Dr. Vojislav Seselj - Rimska Kurija Vecito Zedna Srpske Krvi

Dr Vojislav [e{eq
RIMSKA KURIJA VEÎTO @EDNA SRPSKE KRVI
Srpska radikalna stranka Beograd 2006.
Dr Vojislav [e{eq RIMSKA KURIJA VEÎTO @EDNA SRPSKE KRVI Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 327.83(456.31:497.11) [E[EQ, Vojislav Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi / Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 75) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 3.000. ISBN 86-7886-001-4 a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica b) Vatikan COBISS.SR-ID 132376844
Predgovor
Kwigom Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi zaokruùjem celinu od ~etiri dela koja su u celosti posve}ena dokazivawu odgovornosti rimokatoli~kog pape za ratne zlo~ine po~iwene na teritoriji biv{e Jugoslavije. Prethode joj Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi, Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti i Vatikan glavno Satanino gnezdo. Po{to smatram da je ovo delo potrebno, a zato i zna~ajno celokupnom srpskom narodu, predvideo sam da ova kwiga, ~etvrta i posledwa u nizu, iza|e iz {tampe izme|u dva bitna istorijska datuma, dva doga|aja koja zadiru u su{tinu mr`we koju papstvo gaji prema svemu srpskom. Prvi datum je 10. juli 2006. godine, kada je obeleèna 150. godi{wica Nikole Tesle, a drugi pada na praznik Svetog Ilije (2. avgust), kada je, ta~no pre 65 godina, u rodnom selu najve}eg srpskog nau~nika, hrvatska vlast sprovela masovan pokoq tamo{wih Srba. Kada se ima u vidu da je, prema popisu iz 1931. godine, u ovom li~kom selu ìveo 621 Srbin, te da je do kraja Drugog svetskog rata ubijeno ukupno 559 Srba, jasno da Tu|man nije imao teàk posao sa preìvelim Teslinim zemqacima. Proterani su u Oluji, a pre toga usta{e druge NDH uni{tile su spomenik i rodnu ku}u genija iz Smiqana. Spomenik je 1981. postavqen u Gospi}u, gdje Tesla poha|ao gimnaziju, a sru{ili su ga hrvatski bojovnici 1991. godine. Zato su ove ~etiri moje kwige iza{le izme|u ovih datuma, da objasne za{to je Stjepan Mesi} stajao ponosno na proslavi 150. godi{wice ro|ewa Nikole Tesle. I to ba{ u Teslinom rodnom zaseoku Bogdani}u, upravo onom mestu gde su prvi zlo~ini 1941. izvr{eni, selu koje je Mile Budak direktno odredio za po~etak genocida. Nije to nikakva proslava Teslinog jubileja, bilo je godi{wica i pre ove, pa ih Hrvati nikada nisu obeleàvali. Proslava je to uspe{no sprovedenog genocidnog plana samog vrha Rimokatoli~ke crkve, oli~enog u papi Jovanu Pavlu Drugom. Pravoslavna crkva u Smiqanu, koja je obnovqena i otvorena na dan jubileja od strane hrvatskih vlasti, danas je puka turisti~ka atrakcija. U rodnom kraju srpskog nau~nika Nikole Tesle odavno vi{e nema wegovih sunarodnika. Wihovo zatirawe zapo~eo je usta{ki vo|a Ante Paveli}, a zavr{io ~elnik nove NDH Frawo Tu|man. Sada{wi predsednik NDH, Stjepan Mesi}, koji je otkrio spomenike Tesli u Zagrebu i Smiqanu, bio je Tu|manova desna ruka u vreme ru{ewa takvog istog spomenika u Gospi}u. Da se ne{to nije promenilo? Nije, samo je zavr{ena jedna od faza papskog plana. Sada je na redu
3
faza u kojoj se manipuli{e mrtvim Srbima. Trenutno, za promociju hrvatske demokracije, kada jednu fa{isti~ku tvorevinu nastalu na genocidu treba ugurati u ujediwenu Evropu. U svrhu overe navodne demokratizacije Hrvatske, na proslavi u okupiranom Smiqanu, iskori{}en je jo{ jedan ìvi Srbin. Pojava zvani~nog predsednika Srbije Borisa Tadi}a na sve~anosti uspe{nog privo|ewa kraju etni~kog ~i{}ewa, ne moè biti druga~ije shva}ena nego kao wegova saglasnost sa postupcima wegovih doma}ina. Naravno, katoli~ka crkva je ta koja je stvorila uslove za slavqe u Smiqanu. Poznato je da su Srbi u Karlova~kom generalatu, kojem je pripadalo i Teslino rodno selo, do prve polovine 18. veka ~inili apsolutnu ve}inu, pa je usled toga katoli~ki kler unija}ewem nastojao da promeni etni~ki sastav u sebi podoban. Ovaj proces je dao ve}e rezultate tek u drugoj polovini 19. veka, u ~emu su se naro~ito istakli kapucineri, pripadnici katoli~kog reda koje je u prekr{tavawu li~kih i krbavskih Srba predvodio Marko Mesi}. Kakva koincidencija, Mesi} po~eo, Mesi} i zavr{io. Ili je sve to ve} vi|eni cinizam, kojeg ovih dana nije nedostajalo u Smiqanu. [ta bi na sve to rekao Nikola Tesla? [ta bi na sve to rekao wegov otac, prota Milutin, ~ija parohija vi{e ne postoji? Pretpostavqam {ta bi imali da kaù Mesi}u, ali ne znam kako bi pro{li Tadi} i sli~ni. Zato su svakom Srbinu potrebne ove ~etiri kwige. Nemamo pravo da prepustimo zaboravu nevine `rtve i pogazimo ono {to je jednom narodu najsvetije da sa po{tovawem sa~uvamo uspomenu na svoje pretke. Ina~e, vi{e Srba biti ne}e. Prof. dr Vojislav [e{eq
Sudski dokumenti
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
Predmet br. IT-03-67-PT
Pretresnom ve}u I
Sudije: Podnesak broj 162 sudija Alphons Orie, predsedavaju}i sudija Patrick Robinson sudija Bakone Justice Moloto, g. Hans Holthuis 7. jun 2006. godine
Sekretar: Datum:
Tuìlac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa
OPTU@ENI OBAVE[TAVA TU@IOCA DA NAMERAVA DA IZNESE POSEBNU ODBRANU U SKLADU SA PRAVILOM 67 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA O ULOZI VATIKANA I PAPE JOVANA PAVLA II U ZLOÎNIMA IZVR[ENIM NA TERITORIJI BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINE (Deo drugi, nastavak iz kwige Vatikan glavno Satanino gnezdo)
Povodom zahteva Tuìla{tva da se pro{irewem izmeni prvobitna optu`nica, prof. dr Vojislav [e{eq je na statusnoj konferenciji, 31. januara 2005. godine, izjavio da }e osnovni koncept wegove odbrane da se bazira na ~iwenici da je za sve ratne zlo~ine, koji se wemu la`no pripisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle II. .
5
U skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima, prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava tuìoca da namerava da iznese svoju posebnu odbranu koja se zasniva na osnovnom konceptu da je za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle II. Dokazni materijal na koji }e prof. dr [e{eq da se . pozove, kako bi dokazao ovu posebnu odbranu, nalazi se u elaboratu Genocidna politika Vatikana prema Srbima i presudna uloga Jovana Pavla II u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Urlich Massemayer i Daniel Saxson Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè odbranu: Tomislav Nikoli} Brankica Terzi} Slavko Jerkovi} Amyad Migati Gordana Pop-Lazi} Mirko Blagojevi} Aleksandar Vu~i} Petar Joji} Dragan Todorovi} Vesna Zobenica Zoran Krasi} Novak Savi} Vjerica Radeta Filip Stojanovi} Zlata Radovanovi} Qiqana Mihajlovi} Elena Boì}-Talijan Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Jadranko Vukovi} Ogwen Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi}
GENOCIDNA POLITIKA VATIKANA PREMA SRBIMA I PRESUDNA ULOGA JOVANA PAVLA II U ZLOÎNIMA IZVR[ENIM NA TERITORIJI BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINE
12. Papski predstavnik pozdravqa fa{isti~kim pozdravom
Simi} navodi krajwe kompromituju}e ~iwenice o opatu Markoneu, koje neoborivo dokazuju kakvu politiku je vodio Vatikan. Iz diplomatske karijere opata Markonea sa~uvan je jedan dokumenat od istorijskog pomena: re~ je o fotografiji na kojoj se, izme|u ostalih, jasno vidi i opat Markone, papski legat u NDH, sa uzdignutom rukom fa{isti~kog pozdrava u po~ast junacima Staqingrada. Uni{tavawe osovinsko-satelitskih formacija na Istoku, posebno kod Staqingrada, dirigovana {tampa je prikazivala obrnuto: kao pobjedu kod Staqingrada. [to se ti~e NDH, u ciqu zavaravawa javnosti i ublaàvawa utiska stvarnog poraza, jer su na Isto~nom frontu u~estvovali i usta{e u sastavu Vermahta, organizovana je propaganda u po~ast slavnim junacima Staqingrada. Usta{ki ministri su prire|ivali akademije, odnosno
6
primawa na kojima su predava~i govorili o teku}im pitawima u svetlosti osovinske propagande. O jednom takvom primawu, 6. februara 1943, u Zagrebu Hrvatski narod je doneo op{iran izve{taj, koji je po~iwao ovako: Danas prije podne odràno je u dvorani Trgova~ke komore drugo sve~ano primawe ministra narodne prosvjete dra Mila Star~evi}a u nizu promi~be djelatnosti sa svrhom obavje{tavawa javnosti o pitawima u vezi sa sada{wim ratom. Bili su prisutni predstavnici hrvatske dràvne vlade, diplomatski zbor ugledni predstavnici javnog ìvota, strani i doma}i novinari. Me|u ~lanovima diplomatskog zbora vidi se da je bio prisutan Apostolski delegat preuzv. g. Markone. Pre glavnog predava~a nema~kog generala Glajza fon Horstenaua, uvodnu re~ je odrào Mile Star~evi}. Svima prisutnima Star~evi} se obratio uzdignutom rukom fa{isti~kog pozdrava (koji su usta{e uveli od prvih dana NDH). Svi prisutni su ustali i na isti na~in otpozdravili. Objavquju}i fotografski snimak ovog momenta, Hrvatski narod je doneo legendu ove sadrìne: Pozdrav i po~ast junacima Staqingrada za vrieme govora ministra narodne prosvjete dra Mila Star~evi}a. Ono {to je najva`nije, na fotografiji se vidi Apostolski delegat preuzv. g. Markone. Opat Markone je u prvom redu zajedno sa ~lanovima diplomatskog zbora i sa uzdignutom rukom fa{isti~kog pozdrava, vidi se kako odaje pozdrav i po~ast junacima Staqingrada. On je, kao i obi~no, u belom habitu, na vrhu reda, i tako je postao vrlo upadqiv. Ova ista fotografija jeste preglednija i jasnija u usta{kom listu Spremnost. Od provincijskih listova poznato nam je da je fotografiju objavio osje~ki Hrvatski list. Posle uvodne re~i M. Star~evi}a, nema~ki general G. fon Horstenau je odrào predavawe o ratu na istoku. Objavqena fotografija u Hrvatskom narodu, Spremnosti i Hrvatskom listu ostaje ne samo kao li~ni dokumenat iz diplomatske karijere opata Markonea. Ona predstavqa i ostaje ne{to vi{e: istorijski dokumenat o prijateqstvu i saradwi Vatikana i Osovine u ovom delu podjarmqene Evrope, a posebno u okupiranoj Jugoslaviji. Na planu vojno-politi~ke propagande zabeleèno je jo{ jedno istupawe opata Markonea. Katoli~ki versko-crkveni praznik Du{ni dan iskori{}avan je jo{ od 1941. od strane usta{a u propagandne ciqeve. Razume se, usta{e su ovo ~inili uz saradwu hrvatskog klera. Na Du{ni dan, 2. novembra 1943, u Zagrebu, odana je na Mirogoju po~ast juna~kim hrvatskim, wema~kim i drugim savezni~kim borcima. Re~ je o borcima osovinskog pokreta tzv. Nove Evrope. Ovom prilikom, na Mirogoju, pored usta{kih i nema~kih predstavnika, prisustvovao je i predstavnik Vatikana papski legat Markone. (Simi}; Vatikan...; str. 95-97)
7
S prole}a 1943, u klero-usta{koj javnosti zabeleèn je ponovni boravak opata Markonea u glavnom gradu Hercegovine. [to se ti~e boravka sa~uvan je vrlo zanimqiv pomen u nedeqnom mostarskom listu Hrvatsko pravo, od 24. aprila 1943, sa ovom sadrìnom: Posledwih nekoliko dana boravio je u Mostaru poslanik pape Pija XII, papin legat preuzv. Markone. Preuzv. gosp. Markone bio je u Mostaru i prilikom ustoli~ewa wegove preuzvi{enosti mostarskog biskupa dr Petra ûle, gdje je zastupao Wegovu svetost papu, kojom prilikom je odrào prisutnim vjernicima liep i vatren govor. Ovaj govor ostavio je vrlo dubok dojam na sve hrvatsko pu~anstvo, koje je onda preko svojih predstavnika uputilo po wemu svoje èqe i Svetom otcu papi. Ponovni dolazak preuzv. gosp. Markonea u Mostar, koji ponovno predstavqa Svetog otca papu izazvao je naro~ito zadovoqstvo, te je pu~anstvo èlilo s wim do}i u doticaj i izraziti mu svoje èqe i potrebe. U toku svog boravka u Mostaru preuzv. gosp. Markone posjetio je sve hrvatske dràvne predstavnike, uz posjet katoli~kim vjerskim ustanovama. G. legat posjetio je tako|er i talijanske i hrvatske vojne zapovjednike, te se svugdje to~no zanimao o ìvotu hrvatskog naroda, te ga je ba{ ta èqa za {to tje{wom suradwom i zajedni~kim potpomagawem ponukala, da ponovo uputi u Hrvatsku svoje predstavnike, da bi se tako dobro upoznao sa ìvotom naroda i wegovim neda}ama i potrebama. Iz pisawa mostarskog Hrvatskog prava, vidi se, kako se boravak opata Markonea potpuno odvijao u duhu propagande za klero-usta{ki reìm NDH. Politi~ko istupawe opata Markonea nije se ograni~ilo samo na sre|ivawe usta{kih prilika u Mostaru, nego je, u istom ciqu, posetio i jo{ neka mesta u Hercegovini. Bio je u [irokom Brijegu, Qubu{kom i âpqini, gdje se tako|er zadrào dugo s hrvatskim dràvnim predstavnicima i katoli~kim sve}enicima, kao i sa samim pukom. Od va`nosti je zabeleìti, da su kod do~eka opata Markonea u Mostaru, na aerodromu, uzeli u~e{}e i pozdravili ga predstavnici usta{kih gra|anskih vlasti na ~elu sa velikim ùpanom Petrom Zlatarom, predstavnici domobranstva i katoli~ke crkve, kao i predstavnici okupatorskih snaga u Hercegovini na ~elu sa fa{isti~kim generalima Amikom i êrciem. Kao {to se vidi, apostolsko putovawe opata Markonea po Hercegovini pretvorilo se u javno i otvoreno istupawe Vatikana u prilog NDH. Ne treba izgubiti iz vida, da je Hercegovina plamsala u nacionalnom otporu protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih usta{kih najamnika. Isto tako, da su fraweva~ki samostani, koje je posetio opat Markone u [irokom Brijegu, Qubu{kom i âpqini, bili legla usta{tva. Hercegova~ki frawevci, odmah po proklamovawu NDH odlikovali su se svirepo{}u u uni{tavawu pravoslavaca i uop{te borbom protiv snaga nacionalnog otpora. Posle boravka u Hercegovini, opat Markone je krenuo u Bosnu i 20. aprila 1943, avionom je otputovao u Sarajevo. To je bio put od jednog usta{kog prelata do drugog usta{kog prelata: od biskupa P. ûla do nadbiskupa I. [ari}a. Na rajlova~kom aerodromu, opat Markone je bio sve~ano do~ekan i pozdravqen od visokih klero-usta{kih i vojni~kih predstavnika. Wegov
8
boravak u Sarajevu imao je odjeka u mesnoj javnosti. Razume se, da nisu izostali izve{taji ni u zagreba~koj usta{koj {tampi. Katoli~ki tjednik br. 18, od 2. maja 1943, objavio je posebni ~lanak i jednu bele{ku. [to se ti~e posebnog ~lanka, prema obave{tewima redakcije, mnoge podatke za ~lanak dao je \uzepe Musu~i, sekretar papskog legata. O zna~aju li~nosti opata Markonea, kao papskog legata i o wegovom boravku u Herceg-Bosni, Katoli~ki tjednik, izme|u ostalog, objavio je komentar ove sadrìne: Kao i svi drugi krajevi, i katoli~ko Sarajevo je bilo jako obradovano, kad nam je svojedobno stigla viest, da je Sv. otac papa Pije XII poslao u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku svojega posebnog izaslanika u osobi preuzv. gosp. dra Josipa Ramiro Markonea. Ta je na{a radost znatno pove}ana, kad smo zadwih dana bili po~a{}eni wegovim boravkom u na{oj sredini. Upoznali smo ga kao muà velike erudicije, kao prelata zauzeta za crkvenu disciplinu, uza sve to kao ~ovjeka naravno, posve jednostavna i o~inski dobra: zna~ajka svih istinskih veli~ina. Preuzv. gosp. dr Josip Ramiro Markone najprijateqskije je raspoloèn i najiskrenije zabrinut za dobro hrvatskog naroda. On je u tome samo vjeran tuma~ misli i osje}aja Pija XII, a mi smo uviek znali, da su pape najve}i prijateqi Hrvata i Hrvatske. Najboqe to zna i osje}a na{ mali puk, zato i {tuje onako iskreno papu, zato i nagrne uviek u masama na proslave papinih dana. Iskreniji nam prijateq i ne moè nitko biti od velikog vatikanskog ~uvara Kristova Evan|eqa, Isusove pravde, qubavi i istine. U wega su motivi qubavi naj~i{}iji: Bog, Evan|eqe, Vje~nost: pa zato i qubav najsigurnija. To smo ponovno ìvo osjetili prigodom kratkog boravka Apostolskog delegata u Herceg-Bosni. Zatim neka mu je srda~na i topla hvala, {to nam je do{ao! I neka nam do|e opet. Uskoro za ovim, u klero-usta{koj javnosti je zabeleèno, da je opat Markone nastavio apostolsko putovawe po Slavoniji. U pratwi li~nog sekretara J. Masu~ija i Ivana [ali}a, sekretara nadbiskupa A. Stepinca, 30. aprila 1943, opat Markone je stigao u \akovo gde je bio sve~ano do~ekan i pozdravqen. Wegov boravak u \akovu, Osijeku, Vukovaru, Vinkovcima i u drugim mestima Slavonije, pretvorio se u klero-usta{ke manifestacije prijateqstva Vatikana i NDH. Opat Markone i |akova~ki biskup A. Ak{amovi}, sa svojom pratwom, prilikom boravka u Vukovaru, bili su gosti kneza Ervina Lobkovica, usta{kog diplomatskog predstavnika pri Vatikanu. Kakvu je uspomenu me|u klero-usta{ama ostavio opat Markone sa ovog putovawa? Odgovor }e se na}i u jednom zapisu iz ovog doba: Do{ao nam je ot~inski iskreno, za sve je pitao i na{ao rie~ pohvale. Povodom apostolskog putovawa opata Markonea po NDH, name}e se jedno istorijsko-politi~ko pore|ewe. Apostolski nuncije u Jugoslaviji monsiwor Hektor Feli~e boravio je u na{oj zemqi od 26. juna 1938. do 19. maja 1941. Za ovo vreme, on nije obavio nijedno apostolsko putovawe po Jugoslaviji niti je u~estvovao u posve}ewu ijednog biskupa. Me|utim, opat Markone, papski legat u NDH dakle, samo na jednom delu raskomadane Jugoslavije izvr{io je niz apostolskih putovawa (po
9
Hrvatskoj, Bosni, Hercegovini Slavoniji). Zatim, u~estvovao je u posve}ewu novih biskupa, koji su imenovani bez znawa i odobrewa vlade me|unarodno priznate Jugoslavije, uop{te, u~estvovao je vrlo aktivno u crkvenopoliti~kom ìvotu klero-usta{ke NDH. Povodom boravka opata Markonea u Hercegovini (april 1943) Hrvatski narod, izme|u ostalog, izve{tavao je: Osobito je dugo razgovarao s na{im politi~kim predstavnicima, doniev{i im Sv. otca najsrda~nije pozdrave i èle}i od wih ~uti sve, {to ti{ti na{ narod, nagla{avaju}i, da se Sveti otac mnogo zanima za prilike i ìvot hrvatskog naroda. Ovaj odlomak iz izve{taja Hrvatskog naroda, jasno pokazuje u ~emu je smisao apostolskog putovawa opata Markonea. Naime, da je aktivno istupao, u ime Vatikana, u prilog klero-usta{kog reìma i NDH. (isto; str. 99-102) U nizu manifestacija fa{isti~ko-usta{kog prijateqstva i saradwe, zagreba~ka hronika je zabeleìla, 12. juna 1943, predavawe fa{isti~kog akademika \oakina Volpija o temi Savojski dom. Predavawe je odràno u okviru rada fa{isti~kog Zavoda za italijansku kulturu povodom zavr{etka {kolske godine 1942/43. Predavawu, u velikom pozori{tu, prisustvovali su ~lanovi porodice Ante Paveli}a, zatim, mnogi usta{ki ministri i vi{i oficiri. ... od crkvenih vlasti sudjelovali su predavawu zagreba~ki nadbiskup preuzvi{eni dr Alojzije Stepinac, dok je hrvatsku pravoslavnu crkvu zastupao mitropolit w. presv. Germogen. Evangelisti~ki biskup dr Popp bio je zastupqen po ~lanu Vrhovnog crkvenog vie}a dru Vitomiru Tardiniju. Daqe, predavawu su prisustvovali i svi ~lanovi diplomatskog kora Osovine i wenih satelita. ... u kazali{tu bio je tako|er nazo~an izaslanik Svete stolice preuzvi{eni gospodin Ramiro Markone. Razume se, predavawu su prisustvovali i ~lanovi Izaslanstva narodne fa{isti~ke stranke pri hrvatskom usta{kom pokretu. Obligatno, nisu izostali ni predstavnici Vermahta. Predava~a akademika Volpija je predstavio usta{ki ministar M. Star~evi}. Volpi je u predavawe postavio u svetlosti zna~ewa Savojskog doma u svjetskom poviestnom zbivawu. Predavawe je zavr{io sa izjavom radosti, {to je sjeme Savojskog doma palo i u ove krajeve i tako povezalo u iskrenom i prijateqskom duhu talijanski i hrvatski narod. Kao {to se vidi, predavawe fa{isti~kog akademika Volpija je bilo apologija Savojske dinastije, koja je trebalo preko jednog svog princa da upravqa NDH. To je, u stvari, zna~ilo apologiju Savojske dinastije u okupaciji jednog dela jugoslovenske teritorije. Razume se, kapitulacijom fa{isti~ke Italije pred saveznicima, koja je usledila nepuna tri meseca posle ovog predavawa, sve politi~ke kombinacije savojske dinastije i usta{a nepovratno su izgubqene. Za nas je od zna~aja da ustanovimo, da je opat Markone revnosno u~estvovao u politi~kom ìvotu fa{isti~ke kolonije u Zagrebu, odnosno da
10
je prisustvovao jednom predavawu, koje je bilo apologija okupacije nad jednim delom jugoslovenske teritorije. Wegovo prisustvovawe, nesumwivo, da je nosilo izrazito politi~ko obele`je. (isto; str. 103-104) Blagodare}i planskoj propagandi klero-usta{ke {tampe, popularnost opata Markonea bila je veoma rasprostrawena. Datumi iz wegove biografije su ulazili u sastav klero-usta{ke propagande.Tako se sa wegovim imenom, u vezi sa misijom u NDH, operisalo u odre|enom vidu u pozitivnom prikazivawu odnosa izme|u Vatikana i NDH. Povodom 25-godi{wice opatske ~asti J.R. Markonea (1943) objavqeno je vi{e apologi~nih ~lanaka. U ovom pogledu, zna~ajni su ~lanci objavqeni u politi~kim organima nadbiskupa A. Stepinca i nadbiskupa I. [ari}a. Izaslanik Sv. otca pape Prigodom 25-godi{wice opatske ~asti preuzv. izaslnika dr Josipa Ramira Markonela O. S. B. Pod gorwim naslovom i podnaslovom, Katoli~ki list br. 22, od 3. juna 1943, objavio je ~lanak ove sadrìne: Jedan od najzaslu`nijih redova kako za cielu katoli~ku crkvu tako i za hrvatski narod jesu benediktinci. Na isto~noj jadranskoj obali i otocima imali su oko stotinu samostana. Najstariji poznati samostani u Hrvatskoj izme|u Save i Drave, u Podborju i Bieloj kod Daruvara te Rudini kod Poège, pripadali su tako|er benediktincima. Oni su prvi osnovali {kole i pou~avali ne samo hrvatsku djecu u ~itawu i pisawu nego tako|er odraslije qude u raznim zanatima, u naprednom ratarstvu, sto~arstvu i vo}arstvu. Poradi svega toga imali su benediktinci u Hrvatskoj veoma veliki ugled. Kada je veliki papa Grgur VII odlu~io poslati hrvatskom kraqu Zvonimiru kraqevske znakove: krunu, èzlo, zastavu i ma~, izabrao je upravo benediktinskog opata Gebizona, koji je po{ao u Hrvatsku kao papin izaslanik, saslu{ao u solinskoj crkvi sv. Petra pred crkvenim i svjetovnim velika{ima kraqevu zakletvu vjernosti papi i zatim mu stavio na glavu kraqevsku krunu. U to doba bila je Hrvatska na vrhuncu mo}i i slave, obuhvatala je podru~je od Drave do mora, obilovala svakim bogatstvom i obiqem. Bo`ja je providnost poslije vi{e stoqe}a dopustila, te je opet obnovqena Zvonimirova hrvatska dràva, u kojoj je Hrvat na podru~ju od Drave do mora svoj na svome, gospodar svoje zemqe i svoga ogwi{ta. U obnovqenu Hrvatsku do{ao je, kao nekada opat Gebizon, opat istog benediktinskoga reda preuzv. izaslanik Svete stolice dr Josip Ramiro Markone. Poslala ga je Sveta stolica, da bude wezin zastupnik te tuma~ ot~inskih osje}aja pape prema hrvatskom narodu i svjedok, hrvatske sinovske qubavi prema Sv. stolici. Hrvati su u papama imali uviek najboqe prijateqe i pomaga~e, pa je posve naravna stvar, da i sada{wi Sv. otac obuhva}a svojom ot~inskom qubavi tako|er na{ narod i èli mu svako dobro. Isto je tako istina, da su Hrvati u raznim te{kim ku{wama ostali vjerni katoli~koj crkvi i u toj vjernosti èle i danas uztrajati. ^vrsta veza sa Sv. stolicom donela je Hrvatima u pro{losti pomo}i i jakosti u borbi protiv raznih neprijateqa vjere
11
i domovine, pa se ~vrsto nadamo, da }e Bo`ja pomo} i papin blagoslov biti i ubudu}e uviek uz Hrvate. U ~asu, kada su nevoqe pritisle sav sviet, digli su se i protiv Hrvatske neprijateqi wihove vjere i narodne slobode, ali }e i ta nevoqa pro}i, kao i sve druge, a Hrvati }e ostati i sna`ni, jer je s wima Bog i Bo`ji namjesnik na zemqi papa. Pred nekoliko dana, 26. svibwa, navr{ilo se 25 godina kako je izaslanik Sv. stolice posve}en za opata u benediktinskoj opatiji Montevergine kod Napuqa. Prigodom ovoga jubileja sa zahvalno{}u i molitvama sje}aju se Hrvati preuzv. opata Markonea ne samo zato, {to je on izaslanik zajedni~kog otca svega kr{}anskog svieta, nego jo{ vi{e zato, {to je preuzv. izaslanik u razmjerno kratko vrieme svoga boravka u Hrvatskoj pokazao mnogo pa`we i qubavi upravo onim Hrvatima, koji su u razno doba dana{wih nevoqa najvi{e stradali. Preuzv. izaslanik je ve} dva puta uz pogibao vlastitoga ìvota obi{ao dragu Hercegovinu, da tje{i one, koji su poslije divqa~koga odmetni~kog klawa i uni{tavawa jedva ostali na ìvotu, a izgubili su ku}no ogwi{te i najmiliju rodbinu. Preuzv. opat dr gosp. Ramiro Markone rodio se 1. oùjka 1882. u San Pietro Infine kod Napuqa. Mlad je stupio u benediktinski samostan. Na rimskom sveu~ili{tu Sv. Anzelma studirao je filozofski i bogoslovski fakulet te na obadva postigao doktorsku ~ast. Na istome sveu~ili{tu bio je profesor filozofije te je napisao i djelo Poviest filozofije, dobro poznato u Italiji i izvan we. Neko vrieme je predavao i na akademiji Sv. Tome Akvinskog u Rimu. U doba pro{log svjetskog rata bio je vojni~ki du{obri`nik. 1918. imenovan je opatom Opatije nulius u Montevergine kod Napuqa, pod koju opatiju spada 7 ùpa i 11.000 vjernika. Za svoje opatske slu`be mnogo je u~inio, kako bi se opatija u svakom pogledu obnovila. Wegovim nastojawem je povra}en opatiji arhiv s 5.000 pergamenih izprava, koje su u svoje vrieme bile konfiscirane. Osim toga izradio je cestu, duga~ku preko 4 km, koja vodi prema opatiji. Uredio je trg pred opatijom, elektri~ni vod, {umariju, obnovio vi{e crkvi na podru~ju opatije. Preuzv. opat je u svakom pogledu, a osobito u {irewu vjerskih dru{tava, pokazao se poduzetan i revan u radu za Bo`ju slu`bu. Svojom qubezqivo{}u i takti~no{}u osvajao je svakoga pa u radu na obnovi opatije nalazio je uvijek i svagdje na razumievawe i pomo}. Moèmo biti zahvalni Bogu i Sv. stolici, {to je za svoga izaslanika u Hrvatskoj imenovala upravo preuzv. opata Markonea. Nadamo se, da }e on svojom poznatom poduzetno{}u i takti~no{}u vjerno izvr{iti povjerenu zada}u. Molimo dobroga Boga, da ga svojim blagoslovom prati i pomaè u wegovoj va`noj i te{koj slu`bi. Hrvati }e mu na iskazanoj qubavi biti uviek zahvalni. Povodom jubileja opata Markonea pisala je i zagreba~ka Hrvatska straà, nedeqni klerikalni list. ^lanak po~iwe re~ima priznawa na adresu benediktinaca u hrvatskoj pro{losti: Hrvatska je vezana uz benediktince. Hrvatska se pro{lost ni ne moè zamisliti bez benediktinaca.
