USTANAK

JUNOJ

LIGI

IT

'

vJ bivim srezovima donjolapakom i graakom (dananje optine graaka, donjolapaka i srpska) ivjelo je prije rata oko 50 000 stanovnika, to je predstavljalo etvrtinu itave Like. Oko 80% bilo je Srba, a oko 20% Hrvata. U srezu graakom je bilo 5 optina (Zrmanja, Graac, Lovinac, Bruvno i Mazin), a u donjolapakom 2 optine: Donji Lapac i Srb. Kao itava Lika, i ova dva sreza su bila ekonomski pasivna. Kao i u ostalim krajevima Like i ovdje su postojale razne organizacije i drutva (Soko, kriari, etnici, Seljaka sloga: Seljako kolo i dr.) i vladali uticaji raznih graanskih, reimskih i opozicionih stranaka (JNS, JRZ, SDS, HSS). Organizacije KPJ poinju se formirati 1937. (u Donjem Lapcu) i 1939. godine (u Graacu). I jedan i drugi kotar su pred rat imali kotarski komitet KP; uticaj partijske organizacije poeo se oseati na svim poljima. U Graacu je u SDS radilo 6 lanova KP, u sokolskom drutvu komunisti su bih na odgovornim: mjestima. Preko Seljakog kola formirane su razne kulturne i diletantske grupe, davani su komadi sa naprednim sadrajem. U Donjem Lapcu je bio neto slabiji rad Partije i uticaj na.mase. U optini Srb, gdje nije bilo partijske organizacije, napredniji ljudi su drali u svojim rukama sokolsko drutvo, imali svoju omladinsku simpatizersku grupu itd.
OKUPACIJA I ZVJERSTVA USTAA

Nakon kapitulacije mobilisano ljudstvo se razbjealo kuama, nosei dobar dio oruja. Koliko je oruja odneseno teko je utvrditi. Izgleda da je u optinu Srb doneseno nekoliko pukomitraljeza i preko 100 puaka.1 U itavom lapakom srezu
1 U. inom izvetaju Okrunom komitetu za Liku 19. jula 1942. godine naivodS se u srbskoj optini bilo je 127 puaka, 3 pukomitraljeza,

102

izgleda da je bilo preko 200 raznih, vojnikih puaka i oko 78 pukomitraljeza. U graakom srezu moglo je biti neto vie oruja oko 300 raznih puaka i oko 10 ptukomitraljeza. Prve borbe sa ustaama na teritoriji ova dva kotara voene su ve u toku aprilskog rata i kapitulacije stare jugoslovenske vojske. Jo prije okupacije ustae su poele da se okupljaju i organizuju. Jedna "grupa ustaa iz Gudure i Lovinca dola je 8. aprila do stanice Graac, zauzela je i produila prema Graacu radi preuzimanja vlasti. Meutim, komunisti i mase ljudi iz Graaca i okolnih sela koji su se tada nali, kao i neki dijelovi vojske, razbili 'su ovu ustaku gruptu. ' Jedan talijanski motorizovani korpus zauzeo je Gospi 13. aprila, a sutradan Graac, dok je jedan drugi talijanski brzi korpus doao 17. aprila u Biha, a nekoliko dana poshje toga poao prema Lapcu i Srbu, za Zrmanju i Knin. Talijani su ostavili u Graacu garnizon od oko 1 000 ljudi. Ustae su svoju vlast uspostavile prvo u Graacu, zatim u Bruvnu, Lovinu (srez graaki) i Borievcu (srez lapaki). U ovim mjestima formirane su ustake posade. Stara vlast u srezu Donji Lapac se raspala. Na itavoj teritoriji formirane su ustake andarmerijske stanice: u Graacu, Bruvnu, Gornjoj Ploi, Zrmanji, Lovincu, Donjem Lapcu, NU ecimk( ; olZ RlZ a) gTZ nima i J bRe. L cf akoZ Z Rilo ao 01 anTabma( a nU U i f iU U oT , 0. Hbf a Rbiga ecdaa Rila Z Ta cU a bike a i obe Z oT lZ Ti U U e koZ ce ga ToniZ h ii Rif U f oZ . L 9 be f ne i J e f aZ a bU i U ckU i Tad U U Z ao Z Tan aekomidbalZ i i ii f Z cdan RboZ aeaka. U U A RlZ nZ J bRa ii of a Tf a cbU a( kao i ii ocdalih kba) cdbU U U i Z f a na dU U bidobiZ N; H( f bU Z ao a lane 5 nacdoZ cU Ta cU i no U alo abf o aoeRiZ indU nSiZ i adim cf i vieniji ljudi, a kasnije a ligU a( i ostali narod. Meutim, uporedo s tim organizovanim nainom ubijanja, poeli su da ubijaju Srbe i pojedini pljakai, a zatim su itave rulje ubijale sve odreda. Prva hapenja su izvrena sredinom juna, odmah po dolasku ustaa iz Gospia, a masovna hapenja krajem juna. Poetkom i u toku jula'Unitavana su itava sela i zaseoci. Tako su u selu Miljenovcu (srez Lapac) 21. juna uhapsili i otjerali 15 ljudi, a iz Gajina otjerali 19 ljudi; 2. i 3. jula su otjerah iz Nebljusa 43 lica, meu njima i mnogo djece. Ustae su 1. jiula zapalile selo Donju Suvaju i pobile preko 250 stanovnika (u unitenju sela uestvovalo je oko 150 ustaa, oko
97 bombi i municije na puku po 30 metaka. U podacima koji su prikupljeni poslije rata, 1951. godine, stoji da je u optini bilo pred ustanak 6 pukomitraljeza (Kaldrma, Osredcd, Kupirovo, Kunovac, Gornji Srb i Gornja Suvaja).

103

100 domobrana iz Gospia i pomoni ustaki odred iz Bihaa, nepoznate jaine), a 2. jula zapalili dobar dio sela Osredaka i ubili 24 ovjeka i ene. Zapaljeno je i selo Bubanj i pobijeno preko 60 lica, itd.
REAGOVANJE NARODA

Poshje kratkotrajnog aprilskog rata zavladali su neizvjesnost i strah ta e sve preduzeti nova vlast. Meutim, sve dok nisu poela .masovna unitenja, do bjeanja iznakaenih ljudi iz jama, koji su bili ivi svjedoci .ustakih zloina, preovladavalo je u narodu vjerovanje u neki zakonit, normalan, pravedan odnos nove drave prema njemu. Kad su sredinom juna pale prve rtve, a naroito kad su poela masovna istrebIjenja, narod je poeo da se povlai u zbjegove po umama. Obrazovani su logori: gotovo svaki. zaselak, svako selo imalo je svoj logor u najblioj umi. Tu su se ljudi skupljali preko dana, a nou bi se neki, a gdje je opasnost bila manja i svi, vraah kuama. irih su se najfantastiniji glasovi. U poetku: kako u Bosni naa vojska sa generalom Brkom prua otpor i junaki se bori. Kasnije su ionako strani ustaki zloini jo vie uveli avani. Kad je poeo rat izmeu Njemake i Sovjetskog Saveza i kad je poeo intenzivniji rad komunista, govorilo se o ruskim padobrancimia. ak je i jedna andarmerijska patrola ila da ispituje da li su se na Cemernici zaista spustili padobranci. Meutim, manje je bilo onih koji su govorili o potrebi borbe, sve dok se nije osjetio jai uticaj komunista. Lapaka partijska organizacija, koja je pred rata brojala 7, ostala je sa 4 lana. Sekretar Kotarskog komiteta Pejo Zuni bio je u junu uhapen od ustaa. Zbog toga partijska organizacija nije radila, niti je imala veze sa Okrunim komitetom.2 .Graaka organizacija, koja je bila brojnija od lapake, isto je. tako bila privremeno obezglavljena. U periodu kapitulacije, sekretar Kotarskog komiteta' Gojko Polovina se sklonio kod svoje kue u Dobroselu, a neki lanovi su se prebacili na teritoriju koju su drali Talijani. Ustae su intenzivno tragale za svim komunistima. Komunisti iz Graaca pokuah su nekoliko puta da uhvate vezu o sa Gospiem ili Zagrebom, ali veze nisu mogle biti uspostavljene, jer stare javke nisu vie .vaile, a za drugovima iz
2 Za vezu sa Graacom i Lapcem bio je odreen lan OK Nedeljko Zakula, koji se prebacio u Beograd i kasnije poginuo kao komesar Kosmajskog odreda.

