedna narodna rtva
29 Eteroyic . , 29. Gliboti. Trei primjerak Grabovceva Cvita (Nova revija VII, Makarska 1928.). Banovie, Kaiev uitelj fra F. G u svijetlu novijih istraivanja (Obzor od 17. XII. 1931.), Kempf, Novi primjerak C v i t a.fra F. G. ao Matie, Der kroatische Schrifts teller M. A. Kuhaevi und der Aufstand von Brinje (Archiv f. si. Phil. XXXV).

(Obzor 2. I . 1932.).

2 Grabovac: Cvit razgovora

17

proastoga vijeka. (Nada, Split 1883., br. 1.). Stj. Zlatovi, Pranovci i hrvatski puk u Dalmaciji, Zagreb 1888. (str. 293.19$.). P. Bai, Rijetka hrvatska knjiga. (Hrvatska Rije, ibenik 1908., br. 267283.). . Urli, Filip Grabovac. (Nast. Vj. XIX, Zagreb 1911.). . Urli, Talijanski prijevod jedne Graboveve pjesme. Nast. Vj. XXI, Zagreb 1912.). T. Mati, Hrvatski knjievnici mletake Dalma cije i ivot njihova doba: II. Mleani (Rad 231, Zagreb 1925.). K. Eterovi, Fra Filip Grabovac, buditelj i muenik narodne misli u prvoj polovici XVIII. vijeka. Njegov ivot, rad i stradanje. Split 1927. (Pretampano iz Nove revije, god. 1925. 1927.). Iv. Gliboti, Trei primjerak Graboveva Cvita (Nova revija VII, Ma > karska 1928.). Banovi, Kaiev uitelj fra Filip Grabovac u svijetlu najnovijih istraivanja. (Obzor 1931., od 16. XI. dalje.). J. Kempf, Novi primjerak Cvita fra Filipa Grabovca 1747. god. (Obzor 1932., br. od 23 VI.). Stj, Banovi, Tra govi Graboveva Cvita u Kaievu Razgovoru ugodnome. (Obzor 1932., od 3. XII. dalje.). A. Petravi, Studije i portreti, knj. V., Zagreb 1935.]

NAPOMENE UZ OVO IZDANJE. Tekst je prireen po jedinom izdanju Cvita razgovora, tampanom u Mlecima,, a prireenom od samoga Grabovca, koji je u to doba sluio kao vojniki sveenik u mletakoj terra farma. Premda je on sam nad zirao tampanje, knjiga je ipak puna pogrjesaka^ te je i Grabovac ve mislio, da je potrebno na kraju knjige osvrnuti se ma to i pomanjkanja opravdati: .. . imaj znat, da nije moja sva nepomlja, premda san sam bio, i da se s oailim sluim; nego bo je najvea nepomlja tatmpaiturova, budui da ne zna jezika naega, a ja nisam mogao na svaku ri ni n svako slovo dospit ni pomilju stavit. Ima gdjegdje pae i cijelih ree nica, u kojima je smisao tako poremeen, da nije lako pouzdano kazati, kako se upravo hoitjelo rei, dosta irma takoer pogrjeaka, gdje se moe sumnjati, da li se rije ima itati ovako ili onako; no najveim su dijelom pogrjeke takove, da je odmah na prvi pogled jasno, kako bi rije imala biti ispravno tampana. U sluajevima 'OVe posljednje vrste pogrjeku sam mue popravio, a nijesam to napose isticao ispod teksta, da se izdanje bez potrebe i bez ikakove koristii ne optereti prevelikim brojem posve suvinih biljeaka. Naprotiv, gdje bi moglo biti i najmanje sumnje ita nju rijei, naznaio sam u biljeci ispod teksta, kako je tampano u Gra bovca, da italac sam moe prosuditi moju transkripciju. Volio sam, da u tome poslu bude ispod teksta i po koja biljeka, to e se moebiti initi i suvinom, nego da koja sumnjiva rije ostane bez biljeke. Jo samo nekoliko rijei nekim osebinaima Gnaboveve grafije, koje je dobro napomenuti zbog boljega razumijevanja transikniipcije ovoga izdanja: 1. Od svih starih hrvatskih pisaca, koji ni jesu izgovarali h pa su ga prema tome ili isputali, gdje bi trebalo pisati, illi biljeili, gdje mu nema mjesta, moebiti je upravo u Gralbovca najvea zbrka u pisanju toga slo. Evo samo nekoliko primjera; hositiiti, hodbliit, od hi J toka,hugodna, hbku, hbio, hojctar, hotroudni, n hovome Juiitu ihglada, ohdauna, ohdolijet, ihtar, ihjto, Jtraohmi ih (et), nib (), gh (nudus), kruah (gen. sing.), staoh, daoh, oteoh itd. itd. Vrlo je neobino takoer, to Grabovac pie ih za glas 7 (i poslije dugih i poslije kratkih vokala):

izaiihdoje, s kralja na kraih, meibdama, nagnoih, pogmoih, voihuodu, pokoih (requies). Toga ima osobito esto u superlativnoj rijeci naj (n. pr. naihparua, naihpri, naihvecbma itd.), a i na kraju 2. lica sing, imperat.: poslu Jcaih, pogledaih, meviruiih, nedaih. to vie, ih se pie u Grabovca takoer za /i, ij, pae i za iji: GoJpoiJbma, Jtoinjc, jaje , haraXtaih (mom, plor.), majtoih, Jctiihte, naihitiriih. (najhitjriljii), boga tih (bogatiji), u Romamih (u Romaniji) kd. Prema tome u Grabovevu pisanju nema ni traga iole sreenoj upo trebi slova h i ;, koja bi se mogla uzeti kao neka pouzdana osnova za transkripciju njegova teksta u dananju grafiju. Slovo h mogli bismo i posve ispustiti bez opasnosti, da se i najmanje ogrijeimo Grabovev izgovor. Mislio sam ipak, da e biti moebiti (bolje i ko|d transkripcije Graboveva teksta ostati vjeran naelu, kojega sam se drao kod izdava nja hrvatskih pisaca iz Slavonije, koji su takoer posve nevjesti u upotrebi slova h: nigdje niiijesam pisao b, gdje ga nema u Grabovca, a gdje on pie b, pridrao sam to slovo u transkripciji samo ondje, gdje je ma i posve sluajno napisano na pravom mjestu ili gdje se neopravdano h odralo u nekim rijeima u pisaca i u rjenicima sve do kraja devetnaesto ga vijeka, sporadiki pae i due, n. pr. nahuditi, hrvati se, hrzati, hra, holost, mehko. 2. Oblike glagola imati pie Grabovac (kao i oblike drugih glagola) uvijek zajedno s negacijom, ali u . stihovima se vidi, da se -ei-, to time nastaje, samo u oblicima prezenta n e i m a m itd. n a j v e i m d i j e l o m broji kao jedian slog, a naprotiv u pirez. n e i m a d e m , aor. n e i m a dl i u inf. n e i m a t i viriijedi -ei- g o t o v o u v i j e k za dva sloga. Kod transkripcije sam u s t i h o v i m a postupao tako, da sam jednoslono -ei- pisao uvijek -ej- (nejmiam, nejmadem), a kod dvoslomoga -ei- sam negaciju rastavljao od glagola (ne imam, ne imadlem, ne imati). U p r o z i se dakako ne moe po Grabovevu pisanju znati, gdje bi se -ei- imalo izgovarati kao jedan slog, a gdje kao dva, pa sam se kod transkripcije rarvnao po ornome, to iz stihova doznajemo redbvnom izgovoru -ei-, i tako sam u prozi uvijek pisao n e j m a m, n e j m a itd. \]cr se* -ei- u tim oblicima u stihu najveim dijelom broji kao jedan slog), a naprotiv pisao sam n e i m a d e m , n e i m a d o , n e i m a t i (jer u tim oblicima -ei- u stihu vrijedi gotovo uviljek za dva sloga). 3. Po Grabovevu se pisanju ne moe pouzdamo odrediti izgovor rijei Bofijji, vrafijji i si. Grabovac pie dodue i u prozi i u stihu ee: Boxijega, Boxijemu, Boxija, uraxija itd., a rjee: Boxjega, Boxjemu itd.,.alii se u mjega u takovim rijeima takoer -ije- i -ija- broji u stihu ee kao jedan slog nego kao dva. Ako jo uzmemo u obzir, da Grabovac pie takoer: barijaik, Jijutra (pae i Jiijutra!), Jijedinijce, Jijednim dobi ti jem, lijtija (cijela se rije u stihu broji kao dva sloga!), primoriju i si., vidi se, da Graibovevo pisanje -ije- i -ija- samo po sebi nipoto ne doka zuje, da je i ispred ; doista izgovarao. Prema tome sam pisao Boziji, vraziji samo u stihovima, gdje se po broju slogova vidi, da se -iji- broji zbi lja za dva sloga, a inae sam svagdje transkribirao Bofi, vraji. Razu^ mije se p o tome, da niti Grabovevo pisanije netijak i rodijak nema izvan

stiha dokazne snage za izgovor. Naprotiv, u Kaia se po brojenju slogova u stihovima Razgovora ugodnoga moe rei, da pisanje i sil. doista r e d o v n o odgovara dvostlonom izgovoru te rijei, a Boxija i si. troslonom. 4. Oblike od jesti (dakako u ikavskoj formi) pie Grabovac bez pof etnoga ; i u jednostavnom glagolu i u sastavljenom s prijedlogom iz : ijti, ide, ite i Jpauate, idu, idojce, ighiaju izijti, iziu, izijchijete. Tako isto pie i imenice: id, izbina i pridjev: idouiit. Usto se dakako nade katkada na poetku i h: hijti, hid ; isp. s time: hijtina (veritas), hijti (ipse) i druge oblike te zamjenice.

20

1 J

&ZGOUQRA,
Naioda > i Jezika JllirickogU; piliti Aruackoga-, bj Sabranoj i iaftauno u dua dil*
PARI OD RAZLIITI STUATtf J DUHOW.. Dmghi od iz Kazagoa^Isdagna.Krag?^. i fCraglcftua , i razlika ZabilixcgnaSotv t Vhkoua, Jezik*: i Narodah

l V E N E Z I A.MDCCXLCT

i.-A*. '%___-

O P O M E N A K TIOCU. Dragi tioe, ove knjiice jesam sastavio razgovorne od stvatri davni aliti proasti, od koji sam mnoge vie puta uo, vidio eljne znat i pitat, u komu se nainu uzdravaju vrimeina prozaista. Ja videi knjiga od ovizi stvari u jezik svaki izvan ilirikoga aliti rvaskoga, oti potrudit se malo i metnuv-na svitlost upita/nj a odgovorni od vrsta mnogi, u dva dila ovde zajedno svezana.-U prvom se uzdre r a z g o v o r i d u h o v n i , sastavljeni u vere, od stvari r a z l i o ^ A u drugome uzdre se u k a z a nja v i k o v a , njaroda i k r a l j e s t v a . Daklen, brate, dvi, te stvari molim: prvo; ako bi u drvegkd krujigam protivno naa govorenje, jpomeni se, da sam ji i ja naao i vie, ali sam se sluio istinitim; ako bi naa ovde koje pomanjka ' nje u slovim, tvojim razumom namisti. D r u g o / to plodno i korisno ovde najte, samom Bogu, davaocu svi^. dobara, pokloni; to li inako, slaboi mojoj povrati. I pozdravljam te.

N O I REFFORMATORI DELLO STUDIO DI PADOVA Havendo veduto per la fede di revisione e approbazione del P. Fra Paolo Tomaso Manuelli, inquisitore S. Officio di Venezia, nel libro intitolato Fiore di discorsi in lingua illirica del P. Filippo Grabovas, Minor Osservante, non v' esser cos' alcuna con tro la santa fede eattolica, e parimente per attestato del segretarija nostro nieinte contro prencipi e buoni costumi, concedemo licenza, ch,e possi essere stampato, oisservando gli ordini in materia di tampe e presentamdo le solite copie alie pubbche librarie di Venezia e di Padova. Dat. li 19 decembre 1746. Z. Alvise Mocenigo 2. ref. Zuane Queriini proc. ref. Regisurato in libro a carte 41 al num. 307. Michel Angelo Marino, segretario
21

OD RAZLIITI DIO

VERAA 8

PRVI

OD VRIMENA DANANJEGA, OVOGA SVITA STVARI KOJE SU, OD TOG 1 SLIDI RAZGOVARANJE JEDNOG STARCA I MLADIA.

Posluajte !

Mladi:
i Dragi diko, niut govori ter mi pamet toodtvori. Razumni su ljudi stari, nek razumim svita stvari: u komu su danas stanju, ndk sam togod u pozmanju ujem ljude govorim, ndka znadem to zboriti. Starac: Ti si, sinko, u ludosti, razgovor nije dostd: knjige s' oe koje vrime, dobra pamet a. zatime. Narataja svita oe, razumiti togod moe. i $ Govorenju stoji na em, valjalo bi d a ja placem, ptromiiljajue 4iLpe stvari, ka vrimena biju stari, a gledaju, ke su danas, 20 gdi ne pada nebo na nas. Ti prid oi dobro skupi, svr'a svita sad pristupi. Izajdoe od njeg stenja, sad vidimo sva zlamenja, 25 da je svita svr'a dola; jur znademo, ka su prola. Ou rei sad ja tebi, ov? stvari nigda ne bi. N u t posluaj, ne odstupi: io
1

otog.
*

22

*"-TT

i. i i j g g C_J

P O S L U S C AIHTEM L A D* I H .
v

Raght diko put govori, Tcrmi -pa^net fcto odtn Raztimnifn gliudi flari/, \ ^ Nckrazuraim fviitaduarij Ukorou^ danas ftagnu Nekfara fctogod u poznagnu Cuijem gliude govoriti, K^^S Neka Znadem feto Zborio
S T A R A C A . '..
'St -5 **

Ifi Siinko u Judotti i V" -Tu razgovor ^riijc doftL KgnrelW ochie, -Koifc veri. A 5
... . . .

3_ pomamjkae svita stupi, <> Bog odlkajda svit satvori, a nuit sad mi odgovori: po svem svito krv se paroli i padoe krune doli; 35 ma oruju vas svit stoji ter se svaki sera boji; u narodu nije sklada, ve nevira svuda vlada. Sve niji reci opaine 40 nejma lika ni zaine. Zemlja zlioe napuni se, mir i pokoj ukloni se. Zemlja ne da ploda vie, liti nije vidit kile. 45 Grad odnosi svako voe, zlo podnosit tko to moe. Izinodi se narav svaka, ' uizdorat more paka. Lipe stvari, koje bie, 50 tog na svitu nije vise. Pak pogledaj n nebesa, vidit oee ti udesa: zima zimom n proljpdi, pramalie ne dohodi. 55 Pramalie, lito, jesen ui miseca tri je snesen, a miseca devet lai, u studeni sve prolazi. Sva godina zima bie, 60 nestaniue svake pie. Svaki razlog rei moe, svr'a -svita brzo dbe. I prija su zloe bile, zle godine dohodile. 65 U knjiga se stari pie, mail ovako da ne bie. Prem alko se osvaalo, svega se je dogaalo: milosre bie blizu, 70 a sada se zubi grtizu. Crnu krvcui zemlja pije, litinicu grad ubije N u t ovika danas zloe, izkazati tko to moe! 75 Mal jo oe gore doi: nasitit se ne e moi, jeemo djaiigo propinjati,

80

majku dica proklinjati. Svit durati ima malo, na njemu je dobro palo. Svr'a svita ni daleko, Tebi faila, Boe. Kleko.

Mladi:
Ti razlozi svrhu- nose, nadiu se na men' kose. Plakat oe i kamenja, vide kada ta zlamenja. Starac: Evanelja kako kau, mnoga jesu da se slau; &> pd svrhe svita piu, ja se bojim sad izdiu. Sve godina ide grda, a zemlja se vidi tvra, ne izmee svoga voa, napuni se n * svit zloa. Nesta b^aga nir bogastva, napuni sdt svit ubotva. , Doe ovik kako stina, ne poznaje otac sina. Lipa stanja, dobra volja, sad nejmade otog 1 polja. "Jedino drugo grize, mirazi, sad su ljudi dfugi vrazi. Sad prijatelj s tobom drobi, a s jutra te krade, robi. to se jaspra kuje vee, vema gine, nejma siree. U prolioe zelen dua, liti odni grad i sua. ovik vidi, gdi svit gori, a jo ne e da s^ pokori, svaku zlou na se prti pak dolazi teak, smrti. ini svako svetogre, ne znam Boje milosre.

. 90

95

100

105

11

1 otogh. Po Grabovevu pisanju moglo bi se itati takoer od tog, no prema smislu je prilinije, da je ovdje gen. sing, bez prijedloga od zamjenice t a j , za koju ima potvrde takoer u zapadnih tokavaca i u akavaca.

2_t

120

125

130

Jao kako knjige kau, Bog bi dao, ma ne lau! ovik misli tiilu daje, a grij a se on ne kaje. Lakomi se imat vee, a u tome nejma sree. Kolja danas plove krvca, ostinuta vidim srca. eka plakat ti kamenja, a ne gleda sad zlamenja, gdji visoko nebo gori, koliki se oganj ori. Zvide s kraja na kraj lete, glad i kuga svuda mete. Ninto trenja i potopa, svuda eto vraji stopa! Po svem svitu krv se proli, a zlu narav jo ne boli. [OD DANANJI RATA I VRIMENA]1 Mladi: J a te molju evo sada, rat >s' uini ovi kada? Po svem svitu nije mali, svuda ivi oganj pa'li. Po svem svitu, ireko, rati, medu se se narod klati, Karlo eesar, umri kada i godine, ke smo sada. Starac:

135

140

Ovi rat naijipri poe ovdi u Tailiji na 1733 pak se p o svemu uee i upali: eto gori i danas svuda, a ovo je godina ada 1747. Sada ovi ki ka, najvema Uzrok toga jesu .P'feralji
1

Mladi: su rati, kruna pati? tko je prvi, to u krvi?

Natpis je uzet iz Graboveva pregledaj sadraja knjige (str. 522).

145

Kada e se nasititi, gdi s' ne mogu ositiiti, to inei kako slipo, N a mogui sve bit lipo? Starac:

150

155

160

165

170

Uzrok tko je, re ne mogu, krstjianikome protiv slogu. to postae koji raiti, to kraljica sania pati, od Buidima trpi kruna, neveseslja svakog puna; od miejdana za. divera njom je sama Inglitera. Sad je osam kralja bije, ena se sama prije i do sad se vrlp brani, mail je Franca mnogo rani. Do danas je mejdan n a njoj, rat izasa nije p o njoj. Nita ine znam pirama>rie, onda itfo e, kako bie. Njoj u pomo nitko ne e , ve ise samom Bogu mee. Strano brani nju Ungarac, Franca znade njeg udarac. Nimac kosi kako prase, Cee kraljica 1 ne da na 6. ' Svi u (krvi kralji jesu, jo ne mogui da isj. podnesu. Bog zna, kad e ta\mir biti, 1' e koga pridobiti. Mladi:

175

180

' odolit tuna moe, 6 nepravde, mili Boe! Da u rostvu budu kada, jer tolika krvca pada? Oto slide, ne pristaju u dananjem narataju. Ali od Boga stra2.nejmaiju al krv svoju ne poznaju?

' Jtrah.

Kragliucza.

26

[U KOJE VRIME NEBO SVU NO GORI]1 Starac: Ve me nemoj zapitivat, ne in' suze men' -Hvat. Q v o s' na' sad udesa, ka vidismo" na nebesas kadno svu no nebo gori nek mi nitko ne govori od istoka > zapadla, zato sada krvca pada. Zlamenja su Boja prije, l?a za rf-Le alje grije. Nebo gori, zemlja &' trese, a zloe sejlipse rese. Napuni se narav hrde, . trpi Boje milosre. Pismo sveto ovo gledam tere esto sve pogledam, kad e zvide padat stati, kad li '-rublja na stud zvati. Mladi: to si reka, je isto, la istini daje miisto. T'zlamenja biju kada, " ja u Splitu bi ja tada: od istoka, do zapada kolda oganj s neba pada, [polovica neba strane s vitra bure; tonmiuintane. Zaboravi, teb' ne pita, koga ono bise lita. Starac: to govori nebo tada opalilo bise kada, znam dan oni i godino, fala budi Gospodinu: na seslhaijest od prosinca upali se od Kosinca 1737. Trenje bise posli toga, pokaranja svud od Boga. '.'-_ 17

185

190

195

200

205

210

215

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 522). 27

[OD NARATAJA I NARAVI DANANJI]1

Mladi:
220 Narataja al naravi mit mi, diko, togod pravi: to kako se prioblai, veli^, sada izopai. Kakva, veli, bie prije, sada ujem da ji nije. Jesu ljudi, narv kam, nek i drugim .dati znamo. Starac: Tuan, sinko, sa mnom plai, sva se narav izopai. Izrodie s' sve pogrde, nitko nejma rii tvrde. A to gledaj, kako s' grdi, evo vas svit isad uismrdi. Svita ke su opaine, nije lika ni zaine. Opaina svuda 2 posta, nenavidost mnogo dosta. Nejma pravde ni Ljubavi, sve to ive u grubavi. U narodu nije sklada, jer nevira svuda vlada. U ovika nije smija, vee kolje kao zmija. Nejma lipa razgovora, ljubezniva z dogovora, milostiva nejma staja, uspomene nije raja. Svakom mistu i n a polju, gdi se staju, se kolju, tu se bije, tu se tue, da s' u krvi to ne lue. Tu nikakva nejma stida, grde svoga oca sida, pak ovika danas zloe izkazaiti3 tko to oe. Jedno drugo koije, mrazi, sad su ljudi drugi vrazi.

225

230

235

240

245

250

255

je uzet iz Graboveva pregleda .sadraja knjige (str.

[KAKO SE OBIAJI NARAVI PROMINJUJU]1

Mladi:
Jao tuan, to se nau! Ovo sad mi oi placu. Do sada me pamet vara, sad me mrca razgovara. Kako narav prominu se, opainu primi u se! T o ne, mogu razumi ti, ve me ini ne sumiti. Starac: 265 J5 prilikom ti bocu rei, a razloga imam vei: sto godina kada mine, ljudi narav svu promine. Pto sto milja svakog mista to mornari znadu ista. Razumiti budi hitar, na moru je 4rugi vitar. I jezike nae tako, obiaje drugojako. Narataji, narav .jesu, te prilike od oji sve su. f

260

270

275

Mladi:

280

Ovo mi se ini jako, i sve mislim drugojako. O d naravi te promine, kano misec kad se mine: prem dvanajest da broji se, a sve misec govori se, tako narav da jejsta,, ne ustaje svoiga mista. Starac:

285

T o ne more biti tako, ' ve imade bit ovako. Prikaza brminogo stvari, samo vino kad s' izkvari. O d penice lijnxlj'2 se nae.

11 2

Natpis je uzet iz Grabovceva pregleda sadraja knjige (str. 522). giugl. Bez sumnje grijekom mj. gliugl.

290

a od dobra zlo izae. ta prilika reka da bih, star je ovik sve to slabi. Mladi: J a nejaki bija kada, spominjem ise1 rici tada: kod mog dida ljudi stari od zborit stvari nauni bi dohodili, Ovako bi govorili, odkad godi svit postade, da na njemu zloa stade. Starac: Istina je, da zlo stade, mali za zlo svakine znade, ka1-ni zimi trave -su, liti na dvor one sve . Sad je od zla lito dolo, knjige zbore, t ie prolo: i ori ja su zloe bile, zle godine dohodile. U knjiga se mnogih pie, da ovako to ne bie. Ka na svitu dobra bie, ovo sad jih nije vie. Bie ida vie meda, sad je emer 1 i sve leda. Biju lipi tad pokoji, sda zlu svak nastoji 2 Ti si, sinko, u mladosti napomenut ovo dosti. Kjoid l'judli se naodf stari, razumi e bolje stvari, i s naucnj vazda zbori, pamet ti se tad otvori.. Usilui se, kako j*eko,u od'nji ne stoj ti daleko. I kad knjige bude titi, stvari tad e ti viditi, . kakve bie, kakve jesu, vidit lane da ni jesu.

295

300

305

310

315

320

325

1 2

Sadie icerner. natoih.

OD PRIJATELJSTVA

Mladi:
uh k_njinike, gdi skijaju, d a n a svitu pri bijaju prijatelji ti vrimena, sva potena njih imena. Jedan diruigog od zla rabi i bijae u potribi. T o mi pamet sta timati, elja, volja njih imati. Starac: Siniko, pamet ima ludiu, traiti je to zaludu. Istina je, da bi prije, mali toga sada nije I doskora taiki bile, ovo sada svi pomrie. A to imaj znati vee, roditi se vie ne e. Ti ne trai, sinko, toga, nego sama dri Boga, due, tila prijatelja, u njemu isu sva temelja. Mladi:
->

15

20

/.

Ja sam cuo reci stari, da na svitu nejma stvari, da oviku jest ugodna. i naravi sva pogodna, 2 J to, prijatelj kad je pravi, svako blago -jest naravi; i nejma prijatelja, da ne ima ni temelja. Starac: 30 Potezi se prijatelju, mal evo ti sada velju: kud god bude ti hodati, srvuida oes jiii nahoditi. Mal. emu oni radu? to imade, da t' ukradu

ili svuku il iziu, paka tii se rugat sidu. Sve nastoje, da t' privare, pak te zovu: O tovare! Kad su dobri ti temelji, 40 svi su t' onda prijatelji. N u t po malo njim pomii, davae ti slatke rii. Njim > ne viruj lipu toku, , vee budi sve na skoku, 45 Ako doli ti poklee, neprijatelj svak ti ree. Nije svita, ki je bio, sve kolda je mraz ubio. Nije sada ve dobrote, so sada zloa uzdu ote. Mladi: Kako u se ja vladati, ne budem se kladati? Ne imadodod nji. srie, tu progonstva dosta bie. 5 S Nenavidripst ne e mala, opaina sva ostala. Kako u se ukloniti, ne budem se pokloniti? Starac: 60 Ti ovako sve to im s lipi rima, ma ne s'ini. Kakvu vidi od nji volju,. ti ri daji lipu, bolju, paka lipo haramzadi, a od nji se esto kradi. > Tako, reko, ti s' izmii, da t' ne faita ki u rii. I ovako dobro gledaj, paz', u zajam nita ne daj. N a pameti budi stavit ter uini kako zavit, jer govore: ne daj, ne laj, to e posli biti, gledaj. pri vari ovik radi, ve ti reko: haramzadi. ovik ini kako sua, a ne gleda, kud e dua.

35

65

70

75

[NAIN OPIT S REDOVNICI.]* *

Mladi:
T o e meni biti lici, ^ kako u s redovnici, l nj-ma stati i opiti, 80 kad primati prinoiti? Od vita su odlueni, strahu Bojem naueni. ,< Pismo veli: zemlje bozi, kako sveti jesu mnoi. 85 Kada stanu govoriti, kako imam ja zboriti? Starac: Upitan/je to je milo i dobro je, siinko, dilo. Kad misnika kobi, zlato 90 oproten ja prima zato, skini kapu pak s' pokloni, s puta malo njenrs' ukloni, ove rii ti proslovi: Sveti oe, iblagosovi! 9 j Oe svetij pak mu ruci ti poleti. Od toga 2 sii uo stenja, ' tad dobiva oprotenja. Kada ti1 je na konaku, 100 on }e vazda na omaku. Uini mu, k a $' pristoji, pak ga 2 lipo izpokoji. P a z \ duhovne nek su t' rii, u makare tad ne tii. iof Kad svitovnja nabasaju, oni lako zabasaju. A tomu se ti ne udi, ka ostale ljude sudi. Uzda konju, timun brodu, n o : nauk jest narodu.

1 2 3

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige ( Otogaji. / Paghga.

Cvit razgovora

Grabovac:

'[ZA POZNATI PRAVA PRIJATELJA]1

Mladi:
Kako hou moi znati l . prijatelja kad poznati? Kad mi koji dobra hoe, to je srea lipo voe. Ako mi se kad namiri, da mi paka ne zamiri, nek imadem razum kakav, da ne reku, da sam dlakarv. Starac: Od tog u ti nauk dati, pazi dobro njeg gledati. . Tikb ne pita, ve t i daje, u potriba z f ustaje; ka p o volji tvojoj jesu, vidi, ini u njem sve su; 125 pomanjkanja tvoja krpi, ako 1' zgriiS, da t' uztrpi; . ki te s okom gledat eli, da s' ne dili od njeg, veli, ako nae koga tako, 130 ne ostavi njega lako. Ma je puno naramzada, sprid te kite, siku zada. Brzo vire ne daj nikom, vee od nje budi lakom. 135 Do potribe kuu prodaj, prijatelja svoga ne daj. 120 [ZA ZNAT 2ENE I NJIMA OPITI.]1

115

Mladi:
Ja tu vidim, bie hara, dok nauim, dosta plaa. Imam elje ueene za poznati dobre ene, 5 njome kadgod govoriti, ne se u zlo oboriti. T o me, diko, ti naui, nek mi pamet tu dokui.
1

Natpis je uzet iz Graboveva ipregleda sadraja knjige {str. 522).

34

Starac: io Prilika ti ova sauna: kako stoji vatra slama. Izgibijiu l'julbi koji, on na smuti vaada stoji. T k o se igra zmijom ljutom, . on umire smrcon krutom. Ukloni se od napasti tako ne e u zlo pasti.

15

/ Mladi:
Ajme,- to je ,v_2_. muno, nikako mi ni nairuno. Kako u se1 uzdrati, 20 kadgpfd malo zadrati? : ,oviku je ena mila, kako znau ja inje dila? Jednake su sve prilike, to su stvari povelike. Starac: N e budi se ti muiti, ja u tebe nauiti. S pameti se sada stii, vrag od kria svakog bii. T i od ena bizi tako, JJ3 ne ces znati, gdi je pako.' Tako, reko, bi' od svake, nejmaj njima tanke "dlake. T a k o hoej pogodiitii. a Bogu e ugoditi. 35 Ak' ovako bude ktiti, veseo e vazda biti; aijco li e drugojako, sve t' biti naopako. Mladi: 40 Svit i dio, a vrag tree, gdi se staju ta najvee, da se mogu ukloniti, jer se ne u pokloniti, to mi, diko, kai misto, biati u njeg doisto, jer su pakla prijatelji i njegovi to temelji. 25

45
1

Kokochiufe.

Starac: Sluaj, sinko, da ti kaem, pak e vidit, da ne laem. Nek ti znade i obua: 50 zla je ena vraja kua. Ovo imaj dobro znanje, reeno je 1 kod nje stanje^ Svim razlogom ovo rei, a ta bi bilo vei, 55 na svakom bi mistu moga; sad govorit ne ' od toga. 2 Vi potene, stojt' u miru i slavite svetu viru.

[MOGU LI SE DVORIT DVA GOSPODARA.]

Mladi:
Odvie te ja namui, ma me pvo jo naui: kako mogu pogoditi Bogu, svitu ugoditi, Bog da bude milovati, svit ne bude silovati; da poivam ja u miru i aranim -svetu viru. Starac: T o je muno otvoriti, gospodara dva dvoriti. Koji godi slui dvama, on pomanjka obadvama. Nemoj s', sinko, tako pleti, posluaj me, ne e kleti: 15 sama, sinko, Boga dvori, sluaj Pismo, to t' govori. svitu godi, dvori. ori u paklu u vik gori. to
1 2 3

Recenije. otoga. Natpis je uzet iz Graiboveva pregleda sadraja iknjige (str.

[KOJE VRSTE JESU KIPI, DA JI SVIT GRLI] 1

. Mladi:
Ki na svitu jesu vrli, ke svit ljubi ter ji grli, od kakve so ljudi vrste, pornozi nas, Isukrste? Al su sveti al opaki, al s* uibozi ali jaki? Jer imaju jedni sriu, drugi padinu nesriu? Starac: Ki zli jesu i opaki, nevirnici Boji svaki, svi lupei, razbojnici, i kurvairj, zloinici, vraga svoga ki timare, a za, duu ve ne mare, 15 te svit grli, dobro hoe, ki u pako poi moe. N e strai se ti od svita nit svitOTifijeg trai cvita. S istim srcem Boga dvori, 20 svita zloe sve obori. Kad njegova jesi sluga, ne more ti protiv tuga. kod Boga sve nastoj 2 ui milosti njega sitoj13; 25 sva stvorenja protiv da su, ne miosu ti nita vlasu. Vir*, ufanje dr u Bogu, nevirniku slomi nogu. io

' 5

[KOJA SU OD POTRIBE.DILOVATI, BOIJOM SE SLUGQM ZVATI]Mladi: Z grije se, diko, bolim, ma te joter, dragi, molim. Ka je triba onom znati Boija se sluga zvati,
1 3

Natpis je uzet iz Graboveva sadraja knjige (str. 522)^ J*toib.

2 na Ptoih.

svako vrime, svaka , nek s' ukloni njegc'hudoba? Svit govori da je zao, tako mi Je omrzao. Starac:

io

15

20

i$

30

35

40

45

-Sinko, drago meni to je, da ti trai blago tvoje. N a svitu je isvaka ra, a u paklu muka grotla; svit i hra sebi stee, paka na se sve pritee. Ako H se tim pridade, ajme, duu vragu dade. V r a g z a slubu paka daje sa svom mukom, u njem k a je, a Bog rajske dvore svoje, uivanje vicnje to je. On u ljubav prima svoju, sve s' uiva ujpokoju. U paklu su sve alosti, a u raju sve radosti. svitu, vragu ki se mee, nigda Boga vid.it ne e . , Primi, sinko, od nauka tere dri sve u ruka. Ovo u ti nauk dati, u inj budi pouzdati. Ima, sinko, devot biti, Oca Boga sve moliti. U svako ga vrime slavi, ne e raizdrt tebe lavi. Neka ti je sve na rii, od nj^ga se ne odmii. esto sklopi svoje ruke, Isukrsta misili muke. Nek se misa grem stane, Duha svetog da t' nadane. Gospu dragu od milosti tako poemi od mladosti, yto_,Trojistvo, Bog jedini, as ni ura da^t' ne mirni. Dobra dila svaka slidi, zapovidi Boje vidi. Krstjaoskoga paz' natuka, njega"crrzT^ve u iruka. Otroviti ljuti zmija

50

55

60

veoma s' pazi smrtnog grija. Ak' ovako budesTpoi, doisto e u raj doi. Ne, odlmii nigda vrime, ovo simrca obori me, togorj ini, vrhu misli, prija svaka to promisli. Grih najvema. duu mui, gdi od Boga razlui. Ovdi, sinko,* ti poini, zla s' ukloni, dobro omi.

/ [OD UZROKA AL PRIGNUTJH PUTENI.]2 Mladi: N u t mi budi ovo rei, tko uzroka ima v e i ^ . ali ovik ali ena, vema narav ueena napastuje i navodi, na puteni grih dovodi. T k o ugainje vee pati, te uzroke bud' me znati. Starac: 10 Pet uzroka ena ima, prigiba se grisi tima. Uzroci se ti nahode pak u paka doli vode. Za nasladit malo tila, rastavi se Boga mila. Za tim grihom idu slipi, varaju se mnogi kipi. Mladi: Pet uzroka ena, ree, kojim ona lako klee, tio b ' znati, kako s' zovu; i kazi mi joter ovu, ^^ ^ovjka; reci mi svi kolika tere mi jffi iztomai. J a to vidim da sui maci.

15

20

1 2

prignutij. Natpis je uzet iz Grdboveva pregleda sadraja knjige (str.

Starac: Uzrok grija ti jniteni gledaj vere izvedeni: dobro stanje, krv, uganije; zaljuibljenje, podlenje; esto stanje, nukovanje; 30 darovanje, varovanje; pak prigoda i sloboda. A d \ a jesu od ovika, dilovae n j r d o vika. Prvoga u uzet amo, 35 a prigoda druga samo. 25

[NAIN ZA PRIDOBITI PRIGNUTJA PUTENA.] 1

Mladi:
Uklonit se od napasti, u to da je ne upasti, koja jesu od potribe, rec' mi dila, koja tribe. Pae ree men' priliku vrag od kria istu sliku. Rodilo mi dobro polje, elio bi uti bolje, jere jesu od potribe ne fatalt ise kako ribe. Starac: Lako ti je pridobiti: mis,li, to si, to V e biti. Smrt, sud, paka, raj nebeski - pomoz, Boe izraelski ogledala dri kako, pridobie svaka lako. Prid oima kad ti budu, napasti e bit zakidu. Znaj, uzroci mnogo hide., paz' se, sinko, od poude. Pouda je koren grija, ponukova tebe prija.

40

45

50

55

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja, knjige (str 52

[SVRHA SVITA, TOG VRIMENA.]-

Mladi:
to od svrhe svita pravi, ja to dosad zaboravi. Oe 1' koje vrime proi, da e svrha svita doi? Jur se stase svita zloe, svit uzdrat ikako moe? Evo svud se krv obori, to od svrhe Pismo zbori. Starac: io Jo e malo vrime proi, dokle bude svrha doi Narataj se. to vik zove, koja krvca sada plove. Krv bi ive potopila, kad je ne bi zemlja pila. Zlamenja su od nebesa, ka padaju sad tilesa. Sad zlameinja sad tilesa. Sad zlamenja sva gledamo, a pameti tog ne damo. Da su rati, to vidimo, doi svrha ne sudimo. Jo e ovo podurati, na svk dobro ve s' ne vrati. N u t vruina i studeni, kakonjo je sud vodeni. Od istoka do zapada s orujem se svaki vlada. to I* od svrhe svita veli, razumiti bolje eli. Zlamenja se vide mnoga, mal ne emo vidit toga. Izpuni se Pismo vee, t o durati vale ne e. Ovo bo je sve openo po svem svitu svud smeeno: tu su rati, 1 su gladi, ve ak* osta koji mladi. Kuga mori, zle godine, milosre, Gospodine! Saim vidi ova kada,
522). 41

15

35

20

25

30

35

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str

40

45

da na zemlju zvizda pada, i kad bude Petar papa, on godine, svrhu 1 sklapa. Jo ne vidim antikrsta, prija doe Isukrsta. Zlamenje se ovo eka, tada .svit je ve ipokleka.

OD SUDA OPENOGA

Mladi:
Kako oe tada biti, Bog svit bude kad suditi, kako e se mrtvi stati i razloge svoje dati? 5 Vele sudac straan bie, zla i dobra tad odkrie, da e drat jo i sveti, to 1' e biti od prokleti! Starac: Trublja Boja kada zukne, po svi grobi nje glas pukne, na sud trublja stane zvati, mrtvi e se svi ustati. Joafata jest dolina, sastae se sva kolina. " i $ Svi e vrazi na sud doi, ne imaide tad nemoi. Kad Ili sudac bude pritil, kolik trepet tad e biti: s velianstvom do velikim i s aneli bit tolikim. Vas e2 sudac srdit bilti, ne more se nitko skriti. Kako pastir ovce lui, prija isebi sve dokui, 2 $ ovce z desne postavi e, a na livu sve kozlie, tako sudac rastavie, dobre z desne ipostavie, z desne .dobre ati svete, io
1 # 2

fuarchu. Vajchie. Moglo bi se itati takoer: Va e.

42

35

40

45

50

55

a na livu sve proklete. N a pristolje side kada, govorie desnim, tada: Ote meni oca moga, ki blagoslov da vam svoga, ote ocu, napridujte tier kraljestvo posidujte. Od poela svita davno stoji za vas sve pripravno. Vi se smrti obori te, 1 za rile ivot prigoiriste. Muku, krvou ku proliste, i protgonstvajka podniste i nepravde svake vrste, sve vapiste: Isukrste! Koja dobra pak ulbozim uiniste dobra mnoim! Viru svoju saraniste i vragu se obraniistje. Sad veselja vami bie uivati rajske pie. Mirisi su i slatkosti, tu veselje svako' dosti: poivati u pokoju, uivati radost moju. Veselja isu i pivanja, ^s Ocem mojim uivanja^, pribivati vika viku, uivati rajsku 8. Hote!

60 . S live strane koji bie, sudac njima* govorie: Podt' od mene, vi prokleti, vinji oganj, sebe kleti, ki pripravan vragu jesti 6$ i ke ini on dovesti. U tavnici u zloj volji bija kod vas u nevolji, ne ktisite me nigda nai, razigovorit ni obai. 70 Bf u teikoj ja nemoi, ne ktiste me vi pomoi. Gladan, edan kod vas bija, duh polazi, jedva zija, ist ni piti dat ne ktiste.
1

k'fmatti aboriPte.

Putnik bi ja, ne primiste. Gola mene vi vidiste, prosi, al me ne odiste. Kod vats bi ja na umoru . . . . U istinu vam govoru, 80 uinili godi ka ste, i meni kolik' da ste, najmanjemu jednom ovim. Proe vrime, ve ne lovim! Kako njima, to i meni, 85 6 otvrdli i kameni! Pot' od mene, vi prokleti, oto vami vrag doleti: podnositi s njime muke, uvik trpit sve jauke, 90 vinji oganj podnositi, nek se paka sad nasiti. Nigda ve me ne vidiste, jer me kruto uvridiste. Pot' u paka, ja sam reka, 95 na svitu si njega teka. Svrhe vami biti ne e trpit muke sve to vee. Podte! 100 Osuda e biti taka: zli e poi svi u paka podnositi vienje muke i proklestva Boje ruke, a dobri e u raj poi, u nebeski dvor e doi, uivat e vin.ji ipokoj, bud razumno dui svakoj. Poi hoe svi obrani, Boe, duu nam arani. Misli, sinko, svrhu ovu, s ovog svita brzo zovu. Ovdi, sinko, ka imamo, . sva na svitu dobro znamo, mal onamo jesu muke il u dragog oca ruke. Zato vrime ne upusti, _' vazda Boga slavi usti, m s uganjcm svoga srca, dok ti, sinko, doe mrca. Slui dobro svetu viru, po' od mene sad u miru. Amen.

75

10 s

110

115

120

[MOI, KOJE JESU OD POTRIBE SVE DRATI.] 1

Mladi:
Diko, mene ti naui, lipe stvari da dokui, Mal odovle ne u poi, dok roi .ne da J$oje moi, dok mi dua s tilom stoji, da se svakog zla ne boji. T o te, dragi diko, prosim, da pri sebi vazda nosim. Starac: Duh te Sveti to nadanu, da ti za tim rce planu. Klekni doli, sklopi ruke, otvor oi, nije muke. Od pameti OQ' otvori pak pogledaj dobro gori: i $ vidi sada, kako sinu, more rei tx> itinu. Gledai Gospu od milosti, uitoioe od raidosti), ^ ' od nje vidi ke svitlostii, 20 puna Boje jest milosti, kako lipa i rumena, u emu T je odivena. Biser, .zlato i kamenje kako Boga jest zlamenje. :. 2 J Od anela koja sluba, od divica lipa druba: mnotvo sveti, ke su svete, koje due njojizi lete. Gledaj kako vas svit brani, 30 tila b ' , da se svak arani. Ki ne mole, jo pomae, a i one, koji drae, a pak one kako vee, k o s 5 u mike Gospi mee. 35 Gledaj blaga zatvorena, sada ti otvorena. Kud e2 od nje ilipse moi, da ti more dat pomoi? Stisnj' oi, ustan' gori, io
1 2

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str Kuchies.

522).

40

45

koja vidi, odgovori. to p o zemlji doli panu, joda siiom sad izdanu! Mal- oto ti sue vidu, gdi niza te doli idu. Ustan', zlato, gori sidi tere sa mnom iprobesidi. Mladi:

Jao, diko, to me vrati, ja eli ja gori stati! Vas svit vidi, kako stoji. 50 Ja se oudim, gdi s* ne boji, na kakvi je izgibija otroviti kako zmija. Jol ise ne e da pokore, ve s' u paka idoli ore. 55 Sad u pamet men' dolazi, kadno meni diko mirazi. Govorae sve nauno, kadno meni bie niuno: da od ena biat imam, 60 prijatelje da ne timam. 1 Do neba ti, diko, fala, svaku t' pomo Gospa dala, Bog, platio trude tvoje! Moi steko due moje, 65 i jo tebe, dragi, mol ju, uini mi to na volju,, daj mi koju molitvicu, za te u je polovicu svaki danak govoriti, 70 Gospu dragu sve dvoriti. Sveg ivota godi moga slaviti u Oca Boga. Sad razumi, mnoga vidi, blago onom, ga slidi. Starac: 75 Ka si godi zaprosio, svaka sam ti donosio. N molitvi nisu kljui, na pamet je svu naui. U me sada ti ne krei, svu u ti je lipo rei.

80

GrSbovac pie i Jctimati.

Molitva

svagdanja:

45

10

15

20

25

Kad ja budem na smrt doi, ne daj to mi, Boe, poi brez ispovid' svete, slavine, da oistim grije tvne, rad ljubavi, Boe. cica, jer je tvoje tilo pia, pak napokonij pomazanje, dok jo imam ovo znanje, jer m' od svita pomo ne e, milosre tvoje vee. A kad budem izdisati, in' da budem uzdisati: Jtad ljubavi, Boe, tvoje neka igor i srce ino je. Vrag e prii tad s napasti, da bi moga u grih pasti, Tio s' za me krv nroliti, ne daj to me pridobiti. Pokai mi majku dragu, satrti e silu vragu. Od spasenja na put stavi, jer se ona tom slavi. Nek aneli tute jesu, mene tada da uznesu, velika su ta udesa, tamo gori na nebesa. Budi tako vob'a tvoja, mek poiva dlua mtdja. Amen.

46

[MOLITVA, U VERE SASTAVLJENA, OD PET RANA ISUKRSTOVI]1

47

Osim tvojih obiajni molitava ovu govori svako jutro, kako se ustane, prija neg nadvor izajde, promiljajui kri i pet rana Isukrstovi; i pet alosti i bolesti B. D. M., koje najvee imade z svojizim prislatkim sinkom. Govori, reko, m skruenim srcem i s temeljitim ufanjem: doisto oni dan ni u ikakvu nenadnju ni napast ne e upast, t U ime t Oca i Sina, t Duha t Svetoga. Amen.

Pomozi nas, sveli krize, oslobodi vraje mrie. Moj Spasitelj na teb' visi. Majko mila, kamo, gdi si! S tobom tko se god zlamem f, nek s' hudoba okameni f. Sveti kriu, oslobodi i na suhu i na vodi nevirnika i zla puta,

48

Natpis je uzet iz Graiboveva pregleda sadraja knjige (str. $22). 7

io

zaigrni me svoga skuta. A kad budem izdanuti, Jk men' se ini tad ganuti. avla tebe tri probie pokornici raj dobie. 15 Daj to mi se pokoriti, da ne budem vik gori ti. N a smrti me obeselii, pokai mi raj veseli. Amen.

Oena, Zdrava Marija, Slava &c. Oe neibeski Boe, smiluj se nami! 20

Svemogui vladaoe, neba, zemlje, tvari stvore, pomozi nas, sveti Oe, svake zloe nas odskoe, ^jroilosrem nam pristupi, vrag pakleni nek odstupi. 25 Ja za ljubav prosim tvoju, primi isebi duu moju, nek u raju vik pribiva, rajske slave te uiva. Budi tako volja tvoja, 30 nek poiva dua moja. Amen. Jezus i Marija. Oena, Zdrava Marija, Slava . Sinu, otkupitelju svita, Boe, smiluj se nami
2

35

Isukrste moj propeti, svit i tilo, vrag prokleti, htio s' za nas krv proliti, od nji ne daj pridobiti. Teb' molimo, majku tvoju, nek ivemo u pokoju. Od zla svakog nas obrani, due nae nam arani. Amen.. Jesus i Marija.

Oena, Zdrava Marija, Slava &c. Due Svetii Boe, stmiilulj se inaim.

3 Pomozi nas, Due Sveti, od nebesa nam prileti, tere nami daj pomoi, uvaj dnevu i u noi. Duu tebi priporui, od sebe je ne odlui. 45 Sveto Trojstvo svi falimo, Bog jedini, to molimo: s milosrem nam se gaini, iskrom duiha svog nadani, privedi nas, Due, gori, S raj nebeski nam otvori. Amen. Jesus i Marija, 40 Oena, Zdrava Marija, Slava &c. Sveta Marija, majko Boja,' moli se za nas. 4 divico, Boja mati, tvoju milost daj m' imati. Majko mila, ne zapusti, primi duu, kad duh pusti. Bogorodna, daj pomoi na pogibli i nemoi. Oh, Marijo, kruno raja, sad ivotu dospi kraja,, oh, kraljice milostiva, vidi vraga holostiva, Gospe, uvaj, rijeg obrani, due nae ti arani. Amen. Jesus i Marija.

51 '

55

* 60

Oena, Zdrava Marija, Slava &c. Kriposti nebeske, smiktjte se nami.

kriposti od nebesa, evo mene grih zainesa. 6$ Tvoje krune po kriposti, Isukrste, ti m* oprosti. 1 Za kri, ;miuku, ku podnese, vraje ile nek slome se. T a 2a ljubav majke svoje
4 Grobovac: Cvit razgovora

'

AQ

ne zapusti due moje, u skuptini svi ostali nek t' u raju u vik fali. S milosrem nas okruni, raj nebeski s nam napuni. Amen. Jesus i Marija.

52 '

Oena, Zdrava Marija, Slava &c. Svi sveti aputoli i evaneliste, 1 molite se za nas. Viruijem u Boga Oca svemoguega &c. Priporui i skrasi se, kako lipe znati bude, pak se prikrsti, to jest: "t U ime Oca, f i Sina, *j" i Dua f Svetoga. Amen. Druge, reko, obiajne molitve nemoj ostaviti i svojim se pomonikom budi priporuiti, svetom krsnom imenu i ostalim tvojim svetim, a navla stito Blaenu Divicu Mariju dri za svoju pomonicu, svetog Franu, svetog Antu i ostale svete i svetice Boje. N e boj se napasti vraje. Lipa molitva, a golema oprotenja, koji bude svaki dan govoriti, oe dobivati.
[MOLITVA SVETOMU MIJOVILU ARKANELU.]8 53

Pomolimo se. Svemogui, vinji Boe, budi meni griniku na pomoi, obranitelj na svakome misto svega vrimena ivota moga. Dostoj se, Boe Abriamov, Boe Iakov, Boe Jakovljev, imaj svrhu mene milosre; ponizno te molim, da se dostoji poslati mi na pomo moju arkanela Mijovila, koji e me uvati, braniti i paziti od svake vrste neprijatelja moji vieni, nevieni, tilesni, i duova neisti, potajni, oiti i svitovnji. arkahele Miijovile, obrani mene u boju, dal ne bi p o ! ginuo na dan stranoga suda. Ja te molim sa svom mou za onu mi lost, koju si dostojao se imati, i za jedinoroenoga Isusa Isukrsta, naega Gospodina, da me ti oslo bodi od svi zala, koliko sadani, toliko doasti, s pomoi slavne Divice Marije i sa svim skupom nebeski. Sveti Mijovile, sveti Gabrijele i svi kolici aneli i arkaneli Boji, ja vas molim, da mi budete na pomoi siromahu griniku. to najvee godi mogu, ja vas molim, kriposti nebeske, da biste se dostojali uiniti da neprijatelji moji ne bi mi mogli nauditi ni na putu ni na vodi ni na kakvu drugom mistu, ni u kui ni izvan kue, ni odei ni putujui, ni idui nii spavajui, ni koju mu drago stvar inei.
1 2

54

Apujitolf i Euangelij'cta. Natpis je uzet iz Grabovsva pregleda sadraja knjige (str. 522).

SO

Ovo plamene prisvetoga i" naega Gospodina Isusa Isukrsta. Biite, strane protivne, rastupte se, suprotivne, jer izae lav od kue Judine i koren Davidov jesu pridobile. 'ogut slava, Spasitelju naerraij, koji po tvomu kriu svetomu i po tvojoj'presvetoj krvi arani svit, jia te ponizno 1 1 mjutlitm, da me bude sananitii danas i svi dana ivota moga. Sveti Boe, sveti jaki, sveti neumrli! kriu " Isukrstov, pomozi mene. kriu Isukrstov, obrani mene. kriu f Isukrstov, oslobodi mene od svakoga zla i napasti. kriu * Isukrstov, in* me zdrava danas i svi dana ivota moga. U ime Oca i Sina f i Dua f Svetoga. Amen.

55

J
SMRT SE S OVIKOM RAZGOVARA, PONUKUJE, SVITUJE I AVIZAJE Posluaj me, 6 ovice, ovo sad. te mrca vice, posluaj me, naklon' ui, ako eli pokoj dui. 5 S tobom mrca sad govori, ui,.pamet ti odtvori. Dobro misli, dan ti proe, svrhe tvoje ura doe. J a sam mrca, ka t' prireko, 10 iznenada docu t', reko. Ti brez grija bude ako, poi u raj moe lako uivati raj z blaeni,. nemoj biti odvreni. 15 N e upusti ovo vnme paka posli ne kori me. Ako bude ti griju - gdi u.mukai due vriju 2 , u nima e u vik stati, 20 zaludu e Boga zvati. u li ovio ti, brat mio, jesi li me razumio? Stvari svoje sve prividi, nama po* se izpovidi. 25 Ak u grisi, jets' neasni, brzo poi ter ne kasni. Izpovidi grije tvoje, skrui bolno srce svoje. ' Svega srca ti "s*~fpokori,
1 3

56

57 i

jate poniznote. ariju.

vi

4*

35

40

45

50

55

60

65

70

1 e r uwidi, ki t' satvori, ne obslui zapovidi, ve u grisi do sad sidi. Ovo znam ti rei isto, kod blaeni bie t' misto. Paz', u grisi biti nemoj, a mene se nita ne boj, najposlidnji as kaid dpiem, z groibriicom ti priti t poem. Bud' pripravan, vele itar, jer u doi kako vitair; morebiti sjutra da u, zato pazi, doi kad u. Skratiu ti vrime zdravo, pokorit se nije 1' pravo? Ponukovat 1 na put stavi, zato nama grih ostavi. Dobra dila ti ponesi, z blaeni e na nebesi. Grija smrtni': ima sedam.. Prija neg ti, simireu ne dam, niji oisti sive kolike, jer e poi u tolike, v ivi oganj, stranu muku. Oslobodit nejma ruku, u paklu e u vik piti, sumpor^ emer, tugu p}iti. Ne bude se pokoriti, u muka e vik goriti. Kad ja budem po te doi, to ti znati ne e moi: dignueu te iznenada, kad se tome ti ne nada. zemlji u te oboriti, nemoj mene ti koriti: ja u onda tebi priti, kad ne misb ti umriti. I ovo ti . jo dokaza, da imade druga sraza. Ak'u griju bude poi, ti u paka ima doi dumanina svog sluiti, na sebe se sve tuiti. Puno ima ti prilika, kad ja doem, nejma lika.

Ponnokouat. Sumpar.

75

80

Komu blago, komu teta, ja aviza a ne smeta. Svaki prime znaj nositi, a ja idem sad kositi. N e ima se s kime priti, men' s' ne more nitko skrita ekaj to me, kako reko, od teb' nisam ja daleko: to malo ti dajem roka, vas svit zovem z svidoka.

OD OSUENJA JEDNE SIROMANE DUE. Daj mi pomo, mili Boe, nek razumit narod moe. Dopusti mi od nebesa, da proglasim sad udesa, kako jedna dua cvili, nek s' po svitu, svud glas dili, osuena tuna dua, svaki narod nek sad slua. Dua vie: 10 virnici Isusovi, posluajte sad pla ovi, ovo ete otvoriti, ' u paklu jest goriti. Tuge, muke, tune mene, jao srca kom kamene! Jer uvridi smrtno Boga, osudi me radi toga. Z opake moje ini men' za paka sud uini. Prok'lestvo e svaki zvati, koji z grijom bude spati. N a pokori tko ne klei, svit i paka njim s' balei. Posluajte moje glase, paka misli svaki za se, Po naravi ivi svita i njegova dra cvita. Naslaenja, ka mi bie, nek u srca svaki pie, sve s' u emer sad okrenu,

15

20

25

30

35

40

45

naslaenje izkorenu. Nuto muka i bolesti, gdi grih ini men' dovesti, gdi u vik pribivati, nigda svrhe ne1 imati. Neharhosti, jao, grdo, doibro init bie t' tvrdo. Ve posluaj, tuan ludi, od grija se sad probudi. Svitovnja su nasladenja, za. paka su osuenija, pak to more biti gore, gdi me moji dili kore. Lipe stvari, koja vida, ispraznosti svake slia. Zmije sad mi srce kolju, tihi pusti jer na volju. Naslaenja ima svaka, otvorie sad, mi paka. Olost

50

Za veliku olst moju^ ovo tuna gdii sad sto jut Ja ne misli, da 6' umriti nit da u se pokoriti. Z olosti moje take sada vidi muke svake: 55 nas svakoga kripa zulbi, a nut kako s' sad izgubi.

Lakomost

i bludnost

Sastaviti ziellja (blago-, to mi bie vele drago. Canja mnogo za bludosti, 60 to si idi ja vele dosti. Zle sliditi stvari ine, 1 sad prop ado u dubine. Odovle se ne povrati, zaludu se s vragom brati.

Srba
6$ Ovo sada dua trpi, jer nijedna ne pritrpi, narav pusti srditosti, nitkom ne kti da ja prositi. Grmljavina srdbe stae, tp ne gleda, ki plakae. Svak* otija d a me tima1, ovo paka sad m' uzima. Prozdrlost Nasladenje. moje bie isti, piti stvari lipe. Volja postit nigda ne bi, ve veselo stati sve bi. A sada se tuan kajem2 ter sam sebi smru dajem.8 Karam sada pamet udu, al to mi je sve zaludu. Nenavidost to ve biti more gore, u vrazi je dodo dvore. Nenavidost sve ja slia, kad u koga dobro vida 8 5 ali blago al odiu, ^ nenavidost odma piu; 4 stala bi se u seb' gristi, ove muke sada isti. Linost 90 Mnogo mene linost mui, jere dobra ne naui. Lih za dobro init bija, na zlo hitar svako ktija. Umri ti se ne spomenu, a sadi gorim u plamenu.

70

75

64

80

. Graibovac pie i fctimaci. > kijem. dijem. * od ma pichiu. U Graibovca se ee nalazi: emer piti, tugu piti.
2 s

\<

95

S paklenoga podo dili, od dobra se sveg razdili. ula se obrati k Isusu i moli Oh, Isuse, Boji sinu, za ovika kl priminu, osudu mi priobrati, ja u moje grije prati. Da ne idem ja u paka, budi volja tvoja taka. Za prisveti kri i muku digni svetu svoju ruku. Isus dusi

ioo

io

i io

Duo. grina i opaka. jer m' uini protiv svaka? Zarad tvoga naslaenja sada trpim uvrienja. Sad li si se kajat pola, kad vrimena jesu prola? Pod' u paka, vin je muke, ter se s vragom dr' za ruke. Dua Isusu Dakle, slatki Gospodine, ka s' ne more da od ine ve* goriti dneve noi, podaj to mi ke pomoi. Glas vapaja usli' moga, milosra daj mi tvoga. N a svit jesi ktio priti i na kriu za *m' umiriti. Isus dui Sa svim tizim to ti cvili, o', u paka da se dili, nek ti vrazi daju muku i poznade moju ruku za opaka tvoja dila: svitovnja su t' bila mila. Pripravan ti raj bijae, a ti vragu napijae.

iiS

120

125

Dua Isusu 130 Ja te vidim, milostivi, ukaz' mi se dobrostivi! Da osudi tunu mene, jao srca kom kamene! Mai ponizno jote jnolju, milostivu prigni volju: da u paklu nisam vika, daj mi koga godi lika. Rad pameti m o t lude nek toliko godin' bude, koliko je kapi mora, listja gore svakog bora, zvizda, piska oko mora, 1 imati u razgovora. Isus dusi. Zaludu su tvoji glasi, osuena u vik da si! Ti zaludu pita moi, kad te ne u ja pomoi. Nije vrime od milosti, pod' uivaj sad holosti, ne godine ni z vike, stoj u paklu sve u vike. Dua Isusu Gospodine dragi, mili, jo se na tunu smili. Ti ugasi srcbe svoje rad ljubavi majke tvoje. Ma kada je tvoja volja, da pribivam u nevolja,2 molim, daj mi drubu svetu, da na putu men* ne smetu, Isus dui. 160 *
1 2

135

140

145

150

155

Pod' u paka s vrazi klati, gpirke u vik pati, pripravljene koje su ti, smrada, otrov-, zla nasuti. Drugo mene ti ne moli, vee vragu poi doli.

Komora. u ne uoglita.

Dua se okrenu 165

Gospi.

170

K. tdb' s' uitioem, Gospe moja: milosra gdi su tvoja? Oslobodi, draga majko, tebe molim svakojako, od djiavola i od muka. Kamo, Gospe, tvoja ruka? Oslobodi, draga mati, more milost tu imati! Gospa dusi. Zaludu su mloljlbe tvoje, ne pristaju moi moje. Ti zaludu die glase, nije nikog da te spase. Jer slatkoga moga sina od svi'stvari gospodina ti uvridi i pogrdi, pod' u pako doli tvrdi. Za opaka tvoja stala dostojna si sto pakala. Dua se obrati k anelom.

175

180

185

190

aneli, Boje sluge, sad vidite moje tuge. duhovi vi blaeni, ovo said sam odvreni. kriposti od nebesa, Boija vi udesa, izbav'te me ove muke, oprostite vraga rake. Aneli dui.

195

Dok na svitu jesi bila, tada jesi to dobila. A misli ti vazda bie, da e ivit joter vie. Svake vrste grije ini, od blodrtiosti ke naini, zlo od svita dilo svako, zato poi ' u pako.

Obrati se dua k svetim. 200 Patrijarke i proroci i ostali sveti oci, apostoli, uenici, vi blaeni muenici, blaeni svake struke, uzdignite Bogu rake, oslobod'te od nevolje, srdace mi raga kolje.

205

Sveti

dusi.

210

Dok na "svitu jesi stala, jer nas onda nisi zvala? Sad te pomo nitko me e, zaludu e vikat vee, kad nesrina ti ostavi, za te ki se na kri stavi. A za zdravje, ljubav tvoju Isus piroli krvcu svoju.

Slidi
215 Poi, duo ti ^emila, po tvojoj si volji ktila: tako da si s' utopila, na svitu si to dobila. Bud' prokleta od svi 'stvari Isukrsta jer privari. Kad s' otila, da je tako, a ti poi sad u pako. Koga do sad ti uzslui, nek te putem sada zdrui.

220

Dua 225

Isusu.

Mal najposli, moj Isuse, protiv stali gdi svi su se, .mene posla tu cviliti i od teb' se1, sad diliti, u paklenu pe goriti,

Otebje.

230

neprijatelj men' moriti. Isukrste svemogui, tu me pozri umirui! Jao, jao, tu glasova, daj mi tvoga blagosova 1 ! Isus dusi.

235

240

Pod' od mene, izdajnice, za te podni ke ranice, na nje krvcu proli koju, sve za ljubav, duo, tvoju! Jer ostavi svog propeta, tavna 2 diuo, buid' prokleta. to blagosov pitas za te,* sad proklestvo nieoeim na te. Dua u sebi govori.

245

2fo

2J5

260

Sad ne imam nikom poi. Isusovo moli ime, on mi ree: Nije vrJme Gospu dragu zatim moli, osudi me: Poi doli! Mol' anele i sve svete, osudu mi da' opete, svi govore meni tako: Nesrinice, pod' u pako! Jao, tuna, cvili* sada, odbaena v:di kada, gdi rad mala naslaenja steko vinja osuen ja. Svit i tilo, vrag privari, poo slidit ja nji stvari. Naslaenja bis' hipovfija. Muke, gike, oganj vrui, sve se stpji umirui, mali smrce ovdi nije, niti due svrha bije. Oh, svitovnji ki ste prazi, kako vam se smiju vrazi!

Vrazi. 265 Zloe duu pridobie, vrazi tuni tu podbie, muiti je strano stase, svake muke njojzi dae. Izmu-e svakojako, savezae mnogo jako: muke bie svake vrste, to ne prosti, Isukrste. Vrazi dusi govore.

270

275

280

Kad Isusa ti ostavi, za te ki se na kri stavi, svoju krvcu za te proli, odi sada s nami doli. Ki ne Ijtiibi Boga sami, u vik stati s nami, Jur si znala, da je tako, odi s nami sad u pako. Slidi. Isukrsta tko ostavi, u ruke se vraga stavi, on u paklu njime gori: Jao, jao sve govori. I tko nae stope slidi, u nevolji u vik sidi. Kom je drago holu biti, ovi sumpor valja piti. V/azi.

285

290

295

Vode duu vrazi tako ulizoe njom u pako. Oko nje se svi skupie, razdirati nju zdupie. , T u nje njima stade vika neharno^ti od ovika. Svake muke oborie, paklu vrata zatvorie.

TU2BA DUE OSUENE, KOJU INI PROTIV TILU SVOME I SVIM UDI TILESNI, PLAE, VIE I GOVORI.

Protiv

oviku.

Jao, tuan ti ovie, kako z grijom to obie: sve za svitom kti klapati, nigda ne kti zaplakati 5 ti rad grij a, ke uini, ve p o volji svita ini, nit promisli, ki t' satvori, nit pristade ti pokori. Prid kri nikad ne potee: io Prosti, mili! to ne ree, Zgrii, Boe, prosti rneni! U to bie ti kameni. Sve za vragom eto odi, kud je ktio, tud te vodi. 15 Kako e se saraniti, kad se ne kti njeg braniti, svita, vraga, tvoga tila, al ti dua nije mila? Kamo t tvoja dobra dila, 20 ka su'njica ja sam bila? Sveg ivota tvog mladosti sve zlo slidi, ne bi t' dosti. Evo sada mrca doe, kud ti sada dua pode? 25 to uini od men' tuan, kako jesi Bogu ruan! Zlo prid oi ti ne stavi, evo sad te grih ostavi. Neprijatelj due jesi, 30 ne zna, ka su na nebesi. Plakati je men' zaludu, jer mi dade sad osuidlu. Protiv glavi.

35

Stareima bi sebi, sva podlona biju tebi, mal se tuna loe vlada, ti otie sve bit mlada. N e znade se ti vladati, svitom, s vragom sta kladari. N u t kako te privarie!

40

45

Dua tvoja sad uzdie. Zla i dobra u teb' stoje, nejima pomlje due svoje ni zakona Boijega, nego slidi vrazi jega. Ti si uz'cla, timun broda, jer me sada vragu proda? Ti z svitom ii stade pak osudu meni dade. Protiv pameti.

50

55

60

to uini ti, pameti? I tebe u u vik kleti. N e kti stvari izviditi, zlo za glavom ve sliditi. Njoj se ne kti ti opriti niti misli, da 6 umriti. T k o t' uini, tko li stvori, jere njega ti ne dvori, neg ve vraga paklenoga, a ostavi jedinoga? T k o li krvcu proli za te? Sad proklestvo meem na te. N e kti imat uspomene, jao sada tune mene! Sva Bozi ja dobro znade, jer osudu meni dade? Protiv razumu.

