Mi el Uelbek

Platforma
Prevela sa francuskog Zorica Banjac

Prvi deo TAJSKI TROPI

Moj otac je mrtav, ve godinu dana. Ne verujem u teoriju po kojoj covek stvarno odrasta" nakon smrti svojih roditelja. Covek nikada ne odraste stvarno. Nad star evim kov egom navirale su mi odvratne misli. Taj se lepo na iveo, stari pokvarenjak. Snalazio se kao neki pa a. Bio si valer ina, budalino", govorio sam u sebi razdragano, trpao si svoju veliku kitu i u picu moje majke." Ipak, bio sam malo napet, to je

izvesno. Covek se ne suo ava svakog dana sa smr u u porodici. Odbio sam da vidim le . etrdeset mi je godina, i ve sam vi ao le eve. Sada bih da izbegnem. To me je uvek spre avalo da nabavim bilo kakvog ku nog ljubimca. Nisam ni enjen. Imao sam za to prilike, vi e puta, aU uvek sam odustajao. Me utim, veoma volim ene. Taj celibat je ne to zbog ega se malo i kajem u ivotu. A naro ito je neprijatno zbog godi njih odmora. Ljudi zaziru od mu karaca u izvesnim godinama koji su sami na odmoru. Pretpostavljaju da u njima ima mnogo egoizma i, bez sumnje, bar ne to malo poroka. Ne mogu a da im ne dam za pravo. Posle sahrane oti ao sam u ku u u kojoj je moj otac pro iveo svoje poslednje godine. Telo je bilo otkriveno pre nedelju dana. Po name taju i u uglovima soba nakupilo se ne to pra ine; u ramu jednog prozora opazio sam pau inu. Vreme, to jest entropija, i sve te stvari polako su zaposedale ovo mesto. Fri ider je bio prazan. U plakaru, u kuhinji, bile su uglavnom kesice sa gotovom hranom Weight Watchers, kutije aromatizovanih proteina, energetskih tapi a. Tumarao sam besciljno po prizemlju, grickaju i keksi sa magnezijumom. U kotlarnici sam malo vozio sobni bicikl. Iako u poodmaklim sedamdesetim, moj otac je imao fizi ku kondiciju daleko bolju od moje. Radio je gimnastiku svakog dana, jedan sat intenzivno, preplivavao bazen po du ini dvaput nedeljno. Vikendom je igrao tenis, vozio bicikl sa vr njacima. Sreo sam ih nekolicinu u sali za sahrane. Povukao nas je sve!" uzviknuo je jedan ginekolog. Bio je deset godina stariji od nas, a na uzbrdici od dva kilometra gubili smo ga ceo minut iz vida." O e, o e", rekao sam sebi, kako je velika bila tvoja ta tina." U levom uglu svog vidnog polja nazreo sam klupu za ve banje grudnih mi i a i haltere. Na as sam uo io jednog kretena u ortsu - izboranog lica, mada, s druge strane, lica veoma nalik mome - kako naduvava prsa, beznade no se trude i. O e", rekoh u sebi, o e, sagradio si svoju ku u na pesku." Nisam prestajao da okre em pedale ali sam bio sve zadihaniji, ose ao ve lagani bol u butinama. A bio sam tek na prvom nivou. Razmi ljaju i ponovo o ceremoniji postao sam svestan da sam ostavio izvanredan op ti utisak. Uvek sam glatko izbrijan, ramena su mi iroka. Po to sam oko tridesete godine po eo da elavim, odlu io sam da se i am sasvim kratko. Obi no nosim sivo odelo, diskretne kravate, ne izgledam mnogo veselo. Sa svojom kratkom kosom, tankim okvirima nao ara, namr tenim licem, naginju i lagano glavu da bih uo miks hri anskih pogrebnih pesama, ose ao sam se vrlo prijatno u toj situaciji - mnogo prijatnije nego na ven anju, na primer. Sahrane su, o igledno, moj fah. Prestao sam da okre em pedale i lagano se iska- | ljao'. No je padala na okolna polja. Pored betonskog postolja sa ugra enim kotlom uo avala se sme a mrlja, nemarno oprana. Tamo su prona li mog oca, razbijene lobanje, u ortsu i dukserici / love New York. Smrt je nastupila tri dana ranije, prema mi ljenju pogrebnika. U krajnjem slu aju moglo bi se zaklju iti da je u pitanju nesre a: mogao se okliznuti na mrlju od ulja, ili na ne znam ta drugo. Kad ve govorim o tome, pod prostorije je bio savr eno suv, a lobanja probijena na vi e mesta. Malo mozga se ak rasulo po podu; vi e nego verovatno, u pitanju je bilo ubistvo. Kapetan omon, iz andarmerije u erbu- ru, trebalo je da uve e svrati do mene. Vrativ i se u salon upalio sam televizor, Sony 16/9, sa ekranom od 82 cm, s ugra enim surroundom i ita em DVD. Na TF1 i la je epizoda Ksene-ratnice, jedne od mojih omiljenih serija. Dve veoma mi i ave ene, odevene u metalne korsete i ko ne mini suknje, izazivale su jedna drugu sabljama. Tvoja vladavina je predugo trajala, Tagrata!"

uzvikivala je plavu a. Ja sam Ksena, ratnica Zapadnih ravnica!" Neko je zakucao na vrata. Sti ao sam ton. Napolju se spustila no . Vetar je ne no ljuljao grane s kojih se cedila ki a. Neka devojka od dvadeset pet godina, severoafri kog tipa, stajala je na ulazu. Zovem se Aj a", rekla je. Spremala sam kod gospodina Renoa dva puta nedeljno. Do la sam da pokupim svoje stvari." , pa..." rekao sam, e, pa..." Napravio sam pokret koji je trebalo da zna i dobrodo licu, ne to tome nalik. U la je i bacila brz pogled na televizijski ekran: dve ratnice su se sada borile uhva ene uko tac, u blizini vulkana. Pretpostavljam da prizor ima ne to uz- bu uju e, za neke lezbejke. Ne u da vas uznemira- vam", re e Aj a, samo pet minuta." Ne uznemiravate me", rekoh, zapravo, ni ta mi ne smeta." Klimnula je glavom kao da je razu- mela, o i su joj se zadr ale, na trenutak, na mome licu. Verovatno je procenjivala fizi ku sli nost s mojim ocem, mo da da bi odredila stepen moralne sli nosti. Posle nekoliko sekundi ispitivanja okrenula se, po la uza stepenice koje su vodile u sobe. Ostanite koliko god vam je potrebno", rekao sam prigu enim glasom, ostanite koliko ho ete." Nije odgovorila ni ta, nije zastala. Verovatno me nije ni ula. Seo sam ponovo na kanabe, iscrpljen od ovog uporedivanja. Trebalo je da joj predlo im da skine kaput. Ljudima se, normalno, ponudi da skinu kapute. Tada sam postao svestan da se u sobi ose ala u asna hladno a - vla na i prodorna hladno a, hladno a podruma. Nisam umeo da upalim kazan u kotlarnici, nisam imao volje ni da poku avam. Otac mi je bio mrtav i trebalo je da odmah odem odavde. Pre ao sam na vreme na FR3, taman da odgledam poslednju etapu Pitanja za ampiona. U trenutku kad je Nade iz Val-Furea objavljivala ilijenu Le- peru da e ulo iti svoju ampionsku titulu u takmi enje i po tre i put, Aj a se pojavila na stepenicama, s lakom putnom torbom na ramenu. Isklju io sam televizor i brzo krenuo ka njoj. Uvek sam se mnogo divio ilijenu Leperu", rekoh joj. ak i kad ne poznaje osobenosti grada ili sela odakle je takmi ar, on uspeva da ka e neku re o departmanu, u em re- gionu, zna bar ne to o njegovoj klimi, o prirodnim lepotama. A naro ito poznaje ivot: takmi ari su za njega ljudska bi a, on zna za njihove probleme, zna za njihove radosti. Nijedna sitnica iz svakodnevnog ivota takmi ara nije mu ni strana ni mrska. Bez obzira ko je takmi ar, on uspeva da ga navede da pri a o svojoj profesiji, o svojoj porodici, o svojim strastima - kona no, o svemu onome to, u njegovim o ima, mo e initi ivot. Veoma esto takmi ari su la novi orkestra bleh-muzike, ili nekog hora, uklju eni u organizovanje kakve lokalne sve anosti, ili posve eni humanitarnim poslovima. U sali su esto njihova deca. Iz emisije se uglavnom sti e utisak da su ljudi sre ni. I sam gledalac se ose a sre nijim i boljim. Zar nije tako?" Gledala me je bez osmeha. Kosa joj je bila skupljena u pun u, lice blago na minkano, ode a skromna. Ozbiljna devojka. Oklevala je nekoliko trenutaka pre nego to e re i tihim glasom, malo promuklim zbog stidljivosti: Mnogo sam volela va eg oca." Nisam znao ta da joj odgovorim. Prvo mi se to u inilo udnim, ali posle svega mogu im. Starac je verovatno imao ta da pri a: putovao je u Kolumbiju, Keniju, ni sam vi e ne znam kuda. Imao je prilike da dvogledom posmatra nosoroge. Svaki put kad bismo se sreli, on se usredsredivao na to da bude ironi an zbog mog inovni kog statusa, i sigurnosti koja je iz njega proisticala. Na ao si fino mesta ce", ponavljao je ne skrivaju i prezir. ovek uvek ima problema s porodicom. U ila sam za bolni arku", nastavila je Aj a. Ali po to sam

oti la od roditelja, bila sam prinu ena da radim po ku ama." Lupao sam glavu da pronaem odgovaraju u repliku. Da li je trebalo da je pitam za cenu stanova u erburu? Kona no sam se opredelio za jedno E, da..." kroz koje sam poku ao da provu em izvesno razumevanje ivota. Kao da joj je to bilo dovoljno, uputila se ka vratima. Prilepio sam lice uz prozor da bih gledao njen folksvagen polo dok je pravio polukrug po blatnjavom putu. Na FR3 davao se neki TV film iz seoskog ivota u XIX veku, sa ekijem Kariom u ulozi radnika na seoskom imanju. Izme u dva asa klavira, gazdina k erka gazdu tuma i Zan-Pjer Mariel - dozvoljavala je izve- sne slobode zavodljivom seljaku. Njihova stiskanja de avala su se u tali. Zadremao sam u trenutku kad je eki Kario energi no svla io njene organdinske ga ice. Poslednje ega se se am je rez i krupan plan na nekoliko svinja. Probudio me bol, i hladno a. Mora da sam se uspavao u lo em polo aju, vratni pr ljenovi bili su mi potpuno uko eni. Sna no sam se zaka ljao di u i se, moj dah je ispunjavao parom ledenu atmosferu sobe. udnovato je bilo to se na televiziji prikazivao Super ribolov, emisija sa TF1. Morao sam se zna i probuditi, ili bar dosti i nivo svesnosti dovoljan da aktiviram daljinski upravlja . Ni ta od toga nije mi ostalo u se a- nju. Ve ernja emisija je bila posve ena somovima, d inovskim ribama koje nemaju krlju ti, a postali su vrlo esti u francuskim rekama zbog globalnog zagrevanja. Izgleda da posebno vole okolinu nuklearnih centrala. Reporta a je nastojala da rasvetli neke mitove: odrasli somovi, istina je, dosti u tri do etiri metra. U Dromu je ak prime ena vrsta du a od pet metara. Sve to nije bilo nimalo neverovatno. Bilo je, nasuprot tome, potpuno isklju eno da te ribe pokazuju znake krvolo nog pona anja, ili da napadaju kupa e. Narodne praznove- rice o somovima kao da se, na neki na in, prenose i na one koji su se posvetili lovu na njih. Malo bratstvo ribara specijalizovanih za somove lo e je prihva eno unutar ire porodice ribolovaca. Oni zbog toga pate i eleli su da iskoriste emisiju kako bi popravili tu negativnu sliku. Naravno, nisu mogli da ponude gastronomske razloge. Meso soma, strogo gledano, nije za jelo. Ali re je o lepom ribarenju, koje je istovremeno i razonoda i sport, pa stoga zaslu uje da ima vi e pristalica. Napravio sam nekoliko koraka po prostoriji ne uspevaju i da se zagrejem. Nisam mogao da zamislim da spavam u o evom krevetu. Kona no sam se popeo da potra im jastuke i pokriva e i smestio se, manje-vi- e udobno, na kanabe. Isklju io sam televizor ba kad se preko ekrana pojavio natpis Demistifikovani som". No je bila neprozirna. Ti ina isto tako. Sve ima svoj kraj, uklju uju i i no . Iz gu terske letargije izvukao me je glas, jasan i prodoran, kapetana omona. Izvinjavao se, nije imao vremena da svrati prethodne ve eri. Predlo io sam mu da popijemo ka- fu. Dok se voda zagrevala, on je postavio svoj lap-top na kuhinjski sto i priklju io tampa . Tako u mo i da pro itam i potpi em izjavu pre nego to odem. Promrmljao sam ne to kao odobravanje. andarmerija, zatrpana administrativnim poslovima, alila je to nema dovoljno vremena da se posveti svojoj stvarnoj misiji - istrazi. To sam mogao da zaklju im i iz raznoraznih televizijskih serija. On je to ovom prilikom temperamentno potvrdio. Evo jednog saslu anja koje je krenulo dobro, u atmosferi uzajamnog razumeva- nja. Windows je startovao uz kratak, veseo zvuk. Smrt moga oca dogodila se uve e, ili tokom no i 14. novembra. Tog dana sam radio. Radio sam i petnaestoga. O igledno, mogao sam da krenem kolima, ubijem oca i napravim aller-retour tokom no i. Sta sam radio te ve eri, ili te no i 14. novembra? Po mom saznanju - ni ta, ni ta zna ajno. U svakom slu aju, ni ta nisam upamtio. Pa ipak, to

se dogodilo pre manje od nedelju dana. Nisam imao stalnog seksualnog partnera ni stvarno intimnog prijatelja. U takvim okolnostima, ega da se se am? Dani prolaze, i to je sve. Rastu eno sam pogledao kapetana omona. Vo- leo bih da mu pomognem ili, bar, da mu usmerim pravac istrage. Proveri u u svojoj agendi..." rekoh. Ne o ekujem ni ta od toga poteza. udno, postoji jedan broj mobilnog telefona pored datuma 14. novembar, ispod imena Koralija". Koja Koralija? Bila je ista koje tarija ta agenda. Mozak mi je kao gomila izmeta..." izustio sam sa zbunjenim osmehom. Pa, ne znam, mo da sam bio na otvaranju izlo be." Otvaranje izlo be", ekao je strpljivo, s prstima nadvijenim nekoliko santimetara iznad tastature. Da, ja radim u Ministarstvu kulture. Ponekad pripremam dokumentaciju za finansiranje izlo bi ili predstava." Predstava?" Predstave... modernog baleta..." ose ao sam se potpuno o ajnim, obuzet stidom. Zapravo, vi radite na kulturnim manifestacijama?" Da, tako je... Mo e se tako re i." Zagledao se u mene sa simpatijom, uozbiljeno. Imao je predstavu o postojanju kulturnog sektora, nejasnu ali stvarnu predstavu. Morao je biti u prilici da sre e toliko raznih ljudi u svom poslu. Nijedan socijalni milje nije mu mogao biti potpuno stran. andarmerija je humanisti ka. Potom je razgovor tekao gotovo normalno. Da li sam poznavao neprijatelje svoga oca? Ne, ali ni prijatelje, ako emo pravo. U svakom slu aju, moj otac nije bio dovoljno va an da bi imao neprijatelje. Kome je mogla koristiti njegova smrt? Naravno, meni. Kada sam ga poslednji put posetio? ini mi se u avgustu. Nema ne to posebno da se radi u kancelariji, u avgustu. Moje kolege su obavezne da tada idu na odmor, jer imaju decu. Ja ostajem u Parizu, igram se sam na kompjuteru i uzimam produ eni vikend negde oko petnaestog. Eto okvira mojih poseta ocu. Zbilja, da li sam imao dobre odnose s ocem? Da i ne. Vi e ne, ali dolazio sam da ga obi em jednom ili dvaput godi nje, to i nije tako lo e. Klimnuo je glavom. Ose ao sam da se moje ispitivanje bli i kraju. Voleo bih da sam mu rekao ne to vi e. Ose ao sam kako se u meni javlja nerazumna, abnormalna simpatija prema kapetanu Somonu. On je ve uklju ivao tampa . Moj otac je bio pravi sportski tip", izvalio sam odjednom. On podi e ka meni upitan pogled. Ne znam..." rekoh ire i ruke s o ajanjem, hteo sam samo da ka em da je bio pravi sportski tip." Uz jedan ljutiti gest on otpo e tampanje. Po to sam potpisao izjavu, otpratio sam kapetana Somona do vrata. Svestan sam da sam nepouzdan svedok", rekoh mu. Svi svedoci su nepouzdani..." odgovori on. Razmi ljao sam neko vreme o tom aforizmu. Pred nama se prostirala bezgrani na amotinja polja. Kapetan Somon je u ao u svoj pe o 305. Oba- ve tava e me kako napreduje istraga. Za smrt direktnog srodnika dobija se, u javnim slu bama, trodnevni dopust. Mogao sam, prema tome, da se vratim i vrljam okolo, da probam lokalni kamember. Me utim, ja sam istog trenutka krenuo autoputem za Pariz. Poslednji dan dopusta proveo sam u raznim turisti kim agencijama. Dopadaju mi se katalozi za godi nje odmore, njihova apstrakcija, na in kako sva mesta u svetu svode na jednu jedinu sekvencu, ograni enu na mogu u sre u koja e se do iveti, i na cenu. Posebno sam smatrao vrednim sistem zvezdica kojim se ozna ava intenzitet sre e kojoj ovek ima pravo da se nada. Nisam bio sre an, ali cenim sre u, i jednako sam joj te io. Prema Mar alovom modelu, kupac je razumna jedinka koja se trudi da dostigne najve e

zadovoljstvo vode i ra una o ceni. Koplendov model pokazuje da se proces kupovine razlikuje u zavisnosti od kategorije proizvod/usluga (teku a kupovina, promi ljena kupovina, specijalizovana kupovina). Ali, prema modelu Bodrijar-Beker, smatra se da tro iti zna i i proizvoditi simbole. U osnovi, ose ao sam da mi je najbli i Mar alov model. Po povratku na posao nagovestio sam Mari- an da mi je potreban godi nji odmor. Mari- an je moja koleginica; zajedno pripremamo materijale za izlo be, predstavljamo savremenu kulturu. Ona ima trideset pet godina, plavu i ravnu kosu, veoma svetle plave o i. O njenom intimnom ivotu ne znam ni ta. U slu benoj hijerarhiji, ona zauzima polo aj ne to vi i od moga. Ali to je stvar koju ona radije previda i stara se da u prvi plan istakne timski rad u okviru slu be. Kad god nas poseti neka stvarno zna ajna li nost - predstavnik Direkcije likovnih umetnosti ili neki lan ministarskog kabineta - ona insistira na tom pojmu tima. Evo najzna ajnijeg oveka u na oj slu bi!" uzvikuje tada, upadaju i u moju kancelariju. On onglira ra unovodstvenim bilansima i iznosima... Bez njega, bila bih potpuno izgubljena." Zatim po inje da se smeje. Zna ajni posetioci se smeju ta- kode, ili se, u najmanju ruku, smejulje. Ja poku avam da samog sebe vizuelno zamislim kao onglera, mada se u stvarnosti zadovoljavam time da savladavam proste aritmeti ke operacije. Iako Mari- an, pravo govore i, ne radi ni ta, njen posao je veoma slo en. Ona mora da prati nova kretanja, veze, tendencije. Po to je odgovorna za kulturu, stalno joj preti opasnost da bude osumnji ena za nepokret- nost, ta nije re eno, za nazadnost. To je opasnost od koje ona mora da se za titi, i da na taj na in za titi instituciju. Zbog toga se redovno susre e s umetnici- ma, galeristima, direktorima revija, koje su, po meni, bezna ajne. Njihovi telefonski pozivi je odr avaju u stanju ushi enja, jer njena strast prema modernoj umetnosti jeste istinska. Ja nemam ni ta protiv moderne umetnosti. Nisam neko ko zagovara zanat", niti sam za povratak tradiciji u slikarstvu. Zauzimam rezervisan stav, to i prili i efu ra uno vodstva. Esteti ka i politi ka pitanja nisu moj fah. Ne zavisi od mene da li e se izmisliti ili prihvatiti neki nov pravac, nov stav prema svetu. Odustao sam od te iluzije u isto vreme kad su mi se ramena pogrbila, kad je izraz moga lica po eo da postaje setan. Prisustvovao sam mnogim izlo bama, sve anim otvaranjima, uspesima koji se pamte. Moj zaklju ak, od ? ada pa nadalje, sasvim je jasan: umetnost ne mo e da promeni ivot. Bar ne moj. Obavestio sam Mari-Zan o svojoj alosti. Pokazala je da saose a sa mnom, ak mi je polo ila ruku na rame. Moja molba za odmor izgledala joj je potpuno prirodna. Tebi je potrebno da stavi ta ku, Mi el", procenila je ona, da se okrene samom sebi." Poku ao sam da sebi predstavim predlo eni postupak, i zaklju io da je ona, bez sumnje, u pravu... Sesilija e zavr iti preliminarni izve taj umesto tebe", nastavila je, razgovara u s njom o tome." Na ta je zapravo aludirala i ko je ta Sesilija? Krenuo sam pogledom unaokolo, spazio jedan prednacrt zaka en na zid, i setio se. Sesilija je bila jedna debela rida devojka koja je neprestano derala okolade Cadbury a do la je u odeljenje pre dva meseca. Neka sa ugovorom na odre eno vreme, ili sta ista na dru tveno-korisnom radu - neko ko je, kad se sve uzme u obzir, prili no bezna ajan. Ba uo i o eve smrti radio sam na predra unu bud eta za izlo bu Ruke uvis, mangupi!" koja je trebalo da bude postavljena u januaru u Burg la Renu. Bile su to fotografije o policijskim brutalnostima, snimljene teleobjektivom, u Ivlenu. Ipak, nije bio u pitanju isto dokumentaran posao, pre se moglo govoriti o procesu teatralizacije prostora, s osvrtom na razli ite policijske serije i

uz citiranje delova iz Los Angelos Police Departmenta. Umetnik se opredelio za pristup navija a radije nego za socijalnu optu bu, to bi se najpre moglo o ekivati. Sve u svemu, interesantan projekat, i ne mnogo skup ni kom- plikovan. ak bi i idiot kao ta Sesilija bio u stanju da zavr i predra un bud eta. Obi no bih, po izlasku iz kancelarije, oti ao na jedan krug u nekom peep-shoivu. Ko talo me je to pedeset franaka, ponekad i ezdeset, kad bi ejakulacija kasnila. Gledanje riba kako me aju ispiralo mi je glavu. Kontradiktorne tendencije savremene video umetno- sti, ravnote a izme u za tite kulturnog nasle a i podr ke ivom stvarala tvu... sve je to brzo nestajalo pred lakom arolijom riba koje me aju. Praznio sam mo ni- ce ne nim milovanjem. U istom tom asu Sesilija se kljukala okoladnim kola ima u poslasti arnici pored Ministarstva. Motivacija nam je bila gotovo ista. Vrlo retko unajmljivao sam salon, za pet stotina franaka. To se de avalo kad mi s kitom ne to nije bilo u redu, kad je izgledala kao malo slepo crevo, zahtev- no a nekorisno, koje se ose alo na sir; tada mi je bilo potrebno da je neka devojka uzme u ruke, da se odu evljava, makar la no, snagom mog uda, bogatstvom njegove sperme. Bilo ta da sam radio, vra ao bih se ku i pre sedam i po. Po injao bih sa Pitanjima za ampiona, ije sam snimanje programirao na magne- toskopu. Zatim bih se prebacio na doma e vesti. Kriza ludih krava me slabo interesovala, hranio sam se prete no pireom Mousline sa sirom. Ve e je tako protkalo. Nije mi bilo lo e, imao sam dvadeset osam kanala. Oko dva sata posle pono i ubijao bih se turskim muzi kim komedijama. Nekoliko dana je tako pro lo, relativno mirno, pre nego to me kapetan Somon ponovo pozvao telefonom. Stvari su mnogo napredovale, na li su mogu eg ubicu, bilo je to ak i vi e od pretpostavke - zapravo, ovek je priznao. Organizova e rekonstrukciju zlo ina kroz dva dana. Da li elim da joj prisustvujem? O, da, rekao sam, da! Mari- an mi je estitala na toj hrabroj odluci. Govorila je o obavezama koje name e alost, o rodbinskim vezama. Koristila je dru tveno prihvatljive izraze, izvu ene iz ograni enog kataloga op tih mesta, ali to nije bilo va no: ose ao sam da mi se obra a sa sao- se anjem, to je bilo udno, i bilo je dobro. ene ipak imaju ose anja, rekao sam sebi dok sam ulazio u voz za Serbur. ak i u poslu one te e da uspostave sentimentalne odnose, te ko se kre u u svetu li enom ose- ajnosti, to je atmosfera u kojoj im nije lako da se opuste. One pate od te boljke, rubrika Psiho" u Ma- rie-Claire na to ih stalno podse a; bilo bi bolje kad bi jasno razlikovale profesionalno i ose ajno. Ali, to im ne uspeva - rubrika Svedo enja" u Marie-Claire to postojano potvr uje. U visini Ruana ponovo sam se vratio elementima one afere. Veliko otkri e kapetana omona jeste da je Aj a odr avala intimne odnose" s mojim ocem. Koliko esto, na kom nivou? Nije ni ta znao o tome, a to se pokazalo i nepotrebnim za nastavak njegove istrage. Jedan od Aj ine bra e brzo je priznao da je do ao da zatra i obja njenje" od starca,* da je razgovor krenuo lo im tokom, i da ga je ostavio mrtvog na betonskom podu u lo ionici. Rekonstrukciju zlo ina je u principu trebalo da-vodi istra ni sudija, suv i strog ove uljak, u flanelskim pantalonama i tamnoj polo majici, lica izobli enog od stalne grimase razdra ljivosti. Ali kapetan Somon brzo se nametnuo kao pravi ceremonijal-majstor. ustar i ivahan, sa ekivao je u esnike, upu ivao svakome poneku re dobrodo lice, sme taoga gde treba. Delovao. je veoma sre no. Bio je to njegov prvi slu aj ubistva, a re io ga je za manje od nedelju dana; u toj odvratnoj i banalnoj pri i on je bio jedini pravi junak. Prikovana za stolicu, o igledno izmu ena, Aj a je jedva podigla o i

kad sam u ao. Namerno je odvra ala pogled od mesta na kom se nalazio njen brat. Ovaj je, opkoljen dvojicom andarma, tvrdoglavo zurio u pod. Li io je na obi no malo ubre. Nisam ose ao ni najmanju simpatiju prema njemu. Podigav i glavu sreo je moj pogled i o igledno me identifikovao. Znao je moju ulogu, morali su ga upozoriti: prema njegovim sirovim shvatanjima, ja sam imao pravo na osvetu, bio sam onaj ko svodi krvne ra une svoga oca. Svestan odnosa koji su se uspostavljali me u nama, zurio sam u njega ne skre u i pogled. Pu tao sam da me, polako, obuzima mr nja, sve lak e sam disao: bio je to prijatan i sna an ose aj. Da sam imao oru je, ubio bih ga bez oklevanja. Ubiti to malo ubre - nije mi izgledalo samo kao in nemarnosti, ve i kao dobro ini- teljski, pozitivan potez. Jedan andarm je kredom obele io obrise na tlu i rekonstrukcija je po ela. Prema optu enom, stvari su bile proste: tokom rasprave on se iznervirao, gurnuo je sna no mog oca, ovaj je pao unazad, lobanja mu se razbila o tlo. U panici, ovaj je odmah pobegao. Naravno, lagao je, i kapetan Somon nije imao nikakvih problema da to doka e. Pregled lobanje rtve o igledno je ukazivao na bes: bilo je tu brojnih uboja, verovatno nanetih udarcima noge. Lice mog oca bilo je, sem toga, udarano o pod, prakti no sve dok mu jedno oko nije izletelo iz duplje. Ne znam vi e", izustio je optu eni, bio sam besan." Posmatraju i njegove nervozne ruke, usko i zlo lice, oveku nije bilo nimalo te ko da u to poveruje: uradio je ono bez , predumi ljaja, verovatno izlu en udarcem lobanje o tlo i prizorom prve krvi. Sistem njegove odbrane bio je jasan i uverljiv, mogao bi se skoro provu i na sudu: nekoliko godina uslovno, ne vi e. Kapetan Somon, zadovoljan kako je proteklo popodne, spremao se za za- klju ak. Digao sam se sa stolice i krenuo ka zastakljenoj ni i. Ve e je padalo: za nekoliko ovaca zauvek se gasio dan. I one su bile glupe, mo da gluplje nego Aj- in brat. Ali nikakva nasilna reakcija nije bila programirana u njihovim genima. Poslednje ve eri svog ivota blejale su od straha, sr ani ritam im se ubrzavao, noge su im se beznade no batrgale; zatim je do ao pucanj iz pi tolja, njihov ivot je oticao, tela su im se pretvarala u meso. Razi li smo se uz nekoliko stisaka ruku. Kapetan Somon mi je zahvalio na prisustvu. Sutradan sam opet video Aj u. Po savetu agenta za nekretnine, odlu io sam da temeljno o istim ku u nre prvih posetilaca. Dao sam joj klju eve, a ona me je otpratila do stanice Serbur. Zima je zavladala na pa njacima, pramenovi magle su se nagomilavali iznad ivica. Ni ta nije bilo lako medu nama. Ona je poznavala polne organe moga oca, to je stvaralo pomalo neprili nu intimnost. Sve je to bilo, uop teno gledano, iznena uju e: ona je delovala kao ozbiljna devojka a moj otac nije nimalo li io na zavodnika. Morao je, ipak, posedovati neke crte, izvesnu privla nost koju ja nisam umeo da vidim. ak mi je sad, u stvarnosti, bilo te ko da se setim i crta njegovog lica. Ljudi ive jedni pored drugih kao goveda. Jedva uspevaju, s vremena na vreme, da podele fla u alkohola. Aj in folksvagen zaustavio se na stani nom trgu. inilo mi se da bi bilo dobro re i neku re pre rastanka. E, pa..." rekao sam. Posle nekoliko sekundi obratila mi se potmulim glasom: Napusti u ovaj kraj. Imam prijatelja koji mo e da mi na e posao konobarice u Parizu. Nastavi u tamo kolovanje. U svakom slu aju, moja porodica me smatra kurvom." Promrmljao sam ne to u znak odobravanja. U Parizu ima vi e ljudi..." odva io sam se najzad boja ljivo. Dobro sam razmislio, ali to je bilo sve to sam mogao da ka em o Parizu. Krajnja ogoljenost ove replike nije je, izgleda, obeshrabrila. Nemam ta da o ekujem od svoje porodice", nastavila je s obnovljenim besom. Ne samo to su

siroma ni, ve su i budale. Pre dve godine moj otac je i ao na hodo a e u Meku. Od tada, iz njega ni ta vi e ne mo e da se istera. A moja bra a, jo su gora: podr avaju uzajamno sopstvene gluposti, zalivaju nju ke anisovcem tvrde i, istovremeno, da su uvari prave vere, i dozvoljavaju sebi da me tretiraju kao kurvu zato to vi e volim da radim nego da se udam za nekog govnara sli nog njima." Ta no je, u celini gledano, muslimani nisu ne to izuzetno..." izustio sam s nelagodom. Uzeo sam svoju putnu torbu i otvorio vrata. Mislim da ete se vi izvu i..." promrmljao sam neubedljivo. Imao sam u tom trenutku viziju emigrantskog talasa kao sistema krvnih sudova koji se iri Evropom. Muslimani su se tu pojavljivali kao ugru ci krvi koji se lagano resorbu- ju. Aj a me je posmatrala, sumnji ava. Hladno a se uvla ila u kola. Racionalno gledano, uspevao sam da ose am izvesnu privla nost prema vagini muslimanke. Pomalo na silu, nasme io sam se. Nasme ila se i ona, sa vi e iskrenosti. Dugo sam joj stezao ruku, ose ao sam toplinu njenih prstiju, nastavio sam da je ste em dok nisam osetio kako krv lagano bije u udubljenju zglavka. Na nekoliko metara od kola okrenuo sam se da joj lagano mahnem. Ipak je to bio neki susret, ipak, na kraju, ne to se dogodilo. Smestiv i se u vagon pomislio sam da je trebalo da joj dam -ne to novca. A mo da i ne, to je moglo biti lo e protuma eno. U tom trenutku sam, udno, prvi put postao svestan da u uskoro postati bogat ovek, zapravo - relativno bogat. Prenos sa ra una mog oca ve je izvr en. to se ostalog ti e, prodaju kola pove- rio sam vlasniku jedne gara e, prodaju ku e agenciji za nekretnine. Sve se sredilo na najprostiji na in. Vrednost ovih dobara utvr ena je po zakonima tr i ta. Bilo je tu, naravno, cenkanja: deset odsto gore, deset odsto dole, ali ne vi e. Procenat poreza tako e nije bio nikakva misterija. Dovoljno je bilo pogledati malu bro uru, vrlo dobro ura enu, koju je tampala Uprava poreskih prihoda. Nema nikakve sumnje da je moj otac, u vi e navrata, nameravao da me isklju i iz nasledstva. Kona no je odustao od toga. Verovatno je rekao sebi da tu ima suvi e komplikacija, suvi e procedure a rezultat ostaje neizvestan (jer, nije lako isklju iti iz nasleda svoju decu, zakon vam pru a samo vrlo ograni ene mogu nosti: male bitange ne samo to vam zagor avaju ivot, ve se i kasnije koriste svim onim to ste vi, uz najve e napore uspeli da zgrnete). Morao je sebi red, nakon svega, da od toga nema nikakve koristi - jer, za to bi uop te brinuo ta e se desiti posle njegove smrti. Eto kako je morao rezonovati, po mom mi ljenju. Bitno je bilo da je stara budala mrtva i da u ja prodati ku u u kojoj je proveo poslednje godine. Pro- da u isto tako tojotu Land Cruiser, koja mu je slu ila za prevoz pakovanja vode Evian iz erbur kog Casino Geanta. ta bih ja, koji ivim u blizini Botani ke ba- te, mogao da radim s tojotom Land Cruiser* Mogao bih da prevozim u njoj raviole a la ricotta sa pijace Muftar, i to je skoro sve. to se ti e nasledstva direktnih srodnika, uslovi za prenos nisu preterano strogi - ak i ako emotivne veze nisu bile preterano jake. Kad se odbije porez, moglo bi se nakupiti oko tri miliona franaka, a to je predstavljalo petnaest mojih godi njih plata. To je takode ono to se neki nekvaliflkovani radnik mogao nadati da e zaraditi, u Zapadnoj Evropi, tokom celog svog radnog veka; nije to bilo tako lo e. Moglo se po eti s izvla enjem iz ovog ivota. Moglo se bar poku ati. Kroz nekoliko nedelja u, naravno, dobiti pismo iz banke. Voz se pribli avao Bajeu i mogao sam ve da zamislim tok razgovora. Slu benik iz moje filijale konstatova e da na mom ra unu postoji znatan pozitivni saldo, izrazi e elju da se na emo - kome nije

potreban, u izvesnom trenutku ivota, partner za plasiranje novca? Pomalo nepoverljiv, ja u verovatno e- leti da se usmerim ka sigurnim opcijama. On e do ekati ovu reakciju tako estu - s lakim osmehom. Ve ina investitora-po etnika, oni dobro znaju, pretpostavlja sigurnost dobiti. esto su se sprdali s tim u banci, medu kolegama. Kad je re o uvanju nasled- stva, izvesne zrele osobe pona aju se kao po etnici. Sa svoje strane, on e poku ati da moju pa nju zaustavi na malo druga ijem scenariju - ostavljaju i mi, naravno, vremena za razmi ljanje. Za to ne bih delimi no investirao - dve tre ine imovine, na primer - u plasman bez iznena enja, a sa manjom dobiti? I za to ne bih, poslednju tre inu, ulo io u neki malo neizvesniji plasman ali sa realnim ansama za valorizaciju? Nakon nekoliko dana, znao sam to, prikloni u se njegovim argumentima. Njega e osokoliti moje prihvata- nje, spremi e dokumenta blistaju i od odu evljenja - i na e rukovanje, u trenutku kad se budemo rastajali, bi e iskreno srda no. Ziveo sam u zemlji koju je obele io stabilni socijalizam, u kojoj je posedovanje materijalnih dobara bilo zagarantovano strogim zakonodavstvom, u kojoj je bankarski sistem bio za ti en sna nim dr avnim garancijama. Sem ako se sam ne usudim da prekora im granice zakonitog, nije trebalo da se bojim ni malverzacija ni ste ajnih prevara. U stvari, nisam vi e imao mnogo briga; nisam ih, istinu govore i, nikad stvarno ni imao: posle ozbiljnih studija, koje nikad nisu bile briljantne, brzo sam se usmerio ka dr avnom sektoru. Bilo je to sredinom osamdesetih godina, na po etku modernizovanja socijalizma, u vreme kad je uveni Zak Lang doprinosio sjaju i slavi dr avnih kulturnih institucija. Moja plata, kad sam se zaposlio, bila je sasvim pristojna. A zatim sam ostario, prisustvuju i, bez uzbu enja, uzastopnim politi kim promenama. Bio sam u tiv, korektan, cenili su me i pretpostavljeni i kolege. Budu i da nisam posebno zapaljivog temperamenta, uspelo mi je da ne stvorim prave neprijatelje. Ve e je padalo na okrug Lisije. Za to na poslu nikad nisam ispoljavao strast koja bi se mogla uporediti s onom koju ima Mari-Zan? Za to nisam nikad, ire gledano, pokazao pravu strast za bilo ta u svom ivotu? Ni slede ih nekoliko nedelja nisu mi donele odgovor na ovo. A onda sam, u jutro 23. decembra, seo u taksi za aerodrom Roasi. I eto, sad stojim tu, sam, kao neki idiot, na nekoliko metara od altera Novih granica. Subotnje je jutro, vreme praznika. Roasi je bio prepun, kao i obi no. im dobiju nekoliko dana slobode, itelji Zapadne Evrope jure na drugi kraj globusa, prelaze pola sveta avionom, pona aju se bukvalno kao begunci iz zatvora. Ne zame- ram im zbog toga: i sam se spremam da uradim isto. Moji snovi su mediokritetski. Kao svi itelji Zapadne Evrope, i ja elim da putujem. Prate to i te ko e: jezi ka barijera, prevozna sredstva, rizici od krade i plja ke; ako bih stvari opisao u najgrubljim crtama, rekao bih da ja u osnovi elim da upra njavam turizam. Svako ima snove kakve mo e da ima; moj san je da beskrajno dugo povezujem Ljubavne ture" sa Vatrometom boja" i U ivanjem a la carteu - da navedem samo teme iz tri kataloga Novih granica. Odmah sam se odlu io za kru nu turu, ali sam se prili no kolebao izme u Ruma i Salse" (ref. CUB CO 033,16 dana /14 no enja, 11.250 franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.350 franaka) i Tajskih tropa" (ref. THA CA 006, 15 dana /13 no enja, 9.950 franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.175 franaka). Zapravo, vi e me privla io Tajland; ali prednost Kube bila je to je to jedna od poslednjih komunisti kih zemalja, verovatno ne zadugo - postoji tu faktor privla nosti re-

10

ima koji je na putu nestajanja, neka vrsta politi ke egzotike, jednom re ju. Na kraju, ipak Tajland. Treba priznati da je reklamni tekst u bro uri bio lukavo sro en, u stanju da zavede prose ne duhove: Ture su organizovane sa da kom avanture, vodi e vas od bambusa na reci Kvaj, do ostrva Koh Samui, da bi se zavr ile u Koh Fi Fi, sa pogledom na pu inu, posle bo anstvenog prelaska kroz klanac Kra. Veoma cool" putovanje kroz trope. Ta no u trenutku kad otkucava osam sati i trideset minuta, Zak Majo bu no zatvara vrata svoje ku e na Bulevaru Blanki, u XIII arondismanu, opkora uje svoj skuter i polazi na put kroz glavni grad, od istoka ka zapadu. Pravac: sedi te Novih granica, Bulevar Grenel. Svakog drugog dana on poseti tri ili etiri svoje agencije: Donosim najnovije kataloge, skupljam po tu i merim temperaturu", obja njava ovaj vlasnik, sav u pokretu, kao na oprugama, postojano unakara en neverovatnom arenom kravatom. Na taj na in, po njegovom mi ljenju, daje podstrek prodavcima. Posle toga te agencije pove avaju promet", obja njava on sme kaju i se. Padaju i, o igledno, na njegov arm, novinarka Capitala ini korak dalje u divljenju: Ko bi mogao predskazati, 1967. godine, da e mala asocijacija koju je formirala a ica studenata, imati takav uzlet?! Svakako ne one hiljade demonstranata koje su defilovale, u maju '68, ispred prve agencije Novih granica, na Trgu Denfer-Ro ro, u Parizu. Na li smo se na dobrom mestu, naspram televizijskih kamera", se a se ak Majo, biv i izvi a i katolik levi ar, koji je pro ao kroz Nacionalnu uniju francuskih studenata. Bio je to prvi reklamni potez ovog preduze a, s imenom za koje je inspiracija na ena u govoru D o- na Kenedija o novim granicama" Amerike. Vatreni liberal ak Majo borio se s uspehom protiv monopola Air-Francea, za demokratizaciju vazdu- nog saobra aja. Odiseja njegovog preduze a - koje je postalo, za ne to vi e od trideset godina, prva francuska putni ka agencija - fascinirala je ekonomske asopise. Kao FNAC, kao Club Mediteranee, i Nove granice su ro ene sa civilizacijom razonode; i mogle su simbolizovati novo lice modernog kapitalizma. Godine 2000, po prvi put, industrija turizma postala je, po poslovnim rezultatima, vode a grana svetske privrede. Iako su zahtevali samo prose nu fizi ku kondiciju, programi Tajski tropi" bili su svrstani u kategoriju avanturisti kih tura": tu se podrazumeva raznovrstan sme taj (obi an, standardni, prvoklasni); broj u esnika ograni en na dvadeset, kako bi se obezbedila to bolja kohezija grupe. Spazio sam, u jednom trenutku, kako se pribli avaju dve veoma slatke crnkinje, sa rancima na le ima; po eo sam da pri eljkujem da su odabrale istu turu; zatim sam skrenuo pogled i po ao da podignem svoj vau er. Let je trajao ne to vi e od jedanaest sati. Putovati danas avionom, s bilo kojom kompanijom, na bilo kojoj liniji, zna i isto to i biti tretiran kao govno tokom itavog leta. Zgr en na nedovoljnom, gotovo sme no malom sedi tu, s kojeg je nemogu e di i se a da se ne pokrenu svi susedi u redu, o- vek je od po etka suo en sa serijom zabrana koje izri u stjuardese, po to navuku la an osmeh. im u ete u avion, prvi zadatak im je da se dokopaju va eg li nog prtljaga, da bi ga zatvorile u prtlja nik, kome ne ete imati pristupa, ni uz kakav izgovor, sve do sletanja. Tokom celog leta one se zatim trude da uve aju broj zajebancija kojima e vam se onemogu iti bilo kakvo pomeranje, bilo kakva aktivnost, sem onih koje se nalaze na ograni enom spisku dozvoljenih radnji: konzumiranje gaziranih pi a, gledanje ameri kih filmova, kupovina proizvoda duty-free. Stalni ose- aj opasnosti, koji pothranjuju mentalne slike avionskih nesre a i nametnuta nepokretnost u ograni enom prostoru, izazivaju tako jak stres da se ponekad dogodi da putnik i umre od sr anog udara, na

11

dugim letovima. Posada se trudi da taj stres digne na jo vi i nivo zabranjuju i vam da se protiv njega borite uobi ajenim sredstvima. Li en cigareta i itanja, ovek je tako e, sve e e, li en i alkohola. Hvala bogu, drolje jo uvek ne praktikuju pretresanje do gole ko e; kao iskusan putnik znao sam, dakle, da treba da pripremim mali pribor za pre ivljavanje: nekoliko komada nicopata od 21 mg, tablu tableta za spavanje, pljosku sa Southern Comforom. Utonuo sam u mutan san u trenutku kad smo nadletali biv u Isto nu Nema ku. Probudila me neka te ina na ramenu, i topao dah. Gurnuo sam svog suseda s leve strane na njegovo se- di te, bez naglih pokreta; ne no je zagroktao ali nije otvorio o i. Bio je to visok klipan, tridesetih godina, svetlokestenjaste kose, kratko o i ane ukrug; nije izgledao ni nesimpati no ni zlobno. Delovao je gotovo dirljivo, umotan u svetloplavo ebe, koje daje kompanija, sa svojim velikim akama fizi kog radnika, polo enim na kolena. Podigao sam d epnu knjigu koja mu je pala pored nogu: neki govnarski anglosaksonski bestseler, izvesnog Frederika Forsajta. Ve sam bio pro itao jedno delo te budale, puno hvale za Margaret Ta er i granginjolskih opisa SSSR-a kao imperije zla. Pitao sam se kako li se taj sna ao posle pada Berlinskog zida. Prelistao sam njegov novi opus: po svemu sude i, ulogu lo ih momaka sad su preuzeli crve- no-mrki, i srpski nacionalisti; eto oveka koji je u toku aktuelnih zbivanja. Sto se ti e njegovog omilje- nog junaka, dosadnog D ejsona Monka, taj je ponovo postao slu benik CIA-e, koja se, za ovu priliku, povezala sa e enskom mafijom. ,,E, ba divno!" rekao sam sebi, vra aju i knjigu na kolena svog suseda, ,,lep je taj moral autora anglosaksonskih bestselera!" Mesto do kojeg je u knjizi stigao bilo je obele eno trostruko presavijenim papirom u kojem sam prepoznao poziv Novih granica: upravo sam se, zna i, upoznao sa svojim prvim kompanjonom na putovanju. estit momak, bio sam u to siguran, svakako mnogo manje egocentri an i neuroti an nego ja. Bacio sam pogled na video ekran na kojem je bila ozna ena mar ruta leta: verovatno smo preleteli e eniju, ako smo je uop te preleteli; spoljna temperatura bila je -53C, visina 10.143 metra, lokalno vreme 00:23 h. Nova mapa je usledila posle ovih podataka: nadletali smo Avgani- stan. Kroz avionsko okno nije se videlo ni ta sem potpunog mraka. U svakom slu aju, talibani su ve morali spavati, i kiseliti se u svojoj prljav tini. Laku no , talibani, laku no ... Sanjajte lepe snove", pro aputao sam pre nego to sam progutao i drugu tabletu za spavanje. Avion je oko pet ujutro sleteo na aerodrom u Don Muangu. Jedva sam se razbudio. Moj sused sleva ve je bio ustao i cupkao u redu za izlazak. Ubrzo sam ga izgubio iz vida - u ao je u hodnik koji vodi u prijemni hol. Noge su mi bile kao od pamuka, usta suva; u i ispunjene sna nim brujanjem. im sam pro ao kroz automatska vrata, vru ina se sklopila oko mene, kao da su me progutala ogromna usta. Bilo je najmanje 35C. Vru ina u Bangkoku ima tu osobenost da je, nekako, masna, verovatno zbog zaga enja; ovek se mora zaprepastiti, posle du eg boravka napolju, kako ga nije prekrio tanak sloj industrijskog otpada. Trebalo mi je tridesetak sekundi da ljudski udahnem. Poku ao sam da ne padnem u o i tajlandskom vodi u, eni o kojoj nisam stekao bogzna kakav utisak, sem da izgleda rezervisano i ini se dobro vaspitana - ali mnogi Tajlan ani stvaraju sli an utisak. Ranac mi se usecao u ramena: bio je to Lowe Pro Himalaya Trekking, najskuplji model koji sam uspeo na i kod Starog kampera"; imao je do ivotnu garanciju. Vrlo interesantan predmet: srebrnosiv, sa kop om od specijalnog Velcroa - za ti ena licenca firme - i rajsfer lusima koji su mogli da funkcioni u i na temperaturi od -65C. Sadr ina mu je, na alost, bila veoma skromna:

12

nekoliko ortseva i majica, kupa e ga e, specijalne cipele koje omogu avaju hodanje po koralnim stenama (125 franaka kod Starog kampera"), neseser za toaletu s lekovima koji su propisani kao neophodni u Vodi u kroz popularni turizam, jedna digitalna kamera JVC HRD-9600 MS, sa rezervnim baterijama i kasetama, i dva ameri ka bestselera koje sam kupio, nasumice, na aerodromu. Autobus Novih granica bio je parkiran stotinak metara dalje. U unutra njosti ovog sna nog vozila - mercedes M-800, sa 64 mesta - rashladni ure aj bio je uklju en na najja e: kao da sam stupio u zamrziva . Seo sam uz prozor, s leve strane, na sredini vozila. Neodre eno sam prepoznavao dvanaestak ostalih putnika, me u njima i svog suseda iz aviona. Niko nije do ao da sedne pored mene. O igledno sam proma io prvu priliku da se integri em u grupu; i bio sam na najboljem putu da se dobro prehladim. Nije se jo bilo sasvim razdanilo, ali na autoputu sa est traka, koji vodi u centar Bangkoka, saobra aj je ve bio gust. Promicali smo naizmeni no pored zgrada od elika i stakla, s vremena na vreme poneka zgrada od betona podsetila bi na sovjetsku arhitekturu. Sedi ta banaka, veliki hoteli, elektronske kompanije - naj e e japanske. Posle ra vanja kod atu aka autoput se izdigao iznad zrakastih puteva koji opasuju sredi te grada. Izme u osvetljenih zdanja hotela po ele su da se naziru grupisane ku e, male, sa krovovima od talasastog lima, na brdovitom terenu. Pokretne radnjice, osvetljene neonom, nudile su supu i pirina ; videlo se kako se pu e lonci od belog lima. Vozilo se lako zanelo na izlazu za New Petchaburi Road. U jednom momentu spazili smo fantazmagori ne obrise automobilske petlje ije makadamske spirale kao da su silazile pravo s neba, osvetljene mlazevima reflektora s aerodroma. Zatim, posle jedne duga ke krivine, na e vozilo prede u brzu traku. Bangkok Pala e hotel pripadao je lancu bliskom hotelima Mercure - odlikuju ga kvaliteti i na prijemu i u restoranu; to sam saznao iz bro ure koju sam pokupio u holu, dok sam ekao da se situacija sredi. Bilo je tek pro lo est - pono je u Parizu, pomislio sam bez ikakvog povoda - ali gu va je ve bila velika, sala za doru ak upravo se otvarala. Spustio sam se na jed^u klupu; bio sam o amu en, u u ima mi je jednako silno brujalo, ose ao sam mu ninu u stomaku. Po na inu na koji su ekali u redu, po eo sam da razaznajem neke lanove grupe. Bile su tu dve devojke, od nekih dvadeset pet godina, ne tako lo e gra ene, koje su pogledom prezrivo preletale po svima. Jedan penzionerski par, naprotiv - ovek bi se mogao opisati kao ivahan ena mrzovoljna - udivljeno je razgledao unutra nju dekoraciju hotela, silna ogledala, pozlatu i kristalne lustere. U prvim satima boravka u grupi, dru eljubivost se obi no ispoljava samo na nivou jezika, a karakteri e je upotreba ustaljenih izraza i emocionalna uzdr anost. Prema Edmundu i Vajtu,1 konsti- tuisanje mini-grupe zbiva se tek prilikom prvog izleta, mada se to ponekad dogodi ve tokom prvog zajedni kog obroka. Trgao sam se, gotovo da sam se obeznanio, zapalio sam cigaretu da se priberem: one tablete za spavanje bile su stvarno veoma jake, razboleo sam se od njih; one koje sam ranije uzimao, nisu uspevale da me uspavaju: nema idealnog re enja. Penzioneri su se lagano okretali tamo-amo: i ekuju i neku konkretnu osobu s kojom bi razmenili osmehe, name tali su na licu sme ak za ceo spoljni svet. Mora da su bili sitni trgovci u nekom ranijem ivotu, to je jedino to se o njima moglo pretpostaviti. Jedan po jedan lanovi 1 Sightseeing tours: a sociological approach", Annals of Tourism Research, vol. 23, 213-227,1998.

13

grupe su, kad bi uli svoje ime, prilazili vodi u, primali klju eve, peli se u svoje sobe razilazili su se, zapravo. Mo emo, podsetila nas je ona odmerenim glasom, da doru kujemo odmah; mo emo, tako e, da se prvo odmorimo u svojim sobama; bili smo potpuno slobodni da radimo ta ho emo. U svakom slu aju, sastanak radi posete klongu* zakazan je za petnaest sati, u holu. irok zastakljen prozor moje sobe gledao je direktno na brzu traku puta. Bilo je ve pola sedam. Saobra aj je vrlo iv, ali dvostruko staklo propu talo je samo slaba no brujanje. No ne svetiljke bile su uga ene, sunce se jo nije bilo prosulo po eliku i staklu; u to doba dana grad je siv. Poru io sam dupli espreso, u room service, i ispio ga sa jednim eferalganom, doli- preanom i duplom dozom oscilokohinuma; onda sam legao i poku ao da odremam. Prilike su se sporo kretale u su enom prostoru, iz njih je dopiralo neko potmulo brujanje; kao da su u pitanju bile ma ine sa gradili ta ili kakvi d inovski in- sekti. U dnu sobe, neki ovek naoru an malom sa- bljom-krivo ijom, pa ljivo je procenjivao o tricu; na sebi je imao turban i bele alvare. Odjednom je atmosfera postala crvena i smolasta, gotovo te na; po kondenzovanim kapima, koje su mi iskrsle pred o ima, shvatio sam da me neko staklo deli od tog prizora. Covek je sada le ao na zemlji, za nju ga je prikova- la nevidljiva sila. Gra evinske ma ine zatvorile su krug oko njega - bilo je tu nekoliko bagera i jedan mali buldo er na gusenicama". Bageri su podizali svoje pokretne krake i te kim ka ikama" obru avale se na oveka, raskomadav i njegovo telo na sedam- osam delova; no, glavu kao da mu je, uprkos svemu, jo uvek pokretala neka demonska iva sila, i zli * Klong - ivopisni kanal (prim. prev.). osmeh i dalje je nabirao bradato lice. Sad je do ao red na buldo er da krene na oveka, i njegova glava se raspukla kao jaje; mlaz od delova mozga i smrskanih kostiju prsnuo je po staklu, na nekoliko santimetara od moga lica. U svojoj biti turizam, kao traganje za smislom, uz lu- di ku dru evnost koju podsti e, i slike koje rada, predstavlja uputstvo za stepenastu, ifrovanu, spoznaju, koju spolja nji svet i razli itost ne mogu da poremete. Ra id Amiru Probudio sam se oko podne, rashladni ure aj brujao je potmulo; glava me je bolela malo manje. Popre no izvaljen na king si e krevetu, postajao sam sve- stan toka doga aja i njihovog zna enja. Na a, do sada bezobli na grupa, uskoro e se pretvoriti u ivu zajednicu; ve od ovog popodneva mora u da zauzmem stav; sad je trebalo da odaberem odgovaraju u majicu za etnju po klongu. Opredelio sam se za ko ulju srednje du ine, od plavog d insa, ne suvi e pripijenu, koju sam dopunio majicom Radiohead; zatim sam strpao nekoliko stvar ica u ranac. U ogledalu u kupatilu posmatrao sam sebe s ga enjem: moje zgr eno lice birokrate tragi no je odudaralo od pozadine; u celini gledano, li io sam ta no na ono to sam bio: etrdesetogodi nji inovnik koji poku ava da se mladala ki preru i tokom odmora; bilo je to obeshrabruju e. Pri ao sam prozoru, iroko razmakao zavese. Sa 27. sprata prizor je bio izuzetan. Impozantna masa hotela Mariott uzdizala se sleva, kao kre nja ka stena izbrazdana crnim horizontalnim linijama nizova prozora, napola sakrivenih balkonima. Svetlost sunca u zenitu o tro je isticala ravnine i izbo ine. Desno, napred, od- blesci su se bez prestanka umno avali na komplikova- noj strukturi piramida i kupa od plavi astog stakla.

14

Na horizontu, d inovske betonske kocke hotela Grand Plaza President naslagane jedna na drugu, kao nivoi stepenaste piramide. S desne strane, nadvisuju i treperavu, zelenu povr inu Lumfini parka, razaznava- le su se, kao tvr ava od cigala, ugaone kule Dusit Thana. Ispio sam polako Singha Gold, razmi ljaju i pri tom o pojmu nepopravljivo. U prizemlju je na a vodi ica zapo ela neku vrstu prozivke tj. podelu bonova za doru ak. Tu sam saznao da se one dve uspiju e zovu Babet i Lea. Babet je imala plavu kovrd avu kosu, u stvari ne prirodno lokna- stu ve , bez sumnje, onduliranu; imala je lepe grudi, droljica, dobro uo ljive ispod providne tunike sa tampanim etno motivima - iz Trois Suisses, po svoj prilici. Njene pantalone, od iste tkanine, bile su tako- e providne: jasno se mogla razaznati bela ipka ga ica. Lea, brineta, bila je tanka kao gran ica; to je nadokna ivala lepom oblinom zadnjice, nagla enim crnim biciklisti kim pantalonama, i agresivnim istura- njem grudi, iji su se vrhovi napinjali ispod utog kor- seta. Maju ni dijamant krasio je njen uski pupak. Dugo sam i pa ljivo zagledao ove dve uspaljenice, da bih ih kona no definitivno zanemario. Podela bonova se nastavljala. Na vodi , Son sve je u esnike prozvala po imenu; pripala mi je muka od toga. Bili smo odrasli, za ime Bo je. Ponadao sam se, u jednom trenutku, kad je prozvala one matorce prezimenom: gospo a i gospodin Lobli oa", ali je odmah dodala, uz odu evljeni osmeh, Zozet i Rene". Zovem se Rene", potvrdio je penzioner, ne obra aju i se nikome posebno. Nije to nikakva sre a..." promrmljao sam. Njegova mu ena uputi umoran pogled koji je zna io: uti, Rene, dosaduje ljudima." Odjednom se setih na koga me on podse ao; na lik Gospodina Plus u reklamnom spotu Bahlsen. Mo da je to, uostalom, i bio on. Obratih se direktno njegovoj eni: da li su, nekada, tuma ili, kao glumci, neke epizodne likove? Ne, nikada, obavestila me je, oni su imali kobasi arsku radnju. Ah, da, to se sasvim uklapalo! Ovaj veseli majmun bio je zna i biv i kobasi ar (u Klamaru, precizirala je njegova ena); u jednom skromnom prostoru, gde je dolazila sirotinja da se prehrani, on je nekada prikazivao svoje piruete i svoju duhovitost. Bila su tu jo dva para, koje kao da je vezivalo neko mutno pobratimstvo. Da li su zajedno krenuli na put? Da li su se upoznali za vreme breakfasta f Sve je bilo mogu e u ovoj fazi putovanja. Prvi par bio je nesimpati an. ovek je malo li io na mladog Antoana Vahtera, ako je tako ne to mogu e zamisliti, ali bio je vi e smed, i sa dobro oblikovanom bradom; na kraju, i nije li io toliko na Antoana Vahtera koliko na Robina Huda, sa ne im vajcarskim, ta nije, jurskim u sebi. Sve je re eno time da nije li io ni na ta, ve je stvarno imao izgled idiota. Da ne pri am o njegovoj eni, u kombinezonu s tregerima, ozbiljnoj, pravoj mlekarici. Malo je verovatno da se ta bi a ve nisu reprodukova- la, pomislio sam; bez sumnje su dete ostavili kod roditelja, negde u Lon-le-Sonijeu. Drugi par, ne to stariji, nije odavao utisak tako duboke smirenosti. Mr av, brkat i nerv ik, ovek mi je li io na pravog naturopatu: suo en sa mojim nepoznavanjem materije, naglasio je da se leci samo biljkama, ili drugim prirodnim sredstvima, ako je to mogu e. Njegova ena, suva i sitna, radila je u dru tvenom sektoru, na socijalizaciji ne znam vi e kojih neka njavanih - alza kih delinkvenata; ostavljali suv utisak osoba koje se nisu tucale ve trideset godina. inilo se da je ovek bio raspolo en da me upozna s preimu stvima prirodne medicine; ali sam se, pomalo o amu en ve od ove prve razmene iskustava, odvojio i seo na najbli u klupu. S tog mesta slabo sam razaznavao troje poslednjih lanova grupe, koje mi je upola zaklanjao par kobasi ara: bilo je tu ne to nalik gove etu, od nekih pedesetak godina, po

15

imenu Rober, izuzetno surovog izraza lica; ena, pribli no istih godina, crne loknaste kose koja joj je uokviravala lice, u isti mah zlo, oprezno i ravnodu no, a zvala se Zozijan; i jedna mlada ena, najzad, koja je stupala za Zozijan s ku e om pokorno u, a zvala se Valeri. U redu, bi e prilike da se na njih vratim, bi e ak suvi e prilike, rekao sam sebi sumorno, dok sam hodao ka autobusu. Spazio sam da Son jo uvek pa ljivo prou ava listu s imenima putnika. Lice joj je bilo napeto, re i su joj se nesvesno formirale na usnama; na njima se itala zebnja, gotovo panika. Ra unaju i i nju, grupa je brojala trinaest osoba; a Tajlan ani su esto vrlo sujeverni, ak vi e i od Kineza: na spratovima u zgradama, u obele avanju brojeva po ulicama, esto se doga a da sa broja dvanaest pre u direktno na etrnaest, samo zato da bi izbegli da pomenu broj trinaest. Smestio sam se s leve strane, u sredinu vozila. Ljudi sti u navike dosta brzo, pa i tokom ovakve vrste grupnih putovanja: mesto treba zauzeti ranije, dr ati se njega, mo da ra iriti preko sedi ta neke li ne stvari u neku ruku, treba ga aktivno zaposednuti. Na svoje veliko iznena enje ugledah kako se Valeri spu ta pored mene iako je tri etvrtine mesta u autobusu bilo prazno. Dva reda iza nas, Babet i Lea su razmenile nekoliko podrugljivih re i. Bolje bi im bilo da se smire, droljice! Diskretno sam pa nju usmerio na mladu enu: imala je dugu crnu kosu, lice - ne znam ni sam ta da ka em! lice koje bi se moglo opisati kao skromno: ni lepo, ni ru no, da budemo precizni. Posle kratkog ali intenzivnog razmi ljanja, s mukom sam prevalio: Je 1' vam nije mnogo toplo?" Ne, ne, u autobusu je u redu", odgovorila je odmah, bez osmeha, prosto rastere ena to sam po eo razgovor. Moja re enica bila je gotovo glupa: u autobusu smo se, zapravo, smrzavali. Vi ste ve bili na Tajlandu?" nastavila je. Da, jedanput." Zastala je u stavu o ekivanja, spremna da uje zanimljivu pri u. Ho u li joj pri ati o svom prethodnom boravku? Mo da ne odmah. Bilo je dobro..." rekao sam kona no, daju i glasu toplinu, da kompenzujem banalnost opaske. Klimnula je glavom, zadovoljno. Tada sam shvatio da ova mlada ena uop te nije bila pot injena ozijan: ona je bila pot injena en gnral, i mo da spremna da potra i novog gospodara, mo da joj je bilo preko glave ozijan, koja je sedela dva reda ispred nas i besno prelistavala svoj Vodi kroz popularni turizam, mrko nas streljaju i pogledom. Romansa, romansa. Odmah posle Pajab Feri Pira brod je zaokrenuo nadesno, u Klong Samsen, i stupili smo u sasvim druga iji svet. ivot se ovde promenio, veoma malo, po- slednjih stole a. Ku e od tikovine, na kolju, nizale su se du kanala; pod nadstre icama su io se ve . Neke ene prilazile su prozorima da gledaju kako prolazimo; druge su prekidale pranje rublja. Deca su se kupala i gnjurala izme u ko eva: radosno su nam mahala. Vegetacija je bila bujna: na brodi je kr io put kroz guste slojeve lokvanja i lotosa; sna an i bogat ivot nadirao je odasvud. Svaki slobodan deo zemlje, vazduha ili vode kao da se namah punio leptirima, gu terima, abama. Sada smo, javi se Sn, usred su ne sezone; no to nije u inilo da atmosfera ne bude potpuno, gotovo bolesno vla na. Valeri je sedela pored mene; izgledalo je da je utonula u potpuni unutra nji mir. Odgovarala je mahanjem ruke starcima koji su na balkonima pu ili lule, deci koja su se kupala, enama nadnesenim nad rublje. Ekolozi sa Jure tako e su delovali smireno; ak i naturopati kao da su se malo opustili. Svuda oko nas bili su samo ne ni zvu i i osmesi. Valeri se okrenula k meni. Gotovo sam po eleo da je uhvatim za ruku; bez nekog posebnog razloga uzdr ao sam se. Brod se vi e nije kretao: boravili smo sad u kratkoj ve nosti jednog sre nog popodneva; ak su i Babet i Lea

16

za utale. Kao da su ledbele, da ponovim izraz koji je Lea upo- trebila kasnije, dok smo se iskrcavali. Tokom obilaska hrama Zore, u mislima sam pravio podsetnik: treba da kupim vijagru u nekoj otvorenoj apoteci. Na trajektu, pri povratku, saznao sam da je Valeri Bretonka i da njeni roditelji imaju farmu u Tregoroa; ja sam nisam znao ta da joj ka em o sebi. Izgledala je inteligentno, a meni nije bilo do inteligentnog razgovora. Svi ao mi se njen ne an glas, njena katoli ka revnost, kretanje njenih usana dok je govorila; verovatno je imala vrele usne, spremne da progutaju spermu istinskog prijatelja. Ba je bilo prijatno ovo popodne", rekao sam kona no, sa setom. Suvi e sam se bio udaljio od ljudi, suvi e sam dugo i- veo sam, nisam vi e uop te znao kako da se postavim. O, da, bilo je lepo", odgovorila je ona; nije bila naporna, stvarno fina devojka. Ipak, im je autobus stigao pred hotel, ja sam pojurio u bar. Posle tri koktela po eo sam da alim to sam se onako poneo. Krenuo sam da procunjam po holu. Bilo je sedam sati i nikog iz grupe na vidiku. Po ceni od etiri stotine bahta, oni koji su to eleli mogli su da prisustvuju ve eri uz tradicionalne tajlandske igre: sastanak je bio zakazan za osam. Valeri e sigurno biti tamo. Sto se mene ti e, imao sam ve neku predstavu o tradicionalnim tajlandskim plesovima, jer sam pre tri godine pro ao turu Klasi ni Tajland", od Severne ru e do An eoskog grada, koju je nudio Kuoni, nimalo lo u, u celini, ali malo skupu, i na zastra uju em kulturnom nivou, jer su svi u esnici imali najmanje visoku kolsku spremu. Trideset dva Budina stava, u svetili tu Ratanakosin, stilovi tajsko-burmanski, tajsko-kmerski ili taj-taj - ni ta im nije promicalo. Vratio sam se otuda iscrpljen i neprestano sam se ose ao sme nim bez Plavog vodi a. U ovom trenutku istinski sam osetio potrebu da ne to pojebem. Vrteo sam se u krug po holu, mu en napeto u koja je sve vi e rasla, kad spazih natpis Health Club, koji je vodio na donji sprat. Ulaz be e osvetljen crvenim neonima i girlandom od raznobojnih sijalica. Na svetlom panou bele osnove, tri sirene u bikiniju, malo prenagla enih grudi, pru ale su a e ampanjca potencijalnom posetiocu. Ajfelova kula, krajnje stilizovana, ocrtavala se u daljini; u svakom slu aju, ovo nikako nije bio koncept prostora za odr avanje forme hotela Mercure. U ao sam i poru io burbon, za barom. Desetak devojaka, iza stakla, okrenulo je glave prema meni - neke sa zavodljivim osmehom, druge ne. Bio sam jedini klijent. Uprkos malom kapacitetu ovog prostora, devojke su nosile trake sa brojevima. Moj izbor je brzo pao na broj 7: najpre zato to je bila ljupka, zatim to nije odavala utisak da obra a preteranu pa nju na televizijski program, a nije bila zaokupljena ni ostra enim razgovorom sa svojom susetkom. I zaista, kad je prozvana po imenu, ustala je sa vidnim zadovoljstvom. Ponudio sam joj collu u baru, zatim smo pre li u sobu. Zvala se Oon, u stvari tako sam razumeo, i bila je sa severa zemlje - iz malog sela blizu Ciang Maja. Imala je devetnaest godina. Posle zajedni kog kupanja, ispru io sam se na du eku prekrivenom vatelinom; odmah sam shvatio da ne u za aliti zbog ovog izbora. Odn se kretala jako dobro, veoma gipko; stavila je dole dosta sapuna. Milovala je dugo moju zadnjicu dojkama; to je bila njena li na inicijativa, ne rade sve devojke te stvari. Njen dobro nasapu- njen klitoris trljao je moje listove kao kakva tvrda etkica. Sko io mi je odmah, gotovo me za udio; kad me prevrnula i po ela da mi nogama miluje penis, pomislio sam da ne u mo i da se uzdr im. Uz ogroman napor, ste u i sna no mi i e na butinama, uspeo sam.

