heidegger M. Heidegger : Bitak i vrijeme 1.

1. UVOD Bitak i Vrijeme je jedna od najznaajnijih filozofskih knjiga naeg vremena jednog od najveih mislilaca 20 st. Martina Heideggera. Knjiga je prvi put objavljena 1927. i doivjela je preko 10 izdanja do dananjeg dana. Osnovna tematika knjige jest prom iljanje, prema Heideggeru zaboravljenog temeljnog pitanja filozofije, pitanja o b itku. U uvodu u knjigu Heidegger postavlja temelje tog propitivanja. U prvom poglavlju razlae predrasude o bitku koja se pretvorila u dogmu koja nas sprjeava da iznova promiljamo to pitanje. Takoer se bavi osnovnom strukturom postavljanja pitanja o b itku te prvenstvom tog pitanja pred ostalim pitanjima. Osnovno pitanje o bitku moemo pojednostavljeno razumjeti ovako: to jest je? Je je obli k glagola biti i stoga je pitanje o je pitanje o bitku? 2. NUNOST POSTAVLJANJA PITANJA O BITKU Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heidegger je saeto izrazio u nekolik o reenica ve na prvoj strani svog djela. Imamo li mi danas neki odgovor na pitanje o tome to mi zapravo mislimo pod rijei bivstvujui?- Nipoto!. Tako, dakle, treba iznova postaviti pitanje o smislu bivstvovanja. Jesmo li dana s bar u neprilici (nevolji) to ne razumijemo izraz bivstvovanje? Nipoto. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. Navedeno pitanje danas je palo u zaborav, premda nae vrijeme ubraja u svoj napred ak to ponovo odobrava metafziku. Pa ipak svatko smatra da je osloboen napora jedne Gi gantomachia peri tes ousias koju valja iznova raspirti. U ovih nekoliko reenica Heidegger je jasno naznaio pitanje kojim e se u svojoj bavi ti (pitanje o smislu bivstvovanja), razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne samo to ne znamo sto mislimo pod rijeju bivstvujui nego nam ak to ni najm nje ne smeta), nain na koji e ga tretirati (postaviti ga, probuditi razumijevanje za njegov smisao, konkretno ga elaborirati) To pitanje su dotakli Platon i Aristotel i odredili ga kao tematsko pitanje zbilj skog istraivanja i ono se nije pomaklo previe s mjesta sve do Hegela i njegove logik e. Ne samo to. Na podlozi grkih poetaka interpretacije bitka nastala je dogma, koja n e proglauje samo da je pitanje o smislu bitka izlino, nego povrh toga sankcionira zanemarivanje tog pitanja. Kae se; Bitak je najopenitiji i najprazniji pojam. Kao ta kav, opire se svakom pokuaju definiranja. TA DOGMA ,TJ. PREDRASUDE O BITKU SE MOGU OVAKO RAZLOITI: 1. Bitak je najopenitiji pojam. Neko razumijevanje bitka uvijek je ve ukljueno u svemu to netko shvaa od bia (Toma Akv nski) Openitost bitka nadmauje svaku openitost roda. Bitak je prema oznaci srednjovjekovne logije transcendens. Jedinstvo toga transcendentalnog Openitoga nasuprot raznovrsnost i najviih rodnih pojmova kojima su obuhvaene stvari ve je Aristotel spoznao kao jed

instvo analogije. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem, pri emu je slij edila prije svega tomistiku i skotistiku kolu, ne postigavi naelnu jasnou. I kada napo kon Hegel odreuje bitak kao neodreeno Neposredno ALI USPRKOS TOME HEIDEGGER KRITIZIRA TAKAV STAV I ZAKLJUUJE: Ako se poslije toga kae: bitak je najopenitiji pojam, onda to ne moe znaiti da je on n ajjasniji i da nije potrebit nikakva daljeg raspravljanja. Pojam je bitka, naprotiv , najtamniji. 2. Pojam bitak -nije mogue definirati. To se zakljuilo iz njegove krajnje openitosti Bitak zapravo ne moe biti shvaen kao Bie. Bitak se ne moe domoi odreenosti tako to e mu biti dodijeljeno bie. ALI USPRKOS TOME HEIDEGGER KRITIZIRA TAKAV STAV I ZAKLJUUJE: Ali zar iz toga slijedi da bitak vie ne moe zadavati problem? Nipoto; mogue je samo izvesti zakljuak: bitak nije neto poput bia. 3. Bitak je pojam razumljiv po sebi. U itavu spoznavanju, iskazivanju, u svakom odnoenju prema biu, u svakom odnoenju-prema samom-sebi u upotrebi je bitak, i pri tome je taj izraz bez daljnjega razumljiv. ALI USPRKOS TOME HEIDEGGER KRITIZIRA TAKAV STAV I ZAKLJUUJE: Svatko razumije: Nebo je plavo; ja sam radostan i slino. Samo, ta prosjena razumljivo demonstrira jedino nerazumljivost. Ona oito pokazuje, da u svakom ponaanju i bitku pri biu a priori lei zagonetka. To, to mi uvijek ve ivimo u razumijevanju bitka, a s misao je bitka istodobno skriven u tami, dokazuje naelnu nunost da pitanje o smislu bitka bude ponovljeno. ZAKLJUUJUI RAZLAGANJE PREDRASUDA H. USTVRUJE: Razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo, da ne nedostaje samo odgovor na pit anje to bitku, nego da je dapae samo pitanje tamno i neusmjereno. Otuda, ponoviti pitanje o bitku znai: najprije jednom dovoljno obraditi postavljanje pitanja. TAKO H. USPOSTAVLJA NUNOST PROPITIVANJA BITKA!!!! 