65

70

75

80

razume, na te viem, jer rad tebe paka stiem. Dobro u zlo ti okrenu, milost Boju izkorenu. Ti s' odvre, njeg ostavi, u irulke se vraga stavi. Raji i paka ti to znade pak me vragu tako dade. Milost Boja eljna bie,' saraniti mene ktie. Vikovnosti dvi velike: ^ raj, u kom su svake dike, a u paklu motike svake, od pokoja nije zdr^ke, to zaludu da ti 1 znade, kad osudu meni dade.

Protiv

volji.

85

90

95

Rad opake tvoje volje sad ja idem u nevolje. Ti milosti ima kljue, izvadie ka pod mue. Od milosti ti odpade pak me' crnom vragu dade. Koliko te Isus eka na pokoru, ne bi kleka; razapete dri ruke, koji za te podni muke, da t' zagrlit kako more, da uiva rajske dvore. Ostinuta kako kami vidi li me u suzami? Sunce zaijde, tmina pade, sad osudu ti mi dade. Protiv kos am. Kako tuan goji kose, druge stvari, ke se nose, da s' tebi lipo viju. Nasladenja to ti biju, ter se s njima^ ti ponosi. T o osudu men' donosi. Oi. A nut tvoie crne^oi, nigda ne kti da jih smoi, da ti bude oproteno, ve sve gleda nepoteno. Sve koliko tilo vodi, izpraznosti svake plodi. Ja s' napuni emer ida nepotena rad tvog vida. opaini prignut znade, sad osudu meni dade. Ui. nesrine ke ste ^ *, to dolbiste tunoj dui!,

100

roj

no

li;

120

Priklonite vazda biste, nepotenja sliat ktiste. Prihosiste tue stvari, sve radiste privari. N a pokoru jednom klee, izpovidnik to ti ree? Vi od toga 1 niste glusi, to neisti bie dusi. Malo potle ti ne znade, ve osudu sad mi dade. Obraz.

125

130

Ti obraze 6 veseli, prijatelje ^s kim, naseli, ti si lipo ukaziva, ispraznosti seb' doziva. Kako oko malo trenu, t a s e tebi svak' okrenu. Ti varati lipo znade pak osudu meni dade.

Jezik.
Budi proklet ti, jezie, ipremda s' miekam,. ke isie, 135 dignu slave i potenja, , smutnje koje, prinoenja. Bog t' uini, da se fali, a ti kako ogan pali. Svit i vraga falit stade 140 pak osudu men i dade. Grlo. Prodrlosti tvoje grlo Isti, piti bie vrlo. ini stvari tala tvoga, nigda falit ne kti Boga, 145 na svitu se tako pusti, sve t' zalogaj u usti. Uztegi|u<t se tog ne znade, ve osudu meni dade.
1

otoga.

5 Grabovac: Cvit razgovora

Srce. 150 Brz bijae na zlo, planu, od zloa se ine ostanu. Dobro init bi ledeno, na zlo vrue i medeno.' Prigiba se na zlo srce, ne spominja nigda smrce, il da ree Sgrii pae, al za grije kad zaplae. Ti bi gnizdo 1 smrtni grija, u teb' zloa prostorija. Ostinuto sve ti stade pak osudu meni dade. Ruke. Jao bile, tune ruke, sad dajete meni muke. N a te s' plau dica, starci, kakvi vai bis' udarci. Prifatiste i ubiste, sirotice razcviliste,. Otimaste i raniste 2 , od grija se ne braniste. Vaa zloa skoi kade, to osudu meni dade. Noge. Jao tune moje noge, obaoste zemlje mnoge. Vi za vragom sve odiste, nek s' narodi drugi sviste. N a pokoru do ne ktiste al od svita to ne smiste, ail jS vragom taki pati, jer se Bogu ne povrati. Sad itrina vaa starta pak osudu meni dade.

155

160

165

170

175

180

1 Kgnizdo. Grabovac redovno pie gnizdo, a to bi se po njegovu pisanju moglo itati i gnjizdo. 2 rafnifte. v

66

Tilo.
Ti prokleto budi, tilo, otijae bit pritilo, nareeno sve bi stalo. to ti slui tvoje salo? Ti naki, svako udo, a pogubi mene ludo. Skupi zloe i holosti, kako Bog e 1 dat milosti? Ti ne misli dila kraja: dva ne more imat raja, S crnom zemljom kad zasuti t i se ima sve prosuiti. Oh, prokleto budi, tilo! D a s' ne bude ti rodilo, koliko bi bolje bilo. Osudi me tvoje dilo. ' u grisi tuan spava, koliko sam tebe zvala i na dobro tebe vodi, ti se vragu sve povodi. ini svitu sve na volju, meni tugu i nevolju. O d dobra se ti sakriva, pak ja tuna sve sam kriva: ja sunjica u teb' bi ja, od zla tebe jo odbija. U jedno nas Bog satvori, u teb' bija u zatvoru. Ti u zemlju doli lee, a zloa se na me slee. Osuda e biti moja, a crna e zemlja tvoja. Zaludu te ja nukova, k a d soijcjna teb' zakova. Vas se2 vragu ti pridiade, pak osudu 3 meni dade. VERSI OD NEDILJE. Nedilja je, ibratjo, danas, Kad se Isus rodi za nas, Bog i ovik, dobro znajte, u svem njemu slavu dajte.

185

190

195

200

205

210

215

N e samo se rodi danas sin vinjega Boga za nas, mal uini stvar izvrsno, u dananji darn uzkrsmu. U dananji dan Duh Sveti io n krstjane doli sleti, koji grije sve podnese, pot kji'rm1 se pebo trese. Ree Isus u nedilju: Ja svakome dare dilju. 15 Apostolom on to ree, ki nam rajske dvore stee. Duhom Svetim sve nadili i p o svitu nji razdili. Pokle Isus: Ocu side, 20 u nedilju Duh Svet pride. Mi nedilju svetkujemo, jer u Boga vkujemo, , Ako ete slavu vinju, koju ete stvar ve prinju: 25 dan nediljni vazda slavi, to nikada ne ostavi. est je dana nami poda, da trudimo zemlje ploda, a nedilju obra za se; 30 t uini, ki nas spase. Svi u crkvu mi hodimo i Bogu se pomolimo, da nam nae grije prosti i nebeske da radosti. Amen.
OD NESRIE Z GRIHOM STATI 2

Glas svud dajem sad.opoenii,3 z grihom jesu ki spueni, nek pouju ove glase i postupe malo na se. Posluaj me malo, tuan, svak' je z grihom Bogu ruan; otvrdnost je joter gora, u paklu je njim pokora. Sve ma grisi ibija stazi,
Potkoihm. Od Nejtichije Zgrihom ftatati. U Grabovcevu pregledu (str. 522) taj natpis glasi: Od NeJrichie zgrijom Jtati. 3 hophijeni.
2 1

68

20

25

30

35

40

45

50

55

ve se, tuan, svaki pazi. A nut meni to s' dogodi, grih ovika na to vodi. Dogodi se iznenada, kad se tuan i ne nada. Lego doli, stado "spati, smrt pristupi tada zvati, ona doe iznenada, ja se od nje i ne nada. Neprijatelj tu naskoi, otvoriti nije oi. Brez, sveti je s akramenti sv2i dooe na pameti^ sva dila moja, nek prilika bude tvoja. Jedne rii ne izusti, tako spivi duu pusti. Pogibli ju koji ljubi, u njojzi se svaki gubi; ne dadu se povratiti, ine tsvka sva skratiti1. Sudac tade tu se stvori, ove rici men' govori, kolda nizu nj krvca tee, ove rri meni ree: Nut pogledaj, izdajnice, stranim glasom tada vie, koju krvcu iproli za te! Sad prokles'tvo meeim nai te. Nesria ti budi vea, jer okrenu meni plea. N a pokoru tebe eka, Ja se kajem ne reka. T o ' t ' se srce vema kami, vrag te zove: Hodi s narni! N e kti slidit svog propeta, uvik, duo, bud' prokleta.. Veliku ti Ljubav nosi, a sad muke pod' podnosi. Kog na svitu ti usluzi, nek t' u paklu u vik zdrui. Nisu za te druge rii: poi s vraigom, njim se prii. Osudu ti evo dau, ter za dila iprimi plau. Isus rii govorei, stoja prid njim sve trepei.

60

Kako Isus ri izusti, neprijatelj tad zausti. ' osudu meni dade, vrag muiti nama stade. U ti muka kolda rado, u dnu pakla njim propado.

UZBUENJE O T V R D L A GRINIKA*

0 otvrdli i kameni grinie, posluaj, to Sveto pismo vie: Dosta, vie nemoj za svitom klapati. Klekni prid kriem plakati. Dosta g vragom odi i njega1 dvori. N u t otvori oi, pogledaj gori: promisli stanje^ raja i pakla, tvoje i vikovnjosti. Prosi sada odi Boga milosti. Ustani gori, 6 otivirdhie, odavna tie Bog eka na , a danas ti rok izodi. Ustani gori, s pokorom odgovori. M danas ne mogu, nejmam vrimena. Sjutra. u. Ustani gori s pokorom i ' z bolesni suzaoi odgovori, dok te jos eka. T k zna, oe li sjutra. ,' Mali reko, da danas ne mogu, nejmaim vrknena. Sjutr u. Ustani igori, skrueno se izpovidi i pokori, dok ima vrime. Ne gubi svoje spasenje. Danas je vrime, ne e, a kad bude ktiti, onda ne e vrimena biti. Mali rekioj, da ne niogu danas. N e mogu, nejmam vrimena. Sjutra u. Promini vot, ostavi vraga i njegova naslidovanja. Malii ne mogu od manje. 2 Poe vragu u paka sve gorke, teke i alosne muke podnositi. Nigda Boga ne e viditi. Mali reko, ne mogu od manje; a pak ni tamo ne u sam biti. Ma alosfflain i tuan, koju e od te drube pomo i razgovor imati nego veu tugu, alost i skonao je? Ma to mi ree, ni ja toga danas ne mogu initi. uste li, to otvrdnuti grinik govori.: danas nejmam vrimena; sjutra u; ne mogu od manje. ivot kakav, svr'a taka, za opake stoji paka. za tilom se ovik vodi, pak u paka dua odi.
1 UZBUGENA. Otuardla grijcnika. - U Grabovevu pregledu sadraja knjige (str. 522) glasi taj, natpis: Uzbigegne otvardila g r i j c n i k a . 2 od Mugne.

Sva na volju tilu pusti, dua vragu, ' izusti. ovik tilo lipo rani, due nejma tko da brani. ovik dobro tilo goji, io neveselo-dua stoji. Zaludu je bit pritilu, nek je vei smrad u tilu. Tilo tovi esa rada, nek je u njem vee smrada. 15 Tilo resi, lipo kiti, a vrag duu teb' uhiti. Tilu dade svita teti, dua pade u napasti. Zemlja zemlju meka gnoji,1 20 a na muka dua stoji. Tilu dade ti na volju, dua poe u nevolju. Crvi tavno tilo dile, a u paklu due cvile. 2 5 Tilo, rek.0, crvi toe, oko due vrazi skoe: jere2 duu vragu daje, kada za zlo ti poznaje. Srbe Boje nejma straha, 30 tilo nije aka praha. Naslaenja ka su kipa, sva prolaze jednog ipa, a ovik a k a s' veselja, zatim nama neveselja. 3 j u d n a uda od nebesa, na smrt dou kad tilesa! Sto godina dan se ini, a ne misli, to uini. N u t o vitra, gledaj vrime 4-0 nama drugo to zatime: svita, rko, sva s' ipovnja, ve mislimo, ka s' vikovnja. Raj i paka dobrx> znate. Svita poi s im imate? 45 Kad budete na sud stati, kako ete razlog dati? S ime ete na sud doi, kad budete svita poi? Promislite vae grije, *
1 2

- 93

<

k' gnoih. Moglo bi se itati takoer gnjoji. Irre.

50

izpovidi zloe prije. Pokori se svega srca, prija nog ti doe mrca; in' pokoru za mladosti pak uivaj vik radosti. Arnen. 9

PONUKOVANJE GRINIKA, KAKO IMA GRIJE NENAVIDITI I OD NJI BIATI.

Mnogo se puta dogaa, da pamet poznaje istinu i to je za bolje, mal je volja odve slaba niti se usiiluje ono, tp joj pamet'prinosi i prikazuje. Zato razlozi se ima priloiti, to je pamet ui. Za tu svrhu meem ove razloge, to slide. Ako je nedospivena i neizvrena lipota i dobrota Boga svemoguega, diastojna je, da se nejma z grisi uvri duri, ma s ne dospi venim niainom ima biti ljubljen i 'sluen s toliki kriposti. Daklen, zato ovik nejma grije nenaviditi i od nji biati, koji grisi jesu privellko uvrienje istoga Boga? Ako je Bog tvoj stvoritelj, upravitelj, dobroinitelj, gospodin i otac; ako ite je tolikjoi ljubio, gidi je dao svoga vlastitoga sina, neka bude za spasenje tvoje, umri na drvu kria; ako ti sve brez pristanka ini tolika nedospivena i neizvrena dobra, daje ti kriposti, jesi njegovo stvorenje, sluga i sin, daklen, budui takt, jesi I priduam ljubiti, ga, sluiti ga, to- 9 vati ga i ostala. Zato daklen nejmai biati i nenaviditi grije, koji su privelika uvridenja njegova? Promisli li procini veoma, grinie, boanstvenu pravdu i njegovo mogustvo; znaj dobro, da je probuen na srbu zaradi grija s velikim pogrdenjem na grinika, ima se veoma straiti i bojati, da e uiniti osvetu zaradi reeni uvrienja i pogrda, koje se ine protiva njemu. Jeda si ti . vei nego li Lucifer i njegovi nasl'idnici? Da, Adam i drugi flijudi ne bie (i toliko* zaradi grija pokarani i izmoeni? N e zna -li, da je sud potriban, d a svak' ima dati razloge za. svoje grije, zloe i ostala? Zato ti ne misli od smrti, kada ti dolazi volja i na pastovanje z sagriiti? Procini raj nebeski i znaj dobro, da ga je Bog zabranio grinikom ne pokornim u grisi, dopustio* onizim, koji bie i nenavide grije, porusuju i s pokorom pomrsi ju1 grije. Promisli ii procini dobro nedaspii 1 vene i neizreene: tuge, nevolje, b o gi lesti, alosti i ostala od ovoga svita i ivota: rati, kuge, gladi, smrti, ostala. Znaj dobro, da su t o sve pokaranja i pogrenja zaradi grija. Dua tvoja budui toliko ilipa, plemenita, sviitla i ista, pak je ti z grisi pogani, brlja, kalja i ostala. Ti se otijae sada diliti i odmetnuti od tvoga ljubeznivoga oca Boga, a metnut se u ruke i suanjstvo vraga paklenoga, najveega tvoga i Bojega neprijatelja. Ne vidi li, zakon Boji da je vas kolik ljubav i dobrota i ne uzdri drugo nego korist tvoju?
1

pomarjcijiu. No isp. Cvit razgovora, 283: pomarjcuje grije

72

Za jedno sramotno i nepoteno naslaenje od puti, to jest jedna i vina smrdljiva, ili za prignutje od odie, to jest prah i blato, ili nagla siti se, to jest dim i osim, ter ti loie prodati reenome vragu duu svojo? Ne zna li, da ti gr'h die tolika dobra i napunja tolika zla? ini ti izgubiti milost i prijateljstvo Boje, raj, mir i naslaenje od srca. Uzrok je od svi zloa i ini te kriv I cem od svi muka. Jeda je to nemogue, da ti ne e nenaviditi i biati od grija? Kada ti ini jedan grih, ti smuuje i zlovolji svu koliku skuptinu nebesku. Ma kada ga razbije s pokorom, onda daje toliko veselje. Misli daklen, je Ili pratvo da ti ostavi i neniavidu grilj.e. N u t piromilsli sina oca cd dbitoiH, koji povrati se ocu svome, od koga e nauiitii, kako se oddiliti od oca tvoga nebeskoga. I ako bi se po nesrii od njega rasta vio i odilio, nama se ini njemu povratiti, jer e u paklu sva'ke muke vrste u vik podnositi. Promisli dobro kralja Davida, svetoga Petra, Mandalinu i ostale, koji e te nauiti i ukazati, kako ima nenaviditi i od griia biati. Ali marebiti da ti misli i sumi, da ti Bog ne e bitti na pomoi, da grih more nenaviditi i od njega biati? Ma ako li ti bude grih nenaviditi i od njega biati, ti e nai u srcu svome toliki mir, pokoj i veselje. Gledaj Isukrsta na kriu izranjana z draami, s avli, s udarci, suli com, I bolesti, muke i ostala, pak ti misli, imaj znati, da je to privelika nenavidost od tvoga grija. Ako je on nenavidio toliko grije tue, koliko vema ti ima nenavi diti griie svoje? nearni i nesrini bludnie, procini Isukrsta, divca ista, koji pob:e od svoji naslaenja tilesni i zagrli na kriu privelike gorke muke. " ; olnie, procini, koliko je umiljen i ponizan, pogrden i bijen tvoj Gosipodin! gnnie, povrati se u se istoga, misli dobro, tko je oni, koga ti uvriuje, to si ti, to ga uvr:uje, koliko je teko i nepravedno tvo'e uvrienje. Razgledaj i promisli dobro, pak se metni uiput grije nenavid ti i od nji biatii.
SKRUENJE.

Svemogui sveti Oe, svega svita vladaoe, Isukrste moj propeti, ipomozi nas, Due Sveti! Sveto Trojstvo, Bog jedini, nut me sobom ujedini! Srce moje grije strie, ja od niega inim krize: nenavidit, nji biati, 7b

Boga molit, Znam, pun Boe, tvoje U ime f Oca f,

io

ne leati. jesam ja nemoi, daj (pomoi. Sina f i Dua Svetoga, f Amen.

UZBUENJE LINA. Nuto lina ivot spazi, gdi sve stoji n zloj stazi. On od svita slidi zloe, )o|s govori: Bog pomoe! Pak sami poeme govoriti: Sjutra u se pokoriti zato danas nije vrime dan prolazi zatime. Daj da slid im svita slasti, lako se ;,e paka spasti. Al kad budem na smrt poi, izpovtdnik tad e doi, dua prije neg izdie. Zloa ne u slidit vie, tako- u se pokoriti. Tuan stane sani zboriti: II u srcem uzdamuti, Bog se oe tad ganuti. Milostiv je, oprostie. Nejma, litice, tada srie, mnogi sveti to govore: saranit se ta ne more, kad izdane, jao, dua! Bog molitve tad ne slua. ini dobro, dok je vnme, Boga moli zatime. ivot kakav, svr'a taka: dobri u raj, zli u paka. Svitu koji tako dvori, on u paklu vik gon. PRILIKA GRISNIKA I POKORNIKA. Ustan'te se, vi krstjani, ter misliti svaki stani. Evo dajem vam priliku, nosi sobom stvar veliku:
I0_

io

ioo

15

20

25

30

u tavnici suanj da je, sidirom 1 je vez.au, kaje. N a njem nebge i lisice, strae gore od risice. Zna, da ima poginuti, o d e nije pobignuti. Gleda vrata otvoriti, kada e ga umoriti, da na muke njega vode. Kako ure njem prohode: sve as po as tuan preda, eto krvnik kamen gleda. N e b' ima ve' radosti, nego ivot da s' oprosti il da dobar glas dopade: Sad se ne boj, zdrav ostade, ve se nemoj pripadati! Glas da bude dopadati, dvi su stvari to najvee: Kralj zguibiti tebe ne e, en za sina uze tebe i z ljubav daje sebe, batenika oda svega n kraljevstvo to zove ga. T o su stvari priivelike, imademo te prilike sad_imajte urazumiti, nit imate posuimiti u jednome pokorniku, kad pristupi spovidniku: grija bie rad smrtnoga suzanj vraga paklenoga. Tuan .grinik up a bile, za nj otkupe vrag ne ktie. Bi osuen vik u muke, grih pridade vrag' u ruke. Nek se kaje isvog vrimena, teka nosi pak briimena. Gdi nebeski raj izgubi, nut kako ga grih pogubi, mali' grinik ka s' pokeri, n pristolje stane gori.

io

15

20

102

25

30

35

^40

4j
1

Sinciromije.

75

Skrueno se on pokaje, u te grije upa da je. Drugo niie on vra ji, 50 uini se sin Boiji, batenikom svega raja, toj radost: nejma kra^'a. N pristolje metne svoje, kraljestvo je eto tvoje. 55 Gledaj sunja vraijega, sada s:na Borega: grih osudi nieg u muke, a Bog pr'mi seb' u ruke. Farauna sada kralja prilikovat vami valja, kad Jozipa iz tavnice, iz alosne tu stanice; dobro znate, da bi isto, u Egiptu to bi misto 65 to ne samo da g' oprosti i uini njem radosti, gospodarom njeg u ni, to mu drago neka ini. Sve kraljestvo njemu vre i svoj prsten s ruke tre. Samo ove krune 1 mo'e, sve to *imam, to je tvoje. Promislite tu piromanu, nut kako se ovo minu! Svak' pripravan imaj stati i. ne ima z grijom spati. Ako kada po nesrii zapovidi bude prii, ter upade ti u grije, zaboravi Boga prije, pokori se ure iste. Spomen'te se sada, gdi ste! ovika je srce voe, Bog prostiti oe zloe, samo srce od teb' pita, jer je u njem miris cvita.

103

60

70

75

104

80

85
1

krume.

76

90

Blaeni su pokornici, Isusovi naslidnici. Ova jesu sva ipovnja, a onamo pak vikovnja. Spomenu ti ovo prije, izpovidi nama grije. T i u grije, paz', ne tii, od Boga se ne odmii. Sjutra tilo zemlja bie, dosta crvom biti pie. Od grija se svi odluci, duu Bogu priporui. Amen.

95

[OD] MOGUTVA BOJEGAN a svritu se izrei ne more, koja Vinji uiniti more. Snaga, jakost Boga velikoga, nada nj veeg ne nikoga. Njegova je desna mnogo jaka: u trenue more zgubit svaka, svit zgubiti, drugi satvoriti. Tomu protiv nemoj govoriti. A kad oe uinit zlamenje, tad se trese dublje i kamenje, sinje more, a i crne gore, i tresu se, ka se godi stvore: ravna polja, visoke planine, reko, brda, lijepe ravnine, i ore se dvori i gradovi i- na svitu lijepi stadovi. N a nebesi kolike promime, brzo jedno iza drugog mine. Zla vrimena, godina bva, draguiica mee, kako siva. Grmljavina, gromovi pucaju, sinja mora u kraje kucaju; u dubina koje1 ribe sto'e, kad to vide, i one se boje.

loj

10

106

15

20

kije.

25

30

Razumisimo od vodenog suda, to se bie dogodilo svuda: kad se dignu voda do oblaka, tad potopi na zemljici svaka. Osita No;'e u korablji tankoj, da narodi p o zemljici svakoj. njim simena po imenu zvana nami jesu u poznam je dama. A kada li sud openi doe, sveg .stvorenja pomanjkanje poe, ekamo ga, da e brzo doi nitko s' ne e arani ti moi. Zemlja, stina, a i crne gore, sve gorice, a i sinje more. Stvar nijedna ostanu ti ne e, istinito izgori ti sve e. Tb|g mogusivjva izrei ne mogu, dajmo fale Gospodinu Bogu, da moremo pridobit napasti, u suanjistvo vraga ne upasti. ovik more u ime Boije udo init, pogubit mnoije, kako ne e stvoritelj od svita bojmo ga se, inimo zavita! Kad Joue boji n polju, bie i pet kralja pridobiti tie, do podne se oni prigonie, jouani strasno odganie. T u od podne kraliji pobigoe, od nji mnogi tada pogiboe. Sii vojske kad Joue stade, tada sunce nad goricu pade. Njem Joue s prstom zapovidi, neka sunce nad goricom sidi, dok razbije i isie vojske, koji dre bogove idolske. Za dan sunce nad goricom stade, dokle vojska po zemljici pade. Sve pet kralja, kananejskii zvani, od Joue bie pofatani. Razbi Josu z Boijim imenom, kako ne e Bog svojim vrknenom,

35

40

45

50

55

60

65

70

kad oviku tako Bog dopusti! Boju jakost nitko ne izusti. N e valja se, brate, uznositi, ve od Boga milosti prositi. Njem nosimo ast, potenije svaku; kad s' spomene, skidivajmo kapu. OD SMRTNOGA GRIJA. Vipera je zmija idovita, i do vita, mnogo otrovita: kog udari, ivotom rastavi, jadno tilo zemljicom sastavi Sluaj, brate, kamo sada, gdi si! nije taka kakovi su1 grisi. Jesu grisi vee otroviti, da ne more ve stvar gora biti. Ranu daje, a smru zadaje. J a o onom, tko se griju daje: ini duiu s Bogom rastaviti pak u vinje muke postaviti. Bog je stvori, da uiva gori, a gri bo je u paka obori. A da dua u vik Boga slavi, grih neisti u muke je stavi. Grih oviku nasladenje daje, da je otrov, tuan ne poznaje. Grih ovika paklu pute ui: kad li doe, kako is' tuan mui. Grih oviku daje volju punu: kad s' u paklu, kako grije kunu. Grih zaslipi, ^ se svaka vidi, grih dobrotu svaku nenavidi. Nevirnije ne im ade stvari, da la daje i tako pri vari. Svi, koji su jiur u paka, doli, radi grija od ovud su poli. Gri je gori od vipere zmije, kako z grijom omrknuti smije! Plai, kami, jo i ti suzami gledajui grih, nesriu s nami: 109

10

15

20

25

30

Kakouoju.
7Q

35

40

neprijatelj gdi s nami pribiva, koje due isebi pridobiva! Zlo se ini, na svitu se holi, po tom ini, da se vodi doli. Tu se mui, u paklu ne sidi; jao onom, koji grije s<Kdi: uvik sumpor i alosti pije, dakle gori vazda je od zmije. Radi grija ihi Adam i Eva u dubina ne videi dneva. Gnh pooqpi kralja faraona i pogubi mnogo vee kruna. Nuto Juda kako se obisi, sve nesrie oinie grist. Ovo samo malo napomenu i oviku dajem uspomenu. Tko e ktiti, bie m o zadosti: bi' od grijia, imae radosti. Od zmije je lik-trija nika, mi imamo svog izpovidnika. Ljutoj zmiji jo imaju lici, nami jesu svi izpovidnici. Amen.

no

45

50

OD UZBUENJA GRINIKA NA POKORU. Nut grinici, svi s' ustajte, u vraga se ne uzdajte. to ste tako doli pali, velici griisii stali? 5 Sada glase posluajte, na pokoru gori stajte. Ovo danas Bog nas zove, posluajte glase ove, morebilti ne e vee. 10 Nigda Boga vidit ne e, koji srce ne obrati i Bogu se ne povrati. Srca vaa nek ne stinu, posluajte sad istinu. 15 Danaska ti Bog otvori neba vrata, ki t* satvori. Ne gubite ove srie, itko zna vi'e da ne price. Danas Isus zove s .kria,

112

20

25

30

35

40

45

50

55

60

nut gledajte, da st' u mriaa. Posluajte njega glase, danas zove, da vas spase. Ne budite odmetnici, sjutra za vas nisu lici. T k o se smije u mladosti, plakat oe u starosti. Alko s' ne e obratiti, svome s' ocu povratiti, sam e sebi krivac biti, duu svoju pogubiti. Danas ive malo drtav, a sjutra e biti mrtav. Danas bogat tima 1 mnoga, sjutra e te zgazit s noga. Nemoj rei: Imam vrime, a smrt zove: Satari me! Bog te zove ovo danas, pripravio raj je za nas. Misa mnogo pamet smeta: sjutra biu ja remeta ili u se zaipopiti, pak s' idete utopiti. Prija dneva tog ekana, a ne znade, ka s' otkana, smrt ti2 doe, ri izgubi, misli tvoje tad pogubi. I tako se zgubi mnogi uzdaju se dnevu, noi: danas misa teb' zanese, a sjutra te vrag odnese. Kad se tome i ne nada, to mu doe iznenada. Sreba Boja na njeg doe, a osveta protiv poe; Nemoj tuan govoriti: Bog e milost otvoriti. Oprostie ure svake, od svitlosti dati zdrake, Obea"e onim raja, ki pokori nau kraja. Danaska se ki pokore, nebeske jim daje dvore, ma ne i dan produlje sude naprid kako ulje.

- 1 J t i m a . Grabo vac pie takoer Jctimati. 2 Smarti.

6 Grabovac: Cvit razgovora

6$

70

75

80

85

90

95

100

105

Ako prasca zloe tvoje, joter eka srbe svoje. Bi' od svita njega staja, ti na nebu gledaj raja: i na nebo i na svitu miris stoji vas u cvitu. O, koliki danas stoje, smrt ne misle nit se boje, ve veselo s prijatelji, jutra plau na postelji. Dr' u srcu svita moga, sve e ivit slue Boga, Isukrste, tko te slui s istim srcem,, tom ne tui: ive dobro, umre lipo, niti ini stvari slipo. S uspomenom, brate, hodi, da se svuda Bog nahodi, i tko ovo ne viruje, nigdi oni ne miruje ni na svitu ni u paklu, vragu vire nije caklu. N u t putena naslaenja prou jedna ka vienja, naslaenja u as tila ko'lda nikad nisu bila. T a pouda odma proe, pak u paka zaito doe. Blaeni je tko razumi ter sluiti Boga umi, od svakog se grija boji, Boga sluit sve nastoji, Vikovnja je ^stvar najvea, ne okrii Bogu plea. Naslaenje svako kratko brzo proe, jer je slatko, mal to mui, ne dospije, jer se sve dni emer pije. Misli, brate, tvoje voe, koliko te Lsus oe; ne grdi ga nigda vee, jer on tebe ne odmee, Procin', imaj milosre, oko sebe otres' hre. Nita s', brate, ti ne boj, 1

neboih

(:j"toih)

82

on n a kriu za te stoji. Gledaj glavu, trna krune, kako s' sveta krvca trune, gdi na kriu visi drvu sve za nau dobru vr'u. 115 Gledaj ruke njeg raspete, pribijene kriu pete. N a kriu ,u njeg razdrli, eka t \ brate, da t' zagrli; odtvorene dri prsi, 120 koji grije sve potrsi. Ukaza ti srce svoje, ti mu, brate, daruj tvoje. Dobri Isus umri za nas, milosre tvoje danas. 125 ti, slatki Spasitelju, pokornika prijatelju, ti ne gledaj grije nae, nek budemo due vae. Pokajanje, 6 grisnici, 130 ne budke odmetnici! Misli, brate, umrit da e, ostaviti svita sva e, jedan dan e njega poi, misli, brate, kamo doi: 135 u grobnicu stavit tilo, zloa se je nasitilo, a dua e po u paka kam' nesria tvrda taka. Pod nogami sviju muka 140 koliko e bit jiauka! 1 Ti ne veli: Imam smru volju pusti tilu, srcu, tere ini kako praa, ka se natrag ve ne vraa. 145 O d pokore ne govori, nego svoga vraga dvori. Nepnijiaitelj Boji jesi, zaplakao jo nijesi. O d pokore misli nejmas 150 ni u paka po da ima. Neprijatelj ini tako, a ti s' igra, smije lako. J a o tuna tvoja stanja, u emu su teb' uzdania? 155 ivot visi teb* koncu, a ne misli poi Ocu.

no

160

165

170

175

180

185

190

195

200

Svrhu pakla goruega ne vapije Moguega. Svrie ti naslaenja i svitovnja uzbuenja, trpiti e vinje muke. N a zlo prignu noge, ruke, ti uiva dobra amo, rigati e sva onamo. Vrag bo te je pri vario, muke vinje prepravio: posli dobra ruka kada zla veera esto pada., Vi stojite izvan puta drei se vraga skuta. Vi stojite vazda s vragom i slidite njega tragom. Vraga sve dni vi, sluite pak u muka sve tuite. S vragom ite i spavate i svoj ivot pridavate: izdajnika ljubi svoga, a ne ima stra 1 od Boga. Kada godi vi zgriite, milost Boju odriite, pripravan je paka za te, njem idete, ne znate. Neprijatelj saveza te, pripravan je paka za te. Odtvori se vami paka, tu je muka, zloa svaka; ne dadu se povratiti, tada oe sva platiti. N u t mi reci, tuan, malo, dok zlo nije na te palo, to ' od tebe tuna biti, kad te stanu zloe priti. Misli poi 1st jabuke, a ne trpit sve jauke? Raj veliko dobro kau, pakla muke to ne lau. Pua pamet 2 da ti leti, da ne dri na pameti. Pitaj sebe, zgrii kada, to dobiva sebi tada; to li gubi, nut mi pravi, elju pusti dok naravi.

205

210

215

220

22j

230

235

240

245
1

Paka dobi, raj izgubi, ajme tuan, seb' pogubi. U grobnicu metnu kad te, 1 . nitko ne e marit za te. J^aja-ti je pomo, da si sa svim svitom d vlada si, pak plakati u dubina? Kamo t5 blago i rodbina? Nije t' s tima ni pomoi trpit muku dam i noi. to ti valja bit bogatac, ikad je protiv tebi otac, paklu vatru podticati, odtle nije .uticati? to ti valja, da t' je tilo ovdi lipo i pri tilo, pak onamo vragu poi, gdi su tuge i nemoi? Ne govori to, granie, sumpor piti ti primie: Sam u paka ne u poi. Razgovorit ne e t' moi tu u paklu tvoja druba, jer je cika, od mji tuba. , N e govori: Moje ini to i dragi mnogi ini. Obisi'se koji ako, oe rei: Ja u tako? grinie, to uini, jao tuni tvoji ini! Spomeni se jednom tuan, kako Bogu jesi ruan. Ima poi ti u paka, jer za igri je ne zaplaka. Naslaenje ka bi malo, vikovnje je tute stalo. Propast oe u dubine, naskoie udobine, muiete syega vika, ne imade tute lika. slobodo, bud' prokleta, postavi me ka sapeta! alosni e t' biti danci, jao, jao, tu su tanci!

119

120

kate.

85

250

255

260

Pun si zloa i jo grii, a nijednog ne odrii. Nasrid srca pii rii ove sada tere krii: T k o zlo ive, zlo umire, ne obslui svete vire. grinie, hut se zbudi, pristupio jest tko sudi: oe kada, zlo odmeei, sjutra tuan ima lei. Izgubljeno dobro vee dobiti se nigda ne e. Ne strai se, jao, grdo, zlo, opako srce tvrdo. Stat u muka biti sve e; nigda Boga vidit ne e. Umire se, bie zemlja, nejma tada prijatelja.
1

265

270

275

280

285

paklenoga vraga robi. Misli, paka da je tampa,, zla se dri ka star tapa. Spomeni se tuan, gdi si, da t' nad paklom dua visi. Da ti znade, grih2 zlo ka je, ah, umri ti grija da je3! Imaj znati, duo grina, pravda Boja ni naprina. Osveta je njega gora, tuna tvoga, razgovora, ako s' grija ti ne boji ter slobodno njime stoji, Boj se pakla: vrag zavodi, a u paka grih dovodi. , Koliki su dovedeni, ivu srcem ki ledeni! Umrit mores ure svake, ovika su svrhe lake. Jeda kom se zabilii, dan i mrca kad s' priblii, il ekati Bog d oe, pkorit se tad1 da moe! T k o zna, da je danas za te, najposlidnji dan eka te,

121

1 2 3

I po smislu i po rimi se vidi, da je ovdjei jedan stih ispao. prih. daje.

86"

290

29$

300

305

3110

il nedilja, misec ali, da s* obrati odkud dali! Pripravna je svrha tebi, Bog te danas zove sebi. Nemoj svitom ve klapati, stani danas ti plakati, zato sjutra nije vrime:. ovo simrea umori me. N e e sluat svite moje, a ti slidi zloe svoje. Kad onamo bude poi, ne e moi amo doi. Otio b' se pokoriti, tamo t' valja sve goriti. Sva e protiv govoriti, . paka e se otvoriti: gorko tebi uzdanu se, pak te paka primi u se. Nebo, zemlja protiv vie, nek s' otvrdnik tak i smie. Ti u malo sve izgubi, sama sebe kolji zubi. Nek sluaju svake ui: nepokoj ti budi dui!

12

OD SKRUENJI DEVOTI I BOJUI SVEMOGUEGA BOGA ljubavi, Boe, trvqjia, dosegnut je pamet moja! T e dobrote i milosti: sinu svome ti ne prosti, za dosei al dopriti kti na kriu njeg umriti!

' 5

Uputi se, ipride doli, za nas svetu ikrvcu proli. Odkupi nas od suanjstva, 10 nami dade sva imanjistva, gdi se jadne due pale nek t' u raju u vik fale. Imao b' te dan i noi sve prignuti moje moj, slaviti te bez pristanka z ne iza od teb' 1 vanka. Sva pridau teb' u ruku, procinjivat gorku muku

124

15

oteb'. 87

20

i prisvetu krvcu tvoju, ku za ljubav proli moju, zapovidi izpuniti, moj Isuse plemeniti, stvari svita ne gledati, ve od grija isve predati. Mal neharnost pri velika, ne bi pomlja ta tolika, Svit pogleda, tiilo, stado nji sbditi, u grih pado. Neprijatelj jo napravi, men' fold tebe1 da rastavi. Povedo se, doli pusti, Tebe, Boe, ne izusti. Osudu u sebi dati, jere tebe ne kti zvati. Volja tila ni plakala, dostojna saim sto pakala. Sad razdiru srce drae ter za tobom gorko plae: bretz pristanka jadno cvili, jer s' od tebe 2 sada d i i . nesrio privelika, more 1' biti tome lika? Tavni paka, njeg puina, teka muka i gorina, gdi za malo nasladenje kupi sebi osuen je! Nesrian e svaki biti, koji bude nji sliditi. Prem djava je holostivi, ti si, Boe, milostivi: vrag nametnu na me uze, ti -pogledaj moje suze. Srce moje vele kuca, rad ljubavi tvoje puca. Oe dragi, dobrostivi, budi meni milostivi: pokaranja daj mi svaka, m ne daj mi piot u paka. Mandalini, Petru prosti, daj mi vidit te radosti.

25

30

35

40

45

50

55

60
1 2

otebe. otebe.

88

65

Isuse moj propeti, grih neisti, vrag prokleti, a nji slabost moja slidi, tebe Boga ja uvridi! Upisan sam za gnsmika. mal te Boga me zanika. Svemogui sami stvoru, primi mene n (pokoru: od sviju se gr i ja kajem, tebi moju duu dajem. Snagu stav'u to god veu, ve uvridit nigda ne u. Oh, Divice milostiva, Majko draga, dobrostiva, zarad muka i alosti, i ke ima pak radosti, zdru'ti si sinka ktila, ti ne gledaj moja dila, ve od srca mog uganje, koji cvilim sada za nje. Ja s' utei nejmam kome milosru nego tvome. Samo iedna tvoja zdraka , isprositi more svaka.. Svak' u srcu svom odlui, pak se Bogu pr:porui, unapridak nigda vie, dok u tebi dua die, nigda Boga uvriditi, ako e ga ti viditi. Velike su njega vlasti, uivae svake slasti, koje svrhe ne imadu, mali, veli neka znadu. Budi, Boe, vazda slavan, ini, da je svak' pripravan. Otvor: nam rajske dvore, da te falit svaki more. Ti, Isuse, daj pomoi, da s' branimo dan i noi: tila, svita a i vraga ne sliditi od nji traga. Sveto Trojstvo, Bog jedini, due sebi ujedimi!

70

75

80

85

90

95

100

OD DOSTOJANSTVA KRALJESTVA NEBESKOGA SVETI AGUSTIN.

Istinito i temeljito dri i nita ne sumi, da ne samo svi kolici Turci, ifuti, nevirnici, mali joter svi kolici odmetnici svete vire, polovirnici, zaodnici, luterani, kalvini i ostali odpadnici svete vire i zakona Isukrstova, koji sadanji ivot dospiju izvan svete crkve rimske, katoliamske i apostolske, svi kolici idu u muke vikovnje vragu paklenome. Istinito i temeljito ima drati i nita ne suimiti: koji mu drago godi biti odmetnik, plovirac, iimatik, premda je kriten u ime Oca i I Silna i Dua Svetoga, nije u skuptini i pod1 krilom svete majke crkve rimske, katolianske i apostolske, kakvo mu drago dobro initi i lemozinu davati i ako' e za Iisukrsta svoju vlastitu krv proliti, to mu ne e nita valjati mi za korist spasenja due njegove niti se moe saraniti, sve zaludu biti. Istinito i temeljito ima drati i nita ne suimiti: svaki ovik, koji jedinstvo i skuptine ne dri svete maijke orlkve rimske, katolianske i apostolske, ni krtenje ni post ni lemozina, ako e i velika biti, ni smrt za ime Isukrstovo primljena korist mu ne more biti z spasenje due nje gove, kad u njemu ova ima, odmetnutje, polovirnost i opaina slidi, koja vodi na smrt i osudu vikovnju. Istinito i temeljito- ima drati i nita ne umici, da ni svi, koji su u crkvi kaitolianskoj krteni, i kako rekq, da ni oni ne e svi primki ivot vinji, (nego oni, kojii e zapovid krtenja obsluivati i pravedno iiviti, to jest koji, se budu uzdrati od pouda tiilesni, paziti se I'zloa, opaina, od zli dila protiviti Bogu i dui, ' -ovi e spasenje vikovnje imati i nasladenje nebesko uivati. Ako li 1 ne budu iviti, istinito dio kraljestva nebeskoga ne e imati, kakonoti ni ozgor spomenuti odmetnici, polovirnici, Grci, i ostala, kako gori treko. Do istine, tako ne e ni katolici zli, opaki i nepravedni posiidcVanja imati u kraljestvu nebeskome. Riani alki rkai obiaju rei, da su starovirci, daklen bi bili ifuti, to istina nije, nego se imaju zvati starokalendarci, odmetnici i polo virnici, odpala grana od svoga cabla. Reko, da se nitko1 ne more saraniti izvan spomenute crkve kakonoti u vrime potopa izvan korablje Noeve &c. Crkvu svetu rimsku, katoliansku i apostolsku tko ne dri z svoju majiku, ne dri ni Boga z svoga oca. Qui non tenet Romanam ecclesiam matrem, neque tenet Deum patrem.
OD ENE, KAKVE SU NARAVI I KAKO SE OD NIT VALJA UKLONJATI I BI2ATI Dl MU DRAGO BITI\

Zvonim trubljom svega glasa elee, da se svaki spasa. Ukloni se, 6 oviie, ovta na te 2 Pismo vie,
1
2

Akoilli.
Odanate.

OO

nemoj 1 eni na pult sitati ni prijatelj nje se zvati. ena dirugi vrag je u tilu, koji vodi p o zlu dilu. ,

Od koristi svake teta, a oviku pamet smeta; ' uzrok, da se srce tine, rad nje tuatn ovik gine. Vele znana, duge nose za privarit lipo kose,2 15 mal pameti jesu kratke, prem ako isu nii slatke. io Lip je pogled, a zla dila, tila b', da je svakom mila. Bit ne more za do voljna, malo dobru jest povoljna; idovita zmija kako," obratit je nije lako. Da bi svitom te vladale, ke bi glave tad padale! Uzrok od zla svega bile, jo i mudre iprivarie. Knjige tiijte, ne sumite, tere dobro razumi te. Zato molim sa svom moi, enom, brate, ti ne opi: veseo e vazda biti, a Bogu e ugoditi.

20

25

30

Bi' od ene ka od zmije, na kom mistu godi gdi je. 3 5 Sami Bog, zna, ' umiru. Vi potene, stojt' u miru! Ovo samo ja nareko, od inji svega ne izreko. Istina je, reko malo, 40 ma u rei pak ostalo.

RAZDILJENJE DUE DOBRE [OD] TILA POKORNOGA.Posluajte, .due mile, dva ljubljena kad se dile, ovo nije da }' u sanku dua tila na rastanku: Pratelju, jao, mili, ier s' od mene sada dili? Kako jadno za n : om cii, nevesele ke su trici! Nuto jadno kako plae, tugovati more 1' jae2: Jao, tvrdi moj temelju,' veliki (Prijatelju, Bog te, duo, sa mnom stavi, jere mene sad ostavi? Prijateljstvo gdf ie vee, duu til da nadmee? Sve te, duo mo'a, slavi, a ti mene sad ostavi! Vidim ja as od rastanka, gd: se, duo., ci:lis vanka. Naskoi mi mnosa tuga, gdi izgubi3 tebe druga. To je, duo. brez milosti, sada osta brez radosti. ' Evo panu, sad s' obori, nut me malo razgovori. V d'. tuno stanje mo : e, kakve jesu misli tvoje? Usta biiu men' medena, sad su gorka i ledena. Lipi pogled koji bie, sad mi obe oslipie. Hitre koje biju noge, obaoe zemlje mnoge. Tuni mom razgovori, vas se zemlji sad obori! Ljubav, duo, ku ti nosim, sad te eljno vele prosim. vidim, da se d:,li, jere za mnom ti ne cvili? 133

IO

15

20

25

30

3j

134

.
1

40

Razdiglijegnia dujce dobre Tila pokornoga. U Grabovvu pregledu sadr aja knjige (str. 523) taj natpis glasi: Razdiglegne dobre Dujce od Tila pokornoga. 2 jade. ' 3 hizgdbi. 92

Ali protiv ima koja? T o su mnoga uda tvoja. Ali znade ti do sto koje drugo bolje misto? Dua tilu. 45 N a em tuno jesi stalo, brez mene si sad ostalo. A sad u ti rei isto: u bolje u poi misto. N e imamo vee vrline, drugo nita ne kori me. J a otido, a ti osta: ovo tebi budi dosta. Tih dui.

50

55

Obazdri se malo amo ter mi reci ovo samo: to mi, draga, posv doi, to sad vide tvoje oi.

U komu si ti poznaovu, kakvu li e biti stanju? ' Ima straha koj godi, 60 to 1 u pamet teb' dohodi? * Dua tilu. Vidim sada napast vraju, z drugu stranu pomo Boju: privariti vrag nastoji, mal aneo evo stoji. 65 Vidim rajske dvore gori, od veselja sva -zgori, ter ne vidim as ni hipa, da ostavim teb_ kipa. ' 70 Tilo dui. Draga moja, "os ne teci, ve mi prija malo reci, ovo mani ti ne krati, tko te, duo, gori prati.

75

I ovo me ini znati, oe svrhu kad imati naslaenja toga stanka, na as ovi od rastanka.

Dua

tilu.

80

'Uipitanje udo tvoje. Sada vide oi moje, skup anela mnogo sveti da na nebo sa mnom leti. T o je milost, ki me stvori, da uivam njime gori: raj nebeski, njega dika, uivanja jesu vika. Tilo dui. 136

85

Draga, budi dobre volje ter mi kai to jo bolje. Naslaenja toga raja, imade li tome kraja? Ti sad gleda, ja oslipi, jao drue moj priliipi! Jue smo se sastanuli, a danas se rastanuli. Dua tilu.

90

95

Za iskazat rajske dvore nitko izre to ne more naslaen'a, njega slasti, nitko nejma te oblasti. Kano kaplje jedne rike koje stvari jes' gorike! Sada podo poivati, drugo nemoj zazivati. Tilo dui. Razumei tako voe kako1 tilo ostat hoe? Mene, draga, ne ostavi, ve me tute sobom stavi.

100

i5

Ti kriposti ima jae, drago tvoje da ne plae, da veselo tu stojimo, ve se vraga ne bojimo. Dua tilu.

137

110

Nigda toga ne govori, ti ne more doi gori.

N e mo poi, duh nijesi, ve sastavno zemlje jesi. U zemlju se sad povrati, ne dri me ve ni brati. Drugo vie ne izusti, vee mene gori pusti. Tilo dui. Malo postoj ter ne iti! to od mene tuna biti, kako tilo stati hoe, kad ni due biti moe? T o mi reci, moj pokoju, u kom stanju tola stoju. Evo sada doo smrti, sve alosti ja uprti. Dua tilu. 125 Od zemlje si t i sastavno, u nju bi e i postav no, . na teb' kamen komad ploe, nek te pod njom crvi toe. N e ' u tebi biti krvi, izie te svega crvi, prosue se tvoje kosti. Ovo budi teb' zadosti. Tilo dui. Oke slipe kako plau jao, tuno, to sad zau! emer moje srce strue. N u t mi reci, virni drue, hoemo se vidit igda, duo moja, ali nigda. Jao, asa udna, tvrda, evo doe mrca grda! Dua tilu. . Posli'neg' se rastanemo, eli, da se sastanemo. Svrha svita ima biti, Svemogui bude ktiti.

115

120

130

135

140

145

Boja trublja zatrubiti, mrtvi e se svi zbuditi, sudit ima zle i svete: tad emo se stat 1 opete. Tilo dusi. 139

IJO

Kako ta stvaor more stati, razpadnuto til' ustati? Hoemo li kako prija sastanut se s tobom i ja? To je meni muno znati, vas svit tako da ' ustati, raspadnuta gdi tilesa mogu poi na nebesa. Dua tilu. Budalaste ima rii: ti se sa mnom ve ne prii. Zemlji nije znati damo,2 da poznade, ka ]' uzdano. Svemogui sami Boe uiniti svaka moe: kako prija biti emo, pribivati sve hoemo. Tilo dusi.

155

160

164

Pokle tada sva tilesa poi hoe na nebesa, zla i dobra, kako ree, uivati dan i vee, al razlika ima biti; nemoj to me zato priti. Tako t' zemlje i nebesa, neka ujem ta udesa! Dua tilu.

170

14c

175
1
2

Ne e tako tila svaka, zli imai'u u paka. Osuda e biti taka: tilio! z duom po u paka,

J at dati znano.

Q6

180

podnositi svake muke, vinji oganj i jauke, svaki muka bit zadosti, a u raju sve radosti. Tilo dusi1 Razumei ova kada, ajme, duo, ovo sada u menika srce puca, jer na vrati nito kuca.

185

Smrt pristupi sad na vrata, evo stite oko vrata. as je ovo od rastanka, tebe vidim poi vanka.

190

T n k r a t ziinu pak izdanu. Govoriti dua stanu: Fala Bogu, da s'izmakor~] zatvorena bi ja kako. /
__*-j

195

Sve sam bila n pokori, zato Bog me prima gori. Govoriti tilu poe: Po' po kamen komad ploe! U grobnicu po, dok zbudu; staemo se tad n sudu. Rok je tada svih tilesa. Pode dua na nebesa. Amen.

200

OD PILE. Izkazanje idem dati, nek se svitu bude znati, ovik tuan kud dopada roditelja kad odpada: 5 sin nesrian ko : a proe, rodteliu dokle doe, stvari koje ne prividi, zla podnese, koja vidi.

DUSCA TILU. Oito ima biti: Tilo dui.

7 Grabovac-, Cvit razgovora

10

Daj mi, Boe, prosuditi, to je, reko, za vidm. U istoni strana bie, kako vidim gdi se ipise, jedan plemi i bogatac, od milosti svake otac, kome ime tipan bie; dobro svakom init ktie. Plemenite dobre krvi u ti strana bie prvi, njeg dobrota svud bi znana, poznajui kako bana. Imadae zarunicu po imenu Ivaniu. Od liipote bi danica ta reena Ivania.

15

20

25

Te milosti i dobrote svake due njojzi krote, za vidki nje Jiipositi, udno udo i liiposti. Naslaenje svak imae, tu lipotu kad gledae. Lijep porod njom imade, mal skrovita koji znade, ti vrimenu ne doprie, ve malani jo pomrie. alosti, mili Boe, iskazati tko to moe! Tuna oca, jadne majke, mal ne ali ti nejake! Toj alosti nije kraja, lupei su mali raja. Take tuge nisu bile, ma jim osta sinak Pile. T o razgovor njima bie, zafaliti Bogu ktie.

30

35

143

40

45

Dragu svoju jabuicu sve draju za ruicu. Majka sinkom u komori stoji, tuga da j ' ne mori.

Q8

50

Jer se vee druge Nauku - ga jer ga ona

njime veseljae, ne aljae. sve ueae, dobro znae:

55

kako tima devot biti, Oca Boga sve moliti. ". Pameti mu raj otvori, njemu sve govori i u svome srcu rani Gospu Divu, da ga brani: To neka su tvoje moi, -; svagda e ti dat pomoi pak kako se klan jat ima i potenje nosit svima, kad z gospodom 1 sinko stoji, kako 1* godi kom pristoji,

60

65

Posluiti i dvoriti, tog ueae govoriti. I gosposke lipe stvari, to injae kako stari i bogatu i ubogu, mal najvee dragu Bogu. Dit budu jo nijako 2 te primae svaka jako. Dragu majku sve celiva, neka suze ne proliva. Sva dobrota u njem cvae, jabuico draga zvae. T a k o niko vrime proe, na dvanajest lita doe. T u kripostii i dobrote ne bijae Hpe od te.3 udno udo to izlazi, svud od njega glas prolazi; to stvorenje udno bie, svak' vidici mjega Iktie..

70

75

80

KadV zgojipodom. * ni jako. U C v i t u str. 232 i 260. izd. g. 1747. * otte.

razgovora

ima rije ni jak

85

Prolaza ju bili danci, to veselja biju tanci. njim se majka razgovara, svoje oko na nj obara. T o veselje majci bie, ui knjigu i da pie. Od reeni nut odstupi, jednom jesen kad pristupi.

90

Posluajte, to e biti! Jednom Stipe1 stade piti, 95 sta gospoja govoriti: Bud' mi milost otvoriti! Da, moj Stipe gospodine, doe dite na godine. Izajdimo malo vanka, da stojimo koja danka, gdi su dobra izvan grada, due Pile nae rada. Naa dobra tam naseli, nek se dite proveseli. 105 T o po volji Sti/pi bie, ugoditi njojzi ktie, ter na konje i koije sluge alje napriije. U to mistio kad doprie, lipe stvari sve odkrie. U ti misti koji stoju gledat Pilu i gospoju: malo, velo sve gledae, nagledat se ne mogae. Svak' se udi toi lipoti, ponienstvu i dobroti. Tu veselo on: stoju u jednome ka pokoju: tu gospoda i gospoje za uivat te pokoje. Izlaaju izvan grada njim veselo stati rada. Od veselja tu su vica, na trpezi lipa pia.
1

100

110

115

120

Stipom.

125

T u su tanci i veselja, nejma spomen neveselja, tu se igra, vino pije, ivina se svaka bije. Pustimo jih vino piti, ve gledajmo, to e biti: budu tute ti plemii spravljaju se1 u lov ii. T u su konji orloviti. 2 Odi s naimi lov loviti, stase J?ili govoriti, svi mi emo teb' dvoriti. Veseo e mnogo biti, kad ivine ti v:d:ti, budui se s rti klati, ter ivinu kad hrt lati. Kad li dite zau za to, tad poleti milo zlato ocu svome i materi umiljeno prosi 3 ter ji.

130

13-

140

145

Otac dobre volje bise, mati pristat tom ne ktie, jere tuna sve predae," kad ga s okom ne gledae. T a k o ne da njemu poi. N u t na to e ovo doi! Dite majci zborit stade, na kolina prid njom pade:

150 *

Nemoj, majko, tugu piti, sam po gori ne u biti. 155 \ T i na srcu nejmaj tube, vidi sa mnom koje drube! Od oblasti glas izusti ter me njima, draga, pusti. J a se idem malo proi, veeras u tebi doi.

160
Sprauglijuje. * horlouiti. * pro J* it.
1

Ugoditi dragu ktise, dopustila njemu bie, da izpunii svoju elju: Poi, duo draga, velju. 165 Tu naredbu dade slugani: Ja ostajem sve u tugam. Sluge moje, dobro znajte, iza Pile ne ostajte. Kad po gori lov lovite, nigdi sama ostavite. Kad u crnu goru bie, po njoj vazdan lov lovie. N a d goricu sunce pade, okrenue dvoru tade. Tud izleti jelin plavi za njim hrti kako lavi. ,.

; -

,, ,

170

175

148

Ter po gori njega viju, za njim, da g* ubiju. Potekoe simo tamo, 180 neg ve Pile osta samo. Odletie Pile sluge, konj zanese njeg u luge. Mrak se na nje tad natmae, a jelin se njim omae. 185 Kad iz gore izajdoe, nigdi Pile ne naidoe. T u svitlosti nije bile, da p o gori trau Pe. U gora konjic mu T o videi napunjene je on zabasa, se ne napasa. dvije sluge, emer-tuge:
:

', '-

190

^1

195

to e init tuna mati, glase bude kad imati, to alostan otac vee! Svist s' povratit njima ne e Takog plaa ne e biti, nas e oba pogubiti. Tu ne valja da leimo, ve daleko da biimo. -' \; '

zoo
102

Nevesela sva gospoda, svaki se je tugi poda, ter ne znaju naprid poi: Kad budemo dvoru doi, 20 j ter ne vidi majka zlato, to imamo rei na to, kad se tuni glasi dile, da u gori osta Pile? Tu gospoja stae cika, na nas bie teka vika. Prija neg se1 glasi dile, ujmo, to e bit od Pile. Dite ludo i nejako plae, cvili svakojako: mirak, pustinja, crna gora, ni od kuda razgovora. S konjem ne zna vladat dite, nije muke, kad siite: konj p o sebi svuda bodi, tud prolazi, kud nahodi. Kroz umu ga konjic nosi, gora svitu njem raznosi, oko njeg se2 grane viju ter alosno dite biju. 225 Bilo lice, ruke deru, grozne suze sve ga3 peru: stoji cika, krv zaliva, suze, krvca tu proliva. Po gori ga stoji cika, je 1' kad bila taka slika! Ajme, majko, ijia s' dilia*, u za as me ti rodila! Da ti vidi tuge moje, puklo b' u teb' srce tvoje; zlo podnosit iz nejaka kripost, majko, nije jaka.

149

210

215

220

230

150

235
1
3

nekje

Akognegje. * J*uega. * dla.

240

Po gorici dite cvili, u za as se1 u lov dili. Evo lovak to ulovi, tilo z gorom razpolovi. S konjem vladat ne umije, tuan ne zna kamo, gdi je. Konj ga nosi mora strane po ditetu ljute rane,

245

pun alosti i bolesti, kako e ga konj navesti. Gustu umu njeg nanese, grana s konja njeg ponese. crnoj zemlji doli oade, a za konja ve ne znade. Tad ostade izvam svisti: Ajme, ree, zvir izisti! Tu na pamet njemu doe, kad ga majka uit pode: Pile, duo draga moja, u vik nek je spomen tvoja: nigda Boga ne ostavi, u svako ga vrime slavi; Gospu dragu zovi mati, svagdi e ri pomo dati. I molitve, koje ui, on se Bogu priporui Svega srca tu uzdanu, uz cajbjp se penjat stanu.

250

255

260

265

N a sve strane tu pogleda, vatru jednu on ugleda gdi po moru lovci love; mlide stado tere zove. Kad nikakve ne u glase, tad niiz cablo on spttza se ter kroz goru tamo ide: da je blizu, tuan mlide. Kroz drae se guste vere, a groznim se suzam pere, osuenik kako plae, a deru ga otre drae.

270

275
1

Uzacafe.

IO_l

280

ovik niki tud izajde, cvilei ga rijjbejia/d?, gdi potezat ide mrie, ter ga sebi zove blie: Al si ovik ali blaa, tko t' oditi tud ukaza? Ova doba to s' ud-esa, zaklinjem te od nebesa!

285

Odgovori: Duh ni jesam, po nesrii ovdi jesam. Kada blie njem pr stade, na znanje mu svaka dade. Molei ga prid njim klee i ove mu rii ree: Tako t' onog, stvori ki te, majci tunoj povrat' dite! Razumei ovik tade govoriti n : emu stade: Noces, duo, oko zore poveu te ja u dvore. Znam, dar imat dobar da u, obeselit tute sva u. Stoj veselo a ne plai, kolik' da si u polai. Pak na pamet tu mu doe, pristavati misli pode, a misa mu ovo dava, da pristala bie nava

290

295

300

305

u nisu ve tud

jedinome portu bliza; mista ni paiza, daleki kral : evina nosei trgovina,

310

pak se rano dilit ima. Daj da prodam niega tima, priko mora ovi leti! to mu bie na pameti. N : ?da ne e za njeg znati mi viditi 1 njega mati.

}i$

Za nj uspitam blago koje, imati u, bie moje. T o mislei s njim govori: Nemoj da te toga mori, nemoi, duo, plakat vee - ' oko njega lipo mee. Odi sa mnom u brod spati, dok se bude zora znati U tu navu njime doe, pogaati dite pode. 153

320

325

Tim trgovcem mio bie, dae blago, koje ktie. Obeseli te trgovce, on potegnu sebi novce. Zato drago ne e znati, jao tunoj tvojoj mati! Ode dite priko mora, osta majci tad umora. Pustimo ga putovati, ve gledajmo tugovati majke tuge vele dosti, rastavi se od radosti. Posluaj me, nita ne daj, nego samo ova gledaj: uti oe udne stvari, to ne ue tvoji stari. Stvar na svitu nije bila ni taka se dogodila. Kad se u lov Pile dill, majka gorko vele cvili.

330

335

340

345

N a srcu je njojzi grba, odkud granut sunce arko? Dite svoje pogledae, a u srcu sve predae. Svaki as joj ura bie, vidit svoje zlato ktie. N ponistri vazdan stase, pogledati sve uzstae.

154

350

355

Njoj je 1 srce sve od leda, ugledati zlato jeda. Kad za goru sunce pade ter ne vidi drago kaide, sve kriposti u njoj pae, mirise joj tute dae. Sve gospoje njoj su dole, razgovarat nju su pole. Mali nije to mogue, jer je srce umirue; ne zna svoga ve imena, stoji kako i kamena.

360

365

Nika doba kad od noi ter gospoda budu doi, kad razumi tune glase, stade gulit svoje vlase. Da u gori drago osta, tu emera njojizi dosta: razumivi rii kade, kako mrtva zemlji pade. Oh, estoka toga maa, uini se dosta plaa! Kad alostan otac zau, gdi gosooje doli plau, Pile dragi ost' u gori, kolik' da ga smrt umori. Tu gospoda i gospoje skupa tune glase goje. T u su plai, tu su cike, od alosti svake vike; tu lc mnogo urnebesa, da se uje' do nebesa.

370

375

380

385

Nikog nije da govori te alosne razgovori. Kad se Stipi svist povrati, on se Bogu vas obrati. N a pomo ga stade zvati: Je li iva, >ree, mati? Sluge njemu dotekoe: Mi ne znamo to rekoe.

390

395

Njoj miris-e posla dati, da s' osvistii tuna mati. Jadan otac neveseli sluge alje svud po seli: Ljude kup'te svuda sada, prij.e zore bude kada, nek po gori Pilu trae. Ko mi dobre glase kae, dau dare lipe mnoge. Tad se skoi sve na noge ter po gori svuda hode, mali Pilu ne nahode.

400

405

Po svoj gori oni krile ter naidoe, kud su strile z Pilom se prosipale, na zemljicu s konja pale. Pak na jednu tako krapu 1 tu najdoe Pile kapu. Postupile jo prida se, gdi zelenu travu pase dobra konja tu najdoe pak sve gore obajdoe. Ni po jedne kada pute ne mogoe nai tute, tada dvoru ii stase i na znanje svaka dae. Te alosti nije vee, izkazati nitko ne e ve srdace, koje pati, tuna oca, jadne mati. Toi alosti nije lika, cviliti e tako vika.

410

415

420

425

Danak', noi ta ne lei nit blaguje niti tei, ona nigda ne pristaje, vee na pla sve dni ustaje:

1 krapu. Isp. u Dellabelle i Stullija (a tako i da prosjelina u kru.

108

430

Jao, Pile, duo moja, tuna li t' je majka tvoja, jao, lipo dozivanje, mog srdaca uivanje! Lipi pogled i ruice, moja lipa jabuice, drago moje celivanje, suza sada oblivanje! Jao, zlato, kamo, gdi si, oko grla koje visi? Gdi si, Pile, duo moja? Sad umire majka tvoja. Viditi te draga ne e. Ajme, duo, to u vee? Oh, moj lipi razgovoru, to mi nisi sad u dvoru!

435

440

445

Duo moja, to s' uini: al u morskoj jes' puini, gdi od tebe nije traga, al to da bie vraga? Od srdaca mog korenu, kamo, kuda sad s'okrenu? Jao, duo moja Pile, al odnie tebe vile, ali vi jar teb' odnese, na daleko da ponese, al u sinje more stavi, al razdrie tebe lavi, mrki' vuci ali risi? Jao, duo, kamo, gdi si? Sad ostanu kao drvce, usanu mi mO'je srce. Oh, alosna moga stana svi koliki bie dana: men' pod nebom nije druge, da podnosi ove tuge.

450

455

460

465

Sve sam sinke pokopala pak brez tebe sad ostala, plemenite moje krvce, sad u meni puca srce.

470

dlaci mi ivot visi. Zlato moje, kamo, gdi si? Duo moja, kud1 $' okrenu, srdace mi izkorenu? Sve alosti meni zvee, na zlo li mi doe vee! Imao bi mnogo rei, ma je tfiba men' poteci. Ostavicu, neka cvili; ve* kako se Pile dill, svak' sluati sada more, kako prie sinje more, Priko mora nava poe, u poznanje dite doe, priko svita da se dili; zna, kako mu majka cvili.

475

480

485

Stade cvilit i plakati, svakojako jaukati; gorko tuan on uzdie, jedva duhom da izdie: Jao otac, tuna mati, da je vami sada znati, moja majko draga, mila, sve bi blago dati 1 ktila, gdi se tuan sad nahodim i alosti ke provodim. Ti trgovci Pilu tie, a on gorko sve uzdie.

490

495

J4ut ne cvili, ditiu, dobar tebi ja biti u. Imati e sriu bolju, 00 ti na moju ini volju. Ti e s naimi pribivati sva veselo uivati: tuge srca sve obali paka s nami Boga fali. 505 Dite svoje srce srui pak se Bogu priporui: Gospodine, tvoje moi svagdi more dat pomoi.

dala.

lio

510

Pomo mores svagdi dati: in' da vidim dragu mati. Paka Pile sklopi ruke: Isukrste, tvoje muke, koju podni za grimka, uli;' ovog ti patnika, obrat' obraz tvoj veseli ter me s majkom obeselii.1 Sa svim srcem jo uzdanu pak Divicu vap:t stanu: Gospe draga od milosti, rad veselja i alosti, koju, draga, imala si, odkad majka zvata 2 da si, nut se menT sad obrati, mojoj ma'oi men' povrati. 160

515

520

525

Ovi morem putujui, a sve dite tugujui, lipo vrime imadoe; blizu mista kad dojdoe, vihar nagal protiv doe, nava natrag tada pode. Zavali se sinje more, tko vladati njime more! Navalie svud valovi, da se nava razpolovi: od svud navu ti kucaju, a konopi svi pucaju. T u godina teka liva, svi vapi ju: Gospe Diva, pogibli je nas arani i potopa sad obrani! Pak ditia molit stase, lipe rii njemu dae: Nuder, dragi, klekni doli ter se Bogu ti pomoli, 161

530

535

540

* ob.
2

zuati.
n i

545

nek nam pomo da na moru, vodiemo tebe dvoru. Evo zavit svi inimo, da t' veselje uinimo, ako s' ovog rastavimo, da te s majkom sastav-mo. Tada dite doli klee, molitvice svoje ree.