17

Kad se namestila iznad mene na krevetu, verovao sam da u mo i jo da izdr im, ali brzo sam spustio durbin. Iako je bila vrlo mlada, znala je da se slu i ribicom. Po ela je prvo sitnim stezanjem glavi a, zatim se spustila neki santimetar ni e, ste u i sve ja e. 0, ne, o, ne", zaje ao sam. Zasmejala se, zadovoljna zbog mo i koju je imala, zatim je nastavila da se spu ta, ste u i sna no i sporo zidove svoje vagine; sve vreme zagledana u moje o i, o igledno se dobro zabavljala. Svr io sam pre nego to je stigla do korena uda. Posle smo malo eretali, le e i jedno preko drugog na krevetu. Nije imala mnogo mu terija, rekla mi je; ovo je hotel namenjen grupama ozbiljnih turista, ljudima nesklonim skandalima, oslobo enim skoro svih ivotnih isku enja. Bivalo je me u njima dosta Francuza, ali retki su cenili body massage. Oni koji su dolazili u salon bili su ljubazni, me u njima bilo je najvi e Nemaca i Australijanaca. Poneki Japanac tako- e, ali njoj se oni nisu svi ali, bili su udni, sa udnim eljama: ili da vas udaraju, ili da vas vezuju, ili su ostajali tu da masturbiraju zagledani u va e cipele; to nije bilo nimalo zabavno. A ta je mislila o meni? Nije lo e, ali nadala se da u izdr ati jo malo. Much need", rekla je ne no vrte i moju zadovoljenu kitu izme u prstiju. Me utim, odavao sam joj utisak milog oveka. You look quiet", rekla je. Tu se malo pre la, ali u stvari ta no je, uspela je lepo da me smiri. Dao sam joj tri hiljade bahta, to je, koliko sam bio zapamtio, bila dobra cena. Po njenoj reakciji video sam da je to zaista bila dobra cena. ,,Kr6p khun khat", izgovorila je sa irokim osmehom i sklapaju i ruke u visini ela. Zatim me je otpratila do ulaza, dr e i me za ruku; ispred vrata smo razme- nili nekoliko poljubaca u obraze. Penju i se stepenicama naleteo sam pravo na o- zijan - ona je o igledno bila neodlu na da li da side. Obukla je, za ve eru, crnu tuniku sa zlatnim obrubima, ali je to nije u inilo nimalo simpati nijom. Njeno sivkasto, inteligentno lice osmatralo me je netremice. Primetio sam da je oprala kosu. Nije bila ru na, to ne; mogla bi ak biti lepa, ako ho ete, poznavao sam neke Libanke toga tipa; ali osnovni izraz njenog lica bio je nedvosmisleno zao. Sasvim sam je lako mogao zamisliti kako izra ava kojekakve ekstremne politi ke stavove. Spustio sam glavu, malo u neprilici kad je uzela re : Ima li tamo ne eg interesantnog?" Toliko me nervirala da sam zamalo odgovorio: Bar sa kurvama", ali na kraju sam slagao: Ne, ne... ne znam, neki kozmeti ki salon." Niste oti li na ve eru s priredbom", konstatovala je gadura. Niste ni vi", odgovorio sam istim tonom. Ovaj put je malo otezala s odgovorom, prenemagala se. Oh, ja ne volim preterano tu vrstu provoda", nastavila je, uz gotovo rasinovsko mlataranje rukama: To je isuvi e turisti ki." Sta je htela time da ka e? Sve je turisti ki. Uzdr ao sam se, ponovo, da je ne tresnem pesnicom po nju ci. Stoje i nasred stepeni ta prepre i- la mi je prolaz; trebalo je dati dokaza trpeljivosti. Sveti Jeronim je tako e umeo, kad bi to prilike zahtevale, da pru i dokaze hri anskog strpljenja - eto za to se on smatra velikm svecem i u iteljem katoli ke crkve. Predstava sa tradicionalnim tajlandskim plesovima" bila je, po njenom mi ljenju, dobra samo za Zo- zet i Renea, koje je, ne trepnuv i, nazivala smrdljivim kasapima". Shvatio sam, s nelagodno u, da u meni tra i saveznika. Ta no je da e se na a tura uskoro usmeriti ka unutra njosti, tada emo biti podeljeni na dva stola prilikom obeda; bilo je vreme da se odabere strana. E, pa", rekao sam posle duge utnje. U tom trenutku, kao nekim udom, Rober je iskrsnuo iznad nas. Hteo je da pro e i on. Gipko sam uzmakao

18

preska u i po nekoliko stepenika. Pre nego to sam skrenuo u restoran, osvrnuo sam se: ozijan, koja je ostala nepomi na na mestu, fiksirala je Robera, a ovaj je ustrim korakom stupao ka salonu za masa u. Babet i Lea stajale su u trpezariji, kraj inija s povr em. Klimnuo sam glavom u znak neobaveznog prepoznavanja, pre nego to sam se poslu io vodenim ladole om. I one su smatrale da su tajlandski plesovi ne to sme no i staromodno. Zaputiv i se ka svom stolu spazio sam da su one dve profuknja e sele na nekoliko metara od mene. Lea je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo Rage against the machine i vrlo pripijene bermude od d insa; Babet je nosila neku destruk- turisanu stvar na kojoj su se smenjivale arene svilene trake i providne povr ine. ivo su torokale, navode i, kako se moglo uti, imena raznih njujor kih hotela. O eniti se nekom od ovakvih, rekao sam sebi, mora biti vrhunac u asa. Da li jo uvek mogu da promenim sto? Ne, bilo bi suvi e prosta ki. Premestio sam se na stolicu preko puta, kako bih im bar okrenuo leda, brzo sam pojeo ve eru i popeo se u svoju sobu. Jedna buba vaba pojavila se ba kad sam se spremao da se zagnjurim u kadu. Bio je to pravi trenutak, za buba vabu, da se pojavi u mom ivotu; bolje nije moglo da se strefi. Jurnula je ustro preko kerami kih plo ica, mali lupe ; tra io sam pogledom papu u, ali sam u osnovi znao da su mi anse da je zgnje im male. emu borba? I ta je tu mogla Oon, uprkos svojoj fantasti no elasti noj vagini? Bili smo unapred osu eni. Buba vabe se pare bez naklonosti i prividno bez u ivanja; ali se razmno avaju esto, njihove genetske mutacije su brze; mi smo apsolutno nemo ni u borbi protiv buba vaba. Pre nego to sam se svukao, jo jednom sam odao priznanje Oon, i svim tajlandskim prostitutkama. Nije lak zanat koji obavljaju te devojke; nije im se esto doga alo da nalete na dobrojg momka, prihvatljivog izgleda, koji ne tra i ni ta drugo sem da sporazumno u ivaju. Da ne govorimo o Japancima - zadrhtao sam na tu pomisao i zgrabio Vodi za popularni turizam. Babet i Lea, pomislio sam, ne bi bile u stanju da budu tajlandske prostitutke; nisu bile dostojne toga. Valeri, mo da; bilo je ne ega u toj devojci, istovremeno uzornoj majci a pomalo i kurvi - obe su se potencijalno nalazile u njoj; do sada je bila, pre svega, mila devoj- ka, prijateljski raspolo ena i ozbiljna. I inteligentna. Zbilja, veoma mi se svi ala Valeri. Lagano sam masturbirao da bih smireno pristupio itanju; iza lo je nekoliko kapljica. Iako je u principu nudio organizovana putovanja po Tajlandu, Vodi kroz popularni turizam je u praksi izra avao najdublje rezerve prema tome, i ose ao se ak obaveznim da, ve u predgovoru, osudi seksualni turizam, to gnusno ropstvo. U stvari, ovi iz Vodi a bili su d angrizala iji je jedini cilj da zagor aju i najmanje zadovoljstvo turistima, jer ih zapravo mrze. Oni, uostalom, nisu voleli nikoga do sebe same, ako je suditi po sarkasti nim kratkim re enicama rasutim po bro uri, kao: Ah, gospo o, da ste samo videli to u doba hipika!" Najmu niji je bio, bez sumnje, upravo taj odse ni ton, miran i strog, koji je klju ao od suzdr anog prezira: Nije u pitanju srame ljivost, ve to to mi ne volimo Pataju. Sto je mnogo, mnogo je." Malo dalje dopisivali su ne to o masnim trbu astim zapadnjacima" koji se ko opere u dru tvu malih Taj- lan anki, to je izazivalo njihovu nedvosmislenu osudu; humanitarne protestantske seronje - eto ta su oni, i cela njihova simpati na grupa drugara koji su im pomogli u radu na ovoj knjizi", a ije su se prljave nju ke zadovoljno epurile sa korica. Zavitlao sam, besno, knjigu preko sobe, proma iv i za dlaku televizor Sony, i prihvatio se, rezignirano, Firme D ona Gri ema. Bio je to ameri ki bestseler, jedan od najbo

19

ljih; jedan od najprodavanijih, to se podrazumevalo. Glavni lik je bio mladi advokat, sa sjajnom budu no u, briljantan i lep momak, koji je radio devedeset sati nedeljno; ne samo da je ovo sranje bilo unapred planirano da se pretvori u scenario, ve se ose alo da se mislilo i na kasting - bila je to o igledno uloga pisana za Toma Kruza. Ni ena ovog junaka nije bila lo a, mada njeno radno vreme nije bilo devedeset sati nedeljno; uz to, Nikol Kidman se nije uklapala, nije to bila uloga za neku s ku dravom kosom, ve za dobro isfeniranu. Hvala bogu da ovi golup i i nemaju dece, to je omogu ilo da se izbegnu scene strave i u asa. Bio je to roman uzbudljiv, zapravo umereno uzbudljiv; ve od drugog poglavlja bilo je jasno da su rukovodioci firme bitange, i da nema govora o tome da e junak umreti na kraju: kao ni njegova ena, uostalom. Jedino je, s vremena na vreme, da bi pokazao kako se ne ali, romansijer rtvovao poneki simpati an lik iz drugog plana: ostajalo je da se vidi ko je slede i na redu, jedino time bi se opravdalo dalje itanje knjige. Mo da otac glavnog junaka: njegovi poslovi bili su u silaznoj putanji, on se lo e uklapao u op te povi eno raspolo enje; imao sam utisak da je on upravo prisustvovao svom poslednjem Thanksgivingu. Valeri je prve godine ivota pro ivela u Tremeva- nu, zaseoku nekoliko kilometara severno od Genga- ma. Sedamdesetih godina, i po etkom osamdesetih, vlada i lokalne vlasti imali su ambiciju da u Bretanji naprave sna an centar organizovane proizvodnje svinjskog mesa, koji bi mogao da konkuri e Velikoj Britaniji i Danskoj. Podstaknuti da usmere privatne farme za intenzivan uzgoj, mali odgajiva i - medu kojima je bio i Valerin otac - zadu ili su se do gu e kod Crdit Agricole. Ali 1984. godine cena svinjskog mesa po ela je da pada; Valeri je tada imala jedanaest godina. Bila je mirna devoj ica, uglavnom usamljena, dobar ak: pripremala se da po e u esti razred srednje kole u Gengamu. Njen stariji brat, tako e dobar ak, upravo je polo io maturu i upisao se u pripremni razred poljoprivrednog smera, na liceju u Renu. Valeri se dobro se ala Badnje ve eri 1984; otac je ceo dan proveo sa ra unovo om iz FNSEA (Nacionalna federacija sto ara i poljoprivrednika). Tokom bo i nog ru ka uglavnom je utao. Kad je poslu en desert, posle dve a e ampanjca, obratio se sinu: Ne bih ti savetovao da preuzme farmu", rekao je. Evo ve dvadeset godina ustajem pre zore, a radni dan zavr avam u osam ili devet; tvoja majka i ja prakti no nikada nismo imali godi nji odmor. Bilo bi najpametnije da sad sve prodam, sve ma ine, i svinje, i obore, i da investiram u salu s automatima za igru: ostatak ivota mogao bih da provedem izle avaju i se na suncu." I narednih godina cene svinjskog mesa neprestano su padale. Cesti su bili protesti poljoprivrednika, karakterisalo ih je estoko bezna e; tone stajskog u- briva izru ene su na Trgu Invalida, mnogo svinja zaklano je pred Burbonskom palatom. Krajem 1986. vlada je donela dekret o hitnim merama pomo i, zatim je najavila razvojni plan u korist odgajiva a. U aprilu 1987. Valerin otac je prodao svoju farmu - za ne to vi e od etiri miliona franaka. Za novac koji je dobio od prodaje kupio je veliki stan u Sen-Ke-Por- trijeu, za sebe, i tri garsonjere u Toremolinu; preostali milion franaka ulo io je u SICAV; mogao je ak - bio mu je to san iz detinjstva - da nabavi malu jedrilicu. Potpisao je dokument o prodaji s tugom, pomalo s ga enjem. Novi vlasnik bio je neki mlad tip, dvadesettrogodi njak, ne enja, poreklom iz Laniona, koji .je upravo zavr io studije agronomije. Valerin otac imao je etrdeset osam godina, majka etrdeset sedam: najlep e godine ivota posvetili su poslu bez budu nosti. iveli su u zemlji u kojoj ulaganje u proizvodnju nije davalo nikakvu stvarnu prednost u odnosu na transakcione poslove; to je kasno

20

saznao. Ve prve godine, iznajmljivanje onih garsonjera do- nelo mu je prihod ve i od prihoda koji je ostvario tokom svih prethodnih godina. Stekao je naviku da re- ava ukr tene re i, vozio se jedrilicom po zalivu, ponekad i ao na pecanje. Njegova ena jo se lak e navikla na nov ivot: ponovo je dobila elju da ita, da ide u bioskop, da izlazi. U vreme prodaje farme, Valeri je imala etrnaest godina, po injala je da se minka; pred ogledalom u kupatilu uredno je pratila rast svojih grudi. Uo i selidbe dugo je etala po imanju. U najve em oboru ostalo je bilo jo dvanaestak prasadi; ona su joj prilazila, ne no grok u i. Iste ve eri odvezao ih je trgovac na veliko i poklao narednih dana. Leto koje je nastupilo bilo je udno. U odnosu na Tremevan, Sen-Ke-Portrije inio se gotovo kao mali grad. Nije vi e mogla, kad iza e iz ku e, da se ispru i na travi, da pusti misli da lete s oblacima, da plove s vodom iz re ice. Me u mladi ima koji su tu provodili raspust, neki su se okretali za njom u prolazu; nikako nije uspevala da se potpuno opusti. Krajem avgusta upoznala je Berenisu, devojku iz osmogodi nje kole, koja je trebalo da s njom po e u drugi razred liceja u Sen-Brieku. Berenisa je bila godinu dana starija od nje, minkala se i nosila firmirane suknje; imala je lepo usko lice i veoma dugu kosu, prelepe venecijan- skoplave boje. Po ele su redovno da odlaze na pla u Sent-Margerit: presvla ile su se u Valerinoj sobi pre polaska na kupanje. Jednog popodneva, kad je skinula grudnjak, Valeri je uhvatila Berenisin pogled usme- ren na njene grudi. Znala je da ima divne grudi, okrugle, visoke, tako vrste i nabijene da su izgledale kao ve ta ke. Berenisa je pru ila ruku, dotakla oblinu i bradavicu. Valeri je rastvorila usne i zatvorila o i dok su se Berenisine usne pribli avale njenima; potpuno se predala tome poljupcu. Bila je ve sva vla na dole u trenutku kad je Berenisa gurnula ruku u njene ga ice. Skinula ih je urno, pala na krevet i ra irila noge. Berenisa je klekla ispred nje i spustila usne na njenu macu. Vrele kontrakcije po ele su da joj prolaze stomakom, imala je utisak da joj duh klizi u beskrajne nebeske prostore: nikada nije ni pretpostavila da mo e postojati takvo u ivanje. Posle su to radile svakog dana - sve do po etka kolske godine: najpre u rano popodne, pre odlaska na pla u; kasnije su zajedno le ale na suncu. Valeri je ose ala kako joj se, malo-pomalo, elja uvla i pod ko u, skidala bi zatim gornji deo kostima da ponudi grudi Berenisinom pogledu. Vra ale su se gotovo tr e i u sobu, i tamo vodile ljubav, po drugi put. Kada je po ela kola, ve prve sedmice, Berenisa se udaljila od Valeri, izbegavala je da se iz kole vra a s njom; malo zatim, po ela je da izlazi s jednim de kom. Valeri je, bez istinske tuge, prihvatila ovo razdvajanje; bio je to normalan sled. Stekla je naviku da masturbira, svako jutro, im se probudi. Svaki put je, za nekoliko minuta, do ivljavala orgazam. Bio je to divan, lak proces koji se de avao u njoj, i koji je inio da dan po ne u ivanjem. Prema de acima je bila uz- dr ana: po to je kupila nekoliko brojeva Hot videa u kiosku na stanici, bila je upu ena u njihovu anatomiju, njihove organe, razli ite seksualne polo aje; ali, osetila je samo laku odbojnost prema njihovim dlakama, njihovim mi i ima; izgledalo je da im je ko a debela i gruba. Braonkasta i naborana povr ina muda, prete i anatomski oblik napetog glavi a, crvenog i sjajnog... sve to nije bilo ne to posebno privla no. Na kraju je ipak spavala s jednim tipom iz zavr nog razreda, visokim plavu anom, posle jedne ve eri provedene u diskoteci u Pempolu; nije posebno u ivala. Po injala je vi e puta, sa drugima, tokom celog kolovanja; bilo je lako zavesti de ake,

21

dovoljno je bilo obu i kratku suknju, prekrstiti noge, imati dekolto- vanu ili providnu bluzu da bi grudi do le do izra aja: nijedno od ovih iskustava ne be e za nju stvarno presudno. Razumom je uspevala da shvati ose aj, istovremeno trijumfalan i ne an, koji su imale neke devojke kad bi osetile kitu kako prodire u dubinu njihove vagine; ali ona sama nije ose ala ni ta sli no. Prezervativ, istina, ne doprinosi da se stvari pobolj aju; mlitav i ponavljani prasak koji prati razvla enje gumice vra ao ju je u realnost, spre avao duh da klizne u beskona nost bez razbludnih ose aja. Kad je bila na maturi, skoro je potpuno odustala od veza sa momcima. Ni deset godina kasnije jo nije bila istinski otpo ela, razmi ljala je s tugom dok se budila u svojoj sobi, u hotelu Bangkok Pala e. Jo se nije bilo razdanilo. Upalila je svetio, stoje i ispod plafonjere stala je da posmatra svoje telo u ogledalu. Grudi su joj bile jo uvek isto vrste, nisu se promenile od njene sedamnaeste. Zadnjica joj je bila lepo zaokrugljena, bez trunke sala: imala je, bez sumnje, veoma lepo telo. Me utim, navukla je iroku duksericu i bezobli ne bermude polaze i na doru ak. Pre nego to e zatvoriti vrata, pogledala se poslednji put u ogledalu:. lice joj je bilo obi no, prijatno i ni ta vi e od toga; ni kosa, crna i ravna, koja je u neredu padala po ramenima, ni vrlo crne o i, nisu predstavljale dodatni adut. Mogla bi, verovatno, izvu i ne to vi e iz toga izgleda, ista i ne to minkom, o e ljati se druk ije, posavetovati se s kozmeti arom. Ve ina ena njenih godina tome je posve ivala bar nekoliko sati nedelj- no; ona nije imala utisak da bi se, u njenom slu aju, time mnogo promenilo. Ono to joj je u osnovi ne- . dostajalo, bila je, pre svega, elja za zavo enjem. Napustili smo hotel u sedam sati; saobra aj je ve bio gust. Valeri mi je ovla klimnula glavom i sela u moj red, s druge strane. U autobusu je bila ti ina. Sivi megalopolis lagano se budio: skuteri na kojima su bili parovi, ponekad i sa detetom u maj inom naru ju, provla ili su se izme u prepunih autobusa. Laka magla bila je jo natalo ena u uli icama u blizini reke. Uskoro e sunce probiti jutarnje oblake, zavlada e vru ina. U visini Nontaburija gradsko tkivo se razredilo, opazili smo prva pirin a- na polja. Nepomi ni bivoli, kao ukopani u blatu, pratili su autobus pogledom, ta no onako kako bi to radile i krave. Osetio sam lako uzbu enje ekologa sa Jure: bez sumnje su za eleli da naprave dve-tri fotografije bivola. Prvo zaustavljanje bilo je u Kan anaburiju, gra u koji su svi vodi i ocenili na isti na in - isticali su njegov ivahan i veseo karakter. Po Mi lenu, on je bio divna polazna ta ka za posetu okolnim krajevima"; Globtroter ga je, sa svoje strane, kvalifikovao kao dobar bazi ni kamp". U nastavku programa predvi ena je bila vo nja od nekoliko kilometara vozom smrti", koji je vijugao obalom reke Kvaj. Nikad nisam stvarno prou io doga anja vezana za reku Kvaj, zato sam se usredsredio na obja njenja vodi a. Sre a to je Rene, prou iv i Mi lenov vodi , bio spreman da unese ispravke na pojedina mesta. Ukratko, Japanci, posle ulaska u rat 1941, odlu i e da sagrade elezni ku prugu, da pove u Singapur i Burmu - po- staviv i kao dugoro an cilj invaziju Indije. Ova ele- zni ka pruga trebalo je da pro e kroz Maleziju i Tajland. Ali ta su Tajlan ani zapravo radili za vreme Drugog svetskog rata? , pa, ni ta posebno. Bili su neutralni", napomenula je stidljivo Sdn. Zapravo, dopunio je Rene, sklopili su vojni sporazum s Japancima a pri tom saveznicima nisu objavili rat. Bio je to mudar izbor. Tako su, jo jednom, uspeli da pru e dokaze postojanja onog uvenog suptilnog duha koji im je omogu io da, vi e od dva veka, u obru u izme u francuskih i engleskih kolonijalnih sila, ne pokleknu ni pred jednom, da ostanu jedina zemlja jugoisto ne Azije koja nikada nije bila kolonizovana.

22

Bilo kako bilo, 1942. godine po eli su radovi u sektoru oko reke Kvaj, za koje je bilo mobilisano ezdeset hiljada ratnih zarobljenika, engleskih, australij- skih, novozelandskih i ameri kih, kao i nepregledna masa prinudnih radnika Azijata. U oktobru 1943. elezni ka pruga be e zavr ena, ali esnaest hiljada ratnih zarobljenika platilo je to ivotom - zbog manjka hrane, lo e klime i prirodne surovosti Japanaca. Uskoro nakon toga, u savezni kom bombardovanju uni ten je most na reci Kvaj, najva niji objekat toga gra evinskog poduhvata - ime je pruga u injena neupotrebljivom. Sve li svemu, ostala je tamo ogromna masa ohla enog ljudskog mesa, a rezultat je bio gotovo ravan nuli. Od tada, situacija se ni na koji na in nije promenila - i dalje je bilo nemogu e uspostaviti pristojnu elezni ku vezu izme u Singapura i Delhija. Tako sam, s lakom nelagodom po eo obilazak Je- ath muzeja, koji je sagra en da bi se sa uvalo se anje na u asne patnje savezni kih ratnih zarobljenika. Svakako, govorio sam sebi, sve to bilo je za aljenje; ali, najzad, bilo je i ve eg stradanja za vreme Drugog svet- skog rata. Nisam uspevao da se oslobodim utiska kako bi se, da su zarobljenici bili Poljaci ili Rusi, svemu ovome posve ivalo mnogo manje pa nje. Potom je trebalo izdr ati posetu groblju savezni kih ratnih zarobljenika - onih koji su, u neku ruku, rtvovani. To je bio niz belih krstova, poredanih pod konac, svi apsolutno isti; mesto je odisalo dubokom amotinjom; podsetilo me je na Omaha Bi , a ni ona me nije posebno uzbudila - istinu govore i, pre me je navela na misao da je re o kakvom, u prirodi izlo enom, delu savremene umetnosti. Ovde je", rekao sam tada sebi s ose anjem tuge, koja mi se ipak u inila nedovoljnom, cela gomila budala umrla za demokratiju." Groblje na reci Kvaj je, uzgred budi re eno, bilo mnogo manje, mogli su se ak prebrojati grobovi,. ali sam vrlo brzo odustao od ove ideje. Tu ih ne mo e biti esnaest hiljada", zaklju io sam ipak, glasno. Ta no!" obavestio me je Rene, opremljen Mi lenovim vodi em. Broj mrtvih procenjen je na esnaest hiljada, a na ovom groblju nalaze se samo pet stotina osamdeset dve humke. Oni su progla eni ( itao je povla e i prst ispod reda) za pet stotina osamdeset i dva mu enika za demokratiju." Kad sam dobio svoju tre u skija ku zvezdicu, u desetoj godini, oti ao sam u poslasti arnicu da se najedem pala inki a la grand marnier. Bio je to veliki praznik jednog samotnjaka; nisam imao drugova s kojima bih podelio tu radost. Svake godine u isto doba boravio sam kod oca u Samoniju. On je bio planinski vodi , uspe ni alpinista. Imao je prijatelje sebi sli ne, hrabre i mu evne ljude; nisam se dobro ose- ao me u njima. Bilo mi je jedanaest godina kad mi je jedna devoj ica prvi put pokazala svoju ribicu; odmah sam bio odu evljen, po eo da obo avam taj mali organ, prose en i udan. Ona nije imala puno dla ica, bila je mojih godina, zvala se Martina. Ostala je dugo ra irenih butina, dr e i ga ice razmaknute da mogu da vidim; ali kad sam pru io ruku, upla ila se, zatim je pobegla. Sve su mi se te uspomene inile vrlo bliskim, nisam imao utisak da sam se otad bogzna koliko promenio. Moje odu evljenje za pi ke nije se smanjilo, u tome sam ak prepoznao jednu od svojih poslednjih potpuno ljudskih crta; za ostale, nisam bio tako siguran. Malo posle, kad smo u li u autobus, Sdn se ponovo javi. Zaputili smo se prema svom preno i tu, koje e biti, naro ito je elela to da podvu e, izuzetno kvalitetno. Bez,televizije, bez videa. Bez struje, samo sve- e. Bez kupatila, samo voda iz reke. Bez du eka, samo asure. Kompletan povratak prirodi. Ovaj povratak prirodi, bele io sam u mislima, podrazumevao je, naj- pre, itavu seriju li avanja; ekolozi sa Jure, a zvali su se Erik i Silvi - saznao sam to i protiv svoje volje, za vreme putovanja vozom - balavili su od

23

nestrpljenja. Ve eras francuska kuhinja", zaklju ila je Sdn, bez neke o igledne veze. Mi sad jesti tajlandski. U mali restoran, na obala reke." Mesto je bilo armantno. Drve e je pravilo hladovinu oko stolova. Kraj ulaza je bio osun ani bazen sa kornja ama i abama. Ostao sam dugo pred njim, zagledan u abe; jo jedanput sam bio zate en izuzetnom bujno u ivota u ovom podneblju. Beli aste ribe plivale su ispod same povr ine. Iznad njih, lokvanji i vodeni pauci, insekti to neprestano sle u na njih. Kornja e su sve to posmatrale sa spokojem koji se obi no pripisuje njihovoj vrsti. Son je pri la da me podseti da je ru ak poslu en. Krenuo sam ka trpezariji koja je bila na samoj obali. Tu su bila postavljena dva stola za est osoba; sva me- sta bila su zauzeta. Pogledao sam unaokolo, uz lak ose aj panike, ali Rene mi je brzo prisko io u pomo : Nema problema, do ite za na sto", dobacio je iro- kogrudo. Postavi emo jo jedan pribor, ovde, na kraju." Seo sam, dakle, za sto koji je o igledno okupio ve formirane parove: ekolozi sa Jure, naturopate - koji su se, to sam saznao ovom prilikom, odazivali na imena Alber i Suzan, i dvoje matorih kobasi ara. Ovakav raspored, bio sam uveren, nije odgovarao ni ijim stvarnim eljama, ve vanrednoj situaciji koja je nastala dok su zauzimana mesta oko stolova; parovi su se nehoti no grupisali, kao u svakoj drugoj vanrednoj situaciji; ovaj ru ak nije, u stvari, bio ni ta drugo do pmmatra ka runda. Razgovor je skliznuo prvo na temu masa e, koja j^,iizgleda, bila bliska naturopatama. Prethodne ve eri Ailher i Suzan su, odrekav i se tradicionalnih plesova, idb>ristili blagodeti izvanredne le ne masa e. Rene se nesta no, lako osmehnu; Alberovo obja njenje mu je nihrzo pokazalo da je njegova pretpostavka bila potpuno pogre na. Tradicionalna tajlandska masa a, raspalio se on, nema ni eg zajedni kog s ne znam kakviim smicalicama; to je prosto izraz jedne stoletne, da o Ika emo milenijumske civilizacije, koji se, uosta- kum, savr eno nadovezivao na kinesko u enje o akupnrikturnim ta kama. I oni sami su se time bavili, u SMSjjoj ordinaciji u Monbelijaru; nisu mogli, naravno, &a lostignu ume e tajlandskih stru njaka; sino su, zsiklljju io je on, dobili zaista finu lekciju. Erik i Silvi su ih slu ali, odu evljeni. Rene je zbunjeno ka ljucao; par iz Monbelijara zaista nije mogao da se pove e s bilo ime skarednim. Otkud uop te ideja o Francuskoj kao zemlji masnih ala i raskala nostif Francuska je bila jedna zlokobna zemlja, potpuno sumorna i bi- rokratizovana. 1 ja sam i ao da mi izmasiraju le a, ali je devojka masa u zavr ila na mojim mudima", ubacio sam nehajno. Po to sam upravo vakao kikiriki, niko to nije uo, ni razumeo, izuzev Silvi, koja mi je dobacila u asnut pogled. Progutao sam gutljaj piva i izdr ao njen pogled bez ustezanja: da li je ta enska bila u stanju da se korektno pozabavi kurcem? Ni na koji na in to se nije moglo zaklju iti. Ta no je da su veoma slatke, te devojke..." pri- metila je ozijan grabe i komad papaje i doprinose i op toj nelagodnosti. ekanje kafe se odu ilo. ta da se radi na kraju obeda, kad ovek nema pravo da zapali cigaretu? Mirno sam prisustvovao narastanju uzajamne netrpeljivosti. Zavr ili smo razgovor na je- dvite jade, uz nekoliko zapa anja o klimi. Ugledao sam, ponovo, oca prikovanog za krevet, poko enog napadom iznenadne depresije - stra ne za tako aktivnog oveka; njegovi prijatelji-alpinisti bili su oko njega, nemo ni pred tim zlom. Sportom se bavio toliko, objasnio mi je jednom, da bi ispraznio mozak, da bi spre io sebe da misli. I uspeo je: bio sam uveren da je zaista pro ao kroz

24

ivot nikada ne osetiv- i stvarnu potrebu da se ozbiljno zamisli nad ljudskom egzistencijom. U autobusu S6n ponovo uze re . Grani no podru je pored kojeg emo pro i delimi no je naseljeno burmanskim izbeglicama karenskog porekla; to ne predstavlja nikakav problem. Kareni dobri, smatrala je Sdn, hrabri, deca rado poha aju kolu, nema nevolja. Nikakvih veza ne e biti s plemenima sa severa, njih ne emo imati prilike da sretnemo tokom na eg putovanja; i, uverena je, time ni ta ne gubimo. Naro ito ne kad je re o Akasima; njih je ona, inilo se, posebno uzela na zub. Uprkos naporima vlade, Akasi izgleda nisu bili u stanju da se odreknu gajenja maka, svoje tradicionalne delatnosti. Bili su u izvesnom smislu animisti, jeli su pse. Akasi lo i, podvla ila je Sdn energi no: sem gajenja maka i branja vo a, ne umeju ni ta da rade; deca im ne idu u kolu. Mnogo novca potro eno je na njih, rezultat nikakav. Oni su potpune nule, zaklju i ona, u najlep em duhu sinteze. Kad smo stigli u hotel, radoznalo sam zagledao te uvene Karene, koji su ne to u urbano petljali na obali reke. Vi eni izbliza, ho u re i bez mitraljeza, nisu izgledali tako zlo esto; najevidentnije kod njih je bilo da obo avaju svoje slonove. Kupati se u reci i trljati le a svojih slonova, to im je, ini se, pri injavalo najve u radost. Ta no je i to da se ovde nije radilo o karenskim pobunjenicima, ve o obi nim Karenima - onima koji su, zapravo, pobegli iz oblasti borbi zato Sto im je bilo dosta cele te pri e i zato to su ostali, tako re i, potpuno ravnodu ni prema karenskoj nezavisnosti. Prospekt koji sam na ao u sobi dao mi je nekoliko podataka o pro losti ovog odmarali ta, to je ujedno i pri a o lepoj ljudskoj avanturi: re je o Ber- tranu de Moalu, pioniru masovnog turizma, koji je, zaljubiv i se u ovo mesto, tu spustio ruksak" krajem ezdesetih godina. S velikom uporno u i uz pomo svojih prijatelja, Karena, on je, malo-pomalo, podigao ovaj ekolo ki raj", u kojem sada mo e da u iva me unarodna klijentela. Mesto je bilo zaista prekrasno. Kolibice od tikovog drveta, vrlo fino izrezbarenog, povezane cvetnim koridorima, dizale su se nad rekom - imao se utisak da ona oveku huji pod nogama. Hotel je bio sme ten u dnu su ene, levkaste kotline ije su padine bile obrasle gustom d unglom. U trenutku kad sam stupio na terasu, zavladala je potpuna ti ina. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim ta je razlog tome: sve ptice su zautale u isti mah. Bio je to as kad se d ungla spremala za no . Koliko je velikih grabljivica moglo biti u ovoj umi? Bez sumnje, ne previ e, dva ili tri leoparda, ali zmije i pauci sigurno su tu bili brojni. Dan se brzo gasio. Jedan usamljeni majmun skakao je s drveta na drvo, na drugoj obali; pustio je kratak krik. Ose alo se da je uznemiren i da hita da se pridru i oporu. Vratio sam se u sobu, zapalio sve e. Name taj je bio krajnje jednostavan: jedan sto od tikovine, okvir za du eke od rustikalnog drveta, vre e za spavanje i asure. etvrt sata temeljno sam utrljavao u ko u kremu Cinq sur cinq. Reke su prijatne, ali se zna i ta su one jo - leglo komaraca. Bila je u sobi i sme a s limu nskom kiselinom, koja se mogla rastopiti; predo- stro nost mi se nije inila suvi nom. Kad sam krenuo na ve eru, no se ve bila spustila; po girlandama izme u ku ica treptale su raznoboj ne sijalice. Bilo je, zna i, struje u ovom selu, zaklju io sam, samo nisu smatrali da je potrebno da je uvode u sobe. Zastao sam na trenutak i naslonio se na ogradu, pogleda uperena u reku; mesec je ve bio odsko io i ogledao se u vodi. Nejasno se nazirala

25

tamna masa d ungle, s druge strane; s vremena na vreme iz nje bi dopro rezak krik kakve no ne ptice. Ljudske grupe, ako ih ine i samo tri osobe, imaju tendenciju da se dele u suparni ke podgrupe. Ve era je bila servirana na pontonskom mostu, nasred reke; ovoga puta postavili su za nas dva stola za po osam osoba. Ekolozi i naturopate ve su se smestili za jednim stolom, biv i kobasi ari, trenutno usamljeni, za drugim. ta li je moglo izazvati ovu podelu? Mo da podnevni razgovor o masa i, koji se, u osnovi, nije dobro zavr io. Ipak, jo jutros je Suzan, prikladno odevena u tuniku i pantalone od belog lana sve dobro osmi ljeno da podvu e vitkost njene figure - pr- sla u smeh ugledav i Zozetinu cvetnu haljinu. Podela, bilo ta da joj je uzrok, ve je, dakle, po ela. Pomalo kukavi ki, usporio sam korak, pustio da me obi e Li- onel, moj sused iz aviona, a sada i iz bungalova. On se opredelio vrlo brzo, na na in koji je gotovo isklju io promi ljanje; nisam stekao utisak da je birao po afinitetu ve prema svojevrsnoj klasnoj solidarnosti (on je radio u Gaz de Franceu, bio je zna i inovnik, a ovo dvoje bili su biv i trgov i i) ili, bolje re i, o solidarnosti prema obrazovnom nivou. Rene nas je do ekao s vidnim olak anjem. Na a odluka, u ovom stadijumu, nije bila od presudnog zna aja, ali je bila va na: pridru uju i se onima za drugim stolom mi bismo sna no potvrdili izolovanost biv ih kobasi ara, dok smo ovako, u osnovi, samo uravnote ili trenutni odnos za stolovima. Babet i Lea stigo e ubrzo i smesti e se, bez najmanjeg oklevanja, za susedni sto. Posle du eg vremena - predjelo je ve bilo servirano - pojavi se Valeri na kraju pontona; bacala je neodlu ne poglede levo-desno. Za susednim stolom ostala su dva mesta pored Babet i Lee. Oklevala je jo tren, zatim se naglo odlu ila i pri la da sedne s moje levejstrane. Zozijan je trebalo vremena, vi e nego obi no, da se spremi; moralo joj je biti te ko da se minka pri svetlo- sti sve a. Njena somotska haljina nije bila lo a, malo dekoltovana ali ne preterano. I ona se na trenutak zaustavila, zatim je pri la nama i sela naspram Valeri. Poslednji sti e Rober, nesigurnim korakom - mora biti da je gucnuo ne to pre obroka, video sam ga malo as sa bocom Mekonga. Te ko se spustio na klupu, levo od Valeri. Kratak ali jeziv krik dopre iz d ungle: vero- vatno se neki mali sisar upravo oprostio od ivota. S6n pro e izme u stolova da proveri je li sve u redu, da vidi da li smo udobno sme teni. Ona sama ve erala je sa voza em - nimalo demokratski raspored, koji je ve za ru kom izazvao Zozijanino negodovanje. Ali, u osnovi, mislim da je to Son odgovaralo; mada nije imala ni ta protiv nas, bilo joj je dosta naprezanja, dugi razgovori na francuskom pomalo su je zamarali. Za susednim stolom tekao je veseli razgovor o le- poti mesta, kako treba da budemo sre ni to smo se na li usred prirode, daleko od civilizacije, o su tinskim vrednostima, itd. ,,Je-e-e, ba je super", potvr ivala je Lea. ,,A jeste li videli, stvarno smo usred d ungle... Ne mogu da verujem." Mi smo se malo mu ili da na emo zajedni ku temu. Lionel, naspram mene, spokojno je vakao, ne nameravaju i da u ini ni najmanji napor. Bacao sam nervozne poglede tamo i amo. U jednom trenutku spazih debelog bradonju - iza ao je iz kuhinje i ne to estoko grdio poslugu; to nije mogao biti niko drugi do uveni Bertran de Moal. Po mome sudu, njegova najvidljivija zasluga, do sada, bila je u tome to je Ka- rene nau io da prave pe enje a la dauphinois. To je bilo ne to izvanredno: prase e pe enje bilo je savr eno pe eno,

26

istovremeno krckavo i meko. Ovde nedostaje samo malo vinca", primeti Rene melanholi - no. ozijan prezrivo skupi usne. Sta je mislila o francuskim turistima koji ne mogu ni na putu bez svoga vinca, nije je trebalo ni pitati. Prili no nespretno, Valeri uze Renea u odbranu. Uz tajlandsku kuhinju, re e ona, vino uop te i nije potrebno; ali za ovu priliku, malo vina bi ipak dobro do lo. Ona li no, u svakom slu aju, nije pila ni ta sem vode. Kad se putuje u inostranstvo", odsecala je ozijan, prirodno je da se jede lokalna kuhinja i da se uva avaju lokalni obi aji!... U protivnom, bolje je ostati kod ku e." Sla em se!" zabrunda Rober. Ona se zaustavi, prekinuta u aru, i pogleda ga, gotovo s mr njom. ,Ipak je suvi e za injeno, ponekad", priznade stidljivo ozet. Vama to, ini se, ne smeta", re e ona obra aju i se meni, bez sumnje da malo otkravi atmosferu. Ne, ne, ja to obo avam. Sto je vi e za injeno, meni se vi e svi a. I u Parizu jedem kinesku hranu, redovno", odgovorio sam urno. Razgovor se tako prebacio na kineske restorane, kojih je bilo zaista mnogo u poslednje vreme. Valeri ih je jako cenila, tamo je odlazila u podnevnoj pauzi: nije uop te skupo, bolje je od fast-fooda, i verovatno mnogo zdravije. ozijan se o ovome nije izja njavala, ona je ru avala u svom preduze u; Rober je izgleda smatrao da ova tema ne zaslu uje pa nju. Ukratko, ve era je protkala gotovo mirno, do deserta. Sve je po elo kad je poslu en elatinasti pirina . Bio je lako zlataste boje, za injen cimetom - originalan recept, po svoj prilici. Hvataju i bika za rogove, ozijan je odlu ila da otvori pitanje seksualnog turizma. Za nju je to bilo ne to apsolutno gnusno, nije nalazila druge re i. Skandalozno je to tajlandska vlada toleri e takve stvari, a i me unarodna zajednica trebalo je da se oglasi. Rober je slu ao s osmehom u uglu usana, osmehom koji nije obe avao ni ta dobro. To jeste skandalozno, mada ne i iznena uju e, nastavljala je ona; ne treba zaboraviti da je najve i deo tih ustanova (bordela, nije ih trebalo zvati druga ije!) u vlasni tvu generala; to najbolje govori o za titi koju u ivaju. ,Ja sam general..." prekide je Rober. Ona na to zastade, zaprepa ena; donja vilica joj je alosno visi- la. Ne, ne, alim se", poreknu on, uz laku grimasu Nemam ak ni oru je." Nije izgledalo da je njoj to bilo sme no. Trebalo joj je neko vreme da se pribere, ali je onda ponovo krenula, s obnovljenom energijom: Apsolutno je sramota da matori jarci mogu neka njeno da se koriste bedom tih devojaka. Treba znati da sve one dolaze iz severnih i severoisto nih provincija, iz najsiroma nijih delova zemlje." Ne sve..." ubaci on, ima ih koje su izvBangkoka." To je seksualno ropstvo!" urlala je Zozijan, nije ga ni slu ala. Nema druge re i!" Ja sam lagano zevnuo. Ona me je okrznula jednim mra nim pogledom, ali je nastavila, pozivaju i sve prisutne za svedoke: Zar vi ne mislite da je skandalozno to to svaki matori jarac mo e da za par e hleba pribavi maloletnicu?" Ne za par e hleba", usprotivio sam se skromno. Ja sam platio tri hiljade bahta, to je gotovo francuska cena." Valeri se okrenula i iznena eno me pogledala. Malo ste skupo platili", primeti Rober. Me utim, ako je devojka vredela..."

27

Na Zozijan se tresao svaki mi i , po eo sam ve malo da brinem. Zaista fino!" izusti kona no piska- vim glasom. Meni se povra a od toga to svaki debe li prasac mo e da plati da bi nabio svoj organ u neku devoj icu!" Ni ta vas ne obavezuje da me pratite u tome, draga gospodo..." odvrati Rober mirno. Ona je ustala, sva drhte i, sa tanjirom pirin a u ruci. Za susednim stolom razgovor se prekinuo. Pove- rovao sam da e mu baciti tanjir u lice, i verovatno ju je na kraju zaustavio samo obzir prema drugima. Rober je sve pratio vrlo ozbiljno, mi i i su mu se zategli ispod polo majice. Nije li io na nekoga ko bi se lako predao, sasvim sam lako mogao da zamislim kako je privodi pameti. Kona no, ona sna no tresnu o sto tanjir, koji pu e na tri dela, okrenu se i nestade u no i, tj. otr a ka bungalovima. Tja..." u ini Rober uzdr ano. Valeri je bila ste njena izme u mene i njega; sada ona ustade elegantno, obi e oko stola i sede na Zozi- janino mesto, za slu aj da i sama po eli da napusti sto. Ali nije se desilo vi e ni ta: u tom trenutku poslu itelj je doneo kafu. Po to je otpila dva gutljaja, Valeri se okrenula k meni: Zna i, ta no je, platili ste devoj- ku?" upitala je tiho. Njen ton odavao je znati elju, ali li enu bilo kakvog odobravanja. Nisu te devojke tako siroma ne", dodade Rober, one mogu sebi da priu te skutere i pi tolje. Ima ih, ak, koje doteruju grudi. A nije jeftino operisati grudi. Poma u i svojim roditeljima, istina", zaklju io je zami ljeno. Oni za susednim stolom, posle nekoliko fraza izme- njenih u pola glasa, brzo su se razi li - bez sumnje iz solidarnosti. Ostali smo mi kao jedini gospodari terena, u neku ruku. Mesec je sad punim sjajem obasjavao povr inu pontona, ona je lako svetlucala. Jesu li zaista tako dobre, te male maserke?" upita sanjala ki Rene. Ah, gospodine", uzviknuo je Rober namerno ose- ajno, gotovo pateti no, videlo se da nije sasvim iskren, one su najbolje! To je divota! A uz to, jo niste videli Pataju. To je odmarali te na isto noj obali", nastavio je odu evljeno, koje je u celini posve eno bludu i raska- la nosti. Tu su prvo pristigli Amerikanci, za vreme rata u Vijetnamu, zatim mnogo Engleza i Nemaca; a sada je ve mogu e sresti Poljake i Ruse. Tamo je svako uslu- en, ima za sva iji ukus pone to: za homoseksualce, he- teroseksualce, transvestite... To je Sodoma i Gomora u jednom. I bolje od toga, jer ima i lezbejki." Ah, ah...!" biv i kobasi ar delovao je zami ljeno. Njegova ena je spokojno zevnula, izvinila se i okrenula prema mu u; o igledno je htela da pode na spavanje. Na Tajlandu", zaklju i Rober, svi mogu imati ono to ele, i svi mogu imati ne to dobro. Pri a e vam o Brazilkama, o devojkama s Kube. Ja sam mnogo putovao, gospodine, putovao sam iz zadovoljstva, i ne uste em se da vam ka em: za mene, Tajlan anke su najbolje ljubavnice na svetu." Valeri, koja je sedela preko puta, slu ala je s najve om pa njom. Ustala jevubrzo potom, sa lakim osme- hom, za njom po o e Zozet i Rene. Lionel, koji cele ve eri ni re nije rekao, di e se tako e; sledio sam njegov primer. Nije mi bilo do nastavka razgovora s Ro- berom. Ostavio sam ga samog u no i, da naru i svoj drugi konjak. inilo se da ga je preplavilo neko slo eno i neodre eno ose anje, sem ako nije po eo da rela- tivizuje sve oko sebe, to uvek stvara utisak slo enosti i neodre enosti. Ispred bungalova po eleo sam Lione- lu laku no . Atmosfera je bila zagu ena brujanjem in- sekata, bio sam gotovo siguran da ne u oka sklopiti.

28

Gurnuo sam vrata i zapalio sve u, odlu iv i, ma- nje-vi e rezignirano, da nastavim da itam Firmu. Komar i su krenuli: neki su sagorevali krila na plamenu, njihovi le evi utapali su se u rastopljen vosak; nijedan nije sleteo na mene. Me utim, pod mojom ko om bilo je puno hranljive, ukusne krvi, a oni su put tra ili mehani ki, nesposobni da probiju mirisnu barijeru dimetrilperoksid karbida. Moglo se estitati laboratori- jama Roche-Nicolas, proizvo a ima kreme Cinq sur cinq - tropik. Ugasio sam svecu, pa je ponovo upalio, bio sam svedok baleta gusto zbijenih malih gadnih lete ih ma ina. S druge strane pregrade uo sam Lione- la, ne no je hrkutao u no i. Ustao sam, stavio novi komad limunovca da se topi, zatim oti ao da pi am. Jedna okrugla rupa slu ila je za tu svrhu u podu kupatila, direktno nad rekom. ulo se pra akanje, udaranje peraja; poku ao sam da ne mislim ta se sve moglo nalaziti ispod. U trenutku kad sam ponovo legao, Lionel pusti duga ak niz prde a. U pravu si, mom e!" odobrih mu sna no. Kao to re e Martin Luter, ni ta se ne mo e uporediti s prde om u sopstvenoj vre i za spavanje." Moj glas je udno odzvanjao u no i, iznad ubora vode i neprestanog brujanja insekata. Oslu kivanje de avanja u spoljnom svetu bilo je ve po sebi neka vrsta patnje. Sa nebeskim carstvima de ava se isto to i sa tapi ima za i enje u iju", zaur- lao sam ponovo kroz no . Onaj ko ima u i da slu a, nek uje!" Lionel se okrenu u svom krevetu i lagano zagrokta, ne bude i se. Nisam imao mnogo izbora: valjalo je da uzmem jo jednu tabletu za spavanje. No eni vodenom strujom, buseni trave plovili su niz reku. Ponovo se za ula pesma ptica, dizala se izmaglica iz d ungle. Sasvim prema jugu, na izlasku iz doline, udnovati obrisi burmanskih planina nazirali su se u daljini. Ve sam negde video ove zaokru ene i plavi aste oblike, presecane neo ekivanim rasedima. Mo da je to bilo na pejza ima italijanskih naivaca, tokom neke posete muzeju, u gimnazijskim danima. Grupa se jo nije bila probudila; bio je to as kad je temperatura jo uvek prijatna. Vrlo sam lo e spavao. Posle sino ne krize, izvesna blagost ose ala se za stolovima tokom doru ka. Zozet i Rene su, ini se, bili u punoj formi; me utim, ekolozi sa Jure bejahu u alosnom stanju, primetio sam to im su stigli te ko vuku i noge. Proleteri iz prethodne generacije, koji su sad bez ikakvih kompleksa u ivali u modernom komforu - im im se za to pru i prilika pokazivali su, u slu aju da se iznenada na u li eni komfora, mnogo ve u izdr ljivost od svoje dece, iako su se ona ponosila svojim ekolo kim" opredeljenjima. Erik i Silvi, iako ekolozi, nisu cele no i oka sklopili; Silvi je uz to bila bukvalno prekrivena crvenim plikovima. Da, komar i me nisu zaobi li", potvrdila je ogor eno. ,Ja imam kremu za smirivanje ubodenih mesta, ako elite. Vrlo je efikasna; mogu da odem po nju." Da, vrlo rado, ba ljubazno od vas; ali prvo emo da popijemo kafu." Kafa je bila odvratna, vrlo svetla, i skoro da nije mogla da se pije; bar u tom pogledu dr ali su se ameri kih normi. Izgledali su kao idioti, ovaj mladi par, skoro mi je bilo ao da gledam kako im se njihov ekolo ki raj" ru i pred o ima; ponovo sam pogledao ka jugu: Verujem da je u Burmi veoma lepo", rekoh u pola glasa, vi e sebi samom. Silvi ozbiljno potvrdi: zaista je veoma lepo, ula je da tako pri aju, ali kad je to ula, zabranila je sebi da ide u Burmu. Nije dopu teno biti sau esnik, pomagati, svojim devizama, odr anje jedne takve diktature. Da, da, razmi ljao sam, devize. ,ya na su ljudska prava!" uzviknula je

29

ona, skoro u o ajanju. Kad ljudi govore o ljudskim pravima", uvek imam utisak da to rade zbog igre re i; ali ovo nije bio takav slu aj, ne verujem, ne ovaj put. Ja li no prestao sam da odlazim u paniju posle Frankove smrti", oglasi se Rober sedaju i za na sto. Nisam ga video dok nije stigao. inilo se da je u punoj snazi, svi teto inski kapaciteti bili su mu obnovljeni. Obavestio nas je da je zaspao mrtav pijan i da je, prema tome, odli no spavao. Nekoliko puta se zamalo nije sjebao u reci, na putu ka svom bungalovu, ali to se ipak nije desilo. In alah", zaklju io je zvonkim glasom. Posle ove karikature od doru ka, Silvi me otpratila do sobe. Usput sretosmo ozijan. Bila je natu tena, zatvorena, nije nas ni pogledala; videlo se i da joj ne pada na pamet da mi oprosti. uo sam da je ona profesor knji evnosti u civilu, kako je, ale i se, govorio Rene; to me ni najmanje nije iznenadilo. Upravo zbog ku ki njenog tipa odustao sam od studija knji evnosti, pre mnogo godina. Dao sam Silvi tubu kreme za smirivanje ujeda. Vrati u vam je odmah", re e ona. Mo ete je zadr ati, vi e se verovatno ne emo ni sretati s komarcima, mislim da oni ne vole morsku obalu." Zahvalila mi je, pri la vratima, zastala, okrenula se: Ne mo ete, ipak, odobravati seksualno iskori avanje dece", uzviknula je uzbu eno. O ekivao sam ne to sli no; odmahnuo sam glavom i umorno odgovorio: Nema ba toliko de je prostitucije na Tajlandu. Ne vi e nego u Evropi, po mom mi ljenju." Zavrtela je glavom, ne ba ube ena, i iza la. U stvari, raspolagao sam preciznim informacijama, zahvaljuju i jednoj udnoj knjizi The White Book, koju sam kupio tokom jednog ranijeg putovanja. Bila je objavljena bez imena autora i izdava a, tobo e u izdanju asocijacije nazvane Inkvizicija 2000". Pod vidom optu be protiv seksualnog turizma, oni su nudili adrese, od zemlje do zemlje; svakom informativnom poglavlju prethodio je kra i uvod, u kome se strasno pozivalo na po tovanje Bo jih zapovesti, tra ila smrtna kazna za seksualne prestupnike. Kad je o pedofiliji re , White Book je bila jasna: formalno je odvra ala turiste od Tajlanda, koji, izgleda, vi e nije bio interesantan, ako je to ikada i bio. Pre bi trebalo oti i na Filipine, ili, jo bolje, u Kambod u - takvo putovanje bi moglo biti opasno, ali vredelo je truda. Vrhunac mo i Kmersko kraljevstvo dostiglo je u XII veku, kad je sagra en Angkor Vat. Zatim je, ma- nje-vi e, sve krenulo nizbrdo; glavni neprijatelji Tajlanda otada su postali Burmanci. Godine 1351. kralj Ramatibodi I osniva grad Ajitaja. Njegov sin, Rama- tibodi II, 1402. godine osvaja carstvo Angkor. Svaki od trideset est vladara Ajitaje, koji su se smenjivali jedan za drugim, obele io je period svoje vladavine gra enjem budisti kih hramova i palata. U XVI i XVII veku, prema opisima francuskih i portugalskih putnika, to je najveli anstveniji grad Azije. Ratovi s Burmancima, me utim, ne prestaju, i Ajitaja pada 1767. godine, posle petnaestomese ne opsade. Bur- manci plja kaju grad, tope zlatne statue i za sobom ostavljaju samo ru evine. Sad je sve veoma mirno, blagi vetri kovitla pra inu izme u hramova. Iz doba kralja Ramatibodija nije ostalo mnogo, tek nekoliko redova u Mi lenovom vodi u. Budin lik je, naprotiv, jo uvek vrlo prisutan, i sa uvao je u celini svoj smisao. Burmanci su deportovali tajlandske zanatlije da bi im ovi sagradili identi ne hramove, nekoliko stotina kilometara dalje. Snaga volje postoji i ispoljava se tokom istorije; sama po sebi, ona je krajnje neproduktivna. Budin sme ak jednako lebdi nad ru evinama. Bilo je tri posle podne. Prema Mi lenovom vodi u, trebalo je predvideti tri dana za detaljno razgledanje, a ceo dan za letimi no upoznavanje mesta. Mi smo imah samo tri sata na raspolaganju; do ao je trenutak da se izvuku video kamere. Zami ljao sam atobrijana u Koloseumu,

30

kako pu i cigarete Benson, radije nego Gauloises Lgres. Suo en s jednom ovako radikalnom religijom, on bi, bez sumnje, ispoljio ne to druga ije stavove; malo bi se manje divio Napoleonu. Bio sam ube en da bi on mogao da napi e izvanredan Duh budizma. Zozet i Rene su se pomalo dosa ivali tokom ove posete. Babet i Lea tako e. Ekolozi sa Jure, naprotiv, bili su na svome terenu, naturopate tako e; priredili su nam impresivnu demonstraciju svoje fotografske opreme. Valeri je bila zami ljena, etala je du aleja, gaze i po plo ama izme u kojih je rasla trava. To ti je kultura, govorio sam u sebi; pomalo je dosadno, i dobro je tako; svako se suo ava sa sopstvenim ni tavi- lom. Kad je ve o tome re , kako li su sve ovo izveli vajari iz perioda Ajitaja? Kako su uspeli da Budinim statuama daju izraz tako prosvetljenog saose anja? Posle pada Ajitaje, Tajsko kraljevstvo u lo je u period dugotrajnog mira. Prestonica se u vrstila u Bang- koku, tu zapo inje dinastija Rama. Tokom dva veka (prakti no do na ih dana) kraljevstvo nije znalo ni za kakav ozbiljniji sukob sa spoljnim neprijateljem, kao ni za verske ili gra anske ratove; uspevalo je da izbeg- ne sve oblike kolonizacije. Nije bilo ni gladi, ni velikih epidemija. U takvim okolnostima, kad je zemlja plodna i etve bogate, kad ne haraju bolesti, kad jedna mirna religija mo e da sasvim u vrsti pravila i utvrdi ih u svesti pojedinca, ljudska bi a se sparuju, razmno avaju i ive uglavnom sre no. Sada se sve promenilo, Tajland je zagazio u slobodni svet, to e re i u tr i nu ekonomiju; pre pet godina suo io se i sa estokom ekonomskom krizom, u kojoj je njegov novac izgubio polovinu vrednosti, krizom koja je i najnaprednija preduze a dovela na ivicu propasti. Bila je to prva drama koja je stvarno pogodila ovu zemlju, posle dva stole a. Jedno za drugim, u zaglu uju oj ti ini, vratili smo se u autobus. Krenuli smo kad je sunce po elo da zalazi. Trebalo je da uhvatimo no ni voz iz Bangkoka prema Surat Tani. Surat Tani - 816.000 stanovnika - opisuje se u svim vodi ima kao mesto u kojem nema apsolutno ni eg zna ajnog. Ovo mesto predstavlja, i to je sve Sto se o njemu mo e re i, ta ku kroz koju obavezno prolazi feribot sa Koh Samuija. Me utim, i tu ive ljudi, i Mi lenov vodi nam napominje da je grad, ve odavno, postao zna ajan metalur ki centar, zatim da je, odskora, po eo dobijati na zna aju kad je o metalnim konstrukcijama re . Kona no, ta bismo mi bez metalnih konstrukcija? Ruda gvo a vadi se iz mra nih dubina, onda se prevozi kao kargo. Zatim se od nje proizvode ma ine-ala- tljike, naj e e pod kontrolom japanskih firmi. Prerada se obavlja u gradovima kakav je Surat Tani: rezultat su automobili, elezni ki vagoni, feriboti, sve to pod licencom NEC, General Motors ili Fujimori. Kona ni proizvodi slu e, delom, i da se njima prevoze zapadni turisti, ili zapadne turistkinje, kao Babet i Lea. Bio sam u prilici da s njima razmenim poneku re - kona no, deo smo istog turisti kog aran mana; nisam se mogao nadati da u postati potencijalni ljubavnik, i to je unapred ograni avalo eventualnu konverzaciju. Ipak, dobili smo, na polasku, isti vau- er i zato sam mogao da, do izvesne mere, ipak uspostavim kontakt s njima dvema. Babet i Lea, utvrdilo se, radile su u istoj agenciji za odnose s javno u; u su tini, one su organizovale doga anja. Doga anja? Da! S odgovaraju im institucijama, pojedincima, ili sa preduze ima koja su elela da samostalno razvijaju sektor dobrotvornog rada. Bilo je tu sigurno mnogo love u opticaju, razmi ljao sam. I da i ne. Sad se preduze a sve vi e usredsre uju na ljudska prava, investiranja su u drugom planu. Raspitivao sam se kolika su im primanja: dobra, reko e. Mogla su biti bolja, ali su dobra. Skoro dvadeset pet puta

31

ve a od primanja radnika u metalur koj industriji u Surat Tani. Ekonomija je istinska misterija. Po dolasku u hotel, grupa se rasturila; nisam imao volje da ru am s ostalima; bilo mi ih je malo dosta, tih drugih. Navukao sam zavese i ispru io se. udnovato, zaspao sam odmah, i sanjao neku Magrebljanku kako igra u metrou. Nije imala Aj ine crte, bar mi se tako inilo. Dr ala se za centralnu ipku, kao devojke u go-go barovima. Grudi su joj bile pokrivene minijaturnom pamu nom trakom, koju je lagano svla ila. Onda je s osmehom odjednom oslobodila grudi: oli- zala je zatim prste i stala da miluje bradavice. Onda je spustila ruku na moje pantalone, otvorla lic i oslobodila mi kitu, koja je po ela da se di e. Ljudi su prolazili oko nas, silazili na svojim stanicama. Spustila se, etvorono ke, na pod, zadigla minisuknju; ispod nje nije imala ni ta. Vagina joj je bila jebozovna, uokvirena upadljivo crnim dlakama, nudila se kao dar; po eo sam da prodirem. Vagon je bio poluprazan, ali niko nije obra ao pa nju na nas. U svakom slu aju, tako ne to nije se moglo u stvarnosti dogoditi. Bio je to san izgladnelog, sme an san oveka, ve u godinama. Probudio sam se oko pet sati i primetio da su ar- avi dobro umrljani spermom. No na polucija... bilo je to dirljivo. Zaklju io sam, tako e, na svoje veliko iznena enje, da sam jo uvek u erekciji; mora da je zbog klime. Jedna buba vaba le ala je, izvrnuta na le ima, nasred no nog sto i a; jasno su se razlikovale dla ice na njenim no icama. Ona nije vi e morala da vodi brigu ni o emu, to bi rekao moj otac. Moj otac, kad smo ve kod toga, umro je na izmaku 2000. i to je dobro uradio. Njegova egzistencija se tako u celini sme- stila u XX vek, iji je on bio gnusno-reprezentativan primerak. Ja sam ga nad iveo, bio sam u srednjem dobu, u etrdesetim, zapravo na po etku etrdesetih, kona no - nisam jo imao etrdeset godina: bio sam, tako re i, na polovini trke. Smrt moga oca donela mi je izvesnu slobodu; nisam jo rekao svoju poslednju re . Sme ten na isto noj strani Koh Samui, hotel je bio oli enje zemaljskog raja, kako se on zami lja u agen- cijskim bro urama. Okolne padine bile su obrasle gustom d unglom. Niske zgrade, okru ene rastinjem, stepenasto su se rasule nizbrdo, do jednog ogromnog ovalnog bazena na ijim su se krajevima nalazile d a- kuzi kade. Moglo se plivati do bara, sme tenog na ostrvcetu usred bazena. Nekoliko metara ni e bila je pla a od belog peska, i onda more. Bacio sam ispitiva ki pogled unaokolo; prepoznao sam izdaleka Lionela, pra akao se na talasima kao kakav hendikepirani delfin. Krenuo sam pre icom i stigao do bara preko jedne uske pasarele koja se nadnosila nad bazen. Napadno opu teno, stao sam da prou avam listu koktela; happy hour upravo je po eo. Ba kad sam se odlu io za Singapore Sling, pojavi se Babet. ,,E, lepo", izustih, ba lepo..." Nosila je dvo- delni kostim, prili no zatvoren: pripijen orts i iroka traka preko grudi, lep sklad svetloplavog i tamnopia- vog. Materijal je delovao izuzetno fino; bio je to kupa i kostim ija se potpuna vrednost videla tek kad se po- kvasi. Vi se ne kupate?" zapitala me. Pa-a-a..." promucao sam. Sti e i Lea, klasi nije seksipilna, u jedno- delnom kostimu od crvenog vinila zatvorenog crnim rajsfer lusima, koji su se razmicali na ko i, jedan je prelazio preko leve dojke, dopu tao da se vidi bradavica. Klimnula mi je glavom pre nego to e se pridru iti Ba- beti kraj vode; kad se okrenula, postao sam svestan da ima savr enu zadnjicu. Njih dve su zazirale od mene u po etku; ali . otkad sam im se obratio na feribotu, zaklju ile su da sam bezopasno ljudsko bi e, i relativno zabavan. Bile su u pravu: skoro da je bilo tako.

32

Zaronile su zajedno. Okrenuo sam glavu da jo malo osmotrim okolo. Za susednim stolom sedeo je dvojnik Robera Ija. im se pokvasio, Babetin kostim postao je zapravo spektakularan: savr eno su se ocrtavale bradavice i rez izme u guzova; moglo se ak pri- metiti blago ispup enje stidnih dlaka, iako ih je ona nesumnjivo i ala. Za sve ovo vreme neki ljudi su radili, proizvodili robu korisnu, ili nekorisnu, kako kad. Ali, proizvodili su. A ta sam to ja proizveo tokom etrdeset godina svoga postojanja? Istinu govore i, ni ta posebno. Sabirao sam informacije, omogu avao njihovo kori enje i distribuciju; ponekad sam organizo- vao i transfer novca (na skromnom nivou: ograni avao sam se na to da pla am ra une, a oni u principu nisu bili visoki). Jednom re i, radio sam u tre em planu. Bez ljudi kao to sam ja bi se moglo. Moja beskorisnost je ipak bila manje uo ljiva od Babetine i Leine; kao skoman parazit, ja se nisam isticao u svom poslu, i nisam ose ao nikakvu potrebu da se pretvaram da sam va an. Kad je pala no , si ao sam u hotelski hol, gde sam se mimoi ao s Lionelom; bio je sav u opekotinama, i odu evljen proteklim danom. Mnogo je plivao, a o sli nom mestu nije se do sada usu ivao ni da sanja. Morao sam dosta da tedim da bih sebi priu tio ovo putovanje", re e on, ali nimalo ne alim.* Spustio se na ivicu fotelje; razmi ljao je o svom svakodnevnom ivotu. Radio je u Gaz de Franceu, u jugoisto nom sek toru pari kog predgra a, a iveo je u ivisiju. esto je morao da interveni e u ku ama veoma siroma nih ljudi, kod jadnih staraca ije su plinske instalacije bile ve zastarele. Morao je da im isklju uje gas ako ne bi imali sredstava za neophodne prepravke. Ima ljudi koji ive u takvim uslovima..." re e, da se to ne mo e zamisliti." Ponekad ovek vidi udne stvari", nastavio je vrte i glavom. Njegov kvart nije bio samo stra an; bio je, iskreno re eno, opasan. Ima mesta koja je bolje izbegavati", dodao je. Mada, kona no, u celini gledano, i lo je nekako. Na odmoru smo", zaklju io je i zaputio se ka trpezariji. Pokupio sam nekoliko informativnih bro ura i vratio se u sobu, da ih pogledam. Jo uvek nisam eleo da ve eram s ostalima. Tek u odnosu s drugima ovek sti e svest o sebi; to je upravo ono to te odnose ini nepodno ljivim. uo sam od Lee da Koh Samui nije samo tropski raj, ve i vrlo hype mesto. Svake no i punog meseca, na malom susednom ostrvu Koh Lanta odr ava se d inovski rave party; ljudi su dolazili iz Australije ili iz Nema ke da bi u njoj u estvovali. Ne to kao Goa", primetih ja. Jo bolje od Goe", presudi ona. Goa je bila potpuno popu ena; da bi se mogla odr ati rave urka, sad se moralo i i u Koh Samui ili u Lombok. Toliko ba nisam tra io. Sve to sam eleo u ovom trenutku bilat je po tena body massage, uz jedno pu enje i dobro tucanje. Ni ta komplikovano, naizgled; me utim, prelistavaju i bro ure primetio sam, sa setom koja je sve vi e rasla, da to, po svemu sude i, uop te nije specijalitet ovog mesta. Bilo je navedeno mnogo toga: akupunktura, masa a aromati nim ulji- ma, vegetarijanska ishrana ili ta]-si-cuan\ ali o body massage ili go-go barovima - ni govora! Izgledalo je da se sve kupa u mu noj amerikanizovanoj atmosferi, to zna i, kalifornijskoj, usredsre enoj na healthy life i na meditativne aktivnosti. Preleteo sam pogledom pismo jednog itaoca bro urice What's on Samui, iz- vesnog Gija Hopkinsa; on je sam sebe opisivao kao ube enog health addicta, pristalicu zdravog ivota, i tvrdio je da je redovni posetilac ostrva ve dvadesetak godina. The aura that backpackers spread on the island is unlikely to be erased quickly by upmarket touristV zaklju ivao je on; to je bilo obeshrabruju e. Nisam mogao ak ni sam da po em u avanturu, jer je hotel bio daleko od svega; ta nije re eno, sve je bilo daleko od svega, jer ni ega nije ni bilo. Karta ostrva nije

33

otkrivala nikakav uo ljiv centar: samo nekoliko bungalov-odmarali ta, kao to je na e, na obodima mirnih pla a. Setih se tada s u asom da je ostrvo nali val je no u Vodi u za popularni turizam-, bio sam ulovljen kao pacov. Ose ao sam, ipak, nejasno zadovoljstvo, uglavnom teorijsko, pri pomisli da sam spreman za tucanje. Ponovo sam rezignirano dohvatio Firmu, presko io dve stotine strana, vratio se pedesetak unazad; slu ajno, pogled mi se zaustavio na a avoj sceni. Intriga je prili no napredovala: Tom Kruz se sad nalazio na Kajmanskim ostrvima, gde je poku avao da sprovede neki propis o fiskalnim odlivanjima, ili da ga ukine, to nije bilo ba jasno. Bilo kako bilo, tamo je upoznao divnu meleskinju - devojka nije bila s raskida. Mi za u rezak zvuk i vide kako suknja klizi niz Elenine noge, otkrivaju i string koji se dr ao na dva gajtana. Otvorio sam rajsfer lus na pantalonama. Zatim je sledio jedan sme an pasa , psiholo ki te ko razumljiv: Odlazi", saputao mu je neki unutra nji glas. Baci tu fla u piva u okean, a njenu suknju na pesak. Podbij pete i tr i u stan. Idi!" Na svu sre u, Elen nije imala isti pogled na stvari: Veoma sporo, podizala je ruku uz le a da bi otkop ala gornji deo bikinija, koji * Malo je verovatno da e auru koju su ruksak turisti doneli ostrvu, brzo poni titi turisti vi e klase (prim. prev.). je skliznuo, otkrivaju i joj grudi, a one su se inile jo ve im ovako ogoljene. Ho ete li da mi pridr ite ovo?" pitala je pru aju i mu ne nu belu tkaninu, laku kao perce. Sad sam ve ozbiljno drkao, poku avaju i da slikovito do aram sebi meleskinju u maju nom kupa em kostimu, u no i. Izbacio sam seme s uzdahom zadovoljstva, izme u dve stranice. Ulepi e se; pa neka, to i nije knjiga koja se ita dva puta. Ujutro, pla a je bila pusta. Si ao sam odmah posle doru ka; vazduh je bio mlak. Sunce e uskoro po eti da se penje, uve avaju i rizik od raka ko e pripadnika bele rase. Ra unao sam da ostanem samo onoliko koliko je sobarici potrebno da spremi moju sobu, a zatim da se vratim, uvu em se pod ar ave i pustim klima ure aj do kraja; planirao sam potpuni mir za ovaj slobodan dan. Tom Kruz, sa svoje strane, nije prestajao da sebi zadaje probleme tom pri om o meleskinji; odlu io je, ak, da ceo slu aj ispri a svojoj eni (koja se, a u tome je bila cela su tina problema, nije zadovoljavala samo time da bude voljena: htela je da bude i najseksipilnija, najpo eljnija me u enama). Budala se pona ao ba kao da je budu nost njegovog braka dovedena u pitanje. Ako sa uva hladnokrvnost i ostane velikodu na, re i e joj da ali, da najdublje ali, i obe a e joj da se to nikada vi e ne e ponoviti. Ako ona, naprotiv, zajeca, preklinja e za opro taj - na kolenima ako treba - i za- kle e se na Bibliji da nikada vi e ne e to u initi. Bilo je o igledno da i jedno i drugo izlazi skoro na isto; ali ovo neprekidno kajanje junaka, uprkos tome to nije bilo ni od kakvog zna aja, na kraju se ukrstilo sa glavnim tokom pri e: bilo je tu vrlo zlih mafija a, zatim FBI-ovaca, mo da i Rusa. Najpre je sve to bilo dosadno, da bi na kraju oveka stvarno izludelo. Poku ao sam i s onim drugim ameri kim bestselerom, Totalna kontrola Dejvida G. Baldu ija. Junak ovde nije bio advokat, ve mladi genijalni informati ar, i radio je sto deset sati nedeljno. ena mu je, me utim, bila advokat, i radila je devedeset sati nedeljno; imali su jedno dete. Uloga zlih momaka pripala je, ovom prilikom, jednom evropskom" preduze u, koje nije prezalo od najrazli itijih prevara da bi osvojilo tr i te. To tr i te je, prirodno, moralo pripasti ameri kom preduze u u kojem je radio junak. Tokom jednog njegovog sastanka sa lo im momcima iz evropske firme, ovi su, bez najmanjeg ustru avanja, popu ili, jednu za drugom, silne cigarete; atmosfera je zbog toga bila bukvalno zaga ena, ali junak se

34

dobro dr ao. Iskopao sam plitku rupu u pesku da u nju zakopam obe knjige; problem je sad bio kako na i ne to za itanje. iveti bez itanja je opasno, treba se zadovoljiti svojim ivotom, a to nas mo e uvu i u razli ite rizi ne situacije. Imao sam etrnaest godina; jednog poslepodneva, kad je magla bila posebno gusta, izgubio sam se na skijanju; bio sam prinu en da pro em jednim usekom u kojem je pretila opasnost od lavine. Se am se posebno dobro olovnih oblaka, vrlo niskih, apsolutne ti ine u planini. Znao sam da sne na lavina mo e da se pokrene u trenutku, izazvana ovekovim naglim pokretom, ili ak bez o iglednog razloga, usled promene temperature, ili zbog vetra. Zasigurno bi me povukla, tumbala nekoliko stotina metara, do stenovitog podno ja; umro tih tada, verovatno, na licu mesta. Me utim, nimalo se nisam pla io. Ose ao sam da bi mi bilo krivo da se sve okon a na taj na in, neprijatan i za mene i za druge. Bila bi mi dra a bolje pripremljena smrt, nekako zvani nija, s nekom bole u, sa ceremonijom i suzama. alio sam naro ito, da ka em pravu istinu, to nisam upoznao ensko telo. Tokom zimskih meseci moj otac je izdavao prvi sprat svoje ku e; te godine, iznajmio ga je bra nom paru arhitekata. Njihova k er, Silvi, imala je tako e etrnaest godina; izgledalo je da joj se dopadam, stalno me je tra ila. Bila je sitna, gracijiozna, kosa joj je bila crna i kovrd ava. Da li joj je i ribica bila isto tako crna i kovrd ava? Eto misli koje su mi padale na pamet dok sam se s mukom uspinjao uz bok planine. Cesto sam, od tada, razmi ljao o toj osobenosti: u prisustvu opasnosti, ak i bliske smrti, ja ne ose am ni ta posebno, nikakvo osloba anje adrenalina. Ona uzbu enja koja privla e vrhunske sportiste", ja sam izgleda uzaludno tra io. Nisam nimalo hrabar i klonim se opasnosti kad god je to mogu e; ali kad se to ipak dogodi, do ekujem je s mirno om kakvog go- ve eta. Ne treba u tome tra iti nikakvo posebno zna enje, to je prosto tehni ka stvar, pitanje doziranosti hormona; neka ljudska bi a, prividno sli na meni, ne ose aju, ka u, ni ta u prisustvu enskog tela, a mene je telo u ono vreme bacalo, i baca me jo uvek, u trans koji ne mogu da kontroli em. U najve em broju takvih situacija u ivotu, imao sam toliko slobode odlu ivanja koliko i neki usisiva . Sunce je ve po injalo da greje. Primetio sam da su Babet i Lea stigle na pla u; smestile su se na desetak metara od mene. Danas su bile golih grudi, i ode- vene vrlo jednostavno, potpuno isto, u donji deo be- log tanga kupa eg kostima. O igledno su se zbli ile s nekim mladi ima, ali nisam verovao da su spavale s njima: tipovi nisu bili lo i, uglavnom mi i avi, ali ne preterano zgodni: sasvim obi ni, sve u svemu. Ustao sam i pokupio stvari. Babet je bila spustila Elle pored pe kira. Bacio sam pogled ka moru: kupale su se, alile s momcima. Brzo sam se sagnuo i strpao asopis u torbu; zatim sam nastavio du pla e. More je bilo mirno; pogled je dopirao daleko na istok. S druge strane bi trebalo da je Kambod a, ili mo da Vijetnam. Nazirala se jedna jahta, na sredini horizonta; mo da to neki milijarderi provode vreme krstare i svetskim morima; bio je to ivot istovremeno monoton i romanti an. Valeri mi je dolazila u susret, hodala je tik uz vodu, zabavljaju i se tako to je s vremena na vreme od- skakala u stranu da umakne kakvom silnijem talasu. Brzo sam se podigao na laktove i postao bolno sve- stan da ona ima divno telo, vrlo privla no u, tako re i, smernom dvodelnom kupa em kostimu; grudi su joj savr eno popunjavale grudnjak. Slaba no sim mahnuo rukom, uveren da me ne mo e primetiti, ali ona je zapravo ve skretala u mom pravcu; ene nije lako iznenaditi. itate Elle?" upitala me pomalo iznena eno, pomalo ale i se.