3. OBJANJAVANJE OSNOVNIH POJMOVA HEIDEGGEROVE FILOZOFIJE Prije nego krenemo dalje vano je definirati osnovne pojmove Heideggerovog izlagan ja: 1. TUBIVSTVOVANJE: Terminom tubivstvovanje (das Dasein) Heidegger ne oznauje neki poseban nain ili vrst tvovanja, nego jedno odreeno bivstvujue (ein Seiendes). Tubivstvovanje je u Sein und Zeit-u naziv za ono bivstvujue koje smo mi sami, a obin o ga nazivamo ovjekom (der Mensch). Ali, ako je Dasein (tubivstvovanje) samo drugi naziv za ovjeka, zato se Heidegger ne z adovoljava uobiajenim svakodnevnim nazivom der Mensch (ovjek)? Tubivstvovanje<< nije neki proizvoljno odabrani naziv za ovjeka. To je takav naziv z a ovjeka koji u klici sadri ve i Heideggerovu interpretaciju ovjeka, njegov odgovor n

itanje o ovjeku. Naziv tubivstvovanje sugerira` da je ovjek bivstvujue koje se bitno razlikuje od svakog drugog bivstvujueg, kojem se u njegovom bivstvovanju radi o t om bivstvovanju. Komponenta Da, koju smo ovdje preveli sa tu, sugerira i mnogo vie od toga. Njemako da ne znai samo prostorno tu, nego, meu ostalim, i tada, pa je njim v vijetena i temporalna interpretacija ovjekova bivstvovanja i bivstvovanja uope. Dasein ( tubitak )bie u svome bitku koje poznajemo kao ljudski ivot ; bie u osebujnos ti svog bitka,bie koje jest svatko od nas ,koje svatko od nas nalazi u temeljnom i skazu :ja jesam. 2. FUNDAMENTALNA ONTOLOGIJA Fundamentalna ontologija jest nova filozofska disciplina koja se bavi promiljanje m smisla bivstvovanja. Prema H. ova ontologija jest ispred svih ostalih ontologi ja. Fundamentalnu ontologiju ini egzistencijalna analitika tubivstvovanja kao i p itanje o smislu bivstvovanja uope. Egzistencijalnu analitiku tubivstvovanja H. tumai kao teorijsku analizu strukture egzistencije. Egzistenciju H. tumai kao bivstvovanje tubivstvovanja i vee ju iskljuivo uz ovjeka. Razlika egzistencijskog i egzistencijalnog razumijevanja egzistencije (bivstvova nja tubivstvovanja) jest u tome to je prvo predontoloko dok je drugo ontoloko i za cilj ima ontoloku analizu strukture bivstvovanja tubivstvovanja. 4. STRUKTURA PITANJA O BITKU Osnovna je ideja sadrana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: pro biti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uope. Egzistencijal na analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuno vodi ka pitanju o smislu bivs tvovanja uope. Drugim rijeima, pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja nuno prerasta u pitanje o bivstvovanju uope tj. put ka rjeenju pitanja o smislu bivstvovanja uope vodi preko pitanja o smislu ovjekova bivstvovanja. U prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadre dva glavna argumenta za tezu da put ka pi tanju o smislu bivstvovanja uope vodi preko pitanja o smislu bivstvovanja tubivst vovanja (ovjekova bivstvovanja). Prvi argument, polazi od analize formalne strukt ure pitanja o smislu bivstvovanja U svakom pitanju, smatra Heidegger, treba razlikovati troje: pitano, ispitivano i upitano. Pitano je ono o emu se pita, ispitivano ono to se o pitanom pita, ono to u pitanom predstavlja cilj pitanja, a upitano ono kod ega se o pitanom raspituje mo. Kao i svako drugo pitanje, i pitanje o bivstvovanju ima svoje pitano, ispiti vano i upitano. Pitano je u njemu bivstvovanje, ispitivano smisao bivstvovanja, a upitano - samo bivstvujue. U ovom pitanju upitujemo bivstvujue o smislu njegova bivstvovanja. Mi se uvijek ve kreemo u nekom razumijevanju bitka. Iz tog razumijevanja izrasta i zriito pitanje o smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Mi