Opsti Deo

UVOD
Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem graevinskih materijala

nesumnjivo je jedna od najstarijih u oblasti tehnikih nauka.
Njeni izvori doseu do samih poetaka evolucije ljudskog drutva, to je
i razumljivo, poto je graenje oduvek predstavljalo jednu od
najznaajnijih ljudskih aktivnosti.
Potrebe graenja i dometi u poznavanju materijala uvek su bili tesno
povezani. tavie, dostignuti nivo poznavanja materijala esto je bio
pokazatelj ostvarenog nivoa celokupnog drutvenog razvoja: kameno
doba, bakarno doba, bronzano doba, gvozdeno doba.
Dok su u najranijim istorijskim periodima korieni jedino prirodni
materijali drvo, kamen, po pravilu uz veoma skroman stepen obrade,
vremenom su poeli da se primenjuju i materijali koje danas nazivamo
vetakim (opeka, malter, beton, elik i dr.)
Zahvaljujui tehnikom napretku, vremenom je postalo mogue uticati
na pojedina svojstva materijala. Danas su stvorene takve mogunosti,
koje omoguavaju ne samo visok stepen obrade i poboljanje svojstava
tradicionalnih materijala, ve i stvaranje potpuno novih materijala, sa
unapred definisanim svojstvima.
UVOD
Istorijski razvoj graevinskih materijala u osnovi odgovara prikazu na
donjoj slici. Deceniju 1850-1860 karakterie vaan dogaaj u tehnologiji
materijala pojava konstrukcionih elika.
Do tog vremena uglavnom su se koristili drvo, kamen i opeka, dok je
beton poeo iroko da se primenjuje tek nakon pojave elika u obliku
sprege beton elik (armirani beton, prednapregnuti beton)
UVOD
Vrlo intenzivan razvoj na podruju sintetikih organskih materijala
ve danas je uslovio njihovu primenu u nizu oblasti graevinarstva, a
prema nekim prognozama, u prvim decenijama 21. veka obim njihove
primene mogao bi da prevazie mnoge danas nezamenljive materijale.
Prema uslovima primene u graevinskim objektima i konstrukcijama,
grarvinski materijali se, u optem sluaju, mogu podeliti na 2 grupe:
- Materijali univerzalnog tipa ili Konstrukcijski materijali (prirodni
kameni materijal, vetaki kameni materijali malteri i betoni, kera-
miki materijali, metali, drvo, konstrukcione plastine mase i dr.)
- Materijali specijalne namene (termoizolacioni, zvukoizolacioni i
hidroizolacioni materijali, antikorozioni premazi, boje, lakovi i dr.)
Graevinske materijale treba posmatrati u irem kontekstu: kao
materijale, ali i kao sirovine za dobijanje drugih gra. materijala.
Drugim reima, oni ine celokupan kompleks materijalnih kompone-
nata, na osnovu kojih se formiraju graevinske konstrukcije i objekti.
UVOD
Poznavanje graevinskuh materijala podrazumeva poznavanje niza
injenica i uticajnih faktora, relevantnih za njihovu primenu u
graevinarstvu. Radi se o sintezi stavova vie naunih disciplina:
hemija, fizika, tehnologija, otpornost materijala i dr.
Ovo poznavanje je od prvorazrednog znaaja za pravilnu i racionalnu
primenu materijala: osnovni podaci o materijalu, tehnoloki proces
proizvodnje, oblast primene, nain prerade, bitna svojstva, ponaanje
u razliitim uslovima eksploatacije i metode ispitivanja svojstava
Svojstva i ponaanje materijala pod odreenim uslovima naelno se
mogu tumaiti polazei od atomsko-molekularne strukture, rasporeda
elementarnih estica, unutranjih sila veze i drugih stavova na kojima
se zasnivaju savremena termodinamika shvatanja o strukturi materije
Kako je ovakav pristup komplikovan i sa praktinog stanovita
necelishodan, a ponekad se radi i o pojavama koje jo nisu rasvetljne,
to se primenjuje tzv. fenomenoloki pristup: prouavanje pojave kao
takve, na bazi objektivnih eksperimentalnih rezultata ispitivanja, bez
dubljeg ulaenja u fiziku ili hemijsku sutinu fenomena.
DISPERZNI SISTEMI
OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA
Opta i specifina svojstva
Parametri stanja i strukturna svojstva
Parametri stanja i strukturna svojstva
Fizika svojstva Sadraj podpoglavlja
Fizika svojstva Hidrofizika svojstva
Higroskopnost: Sposobnost
kapilarno poroznih materijala
(kapilare <10
-4
mm) da iz vlanog
vazduha upijaju vodenu paru. Ovo
upijanje je uslovljeno:
- Polimolekularnom absorpcijom
vodene pare na zidovima kapilara,
- Kapilarnom kondenzacijom.
Higroskopski sadraj vlage je funkcija:
- Relativne vlanosti vazduha i
- Temperature vazduha
Maksimalni sadraj vlage:
- Onaj ravnoteni sadraj koji odgo-
vara datoj temperaturi i relativnoj
vlanosti vazduha od 100%.
- Raste sa poroznou materijala,
- Raste sa smanjenjem prenika
kapilara
Upijanje vode:
(%) 100 100
0 0
0 0
=
=

m
m
m
m m
u
v v
Vlanost, upijanje vode i zapreminska masa vlanog, odnosno vodom
zasienog materijala
Upijanje vode po zapreminskim i masenim jedinicama, otvorena
poroznost i upijanje vode, koeficijent zasienosti materijala
;
'
p
u
k
u
u
k
vol
u
p
u
= =
Koeficijent zasienosti:
Kada su sve pore otvorene i ispunjene vodom:
u
vol
= p , k
u
= k
u
= 1
v
v v v
vol
u
m
m
V
V
u
= = =