550

Molitvica njeg pristupi, vnme zlo se tad rastupi. 555 Svi ostae u veselju ' po molitvi malog, velju. Ti trgovci ki tu biju, ovako je ime sv:ju: Pave, Jure, Toma treie, tko veselje eli vee. Tu medu se oni rie, od ditia svaka krie: Uinit: to imamo, putovati kuda, kamo? 565 Uini se vrime lipo, malo - bie shpo. Pave stade tad zboriti, drubi svo : oj govoriti. Izpun ti zavit valja, misa biti nejma dalja. Jure tome ne pristade, govorit neg ve stade: D!te timam 1 kako dvize, tko e nami oinit spize? Odgovori na to Toma: Mi hodimo sada doma. Zatim vrime imaemo, dite majoi Dridaemo. Putovati doma stase, u to m sto kad pristae. Tu vladaoc jedan bie, izkazan'e kako pie; vid^ jflite tako lipo za njeg daje blago slipo.
1

560

162

570

575

580

Jtimam. Grabovac pie takoer Pctimati.

112

585

Tute bie mnogi novci, za ni primie ti trgovci. U tom dvoru dite stoji i lipo se izpokoji. N u t se malo povratimo, izkazati ne kratimo, neka znaju sva naroda: Pilu tuna koji proda, jere jesu od potribe, jednom poe lovit r be. Stranu ribu on utee, stade gori da potee, a ona se natrag tre ter u more njega vre, neka more n ; eg razoini. Od trgovac, to s' u&ni? Ti trgovci kada znae, nkrcavat navu stase, da njiovo vrime bie, putovati opet ktie,

590

595

600

605

lipi stvari iznovina, svakojaki trgovina, da po sv-tu oni hode. N u t gledajte ove zgode! Istom nava kada poe, tad na Pavu bolest doe. Poe Jure, njime Toma, od svojega tada doma. Kada bie nasrid mora, Pave bolan kod svog dvora, na nj se vrime kruto spravi, zatim Pave pak ozdravi. Sa svime se potopie, ki u navi tute bie. N e bi Pave n : im u dilu. Sad hodimo maci . On u dvoru dobro stase, plemenito svaka znae. Pun dobrote P'le bie, ta ga plemi dobro ktie.

610

615

620

Grabovac: Cvit razgovora -

625

Svake knjige njega ui, kipe, stvari da dokui. Tu mu lipo ime diju, u ruci mu 1 svaka biju. Glas od njega svud izhodi, to viditi svak' dohodi. Lipe stvari svake znae pak zboriti, kad s' klanjae. Lipo Pile 2 pogled bie, ne more se rei vise: ljubeznivo lipo dite, kad govori, da vidite. Ostaviu, neka zbori, tog plemia lipo dvori. Posluajte ova sada: tu dojdoe iz zapada 3 bogati su ti trgovci kupovati robu s novci. Tako oe nj'ma sria, razumie sva ditia.

630

635

640

6*45

Kad u svoja mista bie, to izkazat svakom ktie od ditia mnoge stvari; ne miislie privari. Krab', kraljica toga mista, razumei svaka ista, sluajui kralj uzdanu, a kraljici srce planu. Kad je bilo drugu vee, tu kraljica kralju ree: Nae blago ne gledajmo, ve u ruke njeg imajmo. Razgovor e privelika naoj kerci, nami dika. Kralj kraljici odgovori: Ja to ou da se stvori.

650

655

660
1 2 3

Urucimu. Lipo lipe. izapada.

Pak je zove: Kamo, gdi ste? Evo nama piem liste. elju nosim ku d-tiu, ja prijatelj tebi biu. 66$ Druge ne u ja poruke, u moje ga ou ruke. Uzmi blago godi koje, ou, dite da je moje. Neprijatelj biu tebi, dite ou uzet sebi. ako mi ga ti ne dade, neka dobro svaka znade.

670

Reko, z blagom i ljubavi, il biemo u grabavi. 675 Nek ljubavi s nami podu: 1 kako tamo listi dou, ini mi ga uputiti, svako u ti dobro ktiti. Kada plemi ima listi, tad ostade izvan svisti. T u je tuge i alosti, i emera bi zadosti u tom dvoru i po gradu: To ne mogu da ukradu. 6S $ Lanje mi je tugu piti nego njime bojak biti. Raztavi se mog temelja, ma u stei prijatelja. Pilu lipo tu opravi, sto je lipe sve napravi. Kralju p'-e listi vee, da za nj 1 blago drugo ne e: Ve prijatelj meni budi, u potribi ne zabudi. Oto ti ga na dar dajem, uvik s tugom ja ostajem. N a srcu mi osta rana, bie blago u ti strana. Kralju listi pritekoe: Oto diti! njem rekoe. ibb

680

690

695

700

Dazarn.

Kad dojdoe kral'ui glasi, digoe se na njem vlasi. Tu veselje bi veliko, kad li doe, jo toliko. 705 Z veselje svak' znadie, cer najvee imadie. Prem najvee da imade, znat nikome to ne dade. Kralj, kraljica i ki mala (drugo edo ni imala) na ponistri sve gledaju, jeda Pilu ugledaju. Nije pero da izpie, kako srce u nji bie: izkazati vam ne vidu, kako sristi Pilu idu. Kad li Pile dvoru doe, sve nagrnu, njemu poe. Divi ci ni em izleti, zagrlivi njim poleti. Za b'lu ga ruku uze, od veselja proli suze. U bile ga vodi dvore, izkazati to s' ne more. 725 A nareen vas dvor b : e, kralj veselje svako ktie; tom veselju nije kra'V, koliko su vea raja 2 ! Kad ditia kralj izvidi, to u od njeg, vee vidi: lipi pogled n'eg veseli, alostan se obeseli. Aneoski pogled bie, mudrost od te to bi v-e, plemenita tog narka. draju ga sve n ruka.

710

715

720

730

735

740

in jaju ga1 gospodara prikazuju svaka dara. Sve b' divojka uza nj stala, iza njega ne b' ostala. N e mogae biti iva, kad ga okom ne uiva: rastavljaju s_amo sanci, oni biju ka blizanci.

168

745

Tila b' sobom sve imati, tom s' veseli otac, mati; tu veselje imadaju, ka je2 ljubav, sva znaaju. Pile n : ome sve govori, nebeski si3 raj otvori; strahu Boiem nju naui, da se svitom ve ne mui. Gospu dragu vazda zvati, sto naui njega mati. Stvari svita sve odvre, u ruke se Boje vre. Radi Gospe sva ostavi, da je u vik lanje slavi. Drugo sada ne govor:, nju domalo smrt umori. Tui otac, cvili mati, alost Pile tko e znati! Izre nitko to ne more, kako cvile, to 1' govore.

750

755

760

765

alosti su privel'ke, tko e rei sve kolike! Pustimo je ukopati, ne izkaza, to tko pati. T u te emer, tugu piti. v Unaoridak to e b ti? Kralj kraljici stade riti, njom potajno govoriti:

169

770

1 Cignaijuga. Grabovac pie za redovno 9, no kod velikih slove obino je isputena sedija. 2 kaija. * Nebeakijfm.

117

775

Ne imamo srca roda, sad ostasmo brez poroda. Izgubismo drago nae, jao, razum ka imae! Sad nejmamo ceri, sina, ostanusmo kako stina. Jadna, ovo ti ne znae, kom ' osta.ti blago nae. Ve z sina uzmi Pilu, drugi nije da u diiu. Kako kralju rii ree, a kraljica tom priklee,

780

785

ter se vele obeseli, kolda rodi sina, veli. Utvrdi se, ne prominu, kolik' da joj tuga minu. P l e dragi, na veseli, nam srdace obeseli! Kad na ruku oni bie, lipo Pili tad napie: Zdrav, Filipe, novi sinu! Sad veselje nam obsinu. Uzmi, duo, au piti, sad sin oe ti na biti. Sve to blago nae ka je, ostavljamo, tvoje da je. Kako Pile to razumi, pristadoe tome sumi: Kako ta stvar more biti, da u ovu au piti? Imam oca, dragu mati, da bi tuni mogli znati! 170

790

795

800

805

Ka bi alost bila vea, da okrenem njima plea? Ka bi blago oni dali, men' vid:ti, za me znali! sebi sta mislei, uzimae svoji plei: uzdrhta se, suze proli, na' kolina pade doli.

810

irS

815

Kako dite doli klee, ove rii njima ree: Oh, ti kralju, svitla kruno, u tebi je dobra puno, da m' hoete i ehte i za sina men' velite, mal molim te kako Boga, klanjam ti se radi toga. Neg ve uzmi men' za slug tu mi digni srca tugu, il za roba da sam tvoga, ne za sina, kralju, svoga.

820

825

Jedva u men' dua kuca, a sve moje srce puca, dok oinstvo vidim moje, prigni na me milost' svoje. Kralj, krab'ica kada zau, to je udo, kako plau; ostanue izvan svisti, nije drugo piti, isti: Jao tuan, sinu novi, nami rane sve ponovi: Pile duo, to uini, ljubav tvoja nas razini! Gdi e, sinko, bolni sr^u? Ovo za te sad umriu. Joter Pili slade riti, kako ta stvar 1 more biti: Kakve jesu tvo'e sumi? Jere prija ja razumi, da ti nejmat oca, mati, da tam' doe, tko e znati!

830

835

840

845

Tih na svitu malo bie, da imaju take srie. Mogli bi se zvati vrli, ' ove stvari ve zagrli.

850

Tako Pile vee puta klanjae se, ljubi skuta molei ga, da ga pusti, a kralj jednom to izusti. Zaludu je, da se kaje, r kraljeva valja da je. Mal kraljica gorko cii, tako e joj sve bit rii. On ga pusti, blagosovi, kad ne more da" ulovi. *" "* istoku se tad povrati, nitko ne kti da ga prati. N'ti uze blago koje, roditelje ele svoje. 2 a njim n'emu srce kipi, njem su dugi ai, hipi.

172

855

860

86$

Tu veliku elju ima, povrati se da on njima. Od veselja jedva iva, toga kralja blagosiva. Mal u dvoru kralja toga alost izre tko bi moga? Ne u rei druge rii, ostaviu, neka cii. T n b a mi je naprid tei, to od puta Pile rei: ovo svaka sad ostavi, kako s' Pile na put stavi. Kako tuan svit e proi, oe igda majci doi? O d studeni 1 v n m e bie, d r u g a Pili tu ne bie. Nikoliko ide dana pak zabasa puta vana. N a ljude se zle namiri, nut kako se uznemiri! 17

870

875

880 ,

OJtud

120

885

to bijae, njeg svukoe pak na nj staro obukoe, i uzee konja lipa, zla eovika pamet slipa. Zatim danak proe trei, dogaaj e biti vei. N a raskru jednog puta, omrznuta njem skuta, ne znadui kuda poi, upitati koga moi, jedan ovik tud' izajde, mislei ga tute najde. Prida nj pode ter je kleka. Vide, da je iz daleka, izvan puta njem ukaza, a to bie jedna staza. A put pravi to ne bie. Oh, ovie, to t' je vie, ovik neznan jest budaj^, putovati volja pala!

890

895

900

905

Podaleko s puta zajde, mal seoce jedno najde. Pripoinu tute kade, putovati opet stade. Put ga vodi priko gore, prigledat se to ne more: planine su privisoke, doi, drage priduboke. On suditi naprid eli, a ne gleda, pri moe li. Mal je pusto ter strah daje, tom se ne e da pridaje. Nasrid gore kada bie, opoiinut malo ktie, oto gore jeka stase, tu vrimena zla ustae. Stoji praska ume grana oko puta sviju strana. T u je svako ljuto zviri, po naravi svojoj sviri.

910

915

920

925

Tu su risi, ljuti lavi; jednomu se cablu stavi. U gorici vue vije: Ajme, ree, ve me nije! Svako zviri i medvidi Bog. uini da g' ne vidi. On se Bogu priporui, kako majka njeg naui, i Divici, dragoj mati: Svagdi mene bud5 poznati! Tu s' u njega svist povrati, opet stade putovati. Ter kroz goru leti mue, da g' ne vidi gladan vue. Kad iz gore i planine on izajde na ravnine, sunce zajde, mrak od noi, u pustinji ni pomoi. Teko vrime tu nahodi, a put ne zna kud ga vodi.

930

935

940

945

Kad zavija mrki vue, tad u njemu srce pue, ' odvijae na sve strane, nut na srcu ljute rane. Ne imade sobom druga ve srdace puno tuga; nije cabla, kamo kami, obliva se va suzami. Osta tuan izvan svisti: Evo e me vuk izisti! crnoj zemlji doli klee: Primi duu, Boe ree. Plemenita Gospe moja, kamo sada pomo tvoja! Priporui duu prvo, et5 ugleda caiblo drvo. tomu drvu on poleti, mnotvo vukov' njeg obleti. Sria njemu tu priskoi, ter n cablo on uzkoi.

950

955

960

965

korrrljavina1, skau vuci; sklopi granu on u ruci, , od stra 2 malo tu iv < je, duu Bogu sve pridaje. O d alosne tute strvi da bi pala po kap krvi, ne bi svakom kap dopala, ili kosa da b' opala. Jo se mnotvo skupi jae, sve u njemu srce plae, stra 3 prolazi tuge mnoge. Omakoe s' njemu noge, ve prifati rukom grane. O t o smrtne, tune rane: drvetu sta visei, da se pusti sve mislei. Prija neg se4 doli pusti, ove rii on izusti: Pogibliju vidi moju, daj mi, Boe, pomo-tvoju!

970

975

980

985

T e b ' se, Gospe, priporui, od sebe me ne odlui! Vele gorko tad uzdanu, prija nego doli parni. Sviti ost jedna tute sinu, a glas straan jedan minu: pobigose smamno vuci. Boe, fala tvojoj ruci! Izvan svisti doli pade, kako mrtav da ostade izvan svisti lee tako. Bog pomoi more lako. 177

990

995

1 Sckomgliauina. V. Marti, Osvetnici: kad su vuice skomlicale (VI. 9), skomlic jazavaca (II, 35). Isp. polj. skomle, skomlenie i . skomliti (cviljenje psa); crksl. skomljati (roktanje svinja); . (jecati).

2
3 4

J* trah Straha. nekfe.

"

iooo

Kad se u njeg svist povrati i srce se u nj obrati, stade Bogu fale dati i Divici, dragpj anaiti, da on kod nji milost nade pa na drvo jo uzade. Tako tuan kako pivac bi na muka kano krivac.

1005

Osta jesam vas 1 od leda pogledaju, zora jeda. Kad se dobro dan ukaza, namiri se, gdi je staza. N a jedan ga stan navede, pastir vatri njeg uvede. Kad s' pokripi, dobro zgrija, tada za put pitat prija. Ukaza mu put na selo, stade ii on veselo, Srce bie kako mrui, kasno pride jednoj kui. On n vrati tad pokuca, od leda mu srce puca. Kad mu vrata otvorie, lupeom ga potvorise: Ti za ovik, lupe 2 jesi, ne mo' rei, da nijesi. N e odi se u ta doba, teb' dovede sad udoba.

1010

ioij

1020

102 f

Ti ne lai, nemoj kriti, sjura ima jur umriti, jere malo prije dana gospodina kako bana (njega dobra tute bie) sveg ajduci porobie. Vide tuan nji odluke, sklopi cvile svoje ruke.

1030

1035

Vele gorko suze proli, na kolina pade doli: Smiluj mi se, bratac slatki, ja nijesam ovik taki.. Evo jesam smiluj mi se, zgrijat mi se nek se u me vas ledeni, brat medeni, ti ne krati, svist povrati.

1040

Ovi moljibi ne pristae, sa vezati njeg ustae. Pla ni moljba ni'e dosti: kako veu, lome kosti. 1045 Tuge nitko ne e znati, samo tilo, koje pati. Oh, nesrinik jedan veli, drag pod nebom tebi je li? Kako ive jadno tilo, al je uirurit tebi milo? Gdi su druge muke vee, a <\o iza dua ne e! Oto t' smru prirekoe, -sve kriposti poklekose. J-K-S tuan, to provodim i alosti ke naodim! Tuno vidi stanje moje, daj mi, Boe, pomo' tvoje. Gospe draga od milosti, moje vidi ti alosti: pozri moje i razdrii ove oslobodi prija i sada je tebi 1065 gorke suze uze; kako, lako. 179

1050

I0

5S

1060

1071

Nikog nejmam nego tebe, pridajem ti ovo sebe. Kad prid zoru vrime bie, eto zdvora zaupie. ~~ < Povikae nji pastiri, oni mlie, da su zviri. Stado gori to rekoe, svi tad nadvor potekoe.
I2f

1075

Svu ivinu ogainij pali, neg ve osta diti mali. To bijae jo za noi, dade Gospa, Bog pomoi. Plaui ga stade zvati i ma/lanu kazovati: Duo moja, nut s' priblii, oko mene konop rii! Tom pristade, kako ree, paka u mrak njim utee. Tuan bie u neznanje ve dolazi na skonanje.

1080

1085

Pak vebka, teka leda, Boe, pomo tvoja jeda! Tako grko on uzdanu, eto putnik jedan banu. Biju rii njeg vesela: Prid tobom je grad i sela. Izpod grada more bije, putovati tamo ti je. Ode putem, a ne zae; prve kue koje nade, lipe rii zna nositi, zgrijati se sta prositi. Tako u tom bilu dvoru primie ga u komoru; od potribi koja bie, pokripiti njega ktie. Tu se lipo izpokoji i blagpsov dade koji. Otle Pile tad uztade, putovati opet stade.

1090

1095

1100

1105

Tu se njima blagosovi. Nut dogaaj gledaj ovi: priko grada idu lako nut plemia srite kako, gdi postupi mailo ma se pak u Pilu zagleda se. Upita ga: Odkuda si? Iz daleka .vidim da si.

1110

1115

Pak miu poe govoriti: Ne bi 1' doa men' dvoriti? Ree najam dati koji, u dvoru ga izpokoji. Potriba je, drugo nije, izmueno tilo gdi je. Kad dvoriti njega stade, u srcu mu vas ostade. I u volju svima bie, jer dvoriti virno ktie: ne gledae trudbu svoju sluee njega i gospoju.

1120

1125

Alje njega sve svukoe, u skerlet ga obukoe, draju ga kako sina al jednoga gospodina. Gospodar ga dragim zvae, a gospoja milovae. U Egimptu Josip kako, i njemuka bie tako. udo bie gospodara, gdi on svaka lipo stvara. Kako dite dri svoje, udo bie to gospoje. Vee puta kti ga zvati, kakve krvi, mista, znati: Da te mogu znati ista, od koga si, koga mista. Jer se meni vele ini gledajui tvoje ini, da gosposke krvi jesi. N e mo' rei, da nijesi. 182

1130

1135

1140

1145

Nemoj t o mi, duo, kriti, tako tebi zdravu biti. Ovo ti se obeaj em i jamca ti 1 Boga dajem:

1 amzati. Val jada se ima itati: jamca ti. Ni smisao ni obliik ne doputaju, da se dovede u vezu s turskom rijei mz (gen. amza) = molitva, klanjanje.

127

iifo

il po suhu po moru odpratiu tebe dvoru. Za potenu slubu tvoju zadajem ti vinu moju. Ne u gledet blaga moga, kad te ujem, roda koga. Ve mi, dragi, isto pravi pak se brzo na put sp_*avjL Pile njemu odgovara, da se na to tvrdo vara: Odgovor ti nije prvi, ja gosposke nisam krvi, ve sin jesam ja teaka, pusti mene jo nejaka. Da bi tebi reka ista, dobro ne znam svoga mista.

1155

1160

1165

Nemoj drugo govoriti, vee pusti men' dvoriti. To istina nigda nije: ta seljanin kamo, gdi je, da gosposki more znati, ja ne mogu tog poznati! A on mu je govorio: Gospodu sam svud dvorio i po svitu svuda hodi p rii viti ter nahodi. Iz nejaka to nauci, po svitu se, reko, mui. Kad n svrsi tri godine (o ti 1 vinji Gospodine!) z gospodarom vanka pode, na pijacu njime doe, on z goisipodoim zborit stade, a trgovci niki tade meu sobom oni zbore, jezik Pile gdi govore.

1170

1175

1180

1185

Od gospode on odstupi tim trgovcem ter pristupi: Pravite mi, ree, ista, odkuda ste, koga mista.

1190

Kazaemo, pita, rada: mi iz toga jesmo grada. Dite zau ova ista, da oeva jesu mis ta. Od veselja uzdrta se, proli suze pak niza se. Rastui se vele jako, kroz pla moli svakojako: Nut kaite meni pravo, ta gospodin je li zdravo, ta gospodin i gospoja, tako vin;'eg vam pokoja! Jesu joster u ivotu? Molim vau ja dobrotu. Tada njima na um pade, kada Pile njim nestade:

1195

1200

1205

Ti sin njiov Vc nam pravi, Ja sam tuan, kada bija njim

ima b ti! nemoj kriti. neveseli, n seli,

1210

ter ot-do lov loviti, srce s tugom poloviti. U ivotu oni jesu, ma u plau u v k sve su. Provaa'u alost koju, nigda asa u- pokoju. Odkada se ti odili, majka gorko sve dni cvib. estiti bi u vik bili, da bismo im glas onili. Valja slidit s trgovina, ne moremo dat novina. Razmi se na te rii, kako zmiia ljuto i, , oddanuti da ne moe, ...-, ve se tuam prinemoe. 185

1215

1220

1225

Od alosti pak se malo Tu.te moli te Dajte meni

skube vlase stupi na se. trgovce: mnoge novce,

129

9 Grabovacj Cvit razgovora

1230

s kojim mogu doma poi. Daj mi, Boe, zdravo doi! Od ipotribe blaigo je, na zaipovid tvoju to je. Uzmi, duo, ka t' je triba, ne fataj se kao riba. Nam su malo ovdi stala, majka te se nagledala! Nejmam kada s vami stati, sad gospodar men' e zvati. Gdi vi jeste na konaku? ujem, da ste na omaku. Kad gospodar bude lei, ja u vami tad dotei. Nitko ne u da to zna je ni da mene tko poznaje. 186

1235

1240

1245

Oddili se od nji, pode, gospodaru svome doe. Kad u veer dvoru bilu, tad gospodar pita Pilu: Odkuda su, odgovori, oni ljudi, s kim govori? Od moga su tam' paiza, mali mista nisu bliza. Kad gospodar spati pode, tad trgovcem Pile poe. Kada nade te trgovce, odbrojise njemu novce. A gospodar mislit stade, do istine nji pozmade: Ne u drugo ve sumiti, od nji ou razumiti, prija neg se oni dile, od kakva je roda Pile. N e u drugo vee dalje. Pak u jutru sluge alje,

1250

1255

1260

1265

da po gradu ljude gledu i uput ji njem dovedm T u po gradu sluge trae, gdi su bili oni, kae.

130

1270

Gospodaru kad su doli: Jutros rano jesu poli Raziraiivi to p o sluzi velikoj se dade tuzi. Jer veliku elju ima govoriti s ljudima tima, . jer doisto bie znao, da bi od miji sva poznao. Zatim trei kad dan proe, gospodaru Pile doe, da e s njime zboriti, pak mu stade govoriti: Evo jesu tri godine, da te sluim, gospodine. A sad imam doma poi, ve dvoriti ne u moi.

1275

1280

128$

Od vas pitam blagosova, roda ne u ja glasova. Ve od dvorbe to je moje, prosim od vas i gospoje, da m' budete najam dati, a to ete dobro znati. Kad gospodar ima glase, uzmecnu se tada na se. Ajme, to mi srce rani! Ali koja teb' zabrani? U oblasti ka su mojoj, sva u ruci jesu tvojoj. J a uzroka ne znam koga: kako sina mog istoga, svako sam ti dobro ktio. Kad su tvoja, to e t* dio? Ve (promini misli svoje i utii srce moje. Kad gospoja za to uje (zna, kako te lipo tuje),

1290

1295

1300

1305

to e od nje tada biti? Tugu, emer u vik piti. . Uzrok moga sad rastanka, da se od vas dilim vanka,

13io

drugo nije nego elja, da b' v.dio roditelja (prosim od vas tu dobrotu), jesu l'joter u ivotu. Ljubav vau u vik ranim i u mome srcu branim. u gospoja razgovore pak pobie komore. Grozno poe tu plakati, kolda e se tad zaklati. Jo gospodar stade r ti: Nemoj to mi, duo, kriti. Zanikao meni sve si: ti gosposke krvi jesi. Ve mi reci roda ko : a, imadem ja pokoja.

1315

1320

1325

Ja sam kao> na umoru, 1 da oipratim tebe dvoru, priko svita da bi bilo, z poteno tvoje* dilo. Ne dri me za laaka: sin ja reko da teaka; dok ne vidim, srce stine. Ja ti reko sve istine. Re ne mogu, to ni jesam, govorio tako sve sam. Tad izvadi kesu zlata ne viruju joter na ta: Eto, Pile, ko"a tribe, uzmi, duo, od potr be. Nek s' izpuni elja tvoja, bit u mirti nigda moja. Oh, milosti lipa slavi, ti na stranu blago stavi. Vie ne u, odgovori, nego samo to zadvori.

1330

1335

1340

1345

Primicae ioter vee, a to Pile sve odmee.

i

na u moru.

Kada najam on imade, zadvono to bi znade, 1350 tad blagosov pitaj stade, crno' zemlji dolji pade, gospodara i gospoje, prolivaju suze svoje. Blagosov ti, sinko! ree, o-d alosti tad poklece. Grlei ga tu celiva, grozno suze sve proliva. Te alost: izre tko e? Izgub se voe. Otolen se Pile dili, a u .dvoru sve razcvili. Sad ne mogu toga rei, triba mi je nat>rid tei, oe 1' Pile pr'i lako sinje more, doi kako. 1365 Zdravo Pile more proe i svojemu dvoru doe. Vrata dvora svog zakuca, njem veselja srce puca. Slubenica tam' iztee: Tko to krca? to mu ree. A on n : o;zi odgovori molei je, da m' otvori: Iz daleka puto jesam, eli doi ovdi sve sam. Evo nosim nike listi, vee poi, njim navisti, gospodara i gospo : u, neka prime kn'tgu svoju. Lip razgovor, ne vie, ter divojci srce tie. U njojzi se srce mui, malo vrata ter odkui. Poudi ga, da ga vidi: govorenje mladi slidi.

1355

1360

1370

137J

1380

1385

Kad divojka njega zgleda, nasladi se ka od meda: Tu lipotu i odiu, tu stvar liipu gdi vidiu! T u divojka odma poe, gospojici hitro doe tere njojzi na glas dade, kaikav mladi da ostade. Izkaizati nejma kraja, aneo e bit iz raja eka tebe on na vrati, gospojice, ti s' ne krati. Prinoiti ovdi, veli, i viditi tebe eli. O v a meni ne zavidi, ve ga poi, draga, vidi. Govorei tu uzdanu, a gospoji srce planu: hitro 1 skoi, brzo poe ter od dvora vrata doe.

1390

1395

1400

1405

A divojka , dvor otvori, Zgleda dragi gdi je radost

prid n'om leti, kad doleti. majku milu vea tilu?!

141

Od veselja re ne moe, ve se tuan prinemoe: uini se kano drtav, pade doli na po mrtav. Kad gospoja to sagleda, tad ostade sva od leda: plesnu rukam, grozno knu pak za glasa Jao viknu. Kad gospodar za to zau, gdi u dvoru doli plau, tu zavika: ta je? ree, paka brzo dol dotee. Kada vidi, stvari ke su, zapovidi, da g' unesu.

1415

1420

Ihitro.

U dvor njega unesoe, pak mirise pr:nesose. 1425 Uinie sluge lako, zapovidi bie kako. Kad mirise primi u se, tada gori uzdignu se. I wist njemu da s' povrati, ocu, majci on s' obrati ter se malo obeseli, ostanue svi veseli.

1430

Pak prid njima doli klee, ove rii njima ree: 1435 Nek budete dobro znati: ' ti si otac, ovo mati, a sin ovo vas ie Pile. Ke alosti jesu bile, kog u lovu izguibiste, evo sada njeg vidiste. Znam, da tuga bila jaka, izgubiste men' nejaka. U kratko vam ovo' reko, evo sada k vam doteko. 1445 Sad veselo, molim, stojte i niemu to nastojte, ako ete iva mene, jer mi srce pada, vene. Kad razumi otac, mati, nita za se ne e znati od veselja privelika, kakva more bit prilika. Iizvan svisti ostadojg, crnoj k zemb'i dol padoe. Mrtvi lee oni kano, jesu 1' ivi, nije znano. N e govorim Pile^tuge, to m' u dvoru ine sluge. T u veselja ni u usti, iz dvora se svud glas pusti.

1440

1450

1455

1460

Tu od svuda puk navali, a om su zemlji pali. Kad m rise njima dae, govoriti jedva stase. 1465 Nejma srca da ne plae, ostavimo tubu pae. Grle, l-'ube dite svoje, oko njega tako stoje. Tu gospoda nagrnue, sve alost: u.trnue. Veselje se tu uini svake vrste po naini. Ja ne mogu svaka zvati, nek svak' bude po seb' znati, a gospoda i gospoje tu veselo mnogo stoje. Lemozine Stipe dili tebi fala, Boe mili! Majka s Pilom sve dni stase, od sebe ga ne davae. Draga Pilu pitat s'de: Kud ' svitu, duo, ide i kako se pak povrati? To mi pravi, a ne krati. 1485 Izgubi se sinko kako, kud po sv tu ode tako? Kud po svitu, sinko, proe, povrati se, doe? Ne pitaj me, draga mati. Da je tebi tunoj znati, ka-podnese ovo tilo i do sada kud je bilo, odkada se ja rastavi, u udesa mnoga stavi, da ti uje, to bi f bilo sastaviti zemljom tilo. Neka tako' stvari stoju, ve ivimo u pokoju. 136

194

1470

1475

1480

1490

195

1495

IZKAZANJE OD KONTANTINA, CESARA RIMSKOGA, KAKO SVETU VIRU I KRST PRIMI OD SVETOGA OCA PAPE ILIVESTRA.

U vrime, koje spomenu, Jelina cesarica, mat: Kontantina, bi tada u Franci. uvi to zaudi se tome kruto ter dvanafest najnauniji 1 rabina udiinski2 izabra i dovede u Rim, neka ilivestrom diputajr aliti razloguju od zakona i stanovito u sircu svome odlui, da koi : bude pridobiti, onoga u zakon drati i obslu vati, i da ilivetar jednom po jednom rabinu ima odgovarati. I tako budui u Rimu bi nareeno misto, da svi idu u Lateran, gdi cesar pribivae, i m sto zdogovoreno da svi okolo sidu n stolove: s. jednu stranu ilivetar papa s toliko biskupa, z drugu stranu svi spo menuti rabini, pak oko nj: cesar i cesarica i vas senat rimski, u treemu 3 okoliu | toliki krstjani, ifuti, idolatri i ostali svake vrste k'pa, ter da imaju svi pomljivo sluati, kako e razlogovati iliti diputati. Budui sve napravno, stade prvi rabin govoriti, komu, ime bie / . Abijatar, prvi rabin ifutski.

Svaki, koji u Bogu trojstvo postavlja' protiva Svetome pismu govori; nego vi krstjani u Bogu trojstvo postavb'ate, dakle protivi Svetome pi smu govorite. Pismo sveto govoiri (Gen. 12):, Audi, Izrael, Dominus Deus tuus unus est, to jest: Sluaj, Izrasle, Gospodin Bog-tvoj jedan jest. iliv^jtar. U Bogu tri stvari osim ostali razmil'amo, to jest bitje, narav i sobstvo aliti kip. Govorimo, da Bog jest jedan u bitju i naravi, mali u sobstvu jesu tri, to jest: Otac i Sin i Duh sveti. To tako se Pismo ra zumi, ovako evo kae psal. 88.: Ipse invocavit me: Pater meus es tu On zazva mene: Otac moj jesi ti eto Otac. Idem: Filius meus es tu, ego hodie genui te Sin | moj jesi ti, ja danas rodi tebe eto Sin. Idem: Spiritus oris ejus omnis virtus eorum Duh usta njegovi sva kripost njegova eto Duh Sveti. Evo prilika: v di sunce 'dno koje u svome bitju ima tri stvari, to jest: tvrdost, mekanost i vru nu. Nije jedno prija drugoga, sve ie u'edno, a sunce je iedno. Jedan je ovik, u njemu su tri moi, to jest: pamet, razum i vo/lja. A pak je li jedan snig? Jest snig, led i voda. Tako, reko, jest jedan Bog, a tri kipa aliti sobstva boanstvena, to jest: Otac i Sin, Duh Sveti. 2. Jona. Svaki oni, koji izodli od drugoga, ima poetak. Tako govori naravnik aliti filozof. Nego Isukrst izodi od Boga, dakle ima poetak.
1 naih naunih. Isp. u C v i t u r a z g o v o r a : K' medih (271) = k Mediji; Tobih (, 282) -= Tobiji; u Istn'h (4c2) -= u Istriji; u romanih (488) =_ u Romaniji. 2 ?udinski. Isp. u Grabovca: xudinsku (295), xudija (294), xudja (298). 8 Ytrechiemu.

137

ilivestar. Istina je, da koji izodi od drugoga 1 s vrimenom, imade poetak, mali oni, koji u vinjosti izodi kakono Isukrst, nejma poetka. D a b i oganj vinjost bila, ne bi moglo biti jedno brez dru I goga, mali ne more biti brez sina u vinjosti: tako Isukrst toga radi jest od vinjosti. j. Godolijas.

T k o jednom jest roen, ne more se ve priporoditi. Tako naravnik govori. Dakle Isukrst, ako se je na. nebu rodio, ne more se n zemlji priporoditi. ilivestar. Dva roenja Isusova govorimo: jedno vinje n nebu od oca brez matere, a drugo vrimenito na zemlji od matere brez oca. Kako bi od iste zemlje satvoren prvi ovik, to jest Adam, tako od iste divice bi roen drugi ovik, to jest Isukrst. 4. Ana. Stvari, koje su protiva naravi, nejmaju se virovati. Da jedna divica Ostane, to jest pirotivia naravi, daklen se nejrma tomu virovati. ilivestar. Da divica porodi i da pak divca ostane, to nije protiva naravi, nego jest svrhu naravi. Ako li je svrhu naravi, nije svrhu mogustva Bojega, komu svaka uzmona 2 jesu. Zaetje Isukrstovo bi svrhu naravi i zaudno njegovo poroenje, jere brez oskvrljenja divianstva od matere se porodi. Kakpoioti evo sunce kroz caka prolazi, izlazi brez razbijanja cakla, i tako divica neoskvrljena osta. Ova ti sama prilika budi dosta, tomu se nije nita uditi. L Dohet. _

Dvi stvari protivne, kako govori naravnik, ne mogu biti u jednome kipu u isto vrime; nego materinstvo i divianstvo jesu dvi stvari protivne, dakle to ne more u jednoj eni biti. ilivestar. Divica Marija bi prava mati Isusova naravi i svrhu naravi: p naravi, zato ga bi mogua za'eti; svrhu naravi, ier ga brez ovika zae. I zato naravnik govori, po naravi ne more biti silom: Isukrst po Duhu Svetome'zaet jest. Prilika budi: kako Bog oviku stojeemu u raju zemaljskome poda istu piu, tako Marija sinu Bojemu, ista divica, z piu poda mliko.
1 2

odrugoga. uzmnoxna.

138

6. Kui.
Tko je svet, nije potriba da se posveuje ni blagosivlje. Ako Isus kie svet, zato u tempio doe i od imeuna biskupa bi posveen i primi blagosov? ilivetar. Isus hoti u tempio doi ne posvetit se, nego od umiljenstva priliku dati; hoti blagosov primiti za dati priliku, da se imaju redovnici poto vati. Prilika budi: kakonoti voda bistra, kud prohodi, svakoga napaja zadovoljno, tako Isus, kud god prohoae, svakoga zadovoljae. 7. Benijamin. Ono, to je dobro, nejma se tajati; nego zdruenje mua i ene jest dobro, zato daklen nije se imalo tajati meu Marijom i Jozipom. ilivetar. Mi ne govorimo, da enidba nije dobra, nego izpovidamo divianstvo Marijino i govorimo, da brez taknutja ovianskoga rodi sina Bojega. I bi razlog, da kakono jedan doe na svit brez ovika i ene, a. to bi Adam, drugi od ovika brez ene, a to bi Eva, trei od ovika i ene, kakono smo mi svi kolici, tako neka bude etvrti od ene brez ovika, kakono jest Isukrst. 8. Aroel. Oni, koji je vei, od manjega ne bi se imao krstiti, i svet budui, krstom se posveivati. Ako Isus bijae vei od Ivana, zato se od njega kti krstiti i posvetiti? ilivetar. Ne krsti se Isus od Ivana, da je bio manji, nego da krstom svojim krst posveti i po svemu svitu ukorene. Kakonoti rosa, koja iz neba hodi i zemlju natapa, tako krst po kriposti, nebeskoj jest nam podan i virne s milou Bojom napaja i natapa. 9. Jubal. T k o grija nejma, nije potribe da ini pokoru. Ako Isus nije imao grija, zato dakle poe u pustinju pokoru initi? ilivetar. Poe Isus u pustinm pokoru initi ne zaradi svoga, nego zaradi naega grija i neka. priliku pokore nam dade, kako ion isti nam ree: Exemplum dedi vobis Priliku dado vami. Kaikonoti sunce, kad u jutru iztee, tad vas svit prosvitli, i tako Isus svakom prilikom vas svit prosvitli. 10. Tare. Bog ne more biti ni od koga napastovan. Ako Isukrst jest Bog, daklen nije mogao biti od vraga napastovan. 139 202

203

204

ilivetar. Bi Isukrst Bog i ovik, vien i nevien, znan i neznan. Vrag vidi ga u ovianstvu, a boanstvo od njega bijae sakriveno, i tako ne kako Boga, nego kako ovika uze napastovati. Prilika budi: kakonoti sunce svojom vruinom nike stvare ini me kane, nike tvrde, tako i Isukrst nikim boanstvo, nikim ovianstvo ini ukazati i oitovati. ii. ilijon. Oni zakon, koji je od Boga dan zadovoljnim nainom za osloboditi ovika od svakoga grija, nejma se ostaviti. Zakon Mors'-ju bi od Boga dan zadovoljnim nainom za osloboditi ovika od svakoga grija, daklen nejma se ostaviti: kako obrizovanje bi dano | protiva griju istonomc, posvetilite protiva griju smrtnome i otajnome. ilivetar. Zakon Mojsiju poda Bog z zlamenje doaste plae, koju Isus ima primiti n drvu kria, i posli nego prinese, ima se dospiti ta zakon, po et: vikovnji z zlamenje vikovnje plae, koju Isus poda ov-ku. I zato ve oni zakon ne bi zadovoljan. Prilika evo budi: kad jedan ovik kuu zida aliti gradi, sva okolo pripravi, koja su od potribe, kada sagrad , onda sva kolika, koja su okolo, odvre, odbaci i oisti. Tako, pokle novi zakon postavi i ukorenu, od potribe bi sve one stare odvri i "odbaciti. 12. Zambri.

Oni zakon, koga dade Bog oviku u vinju zavezu, ne mocre se iz vriti; nego zakon udinski 1 bi podan Abramu u vinju zavezu, dakl-en se ne more izvriti niti ima dospiti. Ovo ree Bog: Statuam pactum inter te et me in sempitemum Pojstaviu pogodbu aliti tvrdost moju medu tobom i mnom u vike. ilivetar. Ova ri in sempitemum razumi se dan do najzadnjega vika, to jest doastja Isusova, koga priastje dospi i zavri sva proroanstva i sva zlamenja od njega reena. Dakle porodi se Isus, neka nas duhovnim nainom ini priporoditi; bi gladan, neka nas nasiti; bi edan, neka nas napoji; bi napastovan, da nas od grija odrii; bi ponizan, da nas uz visi; bi muen, da nas m'losrem svojim obue; bi trnom okrunjen, da nas slavom svo : om okruni; bi propet da se zloe sve prosidu nae, i mnoga ostala, komu slava i potenje budi u vike. Amen. Sluajui svi okolo spomenuti skupa glas digoe: Vivat ilivetar, njegovo je dobitje! Tada se n viru katoliansku obrati Jelina cesarica i toliki narodi od razliiti jezika i zakona.
1

cudinski. Isp. bilj. uz v i t r a z g o v o r a , 196.

SLIDI KRATKO ZABILI2ENJE OD VRIMENA RAZDILJENJA CRKVE IZTONJE OD-ZAPADNJE. 451. Najpri zarati se crkva iztonja zapadnjom; u to vrime bijae S. Otac papa Leon Veliki, a cesar od Kontantinopuli bi Marcijan, cesar:ca Pulherija, Atolija biskup od reenog grada. 483. Razdidi se prvi put crkva istoenja od zapadnje aliti rimske; ovo bi u vrime Zanona, cesara opakoga; Akacijo patrijarka, koji tomu svemu zlu bi uzrok piropasni, dumanin s. crkve katolianske. 518. Fala Bogu, ovo se sjedinie crkve po nastojanju Jutina cesara, a milosti Bojoj, i po elji Ivana patrijarke i po molitva S. Oca pape Ormida. Bi velika radost, veselje i utienje od svega puka. 889.1 Opet crkva odpade i razdili se izmnja od zapadnje, a tome svemu bi uzrok prokleti Foc patrijarka s nevirnim i opakim Mija ; lom cesarom. prija toga bijae patrijar|kom blaeni Metodija, p a k za njim sveti Injacio, koga Mijajlo i Focio svakojako progonie i muoie i s pristolja digoie, a metnue Focija, opaka imatika i arijana, tu bi sila, kakono od Turina da se ture. Tada bi velika alost i pla od puka. Od ovog je dugo govorenje. 870. Bogu fala i vazda budi slava, ovo se opet crkve sjedinie. Focija digoe i iztirae kako imat ka, dumamina dobra *openoga i ari'ana propasna, stavie n pristolje od patrijarkata reenoga svetoga In'acija. " 878. Sveti Injacio patrijarka pode s ovog svita na bolji i Sveti Otac papa Adrijan, nesta cesara. 880. Bi uinjen ipapom Ivan Osmi, cesarom Vasilija. Focio obadva privari i metnu se na patrrarkat. Tako nama opet crkve razdili i puk razevili, m to domalo ivi, jer ga Bog die, a vrag odnese reenoga Focija. 1097. Papa Urban Drugi i Grgrr Deveti svakojako nastojae, da se crkve sjedine, i inie sabore. G r c dohodie i s Latini se diputae, mali Latini I sve pridobivae, sa svim tiz m sjediniti ne mogoe, otvrdnost. 1274. Po volii i milosru Bojemu opet se crkve sjedin'e s trudom Svetog Oca pape Grgura Desetoga, z dobrom voljom cesara Mijovila Paleologa. Bi utien'e , mali patrijarke i bi kripi grki meu se se ne mogoe pogoditi. Tako puk smuen stase i neskladno ivie, niki podloni svetoj crkvi bie, niki se suprot:vie svetoj crkvi rimskoj aliti zapadnjoj. 1439. Sveti Otac papa Uenio etvrti uini sabor u Ferrari, ma zaradi kuge prinese ga dospit u Firencu z sjediniti crkvu iztonju zapadn'om. Grci od pape pitae galije mletake za doi na sabor, papa pia Mleanom, Mleani itro Grke privezose i n sabor dovedoe. Tu mnogo vnmena saborie, mali sjediniti ne mogae sve rad Marka, arcibiskupa od Efea, imatika i arijana opakoga.
1 Ve po godinama;' sto dalje dolaze, 889 je oito tamparska pogrjeka: Grabovac tu pripovijeda dogaaje zadnjih deset godina vlade cara Mihajla III. (f 867.).

207

208

209

141

A Grka bijae dolo n sabor patrijarka, arcibiskupa, biskupa vie od 700 i prid njima cesar Ivan Paleologo. Tako oni medu | se sabor uinie i reenoga Marka, arcibiskupa od Efea, iztirae, potomtoga mir sktopie.1 Crkve se smirie i sjedinie, i svi se Grci podpisae i njima cesar od Carigrada. I tako se sabor utvrdi i svi dobrovoljni bie. Cesar z Grci imadui vas potroak i primivi toliko blago iz kamare apostolske od Sve toga Oca pape, to e sluiti prativ Turinu, i primivi blagosov od S. Oca pape povrati se[ ]k Carigradu. 2 Tada papa i Mleani imadoe mnogo truda i muke i tratnje radi ree noga sabora Fiorentinskoga. Ma kada cesar doe u Kontandnopuli, sve smueno nade, a tomu svemu nezkladu bi uzrok Marko, arcibiskuip od Efea. Nevirna i opaka imatika aliti arijana! Posili smrti S. Oca pape i cesara' prokleti imatrk 3 Marko, arcibiskup od Efea, sve puk smuiva i crkvi se suprotivi kako arijan. N svakome saboru zanikivae izod Dua Svetoga. Zato izgubie kra lja i kraljestvo kakono su i Gifuti, koti | ekaju jo mesiju, a Grci cesara. Ma to bi? Nije drugo. Zaradi grke nevirnosti i olosti izgubie cesarstvo niti e ga ve imati. Nevira grka, sila turska, vraja napast Boe, ne daj upast! Grci dok od crkve s. ne odpadoe, od nji bie ljudi mnogo kriposni, nauni, mudri, sveti, slavni, glasni, junaci, ljudi veliei, mogui i ostala. Ma pokle se razdilie i odpadoe od s. crkve rimske katolianske i apostolske, od tada sva reena izaznue, iztrunue i okopnie, tog nejma drugo vie. Ostae z balek svita i naroda.
OD NARAVI, UDI, OBIAJA I PRIGNUTJA POLOVIRACA ALITI STAROKALENDARACA.

Polovirca rad bi znati kakva u ga uzimati. Obiaja njeg ivota ja ne vidi njeg devota. 5 Koji kakav zakon dre, od nji narav na zlo re. On s jezikom lipo zlati pak s opaki dili plati. Od nji ujem mnogo buka, 10 a ne vidi kog nauka. Puni jesu divi jai, na zlo drugog sve navlai. Koji godi njima obi u galiji kadgod noi.
1
3

sklonijce.
od S. Ocza Pade P-auratise danas zuaznu k' czarigradu. Xixmatik.

142

15

20

25

30

35

40

45

50

55

Divijai, reko, puni, kolik' da se s njima kruni. Zakonoe kakve jesu, jer divija ne odnesu? Ja ih ujem govoriti: Muarneda pri dvoriti neg podloan biti papi, * druge rii kolda klapi. N e pitaj me ti od toga, vee za nje moli Boga, da jih bude primit sebi, protenje b'e tebi. Svi su oni carijani, stari bie arijani, s arijanstvom zadojeni', s lukavtinom odgojeni. Dobra d:la od nji ne u, nit prid Bogom ti ne kleu. Kada ti se dobar kae, to njegovo srce lae. Od nii zloa kako vruci, 1 lupetina svej u ruci. O n divi je dri stvari, za potenje ta ne mari, svita kuda ima poi, s ime li e na sud doi. U nji ica arijana, slide nauk focijana. Sve spominju Valentina otvrdnuti kako stina. S Mujom oni pletu prau, na zlo vode svoju brau. On sve radi neviri, nek plaui drugi sviri. Neviran je, pun private, zlo na drugog natovare. Zaklinje se svakojako, a sve ive naopako. Zaklinje se pun zli rii: prikrsti se, u nj ne tii! Izdat, ukrast sveto pree, n Latine mnogo ree. Divlji su Turci nuti ka Cifuti otvrdnuti. Grom da bije iz nebesa,

213

214

urui.

u subotu i'e mesa. Na lupetvo a da mrzi, protiv crkvi kako s' brzi! Ne znam, koji dre zakon, izvan pravde nejma sapon 65 ni Boiji ni narav:, a smrti se ta ne stravi. Izvan posta ne imadu, i ramazan Ture' imadu. Carigrad je svit otrova, dumanluk se tu sakova: 0' je gnizdo1 od svi zala, kako zmi ; a otrovala. Odtle zloa rasti stade: Bog pokara, Turkom dade. 75 U em gora bi odoma? Ne odmii, budi doma. Nut, njijove zakonoe Jesu kako torbonoe: ne imade ri naika, 80 ve u torbu da se kljuka. Samo- ue: dobro posti, mal to, tuan, nije dosti. Kad ukrade to, sagrii, oe polu, pak odrii. 85 Veh: Pii salendare il graditi da otare, . salendare, pomenike, tom prikladne stvari nike. Druge mnoge prikazu;'e 90 il da krste on da kuje, svakojako seb' drl : ai, prikladan je otroj drai. Ovo v e, nek se boji, ar jans'k: neka stoji. 95 Od narka nejma slova, oe dio non'eg lova. Ne zna naprav' ni krstiti, neka pode on brstiti. Kako -sudi k: s' rasue, 100 ia n'i'ove al m due. . . Bogorodna, daj pomoi, neka budu tebi doi, da s' ujedno tu vidimo i s tobom se veselimo.
-

215

OD JEDNOGA STRANOG DOGAAJA. * Dopusti mi, majko mila, izkazati ova dila, da priliku neka dati, koji uju, budu znati. Zlo na svitu gore ne bi, izkazau sap! ja tebi, dogodilo to se bie, svako srce nek uzd:e,Barceloni lipu gradu, ki sluaju, nek ukradu; 1 Bogat bie tu trgovac, fata blago kako lovac. Bernardin mu ime bie, izkazanje kako pie, a eni mu Katarina, plemenita nje starina: Lipa bie ta gospoja, uivaju sva pokoja. Da porodi vrime kade, dva blizanca n svit dade; sina i ki ona ima, tu veselje b^e svima. Federiko sinu bie, Margarita ceri ktie. Ostavimo ta krtenja, ve slidimo od nji stenja. Naredba je lipa dii: ercu daje doulici, majka sina dojit stade, svu naredbu lipu dade. Kad godina sedam proe, dojilica odtle poe. Gospodaru stade riti, neka znade, ne kriti: Potriba je meni poi, ma u amo brzo doi, tja do mista Majorike, more prii, nisu r ke. Brzo reko povratiti, nemojte mi zakratiti: Margaritu sa mnom pusti, od milosti glas izusti; vesela u njome biti, veselje e sa mnom piti.

io

15

20

25

30

35

40

Kraadu.

10 Grabovac: Cvit razgovora

45

50 .

55

60

65

70

75

80

85

Ona tada to izusti, to gospodar njoj dopusti. Vrat* se brzo! to joj ree i do nave njom dotee. Bog ti pomo lipu d a ^ brzo te se nagledao! Tu do nave nji doprati pak se dvoru on povrati. Majka ercu priporui, te ljubavi ne dokui. Tad se dili priko mora, ima sobom razgovora Majorici tomu irastu Margaritu vode istu, ter veselo s njome stoji, veselju sve nastoji. Na. moru ji srie Turci, popadoe kako vuci, kako roblje povedoe, Manariji dovedoe. Nji obidve dodadoe, painici prodadoe. Margarita * sve u dvoru sluae joj razgovoru, bijae joj kako straa, ni ki njojzi ne bi- draa. Turkinjom je svak' scinjae, jer na tursku sve in jae. Dojilica sebi zvae, svakojako nukovae. Sve potajno njome zbori, strahu Bojem da obori: 2iv' krstjanski, ceri moja, poginue dua tvoja. dobru dilu nni povodi. Mili Boe, oslobodi! Nut, moliti sad nji pusti, ve od oca to izusti! Kad mu glasi dopadoe, sve ga tuge popadoe. Tko e izre te alosti, roditelja ke bolosti! Mal po vrime svaka minu, veselje im bi u sinu. Od nje glase kad ne znaju,

Margaritu.

I_t6

tako za nju malo ha ju. Ve' od toga 1 ne u rei, triba mi je naprid tei. Brno poe trgovati, svaku robu kupovati. 95 Sve vodae sobom sina, svojizima trgovina, nek naui on po moru, a slui mu razgovoru; neka 2 svaka dite ui, 100 ka su triba, nek dokui. Jedan put ga sama alje do Mletaka, a ne dallje, trgovine da dovodi. Posluajte, to s' dogodi: 105 kad na moru bi dan trei, dobitak e biti vei, on ufati tursku navu, sve arani svoju glavu. D v a jest Turak' tu bijae, 110 ive vodit sve ktijae. Veselo se on povrati, ka je tr:ba, t ne krati. Primeui tursku navu, da bi nali gdi postavu, 115 svaka kada obajdoe, dvi gospoje tu najdoe. Jedna stara i divojka, plemenita od povojka, tute biju sakrivene. 120 Kad li bie odkrivene, tad divojci lice sinu, ka svitlica u istinu, na njoj kruna od liposti, plemenite sve kreposti. 125 Gledajui nut pokoja lipa bie ta gospoja. . Federiko tad uzdanu, a u njemu srce planu. Ajme, sinu od trgovca, 30 od ljubavi ovo lovca! Sad robinji suzanj jesam, nje ljubavi ugan sve sam. Ona moje srce sveza, ovo nitko ne razveza. 135 A divojka kod starice
1 2

90

220 ,

otoga.. neke
147

10*

140

145

150

155

160

165

170

175

180
1

ikaiko danak kod ZKwice^ , ' lipa bie od danice. , Jao, veli, o ranice, (Federika gledajui, u njoj srce umirui) da mi se je njim staviti, srce njemu ostaviti: . sada mi je u skidirL1 Ona na njeg esto viri, tako ona esto gleda i za njime sve pogleda. Tam' u njojzi srce puca, a na njega s okom kuca. Ljubavi su ueene, pomamijene jesu ene. Federiko u slobodi " on veselo naprid hodi, '.. ter hitei svojoj dojci, domisli se sve divojei. Po oiju i nje srcu zadaje mu tuce smru. Kako stoje otrovani, tako jesu milovani: dragi z dragom kad s' zaljubi, pamet, oi, sve izgubi. Barceloni kada bie, lipo tako da dobie, eto im se grad otvori. Federiko tad govori: Nadvor barjak sad nkeite, a lumbarde izmeite, da s' veselje dade gradu, neka Turci skubu bradu. Tada s nava oganj ori, a sa grada odgovori. Kad Bernardu glas dopadej Federiko da dopade, roblje kakvo onda vodi i da zdravo doma hodi, sta veselje srce gristi, pode sina on susristi. Zagrnu ga svoga skuta: Ovo 1', s'nko, prvog puta ti veselje men' uini! Odi, duo, opoini. Dvi robinje kaza kada,

221

222

'

fincirij.

i_t8

185

190

195

200

20j

210

215

220

225

izvan sebe ost a tada. Gleda lipu, oti znati, ree, stara je joj mati: Niti znadem, je 1' krstjanka al Turkinja al poganka, ili je li polov^rka. Ovo bo je udna zvirka: kakva roda, kakve krvi, dobitak je ovo prvi. A nato mu ree stara, da se na to vele vara: Sad nek slua'milost tvoja: krstjanka je, ne ki moja. I jo ocu rei vami, oblie se vas suzamh ova ovdi, to zborite, da ') Turkinja govorite, nek budemo prijatelji, vi nje jeste roditelji, ki je vaa Margarita. Ovo ima vee lita, odkada je izgubiste, vee dugo 1 ne vidiste, Kadno podo Majioxici, men' je daste dojilici. O t o sada poznajite . ter veselje svud daiite. Vami.pamet nije slip: nut gospoja ka je lipa! S upi rii stara ree: Ovo vami sad dotee. Pak na znanje svaka dade, ' u turske ruke pade: Zafaliti Bogu pou, 'njoim dospiti ivot ocu. Ljubav izre ni naini, otac, mater to uini: tu je grle, ceh"va ju, grozno suze prolivaju. Federiko njoj potee, zagrlji je pak joj ree: Brat i sestra kada jesmo, a tuini mi ni jesmo, sad s' moremo celivati, ' u ljubavi pribivati. Sad mi srce obeseli,

223

224

drugo.

0 pokoju moj veseli! Veselja su svake vrste, 230 tebi fala, Isukrste. esto sestri on odhodi, svako jutro nju pohodi. 1 tako joj pozdrav dae, lipo selu sve gledae, 23j svoju dragu milovae i s potenjem dilovae. Tu velika ljubav bie, obiajno to ne bie. Nut me pusti malo riti, 240 sada ou sva odkriti. Jednom plauc: Ajme, ree, trpit ljubav dan i vee podnit, braco, ja ne mogu, jer podnosim tugu mnogu. 245 Vee, dragi, men' ustani, elji mojoj ti pristani. Federiko sebi ruku: Tu podnosim i ja muku, u uganju tome sve smo, 250 brat i sestra ma mi jesmo. T o uinit nigda ne u, jer znam, zlou svaku steeu. Ve izvadi, to ne misli, bolje, sele, ti promisli: 25j duu nemoj ti ubiti, i pak to e nami biti. Neprijatelj ini prvi, misli, draga, da sm' u krvi. Nemoj tom govoriti, 260 misli ini oboriti. Jedno jutro to s' dogodi: pode selu da pohodi, obajnu da pozdravi, od brastva se zaboravi. 265 A kamara bie prazna, ena sama brezobrazna, brat i sestra sagriie, seb' potenja odriie. Pak veselo oni staju, 270 vee za gri ne poznaju. Potajne su od nji staje, jedno, drugo ve ne haje, meu njima tu grih da je, uvrienje Boje ka je.

275

280

285

290

295

300

305

310

315

320

T o godina dutra vee, domislit se nitko ne e. Margarita jedan danak bracu ree tuan stanak, stvar imade biti koja: Nejma nami ve pokoja. Ajme meni tunoj, to u? Izkazati tebi ou. ta e od nas sada biti, ne more se vee kriti: to ja imam uiniti, koje misli tvoje biti? Pod paom je edo meni. T o stvar nije da kameni? N e znam u to sad upriti: svakom muno jest; umriti. Kad brat zau, plesnu ruka: Ajme, to je teka muka! Kad se bude otvoriti, to svit govoriti? T u stramotu podnk tko e? Od ljubavi gledaj voe! Da s' ne bude ta stvar znati, in' mi, sestro, natok dati. Kako emo to sakriti, da s' ne bude stvar odkriti? Margarita sta zboriti, svome bracu govoriti: Potriba je da biimo, tuda mista da traimo.' Svak' e rei: mu i ena. Ovdi stvar je ueena. T o ne more druga biti: emer, tugu valja piti, Odovle se uklonimo, "ubotvu se poklonimo. Ta je tvoja lipa misa. Ako 1' otac svuda pia? ini mi se, ni mogue, to se vidi mnogo vrue. Nije tute razgovora, sramota e biti gora. Ree ena: Ima znati, ja u tebi nauk dati. Roditelje zgubit valja, tute misa nije dalja: otrov njima ti napravi.

226

227

-'
i\i

Margarita sva upravi. Svitova se1 brat i sestra, ucinie tu stvar brez stra. 325 On otrove sestri dade, a u vee to bi kade, roditeljem to podmae, oca, ona smae. Potom idu dojilicu, 330 zadavie ka pibcu, pak se oni podigoe ter iz grada pobigoe. Podaleko kada bie deset milja malo vise, 335 na nje Boje vrime liva, po zemljici voda pliva. Tu je krupa i godina kako potop Gospodina, kolda nebo oboriti. 340 Stase tuni govoriti: Zaklonit se nam ne stvara, ovo Bog nas sada kara. Cii tuan brat i sestra, tu alosti svake i stra. 345 Vitar protiv i godina, to je ruka Gospodina. Izgubie put u mraku, tu viditi nije zdraku, ve idaju slipi kako. 350 Zabadae oni lako: u umi se nai pak ne znaju kud izai. Kad svitlica metne zdraka, ter se digne malo mraka, 355 spilju2 jednu ugledae ter je dobro razgledae, gdi lupei jednom staju i za noi u njoj spa ju jo u niko staro vrime. 360 Da idemo skinut drime! Kako njojzi da e prii, dvi imije pram ' izii, ter se stase milovati, oko nj'i se radovati.

228

229

- Suitouas. 2 S'pigliju. Isp. C v i t r a z g o v r a , 310: Sopigli. Kai pie redovno Spilla; isp. mjesna imena Spile (op. Metkovi) i Spilice (op. Imotski), ali i piljari {op. Kotor).
1*2

365

370

375

380

385

390

395

400

405

410

U peini kada-bie, na stine se naslonie: oni tako tute spase, a imi je kod nji stase. Kad se bio dan ukaza i vidi se svaka laza,, u velikoj misli biju , gledajui, gdi se viju, imije su ali psi su,, a pak stanje, u kom, gdi su., Zlo idoe, malo spase, mal u pravdu ne upae, da jih me umoriti. Sta mu sestra govoriti: Ne imamo isti, piti, to e od nas tuni biti? Reci, bra je, to oemo, mi iviti kako emo. Odgovori: Ti ne boj se, alostiti ti nemoj se! Evo sada pamet steko: put veliki ni daleko, ne ivimo u omrazi, svaki koji tud prolazi, mi oemo razbijati, tako emo pribivati. ti sestru da' njim hodi i imije sobom vodi. N a muku je svu opravi pak oruje na nju spravi, a imije sve na kraju neka naprid udaraju. Oni tako razbivae, za, priivit dobivae. Zlo 'nie svakojako, zla e svrha biti jako. T u veselo oni stoju, ini jim se, u pokoju, ne imaju vee tuge, imije su kako sluge. N u t vrazi ji udni ni, on to od nji sve to ini! Jedno jutro nadvor pode, sestra bratu rei doe: Ja ne mogu s tobom poi, jer sam nito u nemoi. Brat sam poe tad na pute, imi jami osta tute.

415

420

425

430

435

440

445

450

455

Ona jadna lei pode, da porodi, vrime doe: do dva sina tu porodi, budi udo svim narodi. Porodi jih u bolesti, kako e je vrag dovesti. Jedva iva da ostade; podignu se ter ustade pak se sama razgovara, kolda s' z dicom prigovara: Dragi moji, mili sinci, to mi kruna niste vinci? Jeste sini i bratii, jao tuni, mali ptii! Koliko bi bolje po vas, da ne rodi danas to vas. Siromasnji sini moji, nije nikog da vas doji: men' u dojkam nije mlika, vam nikakva nejma lika. Moje srce sve se smuti, kako ete poinuti. Ja. vas vidim sad na muka, to uinit mogu s ruka? T o trpljenje vae krvce sada vadi meni srce. Kako u vas saraniti, kad nejmadem im raniti? Nejma povoj ni pelene, samo trave ve zelene. Siromani sini moji, na srcu mi emer koji! Moje b' srce bilo vrue, kad bi bilo to mogue podignuti vas ni jake 1 , mal kr i posti nisu jake. Sinci moji, kuda ete2? Vee mrca podniete: bolje podnit smru jednu, pogledajte majku lednu ; Oh alosna, tuna mati, tvoju bolest tko e znati! Nije nikog da vas s p a s a . . . No izvadi iza pasa:
r a z g o v r a ima nijak

-.31

232

1 nijake. U C v i t u 144 i 260. 2 kadachiete.

(mj. nejak) jo i na str

I\4

460

465

470

475

480 * 485

490

,495

majka ljubav tad ostavi i od sebe nju rastavi. Nije vise tu milosti, za tom dicom ve alosti, ve obadva nji tu zakla, je li gora ta od pakla! Nji oisti kako janjca, svoja lipa dva blizanca. Jeste 1' igda uli, gore dogoditi da se more? Joter njima majka ree: Sluiete vi do vee za veeru ocu svrane; domislit se ne e tome. Kad u vee njoj brat doe, dobitak joj kazat pode. S veselim joj srcem ree: Moja draga, dobra t' vee. T a k o njojzi progovara, a dobitak rastovara. A ona mu odgovori: Ostav' me se, tuga m' mori. N a veeru nju sta zvati, ona veli: Pust' me sipati. Ti veeraj, sve je spravno, ekala sam teb' odavno. Ti veeraj, ja ne mogu dignuti se, stat na nogu.i Evo jesam u bolesti, mrca e me sad povesti. Federiko isti poe, u as njemu volja iproe. Siluje se, ma ne moe, ne'lnore se da pomoe. Pak glas jedam kolda zau, , malo dvoje dice plau: Kako more meso isti, koga otac jesi isti? I u plau ovo ree: Ti ne blagu j, oe, vee. Komu duu pridajete, oto, dragi, izdajete! Federiko kada zau, to govore d^ca, plau, odma svojoj sestri skoi: Ova meni sad svidoi! Ako ne e sve praviti, ivot u ti rastaviti.

233

234

IH

505

io

515

520

525

530

53 $

540

545

550

Iznenada bolest tade na srdace njemu- pade. N a po mrtav zemlji klee, sestra njemu tad dotee. Tu srdita sta osvetu: Narav ima ti prokletu. nemilost srca tvoga, ti zguibiti tie moga! T o 1' je ljubav, ku mi ktie, prikaziva meni bie? Sad poznajem ja doisto, da to nije nita isto. Kad me oe da ubije, to sakriti ne umije. Oruje mi pusti sada, nevirnika vidim kada: njim u init sad osvetu protiv jednom kako. psetu. Uiniu, to ne misli niti nigda to pomisli. Govorei njeg udari: Za ljubav ti dari! Ja ti bi ja kao rua: zgubi braca i svog mua. Federiko tad potee, prija smrti rii ree: Gospodine, ovo t' moli, koji za me krvcu proli. Milosre, mioj Boe, ja te molju to se moe: Mandalini kojoj prosti, kad t' uvridi vele dosti, i lupea primi sebi, sad pridajem duu tebi. Kako rii te izusti, Federiko tad duh pusti. Margarita sama osta, nasiti se sada dosta. T a otvrdla Margarita, u lipoti uzorita, sta govorit ove rii, sad nesrina gorko cii: Jur kada sam ja ovako, meni ivit ni inako. NjnjL-alosna ovog stanja, nejama meni ve uzdainja za me nisu ve ufanja.

555

560

565

570

575

580

585

590

595 '_
1 2
3

Istina je razlog svaki, da Ja urnrem ka opaki. Zgubi oca, moju mati, i sinove kti poklati, -*braca moga i dragoga, ne imado stra 1 od Boga. Dojilicu ja zadavi, - mogu biti gori lavi? I po putu to razbija, ispraznosti kako bija, do sad ka sam ja ubila, sada sam se izgubila. U zlu imam sad umriti, ne mogu se stvari kriti. Izbaviti tko; e Ikriti? Sad ve vidim, to e biti. Tako tuna govorei, osuenik kako mrei, eto mladi tud prohodi, Margaritu tu naodi. Lip je, mlad je, i odia obilje sve plemia. S Margaritom sta zboriti, n : oj ovako govoriti: Ti ne ali braca svoga, ve pogledaj kiplTmoga, n'-ti ali svog dragoga, yee uzmi men' za svoga. J a u tebi viran biti i svako ti dobro'kti ti, ostavit te2 nigda ne u. Kud e3 sriu od te veu! Ako bude sa mnom poi T u moje dvore doi, ka kraljica oee biti, svaka bude koja ktiti. Gospoda e tvorit tebe, pnda oe poznat sebe. Ree ena: Sr:a to je, obeseli alost' moje; Da idemo, drago; gdi ti, ja u s tobom svagdi biti. Ma reci mi, jere stoji t o gospostvoi, kolda s' boji, podaleko kipa moga.

