Univerzitet Singidunum

Fakultet za medije i komunikacije Departman za psihologiju

Ispitni rad

Iz predmeta:
Akademske vetine u psihologiji

Na temu: Strah kao pokreta i njegov znaaj za jedinku

Mentorka: mr Mirjana Stoi Studentkinja: Emilija Stoli 539/11 Izjava o validnosti akademskog rada:
Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao, odnosno da nisam pokuala, da tui rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata biti iskljuen, odnosno iskljuana sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolae mojim radom. __________________________

Beograd, jul 2012. godine

1. Emocija kao uvar i pokreta oveka

"Izvesni posmatrai ljudske prirode stavili su strah ak u samu sr ljudskog ponaanja; prema njihovom stanovitu "strah je onaj koji ini da se svet okree". (Krafild i Kre, 1980),

Kroz razna istraivanja i brojnom literaturom, strah se definie na vie naina. Uzimajui u obzir neka tumaenja, strah predstavlja oseaj teskobe, neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, doivljen u prisutnosti neke opasnosti ili ak pri samoj pomisli na nju. Sa druge strane, strah podrazumeva i emociju izbegavanja kao i karakteristiku beanja od napomenute opasnosti. Premda je sam svet tako udeen da je pun potencijalnih opasnosti, ovo je emocija koju veoma esto osetimo. Strah se inae ispoljava kroz uznemireno i haotino ponaanje, propraeno pojaanim luenjem adrenalina, to uzrokuje napetost itavog tela kao i tzv. "suenje" svesti. Na ovaj nain, moglo bi se rei da emocije u potpunosti preovladaju razumom. Kada se govori o funkciji straha, ona je u osnovi pozitivna, jer je on od pradavnih vremena svojevrstan uvar oveka i ovoj osetljivoj vrsti obezbeuje opstanak. Iako su strahovi, kao i razliiti oblici anksioznosti, vrlo uobiajeni i sastavni deo razvoja svakog deteta, dogaa se da postanu tako intenzivni i dugotrajni, da rezultiraju u znaajnijoj meri u razvoju deteta. Na taj nain dete postaje preterano zabrinuto, a izlaganje zastraujuim okolnostima ili iskustvima izaziva fizioloku uznemirenost, bes, ili pak dovodi do nekog oblika histerije. Beanje od opasnih situacija, sakrivanje i nepoverljivost nasleivani su i sticani kroz generacije. Vremenom se kod osobe, kako ona sve vie sazreva, javljaju sasvim novi izvori straha, koje odrasle osobe mogu i da ne pokau ali i da odreaguju u granicama normale. No, verovatno se svakom ponekad dogodi da oseti snaan neprijatan oseaj u stomaku, suva usta,

Beograd, jul 2012. godine

ubrzan puls, rumenilo u licu, ake i telo oblivene znojem i utrnule ruke pred nekom neugodnom, zastraujuom situacijom ili objektom. Kod zdrave osobe ovakvi simptomi prolaze najee brzo, ali kod nekih ne postoji sposobnost i mogunost ovladavanja oseanjima i postupcima. Dobro je i napomenuti da najese i najsnanije na psihiko i telesno zdravlje negativno deluju psihike traume, stresovi, oseanje anksioznosti, frustracije i konflikti. Kao primer straha posmatranog i definisanog na osnovu vie razliitih linosti, moe se uzeti i dokumentarni film Batman Unmasked: The Psychology of the dark Knight. Strah, pokreta oveka i ostalih ivih bia, kao takav sa sobom nosi i veliku energiju koja moe biti okida i mnogih drugih odluka. Kao dete, Brus Vejn, poznatiji kao superheroj Batman, izgubio je roditelje. Pre te nesrene situacije mali Brus je doiveo iskustvo sa slepim mievima koji su ga na smrt uplaili. Kako je odrastao, Brus je sve dublje posmatrao svet koji ga okruuje, sagledavajui ga sa svih strana, nosei u sebi traumu zbog gubitka roditelja, kao i fobiju od slepih mieva. Premda je proao kroz teko detinjstvo, proeto snanim derivatima straha da nee uspeti i da je kriv za smrt svojih roditelja, Brus ipak svoju linost nije prepustio drugoj, tamnijoj strani. Voen porodinom tragedijom i motivisan strahom, on odluuje da istraje u svojoj nameri da se posveti nekoj vrsti higijene sveta, da se posveti spaavanju ljudi iz nevolja i da kriminalce liava slobode, ni u jednom trenutku ne elei da se naslauje krvlju zlih ljudi.