ne znamo to znai bita k. Ali ve kada pitamo: to je, bitak'? mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga je, ia o ne bismo mogli pojmovno fiksirati to znai to je. Mi uope ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i fiksirati smisao . To prosjeno i maglovito razumijevanje bitka jest fakt. Bivstvujuim meutim nazivamo mnogo ta i u razliitom smislu. Bivstvujue je sve o emu go imo, to mislimo, prema emu se odnosimo; bivstvujui smo i mi sami. Na kojem bivstvuj uem treba da bude oitan smisao bivstvovanja, od kojeg bivstvujueg treba da poe otkri vanje, otkljuavanje bivstvovanja? HEIDEGGEROVIM RIJEIMA:

 Ukoliko bitak tvori Pitano, a bitak znai bitak bia, tada proizlazi da je Ispitivan o u pitanju o bitku samo bie. Ali biem nazivamo mnogoto i u razliitom smislu. Bie je s ve o emu govorimo, to mislimo... S kojeg bia valja oitati smisao bitka, od kojeg bia treba da poe otkrivanje bitka? Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. Ishodite pitanj a o smislu bivstvovanja ne moe biti proizvoljno, pitanje mora poi od jednog odreeno g bivstvujueg, od onog bivstvujueg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazo m tubivstvovanje (Dasein). HEIDEGGEROVIM RIJEIMA: To bie, koje smo uvijek mi Sami i iji bitak moe, pored ostaloga, biti zapitivanje, terminoloki zahvaamo kao tubitak. Izriito i transparentno (jasno) postavljanje pita nja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bie (tubita k) u pogledu svojeg bitka. Ali sam Heidegger predvia u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan mogui prigo vor svojoj koncepciji - prigovor za hodanje u krugu: Ako se najprije mora odredit i bivstvujue u svom bivstvovanja i ako se tek tada na tom osnovu hoe postaviti pit anje o bivstvovanju, ta je to drugo nego hodanje u krugu? Meutim, ak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio, Heidegger smatra potpuno ne odrivim, iz dva razloga. S jedne strane, argumentacija s krugom u dokazu je formalan prigovor, a takvi prigovori uvijek su sterilni kod rasuivanja o konkretnim putov ima istraivanja. S druge strane, u navedenom postavljanju pitanja, po Heideggeru, faktiki uope nema kruga: Bivstvujue moe biti odreeno u svom bivstvovanju a da pritom ne bi morao biti ve raspo loljiv eksplicitni pojam o smislu bivstvovanja. 5. TROSTRUKO PRVENSTVO PITANJA O BITKU Zadnja dva paragrafa prvog poglavlja iznose drugi argument za shvaanje da razjanja vanje smisla bivstvovanja treba zapoeti od razjanjavanja smisla tubivstvovanja. Ta j argument se zasniva na trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. Njegova trostrukost ovako je razloena: 1. Ontiko prvenstvo pitanja o bivstvovanju 2. Ontoloko prvenstvo pitanja o bivstvovanju 3. Ontiko- ontoloko prvenstvo pitanja o bivstvovanju HEIDEGGEROVIM RIJEIMA: Tubivstvovanje ima prema tome viestruko prvenstvo prema svim drugim bivstvujuim. P rvo prvenstvo je ontiko: to bivstvujue je u svom bivstvovanju odreeno egzistencijom . Drugo prvenstvo je ontoloko: tubivstvovanje je na osnovu svoje egzistencijske o dreenosti samo po sebi ontoloko. Ali jednako izvorno - kao konstituens razumijevanja egzistencije - tubivstvovanju pripada i razumijevanje bivstvovanja svega netubi vstvovnog bivstvujueg. Tubivstvovanje ima stoga tree prvenstvo kao ontiki-ontoloki u slov mogunosti svih ontologija. Razliku izmeu ontolokog i ontikog pojednostavljeno moemo shvatiti ovako: Ontiki: sud o ovome ili onome biu

Ontoloki: sud o bitku tih bia Heidegger se prihvatio bitka kao takvog ,i ontolokih sudova o njemu, kao svoga pr avog podruja. Prema njegovu gleditu ,znanosti i velik dio zapadne filozofije nasto jale su nagomilati ''znanje o pojedinim biima,njihovim svojstvima,njihovim uzajamn im odnosima '' itd., No ta zaokupljenost biima i ontikom spoznajom vodi k zaboravu bitka. Bitak nije neko bie ,jedno meu biima. On nije niti vrsta ili kategorija bia, a niti neko njihovo svojstvo ili obiljeje. Bitak i bia su razliiti (to je ontoloka razlika). U treem paragrafu H. iznosi kako je pitanje o bitku najprincipijelnije i najkonkr etnije pitanje. H. dalje