12
A posle apologije benediktinaca u ovom stilu, Hrvatska straà je napisala: I zato nije slu~ajno, da je Sv. otac posalo u Hrvatsku, kao svog izaslanika, odli~nika benediktinskog reda w. preuzvi{enost dra Josipa Ramiro Markonea. Tim ~inom papa je posebno odlikovao Hrvate. Prvom narodnom kraqu donosi benediktinac papin blagoslov i u ~asu, kad se obnavqa hrvatska samostalnost, papa {aqe benediktinca kao svog izaslanika. Ot~inski ~in bri`nog otca. Dakle, sasvim jasno je Hrvatska straà obja{wavala, da u ~asu kad se obnavqa hrvatska samostalnost a to zna~i: kroz najezdu Osovine i wenih satelita na Jugoslaviju, a zatim kroz okupaciju i komadawe Jugoslavije odnosno proklamovawe NDH papa Pije XII {aqe benediktinca kao svog izaslanika. Zaista, to nije slu~ajno: bio je to ot~inski ~in bri`nog otca! Od klerikalnih listova u Zagreba~koj crkvenoj provinciji u vezi sa proslavom jubileja opata Markonea, posebnu pa`wu zasluùje jedan sastav u Eparhijskom vjesniku krièva~ke biskupije iz pera Janka [imraka, unijatskog episkopata. Kada se uzme u obzir da je J. [imrak bio ovejani usta{a i da je uìvao veliku reputaciju u vatikanskim krugovima, onda wegov sastav o opatu Markoneu prelazi zna~aj prigodnog osvrtawa na jedan jubilej. To je, u stvari, bilo autorizovano tuma~ewe isto~ne politike papske kurije u ju`noslovenskim zemqama. Posle uobi~ajenih podataka o imenovawu i nastawewu Makronea u Zagrebu kao papskog izaslanika kod hrvatskog episkopa, J. [imrak je pisao o zna~aju wegovog poloàja u NDH u vezi sa novoostvarenom me|unarodnom situacijom: Poloàj izaslanika Svete stolice bio je vrlo delikatan i trebalo je dalekovidnosti, o{trine suda, dubokog prosu|ivawa prilika i qudi, da se izvr{i te{ka zada}a. Sa stanovi{ta Svete stolice Zagreb je postao preko no}i sredi{te katoli~ke crkvene politike ne samo za Nezavisnu Dràvu Hrvatsku nego i za daqe i bliè susjedstvo, gdje nema diplomatskih predstavnika Svete stolice. Sveti otac je dobro uo~io taj poloàj Zagreba, pa je zato i odabrao kao svoga zastupnika muà, koji je u sebi dotadawim svojim radom usredoto~io sve one osobine, koje su bile potrebite, da izvr{i svoju zada}u na korist svete crkve i katoli~kih vjernika. (Podvukao pisac Janko [imrak). Na adresu benediktinaca, ~ijem redu pripada opat Markone, u nastavku ~lanka je re~eno: Taj mu` je prije svega skromni redovnik, pun duha Bo`jeg, koji sve doga|aje mjeri mjerilom Bo`je providnosti, a ne mjerilom qudske mudrosti. Taj mu` pripada redu Sv. Benedikta, koji se red pojavqivao na pozornici Hrvatske u wezinim najva`nijim povjestnim danima. Po{to je pomenuo opata Martina i wegovo delovawe, episkop [imrak je nastavio: Tako je red Benediktinaca sudjelovao kod polagawa temeqca kamena ne samo kr{}anstva nego i narodne samostalnosti Hrvatske, koja je s time bila uzko spojena (Podvukao pisac J. [imrak).
13
Zadràv{i se malo vi{e na ulozi opata Gebizona kao jednog drugog papskog legata me|u Hrvatima J. [imrak je nastavio konkretno sa tuma~ewem uloge opata Markonea u NDH: Sigurno nije bez providnosti Bo`je, da po tre}i put u tako odlu~nim poviestnim ~asovima dolazi u Hrvatsku kao posebni papinski delegat i opet opat svetoga Benedikta. Pisac ovih redaka o}utio (osetio, pr. S. S.) je godine 1941. u prvoj polovici mjeseca srpwa u audijenciji kod sada{wega Svetoga oca Pija XII, koliku skrb, koliku qubav ima u svom srdcu prema katoli~kim vjernicima u Hrvatskoj, prema hrvatskom narodu i prema Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Sigurno je on u svojoj prevelikoj skrbi poslao kao svoga predstavnika onoga, koga je smatrao za najsposobnijega. I doista, preuzvi{eni opat dr Ramiro Markone je svojim nastupom i svojim radom opravdao sve nade, koje su u wega bile polagane. Shodno pisawu klerikalnih listova u Zagreba~koj crkvenoj provinciji, bilo je sasvim razumqivo, da je jubilej opata Markonea imao odjeka i u Vrhbosanskoj provinciji. U Vrhbosanskoj nadbiskupiji, ba{tinu klerikalizma i {ovinizma nadbiskupa J. [tadlera, nadbiskup I. [ari} je samo unapredio: tako je bio otvoren put za klero-usta{ka zlo~instva protiv ~ove~nosti. U jednoj takvoj sredini, apologi~ni ~lanci ove vrste imaju logi~ni zahtev i potrebu. Zbog toga je bilo sasavim prirodno, da su Vrhbosna i Katoli~ki tjednik, povodom jubileja opata Markonea, imali re~i najlep{eg priznawa. Vrhbosna je ukazala na ~iwenicu, da je Pije XII poslao opata Markonea na Antunovo dne 13. juna 1941. u Hrvatsku, kao svog delegata kod Hrvatskog episkopata. Vidi se, da ni ovo nije slu~ajno. Jer ukazivawe na datum imenovawa imalo je da podvu~e politi~ki zna~aj i razumevawe pape Pija XII za samu li~nost Ante Paveli}a. Katoli~ki tjednik br. 22 od 30. maja 1943, izda{no se oduìo jubileju opata Markonea. Sastavqen je posebni broj, sa vi{e fotografija, i posve}en je wemu, wegovoj opatiji i benediktincima uob}e. Isto tako, u prethodnim brojevima, objavqeno je dosta materijala o izaslaniku Sv. stolice kod nas i o benediktincima. U ovaj mah je od interesa osvrnuti se na ~lanak pod naslovom Izaslanik Sv. otca pape opat dr Josip Ramiro Markone O.S.B, objavqen od strane redakcije K 25-godi{wici opatske ~asti. ^lanak po~iwe sa osvrtom na wegovu prvu pojavu pred usta{kim saborom: Obradovali su se tada hrvatski zastupnici, a i sav hrvatski narod s wima. Posebno nas je dirnula pa`wa Sv. otca pape, {to nam je poslao svoga ~ovjeka u osobi jednog benediktinca. Hrvatska se, ni dràvna, ni kulturna, ni vjerska pro{lost bez benediktinaca ne da ni zamisliti. Pa, kad nam papa u po~etku nove hrvatske dràvne tvorevine {aqe i opet benediktinca, zar nije to najboqi znak wegovih najprijateqskijih osje}aja prema Hrvatima i wihovoj zemqi? Ne moèmo biti indiferentni ni prema na oko bezna~ajnoj povlastici, {to ju je papa dao svom izaslaniku i wegovoj pratwi, da nose posve bielo odielo (benediktinci se ina~e sluè crnim odielom). Zna~ajna je ta povlastica za nas zato jer je podieqena iz pa`we pape Pija XII prema Hrvatima.
14
Mi u wemu (opatu Markoneu, pr. S. S.) {tujemo Sv. otca papu, koga nam zastupa. A to vi{e ga volimo, {to i on svakom zgodom jasno pokazuje, da voli nas, shva}a na{e prilike, razumije na{e potrebe i èli dobro hrvatskom narodu. Osjetio je to nedavno i na{ napa}eni i te{ko izku{ani hercegova~ki puk, kad je pred Uskrs ove godine piju}i po drugi put gorku ~a{u svoga te`kog izku{ewa za{ao u wegovu sredinu, ne kao slavqenik, ve} kao otac, tje{iteq, tuma~ zabrinute qubavi Sv. otca, braniteq. Osjetio je to na{ narod, razumjeli su to na{i sve}enici, shvatile su to na{e vlasti, a i drugi. Mi hrvatski katolici imamo jo{ jedan poseban razlog, da iz srdca reknemo: Tebe Boga hvalimo!, jer nam ga je dao, da nam zastupa Sv. otca i u ovim nam sudbonosnim vremenima bude vjeran tuma~ èqa Pija XII, a wemu opet istinski izvestiteq o na{im vjerskim i narodnim potrebama. Na pomolu nove, Bo`je Evrope i novoga, Bo`jega svieta potrebni su napose crkvi ìve vjere, dalekovidnog uma, ~eli~ne voqe, velikog srdca i èqezne ruke u za{ti}ivawu interesa Bo`jega kraqevstva na zemqi. Da je takav i sve~ar, govori wegov dosada{wi rad. Mi mu èlimo i na tu se nakanu Bogu molimo, da u tom velikom i va`nom poslu po|e stopama velikih sinova sv. Benedikta: Grgura Velikog i Grgura VII, Petra Damjana i Vilima Ver~elskog, te wegovih pred{asnika ba{ na ovom mjestu, na kojemu je kod nas: svetog i vjernog opata Martina, opata Mainarda i opata Gebizona! Neka nam to udieli veliki i dobri Bog. Kao {to se vidi, Katoli~ki tjednik je otvorenije i nedvosmislenije nego Katoli~ki list obeleìo misiju opata Markonea u NDH. Karakteristi~no je povezivawe ~eli~ne voqe i èqezne ruke opata Markonea o ~emu govori wegov dosada{wi rad za sudbinu NDH u Bo`joj Evropi. To ujedno pokazuje, da opat Markone, odista, nije bio samo istinski izvestiteq o na{im vjerskim i narodnim potrebama, nego potstreka~ i u~esnik. (isto; str. 105-110) Godi{wicu krunisawa pape Pija XII (1944), kao i obi~no, Hrvatski narod, glavni organ usta{a, pozdravio je apologi~nim ~lankom. Isti~u}i, da hrvatska dràva i hrvatski narod u dana{wim prilikama mogu u shva}awu i razumevawu, koje dolazi od Sv. stolice, videti dokaz za ispravnost i opravdanost svoje borbe, kao i da je narod s rado{}u pozdravio odluku pape Pija XII, da ve} u prvoj godini obnove NDH po{aqe u Zagreb apostolskog delegata, kojemu je zada}a odràvati vezu izme|u Svete stolice i crkvene organizacije u Hrvatskoj, u pogledu zna~aja li~nosti opata Markonea, Hrvatski narod je pisao ovako: Apostolski delegat w. pr. opat dr Ramiro Josip Markone, koji boravi u Zagrebu, uìva kod nas sve po~asti, koje odgovaraju wegovom visokom poloàju i ugledu Svete stolice, koju on kod nas predstavqa. Osim toga je li~nost papinskog delegata preuzvi{enog Markonea, ~ovjeka visoke kulture, velikog diplomatskog takta i iskustva, koje je zna~ajno za predstavnika Svete stolice, posebno zapaène u Hrvatskoj to vi{e {to se predstavnik Svetog otca od prvog ~asa nastojao uìvjeti u na{e prilike, pokazuju}i pri tom veliko razumievawe i blagonaklonost.
15
Na ovaj na~in doznali smo da papa Pije XII od prvog ~asa NDH nastojao uìvjeti u na{e prilike, a to zna~i u klero-usta{ke prilike, pokazuju}i pri tom veliko razumijevawe i blagonaklonost. U jednom razgovoru usta{kog novinara Stipa Tomi~i}a sa opatom Markoneom o savezni~kom bombardovawu fa{isti~ke Italije i NDH, obuhva}ena su i druga pitawa od aktuelnog zna~aja. Opat Markone na{ao se pobu|enim da pred {irom javno{}u objasni zna~aj svoje misije u NDH. S tim u vezi je rekao: Meni je od Svete stolice povjerena briga oko probitaka katolicizma u Hrvatskoj, te me u toj tuzi tje{i (misli na savezni~ko bombardovawe NDH pr. S. S.) {to vam mogu re}i, da sam veoma zadovoqan priemom episkopata i sve}enstva, koje vjerno i po`rtvovano vr{i svoje du`nosti. Nastavqaju}i misao o NDH, opat Markone se dotakao jedne vrlo va`ne usta{ke delatnosti. Naime, dono{ewa crkvenog zakonodavstva. O tom zakonodavstvu, opat Markone je dao veoma pohvalnu ocenu: Crkveno je zakonodavstvo hrvatske dràve veoma dobro, a vlasti podupiru probitke katoli~ke crkve i po{tuju ih s punim razumievawem. Kada se uzme u obzir, da je usta{ka vlada donela zakonodavstvo, koje je stvarno bilo klero-rasisti~kog obele`ja protiv pripadnika pravoslavne, staro-katoli~ke i jevrejske versko-crkvene uprave i wihove imovine, onda ova pohvala opata Markonea ima izuzetan politi~ki zna~aj: potpuno pokri}e Vatikana za dono{ewe klero-rasisti~kog zakonodavstva u NDH. Usta{ki novinar Hrvatskog naroda, sasvim pravilno, shvatio je va`nost ove izjave opata Markonea. Sa svoje strane, dodao je komentar ove sadrìne; Ovu smo izjavu iz mjerodavnih usta primili s velikim zadovoqstvom. Ona dolazi poslije isto tako pozitivnih izjava predstavnika, kako katoli~ke, tako i drugih priznatih vjeroizpoviesti u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, jer dràvne vlasti prema svima, a napose prema muslimanskoj, jednako se odnose i pruàju im svaku potrebnu pomo}. Dakle, komentarom se podvla~i, da je izjava opata Markonea, kao izjava iz mjerodavnih usta. Za katoli~ke mase NDH, svakako, da je ova propaganda opata Markonea za klero-usta{ki reìm bila od pozitivnog zna~aja. [ta se ti~e uzbu|ewa papskog legata zbog savezni~kog bombardovawa fa{isti~ke Italije i NDH, kojom je prilikom, ponekad, neizbe`no, bio pogo|en i neki crkveni objekat u blizini fronta, od va`nosti je ustanoviti ovo: opat Markone, ni kao rimokatoli~ki prelat, ni kao papski legat, uop{te ni kao hri{}anin, nikada nije osudio masovna usta{ka zlo~instva, wihova planska ru{ewa, pqa~kawa i paqewa pravoslavnih manastira i crkava, kao i jevrejskih sinagoga. Sem ako ova zlo~instva nije ubrajao u pozitivan bilans usta{kih vlasti, koje su na taj na~in podupirale probitak katoli~ke crkve o ~emu je wemu od Svete stolice povjerena briga. Isto tako, opat Markone nikada nije osudio ni strahovita zlo~instva italijanskih fa{ista nad neza{ti}enim stanovni{tvom u okupiranim krajevima Jugoslavije. (isto; str. 114-116)
16
U Dnevniku don Kerubina [egvi}a koji je poznat pod naslovom U prvim mjesecima stvarawa NDH i sa podnaslovom Moje poslawe u Italiji 7. IX 24. IX 1941, sa~uvan je pomen na opata Markonea. U vezi ovog pomena potrebno je imati u vidu, da je don Kerubin [egvi}, kao katoli~ki sve{tenik, bio predratni usta{a i ~ovek od velikog poverewa samog Ante Paveli}a. Krajem avgusta 1941, pi{e don [egvi} u svom Dnevniku, pozvao ga je Paveli} i rekao mu je da se spremi za putovawe u Rim da obavi stanovitu misiju u najvi{im krugovima. Posebno mu je stavio u zadatak misiju kod vojvode od Spoleta, designiranog kraqa NDH. Na paso{u don [egvi}a stajalo je: dostojanstvenik poglavnikova doma. U poslanstvu je dobio i dva pisma a fa{isti~ki general E. Kozelski doneo mu je 12 pisama za... vrlo uvaène osobe u Italiji. Ovu kolekciju pisama, don [egvi} je upotpunio i jednim pismom opata Markonea. Kako je do{lo do toga, don [egvi} je ovako zabeleìo: Po{to je mons. Josip Ramiro Markone, abbate di Monte Vergine, bio doznao, da putujem u Rim, izrazio je èqu da me vidi, pa sam ga posejtio 8. rujna u wegovu stanu u nadbiskupskom sjemeni{tu na [alati. Izjavio je svoju radost, {to je ba{ meni poglavnik povjerio jednu misiju u Italiji u danima starawa Hrvatske. Predao mi je pismo za kardinala Maqonea uz duboke poklone i pozdrave princu Umbertu. Don [egvi} je stigao 10. septembra 1941. u Rim. istog dana je posetio monsiwora Hektora Feli~ija. Ovom posetom se utvr|uje povezanost monsiwora Feli~ija, koji je bio zvani~ni papski nuncije u Jugoslaviji, sa don [egvi}em, usta{om i Paveli}evim emisarom u Rimu. Ako izdvojimo druge posete i razgovore, {to se ti~e posete Kvirinalu kod princa Umberta, 11. septembra 1941, don [egvi} je zabeleìo u Dnevniku da mu je izru~io pozdrave opata Markonea. S tim u vezi, don [egvi} je doslovno zabeleìo: On se je (princ Umberto, pr. S. S.) vrlo srda~no zahvalio. Monsiwor Ramira je uveliko hvalio. U toku razgovora, zabeleìo je don [egvi} da je princ Umberto opet hvalio opata Markonea, s kojim da ga veè trajno prijateqstvo i zapita: kako se on osje}a u Zagrebu? Je li zadovoqan? Wemu do sada nije bila poznata wegova najnovija funkcija. Zadovoqan i prezadovoqan, odgovorio je [egvi}, pa je nastavio: On se osje}a me|u nama Hrvatima kao da je me|u Talijanima u Rimu, osim {to ne govori hrvatski, ina~e se ne razlikuje od na{ih prelata. Usta{a don [egvi} bio je 14. septembra 1941. primqen u audijenciju kod pape Pija XII. Prilikom audijencije bilo je neizbe`no re}i i o opatu Markoneu. O tome je usta{a don [egvi} ostavio ovaj pomen: Zatim se je Sveti otac zanimao za sve, {to se zbiva u Hrvatskoj, osobito me je pitao za poglavnika i za ostale ~lanove Vlade, za wihove vjerske osje}aje, za wihov vjerski odgoj. Sa vidqivim veseqem se je uvjerio, da Sveta stolica moè uviek ra~unati na Hrvatsku kao katoli~ku dràvu. On znade, da su Hrvati zaduìli Evropu brane}i kr{}ansku i to ba{ katoli~ku civilizaciju. Na koncu je izru~io poruke nadbiskupu Stepincu i
17
apostolskom delegatu monsiworu Markoneu. Zapitao me je, da li ga poznam, jesmo li u vezi i kako su s wime Hrvati zadovoqni? Koga nam je poslao Sveti otac ne moè biti nego za na{u sre}u i zadovoqstvo. Pape su, od prvih po~etaka s Hrvatima op}ili preko svojih legata: opata, kao opat Martin, poslanik Ivana IV, pa opat Gebizon, legat Grgura VII. Ovi odlomci iz Dnevnika don [egvi}a bacaju izvesno svetlo na rad opata Markonea u NDH. Kao {to se vidi, po svom dolasku u Zagreb, opat Markone se povezao sa usta{om [egvi}em, kome je Paveli} poverio ~isto politi~ku misiju u fa{isti~koj Italiji. Opat Markone je bio doznao da usta{a [egvi} putuje u Rim i izrazio je èqu da ga vidi. Ovom prilikom usta{i [egvi}u predao je pismo za kardinala Maqonea uz duboke poklone i pozdrave princu Umbertu. Ovim se utvr|uje da je inicijativa za povezanost i saradwu sa jednim prononsiranim usta{om potekla od strane papskog legata. A li~no papa Pije XII ra~unao je na NDH iskqu~ivo kao katoli~ku dràvu. (isto; str. 117-119) Uobi~ajeno je bilo, da se novogodi{wa ~estitawa kod Paveli}a pretvaraju u politi~ke manifestacije klero-usta{kog reìma u okviru osovinskog pokreta Nove Evrope. Razume se, u ~estitawu uzimali su u~e{}a i ~lanovi diplomatskog zbora u Zagrebu. Tako su ~estitawa iskori{}avana za me|unarodno afirmisawe NDH. O posledwem novogodi{wem ~estitawu kod Paveli}a, 1945. koliko je nama poznato sa~uvan je pomen u zagreba~koj {tampi. Kakve su prilike vladale u NDH, najboqe se moè videti iz ~iwenica, da su novogodi{wa januarska ~estitawa obavqana tek po~etkom februara. Diplomatski predstavnici osovine i wenih satelita na sve~ani na~in Paveli}u su ~estitali novu godinu 1945. Doajen diplomata, nacisti~ki poslanik Sigfrid Ka{e, pro~itao je pozdravni govor. Paveli} mu je zahvalio na ovom ~estitawu. Me|u osovinsko-satelitskim diplomatama, obligatno je bio zapaèn izaslanik Svetog otca pape dr Josip Ramiro Markone. O prijemu kod Paveli}a objavqeno je i nekoliko prigodnih fotografija. Na jednoj fotografiji, vidi se nadbiskup A. Stepinac, u momentu, kad Paveli}u ~estita novu godinu, u ime versko-crkvenih uprava u Zagrebu. Pozadi nadbiskupa A. Stepinca, vide se predstavnici muslimanske, evangelisti~ke i tzv. hrvatske pravoslavne crkve. Izaslanik Svete stolice u Hrvatskoj Opat dr Josip Ramiro Markone (Prigodom 63-godi{wice ìvota) Zagreb, 10. oùjka U utorak 13. oùjka slavi svoj imendan preuzvi{eni gospodin opat dr Josip Ramiro Markone, legat Sv. stolice u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, a u ~etvrtak 15. oùjka svoj ro|endan. Ime visokog sve~ara opata Markonea spomiwe se u Hrvatskoj javnosti uviek s osobitim po{tovawem, jer u wemu hrvatski narod gleda visokog diplomatskog predstavnika Svete stolice, a Hrvati katolici predstavnika Sv. otca pape, zajedni~kog otca svih kr{}ana, koji je ujedno osobiti prijateq hrvatskog naroda.