100
/
/
100
0
v
p
v p v p v po
o
u
m
m
V
V
V
V
p
= = = = 100
/
/
100 100
0
, ,
V
v,p
, m
v,p
-Zapremina,
odnosno masa vode u
uzorku zasienom vodom
pod pritiskom
vodom uzorka i zasiasie stanju u
vode masa odnosno , a Zapremin - ,

v v
m V
Vodopropustljivost, vodonepropustljivost
) / ( : h m
t S
a V
k filtracije t Koeficijen
p
v
f
A

=
- Vodopropustljivost je svojstvo
materijala da usled poroznosti
proputa vodu pod pritiskom
- Vodonepropustljivost je svojstvo
materijala da pod unapred defini-
sanim pritiskom ne proputa vodu
- Smatra se da je neki materijal
vodonepropustljiv ako se nakon
odreenog tretmana, u smislu
porasta i duine trajanja prtiska,
kroz njega ne registruje prolaz vode
- Vodonepropustljivost je vea
ukoliko je njegova otvorena
poroznost manja.
- Vrlo kompaktni materijali su, po
pravilu, praktino vodonepropustljivi
Skupljanje i bubrenje materijala
- Pri suenju dolazi do sma-
njivanja slojeva vode koja
okruuje estice materijala,
to dovodi do poveanja
unutranjih kapilarnih sila,
koje tee da estice materi-
jala priblie
- Naizmenino suenje i vla-
enje poroznih materijala
dovodi do neprekidnog
smenjivanja deformacija
skupljanja i bubrenja.
- Ove viekratne cikline
promene vrlo esto izazivaju
pojavu prslina u materija-
lu i ubrzavaju njegovu
destrukciju!
Skupljanje i bubrenje su zapreminske
deformacije koje se javljaju usled promene
vlanosti materijala

Veliine skupljanja nekih materijala:
OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH
MATERIJALA
Fizika svojstva Termotehnika svojstva
Toplotna provodljivost materijala ogleda se u njegovom proputanju
stacionarnog toplotnog fluksa (protoka) usled razlike temperatura AT=T
1
T
2

na dvema grani-nim povrinama. Ovo svojstvo materijala karakterie
koeficijent toplotne provodljivosti ,
koji je definisan izrazom:
q
f
Stacionarni
toplotni fluks,
q Specifini
toplotni fluks

Ukupno proputanje toplote i otpor proputanja toplote
a) Toplotni fluks
upravan na
slojeve pregrade
b) Toplotni fluks
paralelan sa
slojevima pregrade
Koeficijent prolaza toplote k, otpor prolaza toplote 1/k i temperature
na granicama pojedinih slojeva pregrade T
j

Koeficijenti prelaza toplote
Reciprone vrednosti ovih koeficijenata otpori prelaza toplote :
1/
i
=1/8=0,1250,12; (1/6=0,160,17); 1/
e
=1/23=0,0430,04

Vrednostima iz tabele treba dodati
jo i sledee vrednosti:

-
Vazduh - 0,023
- Voda 1000 0,85
- Led 1090 2,30
Zapreminske mase i koeficijenti toplotne
provodqivosti nekih materijala
Otpor proputanja toplote za vazdune slojeve
Postupak eksperimentalnog odreivanja vrednosti koeficijenta
toplotne provodljivosti
Toplotna provodljivost u funkciji poroznosti,
odnosno zapreminske mase materijala
1. - Suvi materijali
2, 3 - Vlani materijali
4. - Materijali
zasieni vodom
Koeficijent je i funkcija temperature T, prema sledeem empirijskom
obrascu:
T
=
0
(1 + 0,005 T)
gde je:
T
- Koeficijent toplotne provodljivosti za proizvoljno T

0
- Koeficijent toplotne provodljivosti za T=0
0
C
Vlaga koja ulazi u pore materijala poveava njegovu toplotnu
provodljivost, poto je koeficijent za vodu oko 37 puta vee nego za
vazduh!
Smrzavanje vode u porama jo vie poveava toplotnu provodljivost, poto
je za led 2,7 puta vee nego za vodu, a oko 100 puta vee nego za
vazduh!
Toplotna provodljivost ne zavisi samo od ukupne zapremine pora u njemu,
ve u velikoj meri i od veliine pora.
U porama malog prenika vazduh miruje, dok se u veim porama i
upljinama vazduh kree, ime se poveava toplotna provodljivost! (Pri
temperaturi T=0, npr., u porama prenika 3 mm toplotna provodljivost
vazduha je skoro 2 puta vea nego u porama prenika 0,5 mm; pri tempe-
raturi T=100
0
C ovaj odnos je 3!
Fizika svojstva Termiki koeficijent linearnog irenja
Termiki koeficijent linearnog
irenja materijala o
T
(1/
0
C)
predstavlja dilataciju tapa
izraenog od nekog materijala
pri promeni temperature za 1
0
C

Primer: Ako usvojimo za elik
t
=0,1210
-6
, tada se lako moe dobiti
promena duine L elinog nosaa
duine L=50 m pri promeni tempera-
ture T za vrednost T=20
0
C, naime:
L = 50200,1210
-6
=1,210
-4
m
L = 0,12 mm
Fizika svojstva Termika stabilnost i otpornost na dejstvo poara
Termika stabilnost materijala ocenjuje se prema njegovom stanju nakon
izlaganja viekratnim otrim promenama temperature
- Za materijal se kae da je termiki stabilan ako se na njemu nakon propisa-
nog tretmana otrih promena temperature, na njemu ne pojave prsline, pukotine
ili neki drugi oblici destrukcije
- Ovo svojstvo tesno je povezano sa homogenou materijala i sa koeficijentom
T
(termika stabilnost materijala je tim vea to je
T
manje i to je materijal
homogeniji). Primeri:
- Kvarcno staklo ima
T
=510
-7
, pa njega karakterie visoka termika
stabilnost,
- Monomineralni kamen (npr. mermer) ima veu termiku stabilnost, nego
kamen sastavljen od vie minerala (npr. granit)