Jtrah. OJtauite.
Kuchiejc.

605

610

615

620

625

Nut, uzroka radi koga? Da- ktio, ja ne mogu tebi blie metnut nogu. T o oruje stra mi daje, oko tebe vidim ka je. Ve od sebe to odvri, a mene se, draga, dri. Kad razumi, ona tre i od sebe sve odvre. ' Ree mladi njoj opeta: To oruje men' ne smeta; roarijo, visi koje, pristupiti uzrok to je. Ako oe sa mnom poi, te baciti valja moi. Zgubljena sam vele jako, uiniu t' svakojako. Za me nije vee lika ni na svitu ko ; a dika. Roarijo baci, moi, to mTmore gore doi? Vidi u as nesrinica, privelika alosn ca: dvi imije izajdoe ipram n : om zbcire tu najdoe. One pram njom tako idu, ajme, tuna, sada vidu: u dva s' vraga obratie ter alosnu uf a tie, pivaju ie ponesoe pak u paka odnesoe. Ljudi, ene, nauite, za vragom se ne mrite, ve ivite vi krstjanski, ne gledajte stvar izvanjski,. Zapovidi vi slid'te Boje, dobro ter vidite. Margarite uste glase, u paklu se~ono spase. Oberite vi put ^pravi, vazda ete biti zcTravi: prilika vam Margarite, ter nikoga ne korite. Tko se Boga god odvre, kakav ivot gdi se vre, vrag ne lei, sve nastoji, da mu koji ne ostoji.

630

635

640

645

650

6$$

On ne kolje, premda rei, ne siluje, mali prei. Ako koga on zamae, ajme, ve se ne izmae. Ovo tebi dajem moi: Boga dri na pomoi i Divicu, dragu mati oblast ne e vrag imati* biti ete sve veseli i ipo gradu i po seli. Velika su njeg udesa, vas e primit na nebesa, pribivati vika viku uivaju rajsku diku.

NAIN ZA UZDIZATI MALU DICU.

^0

Veselim se i radujem vami roditeljem, da ste stekli sina i er. Vase brime i dunost jest: Prvo, sa svim skruenim srcem, sjnojitvom i s elemozinom priporuiti ji Gospodinu Bogu svemoguemu, nauit jih nauku krstjanskome, kako imaju Boga ljubiti, roditelje sluiti, iskrnje tovati; grina i nepravedna dila od nji veoma tajati i s prilikam lipim uzdizati. Kako jur mala dica pomu oditi 1 i stanu govoriti, stav'te vau Ijubeznivu pomlju svrhu nji: prvo, dajte jim znati, ija su stvorenja, to jest Boga svemoguega; drugo, ukajte jim bistvo Boje u je | dinstvu i trojstvu, u kipu to jest Oca, Sina i Dua Svetoga; ukaite, tree, pravdu istoga Boga, koji daje pravednim raj nebeski, zloincem muke paklene; etvrto, upuen je Isusovo u utrobu B. D. M.; peto, muku Isukrstovu n kriu i smrt za nas; esto, uskrsnutje njegovo. Posii udilj ukaite jim zlamenje s. kria: na elo "f- n prsi 1", n rame livo j i desno f. U viri utemeljite i lanke s. vire spomenite. Zapovidi Boje, s. majke crkve i sakramente nauite. Slavu alki raj nebe ski, koga je svemogui Bog satvorio pravim sduigasm i obsiluitellijom zakona svoga za uivati ga u vike, muke paklene onim, koji ne ode u zakonu ni obsluuju zaipovidi sveti, za uvike. Ovde jim daklen s udnovatimi strahom prikazati 2 imate sedam smrtni grija i s velikom pritnjom inite navistiti3,, da u nje upasti ne imadu. Vi, jadni roditelji, za nje i za njiova dila trudno ete na sudu stra nome razloge Bogu davati. Daklen vi bd-ti imate dan i no svrhu poroda vaega ,i njijovi dilovanja, jer ete mno Iglo pedipsani biti; imate veliko brime, mal imajte veu pomlju i golemo nastojanje.
1
2 3

24r

242

ohdi.

'

--

prikaxite. fini auiftiti.

1*9

Ako vi dobar porod budete uzdignuti, blago e vami biti; ne ete za nje Bogu razlog davati, a porod e vam duan biti sluiti, ljubiti i za vas Gospodina Boga moliti i vae se due vazda spominjati i vazda e vas blagosivati. Ako vi ne budete pomanjkati, a sinovi pak izau zli i opaki, za to vi ne ete Bogu razlog davati, oni e krivi sami sebi biti. Ako li vi budete pomanjkati, oni e vas na onome svitu vema od vragova pakleni muiti. * Evo avizajem i druge lipe i korisne nane dajem. Kako mala dica stanu oditi i govoriti, nama jih valja poeti na dobar put navoditi, nek s njim do smrti budu slid^ti. Ne vab'a jih esto- biti ni karati, jer e jih iztetiti i izkvariti, neg ve u ritko, ma estoko, srdito i u ritko, nek zabodri ima drati 1 n pameti. S vrimenom e te blagosivati, ne kleti. I kad jib bude biti, paz', nemoj z golom rukom al z drvetom jakim, jer su u nji mekane kosti, lako ji mo pribiti,, pak e te sve do smrti prcklin : ati. ini, kad te pogledah, da znadu, to tad misl, jer imade nain u pogledu oka: s n ; im ga more biti i karati, svitovati i milovati, strah i slobod davati. Zato bi se valjalo esto s ovim lipim nainom sluiti. Ne valja malu dicu drati golu, bosu ni gladnu, nit davat jim po vazdan isti, neg ve na obroke nauiti. Ne valja jim na svoj na n pustit initi nit p o svojoj volji oditi, jer e s vrimenom sebi tugu i nevolju dobiti. Ne vab'a ji odve priko razloga milovati ni bluditi, jer e ti jaram oteti. Ne val;a prid njima zlih i stramotni rii govoriti, jer e to oni nama primiti. Ne valja iim svake na ludost odbijati, jer e ti prali lajati, zaludu sve biti; ve od luda uin' mudra. Ne valja na nje priko razloga mrakati ni buiti, nego ve s ustrpljenjem2 i s mekanim nainom uiti i lipo dozivati i dobre prilike i izglede davati. Ne valja jih srdite i zlovoljne drati, jer1 e odtlen opaina niknuti. Ne val a iim davar oblasti, jer e ti pasti u smutnju i napasti. Ne valja da na rii 'odgovaraju, neg ve kad se upitaju; gdi je stariji, neka mui mladi. Valja malu dicu drati istu, odivenu i obuvenu po razlogu od svog stanja. Valja jih pomljivo uvati od openja zle druine: do podne s kakvim, od podne takim. Valja jih nauiti nauku krstjanskome, jer on jest put vikovnjeg spa en'a. Nek ga budu dobro znati i svreno obsluivati: sa svim srcem
1 2

zabodri ima darxati. J*uJ*tarpolegriim.

160

Gospodina Boga ljub'.ti, devoto svetu misu i predike sluati, crkve poho diti, esto se izpovidati, strah Boji saranjivati, B, D. M. za svoju pomo nicu vazda drati, vi iroditelji od svega toga jeste duni priliku jim lipu davati, Valja jih nauiti, kako e vazda skruenim srcem oga moliti, svoga izkrnjega tovati, vami posluni biti, tueg ne uditi, stvari od svita ne eliti, vazda u svom stanju zadovoljni biti i od Gospodina Boga, oca nebe skoga, svaka dobra prositi. Valja jih karati, svitovati i uiti, da ne budu zlih, sramni i pogrdni rii govoriti alti smrtno sagriiti, jerbo jim bi 1 bolje bilo iljadu puta prija umriti nego jednom, reko, smrtno sagriiti. A ostala, koja su godir od potribe krstjanski iviti, u nauku krstjanskom ete viditi naine. Valja jih nauiti kome majstorluku, knjizi ali kome drugom poslu, komu e moi iviti. Kad dite koje dobro dilo uini, onda mu ti ukazi svoj obraz veseo i lipo ga pofali: ta e se ono i usilovati unapridak bolje initi. Ako li pak uini koje dilo nepodobno, onda mu ukazi obraz srdit i da na to veoma mrzi; t no poka,raj i naui, tako e se oni unapridak paziti i uvati ve drugo ne initi. Malaan potoi svud se more navesti, a tanakan pruti svuda prignuti. kada proe vrime, uini se od potoia potoina, a od ipke koina, ne more se ve navesti nikuda nit ipka prignuti. Vrime proe sve zaludu. Sva kolika uzdizanja male dice uzdre se u ove dvi stvari, to jest u nastojanju i vrimenu, Sva, koja do sad vam reko, ova jesu vae brime, a. vi se pak mislite dobro, to ste duni. Ako vi ne budete pomanjkati, ve s velikom pomljom svoje sinove uzdizati, vi ete oblast imati svoj porod proklet i blagosoviti, kakonoti Jakov patrijarka blagosivae svoje sinove. A vi sinovi, jest zapovid Boja, a vaa je dunost svoje roditelje ljubiti, sluiti, tovati i u potriba pomagat: i za nje sve Btc^a mobti. A pak Sveto pismo govori: < oe dugovik i na svitu dobra uivati, potuj oca i mater tvoju i starijeg od sebe. Vi oci, drite sinove pod okom i osinom svojim, a vi miatere kod nidara svoje cere. Sinovi mogu daleko poi i zdravo doi, ma ne ceri. Bog vam je dao, a vi se dobro mislite, kako ete mu ji povratiti. Dvi su zapovidi najvee u zakonu Bojemu. Prva jest: Ljubi Gospo dina Boga sa svim srcem i pametju svrhu svake stvari i stvorenja. A druga je: Ljubi svoga izkrnjega kako i samoga sebe. U ovi vima zapovidi uzdri se vas zakon i proroci. Abram mnogo dragog 2 Boga ljubijiae i .poznavae. Bog, za izviditi njegovo roe, zapita sina jedmoroena Izaka, da mu ga prikae na posve1 2

245

246

4-

jerboinhbi. drago.

11

Grabovac: Cvit razgovora

tilite. Kako to Bog zapita, Abram mu toga ne zanika, ve nama povede prikazat ga. Videi Bog njegovu ljubav i posluh, blagoslovi ga i nadade tolika dobra. A koliko se vas naodi, da vema ljubi svoga sina nego li Gospodina Boga? I zato ga Bog digne s ovoga svita il dopusti, da se malo dobar porod uzdigne, nek u njemu nejma naslaenja ni veselja. Sveti Job svako jutro prikazivae posvetilite Gospodinu Bogu i ljae ga, da oni dan ne bi sagriili i Boga uvridili i da bi mu sinovi sve pribivali u strau Bojemu. A vi kolike pute s molitvama Bogu pritekoste, kolike li svete mise initi rekoste, a da bi se vas porod dobar uzdigao, Bogu ugodan, vami podloan? Izak od Rebeke, ene svoje, imadijae dva sina blizanca, to jest Eauna, Jakova. Jakov bijae dobar, milostiv i pravedan, Eaun zao, opak i vragometan. Zato ta bi razlikost medu njima? Zato Jakov nastojae sve kod oca stati, <1 kog dobre svite i nauke primi jae, Eaun sve sa zlom druinom opae i svud po lovu odae. Drugo vam ne govorim, ova vas prilika sama ui. Elim, stari misnik, imadjase dva sina misnika, to jest Ofni i Fines. Kad bi sinovi izraelski dohodili u tempio prikazivati n posvetilite teoce, janjce, golubie i ostala, dolaaju ova dva sina Elimova | ter iz ktala i lonaca otimaju meso' sirovo. Govorili bi jim sinovi izraelski: Ne nosite,, dolTIe) ne svari i dima ne pusti, pak onda nosite, koliko oete. Odgovarali bi: Ovako oemo. Dolazila bi tuba Elimu, ocu njiovu, otac to imadjase srdito pokarati, svitovati i nauiti, a to bi ovako slabo stao govoriti: Ne inite toga, moji dragi sinci. Dolaaju u tempio posvetilitu neviste i divojke. Ova dva sina izmi cali bi je i zavadali tam' ovamo, od nji bi silu i sramotu inili. Dolazila bi ocu- tuba na nje. A nut, otac to imadjase estoko pokarati i teku 1 pokoru dati, to on bi ovako slabo i traljavo govorio: Nemojte toga initi, moji dragi sinci. Ma nut to e se dogoditi: pade na nje srba Gospodina Boga svemo guega, oba jedan dan poginue, a otac im oslipi. Pazite dobro, vi roditelji, da ne budete pokore initi za svoje sinove. Znajte, reko, dobro pokarati i lipo svitovati i nauiti. N u t Absolon, sin krailja Davida, za||boravi se ljubavi, ne spomenu se dunosti pram ocem svojim, skoi da mu otme kraljestvo, sta oca pro goniti. N u t to e mu se dogoditi: sam se svojim kosam rastu obisi. Ovo je2 prilika vami sinovom, i ne govorim drugo. A nut to ja vidi, kako vi niki uzdiete i uite svoju malu dicu: poslu ajte, jesu li stvari za smijati se. Uzme mati dite n krilo pak mu stane govoriti mile lale: Zlato, duo moja, ter ga stane cvrkati i baliti, to se grsti i gledati. Dade mu drvo u ruke pa ga pome uiti: Udri caku, duo, udri! otac: Opsuj
1 s

teku. oue.

162

majku, drago, opsuj; reci joj te rii sramne i pagane rii! N u t kako t o mudro ree: tako joj toga! T o e malo iviti. A nut, dite kad objai/ stane initi, kako nejako naui. Pak tko je tome kriv: dite ali vi? Vi doisto. Kad li dite to skrivi, otac stane da ga bije, mater ga otirnlje, a kad mati, otac ne da. Tako dite svagdi ima umie. to bi dica imala ii za vami, t6 vi idete za njima: daj mu, to oe, pusti, kud . Vidi ete pak posli, ba e bi|ti i koje ete u njemu ttaslaenje imati. Ja sam vami reko, da ji tako ne bludite nit po ti nain milujete, jer ete u njemu veliko zlo 1 uzdignuti, propast i svaku napast. Ej oe, k r v je naa, ne moremo od manje! Jo je ludo i nejako, a ti kako nejma poroda, tako nejma ni milosra. Ne govor:m toga ni ja, m to inite, kadno spavaju ter vas ne vide. Srcem imate ljubiti, ne davat s oima viditi. Nemojte odbijati: Sad je ludo i nejako, ve ini initi, prenda je ludo, neka ini mudro. Ej oe, sad od toga nije vrimena, a kad ono objai, onda e primiti svaki razum, to pak i mi elimo. Ma sada je od toga 2 , tuni, vrime: nek malo po malo prime. Nije t kao vode se napiti, a sama elja nije zadosti, oe se pomlja3 i nastojanje. Mali se ja bojim, da vi niki, mailo mislite, kako ete ji uzdizati, lipo odgojiti i raniti, ve mislite, kako ete se samaritii. Za rana stanete daviti svoje male | ptie, pak nikada ne mogu imati svoje srie. Iz nejaka pustite jim na volju, pak dopadaju svaku tugu i nevolju. Ter vi li ste njiovi prijatelji? Ne doisto, neg ve vrazi pakleni p o ti nain uzdiui. Kako ete pak da su w m sinovi duni i podloni i da za vas Boga mole i u vai potriba pomau? Ne doisto tako uzdiui, nego jesu usilovani da vas kunu i proklinju. Kolike druge mnoge prilike vidtste, jer se ne svististe? elite svoj porod imati, a pak kud ga aljete, komu li ga pridajete? S napornijom se vladate, a od tog se i ne izpovidate. J a vam vee puta prilikova prut i potok, vrime i pomljivo nastojanje. Kad tvoje dite stade dvoru oditi, nikom ree runu ri, nastramo^ tiu, tetu i ostala. Ti ga nama ne kti pokarati, kako" sam ja rekao, dok bijae iz poetka i za rana, ve ga pofali govorei: *0\o e junak biti, ne e se dati svakom podlagati. Ili se uini gluh il | da ne vidi, ili na ludost odbi ili slabo pokara kakono i Elim svoje sinove. A nut, dite to izoae jae, to vema injae da drugi cvili i plae. A to kanelir sve pie, gladan je. to e mu se pak dogoditi? U karbi i svadnji evo ga uibie. Pogibe junak! Uini se vika, buka, alost, tuba, urnebes: otac ali, mater se dere. Kakva je to alost? Evo, oe, uibie mi sina moga! A jer plae? A kako ne u plakati sina svoga? Istinito, ti si naravi kukudrilove!
1 2 3

zloch. otoga. pomgala.

 to- je ta kukudrio? Jest jedna ivina prilina adaji: ova kada smlati i ubije ovika, stane nad njim ter ga plae, kada se sit naplae, onda stane ter ga pome isti. Tako eto ini i ti: ti si ga ona tuan ubio, naplai se pak uivaj. Sad kanelir oe da ide, gladan je. Oh nesrini roditelju, bud smae sina svoga, komu pridade duu nje govu? Ne govorim drugo. Kad li najpri tvoje malo dite tuu robu poe I u kuu donositi, to bi jo iz poetka, jer ga onda nama ne izbi, ne pokara, kako sam ti bio rekao i svitovao? Ve ga ti pofali govorei: Ovo e biti dobar kuanin! ili se uini, da ne vidi il da ne u, ili ga pokara slabo, kakono Elim in jae. A nut, to e pak dite sliditi? to godi izodi jai, to bolje u kuu dovlai. kanelir sve to pie, ogladnio je. Diite od jaja fatie kokoi, brava, vola, konja, &c. Ufatie ga u lupetvu, metnue ga n konopac, kolac, galiju, tavnicu &c. Otac ali, majka kuka. Kakve su to alosti? Oe, eno mi sina obisise! je li to oni tvoj kuanin? Ti si ga ono tuan obisio pak ali kakono i kukudril. Sad kanelir oe da ide, dospio je pisati. Vi oci i matere, gledajte dobro, kako vai sinovi ivu: jesu zli i opaci i ne ine potenja svomu starijemu, jesu prignuti na bludnosti i ostale smrtne grije, to vi muite ter se inite glusi i slipi. Evo veliko zlo izodi,, jer jith uzdiete brez nikakva str a Bojega. Sapientia est timor Domini. Da nije vai zli prilika, ne bi oni zli bili. Sve njiovo zlo bie na vas pripisano, 6 roditelji; vi ete i na onome svitu gorko i alosno plaati brez nikakva oproten ; a. Koji su zaradi vas osudu vikovnju dopali, oni e vas vema muiti nego vrazi pakleni; muite ter tako ivite slipo, oci i matere, siromani vi. A vi sinovi, prija reko, Koliku veliku dunost imate svonm rodite ljem, koji vas toliko dobro oe i ljubav nose i s velikom mukom vas uzdi u, pak jih s tolikom tugom morite i alosno pogruiete s 'ni, rima i s tolikim nasramotica.' nesrini vi, kuipuiete srbu Bo'u protiv sebi: Bog ne e podnositi tolikoga golema grija, poslae Vm smrt iznenada, bi i svoje veliko pokaranje. Roditelji, vaa dobra prilika bie zdravje vaega poroda z uvike. Nemojte jim odbijati n nejakost, ludost i mladost. Sveti Job ovako svoje sinove uae govorei: Sinci moji dragi, bojte se Boga i zapovidi njegove obsluujte. Spomen'te se svaki dan od veli anstva Bojega, ljubite dobrotu njegovu i njegove bojte se pravde. Ne inite drugome, to nije vami drago da je uinjeno. Nemojte se lakomiti nit tuega prifatati. Pazite se ne prii zakona Bojega. Potujte starije, rmajte 1 vae vrste. Plaite, ako pomo ne morete nevoljne i potribne. Pazite se veoma zla openja. Ah, kamo sria, da b' u vami bili taki sviti i nauci! Neg vi, oboi,* nejake razbludite, mlade raspustite, od vas ne vide nikakve dobre prilike
ftimaihte. Grabovae pie i fctiinati. 2 neguoboj. Interjekcija oboj je u sjev. i srednjoj Dalmaciji u obiaju; negu je nejasno: moebiti je mj. n e g u i ( = neg vi), a moebiti i mj. n e g o . 164.

--

ni nauka stra Bojega, i tako tuni ostanu nesrini na i onome svitu, a vi tom ne mislite n:t za grih primate. alim vau nepomlju, a plaem njiovu nesriu videi, gdi padaju u vraje moe. Ter vi li ste prijatelji svoga tuna poroda? Ne doisto1, neg ve duemani Boga i svoga poroda. N a to ono vae grlenje i ljubljenje izajde? Vae junake pobiiste, a kuane poviaste, sad vi roditelji odite strano Bogu razlog dajte, jer se tuni moga sv:tovanja ne draste. A ti, majko, kakvi ti ono glasi zli, lojpaci, sramni ;ii nepoteni izode od tvoje ceri? T k o je tome kriv? Do istine, oe, ono su sve zli i jezici i nenavidosti, ja u njoj ne znatm zla nikakva. Nisu, jadna, ono zli jez'ci, neg ve tvoja zla nepomlja, jer ne dra ercu kod ni dara svoji, kako sam ti bio rekaioi; jer je naui na penderu 2 stati; jer joj dopusti s muki glavam razgovarati se, smijati, s rukam trckati, pusti samu u polje, u selo, u igru, na razgovor i ostala. A da je bude drala kod nidara, ta ne bi ona taki glas imala. Svak' bi reka: Da vrle divojke, potene ene! Jadna i alosna majko, kakva ti je ono na erci debela nemo? A ono je oni nevirni pas uinio i moje dite iprivario, da ga Bog ubio! A ne zna li jadna, da si ti tome svemu kriva, kako reko Ste: Majko, vragu j&s' prihna: ini ercu da, t* je smlina, gdi bijae diviica, aneoska priliica. N u t kako je lipo uda, gdi je crnu 3 vragu prida! Ne govorim pak, kako ercu kiti i napravija, po sajmi vodi, na putu sto'i, u crkvi moli, na svakome mistu kaiko stojite, kako li s okom lovite. enskog vratva i propasti ne mogu sluati, kam/a li u govoriti! vidi i razumi razloge i tubu vau, to govorite, kako vam je porod duan i da ima vam biti podloan. porod govori, da je zaradi vas toliko kod Boga ruan, kod svita pogrdan osta, u vik nagrdan: A tako mi biti zdravo, na to ou suditi pravo. Istinito, ne uzdiui u strau Bojemu, s velikom pomljom i na vrime, kako gori reko, govorim, da su vam duni, ma kako neprijatelju, a ne roditelju, i to bi vas imali blagosivati, to vas imaju proklinjati.
1
2 3

daijto.
Pederu. carnu. 7

10

15

20

25

30

35

40

Zla poetka i nauka ne e manjkat tu jauka, a vrime se ne povraa, kako ne e nut ni praa. to govori zle naravi, kad to nma ti napravi, beduasti i zle svisti, kad si uz/rok otog 1 isti! to njiova bie muka, sve rad tvoga zla nauka. Znadete se premetati, zlo na drugog odmetati. Ne mislite brime vae: teko marvi, kad ni pae. On nearna 2 sve je ludi, zla goru budi. Kad s* grlu tebi vije, tada ti se Mujo smije. Tvo : e ludo edo malo vrag pritee seb' pomalo. Lale mile, drago moje vrag govori, nije tvoje. Dopusti mu, koja oe, njim da rastu ne zna zloe. Ti ga zove danas zlato, a siutra e plakat zato. Dok bijae tvoje vrime, ne nastoja ti za time: ti si za tim duan bio. Dica: Cako. Bog t'jjbio! ibiica i prilika, otar pogled, to su lika. Ne vab'a ti ludo spati, jer e Bogu razlog dati. J a -i g r i nain,. a ti pak mu daji za n. Nije sama elja dosta, trud i vrime kamo osta? to s' iztresa kesu tuan, oe da t' je porod duan. Kad se brdu sva odkriti, to e od vas tada biti? to davaste vol "u punu, da ujete, kako kunu?

259

260

1 otog. Po Grabovevu pisanju bi se moglo itati takoer od tog, no ovdje se otog moe shvatiti i kao gen. sing, bez prijedloga od zamjenice o t a j , za koju ima potvrde takoer u zapadnih tokavaca i u akavaca. 2 neahrna.

166

4J

$o

$5

65

70

Bog osvetu za nje pita, to braniste radi lita: Sad je ludo i ni jako1! Bog ubio tebe, cako! Kamo trudi i nauke, to nas dade vrag' u ruke? Sad osvetu, Stvoritelju, proklet budi, roditelju! Zlu nejake nas naui: gledaj vraga, kako mui, Svemogui kako priti! tebi e gore biti. Tio bi se ocem zvati, a ne znade uzdizati. Mali kako sada vidu, zato mnogi vragu idu. Bolje b ' bilo ne imati neg opako uzdizati. Mnogi vema sura2 naui, nego to ji ljubav kui. Ako otac sina kara, nama majka ogovara3, a kada li majka tui, a to ocu za smih slui. . A kad dite bude jae, otac, mater tada plae.

PRILIKA OPENA.*

Poslusajte vi, roditelji, sinovi, mladii i divojke ivot starca Tobijc. Govorenje jest lipo i mekano, sluan''e milo i ugodno, primit je korisno kriposno, a blago onome, koji ga bude s ini obsluivati. Tobija bijae od kolina Neftali. Oeni se od iste porodice i kolina, bi mu ime eni Ana. Tobija stase u zemlji od obeanja u gradu Kades, iza Eufrate prvom gradu od tog kraljestva. U ta vrimena nije bilo nada nj veega obsluitelja od zakona Mojsijeva. Tobija imadijae srce ugano kakonoti vrui ugljen, pun ljubavi i stra Bojega. Sluae ga toliko isto, virno i pravedno svakoga vrimena,
1

nijako. U C v i t u r a z g o v o r a ima nijak (mj. nejak) jo i na str. 144

i 232

Jtrah.
ogouorra. U Grabovevu pregledu sadraja knjige (str. 523) glasi taj natpis: Od prilike opene i ivota starca Tobije.
4 3

I<57

asa i ipa; ne. gledae truda nikakva svoga kipa z dobri dili, s vrui mo-* litva, s uganom ljubav ju i milosrem pram izkrnjim, s lemozinom pram ubozim. Te kriposti u njem lipo cvatijaju. Izgled i priliku od stra i ljubavi Boje svakome davae, nadanivae i zadojivae. Svakog Uskrsa i svi veliki svetkovina priko godine u Jeruzolim tempiju aliti crkvi dohoae i ugano Gospodina Boga moljae. Desetinu od svega u crkvu davae i prvine od svakoga ploda svoga imanjstva i mogustva na posvetilite prikazivae i sve se Bogu velikome moljae. Od onizi, koji se idolom klanjaju, biae i uklanjae i s njima opit ne ktijae. Ovako sve injae, dok u svome mistu i paizu stase. Oeni se, kako reko, i imade sina, kome ime nadi svoje, to jest Tobija. Jo za rana, na vrime i nejaka nadanu i zadoji, (kako ima Boga ljubiti i od njega strah imati. Doe s vojskom Almanaer, kralj od Airije, i porobi sva ta mista, mnogo ifuta zarobi, i odvede malo i veliko u Nimivu, grad veliki. Tobija tada zarobljen i doveden sa svom svojom obitoli u reeni grad Ninivu. Tobija svega vrimena svoga suzanjstva ni po jedan nain ne ostavi puta od istine. Tobija svoju brau ifute sunje, koji s njime sbijaju, sluae ji 1 njijovi nevolja i potreba, i to imadijae, to s njima diljae, i u svaem popomagae, u em godir vema mogae. A ostali ifuti s idolatri opaju i iaju izbine neiste, od zakona Mojsijeva zabranjene; to ne gledaju. Tobija se te nikakve izbine ne okusi i uzdra se od svake neistoe i ne pristupi ni u mem svog zakona. Tcibiji se Bog smilova i ini ga nai I milost kod Salmaera, kralja od Airije. Tobija imade oblast i doputenje ii kud oe i initi to mu drago. Agabelo, rodijak Tobije, u to vrime stase u gradu Rages od Medije. Tobija mu zja mnoge jaspre u potribi ilti dade kao na postavu. Za skratiti govorenje, ostavljam izkazanja, kako se kralji prominjivae, i starca Tobije zaprike, uztrpljenja i nemirnosti; kako li kralji od Ninive siromae ifute muie i nemilostivo morie i ne dadoe ji kopati, i kako ljubeznivi starac Tobija ona mrtva tilesa ob dan podmue nosae, a ob no potajno zakopavae. Toibijia slidi svoje milosre obiajno do godina pedeset i sedam nje gova roenja. Tada Gospodin Bog svemogui oti izviditi njegovo uztrpljenje i pono viti njegova dostojanstva. Tobija jedan dan uini u svojoj kui jednu veliku ast, a u t a dan dolaae jedna velika svetkovina Gospodinova. Tobija posla svoga sina I zvati na ast nike prijatelje od njegova kalina, da njime blaguju. A kada se njegov sin povrati u kuu, ree ocu svome, da bijae vidio n pijaci jednog mrtva ubijena ifutina.
168

_.

Razumei to starac Tobija, nama skoi iza trpeze, otide i uze ono tilo potajno'i donese u kuu svoju za moi ga lanje i skroviti je ob no ukopati, da ne osta'e onde neukopano. Pak stade na. trpezu blagovati s rameni se uzimajui a suze proiivajui, promiljajui srbu Gospodina Boga svemoguega, to imadijae doi svrhu puka izraelskoga po usti svoji proroka. Rodbina i njegovi prijatelji stanu se na nj vikati i karati ga, da ostavi toliku - svoga ljubezn-va uzgama, prikazivajui mu toliko zlo, u to mogae ugaziti i to mu se mogae dogoditi. Ma Tobija od toga se1 govo renja in jae gluh, voli vema Bogu ugoditi nego ljude sluati. Tobija sve obiavae sliditi dilo od milosra, nut to mu se jednom dogodi: ob moli ui u kuu ne moe, jerbo bie oskvrljen, budui se do.di vao s rukami tilo mrtvo. Dok se ne oisti, lee pod jednim zidom, i zaspavi, pade mu na oi vrua skotina od lastavice. To bi uzrok, da ga mnogo oi zabolie, i u malo vrimena oslipi. Doimalo- vrimena pade u veliko siromatvo, os ta go i bos, gladan, edan. Jednom bi mu dano jedno kozle. u Tobija, gdi po kui sta veati; tad zavika: Ajme, paz'te da to mije ukradeno! Vide ena to njegovo veliko uztrpljenje, sta ga koriti i svakojake rii govoriti: Eto gledan' sada, u kome si stanju! Kamo tvoje molitve, lemozine i ostala tolika tvoja dobra injenja? Sad u kom se sta-nju naodi? Kamo, tko e te pomoi? Sad su zaludu sva tvoja ufaira. Tobija, budui tako mnogo ukoren, okrenu se Gospodinu, sta plakati i govoriti: Gospodine Boe, ti jesi pravedan, i sve tvoje pravde nisu drugo nego milosra, istina i pravda. Izpovidam danas, da su moje zloe i mojizi prija roeni jesu dostojni svi zala, to podnosimo: smrti, suanjstva, progonstva, nevolje, tuge i alosti. Ovo sve dostojnim nainom | sada , 267 podnosimo od nai neprijatelja. Gospodine Boe, nemoj se osveivati s rnobm grisi ni roditelja moji, ma slui se pram mnom 2 svojizime velikim milosrem. Zapovidi, da moja dua bude primljena u mir, zato mi je smrt mnogo korisnija neg li je ovi ivot. U isti dan ara, er Raguela od Ekbatana grada, rod jaka Tobijina, raztuena od tolike pogrde, to joj uini jedna od njezini slubenica, po isti nain okrenu se Gospodinu, s tolik'm plaem sta ga moliti govorei i proeci, da je digne od ovoga ivota. Jer ona bijae uzela sedam mueva jednog za drugim, a jedan vrag,, imenom Amadeo, sve joj mueve : kako bi se koji nje ktio doditi, ta bi nama mrtav i ostao. Jedan daklen dan ona sta karati svoju slubenicu z iedno zlo injenje, to bijae uinila. Ova odgovori l : uto i mnogo srd'to: Ne emo nikada viditi tvoga sina ni ceri, ubojnice svoji mueva: sad daklen oe da i mene ubije, kakono si ubila svoii sedam mueva! N a ove rii Sara ode u komoru svoju, zatvori se z tri dni i tri noi, da se i nita ne okusi; z groznim suzam, skruen'm 268 srcem Gospodina Boga moli, da ie oslobodi od velika toga ruga. Brez pri stanka tako moli dan i no: Gospodine Boe moj, sta govoriti, ti zna, da ja nikad nisam mua elila ni muke se glave rukom dbila i uzdrala
1 2

otoga fe. pramnom.

I6Q

sam duu moju od svi zlih misli i elenja. Ako sam se udavala, sve sa straom tvojim, Gospod ne, a ne z zadovoljiti moje poude. II ja nisam bila dostojna imati nji ili oni mene, ili si me za kog drugoga saranio: tvoja svitovanja jesu pravedna i nitko ji ne more dokuiti; to uini, sve je dobro. Molitve are i Tobije isti dan bie prikazane prid pristolje Boga sve moguega: Rafaela anela posla, da i oslobodi aru i Tobiju od pogrda i nevolja. Evo to e biti: T o b r a miljae, da od svoje smrti ne bijae daleko i da Gospodin bijae usliao njegove moljbe, da ga digne s ovog svita. ini doi sebi svoga sina i ree mu: Dragi moj sinko, kad me Bog digne s ovog svita, ukopaj tilo moje | i tuj majku tvoju sveg vrimena ivota tvoga. Imaj znati, koliko si joj duan i to je ona za te uinila, i posli niezine smrti ukopaj je kod mene. Imaj Boga u pameti svojoj sveg vrimena ivota tvoga i virno obsluuj negove zapovidi i pazi se dobro, nikad nemoj pristati nijed nome griju. ini lemozinu, koliko god r more, i nemoj nikada okrenuti oiju od uboga i siroma, ako ne e da Bog ne okrene od tebe. Lemozinu koju uini na ovome svitu, b'e ti skupljeno blago na onome svitu: lemo zina oslobaa od svakoga grija i od smrti. Pazi, da ti dua ne pane u tmine, odbij je od svake neistoe. Izvan svoje ene druge ne eli nit gle daj. Pazi, da te prodrlost ne pritee, zato od prodrlosti sva druga zla izode. Dug najmenika al teaka pazi da pri tebi ne ostane do drugoga dneva. Nemoj drugom u niti, to tebi nije drago da ti je uinjeno. Od razumni primaj svite i nauke. Blagosivaj Boga svako vrime i moli ga, da te privede u rasko ja svrhu sviju stvari. Posli neg mu ree ove nauke i avize, ree, kako bijae podavno dao mnoge jaspre u zajam aliti na postavu Gabelu, svome rodi jaku, koji staee u Rageu, gradu od Medije. Mladi Tobija odgovori ocu svome: Ja u ui niti, koliko mi zapovida i priporiiuje, ma kako ove jaspre do istine, oe moj, ja ne znam kako si1 dao ni kako u imat u niti. Ja ne poznajem Gabela, a on ne zna mene, a pak ne znam puta Rageu, prem ako je daleko. Njegov otac tad mu. ree: Imam karte u mojima rukam podpisane njegovim rukam. Do istine, kako mu bude karte prikazati, on e svoj podpis poznati i tebi e jaspre sve dati. Sada daklen poi i trai kakva ovika virna, koji e moi s tobom poi odvesti te, platit mu trud njegov, neka more te jaspre imati, jo dok jesam u ivotu. Mladi Tobija nama poe n pijacu od Ninive i tu nae jednog mla dia lipa Od pogleda i od time, 2 koji se bijae pripasao i zaprega skute, kolik da e nama putoivati. A ovo bijae aneo Rafael, to ga bb'aie Bog poslao, da ga imadijae voditi, m Tobija ga ne poznade, ve scinjae, da je koji putnik. Upita ga: Tko si i znade li put Mediji? Mladi mu odgovori: Ja sam od Izraetana i sada se nama jesam pripravio z po Mediji. Jesam joter stao za niko vrime 3 u kui Gabela, naega brata, koji
1 3 3

kakosih. Jtime, Grabovac pie i fctimati. urimeue.

170

pribiva Rageu, gradu od Medije kod planina od Ekbatana. Tobija ga sta moliti, da malo prieka, dok govori prija s ocem svojim, i u isti as ode kazivati ocu svome tu lipu prigodu, to se bie namirio. Starac Tobija -zaudi se toj prigodi i stade mnogo misliti. Posla moliti mladia, da njemu u kuu doe, i posli neg se lipo pozdravie, Tobija ga sta pitati: Oe li moi moga sina odvesti do kue Gabela u gradu Rageu? A kada se povrati, dau ti, to je pravo za tvoj trud. Mladi se obea i ree starcu Tobiji: Bog e te brzo ozdraviti i dati svitlost oima. Priree mu dobru sriu. Dobri starac upita: Reci mi, molim te, koga si plemena i od kog si kolina i obitoli. Rafael mu odgovori: Jeda ti trai 1 || obitoli i familije od jednoga putnika ili pita putnika, koji e ti sina odvesti i dove sti? M bojim se, da moje mucanje ne napuni tebe koje tuge: ja jesam Azarija, sin velikoga Ananije. Tobija odgovori: Jesti od jedne familije i poroda veoma plemenita, ma molim te, nemoj za zlo primiti moje iziskovanje. Posli nego bi sva pripravna popudbina, to bijae od potribe, Tobija ree Ostaj z Bogom svome ocu i dili se s anelom od n;eg nepoznana. Dooe prvu veer jednom obenostvu alti pivnici 2 kod vode Tigri, a kad bi u vee, Tobija ode na vodu, da opere noge. njemu izleti jedna velika riba, da ga prodre. Tobii'a se pripanu, zavapi s velikim glasom. Aneo mu ree: Ne boj se: ufati ribu z brane i izvuci nadvor. I tako uini. Aneo mu ree: Rasparaj je; uzmi srce, igericu i u. Srce i igerica jest dobro 3 , metnuvi na ugljevlje, i s onim diimotm odagne se vrag od ovika i od ene po ti nain, da se ve nikada povratiti ne e, a u je lik oima. meso paka jedan komad izpeci, to | e nam biti z veeru, a ostalo posoli, bie nam za put, dok doemo do Ragea. I tako uini. A kada bie blizu Ekbatana grada, Tobija ree anelu: Dragi drue, gdi oe da noes noimo? Aneo mu odgovori: Ovdi jest jedan ovik, koji se zove Raguelo. O n jest tvoj rO'drak i imade jedinu er, imenom ara. Jest jedina u ma tere; ona sama bie gospodarica od svega o nstva. Mo je uzet za enu, a kako jesi najibliriiji4 u krvi, taki jest ob aj u zakamu. I imamo noes noeti, ter je pitaj z enu; dae ti je. Tobija odgovori: Bog mi s tobom, moj drag: drue, i ja sam uo od mog oca, gdi za toga rod ; aka kazuje, i da ona ima jednog vraga i da se je sedam puta udavala, i vrag joj je smakao sve sedam mueva. Ja se mnogo bojim, da se to i meni ne dogodi. Mo'a bi smrt bila bolest oca i majke moje, koja bi vrgla grob nicu jedno drugo. Aneo mu ree: Ja u ti rei, svrhu koii vrag imade oblast: kojino se ne ene- s pravom ni dobrom svrhom ni odlukom, to jest da e pravo,
traxi. Piuinici. 3 ra Jparaje uzmi Jarce, cighericzu, i xuc Jarce i cighericza je ft obro. Po Grabovevu pisanju ne moe se pouzdano znati, da li se ima upravo izgovoriti 'gerica, jer on pie takoer cudinski uz xudinski, a nade se u njega 9 i u rijeima, gdje bismo oekivali d (Jincir, ocaklija, oca, nacaklija, celat).
2 4 1

272

273

naiblixnih. lap. bilj. uz

Cvat

razgovora

196.

I virno, mirno u ljubavi ivici, u potenju ljuckome, u strau Bojemu; da e svoj porod lipo uzdignuti i stranu Bo'eim nauiti, negbo se ene i udaju za izpun'ti poude tilesne, nasladenja putena, uganja naravi, porodu i ne misle. Svrhu ovi vrag imade oblast, ter ili brzo umru ili svoj ivot dospiju u korbi, karbi, nevirnosti, nesimirnosti, u omrazi i ostala. Njiorv porod il nejaki pomre ili se uzdignu zli i oodki ter s njima- nemaju mira ni poko : a, nasladenja ni veselja, od zla poetka* crnja svrha. Ne misle, u to se podobligavaju, kakonoti ni ivine nerazloite; iztiraju Boga iz srca svoga i pameti svo'el! Svrhu nji reko da vrag ima oblast. Ma aru ti pitaj z svoju zarunicu, ovo ja moj ivot obeavam, da ti ne e nita biti. Ma ovako ima uiniti: pitaj, reko, bie t' dana, i kad bude tu diviicu vinati i s njom bude u komori od udadbe ui, uzmi ueena vrua uigljevlja ter na nje metni igerice oidl one ribe, to ufati u Tigru,. I Kad se bude nadimiti alt i okaditi komora, vrag e do istine pobignuti, ve se ne e nigda vie povratiti. ti ima arom svoje srce skrasiti, vrue Boga moliti, srce i pamet njemu uzdignuti; pak opoivajte, ma se uzdrite, kako sveti ine. I tako za tri veeri uinite, kada bude trea veer ter se budete Bogu moliti i skrueno priporuiti, onda dunost od enidbe izpunite. Mol'te Boga, da vam bude dobar porod dati i lipo ga uzdignuti. Budui daklen doli u kuu Raguela, bie lipo primljeni s veseljem i sioe opoivati. Sidei daklen u kui, Raguel se mnogo zagleda u Tobiju pak poe Ani, eni svojoj, govoriti: Nuto gledaj dobro onoga mladia lipa i pri stala: vas nalii i prilii n naega rodijaka Tobiju. Tada stade izpitivat, odkuda su i tko li su, od kog roda i kolina. Rafael o'tova govorei: Mi smo od kolina Neftalova, ovi mladi jest sin Tobije iz grada Ninive, koga eto malo prija spomenuste. Raguel, kad razumi za te rii, nama skoi i potee ter se obisi grlu Tobije grlei ga i slatko ljubei, od veselja tolike suze prolivajui i na svake naini blagosivajui. ena i nje er ara od tolikog veselja i radosti mnoge suze prolie. Raguel ini pripraviti veliku ast svojim .gostom, i kad jih sta moliti, da sidu na trpezu blagovati, Tobija sta govoriti: Ja ne u isti ni piti, ako mi ne bude dati, to budem pitati, i ne bude mi aru za moju zarunicu obetati. Raguel, bojei se da mu se ne bi dogodilo, kakono se je bilo prija dogodilo sedam zarunika Sarmi, tako na to ne mogae nikako odgovoriti. M_ Rafael mu ree: Nemoj se nita bojati svoje ceri ovome mladiu dlati, zato se on boji Boga i Bog mu je je odluio, i za ta uzrok nije je nitko mogao limaitii z zarunicu. Raguel siguravi se obeta svoju er mladom Tobiji, i uzami ruku desnu svoje ceri i vre je u Tobiiinu i ree: Bog Abramov, Iakov i Ja|| kovljev budi s vami: on vas ujedinio i blagosoya napunio! Pak ugovori priju. Stase n trpezu blagovati Boga blagosivati. Potomtoga mater ini er unii u komoru od udaje, ara se vre plakati, mal je mati utii
1

poetaka.

172

A!

eljom uitienja pomoi nebeske. Posli veere Tobija bi uveden u komoru, gdi bijae ara. Tobija tada izvadi iz nidara jedan komad od igerice i metnu na ugano ugljevlje, Rafael uzami vraga i ode u nevienju i kova ga u gvozdja u pustinja visokoga Egipta. Tobija pak ree svojoj zarunici: Ovu no, sjutra i prikosjutra stanimo i skrueno Gospodina Boga molimo i obsluujtmo uzdranje sveti i nemojmo tako nama izvrivati enidbe kako ine idolatni, koji Boga ne poznaju. Metnue se daklen moliti i faliti Boga. Tobija govorae: Ti zna, 6 Gospodine moj, da ne ozimljem ene, moje sestre, z izpuniti poude tiilesne, m p o tvojoj volji i milosru, da bi imao sinove, e te faliti i slaviti. Pa legoe ujedno .sa svakim potenjem nedotaknutja. Kad li piivoi zapivae, Raguel st zvati svoje sluge govorei: Moji <dragi sinci, odimo da raku izkopamo zato se bojae, da e ga vrag zadaviti, kakono je i ostale ter da siroma Tobiju ukopamo, prija neg se svane. I kada se povratie, Raguel ree svojoj eni: Nut polji jednu slubenicu, nek ulie i vidi, je li mrtav Tobija, da bi se mogao ukopati, prija nego svane. Slubenica vrativi se ree, da je obodvoje lipo zdravo i spavaju n postelji ujedno. A kada se lipo wanu, Raguel uini jedan sobet veliki, na ast zove blinike, znance i prijatelje i moli Tobiju, da stoji s njime za dvi nedilje dana, pa da e mu nama dati polovicu od svega svoga imamjstva i teenja: I dau ti pismo, da ptoi mojoj smrti sve ostavljam tebi, to se godir mog naodi. Tobija ne more zanikati, to Raguel od njag prosi, i dozva anela, koga miljae da je ovik, sta mu govoriti: Azarija, moj dragi brate, ne mogu zadosta izrei, koliko sam ti duan: da bi ti suzanj bio, ne bi mogao dokuiti ni poznati svrenim nainom do>,bra tvoga. Triba m i je od teb' 1 jo jednu milost prositi: da otide u Rages Gabelu, i od mjega pitaj jaspre ostavljene oca moga i moli ga, da doe ovdi s tobom. Znaj, da moj otac sve broji dneve, i ako jedan zakasni odvie, on e izvan sebe ostati i tuga e mu mnogo nauditi. Rafael daklen uze etiri sluge Raguela i dvi deve i otide u Rages grad. I doavi Gabelu prikaza pismo od njegove ruke podpisano. Gabelo, kad vidi, Rafaelu sve odbroii jaspre, pak mu kaza, kako se je Tobija oe nio, i njeg sta zvati, da s njim doe na pir. Gabelo s njime poe i zagr li vi Tobiju nazva mu svaku dobru sriu. I sioe na trpezu: tute w a k a prooe u poniznostju i strati/ Bojemu. Starac Tobija vidi, da se vrime produljuje, a sina ne vidi; sta misliti, da nije GabeLo \umro, ter da se nitko ne naodi, da mu jaspre dade. Z druge strane Ana, maiter Tobijina, sve suze prolivase i alei govorae: A jao, moj dragi isinko, gdi te toliko daleko iposlasmo! Ti bijae prid oima nasi i naie uzidranje u starosti, pomo_i naega ivota i uzdanje naega ostanTkz. Koja potriba i nevolja bi, da se od nas toliko otisnes daleko! Ajme, rmoja dfaga duo, ou li te ve ikad viiti? Pak svaki dan na put izoase i na one strane sve gledae, oe li ga okom odkud viditi, da joj ide kui.
1

oteb. 173

Rague 1 s druge strane eljom uzdirae mladog Tobiju i govorae mur Pristicjj ovdi. Ja u ocu tvarne Tohiji poslat avizat ga od tvog zdrav lja. Mal mladi Tobija s tolikim moljbam sta ga moliti, da ga pusti poi, pak najposli dopusti mu. Dade mu njegovu enu, polovicu od svega imanjstva al bogastva, sluge, slubenice, tolika stada, na iljade koza i ovaca, na stotine konja i goveda, magarenja. i deva, na tovare toliku robu, gole mu jaspru, svaki lipi darova. Pusti ga oditi zdrava i vesela pa ga stade blagosivati: Poi u dobri as! Aneo Gospodnji budi 'S tobom u tyom putu, uvao te i doveo do tvoje kue brez nikakve pogiblije. Jeda Bog da, da oci moje budu moi vid ti tvoje sinove i prija moje smrti! Pak otac i mati stase svoju er nukovati, uiti i svitovati priporuujui, kako ima tovati svoga svekra i. svekrvu i ljubiti svoga zarunika, upraljati s obitoli, vladati s kuom, uzdrat se od svake stvari nepodobne. Pak je stase grlit i inxb-ti i svakim je blagosovom napunjati, i tako se dilie. Budui ise daklen metnuli putovati, dooe u Karan u dvanajest dana. Aneo ree Tobiji: Ti zna stanje, komu si ostavio svoga oca. Uinio bi dobro, da imi dva idemo .naprid, ovo ostalo s tvojom enom doe brzo za nami sa svom tvo'om ivotinom. Tobija pristade anelu; jo ga aviza, da ponese onu u od ribe: I dr' je na parui; to e biti, potnbno za ozdraviti oca tvoga. I vrgoe se odi ti naprid. Ana, mater Tobijina, meu ovo sve na put izoae svrhu jedne gla vice, odklen mogae iz daleka ugledati, i budui ugledala, poleti svome muu na glas dati. U to malo vrimena doe psi u kuu, to bijae s Tobijom otiao. Starac Tobiia naprino daide ruku sluzi, skoi da susneti ie sina svoga. Stade ga grliti i ljubiti i od veselja mnogo plakati, a to isto uini i njegova mater. Budui uinili fale Bogu, sioe. Tebi ja mladi, uzami u od ribe, namaza oci ocu svome, zatim malo vrimena stara? Tobija lipo progleda: svi stanue falit Boga. ara, ena mladoga Tobije, po isti nain zdrava 1 doe posli sedam dana sa svima svojima sluga, slubenicama, stadom i sa svim svojim blagom. Svi znanci, prijatelji i rodbina dooe se Tobiii radovati i veseliti tolikoj estitoi i toj takoj dobroj srii. Njim starac Tobija uini jednu veliku ast, da dura dana sedam s tolikim visokim veseljem. Posli toga Tobija ree svome sinu: to mioiremo dati ovom dobru i svetu oviku, to je odio s tobom? Odgovori sin ocu: Moj dragi oe, dajmo mu jedan dio, to sam s njim stekao i imao; neg ga moli, da bi se dostojao uzeti od svega polovicu, to sam donio, njegove slube dobre i srie, koju po njem imadosmo, to mu nitko platit ne more nit dat dila do samoga Boga. inie daklen doi anela pak mu stase govoriti, da bi se dostojao po ti nain plau primiti. Sad ovdi ostavljam tolike naine od zafale i njiova umiljenstva. Mal aneo sta jim po ovi nan u skrovitu govoriti: Blagosivljite Boga od nebesa i dajte mu slavu prid svim ljudma, zato je svrhu vas inio prosvitliti svoje milosre. I prija nego e oitovati stvari nepoznane, sta govoriti: Molitve zdruene s lemozinom, postom i z dobri 2 d_li jesu bolje
1 8

zraua, zobn.

17-1

i k/orisnije nego blago svega ovog svita. Lemozina osiloboa od smrti i pomrue grije, ini nai ivot vinji. Kad ste vi mobli Boga suizam da vam idu iz oiju i kopaste mrtve, ja sam vae molitve prikazao Bogu. Ma zato ste vi bili drai Bogu, bi potribito da vas izvidi. Pak najposli smilova se na vae molitve, mene posla, da vas ozdravim i da oslobodim od vraga Saru, enu tvoga sina, zato ja jesam aneo Rafael, jedam od sedam, to sve stojimo prid Gospodinom. N a ove rii uvi ostanue mnogo | smueni i panue s obrazom na zemlju. Aneo pristavi govorenje: Ne bojte se, mir budi s vami, zato dok sam bio s vami, bio sam vam po volji Bojoj. Blagosivajte daklen i pivajte njegove slave. Vi ste mlili, da sam ja s vami ijo i pio, ma ja sam se ranio s izbinom nevienom, to ovik ne more poznati. Sad je jur vrime, da se ja povratim, ko~"me je1 i poslao. M tako vi blago'sivlja'te Boga i oitujte svemu svitu njegova udesa. U isto vrime izaznu iz oiju njiovi. Obadva Tobija ostanue prostrta s obrazom svrhu zemlje za tri ure blagosivajui Gospodina, i ustavi se svuda proglasie udesa, to Bog bijae uinio na pomo i korist njijovu. Sin i otac, napunivi se Dua Sve toga, stase pisme izvoditi pivati od fale i od slave Gospodinu &c. Tobija ivi, posli neg mu se vid2 povrati, etrdeset i dvi godine. Vidi sinove od njegovi unuka. U sve ivi sto i dvi godine. Bi ukopan u Ninive, gradu velikome, s velikim provodom i potenjem. Imadijae pedeset i est godina, a kad mu vid pomanjka i izgubi, tad imadijae godina ezdeset.3 Kad vidi, da smrt bie ve pristupila, dozva sebi Tobiju sina svoga i njegovi sedam sinova, koje Sarom imade, i ree im ove rii: Prosidnutje od Ninive jest blizu, ri Boja nije pala na zemlju. Braa naa, ko su se razbigli izvan zemlje izraelske, povratie se. Zemlja e se izraelska opet naseliti i napuniti, a kua Boja oe izgoriti i bie iznova sagraena. Ovo bi jedno proroanstvo. Pak jih stade lipo uiti i svitovati govo rei: Sluite Gospodina Boga u istini, traite vazda ono inili, to je nje mu po volji i ugodno. Tobija, snko moj dragi, priporui svojim sinovom, nek obiknu pravdu i s njome se budu vazda sluiti; nek se vazda Boga spominju, ne'ka Bogu zafaljuju, kako duni jesu; neka ine lemozine, to mogu. Sinko moi, kad umrem, nama ukopaj me; 'kad ti majci vrime doe, ukopa je ukraj mene u istu grobnicu. I drugo nemoi misliti nita, nego iti odovlen biati, zato vidim, da je Ninive puna opaina, Gospodin Bog pogubiti i poraziti. Posli nego Tobija ukopa svoga o||ca i mater i uini lipe sprovode, nama se dili iz Ninive svojom enom i sinovi [i sinovi] sinova svoji4, sa svom svojom ob'toii i posidovanjem, povrati se u Ekbatanu u kuu svoga tasta i punice, koje nae u lipu zdravju i dobroj starosti. Tobija jim lipo zatvori oi, ukopa i uini potenje i sprovode.
Komeje. uidi. 3 bp. Vulgatu (Liber Tobiae, XIV, 3): Quinquaginta namque et sex annorum Lumen oculorum amisit, sexagenarius vero recepit. * Juojom xenom, i fiinoui, fiinova J*uoi. lsp. Vulgatu (Liber Tobiae, XIV, 4): cum uxore sua, et filiis, et filiorum filiis.
2 1

17*

Tobija vidi svoje sinove i sinove svoji sinova do petoga kolina, pode s ovog svita u strau Gospodinovu. ivi godina njegova roenja devetdeset i devet. Sinovi ga lipo ukopae i inie njem sprovode. Ostanuse slidei one lipe obiaje svoga didai i oca od kolina do kolina. Amen. Ovu priliku openu, vi nejaki, dobro je primite, vi mladii, s ovim putem sve slidite, a vi vrimeniti, sve je prid oima drite. Vam ukaza ja put pravi, s njim odite, b'et' zdravi; s njim odite, Bogu se molite.

PROMILJANJE. 1

Kad Bog svemogui more dati tilu tolika naslaenja i veselja, budui sastavno od crne zemlje, jedna aka pra puna smrada i crvi, ma koliko i koliko vie daje dui, koja jest uinjena na sliku i priliku istoga Boga. Vi misl-te, a ja se udim, gdi u zakonu Mo'sijevu bijaju tako ljudi vrui i mnogo obsluitelji zakona Boga hoji.i. koji ne bi drugo nego samo jedan osin aliti prilika zakona, koji imadijae doi, to jest Isukrstova. M kolika i koliko bi imali biti vii danas, procinujui prislatkoga Isukrsta, koji proli sv.oru prisvetu krvcu z nas! Ako Gospodin Bog svemogui puku obranome dade manu za isti i vodu za'piti, mali Isukrst, spasitelj svita, dade nam svoje tilo z isti i prisvetu krvcu za piti. Ako u reen/am starom zakonu bie proroci, ma su sada u zakonu novome misnici. N u t zakonu starome kako bi se od Boga okrenuli i idolom klanjat stali, nama bi na nje pokaranje i bi Boji pao, zmije, vojske, pomori i svake protivtine i zaprike dobra i pokoja, dogod ne bi doli u poznanje od svog pomanjkanja. Istina je, da se sada naode u zakonu novome druge vrste idolatrije, t o jest ipnja lakomosti, aznutje kamate, nastojanje razbojstva i lupestva, prignuitja sramotna ljubavi i druga mnoga reenim prikladna. Sa svim tizim nas Gospodin Isukrst tako1 nama ne smie, neg ve svojim neizmirmim2 milosrem eka na pokoru. Nitko to ne more prociniti, koliko je njemu ovik drag p o ti nain, da koliku je godi muku podnio za odkupiti vas narod ovianski, da bi
U Grabovevu pregledu sadraja (str. 523) natpis glasi: Ponukovanje i promiisljenje. 2 neczmirnim. 176
1

sve to podnio z sama z jednoga ovika. Daklen dobro vidite i procinite njegovu veliku ljubav: zato nije pravo ni dostojno, da ga uvriujemo, neg ve da ga slavimo, ljubimo sa svim srcem i molimo. , Pripravio vam je kraljevstvo nebesko, uivanje i nasladenja vikovnje. Svrhu ovoga govorenja imao vam mnoge druge stvari govoriti i vau dunost, koju imate, otvoriti: m to s vaom pomljom i dobrim razu mom dokaciti i svoju diicu strau Bojemu nauiti, neka Bogu budu virni, z duom ete biti smirni. Fine della prima parte.

12 Grobovac: Cvit razgovora

177

DRUGI

DIO

OD VIKOVA I GODINA SVITA I STARI LJUDI; VLADANJA KRALJA I KRALJESTVA; OD IZODA I PORODA RVACKOGA* I OD IZKAZANJA DALMA CIJE I DRUGI RAZLIITI MISTA I ZABILI2ENJA DOGAAJI.

Razgovor

starca i mladia

Mladi: Moj dragi dide, vidim, da si pun godina i vremena, ou rei, da si tako pun lijepi uzspomona od stari stvari svita crvoga, koja bie i na nijlbm se dogod' e. Istina je, da sam joter lud i nejaki 2 i mekaan, u mali godina; s?. svim tizim imam veliku elju i volju za uti i razumiti, to spomenu. Starac: T o je tvoje lipo uipitanje, mal je na to dugo odgovoran je. Sa svim tizim ou se usilovati togod dat: razumiti od poudni stvari i vikova svita. Mladi: A jeda je vee bilo vikova na ovome svitu? Starac: D o istine3, od stvorenja svita ter do sada ovo je esti vik. Mladi: Ma nut mi reci, kad koji vik poe i koliko li dura godina? Starac: Prvi vik od stvorenja svita poe od Adama i dura do potopa aJiti suda vodenoga; bi godina i'ljadui est stotina i pedeset i est. Drugi vik poe od potopa, dura d ; bi godina devet stotina i etrdeset i tri. Trei vik od Abrama 4 , dura do Davida; bi godina devet stotina i pedeset i tri. etvrti vik poe od Davida, dura do suanjstva Babilonije; bi godina sto osamdeset i pet. Peti vik poe od suanjstva Babilonije i dura do poroenja Isukrstova; bi godina pet stotina osamdeset i devet. esti vik poima od doastja Isukrstova i durae do svrhe svita. Mladi: Daklen ve ne e drugo bit vikova?
Aruacsikoga. naijaki. Ta je rije u C v i t u r a z g o v o r a tampana uz nejaki jo gdjegdje takoer neijaki i nijaki. 3 Dojtine. * Adama.
2 1

12*

170

Starac: Ne doiisto, nego svit dospie, sud openi oe biti. Mladi: Ma kada oe ta svrha svita biti? Starac: T o do Boga nitko ne more znati: Varni nije dano znati &c. Mladi: Ma oe li se kakva zlamenja prija toga viditi n zemlji? Starac: Doisto Sveto pismo govori, da biti mnoga, to jest: bie rati, kuge, gladi; pomrae sunce, misec; padati e zvide s neba; doe antikrst, Ilija i Enok &c. Mladi: N u t mi reci, koja se dogodise prvoga vika stvorenja ovoga svita. Starac: Od toga 1 ja ne mogu drugo rei nego to govori i Sveto pismo, a koja su u Svetome pismu, ona su i svitu na sv:tlosti, a pak od tog2 jesu duga govorenja. Nego samo ocu rei ova: da Enok bi prineen od anela s ovoga svita u raj zemaljski; bijae mu godina tri stotine ez deset i pet. Mladi: Koja bie drugog vika? Starac: Doe potop vodeni n 17. listopada. -Noe bi u korablji miseca 12. Izae iz korablje miseca listopada na 27 i tri njegova sina, njega ena i tri ene sinova njegovi, to jest ema, Kama i Jafeta, i sve ivine odee, letue i pLazujue &c. Stadoe se uzmnoati svrhu zemlje, ploditi i naraati &c. Rodie se sinovi sinova, unuci unuka; bie didi, pradidi, ukundidi &c Stadoe se n polju emijani, poee govoriti: Daj da uinimo jednu kulu, kojoj e se3 vrh neba doticati. Nek ostane od nas golemo ime, glas i uspomena po svemu svitu. I ovo uinimo, iprija neg se nismo rastali i po svemu svitu razali. Tada zemlja, bijae jezika i govorenja 4 jednoga, to jest bi jezik kaldejski. Ovako se mnogi nauni slagaju. Stase reenu graditi i zidati, koju zazvae Babilonija. Svemogui Bog videi, da ne e pristati ni svoje sumi ostaviti, tad Bog postavi toliko jez'ka, nek ne more jedan drugoliga razumiti, i tako gradit pristadoe i ^ostavie. Noe svojim sinovom razdili kraje svita, to jest emu dade Aziju, Kamu Afriku, Jafetu Europu, i on s njime osta. em stade graditi Jeruzolim. Od Kama izajdoe puci kananejski. Jafet sagradi Viterbo i druge mnoge gradove p o Taliji, a u Viterbu jest i danas jedno misto, to zovu grob Noev. Trei vik aliti vrime svita: Rodi se Abram, i Bog mu naredi obrizovanje, i on se obrizova od godina devedeset i devet. Egeo, krali od Egipta, sagradi veliki grad, to se zove Misir aliti Gran Kairo, i Damako. Abram rodi sina Izaka.
1 2 3 4

otoga. otogh. Koijochie . goregna.

180

Kralj Avero sagradi veliki grad, to se zove Ninive, Vika ovoga izgori odoma i Gctmora i tud druga mista, koa biju lipa kakonoti raj zemaljski. T o bi pokaranje od Boga radi grija &c. U ovo vrime Joziip bi prodan u Egipat od svoje brae; imadijae tada godina 16". U to vrime Romulo sta Rim gra | did. Istog vrimena Mojsio s pukom izraelskim pobie iz Egipta od1 kralja farauna, s njim Zudija bi estotina iljada osim dice i staraca; i prie Crlieno mioire sve po suhu. Ovo bi n 24 oujaka miseca,; i bi juitrom u nedilju. Kralj farauin potopi se z dvi stotine iljada pisaca! i s pet stotina iljada konjika i est stotina koija. N a godinu Mojsio od Boga imade zakon na gori ijonskoj i ivi go dina sto i dvadeset. amon jaki obori tempio i ostade mrtvi Filiteja trideset iljada. Bi Job kralj u Istoku. etvrti vik: David ubi s praicom velikoga Goli jata. David kraljeva godina 40 i sagradi grad Bedem. Josue pogubi trideset i jednoga kralja i svojom molitvom sunce usta vi. Reeni ivi sto godina, Troja, grad veliki u strana od Levanta, bi poruen na .23 rniseca travnja, prija bijae obsidinuta za deset godina, miseci 8 i dana 22. T u pogibe Grka osam stotina i sedamdeset iljada, a. Trojana est | stotina sedamdeset i est iljada. ivi David godina sedamdeset. Stade kraljevati Solomun, sin Davidov, koji limade mudrost, gospostva i bogastva, to ovik prija nije imao niti imati. Solomun sagradi veliki tempio u Jeruzolimu. Toga vrimena rodi se Ilija prorok, ivi mnogo godina pak s udnim nainom bi prinesen u iraj zemaljski. Nabukodonozor, kralj kaldejski, porobi zemlju udinsku i dovede u Babiloniju ifuta suanja deset iljada i osam stotina i trideset i sedam. Petog vika ovo bi, to jest: Judita, udovica ifutka, odsie glavu Olofernu, U to vrime sedam kralja rimski cvatijae. Rodi se sveti Ivan Krstitelj tri miseca zaet ju Gospodina N . Istukrsta. Nejaki stade p o pustinja pokoru initi. Umri prija na godinu dana, nego Isukrst priminu na drvu kria. Vik esti jest ovo sada, u komu smo. OD VIKO VA LJUDSKI I SUDA VODENOGA. Adam ivi godina devet stotina i trideset, 930. Matusalem ivi godina" devet stotina ezdeset i devet, 969. Noe ivi prija potopa godina est stotina, 600, posli potopa ivi godina tri stotine i pedeset, 350,
181

Bi, sud vodeni godina stvorenja svita U jadni estotina i pedest i est, 1656, prija doastja Isukrstova bi godina dvi iljade tri stotine etrdeset i etiri, reko, bi godina 2344. Abram rodi se posli potopa alti suda vodenoga n tri stotine i pedeset i dvi godine, 352. ivi godina sto sedamdeset i pet, 175. Izak, sin Abramov, vi sto i osamdeset godina, 180. Jakov, sin Iakov, ivi sto etrdeset i sedam godina, 147. David bi poznan z kralja godina stvorenja svita n dvi iljade devet stotina pedeset i jednu godinu, reko na 2951, prija Isukrsta n ib'adu etiri stotine i devet godina1, 1049; kraljeva godina etrdeset, : kra ljeva godina 40; ivi godina sedamdeset, 70. Rodi se Solomun godita stvorenja sv:ta na dvi iljade devet stotina sedamdeset i jednu, 2971, a prija doastja Isukrstova n iljadu dvi sto- _ t:ne i devet godina 2 , 1029. Poe kraljevati godina stvorenja svita na dvi iljade devet stotina i devetdeset godina, 2990, a prija doastja Isukrstova 'na. 1010. Kraljeva god na etrdeset, 40; ivi godina esdeset: 60. Nabukodonozor bi godina svita n tri iljade tri stotina devetdeset i devet godina, 3399, prija Isukrsta na est stotina i jednu, 601. Bi kralj od Babiloni'e i naroda kananejskoga. Aleandro Veliki bi sin Filipa, kralja od Macedonije.. S reenim Aleandrom TeTvojevae Ilirici. Spomenuti umri u Babiloniji od velika bi bi vanja. 3 Ovo bi prija doastja Isukrstova n tri stotine godina, 300. U to vnme Riml'ani nisu vladali nego samo s jednim dilom od Italije. ulio Ceare, cesar rimski, Pompeo, veliki vojnik rimski, Ci ceron, govorljivi aliti glasni Rimljanin, spomenuti bie istoga vrimena, ostavie glasna i golema, imena. Romvr'o sa||gradi R m, i od ovoga imena Romulo zazva se Rim. Sa- % gradi se R'm prija doastja Isukrstova n sedam stotina pedeset i dvi godine, reko n 752. Nijedan narod nije b'o da je pravedni ie boj bio, kakono su bili Rimljan'. U niko vrime Riml'ani malo da nisu sa svim svitom vladali. Rimljani vladae z Dalmacijom oko tri stotine godina. Aujgusto, cesar rimski, sagradi renu u Veroni malo prija doastja Isukrstova. U vr me cesara Augusta u Jerozolimu na dan Uskrsa u terrmiju Solomunovu bi pribrojeno, to bijae doneseno janjaca na posvetilite, za znati na priliku, koliko more biti pa od udi ja u ti strana, i tako bi nabrojeno dvi stotine iljade iljada i pet stotina i sedamdeset i est iljada janjaca. Od stvorenja svita do poroenja Isukrstova bi godina pet iljada sto i devedeset i devet, reko 5199. A od poroftenja Isukrstova d6 danas jest god na ib'ada sedam stotina etrdeset i sedam, reko 1747.
1 Po raunu godina od stvorenja svijeta do Isukrsta, kako ih Grabovac rauna na str. 296 i 297, imalo bi da bude ovdje i slovima 1049. 2 Po Grabovevu raunanju godina od stvorenja svijeta do Isukrsta trebalo bi takoer ovdje da bude i slovima 1029. 3 bgluagna.