18
Ugledni crkveni i diplomatski dostojanstvenik opat dr Markone razvija svoju djelatnost u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj od 13. lipwa 1941, kada je od Svete stolice pozvan, da svoj poloàj opata glasovite benediktinske opatije Montevergine zamieni poloàjem izaslanika Sv. otca u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Od toga vremena opat dr Markone u vr{ewu svoje nove zada}e pokazuje osobiti àr, da u~ini jo{ bliìma i jo{ srda~nijima veze hrvatskog naroda i Svete stolice, nalaze}i u hrvatskoj poviesti i tradiciji kao i u suvremenom ìvotu mno{tvo nastojawa za u~vr{}ivawem i produbqivawem veza izme|u katoli~kog diela hrvatskog naroda i Svete stolice. Ovaj veliki i jaki mu`, koji je do{ao u na{u dràvu u te`kim i krvavim vremenima, na{ao je shva}awa za na{e prilike i pote{ko}e, za na{e boli i borbe te cieni plemenita nastojawa hrvatskog naroda. Vi{e puta napustio je svoju rezidenciju u glavnom gradu Zagrebu, pa je posjetio narod u na{im pokrajinama, u kojima narod ìvi i donosio svuda rie~i bodrewa i utjehe, o~inske blagosti i samopriegora. Tako je stekao nove zasluge radi ovoga svoga djelovawa, koje se nastavqa na mno{tvo plemenitih djela, koja je ostvario u svojoj domovini. Po{to je naveo poznate biografske podatke o opatu Markoneu pre dolaska u NDH, Hrvatski narod je zavr{io ~lanak ovim re~ima: Napustiv{i svoju domovinu, kada je pozvan od Sv. stolice na novu du`nost, do{ao je u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, gdje je wegova plemenitost i aktivnost do{la do izraàja u novim djelima, koja su na korist hrvatskog naroda. Stoga hrvatski narod od srdca èli, da Bog jo{ dugo poìvi ovog po`rtvovanog radnika i velikana, da wegova djelatnost donese {to obilnije plodove na korist crkve i Nezavisne Dràve Hrvatske. Kada se uzme u obzir, da je ova apologija Hrvatskog naroda o opatu Markoneu objavqena u doba agonije Osovine i wenih satelita, odnosno u doba pred likvidaciju NDH, onda se moè pravilno i potpuno shvatiti wen smisao i zna~aj. U ovo doba, vr{ena je vrlo intenzivna klero-usta{ka kampawa za opstanak NDH. Zatim, vr{ena je klevetni~ka kampawa protiv saveznika i wihove Krimske deklaracije u pogledu nove Jugoslavije, koja se afirmisala pod vodstvom narodnooslobodila~ke borbe. Ba{ u ovom istom broju Hrvatskog naroda objavqen je veliki govor Ante Paveli}a, u kome je nagla{ena odlu~nost borbe za opstanak NDH: Hrvatski narod borit }e se svim sredstvima za svoju samostalnu hrvatsku dràvu. Koja su to sredstva? Jedno je bilo sigurno, da su usta{e u ta sredstva ubrajali: oruàno bratstvo s velikim wema~kim Rajhom i Petrov Rim. Sa apologijom o opatu Markoneu, Hrvatski narod je istovremeno objavio ~lanak politi~ke sadrìne o godi{wici krunisawa pape Pija XII u svetlosti zna~ewa papinstva za Hrvate. S Petrovim Rimom ujediweni smo u patwi mu~eni{tva. Molimo Boga i borimo se, da s wim budemo ujediweni i u slavi zajedni~ke pobjede. Odista, uskoro, Petrov Rim preko Tre}e biskupske konferencije, 24. marta 1945, u~ini}e posledwi poku{aj da se spase i o~uva NDH.
19
Uloga opata Markonea nije razja{wena u vezi zasedawa katoli~kog episkopata i izdavawa biskupske poslanice. Na{e je mi{qewe, da je wegov udeo, nesumwivo, bio od zna~aja, a mo`da i presudan i to iz razloga, {to se katoli~ka crkva u NDH razvijala pod wegovim nadzorom i uputstvima iz Vatikana koje je on prenosio. Wegov poloàj je zahtevao veliku opreznost i ume{nost u sprovo|ewu vatikanskih naloga. Utoliko pre, {to se celokupna linija politi~kog delovawa usta{kog poglavnika Paveli}a razvijala na osnovi katoli~anstva i za{tite Vatikana. S obzirom na vreme i me|unarodne prilike, preko konferencije hrvatskog katoli~kog episkopata i wegove poslanice, Sveta stolica je preduzela posledwi poku{aj da se spase i o~uva NDH, kao vatikansko-osovinska tvorevina, koja je predstavqala kombinaciju najve}e katoli~ke dràve na Balkanu. Misija opata Markonea u NDH ne moè se odvojiti od pomo}i i saradwe wegovog sekretara dra \uzepa (Josipa) Masu~ija, tako|e benediktinca. Nesumwivo, da je benediktinac Masu~i bio neobi~no ugledni ~lan svog reda. Sa reputacijom uglednog katoli~kog intelektualca i poslenika, on je, svakako, bio vrlo kvalifikovan za novi poziv u NDH (...) Od va`nosti je ustanoviti, da je Masu~i u Zagrebu, takore}i odmah po dolasku, pokazao izvesnu politi~ku aktivnost. Kako je u Zagrebu bila jako razvijena fa{isti~ka kolonija, on se odmah ukqu~io u wen dru{tveni i politi~ki ìvot. Tako je bilo zapaèno wegovo u~e{}e u jednoj ~isto fa{isti~koj proslavi, kada {ira javnost ta~no nije ni znala, ko je on i za{to stvarno boravi u Zagrebu. Kao {to je poznato, krajem oktora 1941, u svim ve}im gradovima fa{isti~ke Italije, a posebno u Rimu, sve~ano je proslavqena 20-godi{wica pohoda na Rim. S obzirom na fa{isti~ko-usta{ku povezanost i prijateqstvo, izvedena je proslava i u Zagrebu. Proslavi su prisustvovali ~lanovi fa{isti~kih organizacija i ustanova u Zagrebu. Nekoliko dana usta{ka {tampa je pisala o zna~aju ove godi{wice ne samo za Italiju, nego za Evropu, za NDH, uop{te za ceo svet. Ovom prilikom, isticalo se da je fa{isti~ka revolucija bila od presudnog zna~aja za formirawe usta{ke revolucionarne organizacije. Ideolo{ka povezanost tih dveju revolucija, po usta{kim komentarima, tako je o~igledna, da je zbog toga saradwa usta{a i fa{ista dovela do NDH. Drugim re~ima: bez pohoda na Rim, nikada ne bi ni do{lo u Zagrebu do NDH. Na zagreba~koj fa{isti~koj proslavi 20-godi{wice pohoda na Rim jedna ~eta Crnih ko{uqa priredila je defile na kome su prisustvovali Ante Paveli} i mnogobrojni usta{e. U Radni~koj komori prire|ena je sve~ana akademija, na kojoj su uzeli u~e{}a mnogobrojni fa{isti i usta{e, predstavnici Vermahta, diplomate iz osovinsko-satelitskog kora i dr. Me|u ovejanim usta{ama, na po~asnom mestu, bili su zapaèni nadbiskup A. Stepinac i wegov pomo}ni biskup J. Lah. Po{to je grenadirska fa{isti~ka muzika odsvirala usta{ku himnu, nacisti~ku melodiju Horst Vesela, italijansku i fa{isti~ku himnu, vo|
20
fa{isti~ke delegacije pri usta{kom pokretu, general Eugenio Koselski, na pozornici, predao je zastavicu zagreba~kih fa{ista sve}eniku O.S.B. dru Guzepe Masu~iju, koji je obavio blagoslov. Na zastavici bile su napisane ove rije~i: Fascio Italiani all Estero Zagabria, Fascio Arnaldo Mussolini. Dr Masu~i odrào je tom prilikom kra}i govor, u kome je me|u ostalim rekao, da se danas slavi dvostruka sve~anost i to sve~anost Krista Kraqa i sve~anost pohoda na Rim.) Posle toga, fa{isti~ki prvaci su odràli nekoliko govora u savremenom propagandnom duhu. Donose}i veoma op{iran izve{taj sa ove fa{isti~ke proslave, Hrvatski narod je objavio i nekoliko fotografija. Na jednoj fotografiji, vidi se nadbiskup A. Stepinac i wegov pom. biskup J. Lah. Od va`nosti je da ustanovimo, da se na jednoj propagandnoj fa{isti~koj proslavi, kao aktivni u~esnik, pojavio J. Masu~i. To je, ujedno, bio dokaz, da se on, po svom dolasku u Zagreb, gde je do{ao kao sekretar papskog legata Markonea, povezao sa fa{istima, koji su bili zastupqeni pri Usta{kom glavnom stanu. Fa{isti u Zagrebu bili su u politi~koj i vojnoj misiji. Wihovo istupawe, redovno, bilo je antijugoslovensko i antisavezni~ko. Istupawe J. Masu~ija benediktinca, na proslavi 20-godi{wice pohoda na Rim, ulazilo je u politi~ki rad kolektiva zagreba~ke fa{isti~ke organizacije. Nesumwivo, da je ovo istupawe odgovaralo wegovom fa{isti~kom ube|ewu i nacionalnom poreklu. Uostalom, wegov stare{ina, opat Markone, ne samo da se nije ogradio od wegovog istupawa, nego je, kao {to smo videli, li~nim primerom, jo{ vi{e i autorizovanije dejstvovao u ovom pogledu. (isto; str. 121-128) Simi} zakqu~uje da je povezivawe i duh saradwe, koji je vladao izme|u Vatikana i NDH, gruba povreda moralnih na~ela jedne hri{}anske crkve. Isto tako, jeste gruba povreda na~ela neutralnosti me|u ratuju}im stranama, koju je proklamovao papa Pije XII. U nizu primera povezanosti i saradwe izme|u predstavnika usta{kih vlasti i papske kurije, delovawe opata Markonea, kao papskog legata u NDH, imalo je izuzetni zna~aj i stepen odgovornosti. Kada se uzme u obzir, da je ovo delovawe nekoliko mjeseci bilo otkloweno od javnosti uop{te, onda se boqe mogu razumeti politi~ki motivi pape Pija XII u pogledu slawa opata Markonea u Zagreb i vatikanske kombinacije sa NDH na Balkanu. Ko je i za{to je bio opat Markone u NDH? Na ova pitawa odgovorili su usta{ki ministar inostranih poslova Mladen Lorkovi} i li~no opat Markone. A) Na tre}oj sednici usta{kog sabora, 23. februara 1942, u svom izve{taju o spoqnoj politici, M. Lorkovi}, pomiwu}i me|unarodni poloàj i priznawe NDH, osvrnuo se svega jednom re~enicom i na Vatikan. Istaknuv{i, shodno ovom priznawu, da je sedam prijateqskih nacija sa svojim poslanicima zastupqeno u Zagrebu, M. Lorkovi} je ponaosob pomenuo dràve, imena i titule tih poslanika. U pogledu Vatikana i opata Markonea, M. Lorkovi} je doslovno rekao: Sv. stolica zastupqena je za sada neoficijelno po Wegovoj preuzvi{enosti Markoneu, kao {to i mi kod Vatikana imademo svoga posmatra~a.
21
Ova kratka izjava M. Lorkovi}a jeste prvo autorizovano usta{ko saop{tewe o odnosima izme|u NDH i Vatikana, ujedno i prvi zvani~ni pomen na opata Markonea u NDH. B) U pozdravnom telegramu nadbiskupu I. [ari}u ~estitaju}i mu zlatni jubilej opat Markone se predstavio {irom javnosti kao delegatus apostolicus. Videli smo, kako se redovno operisalo sa pripadni{tvom opata Markonea benediktincima. To pripadni{tvo je sluìlo za usta{ke istorijske analogije i paralele sa ulogom benediktinaca u pro{losti hrvatskog naroda, posebno, sa ulogom opata Gezibona, legata pape Grgura VII. Shodno ovom, u savremenom tuma~ewu poloàja NDH, u vezi sa misijom opata Markonea, klerikalci su namerno polazili od mistifikacije, kako je stvarno Bo`jom providno{}u poslije vi{e stoqe}a opet obnovqena Zvonimirova hrvatska dràva. Zbog toga su se nadali, da }e opat Markone izvr{iti povjerenu zada}u. Jo{ vi{e: {to lep{om krunom okruniti svoju preva`nu misiju. Daqe, videli smo, da je bila vrlo razvijena propaganda oko imendana i ro|endana opata Markonea. U vezi sa ovim, od interesa je osvrnuti se na istorijsko-politi~ko pore|ewe izme|u ranijih papskih nuncija u Jugoslaviji i papskog legata u NDH. Period redovno vaspostavqenih i odràvanih diplomatskih odnosa izme|u Jugoslavije i Vatikana izme|u ostalog, karakteristisan je radom trojice papskih nuncija, koji su se klonili javnosti i izbegavali jevtinu demagogiju uop{te, izuzev monsiwora Pelegrinetija. Monsiwor Frawa Kerubini (1920-1922), monsiwor Hermenigildo Pelegrineti (1922-1937) i monsiwor Hektor Feli~e (3938. do 1941), kao papski nunciji ovog perioda, sa predajom akreditinih pisama, stekli su op{te uvaàvawe, koje iziskuje wihov visoki poloàj. U ovom pogledu, nije pravqena razlika izme|u wih i ostalih diplomatskih predstavnika svetovnih vlasti. Kada je papski nuncije Pelegrineti poku{ao (1926) da se me{a u na{ strana~ki ìvot, nai{ao je na èstoku osudu javnosti. Li~no ga je napao sam Stjepan Radi}, kao aktivni ministar prosvete. Nesumwivo, da su sva tri papska nuncija imali veoma zanimqive biografije, zatim, da se wihov rad u Jugoslaviji odvijao u zna~ajnom pravcu po shvatawu papske Kurije. Jedan od wih, monsiwor Pelegrienti, ~ak je bio imenovan kardinalom (13. decembra 1937). Pa ipak za to, nikada nisu wihovi imendani i ro|endani, kao ni datumi iz biografija, bili predmet politi~ke i ideolo{ke kampawe jedne strna~ke grupe, kao {to je to bio slu~aj sa opatom Markoneom u NDH. To zna~i, da se sa imenom i poloàjem opata Markonea, vodila bezobzirna klero-usta{ka kampawa na ideolo{koj osnovi verske iskqu~ivosti i nacionalne netrpeqivosti uz wegovu pomo} i saglasnost Vatikana. Nezavisno od svega ovoga {to je opat Markone govorio ili {ta su drugi o wemu govorili i pisali va`no je ustanoviti, {ta je on konkretno radio. 1. Opat Markone je u~estvovao u javnom i politi~kom usta{kom ìvotu. Kao {to je poznato, 23. februara 1942, on se prvi put prezentirao {iroj
22
javnosti. Va`no je ustanoviti, da se opat Markone nije prezentirao na nekoj versko-crkvenoj sve~anosti, nego na jednoj izrazito politi~koj sve~anosti, koja je imala usta{ki karakter: na sve~anom otvarawu usta{kog sabora. Donose}i op{iran izve{taj o u~estvovawu osovinsko-satelitskog diplomatskog kora na otvarawu usta{kog sabora, Hrvatski narod, u odvojenom redu, posebno je pomenuo opata Markonea. U diplomatskim loàma zauzeo je mjesto papinski legat opat preuzv. g. Markone O.P. sa svojim tajnikom. Kao duhovno lice, opat Markone nije morao da prisustvuje otvarawu usta{kog sabora. Kada se odlu~io da prisustvuje, time je javno pokazao da je sebe stavio u red osovinsko-satelitskih diplomata u NDH. Na taj na~in, svesno i svojevoqno, stupio je u red neprijateqa naroda Jugoslavije i saveznika. Isto tako, Hrvatski narod je zabeleìo i u~estvovawe nadbiskupa A. Stepinca. Prema tome, shodno svojim pozivima i poloàjima, opat Markone i nadbiskup A. Stepinac, od strane katoli~ke crkve, pruìli su punu meru za{tite i legalnosti usta{kom saboru. 2. Opat Markone je prisustvovao na fa{isti~koj proslavi 23-godi{wice osnivawa prvih borbenih fa{a. Povodom ovog prisustvovawa, otvaraju se ova pitawa: da li je opat Markone na fa{isti~koj proslavi u~estvovao kao duhovno lice, daqe, kao Italijan ili kao fa{ista. Ako je prisutvovao kao duhovno lice na jednoj fa{isti~koj proslavi, onda mu nije bilo mesta kao predstavniku Vatikana. Ako je prisustvovao kao Italijan, tako|e nije mu bilo mesta. Ovo nije bila proslava italijanskog naroda nego je bila fa{isti~ka proslava. Svojim prisustvovawem, opat Markone je u~inio poku{aj identifikovawa fa{izma sa italijanskim narodom. Ako je prisustvovao kao fa{ista, onda je situacija sasvim jasna. U svakom slu~aju, opatu Markoneu nije bilo mesta na jednoj fa{isti~koj proslavi. [to je najva`nije, Vatikan se nije ogradio od wegovog u~estvovawa na zagreba~koj fa{isti~koj proslavi, koja je imala antijugoslovenski i antisavezni~ki zna~aj. 3. Apostolska putovawa opata Markonea po NDH, nesumwivo, nosila su izrazito obele`je visoke vatikanske agitacije za klero-usta{ki reìm. Svojim postupcima na terenu, on je to svima stavio do znawa. Obja{wavaju}i zna~aj ovih apostolskih putovawa, Hrvatski tjednik, izme|u ostalog, pisao je: ... za{ao je u wegovu sredinu, ne kao slavqenik, ve} kao otac, tje{iteq, tuma~ zabrinute qubavi Sv. otca, braniteq. Osjetio je to na{ narod, razumjeli su to na{i sve}enici, shvatili su to na{e vlasti, a i drugi. Svakako, da je agitacija opata Markonea pred katoli~kim masama za NDH, bila gruba povreda na~ela papske neutralnosti. Za nas je od zna~aja da ustanovimo, da se opat Markone nije nikada ogradio od ovakvog klero-usta{kog tuma~ewa wegovih apostolskih putovawa. Isto tako, da ni Vatikan nije u~inio nikakav prigovor u ovom pogledu.
23
4. Opat Markone je uzeo u~e{}a na proslavi u po~ast junacima Staqingrada. Kao duhovno lice, opat Markone nije bio primoran da u~estvuje na jednoj ovakvoj priredbi. Isto tako, nije morao sa uzdignutom rukom fa{isti~kog pozdrava da odaje po~ast junacima Staqingrada. Pre svega, ovaj pozdrav (fa{isti~ki) nije protokolaran. Prema tome, opat Markone fa{isti~ki pozdrav nije morao da ~ini ni kao ugledni crkveni i diplomatski dostojanstvenik, kako ga je nazvao Hrvatski narod. Takav pozdrav nije izraz izvesnog ukusa ili uzusa. Fa{isti~ki pozdrav je izraz ideolo{kog ube|ewa i politi~kog opredeqewa. Dakle, fa{isti~kim pozdravom, opat Markone se javno predstavio kao ~ovek fa{isti~kog ube|ewa i opredeqewa. 5. Odràvawe i produbqavawe veza opata Markonea sa kriàrima, tako|e, bilo je u planu politi~ke aktivnosti u prilog NDH. Bar u pogledu kriàra, od prvih dana NDH, nije bilo nikakvih iluzija. Sutradan po obrazovawu prve usta{ke vlade, 17. aprila 1941, predstavnici kriàra posetili su Paveli}a i poklonili mu se kao hrvatskom suverenu. Veliko Kriàrsko bratstvo uputilo je Paveli}u posebni pozdrav kao osloboditequ hrvatskog naroda, osniva~u i poglavaru Nezavisne Dràve Hrvatske. Sve ovo sa kriàrima bilo je sasvim jasno i razumqivo. Oni su bili odgojeni u duhu katoli~kog radikalizma, koji u na~elima ne pozna kompromis, oni nisu poznavali popu{tawa ni u programu hrvatskog nacionalizma. Kroz ceo period NDH, kriàri su organizaciono i politi~ki predstavqali sna`nu polugu klero-usta{kog reìma. Odràvawe i produbqavawe veza opata Markonea sa kriàrima nije imalo lokalnog zna~aja. To se prenelo i na Vatikan. Videli smo, da je papa Pije XII, preko opata Markonea, slao apostolski blagoslov kriàrima. Na ovaj na~in, kriàri su bili pokriveni visokim autoritetom katoli~ke crkve. To je, nesumwivo, zna~ilo pritisak na verska ose}awa katoli~kih masa NDH. 6. Istupawe Josipa Masu~ija, sekretara papskog legata opata Markonea, na fa{isti~koj proslavi 20-godi{wice pohoda na Rim, svakako, da je imalo izrazito politi~ko zna~ewe u prilog fa{isti~kog reìma. Sama proslava u Zagrebu izvedena je u znaku antijugoslovenske i antisavezni~ke politike. Na proslavi, J. Masu~i je istupio kao ovejani usta{a. Povodom istupawa opata Markonea i wegovog sekretara Masu~ija u klero-usta{kom i fa{isti~kom politi~kom ìvotu za sve vreme trajawa NDH, name}e se jedno pitawe: pitawe o dràwu katolika (duhovnih lica) prema politici. Kada je me|u ~lanovima rimskog dru{tva Prijateqa civilta cattolica, na {irem planu katoli~ke akcije i propagande, nastao spor oko na~ela izvan i iznad svake politike, okon~awe spora je izvr{io papa Pije XII na~elom: izvan i iznad svake strana~ke politike. Svojim delovawem u NDH, opat Markone je pokazao, da ovo na~elo pape Pija XII ima hipokritski smisao i propagandni zna~aj. Da tako nije
24
prakti~no shvatio, opat Markone, zbog povezivawa i saradwe sa usta{ama, do{ao bi u koliziju izme|u savesti i du`nosti. Jo{ vi{e: upao bi u crkvene kazne, svakako, ne bi bio li{en ni politi~ke odgovornosti kod svetovnih vlasti. Uostalom, papa Pije XII, koji ga je poslao u NDH, takvu `rtvu ne bi ni traìo od wega. Naime, da se bukvalno i primitivno drì wegovih javnih na~ela namewenih u propagandne svrhe. Iz niza primera, dokazano je da opat Markone svojim delovawem u NDH, nesumwivo, nije bio izvan i iznad svake politike. Povezuju}i se i sara|uju}i sa usta{ama, on se opredelio za jednu strana~ku politiku, za klero-usta{ku politiku, koja je bila izraz dràvnog banditizma. Ta politika bila je antiteza jugoslovenskih i savezni~kih napora i `rtava u Drugom svetskom ratu. Sa nizom primera, nepobitno je dokazana povezanost i saradwa opata Markonea sa usta{kim vlastima i sa osovinsko-satelitskim diplomatskim korom u Zagrebu na unutra{wem izgra|ivawu NDH, kao i na wenom me|unarodnom utvr|ivawu. Iz konkretnih primera, daqe, videlo se, da opat Markone nije vodio ra~una o interesima katoli~ke crkve u versko-moralnom pogledu, nego se starao o unapre|ivawu vatikanske propagande na snaèwu i unapre|ivawu klero-usta{kih tekovina. Zbog toga, postavqa se pitawe da li je opat Markone mogao politi~ki da istupi u prilog klero-usta{kog reìma, bez znawa i odobrewa Vatikana. I mawe upu}enim u duh i na~ela, u smisao i na~in sloènog rada Vatikana, odgovor je nepotreban. Jer bez znawa i odobrewa, zatim, bez jasnih direktiva, opat Markone nije ni krenuo u NDH niti je napravio ijedan korak u klero-usta{koj javnosti. Uostalom, da opat Markone nije savr{eno sprovodio liniju Vatikana u ovom jugoslovenskom i savezni~kom podru~ju, bio bi dezavuisan kao papski legat. Isto tako, da politika Vatikana nije bila u saglasnosti sa osovinskim poretkom tzv. Nove Evrope, koju je sprovodio opat Markone u NDH, wegovo prisustvo u Zagrebu oglasili bi kao nepoèqno kako predstavnici usta{kih vlasti tako isto i predstavnici satelitsko-osovinskih dràva. Sa saglasno{}u i razumevawem ovih predstavnika, opat Markone je zasnovao svoj poloàj papskog legata i sprovodio misiju za vreme Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji na podru~ju prozvanom NDH. (isto; str. 129-135)
13. Stepinac krvolo~ni nadbiskup

Rimokatoli~ki nadbiskup u Zagrebu za vreme Drugog svetskog rata Alojzije Stepinac podràvao je genocidnu politiku usta{ke vlasti i Paveli}a prema Srbima, koja je za wega predstavqala delo bo`je ruke. Bio je veoma blizak sa zlo~incem Paveli}em i izuzetno ga je cenio kao vernika. Stepinac je podràvao tako|e i Hitlera, koga je nazvao bo`jim izaslanikom. Nadbiskup je bio veliki srbomrzac i prezirao je pravoslavqe. Ve}
25
smo u nekom od prethodnih poglavqa videli da je bio zaduèn za sprovo|ewe nasilnog pokatoli~avawa. Stepinac je bio vrhovni sve{tenik usta{kih koqa~a. Osu|en je kao ratni zlo~inac, sau~esnik u genocidu nad pravoslavnim Srbima, Jevrejima i Romima. Godine 1916, 28. juna Stepinac je diplomirao i regrutovan je u Austrougarsku vojsku: poslije jednosemestralne obuke u Rijeci dobio je ~in potporu~nika i premje{ten je na italijanski front u okolini Gorice; u julu 1918. za vrijeme bitke na Pjavi pao je u zarobqeni{tvo. (autor cit: Prema francuskom novinaru @eraru Delaloju koji se poziva na istori~arku Ani Lakroa-Riz i wenu studiju Le Vatican, lEurope et le Reich) u zarobqeni{tvu se Stepinac infiltrira u srpske redove i bavi se {pijunaòm za ra~un Centralnih sila. To je normalan ~in budu}i da on zavisi od Austrougarske, ali tim aktivnostima stvara korisne veze (up. Le Tempas, 2. oktobra 1998)) Oslobo|en na kraju rata, decembra 1918, otpu{ten je iz carske vojske u proqe}e 1919. (Riveli; cit. delo; str. 44) 1924, Stepinac je odlu~io da postane sve}enik. Tada{wi nadbiskup zagreba~ki, Antun Bauer, obezbijedio mu je da zavr{i teolo{ke studije u Rimu, na koleyu Germanikum-Hungarikum. Studije je zavr{io na Papskom gregorijanskom univerzitetu, dobiv{i diplomu iz teologije i filozofije. 26. oktobra 1930. Stepinac je zare|en za sve{tenika: u Rimu, u crkvi Velike Svete Marije, sluìo je svoju prvu misu. Po povratku u Zagreb, jula 1931, po~eo je sve{teni~ku slu`bu u hrvatskoj nadbiskupiji, a nadbiskup Bauer mu je odmah povjerio va`ne du`nosti. Godine 1934, 29. maja Pije XI je proglasio trideset{estogodi{weg Stepinca za biskupa, imenuju}i ga i za pomo}nog nadbiskupa s pravom nasqedstva: bio je najmla|i biskup Rimske crkve tog doba (...) Kada je umro nadbiskup Bauer (7. decembra 1937), Stepinac je sa mawe od ~etrdeset godina preuzeo vo|ewe zagreba~ke nadbiskupije, osnivaju}i mnoge nove ùpe (14 u Zagrebu) i prvi karmeli}anski samostan (u Brezovici) (...) Vatreni pobornik hrvatske nezavisnosti i verskog integralizma, monsiwor Stepinac je prije svega bio zakleti antikomunista: govorio je da je ubije|en da }e i SSSR vrlo brzo primiti katoli~anstvo i da }e kip Majke Boìje biti postavqen u Kremqu. Godine 1942. navr{ilo se 13 stoqe}a od pokr{tavawa Hrvatske, godi{wica u ~ast koje je papa Pije XI uprili~io posebnu sve~anost. Atmosfera duhovnih sve~anosti lepr{a u Zagrebu i 15. aprila, na Uskrs, usta{ka diktatura priprema prve rasne dekrete. Sa propovjedaonice zagreba~ke katedrale glas nadbiskupa Stepinca deluje ravnodu{no; Isuse, na{ uskrsli spasio~e! Molim te da kaè{ hrvatskom narodu, za koji po~iwe novo doba, ono {to si rekao apostolima poslije uskrsnu}a: Mir neka je s vama. Ali, 15. aprila, po dolasku Ante Paveli}a u grad, nadbiskup Stepinac ne krije odu{evqewe i upu}uje dirqivu dobrodo{licu ubici kraqa Aleksandra i skora{wem diktatoru genocida: Veliki ~ovjek je do{ao da ostvari najve}i zadatak svoga postojawa.