Otpornost materijala na dejstvo poara predstavlja sposobnost materijala da se
suprotstavi kratkotrajnom delovanju visokih temperatura koje deluju u vreme
poara (do 1000
0
C).
- Konstrukcijski materijali moraju nakon poara u potpunosti da sauvaju svoja
mehanika svojstva.
- Otpornost na dejstvo poara zavisi od stepena sagorivosti i sposobnosti paljenja
materijala
Fizika svojstva - Viskozitet
- Viskozitet je jedno od
najznaajnijih svojstava
tenosti, a pod njim se
podrazumeva unutranje
trenje koje karakterie
sila, potrebna da se izvri
pomeranje jednog sloja
tenosti u odnosu na
drugi.
- Viskozitet se najee
razmatra pri laminarnom
kretanju tenosti u
cevima. U tom sluaju
sile trenja deluju
paralelno osi kretanja
Fizika svojstva - Viskozitet
Za koeficijent viskoziteta u sistemu jedinica SI, polazei od Njutnovog zakona,
dobija se jedinica Pas (videti dole, levo).
Za praktine potrebe, meutim, viskozitet se ponekad ne rauna iz definicionog
izraza i ne izraava u Pas, ve se kao mera viskoziteta uzima ono vreme u
sekundama koje je potrebno da odreena zapremina tenosti istekne kroz otvor
propisanih dimanzija. Na ovom principu radi Redvudov viskozimetar (dole, desno)
Fizika svojstva Postojanost na mrazu
Ovo svojstvo materijala ogleda se u njegovoj sposobnosti da u stanju
zasienosti vodom, bez vidljivih tragova destrukcije i bez znaajnijeg pada
vrstoe, podnese odreen broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja
Smatra se da je materijal postojan na mrazu ako se po zavretku tretmana
smzavanje odmrzavanje njegova vrstoa ne smanji vie od 25% i ako
gubitak mase uzorka nije vei od 5%
k
u
= u/u
p
AV

> 0
k
u
< 0,92
(

),
AV

< 0
k
u
> 0,92
(

k
u
0,80
Fizika svojstva Postojanost na mrazu
Fiziko mehanika svojstva
Sadraj poglavlja

Deformaciona svojstva radni ( )
dijagram materijala
Stvarni radni dijagram materijala
vrstoe materijala pod statikim
optereenjem
Osnovni pokazatelji ilavosti materijala
vrstoe materijala pod dinamikim
optereenjem
Fiziko mehanika svojstva Deformaciona svojstva
Odrediti deformaciona svojstva nekog
materijala znai, ustvari, definisati vezu
izmeu napona - o i dilatacija - c, tj.
definisati:
Radni (o - c ) dijagram materijala
o =P/A
0
(N/mm
2
=MPa);
c =Al /l
0
(mm/mm)

Za P u kN i A
0
u cm
2
o = (P/A
0
)10 (MPa)

Ako se ele dilatacije c u % ili u , tada:

c =(Al /l
0
)100 (%), ili: c = (Al/l
0
)1000 ()
Radni (o - c) dijagrami za sluaj zatezanja
a/.
Radni dijagram za vrlo
krt materijal

b/. do d/.
Radni dijagrami za
razliito ilave mate-
rijale

e/. Radni dijagram za
vrlo ilav materijal
Moduli elastinosti materijala
Elastini histerezis i Bauinger-ov efekat
Kod pojedinih materijala, pri rastereenju
uzorka koji je prethodno optereen preko
granice o
e
, linija rastereenja ne mora uvek biti
paralelna liniji optereenja do o
e
, a takoe ne
mora biti idealno prava linija ni deo koji
odgovara ponovnom optereenju. Kod nekih
materijala ova odstupanja od prave linije su
dosta znaajna, tako da se obrazuje petlja tzv.
elastini histerezis. Jasno je da se u tom
sluaju moe govoriti samo o priblinoj
jednakosti srednjih nagibnih uglova u petlji i
ugla
0
u poetnom delu o - dijagrama
Pored pojave elastinog histerezisa, pri
ponovnom optereenju nakon rastereenja
moe se registrovati i poveanje granice velikih
izduenja (taka v
na slici levo). Ova pojava

naziva se Bauingerov efekat.

Konvencionalna granica razvlaenja-o
0,2

To je onaj napon o pri kome nepovratna
(plastina) dilatacija iznosi 0,2% (ili 2)
- Ako se raspolae o-c dijagramom, granica
o
0,2
odreuje se tako to se na apscisi, u
usvojenoj razmeri za o-c dijagram, nanese
vrednost od 0,2 % (2) i onda povue linija
paralelna sa pravolinij -skim delom
dijagrama;
Presek ove prave sa o-c dijagramom je
granicu o
0,2