razlae svoju tezu i kritizira znanstveno istraivanje: Bitak je svagda bitak nekog bia. Sva bia mogu se prema svojim razliitim oblastima p retvarati u polja otkrivanja i omeivanja odreenih podruja obrade. Ta se podruja, primjerice povijest, priroda, prostor, ivot, tubitak, jezik i slino, daju u odgovarajuim znanstvenim istraivanjima tematizirati u predmete. Znanstveno istraivanje provodi izdvajanje i ,prvo fiksiranje podruja obrade naivno i grubo. Obrada nekog podruja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je n ain ve ostvarena putem predznanstvenog iskustva i izlaganja oblasti bitka unutar k oje je omeeno samo podruje obrade. Ovako izrasli temeljni pojmovi ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokuivanje podruja. ALI: Pravo gibanje u znanostima odigrava se u vie ili manje radikalnoj ci samoj sebi net ransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. Nivo neke znanosti odreen je time, do k oje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. U takvim imanentnim krizama znanosti poinje se kolebati odnos pozitivno istraujueg ispitivanja prema s amim stvarima to ih ispituje. Tu krizu H. vidi u glavnim znanostima: matematici, biologiji, fizici, historijsk im duhovnim znanostima te teologiji. Zato H. zakljuuje: Temeljni pojmovi jesu odreenja u kojima postaje prethodno razumljivim podruje obra de to lei u osnovi svih tematskih predmeta neke znanosti, pa to razumijevanje predv odi sva pozitivna istraivanja. Svoju pravu legitimaciju i obrazloenje dobivaju ti poj movi, prema tome, samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podruja ob rade. Ali ukoliko svako od tih podruja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno, takvo preliminarno istraivanje, koje crpi temeljne pojmove, ne znai nita drugo do izlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istraivanje; i ono to moe. Meutim pitanje o bitku, H. ne vidi samo kao preduvjet znanostima koje istrauju raz liite vidove bia ve i kao preduvjet razliitim ontologijama koje prethode tim znanost ima. RIJEIMA HEIDEGGERA : Svaka ontologija, raspolagala ma kako bogatim i vrsto sazdanim sistemom kategorij a, ostaje u osnovi slijepom, i izokretanjem svoje najvlastitije namjere, ako pri je toga nije dovoljno razjasnila smisao bitka i to razjanjavanje shvatila kao svo ju fundamentalna zadau. Detaljnije razjanjenje prva dva prvenstava je ovakvo:

 1. Ontiko prvenstvo tubivstvovanja je u tome to je ono u svom bivstvovanju odreeno svo jim bivstvovanjem.. Tubivstvovanje je u svom bivstvovanju odreeno svojim bivstvovanjem U obinijem jeziku: ovjek je u svom bivstvovanju odreen svojim bivstvovanjem to meu ost alim znai: To bivstvujue u svom bivstvovanju nije odreeno nekom nepromjenljivom (ni promjenljivom) prirodom ni biti (sutinom), ni, jo manje, od strane nekog drugog vie (recimo boga). 2. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja, kako proizlazi iz citiranog rezimea, ontoloko. To prvenstvo tubivstvovanja bilo bi u tome to je tubivstvovanje samo po sebi onto loko, a bivstvovanje je ontoloko, ikako se moe zakljuiti iz prethodnih izvoenja,- zna tubivstvovanje uvijek posjeduje odreeno raumiijevanje svog bivstvovanja, odnosno d a je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odreenost. Tom bivstvujuem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem n jegovog bivstvovanja ovo samo razotkriveno (dokueno, otvoreno) Razumijevanje bivstvovanja i samo je jedna bivstvovna odreenost tubivstvovanja. Ontika je odlika tubivstvovanja u tome to ono jest [bivstvuje] ontoloki. Na osnovu ovog moe se zakljuiti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom b ivstvovanju (koji je njegova ontika odlikali ontika prednost pred svim drugim bivs tvujuim) nuno je ujedno odnos razumijevanja tog bivstvovanja. Ontika je odlika .tubivstvovanja ne samo samoodnoenje prema vlastitom bivstvovanju , nego i razumijevanje tog bivstvovanja. Nakon to je izloio sva tri prvenstva pitanja o bitku H. zakljuuje: Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujue koje treba Ontoloki primarno upi tati prije sveg drugog bivstvujueg.