26
îwenicu da primas Hrvatske katoli~ke crkve daje bezrezervnu podr{ku dolasku usta{ke diktature po èqi Hitlera i Musolinija i da na neki na~in dijeli s wom rasne etni~ko-religiozne planove koje najavquju i operacionalizuju prvi dekreti-zakoni, potvr|uje Pastirska poslanica koju monsiwor Stepinac raza{iqe 28. aprila: Tko bi mogao da mi zamjeri {to sam sudjelovao, kao onaj tko je odgovoran za duhovne aktivnosti, u odu{evqewu i radosti naroda, uznose}i molitve duboke zahvalnosti Bo`jem Veli~anstvu? A domino factum est istud mirabile in oculis nostris (Boìjem djelu dive se na{e o~i: Psalam 117, stih 33). Traìm od vas i molim vas da se do kraja zaloìte da Hrvatska postane Boìji narod: samo }e se tako ostvariti bitne obaveze Dràve usmjerene ka osigrawu dobrobiti naroda. Zbog toga razloga morate odgovoriti na{em pozivu da se posvetite za{titi i napretku Nezavisne Dràve Hrvatske. Poznavaju}i qude koji sada u svojim rukama drè sudbinu hrvatskog naroda, uvjereni smo da se na{i napori shvataju i da imaju podr{ku. Obra}am se vama, ~asna bra}o sve}enici! Neumorno pozivajte na molitvu sve one koji vjeruju u Boga. I vi, pred oltarima Gospoda, pozivajte Oca zvjezdanog neba zato {to je On izvor svakog savr{enstva i molite ga da nadahne poglavara na{e Nezavisne Dràve Hrvatske i da ga u~ini svjesnim ~iwenice da moè raspolagati razborito{}u koja }e mu omogu}iti da izvr{i svoju misiju u ~ast Boga i na spas naroda punom pravdom i istinom. Zato nare|ujem da se sqede}e nedjeqe, 4. svibwa, u svim crkvama otpjeva Te deum i pozivam mjesne vlasti i narod da prisustvuju. Pastirska poslanica monsiwora Stepinca daqe opomiwe katoli~ki kler da slijedi poglavnika i da podràva novu dràvu, ne toliko {to je hrvatska koliko {to ona predstavqa Svetu katoli~ku crkvu, i isti~e: Lako je ovdje raspoznati Boìju ruku. Ono {to se desilo predstavqa ostvarewe ideala koji odavno prièqkujemo i za kojim ùdimo. Poistovje}ivawe katoli~ke crkve s usta{kom dràvom Ante Paveli}a ne moè biti izri~itije. Dan po ogla{avawu Poslanice monsiwor Stepinac {aqe li~no pismo Paveli}u u kojem pi{e Ova svijest (da Nezavisna Dràva Hrvatska predstavqa Katoli~ku crkvu) danas nas dovodi pred vas da vas pozdravimo od sveg srca u svojstvu zakonitih predstavnika Boìje crkve u Nezavisnoj Hrvatskoj kao wenog poglavara, uz obe}awe da }emo iskreno i vjerno sura|ivati za boqu budu}nost na{e Domovine. Puna podr{ka monsiwora Stepinca usta{koj diktaturi ne ograni~ava se na zauzimawe javnih stavova i na davawe blagoslova. îm je progla{ena Nezavisna Dràva Hrvatska zagreba~ki nadbiskup se odmah angaùje na pospje{ivawu priznawa nove usta{ke dràve kod Svete stolice. U Stepin~evom Dnevniku od 27. aprila zapisano je: U Zagreb je, na proputovawu iz Beograda za Rim, stigao nuncijski pripravnik. Posjetio je nadbiskupsku pala~u i tom prigodom nadbiskup mu je izloìo situaciju i zamolio ga da ode kod Svetog oca i da mu sve prenese, s obzirom na to da po{ta ne funkcionira. Nadbiskup se vatreno zauzeo da Nezavisna Dràva bude {to prije de fakto priznata od Svete stolice... Poslije razgovora s nuncijskim pripravnikom nadbiskup je posjetio po27
glavnika, prenijev{i mu da je poduzeo prve korake da uspostavi prvi kontakt izme|u Svete stolice i Nezavisne Dràve Hrvatske. Poglavnik je slu{ao s velikom pa`wom. Iskrena i vjerna podr{ka koju monsiwor Stepinac daje poglavnikovoj diktaturi i angaòvawe nadbiskupa na diplomatskom priznavawu od strane Svete stolice, uslijedili su nakon prvih vijesti o usta{kim rasnim pokoqima; tako fa{isti~ki ministar Galeaco ]ano biqeì u Rimu: (U Hrvatskoj) otima~ine, silovawa, ubistva su svakodnevni. Nije zagreba~ki nadbiskup jedini visoki katoli~ki prelat koji aktivno podràva krvolo~ni Paveli}ev reìm: sli~nu poziciju podr{ke i aktivne kolaboracije zauzima i monsiwor Ivan [ari}, primas katoli~ke crkve u Bosni i Hercegovini. Godine 1941, 26. juna, kada je Ante Paveli} priredio sve~ani i slu`beni prijem za katoli~ke biskupe, usta{ki reìm je ve} okrvavio Hrvatsku prvom fazom istrebqewa Srba i Jevreja (ukqu~uju}i ubistvo trojice vladika i preko sto pravoslavnih sve{tenika). Ali tokom tog susreta monsiwor Stepinac ne zaboravqa da poglavniku uputi sve pohvale, {to je dokumentovano u katoli~kim ~asopisima Katoli~ki list i Hrvatski narod od 30. juna, koji izme|u ostaloga prenose sqede}e rije~i zagreba~kog nadbiskupa: Mi znamo da Gospod, u svojoj samilosti, prosvjetqava poglavnikovo djelo... i da je wegova vjera (Paveli}eva) iskrena. (isto; str. 44- 48) Godine 1942, 8. februara hrvatski politi~ar Prvoslav Grizogono, vatreni katolik, biv{i ministar raznih jugoslovenskih vlada, upu}uje zagreba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu sqede}e pismo: Pi{em vam kao ~ovjek ~ovjeku, kao kr{}anin kr{}aninu. Ve} vi{e mjeseci namjeravam da to uradim, nadaju}i se da }e zastra{uju}e vijesti koje stiù iz Hrvatske prestati da bih mogao da se koncentriram i pi{em u miru. Tijekom posqedwih deset mjeseci Srbi se ubijaju i uni{tavaju u Hrvatskoj na najbrutalniji na~in, dok se wihova imovina, procijewena na vi{e milijardi dinara, oduzima. Crvenilo od srama i srybe pokriva lice svih po{tenih Hrvata. Pokoq Srba po~eo je od prvog dana stvarawa Nezavisne Dràve Hrvatske (vidi Gospi}, Gudovac, Bosanska Krajina itd.) i nastavio se bez prekida sve do danas. Uàs se ne sastoji samo u ubojstvu. Pokoq ukqu~uje sve: starce, ène i djecu, i pra}en je barbarskim mu~ewima... Rijeke Sava i Drava, Dunav, s wihovim pritokama, odnijele su na tisu}e i tisu}e srpskih mrtvaca. Na nekima je pisalo: Pravac Beograd, za kraqa Petra. U jednom ~amcu koji je donijela matica Save bila je hrpa dje~jih glava s glavom jedne ène (vjerojatno jedna od majki te djece) s natpisom: Meso za Jovanovu tr`nicu u Beogradu. Slu~aj Mileve Boìni} iz Stabawca posebice je stra{an: sin joj je izva|en iz utrobe. Tu je i slu~aj pe~enih glava u Bosni, posuda punih srpske krvi, slu~aj Srba koji su bili prisiqeni piti jo{ toplu krv svojih najdraìh koji su ubijeni. Bezbrojne ène, djevojke i djevoj~ice majke pred k}erima i k}eri pred majkama silovane su ili su slate u usta{ke logore da ih usluùju. Silovawa su vr{ena i na oltarima pravoslavnih crkava. U blizini grada Petriwe jedan momak je prisiqen da siluje vlastitu majku. Pokoq Srba u pravoslavnoj crkvi u Glini bez presedana je u povijesti.
28
Postoje detaqna izvje{}a o svim ovim grozotama. I sami Nijemci i Talijani ostali su preneraèni ovim zlo~inima. Oni su snimili fotografije bezbrojnih slu~ajeva ovakvih pokoqa. Nijemci kaù da su Hrvati tako postupali i u Wema~koj za vrijeme tridesetogodi{weg rata i da zbog tog razloga jo{ postoji geslo Sa~uvaj nas Boè kuge, gladi i Hrvata. Nijemci (iz pokrajine Srem) preziru nas zbog ovoga i pona{aju se mnogo ~ovje~nije prema Srbima. Talijani su fotografirali jednu posudu u kojoj je bilo vi{e od tri kilograma srpskih o~iju, jednog Hrvata koji je nosio ogrlicu od srpskih o~iju, dok je jedan Hrvat rodom iz Dubrovnika nosio kai{ sa kojeg vise jezici koji su odrezani Srbima. Uàsi logora, gdje su tisu}e Srba ubijeni ili su umrli od nepogoda, gladi ili hladno}e, previ{e su stra{ni da bi se o wima pri~alo. Nijemci pri~aju o jednom logoru u Lici gdje su se nalazile tisu}e Srba, ali kada su oni stigli na{li su prazan logor preplavqen krvqu i pun krvavih odjevnih predmeta. Kaù da je u tom logoru izgubio ìvot jedan srpski vladika. Tisu}e i tisu}e Srba nalaze se sada pred mu~ewem u Jasenovcu gdje provode ovu surovu zimu u drvenim barakama bez slame i krova, preìvqavaju}i od dva krumpira po glavi dnevno. Treba oti}i u Aziju u doba Tamerlana ili Yingis kana, ili u plemensku Afriku èdnu krvi da bi se na{lo ne{to sli~no. Ovi doga|aji prekrili su sramotom ime Hrvatske na vi{e stoqe}a. Ni{ta nas ne}e nikada mo}i osloboditi te sramote. Ne}emo ~ak mo}i pri~ati ni posqedwem balkanskom bijedniku o tisu}qetnoj hrvatskoj kulturi, jer ni Cigani nisu nikada izvr{ili takve grozote. Za{to ovo pi{em vama, koji niste politi~ka li~nost i koji ne moète snositi odgovornost za sve to? Evo za{to: na{a katoli~ka crkva sudjeluje na dva na~ina u svim ovim barbarskim zlodjelima bez presedana koja su vi{e nego bezbo`na... Veliki broj pripadnika klera, sve}enika, redovnika i ~lanova hrvatske mladeì aktivno sudjeluju u svemu tome. Bilo je slu~ajeva u kojima su katoli~ki sve}enici postajali gvardijani logora i usta{ki pomaga~i, odobravaju}i tako mu~ewa i pokoqe kr{}ana. Jedan katoli~ki sve}enik osobno je ubio vlastitim rukama jednog pravoslavnog duhovnika. Nisu to mogli raditi bez dozvole wihovog biskupa zato {to bi tada izgubili poloàj i bili podvrgnuti pravdi. Kako se to nije dogodilo, zna~i da su im wihovi biskupi dali odobrewe. Na drugom mjestu katoli~ka crkva je iskoristila sve za prekr{tavawe Srba koji su preìvjeli. I tada, dok se zemqa jo{ pu{ila od od krvi tih nevinih `rtava, dok se pla~ razlijegao iz grudi preìvjelih, sve}enici, redovnici i vjernici (katoli~ki) u jednoj ruci su dràli usta{ku kamu a u drugoj misale i brojanice. Sva pokrajina Srem preplavqena je lecima koje je sastavio katoli~ki biskup Aksamovi} i koji su po wegovoj naredbi tiskani u \akovu koji traè od Srba da spase ìvot i imawa prekr{tavaju}i se u katolicizam. Kao da na{a crkva èli da pokaè da ona moè uni{titi du{e kao {to usta{ke vlasti uni{tavaju tijela.
29
Ima jo{ ve}a prqav{tina na katoli~koj crkvi, budu}i da su u isto vrijeme brojne pravoslavne crkve i svi pravoslavni manastiri oduzeti, a wihova dobra opqa~kana kao i mnoga povijesna blaga. Nije po{te|ena ni Patrijar{ija u Sremskim Karlovcima. Sve ovo nasiqe nad savje{}u i razumom bacilo je jo{ vi{e sramote na na{u naciju i na ime Hrvatske. Ovo pismo monsiworu Stepincu nije prvi poku{aj Hrvata Grizogona da od katoli~ke hijerarhije zatraì da se suprotstavi usta{kom genocidu: ve} 24. juna 1941. Grizogono je uputio jednu poslanicu katoli~kom nadbiskupu u Beogradu, monsiworu Uj~i}u, poti~u}i ga da se angaùje kod Vatikana da se zaustavi usta{ko istrebqewe Srba u Hrvatskoj. Ali Rimska crkva je }utala, a }uti i primas Zagreba~ke nadbiskupije. Vatikan i monsiwor Stepinac se pretvaraju da su gluvi i slijepi. Pokoqi se tako nastavqaju. (isto; str. 123-125) Hrvatski katoli~ki kler aktivno u~estvuje u prohitlerovskoj i antimusolinijevskoj propagandi. Simptomati~an je jedan ~lanak objavqen u Nedjeqi, kriàrskom tjedniku koji je blizak zagreba~koj Kuriji, 27. aprila 1941: Bog koji vlada sudbinom naroda i vlada, srda{cima kraqeva, dao nam je Antu Paveli}a i naveo je Adolfa Hitlera, vo|u prijateqskog i savezni~kog naroda, da angaìra svoje trupe za uni{tewe na{ih ugweta~a da bismo mi osnovali svoju Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Neka je slava Bogu! ... Na{a zahvalnost Adolfu Hitleru i bezuvjetna odanost Anti Paveli}u, na{em vo|i Musolini i italijanska intervencija otvoreno se ignori{u. (isto; str. 126-127) Po mi{qewu istori~ara Falkonija u sau~esni{tvu katoli~kog klera s Paveli}evom diktaturom odlu~uju}i je bio krajwe vjerski karakter usta{kog pokreta koji je u izvjesnom smislu èlio da obnovi staro hrvatsko kraqevstvo koje je imalo vazalski odnos prema papi. Poglavnikov pokret u ime Boga karakteri{e ekstremni katolicizam koji ga jasno razlikuje od wema~kog nacionalsocijalizma i italijanskog fa{izma; ve} u godinama ilegalne aktivnosti Paveli}ev pokret je pridobio mnoge aktiviste u djelovima hrvatskog klera i bez pune podr{ke veoma rasprostrawene i hegemonske katoli~ke crkve hrvatska dràva ne bi mogla ni da nastane. Gotovo svi katoli~ki sve{tenici i wihova bratstva daju, dakle, punu i osvjedo~enu podr{ku novonastaloj usta{koj diktaturi. Podr{ku koja ide ~ak do gordog i otvorenog sau~esni{tva i poslije prvih etni~kih pokoqa. Kao primjer nave{}emo jedan ~lanak koji je 10. alrila 1942. objavqen u novinama Vrhbosna, a ~iji je potpisnik Dragutin Kamber, sekretar sarajevskog nadbiskupa Ivana [ari}a: (Moèmo) ustvrditi, bez bojazni da budemo opovrgnuti, da smo se mi hrvatski katoli~ki sve}enici od samog po~etka na{li u veoma velikoj ve}ini na strani onih qudi koji su pripremili do{a{}e Nezavisne Hrvatske. Ova dràva je na{a tvorevina. Godine 1941, 21. aprila slu`beni organ Zagreba~ke nadbiskupije, Katoli~ki list, komentari{u}i napad na Jugoslaviju od strane nacifa{isti~kih trupa, dolazak Paveli}a u Zagreb i uspostavqawe usta{ke diktature, takve doga|aje pripisuje Svemogu}em Provi|ewu:
30
Ovi su doga|aji omogu}ili stvarawe Nezavisne Dràve Hrvatske. Zato je hrvatska dràva ~iwenica. Na{i preci su je u sebi nosili stoqe}ima kao ideal sve dok je Svemogu}e Provi|ewe nije ostvarilo u qetu velikog narodnog jubileja. Katoli~ka crkva, koja 1300 qeta duhovno vodi hrvatski narod u svim te{kim i veselim vremenima, sjediwuje svoju radost s rado{}u hrvatskog naroda u ovim danima uspona i ponovnog stjecawa dràvne nezavisnosti. Isti ovaj Katoli~ki list ~iji je pro~elnik nadbiskup zagreba~ki monsiwor Stepinac u broju 41, od 7. juna 1941. objavquje ~lanak pod naslovom Nezavisna Dràva Hrvatska, ~iji je potpisnik kanonik Janko Peni} (urednik ~asopisa), u kojem se slavi usta{ki diktator Paveli}: Poglavnik je vratio katoli~koj crkvi wenu drevnu, tradicionalnu boànsku vlast koja je u staroj Jugoslaviji znatno trpjela. Poglavnik posve}uje veliku pa`wu vjeri i ~udima. (isto; str. 135-136) I Vjekoslav Cvrqe, prvi ambasador SFRJ u Vatikanu posle ~etrnaestogodi{weg prekida diplomatskih odnosa, ina~e Hrvat koji je, prema podacima koje sam iznosi, bio vrlo blizak Titu, u kwizi koju je napisao 1980. godine iznosi istovetne ~iwenice i izvodi istovetne zakqu~ke kao i istori~ari koje smo navodili. Mada je Cvrqe mnogo kasnije potpuno promenio svoje stavove, pa se u kwizi koju je napisao 2004. pridruìo mnogobrojnim falsifikatorima hrvatske istorije, te 1980. godine isticao je da je Stepinac najodgovorniji za pokatoli~avawe i tvrdio je slede}e: Uo~qivo je da u Dnevniku (autor misli na Stepin~ev Dnevnik; nap. E.B.T.) nema nigdje osude zlo~ina usta{ke vlade ili usta{kog sistema, ve} se kao u govoru u katedrali (od 31. H 1943) krivwa za nasiqa prebacuje na neodgovorne pojedince i wihove brutalne metode. Nema komentara o pokatoli~avawu. Ne spomiwe se akcija slovenskih sve}enika koji su se nalazili u Srbiji protiv nasilnog pokatoli~avawa u Hrvatskoj. Ta grupa je 1. III 1942. predala promemoriju beogradskom nadbiskupu dr Uj~i}u da je proslijedi u Vatikan. U woj se navodi da su prijelazi na katoli~ku vjeru prete`no nevaè}i jer se nisu obavqali po sloboodnoj voqi niti iz osvjedo~ewa u istinitost katoli~kog u~ewa. Zato bi Sv. stolica, dok traje strahovlada u NDH, morala zabraniti prijelaze i savjetovati hrvatskim biskupima da u javnoj obrani pravoslavnih kr{}ana i wihovih sve}enika nastupaju s odlu~no{}u i s apsotolskom hrabro{}u. U Dnevniku se ne spomiwe da je mostarski biskup A. Mi{i} u izvje{tajima od 18. VII 1941. i od 7. XI 1941, ~asno digao svoj glas protiv usta{kih nasiqa i zlouporeba oko pokatoli~avawa. On opisuje kako su dràvni usta{ki organi u Zagrebu dali podru~nim vlastima direktive koje ne sluè dobru crkve. Tzv. emisari u licu stoèrnika i logornika preuzeli su posao crkve i zloupotrijebili situaciju te izvr{ili okrutna zlodjela povezuju}i akciju pokatoli~avawa s masovnim ubojstvima. U Stepin~evom Dnevniku nalazi se pismo koje je, 11. VI 1941, uputio Stepincu beogradski nadbiskup dr Josip Uj~i}. On upozorava na àlbe {to se u Hrvatskoj postupa nepravedno i nehumano sa stanovnicima pravoslavne vjere i {to privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju Srbe i pita
31
kako dràva moè ra~unati na bo`ji blagoslov ako se u wezino ime vr{e te{ke nepravde... Podsje}aju}i zagreba~kog nadbiskupa da je sam u po~etku osudio izvjesne metode protivne kr{}anskim principima, Uj~i} ujedno moli Stepinca da izloì vladi u Zagrebu wegovo (Uj~i}evo) stajali{te protiv svakog obra~una sredstvima koja ne odgovaraju duhu evan|eoske qubavi i kr{}anske pravednosti. Na kraju moli Stepinca, ako moè {togod u~initi, da se duhovi pomire. Stepinac je bio najodgovorniji za cjelokupni postupak pokatoli~avawa. Naime, 17. XI 1941, plenum Biskupske konferencije izabrao je tzv. Odbor trojice, na ~elu sa Stepincem, za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i osnovao radni izvr{ni odbor da provodi pokatoli~avawe u dogovoru s usta{kim ministarstvom pravosu|a i bogo{tovqa. Da je pokatoli~avawe bilo vr{eno ~esto nasilnim putem, potvrdilo je na procesu Stepincu preko pedeset svjedoka, me|u kojima i neki sve}enici. (Cvrqe; Vatikan...; str. 42-43) Analiziraju}i u~e{}e predstavnika Katoli~ke crkve u planirawu i pripremawu NDH, Simi} isti~e: Katoli~ki predstavnici, povezav{i se sa usta{ama u zemqi i u inostranstvu, nesumwivo da su znali politi~ke ciqeve i metode borbe Ante Paveli}a i wegovih pristalica. Na taj na~in ovim povezivawem i saradwom oni su postali sau~esnici i izvr{ioci, a u mnogim slu~ajevima, ~ak i inicijatori usta{kih zlo~ina i to zlo~ina protiv ~ove~nosti. [to se ti~e politi~ke delatnosti verskih predstavnika ona je dvostruko postavqena: prema postoje}im dràvnim propisima i propisima o ustrojstvu crkvenih vlasti. Prema tome, samo u~estvovawe u planirawu i pripremawu NDH, zatim zapo~iwawu i izvo|ewu klero-usta{kih zlo~ina protiv ~ove~nosti, kosilo se i sa javnim u~ewem katoli~ke crkve o hri{}anstvu. Daqe, bilo je u suprotnosti sa propisima wene slu`be i organizacije. Najzad, kosilo se i sa zakonima jugoslovenske dràve. Ovde treba napomenuti da katoli~ka crkva, na~elno, svojim u~ewem pledira za saradwu izme|u crkvenih i dràvnih vlasti. U vezi ove saradwe objavqeno je nekoliko enciklika. Fra Ante Crnica, profesor kanonskog prava na Visokoj fraweva~koj bogosloviji u Makarskoj, u svom Kanonskom pravu katoli~ke crkve o odnosima izme|u crkve i dràve isti~e slede}e: Sa takvom zajednicom (dràvom, pr. S. S.), crkva niti moè niti ho}e da ìvi u nemiru, ona èli da s wom ìvi u najte{woj vezi. Odno{aj izme|u wih najlep{e je izraèn u slici odno{aja izme|u du{e i tijela. Stoga crkva dràvu brani: kaznom izop}ewa pridràvanog na osobiti na~in Sv. stolici, udara one, koji se upisuju u dru{tva {to rovare protiv zakonitih dràvnih vlasti (kan. 2335). Dakle, po kanonskom pravu, katoli~ka crkva èli da ìvi u najte{woj vezi sa dràvom, shodno tome, ona dràvu brani, kao takvu, ~ak i ka`wava lica, koja rovare protiv zakonitih dràvnih vlasti.