104

OK, koji su bili, poznati komiunisti, ustae su tragale na sve strane, pa su se i oni sklonili u ume. Prvi oruani otpor ustaama (ne raunajui onaj u aprilu) na teritoriji ova dva sreza bio je 27. ili 28. juna.3 Toga dana su ustae u Drai Lukia, u optini Zrmanja, uhapsile Simtu Lukia, biveg podoficira, i povele ga sa sobom. Dane LuM je na njih bacio bombu i ustae su pobjegle. Poslije ovog sluaja doao je vod vojnika, ubio jednu djevojku i dva ovjeka i zapalio nekoliko kua (vjerovatno zbog ovog dogaaja, u izvjetaju komandanta kopnene vojske NDH od 1. jula stoji da se vijesti o vidovdanskom (ustanku nisu obistinile, osim u Lici), Mnogobrojni su bih individualni sluajevi otpora. Jedan od takvih bio je sluaj Marka Rastovia, iz graake optine, koji je, prema neprijateljevim: dokumentima, govorio da ustae mogu ponjeti bijela ita, a kukuruz nee obrati, jer e biti poubijane zajedno s Tahjanima koji se nalaze u Graacu. Zato je bio uhapen, ah je pred ustakom stanicom iznenada zgrabio no i ustau koji ga. je sprovoio ubo u obje butine. Pritrale su druge ustae, Rastovi se istrgao i poeo da bjei psujui NDH, ali je ubijen. Krajem maja NDH je formirala svoju vojsku. U Otocu je formirana 12. pjeadijska pukovnija, ija je 2. bojna dislocirana u Gospiu; 15. pjeadijska pukovnija bila je dislocirana u Kninu. Talijani su napustili Graac 14. i 15. jula po dogovoru o razgranienju izmeu NDH i Italije.
PRIPREME ZA USTANAK U OPTINI SRB '

Poslije raspada stare Jugoslavije u graaki i lapaki srez vratio se veliki broj porodica i pojedinaca: bivih podoficira, sezonskih radnika, andarma, aka, slubenika i po koji oficir. Od njih smo samo Sava Mileusni i ja bili lanovi KPJ, a Milan Sijan kandidat. Istina, veina ovih drugova je odranije bila povezana sa radnikim pokretom. U Donji Lapac je doao i major bive vojske Boko Raeta, kasnije etniki voa. Grupa iz optine Srb dobila je jedan letak CK KPJ ili KPH4. U letku je. stajalo da predstoje veliki dogaaji, da sa. 3 Po arhivskoj grai sreza graieakog 27. juna, , > po Iliji R a a dakoviu J 28. juna. 4 U mom lanku Razvitak NO borbe u srezu. donjolapakom,' pisanom 1951. god. za istoriju ovog sreza-, kae se da se radi- o poznatom aprilskom proglasu CK KPJ. Meutim, ovo .nije dokazano.. Ne zna se ni kako je letak doao u Srb. U mom izvjetaju OK od 19. VII 1942. stoji da je letak dobijen od Milana Tainkosia, to takoe nije dokazano. Po-

105

danja kapitulacija nije kraj borbe, da komunisti treba da se pripremaju za veliku borbu itd. Na osnovu orijentacije iz letka formiran je poetkom juna u optini Srb Revolucionarni odbor3. Odbor je u poetku imao 5, a kasnije, poetkom jula, 4 lana. U odbor su uli: Milan Sijan, Duan Meusnic, Vojislav Mileusni i ja. Zadatak odbora je bio: prikupljanje oruja, povezivanje naroda, priprema za borbu. Skoro po svim selima optine Srb bili su organizovani odbori seljaka, koji su brojali po 35 ljudi. U odbore su birani simpatizeri i najpoverljiviji ljudi, koji su imali zadatak da popiu oriuje, municiju, ljude, a takoe da imaju u vidu izrazite protivnike i pijune. Odbor je kao glavni zadatak postavio povezivanje s partijskom organizacijom. Ispitivane su mogunosti povezivanja sa ostalim krajevima Like i sa Bosnom. Sijan se negdje u prvoj polovini juna prebacio u Kulen-Vakuf, gde je naao neke drugove (Kulenovia, Bibanovia), ali oni nisu imali partijsku vezu. Uputili su ga na Iliju Doena (U Bosanski Petrovac. Kasnije smo pokuali da uhvatimo i vezu sa Graacom, ali bez uspjeha. Sredinom juna uhvaena je veza sa drvarskom partijskom organizacijom. Vezu je donio Pero Moraa, zagrebaki student, lan KP, koji se poslije okupacije prebacio u Drvar. U poetku odbor nije imao pravilnu predstavu o predstojeim dogaajima. On nije imao u vidu da predstoji narodnoosloboilaka borba, da osnovna forma borbe treba da budu partizanska dejstva, ve je govorio o svetskoj revoluciji, mislei pri tm da e narodi porobljene Evrope, i posebno njemaki narod, ustati, zbaciti faizam i uspostaviti socijalizam. Od 20. juna do poetka ustanka odbor je razvio vrlo veliku aktivnost. Popisano je oruje, narodu je objanjavano da oruje ne predaje, ve da ga uva, jer e mu uskoro trebati. Poslije prvih hapenja i ubijanja narodu je objanjavano da treba da bjei u ume i organizuje logore. Nakon napada Njemake na SSSR jedna grupa drugova dola je do radio-aparata (Boko i Perica Mari) i instalirala ga u planini Uilici kod Tikovca. Odbor je organizovao sluanje vijesti, zatim su te vijesti pisane rukom i slate po selima. U situaciji kad su oi naroda bile uprte na sovjetsko-njemaki front, vijesti koje je odbor slao znaile siu vrlo mnogo; one su se itale, prepriavale,
stoji verzija da je letak dobij en iz Graaca, pa od Peje Zunia -i drugo. Sigurno je to da je ltak imao dvije stranice (1 list) i bio pisan latinicom, na getetneru. Vjerovatno potie od CK Hrvatske. 3 Po nekim podacima: Inicijativni revolucionarni odbor.

106

girile. Neke od tih. vijesti dopirale su ak do najudaljenijih sela ioptine lapake.6 "Vijesti s fronta nisu bile dobre, ah je odbor uspijevao, da one ne pokolebaju moral naroda. One su podizale moral i inile da narod govori o skoroj buni, o ustanku. Jer odbor nije jednostavno prepisivao ono to je uo na radijtu, ve je davao svoj komentar. Koliko se sjeam ovakvih vijesti poslato je moda 45. U poetku su pisane rukom, a kasnije na maini. Za to kratko vrijeme uradilo se mnogo. Drugovi iz odbora, a nita manje od njih i Dani Damijanovi, Ilija Radakovi, Branko Desnica i diiugi, bih su neumorni. Prevaljivah su dnevno i po 2030 km, danju ili nou, po stranputicama, u stalnoj opasnosti da ne presretnu ustae ili andarme, samo da bi doh na sastanak i ljudima objasnili nove dogaaje na sovjetsko-njemakom frontu, da bi podigli moral tamo gdje je on bio pokoleban. Poslije prvih masovnih ubijanja strah je obuzeo ljude po logorima i zbjegovima. Prezalo se od svakog grma, bjealo od nepoznatog ovjeka. Logor bi ivnuo samo kad bi se pojavio neko iz odbora ili od onih koji su u tim vremenima bili najaktivniji. Poto su bivi politiari iz ovog kraja pobjegli u Dalmaciju, to je u ovo vrijeme narod bio jedinstven: veina je bila za borbu, a to znai za borbu pod rukovodstvom komunista, jer drugih snaga koje bi povele borbu nije bilo. Ovakvo raspoloenje je stvoreno zahvaljujui intenzivnom radu odbora. Meutim, itav mjesec dana nije bilo veze s partijskom organizacijom u Drvaru, a za to vrijeme nisu uhvaene veze ni s hkom partijskom organizacijom. Odbor je smatrao da treba da se ponovo povee i primi nove direktive. Zbog toga smo Diuan Mileusni i ja rijeili da se prebacimo u rejon Drvara i da uhvatimo vezu s partijskom organizacijom preko brae Milutina i Pere Morae. Preko sela Hrnjadi i Bastasa stigh smo 19. jula u zaselak Grubarski Naslon, a sutradan je odran sastanak Sreskog komiteta KP Drvara na Kamenici. Sastanku su prisustvovali: Ljubo Babi, vojni povjerenik Oblasnog komiteta za Bosansku krajinu, Milkan Bauk, Nikola Kotle, Vaso Trki, Milan Bursa, zatim sekretar SKOJ-a, rodom iz Kamenice (imena se ne sjeam), Milutin Moraa i nas dvojica. Na ovom sastanku nije data orijentacija na partizanski nain ratovanja na diverzije, manje akcije i dr. ve na opti oruani ustanak. Mi iz Like informisali smo poslije sastanka Ljubu Babia o toku priprema za ustanak u optini Srbu
0 Neke su vijesti doprle u rukopisu ak do sela Nebljusa, oko 70 km od mjesto gdje su sluane.