35

Eh..." promrmljah. Mogu li?" smestila se kraj mene. Sa le erno u nekoga ko se kre e po poznatom terenu, prelistavala je asopis; brz pogled na strane posve ene modi, drugi na uvodne stranice; Elle eli da pro ita, Elle eli u provod... Vratili ste se u salon za masa u sino ?" upitala je, uz jedan pogled iskosa. Eh...ne. Nisam na ao." Kratko je zatresla glavom, zadubila se u prou avanje testa, a tema je bila Da li ste sposobni da volite dugo?" 1 ta sledi iz testa?" upitao sam je posle izvesnog vremena provedenog u utanju. Ja nemam ljubavnika", odgovorila je ozbiljno. Ova devojka me potpuno izbacivala iz koloseka. Ne shvatam smisao ovog lista", nastavljala je ne prestaju i da prelistava asopis. Tu se govori samo o modi, o novim tendencijama: ta treba posetiti, ta vi- deti, ta itati; tu su razlozi zbog kojih se treba uklju iti u neke akcije, nove teme za razgovor... itateljke ne mogu da nose modele koje nose manekenke, i za to bi se onda interesovale za nove tendencije? U principu, itaju ga starije ene." Mislite?" Sigurna sam u to. Moja majka ga ita." Mo da novinari govore o onome to njih same interesuje, a ne o onome to interesuje itateljice." ,,S ekonomske ta ke gledi ta to ne bi bilo opravdano; normalno je da se sve radi da se zadovolji ukus korisnika." Pa, mo da to i zadovoljava ukus korisnika." Razmislila je, onda odgovorila: Mo da..." s okle- vanjem. Verujete li", insistirao sam, da vas, kad budete imali ezdeset godina, vi e ne e interesovati nove tendencije?" ivo se nadam da ne e..." re e ona iskreno. Zapalio sam cigaretu. Ako ostanem, mora u da se nama em kremom", prokomentarisao sam tu no. Idemo da se kupamo. Kremu ete staviti posle." Za as je bila na nogama i povukla me ka vodi. Plivala je dobro. Ja se na vodi odr avam na neki nedefinisan na in, i brzo se zamaram Brzo se zamarate", re e ona. To je zato to mnogo pu ite. Treba da se bavite sportom. Ja u se pozabaviti vama." Uvr- nula mi je biceps. 0, ne", mislio sam, ne." Kona no se smirila i legla da se sun a, nakon to je sna no istrljala glavu. Bila je lepa tako, s tom dugom, crnom, razbaru enom kosom. Nije skidala prslu e, to je bila teta; silno sam eleo da skine prslu e. eleo sam da joj vidim grudi, tu, sada. Uhvatila je moj pogled na svojim grudima, kratko se nasme ila. Mi el", re e ona posle kra eg u- tanja. Posko io sam kad je izgovorila moje ime. Za to se vi ose ate tako starim?" pitala je gledaju i me pravo u o i. Bilo je to dobro pitanje; lagano sam uzdahnuo. Niko vas ne tera da odmah odgovorite", dodade ljubazno. Imam jednu knjigu za vas", nastavila je, tra e i po torbi. S iznena enjem sam prepoznao ute korice edicije Maske, i naslov Agate Kristi, Dolina. Agata Kristi?" izustih za u en. Ipak je pro itajte. Mislim da e vam biti zanimljivo." Klimnuo sam tupavo glavom. Ne ete na ru ak? upitala me. Ve je jedan sat."

36

Ne... Ne, ne verujem." Vi ba ne volite ivot u grupi?" Nije bilo potrebe da odgovorim; nasmejao sam se. Pokupili smo stvari, krenuli nazad. Usput smo se mi- moi li s Lionelom, lutao je kao kakva ukleta du a; ljubazno nas je pozdravio, ali se lepo videlo da mu nije nimalo zabavno. Ne udi to su ljudi-samci tako retki u klubovima za odmor. A i ako dodu, napeti su, nespremni da se prepuste bilo kakvoj razonodi. Naj e e i skrate boravak; i sasvim retko u estvuju u zabavnim aktivnostima. Ostavio sam Valeri kraj stola u restoranu. U svakoj noveli o erloku Holmsu prepoznatljive su bile, naravno, karakteristi ne crte njegove li nosti; me utim, autor nikad nije propu tao da unese i neku novu crtu (kokain, violina, postojanje brata Majkrofta, ljubav prema italijanskoj operi, pojedine usluge evropskim vladarskim porodicama - prva afera koju je er- lok re io, kad je jo bio utokljunac). Sa svakim novo- otkrivenim detaljem ocrtavala se nova zona senki, i na kraju je stvoren stvarno fascinantan lik: Konan Doji uspeo je da ostvari savr enu ravnote u izme u zadovoljstva otkrivanja i zadovoljstva prepoznavanja. A Agata Kristi kao da se, naprotiv, suvi e prepu ta zadovoljstvu prepoznavanja. U po etnim opisima Poaroa ona pokazuje sklonost da se ograni i na nekoliko tipskih fraza, svedenih na najuo ljivije karakteristike li nosti (njegov manija ni ukus za simetriju, lakovane izme, pa nja koju poklanja brkovima); u njenim slabijim delima sti e se ak utisak da su re enice kojima se lik predstavlja, gotove prepisivane, iz jedne knjige u drugu. Zanimljivost Doline, uza sve re eno, bila je ipak u ne em drugom. Ona nije ni u liku ambiciozne Henrijet, vajarke, kroz koju Agata Kristi poku ava da predstavi stvarala ke muke (scena u kojoj ona uni tava jednu od svojih skulptura jer je osetila da joj ne to nedostaje), ve i u posebnom vidu patnje koja nastaje iz same injenice da je neko umetnik, iz nesposobnosti da se bude stvarno sre an ili nesre an, da se istinski ose a mr nja, o ajanje, odu evljenje ili ljubav - u toj vrsti estetskog filtera koji se postavlja, bez mogu nosti uklanjanja, izme u umetnika i sveta. Romansijerka je unela mnogo li nog u taj lik i njena je iskrenost o igledna. Na nesre u, umetnik, postavljen, na neki na in, izvan sveta, i koji stvari ose a samo na dvosmislen i, prema tome, manje nasilan na in, postajao je, zbog svega toga, manje zanimljiva li nost. Konzervativna iz temelja, nesklona bilo kakvoj ideji o socijalnoj preraspodeli bogatstava, Agata Kristi zastupala je, tokom cele svoje romansijerske karijere, vrlo tvrde ideolo ke stavove. Ovakvo radikalno teorijsko an- ga ovanje omogu avalo joj je da, u praksi, esto bude vrlo stroga kad opisuje englesku aristokratiju, ije je privilegije sama branila. Ledi Angkatel je burleskni lik, na granici uverljivosti, povremeno stvarno zastra uju . Romansijerka je bila fascinirana svojom kreaturom koja je zaboravljala ak i ono to va i za normalna ljudska bi a; mora biti da se istinski zabavljala ispisuju i re enice tipa: Tako je te ko da se stvarno sazna kad se desi ubi- stvo u ku i"; ipak, njene simpatije nesumnjivo ne u iva ledi Angkatel. Naprotiv, tu je vrlo topao portret Mid , koja je bila prinu ena da radi kao prodava ica tokom cele nedelje, da bi tako zaradila za ivot, a vikende je provodila u okru enju ljudi koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome ta zna i rad. Hrabra, preduzimljiva, Mid je volela Edvarda ljubavlju bez nade. Edvard je, pak, sam sebe smatrao proma enim: nije uspeo nikada ni ta da uradi u svom ivotu, ak ni da postane pisac; objavljivao je samo kratke hronike, pune gorke ironije, u opskurnim revijama za bibliofile. Tri puta je prosio

37

Henrijet, bez uspeha. Henrijet je bila D onova ljubavnica, divila se njegovoj blistavoj li nosti, njegovoj snazi; ali, D on je bio o enjen. Njegovo ubistvo poremetilo je krhku ravnote u nezadovoljenih elja, koja je povezivala sve ove likove; Edvard je najzad shvatio da Henrijet njega nikada ne mo e po eleti, da on definitivno nije na visini jednog D ona; osim toga, nije uspevao da se pribli i ni Mid , i njegov se ivot inio definitivno proma enim. Od toga trenutka Dolina je postala uzbudljiva i udna knjiga, kao duboka voda koja po inje da se kre e. U sceni u kojoj Mid spasava Edvarda od samoubi- stva a on je potom prosi; Agata Kristi ostvarila je ne to vrlo lepo, neku vrstu o aravanja u Dikensovom stilu. Zagrlila ga je. On joj se nasme io: Ti si tako topla, Mid ... tako topla..." Da, pomisli Mid , to je to - o ajanje. Ne to ledeno, beskrajna hladno a i samo a. Nikad dosad nije shvatala da je o ajanje hladno; ona ga je uvek zami ljala kao ne to vrelo, estoko, nasilno. Ali ne. Eto ta o ajanje zapravo jeste: ponor ledene tame bez dna, ispunjen nepodno ljivom samo om. A greh o ajanja, o kojem su govorili sve tenici, bio je hladan greh, koji se sastojao u tome da se prekine svaki dodir me u ljudima, topao i iv. Zavr io sam sa itanjem u dvadeset jedan sat; ustao sam, od etao do prozora. More je bilo mirno, mirijade svetlosnih ta aka igrale su na njegovoj povr ini; bledi obru oivi avao je mese ev krug. Znao sam da se ove no i odr ava full moon rave party u Koh Lanti; Babet i Lea e svakako i i tamo, kao i najve i broj hotelskih gostiju. Tako se lako ovek odri e ivota, i sam gura sopstveni ivot na stranu. U asu dok su se pripremali za urku, kad su taksi vozila po ela da sti u pred hotel, kad je nastala u urbana gu va po hodnicima, ja sam ose ao samo neko tu no olak anje. Uska traka planinskog masiva, koja Tajlandski za- liv deli od Andamanskog mora, prevoj Kra, preseca, u njegovom severnom delu, granica izme u Tajlanda i Burme. U nivou Ranonga, na krajnjem jugu Burme, on je irok samo dvadeset dva kilometra; zatim se postepeno iri da bi obrazovao Malezijsko poluostrvo. Od nekoliko stotina ostrva kojima je na i kano Andamansko more, samo neka su naseljena, a nijedno od onih koja pripadaju burmanskoj teritoriji nije turisti ki iskori eno. Ostrva iz zaliva Fang Nga, na tajlandskoj teritoriji, naprotiv, donose zemlji godi nje etrdeset tri odsto od ukupnog turisti kog prihoda. Najzna ajnije je ostrvo Fike, gde su odmarali ta bila izgra ena ve sredinom osamdesetih, najve im delom uz pomo kineskog i francuskog kapitala (Grupa Aurora smatra azijski jugoistok klju nim sektorom svog razvoja). Nema spora da je Vodi kroz popularni turizam, u svom poglavlju posve enom ostrvu Fike, ispoljio najvi i stepen mr nje, vulgarnog elitizma i agresivnog mazohizma. Fike je za neke", ka e se tu, na samom po etku, ostrvo u usponu; za nas je ono ve potonulo." Treba posetiti", nastavljalo se u Vodi u, ovaj 'biser' Indijskog okeana... Jo pre nekoliko godina laskalo se Fikeu: sunce, pla e snova, bezbri an ivot. Uz rizik da unesemo nered u ovu lepu simfoniju, re i emo vam istinu: Fike se vi e ne tra i! Patong Bi , njegova naj uvenija pla a, zalivena je betonom. Pose- tioci su uglavnom mu karci, barovi sa animir-damama se umno avaju, osmesi se kupuju. to se ti e bungalova za pli i d ep, oni su podvrgnuti liftingu uz pomo buldo era, da bi se oslobodio prostor za hotele za usamljene trbu aste Evropljane."

38

Trebalo je da provedemo dve no i u Patong Bi u. S puno poverenja smestio sam se u autobus, spreman da do kraja odigram svoju ulogu usamljenog trbu a- stog Evropljanina. Kru no putovanje zavr avalo se slobodnim trodnevnim boravkom u Koh Fi Fi, odredi tu koje je tradicionalno opisivano kao rajsko. ta re i o Koh Fi Fi?!" jadao se Vodi . To vam je pomalo kao kad bi se od nas tra ilo da pri amo o nesre noj ljubavi. Zeleli bismo da ka emo sve najbolje, ali sa ogromnom knedlom u grlu." Mazohisti-manipulatoru nije dovoljno to je on sam nesre an, treba mu da i drugi to budu. Posle trideset kilometara autobus se zaustavio da uzme gorivo; bacio sam svoj Vodi kroz popularni turizam u kantu za ubre na benzinskoj stanici. Zapadnja ki mazohizam, rekao sam sebi. Dva kilometra kasnije postao sam svestan da sada zaista nemam ni ta za itanje; mora u da do ekam kraj kru ne ture bez i najmanjeg tampanog teksta koji bi mi slu io kao tit. Bacio sam pogled unaokolo, udarci srca su mi se ubrzali, spoljni svet mi se najednom u inio mnogo bli im. S druge strane prolaza, Valeri je oborila sedi te; inilo se da sanjari, ili da spava - lice joj je bilo okrenuto ka prozoru. Poku ao sam da sledim njen primer. Napolju je promicao pejza kompono- van od najrazli itijeg rastinja. U o ajanju, zatra ih od Renea njegov Mi lenov vodi ; saznao sam, tako, da planta e kau ukovog drveta zauzimaju primarno me- sto u ekonomiji regiona: Tajland je tre i svetski proizvo a kau uka. Ovo haoti no rastinje kraj puta sluzilo je, zna i, za proizvodnju prezervativa, automobilskih guma; ljudska genijalnost je zaista izuzetna. Co- veka je mogu e kritikovati zbog mnogo ega, ali ovo je injenica koja mu se ne mo e osporiti: On je, o igledno, domi ljat sisar. Od one ve ere na obali reke Kvaj, raspored za stolovima utvr en je definitivno. Valeri se priklju ila onome to je sama nazivala sto nim taborom". Zozi- jan se priklonila naturopatama, s kojima se slagala kad je re o izvesnim vrednostima, kao to je propisivanje pona anja za izra avanje spokojstva". Za doru kom sam tako mogao, izdaleka, da prisustvujem pravom takmi enju u izra avanju spokojstva" izme u Albera i ozijan, pod radoznalim pogledima ekologa, koji su - budu i da su iveli u nekoj rupi u Fran -Konteu o igledno imali pristupa mnogo manjem broju prakti nih ve bi. Babet i Lea, mada obe Pari anke, nisu imale bogzna ta da dodaju, sem uobi ajenog: To je super..." s vremena na vreme. U celini gledano, bio je to uravnote en sto, s parom prirodnih vo a, razli itog pola, pa su me usobno mogli da razvijaju aktivnu saradnju. Na na oj strani, stvari su se te e pomerale. Zozet i Rene su redovno komentarisali jelovnik, oni su se vrlo dobro prilagodili lokalnoj kuhinji. Zozet je ak odlu ila da zatra i neke recepte. Povremeno su kritikovali one za drugim stolom, koje su smatrali pretencioznima i pozerima; sve to nije nas moglo daleko odvesti, i ja sam, po pravilu, s nestrpljenjem o ekivao desert. Vratio sam Reneu njegov Mi lenov vodi ; ostala su jo etiri sata puta do Fikea. U bar-restoranu kupio sam fla u Mekonga. Naredna etiri sata proveo sam bore i se sa stidom koji me spre avao da izvu em fla u iz torbe i po teno zalijem nju ku; na kraju, stid je nadja ao. Nad ulazom u Beach Resortel stajala je traka na kojoj je pisalo: Dobrodo lica grupi vatrogasaca iz azeja. Ah, pa to je ba sme no", prokomentari sala je ozet, u Sazeju ivi tvoja sestra..." Rene se toga nije se ao. Jeste, jeste..." insistirala je ona. Pre nego to sam uzeo klju od sobe, imao sam jo toliko vremena da je ujem kako ka e: Sve u svemu, zbog ovog prelaska preko prevlake Kra, izgubili smo jedan dan." Najgore je bilo to je ona imala pravo. Bacio sam se na svoj king size krevet, nasuo a u alkohola, do vrha; zatim i drugu.

39

Probudio sam se s u asnim bolom u lobanji, i dugo sam povra ao u WC olju. Bilo je pet sati ujutro: suvi e kasno za bar s animir-damama, suvi e rano za doru ak. U fioci no nog sto i a bila je Biblija" na engleskom, kao i knjiga o Budinom u enju. Because of their ignorance, itao sam tu, people are always losing the right viewpoint and, clinging to their egos, they take wrong actions. As a result, they become attached to a delusive existence. "* Nisam bio sasvim siguran da razumem, ali poslednja re enica je savr eno odslikavala moje sada nje stanje; ona mi je donela olak anje, dovoljno da strpljivo sa ekam vreme doru ka. Za susednim stolom bila je grupa ameri kih crnaca d inovskog rasta, reklo bi se ko arka ka ekipa. Malo dalje, pun sto Kineza iz Hongkonga, prepoznatljivih po svojoj prljav tini, te ko podno ljivoj za jednog Zapadnjaka, koji su, me utim, naterali tajlandske poslu itelje da se u urbaju. Za razliku od Tajlan ana, koji su u svim prilikama napadno isti, gotovo izve- ta eni, Kinezi jedu prosta ki, smeju se vrlo glasno, otvorenih usta, rasipaju i svuda oko sebe par i e hrane, pljuju po zemlji, u mrkuju se s dva prsta - u sve * Ljudi se redovno li avaju pravog pogleda na stvari zbog svog neznanja i, oslanjaju i se samo na svoj ego, pred- uzimaju pogre ne korake. Rezultat je: postaju vezani za svoje varljive egzistencije (prim. prev.). mu se pona aju apsolutno kao svinje. I da sve bude gore, to su vrlo brojne svinje. Nakon nekoliko minuta hoda po ulicama Patong Bi a, shvatio sam da se sve to je civilizovani svet uspeo da smisli za zadovoljstvo turista, nalazi grupisa- no ovde, na prostoru od dva kilometra uz more. Na rastojanju od nekoliko desetina metara susreo sam Japance, Italijane, Nemce, Amerikance, ne ra unaju i ponekog Skandinavca i bogatog Ju noamerikanca. Svi su jednaki, svi tra e sunce", ba kao to mi re e devojka iz putni ke agencije. Pona ao sam se kao uzoran turista, prose an tip: iznajmio sam le aljku sa du- e i em koji ide uz nju, suncobran, naru io sam nekoliko sprajtova; kvasio sam se umereno. Talasi su bili blagi. Vratio sam se u hotel oko pet, u celini zadovoljan svojim slobodnim danom, i odlu an da tako nastavim. I was attached to a delusive existence, bio sam vezan za varljivu egzistenciju. Ostao mi je jo bar sa kurvama. Pre nego to sam krenuo u odgovaraju u etvrt, tumarao sam oko osvetljenih prozora restorana. Ispred Royal Savoey Seefood spazio sam par Amerikanaca koji su zurili u jastoga, preterano usredsre e- no. Dva sisara suo ena sa ljuskarom", rekoh u sebi. Jedan keiner im se priklju io, sav pretvoren u osmeh, verovatno da bi pohvalio sve inu hrane. Sad ih je troje sisara", nastavio sam mahinalno. Gomila se neprestano kretala, sastavljena od samaca, porodica, parova; sve to stvaralo je neodoljiv utisak neke ednosti. Ponekad, kad mnogo popiju, nema ki matorci se ujedine i po inju da pevaju neke spore pesme, pune beskrajne tuge. To silno zabavlja tajlandske kelnere: oni ih opkole i prate, uz smeh i kratke povike. Idu i u stopu za trojicom pedesetogodi njih dobri ina, koji su ivo razmenjivali uzvike Ah i Ja, na ao sam se, i ne tra e i to, u ulici barova s kurvama. Mlade devojke u kratkim suknjama takmi ile su se u o ijukanju, da bi me uvukle u Blue Nights, Naughty Girl, Classroom, Marilyn, Venus... Kona no sam se opre- delio za Naughty Girl. Jo nije bila gu va: tek desetak Zapadnjaka, sami za stolom - ve inom Englezi i mladi Amerikanci, izme u dvadeset pet i trideset godina. Na podijumu za ples desetak devojaka ljuljalo se polako u ritmu disco retro. Neke su bile u belim bikiniji- ma, druge su skinule gornji deo i zadr ale samo string. Sve su imale oko dvadeset godina, sve

40

su imale ko u zlatastomrke boje i uzbudljiva, vi ljasta tela. Jedan stari Nemac sedeo je s moje leve strane, sa a om Carlsberga: impozantan stomak, bela brada, nao ari prili no je li io na univerzitetskog profesora u penziji. Fiksirao je mlada tela koja su se kretala pred njegovim o ima, potpuno hipnotisan; njegova nepomi nost bila je takva da sam u jednom asu pomislio da je mrtav. Nekoliko ma ina za pravljenje dima uklju eno je, muzika se promenila i na red je do ao polinezijski ou. Devojke napusti e scenu, da bi ih zamenilo desetak drugih, odevenih u cvetne vence - preko grudi i struka. Lagano su se vrtele u krug, cvetni venci dopu tali su da se vide as grudi, as po etak zadnjice. Ma- tori Nemac jo uvek je zurio u podijum; na trenutak je skinuo nao ari da bi ih obrisao - o i su mu bile vla ne. Bio je u raju. Iskreno govore i, devojke se nikome nisu nametale; ali mogu e je bilo pozvati neku od njih na a u pi a, malo razgovora, eventualno platiti bar fee pet stotina bahta, i devojku potom odvesti u hotel, posle dogovora o ceni. Za celu no , tarifa je, ini mi se, bila etiri ili pet hiljada bahta - gotovo kao mese na plata nekvalifikovanog radnika na Tajlandu; ali Fike je skupo letovali te. Stari Nemac diskretno dade znak jednoj od devojaka to su ekale, jo uvek odevene samo u beli string, da se popnu na scenu. Ona je istog asa pri la i familijarno se spustila na njegova kolena. Njene mlade okrugle grudi bile su u visini stra evog lica, crvenog od zadovoljstva. Za uh kako mu se obra a sa tatice". Platio sam svoju tekilu sa limunom i iza ao, s ose anjem nelagodnosti: imao sam utisak da prisustvujem jednoj od poslednjih star evih radosti, i bilo je to suvi e potresno i suvi e intimno. U samoj blizini bara naleteh na restoran pod otvorenim nebom; seo sam da pojedem porciju pirin a s ra i ima. Prakti no za svakim stolom sedeo je po par - Tajlan anka i Zapadnjak, ve ina mu karaca li ila je na stanovnike Kalifornije, ili na ono to mi mislimo da treba da budu stanovnici Kalifornije; u svakom slu aju, nosili su tonga papu e. U stvari, bili su to ve- rovatno Australijanci - njih je lako pome ati; bez obzira ko su i odakle su, imali su zdrav, sportski izgled i bili dobro uhranjeni. Oni su bili budu nost sveta. Tek u tom trenutku sam, gledaju i sve te mlade Anglosak- sonce, besprekorne i sa svetlom budu no u, shvatio u kojoj je meri seksualni turizam budu nost turizma. Za susednim stolom, dve Tajlandanke, od nekih tridesetak godina, rasko nih oblina, ivo su brbljale; sedele su naspram dvojice mladih Engleza izbrijanih lobanja, s izgledom postmodernih robija a, koji su s mukom gutali pivo, ne progovaraju i ni re i. Malo dalje, dve nema ke drolje u radni kim" kombinezonima s tre- gerima, prili no okruglaste, kratko o i ane, crvenokose, priu tile su sebi dru tvo jedne bo anstvene ma- loletnice, duge crne kose, veoma istog lica, odevene u areni sarong. Bila su tu i dva usamljena Arapina, neodredene nacionalnosti - lobanje su im bile obavi- jene onom vrstom kuhinjske krpe po kojoj se prepoznaje Arafat u televizijskim nastupima. Sve u svemu, bogat ili polubogat svet bio je tu, odazivaju i se na sladak i neizmenjen zov azijske vagine. Naj udnije je bilo to to se, ve na osnovu jednog pogleda ba enog na bilo koji od parova, sticao utisak o tome ho e li se, ili ne e, ne to dogoditi medu njima. Devojke su se ve inom dosa ivale, imale naduren ili rezigniran izraz lica, i pogledale naokolo, u druge stolove. Ipak, neke su, pogleda uperenog u svoje pratioce, u stavu ljubavnog i ekivanja, pa ljivo pratile njihove re i, ivahno im odgovarale; tu se moglo pretpostaviti da e stvari krenuti dalje, da e se razviti

41

simpatija, ak neka trajnija veza; znao sam da ni bra ne veze nisu bile retke, naro ito sa Nemcima. Sto se mene ti e, nisam ba eleo da se upu tam u razgovor sa nekom devojkom iz bara; po pravilu vezani za vrstu i cenu seksualne usluge, ovakvi razgovori su, generalno uzev i, razo aravaju i. U nekim slu ajevima razmatra se i mogu nost produ etka razgovora u hotelu, i ponekad se utvrdi da devojka to ne eli: ili je razvedena, ili ima decu koju mora da uva; to jeste tu no, ali je i dobro to je tako. Vi e sam voleo salone za masa u: tu se po inje seksom, pa se ponekad razvije intimnost, ponekad ne. Zavr avaju i svoj pirina zami ljao sam, u glavi, osnove budu eg avanturisti ko-pornografskog filma, nazvanog Salon za masa u". Siri- jen, mlada Tajlan anka sa severa, zaljubila se do u iju u Boba, ameri kog studenta, koji se tu slu ajno na ao, posle suvi e burnog ve ernjeg provoda u koji su ga uvukli drugovi po a i. Bob je nije ni pipnuo, zadovoljavao se time da je gleda svojim lepim, svetlim, plavim o ima, i da joj pri a o svom zavi aju - Severnoj Karo- lini, ili tako ne emu. Zatim su se nalazili vi e puta, izvan Sirijeninog radnog mesta; onda je, na nesre u, Bob morao da ode da bi okon ao poslednju godinu studija na univerzitetu u Jelu. Ukratko: Sirijen je ekala s nadom, udovoljavaju i, istovremeno, zahtevima svojih brojnih klijenata. Iako ista u srcu, dra ila je i sa stra u sisala trbu aste i brkate Francuze (epizodna uloga za Zerara Zinoa), elave i masne Nemce (epizodna uloga za nekog nema kog glumca). Kona no, Bob se vratio, hteo da je izvu e iz njenog pakla; ali kineska mafija nije na to gledala istim o ima. Bob je iz- dejstvovao intervenciju ambasadora Sjedinjenih Ameri kih Dr ava i predsednice jedne humanitarne organizacije, koja se suprotstavljala trgovini mladim devojkama (uloga za D ejn Fondu). Imaju i u vidu kinesku mafiju (evociranje Trijada) i sau esni tvo tajlandskih generala (politi ka dimenzija, apel za po tovanje demokratskih vrednosti) mogla se o ekivati dobra maklja a i jurnjava po Bangkoku. Na kraju, Bob pobe uje. U tako re i zavr noj sceni, Sirijen pravi inventar svojih seksualnih ume a, prvi put iskreno. Svaku kitu koju je sisala, kao ponizna name tenica u salonu za masa u, sisala je samo u nadi i o ekivanju Bobove kite, koja je sadr avala sve ostale - uostalom, to treba dati u dijalogu. U zavr nom kadru vide se dve reke, povezane prelivanjem i razlivanjem boja ( ao Fraja i Delaver). Odjavna pica. Za evropsko tr i te smislio sam ve i poseban slogan, tipa: Voleli ste 'Muzi ki salon', vole ete i 'Salon za masa u'". Me utim, sve je to bilo mutno, u ovom asu nedostajale su mi partnerke. Ustao sam im sam platio, pro etao oko sto pedeset metara, izbegavaju i razli ite predloge, i na ao se pred Pushy Paradise. Gurnuo sam vrata i u ao. Na tri metra ispred sebe uo io sam Robera i Lionela, kako sede za stolom i piju irsku hafu. U dnu sale, iza nekog stakla, pedesetak devojaka sedelo je na klupicama, s brojevima na privescima oko vrata. Jedan kelner mi je brzo pri ao. Okrenuv i glavu, Lionel me spazio, i izraz stida ocrtao mu se na licu. I Rober se okrenuo, pozvav i me, sporim pokretom, da im se pridru im. Lionel je grickao usne, prosto nije znao kud da se dene. Konobar primi moju porud binu. Ja sam s desnice..." re e Rober, bez ikakvog vidljivog razloga, pripazite..." etao je ka iprstom iznad stola, kao da ho e na ne to da me upozori. Od po etka putovanja, primetio sam, uobra avao je da sam ja s levice i ekao povoljnu priliku da zapo ne diskusiju sa mnom; ni na kraj pameti mi nije bilo da se upustim u tu igru. Zapalih cigaretu; on me gotovo prostreli pogledom. Sre a je delikatna stvar", izgovorio je tonom kojim se kazuju mudre izreke, te ko je nalazimo u sebi, nemogu e ju je na i van sebe." Posle nekoliko sekundi dodao je strogim glasom: amfor!" Lionel ga je gledao s divljenjem, izgleda da je

42

potpuno pao na njegov arm. Re enica mi je zvu ala sporno: zamenjuju i re i te ko" i nemogu e", mo da bismo se pre. pribli ili realnosti; ali nisam eleo da nastavim dijalog, smatrao sam da je nu no da se vratimo normalnom turisti kom pona anju. Sem toga, po eo sam da ose am udnju za brojem 47, malom Tajlan ankom, veoma vitkom, ak malo mr avom, ali sa so nim usnama i ljupkog izgleda; nosila je crvenu mini-suknju i crne arape. Svestan da je moja pa nja popustila, Rober se okrenuo Lionelu: Ja verujem u istinu", rekao je potmulim glasom, veru- jem u istinu i u princip dokazivanja." Slu aju i ga rase- jano shvatio sam, s iznena enjem, da je on diplomirani matemati ar i da je u mladosti pisao radove o Lijevim skupovima, radove koji su mnogo obe avah. ivo sam reagovao na ovu informaciju: postojale su, zna i, neke oblasti, izvesni segmenti ljudske inteligencije, gde je on bio prvi koji je jasno nazreo istinu, i iz- neo je sa sigurno u koja se dokazima mogla potvrditi. Da", slo io se on, gotovo ale i, naravno, sve to je posle bilo ponovo dokazano, u jednom irem okviru." Potom je radio kao nastavnik u pripremnim odeljenji- ma: bez ikakvog zadovoljstva posvetio je svoje zrele godine pripremi za maturu mladih idiota ija je opsesija bila upis na Politehniku. U svakom slu aju", dodao je, nisam bio od materijala matemati ara-kreativca. To je dato samo malobrojnima." Krajem sedamdesetih u estvovao je u radu jedne ministarske komisije za reformu nastave matematike - lepa pizdarija, po njegovom priznanju. Danas ima pedeset tri godine, a po to je ve tri godine u penziji, sav se posvetio seksualnom turizmu. enio se tri puta. ,Ja sam rasista", re e on veselo. Postao sam rasista... Jedna od prvih posledica putovanja", dodao je, sastoji se u tome da se ja aju ili stvaraju rasne predrasude: jer, kako bi se mogli zami ljati drugi pre nego to se upoznaju? Sli ni su nama - to se podrazumeva; ali malo-pomalo ovek postaje svestan da je stvarnost ipak druga ija. Kad god mo e, Zapadnjak radi: posao mu je esto dosadan, ili ga nervira, ali on se pretvara da ga interesuje; to je lako uo iti. U pedesetoj godini, umoran od podu avanja, matematike i svega ostalog, odlu io sam da otkrijem svet. Bio sam se upravo razveo, po tre i put, na seksualnom planu nisam imao posebnih zahteva. Moje prvo putovanje odvelo me je na Tajland; odmah zatim oti ao sam na Madagaskar. Od tada, nisam vi e nikada pojebao belu enu, nisam, tavi e, osetio ni elju za tim. Verujte mi", dodao je polo iv i dlan na Lionelovu podlakticu, dobru, ne nu, poslu nu pi ku, gipku i mi i avu, vi e ne ete na i ni kod jedne bele ene: sve je to nepovratno nestalo." Broj 47 je primetila da ne skidam o i sa nje; nasme ila mi se i visoko prekrstila noge, otkrivaju i crvene podvezice. Rober je nastavljao da izla e svoje stavove: ,,U doba kad su se belci jo smatrali superiornima", govorio je, rasizam nije bio opasan. Za koloniste, misionare, lai ke u itelje XIX veka, crnac je bio velika ivotinja, ne mnogo zla, neka vrsta majmuna koji je malo evoluirao. Polazilo se od toga da je smatran za korisnu tegle u ivotinju, sposobnu da obavi i slo ene poslove; ili je dr an za frustriranu du u, malo neotesanu, ali sposobnu da se, dobrim vaspitanjem, uzdigne do Boga, ili bar, na nivo zapadnog razuma. U svakom slu aju, u njemu je prepoznavan 'inferiorni brat', a prema nekome ko je inferioran ne mo e se ose ati mr nja, najvi e prezriva do- brodu nost. Ovaj dobronamerni rasizam, skoro humanisti ki, potpuno je nestao. Od asa kad su belci po eli da do ivljavaju crnce kao jednake, bilo je jasno da e se, pre ili kasnije, do i dotle da budu smatrani superiornima. Pojam jednakosti nije utemeljen u ljudskom bi u", nastavljao je on, podi u i ponovo ka iprst. Poverovao sam u jednom trenutku da e citirati svoje izvore - Laro fukoa, ili ne znam ve koga - ali nije. Lionel je nabrao elo. Belci sami sebe smatraju inferiornima", nastavi Rober, zabrinut da nije dobro shva en, sve je spremno za

43

pojavu rasizma novog tipa, baziranog na mazohizmu; istorijski gledano, u takvim okolnostima neminovno je nasilje, medurasni sukobi i masakri. Svi antisemiti, na primer, saglasni su da Jevrejima treba priznati superiornost odre ene vrste: ako itate ranije antisemitske tekstove, bi ete zaprepaeni injenicom da se Jevrejin smatra za najinteligentnijeg, najlukavijeg, da mu se pripisuju posebni kvaliteti u oblasti finansija - i solidarnosti sa zajednicom. Rezultat: est miliona mrtvih." Ponovo sam bacio pogled na broj 47: uzbudljiv je ovaj period ekanja, ovek ak eli da on potraje, mada uvek postoji i opasnost da devojka ode s nekim drugim klijentom. Ovla sam rukom pozvao kelnera. Ja nisam Jevrejin", uzvikivao je Rober, shvativ i da se ja to spremam da stavim neku primedbu. Mogao bih, u stvari, staviti primedbe na mnogo toga: kona no, mi smo na Tajlandu, i belci nikada nisu smatrah osobe ute rase inferiornom bra om", ve naprednim bi ima, pripadnicima raznolikih civilizacija, sloenih, nekad opasnih; mogao sam, tako e, da prime- tim da smo ovde radi jeba ine, i da ovakve diskusije predstavljaju gubljenje vremena; bila bi to, u osnovi, moja glavna primedba. Kelner je pri ao na em stolu: jednim hitrim gestom Rober mu je nazna io da ponavlja porud binu. 1 need a girl", izgovorio sam ja slomljenim glasom, the girl forty seven." Primakao mi se zabrinutog i upitnog izraza lica; jedna grupa Kineza upravo se sme tala za susedni sto, pravili su u asnu buku. The girl number four seven!" zaurlao sam, razdvajaju i slogove. Ovaj put je razumeo, nabacio irok osmeh i uputio se ka mikrofonu sme tenom kraj prozora, gde je izgovorio nekoliko re i. Devojka je ustala, krenula niza stepenice, zaputila se ka bo nom izlazu glade i kosu. Rasizam", nastavljao je Rober, posmatraju i me iskosa, u po etku kao da odlikuje jaka antipatija, vrlo sna an takmi arski poriv izme u mu jaka razli itih rasa; on za posledicu ima porast seksualne elje za enkama druge rase. Pravi predmet rasne borbe", precizirao je Rober, nije ni ekonomski, ni kulturni: on je biolo ki i surov - to je borba za vagine mladih ena." Ose ao sam da nije daleko as kad e e oboriti na darvinizam: u tom trenutku kelner je ponovo pri ao na em stolu, u pratnji broja 47. Rober je digao pogled ka njoj, dugo je posmatrao. Dobro ste odabrali", zaklju io je sumorno, li i na kurvu." Devojka se stidljivo nasme ila. Zavukao sam joj ruku pod suknju i milovao joj zadnjicu, kao da ho u da je za titim. Pribila se uz mene. injenica je da u mome kvartu uglavnom belci odre uju pravila", ume ao se Lionel, bez vidljive potrebe. Ta no!" va no je odobrio Rober. Ja predvi am, u godinama koje dolaze, rast rasnog nasilja u Evropi; sve e se zavr iti gra anskim ratom", re e on, pomalo zapenu en, sve e se to re iti kala njikovima." Ispio je svoj koktel naiskap; Lionel se zagledao u njega pomalo boja ljivo. Mene se to vi e ne ti e!" dodao je Rober, spustiv i s treskom a u na sto. Ja sam Zapadnjak, ali mogu da ivim gde ho u, jer sada imam love. Obi ao sam Senegal, Keniju, Tanzaniju, Obalu Slonova e. Devojke su tamo manje stru ne od Tajlananki, to je ta no, manje su ne ne, ali su dobro skrojene i imaju miri ljave vagine." Neko se anje ga je, o igledno, tada preplavilo - u utao je na trenutak. What is your name", iskoristio sam priliku da upitam broj 47. ,Ja sam Sin", re e ona. Kinezi za susednim stolom ve su bili izabrali devojke, sad su krenuli nasprat rakolje i se i cerekaju i; ponovo je zavladala relativna ti ina. One se postavljaju etvorono ke, te male crnkinje, tako pokazuju svoje vagine i zadnjice", nastavio je zami ljeno Rober. A unutra njost vagine im je sva ru i asta..." dodao je apatom. Lionel mi je uputio jedan zahvalan pogled; bio je o igledno zadovoljan to odlazim prvi s devojkom, tako je za njega sve postalo manje

44

neprijatno. Klimnuo sam glavom ka Roberu, da se pozdravim. Njegovo lice, tvrdih crta, zgr eno u gorku grimasu, bilo je okrenuto ka sali - i iznad nje; posmatrao je ceo ljudski rod, bez imalo samilosti. Izneo je svoje stavove, bar mu se za to pru ila prilika; znao sam, ipak, da e sve vrlo brzo zaboraviti. Odjednom mi se u inilo da je to jedan dotu en, gotov ovek; ivot se mo e opisati i kao proces laganog zaustavljanja funkcija, to se lepo vidi kod francuskog buldoga, izuzetno ustreptalog u mladosti, potpuno apati nog u zrelom dobu. Kod Robera je taj proces ve dobro uznapredovao; jo uvek je} mo da, imao erekcije, mada to nije bilo sigurno. ovek se mo e dovijati, davati utisak da je razumeo ne to od ivota, no uprkos tome, ivot se zavr ava. Moja sudbina bila je sli na njegovoj, delili smo isti poraz; nisam, me utim, ose ao nikakvu potrebu za solidarno- u. Kada ljubavi nema, ni ta ne mo e biti sveto. Pod o nim kapcima, stapaju se svetlosne mrlje; postoje vizije, a postoje i snovi. Sve to vi e nije va no oveku koji o ekuje no : no neizostavno dolazi. Platio sam dve hiljade bahta kelneru, on je hodao ispred mene prema dvostrukim vratima koja su vodila na sprat. Sin me dr ala za ruku; poku a e, u toku jednog ili dva sata, da me u ini sre nim. injenica je da se u salonu za masa u veoma retko nabasa na devojku koja eli da vodi ljubav. im smo se na li u sobi, Sin je klekla preda mnom, spustila mi pantalone i slip, i prihvatila moj kurac usnama. Odmah mi je otvrdnuo. I la je dalje usnama, oslobodila vr ak ne nim pokretima jezika. Zatvorio sam o i, hvatala me vrtoglavica, imao sam utisak da u joj svr iti u ustima. Zaustavila se najednom, skinula se, sme- e i se slo ila ode u i stavila je preko stolice. ,JsAassa- ge later", re e bacaju i se na krevet; zatim je ra irila butine. Ve sam bio u njoj, sna no sam ulazio i izlazio kad primetih da sam zaboravio da stavim prezervativ. Prema izve taju Lekara sveta, tre ina tajlandskih prostitutki je seropozitivna. Ne mogu, me utim, re i da sam zadrhtao od u asa, bio sam samo ne to malo zabrinut: o igledno, sve te kampanje protiv side bile su apsolutni neuspeh. Ipak sam malo splasnuo. Sotne- thing wrongf Ne to nije u redu?" zabrinula se ona osloniv i se na laktove. ,JAaybe... condom", rekao sam u neprilici. No problem, no condom... l'm OK", dobacila je veselo. Prihvatila mi je muda jednom rukom, dlan druge polo ila na moj ud. Ispru io sam se na le a, prepustio se milovanju. Pokreti dlana bili su sve br i, ponovo sam osetio krv kako mi struji kroz organ. Na kraju krajeva,v valjda postoji medicinska kontrola, ili ne to sli no. Cim mi se uspravio, postavila se iznad mene i nasadila se jednim pokretom. Obgrlio sam joj kukove, osetio se neranjivim. Po ela je da me a donjim delom, sitnim pokretima, njeno u ivanje je raslo, ra irio sam joj noge da prodrem to dublje. Zadovoljstvo je bilo sna no, disao sam vrlo lagano, da bih se uzdr ao, bio sam opu ten. Ona se onda ispru ila preko mene, sna no protrljala svoj pubis o moj, kratko jeknula od u ivanja. Digao sam ruke, stao da joj milujem potiljak. U trenutku orgazma uko ila se, pustila dug hropac, zatim mi pala na grudi. Bio sam jo uvek u njoj, ose ao sam kako joj se vagina ste e. Imala je i drugi orgazam, sna ne kontrakcije koje su dolazile iznutra. Nesvesno sam je sna no stegao u naru je i izbacio spermu uz sna an krik. Ostala je nepomi na, glave polo ene na moje grudi, gotovo desetak minuta; zatim je ustala i predlo ila da se istu ira- mo. Su ila me je bri ljivo, tapkaju i me pe kirom, kao to se radi s bebama. Seo sam na kanabe i ponudio joj cigaretu. We have time", re e ona, imamo jo malo vremena." Saznao sam da ima trideset dve godine. Nije volela ovaj posao, ali mu ju je napustio i ostavio je s dvoje dece. Bad man", re e ona. Tajlandski mu karac, lo mu karac." Pitao sam je da li ima prijateljice medu ostalim devojkama. Ne ba , glasio je odgovor; ve ina devojaka su mlade i praznoglave, tro e ono

45

to zarade na haljine i parfeme. Ona nije takva, ona je ozbiljna i stavlja novac u banku. Za nekoliko godina mo i e da prestane s poslom, da se vrati u svoje selo, da tamo ivi: roditelji su joj bili ve stari, treba im pomo . Kad sam po ao, dao sam joj napojnicu od dve hiljade bahta; bilo je to sme no, bilo je previ e. Primila je nov anice s nevericom, zahvalila mi nekoliko puta, s rukama sklopljenim u visini grudi. You good man", re e. Navukla je mini-suknju i arape. Ostalo joj je da radi jo dva sata, do zatvaranja. Otpratila me je do vrata, sklopiv i jo jednom ruke. Take care", re e, be happy." Iza ao sam na ulicu, pomalo zami ljen. Polazak na poslednju etapu putovanja bio je predvi- den za sutradan u osam. Pitao sam se kako li je Valeri provela svoj slobodni dan. Kupila sam poklone za porodicu", re e ona. Na la sam divne koljke." Brod je klizio preko tirkizne vode, izme u kre nja kih stena obraslih gustim rasti- njem, bilo je ta no onako kako sam zami ljao dekor za Ostrvo s blagom. Mora se priznati, ipak je priroda udo..." rekoh. Valeri pa ljivo okrenu lice k meni; bila je skupila kosu u pundu, ali nekoliko uvojaka lepr alo je na vetru s obe strane lica. Priroda je ipak, ponekad..." nastavio sam obeshrabreno. Morali bi da se organizuju asovi konverzacije, kao to postoje kursevi okretnih igara; suvi e sam se bio posvetio ra unovodstvu, o igledno - izgubio sam kontakt. Da li ste sve- sni da je danas 31. decembar", primetila je mirno. Bacio sam pogled uokolo, po nepomi nom azuru, tirkiznom okeanu - ne, zaista nisam bio toga svestan. Son je ustala da bi se obratila grupi: Mi sad pribli ili Koh Fi Fi. Tamo, ja vam rekla, nemogu e i i. Stavili va e kupa e kostime da odete? I i pe ke, ne duboko, hodati. Hodati kroz vodu. Ne koferi, koferi posle." Kormilar je zaobi ao jedan rt, zaustavio motor, brodi je klizio, po inerciji, do male uvale, koja je pravila polukrug usred stenovite obale obrasle d unglom. Zelena prozra na voda mre kala se po pla i do savr eno belog, nestvarnog peska. Usred ume, u podno ju prvih obronaka, nazirali su se drveni bungalovi podignuti na kolju, sa krovovima pokrivenim palminim li em. Grupa je na trenutak zanemela. Zemaljski raj", re e tiho Silvi, grla stegnutog od istinskog uzbu enja. Jedva da je preterivala. Ona nije bila Eva, to sam hteo da ka em. A ni ja Adam, naravno. lanovi grupe ustajali su jedan za drugim i opkora ivali oplatu broda. Pomogao sam ozijan da si e do svoga mu a. Zadigla je suknju do pojasa, nije joj bilo lako da ustane, ali je bila o arana, usta iroko otvorenih od odu evljenja. Osvrnuo sam se: mornar Tajlan anin je ekao, oslonjen na veslo, da svi putnici si u. Valeri je ukrstila ruke na kolenima i, dobaciv i mi pogled odozdo, nasme ila se zbunjeno: Zaboravila sam da obu em kupa i kostim", izustila je kona no. Grizla je usne nervozno, zatim je ustala i skinula pantalone, jednim potezom. Imala je na sebi ipkane ga ice, veoma fine, nimalo u skladu sa duhom ovog putovanja. Stidne dlake su joj trcale sa strane, bile su guste, veoma crne. Nisam okrenuo glavu, bilo bi to glupo, ali moj pogled ipak nije bio suvi e napadan. Po ao sam niz levu stranu broda, pru io ruku da joj pomognem; ona je, me utim, ve bila sko ila s broda. Voda nam je dosezala do pojasa. Pre nego to e po i na pla u, Valeri je ponovo razgledala ogrlice od koljki koje je namenila svojim bratanicama. Odmah nakon diplomiranja, njen brat je dobio mesto in enjera u odseku za istra ivanja kod Elfa. Posle nekoliko meseci internih priprema, oti ao je u Venecuelu, u svoju prvu misiju. Godinu dana kasnije o enio se jednom me tankom. Valeri je imala utisak da on nije imao mnogo seksualnih iskustava pre toga; u svakom slu aju, nikad nije nijednu devoj- ku doveo ku i. To esto biva s mladi ima koji

46

u e za in enjere: oni nemaju.vremena za izlaske ni za stalnu devojku. Njihova zabava svodi se na razonode bez posledica, kao to su igrice ili partije aha na Internetu. Oni sti u diplomu, nalaze prvi posao i sve otkrivaju u isto vreme: novac, profesionalnu odgovornost, seks; ako se desi da budu poslati u kakvu tropsku zemlju, te ko mogu da se odupru izazovima. Bernar se o enio meleskinjom, bo anstvenog tela; vi e puta, tokom odmora kod roditelja, u Sen-Ke-Por- trijeu, Valeri je ose ala kako se u njoj budi sna na elja prema snahi. Bilo joj je te ko da zamisli nju i svog brata kako vode ljubav. Me utim, imali su sada dvoje dece, i ostavljali utisak sre nog para. Nije bilo te ko kupiti poklon za Huanu: ona je volela nakit i svetio kamenje e divno isticati njenu mrku ko u. Naprotiv, za Bernara nije na la ni ta. Kad ljudi nemaju poroka, re e ona sebi, veoma je te ko pogoditi ta bi im predstavljalo zadovoljstvo. Upravo sam prelistavao Phuket Weekly, koji sam na ao u hotelskom salonu, kad ugledah Valeri kako hoda pla om. Malo dalje bila je grupa Nemaca koji su se kupali goli. Oklevala je na trenutak, zatim krenula ka meni. Sunce je bilo zaslepljuju e, bilo je skoro podne. Ovako ili onako - u svakom slu aju trebalo je da uspem da odigram igru. Babet i Lea promako e ispred nas; nosile su velike torbe preko ramena, ina e su bile potpuno gole. Uo io sam ovo ravnodu no; Valeri ih je, naprotiv, dugo pratila pogledom, radoznalo i bez ustru avanja. Njih dve se- do e nedaleko od Nemaca. Mislim da u da se okupam", rekoh. Ja u i i kasnije", odgovori ona. U ao sam u vodu, bila je topla, prozirna, bo anstveno mirna; male srebrne ribe plivale su tik ispod povr ine. Nagib je bio blag, ose ao sam tlo pod nogama i na pet stotina metara od obale. Izvadio sam svoj rep iz ga a, zatvorio o i i zami ljao Valerinu ribu, onakvu kakva mi se pokazala jutros, polupokrivena ipkanim ga icama. Drkao sam, to je ve bilo ne to; to bi moglo predstavljati motivaciju. Treba iveti ivot, uspostavljati veze s ljudima: bio sam previ e napet, uop teno govore i, ve du e vremena. Trebalo je mo da da ve eri posvetim nekoj aktivnosti, bad- mingtonu, pevanju u horu ili ne em drugom. Jedine ene kojih sam uspevao da se setim, bile su one koje sam tucao. Nije ni to malo: ovek sakuplja uspomene da bi se ose ao manje usamljenim u trenutku smrti. Nisam smeo ovako da razmi ljam. Think po- sitive", rekoh u sebi uzrujano, think different Vratio sam se, polako, na obalu, zastaju i posle svakog desetog zamaha, di u i duboko da bih se opustio. Prva stvar koje sam postao svestan kad sam stupio na pesak, bila je da je Valeri skinula gornji deo kostima. Zasad je le ala na stomaku, ali okrenu e se, to je bilo neminovno kao kretanje planeta. Seo sam na svoj pe kir, malo se povio unapred. Think differentponavljao sam. Ve sam vi ao enske grudi, milovao sam ih i lizao; pa ipak, ovoga puta, bio sam u oku. Ve sam bio pretpostavio da ona ima divne grudi, ali bilo je stra nije" nego to sam mogao zamisliti. Nisam uspevao da odvojim pogled od bradavica, tamnih krugova oko njih; nije mogu e da ne ose a moj pogled; ona je, me utim, utalav nekoliko sekundi, koje su mi se inile stra no duge. Sta se ta - no zbiva u enskim glavama? One tako lako pristaju na pravila igre. Ponekad, kad se posmatraju u ogledalu od glave do pete, gole, u njihovom se pogledu mo e razabrati neka vrsta objektivnosti, hladnog procenjivanja sopstvenih zavodni kih mo i, to nijedan mu karac nikada ne mo e posti i. Ja sam, kona no, morao prvi da skrenem pogled. Sedeli smo tako neko vreme, a koliko - ne bih znao da odredim: sun evi zraci jednako su padali vertikalno, svetio je bilo izuzetno ivo. Moj pogled bio je prikovan za pesak, beo i sitan kao pra ina. Mi el", rekla je ne no. Naglo sam podigao glavu, kao pogo en. Njene tamnosme e o i utopile su se u moje. ta to Tajlan anke imaju a ene sa Zapada neK,

47

zapitala je razgovetno. Ni ovoga puta nisam uspeo da podnesem njen pogled; grudi su joj se dizale u ritmu disanja; u inilo mi se da su joj bradavice otvrdnule. Tada, ta no u tom asu, za eleo sam da odgovorim: Ni ta!" Zatim mi je na pamet pala jedna ideja, ne ba sre na. Postoji jedan tekst o tome, neka vrsta ankete-re- porta e..." pru io sam joj Phuket Weekly. Find your longlife companion... Well educated Thai ladies, je P to?" Da, malo dalje je i jedan intervju." Sam Savanasi, nasmejan, u crnom odelu sa tamnom kravatom, odgovarao je na deset pitanja koja su mu postavljena (Ten questions you could ask") o funkcio- nisanju agencije Od srca srcu, koju je on vodio. There seems to be", zapa ao je g. Savanasi, ,,a ne- arperfect match between the Western men, who are unapreciated and get no respect in their own countries, and the Thai women, who would be happy to find smeone who simply does his job and hopes to come home to a pleasant family life after work. Most Western women do not want such a boring husband." One easy way to see this", nastavljao je on, is to look at any publication containing 'personal' ads. The Western women want someone who looks a certain way, and who has certain 'social skils', such as dancing and clever conversation, someone who is interesting and exciting and seductive. Now go to my catalogue, and look at what the girls say they want. It's all pretty simple, really. Over and over they state they are happy to settle down FOREVER with a man who is willing to hold down a steady job and be a loving and understanding HUSBAND and FATHER. That will get you exactly nowhere with an American girl." As Western women", zaklju io je bez zazora, do not appreciate men, as they do not value traditional family life, marriage is not the right thing for them to do. I'm helping modern Western women to avoid what they despise."2 Deluje uverljivo to to on pri a", re e Valeri tu no. Postoji tr i te, to je izvesno..." Odlo ila je asopis i zamislila se. U tom trenutku Rober pro e pored nas, etao je du pla e, s rukama na le ima, mra nog izgleda. Valeri se naglo okrenu na drugu stranu. Ne svi a mi se ovaj tip", progovori ona s ga enjem. Nije on glup", napravio sam pri tom prili no nemaran pokret. Nije glup, ali meni se ne svi a. Maksimalno se trudi da okira druge, da bude antipati an; ja to ne volim. Vi bar poku avate da se prilagodite." A, je 1'?" pogledao sam je upitno. 2 ini se da se stvara gotovo savr ena veza izme u onih mu karaca sa Zapada, koji nisu na ceni i nemaju ugleda u svojim zemljama, i tajlandskih ena, koje bi bile sre ne da nadu nekoga ko prosto radi svoj posao i o ekuje da se, posle posla, vrati ku i, u prijatno porodi no okru enje. Ve ina zapadnih ena ne eli tako dosadnog mu a. To se lako mo e videti ako se pogleda bilo kakva publikacija koja sadr i 'li ne oglase'. Zapadna ena eli nekoga ko izgleda dobro i ko ima neki hobi vezan za dru enje, kao to su ples ili vo enje pametne konverzacije, nekoga ko je inteligentan, i uzbudljiv, i zavodljiv. Pogledajmo moj katalog da vidimo ta devojke ele. Sve je to prosto, zaista. One jednako ponavljaju da bi bile sre ne da se ZAUVEK srede s nekim ovekom koji je voljan da prihvati neki stalan posao i da bude MU i OTAC, da voli i razume. S tim ne biste uspeli ni kod jedne ameri ke devojke.

48

Po to zapadne ene ne cene mu karce, kao ni vrednosti tradicionalnog porodi nog ivota, za njih ven anje nije po eljna stvar. Ja zato modernim zapadnim enama poma em da izbegnu ono to preziru. Da. O igledno je, ose a se da vam je te ko, da niste stvoreni za ovu vrstu odmora; ali, bar se trudite. U osnovi, vi ste, uverena sam, mio de ko." U tom asu mogao sam, i trebalo je, da je uzmem u naru je, da joj pomilujem grudi, poljubim je u usta; ali, iz gluposti, uzdr ao sam se. Poslepodne se odu ilo, sunce se primicalo vrhovima palmi; mi smo izgovarali bezna ajne re i. Za novogodi nju ve eru Valeri je obukla duga ku haljinu od zelene vazdu aste tkanine, lako providne, s korsetom koji joj je duboko otkrivao grudi. Posle deserta, na terasu je stigao orkestar, sa sme nim starim peva em koji je pevao kroz nos adaptacije slow-rock Boba Dilana. Babet i Lea su se o igledno sasvim priklonile grupi Nemaca, slu ao sam dobacivanja koja su dolazila s njihove strane. Zozet i Rene su plesali, ne- no zagrljeni. No je bila vrela, no ni leptiri lepili su se za arene lampione oka ene o balustradu. Ose ao sam se jadno i poti teno, ispijao sam viski za viskijem. Ono to je rekao tip u intervjuu, u novinama...?" Da..." Valeri podi e o i k meni; sedeli smo jedno pored drugog na klupi od trske. Grudi su joj bile zaobljene u korsetu, kao da se nude iz unutra njosti malih koljki. Bila se na minkala; duga raspu tena kosa lepr ala joj je oko ramena. To se odnosi, pre svega, na Amerikance. Kad su Evropljani u pitanju, manje je prihvatljivo." Napravila je sumnji avu grimasu, ostala tako ute i. Po svoj prilici, bolje bih uradio da sam je pozvao na ples. Popio sam novi viski, zavalio se na klupu, duboko udahnuo. Kad sam se probudio, sala je bila gotovo prazna. Peva je i dalje pevu io na tajskom, uz nemarnu pratnju bubnjara; niko ga vi e nije slu ao. Nemci su i ezli, Babet i Lea vodile su ivu diskusiju sa dvojicom Italijana koji su iskrsli ne znam odakle. Bilo je tri sata ujutro; godina 2001. je po ela. U Parizu e se zvani - na smena godine desiti tek za tri sata; bilo je ta no pola no i u Teheranu, i pet ujutro u Tokiju. Cove an- stvo je, ovako ili onako, ulazilo u tre i milenijum; to se mene ti e, ulaz sam potpuno proma io. Vra ao sam se u svoj bungalov, smrvljen od stida; u vrtu se uo smeh. Nasred pe ane aleje sapleo sam se o sivu, nepomi nu abu. Nije pobegla, nije imala nikakav odbrambeni refleks. Pre ili kasnije, neko e stati na nju, nehotice; ki ma e joj se prelomiti, njena raz- ga ena ko a izme a e se sa peskom. eta e osetiti ne to meko na donovima, kratko e opsovati, obrisa e ih, trljaju i noge o tlo. Odgurnuo sam abu nogom; sasvim lagano, uputila se ka travnjaku. Gurnuo sam je jo jednom: dohvatila se relativne sigurnosti travnjaka; produ io sam, mo da, njeno pre ivljavanje za nekoliko sati. Ose ao sam da se nalazim u poziciji jedva ne to boljoj od njene: nisam odrastao u porodi nom gnezdu, niti u bilo emu, da bi se neko mogao uzbuditi zbog moje sudbine, podr ati me u slu aju nevolje, odu evljavati se mojim dogodov tinama i mojim uspesima. Nisam, ta vi e, ni zasnovao neko takvo bivstvo- vanje: bio sam ne enja, bez dece; nikome nije padalo na pamet da se osloni na moje rame. Kao ivotinja: ivim sam i umre u sam. Nekoliko minuta bilo me je preplavilo samosa aljevanje, bez jasnog povoda... Kad bi se druk ije gledalo na stvar, moglo bi se re i da sam od otpornog, vrstog materijala, superiornijeg rasta od pro eka ivotinjske vrste; pretpostavljena du ina mog ivota bila je ista kao za slona, ili za ga

49

vrana; bio sam bi e koje je te e uni titi nego nekog malog vodozemca. Slede a dva dana proveo sam u svom bungalovu. S vremena na vreme samo, izlazio sam, unjaju i se uza zidove, i odlazio do minimarketa da kupim pista- e i po koju fla u Mkonga. Nisam mogao da zamislim kako bih se mogao ponovo suo iti sa Valeri, u bifeu, za doru kom, ili na pla i. Postoje stvari koje se mogu raditi, i one druge - koje nam izgledaju suvi e te ke. Malo-pomalo, sve je postalo suvi e te ko; na to se svodi ceo moj ivot. Poslepodne drugog januara, na ao sam ispod vrata upitnik Novih granica o utiscima. Popunio sam ga pedantno, zaokru ivao sam uglavnom ku ice sa naznakom Dobro". Ta no je - u nekom smislu, sve je bilo dobro. Moj odmor je pro ao normalno. Kru no putovanje bilo je cool, s lakim ukusom avanture; odgovaralo je svom opisu. U rubrici li na zapa anja" napisao sam slede u strofu: im sam se probudio, kao da sam bio prenet U neki drugi svet i partan kvadratima Dobro poznajem ivot i njegova pravila: Nalik je upitniku u kojem se zaokru uju pitanja. Ujutro, tre eg januara, spakovao sam kofere. Ugledav i me na brodu, Valeri se jedva uzdr ala da me ne pozove; okrenuo sam glavu na drugu stranu. Sn se s nama pozdravila na aerodromu u Fikeu; stigli smo ranije, avion je poletao tek za tri sata. Posle paso kih formalnosti krenuo sam prema trgovinskom centru. Iako je hol aerodroma potpuno pokriven, butici imitiraju kolibe, sa konstrukcijom od tikovine i krovovima od palminog li a. U asortimanu izlo ene robe me ale su se medunarodne marke (marame Herms, parfemi Yves Saint Laurent, torbe Vuitton) s lokalnim proizvodima ( koljke, ukrasi, tajlandske svilene kravate). Butici na aerodromima predstavljaju, jo uvek, prostor na kome se prikazuje nacionalni stil ivota, ali nekog bez- bednog, obezbojenog nacionalnog ivota, potpuno prilago enog standardima svetske potro nje. Za putnika na zavr etku putovanja to je bio neki me uprostor, istovremeno i manje zanimljiv i manje zastra uju nego ostatak zemlje. Nisam se mogao oteti utisku da svet, u celini, sve vi e te i tome da li i na aerodrom. Prolaze i pored butika Coral Emporium odjednom sam po eleo da kupim poklon za Mari-Zan; kona no, samo sam nju imao na ovom svetu. Ogrlicu, bro ? Dok sam preturao po korpi, ugledao sam Vale- ri, na dva metra od sebe. Poku avam da izaberem ogrlicu..." rekao sam, uste u i se. Za crnku ili za plavu u?" u glasu joj se ose ala nota gor ine. Plavu a, s plavim o ima." U tom slu aju, bolje je uzeti svetli koral." Pru io sam bording kartu devojci za kasom. Dok sam pla ao, rekao sam Valeri alostivim glasom: To je za koleginicu s posla." udno me pogledala, kao da je oklevala da li da me o amari ili da prsne u smeh; ipak, pratila me jo nekoliko metara po izlasku iz butika. Ve ina ljudi iz grupe sedela je na klupama u holu, izgledalo je da su ve obavili sve kupovine. Zastao sam, udahnuo duboko i okrenuo se Valeri. Mogli bismo se videti u Parizu..." izgovorih kona no. Mislite?" odvrati ona jetko... Nisam joj odgovorio, zadovoljio sam se time da je ponovo pogledam. U jednom trenutku sam hteo da ka em Bila bi teta..." ali nisam siguran da li sam izgovorio te re i.

50

Valeri baci pogled unaokolo, spazi Babet i Leu na najbli oj klupi, i razdra ljivo okrete glavu. Zatim izvu e notes iz ta ne, i upa jedan list i brzo napisa ne to. Pru aju i mi list zaustila je da ne to ka e, onda je odustala, okrenula se i priklju ila ostalima. Bacio sam pogled na par e papira, pre nego to u ga staviti u d ep: bio je to broj mobilnog telefona.