182

U sve do sad bi godina est iljada devet stotina i etrdeset i est, 6946. Vik esti jest od poroenja Isukrstova, spasitelja i odkuipitelja svega naroda ovianskoga. OD POROENJA ISUKRSTOVA. Isukrst se dite rodi (razurnie svi narodi) u ubotvu, ma ne vene brez povoja i pelene. Nije vatre da s' ogrije, udo bie to Mari ; e. A djavao nut uzdie, jer oblasti nejma vie, poe vikat i glasiti: Ovi oe svit spasit! Sv-ak' je tome veseljitelj, gdi se rodi nam Spasitelj. Lipote su u njem svake, od svitlosti sunca1 zdrake, pun ljubavi i milosti. Od nebesa nut svitlosti, njem odite, 6 pastiri, ne bojte se stadu zviri. N u t potenja privelika inite mu, jer je dika. V6 tu stase i magarac, a i Jozip, vele starac. Dite malo sagrijaju i potenja njem injaju. Mariia je sva ugana, rad Isusa majka zvana. Glavu svoju kti cdkriti dite svoje z pokriti. U jasli je go na slami, Spasitelj je ovo nami. Due mile, vi odite, Isukrsta pohodite: od zla e nas obraniti pak u vike saraniti. Evo doe, nut pcuti, od Boga se R: uputi, Isus dite porodi se u ponoi, vidi se. U srce ti oe priti,

299

300

10

01

15

20

2j

30

35

302

*
x3

istom o li zagrliti. Ote brzo vi napolje, vesel'te se zadovolje: nut Mesiju po vidite tere njega sve slidite. 45 Sveta Ana prositi e, Isus grije vam prostie, nebeskoga dae t' raja, gdi veselju nejma kraja: uivati vika viku 50 svaku radost priveliku A sad, Boe, budi faljen po sve vike vikom. Amen. [ZABILIENJE DOGAAJI U VRIME GODINA ISUKRSTOVI]1 Posli stvorenja! svita n etiri iljade, posli sagraenja Rima na se dam stotina i pedeset godina, Augusta, cesara rimskoga, na etrdeset i tri godine, na etrdeset godina kraljestva Irudova, koji pokla malu dicu 1. Isukrst se zae u utrobi B. D. Marije na dvajest i pet) oujaka u ; petak, rodi se n dvadeset i pet miseca prosinca u nediljui. Ovo poimaju. godine spomenutoga Isukrsta. Uz godine spominjem razlike dogaaje. Kad B. D. M. pobie u Egipat svojim dragim sinkom i s Jozipom, svojim zarunikom, poe u noi, povrati se u dnevu. 2. Iruid pokla malu dicu Bedemu i okolo; koga trai, na pogodi &c. 3. Obrati se s. P'ava.2 12. Isus se prigovara s mud arci u tempi ju. i j . Cesar Augusto pioigiibe od senatora rimski, na njem bi rana od noa 25. 25. Isukrst bi krten od Ivana Krstitelja na rici Jordanskoj. Iste godi ne umri sveti Jozip, zarunik B. D. M., bi mui godina 70; pode u liimlbo navistiti i obeseliti svete . U ova doba Isus jest trpio 3 u pustinji. Isu krst sabra sebi apostole, sve ljude priprostite, male zanaije, kakonoti ribare, teake,* koji e pak srvitu stvidloitti njegova privelika udesa &c. 30. Isukrst uini mnoga1 udesa, koja se izre nit izpisati mogu. Prvo udo uini obrativi vodu u vino na pira u Kani Galilejskoj. Nikodem, poglavica udinski,. za izpitati pravi put, u noi doe Isukrstu zaradi stra udinskoga. Isukrst se n | bunaru1 prigovara amaritanom &c.
Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 524) Obraenje sv. Pa via je pometnjom dospjelo amo; Grabovac ga jo jednom spominje u godini 42. poslije roenja Isusova, no i tamo je godina pogr jesno nazna ena 2. 3 je ftarrpjoj. * Iza texake pometnjom je natampana rije udesa, koja oito trebaj da bude na krajiu ove alineje iza rijei privelika
2 1

40

18-t

 . Isukrst ozdravi drtavca i gubavca. Uskrisi tolike mrtve, premda s. Evanelje sviju ne spominje: uskrisi sina udovice kod grada Naima. Obrati se Mandalina. Svetome Ivanu Krstitelju bi glava odsiena od Irudice &c. 32. Isukrst od pet krua i dvi ribe svojim blagosovom nasiti pet iljada ljudi, i ostade pet konistara ulomaka &c. Isus odi po moru kako i p o suhu, doe svojim uenikom &c. 33. Isukrst se priobrazi navrh planine Tabora prid trima svoji ue nici; tu se ukaza Mojisio i Ilija &c. Ozdravi deset gubavaca, ini progle dati slipa roena, uzkrisi Lazara, obrati Zakeja. Uhze u Jeruzolim s veli kom slavom 1 , kada se pribliae, svrhu grada plakae. Izagna iz crkve, koji trgovaju. Zapovidi svojim uenikom, da priprave veeru. Opra noge i priesti svoje uenike, obrativi kruh u tilioi svoje vino u krv. Ne spominjem drago;, nego ovo samo: Kad Isukrst priminu n drvu kria, tad mu bijae godina 33 i miseca 3 i ura 12. Isukrst se rodi na 25 miseca prosinca malo prija ponoi, umri na 25 miseca oujaka oko podne. [POSLi USKRSNUTJA ISUKRSTOVA RAZLIKE STVARI KOJE BIE.]2 [4J2 3 Obrati se s. Pava. 43. Sveti Petar apostol prinese pristolje iz Anti oki je u Rim. 44. Svetomu Jakovu veemu bi glava odsiena n 25 oujaka. 45. Sveti, Marko, budui doao s svetim Petrom u Antiokiju, tu se metnu pisati Evanelje, z dogovorom i doputenjem4 svetoga. Petra metnue na svitlost i navistie svitu. 53. Bi muen sveti Filip apostol n prvi svibnja miseca. 58. Klaudio, cesar rimski, bi otrovan od svoje ene; umri od godina 44, a vladanja 15; ostavi cesarstvo Neronu. 60. U Rimu n 29 lipnja miseca bi muen sveti Petar i Pava istoga dneva. 62. Sveti Andrija apostol bi metnut na kri upopriko n! 30 miseca studenoga. 64. Sveti imun apostoli i Tadija bie mueni na 28 listopada. 66. Bi muen sveti Matija aposto na 24 veljae. 67. Bi prvo progonstvo krstjansko od Nerona, cesara rimskoga. 68. Poe s ovog svita s. Ivan evanelista. 72. Rimljani imadoe na moru dvi iljade nava veliki od boja i pet stotina galija.
1
2

Jaluom.

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 524). 3 2. Po redu godina prije i poslije Pavlova obraenja se vidi, da mj. 2 ima biti 42. 4 dopujcegnem. l8<

73- Sveti Bartuo apoto bi izpribijan tapi, pak s njeg iva odrie kou; bi na 24 kolovoza. 73. Tito ode s vojskom Jeruzolimu, obside ga na dan Uskrsa, kad ob'avaju biti svi ifuti u Jeruzolimu. Bijui ga 1 za niko vrime osvoji. Tad tu ifuta, to pogibe to li pomri od golema glada, bi iljada kipa. Bi prodano sto iliada, a devedeset iljada bi raztrkano i razb'a tamo amo. Ovo su one rii, kadno ifuti govoraju: Krv njegova svrhu nas i svrhu dice nae! Tito sasvim porui, satr svu zemlju i narod udnski. 76. Umri Irud Agripa, dospi kraljestvo udinsko. 78. Zli, cfpaki cesar Tiberio omrknu blizu Nopulje od godina 78, a vladania 23. 81. Umri cesar Vepeijan od godina 69, vladanja 10. Bijae otac Domicijana i Tita, cesara. rimski. 83. Umri dobri i nauni cesai Tito od godina 42, a vladanja 3. 90. S. Matii, aposto i evanelista, podni muku z ljubav Isukrstovu. 95. Riml ; ani osvojie Dalmaciju i zazvae rimsku provinciju, njom vladae oko tri stotine god:na. 140. Uinjena korizma od Telofora pape. 215. S. O. papa Kalisto uini kvatre. 220. Iz Skandinavije izae osam stotina iljada Gota, Sarmata &c. i dooe u ove strane. 240. Rodi se sveti Antun abat u Egiptu initi pokoru. 270. Bi sagraena enevra u avoji, sad podlozena lutoranom, 283. Ka;bi, Soli lj an in u Dalmaci'i, bi uin'en papom; bi muosn od Dioklecijana, svogaTro^dijaka; vlada crkvctm godina 12, 4, 6. 300. Rodi se sveti Bailio Ceareji aliti u Kapodociji. 30.2 S. Konsitantkiu oesaru uikaza se kri u ariji s neba, sveta Jelina nae kri Isukrstov Jerezolimu. 301. Vitez alti kavalijer sveti Jura ubi adaju u jezeru pod Trojanom gradom kod vode Cet'ne u Dalmaciji i bi . "" f 330. Kicin''tantin cesar bi krten 3 od svetoga Siilvetra pape. 4 331. Rodi se s. Jerolim u Dalmaci'i; umri od godina 92. U ovo vrime bi prineseno cesarstvo rimsko u Bianciju aliti Konstantinopuli, danas Ca rigrad zvan. 345. Umri sveti Anton abat. 357. Rodi se sveti Augutin u Africi i na 388 bi obraen na svetu viru Isukrstovu u Milanu.od s. Ambroz ja. 395. Ungari isi'kioie s. Orulu i s njome jedanajest iljada divica; bi u nedilju. 402. Rim Goti porobie i poruie. 407. Zlo vrime satr Carigrad.
1

bjuchiega. Po redu godina, to su prije toga i poslije, ovdjie bi imalo biti 300 ili 301. 3 karfcen. * Silliuejctar Pape.
2

186

454- Epidauro, grad veliki, bi poruen i satrven do zemlje od Gota armata; isti graani tu bbzu sagradie jedan grad i stase ga zvati Dubrovnik. 480. Rodi se slavni Benedet. 548. Totila, kralj od Gota, osvoji | Rim, porobi I opali svega i razori rzidove od grada; osta pust z dana 40. 550. Soliljani sagradie grad ibenik u Dalmaciji. 569. Rim bi poruen od Longobarda. 599. Rodi se Muamed, lani prorok, na. 23 miseca travnja u etvrtak u Arabiji od Afrike u niki kolibica pri planini malaknu seocu. 600. Sveti Grgur papa naredi, kako se ima of Iije i sveta misa govo riti; uini novi kalendar i naredi svetkovine, poste &c. 608. Sveti Agaton papa naredi, da ene imaju razliitu odiu od ljudi, jer noajru1 sve jednako. 638. Bi iz Dalmacije sveti Ivan papa, etvrti zvan; vlada godina jednu, miseca jedan i dana 8. 682. Agaton papa poljdbivi jednog gubava, nama ozdravi. 693. 2 Goti ostavie zakon arijanski, to ji biiae s privarom namamio 1 naveo Valentin, cesar od Istoka opaki, i uinie se katolici, reenoga Valentina iva saegoe. 697. Mleani uinie prvoga duda u Arakleji blizu Mletaka. 719. Arapi osvojie svu pan ju. 836. Bosna I Dalmacija obratie na svetu viru i zakon Isukrstov. 837.3 Ivan, sin kralja od Dalmacije, ostavi krunu i kraljestvo pak ode u pustinju; pribiva u jednoj pilji* inei pokoru z godine 42. 964. Poljaci se uinie katolici. 975. Poeima kraljestvo ungarsko od kralja tipana; jest svet. 108.5 Krstjiani u Antokijii isilkase dvadeset i osam iljada Saracena aliti Turaka. 1146. Poe se graditi zvonik svetoga Marka u Mleci je. 1114.5 U Taliji s krvju dadii. 1170. Rodi se u panji sveti Dominik. 1180. Rodi se u A'u sveti Frano. 1198. Enriko, sin Brade Crljene aliti Barba Rosa, osvoji Pulju, Kalaoriju i kralju od Sicilije Ruero odsie" svu ensku zabavu.
noj*J*aju. 793. Po redu godina bit e 693. 3 737.. Kai veli za kralja Gostumila, oca Ivanova, da je vladao 832. (Korabljica, 415), pa je jamano i Grabovac mislio ovdje zapisati 837. 4 Scpigli. Isp. C v i t r a z g o v o r a , 228: S'pigliju. 6 Po hronolokom se redu godina (1081146n 14) vidi, da je nastala pometnja, a teko je rei, to j.e gdje upravo hotio Grabovac napisati. Od cice.
2 1

39

310

187

H99'1 S. Klara rod se ul A'iui gradi 1204. Mleani osvojile Konstantinopuli i uzee cerek i po cesarstva grkoga. , 1206. Poe red svetoga o. Franceska, takoer i svetoga Dominika. 1227. Ungari uoe Klis grad posidovati. 3 1231. Umri sveti Ante u Paduii odi godina 30. 1242. Nabato, kralj tatarski, satr i porobi svu Ungariju. Bela, kralj ungarski, pob:e svojim blagom u Dalmaciju; sta u Splitu i Trogiru i tuda ostavi privileda golema. 1291. Sveta kua B. D. M., u kojoj joj bi naviteno od anela, p o udesu bi prinesena na Trsat kod Rike nie Senja. 1300.2 Bonifacio Osmi najpri navisti protenje openo ali ti jubileo. 1301. Otoman, kralj prvi turski, bi iz Scicije, zemlje tatarske, od jednoga sela; ovi se uini golem s otimanjem, varanjem i vojevanjem. 1335. Sultan car Drugi dopusti greb Isukrstov redovnikom s. O. Fran ceska Brae Male, nek mu slue i uvaju. ,1338. Ludovika, kralja ungarskoga, bi Dalmacija od Kvarnijera do Duraca. 1380. Mleani iztirae iz oze enuee. 1382. Rodi se u ijeni sveti Bernardo; | bi reda S. O. F., umri od 31 godina 64. 1404. Vienca grad pade u ruke Mleana. 1405. Verona grad podloi se Mleanom. 1428.3 Brea i Bergam doe pod oblast mletaku. 1443. Jure, kuom Kastriot, priimenkom Skandarbeg, osvoji Arbaniju, svoju oevinu, reko: Arbaniju ali ti Epiro starim imenom. Dra tursko oruje nadaleko od Arbanije za godina 22. 2ivi godina 63. Ostavi svoje veliko ime, ma junatvo jo bi vee, to se izre ne more. Bi razdrti turski vuk. Ovog vrimena bi vojvoda Janko Unijade i sveti Ivan od Kapistrana. 1444. Umri sveti Bernardin od ijene reda S. O. F. B. M. 1453- Memed car Drugi osvoji Carigrad na dan Duova, i to bi pokaranje od Boga, jer se Grci suprotivie Duhu S. Tada Turci po gradu s veli- . kim nemilosrem, rugom, pogrdom i svakim brezakonjem, to se sluati ne more, da odkud li govoriti, to inie od Grka p o gradu, od ena, dice i divo jka, Grkoga cesara Kontantina Paleo I [loga posli tolike pogrde 3] odsikoe mu 4 gjlavu pa na kopju nosie p o svemu gradu za veu pogrdu i sramotu.
1 1119. Prema godini iprije toga (1198.) se ini, da je Grabovac mislio zapi sati godinu 1199. (sv. Klara se doista rodila 1193.). 2 130. 3 2428. * od cikojcemu. Grabovac pie takoer d s i i, a pisanje o d e , ako nije tamparska pogrjeka, moglo je nastati pod dojmom izgovora: odsii otsir ocii.

188

Spomenuti car Memed bijae velik neprijatelj i progonitelj zakona krstjanskoga, poeli vas kustjanluk satrti i tako u srcu odlui. Skupi tri goleme, silne vojske pak pode da krstjane tare, m na dan Svetoga kria, koga bie protivnik, iznenada cre. Tako ga Sveti kri smete. Bog ubi, vrag odnese; otee se od godina 53. 1460. Bi veliko Boje vrirne palona Carigrad: munja s vatrom i gro movi. Tu izgori kua vie od osam stotica, pade mrtvi Turaka vie od trideset stotina &c. 1474. Turska vojska sva izgibe pod Maltom. 1477. Umri veliki vojvoda i vladaoc vojske mletake, to jest Bortuo Mudo od Bergama, 1480. Franipan ibi ban od Trsata i gospodar osobiti od Velje, koju proda Mleanom. 1483. Martin Luteran rodi se u aoniji. 1492. ifuti bie iz panje iztirani. 1495. U kraljestvu1 od Napulje najpri poe otrov od ena, to zovu franca. 1496. Poljaci isikoe-i potopie Tatare, vie od est iljada. 1500. Bi velika trenja u Carigradu, koja uini tolike goleme tete i velika zla. 1504. Poe dumanluk aliti ereija Ivana Kalvina. 1509. U Carigradu od zla vrimena i goleme trenje osta mrtvi kipa vie trinajest iljada. 1517. Poe dumanluk aliti ereija Martina Luterana. 1519. Umri cesar Maimiljan; tad sunce pornra. 1522. Turci ove godine osvojile Glava, Vrljiku, Knin, Drni 1 Skradin. 1526. Ludovik, kralj ungarski, pogibe od Turaka kod polja Muako;ga; isti car ga ali. 1538. Petar Krui, ban od Klisa, pogibe od Murata pae, poturenika. 1539. Nadin i vas kotar Turci osvojie. 1544. Iztonje Indije zagrlie svetu viru, zakon Isukrstov. 1557. Bi velik potop od voda u Taliji. 1563. 1 Mleani sagradie grad u Frijulu, to se zove Palma Nova. 1565. Turin izginu pod Maltom. 1566. Car Sulejman pogibe pod Segetom gradom u Ungariji. 1570. Turci osvojie kraljevstvo od Cipra, a tad bijae mletako. 1571. Mnoga turska vojska izginu i na suhu i n moru, emu nije broja. T o bi na dan svete Justine, to jest na 7 listopada, i za tu uspomenu Mleani kuju jaspru Jutina. 1572. Turci osvojie Klis grad n kamenu u Dalmaciji.
1 l 59i- Sudei p o Grabovevu hronolokom redanju dogaaja, svakako ovdje i m a biti godina 1563.

I8Q

1576- Golem pomor od kuge bi u Carigradu. 15:89. Enriko Trei, kralj od France, bi ubijen od jednoga fratra. 1606. Posli smrti n tri stotine godina naasto ilo tilo svetoga Bonifacija pape. 1640. Car Murat iznenada cre; bijae vladanja zla, opaka i nemilostiva. 1646. Klis grad Mleani osvojie od Turaka. ibenik grad opet Turci obsidoe; bijae ji 2$ iljada i prid | njima veliki vezir Tekeli, Poljak; bijae poturen k. Tu dopade s vojskom deneral Foskulo, razbi Turke i izsie vojsku, mnoga od nji krv se proli. U ovo vrime spomenuti deneral Foskulo osvoji Knin i Katel Novi. 1651. Kralj poljaki satr i izsie kruto tatarsku vojsku. 1667. Proside se vei dio grada Dubrovnika. 1679. Moskoviti ljuto nagrdie tursku 1 vojsku. 1681. Ungari se odnevirie od cesara; bie prid njima glavari, to jest Tekeli i Rakocija. Turin iznenada udri n cesara i poe pod Be. 1683. Turska vojska bi razbijena pod Beom, ostae tu te turska mno ga bogastva. 1684. Mleani uinie rat s Turinom. 1686. Mleani osvojie Katel Novi. 1687. Sinj, grad u etni, osvoji,od Turaka deneral Jerolim Kornerac. Duka od Lorene s cesarovim orujem osvoji grad Budim i Segedin i druga mista Ungariji &c. 1688. Korner deneral uze od Turaka Knin grad, a. kraljestvo od Mo rije osvoji Moroini. Istog vrimena umri Moroin, dud i deneral od oruja. Princip Baden iz Ungarije u Bosnu ode samo s tri iljade Ungara, razbi petnajest iljada Turaka, isie pet iljada, zasunji mnoge i uarai Bosnu. 1693. Golema trenja bi u Kalabriji &c. 1694. Mleani osvojie itluk i kulu od Norina. 1695. Mleani kruto tursku vojsku na moru razbie. 1699. Po ratu od Bea uini se mir s cesarom, carom i ,s principom mletakim. 1713. Golem pomor od goveda bi malo da ne po svoj Italiji. 1714. Turci iznenada i s privarom osvojie kraljestvo od Morije. 1715. Prvi od godine u Sinju deneral Anelo Emo proglasi rat s Tur inom. Iste godine sarater Mustaj-paa doe u Cetinu Sinju n post s. Jakova. Turak' bi sto iljada; povratie se smamno iznenada. 1717. Imoski grad osvoji deneral Alvie Mucenigo. 1718. Uinie mir miseca kolovoza. 1738. Nebo gori svu no, bi prosinca na. 16.
1

Turarsku.

IQO

3*7 i Iflog urimena umri Moroxin DuxJ i General od orruxija .' Princip Baden iz Ungarije, u Bofnu ode fanio s'tri ihglade Ungara.razbi pefna/eft ^ Turaka, i fice pett ibgiadfi f zafuxgi m nog he, i u araci Bofnu. ^ Golema trefcgna bi u Kalahri &c. 1694. Mleani ofuoife itluk i kulu^ Norina. 1695. Mleani kruto Tursku na moru razbifce. ifigg. Porattu od ucinife mirs'c*farom, Czarom, is'principom ***^ tankim * 1713. Golem pomor od Gouedabji da ne pofuoih jtalj. iy 14. Turci iznenada, i s' priuarom uoifce ragi ftuo od morije 1715. Parui odgodine u Signu Gettti Angelo Emo proglafi Rat nom. godine Sarafcter mui pafca doge u Cetinu Kfigau -| j S. : } Sto Jigt?^ ratifcefe fmamno iznenada* *7- Imoski Graad ofuoi G luixe Mucenico. S--

EVO SLIDE OBIAJNI RAZGOVORI STARCA I MLADIA.

[ONI KONJI, KOJI STOJE SVRHU VRATA SVETOG MARKA U MLECI JE, TKO JI UINI I KAKO TU DOOE.]1

Mladi: Dragi dide, nut mi recite, biete razumili 2 : oni konji, to su vie vrata crkve svetoga Marka u Mlecije tko ji uini i kako li onde dojdoe? Starac: Oe rei, da ji uini kralj Solomun u Jeruzolimu. Mladi: Ma sam uo, da su prija bili u Rimu. Kako tu dojdoe? Starac: Kada Vespeijan, cesar rimski, i Tito Jeruzolim porobie, onda reene u Rim donesoe. Mladi: Ma kako pak u Konstantinopuli reeni dojdoe? Starac: U vrime, kad Konstantin, cesar rimski, bi krten od S. O. pape ilivestra, onda reeni ostavi i darova svetoj crkvi ne samo Rim, mali joter svu Romanju, a on ode u Biancio. Onda odnese iz Rima u reeni Biancio spomenute konie i | ostale druge lipe, stare, ritke stvari i nakiti reeni grad Biancio, pak se stade zvati Konstantinopuli. Mladi: M kako pak dooe u Mletke? Starac: U vrime, kad se sjed:me Mleani i Francezi ter Konstantino puli od cesara grkoga osvojie, onda Mleani u Mletke donesoe. O D N A R O D A KAKO ZEMLJU NAPLODIE I PO SVITU RAZAJDOE SE POSLI POTOPA, O D TOG SLIDI IZKAZANJE KRATKO. Posli nego Noe izae iz korablje, a prija neg se stade Babilon:ja gra diti, bijae sve jedan jezik i samo jedno govorenje. Kako jezici po<stae, to ste pak uli i razumili. Sad odimo gledati, kako e se po svitu rairiti i zemlju naploditi. Nos svojim sinovom razdili kraje akti dile svita. emu dade Aziju, Kamu Afriku, Jafetu Europu, i tako se vas svit naplodi i narodi. em sagradi Jeruzolim, narodi Aziju, i ostala. Kan naplodi Afriku, od koga pak izajdoe puci kananejski. Jafet takoer Europu, i on poe u Tali ju, gdi pogradi mnoge gradove, osim ostali Viterbo. Po vrime bi od toga naroda glavaru ime Italo, ta se i sta zvati Italija. Od poroda al plemena Jafetova bi Javan, koji naseli zemlju Grku. Kako. se po svitu uzmmoae puci, tako se odctplivase buci, 3 nadalje se
Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 524). zumili. * Ovdje se etiri puta ponavlja rije buk za oznaku jedne grane naroda i jo jedno na str. 401. I Kai veli u R 1 275'. ...izvede mnogi puk iz turske zemlje i zove se Bebia buk (Buuk) Jesu li to sve tamparske pogrjeke? U Sinju se kae: doao veliki buk vode = bujica vode (Dr. Petrov). Moebiti je Graibovac tu rije u prenesenom znaenju uzeo za bujicu naroda.
2 1

3I9

320

IQI

odmicae i zemlju napunjae. O d reenog odcipi se jedan velik buk s toliko stotina iljada i ode moru Adrijatinskome, naseli danas zvanu Albaniju, Dalmaciju, Bosnu, Bulgariju, erviju i ostala, koja ovdi ne spomenu. Od ovoga buka bi glavaru ime Iliriko, t a se i sta svuda tuda zvati Ilirici aliti Ilirija. Bi reena duga konaka petnajest, a iroka konaka pet. Od reene Ilirije ostavljam izkazanje, jer je dugo govorenje. Povraam se rei, kako od poroda i plemena emova odcipi se i odtite golem buk i velik narod i proe Tanu, zemlju tatarsku, naseli i narodi Skandinaviju iza gvecije i er I manije strane vitra trmuntane. O v o bi na dvi stotine i sedamdeset godina posli potopa. Od reeni naroda bie glavari Geteri i Aran, ovi bie prvi i stase se zvati Geti, Gepedi, Mesi i ostala. Pak kako koja golema familija aliti obitola stase, tako se i ime nom zvae. Od spomenuti naroda zvase se s imeni ninozi i razliiti, kakonoti: Goti, Vizigoti, Otrogoti, armati, Eruli, vevi, Buni, Uni, Vandali, Avari, Longobardi, Krovati i druga mnoga inisna, koja ovdi ne spomenu. Ma svi bie od jednoga panja kakonoti sinovi od jedne matere, svi poroda emova, prvog sina Noeva. M kada se tol-ko mnogo narodie, stat ujedno ne micigoe, stase iz Skandinavije jedni za druim izoditi kakonoti oblaci neba al valovi mora. Vas svit uznemirie, satre i porobie; oni stase kraljevati i gospodovati. Ma kako reko, jedni za druim izodie, tako poslidnji prve tirae, meu se se ratie i golemu krv prolivae. Meu se se klase; ono, to su, ne pozinavae. Koliko bi imena, toliko i kralja. Njijove ene vojevae kako muke glave. S Rimljani mnoge rate imadoe. Od spomenuti naroda ne mogu izrei ni izkazati, koliku krutu i golemu snagu imadoe, slobod, junatvo, desnicu. Svud po svitu vladae i kralijevae. M kad puka doie, sva sila i junatvo proe.

OD IZODA N A R O D A [OD SKANDINAVIJE] 1 Goti, Vizigoti, armati alti Slavi, Vandali, Uni i ostali narodi, kako reko, svi izajdoe iz Skandinavije L od Scicije, viltra bure strane i od trmun tane. Osim ostali, koji izajdoe otud narodi, evo sada samo u nika mala spomenuti izkazanja od armata, danas zvani Slavi. Ovi otud davno izaj doe i sve s Aleandrom Velikim od Maeedonije vojevae. Junaci golemi bie, slobodni na oruju, draju stvar veoma slavnu u boju poginuti. Vas svit uznemirie, satre dva cesarstva. Slavi, Goti i ostala veoma jaku narav ima.doe: podnosie ariju, studen, vruinu i svako zlo vrime. Spavae na ledu, dadu, stina, u bara i ostala. Kralji, cesari ni nijedan narod ne more ji pridobiti. Reeni kralji i cesari to videi, svaki od nji na svoju slubu uze po toliko iljada, ta tako s jednim druge razbijae i pridobivae, a oto jih i danas svaka kruna na slubi imade: na oruju vrli, m knjigu ne grli.
1

Natpis je popunjen po natpisu iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 524).

102

Idolatri bie i tvrdo draie i kasno' sveto Evanelje primise. Izodise na glasu junaci, ma ne s knjigom mudarci. Mnogo buka, m ne s knjigom nauka. U boju su kako lavi, u nauku tvrdoglavi. Spomenuti pritisnue svu Iliriju, to jest: erviju, Bulgariju, Traci ju, Rai ju, Bosnu, Dalmaciju, Krovaciju i ostala mista, koja ovdi ne spomenu. Slavi gdi se okuee, eto i danas se1 zove Slavonija. Goti i svi narodi istoga jezika ilirickoga imadaju ovi obiaj i tvrdu veliku zapovid,. da tko ne bi primio putnika na konak znana i neznana, da mu se ima kua saeci. Primaili bi i aistili, to bi vie i liipe mogli. U to biju dobri svi od Skandinavije narodi. U njima bi mnoge olosti, ma malo bludnosti. 550. Prvoga krailijia od Slavonije sinovac, imenom Selimiro, proe i osvoji Albaniju i zazva se kralj od Dalmacije. U Slavoniji ostanue tri Selimirova brata: Leko, Zeko i Ruso, 2 prilipa plemia, ma ne znam, koja bi nesria, ni uzroka, za koje li zlo dilo pravda jih ktie zgubiti. Ovi iz Slovinja pobigoe svaki svojom familijom i svojima prijatelji. Tako bie usilovani pobignuti iz Ilirije. Leko ode i naseli Boemiju, a Zeko ode i naseli Poloniju, Ruso naseli Mokoviju. OD PROMINA I VLADANJA KRALJA TALIJI. U vrime, kada pomanjkae jakosti rimske, rasta Rim brez cesara, a Talija brez glavara. Tada s njome poee vladati narodi izvanjski, to jest Vandali, Goti i Longobardi zasobice. 378. Generiko, kralj od Vandala, dolde u Tali ju kraljeva ti i gospodovati. S njom vladae za, godina dvi stotine i pedeset i pet. ovo vrime promini se naizminice kralja vandalski 6; najiposilidnji Kralj bi Gilimero. Vandali bie zakona arijanskoga, priveliki dumani i neprijatelji svete rimske crkve. Ljudi bie zli, opaki i nemilostivi po ti nain, da se svak' udae, ali ovi narod doe svit uznemiriti i po njemu krv prolivati ali pro ti va Isukrstu boj biti. Ovi pridobie zemlje, gradove i krailjestva, kraljevae po Aziji, Africi i Europi, a na pet stotina i trideset i tri utrnu se njiovo vladanje u Taliji. O d ovog naroda izode danas zvani Rkai. O D GOTA. Goti stara vrimena za mnogo s Rimljani boj bie, i kada rimske jakosti pomanjkae, tada u Taliju dojdoe i po njizi stase kraljevati. 475 Odoakre bi prvi kralj u Taliji od Gota, najposlidnji Te ja. U sve kralja od reeni bi 8. Ovi mnOigo bise razliiti od Vandala, zato dobro vladae i ljudi krotki ibie. Kraljestvo njiovo u Taliji utrnu Nareta. Ovo bi na 533.
1 2

danafe. Leko, Zeko i Ruj*co. Isp. u Orbinija, 4 9 : Czecho, Lecho. 9

13 Grabovac: Cvit razgovora

OD LONGOBARDA. Poman jkavi Goti u Taliji, osta Tailija provincija cesarstva iztonjega, bi upravljata od Narete, bi pomonik i vladaoc cesarov, koji slidi za godina 16. Narseta utrinu kraljiestvo Gota u Taliji. U Rarveni sve je bilo postolje kralja od Tali je. Potomtoga Italija bi podlona cesarstvu iztonij'emu. Narseta vladae s Italijom kako konsul i vitmik cesarov, premda cesar aljae dakadikad u Taliju earke aliti providure po gradovi. O d ovizi Narseta bi mnogo uvriden, a od cesarice Sofije iztonje Narseta primi golemu nasramoticu, mnogo ost a smuen i uvrien, napuni se velike sr di tosti. Narseta, za tomu se osvetiti, zazva u Taliju Longobarde od Panonije. Ma posli se promisli, to e tuna Italija trpiti i podnositi | njegova patria aliti oevina, pokaja se i pia, da se povrate, mali to bi zaludu, jer ne 'bi na vrime. Narseta od velike alosti razboli se i umri. Evo Longabardi dooe u Taliju. Zovu se Longbardi, zato su nosili duge brade, pletenice, kano ene aliti Kranjci kikai evo nose i danas. Reeni narod jest jedan stari ocipak od Gota. O v i davno izajdoe od iztonje Gocije: priavi Seiciju, zemlju tatarsku i blata aliti barine od polja Meotide i doavi u Panoniju, tada se okuoee i ostanie. kako reko, kad jih zazva Narseta, bijae tada prid1 njima kralj Albuino; skupi i namami sebi mnoge narode, to jest bie: Uni, aoni, Bulgari, Goti, armati alti Slavi, Bavari, Eruli, vevi, Turcinjoli &c. Allbuimoi povede ji s ovom pogodbom, da e jih sve obogatiti s tali janski ibogastvi i raskoi1 plemeniti. Odtud'a se svi dillie i svoje kue pcpalie s odlukom se ne povratiti vie. Dooe Taliju na dan Uskrsa, to jest na 2 miseca travnja 568. Kako pak Taliju robie i po njoj | odie, koje sramne, pogane i pogrd ne stvari po Taliji inie, od tog moje pero sad ne pie, jer je lipe muati. Narod pogan svakoga zakona, s vragom . vragu &c. Kraljevae u Taliji za dvi stotine godina. U t o vrime pronuiini se. od nji kralja zasobice dva jest i tri, 23. Nijedan od nji bi dobar, vladanje pogano. Najposlidnji kralj bi Deiderio. Svetoj crkvi sve otee, nego samo zidovi od Rima ostae. Sve imae od Pavije ter do Kalabrije. 788. Doe Karlo Manjo aliti Veliki, kralj od France, ter utrnu opako krailjestvo Longobarda i povrati svetoj crkvi svu Romanju, i zato ga Bog uini cesarom od Zapadi.

rakofih

194

[RAZLIKA ZABILIENJA.]1 Ovi broji slide nejednaci: 1349. Sveti Otac papa Klemente esti posla u Bosnu vie redovnika S. O. Franeeka, mudri, razumni i dobra ivota, da po Bosni izkorenu dumanluk, nepravuvirnost aliti ereiju od razliki zakona, i tako spomenuti redovnici oistile i Bosnu n pravu viru obratiel 1120. U Skradin bi prinesen biskupat iz Staroga Zadra aliti Biograda ukraj mora. 1463. Turci osvojie Bosnu, a. tipana kralja pogubie. Tad tud alost i nevolja koja bi, nitko izre ne more. 1453. Car Memed Drugi osvoji Koiniioanitimopuili n iljladu etiri sto tine i pedeset i tri godine, 1453. Do sad ima godina divi stotine devetdeset i etiri reko, ini godina 294. SLIDE KRATKA IZKAZANJA OD DIOKLECIJANA SOLILJANINA, CESARA 2 RIMSKOGA. Dioklecijan bi iz Solina, grada golemoga u Dalmaciji krajem mora. Solin'grad bi uinjem jo u stara vrimena, u vrime naselenja puka ilirikoga. Dalmacija jest jedan dio od Ilirije. Dioklecijan bi uinjen z rimskoga cesara n 284, miseca rujna na. 17. U isto vrime njim bi uinjen cesar Maiimijan. Oba u isto | vrime vladae z godina 20 i zajedno'cesarstvo ostavie, to jest n 304. Dioklecijan ivi god'na 78, umri na 316. Ovo su godine N . S. Sveti Kajo papa, Soliljanin, bi uinjen poglavica svete crkve na 283. Vlada sve tom crkvom rimskom i katolianskom za godina n , miseca 4, dana 12. S. Kajo papa bi muen od Dioklecijana, svoga bratueda alti rodijaka. Dioklecijan jest bio golem neprijatelj i progonitelj svete crkve. Pod njim bi mueno vie od' dva miljona krstjama, muke podnie i svoje due sara nie. Prvo: Ako on to talko mui, u Taliji to naui. Drugo: Ako on to tako injae, za dobro to sanjae. Mnoge posla na nebesa; primi, ini ki udesa, Odletie radi kria, njeg ufati vrag u mria. Diioikleciljan sagradi jedan grad priliip ukraj mora, to se zove Split. T u uini lipe zgrade na nain rimski, u nj dovede vodu iz Solina; tu uini jednu ribaricu, gdi drae iz vode I Solina plemenitu pastrvu. Lipe zgrade uini u svome oinstvu svake vrste kipa: io ugodno bie misto i danas je plemenito. Dioklecijan bijae ovik mnogo razuman: nijedna stvar ni misa ne bi da ga more smutiti ni razbiti to imadijae initi. Njemu bie prilako vla dati i upravljati brez nikakve muke.
Natpis je uzet iz Grafooveva pregleda sadraja knjige (str. 524). C e j c t a r a . U pregledu sadraja (str. 524): C e j a r a (no u Grabovca se nae takoer Cejcara, str. 408).
2 1

329

33

331

Dioklecijan, videi' stvari od svita mnogo zamrene i nesmirne kraljevati i vladati, poeli mir i svoj pokoj. Tako, 'kako reko, s Maksimijanom ostavi cearstvo.. T o se ne more nai da je ovik uinio prija ni posli. Malo posli Dioklecijana dooe Slavi, vas Solin poraie i ostale gradove krajem mora od Dalmacije. Postanue rati na Rvati. SL AV A l A L M A C I JE. Dalmacijo, kruno svita, eto spava puno lita: mnogi vrsni bile ljudi, da te nitko ne probudi, 5 ve Graibovac kasno doe, buditi te on sam poe N u t ustani malo gori ter ti sa mnom progovori. Od koga si majka bila, 10 i kriposna tvoja dila, to ji sada nije vie, riut mi reci, kud se die? to si tako doli pala, u zemlju se ukopala? 15 Kamo tvoja stara sila, kakva jesi prija bila? Nevirnici sad te gaze, to si bila, to ne paze. Odgovora: 20 Nut podigni malo ploe, s tobom zborim da Grabove. Pisaoci mnogi slau, nito knjige malo kau, jer su stare pogorile, to s' od mene ke zborile. Starog joter za vrimena lipa biju men' imena. Soko, zmaja, gledaj b v a , moja ble via slava: junaka sam bila mati, lt svi narodi to e znati. Druga taka ne bi majka, to alosna znade ajka. 1 to 1' me pita, gdi sam pala, nut od svita kam' ostala? 333 332

25

30

1 aika. Grabovac je, ini se, uzeo ovdje ensko ime Ajka kao apelativ za oznaku muslimanke uope. v

IQ6

Slaua Dalmacije. Muaacijo kruno fuiita, futofpauafc puno lita Mogi uirmi bifee gludi, Date nitko neprobudi ;-Webh grabouaz kafno doge Buditite on fara poge. Nt uft- malo gori, '.-*" ti famnom progouori* Od kogafi maika bila, likripofna tuoija dila. Sctoi fada nije uifce i Nutmi reci Kudfe difee. Sctofi tako doli pala, Uzemglufe kopala. Kamo tuci jaftara fill a Kakua jefi prija billa. Ncairmci fadte gacze% Sctofi bila to . Od

Nisam pala zemlji prva, \ do najposli },a se rva. Mal sad alim sokolie: tuni trae, prose pie. ujem od nji mnogo plaa, 40 vidim, da svit vas iztanca. alim, reko, moje ptie, jer nejmaju tuni srie. to me pita od kriposti, imala sam mnogo dosti. 45 Bani, kralji bie mnoi, bogastva se meni vozi. Za vrimena joter stari od men' biju i ceari, naueni ljudi, sveti, 50 tada meni sria leti, ipak biskupi, pape rimske. A krajine nut solinske! Ukraj mora gledaj Splita, je li kao jedna kita: 55 obilija lipi stvari, naslaenja dika stari, Neka ovo svaki znade, da na svitu ne imade, ovo stvari to u rei, 60 doisto jih nije vei. N u t tvrdine Zadra grada, ibenika crkve zgrada, u Trogiru zvona slita, a zvonika nut od Splita! 65 Najstariji, svetac koji? O n u Zadru eno stoji. Najmudriji odklen bie? Dalmatin je, vas svit pie. Dalmacije slave znajte, 70 Cicerona nut pitajte. to 1' Dalmatin mnoge muci, u Taliji to naui, pak ako se on zanesa, mnoge posla na nebesa. 75 Kakvi bie Dalmatini? Svak 5 govori, da su vir ni. Zemlje, gradi njim padae, s crkvom, s Rimom ti vladae. Dalmacija bie slavna, * 80 . premda sada bi odavna. Dalmatinskog ne bi maa,

35

85

90

95

100

105

110

115 . 120

125

imali evo sad iztanea, na oruju ke slobodi, da s' na svitu ne naodi. Dalmatinskog ista srca sve pomori tuna mrca, od dobrote lipa ploda sad odnese sve to voda. N a to tuna danas spade, osiena ka ostade! Kamo tvoja prva slava, gdi bijae majka lava? U suzan jstvu Bosna ost a, tog i tebi ima dosta. Mnogi prija tebe brati, slomie te kruto rati. Vele li se ri prida, ista zemlja sada izda, ve ne dade ploda vie, sve t' nesrie pridobise. Cetine e mnogo proi, dok ti dobro bude doi. Al to grisi jesu stari, ovi nigda ne bi stvari. Mo li vie bit uboga? Nejma drugog neg ve Boga. Ni Boe drugo ne e dati, jer e brzo na sud zvati. Dobro, koje prija bie, do istine ne e vie. Kamo tvoje lipo voe? Sad si puna svake zloe. Ka nesria teb' privari, Dalmatini kamo t' stari, Nut Pompeja velikoga, Aleandra kolikoga upitajte, s kim odie, zemlje, grade pridobise. Vojevasmo z Dalmatini, svioimo to istini: od vojn-ka ne bi vei to obadva oee rei. Od Atile svit drae, premda nikom ne priae. Sad te svaka rda gazi, pak jo ide ter te mrazi. Sad si puna svake re, a jo po sli bie grde.

, ^

'

Cetinecbie mnogo , Dokti dobro bude *docbi. lto griff iefu ftarii, Oi nigda iiebi ftoafti. M-ofcli uifc bit uboga , Neimadrugogh ntgh uech boga, >3iBog drugo ncchie datci, Jerchie. barzo nafud zuattt. Dobro koije prija bifee Dpiftinc nechie uifce, .. tuoije lipp uochie, 'ifrpuna fuake zlochie, a nefricbia teb' priuari, .i Dalmati i Kamot* ftari. tit uelikoga,, Aliefcandra, kolikoga. Upitaitna skim ohdifce.w* Zemgle grade prtdobifce. oijeuafmo zdalraatini ** Suido^imo to Mini. Od uoihnika nebi uecbi, To obadua ochie . Od Atile fuiit darchiafce \ . i Prem da nikom nepricbiafcc Sad te iuaka arghia gazzi. Pak )ofc igprterte mrazzu-v Sad fi pona fuake arge, ,' A jofe posli bichije gargevV

EVO SLIDE RAZLIKA ZABILIENJA I IZKAZANJA O D DALMACIJE. Od Dalmacije bie meai kad iri kad ui, ma nikad tiinji kako danas. Dalmacija kad najprostranija bi, ovo joj bie meai aliti mee, to jest: od istoka K o n j i c kod Mesije gornje, Manas zvana Bosna; od zapada T r i j e s t e , zemlja Kranjska; od trmuntane voda Drava kod Panonije, danas zvana Ungarija; od podne more Adrijatinsko, danas zvano Mle tako. Unutri ostaje Liburnija, a to sve su mista od Ilirije. Ovo slide mee alki meai od Liburnije i kratko izkazanje: Liburnija jo u stara vrimena jest sebi sve stala i sama se po sebi vladala, tja dok Rimljani ne osvojie. Liburnei uviik ljudi bile zli, opaki, nevirni, lupei morski i zemalj ski, ve to bi u nji obiaj ovi jedan dobar, to jest na konak bi svakoga primali, znana i neznana, i astili bi, to bi vie i lipe mogli. I ovo u nji bijae obiaj, | da tko ne bi primio putnika li uinio, kako reko, tada bi mu kuu saegli. A pak taiki je obiaj uvik bio u narodu ilir:kome, slovinjskome i rvackome, to je jedan sve jezik, prenda su tri imena. Liburnija jest se zvala tako u stara vrimena, a danas se zove - . laki ja. O d Liburnije ovo bie meai aliti mede, to -est: od Trsata alti vode Rike i od Pole Istriji ter do vode Krke i Prugljana ukraj mora, uzami Liku i Krbavui i ostala. Prugljan bi prvi grad od Liburnije. Kakva je godi ud i narav stara, od toga se vazda uzdri ica mala. Svak' me ovo more razumiti. Rvati su judi srditi, ma su i milostivi; jesu nenavidi j ivi, m ne bie od bludnoisti; jesu pumi kara, na lipu ti svaka stvara.

Agrone, kralj od Dalmacije, jest bio mnogo mogu i bogat, da tako kralj od reene nije bio ni e biti. Umri, osta Teuta kraljica; udovica sta vladat. U ovo vrime najpri Rimljani rat uiinie z Dalmatini sve zaradi lupetva i | razbojstva, to in jae Teuta svojizi Liburnei: reko, kraa ju i robijaju po moru i p o suhu Romanju. Rimljani poslae veliku gospodu rei joj, da se od tog uztegne, ili e joj rat proglasiti. Teuta, ola i ponosna, reenu gospodu izrazi, pak isie ter u more baci. T o razumei Rimljani, tad joj rat uinie i Dalmaciju osvojie i zazvae Dalmaciju rimsku pro vinciju. O v o bi malo prija doastja Isukrstova, Ostavi mnoga druga izkazanja radi duga govorenja. , Sa svim trim to je Dalmacija pod Rimljani bila, vazda je svoga kralja imala i sebi stala, samo Rimljane poznavala. Glasni Ciceron Rimljanin mnogo fali i uiznosi Dalmaciju. Pompeo sve njima vojevase.
IQQ

. Dalmacija i Krovacija pade u ruke Ladila, kralja ungarskoga: pristadose dva ritka draga kamena kruni ungarskoj. Tako sve slidi do igimunda, kralja ungarskoga, to jest do 1437. Mal u ta vrimena- jest vie puta Dalmacija uzimana i 'priuzimana bila od Mlealna i Ungara, kako gradovi krajem mora, ma ne drugo. Zadrani se odnevirae i odmeae od Mleana sedam puta. Iz Zadra je uvik nemir izodio. Tako sam po stari knjiga naodio. Malo posili nego sva Dalmacija bi mletaka, doe Turin i osvoji svud do mora. Tada moru pribigoe uskoci, koji e pak s vrimenom reenu osloboditi od nevirni ruku. Glava, grad u vrilo Cetine, jest sebi za 300 godina stao, po sebi se branio i vladao, m posli nego pomanjkae ungarske jakosti, doe Tur in i osvoji spomenuti Glava na 1522. Istog vrimena Turci osvojie i uzee Knin, Drni i Skradin. 1539. Turci, osvojie Nadin i vas Kotar do mora. 1538. Ovog vrimena Turci osvojie Klis, gradi tvrdi na kamenu, i Solin, grad stari ukraj mora. Istina je, da je Dalmacija svoje kralje sve imala: dok pod Rimljani bi, inie jli, samo nijima podloni bie; a takoer i pod1 kraljem ungarskim doklen bi, Ungari kralje inie od | Dalmacije i Krovacije, Bosne i Napulje: kakonoti Koloman, sinovac kralja ungarskoga, koji bi okrunjen u Sta romu Zadru aliti Biogradu ukraj mora, ovo bi na 1100.; a u Zadru okrunie na 13 81. Ove samo spomenu za priliku ostali. Pak u nika vrimena po reeni misti stase initi bane, ne kralje. Ungrska kruna svuda tuda dopusti i dade mnoga privileija, oblasti aliti osobitosti. Osim ostali Dalmaciji dopusti, da po gradovi krajem mora Dalmatini mogu oberati i initi knezove, koga oni oe. Tako u vrime bana Pavla od Pribira 1 po gradovi krajem mora obrae za knezove mnogu gospodu mletaku, po niki gradovi gospodu dalmatinsku. Gospoda mletaka lipo upravljae, vladae i kruni ungarskoj podloni bie, a navlastito u vrime kralja Andrijaia, to se zove Mlei, jer njeg mater bie iz Mletaka, kue Moroinove. Ovo bi na. 1290. Habuerunt comitem ab ipsis Venetiis pactis semper observandi honorem \ regis Ungariae & libertatem civitatis, N e spominjem druga. to pak bi u vrime igimunda, kralja ungarskoga? Sirorria spomenuti kralj ungarski imade tolike zaprike svoje srie, to jest s jednu stranu od Bojemije i Bulgarije nevirnost i odmetnutje imatika aliti rkaa; z drugu stranu protivtinu od cesara; s treu stranu nevir nost od svojizi bana, to jest Dalmacije, Krovacije i Bosne, a pak nepoznanje od knezova 'krajem mora; s etvrtu stranu silu i naglost od Turaka cara Pajazeta. Za aprit se na sve strane ne more 'dosegnuti, pomanjkae jakosti ungarske. T a d a Mleani uinie rat (protiva kralju ungarskome, uzee mu sve gradove krajem mora u Dalmaciji.
1

Pribira. Kai pie ime toga grada as B r i b i r , as P r i b i r.

200

PRIMALENA USPOMENA OD KOTARA. Evo inim malu uspomenu, neka ive kao na kamenu, od Kotara estoki junaka, kadno Turin do mora alaka. Krajem mora sve bie uskoka, sini, zdrako od sunca istoka! Majke cvile, divojke plau, Ture tira, da u more skau. Ma nje sile turske poturice, ovuda su sve krvopilice. Vaa fala zlo veliko gata: eto na vas eneral Donata, s njime jesu mlaani serdari i ostali kotarski glavari. Prte 1 , bule, ostavite lule, ne gledajte na bijele kule. Kad dooe kotarski serdari, udarie n Zemunik stari: ' udrie, nama rastirae, uz Kotare Turke potirae. Kotarane zabolie ruke sijekui uz Kotare Turke. Da ti uje, kako bule ciu, poturice Alah, medet! viu! N e oni ti meda ni eera! Od Vrane je sad druga poera. Turci sebi zovu Muameda, sad ne more dopanut od leda. Odavna je vam pritila zvizda, ostae vam po Kotaru gnizda. Oisti se sve do Knina grada, ve ne ima u Kotaru smrada.

343

io (1684.) 15

20

25

30

OVDI OSTAVLJAM OSTALA IZKAZANJA, NEGO EVO SLIDI IZKAZANJE RATA OD KANDIJE, BEKOGA DO MALOGA: U TA VRIMENA KOJI GLA VARI OD DALMACIJE BIE I GDI KOJI POGINU, OD KOGA LI TURINA SMRT GA STIGNU/ AL U BOJU AL U BILU DVORU. A najrpri u evo spomenuti serdare i glavare, koji od Kotara bie. 1647. Turska golema sila vojske doe u kraljestvo od Kandije, bi Kandiju grad brez pristanka za godina 25. Spomenutu Kandiju Turin osvoji na 1670. U ta vrimena:
1

344

Parte. Val jada rnj. prtite; isp. hote (mj. hodjte) u C v i t u r a z g o v o r a , 38.
201

od Kotara "t bi serdar i kavalijer D. tipan Sori, koji pogibe pod Buniem od Ibraiim-bega Zenca. "f Serdar Ilija Smiljani, koji pogibe na Vujaku izpod Velebita od Markia Radojice, nevirnoga pobratima svoga, koga trikrat vadi iz galije, a jednom od konopca oslobodi. Ma se nije tome ni uditi, jer je bio prepredenjak. Serdar Janko Dmitrovi, koji pogibe na Ponikva kod Bitelia u Cetini od bega Jamanlia. l Serdar Petar Smujani, koji polgibe pod Udbinom od Muie Ograevia. * Serdar Marko Miljkovi, koji umri doma od rana. "f Vojvoda Vuk Baljak, koji pogibe n Driniu od kljukoga kapitana Tataranovia. " Vojvoda Ivan Matkovi, koji pogibe na Ribniku od age Poprenivia. "f Vojvoda Todor Kladni, koji umri doma od svoje smrti. Arambaa &* Vit^ko, kou pogibe n Zeevu od Kninianina Lopui enana. Junaki se Vue zaminio, nije tako junak poginuo. "f Arambaa Durut, koji pogube na Otresu od bega Filipovia iz Glamoa. Ovi bile krajine kotarske. Od krajine ibenike

* Serdar Jovan ali ti Ivan andi, koji pogibe n Kistanju od Kune Asan-age Kninjianina. "" Srdar Vuen Mandui, koji pogiibe na evrskom istoga dneva f kad i Vuen Mandui, i bi ja ju pobratimi, od Ibraim-bega Vidimlica iz Glamoa. " Arambaa Dujam Omelji, koji pogibe na Kosincu mostu od Ce tine od Zulujfikar-bega Atlagia, a bijae svezan. Da, velika junatva! " Arambaa Vranje Ogulina, koji umri doma od rana. " Arambaa Gavran Zori, koji pogibe na Luibovu od divojke bule iz ardaka. " Arambaa Vid Omelji, koji pogiibe Livnu svezan. Od Katel a

1" Bi Varniea ajduk, koji pogibe n Vojniu od Isaka Nezia. Od Klisa

t" Serdar imun Breulj, koga Turci uiitite na Bisku kod Cetine, a pogubi ga paa pod Livnom; bi siroma svezan. T Serdar imun Perkovi, koji umri doma od rana.
202

Od

Omia

l Vojvoda Petar Kulii, koji pogibe kod Vrgorca. "f Arambaa Juria Leki, koji pogibe pod Vrgorcem. Od Makarske

f Arambaa Kardum, koji pogibe u Drenici prid Peinom od Zlojia Omer-age. Arambaa Deranja, koji pogibe na Zavojani od Arapa Mostaranina; bi na mejdanu. U ta vrimena sva ostala mista od Dalmacije pod Turinom bie. Istog rata od Kandije bi od rvacki konjaka kolunel i knez Marko Sinovi iz Pciljica vie Omia. Reeni sve t' je pod Kandijom vojevao i u boju vie puta bivi i sikui Turke pod sobom isiee 48 konja,. a Bog se znade koliko Turaka. Pod Kandijom vie puta odnosi mejdane. Tako za njegovu virnu slubu i golemo junatvoi Mleani ga uinie deneralom, i to bi najprvi deneral od rvacki konjika. Smrt ga stie. Rat Bea uini se n 1682. Turci bie razbijeni pod Beom' na 1683. Mleani uinie rat s Turinom | beke godine, to jest na 1684. Uini se mir p o ratu Bekome n 1699. Bie, kako reko, glavari ovoga rata: d tara Serdar Stojan Jankovi, koji pogibe na Duvnu od Mu je Nadakovia 1 . Serdar imun Miljkovi, doma. "j" Serdar Boe Miljkovi, doma " Serdar Smoljan Smiljani, doma. Serdar Ilija Jankovi, od rana doma. "" Serdar Jakov Resica, doma. f Srdar Zavia Jankovi 2 , doma. t Serdar Antona Vujavi, doma. * Serdar ime Bortulai; ovoga u Vrani kamenovae Biograd i Pakotanci. Serdar Milosav Pokrajac, koji pogibe n majdanu od Kolaka 3 buljukbae. . Serdar Duka Pokrajac, koji pogibe na juriu? kule od Bilaja. " Arambaa Sinovi Tome. knji pogibe u Bukovici. *f Kapitan Iveko Jovi 4 , doma.
Nafakouichia. janskouich. 3 olaka. Ime valja svakako itati Kolak: ime junaka, od ije je ruke poginuo serdar Pokrajac, pie se u Kacia kolak (R 1 308 i R 2 326). Inae bi se olak u Grabovca moglo samo po sebi itati i olak, jer se u velikoga slova sedija redovno isputa. 4 Juescko jouich.
2 1

203

Tintor barjaktar, koji pogibe pod Gabelom radi glave vina nali vene; to bi uzrok, da krstjani izgiboe. Vrbnica barjaktar, doma. "t Serdar Frane M reti iz Vrane; ovi pogibe od ljute rane. Svaki, ovo koji sada slua, neka ree: Pokojna mu dua! Od Drnia.

* Serdar Matij Naki, koji pogibe pod Gabelom svezan. " Kavalijer Grgo Radni, doma. Od
1

Klisa.

f Serdar Matij Dakuli , doma. t Serdar Filip ili2, doma. " Arambaa Marko Buliga, koji pogibe u Skutpju svezan. * Arambaa Mijo Ivanevi, umri od prike. Ovo bi rata od Kandije; bi Splianin. Od Poljica. " Bi knez Luka Brnjievic, koji pioigibe pod Gabelom svezan. Od Zadvarja i sve Ra dob ulje.

"j" Bi kavalijer i serdar Baria Kosor, koji pogibe iznenada u busiji ekajui Turke Imoane od svog druga nevirnoga Jure Kusia, koga uzdi e sirotu za svoju smrt i sramoltu; mali Jutri pak doe smrt grda od Antuna Grabovca iz Vrlike na 1704. Od svi Boka kotorski

"t Bi serdar Bajo Nikoli aliti Pivljanin, koji pogibe na Vrtijeljci pod Crnom Gorom: S njim pogibe za iljad druga: da sluali Baju, ne toga ruga. Uzrok bie dva Rafaelovia, od nji njima doleti nesria: 5 zagrizoe paka pobigoe. Gledaj Baju kako ljuta lava, tad dvanajest on odsiee2 glava. ali Baju Zadar i Kotari, sve Primorje, krajine serdari 10 i od Boka sva kolika strana, svim ostade na srdacu rama.
1 cakulich. U Grabovca 9 moe biti i za d ; n a Klisu postoji i danas obitelj Dakula. 2 Giiich. Kai pie ime toga serdara GlgLich (R 1 263 i R 2 276). 4 od cice.

204

Od

plaeni

k o n j i k a.

i Vojvoda iRrata, koji pogibe ui Skopju. f Vojvoda Bartuo elieo od Poljica; ovi poginu pod Sinjem u Cetini. Oba bise golema junaka. Ovizi vrimena mnogi i razliki kipi bise u boju i na domu pomrie, kojim ovdi imena ne stavi; sa svim tizim bise turski vuci i lavi: | znaju Turci, da jim biju vuci. R a t M a l i . Proglasi ga eneral Andelo Emo u Sinju na prvi miseca sinja godine 1715. Dura godina 3 i miseca 7. Uim se mir na 8 kolo voza 1718. O v o sada spominjem od sadanji krajina glavare i serdare Dalmacije: Od Drnia

3Si

"f Bi kolumel od krajine Grgo Naki, kog udari zmija na Glamou, kakono je palu Sejdiju pod ibenikom. d n i n a. Serdar Ivan Sindbad, koji pogibe na Glamou od Muje Noinovia. Od Vrlike.

* Serdar Grgo Radni, umri doma. Od Sinja.

* Kavalijer D. Ivan Gri, umri od prike. "" Serdar Boe Vukovi, od prike. f "f Vojvoda uli, i on od prike. T u bi vie od prike, i jezika pomrie. Od Vrgorca.

35*

"" Serdar Rado, umri doma. S ovog svita on s' omae, do sto glava 1 f ne domae. Od Gabele
2

Opuzena.

*}* 'Kavalijer Vule Novkovi , doma. Gdi je *f", ono je bio katolik.
glaue. Istp. C v i t r a z g o v o r a , 385: D o P t o glaua nedomiee. Noukouich. I u Raia (R 1 272, 274, 296, 311; R2 300304, 7 ; Kor. 448) i u ilobada (Starine XXI, 106) zove se ta obitelj Novkovi, ali se ve u Kaievo doba to prezime pie takoer Noncovich (isp. Eterovi, A. Rai, 29).
2 1

20f

O D NARAVI/TVUDI RVACKE 1 . Da b' Rvati skladni bili, ne b' ovako alost pili: reko, da bi sklad imali, svim bi svitom ti vladali. 5 N oruju junak vrli, svaki kralj ji2 zato grli i na slubi svojoj dre, pak s' medu se oni pre. Kad kralj oe da kog srve, io tad Rvate mee prve, a dobitak kad se dili, tad pitaju? Gdi ste bili? Vino nose, vodu piju, zato krvcu prolivaju? 15 T o goleme jesu stvari, al na njima jest grih stari. Gdi postanu godi rati, svaki kralj ji2 zove brati, a kada se oni smire, 20 nikakve su, vele, vire. N e miluje, neg ve kara, ive peee, mrtve para. Nevolja je tugu zvala, ra b o je vrilo zala. 25 Napala je na nje ra, stvar ne more biti grda; Meu se se biju, koljui i u kui i napolju to u glavu godi vre, 30 to mu nitkoi ne iztre. N a oruje, veslo jaki, drugi narod ne bi taki. Priuzee zemlje, grade, jedno drugo sada krade. 3 5 j Dobra, koja prija bie, j sad se u zlo prominie. Da bi reka tebi paka, sad nji dila sva s' opaka. Ne poznajiu roditelja 40 nit imaju prijatelja. Svako oe mudro da je, podbueje vile, laje.

Tu bi uifce od prike; i jezika rife e . Od Vargorcza. Serdar Rpdo umri doma, fouog fui taons'omace; dofto glaue nedomace, -Od GaMle, / putena. , Kauallalijer Vule Noukouich,Dpma Gdic >< onoje bijo Katolik. * *& Od Naraui, i Chjudi Amafcskc Ab aruati skladni bili, ^^ii Heb oaako xaloft eko dabt sklad imali, imbi ulicom ti uladali. orftixiju junak uadi, Siuki KragTglr zato garli. 1 na slubi fuoijoi darxe. Paksf megjfe oni . d kragl ochic dakog farue Tad aruata mcchie parue. AeobiukKad drli. Tad pitaju gdifte bili. nofe uodu piju Zafcto karvuezu prolfuaju To goleme jefu ftuari>

4*

Al

Alnagniraa jcft grih ftarl.v Gdi poflanu godi ratti, Suaki kraglgli zouebratti, Akadafe oni frairre, Nikakuefu uele tjirreNemiluje neg uech karra, Xiue pege martue parra. Neuoglaje tugu zuaia, Argjaboije urilo zala Napala je nagne arghja. Stuai;riNS|^xbitti garghja, Megjufefe bi B-Koglu, I u Kuchi, i napoglu. Sto u glajfu go4i uarxe , Tomu nitko tieiztrxe Na orruxije ueslo jakr, Drugi narod nebi taki . Priuzefce zemgle graade, Jedno drogo*fada Kraade Dobra Koija prija bifee.. Sadie ttzlo promitrifee abi reka tebi paka, Sad gni dilla fuas* opaka Ne poznaiju roditegla, N i t , imaju prijatogTa. Suako ocnie mudro daje. Podbugjuje uixl#l*|t. Suako znade od gouorre >
-,

&_,',

_.-

354 Ige ftzla fuc n gorreStara glubjtu tjije bila, . Daih aruacku nad ohdila, Milofarghja, i giubfrui, Sues okrenu u grubauwjfc Slufca xennu a ne bratac Sctomu laje iza ura! Stoihkao i urota, Rugo fuiita, i ft Neimade on pameti . Nfgo famo znade klet^ ednmlipd, Kako czi Sada kano pune iaiju, Ako to bog neprouidi, jjorre fueto sudi ofn mi , slipx , T i f omozi Slidi iz Kazgue od ocza Fra Petu Kumbata ; Kako porrobi vb Imosku Kraih.au , i zamalo graad oftade.

Lufcaih brate takoti v&b&Li jefis kumbata *8 Staracz kumbat biu kgnigu ptfce. Umakarskoib nfmaftirii hifcc Nepifceijc $imk kgaiga pifof

-.

. ii..v_l'.

.. I - J . . f - . j y ; .

45

50

55

60

Svako znade odgovore/ ide sa zla sve na gore.! Stara ljubav nije bila, da j rvacku nadodila; milosra i ljubavi sve s' okrenu u gruibavi. Slua enu, a ne brata, to ni'ui laje iza vrata. Stoji kao i sirota, rago svita i sramota: ne im ade on pameti, nego samo znade kleti. Jedinom lipo kako cvaju, sada kano psine laju. Ako to Bog ne iprovidi, evo gore sve to slidi. alosni su kako slipi, ti pomozi, Boe lipi!