107

i Zrmanji i dogovorili se da ustanak izbije jednovremeno na znak iz Drvara. Pretpostavljalo se da e trebati jo oko mjesec dana za pripreme. U Zavlaku smo se vratili 21. jiula. Zavlaka je izabrana za sjedite odbora jer je odatle bila laka veza sa Drvarom, blizu je bio radio i lake se mogle sluati i umnoavati vijesti. To je bilo dosta zabaeno selo,,udaljeno od komunikacija i najbliih ustakih i andarmerijskih stanica, a tu su se nalazili dobronaoruani i za borblu spremni Zavlaani i Ealdrmljani i, najzad, lake su bile veze sa drugovima iz Zrmanje. 7 Odmah po naem povratku formirano je deset gerilskih odreda: osam u srpskoj i dva u zrmanjskoj optini. U optini Srb formirani su odredi u: Brotnji, Suvaji, Neteki, Osredcima, Kunovcu sa Kupirovom i Potkrajem, Podurljaju sa Srbom, Zavlai, Kaldrmi i Dugopolju. Najvjerojatnije je da je osmi odred bio u donjem Tikovciu. U zrmanjskoj optini bila su dva odreda: Otriki (sa Gliom ukom i Ilijom Radakoviem) i Zrmanjski. Odreeni su komandiri gerilskih odreda, a u nekima, gdje su bili pogodni ljudi, odreeni su i komesari. Komandira je bilo lake odrediti, jer su to bili ljudi s kojima je ranije odravana veza i koji su se ve afirmisali kao rukovodioci sela. Tee je bilo odrediti politike rukovodioce, jer se trailo da oni budu politiki izgraeni, komunisti, a takvih je bilo vrlo malo. Prvi komesari bih su Branko Desnica i Ilija Radakovi. U ovo vrijeme je na Revolucionarni odbor postao Stab gerilskih odreda, a kasnije, poslije prvih nareenja iz Drvara Stab gerilskih odreda za Srb i okolinu. Odbor je 24. jula uhvatio vezu s Gojkom Polovinom, sekretarom Kotarskog komiteta KP za Graac, koji se krio u okolini Dobrosela. Duan Mileusni i ja smo se sastali s Polovinom u planini Kozjai, kod Dobrosela, i poto nam je ovaj rekao da je sekretar KK za Graac, obavijestili smo ga o pripremama za ustanak, o svojoj vezi sa Drvarom. Idueg dana sva trojica smo krenuh ka Srbu. Polovina je krenuo s nama, jer se od Srba mogao lake povezati sa Graacom. Zaustavili smo se u selu Nadurljajlu. Ja sam krenuo u tab u Zavlaku, a Polovina i ostali su se zadrali u Nadurljaju. Polovina je poslao Milana Sijana za Graac da obavijesti graaku partijsku organizaciju o ustanku i da joj preda direktive. Traio je da pronae i dovede u Nadurljaj Nikolu Krajinovia ih nekog od Muniaba.
7 Ve u junu uhvaena, je veza s jednom grupom Zrmanjana iji su rukovodioci biii Glio uk d Ilija Radakovi. Ova ji Tbe a M PbuM lM vrstu vezu s nama i uestvovala -u svim pripremama za ustanak.

108

Iz Drvara je 26. jula dobijeno nareenje da. 27. jula otpone ustanak. U tom nareenju naroito je naglaeno: prekinuti sve veze s Kninom i ne dozvoliti da neprijatelj prodre ka Drvaru; nareeno je takoe da e ifue komunikacije i Mrdaju telefonske veze. Nareenje je potpisao Milutin Moraa. Odmah sam se vratio u Niadurljaj, pa je odran sastanak taba u prisustvu Gojka Polovine. Napravljen je sljedei plan akcije, koja je trebalo da pone 27. jula: Svi gerilsM odredi dijele se u pet grupa. Prva grupa odred iz sela Neteka, Ajderovca i ustanici oko Srba ima zadatak da napadne andarme i ustae u Srbu i zauzme mjesto. Druga grupa odredi iz sela Kunovoa, Kupirova, Potkraja, Podurljaja i Osredaka. Njihov je zadatak bio da zaposjednu Srpski klanac, razrue ga i ne dozvole neprijatelju da s jiuga prodre u Srb. Trea grupa odredi iz sela Suvaje i Brotnje i ustanici iz ZaMopca i Brezovca imali su zadatak da zaposjednu cestu Lapac Srb i sprijee prolaz neprijatelju od Lapca ka Srbu. etvrta grupa odredi iz sela Zavlake, Kaldrme, Dugopolja i Tikovca. Njihov je zadatak bio da presijeku eljezniku prugu Knin Drvar i ne dozvole prodor od Knina ka Drvaru. U petoj grupi su bili odredi iz Otria, Zrmanje i Popine. Trebalo je da napadniu eljezniku prugu Graac Knin. Poslije odranog sastanka svi lanovi taba (nije bio prisutan Vojo Mileusni) uputili su se u grupe prema postavljenom zadatku i to: u prvu grupu Duan Mileusni, u drugu Milan Sijan, u treu - ja, u etvrtu i petu (sa ovom momentalno ruje bilo veze) Vojo Mileusni. On je napisao i neku vrstu proglasa povodommpoetka ustanka. Dok sam se nalazio u Suvaji, Polovina je formirao u Srbu partijsku organizaciju u koju smo uli: ja kao sekretar, a Milan ijian i Duan Mileusni kao lanovi.
OFANZIVA USTANIKA

Uvee 26. i ujutru 27. jula izvrene su sve pripreme po prethodnom planu. Rano ujutra grupe Bosanaca iz Bosanskih Osredaka, Begluka i Cvjetnica, poto su ule da je otpoela borba u Drvaru, poele su da se kreu prema Srbu i Suvaji. NeM su napali andarme u Martinbrodu, a u samu zoru prekinute s sve telefonske veze sa Srbom. Ve oko 9 asova ula se mitraljeska paljba prema Drvaru. o
109

Odred iz Neteke, narod iz okoline Srba i grupe bosanskih, ustanika, u prazninim odijelima, sa crvenim barjacima, kretali su se ka Srbu. Veina je bila nenaoruana. Bilo je i ena i djece; Vikalo se i prijetilo. U. Srbu su se nalazili andarmi, nekoliko ustaa i jo neki predstavnici ustake vlasti svega destak naoruanih, ljudi. Razbjeali su se kud koji. Ve poslije 10 asova Srb je' bio slobodan. U njega su se sruili ustanici iz Srba, Begluka. i Bosanskih Osredaka. andarmi i ustae iz Srba pokuali su da se autobusom prebace ka Lapcu, ah su ih oko 1-1.30 asova Neteani napali,, pa su se pod borbom povlaili ka Suviaji. U Kulen-Vakuf pobjegao je samo jedan andarm, a ostali su pobijeni. Poginuo je i. jedan ustanik.Druga grupa odreda krenula j.e ko aoTnU na J ba cki klanaS. 9 ilo Z oko 1020 lZ Ti ca . 040 aeaka. Gko , 1 aU e sova vei dio ustanika popeo se na vrh klanca. Jedan dio je prekopao cestu i donosio bukve, a drugi je zaposjeo poloaje uglavnom istono od komlunikacije Otri Srb. Oko 19 asova naiao je kamion sa 10 andarma, pod komandom jednog natporunika, poslatih iz Gospia. Kamion je zasut vatrom i puaka. Nekoliko andarma je ubijeno odmah na cesti, a neki su iskoili i pobjegli u umlu. Nastala, je potjera i pukaranje po umi i svi su, sem jednoga, uhvaeni. Trea grupa odreda sa grupom Bosanaca poruila je mostove kod Donje Suvaje i na Joevici. Oko 15 asova naiao je autobus pota iz Lapca, pa kako nije mogao preko Suvaje, vratio se za Lapac, -ali je u Brotnji napadnut od griupe ustanika. Pred samo vee naila je andarmerijska patrola iz Lapca, dola do Suvaje, pa se poslije manjeg pripucavanja vratila za Lapac. Ustanici su zaposjeli poloaje na Dabinoj strani. Najozbiljnija situacija bila je kod etvrte grupe odreda. Jedan ,dio ustanika iz Dugopolja napadao je sa Trubaranima andarmerijsku stanicu Trubar. Oko 13 asova stigla je vozom u Gornji Tikovac domobranska satnija 15. peadijske pukovnije iz Knina sa 16 andarma. Sruen je most eksplozivom koji je naen u Kaldrmi i napadmuta je kompozicija. Bilo jeetrdesetak ustanika s jednim pukomiitraljezom i 16 puaka. Borba je trajala jedan as, pa su se domobrani povukli ka. Kninu, a.ustanici zaposjeli poloaje kod Tikovca. U toku dana pristigli su, kao pojaanje ovoj grupi, ustanici iz Bosanskih. Osredaka (koji su uestvovali u borbama za Srb) i Dugopolja, (koji su napadali Trubar), tako da je ujutru 28. jula na ovom pravcu bilo oko 200 to naoruanih, to nenaoruanih boraca..
110