Drugi deo KONKURENTSKE PREDNOSTI

Avion je na Roasi sleteo u jedanaest sati; me u prvima sam podigao kofer. U pola jedan bio sam kod ku e. Bila je subota; mogao sam jo da odem u kupovinu, da kupim neke sitnice za stan, i sli no. Ulicom Muftar brisao je ledeni vetar, i ni ta od tih sitnica nije bilo vredno ovakve rtve. Aktivisti pokreta za prava ivotinja prodavali su ute nalepnice. Posle praznika uvek se bele i lagani pad potro nje prehrambenih proizvoda u doma instvima. Kupio sam pe eno pile, dve boce vina Graves i poslednji broj Hot videa. To je predstavljalo skroman izbor za vikend; nisam imao utisak da sam ne to vi e zaslu io. Pojeo sam pola pileta, njegovu ugljenisanu i masnu ko u, gotovo odvratnu. Ne to posle tri sata telefonirao sam Valeri. Odgovorila je na drugo zvono. Da, bila je slobodna ve eras; za ve eru, da. Mogao bih do i po nju u osam sati; ona stanuje u Aveniji Rej, blizu parka Monsuri. Otvorila mi je obu ena u donji deo bele trenerke i kratku majicu. Nisam spremna..." re e prikupljaju i kosu pozadi. Od ovog pokreta podigle su joj se grudi; nije nosila prslu e. Stavio sam joj ruku na struk, primakao lice njenom. Rasklopila je usne, i odmah mi uvukla

51

jezik u usta. Osetio sam estoko uzbu enje, na granici da se onesvestim; odmah mi je sko io. Ne odvajaju i svoj pubis od moga, gurnula je ulazna vrata, koja su se zatvorila s prigu enim treskom. Prostorija, osvetljena samo jednom Stonom lampom, inila se ogromnom. Valeri me zagrlila oko struka i povela, na slepo, do sobe. Pored kreveta ponovo me poljubila. Zadigao sam joj majicu, po eo da joj milujem grudi; ona je aputala ne to to nisam razumeo. Kleknuo sam pred njom, svukao joj trenerku i ga ice, zatim polo io lice na njenu ribu. Otvor joj je bio vla an, rastvoren, fino je mirisao. Zaje ala je i pala na krevet. Brzo sam se skinuo i prodro u nju. Organ mi je bio vreo, kroz njega su strujali marci zadovoljstva. Valeri", rekoh, ne u mo i dugo da izdr im, suvi e sam uzbu en." Privukla me sebi i apnula na uvo: Do i..." U tom trenutku sam osetio kako su se zidovi njene vagine stegli oko moje kite. inilo mi se da nestajem u prostoru, jedino mi je kurac bio iv, protresali su ga talasi neverovatno sna nog zadovoljstva. Dugo sam izbacivao spermu, u nekoliko navrata; kad sam ve bio pri kraju, postao sam svestan da ur- lam. Mogao bih umreti za trenutak kao to je ovaj. ute i plave ribe plivale su oko mene. Stajao sam u vodi odr avaju i ravnote u na nekoliko metara ispod povr ine obasjane suncem. Valeri je bila malo dalje, i ona je stajala u vodi, pred jednim koralnim sprudom; bila mi je okrenuta le ima. Oboje smo bili goli. Znao sam da je to beste insko stanje posledica gustine okeana, ali bio sam iznena en to uspevam da di em. Uz nekoliko zamaha rukama, pribli io sam joj se: sprud je bio osut fosforescentnim, srebrnim organizmima, zvezdastog oblika. Polo io sam joj dlan na grudi, drugi na dno stomaka. Ona se savila, zadnjica joj se trljala o moj organ. Probudio sam se u istom polo aju; bila je jo no . Ne no sam razmaknuo Valerine butine, da prodrem. Istovremeno sam vla io prste da bih joj dra kao klitoris. Shvatio sam da je budna kad je po ela da je i. Digla se, klekla na krevet, po eo sam da ulazim, sve ja e i ja e, ose ao sam kako po inje da svr ava, disala je ubrzano. U trenutku orgazma posko ila je i ispustila prodoran krik; zatim je ostala nepomi na, kao zgromljena. Izvukao sam se i ispru io pored nje. Ona se opustila i zagrlila me; oboje smo bili u znoju. Prijatno je probuditi se u orgazmu", rekla je spu taju i ruku na moje grudi. Kad sam se ponovo probudio, ve je uveliko bio dan; bio sam sam u krevetu. Ustao sam i pro ao kroz sobu. Druga prostorija bila je zaista vrlo prostrana, s visokom tavanicom. Police s knjigama pru ale su se du polusprata, iznad kanabea. Valeri je bila iza la; na kuhinjskom stolu ostavila je hleb, sir, buter, d em. Poslu io sam se oljom kafe i oti ao da se ponovo izvr- nem. Ona se vratila desetak minuta kasnije, sa kroasa- nima i pecivom sa okoladom; donela je poslu avnik u sobu. U asno je hladno napolju", re e skidaju i se. Ja se setih Tajlanda. ,yaleri", rekoh oklevaju i, ta nalazi u meni? Nisam ni mnogo lep, ni mnogo zabavan; te ko mi je da shvatim ta to ima privla no u meni." Gledala me, ne govore i ni ta; bila je skoro naga, samo u ga icama. Ozbiljno te pitam", insistirao sam. Pogledaj me, izra en tip, ne mnogo dru tven, tavi e - pomiren sa dosadnim ivotarenjem. A ti mi prilazi , prijateljski i ne no, i pru a mi mnogo zadovoljstva. To ne razu- mem. ini mi se da u meni tra i ne to to ne postoji. Bi e razo arana, sigurno." Sme kala se, imao sam utisak da se uste e da govori; Onda je polo ila ruku na moja muda i spustila glavu na njih. Po eo je odmah da raste. Obavila je koren mog uda jednim pramenom kose, zatim stala da ga dra ka vrhovima prstiju. Ne znam..." mrmljala je, ne prekidaju i. Prijatno je to ti

52

nisi siguran u sebe. Stra no sam te elela tokom ovog putovanja. Bilo je u asno, mislila sam na to svaki dan." Stisnula je ja e moja jaja, prikupljaju i ih u aku. Drugom rukom je uzela malo d ema od malina i raz- mazala po udu; zatim je po ela pa ljivo da ga oblizuje, irokim zahvatima jezika. Zadovoljstvo je nezadr ivo raslo, irio sam noge u o ajni kom naporu da se uzdr im. Kao da se igra, dra kala me sve br e, prinose i kitu usnama. U asu kad je njen jezik zagolicao moj vr ak, sna no sam joj iknuo u poluotvorena usta. Progutala je i lako se zagrcnula, zatim je prihvatila kraj mog kurca usnama, da pokupi poslednje kapi. Bio sam zahva en talasom neverovatnog spokojstva, i kao da se taj talas ulivao u svaku moju venu. Sklonila je usne, zatim se ispru ila i priljubila uza me. U no i 31. decembra zamalo sam zakucala na vrata tvoje sobe; kona no, nisam se usudila. Bila sam ube ena da se me u nama ni ta ne e desiti; najgore je bilo to nisam uspevala da te mrzim. Ljudi mnogo pri aju me u sobom na organizovanim putovanjima, ali to ostaje prividno drugarstvo, oni dobro znaju da se, po povratku, vi e ne e videti. Vrlo je retko da me u njima do e do seksualnih odnosa." Misli ?" Znam: postoje istra ivanja o tome. Tako je i kad je re o klubovima za odmor. To je, uostalom, i njihov problem, jer je, zapravo, dru enje jedini pravi smisao ovakvog letovanja. Poslednjih deset godina poseta klubovima konstantno opada iako su cene u stalnom padu. Jedino pravo obja njenje je da su seksualni odnosi tokom odmora postali skoro nemogu i. Jedine destinacije koje malo izvla e posao su one koje imaju jaku homoseksualnu klijentelu, kao Krf ili Ibica." Vrlo si obave tena o tom problemu", rekoh iznena eno. To je normalno, radim u turizmu." Nasmejala se: 1 to je jedna od konstanti organizovanih putovanja: vrlo se malo govori o svom profesionalnom ivotu. To je jedno od pravila igre: u potpunosti prihvatiti ono to organizatori zovu 'zadovoljstvo otkrivanja'. Pre utno, u esnici se sagla avaju da izbegavaju ozbiljne teme, kao to su posao ili seks." Gde radi ?" U Novim granicama." Zna i, putovala si slu beno? Da napi e izve taj, ili ne to sli no?" Ne, bila sam stvarno na odmoru. Imam veliki popust, naravno, ali koristila sam svoj godi nji odmor. Ve pet godina radim tamo, i prvi put putujem s njima." Spremaju i salatu od paradajza s mocarelom, Va- leri mi je pri ala o tome ta radi. U martu 1990, tri meseca pre mature, po ela je da razmi lja ta e da radi sa diplomom i, uop te, sa svojim ivotom. Uz mnogo muka, njen stariji brat uspeo je da se upi e na geolo ki fakultet u Nansiju, i upravo je bio diplomirao. Njegova karijera trebalo je da zapo ne negde u rudnicima ili na naftnim platformama, u svakom slu aju veoma daleko od Francuske. On je imao strast za putovanjima. I ona je imala tu strast, manje-vi e. Tako je na kraju odlu ila da se upi e u Vi u turisti ku kolu. Intelektualni napor koji su zahtevale duge studije nije smatrala primerenim svojoj prirodi. Bila je to gre ka, i nije joj dugo trebalo da se u to uveri. Nivo nastave u Vi oj turisti koj koli bio je suvi e nizak, polagala je sve ispite bez ikakvog napora, i normalno je bilo da o ekuje diplomu i ne razmi ljaju i o njoj. Paralelno, upisala se na seminar koji joj je omogu avao da stekne diplomu u rangu univerzitetske, na studijama knji evnosti i humanisti kih nauka. Kad je dobila diplomu Vi e turisti ke kole, upisala se na postdiplomske studije na sociologiji. I tamo se brzo razo arala. Oblast je bila interesantna, istra iva kih zadataka mnogo, ali predlo eni metodi rada, izlo ene teorije,

53

inili su joj se sme no pojednostavljeni: sve je smrdelo na ideologiju, povr nost i amaterizam Odustala je od svega ne sa ekav i kraj godine, ne stekav i svedo anstvo, i na la posao agenta na alteru u poslovnici Kuoni u Renu. Dve nedelje kasnije, u trenutku kad je nameravala da iznajmi garsonjeru, postala je svesna - upala je u zamku: od sada pa nadalje bila je u svetu zaposlenih. Ostala je godinu dana u agenciji Kuoni u Renu, gde se pokazala kao vrlo uspe na prodava ica aran mana. Nije bilo te ko", pri ala je, dovoljno je malo popri ati sa klijentima, zainteresovati se za njih. To je vrlo retko na i - ljude koji se interesuju za druge." Direkcija joj je predlo ila mesto asistenta na pravljenju i ugovaranju aran mana u pari kom sedi tu firme. Trebalo je da u estvuje u osmi ljavanju kru nih tura, u predlaganju mar ruta i poseta, u ugovaranju cena s hotelijerima i lokalnim operaterima. I na tom poslu e uglavnom dobro sna la. est meseci kasnije javila se na oglas Novih granica, u kojem se nudilo mesto istog ranga. Tada je njena karijera stvarno uzletela. Stavili su je u ekipu Zan-Iva Fro oa, mladog diplomca sa Trgova ke akademije, koji o turizmu nije znao skoro ni ta. Odmah je pokazao da je ceni, ukazao joj poverenje; iako joj je, teorijski, bio ef, ni im nije ograni avao njenu inicijativu. Ono to je dobro u radu sa an-Ivom jeste to to je on ambiciozan i za mene. Svaki put kad je trebalo pregovarati o nekoj promociji ili pove anju plate, to je on vodio. Sad je direktor ponuda za ceo svet - on je supervizor svih tura; a ja sam jo uvek njegova asistentkinja." Mora da si dobro pla ena." etrdeset hiljada franaka mese no. U stvari, sad treba ra unati u evrima. Malo vi e od est hiljada evra. Pogledao sam Valeri iznena eno. Nisam to o ekivao", rekoh joj. To je zato to me nikad nisi video u klasi nom kostimu." Ima i kostim?" On ne slu i bogzna emu, radim uglavnom koriste i telefon. Ali ako zatreba, onda da! mogu da obu em i klasi an kostim. Imam ak i pojas za arape. Is- proba emo to jednom, ako ho e ." Tada sam shvatio, sa slatkom nevericom, da u i dalje vi ati Valeri i da emo, najverovatnije, biti sre - ni. Bila je, ipak, suvi e neo ekivana ta radost, po eleo sam da pla em, trebalo je da promenim temu. Kakav je taj Zan-Iv?" Normalan. O enjen, dvoje dece. Radi stra no mnogo, nosi predmete ku i preko vikenda. Sve u svemu, normalan mlad direktor, uglavnom inteligentan i, uglavnom, ambiciozan; ali simpati an je, nije te ak ovek. Dobro se sla em s njim." Ne znam za to, ali zadovoljan sam to si bogata. Zapravo, to nema nikakvog zna aja, ali mi ini zadovoljstvo." Ta no je da sam uspela, imam dobru platu; ali pla am porez 40 odsto, i dajem za kiriju deset hiljada franaka mese no. Nisam sigurna da sam se ba tako dobro sna la: ako moji poslovni rezultati po nu da opadaju, ne e se ustru avati da me otpuste; to se ve desilo drugima. Kad bih tamo imala akcije, onda, da - bila bih stvarno bogata. U po etku su Nove granice nudile samo iste letove; postale su zatim najva niji francuski turisti ki operater zahvaljuju i novoj koncepciji i povoljnom odnosu kvalitet-cena u aran manima koje su nudile; i to velikim delom zahvaljuju i na em radu, Zan-Ivovom i

54

mom. Za deset godina se vrednost preduze a uve ala dvadeset puta; po to ak Majo jo uvek ima 30 odsto u e a, mogu re i da je stvorio bogatstvo zahvaljuju i i meni." Jesi ga nekad srela?*! Vi e puta; ne svi a ni se. Spolja - to je katoli ki demagog, sme an sa svojim arenim kravatama i skuterom; u osnovi - on je jedno licemerno i bezose ajno ubre. Pred Bo i , Zan-Iva je zvao jedan lovac na visoko kvalifikovane kadrove; trebalo je da se na e s njim ovih dana, i trebalo bi da sad ve ne to vi e zna; obe ala sam da u mu se javiti im se vratim." Zovi ga onda, to je va no." Da..." Kao da je malo oklevala, se anje na Zaka Majoa ju je oneraspolo ilo. 1 moj ivot je va an. U stvari, ja bih da opet vodimo ljubav." Ne znam da li e uspeti da mi se odmah digne." Onda me li i. To e mi prijati." Ustala je, skinula ga ice, smestila se udobno na kanabe. Kleknuo sam ispred nje, lagano razmaknuo njene velike usne i po eo da joj jezikom lagano dodirujem klitoris. Ja e..." promrmljala je. Stavio sam joj prst u mar, prineo usta i obuhvatio njima klitoris, va u i ga ne no usnama. O, to", rekla je. Jo !" Moji poljupci su postali sna niji. Svr ila je najednom, kad to nisam o ekivao, uz sna an drhtaj celog tela. Do i pored mene..." Seo sam na kanabe. Sklup- ala se uz mene, spustila glavu na moje butine. Kad sam te pitala ta to Tajlan anke imaju to mi nemamo, nisi mi odgovorio; samo si mi pokazao intervju direktora neke agencije za bra no posredovanje." To to je on pri ao, ta no je: ima mnogo mu karaca koji se pribojavaju modernih ena, jer oni ele samo ne nu suprugu koja bi vodila doma instvo i bavila se decom. Tako ne to nije sasvim nestalo, ali je na Zapadu postalo nemogu e ostvariti sli nu elju: zbog toga se mnogi ene Azijatkinjama." U redu..." razmi ljala je jedan trenutak. Ali ti nisi takav; lepo vidim da ti nimalo ne smeta to ja imam odgovoran posao, visoku platu; nemam utisak da te to pla i. Me utim, uprljos tome oti ao si u salpn za masa u umesto da poku a da me zbari . To je ono to ne razumem. ta imaju te devojke tamo? Da li stvarno vode ljubav bolje od nas?" Glas joj je lako zadrhtao pri ovim re ima; bio sam zaista dirnut, trebalo mi je vi e od minuta da uspem da joj odgovorim: Valeri", rekoh kona no, ja nikad nisam sreo osobu koja vodi ljubav tako dobro kao ti; ono to do ivljavam od sino , gotovo je neverovatno." U utao sam na as, pre nego to u dodati: Ti ne mo e da shvati , ali ti si stvarno izuzetak. Danas su zaista retke ene koje u ivaju, i koje ele da drugima pru e u ivanje. Zavesti enu koju ne poznaje , tucati se s njom - to je zaista postalo izvor poni enja i problema. Kad se imaju u vidu dosadni razgovori koje treba podnositi da bi se neka enska odvukla u krevet, a da ona, u ve ini slu ajeva, donosi razo aranje kao ljubavnica, pa te onda gnjavi svojim problemima, pri a o svom biv em tipu - daju i ti usput utisak da nisi sasvim na visini - i da jo obavezno treba provesti s njom ostatak no i - onda je razumljivo za to ljudi, ele i da po tede sebe mnogih problema, pla aju tu malu sumu. im dodu neke godine i iskustvo, ovek radije izbegava ljubav; mnogo mu je jednostavnije da ode negde i potra i kurvu. Zapravo, ne kurvu na Zapadu, to nije vredno truda, to su ljudske olupine, i, u svakom slu aju, ne tokom godine, jer Zapadnjaci preterano rade. Zaklju ak: najve i broj njih ni ta ne preduzima, a poneki, s vremena na vreme, plate sebi malo seksualnog turizma. A i to se de ava u najboljem slu aju: oti i kod neke kurve, zna i, jo uvek, odr avati neki me uljudski kontakt. Ima ih koji smatraju da je

55

najlak ev da se priklju e na Internet. Ili da gledaju porni e. im kita izbljuje svoj mali mlaz, ovek je sasvim miran." Shvatam", re e ona, posle du eg utanja. Shva- tam ta ho e da ka e . A zar ne misli da se ljudi i ene mogu promeniti?" Ne verujem da se stvari mogu vratiti unazad, to ne. Ono to e se, verovatno, dalje de avati jeste da e ene postajati sve sli nije mu karcima; one sada jo uvek veoma dr e do zavo enja, dok se mu karcima jebe da zavode, oni ho e pre svega da tucaju. Zavo enje interesuje samo poneke od njih, one koji imaju dosadan profesionalni ivot, i nemaju druga intereso- vanja u ivotu. Sto se ene budu vi e posve ivale karijeri, to e i same pre shvatiti da je mnogo jednostavnije platiti tucanje; i one e se okrenuti seksualnom turizmu. ene mogu da se prilagode svim mu kim vrednostima; ponekad im je te ko, ali one to mogu da urade, istorija je to dokazala." Zna i, uop teno govore i, uglavnom je lo e krenulo." Vrlo lo e..." potvrdio sam sa mra nim zadovoljstvom. Zna i, mi smo imali sre u." Ja sam imao sre u da tebe sretnem, da." I ja", re e ona, gledaju i me u o i. i ja sam imala sre u. Ljudi koje poznajem prava su katastrofa, ne postoji vi e nijedan koji veruje u ljubavne veze; zato prave cirkus pri ama o prijateljstvu, o me usobnom pomaganju, ukratko, o svim zavrzlamama koje nikoga ni na ta ne obavezuju. Ja sam bila stigla dotle da vi e nisam mogla da podnesem re prijateljstvo, ona me stvarno ini bolesnom. Ili, uzmimo drugi slu aj, ljude koji se ven aju, koji se oku e to je mogu e pre, i koji zatim ne misle ni na ta drugo sem na karijeru. Ti nisi taj slu aj, naravno; ali, odmah sam znala i da mi nikada ne e pri ati o prijateljstvu, da ne e biti toliko vulgaran. Odmah sam se ponadala da emo spavati zajedno, i da e se desiti ne to vrlo sna no; ali moglo je i da se ni ta ne desi, i to je ak bilo verovatnije." Tu je prekinula, uzdahnuv i. Dobro", dodade rezignirano, ipak u sada da pozovem Zan-Iva." Ja sam se obla io u sobi dok je ona telefonirala. Da, jako dobar odmor..." uo sam. Malo posle, uzviknula je: Koliko?!" Kad sam se vratio u sobu, dr a la je slu alicu u ruci, delovala je zami ljeno; jo se nije bila obukla. Zan-Iv se video s tipom iz kabineta za transfer kadrova", re e. Predlo ili su mu sto dvadeset hiljada franaka mese no. Spremni su da zaposle i mene; po njegovoj proceni, mogli bismo i i do osamdeset hiljada. On sutra ujutro ima sastanak na kojem e razgovarati o poslu." 1 gde bi radila?" U odseku za razonodu, u Aurori." Je 1' to zna ajna firma?" Svakako, to je najve a svetska hotelska grupacija." Shvatiti pona anje potro a a kako biste ga nadmudrili, predlo iti mu pravi proizvod u pravom trenutku, ali, pre svega, ubediti ga da je predlo eni proizvod usagla en s njegovim potrebama - eto o emu sanjaju sva preduze a. an-Luj Barma, O emu sanjaju preduze a an-Iv se probudi u pet ujutro, baci pogled na enu koja je jo spavala. Proveo je jedan smrdljiv vikend kod svojih roditelja - njegova ena nije podnosila selo. Nikola, njegov desetogodi nji sin, takode je mrzeo Loare: nije mogao da ponese svoj kompjuter,

56

a nije voleo ni dedu i babu, tvrdio je da neprijatno miri u. Ta no je da je otac stario, sve vi e zapu tao imanje, nije se vi e interesovao ak ni za svoje ze eve. Jedina koja je bila zadovoljna tokom ovih vikenda bila je njegova k i, An elika: u svojoj tre oj godini jo uvek je umela da se odu evljava kravama i koko kama; ali ovoga puta bila je bolesna, ve i deo no i provela je pla u i i cvile i. im su se vratili, posle tro asovnog saobra ajnog zakr enja, Odri je odlu ila da iza e s prijateljima. On je sebi pripremio smrznutu hranu, gledaju i istovremeno neki ameri ki mediokritetski film koji je govorio o serijskom ubici-autisti; scenario je, izgleda, inspirisan stvarnim doga ajem: ovek je bio prvi mentalni bolesnik koji je pogubljen u Nebraski, posle vi e od ezdeset godina. Sin nije hteo da ve era, odmah se bacio na Total Annihilation, ili mo da Mortal Kombat II - on ih je me ao. S vremena na vre- me, ulazio je u k erkinu sobu, da smiri njeno urlanje. Zaspala je oko osam; Odri se jo nije bila vratila. Dobro je to se ipak vrati, govorio je sebi pripremaju i ekspreso kafu, zasad. Advokatska kancelarija za koju je radila imala je za klijente Libration i Le Monde; ona je po ela da pose uje novinarske krugove, televizijske voditelje, politi are. esto su izlazili, ponekad na vrlo bizarna mesta. Jednom prilikom, dok je prelistavao neku njenu knjigu, iz nje je ispala vizit-karta jednog feti isti kog bara. Zan-Iv je sumnjao da ona spava s nekim drugim, s vremena na vre- me; u svakom slu aju, njih dvoje nisu vi e spavali zajedno. Naj udnije je bilo to on nije imao ljubavnih avantura. Bio je svestan, me utim, da je lep: plavokos, s plavim o ima, kao kod Amerikanaca; pravo govore i, on i nije imao volje da iskoristi prilike koje su mu se pru ale - mada je to bivalo sasvim retko: radio je dvanaest do etrnaest sati dnevno, a na tako odgovornim poslovima kojima se bavio, ne sre e se ba mnogo ena. Naravno, bila je tu Valeri; ali on nikada nije ni pomislio da je posmatra druk ije nego kao ko- leginicu. Bilo bi interesantno promeniti ugao gledanja, ali znao je da to mo e ostati samo sanjarenje: radi sa Valeri ve pet godina i u toj oblasti stvari se dogode odmah, ili se ne dese nikada. Veoma je cenio Valeri, njenu za u uju u sposobnost organizacije, njenu nepogre ivu memoriju; znao je da bez nje ne bi stigao dovde, ili bar ne ovako brzo. A danas je trebalo da napravi odlu uju i korak. Oprao je zube, bri ljivo se obrijao, izabrao klasi no odelo. Zatim je gurnuo vrata k erkine sobe: spavala je, plava kao i on, u svojoj pi- amici sa tampanim pili ima. Pe ke je oti ao do teretane Republika", koja se otvarala u sedam; stanovao je u Ulici Fobur di Tampl,u prili no otmenom kraju, koji je mrzeo. Njegov sastanak u sedi tu Grupacije Aurora bio je tek u deset sati. Jednom bi se, bar, Odri mogla pozabaviti obla enjem dece i odvesti sina u kolu. Znao je da e zato ve eras, kad se vrati ku i, mirno odslu ati pola sata prebacivanja; stupaju i dalje po vla nom trotoaru, izme u praznih kutija i otpadaka, postajao je svestan da ga to ni na koji na in ne dodiruje. Postao je tako e svestan, prvi put ovako jasno, da je njegov brak gre ka. Ovakva vrsta osve ivanja, znao je to, prethodi razvodu za dve do tri godine u pro eku; to ipak nije odluka koja se lako donosi. Visoki crnac dobacio mu je jedno ,,U formi, efe?" ne ba ubedljivo. Pru io mu je pretplatnu kartu, uzeo pe kir klimnuv i glavom. Kad je upoznao Odri, imao je samo dvadeset tri godine. Dve godine kasnije bili su u braku, delom - mada ne samo zato - to je bila trudna. Bila je lepa, elegantna, dobro se obla ila - i umela je da bude seksi, po potrebi. Uz to, bila je puna ideja. Primena ameri ke pravni ke procedure u Francuskoj za nju nije bila znak regresije ve , naprotiv, napredak ka boljoj za titi gra ana i ka vi e li nih sloboda. Bila je u stanju da iznese prili an broj argumenata o toj temi, upravo se vratila s

57

obuke u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama. Ukratko, bila ga je zasenila. udno je to, primeti sad, kako je uvek imao potrebu da ga ene intelektualno impresioniraju. Prvo je radio pola sata na starmasteru, na razli itim nivoima, zatim je dvadesetak puta preplivao bazen. U sauni, praznoj u to doba dana, lepo se opustio i iskoristio to vreme da u mislima ponovi sve to zna o Grupi Aurora. Dru tvo Novotel-SIEH osnovali su, krajem 1966. godine, erar Pelison i Pol Dibril, prvi - diplomac Visoke tehni ke kole, drugi samouk, isklju ivo kapitalom koji su pozajmili od porodice i prijatelja. U avgustu 1967. prvi Novotel otvorio je svoja vrata u Lilu; on je ve posedovao sve karakteristike koje sada ine identitet celoga lanca: visoka kategorizacija soba, sme taj na periferiji gradova - ta nije, na trasama autoputeva, u nivou poslednjeg izlaska s puta prema naselju, zavidan komfor, za to vreme. Novotel je bio jedan od prvih lanaca koji je uvek, uz svaku sobu, nudio kupatilo. Uspeh kod poslovne klijentele do ao je odmah: 1972. godine lanac je brojao ve trideset pet hotela. Sledilo je zatim osnivanje Ibisa, 1973. godine; preuzimanje Mercura 1975. i Sofitela 1985. godine. Paralelno s tim, Grupa je po ela, oprezno, da razgranava posao u domenu restoraterskih usluga -vkupljen je lanac Courtpaille i International, grupacija Zaka Bore- la, s veoma vrstim pozicijama u sektoru pansionskih restorana. Godine 1985. dru tvo je promenilo ime, transformisalo se u Aurom. Zatim je, 1985, stvorena Formula 1, prvi hotel bez personala, i jedan od najve ih uspeha u istoriji hotelijerstva. Ve dobro ukotvljeno u Africi i na Srednjem istoku, Dru tvo je kro ilo i u Aziju, i stvorilo sopstveni centar za obuku kadrova - Akademiju Aurora. Godine 1990. kupovina Motela 6, sa njegovih est stotina pedeset zgrada, uzdigla je Grupaciju do prvih redova u svetu; potom je usledilo uspe no preuzimanje kontrole nad delom akcija Wagons Lits, 1991. godine. Sve ove kupovine mnogo su ko tale, i Aurora je 1993. godine do ivela krizu: akci- onari su procenili da su zadu ivanja bila previsoka, od planirane kupovine lanca Mridien se odustalo: Za^ hvaljuju i ustupanju nekih poslova i ozdravljenju Europcara i Udru enja kazina, u vlasni tvu Lisijena Barijera - situacija se pobolj ala ve po etkom 1995. U januaru 1997. Pol Dibril i erar Pelison povukli su se sa mesta predsedavaju ih, upravljanje grupacijom bilo je povereno an-Liku Espitalijeu, diplomcu ENA (Nacionalne administrativne kole), koga su ekonomski asopisi, usput, opisivali kao atipi nog". Ona dvojica su ipak ostali lanovi Nadzornog odbora. Tranzicija je bila uspe na i krajem 2000. Grupacija je potvrdila svoj status svetskog lidera, istakav i jo ubedljivije svoju prednost u odnosu na Mariott i Hyatt - koji su se na li na drugom i tre em mestu. Medu prvih deset hotelskih lanaca u svetu, bilo je devet ameri kih i jedan francuski - Grupa Aurora. an-Iv je parkirao kola u devet i po na parkingu centrale Grupacije, u Evriju. Napravio je nekoliko koraka, da se opusti, na ledenom vazduhu, ekaju i da dode vreme sastanka. Ta no u deset uveli su ga u kancelariju Erika Legena, izvr nog potpredsednika Odseka za hotelijerstvo, lana uprave. Ovaj ovek, svr eni student Visoke tehni ke kole i diplomac Stenford univerziteta, imao je oko etrdeset pet godina. Visok, jak, plave kose i plavih o iju, li io je pomalo na Zan-Iva, sa desetak godina vi e, i sa vi e samouverenosti u stavu. Predsednik Espitalije e vas primiti za etvrt sata", zapo e on. ,,U me uvremenu, ja u vam objasniti za to ste ovde. Pre dva meseca smo otkupili lanac Eldorador od Grupacije Jet Tours. To je mali lanac od dvanaestak hotela-klubova sagra enih na pla ama, od Magreba i crne Afrike, do Antila." On je u gubicima, ini mi se."

58

Ne vi e od sektora u celini", naglo se nasmejao. U stvari, da, ipak ne to vi e od sektora u celini. Da ka em otvoreno, cena je bila razumna, a bilo je i drugih zainteresovanih grupacija. Jo uvek nemali broj ljudi u profesiji smatra da e tr i te ponovo ivnuti. Ta no je da u ovom trenutku Club Mediteran e jedini ubira ar; mi smo, da vam ka em u poverenju, zapravo pomi ljali da preuzmemo kontrolu nad delom akcija Cluba. Ali taj zalogaj je suvi e veliki, akcionari nas ne bi u tome pratili. A, sem toga, to ne bi bilo sasvim prijateljski u odnosu na Filipa Burginjona, koji je jedan od na ih biv ih slu benika." Ovog puta mu je osmeh bio pomalo name ten, kao da je hteo da naglasi da je re - mo da, ali ne i sigurno - o ali. Ukratko", nastavio je, ono to vam predla emo je da preuzmete rukovo enje lancem klubova Eldorador. Va zadatak e, prirodno, biti da brzo uspostavite ravnote u, zatim da ostvarite dobit." To nije lak zadatak." Mi smo toga svesni; smatramo da je visina predlo enih primanja dovoljno atraktivna. Da ne govorimo o mogu nostima za napredovanje u okviru Grupacije, koje su ogromne: mi smo prisutni u sto etrdeset dve zemlje, zapo ljavamo vi e od sto trideset hiljada ljudi. Sem toga, ve ina na ih visokih slu benika postaju, vrlo brzo, akcionari Grupacije: to je sistem u koji mi imamo poverenje; pripremio sam vam bele ku o tome, s nekim broj anim podacima." Trebalo bi i da raspola em preciznijim informacijama o situaciji u tom lancu hotela." Razumljivo, da u vam odmah detaljan izve taj. To nije bila isto takti ka kupovina, mi zaista veruje- mo u mogu nost da jedna takva struktura bude uspe- na: geografski polo aj objekata je dobar, njihovo op- te stanje - odli no, potrebno je vrlo malo adaptacija, spolja. Tako se bar meni ini, mada ja nemam iskustva u oblasti turisti kog hotelijerstva. Radi emo, naravno, u dogovoru, ali o svim va nim pitanjima vi ete sami donositi odluke. Ako elite da se nekog objekta otarasite, ili da kupite neki drugi, na vama je da donesete kona nu odluku. Tako se radi kod nas, u Aurori." Razmislio je nekoliko trenutaka pre nego to e nastaviti: Naravno, vi niste slu ajno ovde. Va u karijeru u Novim granicama pratile su na e slu be vrlo pa ljivo; mo e se ak re i da ste vi tamo zasnovali kolu. Niste se trudili da sistematski idete na najni e cene, niti na najbolje uslove: svaki put ste se vezivali za prihvadjive cene, za klijentelu koja tra i odre en nivo usluga; to je ta no ona filozofija koju mi sledimo, u svakome od lanaca na e grupacije. I, ono to je jako va no, u estvovali ste u stvaranju jedne marke, koja je jasno prepoznatljiva; mi u Aurori to jo uvek nismo uradili." Telefon je zazvonio u Legenovoj kancelariji. Razgovarao je veoma kratko. Ustao je, otpratio Zan-Iva du hodnika poplo anog kockama be boje. Kancelarija an-Lika Espitalijea bila je ogromna, duga ka najmanje dvadeset metara; na levoj strani nalazio se kancelarijski sto sa petnaestak stolica. Espitalije je ustao kad su u li, do ekao ih s osmehom. Bio je to omalen ovek, dosta mlad - sigurno nije bio stariji od etrdeset pet godina - malo proredene kose na elu, udno skromnog izgleda, skoro skru en, kao da je hteo da ironijom proprati zna aj svoga polo aja. - Treba biti oprezan, mislio je Zan-Iv; diplomci s Nacionalne administrativne kole esto su takvi, neguju taj prividni humor, da bi se na kraju pokazalo da je bio la an. - Seli su u fotelje oko niskog sto i a koji se nalazio ispred njegovog pisa eg stola. Espitalije ga je dugo promatrao sa onim udnim, stidljivim osmehom na licu, pre nego to e uzeti re . Ja se veoma divim Zaku Majou", rekao je najzad. On je stvorio veoma lepo preduze e, vrlo originalno, istinski vredno. Kad to ka em - a ne elim da igram ulogu ptice

59

zloslutnice - ja mislim da francuski turisti ki operateri treba da se pripreme za izuzetno te ak period. Ono to predstoji - a to je neizbe no i, po mome mi ljenju, samo su meseci u pitanju - jeste ubacivanje britanskih i nema kih tur-operatera na na e tr i te. Oni raspola u dva do tri puta ve om finansijskom mo i, i predla u ture jeftinije za 20 do 30 odsto, uz nivo usluga sli an na ima, ili ak bolji. Konkurencija e biti jaka, izuzetno jaka. Da budem sasvim precizan, bi e tu mrtvih. Ne u da ka em da e se Novim granicama to dogoditi; to je grupa koja ima veoma jak identitet, vrlo privr ene akcionare, ona mo e opstati. Ali, u svakom slu aju, godine koje dolaze bi e te ke za sve." Mi u Aurori te probleme nemamo", nastavio je lako uzdahnuv i. Mi smo nesporni svetski lider u oblasti poslovnog hotelijerstva, a to je prili no stabilno tr i te, dok smo vrlo slabo uklju eni u domen turisti kog i pansionskog hotelijerstva, koje je prili no nestal- no, osetljivije na ekonomska ij>oliti ka kolebanja." Upravo zato", ubaci se Zan-Iv, prili no sam iznena en va om kupovinom. Bio sam uveren da je prioritetna linija va eg razvoja i dalje poslovno hotelijerstvo, naro ito u Aziji." To ostaje na a prioritetna linija", odgovori mirno Espitalije. Samo u Kini, na primer, mogu nosti u oblasti privrednog hotelijerstva su izvanredne. Mi imamo iskustvo, imamo znanje: zamislite koncept kao Ibis ili Formula 1, razvijen na nivou ove zemlje... Pri tome... kako da vam objasnim?" Razmi ljao je trenutak, pogledao u tavanicu, pa u konferencijski sto sa svoje desne strane, pre nego to e ponovo usredsre- diti pogled na Zan-Iva: Jiurora je jedno diskretno preduze e", re e kona no. Pol Dibril je esto ponavljao da je jedina tajna uspeha na tr i tu - sti i na vre- me. Na vreme, to zna i ne suvi e rano: retki su inovatori koji li no izvla e korist od svojih pronalazaka - to je pri a o Apple protiv Microsofta. Ali to tako e zna i da ne treba sti i ni suvi e kasno. I tu nas je poslu ila na a diskrecija. Ako se razvijate u senci, ne talasaju i, dok se va i konkurenti prenu i po ele da do u na va e mesto na vrhu, vi ste ve potpuno zaokru ili svoju teritoriju, stekli ste odlu uju u konkurentsku prednost. Nivo na e popularnosti nije na nivou na eg stvarnog zna aja; dobrim delom, to je posledica na eg svesnog izbora." Vremena su se promenila", nastavio je posle novog predaha. Sada svi znaju da smo mi broj jedan u svetu. Od ovog trenutka postaje nepotrebno - i ak opasno - da se igra na kartu preterane diskrecije. Jedna grupacija Aurorinog zna aja ima obavezu, prema sebi, da stvori odgovaraju u sliku u javnosti. Privredno hotelijerstvo je veoma siguran posao koji garantuje visoke i redovne prihode. Ali to nije, kako da ka em, suvi e fun. Retko se pri a o poslovnim putovanjima, niko i ne nalazi zadovoljstvo u tome da o njima pri a. Da bi se stvorila pozitivna slika kod iroke publike, postoje dve mogu nosti: organizovanje putovanja, ili hoteli klupskog tipa. Organizovanje turisti kih putovanja je veoma daleko od na eg osnovnog posla; me utim, tu postoje veoma zdrave firme koje su spremne da promene vlasnike, i malo je nedostajalo da se uputimo tim pravcem. A onda se ukazala prilika s El- doradorom, i odlu ili smo da je iskoristimo." Upravo poku avam da shvatim va e ciljeve", uklju i se Zan-Iv. Da li vi ve i zna aj pridajete rezultatima ili imid u?" To je slo eno pitanje", Espitalije je oklevao, lagano se prome koljio na stolici. Problem Aurore je u tome to ona ima vrlo razu en akcionarski sastav. To je, uostalom, 1994. i prouzrokovalo glasine o tome da e se deo akcija prodati na berzi; a sad vam mogu re i", nastavio je, odmahnuv i odlu no rukom, da te pri e uop te nisu bile osnovane. Jo manje e to biti sada; na e zadu ivanje je na nuli, i nijedna svetska grupacija, ak ni izvan sektora hotelijerstva, nema dovoljno veliki rast da bi se bacila u

60

ovu vrstu posla. Ono to je ta no, jeste da mi, za razliku od Novih granica na primer, nemamo koherentno akcionarsko te- lo. Pol Dubril i Zerar Pelison bili su, u osnovi, manje kapitalisti nego preduzetnici - i to vrlo dobri predu- zetnici, po mom mi ljenju, me u najve im preduzet- nicima ovoga veka. Ali oni se nisu trudili da sa uvaju li nu kontrolu nad akcijama svog preduze a; to je ono to nas danas stavlja u delikatnu poziciju. I vi i ja znamo da je ponekad nu no pristati na odricanje od presti a da bi se, strate ki, oja ao polo aj firme i izbe- gli kratkoro ni finansijski udari. Znamo i to da je ponekad nu no podr avati, privremeno, neki sektor koji ima deficit zato to tr i te nije zrelo, ili prolazi kroz privremenu krizu. To akcionari nove generacije sve te e i te e prihvataju: teorija o brzom ispla ivanju investicija na inila je u asne tete u mentalitetu ljudi." Diskretno je digao ruku uo iv i da se an-Iv sprema da prigovori. Pazite", naglasi on, na i akcionari ipak nisu budale. Oni vrlo dobro znaju da lanac kao to je Eldorador, u trenutnim okolnostima, ne e biti u mogu nosti da uspostavi ravnote u ve prve godine, verovatno ni za dve godine. Ali, po ev od tre e godine oni e ozbiljno analizirati poslovne rezultate, i ne e im dugo trebati da izvuku sopstvene zaklju ke. Od toga trenutka, ak i ako je va projekat izvanredan, ak i ako bude nudio ogromne mogu nosti, ja ne u ni ta mo i da u inim." Nastupilo je du e utanje. Legen je bio nepomi an, nisko je oborio glavu. Espitalije je stavio prst na bradu, lako zami ljen. Shvatam", re e kona no Zan-Iv. Posle nekoliko sekundi, mirno je dodao: Da u vam odgovor za tri dana." Veoma esto bio sam s Valeri tokom naredna dva meseca. Zapravo, s izuzetkom jednog vikenda koji je provelav kod roditelja, vi ali smo se, mislim, svakog dana. Zan-Iv je odlu io da prihvati predlog Grupe Aurora; ona je odlu ila da krene za njim. Prva primedba koju je imala, se am se toga, bila je: Pre i u u kategoriju za oporezivanje od 60 odsto." I zaista, njena plata sko ila je sa etrdeset na sedamdeset pet hiljada franaka mese no; kad se odbije porez, sve de- luje manje spektakularno. Znala je da je ekaju ogromni napori im se uklju i u rad, po etkom marta. U to vreme je u Novim granicama sve teklo po planu: njih dvoje najavili su ostavke, mirno su predali poslove svojim naslednicima. Savetovao sam Valeri da tedi, da napravi plan tednje, ili ne to sli no; ali u stvari nismo o tome mnogo razmi ljali. Prole e je kasnilo, mada to uop te nije bilo ni na koji na in va no. Kasnije, kad se budem se ao tog sre nog perioda sa Valeri - o kojem sam, paradoksalno, sa uvao tako malo uspomena - re i u da ovek definitivno nije stvoren za sre u. Da bi zaista stekao prakti ne uslove za sre u, ovek bi, bez sumnje, morao da se transfor- mi e - da se transformi e fizi ki. S ime se mo e upo- rediti Bog? Najpre, svakako, sa enskom vaginom, ali mo da i s isparenjima u amamu. U svakom slu aju, s ne im u emu duh potpuno gubi mo zato to je telo zasi eno zadovoljstvom i u ivanjem, i zato to je nastalo potpuno spokojstvo. Sad mi se ini da je sasvim sigurno da duh i nije ro en, da tek tra i da se rodi, da e njegovo ra anje biti te ko, da smo mi o njemu do sada imali samo nedovoljnu, i pogre nu predstavu. Kad sam dovodio Valeri do orgazma, kad sam ose ao njeno telo kako podrhtava pod mojim, imao sam ponekad utisak, neodre en ali neodoljiv, da stupam na jedan potpuno druk iji nivo svesti, na kojem je sve zlo nestalo. U tim trenucima, koji su bili bezvremeni i, prakti no, izvan svakog kretanja, kad je moje telo te ilo jedino u ivanju, ose ao sam se kao Bog, od kojeg zavise i smiraji i oluje. To su bili trenuci iskonske radosti - bespogovorne, savr ene. Druga radost koju mi je pru ala Valeri dolazila je od njene izuzetne ne nosti i prirodne dobrote. Ponekad, kad bi joj se radni dani odu ili - a postajali su, kako su meseci prolazili,

61

sve du i i du i - ose ao sam kako je napeta, nervno iscrpljena. Ipak, nikada se nije okrenula protiv mene, nikada nije imala izlive besa, nikada nije imala neku od onih nepredvidljivih nervnih kriza, koje ponekad zaposlene ene ine tako nesnosnim, tako pateti nim. Ja nisam ambiciozna, Mi el", rekla bi mi ponekad. S tobom se dobro ose am, uve- rena sam da si ti ovek mog ivota; u su tini, ne tra im ni ta drugo. Ali to nije mogu e: treba da tra im vi e. Uhva ena sam u sistem koji mi ne donosi ni ta zna ajno i za koji od po etka znam da je beskoristan; ali ne vidim kako da iz njega umaknem. Trebalo bi, jednom, da odvojim vremena za razmi ljanje; ali ne znam kako se uop te mo e na i vremena za razmi ljanje." Sto se mene ti e, radio sam sve manje i manje; zapravo, otaljavao sam svoj posao u najbukvalnijem smislu. Vra ao sam se ku i na vreme da pogledam Pitanja za ampiona, da kupim ne to za ve eru^ spavao sam sad svake no i kod Valeri. Za udo, Mari-Zan kao da nije ozbiljno shvatala opadanje moje profesionalne prilje nosti. Istina, ona je toliko volela svoj posao da je bila sasvim spremna da prihvati i nove obaveze. Ono to je, pre svega, o ekivala od mene, bilo je da budem dobar pema njoj - i bio sam dobar svih tih nedelja, bio sam ljubazan i tih. Ogrlica od korala, koju sam joj doneo sa Tajlanda, mnogo joj se dopala, nosila ju je svakog dana. Rade i na dokumentaciji za izlo be, ponekad bi me gledala na neuobi ajen na in, te ko razumljiv. Jednog februarskog jutra - se am se vrlo dobro, bilo je to na moj ro endan - rekla mi je otvoreno: Promenio si se, Mi el. Nisam ba sigurna, ali - deluje sre no." Bila je u pravu; bio sam sre an, se am se. Naravno, postoje uvek i razne druge stvari, itava serija ne- re ivih problema, pad i smrt, tako e. Pa ipak, se aju- i se tih nekoliko meseci mogu da ka em: znam da sre a postoji. Zan-Iv, me utim, nije bio sre an, to je bilo o igledno. Se am se da smo jednom ve erali, nas troje, u nekom italijanskom restoranu, preciznije - venecijanskom, u svakom slu aju, u ne emu veoma ik. Jasno mu je bilo da emo se Valeri i ja uskoro vratiti ku i da se tucamo, i da emo se tucati iz ljubavi. Nisam ta no znao ta da mu ka em, a ono to je on imao da ka e, bilo je suvi e o igledno, suvi e jasno. Po svemu je bilo jasno da ga ena ne voli; ona verovatno nikad nikoga nije ni volela, i to je bilo jasno. Jednostavno, nije imao sre e. Nije to tako komplikovano kao to se pri a: ljudski odnosi esto jesu nere ivi, ali vrlo retko kom- plikovani. Sada je, naravno, trebalo da se razvede; nije bilo lako, ali trebalo je to u initi. ta sam drugo mogao da mu ka em? Predmet je bio zaklju en pre nego to smo pojeli antipasti. Zatim su njih dvoje pri ali o svojoj profesionalnoj budu nosti u okviru Aurore; ve su imali ideje, razmisijali o pravcima obnove Eldoradora. Bili su inteligentni, stru ni, priznati u svom poslovnom okru enju; ali - nisu imali pravo na gre ku. Jedan poraz na novom mestu ne bi zna io kraj njihove karijere: Zan-Iv je imao trideset pet godina, Valeri dvadeset osam - pru i e im se i druga ansa, mada se u profesiji ne e zaboraviti taj prvi pogre an korak, morali bi ponovo da krenu gotovo iz po etka. U dru tvu u kojem ivimo, osnovnu motivaciju za posao ini plota ili, uop teno govore i, finansijske prednosti posla; dru tveni presti , po ast koju odre ena funkcija nosi, zauzimaju odnedavno manje zna ajno mesto. Postojao je, me utim, razra en sistem fiskalne raspodele, koji je omogu avao da opstanu i oni beskorisni, nestru ni i kodljivi - kojima sam, u neku ruku, i ja sam pripadao. Ziveli smo, da rezimiram, u me ovitoj privredi, koja se lagano okretala prema izra enom liberalizmu, koja je savladala, malo-pomalo, predrasude protiv pozajmica s visokim kamatama - i, uop teno govore i, protiv novca - jo uvek uo ljive u

62

zemljama s jakom katoli kom tradicijom. Njih dvoje ne e izvu i nikakav stvarni profit iz ove evolucije. Neki mladi diplomci Trgova ke akademije, mnogo mla i od Zan-Iva, poneki jo studenti - bacali su se odmah u berzanske spekulacije, i ne pomi ljaju i da potra e stalan posao s platom. Imali su kompjutere povezane s Internetom i sofisticirane programe za pra enje tr i ta. Veoma esto okupljali su se u klubovima i tada odlu ivali o svim zna ajnim ulaganjima. Ziveli su sa svojim kompjuterima, uklju enim dvadeset etiri sata dnevno, nisu ni pomi ljali na odlazak na odmor. Njihov cilj, cilj svih njih, bio je izuzetno prost: postati milijarder pre nego to napuni trideset godina. Zan-Iv i Valeri pripadali su prelaznoj generaciji, kojoj je jo uvek bilo te ko da zamisli svoju karijeru van preduze a ili, eventualno, javnog sektora. Ne to stariji od njih, ja sam bio otprilike u sli noj situaciji. Bili smo, sve troje, zarobljeni u dru tvenom sistemu kao insekt u komadu smole; nije nam preostajala ni najmanja mogu nost da istupimo iz njega. Prvog marta ujutro, Valeri i an-Iv preuzeli su zva- ni no svoje funkcije u Grupi Aurora. Ve za etvrti mart planiran je sastanak s najva nijim rukovodiocima koji su radili na projektu Eldorador. Upravni odbor firme naru io je, od Profila, veoma poznatog centra za sociologiju pona anja, istra iva ku studiju o budu nosti klubova za odmor. Ulaze i prvi put u salu za sastanke na 23. spratu, an-Iv je ose ao da je, ipak, impresioniran. Bilo je tu dvadesetak osoba koje su u Aurori imale nekoliko godina sta a vi e od njega; sada je njemu dato da upravlja tom grupom. Valeri je sela tik uz njega, s leve strane. Proveo je vikend prou avaju i predmet; znao je imena, ta ne funkcije, profesionalnu pro lost svake osobe za tim stolom; pa ipak, nije mogao da savlada sna no ose- anje straha. Sivkasti dan dizao se nad problemati nim predgra ima Esona. Kad su Pol Dibril i erar Pelison odlu ili da direkciju sagrade u Evriju, ra unali su, pre svega, na jeftino zemlji te, na blizinu ju nog kraka autoputa i aerodroma Orli; u to vreme ovo je bilo mirno predgra e. Danas, susedne op tine bele e najvi i porast delinkvencije u Francuskoj. Svake nedelje de avaju se napadi na autobuse, na andarmerijska vozila, vatrogasna kola; nije vi e bilo mogu e utvrditi ta an broj napada i kra a; prema nekim procenama, da bi se dobio realan broj, trebalo je podnete prijave mno iti sa pet. Lokale i preduze a obezbe ivale su, dvadeset etiri asa dnevno, ekipe naoru anih uvara. Jedna interna bele ka preporu ivala je da se izbegava javni prevoz posle izvesnih sati. Za zaposlene koji su morali da rade du e a koji nisu imali svoja kola, Aurora je ugovorila sni enu tarifu sa taksi prevoznikom. Kada je stigao Lindzi Lagarig, sociolog-biheviori- sta, Zan-Iv je imao utisak da se na ao na poznatom terenu. Tip je imao oko trideset godina, pro elavo elo, kosu svezanu u repi ; nosio je trenerku Adidas, majicu Prada, Nike patike, izno ene; zapravo, li io je u svemu na sociologa pona anja. Po eo je time to im je podelio vrlo tanke fascikle, u kojima su bili grafi ki prikazi sa strelicama i krugovima; njegova ta na ostala je prazna. Prva stranica u fascikli bila je fotokopija jednog teksta iz Nouvel Observateura, ta nije uvod- Snik iz dodatka o godi njim odmorima, pod naslovom Otputovati na nov na in". ,,U godini 2000", po eo je Lagarig, itaju i tekst naglas, masovni turizam je od iveo svoje. Sad se ma ta o putovanju kao o individualnom do ivljaju, ali uz odre ene eti ke obzire." Taj pasus, kojim je po injao uvodnik, njemu se inio su tinskim za definisanje pro- mena u bi u turizma. Brbljao je nekoliko minuta o toj temi, zatim pozvao prisutne da usmere pa nju na sle- de u re enicu: U godini 2000. postavlja se pitanje turizma koji

63

po tuje Druge. eleli bismo da, dobro opremljeni, ne putujemo samo zarad egoisti kog zadovoljstva, ve i da bismo izrazili neku vrstu solidarnosti s drugima". vKoliko su platili ovom tipu za studiju?" zapitao je Zan-Iv diskretno Valeri. Sto pedeset hiljada franaka." Ne mogu da verujem... Da li e ta budala stvarno da nam ita tekst iz Nouvel obsa? Lindzi Lagarig je nastavljao da neodre eno parafrazira izraze iz teksta, zatim je pro itao tre i pasus, sme no nagla enim tonom: U 2000. godini", uzvikivao je on, ljudi ele da budu nomadi. Putuje se vozom, ili krstari rekama i okeanima: u eri velikih brzina, otkrivaju se u ivanja sporosti. ovek e najpre da se izgubi u beskrajnoj ti ini pustinje, a zatim e, bez postepenog prelaska, oti i da zaroni u vrevu velikih gradova. Ali uvek s istom stra u..." Etika, individualni do ivljaj, solidarnost, strast: klju ne re i, po njegovom mi ljenju, bile su, eto, izgovorene. U tom pro- menjenom kontekstu nije trebalo nikoga da udi to sistem klubova za odmor - zasnovan na usamljeni - kom zatvaranju u sebe, i na ujedna avanju svih potreba i elja - prate nepredvidivi problemi. Vreme preplanulih turista definitivno je pro lo: ono to savremeni ovek eli da prona e na godi njem odmoru jeste ponovna autenti nost, otkrivanje, ose anje da se ne to deli s drugima. Sire gledano, Fordov model turizma, koji karakteri u famozna 4S": Sea, Sand, Sun and Sex, od iveo je svoje. Kao to su ubedljivo pokazali radovi Mi kija i Brauna, cela profesija trebalo bi ve sad da se priprema da planira svoje aktivnosti iz postfor- dovske perspektive. Sociolog pona anja vladao je materijom, mogao je ovako da tera satima. Izvinite..." prekinuo ga je an-Iv, glasom u kojem se ose ala nervoza. Da?" sociolog pona anja uputi mu o aravaju i osmeh. Ja sam siguran da su svi oko ovog stola, bez izuzetka, svesni da sistem klubova za odmor prolazi kroz te ko e, u ovom trenutku. Ono to od vas tra imo nije da nam u beskraj opisujete karakteristike problema; trebalo bi da poku ate, makar provizorno, da nazna ite skicu nekog re enja." Lindzi Lagarig ostao je zaprepa en; ni u snu nije bio predvideo sli nu primedbu. ,Ja verujem..." promucao je kona no, verujem da je, da bi se re io neki problem, va no i da se on identifikuje, da se stekne neka predstava o njegovim^ uzrocima." Jo jedna prazna frazetina, pomisli besno Zan-Iv; ne samo prazna, ve u ovom slu aju i la na. Uzroci su, o igledno, bili deo op- tih dru tvenih kretanja, i nije bilo u njihovoj mo i da ih promene. Pitanje je kako se prilagoditi. Ova budala nije, po svoj prilici, o tome imala nikakvu ideju. Ono to nam vi govorite je, najgrublje re eno", nastavi Zan-Iv, da je sistem klubova za odmor pre- vazi en." Ne, ne, nikako..." sociolog biheviorista po eo je da gubi tlo. Ja verujem... prosto verujem da treba razmi ljati..." Pa za to te pla aju, kretenu?" dobaci an-Iv poluglasno, pre nego to e uzvratiti, da ga svi uju: ,,E, pa, poku a emo da razmislimo. Zahvaljujem vam, gospodine Lagarig, na saop tenju; mislim da nam danas vi e ne ete biti potrebni. Predla em da prekinemo sastanak na desetak minuta, koliko da popijemo olju kafe." Ljutit, sociolog pona anja kupio je svoje dijagrame. Kad je sastanak nastavljen, Zan-Iv je poredao svoje bele ke i uzeo re : Izme u 1993. i 1997. godine Club Mediteranie, to znate, pro ao je kroz najozbiljniju krizu u svojoj istoriji. Konkurenti i imitatori su se namno ili, preuzeli su, zdravo za gotovo, sve to predstavlja su tinu Cluba, istovremeno znatno sniziv i cene; poseta Clu- bu vrtoglavo je opadala. Kako su ipak uspeli da poprave situaciju? Prosto: i oni su snizili

64

cene. Ali nisu ih snizili do nivoa konkurencije, znali su da imaju prednosti: prvenstvo, reputaciju, imid ; znali su da klijentela mo e da prihvati izvesnu razliku u cenama - koje su oni snizili, zavisno od destinacije i uva avaju i bri ljiva istra ivanja, izme u 20 i 30 odsto - da bi u ivala u autenti nosti formule Club Med, u njenoj originalnoj verziji, u neku ruku. To je prva linija promi ljanja na koju vas upu ujem kao na zadatak u toku narednih nedelja: ima li mesta, na tr i tu klubova za odmor, za neku formulu razli itu od one koju daje Club Mediteranee? I ako ima, mo emo li ve sad da ozna imo njene konture, da steknemo ideju o ciljnoj grupi? To nije jednostavno pitanje." Ja dolazim", nastavio je, verovatno to svi ve znate, iz Novih granica. I mi smo, mada to nije najpoznatiji sektor aktivnosti firme, stvorili klubove za odmor - Paladinci. Gotovo u isto vreme kad i Club Miditeran e, i mi smo s ovom formulom zapali u te ko e. Za to? Zato to smo bili prvi francuski turisti ki operater. Po to otkriju lepote zemlje, na i korisnici bi, naj e e, po eleli da produ e boravak u letovali tima. Na e ture prati glas, uostalom opravdan, da su ponekad te ke, da tra e dobru fizi ku kondiciju. Po to su se, u neku ruku, te kom mukom izborili za svoj 'orden putnika', na i klijenti su uglavnom zadovoljni kad mogu da se na u u ko i obi nog turiste. Poneseni uspehom ove formule, odlu ili smo da u ve inu programa direktno uklju imo i produ eni boravak u letovali tima - to je omogu avalo da se dobije celovitija katalo ka ponuda: dan u letovali tu, vi to znate, ko ta mnogo manje nego dan na putovanju. U takvim okolnostima bilo nam je, o igledno, najjednostavnije da se opredelimo za sopstvene hotele. To je druga linija razmi ljanja koju vam predla em: mogu e je da spas klubova za odmor ide preko te nje saradnje s organizatorima turisti kih putovanja. I tu treba da poka ete ma tovitost, da se ne ograni avate prilikama koje sad karakteri u francusko tr i te. Predla em vam da istra ite neku novu oblast; mo da bismo ne to mogli dobiti saradnjom sa velikim putni kim agencijama Severne Evrope." Posle sastanka, jedna ena od tridesetak godina, plavu a lepu kastog lica, pri e Zan-Ivu. Zvala se Ma- riliz Lefransoa, bila je direktor sektora za odnose sa javno u. Htela bih da znate da mi se jako dopala va a intervencija", re e ona. Bila je neophodna. Mislim da ste uspeli da opet motivi ete ljude. Sad su svi svesni da postoji neko ko upravlja, sad e se stvarno mo i prionuti na posao." Nije bilo lako, toga su brzo postali svesni. Najve i broj britanskih turisti kih operatera, o nema kim da i ne govorimo, ve je imao svoje sopstvene klubove za odmor, i nisu imali nikakvog interesa da se udru uju s nekom drugom grupacijom. Svi kontakti koji su preduzeti u tom pravcu, propali su. S druge strane, Club Mediteranee je, izgleda, bio prona ao dobru, standardnu, kona nu formulu poslovanja klubova za odmor; od vremena kad su oni stvoreni pa do danas, nijedan konkurent nije bio u stanju da predlo i neku stvarnu novinu. Valeri je do la na jednu ideju dve nedelje kasnije. Bilo je skoro deset uve e; pila je okoladu pre nego to e oti i ku i, zavaljena u fotelji za an-Ivovim pisa im stolom. Bili su oboje iscrpljeni, radili su ceo dan na finansijskom bilansu klubova. Zapravo", uzdahnula je ona, mo da gre imo to insistiramo na odvajanju kru nih tura od programa boravka u jednom mestu." Sta ho e da ka e ?" Seti se, u Novim granicama, ak i ako nije bilo predvi en boravak u letovali tu, kad bi se dobio neki dan predaha na pla i, usred ture, on je uvek veoma rado prihvatan. A ljudi su se naj e e alili upravo na to to neprestano moraju da menjaju hotele. U stvari,

65

ono to bi trebalo uraditi jeste kombinovati, naizme- ni no, ekskurzije s boravkom na pla i: jedan dan ekskurzija, jedan dan odmor, i tako stalno, s povratkom u isti hotel svako ve e, ili svako drugo ve e, posle du e ekskurzije, ali bez obaveze da se stalno pakuju koferi, i da se osloba a soba." Klubovi ve nude ekskurzije; nisam siguran da e to i i tako dobro kao to se tebi ini." Da, ali one su dodatak programu, a Francuzi mrze 'dodatke'. Sem toga, za dodatne programe potrebno je prijaviti se na licu mesta, a ljudi oklevaju, premi ljaju se, ne uspevaju da izaberu, i kona no ne odu nikuda. Oni, u principu, vole otkri a, ali pod uslovom da budu po te eni bilo kakvog napora izbora; a iznad svega, obo avaju frazu 'sve ura unato'." Zan-Iv je razmi ljao jedan kratak trenutak. Zna da nije glupo to to predla e ", re e kona no. Stavi- e, trebalo bi s tim da krenemo to pre, ve od ovog leta, mislim: mogao bi se postoje em boravku priklju iti plan dopunskog provoda. To bi se moglo zvati Eldorador otkri a, ne to u tom smislu." an-Iv se konsultovao sa Legenom, pre nego to je krenuo u operaciju; vrlo brzo je shvatio da on ni na koji na in ne eli da zauzme stav, ni u jednom ni u drugom smislu. To je va a odgovornost", rekao je skromno Legen. Slu aju i Valeri kako mi pri a o svome radu, shvatio sam da nemam nikakvu predstavu o svetu rukovode ih kadrova. Tandem koji su formirali ona i Zan-Iv bio je ve sam po sebi izuzetan. U normalnim prilikama", pri ala mi je Valeri, on bi kao asistentkinju imao devojku koja bi sanjala samo o tome da zauzme njegovo mesto. To otvara prostor za komplikovane ra unice u preduze u: ponekad se korist mo e izvu i i iz neuspeha i propasti, pod uslovom da odgovornost mo e da se prebaci na nekog drugog." U konkretnom slu aju, njih dvoje su radili u prili no zdravoj klimi: niko, unutar grupe, nije imao elju da zauzme njihovo mesto ve ina rukovode ih ljudi smatrala je da je kupovina Eldoradora gre ka. Do kraja meseca esto je radila s Mariliz Lefran- soa. Katalozi za letnje odmore morali su, bezuslovno, biti gotovi do kraja aprila, bio je to poslednji rok, ako nisu ve i zakasnili. Odmah je shvatila da je saradnja Jet Toursa sa klubovima bila apsolutno alosna. Godi nji odmor u klubovima Eldorador, to je ne to nalik onim arobnim trenucima u Africi kad vru ina po inje da popu ta i kad se celo selo okupi oko drveta u centru, da slu a pri e mudrih staraca", re e ona Zan- Ivu. Iskreno, uspeva li da poveruje u to? Uza sve one fotografije zabavlja a koje dovode ko zna otkuda, da ska u u vazduh u svojim kanarinac- utim odorama... To je stvarno koje tarija." A slogan S Eldoradorom ivi sna nije? Kako ti se ini?" Ne znam ta da mislim o tome." Za propagandu obi nog kluba je suvi e kasno, katalozi su ve podeljeni. Ono to je izvesno jeste da emo s katalogom Eldorador otkri a morati po eti od nule." Ono to po mom mi ljenju treba uraditi", ubaci se Mariliz, jeste: ujediniti skromnost i luksuz: aj od nane usred pustinje, ali na skupocenim ilimima..." Da-a-a, arobni trenuci", primeti Zan-Iv umorno. Ne zaboravite da unesete u katalog, uz slike, potpis ' arobni trenuci'; za udo, to uvek prolazi. Dobro, ostavljam vas, vra am se svojim fiksnim tro kovima..." Nema sumnje da je njemu bio zapao najnezahval- niji deo posla. Valeri je toga bila svesna. Ona sama nije znala gotovo ni ta o upravljanju hotelima, imala je o tome samo nejasne predstave iz Vi e turisti ke kole. Edvard Jang, vlasnik hotela-restorana sa tri

66

zvezdice, smatra da je njegova du nost da to bolje zadovolji svoje goste; on neprestano smi lja novine koje bi odgovarale njihovim potrebama. Iz iskustva zna da doru ak predstavlja va an momenat, bitan za uspostavljanje ravnote e u ishrani tokom celog dana, i da doru ak odlu uju e doprinosi stvaranju imid a hotela. - Ovo je bila tema ispisana na tabli prilikom ispitivanja, na prvoj godini. Navodni Edvard Jang sproveo je anketu medu svojim gostima, vode i posebno ra una o socijalnoj strukturi korisnika (samci, parovi, porodica). Trebalo je analizirati anketu, izra unati Khi 2; ispit se zavr avao pitanjem: Da li je, na osnovu navedenog, porodi na situacija kriterijum kojim se obja njava konzumacija sve eg vo a za doru kom ? Prelistavaju i svoje papire uspela je da prona e i temu iz kole koja je odgovarala sada njoj situaciji. Upravo ste imenovani za rukovodioca marketinga u internacionalnoj upravi Grupe 'Ju na Amerika'. Ona je nedavno kupila hotel-restoran 'Antili', sa etiri zvezdice i sa sto deset soba, koji se nalazi u Gvadelupi, okrenut ka moru. Sagra en 1988. a renoviran 1996. godine, hotel sad ima ozbiljne probleme. Zapravo, popunjenost kapaciteta iznosi samo 45 odsto, u pro eku, to je daleko ispod praga rentabilnosti. Dobila je tada ocenu 18/20, to se moglo smatrati uspehom. U to vreme, pri- setila se, sve joj je to izgledalo samo kao neka pri a, ak ne ni mnogo uverljiva. Nije mogla da zamisli sebe kao direktora marketinga Grupe Ju na Amerika, niti bilo ega drugog. Bila je to igra, intelektualna igra, ni mnogo zanimljiva ni preterano te ka. A sad, vi e se nisu igrali; ili zapravo jesu - ali igrali su se svojim karijerama. Vra ala se s posla toliko iscrpljena da nije imala snage ni da vodimo ljubav, jedva ako je mogla da mi sisa; zaspala bi negde napola, s mojim organom u ustima. Ulazio sam u nju, obi no ujutro, po bu enju. Orgazmi su joj bili slabiji, uzdr aniji, kao prigu eni zavesom umora; i mislim da sam je voleo sve vi e. Krajem aprila katalozi su bili od tampani i distribuirani u pet hiljada putni kih agencija - u gotovo celoj francuskoj mre i. Od tada pa nadalje, trebalo se baviti organizacijom izleta, kako bi sve bilo spremno prvog jula. Usmena reklama igra ogromnu ulogu kad je re o ovakvoj vrsti novog proizvoda: jedan otkazan izlet, ili lo e organizovan, mogao bi da zna i mnogo izgubljenih klijenata. Odlu ili su da ne investiraju u veliku propagandnu kampanju. Za udo, Zan-Iv, mada je bio stru njak za marketing, veoma je malo vero- vao u reklamu. To mo e da se iskoristi da se iskrivi slika, a mi nismo u toj fazi", govorio je on. U ovom asu je najva nije da na proizvod u inimo uverlji- vim." Investirali su, me utim, izuzetno mnogo u informacije namenjene putni kim agencijama; od najve eg je zna aja bilo da novi proizvod, brzo i spontano, po nu da nude slu benici na alterima. Time se posebno bavila Valeri, ona je dobro poznavala tu sredinu. Prisetila se argumenata CAP / SON / CAS, koje je nau ila da primenjuje jo tokom studija (osnovne karakteristike prednosti - dokazi / sigurnost - novina / komfor - novac - privla nost); setila se i realnosti, mnogo prostije. Najve i broj prodava ica aran mana bile su vrlo mlade osobe, mahom tek iza le iz turisti ke kole; trebalo im je, pre svega, govoriti jezikom koji im je bio poznat. Razgovaraju i s nekima od tih devojaka, shvatila je da se Barmina tipologija jo uvek predaje u kolama (kupac-tehni ar: usredsre en na proizvod, osetljiv na njegov kvantitativni aspekt i na novinu koju on sadr i; kupac-vernik: ima slepo poverenje u prodavca jer o proizvodu ne zna mnogo; ku- pac-sau esnik: rado igra na kartu dodirnih ta aka koje bi mogao imati s prodavcem, ukoliko ovaj ume da uspostavi dobru komunikaciju s njim; kupac-profiter: on je manipulator ija se strategija sastoji u tome da direktno upozna dobavlja a, kako bi iz toga izvukao maksimum pogodnosti; iskusni

67

kupac: posve uje pa nju prodavcu, koga po tuje, kao i ponu enom proizvodu, svestan je svojih potreba, s njim se lako komunicira. Valeri je bila pet- est godina starija od tih devojaka; uzdigla se s nivoa na kojem su one sad bile, i postigla profesionalni uspeh o kojem najve i broj njih nije smeo ni da sanja. Upu ivale su joj zadivljene, pomalo glupave poglede. Imao sam sad klju eve njenog stana; po pravilu, tu sam je ekao uve e, itao sam Kurs pozitivne filoso- fije Ogista Konta. Svi ao mi se taj dosadan i gust tekst; esto sam itao istu stranicu tri- etiri puta zare- dom. Trebalo mi je skoro tri nedelje da zavr im peto poglavlje, Preliminarna razmatranja o spontanom prirodnom redu ljudskih dru tava". Zaista, bila mi je neophodna teorija koja bi mi pomogla da shvatim svoju dru tvenu poziciju. Preterano radi , Valeri..." rekao sam joj jedne majske ve eri, dok se odmarala, sklup ana na kana- beu u salonu. To bar ne emu treba da poslu i. Trebalo bi da ostavlja novac na stranu, ina e e on, ovako ili onako, oti i na gluposti." Slo ila se sa mnom. Sutradan ujutro uzela je dvo asovnu pauzu i oti li smo u Crdit Agricole, blizu Por d'Orleana, da otvorimo zajedni ki ra un. Potpisala mi je ovla enje i zatim sam ja ponovo oti ao, dva dana kasnije, u banku, da razgovaram sa savetnikom. Odlu io sam da ostavljamo na stranu dvadeset hiljada franaka mese no, od njene plate - pola u program osiguranja, drugu polovinu u program stambene tednje. Sad sam skoro sve vreme bio kod nje, nije vi e imalo nikakvog smisla da zadr avam svoj stan. Ona sama mi je to rekla, po etkom juna. Vodili smo ljubav, najve i deo popodneva: umotani u ar- ave, pravili smo duge pauze; zatim me ona dirkala, ili mi je pu ila, ja sam ponovo ulazio u nju; ni jedno ni drugo nismo svr avali, svaki put kad bi me pipnu- la, lako bi mi se podigao, a njena vagina je stalno bila vla na. Bilo joj je dobro, video sam to, smirenost joj je bila u pogledu. Oko devet predlo ila je da odemo na ve eru u italijanski restoran, u blizini parka Monsuri. Jo se nije bilo sasvim smrklo, bilo je veoma prijatno. Trebalo je posle da svratim do svog stana, ako ho u, kao obi no, da odem na posao sa kravatom i u odelu. Kelner nam je doneo dva koktela - specijalitet ku e. Zna ta, Mi el..." rekla mi je kad se on udaljio, mogao bi da se preseli kod mene. Ne verujem da je potrebno da jo dugo igramo komediju nezavisnosti. Ili, ako ho e , mo emo da zajedni ki iznajmimo stan." Da, u izvesnom smislu, to mi se vi e svi alo; recimo da sam tako imao ubedljiviji utisak o novom po etku. Ta nije govore i, o po etku uop te, kad sam ja u pitanju; kona no, ali ni s njom nije bilo druga ije. Covek se navikne na izolovanost i na nezavisnost; to, naravno, nije dobra navika. A ako sam hteo da do i- vim ne to to li i na porodi ni ivot, sad je o igledno bio trenutak za to. Bile su mi poznate, naravno, i nepovoljne strane ove pri e; znao sam da elja br e spla njava u svakodnevnom ivotu para. Ali ona nestaje u svakom slu aju, to je zakon ivljenja. I mo da je tada mogu e ostvariti neki drugi tip zajednice - mnogo osoba je bilo uvereno da je tako. Te ve eri, me utim, moja elja za Valeri bila je daleko od toga da splasne. Pre nego to smo se rastali, poljubio sam je u usta: iroko je rastvorila usne, prepu taju i se sasvim poljupcu. Uvukao sam ruke u njenu trenerku, u ga ice, polo io dlanove na njenu zadnjicu. Odmakla je lice od mog, osmotrila levo-desno: ulica je bila sasvim pusta. Klekla je na trotoar, otvorila mi lic, uzela kitu u usta. Naslonio sam se na metalnu ogradu parka: bio sam gotov da svr im. Sklonila je usne i nastavila da me dra i s dva prsta, uvla e i mi pri tom drugu ruku u pantalone, da miluje muda. Zatvorila je o i, ja sam joj svr io po licu. U tom

68

trenutku sam pomislio da e briznuti u pla ; ali ipak nije, zadovoljila se time da poli e spermu koja joj se slivala niz obraze. Ve sutradan ujutro bacio sam se na oglase; trebalo je potra iti ne to u ju nim delovima grada, zbog Valerinog posla. Nedelju dana kasnije na ao sam: bio je to veliki etvorosoban stan, na tridesetom spratu kule Opal, blizu kapije Soazi. Nikad ranije nisam iz stana imao lep pogled na Pariz; nisam ga ba ni tra io, istinu govore i. U trenutku kad sam se preseljavao, shvatio sam da mi nije stalo ni do ega to se nalazilo u mom stanu. Mogao sam zbog toga osetiti radost, ne to nalik pijanstvu od nezavisnosti; bio sam, me utim, gotovo upla en. Ziveo sam zna i, etrdeset godina a nisam imao nikakav li ni odnos prema bilo kojoj stvari. Imao sam, sve u svemu, dva odela, koja sam nosio zavisno od prilike. Knjige, da, imao sam knjige; ali njih sam lako mogao ponovo da kupim, nijedna od njih nije predstavljala ni ta ni retko ni dragoceno. Mnoge ene na le su se na mom ivotnom putu, a ni od jedne nisam sa uvao ni sliku ni pismo. Nisam, ta- vi e, imao ni svojih slika: o tome kakav sam bio u petnaestoj, dvadesetoj ili tridesetoj godini - nisam imao nikakvo se anje. Nisam imao ni ta zaista li no ni medu papirima: ceo moj identitet nalazio se u nekoliko dokumenata, koje je bilo lako slo iti u kartonsku fasciklu uobi ajenog formata. Pogre no je tvrditi da su ljudska bi a jedinstvena, da nose neku nezamenljivu posebnost: kad sam ja u pitanju, ni na koji na in nisam uo avao ni traga od takve posebnosti. Svi se mi, naj e e uzaludno, upinjemo da razlikujemo individualne sudbine, karaktere. Ukratko, ideja o posebnosti ljudske li nosti jeste pompezna besmislica. Covek se se a sopstvenog ivota, napisao je negde Sopenhauer, tek ne to vi e nego romana koji je nekad u pro losti pro itao. Da, to je to: tek ne to vi e. U drugoj polovini juna Valeri je opet imala u asno mnogo posla; problem u poslovanju sa velikim brojem zemalja istovremeno, predstavljaju vremenske razlike, a zbog tih vremenskih razlika ovek bi prakti no morao da bude aktivan dvadeset etiri sata dnevno. Bivalo je sve toplije, leto je obe avalo da e biti divno, ali u tom trenutku nismo ba mnogo u ivali u njemu. Posle posla, s posebnim zadovoljstvom svra ao sam kod bra e Tang, poku avao da se i sam bavim azijskom kuhinjom. Ali, pokazalo se da je to suvi e komplikovano za mene: trebalo je utvrditi pravi uravnote eni odnos sastojaka, na poseban na in seckati povr e - podrazumevalo je to gotovo druga iji mentalni sklop. Bacio sam se, zato, na italijansku kuhinju, meni ipak dostupniju. Nikada ne bih poverovao da u, u ivotu, jednog dana otkriti zadovoljstvo u kuvanju. Ljubav oveka posve uje. U pedesetoj lekciji iz sociologije Ogist Kont pobija onu udnu metafizi ku zabludu", prema kojoj porodicu odre uje tip dru tva. Zasnovana, uglavnom, na privr enosti i zahvalnosti, pi e on, porodi na zajednica je predodre ena da direktno zadovoljava, samim svojim postojanjem, celinu na ih instinktivnih potreba, nezavisno od bilo kakve pomisli o aktivnoj i stalnoj saradnji s odre enim ciljem, osim ako za cilj nema svoje sopstveno utemeljenje. Ako, na alost, usagla a- vanje poslova postane jedini smisao veze, porodi na zajednica nu no pokazuje tendenciju da se degeneri e u obi nu asocijaciju, a esto joj, ak, i ne treba dugo da se su tinski razbije. U kancelariji sam i dalje nastojao da radim to je manje mogu e; morao sam, ipak, da organizujem dve ili tri va ne izlo be; iz ostaloga sam se izvukao bez ve ih te ko a. Nije posebno te ko raditi u kancelariji: dovoljno je biti pomalo pedantan, brzo donositi odluke, i dr ati ih se. Ja sam veoma rano shvatio da nije obavezno doneti najbolju odluku, da je naj e e dovoljno doneti bilo kakvu odluku - pod uslovom da se to u ini brzo, ukoliko se radi u javnom sektoru. Eliminisao sam, tako, neke umetni - ke projekte, prihvatao druge, rukovodio sam