354

SLIDI I2KA2ANJE O D OCA FRA PETRA KUMBATA, KAKO POROBI SVU IMOSKU KRAJINU I ZA MALO GRAD OSTADE. Sluaj brate, tako ti radosti, kakve jesu Kumbata alosti. Starac Kuimbat bilu knjigu pile, u Makarskoj manastiru bte. 5 N e pie je, im se knjiga pie, ve njeg krvea iz obraza bie. Knjigu pie s tugom uzdranom ter je alje Turkom Imoanom: Imioiani na krajini Turci 10 kano mrki ui gorici vuci, jer vi moga braca pogubiste i nemilom smrcom umoriste? D a bi zato, nek bi izgorio, lako bi ga bio pri gorio, 15 ve to caru esto odbodae i kod njega milost nalhodae.' Kod cara se dobro podnosio i na vas je knjige donosio: ne inite tolika zuluma,' 20 uzmaknete od Vlaha uluma. Mal da bi me ne rodila majka, neg ve koja iz Imote ajka1, da bi znao po nebu letiti, ja u moga braca osvetiti:

355

haika. lap. bilj,. uz v i t r a z g o v o r a , 333.

207

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

ekajte me u prvu nedilju, ovo glase p o Primorju dilju; spravljajte mi ruak al veeru, pridau vas idu i emeru. Kad li knjiga Imoanom doe, knjigu titi dizdar-aga pode, knjigu stije, a rta nju se smije: Kakve ovo postanue zmije! N u t Kumbata, udne hokmanice: nisu Turci vLake stopankel Ne b' Imote kuga pomorila, kamo ? fratra sila razorila. Gdi e vrane lov it sokolove, gdi li janjci udrit na vukove! Tako Turci makare se na to. Kad je Kumbat razumio za to, on otide deneralu banu paka banu uz kolino panu. Njem se klanja i lipo moli se, skube bradu, n srcu boIi~se, suze roni, banu govori: Gospodine, sad milost otvori! Daj mi, bane mili gospodine, ne odmii vrime ni godine, sve Primorje do kule Norina, robiti u, kud mi je starima, i sa mora plaene soldate, nek mi braca Imoani pl ate. N a njeg se je bane smilovao, i prija je fratra milovao. to je Kumbat tada izustio, to je njemu bane dopustio. Turci mlidu, da se oladio, a to se je starac pomladio. Skupi vojsku, ode Imoskome molei se Bogu velikome. Pram Imotom u dubrave stade, tute vojska n konaku pade, pak je bio ador rastvorio, druini je Kumbat govorio: Drug se z drugom kao z bracem sloi, svaki junak p o dvi vatre loi, a ja ou sam devet vatara. Ree Turci: Sile od fratara! N u t velike vojske u Kumbata, evo doe osvetiti brata." Zapoivid je od Kumbata stara:

75

80

85

90

95

100

105

no

kad s' upali toliko vatara, zasjae se imoske planine, oko njega polja i ravnine i jezerske velike dubine. Teko svakom, tko nejma rodbine! Tada. cvile bule i kadune i divojke, lijepe sladune, ter dizdara kunu od Imote, jer Kumibatu uini sramote. Kad dan svanu, tad Kumbat ustanu, vojsku svoju razreivat stanu, kud e koja poi u robije, nek uiva, koji to dobije. Manenicu alje na Vinicu, on otide kao u pivnicu. deru alje na Vir i Zagorje, a to mu je kao uz Primorje. Kuiiia n Pouje alje: Otle, Pere, ti ne robi dalje. P a z \ ne robi Gradac ni Broanac: tu je Turak, pritee ti klanac. N a Vinjane kneza vinjanskoga, starac Kumbat izpod Imoskoga od d6 Svetog tipana, tu je.kula blaga nasipana. Osamdeset kula porobie, a jo vee bili dvora bie sve Turaka mladi odaklija 1 osim drugi Turak' nadaklija 2 i ostali spaijica mali, sve to Kumbat ivim ognjem pali. Manenici ne osta Vinica, izgori Turkom i zimnica, fporobi Orapove dvore, druga mista okolo govore. dero robi i Vir i Zagorje, povrati se kroz zeleno borje; Kuliiu sve Posuje ravno, on ne gleda, da je tute stravno, vee robi Gradac i Broanac, nitko njemu ne pritie klanac, do Vrania visoke planine, povrati se kao niz ravnine.

1 2

Ocaklija. nacaklija.
razgovora

14

G r a b o v a c : Cvit

Knez vinjanski porobi Vijane, vode Turke kakono pijane. Sastanu se vojska u Gorici pa se stade vladar, p o zorici. Sva okrenu vojska n Imoski, 120 udarie kao vuci gorski. Mal Kumbatu loa sria bie, jer u njega lumbarde ne bie. Svakojako prevari jet rade tere siku bukove lumbarde, 125 napravie i zelenke kako, vjera moja, prevarie lako. Pak dozivi je Imoane Turke: Evo meni dojdae na ruke, dobra pomo, dvi bojme lumbarde. 130 Imoani, sad skuibite brade: lijepo sam napravio pute, vjera moja, ne ostaste tute. Predajte se, ludo ne ginite, to morete, nadvor izgonite. 135 Ako li se predati ne ete, u jezero vi sebe meete. Nijednome oprostiti ne u, to vas bude, pogubiti sve u. Ve pitajte vire za vrimena, 140 jer vas zguibj, mojeg mi imena. Kad li Turci doli pogledae i lumbarde da su ugledae, pripade se malo i veIiko>. T u je tuge, alosti koliko, 145 okrenu se sve u emer pie. Nama Turci uinie vie: to imamo, uinit moremo, mi ostati ovdi ne moremo Pridajmo se, neka nas ne mue, 150 s jutra rano pridajimo kljue. N u t to e se sada dogoditi, rdavo e Kumbat pogoditi! Rogli kneza da bi Bog ubio, on nevirno glavu izgubio, 155 jer se pusti noi ponoi tere Turkom dodade pomoi. On se spusti gradu niz bedeme, tako ine vire pripredene, , pak izae na Crljene stine, 160 ka magarac u prolie zine ter podviknu tanko glasovito,

nek se uje svuda jasovito, ter dozi vi je Imoane Turke: Ne dajte se Kumbatu u ruke, 165 ne prida jte vi careva grada Muhameda turskog sveca rada! Evo vami dobra pomo ide, malo stoji, dok ovdi ne pride. Mostarani na Posuju jesu, 170 malo, velo, podignuli sve su: dva su bega i dva alajbega, istina je, od smrti ne lega! Nemojte se Turci pripadati, od svuda e pomo dopadati. 361 175 Paa s vojskom na Duvnu ostade, malo stoji, dok ovdi dopade. Turak' ima dvanajest hiljada, junak dobar, koji s vojskom vlada. N e pridajte Imoskoga kljue, 180 Turin oe udri ti podmue. Kumbat slua, gdi Vlaina vie, ter ga malo i u srce tie: poboja se plaenim soldatom, a vojsku je napunio zlatom. Turkom ost a alosti koliko. i8y Dignu vojsku izpod Imoskoga, a za njime ne ima nikoga, ter se fati krne Bijukove ne nosei rane nikakove. Neka Turci kopaju lukove, 190 mal ostae lumbarde bukove. Blago, roblje i veliko 1 plino u Primorje sve gone za vino. Uini se veselje toliko, Turkom os ta alosti koliko. 195 j Kuimbate, ti se veselio, ve s* Imoski nije nasefco niti e se do Boijeg suda, (to se nacu, gdi govore svuda) bila t' irajui otvorena vrata, "200 lijepo li ti osveti brata i naarma banove galije, nekHpoteu imoske balije, 362 i naseli navrh Braa selo. Sva druina zdravo i veselo! O v o se dogodi n 1638. U ni'ka vremena cvatie tri enerala u Dalmaciji, to jest Dona, Foskulo i Kornerac.
1

iuelikoe.
211

14*

ESORTAZIONE AMOROSA. 1 di um zelante Dalmatino in verso illirico sopra il vestir abusivo al presente praticato da molti officiali della stessa nazione illirka omettendo 1' antico uso eroico delli loro segnalati antenati appreso la Sereniss. Republica. Dedicato il' poema al gran merito di Sua Eccel. il Sig. Zaccaria Vallaresso,

Savio di T. F. aslla Scrittura. to god Princip imade vojvoda od hrvake ruke i naroda, ne imade boljega H r v a t a . nad vojvodu Antuna Kumbata 5 od lijepa mista iz Katela. Njega tuju mletaka vlastela, za vrsna ga dre i poznaju: to zapita, to Kumbatu daju. U njem nejma nikakve holosti, ve dobrote i svake milosti, zaina je ostali vojvoda, lipa dika hrvakog naroda. Prolio bi krvcu za. Hrvata; svak' Kumbata eli kao brata. Joi jih ima, al je dugo tenje, svakom takom ja nosim potenje. A ostale neboge vojvode, kako koje Tali ju prohode, uine se oni Tali jai ter govore: Mi ni jesmo nai. Kose briju, a peruke diju, kalpak svim, klobuke viju tere tru u sve nagle trke vi Taliju z obrijat brke. 25 Obrijae svoje lipe vl'ase, odbaci e svi one pojase, sebe svlae skerletne dolame, odvrgoe srmali mahrame,
;

io

15

20

1 T u je pjesmu svakako ve 1729. Grabovac rasturio k a o letak u narod; jedan je primjerak sauvan u arhivu franjevakog samostana u Sinju (i&p. faksimile na krah ove knjige).

212

ESORTAZIONE
AMOROSA
Di un zclantc Dalmatino in verb rico fopra il veftir abufivo fence praticato da mold Officfa lafteffaNazione Illirtca, otnet 1'antico ufo eroico del U forofegn amenati appreffo la Serenifc R pubhea Dedicatei7 Poma al gran 4iua Eccel. U Sig.
3__*"* **

ZACCARIAVALLAR

Savio di T. F. Alta Scrittura Togod Princjp iraade Voivo Od harvacke ruke,#Na bogliega harvata; ad Voivodu Antuna kumbata Odliepa mifta iz Kartela. Gnega ftuju Mletaka Vlaftela Za varfnaga darxe, i poznaju s Scto zapita to kum bat u dak/ Ugnem neiraa nikakve holoft^ Vcch dobrote, i fvake milom 0. t ^r.rUZ*>
d

J.

; . ,Z*inajc oflaly Volvoda^ V* Lipa dika harvackog Naroda, ^ zk harvata; Svak kumbata xcili kao Brata Jofyh dugb fctegtic; Svakom tafcom ja noffira pofeteg^i A oft ale nebghe Vol vode, koje Tali u probode . Vfmcfp onni Taljafcij govore nit-iUeftilo brju, a Peruke djju, Ipak fvyu, a klobuke vvp*, Terre taxjo. fve nagle^arke; U talyu z cbriat . -fVoje Upe 'Viafe; Od baci fee fvijone Pojafe. r i m j e skerletne Dolame*; ittrgofce Sarmali IVItfh. sme . IpAiczm , i jajerrue; li oxe ftomc vjdit jerme^ Nafc rnechJu drughe iztrixenc.j Dokolina noie kao Odbagafce Plo$e, i Kamegniej jLk eimat junako Ziamegnic, Igle Zlatne, pozlachienoj N Lacmansku fveje obf*c1>ieno *%&&&\ Da!rb$r#4 ^^ drugu Provittfgr

/'

%6$

Zemglie, Grade r Sella, i Vafoue, Od * poznanifsu lofce, Qdvargofce lipe Chiprde britke; Pripafafce* tupe Raxgne vttfceDzbi bill qay bogly junaci. Kady vide nebojefe /furfi. Vechvas molim kao mom ; Evo slidceh vami nauk dachiu Kad viddit^ pr*yog*i Vi bixue Krytelse za Vrata Ko vas & , j $ kraytie kefte^ . Vi recite iz Gliubglane dafte. Kad neiftay krila Sokolova; Vi uzmite narav od Chiukoua. Dalma^ie lipe negardate, Mletakoga Duxda nefa Jerye onna Gnizdo Sokolovog Nadgnom (ly Krilo Prjaftpevo. Al toga umolit nememu; ^ Jefe vidim da vifte usloghu; Jur znadete a!li nehajete; * I Soldatom tu^oblaft dajete.^ jfurfe da tom nie lika; Jerfe tako gnima 91m dik$.. .1 * Jos govore slidit onni dachle^:^; Boxe xali Principove ^^ Vech Principe Moja frula ? - rugo Dalmatic purfo

o. 3

30

svitla puca, toke i jasrme, mili Boe, to me vidit jer me 1 ! N a se meu druge iztriene, do kolina nose kao ene, Odlbacie ploe i kamenje z ne imat junako zlamenje, igle zlatne, perje pozlaeno, na lacmansku sve je obraeno. Pogrdie zemlju Dalmaciju i hrvaku drugu provinciju, zemlje, grade, sela i varoe: od Mleana poznani su loe. Odvrgose lipe orde britke, priipasae tupe ranje vitke. Da bi bili najbolji junaci, kad ji vide, ne boje se Turci.

35

40

45

Ve vas molim kao moju bracu, evo slide vami nauk dau: kad vidite pravoga Hrvata, vi bilite, krijte se z vrata. Ko vas pita, od krajine ke ste, vi recite, iz Ljubljane da ste. Kad nejmate krila sokolova, vi uzmite narav od ukova. Dalmacije lipe ne grdite, mletakoga >duda ne srdite, jer je ona gnizdo sokolovo, nad. njom stoji krilo principovo. Al ja toga umolit ne mogu, jere vidim, da vi ste u slogu: jur znadete, ali ne hajete i soldatom tu oblast dajete. Jur se vidi, da tom nije lika, jer se tako f njima ini dika; jo govore, slidit oni da e, Boe ali principove plae!

50

55

60

Jtome yidk jerme.

6$

Ve principe, moja svitla kruno, to je rugo Dalmacije puno: gospodine, to ') u tvojoj ruci, na hrvaku nuder jiih obuci! T o pogledaj tvojom svitlorri krunom ili1 barem! rastavi jih s kruhom. Tebi nosim1 ast, potenje svaku, klanjam ti se mole milost taku.

70

- \yr\
O. F. F. G. O. V. Svrha. In Venezia, con licenza de' Superiori. IL SERENISSIMO PRENCIPE FA SAPER, E T PER O R D I N E DELL' ILLUSTRISS. & ECCELLENTISS. S I G N O R GIO. BATTISTA C O N T A R I N I , SAVIO D l T. F. ALLA SCRITTURA. Espressasi la pubbliea rissoluta volont in suo venerato decreto de dl 31 decembre 1729 sopra 1'abuso introdotto dagl5 ufficiali oltramarini di vestire 1' abito diverso di quiefllo convLene e nori uniforme loro anticni istituti, con scandalo indecoro alle pubbliche armi, e rimessa a questa 1' essecuzione, perche in avvenire siano levati tali abusi: resta stabilito, che qualunque officiale oltramarino di qualunque grao e condizione esser si voglia & im qualumque tempo non poisisa vestire altro abito che quello intiero e proprio della nazione oltramarina, e nel caso di loro' trasgressione e comparsa in modo diverso avanti la Serenissima Signoria, alia Carica del Savio alia Scrittura, alle pubbliche raippresentanze e nelle pubbliche militari funzioni incorrer | debba irremissibilmente nella pena di perder la carica, che sostenesse, e la compagniia, che coprisse, giusto al decreto nell' Ecceillentiissiirno Senato sopra espresso. E perche il presente abbi la sua intiera essecuzione dover esser stampato e pubblicato e spedito' Generali di Levante e Dalmazia, Capitanio di Golfo e pubblici rappresentanti della Terra Ferma. Dat. li 23 Gennaro 1729 M. V. Gio. Battista Contarini Savio alia Scrittura. Lodovico Ferrarese Rag. Ducal. A di 28 Gennaro 1729 M. V. Pubblicato sopra le Scale di San Marco e di Rialto.
n o j c i m . Bit e da je fc u ovoj rijei ostatak iz letka odJ g. 1729., iz kojega je ova pjesma pretamipana, a u kojem se i u iduem stihu ita klagnaimtij'ce. N o isp. bilj. UZ Str. J28. 214
1

$6$ Gofpodiot toy u tvo/ ruci Nik harvacku nmleryh obuci. Ta pogleda, mojom fvitlom krunom ; Uli barem raftavyh skrubom '%, Tebbiriofcimcaft bofctcgme fvaku ji KJagntamtife molech miloft taku.'

F. F.G.
H A.

o.v

V A

, coalicenxa dSupewori.

- *\

it

IZOD O D NEMIRA SVITA. N a 220 godina posla poroenja Isukrstova evo opet iz Skandinavije izaijdose toliki puci i narodi kakonoti oblaci neba ali valovi mora. Bijae ji osam stotina iljada, to jest: Goti, Vizigoti, armati alti Slavi i ostala. Ulizoe u armacij'u i Panoniju ipak stadoe iposlidrajii prve iztiravatii, medu se se rati se i krv prolivae. Goti za malo stase u Dalmaciji, jer evo najposlidnji izajdoe iz Skan dinavije Krovati alki Rrvati ter jih iz Dalmacije iztirae: Gote, Slave i druge narode, rate inie i golemu krv prolivae. Naselie Krovaciju i Dal maciju, svetoj se crkvi podloie samovoljni. Prid njima bi prvi duka Porino. Ovo bi n 752 godine posij poroenja Isukrstova. U Dalmaciji kako koji narod bi, tako se i jezik zna, kakonoti: ilirieki, pak slovinjski, potomtoga rvacki evo i danas. Tri su imena, a jedan je isti jezik. Rvati, kako u ove strane dofidoe, nama s. crkvu poznadoe i njoj se poklonie i podloni njojzi bie. Dalmacija jednom se podloi Mleanom s pogodbom davati na godinu po iljadu koica kunei aliti od kunjila.

O D VRLJIKE. Evo slide s t a r c a i mladia obiajni razgovori:

Mladi: Tvoje lipo govorenje mene ini mnogo zadovoljna, ve mi reci togod od gornje Cetine aliti Vrljike: kakva ta bi proasti vrimena, bie li koja druiga stara imena, kako je stala, kako li se vladala. Starac: Jo odavna u stara doba i vrimena malo nie od vriia Cetine, kud voda protie blizu Garjaka danas zvana, jest bio jedan golem grad, koji se je zvao kakono i reena voda s istim imenom, to jest Cetina, mali ne naodim, to izkazaoci od njeg govore, kakav &e. Glava grad jest malo vie vrila | od Cetine na kamenu kako i Klis, po isti nain. Jest bila jedna banovina, sebi sta, po sebi se vlada i brani vie od tri stotine godina. Glava jest rastavlja Bosnu od Dalmacije. Tu u Glavau jednu lipu vodu kau da je. Mal u vrimena, kad pomanjkae jakosti ungarske, doe Turin, oisvoji Glava n 1522. Dra do 1715. A odkada Turci osvojie Glava, Knin, Drni i Skradin, do sad ima dvi stotine ,i dvadeset i pet godina, reko 225, ovi reko vrimena da Turci dooe posidovati Dalmaciju. Odkad pog'be Krui Petar, ban od Klisa, i Turci osvojie Klis i veliki stari Solin, grad ukraj mora, otad ima dvi stotine i devet godina, reko 209. Klis grad Turci posidovae z godina sto i osam, 108. Mladi: M nut mi reci, Vrljiani kakvi junaci bie i kako se s Turci prigonie.
2

Starac: N e znam drugo, nego da su sve s Turci u ratu bili, jesam uo jo nejaki od jednoga Turina, stara m dobra junaka, | gdi kazivae Ijudma, da u jedno vrime, kad bi se to Turci zainadili od junatva, bio je njijov obiaj ovo rei: Eno Vrljika, trimo ipoda nju. Vidiemo se, Vrljieant ne gledaju ni mene ni tebe. Mladi: Daklen bi jim tute sud bio? Starac: Tako cub, kako reko. Mladi: Ja sam uo, gdi jedan Turin piva: Kaurski je svetac na Graovu, a. turski je u danjoj Cetini. Dragi dide, to to oe rei? Starac: T o znam dobro. Oe >rei, da su krstjani sve na Graovu dobi vali i turske vojske razbijali, takoer Turci u Cetini donjoj. Mladi: Ma to to oe rei, d a je taka sria i nesria tuda bila? Starac: Zato od Vrljiana nije bilo nevire ni izdaje, pod Sinjem tu je vazda bila. Mladi: A tko je to bio? Starac: T o pak ne znam, neg ve uipdcaj anka izpod Sinja i: Kalabi Ahmeta iz Livna. Znae. Mladi: Kadno Turci konjiki tabor razbie i telenta kolunela Pelegrina ufatie n 1718, ali ono bi pod | Vrljikom ali pod Sinjem? Znam, da u Cetini to b i Starac: Reko, da se to nije nikad pod Vrljikom dogaalo. Mladi: A jeda je i to izdaja bila? Starac: Ah, da bi tako ne bila! Mladi: A tko to more biti? Starac: Potenije jest pokriti, \ pak ja to nisam vidEo, ako sam i uo.t A ti, ako e znati, pitaj, koga si i prija, i ostav* me drugo stati. O D OMIA. Omi je stari grad. U nika vriimena ipo sebi se jest vladao, i bila je jedna banovina. Omiani, Skradinjani i Senjani sve su u skladu bili i po moru svud robili i ajducii morski bili. Rata, mira sve robie, ma jiih pak Mleani pokopie, da ne kradu tako vie. KRATKA IZKAZANJA O D NIKI GRADOVA O D SOLINA. U DALMACIJI.

Solin grad bi sagraen od stari Ilirika u vrimena naselenja reeni, jo prija Rima. Solin jest bio prvi grad od Dalmacije, i u njem je sve stalo pristolje kralja iliriki. U vrime Iukrstovo i cesara Augusta dooe Rimljani Solin osvojiti. Solinske ga ene obranie.
216

U Solinu najpri proglasi i navisti svetu viru i zakon Iuikrstov sveti Tito, uenik svetoga Pavla apostola. U Solinu sveti Dujam, uenik svetog Petra apostola, utemelji i uko renu s. viru i zakon Isukrstov i tu bi najprvi biskup. U Solinu mnogi muenici bie i za viru svetu i zakon Isukrstov svoju krv prolie. U Solinu rodi se Dioklecijan, cesar rimski, i sveti Kajo papa. Solin Goti i Slavi porobie n 647. U Solinu jest bila vrsta od zlata. Solin jest bio n veliku glasu. SoLiin u vrimena jiest bogatiji bio nego je Rim. Solin je u nika vrimena mnogo cvatio. Mnoge stare knjige slagaju i govore, da kako u Dalmaciji uzdri arcibiskupat spliski aliti od Krke do Trilja u Cetini, tuda svuda ljudi | bie estcci .junaci, slobodni vojnici, vrli n oruje, snani na veslo, virni svome kralju, svesrdni prijatelju, ista srca pram svakim, da takoga naroda nije na svitu bilo. Svak' se tome udi: ili t o zemlja davae ili aer alki arija prigibae. A kako pak od gornje Dalmacije ljudi tvrdi, dre svoje dobro, a Pri morje do Gabele tud svud dobri ljudi bi, od Neretve d o vode Bojane ljudi jesu saraviti, svaka je ivina arovita lipa vidici, ma ne ovika. Meai alti mede od gornje Dalmacije ovo biie, to jest: od Trilja do reene Bojane.

O D NERETVE. Neretva grad sagraen od Ilirika! vrtimena stari, u njem pribiva pristolje kralja iiliriki. Neretva u vrime glasnoga Cicerona jest evala sa svi raskoi svitovnji, to jest: z blagom, zlatom, snagom, velianstvom i ostala. Neretvenjani za toliko vrimena zaipovidae i vladae s morem Adrijatiskim kakono evo danas Mleani. Neretvenjane podnosie Mleani za 150 godina. Neretvenjani ljudi bie silni, nagli, oli, idolatri; svakom biju dodijali i uznemirili svuda. , Neretvenjani od sve Dalmacije najposlidnji bie da svetu viru zagrlie, i kako se obratie, poteni se ljudi zvae, mnogo kriposni bise, bogoljubni svi dojdoe. Neretvenjani golemu pamet i razum imadoe, ljudi vitnici 1 &c. Epidauro, to danas zovu Stari Dubrovnik, bi sagraen kad i Rim.
1

uiitni fci.
217

OD JERUZOLIMA. Jeruzolim ibi sagraen od prvoga sina Noeva, t o jest ema. Skraujem govorenje i izkazanje drugo od Jeruzobma. Cum appropinquaret Jesus Jeruzalem, widens c'vuitatem flevit super illwn dicens &c. Kad se pribliae Isus Jeruzolimu, videi grad zaplaka svr'u njega govorei, i ostala. Sanguis ejus super nos et super filios nostras &c. Krv njegova neka bude svr'u nas i svr'u dice nae, i ostala. 71. U ovo se vtrime izpunie ta govorenja. Doavi Tito, sin Vepeijana, cesara rimskoga, satr, porui i opusti Jeruzoilim i svu zemlju eifutsku. Tad se izvri govorenje Gospodinovo, kako ozgor reko. Posli nego pomanjkaie jakosti rimske, uoe posidovati Jeruzolim i ostala sveta mista Perijani, Saraceni i Turci. Reeni poisidovae mista imenovana oko dvi stotine godina do poetka vladanja Urbana pape Drugoga. Ganu se reeni S. O. papa osloboditi sveta mista od ruku nevirnika: tako s njegovim dilovanjem, z dunpstju kralja krstjanski, a s pomou Bojon mista sveta oslobodi od ruku reeni nevir nika. Ovo bi posli dvi stotine godina Doroenja Gospodinova. Posli daiklen nego opoinuse sveta mista pod krilom S. M. crkve i kralja krstjanski, osta za kralja | prvoga krstjanskoga u Jeruzolimu ime nom Gofredo Buljone, koji imadie u sve pioslidnika svoji jedanajest kralja krstjanski. Jeruzoilim daklen bi pod oblast ju kralja krstjanski u sve godina 192. A posli toga opet pade u suanjstvo nevirnika, eto i danas. KRALJESTVO OD CIPRA KAD TURCI OSVOJIE I IZKAZANJE JEDNOG LIPA DOGAAJA, KOJI SE U T O VRIME DOGODI: DOSTOJAN JE, DA SE POSLUA I RAZUMI, KRATKO JE O D SVEG IZKAZANJE. 1470. Car Selim Drugi poeli zagrliti sebi kraljestvo od Cipra, a itnadijae golemu nenavidost velianstvu i mogustvu mletakome. Izne nada i s privarom skupi vojsku nebrojenu i po suhu: i po moru pak posla rei Mleanom, da mu dadu kraljestvo odi Cipra, da se tioj njega tie i -pri stoji; ko ne, da e silom osvojiti. Mleani mu na to odgovo-rie: To (kraljevstvo ima toliko vrimena da mi posidujemo, i vazda je krstjansko bilo, | i pridat ga 1 ne emo, vec braniti, dok morem0!. Razumei car Selim, nama tite vojsku i prid njom Mustafu, svoga vezira velikoga. Doavi Turci, nama obsidoie biti Nikoiju, grad najprvi od kraljestva Cipra, i z 45 dana Mleani branie, dok mogoie i imae pra i olova. Potom Turci Nikoiju osvojie.
1

ipridadga.

218

Kad li Turci uilizoe, tad po gradu robit stase. Istina je, da ta grad mnogo bogat bie. Pun bi blaga svakojaka, u njem mnoga golema gospoda. Jedno bie prvi grad od krali jestva, drugo bie sto godina da u miru stase. Tu bogastvo vrste svakojake. Sad ostavljam sve na stranu. Osim ostali stvari tui vezir Mustafa nafata mnogo lipi divojaka, pak nakrca prigolemu navu ter divojke na dar caru alje. Posluajte, reko, jednog lipa dogaaja, koji e se tada dogoditi. T u jedna od reeni divojaka bijae najlipa, via i najplemenitija. Ova vema nenavidaie nego smrt, gdi imadijae sluiiti smrdljive, | pogane i neiste elje neprijatelja Isukrstovi. Ova se na molitvu stavi, svo:j ivot prigori, u svom srcu odlui i smisli, kako e sve svoje drugarice oprostiti od pogane i smrdljive slube nevir nika Isukrstovi. Uini jedno prilipo kratko govorenje svoijima drugaricam govorei ovako: Istina je, moje drage sestre, da su nas uputili, da idemo izpunjati smrdljive, pogane i neiste elje manki i budalasti neznalboaca i nevirnika Isukrstovi. Mali vi dobro znate, moje drage seke, da smo mi istoga i ple menitoga zakona Isukrstova. On je z nau ljubav toliku gorku muku pod nio i prisvetujkrveui svoju za nas prolio, on nas ne e zapustiti. Nego, moje sele1 drage, uinite sve stvari, to jest: svoje srce skrusite, Bogu duu priporuite, svoje divianstvo Isukrstu posvetite, promislite istou B. D. M. Temeljito i stanovito imajte ufanje u naega zarunika, on e nas do istine osloboditi o:d prokleti muamedovaca. Sve kolike sluajui to prilip/o govorenje, mekano ponukovnje, sve u srcu stase plakati, a to Turkom vidit nit razumit dlae. Uinie, kako ree: svaka srcem svojim tom priklee. Mal to oe pak biti, koja li se dogoditi? Posluajte ova dobro. Spomenuta vridna junaica, kad no bie u mucanju, ona sama potajno ode u dnu nave, i naavi nasap pra od boja, svoju duu prija Bogu priporui pak dade ivi oganj. U as jedan sve otide u ariju, a nava na komade: to oganj ne sklopi, ono more potopi. Samo dva ali tri kipa to se saranie. N e znam rei drugo: vie. Bolje umrit neg vraga sluiti. Ostavljam druga izkazanja, kako muamedovci alti nevirnici osvojie kraljestvo od Cipra, kako li po njem gradove uzimae i gospodu mletaku ivu derae, koje li neznaboitvo tud uinie. O d tog2 pero sad ne pie. Znam, da bie sve to 3 griisi. Milostivi Boe, gdi si! Nevirnika satar', Boe, d'a t' krstjanluk falit moe. 5 N a svoje se,, dragi, smili, ti odo'lit more sili. Krstjanluka gledaj plaa, nevirnika usteg maa.
1
2

380

381

382

Jalle.
otogh. 1

J*uetd.
219

io

Bud' krscjankik kuda prije, svud s' Isusov kri odkrije, D s' ne tope due tako, oslobodit more lako. Amen,

OD ARBANIJE SLEDI KRATKO I2KAZANJE. U Arbaniji u stara vrimena bijae jedan grad golem blizu kutari, koji se je zva Diokleja. U njemu je sve pristolje bilo kralja iliriki. Od Saracena bi poraen do zemlje; ovo bi na 990., i ove godine bi ponesen arcibiskupat iz Diokleje u Dubrovnik. Od tog 1 ostavljam druga izkazanja. 1443. Skandarbeg aliti Jure Katrioto osvoji Arbaniju, svoju oevinu i banovinu, od Turaka. Tu bi dibovanja i naiuka vojevode od Sibinja Janka. 1474. Car Memed Drugi, kojino osvoji Carigrad, doe da osvoji Arbaniju, mnoga mista tud porui, obside biti grad kutari, mali nita I ne more uiniti, jer u gradu bijae velik glavar, p o imenu glasni Antun Loridan, vlastelin mletaki. Car pod reeniim gradom bi z tri miseca, ma zaludu. T u izgubi 20 iljada Turaka, sve p o izbor junaka. Die vojsku i ode sramotno. 1478. Evo se opet reeni povrati n godinu; grad napuno 2 godinu dana, Tu izgubi Turaka vie od 50 iljada. Car napregnut od velikoga ida, srbe i naglosti, gdi ne more grad uzeti i reenoga Loridana pridobiti, na sve strane sta robiti. A ne budui tute u gradu s Loridanom od druine nego samo iljadu i est stotina, to grad branjae, sve po izbor mladi Rvaana i Arbanasa, car posla veliku silu Turaka i odae u Frijul aliti Udine robiti. Mleani, nejmajui ni od kuda pomoi od kralja krstjanski, bie usilovani od Tur ina mir kupiti. Tako s pogodbom izae Loridan i njime etiri stotine soldata i sto ena. Osta kutari i sva Arbanija u Turina eto i danas. Ti se, Boe, smiluj n nas! Bijaju se ve zidovi od grada razvalili.

3!

O D ERCEGOVINE. U nika stara vrimena jest se zvala Dalmacija istonja aliti gornu. Poimala je od vode Bojane ter do vode Cetine. Gornja se je drala ervijom, a. donja s Krovacijom; pak se je zvala banovina Santo aba, od bana tipana eroega pnozva se Ercegovina eto i danas. 1317. Ovoga vrimena posta kua Kozaci je, koja stade s Ercegovinom vladati; tu banovinu imade za. golemu slubu i dostojanstvo.
1 2

otogh. nopuno.

220

Od reene kue bi prvi ban Vuk Rana Koacija,1 od ove kue izae ban erceg tipan n 1450. Spomenutoga bana ercega tipana njegov sin, imenom tipan, poturi se i imade za enu cer Pajazeta. Vladilao, sin reenoga bana tipana, za primljenu sramotu od oca svoga kako bi, to razumiste navede tursku vojsku u Ercegovinu, istira svoga oca. Osta erceg tipan brez banovine, blaga i bogastva sve rad uke i otra jarak a. Razumiste, to uini sinu. Banovina pade u nevolju. 1483. Turci osvojie svu Ercegovinu. I danas je u nevirni ruka, sve rad grija protivna .su muka.2 T k o tilu pua na volju, priko vrata ie u nevolju. Lipa mista, mladost zdrava, od naroda ljubav prava. Serdar Rado od Vrgorca (posluajte nu 3 Grabovoa!) V d o sto glava ne domie turski, rukom to oidsie,4 a ne refko evo pae, striljkom pukom ta jih smae, kolike li on zarobi, turske zemlje ke porobi. O d Vrgorca sluaj, pue, bule viu: Mrki vue, mrske majke ke razcvi, svud alostan glas razdili: udovica po 5 Ljubuka, to pocrni tvoja puka, s ordom, reko, ke odsie. Zemlja turska na te vie. Sad Vrgorac alit stao: Bog ti pokoj dui dao! Vrgorac te ne imade, Turci* kose sad bvade. Odleti ti, sivi soko, Dalmacije desno oko, junako ti osta ime, Vrgorac se dii s time. S lipom smrcom pode svita, ov'liko mu bie lita: 82

5 f 10

15

20

25

30

Uukrana Koxacija. Is-p. Orbini, 382: Vuk, cognominato Hrana. protitunafu, muka. 3 uu. Moglo bi biti grijekom i m> ui ( = vi). * od cife. Isp. biljeku uz str. 313. v i t a. 6 poh.
2

221

RAT TREI ALITI TO GOVORE MALI: PROGLASI GA DENERAL ANELO EMO SINJU N A PRVI MISECA SINJA GODINE 1715. Sarater Mustaj-paa s velikom silom vojske doe u 'Cetinu srpnja iste godine. Mustaj-paa u Cetinu doe, Dalmaciju svu robiti poe. Sto hiljada njime vojske bie, na pripisu bijae je vie. N Kosincu vodu pribrodie, do varoa sinjskog porabie. Pram izleti Vuckoviu Boe. Odikud sili odali jet moe samo svojth trijest vitezova, kakomoti sivi sokolova! Tu se jednom s ognjem primetnue pak za britke orde okrenue, dvajest sedam Tuirak' dborie, a ranjeni, i odvie bie. Vuckoviu loa sria , dva su mu se druga izgubila, dva Lovria estoka junaka, sin i otac, alosna jim majka! Siku Turke Filipe Lovriu na konjicu svojemu orliu namiri se na silna Turina: nije pomo moru u puina, pogubi ga Bianine Meo. Slin doleti, da bi ga oteo. Ne bi vrime, udri Ture s time, glava veli: Sinko, osveti me! Oko Grge obletie-Turci, s ordom Grgo brani se u ruci, on se brani, da glavu arani, oko sebe mnogo Turak' rani. I na njemu mnoge rane bie, m.al ga Turci s kopji oborie. Tute Grle n zemljicu pade, ^ kako pade, tako i ostade. T o iz grada gleda providure, tada se je povratilo Ture. Ljuto cvili Vulkoviu Boe: zaludu je, povratit ne moe. ali serdar dva Lovria svoja:

10

15

20

25

30

35

40

Jao meni, dva sokola moja, dvi adaje od Cetine ravne, nigda ne em pribolijet rane! T a k o ali, utiit se ne e. Mui, Boe, alosti je vee, 45 alosti je i emera vie. N a Otoku zbig cetinjski bie: branie se, ostat ne mogoe, jere Tuirci silom primogoe. Cetina se voda zajazila, 50 turska sila kad je ugazila. Dokle prie i na Otok doe, sila Turak' niz vodicu poe. Isikoe, roblje zarobie, tute Turci mnogo zadobie: 55 p o Cetini svuda oplinie pak pod Sinjem taibor ufrnise. Otle vojska uz Cetinu poe, sve robei pod Vrijiku doe. Oni gine, koji se ne nada, 60 pod Vrljiku doe iznenada. Kad razvie zelene barjake, osvojie varo i ardake. Pri dobie prija, nego kada mnogo Ture n zemljicu pada. 65 Varoani brane misto lipo, mal je Ture navalilo slipo. Varoanom dodijae rane, okrenue biat uza strane. Kako oni plea okrenue, 70 onda Turci orde potegnue, isikoe varoane mlade, mal se Turci po varou lae. T u Grabovac Antona utee, i nikom e na zlo biti vee. 75 Turci vele: Velika zijana, i nikog e 1 cvilit umijana2! Kad s' upali varo i ardaci, digoe se do neba oblaci. Mali gradu nita ne mogoe, 80 vee sa sve strane oblegoe, oblegoe, udaraju kruto. Vrljiani odbijaju ljuto, ivim ognjem i stinom studenom tu se brane zakonu ledenom.

388

389

1 2

Ini'kzgchije. humijana. Valjada apelativ od enskoga imena UmiJiona (Kreevljakovi). 223

8s

90

95

100

105

110

115

120 125

130
22-t

Kad li sunce nad goricu pade, tad n/viru Turin zvati stade: Pridaite se, mladi Vrljiani, ne ginite kano Otoani: vira cara i naega pae, to morete, iznosite vae. Viru nau potrti ne emo, to vas bude, oprostit sve emo. Vrljiani, tu ostat ne ete, zaludu se vi ognjem meete. Izgibije vae ne ljubite i tolike due ne gubite! Vitezovi zaludu vonjici, kad glavari tu su plaenici. Tada oni uinie zbore, Vrljianom ovako govore: Uiniti drugo ne znademo, neg ve odi da se pridademo. to nam doilo bijae pomoi, to pobie sve proaste noi: biju pisci grada ibenika i soldati plaeni konjika. Prah ne valja, ne more raniti, s irne emo Vrljiku braniti? N e imamo nikakove rane, ljute e nas dopanuti rane. Grijota je due zapustiti, kolike su, valja oprostiti; kad je vira, da se oslobode, nek jih Turci za roblje ne vode. Vrljiani tome pristadoe paka Turkom kljue pridadoe. Sve se u kov i skerdet obue, svako blago, to se more, vue. Dua bie petnajest stotina. Plakala bi tad studena stina gledajui tuge i alosti: Turin nejma nikakve milosti. Kad li Turci u grad nagrnue, vas ta skerlet i kov odgrnue, dicu malu n etvero deru, to je staro, po zemljici steru, a neviste i lioe divojke poturice fata ju za dojke. Sve za roblje raspadoe Turci i raznose kako mrki vuci.

390

39 1

135

140

145

150

155

1601

165

170

175
1

T u su tuge, velike alosti, tute nejma nikakve milosti. Majke ale, a divojke ciu, a neviste Jao meni! viu, mala dica od glad' zacenula, 'sva bijela lica povenula. Te alosti nije bik> prija: Boe, alje radi nai grijai! T u su bila, velika udesa, pokaranje to je od nebesa. Vrljiani, nesriea je vaa, u ti as se1 dilit ktie pasa. U za as ga tako zaitili i nesriu svoju uitili. Kolike se izgubile due i ta mista k i k o se prosue: nigda vire u Turinu nije, to uini, da ga Bog ubije! Mustaj-pai kad razum it dali, Vrljiani da su se pridali, on telara alje vie, da u fobije to nitko ne tie, tko b' odveo roba od Vrlike, seb' e tuge, alosti velike. Zaklinje se i govori paa: 'Zaplatie, Turci, glava vaa. O d Vrljike to je godi bilo, pod pailino dovedite krilo. Svojoj viri ne e pokratiti, 'sve e roblje natrag povratiti. Od naredbe proletie glasi Glamoanom; digoe se Vlasi, protiv tome bie oni jaci. Digoe ,se p o vojsci barjaci sve Livljana, mladi Glamocana: sad nestae zmija Vrljiana. Sve na viku Mustaj-pai doe i ovako govoriti poe: Mustaj-paa, mila majko naa, milosre, budi volja vaa! Muhameda tako ti zlamena, sii, paa, zmije iz kamena. Nami jesui vrata zatvorili, strah i alost na nas oborili, svuda robe i do Banje Luke. Upadoe sad u nae ruke:

Uti aje.

15 Grabovac: Cvit razgovora

180

185

190 f

195

200

205

210

215

nigda s njima mira ne imamo, sve za bitke orde poimamo. Ili sii silne Vrljiane til Livljane, tvoje Glamoane. Tako ne e uiniti moi, protiv emo mi do cara poi. Kad je paa razumio za to, ter ovako odgovori na to: to oruje god nositi moe (oh nepravde i nevire, Boe!) da se sie, zovite delate 1 , a pustite plaene soldate. Sve otstalo za roblje vodite. Uklon'te se, od mene odite! Izgiboe glasni Vrljiani, to platiti kad e Glamoani! Vrljiani, sokolii maili, nek se Livno ni Glamo ne fali: sipomen'te se od rodbine gdi je, nigda vire u Turina nije. Dalmacije mnogo porobie, strah Boiji na krstjani bie. Biti Sinj grad okrenuti stase, meterize svuda zakopae. Oni rade, da kako privare, tere sinjiske dozivi ju glavare: Pridajte se, sirijski, vitezovi, po Cetini biete knezovi. Obeaju blago svakojakom Dobro b"ti i staete jako. Sinjani su govorili pai: A kamo nam Vrljiani nai? /Kamo t' vira, udrila te smira2, Bog t' ubio, ne bilo ti mira! Turin radi, da kako- privari. T u u gradu bijaju glavari, bie Balbi Zorzi providure, viteki se brane svake ure. Kavalijer dom Ivan Griu i fra Pavle starce Vukoviu i fra tipan, kapelan od bana, tuite osta do suenog dana. I tu bie vie redovnika

394

celate. fmirra. Isp. u Gueetia Bendevisevica (Stari pisci XVI, 224): Nije samo gospoje, smjerila taj smjera srdace tojj tvoje.
2

226

2 20

225

230

235

240

245

250

255

260

svetog Frane, m dobri vojnika, i serdaru Vuick'oviou Boe: oni brane, to se vie moe. I serdar je Tomaevi Jako, Sinja grada brane svakojako. Vojvoda je Grabovac Antona, tere brane vire i zakona. Od pisaca vojvoda uiliu i tu bie Ivane Guliu, tu je bio Grgo Bakoviu, gdi si sada, Stojo Jankovieu! Arambaa bie vitezova kakonoti sivi sokolova, kojim ovdi ne stavi imena, jer je protlo od tada vrimena. Tvrdo brane, pri davat se ine 6e, Turin buirrube i lumbarde mee?1 Tope 1 je se pometoe grada, nije korist vie lumibarada. Tad lumbarde primakose Turci: Sinj, rekoe, naoj je2 ruci! Kad Grabovac vidi, Bakoviu, dobar junak Ivane Guliou, itada oni stase n lumbarde, Turci skuibu svoje side brade. U to vrime uzmakoe Turci, Boe, to je sve u tvojoj ruci! Potom Turci na juri udrie i zida se grada ufatie. ivi oganj iz grada prosue: Pomo daj nam, milostiv Isuse! Turak' pada petnajest stotina: nije to grad od kakvi plotina, kad bi godi na juri ustalo, po toliko Turak' bi ostalo. I jo Turci ostaviti ne e, n grad oni udaraju vee. Ostavi jih, da bi vrat slomili, svu Cetinu jesui odronili: naslua se vee lumbarada, ve mi reci, sto od Sinja grada. Kako e se Sinj grad obraniti - i u njemu due saraniti? Al obrani sila od junaka al dopade pomo od Mletaka?

N e obrani sila od junaka nk doipade pomo od Mletaka, ve u gradu bijae prilika, koja 'ni uda pri velika, nae Gstpe, majke od milosti, 270 neba, zemlje velike svitlosti. Kad najvema Turci udarae, ona turske sile satarae. T u je isilal kakonoti more, Gospe svemu odolijet more. 275 T k o njoj slae, svakom se prilae, u potriba svaki je pomae. Tu se Gospe tri, puta znojila mole Sina, koga je doiila: Dragi sinko, moj mili Isuse, 280 evo platno od grada 1 rasu se. Plana gledat ja ne mogu puka ni od puka velika jauka. Zarad, sinkta, tvoje teke muke ne daj puka u nevirne ruke. 285 Tako t' moje muke i alosti, ti se prigni, griniku oprosti! Isus Gospi tijo odgovara: Njijova je opaina stara. Pusti mene, moja majko mila, 290 pokarau sad! njiiova dila; od nji su mi dodijali grisi, nek im sindir 2 oko vrata visi. Trikrat Gospe svom se modi Sinu, dokle Isus milostju obsinu: 295 Pogrditi ktija zloe svake, sad ne mogu radi tebe majke. Posluajte velika udesa, to e sada pasti iz nebesa! N Turina pade srdobolja, 300 zla godina i svaka nevolja. Bi pomora mnogo od Turaka, naranie po Cetini raka; psi, orline p o polju razvlacu, Muameda neka ne alau. 305 Turak' osta trideset hiljada alosti, koji njome vlada! Pak ovako i Turci mi kau, nek uvaju p o Cetini strau. Kad na veer bilo Gospojine,
1
2

265

397

od rada.
j*inc.ir.

228

strah dopade, klda munja sine: pogiboe pomamijeni Turci, Sinj girad osita u hrvaiskoj ruci. Gospe ima svakojaka lika: to, rekoe, njezina prilika. 315 Lipe moi, u nje isu ptojnoci, ona lii od svake nemoi. Vapi, brate,, as svakoga danka, ona ini uda brez pristanka. - Spomen imaj n suhu i vodi: 320 Bog i Gospe, drugi ne slobodi. Redovnici od svetoga Frane tute Gospu u potenju rane. Fa-la tebi i tvojemu Sinu: silu razbi i osta u Sinju. O v o se dogodi ina 15. kolovoza godine 1715. Zabilienje uspomene.

398

U 00 vrime Turci porobie svu Cetinu, Diemo do Klisa, Petrovo po lje do Drnia, Kosovo do Knina i ostala mnoga mista, koja ovdi ne spo menu. Sve izgori u plamenu.

POETAK IZODA O D N A R O D A UNGARSKOGA. Naiadi se, da u strana od Tartarije u vojsci kralja Filimera od Geta bij%ju nike ene arovnice i vraalice ter s vratvom in jaju golemo zlo vojsci. Reeni Kralj Filimero svue jih pak istira, odvede i ostavi gole u planina od Scicije vie bara od Zabaka. U ti pustinja naoaju se ljudi divji, koji se z drugim ne ran ja ju nego s voem i lovinom. Drugo oruje nego striile ne bi jaju. Oidia njijova ne bijae drugo nego koe od oni ivina, to loviljaju. Spomenuti sastae se s tizim enami, od kojizi uinie i narodie mno tvo veliko: stratovite prilike imaaju i udnovata oblija, obraz kratak, gubice zakvrene dulje od nosa, govoraju u nozdrve kako i psi (zarad toga zazvae ji psi), rii pritrgnute i razbijene, niki prorizivae nos kakono Tatari konjima. Nejtmajui jezika materina, u malo se rii razumljaju. Stase se zvati Uni. O d raji niki jedan dan budui u lovu, namirie se na jednoga jelina: oni za njim, a jelin okrenu priko bara od Zabaka, a bijae se sve zmrzlo a ozgara snig pao, ter se more oditi po ledu kao i po suhu. Oni pristae z jelinom, i budui prili bare, dooe na suhu zemlju, gdi najdoe i vidie druge narode, zemlje uzkopane i uzorane. T o jim bi za veliko udo, jer mliaju, da ve drugoga naroda ne bijae ni vie svita. Vrativi se stase ostalim kazivati. Za viditi to veliko udo skupie se mno gi i pooe za viditi, i budui (prili reene bare | naoe i vidie, kalko
229

399

400

bi prikazano. Oni stadoe tuda svuda robiti, tu se toruja razlike vrste dobavie. Ta vilaet alti narod skoi protiv, Une razbie i tolike iisikoe. Oni se povrativi opet u Sciciju, tu se die mnotvo priveliko, i budui prili bare udrie opet na ta narod robiti. Tada se rairie mnogo, uinie glavovto'u aliti kralja, imenom Balamber. Od ovog je govorenje i izkazanje dugo. Osvojile tolika mista, razbie tolike vojske, od njijove snage, slobodi i junatva ne imade kraja. P'ridoe Dunav, satre Gote, Vizigote, armate aliti Slave i ostala. Osvojie svu P'anomju i u njoj se okuie, i zazva.se Ungarija. O d ovioga naroda izae Atila; .bi mu ocu- ime Moneuka. 401. Atila sta kraljevati; reko, bi kralj samo imenom. Ovi privrati gori doli svu erviju, Bulgariju, Bosnu, Dalmaciju, svu Iliriju, zemlju grku, satr i porobi dva cearstva, to jest iztonje i zapadnje. Smuti i uznemiri svit, bi od njega svuda strah; | svak' strah od njeg imaae, bi Boji jer bijae. Veliko udo od toga naroda bijae, kakono razdrti vuci sve s orujem biju buci 1 . Sirovo meso iaju, ljucku krv pijaju, milosra ne imaju, svaki narod razbijae. J a ne mogu rei vie: od Atile i njegova naroda da bi kt:o sve pisati, naramak bi knjiga bilo. Ma posli toga ni'ko vrime nut gledajmo koje bpo kraljestvo se uini, koji 1' dobri kralj: bie i lipo cvatie dobri, sveti, pravedni, ponizni i ostala. N u t svetoga tipana, Ladila i drugi mnogi sveti ivot tijite, veli ka udesa vidiete, imaete golemo nasladenje. Koja plemenita gospoda, ko'ja lipa krv, koji dobri katolici, 'svete crkve podlonici, svetinja, dobra prilika, junatvo, tit krstjanluka! Zla izoda, nuto lipa poroda. Turin s nijednim narodom! ne imade vee muke i posla to s kralji ungarski i nigdi Turin vee vojske ne izgubi nego to s kralji ungarski boj bijui. Tvrdo mu bi glodati. Car lei n bojnome Kosovu, | car lei pod Segetom gradom i na drugi misti, a. pak tako bi i od kralja ungarski. Ungari turska uzda bie, a Turin bi ima vie.

41

[IZKAZANJE KRALJA I KRALJESTVA UNGARSKOGA.] 2 Moncuko, kralj od Ungari je, priuze mnoge zemlje i gradove i razlike narode. Ostae mu dva sina, u> jest Bleda i Atila, SK> ga zovu bi Boja. Atila budui zle, opake elje i naravi, ubi Bledu, brata svoga, pak on stade kraljevati sam. Spomen led Panonije aliti kraljestva ungarsikoga: ovo ime Panonija tako bi odavna zazvana, zato je mnogo kruna, danas, reko, Ungarija. 449. Atila, to e rei bi Boji, bi kralj od Ungarije, m samo ime nom. Reeni isatr i porobi svu Dalmaciju i porui sve gradove krajem mora, t o jest: Split, Trogir, ibenik, Zadar, Nin, Senj, Polu u Istriji i ostala druga mista.
1 2

Buci. Isp. bilj. uz v i t r a z g o v o r a , 320 Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 525).

230

45 L Atila porobi zemljo nimaiku, Franeu i pan ju. 453. Atila opali grad Akvileju blizu Mletaka i sagradi Udine u Frijulu. U to vrime satr i porobi po Taliji mnoga mista, zemlje i gradove, pak [ se s vojskom uiputie Rimu za porobiti ga. Pram izae Leon papa, i po njegovu dilovanju Atila se povrati i ode u Panoniju alki Ungariju. 456, Atila, premda vie ena imadijaie, iznova se oeni s jednom divojkom, i budui prvu veer vino pio priko razloga, istu no ga krv zadavi, koja mu mnogat na nos izae, oe rei, kako mnogu krv ini po svitu priliti, tako da ga i krv ini zadaviti. Posli toga sve bani vladae i upravljae s Ungarijom, Ungari idolatri bie. Najposlidnji ban bi Gejza, otac svetoga tipana. Posli smrti reenoga bana Gejza spomenuti tipan primi sveti krst, viru i zakon Isuikrstov i bi prvi kralj od Ungarije. Sve svoie kraljestvo ini obratiti i zagrliti sveto Evanelje, sagradi mnoge svete crkve i mana stire. Po anelu krunu imade i Sveti ga Otac papa zazva apostolom; tako se Ungarija zazva Apotolika. Ova bie n 997 godina naega spasenja, O d kue ali porode spomenutoVga tipana bie kralji, ungarski za tri stotine godina, toi jest od 997 do 1301. 1 Od ove kue bi najposlidnji kralj Andrija Trei, Mlci, jer mu mati bie od Moroina, vlastelina mletakoga. , , 1031. Emeriko, sin svetoga tipana, veoma divianstvo ljubi, vee pnlikovae anelu nego oviku. S ovom) se pogodbom oeni, da njegova zarunica obeta svoje divianstvo Bogu svemoguemu. 1077. Ladilao Prvi, kralj ungarski, Boe milostivi, na mnogo li naina im oviku viditi svoje velianstvo i mogustvo! T k o eli ujedno viditi sastavljeno dobroinstvo, junatvo, bogoljubstvo, potenje, nauk i kripost, milosre i ostala dobra dila, gledaj ovoga kralja, od kog ne e na svitu viditi boljega z dili krstjanina, vojnika, drag; kamen u crkvi, lav u boju, redovnik u svetinji, nauitelj u vicu, majka ubozi, srce nevoljni. Nikakve misli ne bie da ga mogoe smutiti, neg mu svaka lipo izodie. 1087. Ovi dana umri Zvonimir, kralji I od Dalmacije i Krovacije, za kojiizim bijae sestra spomenutoga kralja Ladilaa. Osta siromaica udo vica brez poroda svoga, podnositi ne mogae, utee se Ladilau, bratu svome. T o razumei kralj Ladilao die vojsku golemu pak osvoji svu Dalmaciju i Krovaciju, od nji se uini gospodar: pristadoe dva ritka draga kamena kruni ungarskoj. Ovo bi n 1091. 1095. Dobri i-sveti kralj Ladilao priminu s ovog svita na bolji. Za tri godine za njim2 sve kraljestvo Ungarska plaka ii ali, u te tri godine nigdi se u kraljestvu ne vidi nikakvo veselje, igra ni pivanje, sobet: ni smijanje. Spomenuti velika udesa uini u ivotu i posli smrti; svaki od svake bolesti, ga se3 doi, ozdravi. T k o e njegov ivot titi, valja mu plakati.
x

403

404

40j

131.

2 3

zagnem. Kogase. 231

Kraljeva 27 igodina. Od poroda mu nitko ne osta nego dva sinovca od njegova brata kralja Gejza, to jest Kolomano i Almo. 1098. Mleani osvojie Dalmaciju i Krovaciju. Razumei za to kralj I skupi vojsku i poe protiva Mleainom, prid tom vojskom hujaie dua Ordelafo. Kada li se vojske uidari&e, s obe 1 strane dosta krvi bie: tu pogibe reeni dud i njegova bi razbijena vojska. Koloman. svu povrati k sebi Dalmaciju i Krovaciju pak se povrati u Ungariju. Posli toga niko vrime doe glas kralju Kolomanu, da se je Dalmacija sva zamutila i da za mal' stoji, dok se ne izgubi. Razumivi to kralj Ko loman, nama die vojsku, pisce i konjike, i pode u Dalmaciju. Ovdi razu mivi i videi, da sve zlo izodi od Zadrana, nemiri, rati, izdaje i svaka opakost, on namisli vas puk satrti, grad do zemlje razoriti, i s tom milju pode spavati. U snu mu se ukaza sveti Nikola, biskup od Zadra, s odiom potenom, obrazom srditim, s rima otri. Pritei stade visoko govoriti: Ti nejma nita gradu ni ovome puku naudi ti, budui da su pod mojizim titom. Evo tako govorei, u ruci mu bijae desnoj jedna ipka od! zlata, njom ga stade biti po rameni pritei mu, da e ga biti vema, ako ne bude ostaviti te misli. Kralj u strau probudli se. uje, da ga ramena bole, vidi po njima modrice, ree: Odvee istina srbe obranitelja ovoga mista! Tako, za ne probudivati vie srbu njegovu, pusti Zadrame u miru ivitL. 1114. tipan Drugi, kralj ungarski, budui nejaki ostao iza oca svoga kralja Kolomana, nejaki stade kraljestvom vladati i upravljati. Veliku sriu na 'oruju imade, razbija na sve strane. Kraljeva godina 18. Obue se redovnikom, umri pokorno. 1132. Bela Drugi, kralj ungarski, bi slip. udna uda na ovome svitu! Vele 1' ti je ovo kraljestvo Bogu ugodnio bilo: vladae njime mala dica, pak evo i slipi, koji lipe stvari injae nego koji oi imae. palau lipe suae, u boju lipe vojsku razreivae, svuda srican bie. Deset giodin kraljeva vie. Poe svita, ostavi lipe uspomene. 1241. Bato, kralj tatarski, doe u Ungariju s pet stotina iljada Ta tara, izste i postrilja vojsku ungarsku, satr, porobi i opali svu Ungariju. I Samo se odrae tri mista: manastir svetoga Martina, grad Alba Reaile i katel od trigonije. Za tri godine robie pak se povratie; blago, pbno, roblje mnogo odnesoe i odvedoe. Tuge, nevolje, alosti i potribe, to tada Ungarija podnese, to nitko izrei ne more: oe rei, kako ifuti podnesoe ujeruzolimu od Tita, siria Vepeijana, ceara rimskoga, tako da i Ungari imadoe od Bata, kralja tatarskoga. Muno je izkazati, alosno je sluati. U to vrime bijae Bela etvrti kralj od Ungari je. Svakojako se brani ma kad vidi, da ostati ne more, svojim blagom i kraljicom pobie u Dal maciju, st u Splitu i Trogiru za niko vrime. Tute ositavi golema priviljeija aliti oblasti, doputenje2 e c , pak se povrati u Ungariju. Ungarija nije nikada take alosti i nevolje podnila. Mnogi govore, da bi uzrok ta stvar, 1 Jebe.
2

Hopuftegne.