- U sluaju kada se ne raspolae o -c
dijagramom, granica o
0,2
odreuje se uz
pomo instrumenata za merenje dilatacija,
putem probanja - polazei od neke nie
vrednosti sile (napona), zatim njenim
poveanjem, sve dok se ne postigne trajna
dilatacija od 0,2%
Fizikomehanika svojstva Deformaciona svojstva
Radni (o-c) dijagrami za sluaj pritiska
a/.
Sluaj krtog materijala,
b/.
Sluaj zadovoljavajue
ilavog materijala,
c/.
Sluaj vrlo ilavog
materijala. Ovakve
materijale (npr. nisko-
legirani elik), praktino
je nemogue dovesti do
stadijuma loma, jer se
jako deformiu
(spljote).Kao granina
sila tada se najee
usvaja sila pri registro-
vanju prve prsline.
- Pojedini materijali ispituju se i na zateza-
nje i na pritisak, pa se za njih moe nacr-
tati jedinstvena o-c kriva, koja reprezen-
tuje ponaanje materijala u oba navedena
podruja.
- Treba napomenuti da krive o-c u ovakvim
sluajevima ne moraju da budu simetrine
u odnosu na koordinatni poetak, to
znai da jedan isti materijal moe razliito
da se ponaa pri zatezanju i pri pritisku,
kao na datoj skici.
(Tipian primer razliitog ponaanja pri
pritisku i pri zatezanju su malteri i betoni,
kada se za deo dijagrama o-c koji odgova-
ra zatezanju kae da je zakrljao).
Stvarni naponi u materijalu
Za dobijanje izraza za stvarni
napon u materijalu o
stv
, pri
poznatom uslovnom naponu
o, polazi se od (loginog)
uslova da:
Pri deformisanju materijala
zapremina nekog
elementarnog dela uzorka
ostaje konstantna.

To znai da vai sledea
jednakost:
A
0
dz = A
stv
(dz+A dz)
Primeri radnih, o - c dijagrama

Za dve vrste elika: niskolegirani
elik i patentiranu icu za predna-
prezanje (levo)
Za dve vrste betona: jednog nie
vrstoe i drugog vie vrstoe
(dole)
vrstoe pod statikim optereenjem
Pod vrstoom materijala podrezumeva se njegova sposobnost da se
suprotstavi dejstvu unutranjih napona, koji se javljaju pod dejstvom
spoljnih sila ili nekih drugih faktora (skupljanje, promena temperature
i slino.)
Kod ispitivanja vrstoe materijala primenjuju se statika i dinamika
optereenja
Kod statikih optereenja pretpostavlja se da se optereenje tokom
vremena ispitivanja ne menja, ili se menja dovoljno sporo, tako da se
ubrzanja delia uzorka mogu zanemariti. Drugim reima, u uzorku je
mogua promena potencijalne energije, dok je promena kinetike
energije iskljuena.
Kod dinamikih optereenja podrazumeva se promenljivost optereenja
tokom vremena ispitivanja, pri emu se uzorci izlau ili optereenju iji
se intenzitet tokom vremena vrlo brzo uestano menja, ili optereenju
koje se nanosi jednokratno, ali vrlo velikom brzinom (udar). U ovim
sluajevima, pored potencijalne energije, u znaajnoj meri se menja i
kinetika energija, pa uzorci pod odreenim uslovima mogu da budu
pobueni na vibriranje
Kako brzine nanoenja i duina trajanja optereenja mogu u
znaajnoj meri da utiu na rezultate ispitivanja vrstoe, moe
se govoriti o: (1) izuzetno kratkotrajnim opterenjima, (2)
kratkotrajnim optereenjima ili optereenjima normalnog
trajanja i (3) dugotrajnim optereenjima.
Mada nisu u potpunosti definisani kriterijumi kratkotrajnosti,
odnosno dugotrajnosti optereenja, dalje emo smatrati da je:
- Izuzetno kratkotrajno optereenje, ono optereenje koje se nanosi i
traje nekoliko delova sekundi do nekoliko celih sekundi,
- Kratkotrajno optereenje ili optereenje normalnog trajanja, ono
opterenje koje se nanosi dovoljno sporo i traje najvie 2-3 asa,
- Dugotrajno optereenje, ono optereenje koje se takoe nanosi
dovoljno sporo i traje nekoliko meseci do nekoliko godina.

Imajui u vidu definicije statikih i dinamikih
optereenja, proizilazi da se samo izuzetno kratkotrajna
optereenja mogu podvesti pod kategoriju dinamikih
optereenja, dok kratkotrajna optereenja, ili optereenja
normalnog trajanja, kao i dugotrajna optereenja,
pripadaju kategoriji statikih optereenja.
Mada je, s obzirom na ono to je izloeno, pojam vrstoe
najtenje povezan sa karakterom optereenja kojima se
uzorci izlau, ako se ne kae neto posebno, pod vrstoom
materijala se uglavnom podrazumeva ona vrstoa koja je
dobijena primenom kratkotrajnih optereenja.
Fiziko mehanika svojstva vrstoe pod statikim optereenjem
vrstoa pri zatezanju
a/. do d/:
0
A
P
f
gr
z m
= = o
e/.
l d
P
f f
gr
zc z

= =
t
2
vrstoa pri pritisku
0
A
P
f
gr
p m
= = o
Pri ispitivanju vrstoe
pri pritisku, izmeu
uzorka i elinih ploa
hidraulike prese jav
ljaju se znaajne sile
trenja, koje spreavaju
slobodno irenje uzor
ka, a time utiu u veli-
koj meri i na rezultate
ispitivanja.
vrstoa pri pritisku
vrstoa pri pritisku
a /. do f /.
0
A
P
f
gr
p m
= = o
vrstoa pri savijanju
vrstoa pri istom smicanju
vrstoa pri uvijanju (torziji)
3
t
16
d
r P
f
gr