69

se, pri tome, nedovoljno jasnim kriterijumima, nije mi se desilo nijednom za deset godina da tra im dodatnu informaciju, i zbog toga, uglavnom, nisam ose ao nikakvo kajanje. U su tini, nisam mnogo cenio savremenu umetnost. Ve ina umetnika koje sam poznavao, pona ala se kao da su pravi preduzetnici: pa ljivo su pratili nove pravce, onda hitali da zauzmu pozicije. Kao i preduzetnici, izlazili su masovno iz istih kola, tanco- vani u istom kalupu. Bilo je, ipak, i razlika: u domenu umetnosti, nagrada za inovaciju bila je zna ajnija nego u drugim oblastima; sem toga, umetnici su naj e e funkcionisali organizovano, u oporima ili mre ama., za razliku od preduzetnika - usamljenih bi a okru enih neprijateljima-akcionarima, uvek spremnim da ih napuste, i rukovodiocima, uvek spremnim da ih izdaju. Veoma retko sam u umetni kim dosijei- ma, kojima sam se bavio, osetio postojanje prave unutra nje potrebe. Krajem juna postavljena je izlo ba Bertrana Bredana, koju sam, od samog po etka, svesrdno podr avao - na ogromno iznena enje Mari- -Zan, naviknute na moju ravnodu nu popustljivost, koja je, uz to, gajila veliku odbojnost prema umetni kim delima toga tipa. Nije ovo bio mlad umetnik, u doslovnom smislu re i, imao je ve etrdeset tri godine i psihi ki je bio, uglavnom, istro en - veoma nalik na pesnika-alkoholi ara u filmu Zandarm iz Sen-Tro- pea. Postao je poznat posebno po tome to je ostavljao meso da se ucrvlja u ga icama mladih ena, ili to je u svom sopstvenom izmetu gajio muve, koje je zatim pu tao u galerije. Nikad nije imao mnogo uspe- ha, nije pripadao pravim klanovima, i uporno se dr ao trash struje, pomalo demodirane. Ose ao sam kod njega izvesnu autenti nost - mada je, mo da, to prosto bila autenti nost neuspeha. Nije mi delovao sasvim uravnote eno. Njegov poslednji projekat bio je, uz to, gori nego prethodni - ili bolji, zavisi kako se gleda. Napravio je video-zapis o sudbini le eva onih ljudi koji pristaju da posle svoje smrti zave taju telo nauci - to zna i, na primer, da mogu da poslu e kao materijal za ve be disekcije u medicinskim kolama. Nekoliko studenata medicine, normalno obu enih, trebalo je da se pome a s publikom i da povremeno pokazuju odse enu ruku, ili o i izva ene iz duplji - u principu, trebalo je da prave ale koje, kako se pri a, studenti medicine obo avaju. Pogre io sam to sam na otvaranje izlo be poveo Valeri, izmo denu posle napornog radnog dana. Bio sam iznena en kad sam utvrdio da se skupilo prili no sveta, me u njima i vi e zna ajnih osoba: da li je to bio po etak perioda milosti za Bertrana Bredana? Posle pola sata Valeri je bilo dosta, zamolila me je da krenemo. Jedan od studenata medicine tada je stao pred nju dr e i na dlanu odse- en kurac, sa jajima koja su jo bila oivi ena dlakama. Okrenula je glavu s ga enjem, povukla me ka izlazu. Sklonili smo se u kafi Bobur". Pola sata kasnije tamo upade Bertran Bredan, u pratnji dve-tri ribe, koje sam poznavao, i jo nekih ljudi, prepoznao sam direktora odseka za podr ku stvarala tvu iz Fonda za depozite i konsignacije. Smestili su se za susedni sto; nije mi bilo druge nego da odem da se pozdravim s njima. Bredan je bio o igledno zadovoljan to me vidi - injenica je da sam mu dao ozbiljnu podr ku za ve era nju izlo bu. Razgovor se odu io, Valeri mi se pridru ila za stolom. Ne znam vi e ko je predlo io da odemo na a u pi a u Bar-bar", verovatno sam Bredan. Pogre io sam to sam prihvatio poziv. Najve i broj svingerskih klubova, koji su poku ali da, jednom nedeljno, uklju e u svoj zabavni program sado/mazo ve e, propali su. Naprotiv, Bar-bar", koji se od po etka opredelio isklju ivo za sado/mazohisti ku praksu, ne tra e i pri tom, na ulazu, striktan dresh-code - osim nekih izuzetnih ve eri - nije gubio posetioce od trenutka otvaranja. Prema onome to sam uo, sado/mazo milje bio je prili no specifi an, sastavljen od ljudi koje uop te nisu interesovali

70

obi ni seksualni odnosi, i koji su se, prema tome, u asavali odlaska u klubove sa klasi nim grupnim seksom. Pored ulaza, ena od nekih pedesetak godina, lut- kastog lica, vezana lisicama, zavezanih usta, vrtela se u kavezu. Primetio sam, zagledav i je, da je okovana: lanci na nogama bili su joj privezani za stranice kaveza metalnim lancima; na sebi je od ode e imala samo korset od crnog skaja, iz kojeg su visile njene velike otromboljene grudi. Bila je to, kako su pravila tog mesta nalagala, robinja koju je njen gospodar nudio na prodaju tokom cele ve eri. Nije se inilo da joj je previ e zabavno, primetio sam da se okre e tamo-amo poku avaju i da sakrije guzove, prili no zahva ene celulitom; ali to nije bilo mogu e, kavez je bio otvoren sa sve etiri strane. Mo da je to radila da bi zaradila za ivot, znao sam da neko mo e iznajmiti sebe kao robinju za hiljadu do dve hiljade franaka za ve e. Imao sam utisak da je to neka ni a inovnica, telefonistkinja na centrali Socijalnog osiguranja, koja je ovo radila da bi sastavila kraj s krajem u mesecu. Bio je jo samo jedan slobodan sto, blizu ulaza u prvu salu za mu enje. Tek to smo seli, jedan ova, nalik na inovnika, potpuno elav, velikog stomaka, u ode- lu s prslukom, pro e, vezan lancem, a gospodarica mu je bila crnkinja gole zadnjice. Kad je stigla do naeg stola, zastala je, naredila mu da se skine do pojasa. On je poslu ao. Izvukla je iz ta ne metalne tipalj- ke; on je imao sise prili no debele i nabubrele za jednog mu karca. Zaka ila je tipaljke o njegove bradavice, koje su bile izdu ene i crvene. Napravio je bolnu grimasu. Ona ga ponovo cimnu lancem: spustio se etvorono ke i po eo nespretno da puzi za njom; nabori na stomaku tresli su mu se, olovnobledi pri prigu enom svetlu. Naru io sam viski, Valeri sok od pomorand e. Pogled joj je bio uporno spu ten na sto, nije gledala ta se de ava okolo, nije u estvovala ni u razgovoru. Mar ori i Zeraldin, dve devojke koje sam upoznao u Direkciji likovnih umetnosti, bile su, naprotiv, veoma uzbu ene. Smerno je, ve eras je veoma smerno", brundao je Bredan, razo aran. Objasnio nam je zatim da, nekih ve eri, klijenti pu taju da im se zabijaju igle u mo nice ili u vr ak uda; jednom je ak video nekog tipa kome je ukrotiteljka kle tima i upala nokat. Valeri je posko ila od ga enja. Ja to smatram apsolutno odvratnim", re e ona, ne mogav i vi e da se uzdr ava. Za to odvratno?" protestovala je Zeraldin. Od trenutka kad postoji slobodan pristanak u esnika, ja ne vidim nikakav problem. To je ugovor, i to je sve." Ne verujem da se mo e slobodno pristati na poni- avanje i patnju. A ak i kad bi to bio slu aj, ipak mi se ne ini dovoljno jakim razlogom za u ivanje u patnji." Valeri je bila zaista iznervirana, ekao sam trenutak da skrenem razgovor na izraelsko-palestinski sukob; onda sam shvatio da me uop te nije briga za mi ljenje tih devojaka; ak i ako budu prestale da se javljaju, to e mi zapravo smanjiti optere enje na poslu. Da, ti ljudi se i meni pomalo gade", potvrdio sam i ja. i vi mi se gadite isto tako", dodao sam tihim glasom. eraldin nije ula, ili se pravila da nije ula. Ako sam ja punoletna osoba koja daje pristanak", nastavila je ona, i ako se moja fantazija svodi na patnju, na istra ivanje mazohisti ke dimenzije moje seksualnosti, ne vidim u ime ega bi me iko smeo spre avati u tome. ivimo u demokratiji." I ona se nervirala, ose ao sam da e se vrlo brzo pozvati na ljudska prava. Na re de- mokratija, Bredan joj dobaci jedan lako prezriv pogled; onda se obratio Valeri: Imate pravo", rekao je sumorno, to je apsolutno odvratno. Kad vidim nekog da pristaje da mu upaju nokte kle tima, a da zatim bude

71

popisan i da jede izmet svog mu itelja, nalazim da je to odvratno. Ali, upravo je odvratna strana ljudskog bi a ono to mene interesuje." Posle nekoliko sekundi, Valeri s mukom upita: Za to?" Ne znam", odgovori prosto Bredan. Ne verujem u ukleti deo u oveku, zato to ne verujem ni u kakav oblik prokletstva, ni blagoslova, uostalom. Ali imam utisak da, pribli avaju i se patnji i surovosti, gospodarenju i ropstvu, dodirujemo su tinu, intimnu prirodu seksualnosti. Vi u to ne verujete?" - obra ao se sada meni. Ne, zapravo nisam verovao. Surovost je ne to vrlo iskonsko u ljudskom bi u, nalazimo je kod najprimitivnijih naroda: ve u prvim plemenskim ratovima pobednici su se brinuli da po tede ivote nekih svojih zarobljenika, kako bi ih kasnije stavljali na u asne muke. Ova tendencija se ponavljala, postala konstanta u istoriji, odr ala se, netaknuta, do na ih dana: im bi se nekim spoljnim ili gra anskim ratom poku ale poni titi svakodnevne moralne norme, na la bi se ljudska bi a - i to bez obzira na rasu, etni ku pripadnost i kulturu - spremna da se prepuste u ivanjima u zverstvima i zlo inima. To se potvr ivalo stalno, bespogovorno, ali nije imalo nikakve veze sa seksualnim zadovoljstvom - tako e praiskonskim, tako e vrlo jakim instinktom. Ukratko, nisam se slagao s njim, ali bio sam svestan, kao obi no, da je diskusija uzaludna. Hajde da napravimo krug..." re e Bredan po to je ispio pivo. Po ao sam za njim, u pratnji ostalih, u prvu salu za mu enje. Bio je to podrum sa svodovima, o tro kamenje je izbijalo iz zidova. Ambijentalna muzika sastojala se od izuzetno dramati nih akorda na orguljama, preko kojih su se uli krici prokletih du a. Ugledao sam ogromne zvu nike, uokolo su projektori bacali crvenu svetlost, maske i sprave za mu enje visi- le su na kukama - opremanje prostorije moralo je ko tati itavo bogatstvo. Pod jednim baldahinom je neki elav i skeletski mr av tip bio postavljen etvorono- ke, noge su mu bile ukle tene u neke drvene mengele koje su ga odizale pedesetak santimetara od poda, ruke su mu se dr ale na lisicama, spu tenim s tavanice. Ukrotiteljka u izmama i s rukavicama, obu ena u crni lasteks, obilazila je oko njega, naoru ana bi em sa tankim zupcima u koje je bilo ugra eno ne to svetlu- cavo, kao drago kamenje. Najpre mu je dugo bi evala zadnjicu, irokim sna nim udarcima; tip nam je bio okrenut licem, potpuno nag, i ispu tao je bolne urlike. Mala grupa okupila se oko ovog para. Ona mora da je na drugom nivou..." pro aputa mi Bredan. Nivo jedan je kad se mu itelj zaustavi na pojavu prve krvi." Ukrotiteljka sad obi e oko oveka, stade da pre- tura po svojoj ta nici prika enoj oko struka, izvadi iz nje nekoliko udica i zabode ih u njegove mo nice; malo krvi se pojavi na povr ini u vidu sjajnih perlica. Zatim, ne to ne nije, po e da mu bi uje genitalije. To je bila ba grani na situacija: ako bi se koji od zubaca nekim slu ajem zaka io za udicu, ko a na mo nicama mogla je sasvim da se razdere. Valeri okrete glavu, stisnu se uz mene. Hajdemo", re e preklinju im glasom, hajdemo, objasni u ti." Vratili smo se u bar; ostali su bili toliko zaneti prizorom da nisu obratili nikakvu pa nju na nas. ena koja bi uje onog tipa..." re e mi poluglasno, prepoznala sam je. Videla sam je samo jednom, ali sam sigurna da je to ona... To je Odri, an-Ivova ena." Odmah zatim oti li smo. U taksiju, Valeri je bila kao zgromljena, nepomi na. utala je i u liftu, sve do stana. Tek kad smo zatvorili vrata, okrenula se ka meni: Mi el, da li smatra da sam suvi e konvencionalna?" Ne. I ja se onoga u asavam." Ja razumem da postoje d elati: od toga mi je muka, ali znam da postoje i ljudi koji ose aju zadovoljstvo da mu e druge; ono to ne mogu da razumem, jeste postojanje

72

rtava. Ne uspevam da shvatim da jedno ljudsko bi e mo e do i do toga da vi e voli patnju od u ivanja. Ne znam, trebalo bi ih prevaspitava- ti, voleti ih, nau iti ih ta je to zadovoljstvo." Slegao sam ramenima, kao da sam hteo da ka em da tema nadilazi moje mo i - a to se de avalo u skoro svim prilikama u mom ivotu. Stvari koje ljudi ine, one koje pristaju da podnose... ni ta se iz toga nije moglo izvu i, nikakav op ti zaklju ak, nikakav smisao. Svla io sam se utke. Valeri je sela na krevet pored mene. Ose ao sam da je napeta, da je i dalje mu i ova tema. Ono to me u svemu ovome pla i", nastavila je, jeste injenica da nema nikakvog fizi kog kontakta. Svi nose rukavice, koriste sprave. Nikada se ko a ne dodiruje, nema nikada nijednog poljupca, dodira, milovanja. Za mene je sve to upravo suprotno od seksualnosti." Bila je u pravu, mada pretpostavljam da sledbenici sado/mazo pristupa smatraju svoja iskustva apoteozom seksualnosti, njenim vrhunskim izrazom: svako je ostajao zatvoren u svojoj ko i, potpuno prepu ten svom ose anju da je jedinstveno ljudsko bi e; bio je to, prosto jedan od na ina gledanja na stvari. U sva kom slu aju, sigurno je da broj ovakvih mesta stalno raste. Veoma sam lako mogao da zamislim da ih pose- uju devojke kao Zeraldin i Mar ori, na primer, dok mi je, me utim, bilo te ko da zamislim da su njih dve sposobne za prepu tanje, neophodno za penetraciju, to jest za bilo kakav seksualni odnos. Prostije je to nego to se misli", rekao sam na kraju. Postoji seksualnost ljudi koji se vole i seksualnost ljudi koji se ne vole. Kad vi e ne postoji mogu nost identifikacije s drugim, jedino to preostaje je patnja - i surovost." Valeri se privila uza me. ivimo u udnom svetu", re e ona. U izvesnom smislu, ostala je edna, za ti ena od realnosti svojim stalnim obavezama, koje joj ostavljaju taman toliko vremena da obavi kupovine, da se odmori, i da ponovo krene. Dodala je: Ne svi a mi se svet u kojem ivimo." Tri velike elje potro a a otkrilo nam je na e istra ivanje: elju za sigurno u, elju za ne no u, elju za lepim. Tridesetog juna stigli su izve taji putni kih agencija o broju rezervacija. Bili su izvanredni. Program El- dorador otkri a pokazao se uspe nim, odmah je dao bolje rezultate od dotada nje formule Eldorador - koja je, s druge strane, i dalje bele ila pad. Valeri je odlu ila da uzme nedelju dana odmora; oti li smo kod njenih roditelja u Sen-Ke-Portrije. Ose ao sam se malo matorim za ulogu verenika koga predstavljaju porodici: ipak sam imao trinaest godina vi e od nje, i prvi put se nalazio u sli noj situaciji. Voz se zaustavio u Sen-Brijeu, njen otac nas je ekao na stanici. Ne no je poljubio k erku, dugo je grlio, videlo se da mu je nedostajala. Malo si smr ala", rekao joj je. Zatim se okrenuo meni, pru io mi ruku, ne zagledaju i me suvi e. I on je bio pomalo upla en, verujem: znao je da radim u Ministarstvu kulture dok je on bio samo seljak. Majka joj je bila mnogo pri ljivija, dugo me ispitivala kako ivim, ta radim, kako provodim slobodno vreme. Kona no, pokazalo se da sve nije bilo toliko te ko: Valeri je bila tu; s vremena na vreme odgovarala je umesto mene, razmenjivali smo poglede razumevanja. Nisam uspevao da zamislim kako bih se ja pona ao u takvoj situaciji, kad bih imao decu, jednog dana; mnogo ta nisam uspevao da zamislim o budu nosti. Ve era je bila pravi prazni ni obed, s jastogom, jag- nje im butom, sirevima, kola ima s jagodama i kafom. Bio sam sklon da u tome vidim znak prihvatanja, i?ko sam, naravno,

73

znao da je jelovnik pripremljen una- pred. Valeri je vodila glavnu re , pri ala uglavnom o svom novom poslu - o kome sam ja znao skoro sve. Pogled mi je lutao po zavesama, ukrasnim sitnicama, porodi nim fotografijama u ramovima. Bio sam u porodici, bilo je to dirljivo i pomalo zastra uju e. Valeri je insistirala da spavamo u sobi koja je bila njena kad je bila devoj ica. Bolje bi bilo da uzmete gostinsku sobu", protestovala je majka, bi e vam pretesno." Ta no je da je krevet bio malo uzak, ali ja sam se, razmi u i Valerine ga ice i miluju i joj zatim klitoris, silno uzbudio pri pomisli da je ona tu spavala kad je imala trinaest- etrnaest godina. Izgubljene godine, rekoh sebi. Kleknuo sam pored kreveta, svukao joj sasvim ga ice, okrenuo je ka sebi. Zatvorila je vaginu krajem mog uda. Pravio sam se da ulazim i da se povla im, po nekoliko santimetara, sitnim brzim pokretima, ste u i joj istovremeno dojke dlanovima. Svr ila je uz prigu en krik, zatim prsla u smeh: Moji roditelji jo ne spavaju", re e. Ponovo sam u ao u nju, ja e, da sad i ja svr im. Gledala je ta radim, sjajnih o iju, i pritisla mi ruku na usta ba u trenutku kad sam svr io u njoj, mumlaju i promuklo. Ne to kasnije radoznalo sam zagledao name taj u sobi. Odmah iznad Ru i aste biblioteke", na jednoj polici, stajale su male sveske, bri ljivo umotane. 0, to", re e ona, to sam pisala kad sam imala de- set-dvanaest godina. Mo e da pogleda . To je ne to o Klubu petorice." ta ti je to?" Neobjavljene pri e o Klubu petorice, ja sam ih napisala." Izvukao sam sve i e: bili su tu Klub petorice u svemiru, Klub petorice u Kanadi... Odjednom sam zamislio malu ma tovitu devoj icu, uglavnom usamljenu, koju nikada ne u upoznati. U danima koji su sledili, nismo radili ni ta posebno, sem to smo i li na pla u. Vreme je bilo lepo ali voda je bila suvi e hladna da bismo se du e kupali. Valeri je satima ostajala ispru ena na suncu; polako je dolazila sebi: protekla tri meseca bila su najte a u njenom radnom veku. Jedne ve eri, tri dana po dolasku, zapo eo sam pri u o tome. Bilo je to u Oceanic baru", po to smo upravo naru ili koktele. Ima e , verujem, manje posla sad kad je projekat uspe no lansiran" U prvo vreme, da", pomalo zbunjeno se osmeh- nula. Ali, vrlo brzo treba ponuditi ne to novo." Za to? Za to se ne stane na ovome?" Zato to je takva igra. Kad bi Zan-Iv bio tu, on bi ti rekao da je to princip kapitalizma: ako ne ide na- pred, mrtav si. Osim ako nisi stekao zaista odlu uju u prednost nad konkurentima: u tom slu aju mo e da predahne nekoliko godina; ali mi jo nismo dotle stigli. Princip Eldorador otkri a je dobar, to je genijalna ideja, lukava ako ho e , ali to nije ni ta novo, ve samo dobro dozirana me avina dva ranija koncepta. To i nije bilo komplikovano napraviti; ono to je bilo mnogo te e, jeste da se projekat postavi na noge u tako kratkom roku. Ali ja sam sigurna da su, na primer, Nove granice u stanju da izbace konkurentsku ponudu ve slede eg leta. Ako ho emo da sa uvamo prednost, mora emo ponovo da unosimo novine." i to se nikad ne e zavr iti?" Ne verujem, Mi el. Ja sam dobro pla ena, unutar sistema koji poznajem: prihvatila sam pravila igre." Mora da sam delovao sumorno; obgrlila me je oko vrata. 'Ajde da jedemo..." rekla je. Moji roditelji nas ekaju."

74

Vratili smo se u Pariz u nedelju uve e. Ve u pone- deljak ujutro Valeri i Zan-Iv imali su sastanak sa Erikom Legenom. Zeleo je da im prenese zadovoljstvo Grupacije zbog prvih rezultata u njihovoj akciji opo- ravljanja Eldoradora. Jednoglasno, upravni odbor odlu io je da im dodeli nagradu u vidu akcija firme - to je bio pravi izuzetak kad je re o kadrovima koji su manje od godinu dana u ku i. Uve e, sve troje smo iza li na ve eru u marokanski restoran u Ulici Ekol. Zan-Iv je bio lo e obrijan, glava mu se klatila i kao da je bio pomalo naduven. Mislim da je po eo da pije", rekla mi je Valeri u taksiju. Proveo je u asan odmor sa enom i decom na ostrvu Re. Trebalo je da tamo ostane petnaest dana, ali se vratio ve prve nedelje. Rekao mi je da zaista nije vi e mogao da podnosi prijatelje svoje ene." Zaista, videlo se da mu nije sve potaman: nije ni pipnuo ta in, naru io je za sebe samo vino. Tu smo", dobacio je podrugljivim tonom, po injemo da pecamo veliku ribu." Zavrteo je glavom, iskapio svoju a u vina. Izvinite me", rekao je skru eno, ne bi trebalo ovako da govorim." Polo io je na sto ruke; one su lagano podrhtavale, ekao je: drhtavica se smirila, malo-pomalo. Onda je pogledao Valeri u o i. Zna li ta se desilo sa Mariliz?" Mariliz Lefransoa? Ne, nisam je videla. Da nije bolesna?" Nije bolesna, ne. Provela je tri dana u bolnici pod sedativima; ali nije bolesna. Bila je napadnuta i silovana, dok se vra ala s posla, u vozu za Pariz, pro le srede." Mariliz se vratila na posao slede eg ponedeljka. Po svemu sude i, bila je nervno uzdrmana; pokreti su joj bili usporeni, gotovo mehani ki. Jednostavo, isuvi e jednostavno je pri ala o svom do ivljaju; nije delovalo prirodno. Njen ton je bio neutralan, lice bezizra ajno i uko eno kao da automatski ponavlja svoj iskaz. Izlaze i s posla u 22.15 odlu ila je da uhvati voz u 22.21, misle i da e tako sti i br e nego da eka taksi. Tri etvrtine mesta u vagonu bilo je prazno. Pribli ila su joj se etiri tipa, odmah su po eli da je vre aju. Prema onome to se od nje moglo saznati, bili su karipskog izgleda. Poku ala je da razgovara, da se ali s njima; u zamenu za taj poku aj, dobila je nekoliko amara, od kojih se gotovo onesvestila. Zatim su se bacili na nju, dvojica su je oborila na pod. Po eli su da prodiru u nju, bez milosti, u sve otvore. Svaki put kad bi poku ala da vikne, dobijala je udarac pesnicom, ili novi par amara. To je trajalo veoma dugo, voz se zaustavljao nekoliko puta: putnici su silazili, boja ljivo menjali vagone. Kad su se zasitili, tipovi su nastavili da se i ivljavaju i da je vre aju, nazivali je kurvom i kuro derkom. Na kraju, u vagonu nije ostao vi e niko. Zavr ili su tako to su pljuvali i pi ali po njoj, stoje i u krugu oko nje, zatim su je utirali nogama, napola gurnuli pod klupu, a onda mirno iza li na stanici Lion. Prvi putnici popeli su se dva minuta kasnije i obavestili policiju, koja je odmah stigla. Komesar policije nije bio suvi e iznena en: po njemu, moglo se re i da je imala sre e. Cesto se de avalo da, po to iskoriste devojku, takvi tipovi zavr e time to joj u vaginu ili u mar zabiju ipku s ekserima. Ta linija voza bila je poznata kao veoma opasna. Jedna interna bele ka podsetila je zaposlene na uobi ajene mere opreza i podvukla da im taksi uvek stoji na raspolaganju, ukoliko moraju da rade do kasno, a da tro kove u celini snosi preduze e. Patrola uvara koji su obezbe ivali prostorije i parking bila je poja ana. Te ve eri je Zan-Iv dopratio Valeri, jer su njena kola bila na opravci. U trenutku kad je napu tao kancelariju, bacio je pogled, kroz prozor, na haoti an pejza sastavljen od privatnih ku a, tr nih centara, solitera. Daleko na horizontu, smog je zalazak sunca obojio neobi nim ljubi astim i zelenim tonovima. udno je to", re e on, evo nas ovde, u

75

preduze u, kao tegle a marva, dobro hranjeni. A napolju su svuda grabljivice, divlji ivot. Jednom sam bio u Sao Paolu, tamo je ova evolucija dovedena do kraja", nastavio je. To vi e nije grad, to je neka vrsta urbanizovanog prostora koja se prote e unedogled, sa favelama, d inovskim poslovnim zgradama, luksuznim rezidencijama koje uvaju stra ari, do zuba naoru ani. Tu ivi vi e od dvadeset miliona stanovnika, od kojih su mnogi ro eni, iveli i umrli a da nikada nisu napustili granice svoje teritorije. Tamo su ulice veoma opasne, ak i kad se ovek vozi kolima: vrlo lako mogu ga napasti na semaforu, kad je crveno, mo e kakva banda na motorima krenuti u lov na njega - one najbolje opremljene imaju mitraljeze i minobaca e. Da bi se kretali, poslovni ljudi i bogata i koriste gotovo isklju ivo helikoptere; heliodromi postoje na krovovima svih banaka i rezidencijalnih zgrada. Dole, na du - napu tena ulica, prepu tena je siroma nima ili gangsterima." Skre u i na ju ni autoput, dodao je tihim glasom: Mu e me neke sumnje, u ovom trenutku. Sve manje verujem u va nost sveta koji upravo gradimo." Nekoliko dana kasnije ponovila se sli na scena. Po to se parkirao ispred zgrade u Aveniji Soazi, an-Iv je pripalio cigaretu, ostao zami ljen nekoliko trenutaka, zatim se okrenuo Valeri: Veoma sam zabrinut, zbog Mariliz... Lekari ka u da mo e da se vrati na posao i, istina, u izvesnom smislu ona je normalna, nema nikakve krize. Ali ne pokazuje vi e nikakvu inicijativu, kao da je paralizovana. Svaki put kad treba ne to da odlu i, ona dolazi da me pita za savet; ako nema mene, u stanju je da me eka satima a da pri tome ne mrdne ni malim prstom. Za jednog efe slu be za odnose s javno u, to nije dobro; ne mo emo dalje ovako." Ne e valjda da je otpusti ?" Zan-Iv ugasi cigaretu, zatim je dugo zami ljen gledao niz bulevar, zavaljen u kolima; rukama je stezao volan. Izgledalo je da je pomalo uzbu en, izgubljen. Valeri opazi da su se i na njegovom odelu po ele pojavljivati mrlje. Ne znam", uzdahnu on te ko, na kraju. Nikad se jo nisam suo io s takvim problemom. Otpustiti je - to ne, bilo bi to gnusno; ali mora e joj se na i drugi posao, na kome e manje morati sama da odlu uje, manje kontaktirati s ljudima. Sem toga, otkako joj se ono desilo, po ela je da pokazuje rasisti ke sklonosti. To je prirodno, mo e se razumeti, ali u turizmu je to nedopustivo. U reklamama, u katalozima, u svemu to se odnosi na propagandu i komunikacije, domoroci se po pravilu predstavljaju kao topli, predusretlji- vi i otvoreni ljudi. Nema govora da se druga ije radi: to je zaista profesionalna obaveza." Sutradan je Zan-Iv o tome razgovarao sa Lege- nom, koji je bio mnogo manje sentimentalan, i nede- lju dana kasnije Mariliz je bila preba ena u ra unovodstvo, da zameni jednu slu benicu koja je upravo oti la u penziju. Trebalo je na ijtiovog efa slu be za odnose s javno u Eldoradom. Zan-Iv i Valeri su zajedno razgovarali sa kandidatima. Po to su saslu ali njih desetak, oti li su na ru ak u restoran firme, da popri aju o tome. Mislim da treba da uzmemo Nuredina", re e Valeri. On stvarno ima neverovatan talenat, i ve je radio na mnogo razli itih projekata." , Da, on jeste najbolji; ali, meni se ini da je skoro preterano talentovan za ovaj posao. Ne mogu ba da ga zamislim u slu bi za odnose s javno u turisti ke agencije. Pre bi odgovarao nekom uglednijem mestu, vi e umetni kom. Ovde e se dosa ivati, i ne e ostati. A osim toga, poreklom je Magrebljanin, to mo e stvoriti probleme. Da bi se privukli ljudi, treba koristiti to vi e

76

kli ea o arapskim zemljama: gostoprimljvost, aj od nane, fantazije, beduini... Primetio sam da ti tosovi lo e prolaze kad ih nude Magrebljani; u stvari, oni esto te ko podnose ovakvu sliku o arapskim zemljama." Rasna diskriminacija prilikom zapo ljavanja..." primeti Valeri zlobno. To ti je idiotski!" Zan-Iv je gotovo zapenu io; otkako se vratio s odmora bio je, o igledno, suvi e napet, po injao je da gubi smisao za humor. Svi tako rade!" nastavio je, preglasno; ljudi za susednim stolom su se okrenuli. Poreklo ljudi ini deo njihove li nosti, o tome treba voditi ra una, o igledno. Na primer, ja bih bez oklevanja uzeo nekog tuni anskog ili marokanskog emigranta - ak i ako je u ovu zemlju do ao mnogo posle Nuredina - za pregovore s lokalnim dobavlja ima. Ti ljudi imaju dvostruku pripadnost, to ih ini jakima, sagovornika odmah uhvate u la i. Sem toga, oni sti u s imid om nekog ko je uspeo u Francuskoj, ljudi to una- pred cene, imaju utisak da ne mogu biti prevareni. Najbolji pregovara i koje sam imao, uvek su bili ljudi sa dvostrukom pripadno u i poreklom. Ali sad, za ovo mesto, radije bih da uzmemo Brigitu." Dankinju?" Da. Sto se ti e samog posla, i ona je veoma darovita. I zaista je pravi antirasista mislim da je u vezi s nekim Jamaj aninom, a priori je krajnje odu evljena svime to je egzoti no. Nema nameru da ra a decu, zasad. Ukratko, mislim da je ona prava osoba." Mo da je postojao i neki drugi razlog: Valeri se uverila u to nekoliko dana kasnije uo iv i kako Brigit stavlja ruku na Zan-Ivovo rame. Da, u pravu si", priznao joj je on, pored automata za kafu, moj dosije postaje sve gori, sad mu se mo e dodati i seksualno uznemiravanje... Jeste, to se desilo dva-tri puta, ali ne e i i dalje od toga; uostalom, ona ima de ka." Valeri prelete pogledom preko njega. Trebalo bi da se o i a, zaista se zapustio u poslednje vreme. Ne prebacujem ti ni ta..." re e ona. Kad je posao u pitanju, nije se prome- nio nagore: jo uvek je imao veoma ta ne procene ljudi i situacija, finu intuiciju za finansijske aran mane, ali sve vi e li i na nesre nog oveka, na olupinu. Po elo je i itavanje upitnika o utiscima klijenata; procenat vra enih upitnika bio je veliki zahvaljuju i nagradnoj igri u kojoj je prvih pedeset ispitanika moglo da dobije nedelju dana besplatnog odmora. Na prvi pogled, razloge za lo e ocene Eldorador - nove formule, bilo je te ko otkriti. Klijenti su bili zadovoljni sme tajem i lokacijom, zadovoljni ishranom, zadovoljni aktivnostima i predlo enim sportovima; uprkos tome, neznatan je bio broj onih koji bi se ponovo opre- delili za ovaj aran man. Slu ajno, Valeri je naletela na lanak u Tourisme Hebdo, koji je analizirao nove vrednosti do kojih dr e potro a i. Autor se pozivao na model Holbruka i Hir - mana, koji po iva na emocijama koje potro a ula e kad je re o nekom proizvodu ili usluzi; svi ovi zaklju ci nisu ponudili ni ta posebno novo. Novi potro a i bili su opisani kao slabije predvidljivi, zainteresovani za razne stvari, skloniji zabavi, spremni da se anga uju na humanitarnom planu. Oni vi e ne tro e da bi se pokazali, ve da bi dali dokaza o svojoj umerenosti: jeli su uravnote eno, vodili ra una o zdravlju; pla ili se pomalo drugih ljudi, i budu nosti... Zahtevali su pravo na nevernost, iz radoznalosti, iz podra avanja; a davali su prednost onome to je solidno, trajno, autenti no. Izra avali su i neke eti ke zahteve: vi e solidarnosti i sli no. Sve to bilo je ve napisano i pro itano stotinu puta, psiholozi i sociolozi pona anja ponavljali su iste re i iz teksta u tekst, iz jednog asopisa u drugi. Sve to oni su,uostalom, ve uzeli u obzir. Naselja Eldorador bila su sagra ena od tradicionalnih materijala, u duhu lokalne arhitekture. Ishrana u restoranima sa samouslu iva- njem bila je uravnote ena, velika pa nja posve ivana je morskim

77

plodovima, vo u, kritskom na inu ishrane. Me u predlo enim aktivnostima nalazila se joga, so- frologija,* taj- i- uan. Aurora je bila potpisnik povelje o eti kom turizmu i redovno je davala priloge za World Wildlife Fund - WWF. Ni ta od svega toga izgleda nije bilo dovoljno da spre i pad. ,Ja sam prosto uveren da ljudi la u", rekao je an-Iv po to je pro itao, po drugi put, izve taj o upitnicima s ocenama klijenata. Oni izjavljuju da su zadovoljni, zaokru uju svaki put odgovor 'dobro', ali u stvari su se dosa ivali tokom celog odmora, a ose aju se krivima da to priznaju. Na kraju u prodati sve klubove koji ne mogu da se prilagode formuli Otkri a i uve u paket aktivnih odmora: doda u formulu 4x4, vo nje mongolfijeom, me ui u pustinji, krstarenje 'butrima' - arapskim jedrilicama, ronjenje, kajak na brzim vodama, sve to..." Nismo mi jedini u tom manevarskom prostoru." Ne..." slo io se on obeshrabreno. Trebalo bi da poku amo da provedemo nedelju dana u nekom klubu, inkognito, bez odre enog cilja. Prosto da uhvatimo atmosferu." Ta no to!" an-Iv se naglo uspravio u svojoj fotelji, dohvatio sve anj upitnika. Treba pogledati one koji imaju najgore rezultate." Brzo je prelistavao stranice. erba i Monastiri, to je katastrofa, moramo napustiti Tunis. Tamo je suvi e izgra eno, konkurencija je spremna da snizi cene do neverovatnog nivoa; imaju i u vidu na u poziciju, to nikada ne emo mo i da pratimo." * Sofrologija - tehnika kojom se ovek u i da postigne harmoni an razvoj li nosti tako to potiskuje bolna ose a- nja i fizi ke bolove (prim prev.). Ima li ve ponude za kupovinu?" udno, ali Neckermann je zainteresovan. Oni ele da se bace na klijentelu iz biv ih isto nih zemalja: e ke, Ma arske, Poljske... vrlo nizak nivo, ali Ko ta Brava je prosto prezasi ena. Interesuje ih i na klub u Agadiru, predla u razumnu cenu. U prili nom sam isku enju da ga ustupim: uprkos tome to je na jugu Maroka, Agadir ne uspeva da se 'odlepi'; vidim da ljudi vi e vole Marake ." Marake je ba nikakav." Znam to... udno je, me utim, da Sarm-el-Seik uop te ne ide, a raspola e pravim adutima: najlep e koralno podvodno tle na svetu, etnje po Sinajskoj pustinji..." Ta no, ali to je u Egiptu." Pa ta?" Po mom mi ljenju, niko nije zaboravio atentat u Luksoru, 1997. godine. Ipak je tu bilo pedeset osmoro mrtvih. Jedina ansa da uspemo da prodamo arm- -el- eik jeste da sklonimo oznaku Egipat." 1 ta da stavimo umesto nje?" Ne znam, Crveno more, na primer." OK, Crveno more, ako ti ka e ." Pribele io je, pa opet po eo da prelistava papire. Afrika dobro ide. udno, Kuba bele i lo e rezultate. Me utim, u modi je kubanska muzika, latinski ambijent i sli no. San Domingo, na primer, ne prazni se." Prou avao je opis kubanskog kluba: Hotel u Gvadalavaki je nedavno sagra en, po tr i nim cenama. Ni suvi e sportski, ni suvi e porodi an. U neobuzdanom ritmu salse, pro ivite magiju kubanskih no i... A prihodi su pali za 15 odsto. Mislim da bi se moralo oti i i videti na licu mesta - bilo tamo, bilo u Egipat."

78

Idemo kuda ti ka e , Zan-Iv", odgovori ona umorno. U svakom slu aju, prija e ti da putuje bez ene." Avgust u Parizu: dani su bili vreli i ak zagu ljivi, ali se toplo vreme nije odr alo do la je oluja i u roku od dva dana sasvim je zahladnelo. Zatim se opet vratilo sunce, stub u termometru i stopa zaga enosti po eli su ponovo da rastu. Pridavao sam tome, istinu govore i, samo povr an zna aj. Odrekao sam se poseta peep- -shotuu otkako sam upoznao Valeri; tako e sam se bio odrekao, i to pre mnogo godina, tzv. gradske avanture. Pariz za mene nikada nije bio praznik, nisam video nikakvog razloga da to sad postane. Me utim, pre de- set-petnaest godina, kad sam po eo da radim u Ministarstvu kulture, pose ivao sam sve nezaobilazne no ne klubove i barove. Nisam znao o emu da pri am, ose ao sam da uop te nisam u stanju ni da zapo- denem razgovor s bilo kim; nisam znao ak ni da igram. Zbog svih tih okolnosti postao sam alkoholi ar. Alkohol me nikada nije izneverio, ni u jednom trenutku mog ivota; bio mi je, naprotiv, stalna potpora. Posle dvanaestak d in-tonika ak mi se de avalo, ponekad - u stvari prili no retko, sve u svemu, etiri ili pet puta - da prikupim energiju neophodnu da ubedim neku enu da po e u krevet sa mnom. Rezultat je, po pravilu, bio razo aravaju i: nije mogao da mi se digne i ja bih zaspao posle nekoliko minuta. Ne to kasnije otkrio sam da postoji vijagra; natapanje u alkoholu mnogo je smetalo njenoj efikasnosti, ali pove anjem doze moglo se ipak ne to posti i. U svakom slu aju, bilo je to klanje vola za pola kile mesa. Pre Valeri, ja, u stvari, nisam sreo nijednu devojku koja bi uop te mogla da se primakne tajlandskim prostitutkama; ili mo da jesam, kad sam bio veoma mlad: s devojkama od esnaest-sedamnaest godina mogao sam jo i da osetim ne to. Ali u kulturnim krugovima koje sam pose ivao, to je bila, otvoreno govore i, katastrofa. Devojke iz tih krugova nisu se uop te interesovale za seks, ve isklju ivo za zavo enje: a to zavo enje bilo je elitisti ko, otka eno, tre zavo enje, nimalo erotsko, u stvari. U krevetu su bile bukvalno nesposobne za bilo ta. Ili im je bilo potrebno fantaziranje, itava gomila bljutavih i ki erskih scenarija, ije mi je i samo spominjanje bilo odvratno. Svi alo im se da pri amo o seksu, to je izve- sno, i to je ak bila glavna tema njihovih razgovora; ali nije bilo u njima ni trunke prave senzualne naivnosti. Ni mu karci nisu vredeli vi e. To je, u svakom slu aju, francuska tendencija: da se pri a o seksu u svakoj prilici a da se nikada ni ta ne uradi; to je po injalo ozbiljno da mi smeta. Sve mo e da se desi u ivotu, a jo e e mo e da se ne desi ni ta. Ovoga puta, ipak, u mom ivotu ne to se desilo: na ao sam ljubavnicu i ona me je inila sre nim. Mesec avgust je za nas bio vrlo miran. Espi- talije, Legen i, uop te, svi efovi Aurore oti li su na odmor. Valeri i Zan-Iv su se slo ili da klju ne odluke donesu posle boravka na Kubi, po etkom septembra. Nastupio je pravi odmor, period mira. Zan-Iv se ose ao malo bolje. Kona no je odlu io da potra i kurve", saop tila mi je Valeri. Trebalo je to ve odavno da u ini. Sad manje pije, mirniji je." Me utim, koliko me se anje slu i, kurve ne pru aju neko posebno u ivanje." Da, ali ovo je druga ije, ovo su devojke koje se nude preko Interneta. Prili no mlade, esto studentki- nje. Opredeljuju se za malo mu terija, biraju ih, ne rade to isklju ivo zbog novca. Kona no, on sam ka e da nije tako lo e. Ako ho e , proba emo jednog dana. Neka biseksualna cura za nas dvoje, znam da to popa- ljuje mu karce; a i ja, u stvari, volim devojke." Nismo to radili toga leta; me utim, sama injenica da mi je to predlo ila, stra no me je uzbu ivala. Ba imam sre e. Valeri je znala razli ite trikove da odr i elju u mu karcu, ne

79

u potpunosti, naravno, to nije mogu e, ali, recimo, da je odr ava na nivou dovoljnom da se ljubav vodi s vremena na vreme, dok svemu ne dode kraj. Poznavanje tih stvari, iskreno govore i, nije ni ta posebno, toliko je lako, toliko sme no lako; ali ona je volela to da radi, u ivala je u tome, radovala se kad vidi kako se elja rada u mom pogledu. Cesto bi, u restoranu, vra aju i se iz toaleta, stavila na sto svoje ga ice, koje je tamo skinula. I tada joj je pri inja- valo ogromno zadovoljstvo da spusti ruku medu moje noge, da u iva u mojoj erekciji. Ponekad mi je otkop avala lic i drkala mi, pod stolnjakom. Isto tako, ujutro bi me budila pu e i mi, i pru aju i mi olju kafe pre nego to e da prihvati spermu usnama; ose ao sam tada vrtoglave zanose zahvalnosti i slasti. Znala je, tako e, da se zaustavi ba kad bi mi do lo da svr im, i mogla je tako da me dr i satima, na ivici. Ziveo sam u sredi tu jedne igre, jedine igre koja preostaje odraslima; prolazio sam kroz univerzum elja i kroz neograni ene trenutke u ivanja. Krajem avgusta, agent za prodaju nekretnina iz Serbura telefonirao je da mi javi kako je na ao kupca za o evu ku u. Tip je eleo da malo spustim cenu, ali bio je spreman da mi plati u ke u. Odmah sam prihvatio. Vrlo brzo raspolaga u, zna i, sa ne to vi e od milion franaka. Radio sam u tom trenutku na pripremi jedne izlo be-performansa; zamisao je bila da se ive abe pu taju na karte za igranje, raspore ene u ogra enom prostoru poplo anom mozaikom - na nekima od ovih plo a bi e ugravirana imena zna ajnih istorijskih li nosti, kao to su Direr, Ajn tajn, ili Mi- kelan elo. Iz osnovnog bud eta trebalo je kupiti karte za igranje, a trebalo ih je menjati vrlo esto; nu no je bilo, tako e, s vremena na vreme promeniti abe. Umetnik je eleo, bar kad je u pitanju prvo izlaganje, u Parizu, da mu se nabave karte za tarot; a kad se krene po provinciji, bio je spreman da se zadovolji i obi nim kartama. Odlu io sam da otputujem na nedelju dana na Kubu, sa Zan-Ivom i Valeri, po etkom septembra. Hteo sam da sam platim svoje putovanje, ali mi ona re e da e se sve srediti u okviru firme. Ne u vam smetati u poslu", obe ao sam. Ne emo mi stvarno raditi, pona a emo se kao obi ni turisti. Ne emo raditi takore i ni ta, ali to je ono najva nije: poku a emo da vidimo ta se tamo de ava, za to nema pravog klupskog ambijenta, za to se ljudi s odmora ne vra aju odu evljeni. Ne e nam nimalo smetati: mo e nam biti ak vrlo koristan." U li smo u avion za Santjago de Kuba u petak, petog septembra, rano popodne. an-Iv nije uspeo da ubedi samog sebe da pode bez lap-topa, ali izgledao je odmorno u svetloplavoj polo-majici, spreman da u iva u godi njem odmoru. Malo posle uzletanja, Valeri stavi ruku na moju butinu i opusti se, sklopljenih o iju. Ne brinem, na i emo ve ne to", rekla mi je kad smo po li. Put od aerodroma trajao je dva i po sata. Prvi negativan poen", primeti Valeri, trebalo bi videti postoji li let za Holgen." Ispred nas u autobusu, dve si u ne gospode od nekih ezdesetak godina, sa trajno onduliranim sedim kosama i ve -plavim prelivom, pi- jukale su bez prestanka, ukazuju i jedna drugoj na interesantne detalje u okolini: ljude koji seku e ernu trsku, orlu inu koja lebdi nad ravnicom, dva vola koja se vra aju s pa e... Izgleda da su odlu ile da se intere- suju za sve; ovako suve i izdr ljive, pomislio sam, one ne e biti laki klijenti. I zaista, kad je po ela raspodela soba, pijukava gospoda A insistirala je uporno da dobije sobu do sobe pijukave gospo e B. Ta vrsta zahte- va nije bila predvi ena, slu benik na recepciji nije ni ta razumeo, trebalo je pozvati upravnika. Taj je imao tridesetak godina, ovnovsku facu, jogunast izraz, zabrinute bore brazdale su njegovo usko elo; u stvari, veoma je li io na Nagija. Mirna, prvo", rekao je kad su mu

80

izlo ili problem, mirna, prvo, moja mala gospo. Za ve eras nije mogu e, ali sutra imamo odlaske, promeni emo sobu." Nosa prtljaga poveo nas je do na eg bungalova, preko pla e; uklju io rashladni ure aj i povukao se s dolarom napojnice. Pa, eto..." re e Valeri sedaju i na krevet. Ve era je trebalo da bude servirana kao hladan bife. Bio je to aran man u koji je sve ura unato, uklju uju i grickalice i koktele. Diskoteka je bila otvorena od 23 sata. Moglo se doplatiti za masa u i za no ne asove tenisa. Cilj turisti kih agencija je da ljude u ine sre nima, po odre enoj ceni, u odre enom periodu. Zadatak mo e biti lak, isto tako i nemogu - zavisno od prirode ljudi, predlo enih ponuda i drugih inilaca. Valeri skide pantalone i ko ulju. Ja sam se ispru io na drugom krevetu. Izvori stalnog zadovoljstva, uvek na raspolaganju - zato postoje polni organi. Bog, koji je stvorio na u nesre u, koji nas je na inio smrtnima, ta tima i okrutnima, predvi- deo je, isto tako, ovu vrstu slabe kompenzacije. Kad ne bi bilo, s vremena na vreme, malo seksa, u emu bi se sastojao ivot? Neprekidna borba s uko enim zglobovima, s karijesom koji se stvara. Sve to je tako nezanimljivo - kolagen od kojeg se mi i i gr e, mikrobi u desnima. Valeri je sada ra irila butine iznad mojih usta. Nosila je vrlo male tanga ga e, od ljubi aste ipke. Razmakao sam tkaninu i ovla io prste da joj milujem velike usne. Ona je, pak, raskop ala moje pantalone i zgrabila mi ud rukama. Po ela je da mi gladi muda lagano, bez urbe. U tom trenutku opazio sam jednu sobaricu koja je istila pesak s terase. Za- vese su bile razvu ene, staklena vrata irom otvorena. Uhvativ i moj pogled, devojka je prsnula u smeh. Valeri se uspravila, dala joj znak da pri e. Ova je ostala na mestu, oklevaju i, oslonjena na svoju metlu. Valeri je onda ustala, po la k njoj i pru ila joj ruke. im ju je uvela unutra, po ela je da otkop ava dugmad na njenoj bluzi. Devojka nije nosila ni ta ispod, sem belih pamu nih ga ica; mogla je imati dvadesetak godina, telo joj je bilo tamnomrke boje, skoro crne, imala je male vrste grudi i veoma lepo oblikovanu zadnjicu. Valeri je navukla zavese; onda sam i ja ustao. Devojka se zvala Margarita. Valeri joj je uzela ruku i stavila je na moj ud. Ona je opet prsla u smeh, ali je po ela da mi ga drka. Valeri je brzo skinula grudnjak i ga ice, legla na krevet i po ela da se miluje. Margarita je oklevala jo trenutak, onda je i sama skinula ga ice i klekla medu Valerine butine. Najpre joj je gledala ribu, milovala je rukama, potom je primakla usta i po ela da je li e. Valeri je stavila ruku na Margaritinu glavu, da je vodi, nastavljaju i istovremeno da mi drka drugom rukom. Osetio sam da u da svr im; odmakao sam se i oti ao da potra im prezervativ u torbici za toaletu. Bio sam toliko uzbu en da sam ga jedva prona ao i zatim natakao; vid mi je bio sasvim zamu en. Zadnjica male crnkinje talasala se u ritmu kako se ona spu tala i dizala sa Valerinog pubisa. U ao sam u nju najednom, vagina joj je bila iroko otvorena, kao neki plod. Slabo je zastenjala, podigla zadnjicu ka meni. Po eo sam da etam tamo-amo u njoj, pomalo bez ritma, u glavi mi se vrtelo, telo su mi preplavili drhtaji zadovoljstva. No je padala, nije se skoro ni ta vi e videlo u sobi. Kao da je dolazilo iz velike daljine, iz nekog drugog sveta, uo sam Valerino stenjanje, koje je postajalo sve ja e. Gnje io sam rukama Margaritinu zadnjicu, ulazio sve dublje u nju, vi e nisam ni poku avao da se uzdr avam. U asu kad je Valeri kriknula, i ja sam svr io. Sekundu-dve imao sam utisak da sam potpuno bez te ine, da lebdim u atmosferi. Zatim se ose aj te ine povratio, u istom trenutku osetio sam da sam potpuno iscrpljen. Bacio sam se na krevet, u zagrljaj njihovih ruku. Malo kasnije, nejasno sam nazreo Margaritu koja se obla ila, i Valeri kako pretura po ta ni da joj ne to da. Poljubile su se na pragu, napolju je bilo potpuno mra no. Dala sam

81

joj etrdeset dolara..." re e Valeri ispru iv i se pored mene. To je cena koju pla aju Zapadnjaci. Za nju je to mese na plata." Upalila je stonu lampu. Siluete su promicale, nazirale se kao u pozori tu senki, na zavesama; uo se amor razgovora. Polo io sam joj ruku na rame: Bilo je dobro..." rekao sam gotovo s nevericom. Stvarno je bilo dobro." Da, bila je senzualna, ta devojka. I mene je fino lizala." udna je cena seksa..." nastavio sam, oklevaju i. Imam utisak da to ne zavisi mnogo od na ina ivota u zemlji. Naravno, zavisno od zemlje, dobijaju se potpuno razli ite stvari, ali osnovna cena je skoro uvek ista: cena koju su Zapadnjaci spremni da plate." Veruje li ti u ono to se zove ekonomija ponude?" Nemam pojma..." zatresao sam glavom. Nikada ni ta nisam razumeo u vezi sa ekonomijom; to je kod mene prava crna rupa." Bio sam veoma gladan, ali restoran se otvarao tek u osam. Popio sam tri pinacolade u baru, prisustvovao programu koji su animatori izvodili uz aperitiv. Ose anje telesnog u ivanja lagano se topilo, pomalo sam bio odlepio: iz daleka mi se inilo da svi zabavlja i li e na Nagija. Zapravo nisu, bilo ih je mladih, ali svi su imali ne to neobi no: obrijanu lobanju, kozju bradicu ili pleteni ice. Ispu tali su neverovatne krike, s vremena na vreme do epali bi se neke osobe iz publike i terali je da se popne na scenu. Sre om, bio sam dovoljno udaljen da bih bio ozbiljno ugro en. Gazda bara bio je prili no alosna pojava, nije slu io tako re i ni emu: svaki put kad bih ne to zatra io, zadovoljio bi se time da me prepusti, jednim prezrivim pokretom ruke, svome osoblju; li io je pomalo na nekog biv eg toreadora, s o iljcima i malo zaobljenim stoma i em, ali dr ao ga je pod kontrolom. ute kupa e ga e veoma su jasno ocrtavale njegove polne organe; bio je dobro opremljen i dr ao je do toga da se to zna. Dok sam se vra ao za sto, nakon to sam dobio, uz izuzetan napor, svoj etvrti koktel, video sam tog oveka kako se pribli ava susednom stolu, za kojim je bila bu na grupa pedesetogodi njakinja iz Kvebeka. Ve sam ih primetio pri dolasku: bile su, sve, nabijene i izdr ljive, na njima su se isticala zubala i salo, govorile su neverovatno glasno; oveku nije bilo nimalo te ko da shvati da su odavno pokopale mu eve. Ose ao sam da se ne bi dobro proveo neko ko bi se ugurao ispred njih u redu u samousluzi, ili zgrabio iniju s kornfleksom koju su one o acovale. Kad se biv i lepotan pribli io njihovom stolu, do ekale su ga zaljubljenim pogledima, i skoro da su ponovo postale ene. On je krenuo da se epuri pred njima, isti u i svoju opscenost pokretima kao da ne to nosi; pa podi e, ak nekoliko puta, a sve preko svojih ga a, pri emu se inilo da ho e sam sebe da uveri u materi- jalnost svoje trodelne alatke. Pedesetogodi njakinje iz Kvebeka odu evljavalo je ovo najavljivano dru enje; njihova stara, istro ena tela jo uvek su ose ala potrebu za suncem i zadovoljstvom. Dobro je igrao svoju ulogu, obra ao im se, tihim glasom, na uvo, nazivaju i ih, u kubanskom maniru, mi corazon, ili mi amor. Ni ta se vi e od toga ne e desiti, bilo je izvesno, on se prosto zadovoljavao time da izaziva poslednje drhtaje ostarelih vagina; ali i to e mo da biti dovoljno da ene steknu utisak kako su provele izvanredan odmor, i da preporu e klub svojim prijateljicama. Po eo sam tada da sklapam scenario jednog socio-porno- grafskog filma koji bi se zvao Razulareni matorci. Na sceni su dve bande, one operi u po klubovima za odmor; jedna je sastavljena od italijanskih matoraca, druga od matorki iz Kvebeka. Svaka banda je bila naoru ana nun akama ili za iljenim komadima stakla, i silovali su gole i preplanule maloletnike. I prirodno, na kraju

82

su se svi na li na jednom jedrenjaku Cluba Mediteranee; lanovi posade su brzo onesposobljeni pa jedan za drugim silovani, da bi ih potom preko palube pobacale matorke opijene krvlju. Film se zavr avao velikim grupnjakom matoraca, dok je brod, koji se otka io od sidri ta, plovio pravo ka Ju nom polu. Valeri mi se kona no pridru ila: bila se na minkala, nosila je kratku i providnu belu haljinu; ponovo sam osetio po udu. Na li smo Zan-Iva pored ved-, skog stola u trpezariji. Izgledao je opu teno, skoro uspavano, ovla nam je izneo svoje prve utiske. Soba nije bila lo a, zabava pomalo napadna; bio je sme ten neposredno pored zvu nika, to je bilo gotovo neizdr ivo. Klopa nije ni ta posebno", dodao je gledaju i s ogor enjem par e kuvane piletine. Pa ipak, svi su se slu ili obilato, i to u nekoliko navrata, naro ito ma- torci - bili su za u uju e pro drljivi, ovek bi povero- vao da su poslepodne proveli tro e i se u nauti kim sportovima, ili u odbojci na pesku. Jedu, samo jedu", prokomentarisao je an-Iv s rezignacijom. A ta bi drugo i radili?" Posle ve ere bila je priredba na kojoj se ponovo zahtevalo u e e publike. Jedna ena od nekih pedesetak godina bacila se na karioka-interpretaciju Sejli- ne pesme Bang-bang". Bilo je to prili no smelo s njene strane, usledilo je nekoliko aplauza. U celini, ou su izvodili uglavnom zabavlja i. Zan-Iv je bio gotov da zaspi, Valeri je mirno pijuckala koktel. Pogledao sam za susedni sto: inilo se da se ljudi prili no dosa uju ali su u tivo pljeskali na kraju svake ta ke. Pomislio sam kako uzroke opadanja interesovanja za klubove za odmor nije te ko shvatiti; skoro da su boli o i. Klijentela je najve im delom bila sastavljena od matoraca, ili od zrelih osoba izvesnih godina, a ekipa zabavlja a se na sve na ine upinjala da im podari veselost koja se od njih vi e nije mogla o ekivati, u najmanju ruku - ne u tom obliku. I Valeri, i Zan-Iv, pa i ja, u izvesnom smislu, imali smo neke odgovornosti u stvarnom ivotu; bili smo ozbiljni, uva avani inovnici, okupirani manjim ili ve im problemima - ne mislim samo na poreze, zdravstvene tegobe, i sli no. Ve ina ljudi koji su sedeli za ovim stolovima bila je u istom polo aju: bilo je tu direktora preduze a, lekara, ili penzionera koji su se nekada bavili istim poslovima. Nisam razumeo kako su se zabavlja i mogli nadati da emo se mi s odu evljenjem prepustiti kontakt soareima, ili ansonjerskim rimama. Nisam video kako bismo u na im godinama, i u okolnostima u kojima ivimo, uspeli da sa uvamo smisao za ludorije. Sve u svemu, njihova animacija bila je osmi ljena za one sa manje od etrnaest godina. Poku ao sam da deo svojih razmi ljanja prenesem Valeri, ali je zabavlja opet po eo da pri a, dr ao je mikrofon suvi e blizu usta, to je stvaralo nepodno ljivu buku. Ovoga puta upustio se u improvizaciju in- spirisanu komi arom Lagafom, ili mo da Loranom Bafijem; bilo ta da je posredi, hodao je po sceni s pe- rajima na nogama, a pratila ga je devojka preru ena u pingvina, koja se kikotala na sve to on izgovori. Predstava se zavr ila plesom u klubu, uz crazy signs; nekoliko osoba iz prvog reda ustalo je i tromo se kretalo tamo-amo. an-Iv, pored mene, mu io se da ne zeva. ,,'O emo da napravimo krug po diskoteci?" predlo io je. Tamo je bilo pedesetak osoba, ali zabavlja i su bili jedini koji su plesali. DJ je me ao, naizmeni no, ritmove tehno i salsa. Kona no se nekoliko parova srednjih godina oprobalo u salsi. Zabavlja sa perajima prolazio je podijumom izme u parova, pljeskaju i i urlaju i: Caliente! Caliente!" Imao sam utisak da vi e smeta nego to zabavlja. Smestio sam se za bar i naru io pinacoladu. Posle dva koktela, Valeri me gurnula laktom pokazuju i na Zan-Iva. Mislim da mo emo da ga ostavimo..." pro aputala mi je na uvo. On je tada pri ao sa jednom veoma lepom devojkom, od nekih tridesetak godina,

83

verovatno Italijankom. Sedeli su rame uz rame, sasvim jedno uz drugo, gotovo lice uz lice. No je bila vrela, vla na. Valeri me uzela za ruku. Ritam diskoteke se uti ao; sad se ulo samo cvr anje toki-vokija, uvari su patrolirali unutar imanja. Obi av i bazen krenuli smo ukoso, u pravcu okeana. Pla a je bila pusta. Talasi su lagano lizali pesak, na nekoliko metara od nas; nije se uo nikakav drugi zvuk. Kad smo do li u bungalov, svukao sam se i legao ekaju i Valeri. Ona je oprala zube, takode se svukla i spustila pored mene. Privukao sam njeno golo telo. Stavio sam joj jednu ruku na grudi, drugu na stomak. Bilo je tako slatko. Kad sam se probudio, bio sam sam u krevetu, i ose ao blagi bol u glavi. Ustao sam teturaju i se, zapalio cigaretu; posle nekoliko dimova ose ao sam se malo bolje. Navukao sam pantalone, iza ao na terasu koja je bila pokrivena peskom - mora da je vetar duvao tokom no i. Tek to se bilo razdanilo; nebo kao da je bilo obla no. Pre ao sam nekoliko metara u pravcu okeana i ugledao Valeri. Zaranjala je pravo u talase, plivala prave i nekoliko kraul-zamaha, ustajala, ponovo se bacala. Zastao sam puckaju i cigaretu; vetar je bio prili no sve , oklevao sam da joj se pridru im. Okrenula se, ugledala me, doviknula: 'Ajde, dodi!" ma u i mi rukom. U tom trenutku se sunce probilo izme u dva oblaka, obasjalo je spreda. Svetlost joj je pala na grudi i kukove, svetlucala u peni u njenoj kosi, na stidnim dlakama. Ostao sam nepomi an, nekoliko sekundi, postaju i svestan da ovaj prizor nikada ne u zaboraviti, da e to biti jedna od slika koje ovek vidi kako promi u, bar tako ka u, u onih nekoliko sekundi koje prethode smrti. Pikavac mi je pekao prste; bacio sam ga u pesak, skinuo se i krenuo u more. Voda je bila sve a, veoma slana. Jedna sun ana traka blistala je na povr ini, tekla pravo ka horizontu; udahnuo sam i zaronio u sunce. Kasnije, uvijeni u pe kire, pratili smo kako se dan di e nad okeanom. Oblaci su se malo-pomalo rasturili, sjajne povr ine postajale sve ire. Ponekad, ujutro, sve u ivotu izgleda veoma prosto. Valeri je odbacila pe kir, izlo ila telo suncu. Nemam nikakvu elju da se obu em..." rekla je. Makar ne to, minimalno..." usudio sam se. Jedna ptica je kru ila osmatraju i povr inu vode. Volim da plivam, volim da vodim ljubav..." rekla mi je. Ali ne volim da ple em, ne umem da se veselim i zato sam uvek mrzela soare. Da li je to normalno?" Oklevao sam pre nego to u joj odgovoriti. Ne znam", rekao sam kona no. Znam samo da sam i ja isti." Nije bilo mnogo sveta oko stolova za doru kom, ali Zan-Iv je ve bio tu, s kafom i cigaretom u ruci. Nije bio obrijan, ostavljao je utisak da je lo e spavao; lako nam je mahnuo rukom. Seli smo naspram njega. Dakle, je 1' dobro pro lo s Italijankom?" pitala je Valeri razbijaju i kuvano jaje. Ne ba , ne preterano. Po ela je da mi pri a kako radi u marketingu, kako ima probleme sa de kom, da je zbog toga sama na odmoru. Smu ilo mi se, oti ao sam na spavanje." Trebalo bi da poku a sa sobaricama..." On se neodre eno nasmejao, zgnje io opu ak u pepeljari. Sta emo danas?" upitao sam. Zapravo, ho u da ka em... ovo bi trebalo da bude boravak koji e nam doneti otkri a."

84

A, da..." Zan-Iv napravi umornu grimasu. Ali samo donekle. Ho u re i, nismo imali vremena da sve precizno isplaniramo. Sad prvi put radim u nekoj socijalisti koj zemlji; ini se da je sve prili no kompliko- vano i da se, u socijalisti kim zemljama, stvari utanaavaju u poslednjem trenutku. Poslepodne ima neki tos sa delfinima..." Pribrao se, poku ao da objasni. Ako sam dobro razumeo, to je ou s delfinima, a posle mo e da se pliva s njima. Pretpostavljam da im se treba popeti na leda ili tako ne to." A, da znam", upade Valeri. To su gluposti. Svi veruju da su delfini veoma ljupki, prijateljski raspolo eni sisari, itd. U stvari, to je neta no, oni su organi- zovani u veoma hijerarhizovane grupe, sa jednim mu jakom koji dominira. I zapravo su agresivni: esto se medu sobom bore na smrt. Jedini put kad sam poku ala da plivam s delfinima, ujela me jedna enka." Lepo, lepo..." Zan-Iv ra iri ruke u znak da odustaje. Kako bilo da bilo, poslepodne ima delfina, za one kojima se to svi a. Sutra i prekosutra pravimo dvodnevni izlet u Barakoa; to ne bi trebalo da bude lo e, bar se nadam. A posle..." razmi ljao je trenutak, posle, to je sve. A, da, poslednjeg dana, pre nego to krenemo na avion, bi e i ru ak sa specijalitetima od jastoga i poseta groblju Santjago." Nakon ove izjave vladala je ti ina nekoliko sekundi. Da", nastavi Zan-Iv neraspolo eno, mislim da je ova destinacija malo zeznuta." Osim toga", nastavio je posle kra eg razmi ljanja, imam utisak da se ni u klubu sve ne odvija kako treba. Ju e, u diskoteci, nisam imao utisak da se formiraju parovi, ak ni medu mladima." Ponovo je u- tao neko vreme. Ecco..." zaklju io je uz rezignirani pokret rukom. Imao je pravo sociolog", re e zami ljeno Valeri. Koji sociolog?" Lagarig. Sociolog pona anja. Imao je pravo kad je rekao da smo daleko od epohe dobro preplanulih." Zan-Iv ispi kafu, ogor eno zatrese glavom. Stvarno", re e on s ga enjem, nikad ne bih poverovao da u jednog dana do i dotle da ose am nostalgiju za vremenom preplanulih." Da bismo stigli do pla e, morali smo izdr ati nalet nekolicine prodava a besmislenih lokalnih rukotvorina; ipak, sve je dobro pro lo: nisu bili ni previ e brojni ni suvi e nasrtljivi, lako smo ih se otresli osmehom ili izvinjavaju im pokretom ruke. Tokom dana Kubanci su imali pravo da ulaze na klupsku pla u. Nisu imali bogzna ta da ponude niti da prodaju, objasnila mi je Valeri, ali poku avaju, ine ono to mogu. O igledno, u ovoj zemlji niko nije mogao da ivi samo od plate. Ni ta nije stvarno funkcionisalo: nedostajalo je benzina za motore, rezervnih delova za ma ine - otuda taj utisak agrarne utopije koji se sticao kad se prolazilo kroz sela: seljaci oru volovima, voze se na talji- gama... A, u stvari, nije u pitanju nikakva utopija, niti ekolo ka politika; bila je to realnost zemlje koja nije mogla da se odr i u industrijskom dobu. Kuba je jo kojekako i uspevala da izveze poneki poljoprivredni proizvod, kao to su kafa, kakao, e erna trska; ali industrijska proizvodnja je prakti no bila na nuli. Te ko je bilo na i i najosnovniji proizvod iroke potro nje - sapun, papir, hemijsku olovku. Jedine dobro opremljene radnje bile su one s uvoznom robom, gde se moralo pla ati u dolarima. Kubanci su, zna i, pre ivljavali zahvaljuju i dodatnim aktivnostima vezanim za turizam. Najpovla eniji su bili oni koji su bili zaposleni u turisti koj privredi; svi ostali su, na razne na ine, poku avali da dolare pribave sporednim uslugama, ili vercom.