2. Strahom izazvane teskobe

U ovom podrobnom i kvalitetnom dokumentarnom filmu, pored linosti samog Betmena, javlja se i karakterizacija linosti njegovih neprijatelja. Oni pak predstavljaju sve ono ta je Brus Vejnu moda mogla da izazove doivljena trauma, kako je strah mogao da izvitoperi njegovu linost. U teoriji, to je ve reeno, primarna svrha straha kao emocije je da upozori organizam na potencijalnu opasnost. Meutim, u zavisnosti od intenziteta doivljenog straha, od uestalosti izlaganja ovoj emociji, kao i naslea i uticaja okoline mogu se javiti pojedini poremeaji koji

Beograd, jul 2012. godine

spadaju u psihike poremeaje. To su zapravo anksiozni poremeaji i tu spadaju fobije, napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno - kompulzivni poremeaji i post traumatski stres. Fobije Fobije su opisane kao poremeaji sa intenzivnim strahom, koje iskljuivo ili preteno kroz odredjene situacije ili predmete (objekte) mogu biti izazvane a koje su objektivno bezopasne. Intenzitet straha kree se od lake neugodnosti do paninog straha. U toku oboljenja se sve vie izbegavaju te okolnosti ili objekti, to ponekad moe dovesti do situacije da bolesnici svoj raspon kretanja stalno smanjuju. U najteim formama su bolesnici vezani za svoje stanove ili kue i zbog straha ne izlaze iz svojih kua napolje. U ovu vrstu strahova spada Betmenov strah od slepih mieva. Zdravi strah od jednog psa, velike visine, normalni strah svetla reflektora ili strah od ishoda jedne operacije nemaju nita sa fobijama. Odluujui su intenzitet straha i zdravorazumska procena celokupne situacije. Napadi panike Kod paninih napada iznenada se upada u stanje vrlo intenzivnog straha bez jasnog uzorka i predmeta koji bi taj strah opravdali. Napadi straha se ponekad jave potpuno spontano a nekad su u vezi sa nekom posebnom aktivnou. Simpomi su vrlo razliiti, najei su tahikardija (ubrzan rad srca), znojenje, strah od gubitka kontrole, vrtoglavica, drhtanje, dispreja (gubitak daha), strah od smrti i dr. esta je strepnja da se od sranog udara ne umre i da se ne poludi. Napad panike je esto praen strepnjom od novog napada sa odgovarajuim izbegavajuim ponaanjem i plaljivim samoposmatranjem (npr. este puls kontrole) a izmedju postoje znaajni vremenski periodi bez straha. Neto nalik napadu panike moemo prepoznati u Betmenovom neprijatelju, takozvanom Pingvinu, koji pored svoje ekscentrinosti, nakon to biva odbaen od strane roditelja, kao posledicu doivljava i ove napade.