S petom grupom odreda uspostavljena je veza tek 27. jula. Oni su toga dana pripremali napad na Otri, podijelivi se na tri grupe: najjaa grupa ustanici s Velike Popine i odred Glie uka trebalo je da rano ujutro 28. jula napadne i zauzme Otri. Druga grupa, Spire Lukia, trebalo je da razrui prugu kod Malovana, trea grupa sa Isom Maretiem i Vladom Mariiem da razrui prugu izmeu Otria i Pribudia. Tako je prvi dan ustanka proao po planu donesenom 26. jula: osloboena je optina Srb; razbijena je intervencija iz: Gospia prema Srbu i, to je naroito vano, odbaeni su domobrani i andarmi koji su iz Knina intervenisali prema Drvaru. Meutim, iako je bilo izvreno ono to je bilo postavljeno,, u itavoj .akciji bilo je i stihijnosti. Napad na Srb izvodilo jer nekoliko grupa Bosanaca iz raznih mjesta sa predvienom grupom gerilskih odreda, dok je ruenje mosta kod Suvaje i na Joevici bilo neorganizovano (jedni su bili ak za to da se most ne rui, a nije bilo ni sredstava za ruenje). andarmi i : ustae iz Srba su se povlaili pored velike mase naoruanih, i nenaoruanih. Jedan andarm se ak probio do Kulen-Vakufa. Pota iz Lapca je dola i vratila se, kao i patrola iz Lapca, pored neorganizovanog pukaranja sa okolnih brda. Kod TiKovca je u posljednjem momnnde Tigned mocd( i Rilo Z % Umnogo) nadU anZ oko naaaTa na TomoRbanU dU Z naZ aT abU agneo) i a ( U i f odluni stav Milana -Zoria Palasi je, koji je prvi na njih zapucao. I stihijnost, i strah, i neizvjesnost su prirodni: nije se imalo iskustva, nije jo bilo vjere u sopstvene snage, nije tu bilojedne vre organizacije. Ah injenica je da se narod digao, da se latio oruja. Kakva je to bila velianstvena slika: naoruan i nenaoruan narod, sa crvenim barjacima, kretao se u svoj"' prvi boj!
OSLOBOENJE GRACACKOG SBEZA I LAPAKE OPTINE

U toku idueg dana ustanak se irio prema Kninu, Graacu i Lapau. Ustanici iz Otria, pod rukovodstvom Ghe uka i IlijeRadakovia, napali su andarmerijsku stanicu; Poslije kratkeborbe Otri je zauzet. Kod neprijatelja je bilo 10 ubijenih, 2 zarobljena, a manji broj je pobjegao. Talijani su razoruani i puteni. Poshje toga je dio ustanika produio ka s. Zrmanji i oslobodio ga zajedno sa ustanicima iz ovog mjesta. Ubijeno je 7. ustaa, a zarobljeno 5 andarma. Tako je ve drugog dana bila. osloboena jo jedna optina.
111

Ustanici pod rukovodstvom lana Kotarskog komiteta KP u. Graacu, Vase Sijana, razruili su prugu kod Pribudia. 28. jula naiao je transport talijanske vojske i survao se u provaliju. Tom prilikom su poginuli jedan domobran i 6 talijanskih vojnika, dok je oko 20 Talijana ranjeno. Posh je zauzimanja Zrmanje, ustanici iz Otria orijentisali su se ka Malovanu, a ustanici iz Zrmanje glavninom prema Erveniku, a dijelom snaga ka Kninu, povezujui se sa ustanicima Kninske krajine. Nakon jo nekih manjih okraja ustanici su se pribliili neposredno Graacu sa istoka. Stvorili su se uslovi za direktan napad ma grad. Ustanici iz Zavlake, Kaldrme, Tikovca i drugih mjesta produili su 28. jlula ka Kninu, povezujui svoja dejstva sa dejstvima naroda Kninske krajine. Dok su se 28. vodile borbe sa snagama 15. plukovniije i andarmima u rejonu Strumice, izbio je 29. jula ustanak u selima Plavnu, Golubiu, Stramici, a kasnije i u dragim selima oko Knina. Ustaka vlast u Kninu sa svim jedinicama domobrana i ustaa, sem jedne bojne 15. pukovnije, pobjegla je u Drni 29. jula dok su u Kninu ostali samo Talijani. Napad ustanika nije xislijedio, pa su se 30. i 31. avgusta izbjegle ustae i domobrani vratili ponovo u Knin. Iskoristivi bjekstvo ustaa, Talijani su 1. avgusta preuzeli u Kninu svu vojnlu i civilnu vlast. Talijani i ustae iz Graaca krenuh su 28. jula da izvide situaciju u Otriu i Srbu. Oko 11 asova slu stigli u Otri. Kako je veina ustanika bila angaovana u borbama za Zrmanju, to.su ustae i Talijani produili ka Zrmanji. Naiavi na prekopanu cestu, Talijani u se vratili ka Graacu, & ustae su produile za Srb. Na Srpskom klancu bih su doekani i uniteni. U toku ove borbe naroito se istakao Milan Zeelj, koji se sa svojim pukomitraljezom nalazio na samoj cesti. Obavijeteni da su ustanici iz zrmanjske optine zauzeh Malovan, ustanici sa Srpskog klanca, ostavivi dio snaga, produili su ka Graacu i 29. jula prikljuili se ostalim snagama koje su nadirale ka Graacu. Bruvno je osloboeno 29. jula. Na vijest o (ustanku u Srbu Nikola Pokrajac, lan KP, zakazao je sastanak za 28. jul, na kome je odlueno da se 29. jula u 4 asa napadne andarmerijska stanica i ustae u Bruvnu. Napad je sa ustanicima iz' Bruvna i Mazina izvren u 8 asova. Nakon borbe od pola asa likvidirani su andarmi i ustae i samo je mali broj uspio' da pobjegne. Poslije ove akcije ustanici su produili ka I eTaolZ e.
112

Pivo

Karamatijevi:

SAN

(crte)

Sljedeeg dana je formiran tab sektora za opirnu bruvanjsku, s Nikolom Pokrajcem na elu. Normirano je i nekoliko eta: Bruvanjska, Omlsika, Rudopoljska, Klapaviko-cerovaka, Podurljajska, Deringajska. Sve ove jedinice, nosei crvene barjake, krenide su 31. jula ka Graacu. Napad na Graac planiran je za 1. avgust. Za to vrijeme u Graacu su koncentrisane jae ustake i domobranske snage. Tako je've 29. jiula pristigla 22. pohodna bojna iz Gospia, a sutradan jedna domobranska bojna iz Varadina, Oekivao se dolazak jo dvije bojne, kao i konjike pukovnije i artiljerije, a 30. jula stigao je u Graac ustaki pukovnik Joco Rukavina. Isto tako 1. avgusta su stigle u Graac i jake talijanske snage. Osjetivi koncentraciju ovako jakih snaga i nakon neuspjelog napada na grad, ustanici su se povukli na okolne poloaje. Snage iz optine Srb povukle su se na Srpski klanac, a snage iz zrmanjske optine ostale su na poloajima Tremzina Mila. U Mazinu su vlast predstavljah predsjednik optine i Srbi koji su ranije bih inovnici u optinskoj upravi. Na vijest o ustanku uspostavljen je poloaj prema Zuleevici, a jedne noi, vjerovatno 284 29. jula, likvidirana je ustaka vlast. Poslije toga fomiran je bataljon sa tri ete. Mazinjani su drali poloaj na Kremenu, prema Udbini, povezujui se sa Bruvanjskom etom, i na Zuleevici, prema Gornjem Lapcu. Tako je za dva dana (28. i 29. jula) osloboen itav srez graaki, bez Graaca i optine Lovinac. Ustae u Graacu su 29. i 30. jula izvrile masovne pokolje srpskog ivlja iz Graaca i okoline. Tako su pobile 300 Srba (mahom ena i djece) iz tikade i oko 200 Srba iz eki-glavice, Rastovia i "drugih mjesta. Donji 'Lapac ustae i andarmi su napustili 30. jula i povukli se u Borievac. Istog dana andarmi su napustili selo Nebljuse, tako da je itava lapaka optina, bez Borieva, bila slobodna. U toku 31. jula i 1. avgusta pripreman je napad na Borievac. Nou 142. avgusta ustae i domobrani, povlaei i sav narod Borievca, povukli su se u Kulen-Vakuf. Uz put su, u selu Kalatima, ustae pobile sve ivo, veinom djecu i ene. Ujutru 2. avgusta ustanici su uli iu Borievac. Dolo je do pljake, a poele su da gore i kue u Borievcu, i ubrzo je izgorjelo itavo selo. Zapalili su ga proetniki elementi. Tako je 2. avgusta osloboen itav srez lapaki.
8 U s t a n a k 1941.