242

 ni'ki: nije, ve ta. Grgur Deveti, papa rimski, govori, da' je tome sve mu bila opakost i zloa naroda ungarskoga, to je lipe muati nego govoriti. U to vrime Tatari robei Ungarb'u, nut to se dogodi pod gradom Aranga. Tu se dogodi jedan dogaaj, dostojan od njega uiniti uspomenu, to jest: budui da Tatari protiva zakletvi svoje vire isikoe sve na komade siromae krstjane, nego samo dva krstjanina ostavie, nek se meu se siku n mejdanu, za nj:jovo provest vrime i nasladiti se u gledanju. Tako na reeni lipo se oruae i dobre konje podsidoe, a u ruke borna kopja, izajdoe n mejdan jedan protiva drugome, a Tatari okolo gledaju. kad oni konje razigrae,, u malo se rii razumie: to imadijae udariti jedan na drugoga, to udari jedan na jednu stranu, drugi na drugu. Isikoe i izranie mnoge Tatare, dok jih mnotvo od Tatara ne svrnu. Pogiboe junaki. 1301. 1 Dospi kolino svetoga tipana, kralja ungarskoga. Stase s Unga rijom vladati kipi izvanjski. 1342. Ludovik Prvi, kralj o Ungarije, zazvan Veliki. Spomenuti mnogo nadaren bi od Boga svemoguega s kripostju, jakost'iu, I s liipotom, dicibrotom, s naukom, mudrost ju;, s potenjem, milosrem; ljubi pravdu, krstjanluk i svako dobro openo. Srican u boju, raste mu siarvia i krailjeistvo; svak' gia se2 pristidovae, Ijuibatv i potenje nosiae; tko milost od njega prosae, zadovoljan ostavae. Pridobi druge provincije i drave, osvoji Napulju i od n*e se uini gospodar. Od Mleana povrati svu Dalmaciju, uze nika mista u Frijulu i Travi. Videi to Mleani pitae mira s ovom pogodbom, da kralj Ludovik povrati nika mista uzeta Istriji, Frijulu i Travi, njega zazvae s napisom kralj od sve Dalmacije i Krovacije, zato su to Ungari drali prija z tri stotine i pedeset i pet godina do ta doba. I tako se sve umiri. Ovo bi na 1352. Slavni kralj Ludovik imade godina roenja njegova $6", a vladanja 40 godina. Poe u vikovnji pokoj. Sve se kraljestvoi za njirm u crno obue, najposli i dica mala, kako da je umro otac openi od kraljestva, to ne samo Ungari, mali joter i Ruteni. | Bulgari, Poljaci. Za zlamenje te bolesti i alosti svi kolici spomenuti odsikoe svoje brade. T a golema alost dura z tri godine dana brez nikakve igre i pivanja, veselja i sobeta, kako da je umrla opena radost. 1383. U ovo vrime bi uinjen igimiondo kraljem uingarsikim. Ovi bi dobar u svemu. Mnogo posla imade u vladanju svome, odmetnika, protivnka, m s ustrpljenjem i vrimemom malo po malo nike stavi na muke, a nikim odsie ruke. Turin se prija toga nije vidio u Bulgariji ni Ungariji. . Umri car Murat Prvi), bi uinjen sin njegov Pajazet Prvi, koji bi mnogo napregnut za rairiti se po svitu. Die golemu vojsku, poe protiva krstjanluku, satr i porobi Bulgariju i Valakiju smisli poi u Ungariju. 1396. Kralj igimondo razumei posla svoje glasonoe rei caru Pajazetu, da ne kree u Bulgariju, jer se dri s kraljestvom ungarskim, niti Turci svr'u toga imadu razloga nijednoga. Pajazet jih primi kako
1

409

410

1310. Bit e da je samo grijekom mj. 1301. * Juaggaje. 2\ %

nemilrnik i Bioga nepoznanik pak j reenim ittiil viditi, skup i pripravu od oruja svake vrite i ree: Ovo su razlozi, i ufam se, da e moja orda znati initi za dobre. Razumi kralj, sta zvati u pomo kralje i bane krstjanske, a jedan se drugom smije, Turin jednog po jednog penisa: to e rei nesklad. Vraam se n govorenje. Turin die silnu vojsku i pode Nikopuli pram, izae kralj igimondo, Turin razbi ungarsku vojsku. Kralj utee priko Dunava; osta krstjana mrtvi dvadeset iljada, a Turaka esdeset iljada. Kralj igimondo mnogo -made zaprika svoje srie, to jest odmetnika, protivnika i nevirnika, pri vare i ostala: s jednu stranu od Bojemije rkai na zlo uzbueni; z drugu car Pajazet; s treu nevira od njegovi bana, to jest od Bosne i Dalmacije; s etvrtu Mleani, koji mu u Dalmaciji uzee sve gradove krajem mora. Kralj siroma, ne mogui odoliti na sve strane, od alosti razboli se, pode u vikovnji pokoj. Ovo bi na 1437. abe ga tri kraljestva, to jest Ungariija, Bojemija i zemlja nimaka. Dicibrt katolik, protivnik arijamski aliti polovirnika.. 1439. Vladilao etvrti bi okrunjen z kralja umgarskoga. Ovi imade mnogo posla, jer se Ungafija bijae sva zamutila. Car Murat videi, da je Ungarija neskladna, nama die vojsku, osvoji erviju, obside Biograd, tit od Ungarije. Ma tada se u Biogradu dogodilo bijae dosti vojske i dobri junaka. T u u gradu bijae vladalac Ivan Orano, vlastelin dubrovaki, dobar junak i vojnik. Turci udarae sa sve strane n mnoge naine. Natrag malo, Turine, unutra je ljuti zmija! Vidi car Murat, da je za nj sve gore, stade m-sliti privari: uzbi vojsku ponadaleko r okolo, kako neka reku, da rrm se je dodijalo' i da samo dri obsidnutje grada. Ma to e sad initi? Uini na jednoj glavici daleko od grada dvi milje jednu goru aliti umu od loza i ostala, kako e od grada zasloni ti, da se ne vidi. Iza toga grma stade minu kopati, | kako e izpod zemlje u grad ui, jer vidi, da priko zida nije mogue. Sve dan i no kopa vie od dvadeset iljada ljudi, pak toliki konji, deve i magarci,, na em nadvor izgone zemlju; to ini skrovito, da iz grada nitko ne more viditi nit tomu se domisliti. Ma kad oe Bog braniti, lako more saraniti. Od jednoga sunja krstjanina bi jedna knjiga upisana i u noi strilom u grad vrena; to graanom sve bi dokazano. Razumei to Ivan Orano, zapovidnik grada, nama naredi, da se kopa protiv mina, kako e je susristi; tada turska malo da ne bijae dospila. Izkopae, reko, minu pak nasue pra, sumpora, svakoga smrada i to ini golem dim, stvari svake estoke, pak zazida, nego samo ostavi jednu malu uplj nu, na koju e vatru dati. A kad Turci prokopae, tad krstjani svojoj mini vatru dae: sve tada to se pod zemljom dogodi Turci, konji i ostala to vatra ne odnese, ono dim zadui, i pocrka sve pcd zemljom. Osta mrtvi Turaka osamnajest iljada. Car Murat osta kao izgubljen, napunjen tuge, | alosti, pun svakoga srama. A kada sve Turke pnbroji, to jo osam iljada manje naodi, to izgubi u osam miseci grad bijui. Odtlen se die s velikim rugom i sramotom* Odlui udriti z druge strane u kraijestvo ungarsko. Skupi veliku vojsku na Slavoniju i prid njom alje Isak-pau, K a d li s vojskom lavo\

niji doe, vojvoda Janko auti Ivan Korvino, tit krstjanski, pram izae, tursku vojsiku razbi i izsie Janko mnogo. T a d zadobi sve; ostade, sito biju onili. Car Murat napunjen ida, emera, srditosti, to podniti ne more, za osvetiti se vojvodi Janku die golemu: vojsku i alje je u Transilvaniju, i prid vojskom alje Memed-pau i njegova sina. Memed-paa znadui, da od krstjana nejma boljega junaka ni eega lava nad vojvodu Janka: Da mi ga je 'pogubiti ili iva ufatiti, sva bi moja Ungarija bila ree pak stade obeavati golemo blago i velike dare, dovede il glavu donese. Janjiarom stade nar'eivat, kako e udnt, kako e ga poznat i pogubit Janka. Vojvoda Janko vazda je turskoj | vojsci imao virnu dokazu i pravoga obznanitelja, ova sva miu ini obznaniti. Janko razumei priobrazi se i drugoga u svioju odiu obue. Kad li se vojske udarie od toga je1 dugo govorenje krvi dosta od obiju strana. A kad Turci rekoe, da je vojvoda Janktoi poginuo, onda Janko zavika, daju slobod svojiizim katanam, tada se Turci veoma pripadoie paka plea; okrenue. Tute Turci mnogi izgibo'e. Memed-paa svojim sinoni pobie, katane ga dostigoe, sin i otac jedan drugom vidi smrt. Janko pritre svoju zamicu. Janko tada mnogo roblje oslobodi, to' bi ja ju tada Turci pofatali. Od Janka na Turke tada golem strah pade. Od krstjana tada mrtvi tri iljade, Turaka dva deset iljada i vie, osim to pofatano ivi bi. Bi velika slava i glas od vojvode Janka aliti Ivana Korvina. Reeni mnogo tada zadobi blago. Posla Janko obznaniti svoga kralja Vladisla i alje mu jedna kola golema: poteu jih deset konja, puna jesu plemenite turske odie, a svrhu dvi glave, glava pae i paina sina: Eto voe od [ moga dobitja, milosre Boga velikoga! Od tada Transilvanija, nejma stra od Turaka za mnogo vrimena. Turci mnogo bie ustraseni i smeteni od vojvode S:binjanin Janka aliti Ivana Korvina Unijade. Ova sedogodie na 1442. 1443. Posli spomenutoga boja u Transilvaniji, kako gori reko, caru Muratu neugodan je zalogaj, ne more ga probaviti, ako ga ne izbljuje ili ne crkne. O'pet car Murat veliku voisku skupi i die na Valakiju. Osamdeset ^ illjada bi Turaka, i prid njome alje aban-pau, da porobi i oigniem opali na sramotu vojevode Janka. kada paa s vojskom u Valakiju doe, pram izae vojevoda Janko samo drube petnajest iljada. T u razbi i izs'e tursku vojsku: Turak' osta mrtvi deset iljada, a suanja pet il'ada. to imae, tu ostavie; osta turski mnogo barjaka. Bo ; a desna vele ti je jaka. 1443. Malo posli toga lipsi boj bi kod Morave vode meu Dun?vom i Andrinopuli. Ovdi doe svo : om vojskom kralj Vladilao*; bi*| mu doka zano, da bijae malo daleko turska vojska na okupu, golema sila. Kralj z izviditi posla napr^d est iljada komika i prid njima vojvodu Janka, on poe dobre volje, molei Boga. Odlui u srcu svome, ako mu ruke doe, da e koje u'nit golemo junatvo i lipo potenje. Janko reko da je vazda imao u turskoj vojsci svoga virna dokazitelja: od reenoga mu bi sve lipo prikazano, kako' su se Turci razpustili, nejmaju stra ni tvravi.
1

otogaije.
ZX\

i ostala. Otb no Janko zae tursku vojsku, a, kada bi u prvi san, misec mu lipo slui, potajno ue u turski tabor. to s ognjem, to s ordom, to konji pogazie, tursku vojsku nagrdi. Osta Turaka mrtvi vie od dvadeset iljada, a suzan ja bi etiri a! jade, sto iljada razbie se tamo amo. T a k o isti suinji kazivae, da bi na okupu turske vojske. Tada kralj Vladilao osvoji svu Bulgariju i pode Macedoniji, gdi Karambej-paa, zet cara Murata, na okupu s vojskom bie; utvrdio se je pri niki | planina za ne dati proi ungarskoj vojsci. Udri, n'kralja, a kralj ga1 doeka. Turci se za malo bie, jer se pr.ipa.dose i plea okrenue. Tute mnogi Turci izgiboe, a pau iva uf atie. Car Murat ga odkup: za etr deset iljada kuda od zlata. Posli toliki dobitja kralj zafali Bogu velikome na njegovoj milosti 1 pomoi. Povrati se Budimu. Priko grada bos ode u crkvu B. D. M. z dati fale i slave Majci od milosti: na njezinu otaru svojom rukom obisi tolike turske barjake u boju dobivene. Kako gori spomenusmo od boja, koji se dogodi kod vode Morave, tue se tada bijae dogodio s Turci glasni junak Jure, kuom Katrijot, priimenkom Skandar-beg od Arbanije, koji se tada odcipi od Turaka i pristade Janku. Posli ete uti, kako se je bio poturio i s Turci se uzdi gao. U to vrime reeni vojevae z cara Murata, koji nju bijae odv'e drag i veoma ga dobro ktijae i milovae. Svak' miljae, da on na tursku ivljae, ai on | u srcu sve na krstjansku Boga moljae i za krst potezae. Malo zadovoljan bijae od te estitosti, to medu nevirn'ci uivae. U to vrime, kad vojvoda Janko razbi Turke, kako reko, Janku se pridade Skandar-beg i njime velikoga vezira skrovnopisac 2 aliti sekretar, koga .Skandar-beg ini na sramotu da pie jednu knjigu od strane velikoga vezira na ruke zapovidniku od Arbanije, da mu nama ide na pomo sa svi Turci, koji se naiode u Arbaniji, meduto nek na njegovo misto stoji Skandarbeg. Tako, reko, upisa, s murovi aliti iili velikoga vezira zapea, pak Turinu on odsie glavu. Skandar-beg uze sobom toliko krstjana pa sve prioibue na tursku, ode put Arbanije. T a k o Skandar-beg s tim nainom i privarom osvoji svoje oinstvo aliti banovinu. Tada se velik glasi svuda die po Europi od velika junatva i srie oruja i dobitja Vladila, kralja ungarskoga, i vojvode Janka. U to vrime ne bi kralja krstjanskoga, koji ne pia knjiga spomenutom kralju ungarskome radujui se i veselei re.enoj sr:i, molei Boga, da mu bude dati prosliditi i vazda na pomoi biti. Davae mu slobod, da bude sliditi pro ti va opcenome neprijatelju, svi mu se nazivaju biti u pomoi, a navlastito papa Eudenio etvrti. Videi, da je doao dabar as utiiti i osloboditi od napasti turske, pia Mleanom, Denueom, Francezom i Grkom. Sve reene ujedini protiva Turinu. Posla gardinala svoga Ceareni, ovika veoma' mudra i razumna, i pia Vladislau, kralju ungarskome, i vojvodi Janku Korviinu molei ji, da okrune s jednim joter dobitjem, ictbeajui, da e jim pomo dati s jasprom, i to od njeg godi budu zaeliti, da e imati. Oni to dbetae, mali malo vrime protegoe naprid. Jur Turin bijae
1 2

kragla. skraawio pij'az

236

na po satrven: zato, reko, posla gardinala svoga Ceareni, vridna _ i razumna, da kod kralja Vladila z glasom i nastojanjem bude papi elju izpuniti. Kralj Murat ujui zuk, sva videi i razumei, a od svuda zaprike i protivtine imajui, a od kralja ungarskoga najvee se bojae, poe | misliti svakojako. Sta od reenoga kralja mir pitati; obea kralju, da e uinit, kako oe; pusti mu Serviju i Bulgariju. Tada kralj sta misliti i govoriti:' Boja sam se nasitio, z drugim vojevati ve mi je dodijalo. Daj da uinim mir, kraljestvo e s mirom stati i opoinuti. Kralj ungarski i poljaki pogodbi mira pristadoe z dogovorom Janka i drugi glavara. Mir s virom i zakletvam utvrdie i svojima rukam podpisae, utemeljie i zagovorie za godina deset. Ovio bi uinjeno u Segetu prid gardinalom Ceareni, jer ne more od manje. , Gardinal, veoma na to raztuen, pie u Rim papi, da ta mir kako razbije i za nito okrene, kako da je nedostojan tetom i ne s korist ju svega svita i krstjanluka, budui da se je spravio na oruje za raziniti i satrti neprijatelja openoga. Razumei papa pia kralju Vkdilau nukujui i nagovarajui, da ta rat protegne naprid koje vrime, i da e ga on odriiti od svakoga uzla zaklinjanja ali zakletve 1 : Kad je ruka 2 potegla, ne ostavljaj I vrimena! Imade jakost ovo papino ponukovanje. Kralj Vladislao, za ukloniti se od sramote svita, to mogae izai i od krsf'anluka biti, prignu se i okrenu vojsku za carom Muratom. Stie ga kod grada Varna iza Bulgarije blizu Crnoga mora. Razumivi car, da je mir razbijen, mnogo se raztui i na to oalosti, pak ue one karte od mira podpisane ter natae na vrh kopja, die nebu s velikim glasom govorei ove rii: O Isukrste, ako si ti Bog i Gospodin krstjanski, u'ni mi danas pravdu i osvetu, to mi danas oito ine priko kletve. Pak okrenu svoju vojsku na kralja. Tu izgibe vo'ska ungarska i poljaka, pogibe siroma kralj i kardinal Cearini, uzrok toga rata. Vojvoda Janko utee svojom krajinom: Bog ga arani, da krstjani ne ostanu brez svake pomoi. Ovo dobitke veoma Turkom bi drago, premda s krvju kupie, jer jih osta mrtvi trideset iljada, krstjana jo i vie. Tad se Turkom vrata otvone na sve strane, pode naprid njijova jakost, sria i rairenje na sve etir strane. I Sva Europa tada ali te nesrie i dobroga kralja. Umri u cvitu od godina i velike slave, vee zaradi uzroka drugoga nego svoga. Ova se dogodie na 1444.

422

423

424

1445. Posli smrti glasnoga kralja Vladila, evo uinie kralja Lad'la Petoga, jo nejaka. Meuto uinie namisto kralja da upravlja s Ungazagletua. ruke. Isp.: da ti je sria i ruka vrlo potegla (Cvit razgovora, 497); otada turska sria i ruka potee (ib. 500).
2 1

1\7

rijom vojvodu Janka Korvina za niko vrime, jer ga boljeg ne naode u svemu kraljestvu nad reenog; vojvodu Janka. Kako Janko poe vladati, nama pode osvetit'se z dostojnim na : nom vojvodi od Valakije, zlu, opaku i nevirnu oviku, koga Janko sve drae za svog dobra prijatelja, m kad pod Varnom bi razbijena ungarska vojska i pogibe kralj Vladilao, gardinal Cearini, a Janko utee, tad mu reeni vojvoda od Valakije pute pritee i otkae, ida mogae, pogubiti Janka za ugoditi caru Muratu. Srce imade navesti Janku tugu n alost. Zato ode u Valakiju Janko ipak ipogubi njegova sina i uini tolika zla. Jo Janko ne metnuo u lonicu ordu, evo mu je valja izvaditi protiva Federiku, cesaru bekome. Jankoi digne svoju vojsku, opali i porobi zemlje nimake, tiriju, Korintiju, mnogo roblje zarobi i plino zaplini pak se povrati Budimu. Ovdi se je bilo dogodilo puno stvari, to ostavljam zaradi duga govorenja. 1448. Vojvoda Janko die vojske dvadeset iljada, i nm idu mnoga ungarska gospoda, a kad bi n bojno Kosovo polje, dugo za dvadeset milja, a iroko ipet milja, tu ga doeka car Murat s golemom vojskom, .pet Turaka na svakog Ungara. Tu se vojske vie dana ', po Kosovu polju prigonie. Sva Jankova tu izginu vojska, izgiboe ungarska gospoda i pogibe Sekuila, netijak vojvode Janka. Kad to vidi vojvoda Janko, napuni se tuge i alosti pak pobie niz bojno Kosovo na itrome dobru konju svome. Premda Turci dobie, ma ji osta mrtvi trideset i etiri iljade. Z bolesnivim srcem tad car Murat ree: Nejma se nitko ovakome dobitku veseliti. Janko bia izvan puta za tri d'ni i oslobodi se. Eto pod njim konj cre, pak upade u ruke dvaju lupea rkaa, eljni za dobiti 1 . Janka svega svukoe i na prsi mu jedan kri naoe od zlata, tu se nj zavadie, koji e ga imati. U to vrime Janko gleda, gdi se oni kolju; dobavi se jednoga orde pak jednog udri, a drugi utee. Eto ga kri s. oslobodi. Peti dan biei namiri se na jednoga seljanina. Lakom za dobiti 1 obleti Janka. T a . videi Janko sta moliti i s lipi riima milosre prositi, da mu dade malo krua, zato od gladi umirae. S tizim nainom i na te se rii seljanin prignu pak ga2 povede u svoju kuicu ter mu dade krua i luka; s tim ga poasti, jer ne imade drugo. N u t o cipet goleme nevolje: Janko upa u ruke kralja od Raije, koji Janka stavi u tavnicu i ne e da ga pusti ni po jedan nain, dok mu godi ne obeta, da e mu uzet cer za svoga sina Ladila starijega. Janko ne more od manje, ve obeta i proslidi svoj put. N a dan Boia doe u Budim. Velika je alost bila Ungarom za nesriom dogoenom, mali bi vese lje I i radost golema, kada vidie vojvodu Janka iva i zdrava. Sve to ie tere Janka ljubi, ini im se, da nisu nita izgubili, kada su se Janka doba vili: tit i ogledalo zemlje ungarske, slave krstjanske, dika krajine. Neustrpljiv Janko zla primljena od opaka kralja raijanskoga, grka i arijana, kako dospi Bogu fale dati, nama die vojsku i poe u Rai ju. Tuda stade trti i robiti, uze svu Rai ju pod ruku. Videi to kralj od Rai je, siroma nama stade umiljeno prositi mira i protenja, zakletvom se iznova metnu pod
1 2

zadobiti pagga.

Isp. C v i t r a z g o v o r a ,

505: xeglan z dobiti.

28

zapovid i slubu kralja ungarskoga. Kad car razumi, kako je Raijan oslo bodio Janka, nije ga ktio njemu pokloniti za dar, to je imao uiniti nama, car die vojsku i prid njome alje pau svoga, da porobi Raiju. Nama kralj od Rai je posla moliti Janka, da mu da pomoi. Kako Janko to razumi, nama na pomo poleti, Turke razbi i isie i mnioge ive pofata. Ufati pau iva i druge mnoge glavare pak jih sve darova kralju od Ralje, a on se povrati Budimu s velikom slavom i veseljem. 1451. Ovo leti osma godina od Jankova vladanja. Poe kralj upravljati s Ungarijom. Janko uini jedno lipo govorenje i dugu prediku od svoga vladanja, slube, junatva, virnosti, od trudbe i njegova ve stara vrimena: Po teno sam dra i ivio. Prosi i moli kralja, da ga pusti opoivati i s mirom se koje malo vrime Bogu pomoliti; ree: Jur daleko nijesam od smrti. Ma kralj novi, kad to zau, sta ga mnogo moliti, da to vladanje jo koje vrime bude prosuditi, jer ga poznavae mnogo kriposna i korisna i da velika potriba bijae od takoga kipa. 1456. U ovo vrime bijae car Memed Drugi. Ovi se bijae mnogo ponio, uzvisio, posilio, budui da je malo-prija toga Carigrad osvojio i svu grku zemlju i druga mista. Smisli satrt svu Europu, a navlastito Ungariju. Die vojske sito i trideset iljada, poe prid njom Biogradu mislei u one zidine zakopati srami i pogrdu cara Murata, oca svoga, koji bi Bitorgrad za sedam miseci, izgubi vojsku i ode sramotan. Tute ini saliti goleme lumbarde, stade biti sa sve etir strane.' Od toga je dugo govorenje. S mnogo vojske tu dopade Janko za dat pomo Biogradu, i njime bijae sveti Ivan Kapitran, reda svetog Oca Franceka, Brae male. Vojvode Janka bie golem prijatelj, bie glavar od krucijate, to tada dizae. Janko prodri tursku vojsku, izgrdi i isie i ude u B'ograd. estok tu je bio boj: izgiboe Turci kruto, jerej Janko sie ljuto. Skraajem od tog izkazanje. Careva izginu vojska, ostadoe bumbe i lumbarde, azna, roba i sva kolika zaira, atorovi i ostala. Cara ljuto obranie i jedno mu oko izbie. Car ostade izvan svisti, a kada li dan osvanu, ter se car nito malo osvisti, sta pitati svoga vezira, u komu su stanju. On mu ree, kako su razbijeni, i dalje sve ostalo. Car razumei od velike tuge i alosti stade pitat otrov piti, zato ve ne moe iviti od tolike sramote. Veliki mu Turci ne dadoe, ve ga stase razgovarati. Bijae doao protivni'ik s tolikom*fa | lom1, da e uzeti Biograd u dvi ned'lje dana. Rugae se Muratu, ocu svome, gdi nije mogao uzet Biograda za sedam miseci i gdi je pod njim mnogu vojsku izgubio i gdi se je s veli kom sramotom povratio. Turska vojska tada mnoga izgibe, caru Memedu osta oko pod Biogradom i pridvostrui sramotu. Jankovo junatvo, slave ni fale jezik ne more izrei ni pero izpisati: bi turski vuk. Evo doe lipa mrca vojvode Janka aliti Ivana Korvina Unijade od Sibmja. U vrime, dok bijae gradu potriba, Janko sve bi zdrav i itar kakonoti jedan mladi aliti vitar. Car Memed odtle ode, kako reko, i po koji. nain, vi me razumiste. T o bi na est kolovoza 1456. Janko rujna iste godine razboli se smrtno. Kapitran od njega se nikud ne diljae, otijae
1

428

429

430

Protiunisk Jtolim felom.

24Q

ga u postelji priesti ti tako kruto bolesna. Mali Janko ne more to uztrpljenje imati, da ga ide Gospodin pohoditi; oti poi on ga nai. Zapovidi, da ga ponesu u crkvu, i metnuvsi ga na zemlju, tu s velikim potenjem i srca skruenjem primi kruih jakosti aliti svoga dragog Spasitelja. Pode s ovog svita u veselje boja duovnoga, ovik prijaki jo na smrti. . 43] Deset skupni vehki od boja turski vojska Janko razbi, a etrdeset drugi manji. Janko Turke sve razbija, osim samo dva puta sto svoju izgubi vojsku. Da u ona vrimena ne bude bilo takoga ovika, ne samo Ungarija, mali joster sva Europa bila 1 pala i ostala pod jarmom turskim. Do malo zatim vrimena dobri i vridni redovnik Kapitran pode s ovog svita za Jankom, svojim dragim prijateljem, za u vike uivati ujedno vikovnji mir i pokoj. PosH smrti glasnoga vojvode Janka Korvina ostae mu dva sina: Ladilao i Matija, dva prilipa mladca, uzorita plemia. Ma ungarska nenavidost, a kraljeva manitost ne spomenu2 od dobra primljena, u kratko ou rei: Ladila pogubie, a brata mu Matijaa Korvina u tamnicu zatvorie u Pragu. O v o bi na 14 57.3 Jure Poibraa, kralj od Boemije, jednom spravi gosposku veeru i ini ob no izvaditi i dovesti iz tamnice | na veeru mlada Matijaa Kor43. vina, a kada ga siroma povedoe, tuan pripade se mlide, da ga viade na muke. T u ga kralj sta razgovorati i slobodici govorei, da ga je doveo da njim skupa veera. Posli, kad se die trpeza, ostanue ona dva sama. Stade kralj Mafi jau govoriti: Koja bi moja plaa bila i ti to bi mogao dati i prigoriti, da te ja 'oslobodim iz nevolje i postavim na pristolje kralja ungarskoga? Matija gorko u. srcu uzdanu pak kralju govoriti stanu: Do istine, mili gospodine, ja bi dao, to bi god imao: skga.bi ti* ja do smrti bio. Nato kralj ree: Ne drugo nego samo da mi bude dobar prijatelj i da uzme moju er z svoju kraljicu gospoju. Ja te drim za kralja, i ti kralj ima biti. T o Matija obeta i u ni. Matija u isto vrime imade etiri veselja: jedno, bi osloboen od nevolje; drugo, bi poaen; tree, imade zaru nicu; etvrto, imade krunu kraljestva ungarskoga. Meder jest dobro kadgod i uku imati. Ovdi skraajem govorenje, kako I kralj ungarski umri i kolici otijaju za kralja biti. N e govorim drugo. 435 1458. Evo Matijaa Korvina okrunie po dilovanju Jure Podibrae, kralja od Boemije, i obranju Duka ungarskoga. Matija bi dobar kralj, lipo sudi, pravo ivi, od neprijatelja ini pri jatelje, od zla dobro, i ostala. Slidi stope oca svoga i bi srican u svi dili svoji. Car Memed gori spomenuti uze slobod videi, gdi je kralj mlad; mlide, da od boja nejma vitine i jo da ne zna vojevati. Ree: Ovo sad je moje vrime osvetit se ocu njega, to imado od njeg pod Biogradom: razbi mi
1
2

bilabi.

nejpomena. 1487. Po daljem Grabovevom pripovijedanju Matiji Korvinu se vidi, d a ovdje ima biti godina 14J7. 4 Slugobiti.
3

24.0

vojsku i izvadi meni oi. N a oruje tada skoi, vezira tisnu prid velikom vojskom i pau Ali-bega, da iu robiti donju Ungariju aliti Slavoniju, gdi udrie iznenada i po'nie zla velika, ma e to brzo platiti. Stie vojska ungarska. Kako se udrie, Turci plea okrenue, na Savu jih vodu natirae: to isikoe, to ive pofatae, to li se potopi, Turak' mnogo pomanjka. Vezir s paictm Ali-begom, sramujujuii se od biga, otijaju drugii dan opoteniti se i pomrsiti onu sramotu. Iznova s vojskom udrie pod Temivar iznenada, mali e ravu sriu imati: bie razbijeni kako i prija na dan toga. Tako Turci ve ostavie, ne ktie vie probuivati srie imlada kralja, novoga Korvina. Kralj Matija odlui, da ve ne e Turaka doekivati, neg ve na nje udarati, jer ekajui u kui i u svome kraljestvu sve bijae tetom i sa zlom ungarskim. Imadijae tada Turin jedan tvrd grad*1 u Bosni prvi, zvan Ja"ae: pun bijae suzan ja dovedeni, siroma krstjana tute zatvoreni. Kralj odlui i die golemu vojsku, njom ode u Bosnu, iznenada doe pod Jaiac. Grad osvoji, mali nita ne more uiniti. Tute je jedan kateo auti kula golema, ma mnogo tvrda, pun Turaka i mnogo suanja. Tu je glavar beg Ali-beg. Vidi, da ne more obraniti, nejma ufanja, da e pomo doi: tako ni razumiti, da e se pridati s ovom pogodbom, da | sobom odvede Turke i sve sunje krstjane, to bijaju, kako reko. Kralj Matija nato mu posla rei, da je on ba zaradi suanja doa. Nevirnik izae i ostavi sve sunje. Kralj od stanja i za obranjen je tute ostavi idosta vojske, on se povrati Budimu. Kada za t o car Memed razumi, napuni se srbe, ida i uee vele kruto. Trideset iljada die pisac' i kon'ika. On prid vojskom glavom poe, a kada li Jajcu doe, s lumbardam ga stade biti. Odtvorie, kud udrie, pak na juri navalie, mnogi Turci u grad ulizoe, na zidove od bedena izajdoe. Ungari natrag Turke potirae, mnoge isikoe pa brzo zatvorie lazu aliti zavalie. Car Memed naredi, d a se opet ie n juri; da naredbu, kako e ji z golim ordam nagoniti i da nejma ju nita uzmicati. U rx> vrime evo caru glasi dopadoe: Eto kralja Matijaa, ne utee car ni paa! Car to raz-umei, a vidi, da mu je vojska, pomanjkala i raztrkana, izginula, i ostaiila, pripadle se ii pobie uzatrage. Ostanue lumbarde, rana aliti zaira i sva ostala roba, to bijae donesena, jere vrime ne imade. T u u pomo vojske dopade, to bijae kralj poslao, da pomoi dade gradu. Da krstjanski kralji tada budu u slogu s kraljem Matijaem, svega Turina mogli su umest i satrti i izkorenuti. Mali to su imali n Turina udariti, to okrenue na kralja Matijaa, to jest Ferdinando, cesar beki, kralj poljaki, od Boemije i ostala. Sa svim tizim Matija svemu tome odoli niti se pokloni. 1477. Dignu se kralj Matija s velikom vojskom, 'porobi zemlju nimaku, Be obside. Cesar tad kupi mir s velikim blagom: [to imade,
16 Grabovac: Cvit razgovora,

2-11

ono nama dade, ostalo obeta koliko prija dati]. 1 Ma proavi niko vrime, cesar to bi imao jaspre dati, davae samo rii. Kralj dva puta pita, il da dade razlog s orujem, a pak trei put Matija dignu vojsku, uze zemlju nimacku i osvoji Be, njime vla'ida pet godina s lipom pravdom i dabrorn naredbom. Posdi otoga kralju Matijau pade kaplja i umri u Beu na 1485. Bi godina roenja njegova 49, a vladanja kraljestva bi' godina 32. Govore, da u isti dan, kad priminu dua njegova, svi kolici, koji lavi biju zatvoreni u Beu i Budimu, u oni as pocrkae, to rekoe &c. Oe rei, da baci svitlica od najposlidnjega dosipitka junatva i vridnosti kue vojvode Janka Korvina Unijade od Sibinja i zao big zemlje Ungarije. Od ostalog, to bi i koja se dogodie, ne spominjem drugo, nego na 1516 bi kralj Ludovik Drugi, koji se rodi prija vrimena, okruni se prija vrimena, umri prija vrimena. Rodi se brez koe; ne imade dvi godine, kad ga okrunie. U to vrime plakati ga vidie, svi rekoe: Zlo zlamenje i zao bilig! Nejakome nareste brada, od osamnajest godina vas osidi, od petnajest godina ini ga otac oeniti. Opaine u njem nije bilo, niti je zlu mislio, dobre naravi. 1521. Car Sulejman Drugi videi, da je malo dite kraljem i da su se gospoda ungarska oko njega zabavila provaajui dobro vrime. sve se razpustilo, nejma nikakve naredbe, ree: Do istine, ovo sad je moje vrime. Car prid vojskom poe Biogradu. T u sve nae brez nikakve nared be, u malo dana uze Biograd, kljue od sve Ungarije, to njegovi prija uzet ne mioga.se. Poe Budimu. Po Ungari ji uze gradova i katela dva deset i dva, mnotvo robija, nut poturenika, padala bi suza iz- kamika. Kralj Ludovik die dvadeset iljada vojske, mal to to je kod mnotva Turaka! Ode s vojskom n polje Muako, ai tute ga car Sulejman doeka. Kada li se vojske udarie, tu se bie i mnogo krvie, pak Ungari plea . Tu izginu sva ungarska vojska i pogibe kraljiu od Budima. Car ga ali, gdi ga izdadoe sluge. T u nesriu ali sva Europa i siromal kralja, gdi ga sluge &c. Posli nika koja bie, ne govorim drugo vie, samo ovo: meu Ungari i Nimci bie veliki rati, mnoga se krv proli, tko e kruruu imati. Meiu njima bi velika smrada: kraljica ungarska zazva u pomo vraga, car Su lejman nam doe, Ungari ja sva priko vrata poe. T o bi kraljica ena kralja Ivana, udovica. 1529. Sulejman uze Budim; obside Be, pod njim z dvadeset dana osta mrtvi ezdeset iljada Turaka. Sulejman se povrati: osta gospodar od Budima, jer nesta Korvina. Turin se pripitomi s Ungarijom. Oni se koljui meu se Turina stase prizivati u pomo: na nje pade rasutje, ra i nemo. Dalje zmiju od nidara, iznenada ta udara!
1 to je u zagradama, rekonstruirano je p r e m a posve poremeenom tekstu Graboveva izdanja: J c t o namade fcto imade ormo narraidaide, oftalo koliko prija, nenide o n o obeta, koliko prija dati.

242

Od Matijiaa do sada to bi i itjo) li se dogodi., kojii dal kraljii bile ii kud li se krvi prolivae, toga ne spominjem. Car Sulejman Drugi, kako reko, uini se gospodar od Budima i kra>ljestva ungarskoga. Poe s vojskom biti Seget, grad tvrdi. Bivi pod njim niko vrime, uzeti ga ne mogae: caru Sulejmanu pade kaplja, prija neg se grad osvoji, car pod Segetom cre. Memed vezir, kad to vidi, estoko likarom zapovidi, da nejmaju nikom toga kazati, nego da car bolje stoji, da | se ne bi vojska raizala i slobod izgubila. Memed vezir alje po vojsci telare, neka viu od strane careve: Ako danas do podne ne osvojite grada, car govori i priti, da e od vas uiniti to i to &c. A ovo vezir uini za dva uzroka: prvi, da uini potenje i da bude slava njegova, drugo, bojae se, jer bijae uo, da cesar Maimijan iae u pomo ik Segetu. Memed vezir sa svom vojskom na juris udari i z golom ordom nagoni. Grad osvoji i trideset iljada Turaka ostavi za obranu grada. Povraam se: prija nego grad osvojie, tu u gradu bijae glavar aliti zapovidnik Nikola Zrinovi. S ono svojih tri stotine druga, to bijae ostalo, svi ujedno odluie i za ruke ufatie s orujem u ruci izginuti nego se Turkom pridati i sramotno iviti z uzetjem grada. T a k o ban N:kola Zrinovi obue se, to najlipe moe, kao u svetkovinu, metnu kljue od grada na vrat, pak svi skupa s orujem u ruci meu Turke udarie, mno tvo Turak' isikoe, svi kolici izgiboe za viru Isukrstovu i ,za | virnost svoga kralja. Od ovizi 1 samo etir iva ostadoe. Ovo se dogodi na 1560/ Ovdi se je mnogo drugi stvari dogodilo, to ostavi spomenuti radi duga govorenja. 1683. Jo ne bie dospio rok od mira, to bijae uinio cear Leopoldo i car Memed etvrti, ovi die golemu vojsku i prid njome alje velikoga svoga vezira Karamustafu, da ie uzeti Be pak da ie osvojiti Rim i svu Taliju. A ovome svemu bi uzrok reeni veliki vezir. Sila Boga ne vidi, a Bog silu prividi. Doe Beu miseca srpnja 1683. Dovle bi bilo dugo1 govorenje, ma ga skraajem. Turci dan i no stase grad Be biti s bumbam i lumibardam. Grad bi mnogo stisnut 3 od boja, od stra, od srdobolje, od glada, od pomora. Sa svim' tizim iz grada se vrlo- brane i viteki podnose, a navlastito duka od Lorene. Nita ne manje grad se naodi 4 u zlu stanju zaradi spomenuti protivtina i zaradi, velike vruine od miseca kolovoza. A kada bi na dvanajest miseca rujna, ugledae na planini, eto | ie pomo gradu Beu, kralj Ivan poljaki z dvadeset i etiri iljade vojske. Bavijera, aonija, Nimci. Francezi, u sve bi vie od' sedamdeset iljada vojske: svi principi krstjanski z dogovorom, da kralj poljaki ima svima vladati. T u na planina bijae jedna crkva, tu se injae svetkovina B. D. M. n 8 rujna aliti Mala Go spojina. T u vee misa sluae i izpovidie se i priastie, primie kruh
1
2 3 4

440

441

ouifi.
Valjada je samo tamiparsika pogrjeka mj. 1566. Jtionut. nenaohdi.

jakosti. Najpri to uini kralj poljaki pak ostali bani i principi krstjanski, glavari i oficijali i ostala, pak izajdoe protiv neprijatelju. Z desnu stranu stade kralj poljaki, koji tute uini jednu u kratko prediku, kako imaju slobodni biti, virno i jedino udriti, dobre volje svoju krv proliti za viru Isukrstovu i za krunu cesarovu; i kako Bog ne e zapustiti, i ostala. Tu jim dade slobodi, jakosti i kripo-sti. Turci staju pripravni i n'-ta se ne boja ju. T u se vojske udarie. Kralj Ivan svojim sinom udari na lumbarde i na estok ogani; kralj itro i srano I proleivae tam' ovamo kroz svoju vojsku nareujui i slobod dajui. T u mu se svi glavari, oficijali i soldati uaju, kako covik toliko vrimenit i umoran od duga putovanja more toliko itar biti i tako letiti, svud prilipe naredbe davati. T u se proli krvi dosti, za dobri, se vrimena b-se. Turci strah uzee pak plea okrenue. Tada katane strano tiraju i siu, a Turci Ala, medet viu.. Katane su kako vuci, tu padaju mrtvi Turci. A kada to vezir vidi, pripada se i pobie Segetu z saraniti se. Kralj poljaki, videi od Turaka strah i kako bie, i on dobro stie: dopade na ator vezirev, mali tu estok boj bi od janjiara. T o kralj razbi i izsie toliko iljada, sve ono blago imade u ruke. Tri dni sie, samo ive 6 suu kruu i vodi. Bi potriba malo odanuti i pokripiti se, ustavi vojsku. Vojska stanu svlaiti Turke, a kralj uze vezirev ator i aznu vojske tur ske, jer vezir nita ne odnese nego samo ivot. Uze vezirev barjak i dva repa konja morskoga posla papi za zlamenje i obilije, da su | Turci raz bijeni. Blago vojsci svoj razdili. T u bi lipa svaka plemenita turska odia; sva vojska obogati, joter i graani napunie se blaga, zlata, odie, obue: ne samo 1 da bi dosta soldatom, mali reko i graanom. to bijae onila tolika golema turska vojska, sve ostade: toliki sudovi mideni, sre breni i stala, a pak toliki konji, voli, bivolice, ovnovi, svega toga na krda, na cridi, 2 i ostala, mnotvo veliko od svega; pak pirni, brano, rofa i ostalo to se blaguje ali ide; prah od boja, da su kue nasipali, na gomile zrna, bumbe. Lumbarada turski osta sto i osamdeset. U taboru naoe mnotvo suanja, sve siroma krstjana, jere Turci ne imae vrime 3 ni odvesti ni isii, meu kojim riaose male diice od dvi do etiri godine, to miljaju Turci sve izturiti i u svome zakonu uzdignuti. Bijae ji est stotina. Te sve po kua razuzee za odraniti. Kralj se zadra gledajui turske grae i tvravi, kolik' da su mislili tute svu .zimu stati. Uzja Kralj n konja i ue u Be na vrata od Ungarije, za njim i prid njim malo i veliko z glasom viui: Viva obranitelj! Poe crkvu sluati svetu misu. T u pivae salam Tebe, Boe, falimo &c. Od tog 4 dugo jest govorenje za izkazati, koliko mu potenja, slave i fale inie principi krstjanski. A pak to li cesar ini, kada doe, to je dugo govorenje.
1 2 3 4

na I amo. nacrldi. neima urirne . otogh.

2_U

Turci dojdoe miseca srpnja, otidoe rujna miseca, naprino se vratie. Ovo bi na 1683. Poslbtoga do malo vrimena krstjani osvojie Budim, Biograd i sve gradove p o Ungariji. Od tada je nesria n Turina pala, Bogu velikome fala. Od Ungarije ovo malo napomenu, jest bilo od'nji drugi mnogio1 kralja, koji ovdi ne spomenu. Dok Turin ne osvoji Ungarije i ne doe u Budim, dotlen u sve bi kralja ungarski trideset i pet, reko 35. to je godi n svitu bilo kralja i kraljestva od razliki naroda, nije bilo na svitu/ taki kralja kriposni, dobri, sveti, ponizni, junaka ako ne svi, vei dio da su liipe cvali i vladali. Velike | imae kriposti, Boje milosti u svetinji, u krstjanstvu, u junatvu, u milosti i dobroti, dobru dilu, pravu sudu. Idolatriju i dumanluk aliti ereiju, dumanluk odvrgoe i kraljestvo oistie. T a d kfaljestvo sve cvat:e, drugo lipe da ne bie. Potenje veliko nosim Karlu Velikome, kralju i cesaru od France.

[OD KRALJA VUKAINA, MILOA KOBILIA I OSTALI.] 2 1371. Vukain Mrnjava s nevirnim nainom i s opakim dilovanjem uini se kraljem od sluge i gospodarom. Ote s privarom kraljestvo siroma kralja Uroa pak namae slugu ter ga ini z gvozdenom batinom ubiti. Vukain kraljeva z godina 6. Od njeg ne osta nikakva vridna ni junaka uspomena, nego jednom pode na vojsku i sobom povede dva svoja brata, to jest Gojka i Ugljeu, i odoe robiti Traciju. Car Prvi Sulejman na nj udari i vojsku mu razbi, a kad vidi to Vukain, si njim dva brata i draga gospoda, pobigoe niz bojno Kosoivo, i kad bie n vodu Maricu, z ne upast u tursku tavnicu na konima udarie u vodu, m silna voda potopi junake, samo konj iznese Vukaina i njegova slugu Arsoevi Nikolu. Biei kroz goru najdoe jednu vodu; sta Vukain sluzi govoriti: Odsid' , napoj to me vode, jer evo sam trudan i umoran i alostan na srdacu mome. sluga mu odgovori: Ako sam ti sluga prid gospodom, ne u biti u gori. Razumei to siroma Vukain sja s konja pak prinie piti vodu. U to vrime sluga, gledajui na njemu biser, zlato i drago kamenje i na njemu od zlata kolajnu, polakomi se prepreden jak, udri ordom, odsie mu glavu. Vukain se bijae nareio kao neva, kad ide n . . . Vojnici imaju ii na boj oruani i z gvozdjem okovani. Eto vidi: kako on imbeno svue svoga gospodara, tako Bog dopusti, da ni on ne uiva. Od Gojka i od Ugljee nitko ne osta, nego osta od Vukaina Marko, to ga zovu Kraljevi, Andrija, Ivani f ostala. 1380. Car Prvi Pajazet bi velik prijatelj i mnogo dobro .otijae Kra ljevia Marka, njem darova tri gradia mala. Marko se prilagae sad s Turci, sad s krstjani, kako mu se bolje za tilo viae. Marko bijae dobar " /
1 2

drugo mnogo. Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 525)
2-K

lupadin, a knjige od njegova junatva nita ne govore, nego da je imao enu Grkinju, prilipu i milostivu gospoju* T o ste uli, ne govorim drugo. Znat ne mogu, on koliko ivi, nego ovo samo: jednom poe s tur skom vojskom robiti Valakiju, tad Valaci tursku vojsku razbie. Marko biee kroz evarine, a jedan Valalk videi, gdi se trstje razmie, mlidi, da b'i kakva zvirka, strilom potegnu, utaman n a sriu i udari Marka u grlio. Odtolen ga Turci odnesoe i blizu Skopja ukopae u jednome manastiru, to se zove Bdaani. O v a si i d e a o v i z i se g o d i n a dogodie:

1409. Lazar, (knez od ervije, kralj od Raije, imade tri ceri, to jest: Mil javu, Vukosavu i Mariju. Mil java bi ena cara Prvog Pajazeta. Vukosava bi ena Miloa Kobilia, vridna, dobra i potena junaka. Marija bi ena nevirnoga Vuka Brankovia. Rad nevine reenoga Brankovia pogibe Milo Kobili, kralj Lazar i sva vojska bi od Turaka isiena. A to nije samo toliko: rad njegove nevire bi zlo veliko, izre nije lako sve koliko. KRATKO IZKAZANJE I MALANO ZABILIENJE O D CESARSTVA RIMSKOGA IZTONJEGA I ZAPADNJEGA: KAD POSTAE, KAD LI BIE I KOLIKO LI DURAE. ulio Cezar, ovi bi prvi cesar rimski. Rodi se4 pri ja doastja Isukrstova n 100 1 godina. Uini se cesarom prija poroenja Isukrstova na. 47 godina. Kraljeva godina 3, miseca 2, dana 15. Umri prija poroenja naega Spasitelja na 44 godine. ivi godina 56. miseca 8. Za njim bi uinjen cesarom Otavijam Augu ' to prije Spasitelja svita n 43 godine. Kraljeva godina 55, miseca 2, dana 20. ivi godina 6, miseca 8. N a 43 godine cesarstva Augusta rodi se Spasitelj svita od B. D. M.: eta mati i divica z uvike. Od smrti reenoga Augusta do Dioklecijana bi godina 270. U to vrime meu njima jest bilo cesara 59; niki od reeni kad kra ljeva jedan, kad dva, a kad i po tri u jedno i u isto vrime. Ovo sada slide godine Isukrstove: 248. Rodi se Dioklecijan u Dalmaciji, gradu) Solinu ukraj mora. 284. Uini se2 cesarom na 21 aprila. U isto vrime njim bi uinjen cesarom Maimijan. Ujedno kraljevae i ujedno cesarstvo ostavie na 304 godine Gospodunoive.3 Spomenuti*Dioklec.ijian krailjeva za godina 20, ivi godina 68.
1 110. Po Grabovevu kazivanju godina Cezarova ivota se vidi, da je n o samo pogrjeno natampano mj. 100. 2 Usini . 3 Gofpodine. Isp. n. p . na str. 454: godine Gospodinoue.

-]

IA6

Reeni jest bio velik progonitelj svete crkve. Bi pod njim mueno krstjana malo vie od dvi stotine iljade iljada alki dva miljona. Muke poidni.se, kraljestvo nebesko dobie. Od Dioklecijana i Maimiijana | do cesarstva Kontantina Velikoga prooe samo dvi godine, i bie dva cesara jedan za drugim. 306. Kontantin Veliki uini se cesarom. 337. Pode s ovog svita na bolji. Kraljeva godina 31, miseca 2, dana 4. ivi godinai 64. f 324. Slavni Kontantin bi krten od svetoga ilivetra pape. Kako imade svetu vodu od krtenja, nama osta zdrav i itav kao od matere roen i tako' ozdravi od gube, velike nemoi. Videi veliku milost, koju od Boga imade, nadanutje jo mu dade: doe u poznanje od svega pomanjkanja i slipoe ovog svita. Tada svuda naredi tvrdu i estoku zapovid, da se ima proglasiti i navistiti svemu svitu i cesarstvu pod izguiblenje glave, da nitko se nejma suprotiviti nit protiva krstjanluku biti; da krstjani imaju svu; slobod imati stati, oditi, Bogu se moliti, svete crkve graditi i svaku oitu potenu slobod imati; da se nejma nitko svetoj crkvi suprotiviti 1 nit do'imanluk izvoditi i ostala. Tako do imalo vrimena slavni Kontant'n po svem svitu i cesar stvu rairi svetu crkvu, to jest viru i zakon Iukrstov &c. Odredi i zabilii crkvam zemlje i batine, to e sluiti z ulje, vosak i ostala, koja crkvi potribuju. to dobri Kontantin uini vie z svetu crkvu? Sagradi tolike goleme svete crkve i otare ne samo po Rimu, ma po mnogi drugi misti i gradovi od cesarstva; nakiti i plemenito crkve narei. Pokova tohke i tolike krize, kalee, patene, irake i &c. mnoge druge svete sude, to e crkvi sluiti, sve od suog zlata. Spomenute sve nakiti z bise rom i z dragim kamenjem &c, to ne samo po Rimu, ma kako reko, i po drugi mnogi misti i gradovi. Pak tolike i. tolike spomenute sude svete to sakova i pogradi od srebra, mida, tua, lipa drva, studena mramora; prilike i kipe sveti i ostala, sve n potenje Boje i na slubu svete majke crkve. To I ne samo da uini p o Rimu, mali joter i po drugi misti, kako gori reko i vi razumiste. Slavno ime spomenuto Kontantina Velikoga, cesara rimskoga, more se prilikovati svetome Pavlu apostolu: Tu es vas ellecionis &c. to moe vie uiniti? Tko e dobro initi, puno naina more imati. Glasni Kontantin ne samo Rim, mali joter i svu Rumanju ostavi, pokloni i darova Svetom Ocu papi aliti svetoj crkvi, a on se dili i poe stati u Bianciju, gdi sagradi i ponovi vas grad od Biancija s lipom gra om i narei sHpjm stvari stari, to iz Rima bijae donio, kakonoti one konje od bromza salivene i pozlaene, tono danas stoje vie vrata crkve svetog Marka u Mlecije, i ostale druge lipe stvari tom priline. Grad Biancio lipo poe cvatiti i novim ga Rimomi zvati. Graanom dopusti, da uivaju ista privileija, doputenja i oblasti, kakono imaju i graani rimski. Od [ tada se poe zvati, ne vie) Biancio, nego Kontantinopoli, a cesari s imenom rimskim.
1

451

452

453

Juprotiui.
27

T u uzdie i pogradi tolike lipe crkve i otare, sude svete i ostala, kajcono je bio uinio i po Rimu i drugi misti. Do cesarstva Arkadina svi se cesari zvae rimski. Od Kontantina Velikoga do Teodozija Velikoga bi cesara 14, od koj : zi bie tri u vrime Kontantina Velikoga i umri jedan za druim prija Kontantina. Od smrti Kontantina Velikoga do Teodozija Velikoga proe godina 42. Uini se1 cesarom Teodoio Veliki godine Gospodinove na 379. Umri ove godine 395. 1 Posli smrti reenoga Teodozija Velikoga uini se razdiljenje medu cesarstvom rimskim i istonim. Onorio, cesar rimski, i Arkadio, cesar iztoni, obadva sina od1 istoga Teodozija Velikoga. Cesarstvo tako osta razdiljeno za godina 80; odovle do 476-01 cesara rimski deset, jedan od nji bi cesar neimenovan, zvan nit obran. AuguI tolo Momilij bi najpioislidnji cesar rimski. Iste godline, to jest 476, bi pritisnuto cesarstvo iztocnje od Bailija, koji ote cesarstvo i izmae iz ruku Zenona Iaurika, brata svoga, ne budui zvan ni obran. Ime i velianstvo cesarsstva iztonjega uzdra se za godina 323. U to se vrime promiini cesara 24 (477 2 cesar Zenon Iauriko oslobodi srvsqje cesarstvo iz ruku Bailija, brata svoga opakoga) do Irene, matere Kon tantina Porfirogenita, VII. od ovoga, imena. U to vrime umri Kontantin, osta na vladanju od cesarstva Irena, mater njegova. Opet se razlui drugi put cesarstvo i zazva se iztocnje i zaipadnje, jer od Zapada uinie cesarom slavnoga Karla Velikoga, kralja od France, i to bi godine 800. Spomenuti utrnu 3 u Tailiji krailjestvo pogani Longobarda i Romamju povrati svetoj crkvi. Dura joter tako cesarstvo razdiljeno z godina 653. U to vrime prominu se cesara istonji 57 od N-cefara do uzet ja od Kontantinopula. Osvoji ga I i uze car Memed Drugi: ovo bi n 1453 n 29 svibnjai Tu oearu Kontant:nu Palaalogu Turci odsikoe4 gll'avu i nosie na kopju za tri dni po gradu za veu pogrdu. I tako se utrnu cesarstvo iztocnje, a Kointantinopuli stade se zvati Carigrad, eto i danas. Od Karla Velikoga; cesara zapadnjega, do uzetja Carigrada prominu se cesara zapadnji 47. U to vrime bi zapadnji cear Federiko Peti, koji kraljevae u Zapadu. Evo osta samo cesarstvo zapadnje, a od Federika Petoga do danas, to jiest do Franceka od Lorene, cesara bekoga aliti. od Zapada, promini se cesara 13.
uini fee. 447. Po godini svrgnua Zenonova s prijestolja (476.), spomenutoj as prije od Grabovca, nema sumnje, da je 447. samo pogrjeno natampano mj, 477. 3 utarno.
2 4 1

odeiikojce. Isip. biljekui uz str. 313. C v i t a . V

248

U sve cesara rimski bi 83. A cesara iztonji bi u sve 83. Zapadnji cesara do dananjega Franoeka 1 Prvogai od Lorene bi cesara 59. Pride cearstvo iz France ermaniju aliti zemlju nimaku na 879. Od kue autrijake bi cesara 16. Najiposdidnji bi cesar Karlo esti, koji se rodi na prvi listopada godine 1685. Obran bi za cesara listopada I na 1712. Umri na 12 listopada 1740.

KRATKO IZKAZANJE O D KARLA, TO GA ZOVU VELIKI: O N BI SIN PIPINA, KRALJA O D FRANCE. 742. Spomenutog Karla Velikoga uinie kraljom od France. 800. Leon p-apa 3. uini ga cesarom. od Zapada, jer utrnu kraljestvo u Taliji pogani Longobarda. Oslobodi svetu crkvu i povrati joj Romanju, jer Longobardi bijaju uzeli sve od Pavije do Kalabrije. U to vrime sveta crkva ne imadijase drugo nego samo zidove od Rima. Slavni Karlo Veliki kraljeva godina 47, a cesarova godina 14. Pode svita n bolji, godina njegova roenja bi 72. Spomenuti slavni Karlo Veliki mnoge uze zemlje i gradove, izrazbija tolike goleme silne vojske. Nigda mu se nito ne odra. N a seb' nigda rane ne imade. Bijae star, dobar i devot. A kamo sria, da bi u svako tri vika jedan tak: ovik na svit nika. * T a od France ovik bi jedan sami! Mol'mo Boga, bie s nami. Reeni oisti pan ju od Arapa i Saracena, satr aone jake i Ungare opake, umete pogane Longobarde, izkorenu toliki dumanluk aliti ereiju, a navlastito arijansku. Satr 2 Inglee tvrdoglave, srve ponizi narode: Od njeg bie goleme slave, Francezi ga dre sveta: da bi vas svit, ne bi smeta, ja ga drim privelika. T o je France lipa dika.

Franxejcka. Nekoliko redaka prije spominje Grabovac France foka Lorene C e j a r a Bekoga. * Sctar.

od

24Q

SUDI KRATKO IZKAZANJE OD MUAMEDA, LANOGA PROROKA, I NJEGOVA SMUENA ZAKONA. Posluajte, puci i narodi, bi i pokaranje Gospodina Boga svemogu ega, koji doe i pade svrhu naroda ovianskoga. Posili nego Bog satvori nebioi, zem'Iiljiu, stvari viene i neviene, pak satvori ovika, to jest Adama, pak najposli od Adama uini enu, to jest Evu. Sva oviku Bog podloi, a on neka njemu slui. I s ovom ga svr'om stvori, neka napuni mista gori. Postavi ga u kraljestvo zemaljsko. Doe vrag i privari Evu, Eva Adama: od zabranjenoga voa idole i Boju zapovid pristupie. Zli aneli bie iztirani iz kraljestva nebeskoga zaradi olosti, ovik iz raja zemalj skoga zaradi neposlua. Za malo vrimena zli aneli bie u kraljestvu nebe skome, a. za manje ovik u raju zemaljskome. I tako zaradi neposlua ovik upade u suanjstvo vraga paklenoga. Ma. po vrime narodi se Boga zaboravie i vragu se klanjat stase. Bi narod udinski 1 , koji najpri stade Boga poznavati. Bog mu dade zakon, kako e iviti i obsluivati. Spomenuti zakon bi samo jedna prilika al osin od zakona, koji imadijae doi, to jest Isukrstova. Doe Isukrst, sin Boga ivoga, koji jest trei kip aliti sobstvo Pri- ' svetoga Trojstva, sveto Trojstvo jest Otac i Sin i Duh Sveti. Isus doe n svit, uze narav oviansku, uputi se, zae i porodi od B. D. M. za odkupiti narod od suzanjstva vraga paklenoga. Po svitu odi trideset i tri godine. to vrime uini tolika udesa, to da se budu sva pisala, ne bi mogao svit knjiga sauzeti. Kud god prohodae, svakoga zadovoljae. Ozdravljae od svake nemoi, mrtve uskrisivae i u ivot stavljae i svakoga lipo milovae. Svud pripovidae i put spasenj a ucase. Posli trijest godina Isukrst sabra sebi dvanajest apostola. Ljudi bie siromasi i priprostiti teaci, ribari i ostala, ikoji e pak po njegovoj smrti svemu svitu svidoiti njegova privelika udesa i njegovu viru i zakon svuda pripovidati i temeljiti i uiti put od spasenja. Isukrst se rodi od naroda udinsikoga2, od udija 3 bi muen i propet na drvu1 kria i trei dan uskrsnu od mrtvi. Posli svoga uskrsnutja vee se puta prikaziva svojim dragim ueni kom. | Duhom Svetim nji nadili i po svitu svud razdili. Reeni po svih krajih svita pooe pripovidajui svetu viru i zakon Isukrstov, inei tolika golema udesa, to ovik ne more initi, ako nije z: Bogom.
1 2 3

cudins'ki. Isp. u Grabovca: xudinsku (295), xudija (294), xudja (298). fudinskoga. cudija.

2\0

Toliki puci i narodi sluajui i videi u poznanje dojdoe i svetu viru i zakon Isukrstov zagrlie izpovi dajui, da je do istine Isukrst sin Boga ivoga, i ostala. Uini se lijep cvit krstjanluka, svitlost, temelj i ostala. M po vrime stadoe od zakona odpadati i od toga druge zakone izvoditi trujui s ereijam aliti s dumanluikom svetu viru i zakon Isu krstov. Eto srba, bi i pokaranje Boga svemoguega pade na krstjanluk. Evrai doe Muamed za reeni bi i pokaranje, satr tolike zakonjie i odmetnike, zlu prilonike. 599. Rodi se Muaimed, lani prorok, miseca travnja eitvrtak, Rodi se u niki kalibica malenu seocu pri planini od Arabije kod Meke. Ocu mu bi ime Abdala, a materi Zmijanja, bi ifutka. Idolatri bie, naroda imaelitanskoga. Muamed osta nejaki sirotak iza oca i matere svoje, omren aliti om as ten s idolatrijom. Stade se uzdizati sluei jednoga bogata trgovca. ini ga da goni deve s trgovinami esto putujui Egiptu i na druge strane. Primi razlike jezike i) obiaje, opi s razliki narodi, a navlastito s krstjani i ifuti. Dospivenimj nainom nije imao nikakve mudrosti, ma od svake ima tangu: bi pun budalatine, vratva i svake opaine, varajui priprostitost. Stade u nejakost, poe sluiti lupee od ti strana, koji nejmai vei ni danas u svemu svitu. T a k o se uzdignu ivei opako. "Ma po vratvu i ramzastvu i po snazi svoga ivota bijae okopran i prodometan, izae za glavara od lupea tizi naroda. Prodometnu se od jaspri, uini golemu etu, stade etovati tam' | ovamo: dva tri puta mnogo zadobi, od njega se dignu glas na sve strane tizi naroda od njegova juna tva i razbojstva. Ma kada li pridobi zaprike srie svoje, prva mu sria bi, gdi ga jedna bogata udovica uzdie i uini za velika, koju Muamed privari s ini, s ari i z drugima vraji stvari, a on to dobro znadijae initi: aikujui i namamljajui prignu i iprivari, ostavi initi vragu. Ma ne samo da joj sve jaspre pokrade, mali joter zemlje i katele, to joj bijae mu ostavio. Muamed se opravi i uzdie, kako je i elio. Stade se prodometati sad s trgovinom, sad s etovanjem, tam' ovamo: kad Periji, kad Mediji. N a sve strane od njega se, reko, die velik glas: za njim mnogi ljudi i narod: pri stadoe sudei ga. Svojim aramzastvom i veleznanstvom, s laju i privarom ini se dati svuda razumiti, da je on prorok. biju tada nike godine gladne; s tom prigodom Muamed se slui, jer na izbine pripitomi i naui ivine plaive i estoke, to ion davae puku razumiti, i da on ini udesa aliti* mira kule. Osim ostaloga njegova vratva bijae nauio jednu golubicu, da mu pada na uho, on nasuo prosa, ter bi iai uha golubica zobala. to bi on dao razumiti, da diolie Duh Sveti ter mu kazuje, to ima initi, i ostala, tom prikladne druge stvari &c. Davae, reko, razumiti, da je on prorok; ljudi ludi, priprostiti i nera zumni tome virovaju.
2JI

[SERO, KALUER REDA S. BAILIJA, KAKO UINI U vrime u Kontantinopuli bijae jedan monak aliti kaluer reda svetog Bailija, komu ime bijae Serdo. Ovi bijae nadmen i napregnut za gospodovati na ovome svitu, bijae ovik nenauan ma vragometan. Odvre se i odpade od svete vire i zakonja Isukrstova, zagrli dumanluk aliti nepravovirnost, to jest ereiju nestorijana, bi iztiran iz svete crkve s velikom pogrdom i oitom sramotom. Serdo sta mishti i u sebi govoriti: Nut, to imado, sad izgubi. Nai nije mogue, a povratiti se nejmam ufanja. kako reko, od Mahmeda bijae glas velik. Serdo sta misliti i u sebi govoriti: | Daj da idem Muamedu, i ako me bude poslluati, doisto u initi da do malo vrimena bude sve cesarstvo istonje imati i osvojiti. Ou biti velik neprijatelj svega krstjanluka. Sero usta, poe i doavi Muamedu ree ove rii: Ja sam doa tebi za. veliku korist tvoju, i ako me bude posluati, ti e do vrimena sve cesarstvo iztonje imati i pridobiti; neg ve primi ovu sriu, koja ti se sad prigaja. Mahmed to razumei od velike elje to za imati nadu se i napree: Reci mi nain, koji to more biti, ja u ti svaka p o volji uiniti i meni e mnogo mio biti. Serdo: Za imati, kako reko, mnoge stvari jesu potribite, osim ostali jesu ove dvi najpotribitije, to jest jakost i od puka dobra volja. Posluaj me! Evo sada vidimo, da su toliki otpadnici vire i zakona Isukr stova i lruigi mnogi is toga3 izveden: zakoni kakonoti grane od svakog cabla, a vitar lako slomi grane. Ovi zakoni nejmaju temelja, a kua brez peduminte brzo doli pane, sve e to tvoje lako biti. | Ima .mnogo vnmena, odkada su ovi golemi postali rati i zle godine. Puci su se iznemogli, da ve ne mogu trpiti ni podnositi tolike nevolje i alosti: tu su vojnice, danci aliti arai, porizi L ostala. Ja sam uo, gdi govore, da vole umriti nego ovako potribno iviti. T o s nji valja dignuti, tako svi e pod tvoj barjak pribignuti: nad to* ne more jim drae stvari uiniti. Eto ti jakost! Dopusti, nek ine, kud j-m narav natee. Eto dobra volja. Nek dre ena, koliko mogu, slobod od bludnosti, a tud narav sve natee. Nek viru ju i obsluuju, to je lanje: tako e svak' lako tvome zakonu pristanuti. Dopusti, nek uivaju bogastva i gospostva, a narav tome lepi; tako e ti svak' viran biti i za te svoju krv proliti. Dopusti, neka slide i izpunjaju poude tilesne, tako ne e mariti za duu.
Muahdmedom. Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 525). 3 ijtoga. * nato . '
2 1

2\2

Zabrani, da nejmaju vina piti, jer vino piti malo jest balsam, a piti mnogo jest otrov; a gdi je vino, nejma poslua. Zabrani, da nejmaju zakon s riima braniti, neg ve ordom, i da se nejmaju s krstjani od zakona disputati, jer e pridobiveni biti. Zabrani ovo pak veoma, da nejmaju uiti knjiga titi, jer e u poznanje od pomanjkanja doi, i tebe e odkriti za onoga, koji jesi; tako e te ostaviti. Zapovidi, da se imaju esto prati i svu tikvu brijati, da sasvim ivi ne smrde, a navlastito kad su na dugu putu, i da ji tko ne more uifatiti za jular &c. Zapovidi, da sve voijuju i kraljestvo rairuju. Zapovidi, da imaju meu se biti sloni, a svojim glavarom podloni. I takoer druge mnoge stvari ukaza Muamedu, to ima in'-ti; to odvie, jo mu ree: U zakonu Isukrstovu jesu nike zapovidi, ter uizteu, a nike usiluju, kakonoti konju uzda i mamuza. Uzteu: ne ubij, ne sagrii bludno, ne ukradi &c. Usiluju, to jest: ljubi neprijatelja svoga, prosti uvrienja, ne poeli &c. A ovo narav muno more obsluiti. | Nego, reko, ti dopusti, neka slide, kud narav natei; i to je lasnje naravi virovati i obsluivati, vidi. Uzmi od svakoga zakonja po jednu zapovid, tako e svima biti ugodno; ti pak primiaj, to oe, ter tvrdo zapovidi, da se to ima teme ljito obsluivati, ta e i mliti, da je to stvar sveta i dui korisna. Budala lako more aramzadi virovati, a priprostit veleznanu. Uini;emo jedan itap, to emo ga zvati Kuran: u njem e biti, kako imaju iviti i to imaju obsluivati, a ti to lipo prikazi i daj razumiti, da je itap s neba pao, takoer druge mnoge stvari tome pribne. Muamed to sluajui pridvostrui svoje veleznanstvo i hsianstvo i ree: Istinito ja virujem i poznajem, da je to put pravi z izpuniti elju, a ti e sad viditi, to u ja evo initi. Muamed skupi sebi ifute, nevirnike s. crkve odmetnike, polovirnike i krstjane, stade jim pripovidati govorei, da je on od Boga poslan za osloboditi puike i narodle od veliki nevolia i teki brimena, to noam, i kako je '-tap s neba pao i to se u njemu uzdri. Sve to prikaziva s pri lika tangani aliti rnuani od istine, tako nabija kablie epljuzkajui, to b* sramota bila i dii govoriti. Sve im dopusti, to ga Sero naui. Muamed ree ifutom, da je on mesija, Grkom i odpadnikom obea povraanje crkvi svetoj, a ostalim pukom i narodom, da e biti oslobo eni od nevolja spomenuti: oe biti svima radost i veselje na ovome svitu, uivanje i dobro stanje. A krstjanom paka za uiniti se dobar i povoljan odsudi, naredi i zapo vidi, da se Isukrst ima tovati i poznavati i faliti, i ovo izpovidi, da je bio veli nego ovik, i Kuran ga ovako zove, to jest: Ri, Duh i dua Boja. Izpovida, da se rodi od Divice, koju s velikim nainom fali i uznasi, a takoer pak sva udesa, koja se godi uzdre u svetomu Evanelju, m za ne sramotiti i ne smutiti svoga Kurana ree, da su uenici apostolski \

mnogo izmrsili i pokvarili pripisujui reena Evanelja. Sa svim tizim ' jesu u Kuranu isve kako su pisali apostoli ree. | Muamed joter stade govoriti: Isukrst ne samo da bi obrizovan, mali joter bi i krten, tako evo ou uiniti i ja. I tada se Muamed krsti od era: krsti vrag sotonu. Potomtoga Muamed ree ifutom: Vi jeste obrizovani, mali joter ocu, da se i krstite, kako evo uini i ja. A vi, krstjani, jeste krteni, ma niste obrizovani, tako ocu da i vi. Krstjani, budui tada mnogo smueni i zabueni, pristadoe Muamedu, kakono je) Eva zmiji. * Muamed, za utvrditi bolje svoj zakon, uini, kakono ga bijae nauio Serdo: uze od svakoga zakona po jednu zapovid, nek je svakom ugodno, on tomu primila svoju vragoliju, opainu, to bijae izmislio. Muamed pak ree ove rii: Do sada ste obsluivali vase zakone, a sada ou da obsluujete moj, i sluali vae zakonoe, sada ou da sluate mene. U ovome samo jednome zakonu uzdre se svi kolici ostali. Tada im dopusti, da uivaju svaka naslaenja tilesna, raskoja i boga'stva svitoivnja i ostala, koja ga Serdo naui: Uivajte, jer poisli smrti u tome naslaenju stoji va raj. Potomtoga stade zanikivati prisveto Trojstvo i ostale elani svete vire, i tko ovoga zakona ne bude obsluiti, da se ima pogubiti. Do istine, u reenome Kuranu nejma drugo nego jest pun svake bu dalatine i neistoe. Tada se muamedovci metnue uiti otvorati fale, arati, gatati, plea otvorati i zla sluenja virovati i zlokobi . Od ovog su izkazanja mnogo duga govorenja, zato ne govorim dugo. Muamed u svome zakonu uini est zapovidi, to jest: obrizovanje, molitve, posti, lemozine, putnitvo i zalbranjenje vina. , Obrizovanje jest prvi lanak otog varovna zakona; oni oe da im slui kakonoti i krstjanom krtenje 1 . Molitve njijo'Ve jesu kratke i este, po pet putai-na dan, okrenuvi se pram podne, gdi bi ukopan njijov prorok. u petak jesu njiove molitve dulje, i sve mole z nesklad krstjanski. U meeit | ne ulaze, se prija, ne Operu; tu smije s velikim mucanjem 2 , vrimie ramiazama niti1, idu ni piju, nego ob no deru, to more vee, malo slano zarad ee. Lemozine ine velike i zadubiine goleme. Putuju s velikim skruenjem u Meku, drugda p o pet, po est iljada ujedinio, i drugi milsta pohoenja. Od toga 3 je puno njijovi budalatina i govorenje. Vino ne piti poznaju da je za mnogo uzroka korisno, a navlastito u vojsci kad su i n putu; poznaju u vinu velik nazadak &c. Mufti jest kako turski papa; ovi od drui je* razliit, ive samovoljno, obuen razliitije; ikoju enu zaeli, valja da je ima, i ostale divljai.
1 2 3 4

karftegne. muc-egnem. otogaje. odruzie.

2 U

[TKO SU TURCI, TO LI SU SARACENI, I O D NJI IZOD.] 1 Mladi: Saraceni i Turci jesu li jednog naroda, zakona i od mista? Starac: Nisu, nego to su se izmiali i meu se zapleli. Mladi: A odkuda su Saraceni, odkuda li jesu Turci? Starac: Saraceni jesu iz Rabije od Afrike, a Turci jesu od Sicije, zemlje tatarske. Mladi: N u t mi reci izod i poetak od ti Saracena. Starac: Abram patrijarka imadijae enu Saru, s kojom ne mogae imati poroda, a imadijae slubenicu jednu divojku seosku, kojoj bijae ime Agara. Sara dopusti Abramu, da s njom uini porod, i tako Agara porodi sina Imaela. Posli toga Sara ini iztirati iz kue Agaru i Imaela, sina njezina. Od Agare pak i Imaela izajdoe ovi narodi, to se evo zovu Saraceni. Mladi: Daklen (bi se imali zvati Agareni ili Izmaelitani, ne Sara ceni? Starac: Mali su se tako i zvali za puno vrimena, pak' dooe u poznanje, da izoe od jedne seotke i kako kurve Abramove, tako se stase sramovati ter se stase zvati Saraceni, kako da su od Sare, ene prave Abramove, to nije istina. I tako evo i danas osta ime' Saraceni aliti Izmaelitani. Mladi: A ovo ime Turci odkuda izodi? Starac: Ovo ime Turci jest ime vlastito i staro i, kakonoti rekavi: Vandali, Goti, Ilirici, Talijanci &c. Mladi: Istinito sada bi se imali zvati Muamedovci. Starac: Nek se zovu kako mu drago. Mladi: Izmaelitani kako se raajtpri nakotie i kako li iz poetka ivie? Starac: Narodie se Africi; stase po planina, to se zovu Petrea, strane Afrike i Arabije; a ivie pak sve s lovom) i iupetinom. Mladi: Kakva oblija ljudi bie? Starac: Bie svakoijaka, a navlastito crna, to zovemo Arapi. Jesu kipa sridnjega, icikoti, brade ritke,. kose rude. Mladi: J a vidim, da je Turin kako bi, pokaranje Boje svrhu krstjana. Ma kad vraga slide, a ne Boga, to ji Bog ne pokara i ne umete tog pogana zakona? Starac: Reko, dri za bi. Sveto pismo govori: S neprijatelji moji osvetiu neprijatelje moje. kad bi Bog imao koga od Turina veega neprijatelja, to bi ga s njime i pokarao. Mladi: Ma kadno Turci imaju koja proltivna, jesu li ono njijova od Boga pokaranija? Starac: Ne, nego ono svemogui Bog uztegne ruke i imade milosre svrhu krstjanluka.
1

473

474

475

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 525).