=
t
t
Fiziko mehanika svojstva vrstoe pod statikm optereenjem
Koncentracija napona i tzv. efekat zareza
- Bitan uticaj na vrstou ima prisustvo makro i
mikro prslina
- Na mestu postojanja mikroprsline, tj. u tom pop-
renom preseku, nee postojati ravnomerna ra-
spodela napona, ve e u njenoj blizini doi do
tzv. koncentracije napona (v.dijagram raspodele
napona na priloenoj slici)
- Na krajevima prslina pojavie se znatno vei na-
poni, koji se priblino mogu sraunati iz izraza
) 2 1 (
r
l
k
+ = o o
(l - du. prsline, r - polupr. krivine u vrhu prsline)
- Odnos
k
/o moe da dostigne i vrednost 1000!
- To znai da do loma (kidanja) dolazi kada napon na
ivici prsline dostigne neku vrednost koja je karskteri-
stina za taj materijal, a to je mnogo ranije nego
kada se rauna putem izraza o = P/A
0

Duktilnost:

) (
) (
v
m
D
o c
o c
=
ili:

) (
) (
'
v
m
D
o c
o c
=
Relativno izduenje pri lomu:
(%) 100
0
0
=
l
l l
o
Kontrakcija poprenog preseka:
(%) 100
0
0
=
A
A A

Fiziko mehanika svojstva vrstoe pod dinamikim optereenjem
Najee se odreuju putem aksijalnog optereenja, naponima istog
znakazatezanje ili pritisak ili, pak, alternativnim naprezanjem
(zatezanje i pritisak)
Primenjuju se cikliki promenljiva optereenja raznih tipova, u koji
ma su prisutne sekvence prema datoj skici, na kojoj je prikazan po 1
ciklus promenljivog optereenja
Svako od ovih optereenja karakterie odreeni odnos =o
min
/o
max

koeficijent asimetrije ciklusa
Osim vrednosti , od vrlo velikog znaaja je i apsolutna vrednost
napona o, odnosno to da li je o<o
e
ili je o>o
e
! Ako je o<o
e
, uzorci
trpe samo elastine deformacije, koje su veoma male i do loma
uzoraka dolazi posle vrlo velikog broja ciklusa broj (visokociklini
zamor materijala), a ako je o>o
e
, izorci trpe i plastine deformacije,
koje su znatno vee i do loma uzoraka dolazi pri znatno manjem
broju ponovljenih optereenja (niskociklini zamor materijala)
Nezavisno od toga da li je re o visokociklinom ili niskociklinom zamoru, rezul-
tate ispitivanja moemo da prikaemo putem Velerove krive, na kojoj je data vrsto-
a materijala koja odgovara datom reimu ispitivanja kao funkcija broja N.
Svakoj vrednosti o
N
odgovarae
odreen broj N broj ciklusa pri
kome nastupa lom uzorka.
Do loma uzorka, dakle, dolazi
nakon N ciklusa optereenja, a pri
naponu o
N
= o
sr
+ o
aN
.
Za dobijanje Velerove krive, prema
tome potrebno je ispitati vei broj
uzoraka, kod kojih se, ne menjajui
o
sr
varira (smanjuje) o
aN
, pri rastu-
em broju ponovljenih ciklusa N.

Pri dovoljno maloj vrednosti o
aN

uzorak e moi do loma da izdri
vrlo veliki broj (npr. Preko 10 mil.)
i ta vrednost napona se usvaja kao
dinamika vrstoa naterijala o
D
.
Krajnji cilj ispitivanja materijala na visokociklini zamor sastoji se u dobijanju
zavisnosti o
D
=o
D
(o
sr
), koja se zove Smitov dijagram (v. sled. slajd). Logino, u tu
svrhu potrebno je za nekoliko vrednosti o
sr
odrediti Velerove krive (dole levo).
Kao to se vidi sa ove skice,
Velerove krive se, umesto u
obliku o
N
N, mogu prikaza-
ti i u obliku o
aN
N, za razli-
ite usvojene vrednosti o
sr
.
Na datoj skici je prikazan je
jedan konretan sluaj ispiti-
vanja sa samo 4 razliite vre-
dnosti napona o
sr
, to je esto
i dovoljno za definisanje veze
o
D
=o
D
(o
sr
), odnosno za kon-
struisanje Smitovog dijagra-
ma (sledei slajd).
Na Smitovom dijagra-
mu dinamika vrstoa
materijala o
D
=o
max
data
je linijom A-E-D i kao
to se vidi, vrednost di-
namike vrstoe ne
moe biti vea od grani-
ce velikih izduenja o
v
.
Sa ove skice vidi se ta-
koe da najnia dina-
mika vrstoa materi-
jala odgovara jednakom
naizmeninom optere-
enju, tj. sluaju kada je
o
sr
= (o
max
+ o
min
)/2= 0.
Visokociklini zamor materijala
vrstoe pod dinamikim optereenjem - niskociklini zamor
Za razliku od visokociklinog zamora, gde
je osnovno pitanje bilo pitanje vrstoe
(naprezanja), kod niskociklinog zamora,
pored naprezanja, kao bitno javlja se i pitanje
deformacija uzoraka pri ciklikom reimu
ispitivanja.
U sluaju mekog tipa optereenja,
amplituda napona se odrava konstantnom,
pa se, kao posledica, deformacije iz ciklusa u
ciklus poveavaju.
U sluaju krutog tipa optereenja, amp -
litude deformacija se odravaju konstantnim,
a naponi se iz ciklusa u ciklus smanjuju.
Pri niskociklinom zamoru do izraaja dolazi histerezisno ponaanje materi
jala; uzorci trpe velike deformacije i do loma dolazi pri brojevima ciklusa koji
retko prelaze veliinu od 100.
Ispitivanja primenom udarnog optereenja
Ispitivanja ove vrste vre se sa ciljem da se ustanovi da li uzorak materijala moe da
podnese odreeni udarni rad, a da pritom ne naprsne, odnosno ne pretrpi lom
Isto tako, ova ispitivanja se sprovode i onda kada je neophodno utvrditi vrednost
udarnog rada koji dovodi do pojave naprslina na uzorku, odnosno do njegova loma
Udarni rad utroen
na lom uzorka:
A=G (h
1
h
2
), odnosno
A = G (cos
2
cos
1
)