113

U Lapcu je formiran. Stab gerilskih odreda za Lapac i okolinu; komandant je bio Gojko Polovina. Neto kasnije Polovina je postao komandant oruanih snaga u Lici. Prema tome 2. avgusta dakle nakon 7 dana borbi, osloboena je teritorija dvaju srezova, sem samog Graaca i optine lovinake. Donji Lapac je bio prvo osloboeno sresko mjesto u Hrvatskoj.
NEKE KARAKTERISTIKE NAE OFANZIVE

Ustanak je uspio i preko oekivanja njegovih, organizatora. Naime, oni su'oekivali uspjeh u optini srpskoj i dijelom u zrmanjskoj, jer su poznavali tamonju situaciju, ah na ostale krajeve nisu mnogo raunah. Meutim, ustanak je brzo prerastao jednu optinu, on je obuhvatio mase i irio se poput plime. Bio je'jedinstveno pripremljen, i poeo je organizovano, ah je ubrzo potom bilo i dosta stihijnosti. Vie se ustankom nije rukovodilo iz jednog centra. Uticaj rukovodilaca je bio minimalan. Ve drugog i treeg dana, a kasnijih dana pogotovo, planovi su se stvarali na brzinu na osnovu neke neprovjerene vijesti, neke ideje koja se tek tada rodila. Stihijnost "je imala neke- svoje dobre, ali je bilo i negativnih strana: na primjer paljenje Borievca, nepravilan odnos ustanika prema hrvatskim porodicama u pojedinim mjestima (u Mazinu, Brotnji, Gbkof Se( DaaSe' i a oke aZ dakf og oTnoca a bU i aboRlZ niSima( gTZ ce Tolai ili To ii baaZ nicki ma U U a U ga da ima ce e cdaU cf oZ im incdinkdi( a biZ cf U ocf U koT onih koZ zloinima nanijele nesreu. Ono malo lanova Partije i najsvjesniji ustanici nisu mogh to sprijeiti i pored energinih nastojanja, ak esto rizikujui i svoj ivot zbog toga. Samo rukovodstvo ustanka iz tih prvih dana nije imalo jasniu orijentaciju. Govorilo se o svjetskoj proleterskoj revoluciji, a nisu se preuzimale mjere protiv talijanskih okupatora, niti su se dovoljno raskrinkavah etniki elementi. Kod neprijatelja je zavladala panika. On vidi desetine hiljada ustanika i evakuie Knin. Sigurno je da se to moglo jo bolje iskoristiti, ali je tada, prvih dana borbi, nedostajalo iskustvo.
II. ODBRANA SLOBODNE TERITORIJE

Nakon ofanzive ustanikih snaga u toku koje je osloboena teritorija dvaju srezova, nastupio je period zastoja: frantovi su se ustalili nia dostignutoj liniji, nastali siu. problemi organizacije slobodne teritorije, ishrane vojske i drugo.
114

Poloaj na Drenovai, prema Bihau, bio je najslabiji. Zbog toga su odmah, 5. ih 6. avgusta, sa Srpskog klanca' prebaeni kamionom borci Kumanovakog i Podurljajskog odreda i formirani u jedan odred.8 Ovi borci ve su ranije uestvovah u borbama i vaili su kao najpouzdaniji, a situacijama Srpskom klancu nije se smatrala aktjuelnom, jer je front bio kod Graaca. Sem toga, tada jo nisu bili doli do punog izraaja dejstva i propaganda proetnikih elemenata. Drugi front je bio kod KuLen-Vakufa gdje su, kako je ranije reeno, drali poloaje ustanici iz Bosne i Like. Trei front je bio kod Graaca, na poloajima Vodena glava i Crni vrh. Prema Kninu front je u poetku bio kod Padana i Golubia. Meutim, kada su se aktivirali Talijani, prvo je taj front popustio. Ve 4. avgusta Talijani su okupirali zrmanjsku optinu. Motorizovana kolona prodrla je komunikacijom, koja nije bila temeljno razruena, bez naroitih tekoa i spojila se sa snagama tu Graacu. Ustanici nisu pruili otpor talijanskoj koloni. Ostao je i dalje front na Srpskom klancu, koji su drali ustanici iz Srba, Kunovca, Osredaka, Pourljaja i Kupirova r dakle isti oni koji su uestvovah u prvim borbama na Srpskom klancu. o Stab gerilskih odreda za Srb i okolinu, koji je organizovao ustanak, fuhkcionisao je samo do prve polovine avgusta. Ustankom u Lici rukovoeno je iz Lapca, gdje je u poetku formiran Stab gerilskih odreda za Donji Lapac i okolinu, a kasnije Stab gerilskih odreda za Liku. On se 23. avgusta. pretvara u Stab bataljona gerilskih odreda za Liku. kao sastavni dio Drvarske brigade. Snage koje su se nalazile u graakom srezu, u optinama brvanjskoj i mazinskoj, bUe su pod rukovodstvom graakog sektora (komandant Nikola Pokrajac, poslije njegove pogibije Nikola Milju, a od 20. avgusta Duan Mileusni). Snage na Drenovai bile su direktno pod tabom u Lapcu, a like snage kod Kulen-Vakuf a iu poetku pod komandom taba u Lapcu, a kasnije, od 20. ili 21. avgusta, pod komandom taba bataljona Sloboda (iji je komandant bio Mauka Pilipovi, njegov zamjenik Tomica Popovi, a ja politiki komesar). Snage u zrmanjskoj optini (9. i 10. gerilski odred) na Srpskom klancu bile su u poetku pod komandom taba u Srbu, a kasnije pod komandom taba u Lapcu.
8 Prebacivanje tog odreda dolo je na zahtjev Stojana Matica, biveg oficira, tada -komandanta Nebljuskog odreda i poloaja na Drenovai.
8*

115

: Raniji gerilski odredi p r e f o r m i r a n i su u ete i vodove, zavisno od broj'a n a o r u a n i h ljudi iz jednog sela. Tako su postojale Suvajska, Doljanska i druge ete, Gajinski vod Lapake ete itd. Borci iz eta smenjivali su se na poloajima: obino su sedam dana bih. na poloaju, a sedam kod kue. ' Komandni kadar eta i manjih jedinica borci su sami birah. Postojali su komandiri eta i vodnici, negdje i komesari ih politiki sekretari. 9 Veina jedinica nije imala komesara, odnosno politikog sekretara. Ve prvih dana se pojavio problem ishrane vojske, ali poto je pri jedinicama bilo dosta nenaoruanih, to su oni bili prvi intendanti i kuvari. Sem toga, jo tada se odreuju posebni ljudi da se staraju o ishrani vojske. Kasnije su oni dobili i druge funkcije, tako da su to bili u stvari zaeci nove'narodne vlasti.10

r SLOM USTAKO-DOMOBRANSKE OFANZIVE I OSLOBOENJE KULEN-VAKUFA

Krajem jula i poetkom avgusta prikupljene su u Graactu i Lovincu jae ustako-omobranske snage da bi sa snagama, koZ ce cU ve nalazile ili su tada koncentrisane u garnizonima n najbliim slobodnoj teritoriji Like i Bosne, izvrili napad radi uguivanja ustanka u zapadnoj Bosni, junoj Lici i Kninskoj krajini. Komanda kopnene vojske NDH napravila je jedinstven plan koji je u periodu ofanzive ustanikih snaga bio defanzivan. Prema ovom planu (iz zapovijesti komandanta kopnene vojske NDH od 31. jula), cjelokupna akcija protiv (ustanika svodila bi se na to to bi zaposjeli, osigurah i vrsto odrali pojedina vana uporita, a ne uputati se u akcije s manjim dijelovima na dugakim pravcima, na velikoj prostoriji i po planinama. Izuzetno je bilo dozvoljeno da se prave i neki ispadi radi odbijanja ustanika. " Ta uporita su na ovoj teritoriji bila: Otoac, Gospi, Graac, Knin i Sinj. Sve snage u Lici bile stu objedinjene u Liki zdrug pod komandom domobranskog generala Lukia. On je 1. avgusta stigao u Gospi a ve idueg dana snage iz Graaca napale su Crni vrh, ah su bile odbijene. Napad je ponovljen 1L avgusta. Oko 10 asova poela je artiljerijska vatra po Vodenoj glavi, koju je drala Bruvanjska eta, zatim je- uslijedio napad, koji je odbijen.
0 Na poetku ustanka nije mogla da se shvati uloga i zadatak politikog komesara; zato je ovaj nazivan i politikim sekretarom. 10 Prva takva vlast se formira u Kumanvou i jo nekim, mjestima poetkom ovgusta 1941.