Beograd, jul 2012. godine

Generalizovani anksiozni poremeaji Ovde preovladava oseaj opteg i dugotrajnog straha koji se ne odnosi na odreene situacije ili objekte. Ponekad se oznaava terminom neurotina anksioznost. Strah je gotovo stalno prisutan. Simptomi su veoma razliiti - nesposobnost koncentracije, tekoa odluivanja, poremeaj spavanja Najee su osobe sa ovim poremeajem sklone doivljaju stalne napetosti i raznim zabrinjavajuim mislima. Osoba sa takvim poremeajem moe, zbog hroninog umora i tekoa sa koncentracijom, imati umanjenu radnu sposobnost (iropaa, 2009). Opsesivno kompulzivni poremeaji Opsesije su iracionalne misli i ideje a kompulzije su postupci koje osoba mora esto i prinudno da obnavlja mada je svesna neracionalnosti takvih radnji. Opsesivne misli su svakojake ali su najee u vezi sa nanoenjem tete sebi ili drugima, strahom od zaraze ili strahom da neki posao nije dovren. Kao kompulzivne radnje najee se sreu rituali pranja ili ienja, ili se one javljaju u obliku razliitih proveravanja. Kada osoba pokua da ignorie svoje prinude, koje doivljava kao strane i nerazumne, doivljava anksioznost i mora da popusti i da izvri kompulzivnu radnju koju i samu smatra iracionalnom. Post traumatski stres Kada intenzivan i dugotrajan strah ometa osobu u normalnom fukncionisanju moe se govoriti o post - traumatskom stresu kao poremeaju. On se javlaj kada osoba postane rtva nekog ozbiljnog traumatskog dogaaja, i tipini simptomi su ponovno preivljavanje te situacije, nesanica, umor, oseanje krivice

Beograd, jul 2012. godine

3. Suzbijanje svojih slabosti

Suoi se sa svojim najdubljim strahom. Posle toga, strah gubi snagu. Nestaje i osnovni strah strah od slobode. Najzad si slobodan.1 Poznato je da je strah emocija koja nas koi, paralizuje i zaustavlja u mnogim odlukama, u sluaju Brusa Vejna ta pojava je savladana. Nekada plaljiv, anksiozan deak, suoivi se sa pretnjama i svim runim odlikama koje strah nosi, on je postao heroj grada Gotama u kome je odrastao. On je uspeo da savlada strah izlaui se objektu fobije - slepim mievima. Ta tehnika se naziva preplavljivanje. U tom postupku, drai koje izazivaju fobiju tretiraju se kao uslovni stimulusi ije dejstvo treba ugasiti tako to se vre ponavljanja koja nisu praena bezuslovnim draima. S obzirom na to da situacije koje izazivaju strah ne prati realna opasnost, tj. vie ne postoji okolnost koja je nekada imala ulogu bezuslovnog stimulusa, oekivalo se da e doi do gaenja uslovne reakcije straha upornim suoavanjem pojedinca sa tim situacijama. Zato se stimulusi i okolnosti koje izazivaju strah ne uklanjaju kada izazovu visok nivo emocionalnog reagovanja. Meutim, treba napomenuti da je ova terapeutska tehnika vrlo stresna i da nije bez izvesnih zdravstvenih rizika, pa se s toga retko primenjuje. Objanjen je uticaj anksioznosti na psiholoko i fizioloko zdravlje ali pored toga bitne su i traume, konflikti, razne frustracije, kao to je gore i spomenuto. Pod psihikim traumama podrazumevaju se snani, dramatini dogaaji opasni po sopstveni fiziki i psihiki integritet ili opstanak, ili po integritet i opstanak svojih najblizih. Znaaj trauma za nastanak neurotskih poremeaja Frojd je posebno isticao na poetku svoje karijere. On je traumu definisao kao preplavljenost snanim draima koje kod oveka izazivaju veoma neprijatno psihiko stanje, sa kojima ovek "ne moe da izae na kraj" i kojih ne moe da se oslobodi pranjenjem. Anksioznost je stanje obeleeno oseanjem unutranje uznemirenosti, psihomotorne napetosti i straha da e se dogoditi neto vrlo neprijatno.