Otpornost materijala
na udar:
=A/F
0
gde je F
o
povrina pop-
renog preseka uzorka
Na mestu loma
Konstrukciona svojstva
Konstrukciona svojstva su ona svojstva koja su od znaaja
za primenu materijala na podruju konstrukcija.
Kod konstrukcija se kao osnovno postavlja pitanje
nosivosti, odnosno pitanje suprotstavljanja razliitim
mehanikim delovanjima. Iz tih razloga, m e h a n i k a
s v o j s t v a, o kojima je do sada bili rei, svakako spadaju
u osnovna konstrukciona svojstva materijala.
Osim mehanikih svojstava, u ovu grupu spadaju jo i:
- Tvrdoa materijala,
- Otpornost materijala na habanje i
- Koeficijent konstrukcijske povoljnosti materijala.
Tvrdoa materijala

Tvrdoa se definie kao sposobnost materijala da se suprotstavi
prodiranju nekog drugog materijala u njega.
Postupci ispitivanja tvrdoe materijala su razliiti za pojedine
materijale:
- Tvrdoa kamenih materijala definie se na bazi poznate Mosove
skale, koja obuhvata 10 razliitih stepeni tvrdoe poev od stepena
1 Talk, pa do stepena 10 Dijamant (videti poglavlje Graevinski
kamen).
- Tvrdoa drveta, metala, betona i nekih drugih graevinskih materi
jala odreuje se tako to se u njih utiskuju eline kuglice ili pirami
dalni, odnosno konusni iljci. Kao merilo tvrdoe najee se uzima
sila utiskivanja po jedinici povrine otiska (o ovome e jo biti rei i u
poglavlju Ispitivanje materijala bez razaranja.
Otpornost materijala na habanje

Svojstvo materijala da se suprotstavi gubitku mase (ili zapremine) pri
izlaganju izvesnim dejstvima, usmerenim na to da se materijal pohaba,
izlie ili istrue.
Veoma mnogo zavisi od tvrdoe: to je tvrdoa materijala vea, otpornost
na habanje je takoe vea.
Kao mera otpornosti na habanje moe da poslui gubitak zapremine
A V = A m / (cm
3
), ili tzv. koeficijent habanja, koji je definisan
izrazom:
k
h
= A m /(F
h
) videti i sledei slajd!
A m promena mase uzorka tokom izlaganja opitu,
zapreminska masa materijala koji se ispituje,
F
h
povrina uzorka koja je izloena habanju.
Ovo svojstvo materijala vano je sa gledita eksploatacije saobraajnica,
podova, gazita na stepenicama i slino.
Za pojedine vrste materijala tano su propisani oblici i dimenzije uzoraka,
postupci ispitivanja i ureaji za ispitivanje.
Otpornost materijala na habanje
- Osim Bemeove maine na skici,
koja se koristi kod ispitivanja
kamena, betona i mnogih drugih
materijala, postoji i druga vrsta
opreme za ispitivanje otpornosti
materijala na habanje.
- Za ispitivanje kamena koriste se
kocke ivica 7,07 cm (F
h
=50 cm
2
),
kod betona kocke ivica 10 cm.
Keramike ploice seku se i onda
lepe na betonske ili kamene kocke
Koeficijent konstrukcijske povoljnosti K
kp

Ovaj parametar (koeficijent) znaajan je stoga to on direktno utie na
teine (mase) konstrukcija: to je vrednost K
kp
vea, dobijaju se lake
konstrukcje.
Iz navedenih razloga, jedan od najvanijih zadataka savremenih
tehnologija materijala predstavlja dobijanje materijala visokih vrstoa uz
srazmerno niske zapreminske mase.