116

Poto su se povratile poslije prve zabune, izazvane pobjedonosnim irenjem ustanka, a kako su ustanike snage zastale na dostignutim poloajima, ustako-domobranske komande su rijeile da ofanzivnim dejstvom na itavu slobodnu teritoriju Bosne i Like likvidiraju snage ustanka i ponovo okupiraju ovaj prostor. U Lici su napad vrile snage Likog zdruga, oformljene u Graaki i Lovinaki zdrug. II sastavu Graakog zdruga bile su slijedee snage: konjika pukovnija iz Zagreba, 22. pohodna bojna iz Gospia, 26. pohodna bojna iz Varadina, haubika bitnica, brdski vod i dr. Ukupna jaina ovog zdruga: oko 3000 vojnika. Lovinaki zdrug je bio slabiji vjerovatno oko 1000 ljudi. Prema tome, u ofanzivi je moglo uestvovati 40005000 ljudi, raunajui da su uestvovali i dio uistaa, tabovi, komore i dr. Plan za ofanzivu bio je sljedei: Lovinaki zdrug poinje napad 17. avgusta pravcem: Lovinac Ploa Ondi : Klapovice Salobanica, gdje e 18. avgusta, na Opuvu, uhvatiti vezu sa Graakim zdrugom Graaki zdrug kree u napad 18. avgusta pravcem: Graac Bruvno Mazin. Zatim produava nastupanje prema Gornjem Lapcu i Kulen-Vakufu, gdje se povezuje sa snagama iz Kulen-Vakufa. Lovinaki zdrug je otpoeo napad u odreeno vrijeme i nakon borbi na Trovrhu sa ustanicima iz Ploe i sreza udbinskog izbio istog dana poslije podne u Ondi, dok se lijeva pobonica odvojila od glavnine i otila u Udbinu. Odreenog dana, 18. avgusta, krenuo je u napad i Graaki zdrug. Bruvanjska i Omsika eta dale su manji otpor na Vodenoj glavi i s linije Tolagiio Tomiaev vrh, a onda se povukle" zajedno sa narodom u Cemernicu. Tamo su se povukli i mazinski ustanici s narodom, ne davi nikakvogootpora. U 17.30 asova neprijatelj je dostigao planiranu liniju alobanice (Mazinska previja). U toku 19. avgusta neprijatelj je preduzeo napad pravcem Mazin Gornji Lapac. U rejonu Bruvna. ostavljen je Lovinaki zdrug (bez jedne ete), a napad je produio Graaki zdrug. Neprijatelj je bez otpora zaluzeo Mazin i planinu Zuleevicu, nailazei na prekopane i bukvama zakrene ceste, to je donekle usporavalo njegovo nastupanje. Oko 13.30 asova neprijatelj je uao u Gornji Lapac. U NngTZ oko , , asova, 19. avgusta, tab u Donjem Lapcu je stigao kurir i obavijestio o prodoru neprijatelja i zauzimanju Mazina i Zuleevice. U tabu smo se nalazili Gojko Polovina i ja. Zbog ovakve situacije odlueno je da Gojko Po117

lovina odmah, krene u pravcu Zaluevice i organizuje front na njoj, a ja ka Kulen-Vakufu da obavijestim! ustanike o opasnosti i da preduzmem potrebne mjere. Graaki zdrug je imao namjeru da prenoi u Gornjem Lapcu. Uplutio je ka Kulen-Vakufu gonei odred, sastava: jedna pjeadijska, jedna mitraljeska i jedna konjika satnija, svega oko 500 vojnika. Trebalo je da taj odred uspostavi vezu sa garnizonom u Kulen-Vakufu, a-zatim da se vrati u sastav glavnine. Raspored naih snaga kod Kulen-Vakufa nije tano poznat. Zapadno od komunikacije nalazile su se Lapaka i Dugopoljska eta, a na samoj komunikaciji Suvajska, Broanska, Doljanska i Gvj etnika eta. Neki podaci govore da su se Suvajska i Broanska eta, koje su bile najblie cesti, povukle ka Doljanima. Oko 13 asova naao sam komandira Dugopoljske ete Milana Tankosia i komandira Lapake ete Raetu, obavijestio ih o situaciji i naredio im da sa etama odmah krenu ka Borievcu. Iz Dugopoljske ete poslao sam kurira da obavijesti ostale ustanike na komunikaciji BorievacKulen-Vakuf da se pripreme za borbu, odnosno da se orijentiu ka Borievcu, odakle nastupa neprijateljska vojska. 11 Vjerovatno je da su ustanici bili obavijeteni o prodoru neprijatelja u Gornji Lapac i drugim putem, jer je.gonei odred na Sekanom vrku doekala grupa ustanika. Na samom ulazu u Pitaljsku dragu ponovo je dolo do susreta domobrana i ustanika. Domobranski oficiri su ustanicima objanjavah da oni nisu ustae, ve hrvatska vojska koja je dola da zavede red, da vie nee biti klanja od strane ustaa-i da treba predati oruje. Traih su vezu sa ustanikim komandantom. Kad je neprijateljska kolona ula u tjesnac Pitaljske drage, na nju je otvorena vatra takorei sa svih strana, prvo s ela, negdje od kote 552, i gotovo jednovremeno s padina Visoice i Ljutice. Pobonice kolone su se rasprile kud koja po oblinjem grmlju, elna satnija je bila desetkovana i rasprena, a konjica i ostatak mitraljeske satnije bezglavo su jurili nazad. Do veeri ustanici su nadirali do Borievca i Gornjeg Lapca, a jedna grupa je napala tab Graakog zdruga u rejonu Gornjeg Lapca. Ustanici iz Dobrosela izvrili su manji napad na Podlisac, gdje su bile glavne snage Graakog zdruga. Neprijatelj je otvorio artiljerijsku vatru po istonim padinama Visoice i vrio manje demonstrativne napade. U toku noi
11 Nije mi pomato da li je sve to izvreno. Sigurno je da je borba u.Pitaljskoj drai bila spontana i da tu nije bilo nikakve velike organizacije.

118

poelo je povlaenje ka Mazinu i Bnuvnu. Ustanici Lapake i Doljanske ete gonili su neprijatelja sve do Bruvna. Istovremeno su se aktivirali ustanici iz Mazina i Bruvna, tako da je neprijatelj imao znatne gubitke pri povlaenju: samo u Mazinu ubijeno je oko 30 domobrana. U borbama od 18. do 20. avgusta neprijateljski gubici su bili (to ubijenih, to ranjenih): 6 oficira, 17 podoficira, 189 vojnika Zaplijenjeno je 191 puka, 11 pukomitraljeza, 7 tekih mitraljeza, 40 000 metaka, 29 konja itd. . Nai gubici: 2 mrtva i 2 ranjena. To je bio najvei vojniki uspeh ustanika u tom periodu 1 ustanka. Nakon uspjeha u Pitaljskoj drai, a na osnovu naredbe Drvarske brigade od 16. avgusta o reorganizaciji jedinica, od bosanskih i likih ustanika koji su opkoljavah Kulen-Vakuf formiran je v2. bataljon Sloboda. U bataljonu su bile like jedinice: Doljanska, Suvajska, Broanska i Lapaka eta; Dugopoljski i Neteki vod.12 Bataljon je bio pod direktonom komandom taba brigade iz Drvara, ali je primao nareenja i od taba Lapakog bataljona. Stab Lapakog bataljona formiran je 23. avgusta. Za komandanta je postavljen Stojan Mati, a za komesara Gojko Polovina, dotadanji komandant oruanih snaga u Lici. Stab ovog bataljona postao je glavna komanda za cijelu Liku. Poto su neprijateljske snage u Kulen-Vakufu bile povezane sa snagama u Oracu i a ukovima, a kako su, poslije ofanzive generala Rumlera na osloboenu teritoriju Bosne, formirane posade izmeu Bosanskog Petrovca i Bihaa, to je tab bataljona Sloboda rijeio da prebaci dio svojih snaga na istonu obalu Une i da ofanzivnim dejstvom napada te neprijateljske posade. Prebaene su Begluka, Cvjetnika, Broanska eta i Martinbrodski vod svega oko 70 puaka i nekoliko pukomitraljeza. Prvi napad izvren je 1. septembra na dvije satnije domobrana iz Zagrebake pukovnije u selu Vrtoe. Napadali su, sem navedenih jedinica, i ustanici iz Vrtoa i V. Stjenjana. Domobrani su bili potpuno razbijeni. Ubijeno je i zarobljeno 7 oficira i 120 vojnika. Zaplijenjena je velika koliina oruja i hrane. Mi smo imali 4 mrtva i 8 ranjenih. Zatim su, 4. septembra, jedinice bataljona Sloboda i dijelovi Lapakog bataljona (oko 40 boraca-dobrovoljaca sa Drenovae), pod komandom Stojana Matia, napali ukove i Oraac. Nakon estokih borbi zauzeti su ukovi, a zatim i Oraac. Poslije pada Oraca nae snage su se orijentisale ka
12 Sem tih eta bilo je i manjih jedinica koje su se mijenjale na poloaju: jedno vrijeme bila je feod Kulen-Vacufa Osreafca eta, iit.