32
Ovo je na~elni stav katoli~ke crkve prema dràvi uop{te, nezavisno od toga, da li je konkordatom regulisala odnose sa dràvom. Me|utim, po isticawu samih usta{a, wihov pokret je bio od pre rata dakle, pre proklamovawa NDH, odnosno prije 10. travwa dakle, u doba zakonitih dràvnih vlasti: Ilegalna, revolucionarna, teroristi~ka i destrutkivna organizacija (podvukao pisac usta{a Ante Or{ani}). Zbog toga je veoma va`no ustanoviti da uop{te ni pre proklamovawa NDH, a ni posle ovog datuma nikada ni Vatikan ni katoli~ka crkva u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini, shodno Codex iuris canonici (kan. 2335) javno ne osudi{e one sve{tenike koji su u~estvovali oko planirawa i pripremawa NDH, niti one koji su u~estvovali u odràvawu klero-usta{kog reìma dràvnog banditizma. Daqe, va`no je ustanoviti da je usta{ka organizacija i wena delatnost u okviru me|unarodnog terorizma bila jednom predmet ocewivawa i osu|ivawa u Dru{tvu naroda u @enevi. Tako je na primer, Savet lige naroda zauzeo principijelan stav povodom marseqskog atentata kao dela me|unarodnog terorizma usta{ke organizacije. Savet lige naroda, 10. decembra 1934, posle svestrane debate, jednoglasno je doneo rezoluciju, kojom je osudio me|unarodni terorizam kao pretwu miru i bezbednosti. U rezoluciji Saveta lige naroda podse}a se, da svaka dràva ima du`nost da na svojoj teritoriji ne podràva niti trpi ma kakav teroristi~ki rad u politi~kom ciqu; da svaka dràva ne treba ni{ta da zanemari da bi predupredila i onemogu}ila dela ove vrste i da pruì svoju pomo} u istom ciqu vladama koje to traè. U rezoluciji Saveta lige naroda daqe se konstatuje, da se ove du`nosti naro~ito name}u ~lanovima Dru{tva naroda zbog obaveza iz Pakta, u vezi sa obavezama koje su oni uzeli da po{tuju teritorijalno jedinstvo i sada{wu politi~ku nezavisnost drugih dràva. Pa ipak, pored ove op{te osude me|unarodnog terorizma, koja je dobila osnonac u pozitivnom me|unarodnom pravu, predstavnici Rimokatoli~ke crkve ostajali su i daqe povezani sa usta{ama, radili su i daqe na planirawu i pripremawu NDH. Jo{ i vi{e od ovoga. Posle proklamovawa NDH, koja je proiza{la u toku napada~kog rata Osovine i wenih satelita protiv Jugoslavije, radili su na wenom unutra{wem i inostranom afirmisawu. [to se ti~e me|unarodnog afirmisawa NDH, najve}i korak, ujedno i prvi, u~inio je li~no papa Pije XII. Iako je znao ko su usta{e, daqe, iako je znao poreklo i postanak NDH, zatim, iako je znao za usta{ku politiku dràvnog banditizma, ipak je, 18. maja 1941, primio u audijenciju, prvo, usta{kog poglavnika Antu Paveli}a, a potom klero-usta{ko izaslanstvo. Na ovaj na~in, papa Pije XII je dao klero-usta{kom reìmu dràvnog banditizma najvi{i me|unarodni katoli~ki legitimitet i time je sankcionisao u~e{}e predstavnika Rimokatoli~ke crkve u planirawu i priprmawu NDH. (Simi}; Vatikan...; str. 43-45)
33
Godine 1941, 16. juna, poglavnik se upu}uje u Wema~ku, u Brehtesgaden, na razgovore s Hitlerom. Ovom susretu prisustvovali su mar{al Rajha Herman Gering i ministar spoqnih poslova Joahim fon Ribentrop. Nakon susreta na vrhu s Firerom, Paveli} odlazi u Veneciju, gdje 15. juna potpisuje protokol o pristupawu Hrvatske vojnom savezu Rim-BerlinTokio; a prilikom uzvra}awa na dobrodo{licu koju je izgovorio ]ano, poglavnik izjavquje: Hrvatska u potpunosti prihvata principe i razloge koji pobu|uju jedinstveni front za stvarawe novog poretka u Evropi i u azijskom svijetu. Hrvatska se ponosi {to pripada zajednici dràva kojima vladaju totalitarni reìmi, obnovqeni dru{tvenom i politi~kom revolucijom. (Riveli; cit. delo; str. 51)
14. Paveli}eva Velika Hrvatska ostvarewe sna prava{a i haesesovaca

@uti} u poglavqu Ideologija Nezavisne Dràve Hrvatske i rimokatolicizam ukazuje na izmi{qotine rimokatoli~kih ideologa o ugroènosti hrvatstva u okviru Jugoslavije i o hitnosti odvajawa Hrvatske, ali gotovo u Riterovim granicima, od Srbije. Aprilski rat 1941. godine usta{e su proglasile narodnim ustankom protiv velikosrpske hegemonije, bizantizma i masonskog deizma. Hrvatska je, prema oceni usta{e u mantiji, dr Ive Guberine, 1918. godine upala u isto~wa~ki kotao u kome je, po nakani vlastodràca, imalo nestati hrvatske nacije. Istok i wegovi pomaga~i (masonstvo, ìdovstvo i komunizam) nisu u svome nasrtaju na hrvatski narod imali samo politi~ki ciq Veliku Srbiju nego u prvom redu kulturno uni{titi Hrvatsku kao predzi|e kr{}anskog zapada i tako osigurati slobodni put svojim idejama na Zapad, a posebno u podunavsku kotlinu... Bizant je i{ao za tim da se ~itavi hrvatski narod kulturno bizantizira a politi~ki posrbi. Sve politi~ke, kulturne i ekonomske sile Srbije... uvijek su se na{le na okupu kad je po planu trebalo gu{iti hrvatstvo, a ono se je u prvom redu gu{ilo zato jer se je htjelo ugu{iti katolicizam. Rimokatoli~ki ideolozi, u slu`bi NDH, tvrdili su da je dvadesetogodi{we postojawe Jugoslavije dokazalo da je ona stvorena da uni{ti predzi|e katolicizma hrvatstvo, a na wegovim ru{evinama otvori put u srdce Europe bizantizmu i wegovom ~edu boq{evizmu. Velikosrpka pravoslavna dràva u {aci je dràla hrvatski katolicizam. Usta{e su stalno tuma~ile da se Hrvatska, gotovo u Riterovim granicama, mora odieliti od Srbije ako je htjela da se potpunoma ne bizantizira i ne utopi u velikosrpski ponor pravoslavqa, komunizma i vjerskog formalizma. U svojoj fanati~noj ideolo{koj harangi protiv pravoslavnog i komunisti~kog Istoka, K. Draganovi} je ukazivao na opasnosti koje prete rimokatoli~kom Zapadu od mogu}eg jedinstvenog delovawa pravoslavqa i komunizma. (@uti}; str. 211) Sve{tenik-usta{a, dr Ivo Guberina, pozivao je u otvorenu krvavu borbu s onim narodom i s onim sustavom koji je Hrvatsku kroz zadwe 22 godine drào u ropstvu: sa srpskim narodom i wegovom dràvom. On je 1943.
34
posebno upozoravao da ova borba nije bila u protimbi s katoli~kim na~elima. Srbi su, po Guberini, jedino mogli razumeti jezik oru`ja, pa zato ushi}eno pi{e o praskawu bombi po zarobqenoj domovini, o ustanku u Lici 1932, o ubistvu u Marseju i o narodnom ustanku nakon 6. travwa 1941. godine. Takvim sredstvima stvorena je Nezavisna Dràva Hrvatska i uni{ten bizantsko-pravoslavni pritisak na Hrvatsku. Nacionalno-dràvne vizije usta{ke dràve i Rimokatoli~ke crkve bile su u potpunosti uskla|ene. Posle stvarawa Nezavisne Dràve Hrvatske, Krunoslav Draganovi} u odu{evqewu izjavquje: Ostvarili su se snovi wezinih najboqih sinova. Vitezovi}eva Croatia rediviva postala je djelom... Po prvi put od vremena Kre{imira i Tvrtka na|o{e se islamizirani potomci ponosnih bosanskih patarena sa svojom katoli~kom bra}om da, diele}i dobro i zlo, u me|usobnoj qubavi i po{tovawu, izgra|uju zajedni~ku domovinu. Prava{ki i haesesovski san o jedinstvenom spoju Hrvata muslimanske i katoli~ke vere ostvario se u trenutku stvarawa Paveli}eve Velike Hrvatske. Draganovi} je, citiraju}i mislioca [uflaja o evropskom zna~aju hrvatstva, ~esto govorio da hrvatski nacionalizam ne zna~i lokalni patriotizam, ve} lojalnu slu`bu ~itavom bielom zapadu, i zato je on pozitivan. Ideologiju savremenog hrvatskog nacionalizma izgradio je, kako isti~e Ivo Guberina, u~ewak svjetskog glasa povjesni~ar Milan [uflaj. On je u zapadnoj kulturi, kako ju je izgradila katoli~ka i kr{}anska Europa vidio najbitniji smisao hrvatskog nacionalizma. Hrvatskoj je nametnuta stara misija da brani Zapad od Istoka, katolicizam i iapinstvo od wegovog vjekovnog neprijateqa Bizanta. Usta{tvo se, kako isti~e I. Guberina, drì [uflajeve misli da je religija bitni atribut svake narodne misli, a u prvom redu hrvatske. Rimokatoli~ka Ilirija, koju su u vekovnom trajawu idejno projektovali rimokatoli~ki klerici, na kraju je poistove}ena sa Hrvatskom. Ta Ilirija s granicama na Drini i Dravi, kako pi{e dr Mijo Trumpi}, nije ni{ta drugo nego Nezavisna Dràva Hrvatska, a Iliri ni{ta drugo nego Hrvati. Na poseban na~in isto~na granica Hrvatske, granica na Drini, ima ne samo svoje etni~ko i povijesno opravdawe nego i neizravno priznawe u pravorieku najvi{eg suda Rimske crkve prije tri stoqe}a. Draganovi} je isticao sve blagodeti koje proizlaze za Hrvate zbog wihove vezanosti za Vatikan i zapadnu kr{}ansku kulturu: Hrvatski je narod najuè vezan s Petrovim nasqednicima na Rimskoj stolici vezama vjere i kulture, vezama qubavi i odanosti. Oni su ga uveli u poviest, u Crkvu Kristovu, u europsku zajednicu... Rukom rimskih papa primili su Hrvati iz neiscrpive riznice katoli~ke crkve bezbrojna duhovna i materialna dobra. Ideolozi usta{tva stalno su isticali da hrvatski katolicizam mora izraàvati veliku zahvalnost usta{kom pokretu zbog koga je i opstao u srboslaviji. Usta{ki pokret se bori za samostalnost Hrvatske i time onemogu}ava onu dràvno-politi~ku konstelaciju, za koju se bori jedna strana wegovih politi~kih protivnika, a ~ije bi dràvno-politi~ko ostvarewe u svojim posqedicama nosilo propast katolicizma u Hrvatskoj.
35
Usta{e su ~esto pomiwale svoj kr{}anski moral. O su{tni }udore|a (morala) hrvatskog naroda I. Guberina je izrekao slede}e re~i: Teì{te }udoredne snage hrvatskog naroda leì u urednom vjerskom i obiteqskom ìvotu, wegova gospodska snaga u seqa~kom gospodarstvu, zadru`nom ìvotu i prirodnom bogatstvu hrvatske zemqe, obranbena snaga u sredbotvornim (organizacionim) i proku{anim vojnim vrlinama.... Usta{ki propisnik isti~e da je usta{ki }udoredni (moralni N. @.) pokret koji ho}e i nastoji da svaki wegov ~lan, svaki prista{a i svaki pripadnik hrvatske narodne zajednice bude sviestan da su temeq urednog, zdravog, zadovoqnog i sretnog ìvota vjera i obiteq. Zato u svoje ~lanstvo prima samo po{tene, }udoredno nepokvarene qude te dobre i ~estite Hrvate; suzbija u narodu bezbo{tvo, psovku, kletvu, pijanstvo, ne}udore|e, neslogu, la`, kletvu...; bori se protiv mekoputnosti i lakoumnog ìvota te ~uva svetost braka i obiteqi... Posebna du`nost svakog ~lana usta{kog pokreta je da pomno ~uva ~isto}u usta{ke borbe i nikada se u borbi i radu ne ogrie{iti o tu|i nevini ìvot ili o tu|e dobro; {tititi svagdje i u svakoj prilici slabe, nemo}ne, starce i starice, neza{ti}ene i nevino progowene, a posebno udovice, ène i djecu.... Ovakvim re~ima deklarativnog humanizma i ~ovekoqubqa dostignut je vrhunac usta{kog cinizma. Usta{e su upravo prema nabrojanim kategorijama srpskog stanovni{tva iskazale ~ove~nost po kama sistemu. Socijalni program usta{tva bio je u skladu s velikim papinim enciklikama, po{to je ovaj pokret sav socijalni poredak zasnivao na po{tivawu vjere, rada, obiteqi i osobnosti, dakle na onim osnovama koje je papa u svojoj boì}noj poruci 1942. godine proglasio temeqem pravednog dru{tvenog poretka. I. Guberina je s ponosom isticao da 16. i 17. ta~ka usta{kih na~ela izgledaju tako kao da je netko sabrao glavne socijalne misli papinih poslanica i poruka, te ih primenio na na{ narodni ìvot. Usta{ka na~ela svaki rimokatolik je morao provoditi u ìvot kako bi opstao usta{ki reìm. Svaki rimokatolik je morao raditi za dobrobit usta{tva. Prema tuma~ewu I. Guberine, usta{tvo je narodni pokret koji ho}e da izgradi i usavr{i one elemente u hrvatskoj narodnoj du{i koji }e u~vrstiti i izgraditi hrvatskog ~oveka da on zaista postane Hrvat. Guberina je smatrao da usta{tvo nije verski pokret, niti je ono pozvano da u tome pravcu odgaja ~oveka Hrvata: Ali ono izgra|uju}i Hrvata-usta{u, stvara sve preduvjete da onaj koji je pozvan, moè uzgajati Hrata vjernika, konkretno Hrvata-katolika. Bez tih preduvjeta nemogu}e je uzgajawe Hrvata vjernika. Usta{tvo se bori za na~elo duhovnosti i Providnosti. Snagom svoje materialne i duhovne sile uklawa s terena narodnog ìvota nosioce materijalnosti: ìdovstvo, masonstvo i wihovo ~edo komunizam. Rimokatoli~ki ideolozi u Nezavisnoj Dràvi Hratskoj propagirali su, pored odanosti rimskom hri{}anstvu, i odanost neopaganstvu po uzoru na nacisti~ke vizije religioznosti i verovawa. Me|utim, u tom pogledu nije vladao ideolo{ko-verski sklad me|u rimokatoli~kim ideolozima. Protestantsko-rimokatoli~ka Nema~ka je zbuwivala ideologe u NDH, jer je jo{ pre rata isticala novu pagansku nacisti~ku religiju i tzv. germanski mitos.. (isto; str. 212-216)
36
Ideologija NDH se kretala u dvojnom religioznom okviru koji je predstavqao me{avinu nacisti~kog neopaganstva i fa{isti~kog imperijalnog hri{}anstva. Slavqewe paganskih obreda svedeno je na hrvatske obrede ({tovawe ogwa, sunca, Da`dboga, Peruna). S druge strane, zadràli su veru u besmrtnost du{e, dodav{i tome izpoviedawe jednog Boga i jedne svete katoli~ke i apostolske crkve. Nacionalno-dràvne vizije usta{ke dràve i Rimokatoli~ke crkve bile su potpuno uskla|ene. (@uti}; cit. delo; str. 216) U po~etku, iako stvorena uz izvesnu podr{ku hrvatskog naroda, NDH je ostala specifi~na kvislin{ka tvorevina pod neposrednom kontrolom okupacijskih sila. Da bi joj nadoknadili gubitak teritorija za ra~un Italije na jadranskoj obali, u NDH je ukqu~ena teritorija Bosne i Hercegovine i Srem. Stvarni status ove kvislin{ke tvorevine bio je utvr|en sporazumom izme|u Tre}eg rajha i Italije, postignutim u pregovorima o podeli wene teritorije na nema~ko i italijansko podru~je, vo|enim 21. i 22. aprila 1941. Tom prilikom je utvr|ena demarkaciona linija. Budu}u demarkacionu liniju utvrdio je Hitler 24. aprila i ona se protezala od Samobora preko Petriwe, Prijedora, Bawaluke, Jajca, Travnika u velikom luku ju`no od Sarajeva do Rudog i severnih granica Crne Gore. Severno od te linije, Nema~ka je zadràla kontrolu nad najva`nijim centrima i komunikacijama, koju je sprovodila pomo}u svojih policijskih i posadnih trupa pod komandom nema~kog opunomo}enika generala u Zagrebu. Posle povla~ewa nema~kih operativnih trupa iz Jugoslavije, u periodu aprilmaj 1941, na teritoriji NDH ostala su tri nema~ka Landesschutzen bataqona i 718. posadna divizija. Pored toga, na teritoriji NDH samostalno je dejstvovala i nema~ka obave{tajna slu`ba. Nizom privrednih i politi~kih ugovora, NDH je bila ukqu~ena u planove Tre}eg rajha. U toj kvislin{koj tvorevini bila je prihva}ena nacisti~ka rasna teorija, po kojoj je sproveden genocid nad Srbima, Jevrejima i Ciganima. Nema~ka narodnosna grupa je uìvala poseban status u NDH. (Ka~avenda i @ivkovi}; cit. delo; str. 10) Pitawe granica NDH prema okupacijskom podru~ju Srbije, tako|e je trebalo da se re{i posebnim dogovorom. U zapisniku sa sastanka, odrànog u Nema~kom poslanstvu u Zagrebu 4. juna 1941, o razgrani~ewu izme|u Srbije i NDH, stoji da, pored firerovih smernica o granici NDH, nema~ki vojni komandant u Srbiji zadràva za potrebe oruànih snaga Rajha grad Zemun, zbog toga {to se tu nalazi aerodrom, {to su u Zemunu sme{teni slu`beni organi, zbog emisionih ure|aja u Zemunu i neophodnog snabdevawa Beograda agrarnim proizvodima iz rejona Zemuna. Taj rejon je bio ograni~en op{tinama Slankamen, Novi Karlovci, In|ija, Stara Pazova, Vojka, Ugrinovci, Dobanovci, Sur~in, Jakovo, Boqevci. Postignuta je saglasnost da se sva personalna pitawa u ovom rejonu sporazumno re{avaju izme|u nema~kog vojnog komandanta u Srbiji, koga }e predstavqati na~elnik Upravnog {taba, i NDH, koju }e zastupati vukovarski veliki ùpan. NDH }e nezavisno vr{iti vlast u ovim oblastima u prosveti i pravosu|u.
37
NDH je trebalo da preuzme sve upravne vlasti, s tim {to se wihovo ure|ewe trajno dovodilo u zavisnost od vojnog komandanta u Srbiji: op{tu unutra{wu upravu, èlezni~ki, po{tanski i telefonski saobra}aj i ubirawe poreza. Pla}awe slu`benika regulisa}e se sporazumno, ~ime }e se obezbediti hrvatske dràvne prerogative i prilagoditi ekonomskim potrebama. Radi regulisawa odnosa predvi|enih prethodnim ta~kama, nema~ki vojni komandant u Srbiji, u saradwi s predstavnikom NDH, bio je duàn da pripremi nacrt ugovora i dostavi ga Nema~kom poslanstvu u Zagrebu radi utvr|ivawa kona~nog teksta u dogovoru s vladom NDH. Taj ugovor bi se, potom, predao Ministarstvu spoqnih poslova radi pribavqawa odobrewa iz Rajha. Radi obezbe|ewa interesa NDH, u Zemunu }e se uspostaviti hrvatski slu`beni organ, koji }e s vojnim komandantom, odnosno generalnim opunomo}enikom za privredu u Srbiji, razmotriti sve slu~ajeve koji se budu nametali. Bez obzira na ovakvu saglasnost, predstavnici NDH su u gotovo svim pogodnim prilikama traìli od nema~kih predstavnika da se to podru~je u potpunosti dodeli NDH. U podr{ci NDH naro~ito se isticao nema~ki poslanik u Zagrebu Zigfrid Ka{e (Siegfrid Kasche), koji se uporno zalagao da se ispune obe}awa data Paveli}u u vezi s granicama NDH prema Srbiji, koja je trebalo da ide Savom do wenog u{}a u Dunav. Posle nekoliko sednica, odrànih izme|u nema~kih predstavnika u Zagrebu i Beogradu, Ka{e je najzad pobedio. Zemun, s isto~nim delom Srema, zvani~no je ustupqen NDH 10. oktobra 1941. godine. Ovom odlukom Nojhauzenov {tab i druge nema~ke ustanove, koje su bile formirane za Srbiju, bili su prinu|eni da se presele u Beograd. U organizacijskom pogledu, NDH je imala sve atribute samostalne dràve, ali samo prividno, jer je celokupni privredni i dràvni sistem bio pot~iwen okupatorima, u prvom redu Nema~koj, a onda i Italijanima, mada se Nema~ka javno izja{wavala da je nezainteresovana za NDH. Paveli}evom zakonskom odredbom, od 10. juna 1941, izvr{ena je administrativnoteritorijalna podela NDH na 22 velike ùpe, a zatim na 141 kotar sa 31. teritorijalnom jedinicom, koje su bile povezane centralisti~kim ure|ewem. Pored ministarstva, NDH je za kratko imala i svoj sabor Hrvatski dràvni sabor. Po naredbi komandanta Druge nema~ke armije, od 11. aprila 1941, nema~ki opunomo}eni general u NDH, koji se ve} 15. aprila nalazio u Zagrebu, pristupio je formirawu vojnih snaga NDH jer je trebalo da te snage zamene nema~ku vojsku, koja je bila potrebna za Isto~ni front. Za stvarawe oruànih snaga NDH iskoristio je sve {to je ostalo od stare Jugoslavije: kadrove, naoruàwe i drugo. Prema Zakonu o vojsci i mornarici, potpisanom 11. aprila 1941, oruàne snage NDH sastojale su se od domobranstva, àndarmerije i usta{ke vojnice. Osnovnu snagu domobranstva ~inilo je pet divizijskih podru~ja, u ~iji su sastav ulazili pe{adijski pukovi, koji su bili razme{teni po gradovima. @andarmerija je stvorena od biv{e kraqevske jugoslovenske àndarmerije,
38
kojoj je 13. aprila nare|eno da ostane na svojim mestima i vr{i du`nost po starim uputstvima do dono{ewa novih. Ubrzo je reorganizovana i prilago|ena novim potrebama. Usta{ka vojnica je bila vojska usta{kog politi~kog pokreta i stvarala se po ugledu na SS trupe u Nema~koj i Crnu legiju u Italiji. Vojnica je imala {tab, nezavisan od domobranstva, iako je potpadala pod Ministarstvo hrvatskog domobranstva. Najpre se popuwavala dobrovoqcima, a kasnije i mobilizacijom qudstva. Oko 1.500 usta{a, koji su se s Paveli}em 15. aprila vratili iz Italije i drugih pravaca, ~inili su rukovode}i kadar usta{ke vojnice, koja je prvo bila organizovana po ~etama, a zatim po bataqonima i pukovima. Na tlu NDH Nema~ka je postavqala uglavnom Austrijance (pa i sam nema~ki opunomo}eni general bio je Austrijanac), koji su me|u usta{ama i domobranima na{li stare prijateqe jo{ iz doba Austrougarske i wih uglavnom dovodili na odgovaraju}e poloàje. Pored ostalih razloga, i ta stara poznanstva su pomogla da nema~ka Vrhovna komanda bude dobro obave{tena o stawu usta{ko-domobranske vojske i da je drì u punoj zavisnosti. (isto; str. 11-13)
15. Nezavisna Dràva Hrvatska katoli~ki eksponent na Balkanu

Ka~avenda i @ivkovi} isti~u da je NDH imala obele`ja genocidne dràve, i obja{wavaju kako je genocidnoj politici data zakonska forma. Nezavisna Dràva Hrvatska je bila antisrpska, antijugoslovenska, antislovenska i antipravoslavna dràvna tvorevina koja se zanosila idejom da postane glavni katoli~ki eksponent na Balkanu. Da bi se to postiglo, Srbe u NDH trebalo je fizi~ki i duhovno likvidirati i stvoriti jednonacionalnu dràvu, pretvaraju}i i muslimane u cvijet hrvatstva islamske vere. Osnovne politi~ke opsesije NDH su bile katoli~ka rasna dimenzija i simbioza nacionalizma i klerikalizma, na osnovu koje je stvoren klerofa{izam sli~nog tipa koji je postojao u Slova~koj i [paniji. Ve} od samog po~etka, NDH je imala obele`ja genocidne dràve, jer su usta{e bez oklevawa krenule da sprovode politiku genocida. Rasna politika u NDH se, po oblicima i metodama, od samog po~etka uobli~avala u pravni sistem. Od NDH je trebalo stvoriti ~isti hrvatski prostor na kome }e ìveti ~isto hrvatska nacija, a sa tog prostora istrebiti sve ostale, u prvom redu Srbe i Jevreje, koji su progla{eni za najve}e neprijateqe hrvatskog naroda. Kako i koliko su predstavnici usta{ke vlasti bili optere}eni ovim pitawem, vidi se iz ~iwenice da su me|u prvim zakonskim odredbama u NDH bile one koje govore o tom pitawu. Dana 17. aprila 1941, doneta je Zakonska odredba za odbranu naroda i dràve, koja je kasnijim dopunama od 1. i 8. maja iste godine, jo{ u samom po~etku postala jedan od najrigoroznijih usta{kih akata protiv Srba i Jevreja, sa retroaktivnim dejstvom. Zna~ajan je wen prvi ~lan Tko bilo na koji na~in povrijedi ili je povrijedio ~ast i ìvotne interese hrvatskog naroda ili bilo na koji na~in ugrozi opstanak Nezavisne Dràve Hrvatske ili dràvne vlasti, pa makar djelo ostalo samo u poku{aju, ~ini se
39
krivcem zlo~instva veleizdaje ka`wava se smr}u. Osnovan je Izvanredni narodni sud, koji je progla{en 17. aprila, istog dana kada i zakonska odredba. Sud je, istog dana, formiran u Zagrebu, a zatim u Karlovcu, Vara`dinu, Bjelovaru, Gospi}u, Tuzli, Bawaluci, Osijeku i drugim mestima. Ovi sudovi su razvili obimnu delatnost, rade}i bez ikakvog proceduralnog postupka. Dovoqno je bilo da pripadnik srpske ili jevrejske nacije, u privatnom razgovoru bilo {ta kaè na ra~un usta{ke vlasti ili da se ku}a nekog Srbina ili Jevrejina ili bilo kakva druga pokretna imovina dopadne nekom usta{i, a da ga usta{a prijavi Izvanrednom sudu, vlasnik je, po kratkom postupku, bio osu|en na smrt. Po ugledu na nema~ke nacisti~ke zakone, usta{ka vlast izdala je, 30. aprila 1941, dve zakonske odredbe: Zakonsku odredbu o rasnoj pripadnosti i Zakonsku odredbu o za{titi arijske krvi i ~asti hrvatskog naroda. Za wihovo sprovo|ewe izdata je Naredba o ustrojstvu i delokrugu rada rasno-politi~kog povjerenstva. Slede}i pravni akt bila je Naredba o utvr|ivawu rasne pripadnosti dràvnih i samoupravnih slu`benika i vr{iteqa slobodnih akademskih zvawa od 5. juna 1941. Prema woj, svi slu`benici i qudi slobodnih profesija trebalo je da dostave pismenu izjavu o rasnom poreklu svom i svojih supruga. Izjave su dostavqene pretpostavqenim, koji su ih prosle|ivali svojim komorama. Osim pomenutih, 25. aprila 1941. donet je Zakon o zabrani }irilice na teritoriji NDH. U maju, Srbima u Zagrebu je zabraweno kretawe od 18 do 8 ~asova. Naredbom od 9. maja odre|eno je da se Srbi i Jevreji moraju iseliti iz severnog dela Zagreba. Kulminaciju pritiska na srpski narod u NDH predstavqala je Zakonska odredba o prelasku iz jedne vere u drugu, izdata 3. maja 1941, i Uputa prigodom prelaza s jedne vjere na drugu doneta 27. maja iste godine. U daqem sprovo|ewu terora nad srpskim i jevrejskim ìvqem na podru~ju NDH zna~ajno je uvo|ewe prekih sudova. Ti sudovi su imali sedi{te u Zagrebu, Mostaru, Biha}u, Gospi}u, Sarajevu, Travniku, Osijeku i Tuzli, uglavnom tamo gde je bilo srpskog ìvqa. Zakonskom odredbom o prijekim sudovima, donetom 17. maja, i wenom dopunom od 22. septembra 1941, pro{iren je i poja~an specijalni sudski sistem za sprovo|ewe terora nad srpskim ìvqem. Daqa etapa u stvarawu kaznenog sudskog mehanizma za srpski ìvaq na teritoriji NDH bilo je osnivawe pokretnih prekih sudova, o kojima je 24. juna 1941. doneta posebna zakonska odredba. Prvi preki sud je osnovan 24. juna 1941. u Zagrebu, a zatim u Bawaluci, Biha}u, Br~kom i Derventi. Na zahtev Paveli}a, 19. jula 1941. doneta je zakonska odredba o osnivawu Velikih izvanrednih narodnih sudova, koji su imali posebnu nameru. Naime, ministar pravosu|a imao je pravo da odluku svakog suda ukoliko mu nije odgovarala, uputi Velikom izvanrednom sudu i da zahteva kaznu kakva je wemu odgovarala. Raznim dopunama, mehanizmom specijalnog sudstva, sve se vi{e razvijala i pro{irivala delatnost na sve one, u prvom redu Srbe i Jevreje, ~ije je pona{awe oceweno kao povreda ~asti i ìvotnih interesa hrvatskog naroda. U okvire wegove delatnosti putem brojnih zakonskih dopuna, spadao
40
je sve ve}i broj najraznovrsnijih ka`wivih dela, koja su se, bez dovoqno argumentacije, kvalifikovala kao zlo~ini i izdaja, i za to su se naj~e{}e primewivale najstroè kazne. No, sve to nije bilo dovoqno, pa je Paveli} 5. jula 1941, zakonskom odredbom pro{irio kompetencije prekih i pokretnih sudova dav{i im mogu}nost da najstroìje ka`wavaju sve one koji pi{u ili {tampaju kwige, novine, letke u kojima se bilo {ta nepovoqno govori o usta{koj dràvi ili slu{aju radioemisije o teroru i zlo~inima usta{ke NDH protiv srpskog i jevrejskog naroda. Istrebqewe Srba i Jevreja sa podru~ja NDH predstavqalo je stvarawe ~istog ìvotnog prostora za hrvatski narod, koga su, prema usta{koj ideologiji, ~inili Hrvati i muslimani. Organizovana je {iroka kampawa da Srbe i Jevreje sa tog podru~ja treba ukloniti, i to, Jevreje pobiti, a Srbe jedan deo proterati, drugi pokatoli~iti, a najve}i deo pobiti. U toj politi~koj kampawi, predwa~ili su: Paveli}, kao vo|a, Mile Budak, Mladen Lorkovi}, Andrija Artukovi}, Jozo Dumanyi}, Matija Kova~i}, Viktor Guti}, Milovan Zani}, Mate Frkovi}, Mirko Puk, Aleksandar Seitz i mnogi drugi. U veoma dobro smi{qenoj i jo{ boqe organizovanoj kampawi polazilo se od toga da su Srbi na ovaj prostor do{li posle Hrvata i da oni imaju svoju domovinu Srbiju, i da se sa podru~ja NDH moraju milom ili silom ukloniti. Re{ewe srpskog pitawa, kako su teror nad srpskim narodom nazivali usta{ke vo|e, nije i{lo lako, posebno ako se ima u vidu da je na teritoriji NDH bilo 1.900.000 Srba, koji su ~inili tre}inu celokupnog stanovni{tva na ovom podru~ju. Zato je bilo nu`no da se teror poja~a raznim dopunama ranije donetih zakonskih odredbi. Srpski narod je stavqen u poloàj naroda drugog reda, odnosno van zakona. Srbi su sve vi{e izbacivani iz slu`be, a wihova imovina je pqa~kana. Prema naredbi MUP-a NDH, od 10. maja 1941. otpu{teni su iz slu`be svi oni koji su se na podru~je NDH doselili posle 1900. godine, a naredbom od 7. juna iste godine svi koji su se na bilo koji na~in izjasnili protiv usta{ke uprave. U daqoj praksi terora protiv Srba, hap{ewa su bila sve karakteristi~nija. Hap{eni su Srbi koji su se, mawe ili vi{e, istakli u javnom i politi~kom ìvotu jo{ za vreme Jugoslavije, koje su usta{e ocenili kao protivnike Hrvatske. Najpre su hap{eni predstavnici srpskih stranaka SDS, JRZ, UNS, a zatim vlasnici nekretnina, trgovci, pravoslavni sve{tenici i intelektualci, a sva wihova imovina je popisana i zaplewena. Izdata je naredba za stvarawe mnogih logora, u koje su sme{tani uhap{eni Srbi. Ti logori su u po~etku bili osnovna sabirali{ta, a kasnije }e mnogi od wih postati stalni logori, u kojima }e skoro svi uhap{eni biti mu~eni i ubijani. Uporedo sa ovim, po~ela su masovna ubistva i pokoqi srpskog naroda. (isto; str. 15-17) Na osnovu zakonskih akata o dràvqanstvu i rasnoj pripadnosti, svi koji nisu mogli ili nisu hteli da postanu dràvqani NDH niti da budu progla{eni arijevcima, morali su da se pokatoli~e ili presele sa teritorije NDH ili }e biti ubijeni.