85

Ispru io sam se na pesku, razmi ljaju i. Ljudi i ene tamne ko e, koji su se vrzmali izme u klupa s turistima, videli su nas isklju ivo kao nov anike na nogama, nije tu trebalo imati nikakvih iluzija; ali - tako je bilo u svim zemljama tre eg sveta. Ono to je ipak specifi no za Kubu, jesu zapanjuju e te ko e vezane za industrijsku proizvodnju. Ja sam, istina, bio apsolutno nekompetentan da o tome sudim. Bio sam savr eno prilago en informati koj eri, to zna i da sam znao o svemu pomalo, ni o emu konkretno. Valeri i an-Iv su, kao i ja, znali da upotrebe samo informacije i kapital; njih dvoje su to radili inteligentno i stru no, ja - vi e rutinski i inovni ki. Ali nijedno od nas troje, i nijedna osoba koju sam poznavao ne bi bila u stanju da, u slu aju blokade neke strane sile, na primer, osigura ponovno pokretanje industrijske proizvodnje. Nismo imali ni osnovne pojmove o topljenju metala, proizvodnji delova, termi kom oblikovanju plasti nih masa. Da ne govorim o novijim proizvodima, kao to su opti ka vlakna ili mikroprocesori. Ziveli smo u svetu sastavljenom od predmeta ije su proizvo enje, mogu nosti i na in kori enja nama bili potpuno strani. Bacio sam pogled unaokolo, upla en ovom spoznajom: pored mene je bio jedan pe kir, nao ari za sunce, krema za sun anje, knjiga Milana Kundere u d epnom izdanju. Papir, pamuk, staklo: sofisticirane ma ine, slo eni sistemi proizvodnje. Valerin kupa i kostim, na primer, nisam bio u stanju da shvatim kako se on proizvodi; bio je sastavljen od 80 procenata lasteksa i 20 procenata poliuretana. Uvukao sam dva prsta u njen brushalter: ispod prepleta industrijskih vlakana ose ao sam ivu ko u. Uvukao sam prste jo dublje, osetio kako se bradavice stvrdnjavaju. Bilo je to ne to to sam mogao da radim, to sam znao da radim. Sunce je ma- lo-pomalo postalo nepodno ljivo. Kad smo u li u vodu, Valeri je skinula donji deo kostima. Obavila je noge oko mog struka i ispru ila se na le a, plutaju i na povr ini. Vagina joj je ve bila rastvorena. Meko sam u ao u nju, ulaze i i izlaze i, u ritmu kretanja talasa. Izvukao sam ga pre nego to u svr iti. Zatim smo iza li da se su imo na suncu. Pored nas je pro ao jedan par, visok crnac i devoj- ka izrazito bele ko e, nervoznog lica, veoma kratke kose, koja je neprekidno pri ala gledaju i ga, i smeju- i se veoma glasno. Bila je o igledno Amerikanka, mo da novinarka New York Timesa, ili nekog drugog lista. Ne to dalje, dva visoka plavu ana, pomalo goja- zni, s nazalnim izgovorom, smejala su se i alila sa dvema prekrasnim devojkama bakarne ko e. U stvari, kad se pogleda malo pa ljivije, nisu bili tako retki me- oviti parovi na ovoj pla i. Nemaju pravo da ih uvode u hotel", re e Valeri prate i moj pogled. U obli njem selu ima soba za izdavanje." Mislio sam da Amerikanci nemaju pristup na Kubu." U principu nemaju; ali dolaze preko Kanade ili Meksika. Oni su zapravo besni to su izgubili Kubu. Mogu da ih razumem..." re e ona zami ljeno. Ako postoji neka zemlja na svetu kojoj je potreban seksualni turizam, onda je to Amerika. U ovom trenutku sve ameri ke firme su blokirane, apsolutno nemaju pravo da ovde investiraju. Ipak, ova zemlja e ponovo postati kapitalisti ka, to je samo pitanje vremena; za sada je prostor slobodan za Evropljane, zbog toga Aurora nema nameru da odustane iako je klub u teko ama: sad je trenutak da se stekne prednost nad konkurencijom. Kuba je na a jedinstvena ansa u zoni Antili-Karibi." E, da..." nastavila je, posle kra eg utanja. Ovako se govori u mom profesionalnom okru enju... u svetu globalne ekonomije." Minibus za Barakoa polazio je u osam sati ujutro; u njemu je bilo petnaestak osoba. Oni su ve imali priliku da upoznaju to mesto i nisu tedeli pohvale za program s

86

delfinima. Odu evljenje penzionera (bili su u ve ini), dvoje ortofonista, koji su zajedno provodili odmor, i jednog studentskog para izra avalo se, prirodno, ne to razli itim leksi kim obrascima, ali svi su bili saglasni: to je jedinstveno iskustvo. Zatim je po eo razgovor o karakteristikama kluba. Bacio sam pogled na Zan-Iva: sedeo je sam, na sredini autobusa, notes i penkalo odlo io je na sedi te pored sebe. Zavaljen, poluzatvorenih o iju, koncen- trisao se da uhvati celinu razgovora. U ovim okolnostima, ra unao je, mogao bi do i do ogromnog broja utisaka i korisnih zapa anja. Izgledalo je da je, i kad je o klubu re , postignut konsenzus medu prisutnima. Zabavlja i su jednoglasno progla eni simpati nima" ali je program bio neinteresantan. Sobe su bile dobre, sem onih koje su se nalazile blizu razglasa, suvi e bu nog. Sto se ti e hrane, ona, kona no, nije bila ni ta posebno. Nijedna od prisutnih osoba nije u estvovala u aktivnostima koje tra e razmrdavanje mi i a - u ve ba- ma aerobika, u u enju salse, ali ni u u enju panskog. Na kraju, najbolja je bila pla a, pre svega zato to je mirna. Animacija i ozvu enje ocenjeni uglavnom kao suvi ni", zapisao je an-Iv u svoj notes. Bungalovi su, po op tem priznanju, dobri, posebno zato to su udaljeni od diskoteke. Slede i put u tra iti samo bungalov!" odlu no je izjavljivao jedan krupan penzioner, u punoj snazi svojih godina, o igledno naviknut da komanduje; i zaista, ceo radni vek proveo je u komercijalnom sektoru bordole kih vina. Dvoje studenata bilo jev istog mi ljenja. Diskoteka nepotrebna", zapisao je an-Iv, se aju i se s tugom svih investicija koje su uzaludno ulo ene. Posle ra vanja u Kajo Setiji, put je postajao sve gori. Bilo je tu rup aga i pukotina, ponekad po sredini kolovoza. ofer je morao da pravi slalome bez prestanka, mi smo se tresli na sedi tima, bacani levo-de- sno. Ljudi su reagovali povicima i smehom. U redu je, ovo je dobar sastav", apnula mi je Valeri. To je ono to je dobro u turama otkri a-, mogu im se nametnuti najodvratniji uslovi, za njih je to deo avanture. Ovde je zapravo napravljena gre ka: za jedan ovakav put normalno bi bilo ponuditi program 4x4." Ne to malo ispred Moa, ofer je naglo skrenuo udesno da bi izbegao jednu ogromnu rupu; vozilo se blago zanelo, da bi se zaustavilo tek u jednom jarku. ofer je tu dao gas do daske. To kovi su po eli da tonu u tamnomrko blato, minibus je ostao nepokretan; on je bio uporan, jo nekoliko puta dodao gas, bez rezultata. Dobro..." re e vinarski trgovac veselo sklapaju i ruke, valja nam si i da se pogura." Iza li smo iz vozila. Pred nama se prostirala ogromna ravnica, pokrivena ispucanim, mrkim blatom, vrlo nezdravog izgleda. Bare ustajale vode, gotovo crne boje, bile su oivi ene suvim pra njavim rasti- njem. Sasvim u dnu horizonta, ogromna tamna ciglana dominirala je pejza om; njena dva dimnjaka bljuvala su gust dim. Iz ciglane su izlazile ogromne cevi, napola zar ale, koje su se pru ale, u izlomljenoj liniji i bez jasne svrhe, posred ravnice. Malo ni e, metalni pano s kojeg je e Gevara podsticao radnike na revolucionarni razvoj proizvodnih snaga, tako e je ve po injao da r a. Atmosfera je bila zasi ena nezdravim zadahom, koji kao da se dizao iz samog blata, pre nego iz baru tine. Udarna rupa nije bila previ e duboka, minubus je lako pokrenut zahvaljuju i na im udru enim naporima. Svi se brzo pope e unutra, estitaju i jedni drugima. Ru ali smo ne to kasnije u restoranu gde su slu- eni morski plodovi. an-Iv je razgledao svoju bele nicu, zabrinutog izraza; nije ni pipnuo jelo.

87

 to se ti e formule odmor-otkri a", zaklju io je posle du eg razmi ljanja, ini mi se da je dobro postavljena. Ali kad je u pitanju formula klupski odmor, stvarno ne vidim ta se tu mo e u initi." Valeri ga je mirno pratila pijuckaju i ledenu kafu; izgledala je kao da je se to savr eno ne ti e. O igledno", nastavio je on, neophodno je da otpustimo zabavlja ku grupu: to e smanjiti izdatak za plate." To bi bilo dobro, da." Da nije malo radikalno, kao mera?" zapitao se. Ne brini za to. U svakom slu aju, animator u klubu za odmor nije zanimanje za mlade. To ih ini glupima i lenjima - to ne vodi ni emu. Kasnije mogu da postanu jedino upravitelji ovakvog 'sela' ili televizijski animatori." Dobro... Zna i, smanjujem izdatak za plate; uzgred, oni i nisu ba mnogo pla eni. udilo bi me da ovo u ini da postanemo konkurentni u odnosu na ne- ma ke klubove. Ipak, napravi u ve eras simulaciju na kompjuteru, mada ne verujem suvi e u taj metod." Ona je u inila pokret kao da se sla e s tim, ne to kao: Samo ti simuliraj, to ne mo e da na kodi." Malo me iznenadila u tom trenutku, nalazio sam da je udnovato cool. Ta no je da smo se esto tucali, a tucanje, nema sumnje, smiruje i - relativizuje probleme. an-Iv je, opet, izgleda izgarao od elje da se baci na svoj lap-top; zapitao sam se ak ne e li mo da zatra iti od ofera da mu ga odmah izvadi iz gepeka. Ne brini, na i e se neko re enje..." rekla je Valeri na kraju, tap u i ga prijateljski po ramenu. Kao da ga je to nakratko umirilo, mirno se spustio na svoje mesto u minibusu. Tokom poslednjeg dela puta putnici su pri ali isklju ivo o Barakoa, na em krajnjem odredi tu; izgledalo je kao da ve sve znaju o tom gradu: 28. oktobra 1492. godine Kristifor Kolumbo bacio je sidro u zalivu iji ga je savr eno kru an oblik zadivio. Jedan od naj- lep ih prizora koji se mogu videti", zapisao je u svom brodskom dnevniku. Taj kraj su tada nastanjivali samo Indijanci Tainosi. Godine 1511. Dijego Velaskez osnovao je grad Barakoa; bio je to prvi panski grad u Americi. Tokom vi e od etiri stole a, po to je bio pristupa an samo brodovima, grad je ostao izolovan od ostatka ostrva. Tek 1963, gradnjom vijadukta La Faro- la, omogu ena mu je veza sa putem za Gvantanamo. Stigli smo ne to malo posle tri; grad se pru ao du zaliva, koji je zaista formirao skoro pravilan krug. Zadovoljstvo je bilo sveop te, i izra avano je zadivljenim uzvicima. Kona no, pristalice formule putovanja- -otkri a tra e, pre svega ostalog, potvrdu onoga to su mogli da pro itaju u svojim vodi ima. Barakoa, sa svojom skromnom zvezdicom u Mislenu, nije mogao da ih razo ara. Hotel El Castillo, sme ten u staroj panskoj tvr avi, dominirao je gradom. Gledan odozgo, grad je bio prekrasan; mada, zapravo, ni ta druga iji od ve ine gradova. U stvari, nije bio ni ta posebno, sa svojim u malim stambenim blokovima, crnkastosive boje, toliko sumornim da su se inili nenastanjenim. Odlu io sam da ostanem kraj bazena,kao i Valeri. U odmarali tu je bilo tridesetak soba, sve popunjene turistima iz Seveme Evrope, koji kao da su svi ovde do li iz jednog istog razloga. Primetio sam najpre dve Engleskinje, od nekih etrdesetak godina, dosta zatvorene; jedna od njih je nosila nao ari. S njima su bila dvojica meleza bezbri nog izgleda, od oko dvadeset pet godina, najvi e. Izgledalo je da se >ni ose aju prijatno: pri ali su i alili se s debeljucama, dr ali ih za ruku, hvatali oko struka. Ja bih bio nesposoban za tu vrstu posla; pitao sam se da oni ne znaju neki trik, na ta, ili na koga su mogli misliti u asu kad je trebalo stimulisati erekciju. U jednom trenutku Engleskinje su se povukle u svoje sobe, dok su momci

88

nastavili da razgovaraju pored bazena; da sam se stvarno interesovao za ove anstvo, mogao bih sad zapo- denuti razgovor, poku ati da o onome saznam ne to vi e. Na kraju krajeva, mo da je bilo dovoljno pravilno drkati, erekcija, bez sumnje, mo e do i kao rezultat isto mehani ke radnje: biografi prostitutki mogli bi mi verovatno dati obja njenja o ovome, ali pri sebi sam imao samo Raspravu o pozitivnom duhu. Dok sam prelistavao poglavlje s podnaslovom Populacio- na politika, koja je uvek i dru tvena, mora postati, pre svega, moralna", spazio sam jednu Nemicu; bila je ba onakva kakva, zami ljamo, Nemica treba da bude: duga plava kosa, plave o i, dopadljivo i vrsto te- lo, velike grudi. Taj fizi ki tip je vrlo privla an: problem je samo to privla nost ne traje dugo, im se prede trideseta, moraju se tu preduzeti dodatni radovi: liposukcija, silikoni, zatezanje; me utim, zasad je sve jo dobro, bila je istinski uzbudljiva, njen kavaljer ima sre e. Pitao sam se da li ona pla a isto koliko i Engleskinje, da li postoji jedinstvena tarifa i za mu karce i za ene; i tu bi opet trebalo istra ivati, propitivati. Bilo je to ve suvi e zamorno za mene, odlu io sam da se popnem u svoju sobu. Poru io sam koktel, pijuckao sam lagano na balkonu. Valeri se sun ala, kvasila se s vremena na vreme u bazenu; kad sam hteo da u em, da se opru im, video sam da je zapo ela razgovor s Nemicom. Oko est se popela da me potra i. Ja sam bio zaspao na polovini svoje knjige. Skinula je kupa i kostim, istu irala se i do la k meni, uvijena u pe kir; kosa joj je bila pomalo vla na. Re i e sad da je to moja opsesija, ali pitala sam Nemicu ta to crnci imaju to belci nemaju. Istina je zapanjuju a: bele ene vi e vole da spavaju s Afrikancima, beli ljudi s Azijatkinjama. Moram da saznam za to, to je va no za moj posao." Ima i belaca koji vole crnkinje",, primetio sam. To je redi slu aj; seksualni turizam je mnogo manje razvijen u Africi nego u Aziji. Turizam uop te, iskreno re eno." ta ti je odgovorila?" Klasi na pri a: crnci su opu teni, mu evni, imaju dara za u ivanje; znaju da se zabavljaju a da ne izgube glavu, s njima nema problema." Odgovor mlade Nemice bio je svakako banalan, ali je ipak nazna avao konture jedne adekvatne teorije: u su tini, belci su bili inhibirani crnci, koji su hteli da prona u izgubljenu seksualnu nevinost. O igledno, time se nije mogla objasniti misteriozna privla nost koju imaju azijske ene, kao ni seksualni presti koji su u ivali, prema svim svedo enjima, belci u crnoj Africi. Po eo sam tada da sklapam osnove jedne komplikova- ne i, uostalom, sumnjive teorije: ukratko, belci su ele- li da pocrne i da nau e plesove crnaca; crnci su pri eljkivali da posvetle ko u i da isprave kosu. Celokupno ove anstvo instinktivno te i ka me anju, sveop tem stapanju, a to se ini naj e e pomo u elementarnog sredstva, kao to je seksualnost. Jedini koji je, me utim, taj proces doterao do kraja, bio je Majki D ek- son: on vi e nije ni crn ni beo, ni mlad ni star; nije ak, u izvesnom smislu, ni mu karac ni ena. Niko ne mo e da stvarno zamisli njegov intimni ivot; shvativ i koje su prose ne karakteristike ove anstva, on se do- setio kako da ih prevlada. Eto za to se on mogao smatrati zvezdom i, ak, najve om - u stvarnosti, prvom zvezdom u svetskoj istoriji. Svi ostali - Rudolf Valentino, Greta Garbo, Marlen Ditrih, Merilin Monro, D ejms Din, Hemfri Bogart - mogli su najvi e biti smatrani talentovanim umetnicima, oni su samo podra avali ljudske sudbine, davali im estetizovanu formu; Majki D ekson je prvi poku ao da ode korak dalje.

89

Bila je to zavodljiva teorija, i Valeri me s pa njom slu ala; ja sam, me utim, nisam bio u nju stvarno ube en. Da li je iz toga trebalo zaklju iti da e prvi cyborg, prva osoba koja bude prihvatila da joj se u mozak ugrade elementi ve ta ke inteligencije, postati odmah, samim tim, i zvezda? Verovatno, da; ali to nije imalo bogzna kakve veze s na om temom. Majki D ekson mogao je da bude zvezda kol'ko 'o e, on svakako nije bio seksualni simbol. Ukoliko se eli masovno turisti ko pomeranje, kojim bi se isplatila ogromna investiranja, treba se ve ovog trena okrenuti elementarnijim silama privla enja. Malo kasnije, Zan-Iv i ostali iz grupe vratili su se iz obilaska grada. Lokalni istorijski muzej bio je uglavnom posve en obi ajima Tainosa, prvih stanovnika regiona. Izgleda da su oni vodili miran ivot, koji se sastojao od zemljoradnje i lova; sukoba sa sused- nim plemenima gotovo da nije bilo; Spanci su bez ikakvih te ko a mogli da istrebe ta bi a, slabo pripremljena za borbu. Danas od njih vi e ni ta nije ostalo, sem nekoliko neznatnih genetskih odlika u fizi kom izgledu pojedinaca; njihova kultura se izgubila, moglo bi se ak re i da uop te nije ni postojala. Na nekim crte ima koje su nacrtali sve tenici, poku avaju i - esto uzalud - da domorocima pribli e poruke Jevan e- lja, Tainosi su prikazani kako oru, ili kako se bave pripremanjem hrane oko ognji ta; ene golih grudi dojile su decu. Sve to odavalo je utisak ako ne raja, ono bar usporene istorije; dolazak Spanaca osetno je ubrzao stvari. Posle klasi nih sukoba izme u kolonijalnih sila, koje su tu nekada imale premo , Kuba je postala nezavisna 1898, da bi odmah zatim pre la pod ameri ku dominaciju. Po etkom 1959, posle vi egodi njeg gra anskog rata, revolucionarne snage koje je vodio Fidel Kastro nadvladale su regularnu armiju primorav i Batistu da pobegne. Zbog podele na dva bloka, koja je tada nametnuta elom svetu, Kuba je ubrzo morala da se pribli i sovjetskom bloku, i uvede re im marksisti kog tipa. Li en logisti ke podr ke posle pada Sovjetskog Saveza, ovaj re im je danas na izdisaju. Valeri je navukla kratku suknju, sa prorezom sa strane, i kratak gornji deo od crne ipke; imali smo vremena da popijemo koktel pre ve ere. Svi su se bili okupili oko bazena i posmatrali sunce kako zalazi nad zalivom. U blizini obale, olupinu nekog teretnjaka lagano je hvatala r a. Drugi brodovi, manji, plutali su na vodi, gotovo nepomi ni; sve to je ra alo sna no ose anje napu tenosti. Sa gradskih ulica, tamo odozdo, nisu dopirali nikakvi glasovi; nekoliko kandelabara palilo se oklevaju i. Za Zan-Ivovim stolom bio je neki ovek od ezdesetak godina, mr avog i iznurenog lica, sirotinjskog izgleda; i drugi, znatno i mladi, od trideset godina najvi e, u kome sam prepoznao upravnika hotela. Primetio sam ga nekoliko puta tokom popodneva, kako se nervozno vrti izme u sttilova tr e i od jednog do drugog, da bi proverio da liau svi poslu eni; na licu mu je bio izraz stalne zabrinutosti, bez veze sa bilo kakvim stvarnim uzrokom, ^ftttev i nas kako prilazimo, ivahno je ustao, privukao i&ve stolice, dozvao kelnera, proverio da li nam je ovaj totimah pri ao; zatim se uputio ka kuhinji. Stariji ovek j,ssa svoje strane, bacao razo arane poglede na bazen, ina jparove koji su se sme tali za stolove, i, po svemu sude i, na svet u celini. Siroti kubanski narod..." izgovorio je posle du eg utanja. Nemaju vi e ni ta da prodaju, sem svojih tela." an-Iv nam je objasnio da on ivi odmah tu, u blizini, i da je otac upravnika hotela. U estvovao je u revoluciji, pre vi e od etrdeset godina, bio je u prvim redovima onih koji su se pridru ili kastristi koj pobuni. Posle rata, radio je u fabrici nikla u Moi - prvo kao radnik, onda kao predrad- nik, i kona no, po to su ga poslali na univerzitet, kao in enjer. Upravo njegov status heroja revolucije omogu io je njegovom sinu da dobije zna ajno mesto u turisti koj privredi.

90

Proma ili smo", rekao je muklim glasom, i zaslu ili smo poraz. Imali smo izuzetne rukovodioce, izvanredne ljude, idealiste, koji su dobro domovine stavljali iznad li nih interesa. Se am se commandante Ce Gevare onog dana kad je do ao da otvori fabriku za preradu kakaoa u na em gradu; i sad vidim njegovo lice, hrabro, po teno. Niko nikada nije mogao da ka e da se commandante obogatio, da je izvukao kakvu korist - ni za sebe ni za svoju porodicu. To nije bio slu aj ni sa Kamilom Sjenfuegosom, ni sa jednim od na ih revolucionarnih voda, pa ni sa Fidelom; Fidel voli mo , to je izvesno, eli da sve dr i na oku, ali i on je nekoristoljubiv, nema grandiozna imanja, ni ra une u vajcarskoj. Dakle, e je bio tu, otvorio je fabriku, odr ao govor u kojem je pozvao kubanski narod da dobije i mirnu bitku, u proizvodnji, posle oru ane bitke u borbi za nezavisnost; bilo je to malo pre nego to e oti i u Kongo. Mi smo zaista mogli da dobijemo tu bitku. Ovo ovde je bogat kraj, zemlja je plodna i, kad se obilno zaliva, sve raste po elji: lcafa, kakao, e erna trska, svakovrsno egzoti no vo e. Nedra zemlje prepuna su nikla. Imali smo najmoderniju fabriku okolade, sagra enu uz rusku pomo . Posle est meseci, proizvodnja je opala za polovinu: svi radnici krali su okoladu, sirovu ili u tablama, nosili je porodicama, prodavali strancima. A isto je bilo u svim drugim fabrikama, u celoj zemlji. Kad nisu uspevali da togod ukradu, radnici su radili lo e, ostavljali posao, stalno bili bolesni, odsustvovali zbog najbezna ajnijih povoda. Proveo sam godine poku avaju i da im objasnim, da ih uverim da se malo vi e potrude u interesu zemlje: do iveo sam samo razo aranje i poraz." Za utao je; ostatak dana lebdeo je iznad Junkve, planine sa misteriozno zase enim vrhom, u obliku stola, koji je dominirao iznad bre uljaka i koji je, davno, onako silno impresionirao Kristifora Kolumba. Zveckanje pribora za jelo doprlo je iz trpezarije. Sta je to to mo e da natera ljudska bi a da obavljaju dosadne i mu ne poslove? To mi se sad u inilo kao jedino politi ko pitanje koje vredi postaviti. Svedo enje starog radnika bilo je optu uju e, nemilosrdno: po njegovom mi ljenju, to je bila jedino potreba za novcem; u svakom slu aju, revolucija je do ivela poraz u stvaranju novog oveka, koji bi bio spreman da radi za dobrobit svih. Stoga je, kao i sva dru tva, i kubansko dru tvo bilo samo marljivo pripremljena obmana, doneta s ciljem da se nekima omogu i da izbegnu dosadne i mu ne poslove. Po to obmana nije uspela, niko vi e nije bio lakove- ran, nikog vi e nije odr avala nada da e jednog dana u ivati u zajedni kom radu. Rezultat toga je bio da ni ta vi e nije funkcionisalo, niko nije radio niti bilo ta proizvodio, i kubansko dru tvo je postalo neposobno da osigura pre ivljavanje svojih pripadnika. Izletnici su poustajali, po li ka stolovima. O ajni ki sam smi ljao ne to optimisti no da ka em starcu, neku poruku neodre ene nade; ali ne, ni ta se nije moglo na i; ba kao to je on gorko predose ao, Kuba e uskoro ponovo postati kapitalisti ka i od revolucionarnih nadanja, koja su jo mogla iveti u njemu, ne e ostati ni ta - osim ose anja poraza, beskorisnosti i sramote. Njegov primer niko ne e ni pamtiti s po tovanjem, niti slediti, on e za budu e generacije mo da biti i predmet ga enja. Ispada da se borio, zatim radio, celog svog ivota, grubo re eno - niza ta. Tokom obroka poprili no sam pio, i na kraju bio dobro nacvrckan. Valeri me je gledala s blagom zabrinuto u. Igra ice salse pripremale su se za nastup, odevene u plisirane suknje, raznobojne pripijene kostime. Smestili smo se na terasi. Znao sam ta otprilike elim da ka em an-Ivu, samo nisam bio siguran da je momenat dobro odabran. Ose ao

91

sam da je pomalo smeten, ali ipak opu ten. Poru io sam svoj po- slednji koktel, zapalio cigaru pre nego to u mu se obratiti. eli li stvarno da na e novu formulu koja bi omogu ila da se spasu hoteli klupskog tipa?" Naravno, zbog toga sam ovde." Predlo i onda jedan klub gde ljudi mogu da se tucaju. To je, pre svega ostalog, ono to im nedostaje. Da na godi njim odmorima nemaju male avanture, odlazili bi nezadovoljni. Oni se ne usu uju da to priznaju, mo da nisu ni svesni toga; ali, slede i put, pro- meni e agenciju." Mogu oni da se tucaju, ak je sve napravljeno da bi ih na to podsticalo, to i jeste princip kluba; a za to to ne rade, pojma nemam." Odbacio sam ovu primedbu jednim pokretom ruke. Ni ja ne znam za to je tako, ali nije to problem; ne vredi sad istra ivati uzroke nekog fenomena, ak i ako pretpostavimo da pojava ima nekog smisla. Moralo se sigurno dogoditi ne to zbog ega Zapadnjaci vi e ne uspevaju da spavaju zajedno. Mo da je to u vezi sa narcizmom, s prejakim ose anjem individualnosti, sa kultom uspeha, nije va no. injenica je da posle dvadeset pete ili tridesete godine ljudi imaju mnogo muke da steknu nova seksualna poznanstva a, istovremeno, za tim stalno ose aju potrebu, i ta potreba vrlo sporo i ezava. Tako oni provode trideset godina svog ivota, gotovo celo svoje zrelo doba, u stanju stalne oskudice." Usred alkoholi arskog nalivanja, neposredno pre nego to poblesavi, ovek ponekad prolazi kroz trenutke najo trije lucidnosti. Opadanje seksualnosti na Zapadu je, bez sumnje krupan sociolo ki fenomen, koji je uzaludno obja njavati tim i tim individualnim psi- holo im faktorom; obra aju i se Zan-Ivu postao sam, me utim, svestan da je upravo on savr eni primer za moju tezu, i to je bilo vrlo neprijatno. Ne samo to vi e nije jebao, to vi e nije imao vremena da to poku ava, ve nije imao ni stvarne elje za tim. I to je bilo jo gore, ose ao je kako mu se taj vitalni gubitak utiskuje u telo, po injao je da oko sebe iri zadah smrti. Ipak", primetio je posle du eg oklevanja, uo sam da svingerski klubovi imaju izvesnog uspeha." Ne, upravo to se sve manje i manje tra i. Mnogo se takvih klubova otvara ali se vrlo brzo i zatvaraju, jer nema klijenata. Zapravo, postoje samo dva kluba koja su se odr ala u Parizu, Kris i Manu" i 2+2", pa i oni su puni samo subotom uve e: za grad od deset miliona stanovnika to je malo, i mnogo manje nego po etkom devedesetih godina. Svingerski klubovi su simpati ni kao formula, ali su sve vi e demodirani, zato to ljudi vi e ne ele bilo ta da razmenjuju, to ne odgovara modernom mentalitetu. Po mom mi ljenju, razmena parova danas ima ansi da pre ivi koliko je ansi imao auto-stop sedamdesetih. Jedino to stvarno odgovara duhu ovog vremena je sado/mazo." U tom trenutku Valeri me je prepla eno pogledala i utnula me u cevanicu. To me je iznenadilo, trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim: ne, o igledno, ne u pri ati o Odri; uputio sam joj mali umiruju i znak glavom. Zan-Iv nije primetio ovaj prekid. Zna i", nastavio sam, s jedne strane ima vi e miliona Zapadnjaka koji poseduju sve to ele, osim to vi e ne uspevaju da nadu seksualno zadovoljstvo: oni ga tra e, tra e ga bez prestanka, ali ne nalaze ni ta, i zbog toga su nezadovoljni, do sr i. S druge strane, ima vi e milijardi pojedinaca koji nemaju ni ta, koji crkavaju od gladi, koji umiru mladi, koji ive u odvratnim uslovima i koji nemaju vi e ni ta da prodaju 1 sem svog tela i svoje neo te ene seksualnosti. To je prosto, zaista prosto da se razume: to je idealna situacija

92

za razmenjivanje. Lova koja se tu mo e pokupiti je skoro nezamisliva: vi e nego u informatici, vi e nego u biotehnologiji, vi e nego u industriji medija; nema nijedne privredne grane koja bi se s time mogla porediti." Zan-Iv nije ni ta odgovorio; u tom trenutku orkestar krenu s prvom melodijom. Igra ice su bile lepe i nasmejane, njihove plisirane suknje su se vrtele, obilato otkrivaju i preplanule butine; savr eno su ilustro- vale moje izlaganje. Mislio sam da i ne e ni ta re i, da e prosto progutati tu ideju. Me utim, pet minuta kasnije, on je prihvatio temu: Na muslimanske zemlje nikako ne bi mogao da se primeni taj tvoj sistem..." Nema problema, njih prepusti Eldorador otkri ima. Mo e ak da se opredeli za jo tvrdu formulu, uz trekking* i ekolo ka iskustva, ne to kao survivor, pre ivljavanje, u krajnjoj meri, to bi mogao da nazo- ve Eldorador avantura: to e se dobro prodavati u Francuskoj i u anglosaksonskim zemljama. Naprotiv, klubovi sa seksi orijentacijom mogli bi dobro i i u mediteranskim zemljama i u Nema koj." Ovaj put se iskreno nasmejao: Trebalo je da pre e u svet biznisa..." rekao mi je poluozbiljno. Ima ideja..." Da, ideja..." U glavi mi se pomalo vrtelo, nisam vi e uspevao da razaznajem igra ice; ispio sam koktel, naiskap. Imam ideje, mo da, ali sam nesposoban da i Trekking (engl.) - planinarenje po slabo prohodnim predelima (prim. prev.). zaronim u eksploatacionu ra unicu, da napravim predra une bud eta. Ideje svakako imam." Ne se am se ba dobro nastavka te ve eri, mora biti da sam zaspao. Kad sam se probudio, nalazio sam se u svom krevetu; Valeri, ispru ena gola pored mene, ravnomerno je disala. Probudio sam je pokrenuv i se da dohvatim cigarete. Bio si dobro natreskan sino ." Da, ali ono to sam rekao Zan-Ivu bilo je ozbiljno." ini mi se da je on to tako i prihvatio." Milovala mi je trbuh vrhovima prstiju. Sem toga, verujem da si u pravu. Sa seksualnim slobodama na Zapadu je svr eno." Zna li za to?" Ne..." oklevala je, zatim je ponovila, ne, pravo govore i, zaista ne znam." Zapalio sam cigaretu, zavalio se na jastuke i rekao: Sisaj mi ga." Pogledala me iznena eno, ali je spustila ruku na moja muda, primakla usne. Eto!" uzviknuo sam trijumfalno. Prekinula je, iznena eno me pogledav i. Vidi , rekao sam ti: 'Sisaj mi ga!' i ti mi sisa . A priori, a nisi imala elju." Dobro, nisam ovoga trenutka, ali to mi ini zadovoljstvo." Ba to je ono to za u uje kod tebe: ti voli da pri injava zadovoljstvo. Ponuditi svoje telo kao predmet naslade, pri injavati besplatno zadovoljstvo: eto ta Zapadnjaci vi e ne umeju da rade. Oni su potpuno izgubili smisao da nekom ne to daruju. D aba im to se trude, oni vi e nikada ne e uspeti da seks osete kao ne to prirodno. Ne samo to se stide sopstvenog tela, koje nije na visini porno standarda, ve , iz istih razloga, ne ose aju pravu privla nost ni prema telu drugog. Nemogu e je da se ljubav vodi bez izvesnog podavanja, bez prihvatanja, makar privremeno, izvesnog stanja zavisnosti i slabosti. Sentimentalni zanos i seksualna opsesija imaju isto poreklo, oboje proisti u iz delimi nog zaboravljanja sebe samog; to nije oblast u kojoj se neko mo e dokazati a da pri tom ne izgubi sebe. Mi smo postali hladni, racionalni, izuzetno sve- sni svojih pojedina nih egzistencija i svojih prava; elimo da, pre svega, izbegnemo otu enje i zavisnost; s druge strane, opsednuti smo zdravljem i higijenom: to nisu ba idealni uslovi

93

za vo enje ljubavi. U ta ki u kojoj se nalazimo, profesionalizacija seksualnosti na Zapadu je postala neizbe na. Naravno, postoji i sado- mazohizam. To je isto cerebralni univerzum, sa preciznim pravilima, uz prethodni sporazum. Mazohisti su zainteresovani samo za svoje sopstvene osete, oni poku avaju da vide dokle mogu i i u bolu, pomalo kao sportisti koji idu do krajnjih granica. Sadisti su ne to drugo, mada i oni, u svakom slu aju, idu to je mogu e dalje. Oni imaju elju za uni tenjem: kad bi mogli da ranjavaju ili ubijaju, oni bi to i radili. Nemam elju ak ni da mislim na to", re e ona zadrhtav i, to mi se stvarno gadi." Zato to si ti ostala seksualno animalna. Ti si normalna, u stvari, ne li i mnogo na ene iz zapadnog sveta. Organizovani sado/mazo, sa svojim pravilima, privla i samo kultivisane, cerebralne ljude, za koje je seks izgubio svaku privla nost. Za sve ostale postoji vi e od jednog re enja: porno proizvodi, seks sa profesionalkama, i - ukoliko se eli pravi seks - zemlje tre eg sveta." Dobro..." nasme ila se. Mogu li ipak nastaviti da ti sisam?" Zabacio sam se na jastuke i prepustio. Bio sam maglovito svestan, u tom trenutku, da sam izmislio ne to na ekonomskom planu; bio sam siguran da sam u pravu, procenjivao sam da potencijalna klijentela mo e biti osamdeset odsto odraslih Zapadnjaka, ali znao sam i da je ljudima, za udo, ponekad te ko da prihvate jednostavne ideje. Doru kovali smo na terasi, pored bazena. Ba kad sam dovr avao kafu, spazih Zan-Iva kako izlazi iz sobe u dru tvu neke devojke, u kojoj sam prepoznao jednu od sino nih igra ica. Bila je to visoka crnkinja, duga kih i vitkih nogu, koja nije mogla imati vi e od dvadeset godina. Njemu je u jednom trenutku bilo neprijatno, zatim je krenuo ka na em stolu i, s poluo- smehom na licu, predstavio nam Andelinu. Razmi ljao sam o tvojoj ideji", rekao je bez oko- li enja. Ono to me malo pla i jeste reakcija feministkinja." Bi e i ena medu klijentima", dobaci Valeri. Misli ?" O, da, ak sam sigurna..." re e ona pomalo ironi no. Pogledaj samo oko sebe." On baci pogled na stolove oko bazena: i stvarno, bilo je tu ne tako malo samih ena, kojima su dru tvo pravili Kubanci - bilo ih je skoro isto koliko i usamljenih mu karaca u sli noj situaciji. Upitao je Andelinu ne to na panskom, onda nam preveo njen odgovor: Ve tri godine, otkako je postala jinetera, ona ima najvi e italijanskih i panskih mu terija, i misli da je to zato to je crnkinja; Nemci i Anglosaksonci se zadovoljavaju devojkama latinskog tipa, za njih je ve to dovoljno egzoti no. Ima mnogo prijatelja jineterosa oni imaju ve inom engleske i ameri ke klijentkinje, s izuzetkom poneke Nemice." Progutao je gutljaj kafe, razmi ljao trenutak: Kako emo nazvati klub? Treba nam ne to jasno izazovno, sasvim razli ito od Eldorador avanture, ali ipak ne suvi e izri ito." Mislila sam na Eldorador Afrodita", re e Vale^;. Afrodita..." ponavljao je tu re zami ljeno. To nije lo e; zvu i manje vulgarno od 'Venus'. Eroti no, kultivisano, pomalo egzoti no; da, veoma mi se svi a." Sat kasnije otputovali smo u Gvardalavaku. Na nekoliko metara ispred autobusa, Zan-Iv se oprostio od jinetere; delovao je pomalo tu no. Kad se popeo u vozilo, primetio sam da studentski par baca na njega neprijateljske poglede; trgovac vinom, naprotiv, drao se kao da ga se to uop te ne ti e.

94

Povratak je bio prili no sumoran. Naravno, ekalo nas je jo ronjenje, ve e karioka, ga anje iz luka; mi i i su nam se zamarali, zatim smo se opu tali, san je brzo dolazio. Nije mi ni ta ostalo u se anju na po- slednje dane boravka, osim da je jastog bio kao od gume, a groblje koje smo posetili razo aravaj u e. Bio je tu, me utim, grob Hozea Martija, oca domovine, pe- snika, politi ara, polemi ara, mislioca. Na jednom bareljefu bio je predstavljen s velikim brkovima. Njegov sarkofag, posut cve em, nalazio se na dnu kru ne rake, na ijim su stranama bile ugravirane njegove najpoznatije misli - o nacionalnoj nezavisnosti, o otporu tiraniji, o ose anju pravde. Uprkos tome, nije se imao utisak da njegov duh ivi nad tim mestom; jadni o- vek bio je, prosto re eno, potpuno mrtav. Kad ovo ka em, ne mislim da je bio neki antipati an mrtvac; neko bi ak po eleo da ga upozna, bio spreman da podvrgne ironiji njegov ozbiljni, pomalo uskogrudi humanizam; ali to nije bilo mogu e, on se, po svemu sude i, sasvim ukopao u pro lost. Da li bi mogao ponovo ustati, naelektrisati zemlju, povesti je ka novom duhovnom napretku? Nije se moglo zamisliti ni ta sli no. Sve u svemu, bio je to prizor jednog tu nog poraza, a takva su, uostalom, sva republikanska groblja. Bio je to, sve u svemu, pomalo zbunjuju i zaklju ak da su katolici jedini u stanju da smrt obele e na najprimereniji na in. Sredstva kojima se koriste da bi smrt u inili veli anstvenom i dirljivom, sastoje se jednostavno u tome da se ona negira - neubedljivim argumentima, dodu e. Ovde su, u odsustvu vaskrslog Hrista, bile iskori ene nimfe, obanice, ne to malo ogoljenih zadnjica. Bilo kako bilo, nije se moglo zamisliti da se siroti Hoze Marti sad provodi na rajskim poljima; sticao se, mnogo vi e, utisak da se zaglibio u pepelu ve ne dosade. Malo smo spavali u avionu. Sutradan po povratku sastali smo se u Zan-Ivovoj kancelariji. U se anju na taj dan ostala mi je samo atmosfera vesele arolije, dosta udne i retke u tom ogromnom pustom zdanju. Tri hiljade osoba radilo je u njemu tokom sedmice, a te subote bilo nas je samo troje, izuzimaju i ekipu uvara. Sasvim blizu zgrade, na poplo anom platou trgovinskog centra Evri, obra unavale su se dve suparni ke bande, napadaju i se uzajamno mesarskim no evima, palicama za bezbol i bombama sa sumpornom kiselinom; uve e je prebrojano sedmoro mrtvih, medu kojima dvoje prolaznika i jedan pripadnik slu be bezbednosti. Doga aj je naveliko komentarisan na radiju i na nacionalnoj televiziji; ali u onom trenutku mi ni ta o tome nismo znali. U stanju pomalo irealnog uzbu enja, pravili smo programsku platformu za podelu sveta. Ideje koje sam iznosio mogle bi, mo da, za posledicu imati investiranje miliona franaka, ili zapo ljavanje stotina ljudi; za mene je to bilo zaista novo i omamljuju e. Gotovo sam buncao celo to poslepodne, ali an-Iv me je slu ao pa ljivo. Bio je ube en, poverio se kasnije Valeri, da u eksplodirati ako poku aju da me zauzdaju, mada, istinu govore i, ja sam unosio kreativnu notu a njemu je preostajalo da odlu uje; eto kako je on gledao na stvar. Slu aj arapskih zemalja bio je brzo re en. Imaju i u vidu njihovu bezumnu religiju, bilo kakva aktivnost seksualnog tipa odmah je isklju ena. Turisti koji bi se opredelili za te zemlje imali su se zadovoljiti sumnjivim avanturisti kim do ivljajima. U svakom slu aju, an-Iv je odlu io da proda Agadir, Monastir i erbu, suvi e gubitni ka odredi ta. Ostale su tamo dve desti- nacije koje su eventualno mogle biti svrstane u rubriku avantura". Tako bi korisnici godi njeg odmora u Marake u mogli malo jahati kamile, a oni u Sarm-eleiku mogli bi posmatrati crvene ribice, ili praviti izlete po Sinaju, do mesta sa samogoru im grmom, tamo gde je Mojsije odlepio", prema slikovitom opisu jednog Egip anina koga sam upoznao pre tri godine, tokom izleta na felukama* po Dolini

95

kraljeva. Naravno!" uzvikivao je on u zanosu, postoji tamo impresivna gomila kamenja... Ali od toga do zaklju ka o jednom jedinstvenom Bogu!..." Izgledalo je da taj ovek, inteligentan i esto zabavan, gaji simpatije prema meni, bez sumnje zato to sam bio jedini Francuz u grupi, a on je, iz neodre enih, kulturnih ili sentimentalnih razloga, negovao neku staru strast - iskreno govore i, uglavnom teorijsku - prema Francuskoj. Izabrav i me za predmet svog zanimanja, on je i bukvalno spasavao moj odmor. Imao je pedesetak godina, uvek besprekorno odeven, izrazito maslina- stog tena, s br i ima. Po zanimanju biohemi ar, emigrirao je u Englesku posle zavr enih studija, i briljantno uspeo u oblasti genetskog in enjeringa. Dok je bio u poseti svojoj rodnoj zemlji, prema kojoj, tvrdio je, * Feluka - vrsta brodi a na Nilu (prim. prev.). gaji netaknuta ose anja, nalazio je, me utim, samo veoma te ke re i da bi opisao islam. Egip ani nisu bili Arapi! - iznad svega mu je bilo stalo da me u to ube- di. Kad samo pomislim ta je ova zemlja sve izume- la!...tt uzvikivao je obuhvataju i irokim pokretom ruke dolinu Nila. Arhitekturu, astronomiju, matematiku, agrikulturu, medicinu..." (Malo je preteri- vao, ali bio je to Isto njak, i bilo mu je potrebno da me to pre ubedi.) Otkako se pojavio islam - ni ta. Apsolutno intelektualno ni tavilo, totalna praznina. Postali smo zemlja va ljivih prosjaka. Prosjaci puni va- iju, eto ta smo mi. Olo , olo !..." (Odbio je, besnim pokretom, nekolicinu klinaca koji su pri li da isprose neki nov i .) Treba da se setite, cher monsieur (govorio je te no pet jezika: francuski, nema ki, engleski, panski, ruski), da je islam ro en usred pustinje, medu korpionima, kamilama i divljim zverima svake fe- le. Znate li kako ja zovem muslimane? Bednici iz Sa- hare. Eto jedinog naziva koji zaslu uju! Verujete li vi da bi se islam mogao roditi u nekoj ovako divnoj oblasti (ponovo je pokazao na dolinu Nila, s istinskim ushi enjem). Ne, monsieur. Islam se mogao roditi samo u glupavoj pustinji, me u prljavim beduinima, koji nemaju ta drugo da rade - izvinite me na izrazu! - sem da guze svoje kamile. Sto se jedna religija vi e pribli ava monoteizmu - razmislite dobro o tome, cher monsieur - to je nehumanija i okrutnija; a islam, u pore enju sa svim ostalim religijama, name e najradikalniji monoteizam. Od svoga nastanka on je obele- en neprekidnim nizom osvaja kih ratova i masovnih ubistava; sve dok on bude postojao, sloga ne e mo i vladati u svetu. Nikad, tavi e, na muslimanskoj zemlji, inteligencija i talenat ne e na i svoje mesto; ako je i bilo arapskih matemati ara, pesnika, nau nika, to je bilo onda kad su izgubili veru. Ve pri prvom itanju Kurana nemogu e je ne biti zate en bednim okvirom tautologije koja karakteri e ovo delo: 'Nema drugog Boga do samog Boga', itd. Sa tim, slo i ete se, ne mo e se oti i daleko. Daleko od toga da predstavlja poku aj apstrakcije, kao to se esto uje, prelazak na monoteizam je samo put ka zaglupljivanju. Primeti ete da se katoli anstvo, suptilna religija, koju ja po tujem, brzo udaljila od monoteizma koji mu je nametala po etna doktrina. Preko dogme o Trojstvu, kulta Device i svetaca, preko priznavanja uloge paklenih sila i zadivljuju ih slika an ela, katoli anstvo je, malo-pomalo, obnovilo autenti ni politeizam; samo pod tim okolnostima ono je moglo prekriti zemlju bezbrojnim umetni kim divotama. Jedan jedini bog! Kakva besmislica! Kakva nehumana i zlo ina ka besmislica! Jedan kameni bog, cher monsieur, krvolo ni i ljubomorni bog koji nije trebalo nikada da pre e granice Sinaja. Koliko je na a egipatska religija, kad se samo pomisli, bila dublja, humanija i mudrija... A na e ene! Kako su na e ene bile lepe! Setite se Kleopatre, koja je o arala velikog Cezara. A gledajte ta je danas ostalo... (Pokazao je na dve za- bra ene ene koje su se s mukom kretale prte i zave ljaje s

96

robom.) Kamare. Kamare bezobli nog sala koje se krije pod krpetinama. im se udaju, one misle samo na to kako e da jedu i ire se, ire, ire..." (Lice mu se nabralo u izra ajnu grimasu & la Luj de Fin.) Ne, verujte mi, dragi gospodine, pustinja ra a samo neuravnote ene tipove i kretene. U va oj plemenitoj zapadnoj kulturi, koju po tujem, mo ete li da mi nabrojite one koje je privla ila pustinja? Jedino pedere, avanturiste i podlace. Kao to je onaj sme ni pukovnik Lorens, dekadentni homoseksualac, pateti ni pozer. Kao va odvratni Anri de Monfred, spreman na sve kompromise, beskrupulozni vercer. Ni ta veliko ni otmeno, ni ta plemenito ni zdravo; ni ta to bi moglo unaprediti ove anstvo, niti ga izdi i iznad njega samog." Dobro, avantura u Egiptu..." zaklju io je sumorno Zan-Iv. Izvinjavao se to prekida moje pripoveda- nje, ali trebalo je pre i na slu aj Kenije. Te ak slu aj. U isku enju sam da je uklju im pod odrednicu Avantura", predlo io je nakon razgledanja svoje dokumentacije. To je teta", uzdahnula je Valeri, ene u Keniji su dobre." Kako ti to zna ?" U stvari, ne samo u Keniji, u Africi uop te." Da, ali ena ima svuda. U Keniji ipak ima i no- soroge, zebe, gnue, slonove i bivole. Ja predla em da stavimo Senegal i Obalu Slonova e u program Afrodita, a da Keniju ostavimo pod naznakom Avantura. Povrh svega, to je biv a engleska kolonija, a to je lo erotski imid ; to se ti e avanture, u redu je." Dobro miri u ene iz Obale Slonova e..." dodao sam sanjarski. ta ho e time da ka e ?" Da miri u na seks." Da..." mahinalno je grickao svoj marker. To bi moglo na i mesta na reklamnoj poruci: 'Obala Slonova e, obala mirisa'. S oznojenom devojkom, pomalo razuzdanom, ode venom u panj* na ilustraciji. Treba to pribele iti." ,J goli robovi pro eti mirisima... Bodlerovi stihovi, ija su prava sad pre la u javno vlasni tvo." To ne e pro i." Pretpostavljam." Ostale afri ke zemlje predstavljale su manji problem. S Afrikancima, uostalom", primetio je Zan-Iv, nikada nema problema. Oni se tucaju i besplatno; treba samo pripremiti dovoljno prezervativa u klubo * arena pamu na tkanina koju afri ke ene obavijaju oko struka, umesto suknje (prim. prev.). vima, to je sve; kad je za tita u pitanju, oni su ponekad malo tvrdoglavi." Podvukao je dva puta predvide- ti prezervative u svom notesu. Slu aj Tenerife nas je zaokupljao jo manje vremena. Ta destinacija je davala prose ne rezultate, ali je bila, po recima Zan-Iva, strate ki va na za anglosaksonsko tr i te. Pod avanturu se lako mogao podvesti uspon na vrh Teide i izlet hidrogliserom u Lan- zarot. Hotelska struktura bila je korektna, ulivala je poverenje. Do li smo tako do dva kluba koji bi trebalo da predstavljaju glavne adute lanca: Boka ika u San Do- mingu, i Gvardalavaka na Kubi. Mogli bismo predvi- deti king si e krevete", predlagala je Valeri. Odobreno", odgovorio je odmah Zan-Iv. Privatni d akuzi u apartmanima", predlo io sam ja. Ne", odlu io je on, osta emo na prose nom

97

standardu." Sve je trebalo da te e prirodno, bez ustezanja i sumnje; ostalo je da se s lokalnim seoskim upraviteljima razgovara o ujedna avanju tarife lokalne prostitucije. Napravili smo kratku pauzu za ru ak. U istom tom trenutku, na manje od kilometar od nas, dva ma- loletnika iz naselja Kurtilijer razbijala su glavu jednom ezdesetogodi njaku, bezbol palicom. Za predjelo sam naru io sku e u belom vinu. Da li ste planirali ne to za Tajland?" upitao sam. Da, imamo jedan hotel u izgradnji, u Krabi. To je nova pomodna destinacija, odmah posle Fikea. Mogli bi se ubrzati radovi, da sve bude spremno prvog januara: bilo bi dobro da se tamo napravi velika sve ana promocija." Posvetili smo celo poslepodne razmatranju razli itih novih elemenata, da se omogu i to bolje funkcio- nisanje klubova Afrodita. Centralna ta ka, naravno, bila je dozvola pristupa lokalnim prostitutkama, mu kim i enskim. Nije bilo govora, u ovim planovima, 0 anga ovanju dece; najbolje bi svakako bilo da se ulazak u klubove i zabrani osobama mladim od esnaest godina. O troumna zamisao, koju je predlo ila Va- leri, sastojala se u tome da se kao osnovna tarifa u katalogu navede cena sobe za jednu osobu, a da se odobrava popust od deset odsto na sobe koje dele parovi: time se, najkra e re eno^ naglava ke okretao uobi ajeni na in prezentacije. Cini mi se da sam ja predlo io da se obavezno istakne i politika gay friendly i da se pro ire glasine kako se poseta homoseksualaca klubovima pove ala za dvadeset odsto: ovakva vrsta informacije bila je, u principu, dovoljna da oni zaista po nu da dolaze. Na osmi ljavanju klju nog slogana u reklamnoj kampanji zadr ali smo se mnogo du e. Zan-Iv je prona ao osnovnu, efikasnu formulu: Odmor je zato da se rasturi "; ali na kraju sam ja pobrao lovorike sa: Eldorador Afrodita - zato to ima pravo na ljubavno u ivanje." Otkad je NATO interve- nisao na Kosovu, pravo je postalo klju ni izraz, objasnio mi je Zan-Iv, polu aljivo; ali to je u su tini bilo ozbiljno, sm je upravo pro itao o tome jedan tekst u Stratgies. Sve skora nje reklamne kampanje, koje su bile zasnovane na temi pravo, postigle su uspeh: pravo na novinu, pravo na posebnost... Pravo na u ivanje, zaklju io je on tu no. Bila je to nova tema. Po eli smo da ose amo umor; on nas je odvezao do 2+2" pre nego to je krenuo ku i. Bila je subota ve e, mnogo ljudi unutra. Upoznali smo simpati an crna ki par: ona je bila bolni arka, on bubnjar u d ez orkestru - dobro mu je i lo, redovno je snimao diskove. Treba priznati da je mnogo radio na tehnici, bez prestanka, tako re i. Tu nema tajne..." rekao sam ja glupavo; za udo, on mi je odobrio: izrekao sam, iako to nisam nameravao, duboku istinu. Tajna je u tome to nema tajne", ponavljao mi je on uvereno. Ispili smo po pi e i po li u sobe. On je predlo io Valeri dvostruku penetraciju. Pristala je, pod uslovom da ja budem taj koji e je sodomisati - sanjom se moralo postupati ne no, a ja sam znao kako. Zerom je pristao, ispru io se preko kreveta. Nikol ga je dra kala, da mu odr i erekciju, zatim mu je navukla prezervativ. Ja sam zavrnuo Valeri- nu suknju do struka; nije nosila ni ta ispod nje. Jednim jedinim pokretom dokopala je Zeromov rep, zatim je legla preko njega. Ra irio sam joj guzove, malo ih podmazao, zatim po eo da je guzim lakim pa ljivim ubodima. U asu kad se moj vr ak potpuno uvukao, osetio sam kako joj se ste u mi i i oko mara. Ostao sam nepomi an na as, malo je falilo da svr im. Kroz nekoliko sekundi uvukao sam ga dublje. Kad sam bio unutra do pola, ona je po ela da se kre e na- pred-nazad, trljaju i svoj pubis o Zeromov. Nisam morao ni ta vi e da inim: po ela je da ispu ta duge, mo- dulisane uzdahe, dupe joj se sasvim otvorilo, u ao sam u nju do korena, bilo je kao da klizim niz strmu ravan, po ela je da svr ava, za udo brzo. Zatim je ostala nepomi na, zadihana, sre na. To nije bio, po svoj prilici, najintenzivniji

98

trenutak, obja njavala mi je ne to kasnije; ali kad sve ide kako treba, postoji jedan asak u kojem se dva u ivanja stapaju u jedno, i to je bilo ne to veoma slatko, i neodoljivo, kao neka sveop ta toplota. Nikol je neprestano masturbirala gledaju i nas, postala je ve vrlo uspaljena, i odmah je zauzela Vale- rino mesto. Imao sam tek toliko vremena da prome- nim prezervativ. Sa mnom mo e slobodno i i dokle ho e ", apnula mi je na uvo, ja volim kad me sna no tucaju u dupe." To sam i uradio, zatvaraju i o i da poku am da se koncentri em na ist fizi ki ose aj. Sve se odvijalo lako, bio sam prijatno iznena en sop- stvenom izdr ljivo u. I ona je svr ila veoma brzo, uz glasne, promukle krike. Zatim su Valeri i Nikol klekle, da nam pu e, dok smo mi avrljali. Zerom jo uvek ide na turneje, pri ao mi je, ali mu se to sve manje dopada. Stare i, ose- a sve vi e potrebu da ostane kod ku e, da se bavi porodicom - imali su dvoje dece - i da sam za sebe u iva u bubnjevima. Pri ao mi je tada i o novom ritmi kom sistemu, od 4/3 i od 7/9; ruku na srce, nisam ga ne to posebno razumeo. Usred jedne re enice iznena eno je uzviknuo, o i su mu se iskola ile: svr io je odjednom, sna no izbacuju i spermu u Valerina usta. Ah, dobila ga je", rekao je smeju i se, dobila ga je." I ja sam ose ao da ne u jo dugo izdr ati: Nikol je imala sasvim poseban jezik, irok i mek, kremast; lizala mi je lagano, erekcija je bila neizbe na. Dao sam znak Vale- ri da se primakne, objasnio sam Nikol ta elim: trebalo je prosto da sklopi usne oko mog vr ka, da ostane tako nepokretna dok mi Valeri bude drkala i lizala mi muda. Klimnula je glavom i zaklopila o i, o ekuju i pra njenje. Valeri je odmah prionula, prsti su joj bili ivahni i nervozni, ponovo je bila u punoj formi. Ra irio sam ruke i noge to sam vi e mogao, zatvorio o i. U ivanje je raslo naglo, kao da su munje preleta- le, zatim je sve eksplodiralo ba pre nego to sam svr io Nikol u usta. Skoro da sam na trenutak bio pred nekom vrstom mo danog udara, svetlucave ta ke se- vale su mi ispod kapaka, ne to kasnije sam shvatio da sam se skoro onesvestio. S mukom sam otvorio o i. Nikol je jo uvek dr ala kraj mog repa u ustima. Valeri mi je obavila ruku oko vrata, izraz lica bio joj je ne- an i tajanstven istovremeno; rekla mi je da sam izuzetno sna no urlikao. Malo kasnije oni su krenuli da nas otprate do ku e. U kolima je Nikol ponovo dobila jaku elju. Izvukla je sise iz korseta, zadigla suknju i ispru ila se na zadnjem sedi tu, polo iv i glavu na moje butine. Dra kao sam je polako, siguran u sebe; dobro sam kontrolisao svoja ula, ose ao sam kako joj bradavice postaju krute a vagina vla na. Miris njene pice ispunio je cela kola. Zerom je vozio obazrivo, zaustavljao se na crvenom svetlu; kroz prozore sam nazirao svetlosti Konkorda, Obelisk, zatim most Aleksandra III, Invalide. Ose ao sam se dobro, smiren ali jo pomalo aktivan. Svr ila je otprilike u visini Trga Italija. Rastali smo se nakon to smo izmenjali telefonske brojeve. Zan-Iv je, pak, imao lak napad tuge kad nas je ostavio i parkirao se na Aveniji Republike. Uzbu enje koje ga je dr alo tokom dana, splasnulo je; znao je da je Odri odsutna, ali, istinu govore i, tome se zapravo radovao. Sre e se s njom, nakratko, sutra ujutro, pre nego to ona ode da vozi rolere; otkako su se vratili s odmora, spavali su u odvojenim sobama. Za to da se vra a? Zavalio se na sedi tu, pomislio da potra i neku stanicu na radiju, pa se uzdr ao. Mladi ljudi su prolazili avenijom u grupama, momci i de- vojke; izgledalo je da se zabavljaju, u najmanju ruku: razdragano su urlali. Neki od njih imali su konzerve s pivom. Mogao bi da iza e, ume a se me u njih, mo da izazove tu u; mogao bi da uradi mnogo toga. Vrati e se ku i, najzad. Voleo je svoju k erku, u izve- snom smislu, bar je

99

tako pretpostavljao; ose ao je prema njoj ne to organsko, i potencijalno krvno. Prema sinu nije ose ao ni ta sli no. U stvari, on mo da i nije njegov; o enio se Odri uz vrlo mr ave dokaze o o instvu. Prema eni je, me utim, ose ao samo prezir i ga enje; suvi e ga enja, voleo bi da do e do nivoa ravnodu nosti. Mo da je upravo to ekao da bi se razveo - da do e u stadijum ravnodu nosti; sad je jo uvek suvi e sna no ose ao da ona mora da plati. Ja u biti taj koji e platiti, u stvari - rekao je odjednom sebi, s gor inom. Ona e dobiti decu i do epa e se visoke alimentacije. Osim ako on ne poku a da dobije decu, da se izbori za njih; ali ne, zaklju io je, nije vredno truda. Vrlo va no i za An eliku. Samom e mu biti bolje, mogao bi poku ati da po ne ivot iznova, to se svodi manje-vi e na to da na e neku drugu ensku. Optere enoj s dvoje klinaca, njoj e biti gore, kurvetini. Ute ila ga pomisao da bi joj i on sam te ko mogao smisliti ne to gore, i da e ona, kad se svedu svi ra uni, biti ta koja e ispa tati zbog razvoda. Nije vi e onako lepa kao kad ju je upoznao; imala je stila, moderno se obla ila, ali, po to je poznavao njeno te- lo, znao je da je ve na nizbrdici. A i njena advokatska karijera bila je daleko od toga da te e onako briljantno kao to je sama predstavljala drugima; i predvidao je da joj ne e nimalo odgovarati to e morati da uva decu. Ljudi vuku za sobom svoje potomstvo kao u asan teret koji spre ava i najmanji njihov pokret, i koji ih zaista, na kraju, naj e e ubija. Revan ira e joj se on kasnije, u trenutku, pomislio je, kad mu to, vero- vatno, vi e uop te ne e biti va no. Jo nekoliko minuta, parkiran na ivi njaku sada ve prazne avenije, uve- bavao je ravnodu nost. Brige su se ponovo i nenadano svalile na njega im je pro ao kroz vrata svog stana. Joana, bebisiter- ka, izvrnuta na kanabeu, gledala je satelitsku televiziju. Mrzeo je tu mlitavu pubertetlijku, besmisleno gro- ove; svaki put kad bi je video, imao je elju da joj lupi nekoliko amara, dok ne uspe da promeni izraz njene odvratne, natmurene i blazirane nju ke. Bila je k erka jedne Odrine prijateljice. Kako je?" zaurlao je. Ona je non alantno klim- nula glavom. Mo e li malo da uti a ?" Ona je o ima tra ila daljinski upravlja . Izbezumljen, ugasio je televizor; dobacila mu je uvreden pogled. A deca, je l'sve dobro pro lo?" nastavio je da urla, iako nije bilo vi e nikakve galame u stanu. Je-e-e, mislim da spavaju", povukla se, pomalo upla ena. Popeo se na sprat, gurnuo vrata sinovljeve sobe. Nikola ga je rasejano pogledao, zatim se ponovo zadubio u svoj Tomb Raider. An elika je spavala, stisnutih pesnica. Si ao je, pomalo smiren. Jeste li joj pomogli da se okupa?" ,Je-e-e, nisam, zaboravila sam." Pre ao je u kuhinju, nasuo sebi a u vode. Ruke su mu se tresle. Na radnoj plo i spazio je tu ak za meso. Nekoliko amara nije dovoljno za Joanu; najbolje bi bilo da joj se razbije lobanja udarcem tu ka. Neko vreme se ak poigravao tom idejom; misli su se preplitale u njegovom mozgu, lo e kontrolisane. S u asom je u predsoblju primetio da mu je tu ak u ruci. Spustio ga je na sto i , potra io u nov aniku novac za taksi za bebisiterku. Uzela ga je mumlaju i ne to to je li ilo na zahvaljivanje. Zalupio je za njom vrata u nastupu nekontrolisanog besa; tresak je odjeknuo u elom stanu. Ne to o igledno nije timalo u njegovom ivotu. U salonu je bife bio prazan. Odri vi e nije bila u stanju ni time da se bavi. Pri pomisli na nju pro eo ga je drhtaj mr nje iji ga je intenzitet iznenadio. U kuhinji je prona ao bocu na etog ruma; i to je sad moglo da pro e. U svojoj sobi,

100

naizmeni no je okretao brojeve tri devojke koje je upoznao preko Interneta: svaki put je naletao na sekretaricu". Mora da su iza le, da e tucaju za svoj ra un. Ta no je da su bile seksi, simpati ne, elegantne; ipak, ko tale su ga dve hiljade franaka za ve e; na dugi rok - to je poni avaju e. Kako je samo mogao do i dotle? Morao bi da izlazi, da na e prijatelje, da se malo manje posve uje poslu. Ponovo je razmi ljao o klubu Afrodita, i prvi put postao svestan da ideja mo da ne e pro i kod njegovih poslodavaca; vladalo je prili no nepovoljno raspolo enje prema seksualnom turizmu, u Francuskoj, u tom trenutku; o igledno, mogao je da poku a da Legenu predstavi ne to ubla enu verziju projekta; Espitalije se, me utim, ne e dati obmanuti, ose ao je kod njega neku opasnu fino u. Ipak, ima li drugog izbora? Preturaju i po fiokama svog pisa eg stola prona ao je povelju Aurore, koju su pre deset godina sastavili osniva i, i izlo ili je u svim hotelima grupacije: Duh Aurore je umetnost ume nosti da se podjednako koriste tradicija i modernost, imaginacija i humanizam, kako bi se dostigao odre eni vid izuzetnosti. Ljudima i enama iz Aurore na raspolaganju stoji jedinstveno kulturno dobro: umetnost gostoprimstva. Oni poznaju rituale i obi aje koji ivot pretvaraju u umetnost ivljenja, a najjednostavniju uslugu u trenutak koji se pamti. To je zanat, to je umetnost: to je tale- nat. Stvoriti najbolje, da bi se delilo s drugima; povezati se preko gostoprimstva s onim to je su tinsko; izmisliti prostore zadovoljstva: eto ta od Aurore ini miris Francuske, koji se iri svetom. Odjednom je postao svestan da bi ova odurna govorancija mogla vrlo lepo da se primeni i na lanac dobro organizovanih bordela; postojala je mo da jo jedna karta na koju bi se moglo zaigrati s nema kim turisti kim operaterima. Protivno svakom rezonu, neki Nemci i dalje misle da je Francuska zemlja galanterije i ljubavnog ume a. Ako bi neki veliki nema ki tur-operater pristao da klubove Afrodita uklju i u svoj katalog, bili bi zabeleeni odlu uju i poeni; niko u profesiji dotle jo nije stigao. Stupio je ve u razgovore sa Neckermannom, radi prodaje klubova u Magrebu; ali bio je tu i TUI, koji je odbio njihove prve ponude jer su tada bile upisane na dnu lestvice; mo da e biti zainteresovani za novi ciljni projekat. Odmah u ponedeljak ujutro krenuo je da uspostavi prve kontakte. Sre a ga je obilato poslu ila: Got- frid Rempke, predsednik uprave TUI, dolazio je sle- de eg meseca na nekoliko dana u Francusku; mogao bi im tada posvetiti vreme u trajanju jednog ru ka. U me uvremenu, ako budu uspeli da osnove projekta bace na papir, on e to sa zadovoljstvom prou iti. Zan-Iv je u ao u Valerinu kancelariju da joj saop ti novost, i ona se prosto oduzela, ostala bez re i. Kad je re o godi njim poslovnim rezultatima, TUI je te ila dvadeset pet milijardi franaka, tri puta vi e od Ne- ckermanna, est puta vi e od Novih granica: bio je to najve i svetski tur-operater. Ostatak sedmice proveli su u konkretizovanju to je mogu e kompletnijeg spiska argumenata. Finansij- ski gledano, projekat nije zahtevao znatnija ulaganja: nekoliko izmena u opremi klubova, i, svakako, obnavljanje dekoracija u njima, kako bi se dao to erot- skiji" ton; dosta brzo su se slo ili oko naziva - turizam larma - koji bi trebalo da bude kori en u svim dokumentima preduze a. Najva nije je bilo to to se moglo o ekivati zna ajno smanjenje fiksnih taksi: vi e sportskih aktivnosti i klubova za decu, ve e plate za kolovane vaspita ice, za u itelje jedrenja, streli arstva, aerobika, ronjenja, kao i za stru njake za ikebani? nu, emajl ili slikanje na svili. Posle prve simulacije na kompjuteru, an-Iv je shvatio, s nevericom, da e, ra unaju i tu sve amortizacije, godi nji tro kovi klubova biti manji za dvadeset pet procenata od sada njih. Tri puta je ponavljao ra unicu, svaki put je rezultat

101

bio isti. Bilo je to utoliko okantnije zato to je namera- vao da predlo i, u katalo kim tarifama, tro kove boravka za dvadeset pet odsto vi e od norme u toj kategoriji - to e re i da je hteo, en gros, da se izjedna i s prose nom cenom Cluba Mediteranee. Indeks profita- bilnosti sko io bi, time, za 50 procenata. Tvoj de ko je genije..." kazao je Valeri kad je do la da mu se pridru i u kancelariji. Atmosfera u preduze u bila je pomalo udna tih dana. Pro lonedeljni sukobi na platou Evrija nisu bili ni ta neuobi ajeno; ipak, krajnji bilans - sedmoro mrtvih - ostavio je mu an utisak. Mnogi zaposleni, naro ito oni koji su najdu e tu, stanovali su u neposrednoj bizini preduze a. Oni su u po etku iveli u pravougaonim barakama koje su se pojavile na gradili tu u isto vreme kad je po ela izgradnja upravne zgrade; zatim su se, gotovo svi, zadu ivali da bi mogli da sagrade sopstveni paviljon. alim ih", rekla mi je Valeri, iskreno ih alim. Njihov san, svih njih, jeste da se nastane negde u provinciji, u nekom mirnom kraju; ali ne mogu to da u ine sad, odmah, bilo bi to preveliko smanjenje osnovice za penziju. Pri ala sam s telefonistkinjom: ona ima tri godine do penzije. San joj je da kupi ku u u Dordonji; rodom je iz tog kraja. Ali tamo je sad mnogo Engleza, cene su postale astronomske, ak i u nekoj bednoj selendri. A, s druge strane, cene njihovih paviljona su pale, svi sad znaju da je ova etvrt opasna, mo i e prilikom prodaje da dobiju tek tre inu realne vrednosti." Ono to me takode iznenadilo je atmosfera u sekretarijatu na drugom spratu. U la sam u njihovu kancelariju u pola est, da dam da se otkuca jedna be- le ka; sve sekretarice bile su na Internetu. Objasnile su mi da, odnedavno, tako obavljaju kupovine, sigurnije je: vrate se s posla, zabarikadiraju se u ku i i ekaju da im se isporu i roba." Ni tokom narednih sedmica psihoza se nije smanjivala, ak je pokazivala tendenciju porasta. Sada se u novinama jednako pri alo o profesorima izbodenim no evima, o silovanim nastavnicama, o vatrogasnim kolima napadnutim molotovljevim koktelima", o hendikepiranim osobama koje su izba ene kroz prozor voza samo zato to su popreko pogledale" vodu neke bande. Le Figaro je sebi ba dao odu ka - itaju i ga svakodnevno ovek je sticao utisak da se neizbe- no kre emo ka gra anskom ratu. Istina, ulazilo se u predizborni period, a tema sigurnost gra ana" je, izgleda, jedina bila u stanju da zabrine Lionela Zospe- na. inilo se neverovatnim4 u svakom slu aju, da bi Francuzi ponovo glasali za Zaka iraka: on ima zaista suvi e glup izgled, to je po elo da predstavlja atak na imid zemlje. Kad god bi videli tu visoku benu kako obilazi kakvu poljoprivrednu zadrugu, ili kako prisustvuje skupu efova dr ava, ljudi bi se zastideli, bilo im je neprijatno zbog njega. Levica, definitivno nesposobna da zaustavi porast nasilja, dr ala se dobro: iz strate kih razloga glumila je nezainteresovanost, slagala se da su statisti ki pokazatelji lo i, veoma lo i, pozivala da se treba uvati od bilo kakve politi ke zloupotrebe teme, podse ala da desnica, u svoje vre- me, nije radila ni ta bolje. Pojavio se, u svemu, samo mali nesklad - sme ni uvodnik izvesnog aka Atalija. Po njemu, nasilje mladih iz predgra a bilo je poziv za pomo ". Luksuzni izlozi Hala i Jelisejskih polja predstavljaju, pisao je on, opsceno razmetanje, iz pozicije njihove bede". Ipak, nije, po njemu, trebalo smetnuti s uma da je predgra e i mozaik naroda i ra sa koji su do li, sa svojim tradicijama i svojim verova- njima, da iskuju nove kulture, i da ponovo osmisle umetnost zajedni kog ivljenja". Valeri mi je dobacila za u en pogled; bilo je to prvi put da sam prsnuo u smeh itaju i L' Express.