119

Kulen-Vakufu, iji je komandant, major Veber, odluio da nou 546. septembra evakuie vojsku i narod iz mjesta. Borci 2. bataljona Sloboda i Lapakog bataljona razbili su neprijateljske snage koje su se povlaile.13 Ujutru 7. septembra proetniki elementi zapalili su Kulen-Vakuf. Na taj nain, poslije mjesec dana ustaljenih, poloaja, i na ovom odsjeku proirila se slobodna teritorija i time se jo vre povezala sa slobodnom teritorijom Bosne. Nakon ove borbe rasformiran je 2. bataljon Sloboda. Like snage su manjim dijelom prebaene na Drenovau, a ostatak ustanika povukao se kuama.
GLAVNA SLABOST USTANIKA ODNOS PREMA TALIJANSKOM OKUPATORU

U periodu ustakih zloina i priprema ustanka jedan dio ljudstva sa teritorije graakog i donjolapakog kotara pobjegao je na teritoriju okupiranu od Talijana (Kistanje, Djevrske u sjevernoj Dalmaciji). Meu njima je bilo vie bivih politiara, trgovaca, intelektualaca; neki su bili izraziti reakcionari proetniki orijentisani, a bilo je i potenih ljudi, pa i komunista. Talijani su meu ovim ljudima razvili vrlo ivu propagandu i uspjeh su da pridobiju znatan broj pristalica za svoju politiku. Istovremeno Talijani su osuivah sve ustake zloine i zgraavah se nad njima; spasavali su pojedine porodice i grupe ljudi i prebacivah ih na svoju teritoriju. Oni nisu preduzeli nikakve represalije protiv ustanika prilikom ruenja voza sa tahjanskim vojnicima kod Pribudia, 28. jula. Uopte, inili su sve da bi se predstavih kao zatitinici proganjanog srpskog naroda. Sve je ovo raeno, razumije se, sa o d r e e n o m svrhom: iroke mase, zastraene Ustakim zloinima i nedovoljno politiki. svijesne, dijelile su te zloine od talijanskih okupatora, gajei iluzije da e ih Talijani zatititi od zvjerstava ustaa. S druge strane, rukovodstvo ustanka, kako je ve reeno, nije imalo jasnu orijentaciju. U pohtici se ljeviarilo: govorilo se o svjetskoj -proleterskoj revoluciji, a m i o je i nedovoljno bilo rijei o irokoj nacionalnoj oslobodilakoj borbi, koja treba da okupi sve rodoljube u borbu protiv okupatora, ustaa i etnika. Usvojena je forma frontalnog ratovanja, stvaranje i odbrana slobodne teritorije, mjesto partizanske taktike ratovanja.
13 U borbi je poginuo Mauka Pilipovi, komandant 2. bataljona Sloboda.

120

Rukovodstvo ustanka pripremalo se za borbu i protiv ustaa, i protiv okupatora. Meutim, potijenilo se, odnosno nije se raunalo sa uticajem bivih politiara i proetnikih elemenata. Ovi su odmah, ve prvih dana ustanka, razvili veliku i mnogostruku aktivnost. Jedan od prvih zadataka bio im je da zauzmu rukovodea mjesta u tabovima i jedinicama14 da izguraju komuniste i njihove pristalice sa tih mjesta. 15 Glavni zadatak bio im je da pomognu Talijanima da okupiraju slobodnu teritoriju, da razbiju ustanike i uvjere ih da ne treba da se tuku protiv Talijana. Zbog toga je ve prvih dana borbe dolo meu ustanicima na poloajima prema Talijanima do rasprave: za borbu ili protiv borbe sa Talijanima. Rukovodioci ustanka i ostali komunisti, malobrojni, okupirani mnogobrojnim problemima, objanjavali su koliko su mogh i stizali narodu: da su Talijani doveli ustae na vlast, da za ustake zloine Talijani znaju i da je to jedan dio politike okupatora, ah sve to nije bilo dovoljno. Pretena masa ustanika bila je protiv borbe sa Talijanima. Ovo su neki od razloga koji objanjavaju slabost ustanika u odnosu prema tohjanskom okupatoru, injenicu da pored ruenja pruge u Pribudiu 28. jula, razoruanja talijanskih vojnika u Otriu, borbe grupe ustanika iz Srba i Graaca protiv Talijana na prilazima Drvaru (kod Resanovaca) nije od strane ustanika nigdje pruen ozbiljniji otpor talijanskom okupatoru.
SASTANAK NA OTRIU

. Po ulasku u Otri, 4. avgusta, Talijani su postavili zahtjev da se 11. avgusta doe u Otri na razgovore s njima. Na sastanku u Donjem Lapcu 10. avgusta Polovina, Duan Mileusni i ja zakljuili smo da je situacija vrlo ozbiljna, poto mase nisu spremne za borbu protiv Talijana. Zato smo odluili da treba otii u Otri, vidjeti kakve zahtjeve Talijani postavljaju, odvui ih za to due vrijeme od slobodne teritorije, dok se ne izvre pripreme za borbu protiv njih. Na razgovore sa Talijanima trebalo je da odemo Boko Raeta, major bive vojske i ja.
14 Tako se ve 28. julai na Srpskom klancu pojavio, u uniformi oficira bive vojske, Milan Torbica, student, sita biljenika optine srpske, poznatog etnika, i predstavljao se kao komandir ete na Srpskom klancu. Obojica su 1942. strijeljani kao saradnioi okupatora. 15 Negdje 7. ili 8. avgusta grupa naoruanih ljudi prodrla' je u tab odreda u Srbu u namjeri da razorua rukovodioce. Ovo im nije uspjelo.

121

Na Otriu se 11. avgusta skupilo 150 do 200 ljudi iz graakog sreza, Kninske krajine i Bosne. Izabrana je delegacija od 5 ili 6 lanova, meu kojima smo bili Haeta i ja. Toj delegaciji su dva talijanska nia oficira postavili otprilike ovakva pitanja: zato je izbio ustanak, koliko je bilo rtava od ustaa, da li bismo htjeli da se stavimo pod zatitu hrvatskog generala regularne vojske. Zatim su napusti! salu. Na Otriu su Talijani htjeli da postignu tri stvari: prvo, da se predstave kao prijatelji i zatitnici srpskog naroda i protivnici ustakih zloina; drugo, da po mogunosti obezbjede bez borbe okupaciju slobodne teritorije od strane ustako)TomoRbanckkh cnaga koZ ce a bf ih Tana af gecda konSU U ndbi) calU i nadnU cnagU i a naa aT na cloRoTnie dU bidobiZ 9 ocnU i e DikU i tree, htjeh su da odvoje narod od komunista, da stvore 6 saveznike u borbi protiv komunista koji su rukovodili ustankom. Meni je bilo vano da se nije postavljalo pitanje okupacije slobodne teritorije od strane Talijana, to je bio glavni razlog dolaska na razgovore. Meutim, itava atmosfera na Otriu bila je muna i teka: veina se ponaala tako kao da se ne razgovara sa neprijateljem ve sa prijateljem. Sve to to se skupilo u Otriu bilo je mahom proetniki orijentisano, iako je tu bilo i potenih ljudi koji su doli da vide kako e se stvari razvijati. etniki elementi ponovo su 25. avgusta vodili razgovore s tahjanskim generalima na-Otriu, a sutradan na Paanima, gde je bila sva etnika ehta (Novakovi Longo, Raenovi, Buji i dr.). Sklopili su I sporazum koji je jo vie dezorijentisao mase. U stvari, svi ovi pregovori bih su samo taktiziranje talijanskog okupatora. Bilo je oito da se Talijani nisu dali nadmudriti. Stoga je u konkretnoj situaciji bilo potrebno vrlo intenzivno politiki raditi, voditi borbu za mase i to pre preduzeti odgovarajue organizacione mjere: pripremiu jedinica koje e se tui sa okupatorom, i to tui na partizanski nain, jer se slobodna teritorija nije mogla odrati frontalnim otporom, to su pokazala iskustva i u drugim krajevima. Uopte uzeto, neprincipijelan stav prema talijanskom okupatora bio je najvea slabost ustanika.
RAD PARTIJE NA OTKLANJANJU SLABOSTI USTANKA