41
Usta{ki program za iseqavawe bio je utemeqen na Frankovoj koncepciji o Srbima koji su se naselili na teritoriju Hrvatske i kao takvi, treba da se isele. Ne uzimaju}i u obzir etni~ku izme{anost naroda, i srodstvo wihovih obi~aja, usta{ka vlast je za granicu srpskog i hrvatskog naroda proglasila Drinu i Savu do u{}a u Dunav. U tome su se posluìli i nacisti~kom teorijom o ~istoti rase i stvarawu novog poretka u Evropi. Nad srpskim ìvqem na podru~ju NDH zaveden je teror. Srbi su izbacivani iz slu`be, iz stanova, ograni~avano im je kretawe i snabdevawe, iseqevani su iz centralnih delova ve}ih gradova i naseqa, pqa~kana im je imovina, hap{eni su, tu~eni pa i ubijani bez razloga. U takvim okolnostima Srbi, a sa wima i Jevreji, brzo su shvatili situaciju, pa su se sklawali u {ume i zaba~ena naseqa, a naj~e{}e koristili priliku i beàli u Srbiju. Veliki broj se naoruàvao i beào u {umu gde su formirali oruàne grupe za odbranu izbeglog stanovni{tva, a zatim su se pridruìli oruànim grupama NO pokreta i borili su se sa usta{kim, nema~kim i italijanskim snagama. Nemci, a zatim i usta{e, brzo su uvideli da takav postupak prema Srbima i Jevrejima ne}e dati èqene rezultate, pa poku{avaju da Srbe isele bez terora, kao {to je slu~aj u Mostaru. Usta{ke vlasti su 14. avgusta 1941. pozvale sve Srbe iz Mostara i bliè okoline da se ukrcaju u voz koji ih ~eka na èlezni~koj stanici do 20 ~asova, a onda su ih daqe transportovali za Srbiju. Izgleda da ovaj na~in iseqewa nije odgovarao usta{ama, verovatno zato {to nisu imali priliku da iskale svoj bes, pa su juna 1941. po~eli tzv. drugu fazu progona srpskog stanovni{tva zatvarawem u logore, odvo|ewem na strati{ta i prinudni rad kao i preseqavawem van granica NDH. Formiran je veliki broj logora, naro~ito u podru~ju Slavonije, Srema i Posavine. Srbi su hap{eni naj~e{}e no}u i dovo|eni u logore sa prtqagom od 50 kg i 500 dinara. U logorima su vr{ene trijaè pohap{enog stanovni{tva. Jedan deo je odvo|en u logore smrti i na druga strati{ta, drugi prognan u Srbiju a tre}i upu}en na prinudni rad u Nema~ku. Etni~ka izme{anost stanovni{tva pogodovala je sprovo|ewu okupatorske politike razdora. U tom pogledu Slavonija je bila specifi~na kako po brojnosti, tako i rasporedu Srba dobrovoqaca naseqenih posle Prvog svetskog rata. Uo~qive su vremenske faze u progonu Srba. Za razliku od ostalih krajeva, u po~etku je teror nad Srbima bio blaì. Razlog tome bio je slab razvoj usta{ke organizacije, pa su za taj posao dovo|ene usta{e iz Zagreba koje su, u maju 1941, formirale usta{ki stoèr za Slavoniju i isto~ni Srem. U Borovu je stvorena posebna usta{ka grupa, koja je preuzela va`nije poloàje u gradu. Uporedo sa organizacionom konsolidacijom, vr{io se sve è{}i teror nad Srbima. U prvoj polovini juna, srpsko stanovni{tvo je proterano iz Lipova~e, Klise, Sila{a, Borova, Br{adina i drugih mesta. Poja~an je teror u Vukovaru i okolini. Tada je sa teritorije sreza Vukovar iseqeno i opqa~kano 300 srpskih doma}instava. Kako se vidi iz popisnika usta{kih vlasti, sa teritorije Slavonske Poège do kraja oktobra 1941. iseqen je slede}i broj srpskog stanovni{tva: Bekte` 17, Poèga Vawska 9, Stroèman 10, Ru{evo 19, Poè{ki
42
Brestovac 15, Kutjevo 6, Velika 1, Jak{i} 18, Veliko Selo 28, Pleternica 1 porodica. Prema podacima sa teritorije Podravska Slatina u toku 1941. otpremqeno je u logor oko 500, a izbeglo u Srbiju oko 5.000 Srba. U maju 1941. sa teritorije sreza \akovo proterano je 70 porodica, ~ija je imovina opqa~kana. Polovinom aprila 1941. iz Nove Gradi{ke je iseqeno preko 30 porodica. Sa teritorije sreza Dowi Mihoqac vr{ena su masovna iseqavawa polovinom juna 1941. Bili su to dobrovoqci iz slede}ih kolonija: Brezovica, Glo`wa, Blawa, Vackavaca, Cresta, Koblane, Martinaca, Ore{waka, Krunosavija i Karlovca. Ra~una se da je iseqeno preko 400 porodica. Sa teritorije sreza Oku~ana preseqavawe je otpo~elo 25. juna 1941. i to oko 900 porodica sa oko 4.000 osoba. Krajem aprila uhap{eni su vi|eniji Srbi na teritoriji sreza Grubi{no poqe. Organizovano preseqavawe srpskog stanovni{tva sa teritorije sreza Grubi{no poqe otpo~elo je 4. avgusta. Taj posao su obavqale usta{e iz Hercegovine. Preseqenici su èleznicom transportovani do Bjelovara, po 80 wih u jednom vagonu. Daqe, transport je i{ao do Slavonskog Broda i Zemuna, pa u Beogradsku èlezni~ku stanicu. Na takav na~in, sa teritorije sreza Grubi{no poqe iseqene su 2.324 osobe. Teror usta{a nad srpskim stanovni{tvom {irio se na ostale srezove i pojedina mesta u NDH: Biha}, Bosansko Grahovo, Dowi Lapac, Prijedor, Mrkowi} Grad, Kqu~, Sanski Most i dr. Za taj posao, postojala je Tajna okru`nica Ravnateqstva usta{kog redarstva NDH od 23. jula 1941. Pored we, na osnovu naredbe Ministarstva unutra{wih poslova, vr{ena je registracija Cigana. Okupatorskom podelom Jugoslavije 1941, teritorija Srema je u{la u sastav NDH. Teror i hap{ewe Srba vr{ile su sve ustanove, kako nema~ke, tako i usta{ke i pojedinci. Sa progonima Srba otpo~eli su folksdoj~eri u centralnom delu Srema. Gradsko poglavarstvo Rume je 30. aprila izdalo naredbu ... da svi Srbi dobrovoqci i kolonisti u srezu rumskom od 1918. imaju napustiti svoja dotada{wa mesta stanovawa i sa sobom mogu poneti samo jedna kola natovarena poku}stvom i povesti najvi{e dva kowa i jednu kravu. Krajem maja uslovi iseqavawa su poo{treni i zahtevalo se da nezavi~ajni Srbi u Rumi napuste grad u roku od osam dana, {to je i u~iweno. Srbi iz sela @arkovo kraj Putinaca, 30. aprila 1941, morali su da se isele za 20 minuta. Iseqene su 103 porodice koje su pod nema~kom vojnom pratwom sprovedene u Sremsku Mitrovicu, a odatle preko Save u Srbiju. Krajem avgusta, otpo~elo je prisilno preseqavawe Srba sa podru~ja srezova Vinkovac i Vukovar. U ova mesta do{le su tako|e i usta{e sa strane, kao {to je usta{ki pukovnik Grdi}, sa svojom grupom. Od usta{a iz Vinkovaca obrazovan je iseqeni~ki odbor, ~iji je predsednik bio sam gradona~elnik. Preseqenici su preba~eni u logor u Slavonskoj Poègi, odakle su transportovani u Srbiju. Na posed iseqenih, naselile su se nema~ke porodice iz Doweg Tovarnika, Ogara, Plati~eva kao i drugih sela iz ju`nog Srema. Te nema~ke
43
porodice su grupisane na jednom mestu sa ciqem da ekonomski oja~aju i postanu ~vrste dru{tvene }elije za ja~awe nema~kog uticaja i budu}e organizacije, koja je bila predvi|ena da se osnuje u ovom delu Jugoslavije. U jedanaest raseqenih ku}a uselile su se hrvatske porodice, ~emu su se suprotstavili folksdoj~eri izbaciv{i dve hrvatske porodice. U spor se ume{ao i Zavod za kolonizaciju u Zagrebu, ali je on re{en u korist folksdoj~era. Folksdoj~eri su prisvojili imovinu osoba iseqenih sa podru~ja NDH, mada je zakonska odredba predvi|ala da sva imovina iseqenih i prisilno iseqenih osoba postane svojina NDH. Broj preseqenih proteranih Srba sa podru~ja NDH do danas nije utvr|en. Zbog strahovitog usta{kog terora, proterani narod se razbeào po {umama i zbegovima. Mnogo je pomrlo, u prvom redu dece i starijih qudi, od gladi i hladno}e i raznih bolesti. Da bi spasao ìvot, veliki broj se ilegalno preseqavao, beè}i u Srbiju. U dokumentima postoje razli~iti podaci o broju ilegalno preseqenih Srba sa teritorije NDH u Srbiju tokom 1941. godine. Prema izve{taju predstavnika vojnog zapovednika u Srbiji kod nema~kog poslanstva u Zagrebu od 22. avgusta 1941, 90.000 lica je ilegalno pre{lo granicu NDH prema Srbiji. Na drugoj strani, prema izve{taju Dràvnog ravnateqstva za ponovu MIP NDH do po~etka septembra 1941. u Srbiju je ilegalno pre{lo 92.564 Srba, ali je taj broj svakim danom rastao. Prema raspoloìvim izvorima, najvi{e je preseqeno sa podru~ja isto~ne Slavonije. (isto; str. 23-25)
16. Katoli~ko sve{tenstvo blagoslovilo pokoq Srba

Ubrzo po{to su svom genocidnom programu dali zakonsku formu, usta{e i katoli~ki kler kre}u sa masovnim pokoqem Srba. Priznajem da sam odavno opsednut zlo~ina~kim karakterom Nezavisne Dràve Hrvatske. âk su i Nemci bili uàsnuti zverstvima koja su u woj ~iwena. Zvani~ni program fa{isti~ke hrvatske vlade bio je usredsre|en na iskorewivawe Srba, tako {to bi tre}inu pobili, tre}inu pokrstili i tre}inu iselili. Pazite dobro, nije re~ o politici, ve} o vrlo odre|enom programu... Simon Vizental (Jovan Bo{kovi}; Lux croatiae ili NDH rediviva; Gorwi Milanovac; De~je novine; 1995; Kragujevac: Nikola Nikoli}; str. 4) U prvom trenutku srpskom narodu biva nare|eno da napusti teritoriju dràve u skladu s usta{kim sloganom ili u Drinu ili preko Drine; jedinu mogu}nost izbjegavawa progona predstavqa odricawe od pravoslavqa i prihvatawe katoli~ke vjere (ali ~esto ni Srbi novoobra}enici u katoli~anstvo ne}e uspjeti da izbjegnu progon, u skladu s usta{kom izrekom, Spasili ste du{u, ali va{e tijelo pripada nama.) Zatim se Srbi optuùju za istorijske grozote i zlo~ine protiv hrvatskog naroda, te se u ime tobo`we kolektivne krivice vi{e desetina hiqada wih osu|uju na smrt od strane 34 suda koji su osnovani u tu svrhu. Ipak, grubi sudbeni put predstavqa samo
44
pokri}e: glavni put koji usta{e slijede radi istrebqewa jeste vojni~ki. Po~iwu da sravwuju sa zemqom ~itava srpska sela, a wihove stanovnike koqu, ne {tede}i nikoga. Poglavnikov rasni program ogla{ava se i potvr|uje na svim nivoima od strane najvi{ih usta{kih vlasti uz apsolutno }utawe i sau~esni{tvo Hrvatske katoli~ke crkve. Budu}i ministar vawskih poslova Mladen Lorkovi}, na primjer, izjavquje 27. jula 1941. u Dowem Mihoqcu: Usta{ki pokret inzistira na energi~nom rje{ewu srpskog problema u Hrvatskoj. Oni {to se nalaze s druge strane Save i Drine deru se da smo mi netrpeqivi, da nehumano postupamo prema Srbima. Mi odgovaramo svima da je du`nost hrvatske vlade da postupa tako da Hrvatska pripadne samo Hrvatima. Na{a je du`nost da zauvijek u{utkamo one elemente koji su najvi{e dopriweli da Hrvatska 1918. padne pod srpsku vlast, Jednom rije~ju, moramo istrijebiti Srbe u Hrvatskoj! To je na{a du`nost i to }emo uraditi. I}i }emo do kraja, ne obaziru}i se na ono {to govore oni preko Save i Drine u ime osje}awa ~ovje~nosti. Hrvatska Vlada pod vodstvom na{eg divnog poglavnika uzela je u svoje sposobne ruke rje{avawe ovog problema i rije{iti }e ga temeqito. Hrvatska Vlada je tako|er uzela u svoje ruke rje{avawe ìdovskog problema. Znate vi ko su @idovi. Uvijek su bili i ostali prijateqi i sluge neprijateqa hrvatskog naroda. @idovi koji su najodgovorniji za ovaj rat zato {to su se urotili protiv Velike Wema~ke i wenog saveznika Italije, ne mogu o~ekivati ni{ta drugo nego da se prema wima postupa u skladu sa zaslugama. Hrvatska ima biti o~i{}ena od svih ovih elemenata koji predstavqaju nesre}u za na{ narod, koji su tu|inci i neprijateqi hrvatskog naroda... Ti elementi koje treba uni{titi jesu na{i Srbi i na{i @idovi. Etni~kovjerski pokoq koji je pokrenula usta{ka diktatura Isusovo dru{tvo hrvatskog nacionalizma u aprilu i maju 1941, predstavqa samo po~etak onoga {to }e se de{avati sqede}e ~etiri godine. I ma koliko da su grozna zvjerstva Hitlerovih nacista nad Jevrejima i stanovni{tvom okupiranih teritorija, genocid koji su izvr{ile usta{e u Hrvatskoj pokaza}e da kod qudskih izopa~enosti stalno postoji i ne{to jo{ gore.(Riveli; cit. delo str. 40-41) Godine 1941, 16. aprila, diktator Paveli} osniva Hrvatsko domobranstvo NDH: Kopnene, Zra~ne i Pomorske snage, Oru`ni{tvo i Radnu slu`bu (...) Dràvna kaznena radna slu`ba organizuje se po uzoru na analognu strukturu u Tre}em rajhu i sastoji se od oko 100 hiqada ~lanova kojima se povjerava zadatak da nadgledaju osu|ene na prisilni rad u radnim logorima; u koncentracionim logorima nadzor je povjeren Usta{koj nadzornoj slu`bi, aparatu za sigurnost reìma kojim zapovijeda Andrija Artukovi} i ~iji dio je i zapovjednik logora Jasenovac, frawevac Miroslav Filipovi} Majstorovi}. Vojnu elitu usta{ke diktature, koja odgovara nacisti~kim SS odredima, predstavqa Usta{ka hrvatska revolucionarna organizacija, tj. naoruàni dio Paveli}evog pokreta. Sastavqena od 37 bataqona aktivne vojske
45
(Usta{ke djelatne bojne) i od 27 bataqona rezervista (Usta{ke pripremne bojne), ona daje najboqe elemente poglavnikovog Tjelesnog zdruga. Draguq ovog korpusa predstavqa Crna legija kojom zapovijeda pukovnik Juraj Franceti} i koja sije strah u isto~noj Bosni, okomiv{i se poput pasa na srpsko stanovni{tvo. Osim bataqona padobranaca i 369. puka Vra`ja divizija, koji su ratovali protiv jugoslovenskih partizana, svi ostali usta{ki vojni sastavi (koji nikada nisu u~estvovali u vojnim operacijama) bili angaòvani na unutra{wem frontu, tj. na ogromnom poslu etni~kovjerskog ~i{}ewa. Svi sastavi Snaga usta{ke samoobrane imaju katoli~ke kapelane: neki od wih, bez obzira na to {to nose sve{teni~ke mantije, li~no u~estvuju u akciji istrebqewa; ostali se zadovoqavaju time da opravdaju pokoq u ime Boga. Vojnih kapelana ima ukupno 150 i podre|eni su apostolskom vojnom namjesniku, tj. primasu Hrvatske Alojziju Stepincu. (isto; str. 42-43) Ve} od aprila 1941, o~ito je da je apsolutni prioritet Nezavisne Dràve Hrvatske etni~kovjerska ~isto}a zemqe. Dok poglavnik u obra}awu oru`nicima obja{wava da je dobar onaj usta{a koji zna da upotrijebi kamu i da i{~upa dijete iz maj~ine utrobe, pragmati~ni jerarh Viktor Guti}, u jednom govoru usta{koj miliciji, 26. maja 1941, u Bawa Luci najavquje da }e svi nepoèqni elementi biti brzo istrijebqeni i da ni traga od wih ne}e ostati. Sqede}eg dana u Bosanskom Brodu Guti} boqe precizira ovaj koncept: Donio sam drasti~ne odluke da Srbi imaju biti uni{teni, najprije gospodarstveno a onda u svakom drugom smislu. Nema nikakve milosti prema wima: uni{tavajte ih gdje god vam se pruì prigoda... Pratiti }e vas Boìji blagoslov i moje odobrewe. Da je Boìji blagoslov pokoqa srpskog stanovni{tva prihva}en potvr|uje ~asopis sarajevske nadbiskupije (koji je vodio Ivan [ari}) Katoli~ki tjednik, od 15. juna: Treba se sloìti da dolaze te{ka vremena za Srbe koji pla}aju cijenu na{eg programa i podnose wegov teret. Mi smo humani. Osjetqivi smo na pitawa koja se ti~u ìvota, postojawa, obiteqi. Jedna takva tragedija nas duboko àlosti. Razdire se ìvo meso. Oàlo{}ena srca, suze, tuga, urlici, kletve... Ali politika je ne{to drugo: ona zahtijeva u ime op}e dobrobiti i u ime dràvnog intersa jednu krutu disciplinu, brutalnu, èqeznu. Odgovornost preuzima onaj koji vlada. To se ne ti~e pojedinca kao takovog niti na{e vjerske savjesti kao katolika! Mi imamo drugu sferu djelovawa, ome|ena putawa, za koju odgovaramo pred Bogom i pred na{im kr{}anskim poloàjem. Katoli~ki ~asopis Sarajevske nadbiskupije sqede}eg, 31. avgusta, pribjegava jasnijim rije~ima da bi izrazio razumqiviji koncept. I tako, Katoli~ki tjednik pi{e: Sve do danas Bog je govorio preko papskih poslanica, propovijedi, katekizma, kr{}anskog tiska, misija, preko podviga svetaca. Ali oni (srbopravoslavci) nisu slu{ali. Ostali su bezosje}ajni. Sada je Bog odlu~io da upotrijebi druge metode. On }e inspirirati na{e djelo, na{u op}u misiju! Wu ne}e voditi vjernici nego pravi Hitlerovi bojovnici. Propovijedi }e
46
se kona~no slu{ati uz pomo} topni{tva, {majsera, tenkova i bombardera. (isto; str. 55-56) Usta{ka diktatura pridaje naro~itu va`nost etni~kovjerskoj ~isto}i hrvatskog glavnog grada, Zagreba. Taj kqu~ni zadatak povjeren je Eugenu Kvaterniku-Didu, sinu mar{ala Slavka Kvaternika, koji je u tu svrhu imenovan {efom policije. Godine 1941, 8. maja Kvaternik-Dido donosi Naredbu koja priprema masovnu deportaciju Srba i Jevreja koji ìve u gradu, uz pre}utni pristanak zagreba~kog nadbiskupa monsiwora Stepinca: Za 8 dana svi Srbi i @idovi koji ìve u podru~ju sjeverno od Maksimirske, Vla{ke, Jela~i}a placa, Ilice, sve do Mitnice imaju se preseliti u druge dijelove Zagreba; Srbi i @idovi imaju se osim toga preseliti iz svih gradskih rejona sjeverno od ozna~ene crte. Oni koji se ne pridràvaju ove naredbe biti }e prisilno evakuirani o wihovom tro{ku i ka`weni prema vaè}im zakonskim normama... Srbi i @idovi koji stanuju u gradu Zagrebu mogu se kretati na podru~ju (grada) samo od 6 ujutru do 9 nave~er. Od 9 nave~er do 6 ujutru (moraju) se zadràvati u vlastitim prebivali{tima... Ulaziti u grad Zagreb i izlaziti sa podru~ja grada Zagreba dozvoqava se samo Srbima koji su opskrbqeni dozvolom koju su izdale oru`ni~ke vlasti. Ove dozvole }e se izdavati samo u izuzetnim slu~ajevima. Najve}i dio evakuisanih iz podru~ja grada navedenih u Naredbi postaju prognanici u svakom smislu: niko u Zagrebu nije voqan da ih primi niti da im iznajmi nove stanove. îm napuste grad evakuisane koqu usta{ki oru`nici ili ih interniraju u logore za istrebqewe (jo{ u pripremi i tajni); u oba slu~aja sva wihova dobra bivaju im oduzeta. (Autor cit: 1945, nakon bijega usta{kih ubica, sanduci puni zlata, draguqa i drugih dragocjenosti bi}e prona|eni u Zagreba~koj nadbiskupiji, u crkvama i gradskim samostanima koje je Paveli} povjerio na ~uvawe monsiworu Stepincu i wegovom kleru: ovo }e biti jedna od glavnih ta~aka optu`nice na Zagreba~kom procesu Alojziju Stepincu (jesen 1946)). Iako se vijesti o ovim prvim pokoqima {ire brzo i sustiù jedna drugu, katoli~ki kler nastavqa da }uti i da daje punu podr{ku usta{koj diktaturi. Do trenutka kada }e Eugen Kvaternik-Dido biti primqen u Vatikan zajedno sa 100 usta{kih agenata u uniformi. Brzo i nemilosrdno etni~kovjersko ~i{}ewe u Zagrebu nastavqa se sli~nom efikasno{}u i u drugim va`nijim gradovima Nezavisne Dràve Hrvatske. (isto; str. 57-58) Neke stvari moramo najzad otvoreno da kaèmo. U Drugom svetskom ratu jedan veliki broj Hrvata, koji je tada bio u punoj snazi u~estvovao je u genocidu prema Srbima na teritoriji NDH. La` je da su zlo~in u~inile samo usta{e. Oni su bili predvodnici, ali ne i jedini izvr{ioci. Zlo~in je bio toliko masovan da bi bilo besmisleno optuìvati nekoliko stotina usta{a za sav greh. U pripremi zlo~ina u~estvovao je veliki broj katoli~kih sve{tenika kao podstreka~i, ali i pozama{an broj komunista koji su u taktici osvajawa vlasti igrali na tezu o velikosrpskom hegemonizmu kao tla~itequ hrvatskog naroda u Jugoslaviji. Ta antisrpska propaganda sprovo|ena
47
decenijama, jedan je od uzroka masovnog u~e{}a Hrvata u genocidu prema Srbima. Neta~no je, naravno, optuìti za zlo~in ceo hrvatski narod, ali je tako|e besmisleno re}i samo je Paveli} kriv, ili katoli~ki vrh, ili Hrvati komunisti, koji su bili antisrpski orijentisani. Jedna paralela ipak mora da se povu~e: Ako je za zlo~in prema Jevrejima u nacisti~koj Nema~koj kriv nema~ki narod, kriv je po logici i hrvatski. Ako je nema~ki narod nevin, nevin je i hrvatski. Progon Srba (i ostalih stranaca) na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske po~eo je odmah nakon 10. aprila 1941. godine. Me|utim, ozvani~en je nakon programskog govora poglavnika Ante Paveli}a na Markovom trgu 21. maja 1941. godine. Tada su Srbi progla{eni glavnim krivcima za lo{ dru{tveni poloàj hrvatskog seqaka u novoj dràvi. Usta{e su sada bile u prilici da ostvare ono {to su godinama planirali u emigraciji. Wihova emigrantska borba protiv Jugoslavije u stvari je bila borba protiv srpskog naroda. Ono {to je bio san u emigraciji hrvatskih nacionalista, sada je postalo realnost. Srbi su u NDH, kao i Jevreji u Nema~koj, progla{eni gra|anima drugog reda. Wihova imovina i li~na bezbednost bile su bez ikakve pravne za{tite. Mnogi siroma{ni Hrvati, pristalice nove usta{ke vlasti, prekono} su postali bogati, zahvaquju}i pqa~ki srpske i jevrejske imovine. Me|u prvim dekretima zagreba~kih vlastodràca bila je zabrana upotrebe }irilice i naziva srpska pravoslavna vera. Uveden je novi naziv gr~ko-isto~na vera. Srbima i Jevrejima bilo je zabraweno kretawe no}u. Nastoje}i da po svaku cenu ponizi Srbe, usta{ka vlast donosi propis po kome su Srbi morali, na javnim mestima, oko rukava da nose plavu traku sa slovom P (pravoslavac). Zatvori su brzo napuweni Srbima, pa je pitawe wihove izolacije re{eno formirawem sabirali{ta. Nezavisna Dràva Hrvatska iskoristila je ratni vihor da nagomilanu mr`wu prema Srbima materijalizuje. U sabirali{tima u koja su Srbi dovo|eni bez nekog pravog zakonskog razloga, vr{eno je masovno sadisti~ko istrebqewe. Hiqadugodi{wa hrvatska kultura, ponosito isticawe da je ovaj narod deo zapadne civilizacije i sli~no pokazalo je svoje pravo lice. Hrvatski nacionalisti od politi~ke grupacije za~as su se pretvorili u pobesnelu azijatsku hordu. Hrvatsko pitawe kojim je {ikanirana predratna Jugoslavija pokazalo je {ta su nacionalisti zapravo hteli, a to je etni~ki ~istu Hrvatsku. Ne{to sli~no u novoj Jugoslaviji ostvaruju [iptari, ali u mirnodopskim uslovima. Zbog sli~nosti politike prema Srbima Hrvati i [iptari {ovinisti prave koaliciju. Crna internacionala (Vatikan), iskoristila je èqu dela Hrvata da ostvare samostalnu dràvu, uslovqavaju}i svoju podr{ku pretvarawem te zemqe u dominion katoli~anstva. Da bi se ta politika realizovala decenijama je, preko mreè sve{tenika, vaspitavan narod u pravcu verske iskqu~ivosti. Prevedeno na narodni jezik, katoli~ki sve{tenici u~ili su Hrvate da mrze Srbe jer su pravoslavci... Neko }e radi objektivnosti re}i: Bilo je izuzetaka, i to je ta~no, ali ti izuzeci su bili minorni. Dokaz za to je masovnost zlo~ina, {to zna~i da je on bio proizvod kolektivnog dela a ne ekscesa.