102

Ako ho e da bude izabran", rekao sam pru aju i joj lanak, ospen mora ovoga da u utka, bar do drugog kruga." O igledno, po inje da se interesuje za strategiju izbora." Uprkos svemu, i ja sam se zabrinuo. Valeri je ponovo radila do kasno uve e, retko se de avalo da ku i do e pre devet; bilo bi mo da bolje da kupi neko oru je. Imao sam vezu, brata jednog umetnika iju sam izlo bu organizovao pre dve godine. Taj nije sasvim pripadao svetu kriminala, samo je u estvovao u nekoliko sumnjivih akcija. Bio je to zapravo pronalaza , neka vrsta sva tara. Tu skoro, tvrdio je svom bratu da je prona ao na in za pravljenje li nih karata, a one, zna se, va e za dokumenta koja se ne mogu falsifikovati. Nema govora", odgovorila mi je na to Valeri. Ne rizikujem ni ta: danju nikada ne napu tam zgradu preduze a, uve e se uvek vra am kolima, bez obzira na to koliko je sati." Ali tu su semafori." Izme u sedi ta Aurore i skretanja na autoput ima samo jedan semafor. Zatim izlazim na Port d'Itali i odmah sam kod ku e. Na kraj nije opasan." To je bilo ta no; u na oj Kineskoj etvrti, iskreno govore i, bilo je izuzetno malo napada i silovanja. Nisam znao kako im to uspeva: da li imaju sopstveni sistem kontrole? U svakom slu aju, odredili su nam poziciju im smo se doselili: bar dvadesetak osoba nas je redovno pozdravljalo. Bilo je retko da Evropljani do u da ive ovde, bili smo istinska manjina u zgradi. Povremeno su, rukom ispisani oglasi, kineskim znacima, izgleda pozivali na neke skupove, ili proslave; ali kakve skupove? kakve proslave? Mo e se godinama iveti medu Kinezima a da se nikada ne pojmi ni ta o njihovom na inu ivota. Pozvao sam, ipak, svoju vezu koja mi je obe ala da e se raspitati, i nazvala me, zaista, dva dana kasnije. Mogao bih da dobijem ozbiljnu utoku, u vrlo dobrom stanju, za dve hiljade franaka; cena je uklju ivala i znatnu rezervu municije. Treba ga samo redovno istiti - da se spre i da zariba u trenutku kad je najpotrebniji. Ponovo sam to pomenuo Valeri, i ona je ponovo odbila. Ne bih mogla", rekla je, ne bih imala snage da pucam." ak ni da si u smrtnoj opasnosti?" Odmahnula je glavom. Ne..." ponovila je, to ne mogu." Nisam insistirao. Kad sam bila mala", rekla mi je malo posle, nisam bila u stanju da ubijem ni pile." Istina, nisam ni ja; ali mu karcu je to, mislim, ipak lak e. Za sebe se, za udo, nisam pla io. Istina, imao sam malo kontakta sa varvarskim hordama, osim slu ajno i povremeno, kad bih, tokom pauze za ru ak, odlazio da napravim krug po centru Hale, gde su diskretno raspore ene snage bezbednosti (jedinice republikanske garde, policajci u civilu, uvari koje je najmilo udru enje trgovaca) teorijski isklju ivale svaku opasnost. Kretao sam se, dakle, kroz umiruju u topografiju uniformi. U odsustvu snaga reda, znao sam to, predstavljao bih lak plen, iako ne previ e interesantan: moja ode a, tipi na za prose nog inovnika, nije ni im privla ila pa nju. Sam, pak, nisam ose ao nikakvu simpatiju za te mlade iz opasnih klasa: nisam ih razumeo i nisam se ni trudio da ih razumem; nisam imao nimalo razumevanja ni za njihove predrasude niti za njihove vrednosti. Ja li no ne bih mrdnuo malim prstom da nabavim Rolex, Nike, ili BMW Z3; nikada nisam uspeo da otkrijem ni najmanju razliku iz me u markiranog proizvoda i la njaka. U o ima drugih ljudi, o igledno, nisam bio u pravu. Bio sam toga svestan: moja pozicija je bila manjinska, i, prema tome, pogre na. Morala bi da postoji razlika izme u ko ulje Yves Saint Laurent i drugih ko ulja, izme u mo- kasina

103

Gucci i mokasina Andr. Ja sam bio jedini koji nije shvatao tu razliku; bio je to moj nedostatak, na koji se nisam mogao osloniti da bih osudio ostale. Tra i li se od slepca da bude stru njak za nadrealisti ko slikarstvo? Zbog mog slepila, svakako nevoljnog, samog sebe isklju io sam iz jedne ive ljudske realnosti, dovoljno sna ne da dovede i do zlo ina. Ti mladi su, slede i svoje poludivlje instinkte, slutili, bez ikakve sumnje, prisustvo lepote; njihova elja bila je za pohvalu, i savr eno usagla ena sa dru tvenim normama. Kad, me utim, dobrov razmislim, morao sam do i na to da su Valeri i Mari-Zan, jedine dve enske osobe ije je prisustvo iole postojano u mom ivotu, ispolja- vale totalnu nezainteresovanost za bluze Kenzo i za ta- ne Prada; u svakodnevnom ivotu, koliko je to meni bilo poznato, one su kupovale ne gledaju i na marku. Zan-Iv, osoba s najve om platom koju sam poznavao, opredeljivao se isklju ivo za polo-ko ulje Lacoste; ali on je to inio u neku ruku mahinalno, po navici, ak i ne proveravaju i da li je njegovu omiljenu firmu pretekao, po uvenju, neki noviji rival. Neke inovnice Ministarstva kulture koje sam poznavao iz vi enja (ako se tako mo e re i, jer sam zaboravljao, redovno, izme u dva na a susreta, njihovo ime, funkciju, ak i lik) kupovale su kreatorsku ode u; ali u pitanju su bili, po pravilu, mladi i nepoznati kreatori, koji su se prodavali u samo jednom butiku u Parizu, a bio sam uve- ren da se ne bi ustezale da ih napuste kad bi oni postigli neki ve i uspeh. Mo Nike, Adidasa, Armania, Vuitton bila je pri tome nesporna; mogao sam za to na i konkretan dokaz, ako bi bilo potrebno, im bih prelistao Le Figaro i njegov dodatak boje lososa.* Ali ko je, zapravo, osim mladih iz predgra a, doprinosio uspehu ovih marki? Mora da su u tom smislu postojali itavi slojevi dru tva, koji su za mene ostajali nepoznati; osim ako se nije radilo o ne em mnogo banalnijem - o bogatim skorojevi ima iz tre eg sveta. Malo sam putovao, malo toga do iveo, i postajalo mi je sve jasnije da mno^o ta ne razumem o modernom svetu. Dvadeset sedmog septembra odr an je sastanak jedanaestorice upravnika naselja Eldorador, koji su za tu priliku do li u Evri. Bio je to uobi ajen skup, odr avao se svake godine u isto vreme, s ciljem da se svede bilans letnjih rezultata i da se razmotri kakva pobolj anja treba uneti. U etiri preostala naselja - u onima koja su pre la pod odrednicu Afrodita - upravnici naselja trebalo je da budu spremni da otpuste polovinu personala. Valeri nije prisustvovala ovom skupu, imala je sastanak s predstavnikom Italtrava, da mu izlo i novi projekat. Italijansko tr i te bilo je mnogo usitnjenije nego ono u Severnoj Evropi: ltaltrav bio je mo da najve i italijanski turisti ki operater, ali njegova fi- nansijska mo predstavljala je tek deseti deo snage TUI; sporazum s njima mogao bi ipak predstavljati dobitak va ne klijentele. Vratila se sa sastanka oko devetnaest sati. Zan-Iv je bio sam u svojoj kancelariji; skup se upravo zavr io. Kako su reagovali?" Lo e. Razumem ih, uostalom; mora biti da ose- aju da su i oni sami u pitanju." Ima li nameru da promeni upravnike naselja?" Ovo je nov projekat; najbolje je pokrenuti ga s novim ekipama." * Ekonomski dodatak (prim. prev.). Glas mu je bio sasvim miran. Valeri ga je iznena eno pogledala: u poslednje vreme, stekao je sigurnost i - grubost. Siguran sam, sad, da emo pobediti. Tokom podnevne pauze pozvao sam na stranu upravnika naselja Boka Cika, u San Domingu. Hteo sam da budem na isto: hteo sam da

104

saznam kako mu uspeva da ima stalni procenat popunjenosti, 90 odsto, bez obzira na godi nje doba. Vrdao je, delovao vrlo zbunjeno, pri ao mi ne to o timskom radu. Na kraju sam ga otvoreno upitao da li dopu ta da se devojke penju u sobe gostiju; bilo mi je stvarno te ko da od njega izvu em priznanje, bojao se sankcija. Morao sam da ga uverim da mi to ne smeta, da, naprotiv, smatram da je njegova inicijativa interesantna. Tada je priznao: on smatra da je idiotski da klijenti idu i iznajmljuju sobe na dva kilometra od hotela, uz rizik da budu i oplja kani, dok na licu mesta, me utim, imaju sav komfor. Odobrio sam mu i obe ao mu da e sa uvati svoje mesto upravnika naselja, ak i ako bude jedini." No je padala; upalio je lampu na radnom stolu, utao jedan trenutak. Sto se ostalih ti e", nastavio je, nimalo ih ne alim. Svi imaju gotovo isti profil. To su biv i dr avni inovnici, u li su u posao u pravo vreme, imali su sve enske koje su po eleli a da nikada nisu morali ni prstom da mrdnu, i umislili su da, postav i upravnici naselja, mogu da se do penzije izle avaju na suncu. Njihovo vreme je pro lo, i utoliko gore po njih. Sad su mi potrebni pravi profesionalci." Valeri je prekrstila noge i gledala ga ute i. A kako je protekao tvoj sastanak s ltaltravom?" O, u redu je, nema problema. Odmah je shvatio ta podrazumevam pod 'turizmom arma', ak je poku ao da mi se nabacuje... To je ono to je dobro kod Italijana, bar su predvidljivi. Na kraju mi je obe ao da e ubele iti klubove u svoj katalog, ali rekao mi je i da ne gajim mnogo iluzija: Italtrav je veliko preduze e pre svega zato to je konglomerat mnogih specijalizo- vanih putni kih agencija; sama po sebi, firma nema neki jak identitet. On, u stvari, radi pomalo kao distributer: mo emo se upisati na njegovu listu, ali na nama jeda sami stvorimo ime na tr i tu." A Spanija, kako tu stojimo?" Postoje dobri kontakti sa Marsanom. To je ne to sli no, osim to su oni ambiciozniji, od pre nekog vremena poku avaju da se u vrste u Francuskoj. ak sam se pribojavala da e nam biti konkurencija svojim ponudama, ali nisu - smatraju da se mi dopunjavamo." Razmi ljala je asak pre nego to e nastaviti: A ta emo s Francuskom?" Jo uvek ne znam... Mo da je to idiotski, ali stvarno se bojim kampanje moralisti ke tampe. Naravno, mo emo napraviti studiju tr i ta, testirati ceo koncept..." Ti nikada nisi verovao u te stvari." Ne, istina je... U stvari, u isku enju sam da poku am s minimalnim konceptom u Francuskoj, isklju ivo preko mre e Auroretour; s oglasima u revijama usmerenim ka vrlo specijalizovanoj publici, tipa italaca FHM ili Odjeka savane. Ali, u prvo vreme, treba stvarno igrati na Severnu Evropu." Sastanak sa Gotfridom Rempkeom bio je zakazan za naredni petak. Ve e uo i toga, Valeri je stavila re- laksiraju u masku, legla veoma rano. Kad sam se probudio, u osam, ve je bila spremna. Rezultat je bio zadivljuju i: imala je crni kostim, veoma kratku suknju koja je bo anstveno obavijala njenu zadnjicu; ispod jakne je obukla ko uljicu od ljubi aste ipke, strukiranu i providnu na pojedinim mestima, preko purpurnocrvenog grudnjaka vonderbra, koji je obilato otkrivao njene grudi. Kad je sela na ivicu kreveta ugledao sam crne arape, tamnije nijansirane ka vrhu, koje su se dr ale na pojasu. Usne je iscrtala tamnocrvenim karminom, pomalo ljubi astim, a kosu je uvila u pundu. Jali li?" upitala je pomalo vragolasto.

105

Pali opasno. ene su, ipak..." uzdahnuo sam. To je moja uobi ajena zavodni ka ode a. Obukla sam je pomalo i zbog tebe; znala sam da e ti se dopasti." Re-erotizovanje preduze a", promumlao sam. Ona mi je pru ila olju kafe. Dok nije po la, nisam radio ni ta drugo osim to sam je gledao kako ustaje pa opet seda. Nije to bilo ni to posebno, ako ho ete; sve je, kona no, bilo sasvim jednostavno, ali je palilo, nije bilo sumnje. Prekrstila je noge: tamna traka se pojavila pri vrhu butina, podvla e i kontrast na izuzetno finom najlonu. Prekrstila ih je jo vi e: crna ipkana traka otkrila se sasvim gore, pa onda dr a i za arape na pojasu, bela gola ko a, po etak zadnjice. Sastavila je noge: sve je opet nestalo. Nadnela se nad sto: ose ao sam kako joj grudi drhte pod tkaninom. Mogao bih tako provesti sate. Bilo je to lako, nevino, beskona no blagodatno u ivanje, isto naslu ivanje sre e... Trebalo je da se sve troje nadu u trinaest sati, u restoranu Le Divellec", u Univerzitetskoj ulici; an-Iv i Valeri stigli su pet minuta ranije. Kako emo po eti razgovor?" zabrinula se Valeri izlaze i iz taksija. Pa, evo, ti e mu re i da ho emo da otvorimo bordel za vabe..." Zan-Iv je napravio umornu grimasu. Ne brini, ne brini, on e sam postaviti pitanja." Gotfrid Rempke stigao je u trinaest sati, ta no. im je u ao u restoran, im je predao kaput vrataru, znali su da je to on. Nabijeno i vrsto telo, otvoren pogled, energi an stisak ruke: sve je u njemu odisalo neusiljeno u i dinamizmom, odgovarao je savr eno slici koja se mo e imati o velikom efu, ili jo ta nije - o nema kom velikom efu. Mogu e je bilo zamisliti ga kako kre e u novi dan s odu evljenjem, kako se u skoku di e iz kreveta, pola sata vozi sobni bicikl, pre nego to krene u svoju kancelariju, u svom mercedesu, koji ble ti, nov-novcijat, slu a usput ekonomske informacije. Savr eno izgleda ovaj tip..." progundao je Zan-Iv, di u i se, sav pretvoren u osmeh, da ga pozdravi. Prvih deset minuta gospodin Rempke nije zapravo pri ao ni o emu drugom sem o kuhinji. Pokazalo se da dobro poznaje Francusku, njenu kulturu, njene restorane; imao je ak i ku u u Provansi. Savr eno, o- ve e, savr eno..." mislio je Zan-Iv zagledaju i svoj konsome od kampa sa kurasaom. Rock and roll, Gotty", dodao je u sebi, spu taju i ka i icu u jelo. Va- leri je bila veoma pa ljiva: slu ala je usredsre eno, o i su joj svetlucale kao da je o arana. Zelela je da zna gde ta no u Provansi, da li ima vremena da esto ide tamo, itd. Ona sama poru ila je rakove na aru, sa sosom od ribizla. Vidite", re e on, tra e i re i, mi dobro znamo da je 'turizam arma' (pomalo je zapeo na ovom izrazu) jedna od osnovnih motivacija na ih zemljaka na letovanju u inostranstvu, i razumemo ih uostalom, jer, postoji li neki sla i na in da se putuje? Me utim, i to je prili no udno, nijedna ve a turisti ka grupacija se nije, do sada, ozbiljnije pozabavila ovim pitanjem - da zanemarimo nekoliko poku aja, uostalom sasvim nedovoljnih, usmerenih ka homoseksualnoj klijenteli. U su tini, ma kako to za u uju e moglo biti, imamo posla s devi anski istim tr i tem." O tome se i radi - ja mislim da upravo mentaliteti moraju da evoluiraju..." upao je Zan-Iv, shvataju i istovremeno da je izgovorio glupost. S obe strane Rajne..." dodao je bedno. Rempke mu je uputio hladan pogled, kao da se pita ne podsmeva li mu se ovaj u lice; an-Iv ponovo zabode nos u tanjir, obe avaju i u sebi da e utati do kraja obeda. Nasuprot tome, Valeri se zadivljuju e snalazila. Nemojmo prebacivati francuske probleme u Nema ku..." rekla je prekr taju i noge bezazlenim pokretom. Rempke prenese svu svoju pa nju na nju.

106

Na i zemljaci", nastavio je, prinu eni su, zato, da se oslanjaju sami na sebe, predaju i se esto posrednicima sumnjivog po tenja. Uop teno govore i, ovaj sektor karakteri e najve i stepen amaterizma - to predstavlja ogroman minus za dobit profesije u ce- lini." Kelner donese pe enog San-Pjera" sa mladim smokvama. Va projekat" nastavi on, po to je bacio pogled na svoj tanjir, interesuje nas zato to predstavlja stvarnu promenu u odnosu na tradicionalnu usmere- nost klubova za odmor. Ono to je mogla biti formula prikladna po etkom sedamdesetih godina, vi e ne odgovara o ekivanjima savremenih potro a a. Uspostavljanje odnosa izme u ljudskih bi a na Zapadu postaje sve te e - zbog ega, naravno, mi svi alimo..." nastavi on usmeriv i nov pogled na Valeri, koja je sastavila noge sme e i se. Kad sam se vratio iz kancelarije, u est i petnaest, ona je ve bila kod ku e. Trgao sam se iznena eno: mislim da se tako ne to desilo prvi put od po etka na eg zajedni kog ivota. Sedela je u dnu kanabea, jo uvek u kostimu, malo razmaknutih nogu. S o ima u oblacima, kao da je sanjarila o nekim sre nim i ne- nim stvarima. Nisam to znao u tom trenutku, ali prisustvovao sam ne emu to bi odgovaralo orgazmu na profesionalnom planu. ,Je 1' dobro pro lo?" pitao sam je. Vi e nego dobro. Vratila sam se odmah posle ru ka, i ne svrativ i u kancelariju: nisam videla ta bih jo imala da radim ove nedelje. Ne samo da je zainteresovan za projekat, ve ima nameru da od njega napravi jedan od svojih klju nih proizvoda, ve ove zimske sezone. Spreman je da finansira izdavanje kataloga i reklamnu kampanju specijalno namenjenu nema koj klijenteli. Misli da mo e da popuni, on sam, kapacitete svih postoje ih klubova; pitao nas je ak da li imamo i neke druge projekte u realizaciji. Jedina stvar koju eli zauzvrat je ekskluzivnost na svom tr i tu - u Nema koj, Austriji, Svajcarskoj i Beneluksu; zna ak i to da smo u kontaktu s Neckermannom." Rezervisala sam ovaj vikend u centru za talasoterapiju u Dinaru", dodala je. Mislim da mi je to potrebno. Mo emo da skoknemo i do mojih roditelja." Voz je krenuo sa stanice Monparnas sat kasnije. Prili no brzo, kako su kilometri prolazili, nakupljena tenzija je nestajala - i Valeri je ponovo postala normalna, to e re i seksipilna i vesela. Poslednje stambene zgrade u velikom predgradu nestajale su u daljini; TGV* se pribli avao svojoj maksimalnoj brzini pre nego to e u i u ravnicu oko Irpoa. Ostatak dana, kao jedna crvenkasta, gotovo neodredljiva nijansa, lebdeo je u pravcu zapada, iznad tamne mase itnih silosa. Bili smo u vagonu prve klase, preure enom u niz polukupea; na stolovima koji su razdvajali sedi ta, male ute lampe ve su bile upaljene. S druge strane prolaza jedna ena od nekih etrdesetak godina, vrlo ik, vrlo otmena, prva klasa, plave kose skupljene u pundu, prelistavala je Figaroov dodatak za ene - Ma- dame Figaro. I ja sam kupio te iste novine i poku avao sam, bez ve eg uspeha, da se zainteresujem za njegov losos" dodatak. Od pre nekoliko godina razvio sam teoriju da je mogu e protuma iti svet i razumeti njegovu evoluciju ako se u novinama ostavi po strani sve * Brzi voz (prim. prev.). to vu e na politi ke aktuelnosti, od stranica dru tvo" do kulture"; smatrao sam da je mogu e stvoriti ispravnu sliku istorijskih kretanja jedino ako se itaju ekonomske i berzanske informacije. Ograni avao sam se, prema tome, na svakodnevno itanje losos" Figa- roovog dodatka, ponekad dopunjenog jo odbojnijim publikacijama, kao to su Les Echos ili La Tribine Des- fosss. Do sada je moja teza jo stajala pod sumnjom.

107

Bilo je, zapravo, sasvim mogu e da se istorijski va ne informacije kriju u tim izdanjima odmerenog tona, i u njihovim kolonama brojki; ali i obratno je tako e moglo biti istina. Jedini jasan zaklju ak do kojeg sam do ao, bio je da je, sasvim izvesno, ekonomija stra no dosadna. Di u i pogled s jednog kratkog teksta koji je poku avao da analizira pad rezultata u Nikei, primerio sam da je Valeri po ela da prekr ta i skuplja noge; preko lica joj je prelazio poluosmeh. Silazak u pakao za berzu u Milanu", itao sam dalje, pre nego to u odlo iti novine. Odjednom sam imao erekciju shvativ i da je ona prona la na in da skine ga ice. Do la je i sela pored mene, pribila se sasvim. Skinula je jaknu kostima i prebacila je preko mojih kolena. Brzo sam pogledao nadesno: na a susetka kao da je i dalje bila zadubljena u svoj asopis, ta nije, u tekst o zimskim ba tama. Nosila je kostim s vrlo uskom suknjom, crne arape; prili no je li ila na, to bi se reklo, uzbudljivu burzujku. Uvla e i ruku ispod svog ra irenog rublja, Valeri je spustila dlan na moj lic; imao sam na sebi samo tanke pamu ne pantalone; no se bila sasvim spustila. Zavalio sam se na sedi te, uvukao joj ruku pod bluzu. Smi u i grudnjak obuhvatio sam joj dojku desnom rukom i po eo da nadra ujem bradavicu palcem i ka iprstom. Negde u visini Mana ona je otkop ala moj lic. Pokreti su joj sad bili sasvim odre eni, bio sam siguran da na a susetka ne gubi iz vida ni ta od na ih igrarija. Po mom mi ljenju, nemogu e je ostati imun na masturbaciju koju vr i zaista ume na ruka. Malo pre Rena, izbacio sam seme, ne uspev i da zadr im prigu eni krik. Mora u da o istim kostim..." re e mirno Valeri. Susetka baci pogled prema nama, ne skrivaju i da je to zabavlja. Bilo mi je ipak malo neprijatno na stanici Sen-Ma- lo, kad sam zaklju io da se i ona penje u autobus koji vozi u talaso-centar; ali Valeri to nimalo nije smetalo: zapodenula je razgovor s njom, o razli itim terapijama. Ja nikada nisam jasno razlikovao vrednosti blatnih kupatila, tu eva s mlaznicama i umotavanja u alge; sutradan, zadovoljio sam se uglavnom br kanjem u bazenu. Plutao sam izvrnut na le ima, neodre eno svestan postojanja podvodnih struja koje bi trebalo da masiraju le a. Valeri mi se pridru i. Na a susetka iz voza..." izjavi ona sva uzbu ena, pridru ila mi se u d akuziju." Primio sam tu informaciju ne reaguju i. Sad je sasvim sama u sauni", dodade ona. Odmah sam krenuo za njom, uviv i se u pe kir. Blizu ulaza u saunu skinuo sam kupa e ga e; moja erekcija bila je vidljiva pod frotirskom tkaninom. U ao sam sa Valeri, pustio je da ode napred kroz paru - tako gustu da se nije videlo dalje od dva metra. Atmosfera je bila prezasi ena veoma jakim mirisom eukaliptusa, skoro opojnim. Zastao sam nepomi no u beli astom vrelom ni tavilu, zatim sam uo stenjanje koje je dolazilo iz dna sale. Odvezao sam pojas na penjoaru, krenuo napred; kapi znoja su se ve obrazovale na mojoj ko i. Kle e i pred enom, dlanova polo enih na njenu zadnjicu, Valeri joj je lizala ribu. Bila je to zaista veoma lepa ena, sa silikonskim grudima savr eno okruglog oblika, skladnim licem, irokim i senzualnim usnama. Bez iznena enja je skrenula pogled na mene, zatim sklopila ruku oko mog uda. Pribli io sam se jo , pro ao iza nje i stao da joj milujem grudi, trljaju i istovremeno kitu o njenu zadnjicu. Ra irila je butine i nagnula se napred, oslanjaju i se o zid. Valeri je potra ila po d epu svog penjoara, pru ila mi prezervativ; drugom rukom je nastavila da dra ka enin klitoris. U ao sam u nju odjednom, ve je bila sasvim otvorena; savila se jo vi e napred. I ao sam tamo-amo u trenutku kad sam osetio Valerinu ruku kako mi se uvla i medu butine, da bi se zatim zatvorila oko mojih jaja. Ponovo je primakla usne da li e eninu vaginu; sa svakim pokretom uvla enja i izvla enja ose ao sam kako mi kurac klizi niz njen jezik. O ajni ki sam stezao karli ne mi i e u trenutku kad je ena svr ila uz duge radosne krike, zatim sam se polako izvukao. Bio sam

108

sav u znoju, po elom telu, ubrzano sam disao, i protiv svoje volje, osetio sam vrtoglavicu i seo na klupu. Oblak pare i dalje se talasao u atmosferi. Za uo sam zvuk poljupca, podigao glavu: njih dve su bile zagrljene, vrsto pripijene grudima. Vodili smo ljubav i malo kasnije, krajem popodne- va, zatim jo jednom uve e, pa ponovo sutradan ujutro. Ova grozni avost bila je pomalo neuobi ajena; oboje smo bili svesni da ulazimo u te ak period, kad e Valeri ponovo otupeti od posla, od problema, od ra una. Nebo je bilo plavo, bez ijedne mrlje, vreme skoro blago; bio je to nesumnjivo jedan od poslednjih lepih vikenda pre jeseni. Po to smo vodili ljubav u nedelju ujutro, oti li smo u dugu etnju obalom. Iznena eno sam posmatrao neoklasi ne, pomalo ki , zgrade hotela. Kad smo stigli do kraja pla e, seli smo na stenu. Pretpostavljam da je bio va an taj sastanak s Nemcem", rekao sam. Pretpostavljam da je to i po etak novog takmi enja."' Ovo je poslednji put, Mi el. Ako nam uspe ovaj potez, bi emo mirni za dugo vremena." Dobacio sam joj pogled pun neverice i pomalo tu an. Nisam ba verovao u ovu vrstu argumenata, to me pomalo podse alo na neke istorijske doga aje, s izjavama politi ara o ratu kojeg ne e biti, i koji je trebalo zatim da dovede do kona og mira. Sama si mi objasnila", rekao sam ne no, da je kapitalizam u svojoj su tini stanje neprestanog rata, stalne borbe koja se nikada ne mo e okon ati." To je ta no", slo ila se bez oklevanja, ali ne moraju obavezno jedni isti da se bore." Jedan galeb je uzleteo, dosegao visinu, ustremio se ka okeanu. Bili smo skoro sami na tom kraju pla e. Dinar je o igledno mirna banja, bar u ovo doba godine. Jedan labrador je pri ao, do ao da nas onju i, zatim nastavio svojim putem; nisam primetio njegove gospodare. Tvrdim ti", insistirala je, ako bude i lo dobro, kao to se nadamo, mogao bi se isti koncept primeniti u mnogo zemalja. Samo u Latinskoj Americi, recimo, postoje mogu nosti u Brazilu, Venecueli, Kostariki. Mogu se otvoriti klubovi i drugde - u Kamerunu, u Mozambiku, na Madagaskaru, na Sej elima. U Aziji takode, ukazuju se odmah mogu nosti: Kina, Vijetnam, Kambod a. Za dve ili tri godine mo emo postati nesporna referenca; i niko se ne e usuditi da investira na istom tr i tu ovoga puta emo je kona no imati, tu na u konkurentsku prednost." Nisam odgovorio ni ta, nisam znao ta da joj odgovorim; kona no, ja sam stajao iza ove ideje. Plima je rasla, brazde su se stvarale u pesku, umirale pred na im nogama. Sem toga", nastavila je, ovoga puta emo tra iti zaista veliki akcionarski paket. Ako uspeh dode, ne e mo i da nas odbiju. A kad je neko akcionar, on se vi e ne bije: drugi se onda bore umesto njega. Zaustavila se, gledala me, neodlu na. Bilo je ta no to to je govorila, sledilo je izvesnu logiku. Vetar je po eo da se di e; osetio sam glad. Hrana u hotelu bila je izvrsna: bilo je morskih plodova savr ene sve ine, ribljih jela, so nih i finih. Vra ali smo se hodaju i po Ja imam para..." rekao sam iznenada, ne treba zaboraviti da imam para." Ostala je nepokretna i gledala me iznena ena; i sam sam se za udio to sam izgovorio te re i. Znam dobro da danas niko ne e da ivi kao izdr avana osoba", nastavio sam, malo zbunjen, ali ni ta nas ne obavezuje da radimo ono to rade svi ostali." Pogledala me mirno u o i. Kad bude dobio novac od ku e, sve u svemu, to e biti najvi e tri miliona franaka", rekla je. Da, ne to manje."

109

To nije dovoljno; ne sasvim. Potreban je i jedan mali dodatak." Na inila je jo nekoliko koraka, utala jedan dugi trenutak. Imaj poverenja u mene..." rekla je u momentu kad smo stupali na verandu restorana. Posle obroka, pre nego to emo krenuti na stanicu, svratili smo do Valerinih roditelja. Ona e opet imati mnogo posla, obja njavala im je; ne e verovatno mo i da dode pre Bo i a. Njen otac posmatrao ju je s rezigniranim osmehom. Dobra je to k erka, rekoh sebi, ne na i pa ljiva k i; bila je tako e senzualna ljubavnica, koja je volela milovanje, i bila odva na; bi e ona verovatno, ako se desi, mudra i ne na majka. Stopala su joj od istog zlata, noge su joj stubovi jerusalimskog hrama. Nastavio sam da se pitam ta sam, uistinu, uradio da zaslu im enu kao Valeri. Verovatno ni ta. Sti- caj okolnosti, rekao sam u sebi, samo to konstatujem; pristupaju i empirijski, dobronamerno - konstatujem, i ne mogu da inim ni ta drugo sem da konstatujem. Krajem oktobra umro je an-Ivov otac. Odri je odbila da ode s njim na pogreb; on je to uostalom i o ekivao, pitao je samo reda radi. Pogreb je trebalo da bude jednostavan: on je bio jedinac, imao je ne to malo familije, skoro nimalo pravih prijatelja. Njegov otac e imati pravo na kratku posmrtnu bele ku u biltenu biv ih u enika Visoke tehni ko-agronomske kole, i to e biti sve, putanja e se zatvoriti; u poslednje vreme on se nije vi ao prakti no ni sa kim. Zan-Iv nije do kraja razumeo ta ga je navelo da se povu e u penziju i preseli u ovaj bezna ajan kraj, ruralan u najgorem smislu te re i, za koji ni na koji na in nije bio vezan. Bez sumnje, bio je to poslednji trag onog mazohizma koji ga je pratio, manje-vi e, tokom itavog ivota. Posle briljantnih studija utonuo je u bezbojnu karijeru in enjera tehnologije prerade prehrambenih proizvoda. Iako je oduvek sanjao da ima devoj icu, namerno se ograni io na samo jedno dete - da bi mu, tvrdio je, dao najbolje obrazovanje; ovaj argument nije stajao, uvek je dobro zara ivao. Imao se utisak da se na svoju enu vi e bio navikao nego to ju je voleo; bio je mo da ponosan na profesionalne uspehe svog sina, ali, istinu govore i - injenica je da o tome nikada nije pri ao. Nije imao ni hobi, ni stvarnu razbibrigu, ako se zanemari gajenje ze eva i re avanje ukr tenih re i u listu La Rpublique du Centre-Ouest. Bez sumnje je pogre no pretpostavljati da sve ivo krije u sebi neku tajnu strast, deo neke tajne, ne to luckasto; da je an-Ivov otac trebalo da izrazi svoja najintimnija ubedenja, o istinskom smislu koji ivot ima, po njegovom mi ljenju, on bi najverovatnije mogao iskazati samo lako razo aranje. Zbog toga se njegova omiljena izreka, ona koje se an-Iv se ao kao re enice koju je naj e e izgovarao, koja je najbolje sintetizovala njegovo iskustvo o ljudskoj sudbini, ograni avala na dve re i: Stari se." Njegova majka pokazala se razumno o alo enom - nakon svega, bio je to, ipak, njen ivotni saputnik - ne deluju i pri tome stvarno potreseno. Mnogo je propao..." prokomentarisala je ona. Uzroci smrti bili su toliko neodre eni da se moglo govoriti o op tem zamoru, kao i o obeshrabrenosti. Nije mu se vi e ni ta mililo..." dodala je jo majka. To gotovo da je bilo njeno posmrtno slovo. Odsustvo Odri bilo je, naravno, prime eno, ali majka se uzdr ala, tokom ceremonije, da to stavi do znanja. Ve era je bila sasvim jednostavna - kona no, ona nikada nije bila dobra kuvarica. Znao je vrlo dobro da e pokrenuti ovu temu, u nekom trenutku. Imaju i u vidu okolnosti, bilo je dosta te ko da se ona izbegne uklju ivanjem televizora, na primer, kao to je obi no radio. Majka je pokupila sudove, zatim je sela naspram njega, laktovima se osloniv i o sto. 1, kako je s tvojom enom?"

110

Ne najbolje..." obja njavao je nekoliko minuta, utapaju i se postepeno u svoju sopstvenu nevolju; na kraju je nagovestio da namerava da se razvede. Njegova majka, znao je, mrzi Odri, optu ivala ju je da je li ava unu ica; to uostalom nije bilo neta no, mada ni de nisu bila mnogo eljna da je obilaze. Pod druga ijim okolnostima, ta no je, oni bi se i na to navikli, bar An- elika, u njenom slu aju jo nije bilo sasvim kasno. Ali to bi zaista bile druge okolnosti, neki drugi ivot, sve te stvari bilo je te ko sad razmatrati. an-Iv podi e pogled i zaustavi ga na licu svoje majke, na njenoj pro- sedoj pundi, strogim crtama lica: bilo je te ko osetiti poriv ne nosti ili simpatija prema toj eni; koliko god njegovo se anje sezalo u pro lost, ona nikada nije stvarno bila sklona ne nostima; bilo je isto tako te ko zamisliti je u ulozi senzualne i raspusne ljubavnice. Odjednom je postao svestan da je njegov otac, vero- vatno, morao biti skenjan itavog svog ivota. Osetio je stra an ok, ruke su mu gr evito stegnule ivicu stola: ovoga puta sve je ve nepopravljivo, suvi e kona no. Sad ve potpuno o ajan, poku ao je da se priseti nekog trenutka kad je video oca opu tenog, veselog, iskreno sre nog to ivi. Bilo je to mo da jednom, kad je on imao pet godina i kad je otac poku avao da mu poka e kako funkcioni e neka mehani ka igra ka. Da, njegov otac je voleo mehaniku, iskreno ju je voleo - se ao se njegovog razo aranja onoga dana kad mu je saop tio da e se upisati na ekonomiju - bilo je to mo da dovoljno, uprkos svemu, da mu ispuni ivot. Sutradan je na brzinu obi ao ba tu, koja mu je bila, iskreno govore i, prili no strana, koja nije budila nijedno se anje iz detinjstva. Ze evi su se nervozno vrteli u kavezima, jo nisu bili nahranjeni: majka e ih odmah prodati, nije volela da se bavi njima. U osnovi, oni su bili najve i gubitnici u ovom slu aju, jedine stvarne rtve smrti. Zan-Iv uze d ak sa zrnevljem, baci aku u re etkasti valov; u spomen na svog oca mogao je bar toliko da u ini. Krenuo je rano, ba pred emisiju Mi ela Drikera, ali to nije spre ilo da upadne, ispred Fontenbloa, u \i asnu saobra ajnu gu vu. Vrteo je stanice na radiju, na kraju ga je ugasio. S vremena na vreme talas automobila napredovao bi po nekoliko metara; ulo se samo brundanje motora, udarac poneke usamljene ki ne kapi o ofer ajbnu. Duhom se uklapao u ovu melanho- li nu prazninu. Jedina pozitivna strana vikenda, mislio je, jeste ta da ne mora da gleda Joanu; kona no je najurio tu bebisiterku. Novu, Euharistiju, preporu ila mu je jedna susetka: bila je to devojka rodom iz Daho- meja, ozbiljna, koja je dobro u ila u koli; u petnaestoj godini ve je bila u zavr nom razredu. Htela je da postane lekar, mo da pedijatar; u svakom slu aju, umela je dobro s decom. Uspela je da odvu e Nikolu od vi- deo-igara i da ga po alje u krevet pre deset sati - to Zan-Iv nikada nije bio postigao. Bila je pa ljiva prema An eliki - hranila ju je, kupala, igrala se s njom; po svemu sude i, mala ju je ve obo avala. Stigao je ku i u deset i po, iscrpljen od putovanja; Odri je oti la, inilo mu se da je tako rekla, u Milano za vikend; uhvati e avion sutra ujutro, oti i e direktno na posao. Razvod e ipak usporiti tempo njenog ivota, mislio je sa zlobnim zadovoljstvom; bilo je sasvim razumljivo to ona odla e trenutak rasprave o toj temi. Nije i la, me utim, dotle da se pretvara kako su joj se vratila ose anja, naleti ne nosti; bio je to ne to to joj se moglo ra unati kao plus. Euharistija se bila smestila na kanabeu, itala je ivot, na in upotrebe or a Pereka, d epno izdanje; sve je bilo u redu. Prihvatila je sok od pomorand e; on je sebi nasuo konjak. U principu, kad bi se vratio ku i, ona bi mu pri ala o provedenom danu, ta su zajedno radili; to je trajalo nekoliko minuta, onda bi oti la. I ovoga puta je ponovila to isto;

111

sipaju i sebi drugi konjak, shvatio je da je uop te nije slu ao. Umro mi je otac..." rekao je u trenutku kad je toga postao svestan. Euharistija se naglo zaustavila, pogledala ga neodlu no; nije znala kako da reaguje; u svakom slu aju, uspeo je da privu e njenu pa nju. Moji roditelji nisu bili sre ni zajedno..." nastavio je, a ova druga primedba bila je jo gora: kao da je potirala njegovo postojanje, li avala ga na izvestan na in prava na ivot. Bio je plod jedne nesre ne veze, lo eg spoja, plod ne ega za ta bi najbolje bilo da nije ni postojalo. Pogledao je zabrinuto oko sebe: za nekoliko meseci, najvi e, napusti e ovaj stan, ne e vi e nikada videti ni ove zavese, ni ovaj name taj; sve kao da se ve ofucalo, izgubilo postojanost. Mogao bi isto ovako stajati u salonu neke velike radnje, nakon zatvaranja, ili na nekoj slici iz kataloga, u prostoru to, u svakom slu aju, ne postoji istinski. Ustao je posr u i, pribli io se Euharistiji, stegao sna no u naru je telo mlade devojke. Zavukao je ruku pod njen pulover: ko a joj je bila iva, stvarna. Odjednom se pribrao i uko io, posti en. Ona je, me utim, prestala da se otima. Pogledao ju je pravo u o i, zatim je poljubio u usta. Odgovorila je na njegov poljubac, svojim jezikom dohvatila njegov. Uvukao je ruku jo vi e pod njen pulover, sve do grudi. Vodili su ljubav bez ijedne re i, tu u sobi; ona se svukla brzo, a zatim, kle e i na krevetu, ekala da je uzme. Kad su oboje svr ili, ostali su tako jo nekoliko minuta, ne progovaraju i ni re i, a i posle su izbega- vali da razgovaraju o tome. Ona mu je ponovo opisala kako je protekao dan, ta je radila s decom; zatim mu je rekla da ne mo e ostati da prespava. Ponovo su radili to, vi e puta, zapravo svaki put kad je ona dolazila, tokom nedelja koje su sledile. On je, uglavnom, uveravao sebe da bi ona trebalo da pokrene pitanje ispravnosti njihovih odnosa - kona no, imala je samo petnaest godina, i mogao bi joj, u krajnjoj liniji, biti otac. Ali ona izgleda nije uop te bila sklona da stvari posmatra iz tog ugla. Iz kog ugla, onda? Na kraju je shvatio, preplavljen emocijama i zahvalno u: njen ugao gledanja je bio, prosto, ugao u ivanja. Brak ga je, izvesno, bio izbacio iz koloseka, u inio da izgubi oslonac u stvarnosti: prosto je bio zaboravio da neke ene, u nekim slu ajevima, vode ljubav radi u ivanja. Nije bio prvi Euharistijin mu karac, ve je imala jednog de ka pro le godine, nekog tipa iz zavr nog razreda, koga je zatim izgubila iz vida; ipak, bilo je nekih stvari za koje ona nije znala, na primer za felaciju. Prvi put se uzdr ao, ustru avao se da joj svr i u ustima; ali ubrzo je primetio da ona to voli, ili bolje re i, da je zabavlja da ose a kako se njegova sperma izliva. U osnovi, nije mu bilo nimalo te ko da je dovede do orgazma; on je, pak, silno u ivao ose a- ju i u svom naru ju to vrsto i gipko telo. Bila je inteligentna, radoznala; interesovala se za njegov posao i postavljala mu brojna pitanja - imala je gotovo sve to je nedostajalo Odri. Svet velikih preduze a bio je za nju nepoznat svet, egzoti an, ije je obi aje elela da upozna; sva ova pitanja ona ne bi postavljala svom ocu - on, u svakom slu aju, i ne bi mogao na njih da odgovori jer je radio u dr avnoj bolnici. Sve u svemu, njihova veza, govorio je sebi sa udnim ose anjem opu tenosti, bila je uravnote ena veza. Bila je ipak sre a to nije imao k erku toga uzrasta: u ponekom trenutku, te ko mu je bilo da shvati kako - a naro ito, za to - bi se izbegavao incest. Tri nedelje posle njihovog prvog do ivljaja, Euharistija mu je saop tila da je upoznala nekog de ka; u takvim okolnostima najbolje je bilo sve prekinuti, jer bi se stvari iskomplikovale. Izgledao je zbog toga toliko o alo en da je slede i put predlo ila da mu pu i. Nije video, iskreno govore i, zbog ega je to manje komplikovano, ali on je uglavnom zaboravio ose anja koja je imao u petnaestoj godini. Razgovarali bi dugo, o

112

svemu pomalo, po njegovom povratku ku i. Uvele je ona odlu ivala kad je trenutak: skidala bi se do pojasa, pu tala da joj miluje grudi, zatim se on naslanjao na zid a ona bi kleknula ispred njega. Znala je sasvim ta no, po njegovom stenjanju, da odgodi trenutak kad e da svr i. Tada bi sklanjala lice; mekim preciznim pokretima usmeravala bi njegov mlaz, ponekad na svoje grudi, ponekad ka ustima. U tim trenucima imala je izraz radosti, skoro detinje; prise aju i se, potom, toga, govorio je sebi, meianholi no, da je ona tek na po etku svog ljubavnog ivota, da e usre iti jo mnoge ljubavnike; njihovi putevi su se ukrstili, to je sve, a to je ve bila sre a. Druge subote, u trenutku kad je Euharistija, poluzatvorenih o iju i iroko otvorenih usta, ponovo po ela da mu drka s odu evljenjem, odjednom je ugledao svog sina, bolje re i - glavu svog sina, na vratima salona. Zadrhtao je, skrenuo pogled; kad je ponovo okrenuo glavu, dete je bilo nestalo. Euharistija ni ta nije primetila; uvukla je ruku medu njegove butine, ne no mu stisnula jaja. Imao je u tom trenutku udan ose aj potpune nepokretnosti. Pred njim se iznenada otkrio orsokak. Jaz izme u generacija bio je veliki, vezivanje nije imalo nikakvog smisla. Navukao je Euharistijine usne na svoj organ. Ne znaju i sebi samom da objasni za to je tako, znao je da je to posled- nji put, i ose ao je potrebu za njenim usnama. im je sklopila usne, on je po eo da svr ava, vi e puta, guraju i kurac do dna njenog grla, dok su mu kroz telo prolazili drhtaji. Ona je onda podigla o i k njemu; on je dr ao ruku na devoj inoj glavi. Zadr ala je njegov organ u ustima jo dva-tri minuta, prelaze i lagano jezikom preko vr ka, sklopljenih o iju. Malo pre nego to se spremila da ide, rekao joj je da to vi e ne e ponoviti. Nije ta no znao za to; ako njegov sin bude pri ao, to e mu sigurno naneti tetu tokom brakorazvodne parnice; ali bilo je tu i ne to drugo, to nije uspevao da objasni. Sve ovo mi je ispri ao nedelju dana kasnije, tonom prili no mu nog samooptu ivanja, mole i me da ni ta ne ka em Valeri. Malo me gnjavio, istinu govore i, nisam apsolutno video u emu je problem; iz iste u tivosti pravio sam se ipak da me to interesuje, da odmeravam za i protiv, mada mi apsolutno nije bio uverljiv njegov polo aj, ose ao sam se pomalo kao u nekoj emisiji koju vodi Mirej Dima. Na profesionalnom planu sve je, naprotiv, i lo dobro, to mi je saop tio s ose anjem zadovoljstva. Jedini problem bi mogao da se pojavi za nekoliko nedelja u vezi s klubom na Tajlandu: da bi se odgovorilo o ekivanjima potro a a na toj destinaciji, trebalo je, bez ikakve sumnje, predvideti makar jedan bar s hostesama i jedan salon za masa u, a to je bilo prili no te ko sme- stiti u okvire hotelskih predra una. Telefonirao je Got- fridu Rempkeu. ef TUI brzo je na ao re enje: imao je partnera na licu mesta, nekog kineskog preduzima a, nastanjenog u Fukeu, koji bi mogao da se pozabavi izgradnjom kompleksa za zabavu u neposrednoj blizini hotela. Vlasnik nema ke agencije bio je, po svemu sude i, dobro raspolo en - stvari su se o igledno dobro razvijale. Po etkom novembra, Zan-Iv je dobio prime- rak kataloga namenjenog nema kom tr i tu; oni ne rade u rukavicama, shvatio je to odmah. Na svim fotografijama bile su lokalne lepotice golih grudi, nosile su minijaturni string ili providne suknje; bilo da su foto- grafisane na pla i ili u sobi, one su se zavodni ki sme- ile, prelazile jezikom preko usana; bilo je gotovo nemogu e ne shvatiti o emu je re . Sli an tos, rekao je on Valeri, nikada ne bi pro ao u Francuskoj. Bilo je udno konstatovati, razlagao je dalje, da je - to se vi e pribli avamo Evropi, to ideja o federaciji evropskih dr ava postaje sna nija - sve uo ljivije nepostojanje bilo kakvog ujedna avanja u domenu zakonodavstva i obi aja. Dok je, recimo, prostitucija bila ozvani ena u Holandiji i Nema koj, i imala zakonski regulisan sta-

113

tus, u Francuskoj je rastao broj onih koji su tra ili njeno ukidanje, ak i sankcije protiv klijenata, kao to se to radi u vedskoj. Valeri ga je iznena eno posmatrala: bio je udan u tom trenutku, sve e e se bacao u neproduktivne meditacije, bez jasnog povoda. Ona sama radila je bez zaustavljanja; metodi no, s nekom vrstom hladne odlu nosti; vrlo esto je donosila odluke i ne konsultuju i ga. Nije, me utim, bila naviknuta na to, i ponekad sam ose ao da je izgubljena, da okleva; direkcija firme nije intervenisala, ostavljali su joj potpunu inicijativu. Oni ekaju, to je sve, ekaju da vide da li emo uspeti ili emo skrhati vrat", poverila mi se jednog dana, s uzdr anim besom. Bila je u pravu, to je bilo o igledno, nisam mogao da joj protivre im - igra je bila tako organizovana. Ja sam nisam video nikakvu prepreku tome da seksualnost postane deo tr i ne ekonomije. Bilo je mnogo na ina da se dobije novac, po tenih ili nepo tenih, osmi ljenih ili, naprotiv, fizi ki grubih. Novac se mogao ste i pomo u inteligencije, talenta, snage ili hrabrosti, pa i lepote; moglo se do i do njega i nekim banalnim sre nim slu ajem. Naj e e bi vam novac dolazio nasledem, kao to je bio moj slu aj. Problem je u tom slu aju bivao preba en na prethodnu generaciju. Razli iti ljudi su na raznolike na ine do li do ovozemaljskog bogatstva: biv i vrhunski sportisti, gangsteri, umetnici, manekeni, glumci; veliki broj preduzima a i ve tih finansijera; poneki tehni ar, ta- kode, i, rede, poneki pronalaza . Novac se ponekad sticao mehani ki, prostom akumulacijom; ili, naprotiv, kakvim smelim potezom koji je bivao krunisan uspehom. Sve ovo nije imalo nikakvog smisla, bio je to samo znak velike raznovrsnosti. Nasuprot tome, kriterijumi seksualnog izbora bili su vi e nego jednostavni: svodili su se na mladost i na fizi ku lepotu. Ove karakteristike su imale, naravno, svoju cenu, ali ne preveliku. Situacija je bila bitno druga ija u minulim vekovima, u doba kad je seksualnost, u su tini, ipak bila vezana za reprodukciju. Da bi se sa uvale genetske vrednosti vrste, ove anstvo je moralo najvi e ra una da vodi o kriterijumima kao to su zdravlje, snaga, mladost, fizi ka izdr ljivost - a lepota je bila samo prakti na sinteza svega ovoga. Danas se injeni no stanje promenilo, lepota je postala najvi a vred- nost, ali lepota koja se mo e unov iti, narcisoidna. Ako bi, kona no, lepota morala da postane deo sektora dobara za razmenu, najbolje re enje bilo bi, bez sumnje, da se u pomo pozove novac, taj univerzalni posrednik, koji je ve omogu io da se obezbedi precizna protivvrednost za inteligenciju, talenat, tehni ko ume e; koji je ve pomogao da se osigura savr ena standardizacija stavova, ukusa, na ina ivota. Suprotno od aristokrata, bogata i uop te ne pretenduju da su prirodno razli iti od ostatka stanovni tva; oni pretenduju samo na to da budu najbogatiji. Po svojoj prirodi apstraktan, novac je pojam u kojem nikakvog zna aja nema ni rasa, ni fizi ki izgled, ni starost, ni inteligencija, niti bilo kakva izuzetnost - ni ta drugo, u stvari, sem novca samog. Na i evropski preci naporno su radili, tokom mnogih vekova najpre su nastojali da osvoje, zatim da promene svet i, u izvesnoj meri, u tome su uspeli. U inili su to zahvaljuju i ekonomskim interesima, ljubavi prema poslu, ali i zato to su duboko verovali u superiornost svoje civilizacije: izmislili su snove, progres, utopiju, budu nost. Upravo je svest o civilizatorskoj misiji prosto izvetrila, tokom XX ve- ka. Evropljani, bar neki medu njima, nastavili su da rade, ponekad vrlo naporno, ali to ine iz interesa, ili usled neuroti ne privr enosti svom poslu; naivna svest o njihovom, ljudskom pravu da gospodare svetom i da usmeravaju njegovu istoriju, nestala je. Rezultat ukupnih napora je da je Evropa i dalje ostala bogat kontinent; ali kvalitete kao to su inteligencija i ostra enost, koje su ispoljavali moji preci, ja sam, o igledno, izgubio. Kao imu an

114

Evropljanin, mogao bih u drugim zemljama dobiti, po najni oj ceni, hranu, uslugu i enu. Kao dekadentni Evropljanin, sve- stan blizine svoje smrti, i budu i potpuno utopljen u egoizam, nisam video nikakvog razloga da se toga li avam. Bio sam, me utim, svestan da takva situacija nije odr iva, da su ljudi kao ja nesposobni da osiguraju pre ivljavanje dru tva, i da, prosto re eno, ne zaslu uju da ive. Usledi e mutacije, ve su se i desile, mada ja nisam uspevao da osetim da se one zaista ti u i mene. Moja jedina autenti na motivacija bila je - izvu i se iz ove kloake to je br e mogu e. Ceo novembar bio je hladan, gadan; nisam vi e itao ni Ogista Konta u poslednje vreme. Moja glavna razonoda, u Valerinom odsustvu, postala je posmatranje kretanja oblaka, kroz prozorsko staklo. Ogromna jata voraka sabirala bi se, krajem popodneva, iznad Zantija, iscrtavaju i po nebu kose ravni i spirale; bio sam prili no sklon tome da im dajem poseban smisao, da ih tuma im kao najavu neke apokalipse. Jedne ve eri, izlaze i sa posla, sreo sam Lionela; nisam ga video od zavr etka kru ne ture Tajski tropi, pre gotovo godinu dana. Me utim, prepoznao sam ga odmah. Bio sam pomalo iznena en to je na mene ostavio tako jak utisak; ne se am se da sam u ono vreme uop te i razmenio neku re s njim. Sve je u redu, rekao mi je. Veliki tampon od gaze prekrivao mu je desno oko. Imao je nesre u na radnom mestu, ne to je eksplodiralo; ali bi e u redu, le- ili su ga na vreme, povrati e mu se pedeset odsto sposobnosti vida na tom oku. Pozvao sam ga da popijemo ne to u jednom kafi u u blizini Pale Roajala. Pitao sam se da li bih, pod sli nim okolnostima, isto tako lako prepoznao i Robera, Zozijan, ostale lanove grupe; verovatno bih. Bila je to pomalo obespoko- javaju a misao: moje se anje se punilo, neprestano, informacijama koje su bile skoro sasvim nepotrebne. Kao ljudsko bi e, bio sam posebno osposobljen za prepoznavanje i skladi tenje likova drugih ljudskih bi a. Ni ta oveku nije korisnije od samog oveka. Razlog zbog kojega sam pozvao Lionela nije mi bio sasvim jasan; razgovor e zapinjati, nema sumnje. Da bih odr ao konverzaciju, upitao sam da li je imao prilike da ponovo ode na Tajland. Ne, i to ne zato to nije imao elju, ve zato to je, na alost, putovanje prili no skupo. Da li je vi ao druge saputnike? Ne, nikoga. Onda sam mu rekao da sam se ja na ao s Valeri, koje se mo da se a, i da smo do li do toga da ivimo zajedno. Izgledalo je kao da se obradovao to je uo tu vest; u svakom slu aju, ostavili smo na njega dobar utisak. On nije imao prilike da esto putuje, rekao mi je, i onaj odmor na Tajlandu bio je jedna od njegovih najlep ih uspomena, uop te. Po ela je da me osvaja njegova jednostavnost, njegova naivna elja za sre om. Tada sam napravio ne to to, kad danas o tome razmi ljam, dolazim u isku enje da nazovem dobrim delom. Ja nisam dobar, u celini gledano, to nije odlika mog karaktera. Sve to je u vezi sa humanim, gadi mi se; prema sudbini drugih sam obi no ravnodu an, ne se am se da sam ikada imao bilo kakvo ose anje solidarnosti. Uprkos svemu tome ja sam, te ve eri, obja njavao Lionelu da Valeri radi u turizmu, da se njena firma sprema da otvori novi klub u Kra- biju i da bih mogao lako da mu obezbedim sedmo- dnevni boravak sa popustom od pedeset odsto. Bila je to, o igledno, potpuna izmi ljotina, ali ve sam doneo odluku da mu sam platim razliku. Mo da sam, na izvestan na in, hteo da se napravim va an, mada mi se ini da sam osetio, prosto, iskrenu elju da mu opet omogu im, makar jo samo nedelju dana u ivotu, da do ivi zadovoljstvo u stru nim rukama mladih tajlandskih prostitutki. Kad sam Valeri ispi ao o ovom susretu, pogledala me je gotovo sa zaprepa enjem; ona li no nije sa uvala nikakvo se anje na Lionela. Upravo to i jeste bio problem ovog momka: nije on bio lo tip, ali nije imao nikakvu li nost - bio je suvi e uzdr an, suvi e

115

ponizan, te ko je bilo sa uvati bilo kakvo se anje na njega. Dobro", rekla je, ako ti to ini zadovoljstvo; uostalom, ne e biti potrebno da plati ni pedeset odsto; htela sam to da ti ka em, ima u pozivnice za ina- uguracionu nedelju, koja pada prvog januara." Na zvao sam Lionela sutradan da mu javim da e njegov boravak biti besplatan; ovo je bilo suvi e, nije bio u stanju da poveruje, imao sam ne malo muke da ga ubedim da prihvati. Istog dana primio sam jednu mladu umetnicu - do la je da mi predstavi svoje radove. Zvala se Sandra Ekstovojan, ili ne to sli no tome, prezime u svakom slu aju nisam uspeo da zapamtim; da sam joj ja bio agent, savetovao bih joj da uzme ime Sandra Holidej. Bila je to sasvim mlada devojka, u pantalonama i majici, prili no obi na, okruglastog lica, kratke kovrd ave kose; upravo je zavr ila slikarsku akademiju u Kae- nu. Radila je isklju ivo na svom telu, objasnila mi je; gledao sam je zabrinuto dok je otvarala torbu. Nadao sam se da ne e iz nje izvu i fotografije estetske operacije svojih ukljeva, ili ne eg sli nog, bilo mi je pomalo dosta svih sli nih pri a. Ali ne, pru ila mi je samo razglednicu koju je sama osmislila: otisci njene ribe umo ene u razli ite slikarske boje. Izabrao sam jednu tirkiznu i jednu boje lavande; gotovo sam za alio to nisam poneo fotografije svoje kite da ih razmenim. Bilo je vrlo simpati no, sve ovo, ali, ako me se anje slu i, Iv Klajn je ve realizovao sli ne stvari, pre vi e od etrdeset godina. Bi e mi te ko da branim njen projekat. Naravno, naravno, saglasila se ona, trebalo je sve ovo shvatiti kao stilsku ve bu. Tada je izvukla iz kartonske ambala e jedan slo eniji rad - dva to ka nejednake veli ine povezana tankom gumenom trakom; jedna ru ica omogu avala je pokretanje sistema. Gumena traka bila je prekrivena malim plasti nim iz- bo inama, uglavnom piramidalnog oblika. Pokrenuo sam ru icu, spustio prst na traku u pokretu; to je proizvelo trljanje, nimalo neprijatno. To su odlivci mog klitorisa", objasnila je devojka; odmah sam povukao prst. Napravila sam fotografije pomo u endoskopa, u trenutku erekcije, zatim sam sve ubacila u kompjuter. Uz pomo kompjuterskog programa 3D rekonstituisala sam zapreminu, sve sam modelovala na ray- -tracingu, i dostavila podatke u fabriku." Stekao sam utisak da u njenom pristupu dominira isklju ivo tehni ki na in razmi ljanja. Ponovo sam pokrenuo ru icu, sasvim mahinalno. ovek ima elju da dodiruje, a?" nastavila je zadovoljno. Nameravam da to pove- em s otpornikom koji bi omogu io paljenje sijalice. Sta vi mislite?" Ja nisam bio za to, inilo mi se da bi moglo na koditi jednostavnosti koncepta. Za jednu savremenu umetnicu, ta devojka je bila prili no simpati na; dobio sam elju da joj predlo im da napravimo urku jedno ve e, bio sam siguran da bi se dobro slo ila s Valeri. Me utim, shvatio sam odmah da bi, u mom polo aju, to lako moglo da se podvede pod seksualno uznemiravanje; posmatrao sam njen predmet obeshrabreno. Znate", rekao sam joj, ja se bavim uglavnom finansijskim aspektom projekata. to se ti e estetskog aspekta, bilo bi bolje da zaka ete sastanak sa gospo icom Diri." Pribele io sam joj na vizit-karti ime i broj lokala Mari- an; kona no, ona bi trebalo da je kompetentnija u pitanjima klitorisa. Devojka kao da se pomalo zbunila, ali mi je dala, ipak, malu kesicu punu plasti nih piramidica. Evo vam nekoliko odlivaka", rekla je, napravili su ih mnogo u fabrici." Zahvalio sam joj, otpratio je do slu benog ulaza. Pre nego to u je tu ostaviti, upitao sam je da li su odlivci u prirodnoj veli ini. Naravno, rekla je, to i jeste sastavni deo njene zamisli. Te iste ve eri pa ljivo sam zagledao Valerin klitoris. Nisam tome nikad poklanjao ve u pa nju; kad bih je milovao ili lizao, to je bilo u funkciji jedne globalne sheme, zapamtio sam polo aj, uglove, ritam pokreta koje treba prihvatiti. Ali sad sam ba ispitivao, veoma dugo, mali organ koji je drhtuljio pred mojim o ima. ta to radi ?" upitala me je

116

za u eno, nakon to je mirno le ala dobrih pet minuta, ra irenih nogu. Ovo je umetni ki pristup", rekao sam umiruju i potezom jezika njenu nestrpljivost. U devoj inom odlivku nedostajali su, o igledno, i ukus i miris; ali ina e, sli nost je bila nesporna. Kad sam zavr io ispitivanje, raz- maknuo sam obema rukama Valerine usne i lizao joj klitoris sitnim, preciznim potezima jezika. Da li je mo da ekanje poja alo njenu elju? Ili precizniji i pa ljiviji potezi mog jezika? Bilo kako bilo, svr ila je gotovo odmah. U su tini, rekao sam sebi, ta Sandra je dobra umetnica; njen rad je navodio na to da se baci nov pogled na svet. Ve po etkom decembra bilo je jasno da e klubovi Afrodita postati pravi hit, i to, verovatno, istorijski. Novembar je tradicionalno, u turisti koj privredi, najte i mesec. U oktobru se jo i dogodi poneki zakasneli, van- sezonski polazak; u decembru, period praznika preuzima tafetu; ali retki su, veoma retki, oni koji pomi ljaju da na odmor odu u novembru, osim nekih pametnih i krepkih matoraca. Prvi rezultati koji su se odnosili na klubove u celini, bili su odli ni: formula je postigla neposredan uspeh, moglo se ak govoriti o navali gostiju. Ve erao sam sa Zan-Ivom i Valeri te ve eri kad su stigli prvi pokazatelji; on me gledao zaprepa eno - toliko su rezultati bili iznad njegovih o ekivanja: za ceo mesec indeks popunjenosti kluba prelazio je 95 procenata, bez obzira na odredi te. Da, seks..." rekao sam zbunjeno. Ljudima je potreban seks, samo se ne usu uju da to priznaju." Sve ovo je navodilo na razmi ljanje, zahteva- lo utanje. Kelner nam poslu i antipasti. Inauguracija Krabija bi e ipak ne to posebno", nastavio je Zan-Iv. Rempke mi je telefonirao, sve je bilo bukirano jo pre tri nedelje. Sto je jo bolje, u medijima o tome nema ni ta, ni retka. Diskretan uspeh, istovremeno masovan i strogo poverljiv: ta no ono to se tra ilo." On je najzad odlu io da iznajmi sebi garsonjeru i da napusti enu; klju eve e dobiti tek prvog januara, ali bilo mu je ve bolje, ose ao sam kako je ve opu teniji. Bio je relativno mlad, lep i zaista bogat: sve to ne omogu uje, samo po sebi, da se dobro ivi, shvatio sam to, pomalo zbunjen, ali poma e, u najmanju ruku, da se probudi elja kod drugih. Nisam uvek uspevao da razu- mem njegovu ambiciju, estinu koju je unosio da bi uspeo u karijeri. To nije bilo zbog novca, ne verujem: pla ao je visoke poreze i nije imao nikakvu sklonost ka luksuzu. Nije to bilo ni zbog odanosti preduze u, niti, uop tenije gledano, zbog altruizma: te ko se u razvoju turizma mogao prona i ekvivalent za kakvu plemenitu akciju. Njegova ambicija, koja je postojala sama po sebi, nije se mogla objasniti nikakvim drugim razlogom: ona se, bez sumnje, pre mogla shvatiti kao elja da se ne to izgradi nego kao potreba za vla u, ili izraz takmi arskog duha - nisam ga nikada uo da pri a o karijeri svojih nekada njih kolega sa Trgova ke akademije, i ne verujem da se time uop te bavio. U pitanju je bila, ukratko, motivacija vredna po tovanja, ona ista kojom se obja njava razvoj ljudske civilizacije. Dru tvena nagrada koja mu je dodeljena sastojala se u velikoj plati; u nekim drugim re imima ona bi se materijalizovala kroz neku otmenu titulu, kroz privilegije kakve su davane pripadnicima komunisti ke nomenklature; ali nemam utisak da bi to kod njega mnogo ta promenilo. U stvari, Zan-Iv je radio zato to je voleo rad; bilo je to u isti mah misteriozno i kristalno jasno. Petnaestog decembra, dve nedelje pre inauguracije, dobio je uznemiruju i telefonski poziv iz TUI. Jedan nema ki turista bio je otet, zajedno sa mladom tajlandskom devojkom koja ga je pratila; to se desilo u Hai Jai, na krajnjem jugu zemlje. Lokalna policija je dobila konfuznu poruku, napisanu na ne emu nalik engleskom, u kojoj nije bio formulisan

117

nikakav zahtev; nagla avano je samo da e dvoje mladih ljudi biti pogubljeni zbog pona anja suprotnog islamskom zakonu. Od pre nekoliko meseci stvarno je zapa ena aktivnost islamskih grupa, koje je podr avala Libija, u grani noj zoni s Malezijom; ali sad su prvi put napali ljude. Osamnaestog decembra, goli i unaka eni le evi to dvoje mladih ljudi izba eni su iz jednog kamioneta, nasred glavnog gradskog trga. Devojka je bila kamenovana, na nju su se bili okomili s neshvadjivom estinom; ko a joj je sva popucala, telo joj je bilo pretvoreno u ogroman otok. Nemac je bio zaklan i kastriran, penis i testisi bili su mu gurnuti u usta. Ovaj put je celokupna nema ka tampa prenela informaciju, bilo je i nekoliko kratkih bele ki u novinama u Francuskoj. Novine su odlu ile da ne objavljuju fotografije rtava, ali su one brzo postale dostupne na redovnim sajtovima na Internetu. Zan-Iv je svakodnevno telefonirao u TUI: za sada situacija nije alarmantna; bilo je malo otkazivanja, ljudi su se dr ali svojih planova za godi nje odmore. Rastao je broj umiruju ih izjava, koje je davao tajlandski premijer: radilo se verovatno o izolovanoj akciji, svi poznati teroristi ki pokreti osudili su otmicu i ubistva. im smo stigli u Bangkok, me utim, osetio sam izvesnu napetost, naro ito u etvrti Sukhumvit, gde je odsedao najve i broj obi nih turista sa Srednjeg istoka. Dolazili su najvi e iz Turske ili iz Egipta, ali ponekad i iz mnogo tvr ih muslimanskih zemalja, kao to su Saudijska Arabija ili Pakistan. Dok bismo etali ulicama, ose ao sam kako im se upu uju neprijateljski pogledi. Na ulazu u nekoliko barova s hostesama video sam natpise No muslims here"; vlasnik jediiog bara u Patpongu ak je eksplicitno objasnio svoj stav isti u i slede u poruku, kaligrafski ispisanu: We respect your Muslim faith: we don't want you to drink whisky and enjoy Thai girls."* Jadnici nisu, me utim, * Mi po tujemo va u muslimansku veru: ne elimo da vi pijete viski i u ivate sa tajlandskim devojkama (prim. prev.). bili krivi ni za ta, bilo je ak jasno da bi u slu aju atentata oni bili prvi na meti. Tokom svoje prve po- sete Tajlandu bio sam iznena en prisustvom gra ana iz arapskih zemalja; dolazili su upravo iz istih razloga iz kojih i Zapadnjaci, inilo se da se bacaju u razvrat sa jo vi e odu evljenja. esto su se, u hotelskim barovima, mogli videti s fla om viskija ve u deset sati ujutro; i bili su prvi pri otvaranju salona za masa u. U o iglednom razlazu s islamskim zakonom, ose ali su se verovatno krivima, a u principu su bili vrlo u tivi i armantni. Bangkok je bio jo uvek onako isto zaga en, bu an, onemogu avao disanje; ja sam ga, me utim, do- iveo s istim zadovoljstvom. an-Iv je imao dva-tri sastanka s bankarima, ili u nekom ministarstvu, pratio sam sve to sasvim povr no i izdaleka. Dva dana kasnije saop tio nam je da su razgovori bili veoma uspe ni: lokalne vlasti bile su pokrenute, spremne na sve samo da privuku i najmanju zapadnu investiciju. Ve nekoliko godina Tajlandu nije uspevalo da iza e iz krize, berza i moneta bile su na najni em nivou, javni dug je dostigao sedamdeset procenata unutra njeg bruto proizvoda. Toliko su u eovnima da vi e nisu ni korumpirani..." re e nam Zan-Iv. Morao sam malo da podma em, ali jedva, gotovo ni ta u odnosu na ono kako se radilo pre pet godina." Ujutro 31. decembra seli smo u avion za Krabi. Izlaze i iz minibusa naleteo sam na Lionela, koji je bio stigao prethodnog dana. Bio je odu evljen, kazao mi je, apsolutno odu evljen; bilo mi je malo te ko da progutam plimu njegovog zahvaljivanja. Ali, prilaze i svom bungalovu bio sam tako e zaprepa en lepotom pejza a. Pla a je bila ogromna,

118

netaknuta, pesak fin, kao puder. Nakon nekoliko desetina metara okean je prelazio iz azurnoplayog u tirkizno, iz tirkiznog u smaragdno. Ogromni kre nja ki grebeni, pokriveni tamnozelenim umama, izranjali su iz vode, daleko na horizontu, i gubili se u svetlosti, daju i zalivu neku nestvarnu, kosmi ku irinu. Da nije ovde snimana Pla a}" upitala me Valeri. Ne, mislim da je to bilo u Koh Fi Fi, ali nisam gledao film." Po njenom mi ljenju, nisam time ne to naro ito izgubio; osim pejza a, ni ta drugo nije bilo nimalo zanimljivo. Ja sam se maglovito se ao knjige koja je govorila o mladim turistima s rancima na le ima, koji tragaju za devi anskim ostrvom; jedini orijentir koji su imali bila je karta nekog starog putnika-lutalice, nacrtana pre nego to se on ubio u jednom bednom hotelu u Kao Sen Roadu. Prvo su oti li u Koh Samui, suvi e turisti ko mesto; odatle su se do epali jednog ostrva u blizini, ali bilo je tu previ e sveta za njihov ukus. Najzad su, potplativ i nekog mornara, uspeli da se iskrcaju na jedno ostrvo u prirodnom rezervatu, zna i, u principu, nedostupno. Tada su po ele nevolje. Prvo poglavlje knjige savr eno je ilustrovalo prokletstvo turiste opsednutog lu a kim traganjem za ne-turisti kim" mestom, ijem diskreditovanju doprinosi samo njegovo prisustvo, pa je tako prinu en da ide stalno dalje, s namerom koju sopstvena realizacija ini uzaludnom. Ovakva situacija bez nade, sli na onoj iz pri e o oveku koji je hteo da pobegne od svoje senke, bila je dobro poznata u turisti kim krugovima, objasnila mi je Valeri: iskazano sociolo kim terminima, ona je opisivana kao paradoks double bind. Turisti koji su odabrali Eldorador Afroditu u Krabi- ju, nisu, u svakom slu aju, li ili na nekoga ko bi mogao da podlegne paradoksu double bind; iako je pla a bila ogromna, oni su se svi smestili na jednom mestu. Po onome to sam uspeo da vidim, li ili su upravo na o ekivanu klijentelu: osamdeset odsto Nemaca, deset odsto Italijana, pet odsto panaca i pet odsto Francuza. Istinsko iznena enje: bilo je tu mnogo parova. Prili no je jasno bilo da su u pitanju takozvani slobodo umni parovi, kakvi su se lako mogli na i i na Kap Dandu: ve ina ena imala je silikonski doterane grudi, mnoge su nosile lan i oko struka ili oko lanka na nozi. Zapazio sam tako e da se skoro svi kupaju goli. Sve to uglavnom je ulivalo poverenje: s takvim ljudima nikad nema problema. Za razliku od mesta za koje se ka e da u njemu vlada turisti ki duh", letovali te gde borave parovi spremni za seksualno razmenjivanje partnera, i koje je na ceni tek kad je poseta u njemu velika, u su tini je mesto bez paradoksa. U svetu u kojem se najve i luksuz sastoji u tome da se dobije mogu nost da se izbegnu drugi, dobro udna dru tvenost nema kih bur uja koji razmenjuju seksualne partnere, predstavljala je neku vrstu posebno suptilne subverzije, rekao sam Valeri dok je skidala prslu e i ga ice. Tek to am se i ja skinuo, shvatio sam, malo posramljen, da mi je sko io, pa sam legao na stomak, pored nje. Ona je ra irila butine spokojno izla u i svoju ribu suncu. Nekoliko metara od nas, s desne strane, bila je grupa Nemica; one su o igledno raspravljale o nekom tekstu iz Spiegela. Jedna od njih bila je dole obrijana, vrlo lepo joj se video prorez, tanak i prav. Volim ovakve pi kice..." re e mi Valeri tiho, to rada elju da se uvu e prst." I ja sam voleo to isto; s na e leve strane bio je par Spanaca, i ena je, suprotno prvoj susetki, imala stidne dlake vrlo guste, kovrd ave i crne; dopadalo mi se i to. U trenutku kad se ispru ila, bacio sam pogled na njene velike usne, debele i mesnate. Bila je to mlada ena, ne starija od dvadeset pet godina, ali imala je te ke grudi, sa irokim istaknutim krugovima oko bradavica. 'Ajde, okreni se na leda", re e mi Valeri na uvo. Poslu ao sam, zatvoriv i o i, kao da injenica da sam ni ta ne vidim menja zna enje ovog ina. Ose ao sam kitu kako mi se uspravlja,