U prvim danim ustanka, sve do septembra, bio je vrlo, slab rad partijske organizacije i u jednom, i u drugom srezu. Partijske organizacije i rukovodstva se nisu sastajali; lanovi Partije su radili svaki za sebe i snalazili se kako je ko znao
122

i umio. Odravani su samo lini kontakti i kratki radni sastanci pojedinih komunista, a i to rede. Ve prvih dana avgusta abU RkSio cU na cloRoTne dU bido) biZ E abko Orekovi Krntija, lan CK KPJ, a u prvoj poloe vini avgusta prebacili su se i neki lanovi OK KPH za Liku. Marko Orekovi je pomagao u rukovoenju ustankom na itavoj slobodnoj teritoriji. On se nalazio svuda: u Drvaru, na irontovima u Bosni, na zborovima i radu na slobodnoj teritoriji Like. Bavio se pitanjima vojske i organizacije vlasti, partijskim pitanjima rada organizacije ena, omladine itd. Meutim, stvarni i direktni uticaj OK na dogaaje u ovom kraju ispoljava se tek u septembru. Tada se u Lapac prebacuju gotovo svi rukovodei drugovi iz OK: Jakov Blaevi, Mile Poua, Toma Niki i Kata Pejnovi. U Lapac dolazi i Vlado Popovi, sekretar Operativnog partijskog rukovodstva CK KP Hrvatske. Oko. 10. septembra odran je niz sastanaka u Donjem Lapcu: analiziran je rad komunista i rukovodstva, razmatrana je konkretna situacija i postavljeni su zadaci za budui rad. Pojedini lanovi Partije uzeti su na strogu odgovornost i kritikovane su greke i propusti u radu. Naroito je naglaena potreba za stalinim, neprekidnim radom KP na objanjavanju linije oslobodilake borbe, raskrinkavanju talijanskog okupatora i shno. Na jednom od sastanaka postavljen je zadatak da se formira od brojnih ustanikih snaga na slobodnoj teritoriji jedinica od najboljih i najsvjesnijih boraca, na koje e Partija imati potpun uticaj. Nakon ovih sastanaka iz temelja se promijenio partijski ivot i rad u oba sreza. Polovinom septembra je sazvano savjetovanje partijskog lanstva kod Bruvna, pod rukovodstvom Tome Nikia, lana OK. Nekoliko dana kasnije odrana je kotarska partijska konferencijana kojoj su, poslije analize rada partijskih organizacija u ustanku, postavljeni zadaci (rad s masama, organizacija jedinica, nabavka oruja), reorganizovane partijske organizacije i izabrana nova rukovodstva. Isto tako su velik znaaj imale konferencije u Drvaru i na Kamenskom. U Drvaru je 31. avgusta odrana partijska konferencija delegata zapadne Bosne i Like. Glavni zadatak konferencije bio je da se ustanici pripreme za borbu protiv 'talijanskog okupatora. Na Kamenskom je 21. septembra odrana konferencija vojnih delegata Like, koja je razmatrala mjere za raskrinkavanje Talijana i organizaciono uvrivanje vojnih jedinica.'
123

I jedna i druga konferencija doprinijele su razobliavanju talijanskog okupatora i dale jasniu perspektivu, orijentisale ustanike ovog i ostalih krajeva.
FORMIRANJE I DEJSTVA PRVE PARTIZANSKE JEDINICE

Na osnovu zadataka postavljenih na sastanku u Lapcu 10. septembra (da"treba formirati partizansku jedinicu), prebacio sam se 12. ili 13. septembra na Drenovau. Od Kunovakog i Podurljajskog voda formiran je partizanski odred koji je u poetku nosio naziv Letei odred16. Odred je tada brojaooko 40 drugova, veinom ustanika koji su uestvovali u dotadanjim borbama, politiki svjesnih, spremnih da se bore i van teritorije svoga kraja, protiv svih neprijatelja. Na proirenom sastanku partijske organizacije izabran sam za komandanta, a Milan Sijan za komesara odreda. Odred je od prvog dana poeo da ivi vojnikim ivotom. On je zaposio glavni poloaj na Drenovai, na samoj cesti. U to vrijeme otpoela je posljednja ustako-domobranska ofanziva, kao dio zajednike tahjansko-ustake ofanzive na slobodnu teritoriju Bosne i Like. Divizija Sasari zauzela je 25. septembra Drvar i spojila se na Otrelju sa ustako-domobranskim snagama.. Dva dana iza toga iz Bihaa su preli u ofanzivu dijelovi Bihakog zdruga. Za njima su gorjela sela u Bosni, a narod se sklanjao u ume. Prvog oktobra Letei odred se prebacio preko Une u pozadinu neprijatelja. Na svom putu nailazio je samo na po kojeg starca, koji nije mogao pobjei. Odred je 3. oktobra postavio zasjedu na ovki, vie Kulen-Vakufa, saekao i unitio dva automobila sa ustakodomobranskim oficirima. Ubijeni su pukovnik Matagi, komandant 11. pukovnije iz Siska, major Veber i jo tri oficira, 3 podoficira i 1 domiobran. Za to vrijeme se bojna Bihakog zdruga, koja je krenula iz Bihaa 27. septembra, spojila u Vrtoama sa snagama koje su nadirale iz Petrovca i ve 27. septembra stigla u Kulen-Vakuf. Kako u Kulen-Vakufu nije bilo naih snaga, poele su se prebacivati snage sa Drenovae, a traena je pomo iz Mazina i Srba. Nakon zaposjedanja mostobrana na Uni, bojna je 5. oktobra produila ka Borievcu i zauzela ga, spremajui se da produi ka Lapcu. U ovo isto vrijeme legionarska bojna iz
10 Na'zivan je i Jurinim odredom, a jedrio vrijeme je nosio naziv apajev.

124

Velikog Skoaja vrila je ispade prema Drenovai, da bi vezala nae snage i olakala prodor sa pravca Kulen Vakufa. Letei odred i velike snage ustanika kZ ce " cU e U meuvremenu koncentrisale u Lapakoj dolini napali su 6. oktobra neprijatelja koji je prodro u Borievac i primorale ga da se probija ka Donjem Lapou, a odmah zatim ka Bihau, trpei velike gubitke. Neprijatelj -je ipak uspio da se probije zahvaljujui tome to su neki etniki elementi propustili da posjednu poloaje na pravcu njegovog povlaenja. Neprijateljske jedinice imale su preko 100 mrtvih. U-ruke ustanika pao je velik ratni plijen, pored ostalog i jedna haubica 105 mm. Talijani su brzo reagovali na neuspjehe svojih saveznika da uspostave svojiu vlast u Lici. Na osnovu sporazuma od 25. avgusta izmeu njihove vlade i Pavelia, po kome treba da preuzmu i u II demilitarizovanoj zoni17 svu vojnu i civilnu vlast, a u II zoni vojnu vlast, krajem septembra je dolo u Bruvno oko 400 talijanskih vojnika, a 12. oktobra je 200 talijanskih vojnika okupiralo Lapac. Ustanici im nisu dali otpor. Tako su Talijani privremeno okupirali cijelu slobodnu teritoriju. Odmah poslije razbijanja ustako-domobranske ofanzive od 7. oktobra, Letei odred se prebacio preko Mazina ka Gospiu, a ostali ustanici su se, prvenstveno pod uticajem etnike propagande, vratili svojim kuama. Jedino je ostalo osiguranje na Drenovai. .Iako su Talijani odmah traili da se preda oruje, skoro . niko ga nije predavao. Slijedio je uporni rad lanova KP i SKOJ-a i drugih naprednih ljudi u razobliavanju talijanskog faizma, a mae su na praksi najbolje upoznale tu novu vlast.Nakon etiri mjeseca vratio se u Lapac bivi letei odred, sada ve bataljon Marko Orekovi i zajedno sa snagama Lapakog bataljona i veinom ustanika iz prvih dana izbacio Talijane iz Lapca, Srba i drugih okupiranih mjesta i ponovo uspostavio slobodnu teritoriju.
. .

Ustanak u junoj Lici organizovan je i rukovoen od strane Komunistike partije. On je u svom razvoju prerastao malobrojne snage komunista koje nisu mogle da obezbijede potpuno rukovodstvo nad probuenom masom i da u potpunosti usmjeravaju njenu aktivnost putem koji je odreivala Partija.
17 Granica zone: Ko-renica, Budi lisac (k. 1611) sjeverno od Kula, s. Brotnja irtd. '

125

Ali bez obzira na neke slabosti koje su se ispoljile u tom periodu, a koje su bile neminovne, s obzirom na sve faktore koji su uticali, uspjeh je bio ogroman. Zadat je teak udarackvislinkoj, tvorevini NDH. U toku oruane borbe ubijeno je na stotine pripadnika ustakih, andarmerijskih i domobranskih formacija, a u ruke ustanika pao je veliki ratni phjen. Ustanak u Srbu bio je usko povezan sa ustankom u Drvaru, i Bosanskoj krajini: poeo je jednovremeno, slobodna teritorija, je bila povezana, postojalo je zajedniko rukovodstvo za itavu, teritoriju, ustanici-s teritorije Hrvatske prebacivali su se i. ratovah u Bosni, i obratno, itd. Najvea je zasluga Komunistike partije u tome to jepokazala narodu da je njegova oruana borba jedini nain da. se oslobodi od okupatora i njihovih slugu, ustaa. Ustanak u. junoj Lioi je pokazao kakva neizmjerna snaga lei u narodu, i kako ta snaga postaje nesavladiva kada se pravilno organizuje i oismjerava. Zbog svega toga Komunistika partija jestekla ogroman ugled i povjerenje u narodu.
oko JOVANIC