48
Da iza istrebqewa Srba i pravoslavqa na teritoriji NDH stoji katoli~ki fanatizam (podstican od katoli~ke crkve) govore i mnogi nema~ki izvori. Tako, recimo, SS general major Ernest Fink u svom pismu koje je, po~etkom 1944. godine, poslao Hajnrihu Himleru, za usta{ke koqa~e kaè da su katoli~ki nastrojeni i da su druga~ije nastrojene odveli u koncentracione logore i zaklali na balkanski na~in. Teror nad srpskim pravoslavnim narodom usta{e ne bi mogle tako uspe{no da sprovedu da im u ovome nisu pomagali rimokatoli~ki sve{tenici. Oni su protiv pravoslavqa delovali po instrukcijama Vatikana i mnogi od wih, po zlo~inima nad pravoslavnim Srbima, nadma{ivali su i usta{ke teroriste. I pored toga {to Kaptol i Vatikan danas umawuju, pa i potpuno negiraju zlo~ina~ko delovawe jednog dela katoli~kog klera u NDH nad srpskim narodom, ostalo je mnogo materijalnih dokaza koji se ne mogu uni{titi. Umesto hri{}ansku qubav ovi popovi koqa~i svojim krvavim kamama sejali su mr`wu. Italijanski novinar Korado Coli (Corrado Zoli) i pored savezni~ke naklowenosti Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj u svom listu II Resto di Carlino, 18. septembra 1941. godine, o usta{ama pi{e da nabijeni mr`wom, koqu nevine qude, bra}u po jednoj krvi, i bra}u po jednom te istom tlu majke zemqe, {to ih napaja sokovima istih wedara: koqu, ubijaju, zakapaju ìve po jamama, mrtve strmoglavquju u rijeke, u mora ili niz provalije...Postale su bande ubica, koje su bile i vjerojatno su jo{ vo|ene i poticane od katoli~kih sve}enika i redovnika... (Lu~i}; cit. delo; str. 135-137) Kolike su te katoli~ke, a ne hrvatske muke, ukoliko se pripisuje Srbima kao pravoslavnim pripadnicima ju`nih Slavena, vidimo iz kwige Krvava crkva, gde se ispravno konstatuje, da hrvatska sredina ni{ta toliko ne voli, koliko istoriju pretvorenu u anegdote i anegdote u istoriju, (slu~ajevi Zagorke i dr Rudolfa Horvata), te gde se o tobo`wim hrvatskim mu~enicima u predratnoj Jugoslaviji kaè: Nekako u tim danima (po~etkom druge polovice 1941 godine), objavio je usta{ki glavni organ Hrvatski narod spiskove Hrvata, koje su poklali Srbi. Svi ti spiskovi nisu bili u stawu da ispune jednu stranu. U spiskove su uvr{teni i oni koji su pali 5. decembra 1918. godine u otvorenoj pobuni na Jela~i}evom trgu u Zagrebu, a prema kojima nije ispaqen ni jedan jedini srpski hitac, nego je to bilo razra~unavawe hrvatskih republikanaca i hrvatskih rojalista, stvarnih protivnika Jugoslavije, a privrènika propale Austrougarske i onih Hrvata, koji su hteli dràvnu zajednicu sa Srbima i Slovencima. U tim su spiskovima svi atentatori i veleizdajnici, osu|eni po redovitim sudovima. Uvr{teni su i oni, koji digo{e bunu u Sewu i Sibiwu i svi po drugim mestima, koji napojeni direktorom (vinom od divqe loze) i propagandom katoli~kog klera golim rukama nasrta{e na àndare, a negde i raznim oru`jem. U tim spiskovima nema ni jedno jedino lice, koje je poginulo od ruke nekog Srbina, gra|anskog lica. Nema nijednog slu~aja na tim spiskovima, da je neko izgubio ìvot samo zato, {to je Hrvat.
49
Da li bi se ma i za jednu izme|u miliona srpsko-pravoslavnnh `rtava po nezavisnoj dràvi moglo re}i, da je izgubila ìvot radi ma ~ega drugoga, sem radi svoje pravoslavne pripadnosti. Ako bi se tuma~ilo stawe kako u stvari jeste, onda bi usta{koj Hrvatskoj najboqe odgovarao naslov Nezavisna dràva katoli~ka. Jer, ako se nekada bude traìo korisnik osovinskog pohoda na Jugoslaviju, na}i }e se on u instituciji katoli~ke crkve. Zato, niko nije imao vi{e razloga za likovawe od vrhova katoli~ke crkve. Zagreba~ki nadbiskup poùrio je da, 28 aprila 1941, objavi okru`nicu upu}enu katoli~kom sve{tenstvu, kojom izraàva duboku radost povodom najzama{nijih doga|aja u ìvotu hrvatskog naroda i pored ostaloga kaè: âsna bra}o, Nema nikoga me|u vama, koji u ovo posqedwe vrijeme nije bio svjedokom najzama{nijih doga|aja u ìvotu hrvatskog naroda, me|u kojim djelujemo kao glasnici Kristova evan|eqa. Doga|aji su ovo, koji su na{ narod doveli u susret davno èqenom idealu... Je li potrebno isticati, da je, i u na{im ìlama ìvqe zakqu~ala krv, da je i u na{im grudima ìvqe zakucalo srce... I ko nam moè zamjeriti, ako i mi kao duhovni pastiri dajemo svoj prinos narodnom vesequ i zakonu, kad se puni ganu}a i tople zahvalnosti obra}amo Bo`jem Veli~anstvu. U isto vreme kada je zavr{io okru`nicu, koja }e se ~itati u svima katoli~kim crkvama nezavisne dràve i kada ju je umnoènu potpisao, nadbiskup Stepinac je savio jedan komad i na ~elu hrvatskog katoli~kog episkopata se uputio u poklonstvenu deputaciju poglavniku, koga je u ime katoli~ke crkve pozdravio rekav{i: Ta svijest dovodi nas da vas kao legitimni predstavnici crkve Bo`je od srca pozdravimo kao wezinog (crkvenog!) glavara, s obe}awem na{e iskrene i lojalne suradwe za boqu budu}nost na{e domovine. Posle povratka iz poklonstvene deputacije, zagreba~ki nadbiskup nare|uje, da se 4. maja 1941. godine odrè mise zahvalnice po celoj nezavisnoj dràvi i da se na wima ~ita ona wegova poslanica, u kojoj, pored citiranih redaka, ima i ovakvih: Crkva, koja ve} dvije tisu}e godina gleda previrawe u historiji svijeta, vjekovni je svjedok ... kako kraqevstva prelaze s jednog naroda na drugi zbog nepravednosti, nepravde, sramo}ewa i raznih prijevara. Suvi{no je nagla{avati, da se ovaj pasus odnosi na srpski narod i wegovu dinasti~ku tradiciju, jer to potvr|uje i Nova Hrvatska, od 6. avgusta 1944, u kojoj se na jednom mestu o ulasku Hrvatske u sklop Jugoslavije kaè i ovo: U Jugoslaviju su nas doveli tek na prevaru! Katoli~ka crkva niti je ~ekala, niti je morala ~ekati uputstva iz svoga episkopata, jer su ona pre izdaje bila dostavqena mesnim ùpskim uredima, odakle su usta{ke horde dobivale uputstva i izvr{avali nare|ewa. Tako vidimo fratra Pavla Silova, gde ve} na katoli~ki veliki ~etvrtak, 17. IV-1941, u Promini ispred crkvenog oltara progla{uje nezavisnu dràvu, (Hrvatski narod od 25. aprila 1941). Isto tako vidimo utrkivawe katoli~kih biskupa, koji }e od wih pre i dirqivije pozdraviti poglavnika.
50
Nedostaju nam mnogi podaci, koji bi bili dragoceni, ali i sa onim ~ime raspolaèmo, hvarski biskup Mihajlo Pu{i} prema splitskom Novom dobu, od 23. IV 1941, u pozdravu kaè: U ime svoje, kaptola, sve}enstva, pu~anstva otoka Hvara, Bra~a i Visa, najtoplije pozdravqam uspostavqawe slobodne i nezavisne Hrvatske u starodrevnim granicama, te vama, prvoborcu za narodna prava izrazujem duboku zahvalnost, vjernost i odanost, prose}i obiqe bo`jeg blagoslova. Splitski biskup dr Klement Bonefa~i}, ovako se presami}uje svojim telegramom poglavniku: ... da vas najsrda~nije pozdravim kao obnoviteqa slobodne i nezavisne dràve Hrvatske, izrazuju}i svoju iskrenu odanost i obe}avaju}i u svemu revnu suradwu i prose}i Boga, da blagoslovom i potpunim uspjehom okruni va{e veliko djelo. Sve u katoli~kom stilu, pa i ustoli~ewe usta{ke policijske vlasti u Kninu. Katoli~ka crkva na{la je za potrebno da ovlasti ùpnika don Ivu Guberinu iz Knina, koji }e 17. juna 1941, sve~anom slu`bom u kninskoj katoli~koj crkvi ustoli~iti ùpana nekog Nikoli}a. (Hrvatski narod od 18. VI 41). Ni{ta mawe ne zvu~i paradoksalno, da je na tribini usta{kog zbora u Gorwoj Jelenskoj, za vreme tobo`we posvete zvona, kao i u mnogim drugim mestima instalisan katoli~ki oltar, odakle je ùpnik paralelno sa usta{kim govornicima sluìo svetu misu. (Hrvatski narod od 9. VI 1941), da Katoli~ki list, organ zagreba~ke nadbiskupije, od juna 1941, trijumfuje na ru{evinama Beograda, ili da Glasnik Svetog Ante, broj 5 i 6 iz 1941. godine ovako sluì hri{}anskoj misiji: Hrvatski aleluja! U veliki ~etvrtak, kad su zanjemela zvona u o~ekivawu uskrsnu}a, zakliktala su na{a srca, suze su orosile na{u radost, ostvario se tisu}qetwi san. Ante Paveli}u! Ante Paveli}u! Neka je milijun puta blagoslovena svaka minuta tvoga izgnanstva! Zvonite zvona uskrsna s romorom potoka, pjevajte ptice u {umama. Sunce, sini kao nikada nad Hrvatskom, zadrhtajte kao srca na{a zvijezde na nebesima! Da, nezavisna dràva je katoli~ka a ne hrvatska, jer u woj ne likuje toliko hrvatstvo, koliko katoli~anstvo. Zato se na{a srca diù s toplom molitvom blagom Bogu i presvetoj majci Mariji, kraqici Hrvata, da svoje najodabranije blagoslove izliju na di~nog na{eg poglavnika dra Antu Paveli}a i da mu udjele veliku milost. Tako kaè Siwski glasnik, organ Siwske Gospe od 19. aprila 1942, kao {to kaè i kalendar Gospine Krunice u Zagrebu za 1942. godinu, na ~ijim se koricama umesto krsta nalazi slika najve}eg hri{}anskog yelata svih vremena Ante Paveli}a. Ne}e biti bez interesa spomenuti tajanstvene fratre sa crnim nao~arima, sa kojima se sre}emo u mnogim saslu{awima izbeglica. Oni se pojavquju u prvim danima usta{kih nedela do ulaska Rusije u rat. O wima govori
51
izbeglica in`. Svetozar Babac, koji o masovnom streqawu Srba u {koli na dvanaestom kilometru kod Mostara pored ostaloga kaè: Me|u svetom, koji je uìvao u srpskoj krvi, vidio sam vi{e fratara, koji su svi na o~ima imali nao~are sa crnim staklom. Oni su prilazili od grupe do grupe seqaka i svakoj ne{to ìvo obja{wavali. Oni su glavne li~nosti u ovome usta{kom vremenu i u ovom usta{kom kraju. Wima se prijavquju, wima se podnose izve{taji, a od wih se primaju nare|ewa. Oni se drè kao glavna lica i glavni akteri. U tim danima je bilo obla~no i hladno, pa ni najosetqivije oko nije trebalo za{titu crnoga stakla. To isto svedo~i ~inovnik Milenko Petrovi} sa èlezni~ke stanice Ka{tel Stari, u koju je no}u upao fratar Berkovi} sa naoruànim usta{ama. Petrovi} zapaà ovu okolnost i kaè: Kad je fratar u{ao u kancelariju, imao je u ruci crne nao~ari, a kad je iza{ao, stavio ih je na nos, makar da je bila duboka no} oko pola no}i. Posle ulaska Rusije u rat, fratri ne sakrivaju o~i crnim nao~arima. Ovo upu}uje na pomisao da su se fratri u doba prividno dobrih rusko-nema~kih odnosa bojali ruske intervencije u korist progowenog pravoslavqa. Za taj slu~aj trebali su ostati anonimni i izbe}i eventualnoj kazni. Ulaskom Rusije u rat protivu Nema~ke, fratri su se rasteretili toga straha i pred kulturnim ~ove~anstvom, skinuli maske. To je stvarnost, katoli~ka stvarnost, koju povodom Paveli}evog govora, od 21. maja 1941. godine, na Markovom trgu u Zagrebu spomiwe i italijanski publicista Leone Concato u italijanskom listu Il lavoro fasisto, gde se moè na}i i ovo: Odredi usta{a prolazili su pored poglavnika, zaokretali iza crkve Svetog Marka i spu{tali se prema kamenitim vratima... To su bili Hrvati nacionalisti, mladi}i od 20 godina i vi{e, studenti univerziteta, obrtnici, cvet nove Hrvatske. A sve{tenici, koji su stajali kod crkve Sv. Marka, pqeskali su u znak odobravawa. Mo`da je me|u tima sve{tenicima stajao i ùpnik Boìdar Bralo, koji je na Alipa{inom mostu kod Sarajeva dao pobiti 180 Srba, da bi zatim pred ostalim usta{kim krvolocima poveo kolo i do iznemoglosti igrao oko gomile le{eva, pripadnika jedne od hri{}anskih crkava. Nije mo`da izostao ni don Krsto Jeleni} iz @drelca, ina~e ùpnik u selu Poqice kod Zadra, koji je naredio, da se u pravoslavnu crkvu sela Tribwa zatvori 80 Srba koje je osudio da pomru od gladi, {to je izvr{eno, i {to je dao uputstva za silovawe i patolo{ko-sadisti~ko ubijawe velikog broja srpskih devoj~ica u ku}i stolara Du{ana Marinkovi}a. Za takvu sve~anost verovatno je do{ao i onaj ùpnik don Ilija Tomas, koji je naredio da se iz okolice Klepaca dovedu svi Srbi radi nekog saslu{awa, gde su ih umesto saslu{awa do~ekivali usta{e i sve do jednog poklali. Verovatno je proslavu pored vojske takvih Hristovih pastira uveli~ao svojim prisustvom i metkovi}ski eskan fratar Bjelobrk, koji je jednoj grupi sakupqenih Srba u ciqu nasilnog pokatoli~avawa rekao: Yabe vam se pokr{tavati, kad }emo vas ionako pobiti! Za vreme dok su katoli~ki sve{tenici histeri~no pqeskali ispred crkve Svetog Marka, izgleda da se na po~asnoj tribini nalazio zloglasni
52
fratar dr Sre}ko Peri}, koji je pre toga u sredwoj Bosni jednoj okupqenoj usta{koj gomili rekao, neka idu i koqu Srbe, pa kad ih sve pobiju, neka do|u kod wega, da im u ime Hrista oprosti grehova. Ali neka ne zaborave da prvo ubiju wegovu ro|enu sestru, koja je neoprostivo pogrije{ila i udala se za Srbina. Treba li jo{ dodati, da je pored katoli~kog sve{tenstva i poglavnika na sve~anosti glavni predmet pa`we bio nema~ki poslanik fon Ka{e, kome je usta{ka vlada podelila naslov viteza, sa svojim italijanskim kolegom. Isti oni, kojima je moglo biti poznato, da su u~esnici ove parade pored ostalih zverstava zaklali najpuniju Srpkiwu u Gra~acu, devojku imenom Darinku, ~ije su meso isekli na komade i skuvali ga u kazan, da bi sa wime hranili ostale Srpkiwe, koje su pokupili iz okolice, da bi pod pretwom smrti obavqale poqske radove na usta{kim wivama. Snabdeveni punomo}jem nacionalsocijalisti~ke Nema~ke i klerikalnofa{isti~ke Italije, a pre}utno blagosloveni Vatikanom, katoli~ka crkva i usta{ki pokret zapo~eli su veliko uni{tavaju}e delo. Uni{tewem balkanskog pravoslavqa pripremana je pista za katoli~ko uzletawe prema davno èqenom ciqu iza Karpata. Osim ru{ewa i paqewa srpskih crkava i kulturnih spomenika, zamisao koalicije katoli~ke crkve i usta{kog pokreta bila je, da se sva srpska inteligencija kao esencija Srpstva ve} na po~etku likvidira, pa da se zatim pristupi prevo|ewu obezglavqenog siroma{nog srpskog stanovni{tva u katoli~ku veru (...) Masovnim pokoqima, naj~e{}e na o~igled ostalih koje je ista sudbina o~ekivala ako ne prime katoli~ku veru, ru{ewem pravoslavnih hramova, uni{tavawem srpskih grobaqa i nadgrobnih spomenika, ogromnom literaturom poniàvawa svega {to nosi srpsko obele`je, katoli~ka crkva kao vatikanski, a usta{ki pokret kao nacisti~ko-fa{isti~ki predstavnik, oborili su se na balkansko pravoslavqe i nastojali da vreme {to boqe koriste (...) (Psuwski; U ime 18-27) Moè se mirno re}i, da su jedna i druga organizacija sve od sebe dale i opravdale nade, koje su od aranèra uni{tewa pravoslavqa u wih polagane. To najboqe svedo~i najnovija slu`bena statistika usta{ke vlade iz koje se vidi, da je od preko 3,000.000 srpsko-pravoslavnih pripadnika u srpskim zemqama pod usta{kom ~izmom ostalo jedva oko 500.000. Ostalo je ili veoma malim delom uspelo prebe}i u Srbiju, ili je prevedeno u katoli~ku veru, ili je najve}im delom stavqeno pod usta{ki no`. Druga polovina meseca juna 1941. godine, ozna~ena je u fa{isti~ko-nacisti~kom svetu znakom krsta{kog rata. Stupci usta{ke {tampe punili su se izve{tajima o pripremama za odlazak hrvatskih dobrovoqa~kih jedinica na isto~ni front. Najpozvaniji nosioci katoli~ke i usta{ke vlasti predskazivali su kraj ruskog neznabo{tva i svr{etak vjerske tiranije. To je bila psiholo{ka platforma, koja je fasadom svoje baze skrivala katoli~ki san uni{tewa pravoslavqa i nacionalsocijalisti~ku politi~ko-ekonomsku pohlepu. U stvari, katoli~ka crkva i usta{ki pokret stvorili su novo razdobqe najcrweg vandalizma i verske tiranije u istoriji ~ove~anstva. Zapadnim srpskim zemqama nahrnula je silina udruène jezuitske mr`we, koja se nije zadovoqila krvqu ìvog pravoslavqa, nego je svoju
53
vekovnu mr`wu iskalila ne samo na pravoslavnim hramovima, ve} i nad srpskim nadgrobnim spomenicima. Malo je verovatno, da }e ma koje delo mo}i obuhvatiti sve detaqe zlo~ina, po~ev od onih u podsvesti duhovnih vo|a, pa sve do nadni~arskih poslu{nika katoli~kog poslodavstva, koji na sramotu po{tenog dela hrvatskog naroda prkosno nose naziv hrvatskih usta{a. Moè se, me|utim, desiti i to, da ustrojstvo budu}e dràve dobije takav oblik, gde raweniku ne}e biti dozvoqeno da jaukne. A srpsko-pravoslavni narod i wegova crkva zaista su na predstraì slavenskog pravoslavqa te{ko raweni. U interesu bratstva, koje u praksi zna~i produèwe srpskog samoodricawa i spremawe novih generacija, da bi opet u pogodnom momentu bile stavqene pod katoli~ko-usta{ki no`, bi}e mo`da u demokratskoj zemqi Srbiji zabrawena istina i po svoj prilici onemogu}ena publikacija rimokatoli~ke svestranosti, koja je jedan deo na{eg naroda ugrabila i dala mu u ruke raznolika oru`ja, koja }e upotrebiti protivu svoga naroda, protivu sebe samih. Mi }emo i u ovoj prilici ponoviti staru gre{ku i po re~ima Nikole Pa{i}a uloìti u zajednicu pare, a druga strana veresiju, pa kada se budemo delili, dobi}emo isto ono, {to smo 1914. godine dobili. (isto; str. 29-30) Uspostavqawe reìma NDH zna~ilo je da su fanatici do{li na vlast u dràvi u kojoj su zakon i red rapidno i{~ezavali i ~ije je stanovni{tvo bilo jedva 50 odsto hrvatsko (...) Svetozar Babi}, Srbin iz Gline, imao je 14 godina kada je 10. aprila 1941. progla{ena NDH. U Glini su ìveli izme{ani Srbi, Hrvati i ne{to Jevreja. Ovo su wegova se}awa na prve sedmice u NDH: Se}am se prolaska nema~kih trupa na po~etku rata. Nije bilo odbrane, nije bilo borbi, samo su pro{li. Onda su Hrvati nacionalizovali na{u radwu, kao i radwe drugih Srba i Jevreja bez ikakvog prava na nadoknadu. Ali, ni~iji ìvot nije bio ugroèn. Po~etkom maja odveli su pet ili {est jevrejskih porodica. Mislili smo u redu, oni su protiv Jevreja, ali mi smo hri{}ani. Verovali smo da nisu protiv nas. Onda je do{la no} izme|u 10. i 11. maja. Oko pono}i do{le su naoruàne usta{e, koji nisu bili me{tani, lupali su na vrata i pitali ko je u ku}i. Odveli su mog oca i brata. Moja majka je slagala i rekla da imam dvanaest godina, {to mi je spaslo ìvot. Rekli su da ih vode zbog ispitivawa, a na ulici se ve} formirala kolona qudi. Slede}eg dana dozvolili su nam da donesemo hrane zatvorenicima, ali su nam 13. maja rekli da su odvedeni u Nema~ku na rad. Posle nekoliko dana ~uli smo da su svi bili pobijeni. Vi{e od 300 qudi ubijeno je u prvom masakru u Glini (...) Masakr u Glini, me|utim, nije bio prvi. Na dan 28. aprila ubijeno je 187 qudi iz sela Gudovac i okoline. Ova kampawa se zatim ubrzala, ali izgleda da nije vo|ena na organizovan na~in. Na primer, po~etkom juna sprovedeni su strahoviti pogromi protiv Srba u Hercegovini; Ma~ek se u memoarima prise}a da su u isto vreme prepla{eni srpski seqaci slobodno dolazili kod wega i pitali ga {ta treba da rade. Treba li, na primer, da pre|u u katoli~ku veru? (Yuda; cit. delo; str. 111-112) Profesor Milorad Ekme~i}, istori~ar koji je 1990. u~estvovao u osnivawu Srpske demokratske stranke (SDS), politi~ke partije bosanskih
54
Srba, zapisao je se}awa na doga|aje u rodnom selu Prebilovci koje se kao i Mostar nalazi u Hercegovini: Kada su 1941. po~eli veliki masakri, jedan sused ubio je mog oca, moje stri~eve i druge qude. Ubijeno je 78 ~lanova moje porodice. Najmla|a je bila An|elina, koja je imala ~etiri meseca, a najstariji moj 77-godi{wi deda. Oni koji su preìveli osnovali su prvu partizansku jedinicu. Hitler nije ra~unao s fanatizmom usta{a koji je, uprkos ubijawu ne zna se koliko stotina hiqada qudi, ubrzo doveo do pobune Srba, prvo u Hercegovini, a zatim u starim oblastima Vojne krajine na Kordunu i u Lici. Esesovci su brzo razumeli prirodu ovog problema, zbog kojeg su Nemci morali da povuku trupe s drugih frontova. U jednom od wihovih izve{taja kaè se: Zverstva usta{kih jedinica nad pravoslavnim stanovni{tvom na hrvatskoj teritoriji moraju se smatrati najva`nijim razlogom za rasplamsavawe gerilskih aktivnosti. Zverstva su ~iwena ne samo nad pravoslavnim vojno sposobnim mu{karcima ve} naro~ito i na najbestijalniji na~in nad nenaoruànim starcima, ènama i decom... Zbog wihovih zverstava brojni pravoslavci prebegli su u smawenu Srbiju, a wihove pri~e su kod srpskog stanovni{tva izazvale ogromno ogor~ewe. I dok su partizani ubrzo uspeli da preuzmu vodstvo nad srpskim ustancima u Lici i Kordunu, situacija se razvijala sasavim druga~ije u Dalmaciji i Hercegovini, koje su kontrolisali Italijani. Revoltirani masakrima, italijanski vojnici po~eli su da {tite Srbe i ponovo preuzimaju oblasti koje su ranije prepustili NDH. Obi~ni italijanski vojnici priskakali su u pomo} namu~enim Srbima, a bilo je ~ak i slu~ajeva da su Italijani hapsili i streqali neke usta{ke stare{ine. General Mario Roata, italijanski komandant oblasti, napisao je da na NDH ne treba gledati kao na nezavisnu dràvu ve} kao na bolesnika koji je doveo sebe do ivice sopstvenog groba. Italijanska politika imala je nekoliko posledica. Srbi i Jevreji po~eli su da beè na teritorije pod kontrolom Italijana. Srpski seqaci koji su ìveli u strahu od usta{kih pusto{ewa po~eli su da mole Italijane da ih za{tite. U italijanskom vojnom izve{taju kaè se da su se 29. septembra 24 predstavnika raznih sela u zapadnoj Bosni sastali s italijanskim oficirima i rekli im da bi bili spremni na intenzivnu saradwu s italijanskim trupama bilo kao borci, bilo da popravqaju puteve ili da budu vodi~i, pod uslovom da oni (Italijani) okupiraju wihova sela. Wihov ciq bio je, komentari{e se u izve{taju, ne samo izbegavawe novih napada ve} i spasavawe ètve koja se ne bi mogla sakupiti u tada{wim uslovima. (isto; str. 113-114)