Jim Morrison, The Doors

Beograd, jul 2012. godine 5

4. Pokreta boljeg ili razlog degradacije

Strah moe biti u mnogo sluajeva okida nae energije, moe da podspei nase ambicije i da mi iz straha od neuspeha postignemo vie. Veito se susreemo sa nelagodnostima, nalazimo se u situacijama kada se treba pokazati i dati vie od sebe, strah je upravo taj koji nam ne dozvoljava da popustimo i da se upustimo u gore po nas. Postoje mnogi primeri kada strah deluje pozitivno. Jedan, moda i reprezentativan, moe biti primer Brusa Vejna i straha kanalisanog u dobre svrhe. On nije dopustio da ga trauma od gubitka roditelja natera na mrnju, niti da ga strah od slepih mieva natera na izbegavanje mranih i nepoznatih mesta. On je svoje slabosti prevaziao, tako stvorivi svoj alter ego Betmena, koji vai za zatitnika svog grada. Meutim, postoje i druge strane dejstva straha. Pored toga to izaziva pojedine poremeaje, strah tera ljude na gora, nazadnija razmiljanja. Tipian primer je strah od razliitosti, koji je doveo do nastanka rasizma, ovinizma, nacionalizma i ostalih stereotipa. Isto je sa strahom od samoe koji prouzrokuje neuspele veze, loe brakove a samim tim dovodi do nezadovoljstva kod dece, deca iz takvih brakova su nesrenija i povuenija. Ovakvim razmiljanjem i stavom o tome ta nam strah donosi, uspeh i motivacija se pripisuju istoj ambiciji i probuenoj samosvesti. Bilo kako bilo, strah je primarna emocija, neizostavni deo linosti, svuda prisutna i uvek postojana. Pobornici oba shvatanja se moraju sloiti sa tim, moraju se sloiti da je ova emocija u sri nas samih i da ovek, kao ni bilo koje drugo ivo bie, verovatno ne bi znao da opstane bez iste. Strah, tragedija, genijalnost, ludost, sve su to pojmovi nama teoretski poznati koji mogu da budu okidai neeg novog u oveku. U tekstu su navoena objanjenja nekih poremeaja, stanja svesti, emocija... Ona nam daju potpuniju sliku toga ta ovek zapravo poseduje a ega i sam nije svestan, daju nam slikovitiji prikaz te druge strane nas samih.

Beograd, jul 2012. godine

5.

Neminovnost oseaja
Jo od davnina je strah predstavljao izvesni pokreta za znaajna otkria; vatra je pronaena zbog straha od divljine i hladnoe, strah od pada u nepovrat je bio pokreta a Zemlja proglaena okruglom je bio ishod, strahovali smo da smo jedina razumna bia u Univerzumu i dobili smo prve fotografije itave planete Bez pogovora, ova emocija je sastavni deo naih ambicija, radoznalosti, kao i smelosti. Strah je okida ak i nekih osobina koje ne znamo da posedujemo, do trenutka kada ova emocija preovlada i otkrije nam i taj deo nas. Ovo je emocija naizgled neprijatna, koju ne volimo da osetimo, od koje esto pokuavamo da pobegnemo a bez koje egzistencija ne bi bila mogua. Moda je u poetku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su dareljivi, ak i dobri.2

Ivo Andri
Beograd, jul 2012. godine 7

Sadraj:
1. 2. 3. 4. 5. Emocija kao uvar i pokreta oveka Strahom izazvane teskobe Suzbijanje svojih slabosti Pokreta boljeg ili razlog degradacije Neminovnost oseaja

Beograd, jul 2012. godine

Literatura:

1.
2.

Batmen Unmasked: The Psychology of the dark Knight, 2008, film

Razvitak psihokog ivota oveka (n.d.).

http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/RAZVITAK-PSIHIKOG-IVOTAOVEKA1547145.php (11. 07.2012).

3. 4. 5.

Lj. iropaa, Uvod u psihologiju, Beograd, 2009. R. Krafild i D. Kre, Elementi psihologije, 1980. Versorgungsbereich Allgemeinpsychiatrie, Angsterkrankungen, Bad Schussenried, 2009.

http://www.zfp-web.de/fileadmin/Download/Patienteninformationen/serbokroatisch/Angsterkrankungen_serbo_kroatisch.pdf (11. 07.2012).

Beograd, jul 2012. godine