2??

PONUKOVANJE.1
Od aibisni, slipi Turci. al razdrti jeste vuci, vele li ste tuni slipi ter gubite raj pribpi! Koga sveta to drite, da pomoe, vi molite? Koju pomo vami daje, kad vam moljibe ne poznaje? Dre sveta vi prokleta, ostaviste svog propeta. Stra 2 nejmate od nebesa. Ka vidiste njeg udesa: al bolesti kog ozdravi, al u ivot mrtva stavi, kako sveci ine nasi? Svi u paklu jesu vai. Svakoj zloi vas naui, pak u paklu eno s' mui. Nijeg udesa ne vidiste. Narodi se drugi sviste. Opaina njeg se sije, ga slidi, Bog ga3 bije. N e more vam dat pomoi, u paklu je pun nemoi: za njim ete svi kolici Turci siromasi i vebci. Va Muamed tamo gdi je, on u paklu sumpor -(pa je. u d n a gledaj tog zakona, u njem ne ima kog sapom a. to li tuni vi zborite, u tomu se svi gubite: da njeg tilo s kostju gnjilo u kovegu s' gvozdja svilo, u visini samo sto;;i, svak' nada se gledat boji. Ter se tome vi udite, to je vie, ne vidipe: zid od stina kalamita, ona sebi gvozd je ita, dri koveg, seb' pritee, po naravi to natee.
muame

to

15

20

25

30

35

40

1 U pregledu knjige sadraja (str. 525) glasi taj naslov: Ponukovanje dovcem, u vere sastavno. 2 Strah. * Boga

2<6*

$o

6o

6$

70

75

80

85
1
9

N e imade tu udesa, ludu pamet ve zanesa: svi s' u njemu smrtni grisi, obienjak kano visi. Ne imate stra 1 od Boga ni ljuckoga kog razloga.. N u t ivina nerazloni, vi ivite tako sloni. N u t nari to sotona, da zvonite kona zvona! Na. me; tu oda 2 vie, da je podne, "veer, kie. Ja ne alim, to ste slipi, ve nebesa, rai prilipi vam pripravljen, ne ete, ve se vragu odmeete. Pogledajte n krstjane, jeda s' odkud vami svane! Vidiete, od nji sveti koja pomo nma leti, od misnika duam hka, uivanje, raj u vika. Krstjanskoga gledaj puka dobra dila i nauka: toga u vas nita nije, rrie*u vami jer vrag gdi je. Sve u grisi vi starite, za spasenje ne marite. N u t se tuni probudite, proe vrime, ne ludite: ovog svita sva s' ipovnja, misli tuan, ka s* vikovnja. Promislite svrhu vau, ostavite vraga pau. Prom slite vae stanje, u tom vam: ni uzdanje. Ako oe dobro dui, nje se tuan ne oglui. Nut promisli, kako, gdi si, a Muamed neka visi. N e gubite tako vrime, zlo e doi vam zatime. N u t se jednom pokorite, vie vraga ne dvorite.

.
Oca.

17

GrabovaCi Cvit razgovora

Odavna ste u tamnosti, grisi svaki, nearnosth Ustan'te se, vrime proe, 90 tmine pae, mrca doe. Ne gledajte, to su stari, ve mislite vae stvari, kakva oe svr'a biti, jer raj ete izgubiti. 95 Isukrst je raspe ruke, i za vas je podnji muke. N pokoru tebe eka, ne bi 1' jednom prid njim kleka: Zgrii, Boe; meni prosti 100 sve, to zgrii od mladosti! Oprostie, ti s' pokori pak uivaj u vik -gori. Svemogui pun milosti, klekni, grije da ti prosti, 105 ter uz vaj u vik raja, gdi radosti nejma kraja.

OD POTURENIKA. Tko u turski zakon prie, pri vrimena vragu ie. Pusti tilu ki na volju, posli smrti u nevolju. Grli vraga, ne poznaje, tilu ^vit samo daje. T a je zakon blast tila suprotiva dui dila. Jer ostavlja svog propeta, a zagrlja nut prokleta? U zakonu budu pravu jer pogani duu zdravu? Kada umre, ie vragu, Muamedu sve po tragu. Nuder, tuan, pamet skupi, kamo t' Isus, ki r/ odkupi, vrag kuda te tuan nosi! Samo Isus srce prosi, obrati se ter ne teci: koliko e ivit, reci. Ukloni se od tog 1 puta,

10

15

20

25

30

35

Isusova dr' se skuta. Naslaenja ka su tila, kolda nikad nisu bila, ve se ne e povratiti, ma e dua to platiti. Turina je raj svit ovi. Moje rii blagosovi, da t' ne vodi tamo ludost. Strah Bo ji to je mudrost. Neg ve, brate i ti pobro, vikovnjosti misli dobro. Ova jesu sva ipovnja, a ti misli, ka s' v kovnja. Vikovnjosti dvi su samo: raj ufati, dok si amo.

POETAK ALITI IZOD O D KUE O T O M A N O V E . Otoman bi prvi kralj alit: car od Turaka. Bi zakona Muamedova. Ovi se rodi u Siciji, jednom selu u zemlji tatarskoj reko, rodi se n 1247 koji se uini velik s otimanjem, | privarom i s vojevanjem. Bi okretan, prodometan i vragometan: svojim naslidnikom ini se dobar i ugodan, nastojae sve vojevati, dobivati i rairivati, to vie mogae, vrime ne gubljae. Bi nesmireni i neutieni neprijatelj krstjana. Uzrok turskoga rairenja bi, jer se u Konstantinopuli grki cesari zavadie i meu se klati stase, puk smutie i uznemirie. Eto nesrie! Otoman, posli nego osvoji tol ke razlike zemlje, gradove i kraljevine, umri pun godina. Vlada godina dvadeset i sedam, 27. Reko, umri u Burseji1, prvom gradu od Bitinije. Otoman ovi najpri osvoji grad, tako jest najstariji grad Otomanov. Skraujem od njeg izkazanja. 1327. Orkano, prvoroeni sin Otomana, bi drugi kralj mrski. Ovi na sve strane rairi, porobi i satr kruto krsranluk. Ovi dade Turkom naredbe, naine i zapovidi, t o jest kako imaju iviti, vojevati i gospodovati. Andronika, cesara grkoga, ljuto satr. Od njega su izkazanja duga i golema, i Umri pun godina: kraljeva dvadeset i jednu godinu, 21. Ostale mu dva sina, t o jest Sulejman i Murat. [CAR SULEJMAN, OVI NAJPRI D O E EUROPU.] 8 1349. Sulejman, prvoroeni sin Orkana, bi uinjen carom. Ovi najpri doe s vojskom u Europu, osvoji mnoge zemlje i gradove. Smiderovu uini svoje pristolje. Razbi kruto kralja, Vukaina, i to ne isie, ono Se
1
2

4l

482

Burjei.
Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 52$).

potopi na Marici vodi, nego sam utee kralj Vukain i s njim sluga Arsojevi Nikola. Tad Vukain poginu od reenoga sluge, kakono je i kralj Uro &c. Ostavljam druga izkazanja, samo ovo: car Sulejman jednom budui u lovu vrat s konja ulomi. Kraljeva dvi godine, 2. 1360. Bi car Murat P'rvi. Od Azije priveze priko mora ezdeset iljada Turaka. enuei reene privezoe u Europu i za svakog Turina imadoe brodarine po cekin. Car Murat kod Nikopuli kruto razbi krstjansku vojsku, to jest od ervije, Valakije, Ungarije i Bosne. Car Murat mnoge porobi zemlje, gra dove, os m ostali mista porobi Bosnu i Arbaniju. Od ervije knez Despotovi Lazo videi, da je od Turina veoma stisnut, skupi vojsku sa sve etir strane protiva caru Muratu. Kada li se vo'ske udarie, tu se mnogo ljuto izkrvie, mal nevira Vuka Brankovia i Marka Kraljevia: oni caru prioe i osam 1 iljada konjika sobom voj ske odcipie.2 Sva ta lipa vojska krstjanska izginu: tu pogibe knez Lazar Despotovi i Milo Kobili, m prija nego Milo poginu, on pogubi cara Murata. T o bi n bojnome Kosovu n 1383. ^ Car Murat kraljeva godina 23. Mnoge uze zemlje i gradove. Ostae mu dva sina, to jest a k r p i Pajazet. 1385. Car Pajazet, ovi bi od svi cara nai'gori, zvae se Grom. Osim ostali zala, to u.ini, akupa, svoga brata, zadavi; porobi Macedoniju, Arbani'u i druga, mista od krstianluka; pod Nikopuli razbi kruto 'gismunda, krab'a ungarskoga. O'bsTde biti Konstantinopuli za deset godina brez pr stanka. Mnogo zla uini i, krstjanluk izikorenu, napuni 3 i rairi kraPestvo tursko. M ta pak iednom bi? Poe p r o t v a Tabarlanu, kraljoi od Tartarije mnogo moguu, i kada se vojske udarie, za mnogo se vrimena b'e, u nika doba Turci ple'a okrenue. Pobie car Pajazet, pod njime bie konj ranien strilom; biei tako konj pade svrhu n ; ega, tu Tatari dotekoe i Paiazeta rfatie iva, Tabarlanu kralju dovedoe. to uini o,d njeg tada Tabarlan? Oplete jednu kronju od gvozdja ter ga u nju stavi, a sveza mu ruke naopako. Tabarlan kad bi bio n trpezi, Pajazetu i psom bacao bi mrve i kosti, nek se sa psi jagmi. A Miljava, cer kneza Lazara Despotovia od Servije, ova bi ena cara Pajazeta; kako reko, kad bi kralj Tabarlan na trpezi bio, inio bi da mu ona gola slui naoi cara Pajazeta, koj: posli tolikog dobira dospi ivot na muka. Pajazet kraljeva godina dvadeset, 20. U to vrime mnoge uze i osvoji zemlje i gradove, na sve strane rairi kraljestvo Otomanovo. Bi mnogo zao, 1 opak i nemilostiv. Svit uznemiri, krstjane svakojako mui i turi. Nai grisi, Boje pokaranje. Car Pa ; azet imadijae vie sinova, ma posli ' smrti ovi se meu se za mnogo vrimena bie, ratie i golemu krv od Turaka inie proliti inade se, koji e carem biti &c. Drugo od nji ne spominjem.
1 2 3

i joj"am. voisk od Crpi . nepuni. . ,

2.6Q

USPOMENA. 1 U ova vrimena bie ovi glasni junaci, to jest: Novak, Radivoj, Milo Kobili, Marko Kraljevi, Relja &c. i ostali mnogi drugi, a za re vam ista, ovdi nejmam gdi staviti mista. Debelji Novak bi roen u gorn'oj Dalmaciji pod abom planinom, selo i danas zvano Kolojanje, bi zu Neretve i Gabele. T u su i danas dvori Novakovi, upisano n stini mramoru. Radivoj bi od Smiderova. Ovi ostavie veliko ime, da bie golemi junac, a strani ajdud: turske zmije, prave aramije. Milo Obili aliti Kobili, vridan, dobar, poten . Marko Kraljevi bi od Bulgarije, mali nijedne knjige ne govore, da je junak bio, nego da nijednog zakona nije drao i da je milostivu enu imao, a on, kako mu se vidilo, tako je i ivio. Relja bi od Petrova polja. Drugo mi izkazivati nije volja, samo ovo ocu spomenuti, kako posli Tomia Mijata iz Duvna nije b'-lo ve pravoga ajduka m e ve ni biti. Reeni poginu oko prvi god na mira od Kandije, izdade ga Bobovac Ilija od Doljana: njegov bi kum, sapelo ga! &c. Pogibe malo prija etve.

[IZKAZANJA O D TURSKI CARA I KAKO VOJEVAE, KOLIKO LP IVIE.]3 1421. Car Murat Drugi bi sin cara Memeda Prvoga, od koga ovdi nita ne spomenu. Murat bi prvi sin reenoga Memeda, a deseti car aliti kralj Otomana. Ovi od svi cara. najvee rairi, objaa i obogati kraljestvo otomansko. Proslidiu ovdi od njeg^ nika mala ikazanja. Car Murat obside biti estokim i vruim nainom KonstantiinopuH, ma videi, da ne more nita uiniti i za nj da je gore, izginu mnoga vojska, die se i otide. Turci osvojie Janjinu u Macedoniji i satre svu Arbaniju. 1443. Stisnu Bosnu i od nje potee ara aliti danak; bi dvades.t i pet iljada skuda od zlata, 25. Car Murat die dvi goleme silne vojske i obside biti Biograd, a u gradu bijae vojvoda Janko al ti Ivan Unijade Korvino. Car Murat, ljuto bije sa sve strane, mali vojvoda Janko ee brani. U malo dana Janko Muratu utrnu silu i oliju, razbi i isie k r r t o tursku vo'sku, da mnogo tada tute osta tursko blago: to donie, nita ne pona -tkoi utee, pri njem sr'a bie. Car Murat, z osvetiti se reenome Janku, na godinu opet die dvi goleme vojske: vezira velikoga s jednom vojskom opravi u Traciju pod Sofijom gradom, a z drugom poe protiva Janku. Svojom vojskom pade u tvrda mista korisna i napridna. Ma to pak bi? Janku
.' I ' '

'

'

U Grabovevu pregledu sadraja knjige (str. J25) taj natpis glasi: Stari glajni junaci, Kogh vrimena i od kuda bijce. > 2 Kokoli. 9 Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 526). 261

lute pomanjka voda i rana. Ma Sto pak e uiniti? Iznenada vrime noi diie vojsku, s njom ode u Traci ju, grad Sofiju, gdi bijee1 50 iljada Turaka. J a n k o na nje udri iznenada, trideset iljada' pade turski glava, mnogo osta suan ; a: srican bi, tko od Turak' utee. N u t gledaj, kako se Murat vrlo osvet ! Tu dopade drugi turski zapovidnik s vojskom, Ungari ga razbie, reenoga turskog zapovidnika iva ufatie. Car Murat to videa dade uho miru. Romaniji mnogo Murat zadobi; Bosnu, reko, podloi &c. Videi principi krstjanski, da Turin satr krstjanluk, uze zemlje, gra dove, kraljstva, sve pak one ailosne krstjane uinie svoje podlonike, koju tugu, alost i nevolju trpe i podnose, reeni principi krstjanski sloie se i ujed nie se, da ne ekaju drugo, ve da skupa n openog nevirnika idu osloboivati mista krstjanska od nevirnika pritisnuta &c. Razumi, kako to sve sloeno. Ma to e pak biti? ekaj malo, razumie svaka. OD IZODA KUE DESPOTOVIA Despotovii bile bani od plemenita mista Smiderova, ma kada Turin doe u Europu, bie stisnuti silom, valjae se odmaknuti. Ovdi paka ne znam, kako se uinie knezovi od Servije, a principi od Bulgarije. Razumiste, kako nevirno siroma knez Laizar pogibe na bojnotme Kosovu sve s nevire Vuka Brankovia. Ma nut, sluajte ivot Jure aliti ora Despotovia: ovi nos: ime krstjansko, dilova d i o tursko. Prija reko, da se svi principi krstjanski bi jaju sjedinili, ma to bi sve zaludu, ier proklet: Jure Despoto.vi sve to privrati i uini naopako: izkorenitelj krstjanluka, uzrok bi od svi zala. Ovi razumei vie principa krst janski, kako su utvrdli initi protiva opeenome neprijatelni, reeni Jure Despotovi sve to caru Muratu dokaziva i kako se ima vladati. Tako se s njime skrovito od krstjana ujedini i za zlamenje ljubavi, virnosti, | sloga i ostala Jure Despotovi dade caru Muratu dva sina u tur-ju aliti u zaklad za veoi sigurancu svoga vladanja. Koru stvar Jure Despotovi caru Mu ratu mogae uinit viu? Dade mu svoju cer Milicu, lipotom kraljicu, nek izpunja pogane, sramne i neiste volje putene. S Turinom se koji obrati, od raja se vragu vrati. Ma to oe pak posli biti? Murat oba Jurina sina ini osi piti, ostanuse dvi krtice brez zemlje, a er mu zapisa i umia medu svoje ostale kurve. O D KUE KASTRIOTA. Ivan Kastriot, ban aliti princip od Arbanije, starim imenom Epiro. Ovi uze priliku i nain od Despotovia Jure od ervije i Bulgarije: za pod loiti se caru Muratu i sigurati svoje vladanje dade u tfutiju aliti u zaklad caru svoja etiri sina. Najmlaemu bi ime Jure, tod svi bi najitriji 2 , okret. Po Grabovevu pisan jm bi se moglo-citati takoer: bjee. naihtrih. Superlativnu rijecu n a j - pie Grabovac n a i h- : naihmlagemu i t. d.
2 1

262

niji, srani ji i veseliji: bijae mu orda na desnoj ruci aliti misnici svrhu koe naravskim nainom kao *upenjgana. Spomenute kad caru Mu | ratu dovedoe u AndrinopuH, ter car vidi srce Juriino, veoma mu omili i odraza, 1 ter ga ini suneti ti, to jest malo uice pokratiti, i tako ga ini poturitL i nadi mu ime tursko, to jest Skandar-beg: beg rei turski gospodin, a Skandar oe rei Aleandro, m ne samo bi Aleandro imenom, mali joter i z dilom, kako'ete evo uti irazumiti. O v o bi na 1434. Jure u to vrime ne imadiiae vise od osam godina. Car Murat dade dobre metre, da Juru Skandar-bega ue zakonu Muamedovu, mali dite za to malo marae, a manje primae, zakon Isukrstov saranjivae sve potajno. Jo mu dade dobra mestra, koji e ga uiti, kako se ima boj biti. Skandar-beg do malo vrimona sve nadlajde i svim nikan odnosi strilom i s koojem, bi slobodan i u ruku vele snaan. Car ga uzdie sve u vojevanju: kad bi turska vojska udrila na Tatare ali n Perijana, tad bi Skandar-beg mnogu krv prolivao i nevirnika kruto sikao. Meu tizim vojskam mnoge mejdane odnosi, kada bi se udrila | turska vojska i krstjanska, Skandar-beg sve svoje rake uztezao od krvi krstjanske. Umri Ivan, ban aliti princip od Arbanije. Car Murat pia knjigu pali od Macedonije, kako ima s privarom uzeti svu Arbaniju. Razumivi paa skupi vojsku i doavi u Arbaniju ree Arbaneem: Ovo me je poslao car, da pokrijem Arbaniju, dok je car dade jednom od sinova, to su u tutiji, bana Ivana. Tako Turci imado-e Arbaniju i brez boja i brez ljute rane, a car ima druge misli sve naopako. Vladilao, kralj ungarski, budui blizu domakao bojnoga Kosova s vojvodom Jankom, eneralom vojske ungarske, car Murat potite prida nj golemu, s'lnu vojsku i prid njom alje velikog vezira i daje mu sva etiri sina bana Ivana od Arbanije. Jo mu daje ovu naredbu d a ima izpuniti, to jest: Kada bude od mene daleko, ova sva tri sina bana Ivana potajno otruj, a Juru Skandar-bega metni u najvei i najei boj, neka pogine i dospije njegovo junatvo i-slobod, ziivot i snaga. I tako se dilie. 0 lipa dogaaja od vojvode Janka, izg bije od Turaka! Dogodi se kod vode Morave meu Dunavom i Andrinopuli. Razumei kralj ungarski, da je turska vojska na okupu malo odtlen daleko, tako posla reenoga Janka, da izvidi, i s njim posla deset iljada konjika. Janko poe dobre volje* i odei sta rmalki i u sebi govoriti: Ako mi Bog da sriu, lipo u uiniti junatvo. Janko vime pije i prave dokazaoce sve imadijase u vojsci turskoj. T a k o bi mu dokazano, da turskoj vojsci nejma broja ni esapa, ma stoje mnogo razpulteni, nejmaju nikakve tvravi, zida ni meteriza. kada Janko razumi za to, u vrime noi zaja iz daleka oko turskog tabora, pa kad bi u mukla doba od prvoga sna, misec mu lipo sluae, potajno udari n turski tabor. Sto s ognjem, sto s ordom, to konji satre, Turak' osta mrtvi vie od dvadeset iljada, a suanja vie od etiri iljade. Sto iljada u tome ograiu raztrka se i razbia tamo amo. A toga je Skandar-beg i i elio, premda se nije ukazivao. T a d a
1 8

491

49 2

493

494

od draxa. dobro vogk.

z6\

Skandar-heg utee se vojvodi Janku i nime pisaoc skroviti velikoga vezira, i u n'ega biju mori aliti silji vezirovi. Skandar-beg ga ini doi pod svoj ator pak mu zapovidi, da pie knjigu zapovidniku od Kroje i aliti vladaocu od Arbanije, i ovo od strane velikoga vezira da mu dade razum'ti, kako su Ungari carevu vojsku razbili, i da nama svojom druinom ima doi amo na pomo: A oto tamo na tvoje misto, dok se vrati, aljem Skandar-bega. Pak zapeati s murom 1 vezire.vim. Mali Ture to ne ktijae ni po jedan nain uiniti ni na to ruku 2 metnuti, mal to Skandar-beg s velikom pritnjom, straom i silom natira. I uini, kako oti. Uze kngu, skupi krstjana, sve upravi n Tur sku, a tu Janko mnogo pomoe. Skandar-beg ode Arbaniji, i kako knjigu dade ? on se s vojskom die, Skandar-beg side, svu povrati Arbaniju svoju oevinu, a to Turak' tuda bi, to sve isie. Ovo bi na 1443. Reeni kralj Vladilao i spomenuti vojvoda Janko, proslidei svo'e dobitje, uini Bulgariju ka svoju, uputi se Macedoniji, gdi bijae Karambej-paa, zet cara Murata, gdi b'.'ae pritekao pute i utaborio se kod pla nina. Ma doavi kralj ungarski svo : om vojskom, tu se vojske udarise, ma se Turci za malo bie, neg ve plea okrenue. T u izginu turska vojska, a Karambej-paa osuni, i car ga odkupi z etrdeset iljada skuda od zlata. Kralj ungarski povrati se u Ungari ju i doavi Budimu ue u grad boso nog, pode u crkvu 3 B. D. M. pomolit se i zafaliti joj, na koje otaru svojom rukom obisi tolike barjake neprijatelja u boju dobivene*. N e bi principa krstianskoga da ne pia kralju ungarskome radujui se i veselei njegovoj srii i dobitju golemome nukujuii s njim vojvodu Janka od S'binja Unijade Korvina. Potriba mi je ovo ostaviti, a Skandar-bega poi viditi. Car Murat, kadi razumi tune i alosne glase, kako je Jure Skandarbeg Kaltrioto uliao i osvojio Arbani'u, ' raztui se mnogo na to po ti na n, da malo od velike alosti ne cre. Nama tite vojsku Arbaniji vie od etrdeset iljada, vie konjika nego li pisaca. Prid njom alje Ali-pau svoga. Mali Skandar-beg ne imae vie od osam iljada kom'ika a sedam iljada pisaca.-Jure Katrioto ono svoje vojske lipo razredi po klanci i misti mnogo korisni. Turci milja-'u pridobiti, jer vei broj vo : ske bie, ma naredba lipa vazda nosi vie. T u se za mnogo vrimena b se pak u nika doba Turci naprino pobigoe i plea okrenue. Izginu Turaka dvadeset -iljada, a dvi iljadeicisunji6; osta rana, prah, olovo, oruje od boja, atorovi i barjaci i sve, to biju onili. Propuca ji kako valja: Skandar-beg ulie s orujem u tursku zemlju, mnogo krvi ni proliti turske. Ma to bi veliko udo, gdi mnogi Arbanei bie ranjeni, a malo ko'i umri. Caru Mura tu satre i utrnue toliku golemu silu i obju. Videi Murat, da se naodi u zlu stanju* i da je smotan, bi usilovan prositi miira od
. * J]morom. 2 Kaku. 3 Czarku. . 4 dobiveni. 5 ofuxegr. Isp. zajuxgni na str. $06, 507 i 509
e

.
: .,: u

ftannu.

264

krune ugarske obeajui mu sve pust-ti, kako kralj bude ktiti, to iest Bulgariju, draga mista, zemlje i gradove. Kralj ungarski sta mislit: u vicu ovako govoriti: Eto ima toliko vrimena odkad vojujem, ve izmori ' i junake, osiromai kraljevina moja. Car mi daje, to ja ocu: nije drugo neg ve valja mir uiniti. Mali tome mnogo bi protiva gardinal Cearini, mali nita ne more uiniti. Tako u Segetu mir bi utvren i podpsan s carom Muratom za deset godina. Videi to gardinal Cearini pia u Rim papi.'Ttako je kralj ungarski s Turinom mir uinio i da toga nije imao ni mogao cink:., budui se svi principi sjedinili i sloili protiva openome neprijat-sbu, a sada se Turin napidi na sve strane obastrt, sad je vrime izkcrenuti ga: Nego ini to razbiti i u nito okrenuti, nek krstjansko oruje prosudi. Razumei papa nama pie kralju Vladilaiu ovako: Toga mira nikada nisi imao in:ti: jedno, videi da ti je sria i vrlo potegla; | drugioi, sramota e to velika sviju principa krstjanski, teta golema svega krstjanluka. Pak vidi, da su se od Azije mogui Karamani od cara odnevirili i iz Azije sve Turke istirali. Ja te od svi zakletva odriujem i da su nedosto'ne ini s nevirnikom, neg ve digni svoje oruje ter proslidi rat s nevirn kom op'enim. Razumei kralj knjigu pape Eudenija priko svoje volje die vojsku sa sve strane, dili se i doavi gradu Avarna vie Bulgarije moru Crnome kralj miljae tute nai pomo od principa krstjanski. Eto nade cara Murata na okupu s velikom, silnom vojskom. T o sve car bijae prividio od nevirna Jure Despotovia Bulgara. Car videi sve to veoma se smuti i rasrdt, pak uze onu kartu od mira podpisanu ter je natae ha vrh kop ja pak je die nebu dignuta glasa govorei ove rii: Ako ti jesi, 6 Isukrste, Bog i Gospodin krstjana, uini mi danas pravdu od kri vice, to mi evo oito ine danas krstjani. Kralj Vladilao imad jae'veliku j vojsku, golemu gospodu ungarsku, a takoer i poljaku. Deneral bi svrhu sve te v'ske vojvoda Janko Unijade od Sibinja, ma to gospoda poljaka nenavidna slavi i po!tenju voj vode Janka'elja'u prija na svoj nain izginuti nego li na drugoga nain dobiti. Gdi }' nesklad, tu je rasap. Murat rekavi one rii na glas, kako gori reko, srditim i otr:m gla som, okrenu, desnu i L'vu stranu vo : ske, dade naredbu od bo'a, udari na vojsku ungarsku. T u se za mnogo vrimena bie, s kose i s oru'em prigonie. Tu izginu vojska ungarska, poginu dobri Vladilao kralj, gardinal nauni Cearini, tol ka golema gospoda ungarska i poljaka. Kad to vidi vojvoda Janko, da ve vie dat ne more pomo'i, vre se na stranu s nikoliko svo'e vo : ske. Turin tira siku do Dunava. Bog arani Janka z tit krstjanski. Vie uzroka bie, da tako izginue: jedno, nenavidost i nesklad gospode poljake, drugo, gdi oro aliti nevirni Jure Despotovi od Bulgarje zapri klance i ne dade proi u pomo Skandar-begu od Arbanije, ko'i na pomo idae kralju Vladilau sve po izbor svojih Albanea. Car Murat dobitan jaae na svom konju svrhu tolike krvi i lesa krstianski, tu se naslaivae to gledajui pak s riima srditi veoma pogrivas^e1. Raz gledajui dobro obazdri se Asan-begu i upita ga: to e rei, gdi su
1

pogargjua fee.

.-.""..

. .. ~

265

toliki ljudi, a ovo j . malo vidim sidi? Odgovori Asan-beg: Da tu bude puno ljudi sidi, ne b' ovako izginuli. Turci svojom krvju dobie, mali po krstjane gore bie. Tu izg:nu Turaka trideset iljada. Sva Europa ali te goleme nesrie i dobroga kralja Vladislaa: bi jo mlad i srican milostju i krotak, kraljeva samo godine etiri, 4. Ovo se dogodi na 1444. Otada turska sria i ruka potee do razboja bekoga. Car Murat naredi Fere-begu, jednom najveega glasa od junatva, da skrovito skupi vojsku ter pota'no s njome ie Arbaniji, iznenada udre i razbije Skandar-bega. Obo'a mu dati dare privelike. Fere-beg ode | potajno, iznenada ue u Arbaniju u vrime noi, mali nita ne uini, jer Jure Skandar-beg imade dokaza 1 , brzo die vo'sku i zaside po tvrdi misti, klane; &c. Turinu umornu ne dade vrimena sjati ni opoinuti, na nj udari Iznenada i tako ga brzo razbi i isie; tu Fere-beg dopade mnogo ljuti rana, od koji se i smae. Epiroti alibi Arba'nei tada mnogo tute zadobie oruja, konja, odie svakojake, zaire, suanja. Sve razdili svojim vitezo vom al dobrim junakom. A tako se dogodi i pai Mustafi, koji poe p o isti nain u Arbaniju za viditi, more li to uiniti. S njim bijae esnaiest iljada Turaka, Skan dar-beg doeka u jednoj umi aliti gori, sve razbi, zarobi i mnogo zadobi. Z odkupu Skandar-beg imade etrdeset iljada groa i to sve podili po druini svojoj. Skandar-beg ue u tursku zemlju, mnogo srda, satr i opusti, zarobi i zadobi &c. 1448. Car Murat, ne mogui vie trpki sile i jakosti Skandar-bega, I die dvi goleme silne v'ske. Pr:d jednome vre Memeta, sina svoga prvoroenoga, a car poe prid drugom. I dooe u Arbaniju, Kroju, prvi grad od Arbanije, gdi sve stase pristoFe Skandar-bega. Tu u n : emu bijae vladaoc Mojsio, knez od Vrane iz Kotara, ljucki se i viteki brani i odbija, a nadvoru jest Skandar-beg svojom vojskom, zalihe se dan i no tere Turke bije i razbije, zlo golemo Turkom daje. Ovdi mnoge ostavljam dogaaje i naine od boja, koja kako pie: sila turske tu izginu vojske. T o videi car Murat od velika ida i alosti sebi pod ator zove age i stpaije, .sve junake na glasu i po izboru. Stade se na nje tuiti i srdito govorei: Gdi je vae srce i junatvo? N u t o to pod starost doeka, gdi mi ne osta nit se zara p o zemlji grkoj, ungarskoj, ostala, a mit ovoga maloga duke al principa od Arbanije, gdi mi se zadra i u krv upo: ovo ima pet miseca da zaludu s njim boj bijem. I Od velike srebe, ida i naglosti na cara naskoi groznica i smrtno se razboli. Cre od velike alosti: bi mu godina osamdeset i pet, vladanja trijest i jednu. T u na smrti mu mutt; sin njegov, koji mu priporuc'i
1 dokazo. Moglo bi se itati i dokazu (isp. na str. 41$416: Vojvoda Janko vazda je u turskoj vojsci imao virnu dokazu i pravoga obznanitelja).

266

duu Muamedu i crnome Redepu 1 . Prija nego izdanu, svome sinu ree ove rii: Sinko moj, umoran sam od veliki godna, mali nisam od dobitja.

Ovo bi n 1448.
Ove iste godine, malo prija neg car Murat u Arbaniju doe, na Koso v u polju razbi ungarsku vojsku, kako evo slidi. Sastae se vojske n bojnom Kosovu: prid turskom te car Murat, a ;j>rid ungarskom vojvoda Janko Uni jade Kor vino. Ma to bi? Janko imade izdaje od kralja Raijana* a drugo imade 'malo vo'ske, a u Murata bi nebrojena vojska, p o ti nain da svakomu se krstjaninu valjadijae biti protiva etiri ali pet Turaka. I kada se vojske udrie, dan i no se tu Tirvie: krstjani gladni, umorni i ranjeni, ne opoinuvi i ne odanuivli, branie, Turci naizmnice jedni se biju a drug: opoivaju, navalie, primogoe, izginu ungarska vojska. Tu pogibe Jure Palfi, Ivan Sskula, netijak Janka vojevode, tolika druga golema gospoda ungarska. Oko svakog mrtva krstjanina Leae po etiri, po pot lesa2 od Turaka. Sa svim tiz'im sto Turci dobie, osta ji mrtvi trideset i etiri iljade. Car Murat od velike alosti gledajui svojim agam i spaijam sta alosno govoriti ove rii: OvaJkom se dobitku nitko ne bi 8 imao veseliti. [KAKO S. KRI OSLOBODI V O J V O D U J A N K A KORVINA.] 4 Tada sam na brzu konju utee vojvoda Janko i biei na stranu izvan p u t a za tri dni doe u miisto, oslobodi* i saranrii. M to bi? Konj pod njime cre, Janko slidi svoj p u t klapauii sam kroz umu. Ma nut to e inu se pak dogoditi! N a nj se namirie dva ovika zla i opaka, poudni z a dobiti.6 Janka obletie i sivegia svukoe, a n prsi mu viisa&e kri od zlata. O v a dva pripredena zainadie se, koji e ga imati. T a k o ova dva lupadina inadei se kr-, Janko jednom od ovizi iztre ordu, jednog prikrii, a drugi odskoi ii pdbie. I I tako Janka s. kri oslobodi. Evo peti dan biei, na nj se namiri jedan Vlah seljanki, i on eljan za, dobiti 7 i ulloviti naskoi na Janka Korvina. Mali Ivan s moli'bamii i slatkima rima sta moliti i prositi, da mu dade malo kruva i milosti: Evo ima pet dana, da se nisam nita okusio, pak mnogo jesam trudan i umo ran i alctstam na srdacu mome. Via se prirgnu na te lipe rii pak ga8 po vede u svoju kuicu ter ga asti s kruom i lukom, jere dirugo ne imae. Bi odpraen u Sinderoviju od milostivoga seljan'na. Princip od Raije razumei Janka stavi u tavnicu, dok mu godi ne obeta, da e mu uzeti cer za svo : ega najstarijeg sina Vladilaa. Janko ne mogui od manie, elei se osloboditi to obea, i oslobodivi se stade slidit svoj put. N a dan Boia doe u Budim.
1 Recepu, " lexa. nebife. * Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. Si6). O'to je isputena refleksivna zamjenica s e. * zadobiti. 7 za dobiti. e pagga-

27

[BUDIMU KAKVA BI ALOST I VESELJE.]1 U Bud'mu velika alost bijae za tolikom vojskom izginutom i za lipi ungarski plemii, ma kad vidie Janka Unijadu, to ve v'dit ne miTaju, tu se uini golemo veselje, kol k' da se nije nikakvo zlo ni dogo dilo. Tu gospoda i gospoje, malo i veliko Janka grle i ljube, a od velika veselja srze prolivaju. Ugan i neustrpljiv Janko Korvin na opakog principa od Rai je, to mu uini, kako Bogu zafali, nama i u as u srcu odlui, da reenoga Raijana srdito pokara. Prvo mu die sva dobra, koja u Ungariji p o s l o vae, pak skupi vojsku ter Rai ju sta robiti svu. Kad vidi to nesrini i opaki princip, potulivi se do crne zemlje prosi ivot i milosre obe'ajui mu se, da e uvik biti podloan kruni ungarskoj. Janko se pak i povratiCar Murat razuime: rasrdi se veoma i uee n Raijana i nama mu posla rei: Kad je Janko u tebe bio, jeor si mu slobod dao ter ga nisi meni darovao? A to si tako imao uiniti. Eto me, sve u ti vladanje satrti i uzeti. Nama tite svoiu vojsku na Raiju, prid njom alje Feri-bega. Ranan se utee s moljbom Janku Korv'nu. Raz^mei Ivan od Sibinja nama s vojskom doleti u pomo. T u tursku vojsku razbi i isie, ufati Feri-pau i ostale glavare i zasunji dva pana reimenta. Sve dade na poklon principu od i Raije i po nain od dicibitia povrati sa Budimu. Od cara Murata jesu druga mnoga izkazanja, koja ovdi ne spo menu. Murat ove najposlidnje rii ree: Umoran sam od godina, mali srce nije od dobitja. Odkada je krst postao, krstjanin nije veega zla krstjanluku uinio n ti more uiniti, to uini ovi v.rimena uro Despotovi od Bulgarije;. bi prepredeni. On krstjana bi propinjalo, svako ga je srce proklinjalo..

[SPOMEN OD VOJVODE JANKA I SKANDAR-BEG A.] 1 Odkada je svit postao, nije bilo ee orde, to je bila Jure Skandarbega od Arbanije i vojvode Janka Un jade od Sibinja. Skandar-beg u bojevi svo'om rukom turski glava odsie dvi iljade; ne spominjem nit jest mogue znati, kolike natira da vrat polome, kolike li na vodu da se potopie, zasuni, s kopjem pogubi i ostala. A vojvoda Janko aliti Ivan , on razbi dvadeset od boja ve liki tabora turski osim drugi polovoiska i odcipaka. Kolike li zasunji, to se ne more znati. Jedan ni drugi nikad | svezanu Turinu glave ne odsie2. U sve svoje vrime Ivan ne izgub' nego dva puta svu svo'u voj sku na bojnome pol : u Kosovu; i sa svim tizim to Turin Janka pridobi, m vazda puno vee svoje vojske izgubi i krvi proli.
1 2

Natpis je uzet iz Graboveva, pregleda sadraja knjige (str. 526). neodcije.

268

[POETAK V L A D A N J A CARA MEMEDA D R U G O G A . ] 1 1451. Memed Dragi, a car turski jedanajesti, sin cara Murata, rodi se od Milice, cere ure Despotovia. Ovo bi zavaljano more, ocu mnogo u voljan bijae. Nejaki togod znadijae nauka kranskoga, a kada bi vei, otac ga zadoji s Muamedovim zakonom i naui nain turski. Ma i a d a li on podraste, nit dra nit virova zaikon jedan ni drugi, vas se dade na opainu, raskoiju svita, naslaenja tila; dade se svima smrtn m grijom, a navlastito olosti i nemilosti. Ne imadijae vie od dva-jest i jednu godinu, kad stade kraljevati. Memed u sve od oca bi vei. Nijedan car toliko ne uini n r t kraljestva -ne rasprostrani, koliko uini reeni Memed Drugi. Prvu krv koju uini, dv svo : a brata nejaka zadavi: jednoga od m'seca o<amnajest, drugoga od mis-eca est. A jedan mu brat utee papi, a cesar ga beki namisti lipo. Car Memed Drugi, kad ne more da ostavi Arbanije, toliko puta kupi i sla goleme vojske i prid numa pae i vezire, da je uzmu i osvoje. Ali sve to bi zaludu., jer bi Jure Skandar-beg s ono malo svoji Arbanea svu 2 tursku vojsku isikao, nji'ove bi3 glavare ive pofatao, zaunjio, i to b: za nie odkupe imao, to bi sve svojoj druini podilio. Car Memed sve bi to ei i srditiji protiva Skandar-begu bio, ma zaludu. Memed trai svako-ake pute i naine za pridob t Skandar-bega, ma mu nita ne moga e, a Bog ne dadijae. Memed od velike tuge i alosti, ne mogui to podniti ni t r p i r , skup: vojsku, to god viu more, i on prid n : om pode Arbaniji. Od ovog je dugo izkazanje, nego ocu re u kratko. Skandar-beg tada carevu vojsku razbi i zadobi. Memed na svake naine naoastova, mali ne more nita uiniti. Govori: Tvri mi je Skandar-beg ne,go vas sv t. N u t malana principa gd: mi se u krv uir>i i svo! mojoj sili odoli! Velik glas svud izajde od junatva i orde Skandar-begove. O n ne samo da turske vojske sie i razbija, mali joter zemb'e robi i gra bove pali. Arbanas: tad bi zadobili, kad bi Turci na nju dohodili. Skandar-beg nikada se nije od boja zaklonio niti se je caru poklonio. C a r pucae, u sebi grizae od velika ida i alosti.

509

JIO

[SMRT SKANDAR-BEGA.]* Razboli se Skandar-beg, pode u opoivanje vikovnje, a oe rei, da njegov likar pomoe* umriti &c. -
1

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. $3.6).

Jvubi.

gnijobi. * Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. 526). 6 .

[CAR MEMED DRUGI KAKO BI P O D BIOGRADOM RAZBIJEN.]* 1456. Car Memed DrugTskutpi vojsku, to god vie moe, ode i obside biti Biograd. Tu dopade na pomo vojvoda Janko ali Ivan Unijade Korvino i s njime sveti Ivan od Kapistrana, ko : i tada kupljae krudjatu &c. Reeni kroz tursku vojsku prodrie i u grad ulizoe, tu se od Turaka mnoga krv proli. Turci na jurie brez pristanka udarae i zidove obarae, mali iz grada estoko reeni brane, Turci na rpe padaju mrtvi i . A kada se najei boj uini, cara rane dopae, I jedno mu oko izbie i vojsku mu razbie. kada se svanu, car u se doavi sta pitati svoga vezira, to je i kako je. Odgovori mu, da je vojska mnoga izginula, ostae lumbarde, azna, sva zaira i ostala druga roba. Razumei Memed sta otrov pitati da mu dadu piti: Jer vie, govori, ne mogu iviti od velike sra mote i alosti. Turci mu piti ne dae, ve ga razgovarati i veseliti stase. Tako ode s velikom sramotom, pogrdom, i brez oka i brez svega careva bogastva. Nevirnik se bie prija pofalio, da e osvojiti Biograd u petnajest dana: on se rugae Muratu, ocu svome, gdi je stao z sedam miseci, pak da nije nita u nio. Z etrdeset dana izgubi Turaka najbolji junaka vie od trideset iljada. Bi velika slava, dika i potenje vojvode ', upravitelja i vla daoca Unganje. U vrime dok Turci Biograd bie, sve Janko zdrav i sran, svud itarr. T o bi n est kolovoza, a kada doe misec rujan, razboli se smrt | no Janko. Sveti Ivan Kapitran uba se od njeg ne diljae, nego ga lipo sluase. I davi mu oruje drovno, kad mu oti dati sveto tilo primiti, Janko ne more podniti, da Gospodin njemu doe, nego ree: Idem ja Gospo dina pohoditi. I tako ga u crkvu ponesoe, i pavi po zemlji s velikim pojtenjem i skruenjim srcem pr'mi svoga Gospodina. Umri s lipim na inom: kako se inio snaan viditi iv, tako i mrtav &c. 1480. Cre car Memed od godina pedeset i dvi. Ova bie prignutja njegove naravi: nikom ne virovae, ol veoma b'jae nemilostiv, nenasien zloia. Podloi dva cesarstva, osvoji dvanajest kraljestva, satr dvi stot'ne gradova; ostala zla, koja krstjanluku uini, ne govorim drugo; nego na njegovu mistu osta njegov sin Pajazet. Ve m* omrze drugo od nji govoriti. * O d uzetja Arbanije vidiete n drugome mistu. Za uspomenu evo stavljam UZETJE O D KONSTANTINOPULI. Car Memed Drugi za dvi godine kupi vojsku i zairu alki vojsci ranu. Poe s vojskom, obside Konstantinopuli. Bi Turaka dvi stotine iljada- i etrdeset iljada, a cesar Konstantino Paleologo, Grk, u gradu ne imadijae nego samo est iljada, a tri iljade Mleana i enuea. N e govorim
1

-j

$;

Natpis je uzet iz Graboveva pregleda sadraja knjige (str. $6).

270

drugo, koja kako bie, nego ovo samo: Turci Kontantinopuli osvojie na 1453, od tada ga stase zvati Car'gra.d Prija toga na dvi stotine i etrdeset i devet godina Mleani s Francezi rzee od Grka Kontantinopuli, i u njemu bi najprvi mletaki vladaoc imenom Marin Zen. 1469. Car Memed osvoji Negroponte, grad velik u Levantu. Tada u gradu bijae vladaoc imencm Pava Erico, vlastelin mletaki. Imadijae 6er imenom Anu: ova bie mnogo lipa, plemenita, uzorita, Reeni Pava Erico, prija nego izdanu, sta moliti Turke janjiare, da mu cer pogube, prija nego da se nevirn ci s njome slue s neisti pouda. A oni mu odgovorie: N'gda istina ne | e b ti, da e na nju tko ruku vri, nego ona ima caru sluiti. I kada bi caru dovedena, ona bijae obraza vesela i lipo odivena. Gle dajui car toliku lipotu osta izvan sebe, sta joj obetavali stvari velike, mali ona tome nikako pristati ne kti; ree: Ja sam krstjanka i moju sam istou Isukrstu posvetila. Stade pogrivati neistou. Car razumei, okrenu mu se ljubav u nem/ilosre, osie joj glavu. Od ovog su duga izkazanja, nego ovo samo u kratko reko. 1471. Turoi Udine porobie, mnogo zadobie i golemo roblje odvedoe. Tu alosti* mnogo bie. [OD] POSALA VRSTE SVAKE I RAZLIKI KIPA DILOVANJA. Mnogi su ljudi n ovome svitu, koji bi valjalo da diluju i posluju po razlogu, kako se koga to pristoji. A ovo prvo govorim od seljana, kojizi jest posao orati, kopati, | si jati, saditi, ivinu raniti, eti, vri, grozdja trgati, vino initi i ostala dila, koja se za. polja pristoje. Od redovnika jest govoriti s. oficija, pripovidati, izpovidati i dobre prilike davati. Izpovin ima biti-otac, sudac i ilikar. Qtac ima sebi svakoga pri mati ljrbeznivim nainom. Sudac ima suditi, sta uje i razumi, s pomiljom. Likar ima dati one likarije, koje su za spasenje pokornika. Od slipaca i ubozi jest prositi i pitati z ljubav Boju i govoriti svete molitve i bogoljubni biti i strah Boji imati. Od bogati jest diliti i pomagati uboge, biti blagu, a ne lakomu. Od majstora ali ti zanaija jest raditi svaki posao, kako se kome pristoji, svrenim nainom. Od likaira jest liiti nemonike i veseliti jih s lipim nainom i initi da svi od kue one ostanu zadovoljni i utieni. Ma mnogo puta d estokrat ine sve protiva onome, to bi imali initi. I ovo je istiina: ine drati ooitvorene rane i ne dadu zaresti, nek vee lie vrimena, neka pla u poteu i onui kuu u siromatvo obore. T a k o se oni zdogovore. Zato jest liikarski posao brzo rane zatvorati, esto liiti, nastojati,pohoditi i ne zapuati, kaiko vei dio ini i ozgor reko. I kada vidite zlamenja smrtna,
271

imate tada ostaviti, da ne biste zao glas imali: zato kada se vide zlamenja smrtna, bolje je1 ostaviti nego liiti. A ovo meem nika smrtna zlamenja, i to jest kad jedan zlo stoji i ie po pogibli od smrti: i. Zlamenje jest, kada se jedan vidi ali ti ini odve dulji aliti krai nego je; 2. Kada se bolesnik ini da stoji veselo i smije se n puna usta; 3. Kad bolesnik dobre volje lei okrenuvi trbu gori, a kolina prigri; 4. Kad bolesnik odvee govori, nego mu je obiaj, aliti izvan sebe; 5. Kad reenome odve likarije pomau aliti dobro ine; 6. Kad bolesnik kupi oko sebe haljine i stiskuje vrsto s rukami; 7. Kad bolesnik ne more podniti ni viditi arije aliti svitlosti; 8. Ko uzme dragost spavati samu i da je u mraku aliti u osinu muei neveselo brez govorenja, i ko se metne koju stvar gledat: brez trenua, bie zlamen ; e smrtno; 9. Kada jedan kp mnogo je vrimena bolesti pak poeme malo oticati, kako da je debela nemo; ako se ovi vidi estokrat otvorati i zatvorati oi aliti trepati, to mu nije obiaj, i oka stane stiskivati s ustma i kripati 2 zubi, jest zlamenje smrtno 3 ; 10. Kada jedan bolesnik jest u kunoj nemoi, ovi kada se vidi da na po spava i da govori izvan sebe, malo e ivi ti; 11. Kada bolesnik ima oko osamdeset godina pak esto zame pitati isti, ovi e za malo iviti; 12. Kad nemoniku naskoi ropac, spravljaj mu grobac, ili kad na vale n bolesnika ui &c. Zlamenja od dice: kada dica rastu brzo ili jesu odve razumna, nego jim naorav i vrime daje, tada je zlamenje, da e iviti za malo. N A I N ZA ZNATI RAZGOVARATI SE SA SVAKOM VRSTOM KIPA. Ko'i ele lipo znati besiditi i razgovarati se* i da je u reenome govoren timan 5 , ovo meem naine: Valja prija govorenja tri stvari promisliti, kakonoti pivac, prija neg zapiva, tri puta s krilma potrese, to jest: s kim govori, to govori i kako govori. Jo gledaj u svome govorenju tri stvari, to jest: Ako si srbi, nemoj govoriti, zato srba ne posiduje razloga i uste e veoma slobod.
1

boglije.

2
8

Jcripati.

Smorto. * razgovatife. 5 J t i m a n . Grabovac piSe i J*ctimati.

272

Druga stvar: ako ima odve volju za govoriti, ima se uztegnuti, zato dugo govorenje ne nosi potenje. Trea stvar: ima gledati, to govori i je li dobro tvoje govorenje, i veoma u srcu prija promisli, to ima govoriti. I tako e malo kad pomanjkati, zato obiaju rei: bolje je1 muati nego runo i zlo govoriti. ' Gori spomenu, d a tri stvari- imaju se prija misliti, to ]et: s kim go vori, to govori i. kako govori. Prvo: s kim govori; to jest: tko je, to je i od kakve je vrste kip, jer se z gospodom ima razgovarati i besiditi od gospostva, velianstva, uiznoenja, potenja, razuma, novina, lipi zgrada, j konja, oruja i od ostali stvari, koja se pristoje gospostvu. enami se ima razgovarati od ljubavi, drage i dobre volje, veselja, lipe odie, posluha, ponienstva, lemozine, nakienja i od stvari veseli. S redovnici i Ijudma stari ima se razgovarati od potenja, istoe, molitava, razloga, mudrosti, svetinje, mirakula aliti udesa, zemlje i ne besa i ostali stvari duhovni. A s ostali kipi od puka ima se razgovarati od stvari, koje oni diluju aliti posluju, kakonoti seljani ima se razgovarati od oranja, kopanja, sijidbe, vritbe, polja, livada, planina, vinograda, marve, ivina i od ostali stvari, em seljani nastoje. S kipi, koji su upali u kakvu potribu aliti nevolju, ima se razgova rati od ustrpljenja, pokore, milosra i od ostali stvari, kaja vidi da su njima po volji i da ostaju zadovoljni. Druga stvar: to govori; to jest: to ima rei, pristoji li se rei ali ne, zato je velika budalatina ono rei, to nije pristojno. I pazi, da u tebi nije koje pomanjkanje, kakonoti kad jedan odve govori aliti eivrlja, nije ljubljeni od ljudi, jere tko po sebi ne zna muati, ini-ga drugi zamuknuti. 'Kad ovik mui, razumi drugoga rii i njegove stvari; ako li ne mui, ini drugome razumiti svoje. Neka ne bude tvoj jezik brz za govoriti rii, i kada govori, govori po malo, ma razborito i poteno. Nemoj naslonjati ui za sluati drugoga rii, koje ti nenavidi, mali se ini ne uo, to se govori. Pazi ise, da te jezik ne prijuzme vee govoriti, neg ti je potriba, i ne uzmnoa govorenja. Ako ima to skrovito, nemoj drugome oitovati, ve dri u srcu, zato kad ti nisi znao muati, promisli, odkud e1 drugi. Tko za male stvari oitujd drugoga, ne e moi nai, tko e se u njega pouzdati. Zato valja initi greb u srcu svome, jere nejma vee nevirnosti to drugoga* oitovati. Nemoj se u rima prigovarati ni istini poznanoj suprotiviti ni od stvari bludni razgovarati se2 ve od stvari poteni, zato p o besida po znaju se pak i dila. Ne utii se drugom u govorenje, sramotno je.
1 2

519

520

odikuchije. raxgovarati f e.
razgovora 27;

18

Grcibovac: Cvit

Ne valja biti od dva jezika, to jest rei jednu ri dobru a dragu, a za njom zlu, ili jednu po jedan nain, a. drage po drugi nain, zato nijedna ivina nejma dva jezika kako ovik nearan i malo vridan. Valja se paziti od opaki jezika, koji prinose zle rii [- nepotene, zato sve zlo visi od prinoenja rii. * Pazi se od krivi kletava, zato ako kada i privari ovika, mali ne e nigda Boga; pak tko se odve zaklinje, pun je opaine. Ne valja psovati ni pogrdivati drugoga, zato prija neg se vatra uee, dim pode: tako i isvadnja pone, pak se krv prolije, i ostala. Valja govoriti slatke rii i mekane, zato razbijaju srbu i mire ne prijatelja, a otar uiie i uizmnoa srbu. Nemoj oitovati dua drugoga, zato e se oitovati tvoja, to ne bi ktio. T k o ima gredu u oku svome, nek ne govori drugome: Izvadi trun iz oka svoga. ""* Trea stvar: kako govori; to jest: kad govori, govori, da se lijepo razumi, i isto; i nemoj se uticati u govorenje drugoga, jerbo je to sra mota. Gdi li se nahode stari 1 , valja da mue mladi. IL F I N E

Michael Angeius Carmeli Ord. Min. Reg. Obs. S. P. N . Francisci, Doctor Sac. Theol. Exdeff., in Archigymnasio Patavino pub. Professor et in hac alma D. Antonii Obs. Prov. Minister Provincialis et Servus, dilecto Nobis in Christo P. Pliilippo Grabovac, Lectori et Cone., salutem et seraphicam benedictionem. Juxta Apostolicas nostri Ordinis Constitutiones reviso et apprabato voluminte a P. tua ellaborato, cujus titudius estj Fiiori de disaoirsi in bingua illirica, tenore presentium ad salutaris obbedientiae meritum facultatem tibi impertimur, quatenus servatis servandis illuid typis mandare valeas. In quorum fidem. Dat. ex nostr. conventu s. Francisci a Vinea Venetiarum die 9. jun 1747, Loco f Sigilli. F. Michael Angelus Carmeli Min. Prov.

1 2

Jtvarij. Na str. 522 do 526 je pregled sadraja knjige.

274

S zauenjem opet pita Mladi: Ja sam, dide, prostio tvoje knjige, ali se udim, gdi nisi spomenuo nigdi stari izkazaoca za svidobu tvoga govorenja. Starac: Sinko dragi, kad bi ela svaki cvit odkidivala, na koji pane, za dva dni bi sud slame nanila, ali zato samo kupi kripost cvitnju, zato nain ja slatki-med. S prilikom ti odgovaram: da ja' budem svakog izkazaoca ovdi zabilizio i svake knjige iztomaio, koje sapi tio, ne bi ti ji sinko moglo ni nositi1, a kamo li ti z paom. Nita manje, ako su ti u volju, slui se; ako li nisu, a ti ji ostavi, ja te ne usilujem. Ako e jirn virovati, more kao drugim; ako li ne e, a ti poi trai. Mladi: Starce poteni, klanjam ti se i zaimljem svaku ast i dostojanstvo. Ali ako bi mi dopustio, i jo bi te upitao malo. Starac: Govori, sinko. to loe?
f

Mladi:

Ja naodim mnogo poman:kan je u rJma i u slovim u ovizim tvojim knjigami, a ne znam, odklen izodi. Starac: Istina je, sinko, ali imaj znat, d nije mot'a sva nepomlia, premda san sam bio, i da se s opalim sluim; nego bo je najvea nepomlja tampaturova, budui da ne zna jezika naega, ja nisam mogao na svaku r: ni na svako slovo dospit ni pomlju stavit. Daklen te molim, dragi sinko, da me ovde ima ustrpit, oprostit i tvojim razumom pomanjkanja napra vit. A ja ti vazda ostajem sluga.
1 nojciti. U Grabovca se i inae nade j*c mj. s, ali isp. f bilj. uz str. 366 v i t a.

P R E G L E D SADRAJA ivot i rad Filipa Grabovca . . . . . . . . . . %

R A Z G O V O R A Opomena tiocu . . . . . . Noi Refrormatori dello Studio di Padova Ukazanje prvog . . . . . . . . . 2 1 21

dila1 22 25 . 27 . 28 29 . 31 33 . 34 .' 34 . 36 . 37 . 37 39 . 40 . 4 1 . 42 . 45 47 . 47 . 50 . 5 1 .

Prigovaranje starca i mladica o d stvari stanja svita i ovika . Od dananji rata i vrimena . . . . . . . . . . U koje vrime nebo svu no gori . . . . . . . . (Od) narataja i naravi dananji . . . .' . . . . Kako se obiaji naravi prominjuju . . . . . . Prijateljstva danas k a k v a su . . . . . . . . Nain opit s redovnici Z poznati prava prijatelja . . . . . . .'-"". . Za znat ene i njima opiti . . . . . . . . Mogu li se dvorit dva gospodara Koje vrste jesu kipi, da ji svit grli . . . . ' . . '.. Koja su od potribe dilovati, Bojom se slugom zvati . . . O d uzroka al prignutji puteni . . Nain za pridobiti prignutja putena . . . . . . . Svrha svita, tog vrimena . . . . . . -." . . O d suda openoga . . . . .-" . . . . . . Moi, koje jesu od potribe sve drati . . . . .- . Molitva svagdanja . . . . . . . . Molitva, u vere sastavljena, od pet rana Isukrstovi . , . " Molitva svetome Mijovilu arkandelu . . . . . . . Nain, po koji smrt avizaje ovika, kako ima doi . . .
1

Pregled sadraja Cvita razgovora (Ukazanje prvog dila i Ukazanje drugog dila) tampan je onako, k a k o ga je sastavio Grabovac (str. 5215--6): upravo iz toga pregleda eda bude knjiga za itaoca preglednija uzeti su u o v o m izdanju u sam tekst knjige (kako se razbira iz biljeaka) neki natpisi poglavlja, to su u Grabovevoj knjizi isputeni. . .
277

(Od osuenja jedne siromane due) 1 (Tuba due osuene, koju ini protiv tilu svome) 1 . . Veri od nedilje Od nesrie z grijom stati ./ . Uzbuenje otvrdla grinika Ponukovanje, kako ovik ima od grija 2 biati i grije nenaviditi . Svesrdno skruenje Uzbuenje Unca Prilika grinika i pokornika Kakvo je mogustvo Boje . . . O d grija smrtnoga Uzbuenje grinika n pokoru O d skruen ja bojui G. Boga O d dostojanstva kraljestva nebeskoga sveti Agutin . . . . Kakve su ene , Razdiljenje dobre due od tila pokornoga . . . . . . Pile kako se izgubi, ivot uini i svome dvoru povrati . . Kontantin, cestar rimski, kako bi krten od s. ilivestra pape . O d nesklada i razdiljenja crkve iztonje i zapadnje . . . . O d prignut ja naravi, udi i obiaji poloviraca aliti starokalendaraca O d strana dogaaja brata i sestre, ta se dogodi u Barceloni . . Nain za uzdizati malu dicu . . . . . . . . . O d prilike opene i ivota starca Tobije . Ponukovanje i promiljen je .

JJ 6z 67 68 70 72 73 74 74 77 79 80 87 90 90 92 97 137 14142 14 159 167 1 j6

Ukazanje*

drugog

dila.

Razgovaranja starca i mladia o d vikova, dogaaji, stari stvari ine uspomene svita i ovika* 179 O d vrimena ljucki i potopa suda vodenoga . . ,. . . . 181 Veri od poroenja busova , . .183 Zabilienje dogaaji u vrime godina Isukrstovi . . . . .184 Posli uskrsnutja Isukrstova razlike stvari koje bie . . . .185 Oni konji, koji stoje svrhu vrata svetog Marka u Mlecije, t k o ji uini i kako tu dooe 191 O d naroda, k a k o zemlju napi odie . - 9 O d izoda naroda od Skandinavije . . . . . . 192 Od promine vladanja kralja u Tali ji 193 O d Gota i njijova vladanja . . . . . . . . . . 193 O d Longobarda 194
1 T a su dva poglavlja u samoj knjizi tampana svaiko napose pod posebnim natpisom, a u Ukazanju su obadva zabiljeena pod jednim natpisom: Tuba jadne due osuene. 3 3 4

grij. Ukazagna. Ovdje je, oito, tekst neto poremeen; val jada je ispala koja rije.

278

Razlika zabilienja . . . . . ;' . . , . loj Izkazanja od Dioklecijana Dalmatina, a rimskog cesara . - ' . . _9J Slava od Dalmacije . '.- . .96Uspomene i zabilienja od Dalmacije . . . . . . 199 Spomen od Kotara u Dalmaciji . . . . . - ' _ . . ^^ Rata od and i je, Bekoga i Maloga:, u ta vrimena glavari od Dalmacije, koji gdi poginu1 . . . . . . . . . . . 201 Od naravi, udi rvacke" 206 Od Oca fra Petra Kumbaca 207 Qd kolunela kneza Antuna Kumbata. (Esortazjone amorosa.) . .212 Zapovid principova svrhu Rva ta i pivke kneza Kumbata 214 Izod od nemira svita . . 21$ Od Vrljke . . 2-j v Od Omia 216 Od Solina, starog grada 216 Od Neretve . 217 Od Jeruzolima . 218 Kraljestvo od Cipra kad Turci osvojile 218 Od Arbanije . . . . . . . . . . . . . 220 Od gornje Dalmacije, danas zvane Ercegovine 220 Od Maloga rata ugursuza 222 Poetak izoda naroda ungarskoga 229 Iz ka anje kralja i kraljestva ungarskoga 230 Od kralja Vukaina, Miloa Kobilia i ostali 245 Od cesarstva i cesara rimski iztonji i zapadnji . . . 246 Izkazanje od Karla Velikoga, kralja, pak cesara 249 Izkazanja od Muameda, lanoga proroka, i njegova smuena zakona 2jo Serdo, kaluer reda s. Bailija, kako uini s Muamedom8 vraji zakon 2$2 Tko su Turci, Sto li su Saraceni, i od nji izod . . . . .255 Ponukovanje muamedovcem, u verse sastavno z$6 Od poturenika 2$8 Poetak kue Otomanove 2J9 Car Sulejman, ovi najpri doe u Europu 259 Stari glasni junaci, kog vrimena i odkuda bie . . . . .261 Izkazanja od turski cara i kako vojevae, koliko li 4 ivie . 261 Od kue Despotovia . 262 (Od) kue Kaltriotove ' 262 Kako s. kri oslobodi vojvodu Janka Korvina5 267 Budimu kakva bi alost i veselje . . . . . . . . 268 * od Dalmacciie; Koi gdi poghinu Koi. 9 Arvacske. 3 S' muahdmedom. * kokoli. 8 Poevi odavde u Grabovevu je Ukazanju ret s natpisi poredam onako, kako odgovara tekstu knjige.
270

Spomen od vojvode Janka i Skandar-bega. . . .' - - .-". Poetak vladanja cara Memeda Drugoga . . . * .'.,' . _' . 269 Smrt Skandar-bega . . . . . . . . . , ; . , . 269 Car Memed} Drugi kako bi pod Biogradom razbijen . . . . . 270 Car Memed Drugi osvoji KontantinopuU . . -.... ;,., , 2 7 0 (Od posala vrste svake i razliki kipa dilovanja)1 . . , . , - ; , . 271 Nain za znati razgovarati se svakom vrstom kipa . .- ., - . 272

Natpis ovoga poglavlja je uzet iz teksta knjige; u Ukazanju ga trema.

280

" \

ESORTAZb
ZACCARIA
O T o g o d Princip iro-e Voivoda; . O d harvacke roke, i Naroda. Neimadc bogUega harvata ; Nad'Vouodu Antuna kumLau.

AMOROSA
VALLARESSO

Di im adaute Dalmatino in Verfo fopra il vefftr abufivo al prcfente praticro da Official, della .||| Illirica, om<*teodb l*ntico mo eroko detii Joto /^8la_t'ajKf[_iti apprdlo la Scrcnifi. Republica; DtJktto U gr*n merito di Sna Ecctl >.

Savio di T. F. alia Scrittura.

Pogardifce Zemgtiu Dalmacit. ; Ih harvacku drugu Provinciu. Zemglie, Grade, Sella, i Varofce, Od Mlecana pornamfsu lofce. Odvorgofce lipe Cbiorde Britke; Pripafsafce tupe Raxgne vitke. Dabi bili nay bog! junaci. Kady vide ncbojefcc Turci. Vcchvat molim kao jnoiu Brachiu; Evo slidcch vami oauk dachiuN Kad viddite pravoga harvata; Vi bixite Krytefte za Vraa. Kova. pita. od krayoe kcfie; Vi recite it Gliubgfane dafte. Kad nemate krila?Sokolova; Vi uzmite narav od Chiukova. Dalmacie lipe negardite; Mletakoga Duxda neiardite. Jerye oona Goi-dqi Sokolovo; Naenom Kriu Principovo.

$
Odliepa milTa U Kartela, Gncga fiu'ju Mletaka Vlaftela. Z i varfoaga darxe, i potruju, Sto zapita to kumbatu daju.

$
Ugnem neima nikakve bolofti; Vech dobrote , i fvake mtiofti. 2acina)e oflaly Voivoda; Lipa dika harvackpg-_Naroda. karvcu a harvata; Svak kumbara selli kao Brata. Joffh ima aliie dogo ftegne; . Svakom takom ja noflim portegne. A oflal neboghc Voivodc, Kako koje Tabu prohode. UcioelTe onm Taliafci; Tet govore rai niefmo nafcj.

.4.

( briu, a Peruke ijo , Ralpak fvyu, a klobuke vyu. Terre tarcu u fve nagle tarkej U obriat Barke. Obriae fvoje Od bacifce Sebe fvlace Odrargofcc lipe Vlafte ; fvione Pojafse skcrletne Dolame , Sarmali Mahramc.

#
Al ja toga u molit nemoghu; Jere vidim da viti? usioghu; Jir .naete alli ndhajete; 1 Soldatom tu oblaft dajete. . Jurfse viddi da tom nie lika; Jerfse rako gnima ini djka. jot govore lidit ouni dachie. xali Principove plachie . Vech Principe Moja fvitla kruno, rugo Dalrnacie puno. Gofpodine toy u t\*>joy <ruci Ni harvacku rmdcfvh obuci. To pogledai tvojom tvitlom krunom; lili barem rafiavyh sk/uhom Tcbbi nofcim cart poilegnie fvaku , Klagnamtifcc molech miloft taku. O. F. F. G. O. V.

Svitla PjUta, Toke, ijacerme; ftome vidit jerme. Nafte: reechiu drughe iarixeoe; D6kina nofie kao .

$
$

Odbactffe Plocce , i fUmegaic ; Za ntimat junako Zlamegnie. t l a t n e , Perye poiUchieno ; I Ucmimku fVcjc obtachieoo.

S V A R H A.
IM VENEZIAJOOO licenza dcSupericri.

Grabovev letak od g. 1729. (ispor. str. i 212),