119

vr ak kako izlazi iz svog za titnog omota a od ko e. Minut potom prestao sam da razmi ljam, koncentrisao sam se samo na ose aje: sun eva toplota na sluzoko i bila je izuzet no prijatna. Nisam otvorio o i ni onda kad sam osetio kako mlaz ulja za sun anje klizi niz moje grudi, zatim niz stomak. Valerini prsti su se kretali brzo me dodiruju i. Miris kokosovog oraha irio se okolo. U asu kad je po ela da mi stavlja ulje na ud, otvorio sam o i: kle ala je pored mene, licem okrenuta panjolki, koja se pridigla na laktove da gleda. Zabacio sam glavu unazad, zagledao se netremice u plavetnilo neba. Valeri mi je polo ila dlan na muda, uvukla ka iprst u mar; drugom rukom je nastavljala da mi ravnomerno drka. Okrenuv i glavu nalevo, spazio sam kako se panjolka bavi kitom svog mu a; ponovo sam vratio pogled na a urno nebo. Kad sam za uo korake na pesku kako se pribli avaju, ponovo sam za murio. Najpre se uo zvuk poljubaca, zatim aputanje. Nisam vi e znao koliko ruku i prstiju se prepli e i miluje mi ud; zvuk odbijanja talasa o obalu bio je vrlo ne an. Posle pla e oti li smo da obi emo centar za zabavu; ve e je padalo, arene svetlosne reklame go-go barova palile su se, jedna za drugom. Bilo je desetak barova na kru nom trgu, a uokviravali su v ogroman salon za masa u. Pred ulazom sretosmo Zan-Iva u pratnji devojke odevene u duga ku haljinu; imala je velike grudi i svetlu ko u, i vi e je li ila na Kineskinju. Je I' dobro unutra?" upitala je Valeri. udno je: pomalo ki , ali stvarno luksuzno. Tu su fontane, tropsko rastinje, kaskade; postavili su ak i statue gr kih boginja." Smestili smo se na duboko kanabe, pokriveno zlatnim nitima, a onda izabrali dve devojke. Masa a je bila jako prijatna, voda topla, te ni sapun uklanjao je sve tragove ulja za sun anje s na e ko e. Devojke su se kretale ljupko, koristile su se sisama da nam nasa- punjaju unutra njost butina; Valeri je odmah po ela da stenje. Ja sam, i ovoga puta, ostao zadivljen bogatstvom erogenih zona kod ene. Po to smo se osu ili, pre li samo na veliki okrugli krevet, okru en ogledalima, gotovo do plafona. Jedna od devojaka je lizala Valeri, dovode i je lako do orgazma; druga je meni milovala jaja i dra kala me svojim usnama. U asu kad je osetila da u da svr im, Valeri je dala devojkama znak da se jo vi e primaknu: dok mi je prva lizala testise, druga je ljubila Valeri u usta: svr io sam na njihove poluspojene usne. Zvanice na do eku Nove godine bili su pre svega Tajlandani, uglavnom vezani za lokalnu turisti ku privredu. Nijedan direktor Aurore nije do ao; gazda TUI takode nije mogao da se napre e, ali poslao je jednog od svojih pot injenih; ovaj o igledno nije imao nikakav uticaj ali je bio odu evljen sre om koja ga je zadesila. Bife je bio izvanredan, sastavljen od tajlandske i kineske kuhinje. Bilo je tu i sitnog krckavog vijetnamskog peciva, nem, sa bosiokom i limunom, krofni od vodenog ladole a, karija od ra i a sa kokosovim mlekom, zatim sote od pirin a sa ka u orahom i bademom, patka u kiselo-slatkom sosu, koja se topi u ustima, neverovatno ukusna. Za ovu priliku uvezena su francuska vina. Nekoliko minuta sam askao s Lionelom, koji kao da je plivao u sre i. Bio je u pratnji jedne prekrasne devojke, rodom iz Siang Maja, koja se zvala Kim. Upoznao ju je jo prve ve eri u jednom toples baru, i od tada su stalno zajedno; pratio ju je o ima punim obo avanja. Dobro sam shvatao kako je ovo delikatno stvorenje, skoro irealno ne no, moglo zavesti ovog velikog pomalo zdepastog klipana, mada uop te nisam mogao da zamislim kako bi on na ao sli nu devojku u svojoj zemlji. Pravi su blagoslov te male tajlandske kurve, rekoh sebi; dar neba, ni ta manje od toga. Kim je govorila

120

malo francuski. Bila je jednom u Parizu, odu evljavao se Lionel; sestra joj se udala za Francuza. A, tako?" raspitivao sam se; A ta on radi?" Lekar..." malo se smrknuo. O igledno, sa mnom ne bi imala takav stil ivota." Ti ima siguran posao..." primetio sam s optimizmom. Svi Tajlandani sanjaju da postanu inovnici." Pogledao me, malo sumnji avo. Bilo je to, me utim, tako: javna slu ba imala je za Tajlan ane za u uju u privla nost. Istina je i da su na Tajlandu inovnici krajnje korumpirani: oni ne samo to imaju sigurno zaposlenje, ve su uz to i bogati. Mogu da imaju sve. E, pa, elim ti dobru no ..." dodao sam kre u i ka baru. Zahvaljujem..." rekao je pocrvenev i. Nisam shvatao ta me je navelo, u tom trenutku, da izigravam oveka koji poznaje ivot; o igledno, stario sam. Ipak sam imao i neke sumnje u pogledu te devojke: Tajlan anke sa severa su po pravilu veoma lepe, ali de ava se da su malo suvi e svesne toga. Provode sve vreme gledaju i se u ogledalu, sasvim sigurne da njihova lepota, sama po sebi, predstavlja glavni ekonomski ulog, i tako postaju kapriciozne i beskorisne osobe. S druge strane, za razliku od svake zapadnja ke mace, Kim nije bila u stanju da shvati da je Lionel sme an naivko. Osnovni kriterijumi za fizi ku lepotu su: mladost, odsustvo fizi kih mana i op ta usagla e- nost s normama vrste; oni su, naravno, univerzalni. Dodatne kriterijume, neprecizne i relativne, te e je mogla da proceni devojka koja poti e iz druge kulture. Za Lionela je egzoti nost bila dobar izbor, vero- vatno i jedini. Najzad, rekoh sebi, u inio bih sve to znam kad bih mogao da mu pomognem. S a om Sent-Estefa u ruci seo sam na jednu klupu da gledam zvezde. Godinu 2002. obele i e ulazak Francuske u evropsku monetarnu uniju, izme u ostalog: bi e tu i Mundijal, predsedni ki izbori, razni medijski doga aji od naj ireg zna aja. Stenoviti vrhovi u zalivu bili su osvetljeni mese inom; znao sam da e u pono biti vatromet. Nekoliko minuta kasnije Valeri je do la da sedne pored mene. Zagrlio sam je, spustio glavu na njeno rame; jedva sam nazirao crte njenog lica, ali prepoznavao sam miris, strukturu ko e. U asu kad se prva raketa rasprsla, uo io sam da ima zelenu haljinu, pomalo providnu, onu istu koju je nosila i pre godinu dana, prilikom do eka Nove godine u Koh Fi Fi; ispunilo me je udno ose anje u trenutku kad je prislonila usne na moje - kao da se sru io ceo svetski poredak. udno: dobio sam drugu ansu a da to nisam zaslu io, ni najmanje na svetu. Vrlo se retko u ivotu dobije druga ansa; to je suprotno svim zakonima. Sna no sam je stegao u naru je, obuzet iznenadnom eljom da zapla em. Ako ljubav ne mo e da dominira, kako bi duh nadvladao i Sva prakti na nadmo pripada aktivnosti. Ogist Kont Brod je klizio kroz tirkizni beskraj, i nisam morao da brinem o redosledu poteza. Po li smo rano ka Koh Maji, prolazili pored koralnih hridi i ogromnih kre - nja kih vrhova. Neke od tih hridi imale su oblik prstena, moglo se pri i centralnoj laguni jedino kroz uzak prolaz izdubljen u steni. U unutra njosti malih ostrva voda je bila nepomi na, smaragdnozelena. Krmano je zaustavio motor. Valeri me je pogledala, ostali smo tako ne govore i, ne mi u i se - trenuci potpune ti ine. Odvezao nas je na ostrvo Koh Maja, u zaliv zaklonjen visokim kamenim liticama. Pla a od stotinak metara protezala se du stena, uska i krivudava. Sunce je visoko odsko ilo, bilo je ve jedanaest sati. Kormilar je ponovo upalio motor i izgubio se u pravcu

121

Krabija; trebalo je da dode po nas krajem poslepodneva. im je napustio zaliv, brujanje motora je potpuno utihnulo. Osim u seksualnom inu, malo je trenutaka u ivotu u kojima telo u iva u jednostavnoj sre i to ivi, ispunjeno rado u zbog proste injenice da se nalazi na ovom svetu; moj dan, tog prvog januara, bio je ceo ispunjen takvim trenucima. Nemam nijednu drugu uspomenu osim te ispunjenosti. Verovatno smo se kupali, valjda smo se grejali na suncu, i vodili ljubav. Ne verujem da smo pri ali, niti istra ivali ostrvo. Se am se Valerinog mirisa, ukusa soli koja se su ila na njenom seksu; se am se da sam zaspao na njoj, da su me probudili njeni drhtaji. Brod je po nas do ao u pet. Na terasi hotela koji je dominirao elom pla om, naru io sam campari, a Valeri Maj Taj. Kre nja ki vrhovi bili su skoro crveni u narand astoj svetlosti. Poslednji kupa i su se vra ali, s pe kirima preko ruke. Na nekoliko metara od obale, uronjen u mlaku vodu, jedan par je vodio ljubav. Zraci sunca na zalasku padali su na pozla eni krov jedne pagode. U mirnoj atmosferi zvono je zazvonilo nekoliko puta. Budisti ki je obi aj, kad se izvr i neko dobro instvo ili delo za pohvalu, da se taj in obele i zvonjavom zvona sa hrama; to je vesela religija, u njoj ima mesta i za ljudska svedo enja o dobro instvima. Mi el", re e Valeri posle du eg utanja, i gledaju i meu o i, elela bih da ostanem ovde." Sta ti to zna i?" Da ostanem ovde zauvek. Razmi ljala sam o tome poslepodne, u povratku: to je mogu e. Dovoljno e biti da me imenuju za upravnika naselja. Imam diplomu i ispunjavam sve neophodne uslove." Gledao sam je ne govore i ni ta; stavila je ruku na moju. Trebalo bi samo da ti pristane da ostavi svoj posao. Da li bi hteo?" Da." Trebalo mi je manje od jedne sekunde da odgovorim, bez trunke sumnje i oklevanja; nikad nisam imao da donesem tako laku odluku. Ugledali smo Zan-Iva ba kad je izlazio iz salona za masa u. Valeri mu je mahnula, do ao je da sedne za na sto; ona mu je izlo ila svoju nameru. Pa", rekao je, oklevaju i, pretpostavljam da se to mo e urediti. O igledno, Aurora e biti malo iznena ena, jer to to tra i je degradacija. Plata e ti biti u najmanju ruku prepolovljena; ne e biti mogu e da se uradi druk ije, zbog odnosa prema ostalima." Znam", rekla je, i nije me briga." Pogledao ju je ponovo, klimaju i glavom iznena eno. Ako je to tvoj izbor..." dodao je, ako je to ono to eli ..." Posle svega, kad se malo sredio, rekao je: Ja rukovodim Eldoradorom; imam pravo da imenujem upravnika naselja kako ja ho u." Zna i, sla e se?" Da... Da, ne mogu te spre iti." udno je to ose anje kad shvata da ti se ivot po- merio iz osnova; dovoljno je da ostane gde si, da ni ta ne radi , i da ose a kako te ne to lagano izbacuje iz prethodnog stanja. Sve vreme obroka bio sam u- tljiv, zami ljen, u toj meri da se Valeri zabrinula. Jesi li siguran da je to ono to ho e ?" upitala me. Jesi siguran da ne e aliti za Francuskom?" Ne, nimalo ne u aliti." Ovde nema razonode, nema kulturnih zbivanja."

122

Bio sam toga svestan; kad god sam imao prilike da o tome razmi ljam, kultura mi se inila kao nu na kompenzacija za nesre e u na im ivotima. Mogla bi se, mo da, zamisliti druga ija vrsta kulture, vezana za proslave i poeziju, koja bi se razvijala u stanju sre e; nisam bio u to ba siguran, inilo mi se da je to prili no teorijsko razmi ljanje, koje nije moglo imati nikakvog zna aja za mene. Ima TV5", rekao sam nemarno. Ona se nasme i- la; TV5 je, ipak, najgori televizijski kanal na svetu, to je bilo poznato. Jesi li siguran da se ne e dosa ivati?" insistirala je ona. Ja sam u ivotu upoznao patnju, pritiske, strah; nikada nisam upoznao dosadu. Nisam imao ni ta protiv ve itog, budalastog ponavljanja jednog istog. Naravno, nisam imao iluizija da mogu dotle sti i; znao sam da je nesre a istrajna, da je lukava i uporna; ali bila je to, u svakom slu aju, perspektiva koja me nije nimalo brinula. Kao dete, mogao sam da provedem sate broje i listove deteline na livadi, i mada nikad, tokom dugih godina tra enja, nisam na ao detelinu sa etiri lista; nisam zbog toga ose ao nikakvo razo aranje, niti gor inu. Istinu govore i, mogao sam isto tako da brojim i vlati trave: sve te stabljike deteline, sa svoja tri lista, izgledale su mi vazda identi ne, vazda divne. Jednog dana, u dvanaestoj godini, popeo sam se na vrh jednog elektri nog stuba, na planini. Sve vreme dok sam se peo, nisam nijednom pogledao u svoje noge. Kad sam stigao na vrh, na platformu, izgledalo mi je da e biti jako komplikovano i opasno da si em. Planinski lanci su se pru ali u nedogled, krunisani ve i- tim snegom. Bilo bi mnogo jednostavnije ostati tamo gde sam se na ao, ili sko iti. Zadr ala me, na kraju, pomisao da u se razbiti; ali, ina e, mislim da bih ve no mogao da u ivam u svom slobodnom letu. Sutradan sam se upoznao s Andreasom, Nemcem koji ovde ivi ve desetak godina. On je prevodilac, obja njavao mi je, to mu je omogu avalo da radi sam, za svoj ra un. Odlazio je u Nema ku jednom godi nje, u vreme Sajma knjiga u Frankfurtu; kad mu je bilo potrebno neko obave tenje, pitao je preko Interneta. Pru ila mu se prilika da prevede nekoliko ameri kih bestselera, me u njima Firmu, to mu je obez- be ivalo asna primanja; a ivot i nije tako skup u ovom kraju. Do sada, skoro uop te nije bilo turista, njemu je bilo udno da vidi kako se najednom iskrcavaju svi ti njegovi zemljaci; primio je novost bez odu evljenja, ali i bez stvarnog nezadovoljstva. Njegove veze sa Nema kom postale su vrlo razre ene iako ga je posao obavezivao da stalno koristi jezik. O enio se Tajlandankom koju je upoznao u salonu za masa u, sad imaju dvoje dece. Je l'ovde lako dobiti... ovaj... decu?a upitao sam ga. Imao sam utisak da postavljam neko neprili no pitanje, otprilike kao da sam pitao da li je lako nabaviti psa. Iskreno govore i, oduvek sam ose ao izvesnu odbojnost prema sasvim maloj deci; koliko sam ja o tome znao, bila su to mala ru na udovi ta koja pi aju nekontrolisano i ispu taju nepodno ljive urlike; pomisao da i sam imam jedno takvo, nije mi nikada padala na pamet. Ali znao sam da ih najve i broj parova napravi; nisam znao da li su zbog toga i zadovoljni; u svakom slu aju, nisu se usu ivali da se ale. U osnovi, rekao sam sebi, bacaju i pogled uokolo, po turisti kom naselju, na ovako irokom prostoru o tome bi se mo da moglo i razmi ljati: etala bi se izme u bungalova, igrala se komadima drveta, ili ve ne znam ime. Prema Andreasovim recima, bilo je posebno lako ovde gajiti decu; postoji kola u Krabiju, moglo se do nje sti i ak i pe ke. A tajska deca bila su veoma razli ita od evropske, mnogo manje udljiva i tvrdoglava. Gajila su prema svojim roditeljima po tovanje blisko obo avanju - to im je dolazilo prirodno, bio je to deo njihove kulture.

123

Kad bi odlazio da poseti svoju sestru u Diseldorfu, on je bivao bukvalno zapla en pona anjem svojih sestri a. Bio sam samo dopola ube en u funkcionisanje ovog kulturnog pro imanja; sebi sam rekao, da bih se umirio, kako Valeri ima tek dvadeset osam godina, a ene, u principu, to hvata oko trideset pete; ali kona no, da! ako bude trebalo, ima u dete s njom: znao sam da e joj ta ideja pasti na pamet, to je bilo neizbe- no. Nakon svega, dete je kao neka mala ivotinja - istina, sa tendencijom da postane zlo esta; recimo da je to ne to kao mali majmun. To bi moglo imati ak i prednosti, rekoh sebi, mo da bih mogao da ga nau im da igra igricu Hiljadu prepreka". Gajio sam istinsku strast za igru Hiljadu prepreka", strast koja je u principu bila neuta ena; kome bih jo mogao predlo iti da odigramo po partiju? Svakako ne kolegama s posla; ne ni umetnicima koji su dolazili da mi izlo e svoje projekte. Andreasu, mo da? Brzo sam ga ocenio pogledom: ne, nije li io na tu vrstu, to zna i da je imao ozbiljan izgled, inteligentan; bilo je to poznanstvo koje bi trebalo negovati. Vi nameravate da se nastanite... definitivno?" upitao me. Da, definitivno." Najbolje je tako gledati na stvari", odgovorio je odmahuju i glavom. Vrlo je te ko napustiti Tajland; ja znam da bih, kad bi mi se to danas desilo, imao mnogo muke da se oporavim." Dani su prolazili strahovitom brzinom; trebalo je da otputujemo petog januara. Ve e uo i toga dana na li smo se sa Zan-Ivom u centralnom restoranu. Lio- nel je odbio poziv; hteo je da ide da vidi Kim kako ple e. Volim da je gledam kad igra skoro naga pred mu karcima", rekao nam je, znaju i pri tom da u je kasnije ja jedini imati." Zan-Iv ga je gledao kako se udaljava. Napreduje ovaj inovnik plinske kompanije..." primetio je, sarkasti no. Otkriva perverzije." Nemoj mu se podsmevati", protestovala je Vale- ri. Kona no shvatam ta si ti na ao u njemu", rekla je obra aju i mi se, dirljiv je to momak. U svakom slu aju, sigurna sam da je proveo izvanredan odmor." Ve e je padalo; svetla su se palila u selima rasutim du zaliva. Poslednji zrak sunca osvetljavao je pozla eni krov pagode. Od trenutka kad mu je Valeri saop- tila svoju odluku, Zan-Iv nije o njoj vi e govorio. Sa ekao je ovu ve eru da to u ini; poru io je fla u vina. Nedostaja e mi..." rekao je. Ni ta vi e ne e biti isto. Radili smo zajedno vi e od pet godina. Dobro je i lo, nikad nismo imali ozbiljan sukob. Bez tebe, u svakom slu aju, ne bih uspeo." Govorio je sve ti e, kao za sebe samoga; no se sasvim spustila. Sad", nastavio je on, mo emo ve razvijati formulu. Jedna od najpogodnijih zemalja je Brazil. Razmi ljao sam ponovo i o Keni ji: idealno bi bilo da se otvori klub negde u unutra njosti zemlje, rezervisan za safari, a da se klub na pla i prepusti Afroditi. Druga izvesna mogu nost je Vijetnam." Ne pla i se konkurencije?" upitao sam. Ne postoji nikakav rizik. Ameri ki lanci ne e se nikada usuditi da se upuste u ovo, puritanski pokret je mnogo ja i u Sjedinjenim Dr avama. Ono ega sam se malo pla io, jeste reakcija francuske tampe; ali, do sada, ni ta se nije desilo, mada moramo re i i to da imamo uglavnom strane klijente; u Nema koj i Italiji mnogo su pomirljiviji kad je o ovoj temi re ." Posta e glavni svetski svodnik..."

124

Svodnik, ne!" protestovao je. Ne uzimamo ni ta od zarade devojaka; pu tamo ih da rade, i to je sve." A sem toga, sve je posebno i odvojeno", interve- nisala je Valeri; one nisu, strogo gledano, osoblje hotela." U stvari, da..." re e Zan-Iv, oklevaju i. Ovde je to odvojeno;, ali uo sam da se u San Domingu konobarice prili no lako penju." One to rade svojom voljom." Ah, da, to je najmanje to se mo e re i." Dobro..." Valeri napravi pomirljiv gest. Ne daj da te zezaju licemeri. Ti si tu, ti predstavlja osnovu, sa svojom snala ljivo u. Aurora - to si ti." Kelner donese pota od limunovca. Za susednim stolom bilo je Nemaca i Italijana kojima je dru tvo pravila jedna Tajlandanka, zatim nekoliko nema kih parova. Sve to je ivelo zajedno, u punoj saglasnosti, bez vidljivih problema, u klimi koju je karakterisalo op te zadovoljstvo; posao upravnika turisti kog sela bi e sasvim lak. Vi zna i ostajete ovde..." nastavi Zan-Iv; o igledno mu je bilo te ko da poveruje u to. To je stvarno iznena uju e! U izvesnom smislu, razumem, ali... udno je da neko odbija da zaradi jo novca." Vi e novca da bi se radilo s njim - ta?" odse e jasno Valeri. Da kupim Pradine cipele? Da odem na vikend u Budimpe tu? Da jedem bele tartufe u sezoni? Zaradila sam mnogo para, ne uspevam vi e ni da se setim ta sam s njima uradila: nema sumnje, mora da sam ih potro ila na budala tine tog tipa. Da li ti zna ta radi sa svojim novcem?" Pa..." razmi ljao je. Zapravo, verujem da ga je, dosad, tro ila uglavnom Odri." Odri je idiot", uzvrati ona nemilosrdno. Sre om, razve e se. To je najpametnija odluka koju si ikada doneo." Ta no je, u osnovi ona jeste veliki idiot..." odgovori on bez ustru avanja. Ti si, ipak, veoma udna devojka, Valeri." Nisam udna ja, ve je takav svet oko mene. Da li ti stvarno eli da kupi kabriolet ferari? Ili vikend-ku- u u Dovilu, koja e biti, u svakom slu aju, poharana? Da radi devedeset sati nedeljno, sve do ezdesete godine? Da daje polovinu plate za porez, od kojeg se fi- nansiraju vojne operacije na Kosovu, ili planovi spa avanja predgra a? Ovde je dobro; ima svega to je potrebno za ivot. Jedina stvar koju mo e da ti ponudi zapadni svet su markirani proizvodi. Ako veruje u markirane proizvode, onda mo e da ostane na Zapadu; ako ne, na Tajlandu ima izvanrednih falsifikata." udan je ipak tvoj stav; godinama si radila u okvirima zapadnog dru tva, ne veruju i nikada u njegove vrednosti." Ja sam grabljivica", odgovorila je ona mirno. Mala, ljupka grabljivica, moje potrebe nisu velike; ali ako sam do sada tamo radila, bilo je to samo za lovu: sad ho u da po nem da ivim. Ono to ja ne razu- mem su drugi: ta tebe, na primer, spre ava da do e da ivi ovde? Mo e bez problema da se o eni Taj- lan ankom; one su lepe, ljupke, dobro vode ljubav; ima ih koje ak govore i francuski." Pa..." ponovo je oklevao. Zasad vi e volim da menjam ensku svako ve e." Pro i e te to. U svakom slu aju, ni ta te ne spre ava da svra a u salone za masa u i kad se o eni - oni i postoje zbog toga." Znam. Mislim... U osnovi mislim da mi je uvek bilo te ko da donesem zna ajne odluke u ivotu." Pomalo u neprilici, okrenuo se na moju stranu: A ti, Mi el, ta e ti da radi ovde?"

125

Odgovor najbli i istini bio bi bez sumnje ne to nalik na ni ta"! Ali uvek je te ko objasniti tu vrstu elje nekome ko je aktivan. Kuhinja..." odgovorila je Va- leri umesto mene. Okrenuo sam se k njoj, iznena en. Da, da", bila je uporna, primetila sam, to te hvata s vremena na vreme, ima prolazne kreativne napade u toj oblasti. To pada ba fino, ja kuvanje ne volim, sigurna sam da e se ti baciti na to." Zahvatio sam ka i icom pile i kari sa zelenim pa- pri icama; stvarno, moglo bi se razmisliti o ne emu sli nom sa mangom. Zan-Iv je vrteo glavom, zami ljen. Gledao sam Valeri: bila je to dobra grabljivica, inteligentnija i upornija od mene; a izabrala je da sa mnom deli svoju jazbinu. Moglo bi se pretpostaviti da dru tva po ivaju, ako ne ba na zajedni koj volji, a ono bar na konsenzusu - ponekad definisanom kao meki konsenzus, u zapadnim demokratijama, iz pera uvodni ara u novinama s jasno odre enim politi kim pozicijama. Po to sam li no bio dosta mek po temperamentu, nisam u inio ni ta da promenim taj konsenzus. Ideja o op toj volji bila mi je manje uverljiva. Prema Imanuelu Kantu, ljudsko dostojanstvo sastoji se u neprihvatanju pot injenosti zakonima, sem u meri u kojoj se sam ovek mo e smatrati tvorcem zakona. Nikada mi jedna tako sme na izmi ljotina ne bi pala na pamet. Ne samo to nikada nisam glasao, ve nisam nikada ni smatrao da se izbori su tinski razlikuju od odli nog televizijskog oua - tu su moji omiljeni izvo a i bili, zapravo, politikolozi; Zerom Zafe, posebno - bacao me je u zanos. Biti politi ki lider - uvek mi je to izgledalo te ko zanimanje, tehni ko i iscrpi ju j u e; rado sam prihvatao da svaku svoju politi ku volju prenesem na druge. U mladosti sam poznavao aktiviste koji su dr ali da je nu no naterati dru tvo da evoluira u tom ili tom pravcu; nisam ose- ao prema njima ni simpatiju ni po tovanje. ak sam, postepeno, nau io da ih se klonim: na in na koji su se zanimali za op tu stvar - i razmi ljali o dru tvu kao da su ga oni ve preuzeli - imao je u sebi ne to sumnjivo. S ta sam ja imao, sa svoje strane, da zamerim Zapadu? Ni ta posebno, ali nisam bio ni posebno vezan za njega (i sve manje sam uspevao da shvatim da se mo e biti vezan za jednu ideju, za zemlju, za bilo ta en gnral, osim za neku osobu). ivot je bio skup na Zapadu, bilo je hladno, prostitucija je tamo bila lo eg kvaliteta. Bilo je te ko pu iti na javnim mestima, skoro nemogu e kupiti lekove ili drogu; radilo se mnogo, bilo je kola i buke, a bezbednosti na javnim mestima gotovo da nije bilo. Sve u svemu, to je stvaralo niz nepogodnosti. Postao sam odjednom svestan da sam dru tvo u kojem sam iveo smatrao gotovo za neko prirodno okru enje kao, recimo, savanu, ili d unglu - na ije zakone sam morao da se privikavam. Ideja da postanem deo tog okru enja nikad mi nije prolete- la kroz glavu; bilo je to kao atrofija, kod mene, kao neki nedostatak. Nije bilo izvesno da bi dru tvo moglo jo dugo pre ivljavati s osobama mog tipa; ali ja sam mogao pre iveti s jednom enom, vezati se za nju, poku ati da je usre im. U trenutku kad sam ponovo bacio pogled pun zahvalnosti na Valeri, za uo sam, s desne strane, ne to kao kljocanje. Razaznao sam tada buku motora koja je dolazila s mora, naglo prekinutu. Sasvim napred, na terasi, jedna visoka plava ena ustala je vri te i. Odjeknuo je prvi rafal, kra tak prasak. Ona se okrenula k nama, prinose i ruke licu: jedan metak joj je pro ao kroz oko, njegova duplja bila je sad samo krvava rupa; zatim se sru ila be- umno. Tada sam ugledao napada e, tri oveka sa turbanima koji su brzo nadirali prema nama, s mitraljezima u rukama. Odjeknuo je i drugi rafal, ne to du i; zvuk posuda i slomljenog stakla pome ao se sa bolnim kricima. Tokom nekoliko sekundi, mora da sam bio potpuno paralisan: retki su bili oni koji su pomislili da potra e spas pod stolom. Pored mene, Zan-Iv kratko jauknu: bio je pogo en u ruku. A tada ugledah Valeri kako lagano klizi sa stolice i

126

svaljuje se na pod. Pritr ao sam i obavio ruke oko nje. Od tog trenutka, nisam vi e ni ta video. Mitraljeski rafali su se sustizali u ti ini koju je presecala samo lomljava stakla; inilo mi se da to traje beskrajno dugo. Miris baruta bio je veoma jak. Zatim ponovo nastupi ti ina. Tek tada sam video da mi je leva ruka oblivena krvlju; Valeri je morala biti pogo ena u grudi ili u vrat. Sve- tiljka pored nas bila je uni tena, zavladala je skoro potpuna pomr ina. Zan-Iv, svaljen na metar od mene, poku ao je da se podigne, i zaje ao. U tom trenutku, iz pravca centra za razonodu za ula se strahovita eksplozija, koja je presekla prostor i dugo odjekivala zali- vom. Imao sam najpre utisak da su mi bubne opne prsle; me utim, nekoliko sekundi kasnije, usred za- glu enja, razabrao sam mno tvo u asnutih krikova, stvarnih urlika prokletnika u paklu. Pomo je stigla posle deset minuta, do li su iz Krabija; najpre su krenuli ka centru za razonodu. Bomba je eksplodirala usred Crazy Lips, najve eg bara, u vreme najve e posete; bila je sakrivena u sportskoj torbi ostavljenoj kraj prilazne staze. Bila je to naprava ru ne proizvodnje, ali vrlo mo na, na bazi dinamita, sa satnim mehanizmom; torba je bila puna rafova i eksera. Usled siline eksplozije, zidovi od la ke cigle, koji su delili bar od drugih gra evina, bili su prosto oduvani; neki od metalnih nosa a na kojima se dr ala konstrukcija, popustili su pod snagom udarca, krov je pretio da se sru i. Prva stvar koju su spasioci uradili, suo iv i se sa irinom katastrofe, bila je da zovu dodatnu pomo . Pred ulazom u bar jedna igra ica je puzila po zemlji, ruke su joj bile odse ene u visini laktova. Kraj nje je nema ki turista sedeo u gomili uta, pridr avaju i creva koja su mu ispadala iz stomaka; njegova ena le ala je pored njega, otvorenih grudi, poluotkinutih dojki... U unutra njosti bara nakupio se crnkasti dim; pod je bio klizav, preliven krvlju koja je liptala iz ljudskih tela i otkinutih organa. Mnogi su u agoniji, bez ruku ili nogu, poku avali da se odvuku do izlaza, ostavljaju i iza sebe krvavi trag. rafovi i ekseri su se zabadali u o i, upali ake, kidali lica. Pojedina ljudska tela su se i bukvalno rasprsla iznutra, udovi i utrobe bili su rasuti po podu, na prostoru od nekoliko metara. Kad su spasioci stigli na terasu, ja sam jo uvek dr ao Valeri u naru ju; telo joj je bilo mlako. Nekoliko metara od mene, neka ena je le ala na podu, a njeno lice, obliveno krvlju, bilo je na i kano komadima stakla. Mnogi su ostali kao da sede na svojim stolicama, iroko otvorenih usta, nepokretni u smrti. Viknuo sam u pravcu spasilaca: dvojica bolni ara su odmah pri la, prihvatila pa ljivo Valeri, stavili su je na nosila. Poku ao sam da ustanem, i odmah pao unazad; glava mi je lupila o tle. uo sam, tada kako neko, vrlo diskretno, ka e na francuskom: Mrtva je."

127

Tre i deo PATAJA BI

Bilo je to prvi put, posle dugo vremena, da se budim sam. Bolnica u Krabiju bila je mala svetla zgrada; jedan lekar je do ao da me obi e oko podneva. Bio je Francuz, pripadao je Lekarima sveta; organizacija je stigla na lice mesta sutradan po atentatu. Imao je tridesetak godina, bio malo pogrbljen, zabrinutog izraza. Rekao mi je da sam spavao tri dana. U stvari, niste stvarno spavali", rekao je. Povremeno ste bili budni, pri ali smo s vama u nekoliko mahova; ali ovo je prvi put da uspevamo da uspostavimo kontakt." Uspostavimo kontakt, rekoh sebi. Rekao mi je jo da je bilans atentata bio u asan: u ovom trenutku zna se za sedamnaest mrtvih; bio je to atentat s najvi e rtava koji se ikada dogodio u Aziji. Nekolicina ranjenih jo uvek je u vrlo kriti nom stanju, smatra se da je nemogu e sada ih prebaciti dalje. Lionel je bio medu njima. Obe noge su mu otkinute, par e metala raznelo mu je trbu nu duplju; njegove anse da pre ivi bile su skoro zanemarlji- ve. Ostali te ki ranjenici bili su preba eni u Bumrungrad bolnicu, u Bangkoku. Zan-Iv je bio samo lako pogo en, nadlakticu mu je probio metak; mogli su ga le iti u mestu. Meni ni ta nije falilo, nisam imao ni ogrebotinu. Sto se ti e va e prijateljice", zaklju io je doktor, njeno telo je ve preba eno u Francusku. Zvao sam roditelje telefonom: bi e sahranjena u Bretanji." Za utao je; o ekivao je, verovatno, da ne to ka em. Posmatrao me kraji kom oka; delovao je sve zabrinutije. Oko podneva pojavi se jedna bolni arka s poslu- avnikom; odnela ga je sat kasnije; rekla mi je da moram da po nem da jedem, da je to neophodno. Zan-Iv je do ao da me obi e, tako e oko podneva. I on me posmatrao nekako udno, malo iskosa. Pri ao mi je najvi e o Lionelu; on je umirao, samo su sati bili u pitanju. Stalno je tra io Kim. Ona je bila, udom, potpuno netaknuta, ali izgleda da se brzo ute- ila; etaju i se ulicama Krabija, sino , Zan-Iv ju je video u naru ju nekog Engleza. Ni ta o tome nije rekao Lionelu, mada on, u svakom slu aju, nije li io na nekoga ko bi sebi stvarao velike iluzije - ve je imao veliku sre u to ju je upoznao, izjavio je. udno", rekao je Zan-Iv, on deluje sre no." U asu kad je napu tao moju sobu, shvatio sam da nisam izgovorio nijednu re . Ose ao sam da ne to nije u redu, ali to je bilo krajnje nejasno ose anje, koje je te ko izraziti. inilo mi se da je najbolje da utim i sa ekam da ljudi oko mene shvate svoju gre ku; to je bio lo trenutak kroz koji je trebalo pro i.

128

Pre nego to e iza i, Zan-Iv je bacio jo jedan pogled na mene, zatim je obeshrabreno zavrteo glavom. Izgleda, to mi je ispri ao posle, da sam pri ao mnogo, zapravo bez prestanka, kad god bi me ostavili samog u sobi; im bi neko u ao, ja bih za utao. Nekoliko dana kasnije prebacili su nas sve u Bu- mrungrad bolnicu, ambulantnim avionom. Nisam dobro shvatao razloge ovog prebacivanja; mislim da se pre svega radilo o tome da se omogu i policiji da nas ispituje. Lionel je umro uo i tog dana; prolaze i hodnikom bacio sam pogled na njegov le , uvijen u pokrov. Tajlandski policajci do li su u pratnji jednog ata ea iz ambasade, koji je igrao ulogu prevodioca; nisam, na alost, mogao mnogo da im ka em. Pitanje koje ih je, izgleda, opsedalo, bilo je da li su napada i bili azijskog ili arapskog tipa. Dobro sam shvatao njihovu zabrinutost: bilo je neophodno da saznaju da li se neka medunarodna teroristi ka mre a uvukla na Tajland ili su imali posla s malezijskim separatistima; ali ja sam jedino mogao da im ponavljam da se sve desilo stra no brzo, da sam zapazio jedino siluete; koliko sam ja o tome mogao da znam, ti ljudi su mogli pripadati malajskoj rasi. Zatim su tu bili Amerikanci, koji su pripadali, pretpostavljam, CIA-i. Oni su se izra avali grubo, neprijatnim tonom, imao sam utisak da sam i ja sam osumnji en. Nisu smatrali za potrebno ni da povedu prevodioca, tako da mi je smisao njihovih pitanja u glavnim crtama promakao. Pred kraj su mi pokazali seriju fotografija, koje je trebalo da predstavljaju me unarodne teroriste; nisam prepoznao nijednog od tih ljudi. S vremena na vreme, Zan-Iv je dolazio da me obi e, sedao je na ivicu kreveta, kraj mojih nogu. Bio sam svestan njegovog prisustva, postajao sam tada malo napetiji. Jednog jutra, tri dana posle na eg dolaska, pru io mi je tanak sve anj listova: bile su to fotokopije tekstova iz novina. Direkcija Aurore mi je ovo poslala faksom sino ", dodao je, oni nemaju nikakav komentar." Prvi tekst, izvu en iz Nouvel Observateura, naslovljen sa Veoma specijalan klub", i ao je preko cele dve strane, pun detalja, ilustrovan fotografijom izvu enom iz nema kog reklamnog prospekta. Novinar je, bez uvijanja, optu ivao Grupu Aurora to promovi e seksualni turizam, i dodavao da se, u takvim okolnostima, mo e razumeti reakcija muslimana. Zan-Klod Gijbo posvetio je uvodnik istoj temi. Upitan telefonom za mi ljenje, Zan-Lik Espitalije je izjavio: Grupa Aurora, potpisnik svetske povelje o eti kom turizmu, ne mo e ni na koji na in biti odgovorna za takva zastranjivanja; odgovorni e biti ka njeni." Dosije je dopunjen tekstom Izabele Alonzo u Journal du dimanche, o trim ali slabo dokumentovanim, pod naslovom Povratak ropstvu"; Fransoaz iru preuzela je ovaj izraz u svojoj nedeljnoj bele nici u Expressu: Imaju i u vidu stotine hiljada ukaljanih, poni enih ena, pretvorenih u robinje, ima li ikakvu te inu, alosno je ovo re i, smrt nekolicine jadnika?" Atentat u Krabiju imao je, naravno, ogromnog odjeka. Libration je na prvoj strani objavio fotografiju pre ivelih koji su vra eni u zemlju, prilikom njihovog dolaska na aerodrom Roasi, uz naslov: Dvoli ne rtve". U svom uvodniku, erom Dipi je napadao tajlandsku vladu zbog njene tolerancije prema prostituciji i trgovini drogom, kao i zbog njenih uzastopnih propusta u procesu demokratizacije. Paris-Match je, sa svoje strane, pod naslovom Klanica u Krabiju", objavljivao kompletnu pri u o no i u asa. Uspeli su da nabave i fotografije, iskreno re eno dosta lo eg kvaliteta - crno-bele fotokopije, dobijene faksom, to je moglo predstavljati bilo ta, jedva su se i razaznavala ljudska tela. Paralelno s tim objavili su ispo- vest jednog seksualnog turiste, koji nije imao nikakve veze s prethodnim slu ajem - bio je to slobodnjak, vr- ljao je uglavnom po

129

Filipinima. ak Sirak je odmah dao izjavu u kojoj je, izra avaju i svoje u asavanje zbog atentata, osu ivao neprihvatljivo pona anje nekih na ih zemljaka u inostranstvu". Reaguju i, u nastavku, Lionel ospen je podse ao na postojanje zakonskih normi koje ka njavaju seksualni turizam, ak i ako se on sprovodi medu odraslima. Naredni tekstovi u Le Figarou i Le Mondeu postavljali su pitanje sredstava za borbu protiv ove po asti, i stava koji treba da zauzme me unarodna zajednica. Slede ih dana, an-Iv je poku ao da dobije Got- frida Rempkea telefonom; kona no je i uspeo. Gazdi TUI bilo je ao, iskreno ao, ali nije mogao ni ta da u ini. Kao turisti ko odredi te, Tajland je, u svakom slu aju, izgubljen za vi e desetina godina. Osim toga, francuske polemike imale su izvesnog odjeka u Ne- ma koj; mi ljenja su tamo, istina, bila vi e podeljena, ali ve i deo javnosti osudio je, uprkos svemu, seksualni turizam; u takvim okolnostima, on bi se radije povukao iz projekta. Kao to nisam razumeo razlog mog prebacivanja u Bangkok, nisam ni ta bolje razumeo ni razloge mog povratka u Pariz. Osoblje bolnice me nije posebno blagonaklono gledalo, smatrali su, bez sumnje, da sam suvi e inertan; ak i u bolnici, sve do samrtni ke postelje, ovek je osu en da igra komediju. Ono to bolni ko osoblje ceni jeste da vidi kod bolesnika izve- stan otpor, nedisciplinu, koju ono onda mora dovijanjem da slomi, za dobro bolesnika, naravno. Ja nisam ispoljavao ni ta nalik tome. Mogli su me prevrnuti na bok radi injekcije, i vratiti se tri sata kasnije: bio sam u potpuno istom polo aju. No uo i odlaska sna no sam se lupio o vrata, tra e i put do toaleta, u bolni kom hodniku. Ujutro mi je lice bilo obliveno krvlju, rasekao sam arkadu; trebalo me o istiti, previti. Nije mi bilo palo na pamet da zovem bolni arku; u stvari, nisam apsolutno ni ta ni osetio. Let je predstavljao vremenski prazan prostor; izgubio sam ak i naviku da pu im. Pred pokretnom tra^'. kom za podizanje prtljaga, rukovao sam se sa Zan- -Ivom; zatim sam se taksijem odvezao do Avenije Soazi. Odmah sam bio svestan da ne ide, da uop te ne e i i. Nisam ni raspakovao kofer. Pro ao sam kroz stan, sa plasti nom kesom, kupe i sve Valerine slike koje sam mogao na i. Najvi e ih je bilo snimljeno kod njenih roditelja u Bretanji, na pla i ili u vrtu. Bilo je tu i nekoliko erotskih slika, koje sam napravio u stanu: voleo sam da je gledam kad masturbira, imala je tada jedan lep pokret. Seo sam na kanabe i okrenuo broj za hitne slu ajeve - radi dvadeset etiri sata dnevno - koji su mi dali. Bila je to neka vrsta krizne stanice, stvorene specijalno za staranje o pre ivelima u atentatu. Nalazila se u paviljonu bolnice Sveta Ana. Ve ina ljudi koji su tra ili da ih prime, bili su zaista u jadnom stanju: uprkos ogromnim dozama sredstava za umirenje, imali su ko mare cele no i, jednako pra ene urlanjem, kricima straha, pla em. Kad sam se s njima mimoilazio u hodnicima, ostajao sam zaprepa en njihovim zgr enim, izludenim licima; izgledali su bukvalno nagrizani strahom. I taj strah, rekao sam sebi, nesta e tek kad nestane i njihov ivot. Ja li no ose ao sam samo strahoviti umor. Ustajao sam, u principu, samo da popijem olju neskafe, ili da gricnem neki biskvit; obroci nisu bili obavezni, kao ni terapija. Podneo sam, me utim, seriju pregleda, a tri dana po dolasku imao sam susret sa psihijatrom; ispitivanja su otkrila izuzetno smanjeno reaktiviranje". Ni ta me nije bolelo, ali sam zaista ose ao da sam se smanjio; smanjio sam se ak ispod praga mogu eg. Pitao me ta nameravam da radim. Odgovorio sam: Da ekam!" Pokazao sam se razumno optimisti nim; izjavljivao sam mu da e sva ova tuga pro i, da u opet na i sre u, ali da

130

treba jo ekati. Nije mi izgledao sasvim ube en. Bio je to ovek pedesetih godina, punog i veselog lica, potpuno osav. Posle nedelju dana prebacili su me u novu psihijatrijsku bolnicu, na du i boravak ovog puta. Trebalo je da tamo ostanem ne to du e od tri meseca. Na svoje ogromno iznena enje, tu je bio isti psihijatar. To ne treba da me iznena uje, rekao mi je on; ovde je, zapravo, zaposlen. Pomo rtvama atentata samo je privremena misija, za ta se, u stvari, bio specijalizovao - ve je u estvovao u radu stanice oformljene posle atentata u brzom vozu na liniji Sen Mi el. On se nije izra avao ba kao tipi an psihijatar, tako da je, zapravo, sve bilo podno ljivo. Se am se da mi je govorio da treba da se oslobodim privr enosti, reklo bi se - neki budisti ki govor. Osloboditi se ega? Po prirodi nestabilan, ja sam se bio vezao za ne to prolazno, u skladu sa svojom prirodom - sve to nije zaslu ivalo poseban komentar. Da je u mojoj prirodi bilo ne eg trajnog, nastavljao sam da bih odr ao razgovor, vezao bih se za neke ve ne stvari. Izgleda da je njegov metod dobro funkcionisao s onim pre ivelima iz atentata koje je progonio strah od saka enja i smrti. Te patnje vam ne pripadaju, one nisu stvarno va e; fantomi prolaze kroz va duh", govorio je on ljudima; i ljudi su na kraju po injali da mu veruju. Ne znam kad sam po eo da bivam svestan situacije; do toga je, u svakom slu aju, do lo kroz pomra enje. Bilo je dugih trenutaka - zapravo, ima ih jo uvek - kad Valeri uop te nije bila mrtva. U po etku sam mogao da ih produ avam po elji, bez najmanje muke. Se am se prvog trenutka kad mi je to postalo te ko, kad sam istinski osetio te inu realnosti; bilo je to upravo nakon Zan-Ivove posete. Bio je to te ak susret, bilo je uspomena koje sam te ko mogao da poti- snem; i nisam tra io od njega da me ponovo poseti. Poseta Mari-Zan, naprotiv, delovala je na mene jako dobro. Nije rekla ni ta posebno, malo mi je pri ala o ambijentu na poslu; odmah sam joj kazao da nemam nameru da se tamo vra am, da u iveti u Krabiju. Slo ila se, ne komentari u i ni ta. Ne brini", rekao sam joj, bi e u redu." Pogledala me s nemim sau e em; mislim ak, ma koliko udno bilo, da mi je i poverovala. Poseta Valerinih roditelja bila je svakako najmu nija; psihijatar im je, mora biti, objasnio da prolazim kroz fazu negiranja stvarnosti", tako da je Valerina majka plakala tokom cele posete; ni otac nije izgledao kao da se najbolje snalazi u ovome. Bili su do li da srede neke prakti ne^ detalje, da mi donesu kofer sa mojim li nim stvarima. to se ti e stana u XIII arondismanu, pretpostavljali su da ne elim da ga zadr im. Naravno, naravno, rekao sam, vide emo kasnije; u tom trenutku je Valerina majka ponovo briznula u pla . ivot proti e lako unutar neke institucije, ljudske potrebe su tamo, u osnovi, zadovoljene. Ponovo sam otkrio Pitanja za ampiona, bila je to jedina emisija koju sam gledao, vesti me uop te nisu interesovale. Mnogi u sanatorijumu provodili su po ceo dan pred televizorom. Ja za to nisam mnogo mario. Moja zamisao je bila da e se, ako ostanem smiren, ako izbe- gavam, to je vi e mogu e, da razmi ljam, sve srediti samo od sebe. Jednog aprilskog jutra saznao sam da su se stvari zaista sredile, i da u mo i uskoro da iza em. To mi se u inilo kao izvor novih komplikacija: trebalo je da na em sobu u hotelu, da stvorim neutralan ivotni prostor. Treba stvari gledati s njihove dobre strane",

131

rekao sam jednoj bolni arki. Bila je vrlo iznena ena, bilo je to prvi put da joj uputim neku re . Protiv negiranja realnosti, objasnio mi je psihijatar tokom na eg poslednjeg razgovora, nema preciznog leka; to nije sasvim poreme aj u raspolo enju, ve u predstavi. Razlog to me je dr ao u bolnici sve ovo vreme, bio je, pre svega, to se pla io poku aja samo- ubistva - ona su dosta esta u slu aju kad se naglo vrati svest; ali sada sam van opasnosti. A, lepo, rekao sam, ba lepo! Nedelju dana po izlasku iz bolnice, seo sam u avion za Bangkok. Nisam imao precizne planove. Da imamo idealnu prirodu, mogli bismo se zadovoljiti prosto kretanjem sunca. Godi nja doba su bila suvi e jasno pode- ljena u Parizu, i to je bio razlog uzmuvanosti, nervoze. U Bangkoku, sunce se dizalo u est sati, zalazilo tako e u est; u me uvremenu, prevaljivalo je svoju, stalno istu, putanju. Postojao je verovatno i period monsuna, ali ja tome, do sada, nisam prisustvovao. Postojala je i gu va u gradu, ali njene razloge nisam do kraja shva- tao; radilo se, zapravo, o nekoj vrsti prirodnog stanja. Ovi ljudi, bez svake sumnje, imaju neku sudbinu, ivot u meri koju je odre ivao nivo njihovih primanja; ali, mogli su, isto tako, biti i stado lemura. Smestio sam se u Amari Boulevard; hotel su zapo- sedali uglavnom japanski poslovni ljudi. Tamo smo odseli, poslednji put, ja, Valeri i Zan-Iv; to nije bila dobra ideja. Dva dana kasnije preselio sam se u Grace hotel; bio je udaljen samo nekoliko desetina metara, ali je atmosfera bila osetno razli ita. Bilo je to bez sumnje poslednje mesto u Bangkoku gde su se jo mogli na i arapski seksualni turisti. Ranije su se bukvalno unjali uza zidove, a sad su prosto ostajali zatvoreni u hotelu, koji je raspolagao diskotekom i sopstvenim salonom za masa u. Neki od njih su se mogli sresti jo samo u susednim uli icama, gde je bilo prodava a evapa, ali van toga - vi e nigde. Primetio sam da sam se, i ne ele i to, pribli io Bumrungrad bolnici. Covek sigurno mo e ostati u ivotu hranjen jednostavno eljom za osvetom; mnogo ljudi je ivelo tako. Islam je uni tio moj ivot, i islam je svakako bio ne to to sam mogao da mrzim; narednih dana trudio sam se da ose am mr nju prema muslimanima. Uspevao sam prili no dobro, i po eo sam ponovo da pratim svetske vesti. Svaki put kad bih uo da su neki palestinski terorista, ili neko palestinsko dete, ili trudna palestinska ena ubijeni metkom, u pojasu Gaze, ose- ao sam kako drhtim od odu evljenja to je, eto, jedan musliman manje na svetu. Da, moglo se tako iveti. Jedne ve eri, u hotelskom kafe-baru jedan jordanski bankar zapodenuo je razgovor sa mnom. Prirodno ljubazan, insistirao je da mi plati pivo; mo da je po ela te ko da mu pada prinudna izolovanost u hotelu. Ja razumem te ljude, shvatite, ne mogu ih zbog toga mrzeti", rekao mi je. Mora se re i da smo dobili ta smo tra ili. Ovo nije zemlja islama, ovde nema potrebe da se pla aju stotine miliona da bi se finansirala gradnja d amije. Ne ra unaju i atentate, naravno." Uo iv i da ga pa ljivo slu am, naru io je i drugo pivo, i dodatno se osmelio. Problem muslimana, govorio mi je, jeste u tome to je raj, koji obe ava Prorok, ve postojao ovde dole: postoje mesta na ovom svetu gde raspolo ive i lascivne devojke ple u zbog zadovoljstva mu karaca, gde se mo e opijati nektarom i istovremeno slu ati muzika nebeskih tonova: bilo je dvadesetak takvih mesta u krugu od pet stotina metara oko ovog hotela. Ta mesta su lako dostupna, da bi se u njih u lo nije bilo potrebno ispuniti sedam muslimanskih ver- skih obaveza, niti po i u sveti rat; bilo je dovoljno platiti nekoliko dolara. Nije bilo potrebno ni putovati da bi se sve to upoznalo; dovoljno je imati satelitsku antenu. Za njega nije bilo nikakve sumnje: muslimanski sistem

132

je bio osu en, kapitalizam e nadja ati. Ve sad mladi Arapi misle samo na seks i kako da tro e. D abe oni ponekad tvrde suprotno, njihov tajni san je da se utope u ameri ki model: agresivnost nekih medu njima nije ni ta drugo do znak nemo ne ljubomore; sre om, sve su brojniji oni koji javno okre u leda islamu. On sam nije imao sre e, sad je ve star ovek, i bio je prinu en da ceo svoj ivot ureduje prema religiji koju je mrzeo. I ja sam bio pomalo u sli noj situaciji: do i e sigurno jednom dan kad e svet biti oslobo en islama; ali, za mene, bi e suvi e kasno. Ja, zapravo, vi e nisam ni imao ivot; imao sam ivot samo nekoliko meseci; nije ni to tako lo e, mnogi nemaju ni toliko. Odsustvo elje za ivotom, na alost, nije dovoljno da bi se javila i elja za smr u. Video sam ga sutradan, ba pred njegov povratak u Aman; treba e da sa eka godinu dana pre nego to opet bude mogao da se vrati. Bio sam zadovoljan to odlazi, ose ao sam da bi ina e ponovo hteo da razgovara sa mnom, a ta mogu nost mi je stvarala pomalo glavobolju: bilo mi je jako te ko, sad, da podnosim intelektualne razmene mi ljenja; nisam vi e uop te imao elje da razumem svet, ak ni da ga upoznam. Na kratak razgovor, me utim, ostavio je na mene dubok utisak: on me zapravo, od prve, ubedio da islam mora biti osu en; im se o tome razmi ljalo, to je moralo biti o evidno. Ova jednostavna misao dovoljna je bila, za mene, da razveje mr nju. Ponovo sam prestao da se interesujem za vesti. Bangkok je sasvim sli an svakom normalnom gradu: u njemu se eta mnogo poslovnih ljudi, mnogo je turista na organizovanim putovanjima. Dve nedelje kasnije, seo sam u autobus za Pataju. Tako je moralo da se zavr i, rekao sam sebi ulaze i u autobus; zatim sam primetio da je to la no zaklju ivanje, da u ovom slu aju nema nikakve predodredenosti. Mogao sam, isto tako, ostatak svojih dana provesti sa Valeri na Tajlandu, u Bretanji, ili bilo gde drugde. Stariti i ina e nije posebno zabavno, ali stariti sam, to je gore od svega. im sam spustio kofer na pra njavo tlo autobuske stanice, osetio sam da sam stigao na kraj svog puta. Jedan stari narkoman, nalik kosturu, duge sede kose, sa velikim gu terom koji mu je le ao na ramenu, prosio je kraj rotacionih vrata. Dao sam mu sto bahta da popije pivo u Heidelberg Hofu", ba preko puta. Ne- ma ki pederi, brkati i trbu asti, epurili su se u cvet- nim ko uljama. Blizu njih, tri ruske maloletnice, u krajnjem stadijumu prostituisanja, uvijale su se slu aju i ghetto-blaster. Previjale su se i bukvalno valjale po trgu, odvratne male sisa ice. Za samo nekoliko minuta hoda ulicama grada, susreo sam impresivno arenilo ljudskih vrsta: repere s vokmenima, holandske marginalce, sajber-pankere sa crvenom kosom, austrijske drolje naki ene persingom. Ne postoji vi e ni ta posle Pataje, to je neka vrsta kloake, zavr ni slivnik u koji se izliva sav otpad zapadnja ke neuroze. Bilo da je neko homoseksualac, heteroseksualac ili oboje u isti mah, Pataja za sve njih predstavlja mesto poslednje anse, posle kojeg preostaje samo odricanje od svake elje. Hoteli se normalno razlikuju po komforu i po nivou cena, ali i po nacionalnosti svoje klijentele. Postoje ovde dve velike zajednice, Nemci i Amerikanci (medu koje se, verovatno, provla e i Australijanci, to jest Novozelan ani). Mo e se tako e na i ne tako malo Rusa, oni se prepoznaju po selja kom izgledu i gangsterskom pona anju. Postoji ak ceo jedan obje- kat namenjen Francuzima, nazvan Ma maison: hotel nema vi e od dvanaestak soba, ali restoran je vrlo popularan. Ziveo sam u njemu nedelju dana, pre nego to sam shvatio da nisam posebno vezan ni za andujete* ni za ablje batake; da mogu da ivim ne prate i utakmice francuskog prvenstva preko satelita i bez svakodnevnog prelistavanja stranica za kulturu u Mondeu.

133

U svakom slu aju, valjalo je potra iti dugoro niji sme taj. Normalno trajanje turisti ke vize je na Tajlandu samo mesec dana; ali, da bi se dobilo produ enje, dovoljno je pre i granicu. Vi e agencija u Pataji nude jednodnevni aller-retour do kambo- d anske granice. Posle tro asovne vo nje minibusom eka se u redu sat-dva, pred grani nom postajom; ru a se u restoranu sa samoposlu ivanjem na kambo- d anskom tlu (cena ru ka ura unata je u aran man, kao i bak i i za carinike); zatim se ide nazad. Najve i broj rezidenata tako radi svakog meseca, ve godinama; to je mnogo jednostavnije nego ekati na boravi nu vizu. U Pataju se ne dolazi da se obnovi ivot, ve da se on okon a pod prihvatljivim okolnostima. Ili bar, * Vrsta kobasice (prim. prev.). ako bih se hteo grubo izraziti, da se napravi pauza, duga pauza, koja bi mogla biti i kona na. To su izrazi koje je koristio jedan homoseksualac, od nekih pedesetak godina, koga sam upoznao u jednom irskom pabu; najve i deo radnog veka proveo je kao meter u utoj tampi, i uspeo da u tedi ne to novca. Deset godina kasnije, zaklju io je da se stvari kre u lo e po njega: izlazio je redovno u no ne klubove, one iste u koje je zalazio godinama, ali sve e e se vra ao ku i kratkih rukava. Naravno, jo uvek je bio u stanju da pla a; ali kad je ve trebalo do i na to, vi e je voleo da pla a Azijatima. Izvinjavao se zbog ove napomene, nadao se da u njoj ne vidim nikakvu rasisti ku konotaciju. Ne, ne, naravno, shvatio sam: manje je poni avaju e da se plati osobi koja ne li i ni na jednu od onih koje je mogao da zavede u pro losti, koja u vama ne budi nikakvu uspomenu. Ako seksualnost ve mora da se pla a, onda je dobro da ona bude, u izvesnoj meri, neizdiferencirana. Kao to svi znaju, jedna od prvih stvari koja se oseti u prisustvu predstavnika druge rase jeste upravo ta neizdiferencira- nost, to ose anje da su, fizi ki gledano, skoro svi ljudi druge rase sli ni. Taj efekat nestaje posle nekoliko meseci boravka me u njima, i to je teta, jer on vi e odgovara realnosti: ljudska bi a, u osnovi, stra no li e jedna na druge. Mogu se, naravno, razlikovati mu jaci i enke; mogu se, tako e, ako se to eli, razlikovati starosne kategorije; ali svaka dublja razlika poti e iz neke vrste pedanterije, to je sigurno posledica amotinje. Osoba u amotinji uo ava razlike, stvara hijerarhiju vrednosti, i to postaje njena osobena crta. Prema Ha insonu i Roulinsu, razvoj sistema hijerarhijske dominacije u okviru ivotinjskih zajednica ne odgovara nikakvoj prakti noj nu nosti, nijednoj selektivnoj prednosti; on predstavlja prosto jedan od na ina borbe protiv ubita ne amotinje ivota u goloj prirodi. I tako, biv i meter je okon avao mirno svoj ivot pedera, kupuju i sebi lepu kaste, vitke i mi i ave de- ake tamnog tena. Jednom godi nje, odlazio je u Francusku da obi e porodicu i nekolicinu prijatelja. Njegov seksualni ivot manje je uzbudljiv nego to ja mogu da pretpostavim, rekao mi je; izlazi u provod jednom ili dvaput nedeljno, ne vi e. Ve je esta godina kako se nastanio u Pataji; obilje raznovrsnih seksualnih mogu nosti, uzbudljivih i jeftinih, izazivalo je, za udo, spla njavanje elje. Svaki put kad iza e, siguran je da mo e naguziti nekog od tih divnih de ki a i pu iti im, a da e mu ovaj, sa svoje strane, drkati sa mnogo ose ajnosti i ve tine. Potpuno umiren u tom pogledu, on je zato mnogo bolje pripremao svoje izlaske, koristio se njima umereno. Shvatio sam da je on zami ljao da sam utonuo u erotska uzbu enja prvih nedelja boravka, da je u meni video svoj heteroseksualni pandan. Uzdr ao sam se od razuveravanja. Pona ao se prijateljski, insistirao da on pla a pivo, dao mi nekoliko adresa stanova koji se mogu iznajmiti na du i period. Predstavlja mu zadovoljstvo da pri a s Francuzom, rekao mi je; ve inom se

134

okupljaju oko restorana Ma maison; to su uglavnom heteroseksualci, konzervativci i falokrati, biv i kolonisti ili vojnici. Ako bih se nastanio u Pataji, mogli bismo uve e zajedno izlaziti, bez ikakvih obaveza, prirodno; ostavio mi je broj svog mobilnog telefona. Primio sam to k znanju, svestan, istovremeno, da ga nikada ne u zvati. Bio je simpati an, prijatan, ak interesantan, ako ho ete; ali ja prosto vi e nisam imao nikakve volje za ljudskim kontaktima. Iznajmio sam sobu u Naklua Roadu, malo po strani od gradske gu ve. Imala je rashladni ure aj, fri ider, tu , jedan krevet i jo nekoliko komada name ta- ja; kirija je bila tri hiljade bahta mese no - ne to malo vi e od pet stotina franaka. Poslao sam novu adresu svojoj banci, zatim napisao pismo sa ostavkom Ministarstvu kulture. Nije mi preostajalo mnogo toga da uradim u ivotu, uop te... Kupio sam vi e araka papira 21x29,7 da poku am da unesem ne to reda u delove svog ivota. To je ne to to bi ljudi e e trebalo da odrade, pre nego to umru. udno je bilo misliti kako ima mnogo ljudskih bi a koja pro ive ceo ivot ne ostaviv i iza sebe ni najmanji komentar, ni najmanju bele ku, ni najmanju primedbu. Ne zato to bi ti komentari, te kritike, te primedbe mogli biti namenjeni nekome, ili imati bilo kakav smisao; nekako je, ini mi se, ipak, bolje da, pri svo enju ra una, budu napravljeni. est meseci kasnije, jo uvek sam u sobi u Naklua Roadu; i kao da sam skoro zavr io svoj posao. Valeri mi nedostaje. Da sam slu ajno imao nameru, zapo inju i pisanje ovih stranica, da umanjim ose anje gubitka, ili da ga u inim podno ljivijim, mogao bih sad biti kona no uveren u svoj poraz; odsustvo Valeri nikada mi nije donosilo ovoliko patnje. Po etkom tre eg meseca mog boravka ovde, kona no sam odlu io da ponovo krenem u salone za masa u i barove s hostesama. Ideja me a priori nije odu evljavala, bojao sam se da u do iveti potpuni fijasko. Ipak, uspeo je da mi se digne, pa ak i da ejakulira, ali vi e nikada nisam do iveo zadovoljstvo. Nije to bila krivica devojaka, bile su one isto ve te, isto ne ne; ali ja kao da sam bio bez ose aja. Pomalo iz principa, nastavio sam da odlazim u salone za masa u jednom ne- deljno; a onda sam odlu io da prekinem. Bio je to, ipak, neki ljudski kontakt, eto smetnje! Mada vi e nisam verovao u zadovoljstvo koje bih ja osetio, moglo bi se desiti da devojka svr i, utoliko pre to mi je neo- setljivost mog organa omogu avala da izdr im satima, ako se ne bih potrudio da prekinem ovo gimnasticiranje. Mogao sam do i i dotle da po elim u ivanje, to je predstavljalo izazov; a ja vi e nisam eleo da do ivim bilo kakav izazov. Moj ivot je bio ispra njena forma; bilo je po eljno da tako i ostane. Da sam pustio da strast obuzme moje telo, bol bi do ao brzo za njom. Moja knjiga se bli i kraju. Sve e e, sada, prele im najve i deo dana. Ponekad ujutro pustim rashladni ure aj, ugasim ga uve e, a izme u ove dve radnje ne desi se apsolutno ni ta. Navikao sam se na romorenje aparata, mada mi je u po etku smetalo; ali, navikao sam se i na vru inu; ne dajem, stvarno, prednost bilo emu. Ve odavno sam prestao da kupujem francuske novine; pretpostavljam da su u ovom trenutku ve odr ani predsedni ki izbori. Ministar kulture, po svaku cenu, mora da nastavi svoj po ao. Mo da Ma- ri-Zan jo misli na mene, s vremena na vreme, bar dok pravi bud et za izlo be; nisam ni poku avao da stupim u vezu s njom. Ne znam vi e ni ta je sa Zan-Ivom; posle otkaza u Aurori, morao je, pretpo- , stavljam, karijeru nastaviti na mnogo ni em polo aju i, verovatno, u nekom drugom sektoru, ne u turizmu.

135

Kad se ljubavni ivot okon a, ivot u celini postaje ne to konvencionalno i nametnuto. Zadr ava se ljudska forma, uobi ajeno pona anje, neka vrsta strukture; ali srce, kako se to ka e, vi e ne u estvuje. Skuteri se spu taju niz Naklua Road, di u i oblak pra ine. Ve je podne. Prostitutke sti u s periferije grada, idu na svoja radna mesta u barove u centru. Ne verujem da u danas izlaziti. Mo da tek predve e, da progutam supu u nekoj od baraka na raskrsnici. I kad se ovek odrekne ivota, poslednji ljudski kontakti koji mu preostaju su oni koje ima s trgovcima. U mom slu aju, oni se ograni avaju na nekoliko re i izgovorenih na engleskom. Ne govorim tajlandski, to podi e oko mene nesnosnu i mu nu prepreku. Sva je prilika da nikada ne u stvarno upoznati Aziju, mada to, uostalom, i nema nikakvog zna aja. Mo e se iveti u svetu a da se on ne shvati, dovoljno je mo i iz njega dobiti hranu, milovanja i ljubav. U Pataji su hrana i milovanja jeftini, prema zapadnim, pa ak i prema azijskim kriterijumima. Sto se ljubavi ti e, te ko mi je da o njoj govorim... Sada sam ube en u ovo: za mene je Valeri bila sre an izuzetak. Pripadala je onim osobama koje su u stanju da posvete svoj ivot ne ijoj sre i, da od toga naprave, doslovno, svoj cilj. Taj fenomen je u biti misterija. U njemu le e sre a, jednostavnost, radost; ali ja jo uvek ne znam ni kako, ni za to se on de ava. A ako nisam shvatio ljubav, emu bi mi slu ilo da sam razumeo sve ostalo? Do kraja ivota u ostati dete Evrope, briga i stida; nemam nikakvu poruku nade, za bilo koga. Prema Zapadu ne ose am mr nju, najvi e ogroman prezir. Znam samo da, takvi kakvi smo, smrdimo na egoizam, mazohizam i smrt. Stvorili smo sistem u kojem je postalo prosto nemogu e iveti; i, uz to, nastavljamo da ga izvozimo. Ve e se spu ta, arene girlande pale se u izlozima pivnice. Nema ki matorci se sme taju, spu taju dlanove na butine svojih mladih pratilja. Vi e nego ijedan drugi narod oni poznaju brigu i stid, ose aju potrebu za ne nim telom, za mekom ko om, beskrajno sve- om. Vi e nego ijedan drugi narod, oni poznaju elju za sopstvenim uni tenjem. Kod njih se retko sre e ona pragmati na i zadovoljna vulgarnost anglosaksonskih seksualnih turista, onaj stil da bez prestanka upore u- ju ono to dobijaju s cenama. Retko je takode kod njih da rade gimnastiku, da odr avaju sopstveno telo. Uglavnom jedu previ e, piju mnogo piva, nagomilavaju salo; ve ina e ih brzo umreti. Cesto su prijateljski raspolo eni, vole da se ale, da pri aju viceve; ipak, njihovo dru tvo je optere uju e i tu no. Smrt sam sad shvatio; ne verujem da e me boleti. Upoznao sam mr nju, prezir, opadanje snage i jo mnogo toga; spoznao sam ak i trenutke ljubavi. Nita moje ne e me nad iveti, i ne zaslu ujem da me i ta nad ivi; ja sam jedna prose na individua, u svim aspektima. Zami ljam, ne znam za to, da u umreti usred no i, i ose am laku zabrinutost pri pomisli na patnju koja e pratiti odvajanje od tela. Te ko mi je da predstavim prestanak ivota kao ne to savr eno bezbolno i nesvesno; znam naravno da gre im, ali uprkos tome te ko mi je da sebe u to ubedim. Starosedeoci e me prona i nekoliko dana potom, mo da i pre; u ovakvoj klimi le evi po inju brzo da zaudaraju. Ne e znati ta da urade sa mnom, obrati e se verovatno ambasadi Francuske. Daleko od toga da sam neki siroma ak, moj predmet e se lako obraditi. Osta e sigurno ne tako malo novca na mom ra unu; ne znam ko e ga naslediti, bez sumnje dr ava, ili neki daleki ro aci.

136

Za razliku od drugih azijskih naroda, Tajlandani ne veruju u duhove i pokazuju malo interesovanja za sudbinu le eva; uglavnom ih pokopavaju direktno, u zajedni ku raku. Po to nisam ostavio precizne instrukcije, isto e se desiti i sa mnom. Bi e konstatova- na smrt, precrta e jednu rubriku u kartoteci o broju stanovnika, daleko odavde, u Francuskoj. Nekolicina uli nih prodava a, naviklih da me vide u kraju, zavr- te e glavom. Moj stan e biti izdat novom rezidentu. Zaboravi e me. Zaboravi e me brzo.

137