Tehnoloka svojstva
Tehnoloka svojstva materijala utvruju se razliitim tehnolokim
ispitivanjima, iji je osnovni cilj da definiu ona svojstva materijala koja
su vana s obzirom na njihovu preradu, ili sa gledita njihove neposredne
primene u procesu graenja
Kod metala, na primer, ispituju se takva svojstva kao to su mogunost
savijanja, previjanja, uvijanja, izvlaenja i sl. ili, pak, ispitivanje kovnosti,
zavarljivosti, sposobnosti presovanja i dr.
U tehnoloka ispitivanja spada, na primer, i ispitivanje konzistencije svee
betonske mase, pod kojom se podrazumeva tvrdoa, odnosno mekoa
sveeg betona, to je od velikog znaaja za njegovu ugradljivost i
obradljivost, a to direktno utie na sva svojstva ovrslog betona.
Kao jo jedan primer tehnolokih svojstava navee se i plastinost
glinenog testa, koja je vrlo vana za dobujanje keramikih proizvoda. Pod
plastinou se u ovom sluaju podrazumeva svojstvo glinenog testa da
pod pritiskom zauzme oblik koji mu se daje, da se pritom ne kruni i ne
puca, a da dobijeni oblik zadri i po prestanku dejstva pritiska.
Reoloka svojstva
Ispitivanja uzoraka razliitih materijala, izloenih
dugotrajnim optereenjima (na pritisak, zatezanje ili
savijanje) pokazuju da i u sluaju kada je optereenje
nepromenljivo (konstantno) u toku vremena, dolazi do
neprekidnog poveanja deformacija uzoraka. Ova pojava
naziva se viskoznim teenjem ili krae teenjem materijala.
Isto tako, ispitivanja pokazuju da kod uzoraka kod kojih je
nakon nanoenja optereenja odreenog intenziteta
spreena dalja deformacija tokom vremena, napon opada
u toku vremena. Ova pojava naziva se relaksacijom
napona.
Obe navedene pojave, a kod nekih materijala i skupljanje,
koje je takoe vremenska kategorija, spadaju u kategoriju
reolokih svojstava materijala.
Reoloka svojstva
Nauka koja se bavi problemima materijala u svetlu napred
izoenih injenica, a to je, generalno posmatrano,
utvrivanje optih zakona pojave i razvitka deformacija
materijala u funkciji vremena, naziva se r e o l o g i j a.
Po svom karakteru to je fenomenoloka disciplina, poto
se iskljuivo zasniva na objektivnim eksperimentalnim
rezultatima, bez dubljeg ulaenja u fiziku i hemijsku
sutinu problema.
Blagodarei konceptu r e o l o g i j e, otvorena je mogu -
nost formulisanja takvih veza izmeu napona i deforma -
cija materijala, u kojima je zastupljen i p a r a m e t a r
v r e m e, to daje mogunost adekvatnijeg opisivanja
ponaanja materijala u realnim uslovima.
Reoloka svojstva: Teenje materijala
- Ukoliko su naponi kojima
se uzorci izlau toliki da se
materijal pri njihovom
nanoenju ponaa elastino
(o = E), a to znai da
postoji proporcionalnost
napona i deformacija, defor-
macije teenja e u najveem
broju sluajeva takoe biti
proporcionalne veliinama
napona.
Ovaj stav je ilustrovan na
Sl. 7.50 gde je dat samo pri-
kaz deformacija teenja. a
teenje koje je linearno zavis-
no od napona zove se l i n e
a r n o t e e nj e .
Linearno teenje
Sluaj stabilizacije procesa teenja,
kada deformacije tee nekoj kona-
noj vrednosti i uzorci ne trpe lom
(O-A)
Sluaj kada ne dolazi do stabiliza-
cije procesa, ve deformacije tee-
nja tee beskonano velikim vred-
nostima, to dovodi do loma
uzoraka.(O-B-C-D).
Ovaj drugi sluaj, po pravilu, odgo-
vara viim nivoima naprezanja ili
neuobiajenim eksploatacionim
uslovima (npr. visoke temperature).
Ukoliko je materijal izloen konstantnom naponu beskonano dugo,
ili dovoljno dugo, mogua su 2 sluaja:
Na bazi izmerenih poda-
taka pri ispitivanju
deformacija teenja, naje-
e se, ukoliko je re o line-
arnom teenju, definie tzv.
specifino teenje ili
teenje usled delovanja
jedininog napona

Parametar (t) naziva se
najee
koeficijent teenja
tren
te
t
t
c
c
) (
) ( =
Deformacije teenja kao funkcija veliine napona o (levo)
Definisanje koeficijenta teenja (desno)
Ispitivanje teenja materijala
Termin teenje koji se primenjuje u ovom sluaju, usvojen je iz razloga to je ovaj
fenomen kod vrstih materijala analogan pojavi teenja koja je prisutna kod
supstanci u tenom agregatnom stanju. I u jednom i u drugom sluaju, pojave se
mogu formalno, matematiki, opisati relacijom:
Napon = brzina deformacije
gde predstavlja koeficijent viskoziteta. Logino, u sluaju vrstih supstanci
ima daleko veu vrednost, nego kada je re o tenostima.
Pored pravih tenosti i vrstih materijala amorfne strukture, za koje, sa dovoljnom
tanou, moe da se primeni Njutnova relacija:
dt
d
z
q t =
odnosno
dt
dc
q o =
postoje i takve tenosti, koje predstavljaju sloene, viekomponentne sisteme, u
iji sastav ulaze prave tenosti i vrste dispergovane estice. Usled postojanja
sila meudejstva izmeu vrste i tene faze, ovakvi sistemi (materijali) se mogu
razmatrati kao jedinstvena fizika tela, sa odreenim reolokim, fizikim i
mehanikim svojstvima
Teenje kod strukturiranih tenosti
Napred opisani materijali pripadaju kategoriji tzv.
strukturiranih tenosti koje karakterie izvesna poetna
vrstoa strukture strukturna vrstoa. Ako je jedan takav
materijal izloen delovanju napona, njegovo ponaanje moe
se opisati Bingamovim izrazom:
) (
1

0
z
0
t t
q

q t t = = + =

z
z
dt
d
ili
dt
d
u kome
0
predstavlja strukturnu vrstou, ili granino
smiue naprezanje. Ako se pretpostavi da je
0
= 0, dati izraz
prelazi u izraz koji vai za pravu Njutnovu tenost
Teenje kod strukturiranih tenosti
Pojedini od materijala o kojima je bilo rei, ne slede uvek Bingamovu
(linija 1), odnosno Njutnovu (linija 2) relaciju na Slici levo
Tako, na primer, postoje materijali kod kojih se zapaa pojava smiueg
poputanja (krive 3 i 4), kao i materijali kod kojih je prisutna
pojava smiueg ojaanja (krive 5 i 6) na Slici desno.
Bingamova (1) i Njutnova (22)
zavisnost
Smiue poputanje (3 i 4) i
Smiue ojaanje (5 i 6)
Smiue poputanje i smiue ojaanje
Ponaanja o kojima je bilo rei na prethodnom slajdu mogu da budu stalna, a
mogu da budu i privremenog karaktera prividna, kada se javljaju samo pod
dejstvom nekih spoljnjih uticaja (meanje, vibriranje, poveanje pritiska i sl.).
U vezi sa ovim privremenim, odnosno
prividnim promenama reolokih
svojstava, mogu se definisati i dva
fenomena - tiksotropija i dilatancija.
U prvom sluaju radi se o prividnom
smiuem poputanju pri poveanju
naprezanja, uz vraanje na polazni
viskozitet pri smanjivanju
naprezanja (Sl. 7.56 a /.)
U drugom sluaju re je o prividnom
smiuem ojaanju, nakon ega sledi
fluidizacija materijala, uz potpunu
reverzibilnost procesa (Sl. 7.56b/.)
Tiksotropija i dilatancija
Reoloka svojstva: Relaksacija napona
Kao mera relaksacije najee se usvaja vrednost:

Pri emu je, logino, od najveeg praktinog interesa veliina:

%) ( 100
) (
) (
0
A
=
o
o t
t r
%) ( 100
) (
lim
0
A
=

o
o t
r
t
Reoloka svojstva: Relaksacija napona
Na priloenoj skici dat je ureaj za ispitivanje relaksacije ice. Nakon
zatezanja ice, koja je provuena kroz eone otvore elinog rama i fiksiranja
njenih krajeva pomou kotvi, putem dva oslonca ica se izvede u poloaj van
ose rama (ime se jo dodatno zatee).
Na ovaj nain, ica je zategnuta izmeu oslonaca O O, izmeu kojih moe
slobodno da osciluje na duini l
0 ,
ako se

izvede iz ose. Napon u ici moe se
odrediti iz izraza: o = 4 l
0
2
f
2
, u kome je zapreminska masa predmetne
ice, a frekvencija slobodnih oscila-cija ice f meri se putem naroitog
instrumenta tenzofrekvencmetra.
Reoloka svojstva: Zapreminske deformacije
Premda ne spadaju u prava reoloka svojstva,
zapreminske deformacije materijala skupljanje i
bubrenje, zbog svog vremenskog (dugotrajnog) karaktera,
esto se svrstavaju u grupu reolokih svojstava.
Skupljanje i bubrenje nisu rezultat delovanja spoljanjeg
optereenja na materijale, ve su uglavnom posledica:
- Hemijskih reakcija unutar materijala,
- Fizikih uticaja na materijale u uslovima date sredine
(termohigrometrijski uticaji).
Reoloka svojstva: Zapreminske deformacije
Na primer, u sluaju materijala tipa polimera, koji se
dobijaju putem hemijske reakcije poznate pod nazivom
polimerizacija, u procesu nastajanja materijala dolazi do
znaajnih kontrakcija produkata polimerizacije, to u
sutini predstavlja pojavu koja se definie kao skupljanje,
S druge strane, pak, kod cementnog kamena, odnosno
materijala na bazi cementnog kamena (maltera i betona),
do skupljanja i bubrenja u najveoj meri dolazi usled
termohigrometrijskih faktora, vezanih za poroznu
strukturu samog cementnog kamena. Jedna od
komponenti skupljanja cementnog kamena
hidrataciono skupljanje), meutim, takoe je posledica
hemijske reakcije cementa sa vodom.
OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH
MATERIJALA
Hemijska svojstva
U graevinskim materijalima hemijska svojstva materijala
se izuavaju samo u obimu koji je neophodan:
- Da se stekne uvid o njegovom uticaju na svojstva
materijala,
- U vezi ocene podobnosti nekog materijala za primenu u
odreenim uslovima.
Poznavanje hemijskog sastava je naroito znaajno:
- U sluajevima meanja razliitih materijala,
- Kod primene materijala u tzv. agresivnim sredinama.
Hemijska svojstva
Hemijska ili koroziona otpornost materijala definie se kao
sposobnost materijala da se suprotstavi delovanju agresivnih
tenosti i gasova.

Poznato je, na primer, da soli rastvorene u morskoj vodi u
optem sluaju nepovoljno utiu na beton.
Da bi se spreilo razaranje betona u morskoj vodi potrebno je
da se primeni takav cement koji e u uslovima morske agresi-
je biti otporan.
Jasno je samo po sebi, da u takvim sluajevima treba pozna-
vati hemijske karakteristike i morske vode i cementa, a isto
tako i mehanizme hemijskih reakcija koje u takvim sluajevi-
ma mogu da se jave (stvaranje supstance etringit sulfatna
korozija videti poglavlje Cementi).
Eksploataciona svojstva
Eksploataciona svojstva predstavljaju itav kompleks
svojstava, koja obezbeuju mogunost primene datog
materijala u toku odreenog vremenskog perioda.
Ovaj kompleks formiraju:
- Otpornost na zamor,
- Termika stabilnost,
- Otpornost na dejstvo mraza,
- Otpornost na dejstvo poara, i dr.
Posmatrano u celini, sva navedena svojstva definiu
jedno od najbitnijih eksploatacionih svojstava
Svojstvo trajnosti .
Eksploataciona svojstva
Trajnost je karakteristika elementa (proizvoda),
izraenog od izvesnog materijala, koja se ogleda u
ouvanju radne sposobnosti tog elementa (proizvoda)
do odreenog graninog vremena.
Trajnost se obino definie kao vreme korienja
materijala, odnosno konstrukcije izraene od tog
materijala, bez gubitka eksploatacionih svojstava.
U optem sluaju, najee se govori o tri stepena
trajnosti: dvadesetpetogodinjoj, pedesetogodinjoj i
stogodinjoj trajnosti.

Opsti Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Opsti Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opsti Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UVOD

Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem graevinskih materijala

na slici levo). Ova pojava

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA

You might also like