17. Katoli~ki kler odred najmonstruoznijih ubica

Klerousta{ka vlast je zasukala rukave svojih krvavih ruku i neumorno se bacila na versko i etni~ko ~i{}ewe svoje nove dràve. Stravi~ne zlo~ine koji su usledili nije potrebno komentarisati. Samo ~itati o wihovim zverstvima toliko je mu~no da vam se prevr}e utroba. Usvojena je nova politika masovnog ubijawa svih nepoèqnih. U nepoèqne su spadale sve osobe koje nisu imale arijevsko poreklo i nisu bili
55
~lanovi Rimokatoli~ke crkve. Drugog juna 1941, ministar pravde Milovan Zani} je izjavio slede}e: Ova dràva, na{a domovina, je dràva za Hrvate i ni za koga drugog. Ne postoje na~ini i sredstva koja mi Hrvati ne}emo upotrebiti da u~inimo da ova zemqa bude istinski na{a i da je o~istimo od svih pravoslavnih Srba. Svi oni koji su u na{u zemqu stigli pre 300 godina moraju nestati. Mi ne krijemo na{e namere. To je politika na{e dràve i dok je budemo sprovodili ne}emo raditi ni{ta drugo do slediti usta{ke principe. Plan za etni~ko ~i{}ewe bio je ambiciozan. Novu dràvu sa~iwavao je ogroman broj rasno-religijskih grupa koje moraju biti eliminisane. Od 6,7 miliona stanovnika, samo 3,3 miliona bili su Hrvati katolici. U zemqi je ìvelo preko 2 miliona pravoslavnih Srba, zajedno sa 700.000 muslimana i 45.000 Jevreja. U slede}ih nekoliko meseci po~eli su da rade kampovi smrti u mestima kao {to je \akovo, Stara Gradi{ka, Krapje, Gradina, Bro~ice i Velika Ko{utarica. Od decembra 1941. do februara 1942. 40.000 Srba ubijeno je u ozlogla{enom logoru Jasenovac, usta{kom odgovoru na Dahau. Do leta, u logoru je vladala mnogo ve}a efikasnost. Od juna do avgusta 1942. ubijeno je 66.000 Srba, od toga 2.000 dece. Krematorijum u Jasenovcu radio je i no}u i dawu a usta{e su postale toliko odlu~ne u nameri da elimini{u Srbe da su po~eli da ih bacaju u pe}nice dok su jo{ ìvi. Od ovog se plana brzo odustalo zbog jezivih reakcija me|u onima koji su bili na redu za spaqivawe. Qudi su vri{tali, vikali i branili se, usta{ki oficir kasnije se prise}ao. Da bi se izbegle takve scene odlu~eno je da se najpre ubiju a zatim spale. Posebni logori smrti za decu osnovani su u Loboru, Jablancu, Mlaki, Bro~icama, U{tici, Staroj Gradi{ci, Sisku, Jastrebarskom i Gorwoj Rijeci. Gordana Diedlender, koja je bila ~uvar u Staroj Gradi{ki, na su|ewu Anti Vrbanu, zapovedniku logora, dala je slede}u izjavu: U to vreme u logor u Staroj Gradi{ki ène i deca stizali su svaki dan. Otprilike 14 dana nakon toga Ante Vrban bi naredio da se sva deca odvoje od majki i smeste u jednu sobu. Desetorici nas je re~eno da ih odnesemo tamo zavijene u }ebad. Deca su puzila po sobi i jedno dete je proturilo ruku i nogu kroz vrata tako da se vrata nisu mogla zatvoriti. Vrban je uzviknuo: Guraj! Kada to nisam uradila, on je zalupio vratima i smrskao detetu nogu. Onda je uhvatio dete za zdravu nogu i udarao wime o zid dok dete nije umrlo. Nakon toga nastavili smo da unosimo decu unutra. Kada je soba bila puna, Vrban je doneo otrovni gas i pobio ih sve. Nekoliko komandanata i oficira u usta{kim logorima bili su katoli~ki sve{tenici. Fra Miroslav Filipovi} bio je komandant u Jasenovcu. Tri fratra: fra Zvonko Brekalo, fra Zvonko Lipovac i fra Josip ûlina, oficiri usta{ke vojske, pomagali su fra Filipovi}u u nadgledawu masovnih egzekucija. Paveli} je 1944. za istaknuto sluèwe novoj Hrvatskoj fra Brekalu dodelio Orden kraqa Zvonimira. Sli~no tome, fra Grga Blaèvi} bio je pomo}nik komandanta koncentracionog logora u Bosanskom Novom. Dok je iz logora smrti navirao dim, usta{ki vojnici putovali su kroz okolinu, uni{tavali gradove i sela, skupqali pozama{an plen i ubijali na
56
hiqade Srba. Egzekucije su vr{ili u domovima `rtvi, najprimitivnijim oru|em: ~eki}ima, kosama, vilama i sekirama. Ulice su ispuwavale redovi obe{enih tela. Neke su `rtve razapete, ukqu~uju}i Luku Avramovi}a, biv{eg ~lana jugoslovenskog parlamenta i wegovog desetogodi{weg sina. Jedan tipi~an primer usta{ke okrutnosti desio se kada su usta{ki vojnici postavili u krug 331 Srbina i prisilili ih da sami sebi iskopaju grobove pre nego {to su ih iskomadali sekirama. Pravoslavnom sve{teniku nare|eno je da izgovara molitve za mrtve dok su mu sinovo telo komadali pred o~ima. Zatim su mu~ili sve{tenika. Vojnici su mu strgnuli bradu i kosu, iskopali o~i i odrali koù sa wega dok je jo{ bio ìv. Da bi se istakli kao junaci, ~lanovi usta{kih bandi pozirali su za fotografisawe sa wihovim `rtvama. Na snimqenim fotografijama, previ{e jezivim za opisivawe, prikazane su usta{e kako sekirama odrubquju glave Srbima, kako pilama prerezuju vratove `rtvama i nose wihove glave na {tapovima kroz zagreba~ke ulice. Katoli~ki sve{tenici, uvek frawevci, ne samo da su podràvali ve} su bili i aktivni u~esnici u krvoproli}u. Fra Tugomir Soldo bio je organizator velikog pogroma 1941. god. Fra Boìdar Bralo, poznat po tome {to je automatsku pu{ku uvek nosio sa sobom, plesao je oko tela 180 ubijenih Srba na Alipa{inom mostu. Zasebno, frawevci su ubili stotine mu{karaca, èna i dece; podmetali su poàre u ku}ama; pqa~kali sela i uni{tavali taj deo Bosne kao vo|e usta{kih bandi.U septembru 1941. godine, italijanski dopisnik pisao je o frawevcu koji nagovara usta{e da masakriraju Srbe u selu ju`no od Bawaluke dok ma{e raspe}em. Nekontrolisano etni~ko ~i{}ewe zgrozilo je i o~vrsle nacisti~ke oficire. Nema~ki general Edmund Glaise von Horstenau raportirao je Hitleru da su usta{e potpuno poludele. Dobar deo najve}ih strahota izvr{ili su predstavnici katoli~ke inteligencije a ne hrvatski seqaci (...) Ovo ogromno krvoproli}e donelo je crkvi neo~ekivani finansijski dobitak. Pravoslavne crkve, manastiri i ku}e opqa~kani su a dragocenosti preba~ene u fraweva~ke crkve i manastire a kasnije u Vatikan. (Williams; cit. delo; str. 65-68) Usta{ka doktrina braniteqa katoli~kog kr{}anstva Ante Paveli}a predstavqa jednu harizmati~nu, mra~nu, sredwovjekovnu viziju hri{}anstva. Fanati~nu i krvavu rasnovjersku ideologiju koja se u praksi oslawa na punu podr{ku Hitlera, na diskretno sau~esni{tvo Musolinija i na pre}utno odobravawe Vatikana. Dok u ve}im hrvatskim gradovima poglavnikova diktatura provodi etni~kovjersko ~i{}ewe, oslawaju}i se na rasne zakone, u mawim sredinama usta{ki oru`nici pona{aju se kao okrutna varvarska horda. Od druge polovine aprila do juna 1941, akcije istrebqewa stiù jedna drugu na cijelom podru~ju Hrvatske. U Koritima usta{e masakriraju 176 srbopravoslavaca. U Qubu{kom kotaru, oru`nici, pod komandom usta{kog vo|e Jure Borote, masakriraju 4500. U âpqini broj srpskih `rtava koje su stradale u pokoqima koje je
57
naredio Frawo Bego (saradnik ministra Artukovi}a) iznosi oko 5000. Na dislociranom aerodromu izme|u [ujica i Livna 280 Srba ba~eno je u cisterne i posuto ìvim kre~om. U Galin~evu je sa mosta u Prisoju vi{e stotina Srba, vezanih ìcom i u parovima, ba~eno u rijeku Drinu. U Oto~cu je 2. maja 331 Srbin prisiqen da iskopa ogroman jarak, da bi potom bili ubijeni sjekirom. Me|u tim `rtvama nalazio se i pravoslavni pop, biv{i poslanik u Skup{tini Jugoslavije, Branko Dobrosavqevi}, kojeg su ubili usta{ki oru`nici (me|u kojima je bio i fratar Jovan Popovi}), nakon vi{esatnog mu~ewa bio je prisiqen da prisustvuje pogubqewu svoga sina. Po nare|ewu Eugena Kvaternika-Dide dvadeset osmog juna dinamitom je sru{ena pravoslavna saborna crkva u Biha}u dok je tokom istog dana poklano oko 2000 Srba i Jevreja. Hiqade pravoslavaca i Jevreja bacaju u virove Drine. U Hercegovini 559 Srba ba~eno je u ponore Golubinke (gdje }e sqede}ih godina zavr{iti vi{e hiqada `rtava); tom pokoqu prisustvuju dva katoli~ka sve{tenika (mo`da sa zadatkom da daju posqedwe pomazawe...). Srpska sela: Srebrenicu, Ozren, Kladaw haraju usta{ki oru`nici. U kotaru Sanski Most i Kqu~ za tri dana srpske i jevrejske `rtve pewu se na oko 5000. Od 29. jula u selima Krwac, Krotiwe, [iroka Rijeka, Rakovi}i, jedna usta{ka postrojba pod vo|stvom Boìdara Cerovskog, vr{i pogubqewe 3000 Srba. Drugih 907 pogubqeno je od 9. avgusta izme|u Ornica, Divosela i îtluka. Preko 500 èna i djece ba~eno je u jame planine Tu{nice, 80 èna i djece poklano je u {koli u êlebi}ima. (autor cit: Za navedene podatke, up. V. Novak, op. cit, str. 127. Procjewuje se da su izme|u 1941. i 1945. na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske usta{e ubile ne mawe od 63.000 srpske djece mla|e od 12 godina. Poslije rata istraìva~ Dragoje Luki}, ~lan jedne jugoslovenske dràvne komisije, sastavi}e listu od 53.626 djece po imenu i prezimenu koju je poklala poglavnikova diktatura.) Zatvoreno u ku}ama u Ba{ki i Perni spaqeno je ìvih 540 Srba. U Korenici od 22. avgusta usta{ki oru`nici mu~e i ubijaju vi{e stotina Srba. Nekim le{evima su odsje~ene u{i i nos; drugima su zabijene igle pod nokte. Svim `rtvama su izva|ene o~i koje su usta{e sa~uvale kao grozne trofeje; engleski qekar L. Royers }e svjedo~iti: Uzeh torbu (jednog usta{kog oru`nika) i otvorih je. U po~etku sam mislio da vidim oqu{tene meku{ce, ali kada sam boqe pogledao postadoh svjestan da se radi o qudskim o~ima. (autor cit: L. Rogers, Guerrila Surgeon, London 1957, str. 46. Royers je slu`beni engleski qekar koji je bio ~lan jedne britanske misije koja je dodijeqena Titovim partizanima). O jezovitoj qubavi usta{a prema o~nim jabu~icama svojih `rtava svjedo~i}e i italijanski pisac Kurcio Malaparte. Opisuju}i jedan svoj susret s Paveli}em, Malaparte pi{e: Dok smo razgovarali posmatrao sam jednu korpu od vrbovog pru}a koja se nalazila na stolu lijevo od poglavnika. Poklopac je bio podignut, vidjelo se da je korpa puna plodova mora, tako mi se ~inilo, rekao bih ostrige ali oslobo|ene quske, sli~ne onima koje se ponekad vide u izlozima Fortnuma & Mejsona na londonskom Pikadiliju.
58
Kazertano (italijanski ministar u Zagrebu) me je pogledao, namignuv{i: Svidjela bi ti se prava supa od ostriga, je li!? Jesu li to ostrige iz Dalmacije? upitao sam poglavnika. Ante Paveli} je podigao poklopac korpe i, pokazuju}i mi te plodove mora, tu qepqivu i èlatinastu masu ostriga, rekao, uz onaj dobrodu{an i umoran osmijeh: To je poklon mojih vjernih usta{a: dvadeset kilograma qudskih o~iju; C. Malaparte, Kapput, Firenca 1964, str. 429.) (Riveli; cit. delo; str. 59-60) Septembra 1941, u Dvoru na Uni, usta{ki oru`nici su pod li~nim vo|stvom ùpnog namjesnika iz Divu{e, Ante \uri}a, ubili op{tinskog sekretara, direktora po{te, nadlugara i jo{ 11 Srba, nakon {to su im spalili noge i ruke; Paveli} }e kasnije ovom sve{teniku dodijeliti Kri` zasluga. Poslije rata jedna istra`na komisija jugoslovenske vlade, u pratwi savezni~kih posmatra~a, opisa}e rezultate ekshumacije vi{e desetina hiqada le{eva u svim djelovima Hrvatske: Ispitivawem ostataka `rtava zakqu~uje se da su neki udavqeni ìcom, drugi umla}eni drvenim batinama, a neki maqevima, ~eki}ima i drugim metalnim predmetima koji su uzrokovali prelom lobawe, dok su neki ubijani pucwem iz pi{toqa i pu{ke u vrat, grudi ili glavu. Brojna su svjedo~anstva o ovim prvim pokoqima. Marija Bogunovi}, na primjer, rodom iz Livna, izjavi}e osobqu Centra za izbjeglice u Beogradu: 20. avgusta 1941, usta{e su uhapsile sve Srbe mu{karce moga grada i odvele ih blizu {ume Koprivnice, gdje su ih poklali. Kasnije je do{ao red na ~lanove wihovih porodica. Silovali su ène i djevoj~ice; rezali su im grudi, dje~ake su nabijali na kolac, starce ~ere~ili nakon {to bi ih oslijepili. Posredstvom svjedo~ewa jedinog preìvjelog bi}e mogu}e rekonstruisati pokoq u Glini. Smje{tena na obali istoimene rijeke, Glina je gradi} u Krajini; kao ve}ina drugih naseqena je prete`no seqacima. Godine 1941, 14. maja, svi stanovnici srpskog porijekla, oko 700 lica, sprovedeni su u pravoslavni hram na sve~anu misu Te Deum u slavu osnivawa Nezavisne Dràve Hrvatske i radi podvrgavawa obredu kolektnvnog prekr{tavawa u katoli~anstvo. Prije po~etka vjerske slu`be u pravoslavni hram upada jedan usta{ki odred, ~iji zapovjednik traì od prisutnih da pokaù potvrdu o prekr{tavawu (jedina dva vlasnika ovog dokumenta udaqeni su iz crkve); nakon toga poglavnikovi mu~iteqi prelaze na ubijawe svih prisutnih, a me|u prvima je na redu pravoslavni pop Bogdan Opa~i}. Pokoq u Glini organizovali su usta{ki ministar Mirko Puk (rodom iz tog gradi}a), i fraweva~ki fratar Ermene|ildo, gvardijan samostana Kunti}. Jedini preìvjeli, Qubo Jednak, u jesen 1946, na zagreba~kom procesu protiv monsiwora Stepinca, da}e sqede}e svjedo~ewe: (Jednoj od prvih `rtava) naslonili su glavu na sto, jedan usta{a mu je prerezao grlo vi~u}i: Pjevaj sada!, a ovaj je po~eo da pjeva. Krv mu je {iknula iz grla u mlazevima od dva metra. Jedan od nas re~e: Tako }e uraditi sa svima, jednim po jednim. Na ove rije~i usta{e zaurla{e: Koqi tog sina srpske kurve! Baci{e se na onoga koji je govorio i zadado{e mu pekoliko uboda noèm. Kada je pao na zemqu
59
dvojica drugih usta{a baci{e se na wega i razlupa{e mu glavu; zatim ga izvuko{e iz crkve i baci{e ga na kamion sa ostalima. Tako su nastavili dugo. Kamion za kamionom punio se le{evima. Zaklali su skoro sve one koji su stajali u crkvi. Ostao sam ja i jo{ desetak ìvih. Ja sam stajao u jednom }o{ku do vrata i gledao sam usta{e kako izvla~e krvave le{eve. Crkveni pod se pretvorio u jezero krvi, a crkva je bila osvjetqena svije}ama. U jednom trenu, kada je nastala ti{ina, dok su usta{e bile napoqu i tovarile le{eve na kamion, iza{ao sam iz svoga }o{ka i bacio se usred hrpe poklanih. Ra{irio sam ruke, prevalio se u krv i ostao kao da sam mrtav. Usta{e se vrati{e, pregleda{e crkvu, ali ne otkri{e tri osobe koje su bile skrivene iza oltara, u prostorijici u kojoj pop drì kwige. Zatim su po~eli da izvla~e one sa hrpe u kojoj sam se ja nalazio. Jedan, dva, tri... Do|e i na mene red. Jedan usta{a mi se pope na le|a, udari me nogom u glavu i re~e: Sve je gotovo!. Nije, ima jo{ ìvih, re~e drugi usta{a. Onaj koji me je udario nogom udaqi se, a ja lagano pomjerih glavu i vi|eh onu dvojicu usta{a koji su zgrabili jednog ~ovjeka, drè}i ga za ruke. On ih je prekliwao: Nemojte me ubiti, nisam u~inio nikakvo zlo, ostao sam samo ja ìv, po{tedite me! Taj ~ovjek je imao velike brkove. Usta{e su ga pitale ima li familiju i on im odgovori da ima jednu sestru od osamnaest i drugu od dvadeset dvije godine. Ona od osamnaest je moja re~e jedan usta{a. A druga je moja, dodade drugi. Zatim su, smiju}i se, uzeli jednu svije}u i spalili ~ovjeku brkove. Urlao je od bola, a usta{e su mu spalile i o~i, jedno pa drugo. Tada je ~ovjek zaurlao kao zvijer, a jedan od usta{a mu je zadao udarac u le|a kundakom pu{ke. Onda su ga bacili na zemqu i razmrskali mu glavu, udaraju}i ga nogama i pu{kom. Na kraju su ga desetak puta izboli noèm po cijelom tijelu. Kona~no su podigli i mene, pravio sam se mrtav, bio sam krvav od glave do pete. Jedan me uze za ruke, drugi za noge, izneso{e me napoqe i baci{e me na kamion na ostale mrtvace. Nisam ispustio nijedan jauk, nisam izgovorio nijednu rije~, zadrào sam dah. Mrtvi su bili sloèni u tri reda, poloèni na trbuh. Kada su me bacili na hrpu, gomila le{eva se sru{ila, a ja sam udario glavom o ogradu kamiona. Kako je taj kamioi bio pretovaren, uzeli su mene i jo{ nekoliko le{eva i bacili na drugi kamion. Bilo je ukupno pet kamiona. Istovaraju}i me sa kamiona, jedan usta{a me uzeo za noge i bacio me na zemqu tako da sam razbio glavu. Tako isprebijan zavr{io sam na drugom kamionu i na mene su bacili jo{ nekoliko le{eva. Jedan je pao ta~no po meni i iz wegovog preklanog grla krv je curila na moje lice... Kapala mi je u o~i, u usta, po cijelom tijelu. Osjetio sam strah... Kamion se pokrenuo sa svojim tovarom le{eva. Oni koji su ga ispratili upozorili su: Pripazite da neko nije ostao ìv. Ako jedan jedini preìvi boqe je da se ne vra}ate u Glinu. Ja rekoh sebi: Jo{ sam ìv i mogu se nadati da }u preìvjeti. Kamion je pro{ao Ukina~e i Prekop, malko sam podigao glavu i vidio dvojicu usta{a kako sjede na kamionu: sjedili su i }utali. Kamion je skrenuo desno prema Novom Selu. Poznavao sam to mjesto. Zatim je pre{ao jedno poqe i kada se zaustavio tamo su ga ~ekale usta{e. Po~eli su da istovaraju tijela. Kamioni su se zaustavili pokraj jedne velike jame. Uze{e me za noge i ruke i baci{e me doqe na hrpu. Jama je bila
60
skoro puna. Sav sam se skupio, nekoliko tijela palo mi je na noge, jedna èna je jo{ davala znakove ìvota. Boè mili, {ta sve nisu radili toj nesretnici! Silovali su je tu nad jamom, jaukala je i zapomagala. Odakle si?, pitali su je. U~iteqica iz Bovi}a, odgovorila je. Zatim su joj toqagom razlupali glavu i ponovo je pala u jamu. Jedan usta{a re~e: Da pogledamo ima li zlatnog prstewa, moè se prodati po dobroj cijeni. Onda je jedan od wih si{ao u jamu i po~eo da pretraùje. Ostali su maqevima i sjekirama udarali po hrpi krvavih tijela. Oti{ao je jedan kamion, a do{ao je drugi. Ispred su ve} bile druge jame, tri ili ~etiri, i one su se punile. Svaki ~as poneko bi zavapio me|u le{evima: Joj, joj, djeco moja, majko moja, {ta sam vam uradio? Uvijek je bio poneko ìv i usta{e bi ga onda dokusurile sjekirama i maqevima... Mislim da je u mojoj jami bilo vi{e od stotinu poklanih. Za druge jame ne znam koliko su bile {iroke i duboke... Zatim je nastao mir. Napregoh u{i da ~ujem, ali ni{ta se nije ~ulo... sve je }utalo. Podigoh malo glavu da boqe oslu{nem i ne{to kasnije ~uh kako neko kaè: Vidite da ovdje ne mogu stati, jama se ne}e mo}i pokriti. Treba ih prebaciti u drugu jamu. Sloìte ih dobro da mogu svi stati. Dvojica usta{a po~e{e da odvla~e le{eve. Do{li su i do le{eva koji su bili na meni. Uze{e jedan, drugi, tre}i... êtvrti se pomjerio sam. Majku mu wegovu, ovdje ima jedan koji nije mrtav, opsovao je jedan usta{a. Upucaj ga! Ispalili su nekoliko metaka i jedan me pogodio... ovdje iznad koqena... Kada su podigli tijela koja su bila na meni uzeli su i mene za ruke, skinuli su mi ko{uqu, okrenuli mi lice nadoqe i ispruìli mi noge da me boqe namjeste. Ostavili su me u jami. U~inilo mi se da traje cijelu vje~nost, prestao sam da di{em, nisam se mrdao. Neprestano sam ponavqao: Moram ostati ìv... Qubo Jednak je uspio da preìvi. Iza{ao je iz jame u toku no}i i, vuku}i rawenu nogu, do{ao je do imawa jednog strica na kojem se sklonio. Ostala tri preìvjela u pokoqu u pravoslavnoj crkvi u Glini ostali su skriveni tri dana iza oltara, bez hrane i vode, i ~etvrti dan su bili prisiqeni da iza|u na otvoreno; popeli su se na zvonik i onda si{li da bi od jednog prolaznika zatraìli vode: dobili su vode, ali odmah zatim nai{ao je odred usta{a koji ih je pogubio. Godine 1941, 8. maja Jugoslovensko poslanstvo kod Svete stolice predaje notu sekretarici Vatikanske dràve u kojoj pi{e da se veliki progoni i ubistva vr{e protiv srpskog elementa u Hrvatskoj... Kraqevsko poslanstvo Jugoslavije ima ~ast da vas zamoli da izvolite na}i na~in da interveni{ete protiv ovog samovoqnog i neopravdanog istrebqewa srpskog elementa u svim podru~jima koja se nalaze pod neprijateqskom okupacijom. Na ovu notu nije odgovoreno. Sqede}eg mjeseca jugoslovenski suveren li~no, kraq Petar II, pi{e Piju XII optuùju}e pismo: Postupci upereni protiv srpskog naroda u okupiranim delovima Jugoslavije takvi su da savest civilizovanog sveta mora da se pobuni... Nema~ke trupe su se dale na ve{awa i streqawa mno{tva srpskog naroda... U hrvatskoj
61
kraqevini, koja uobraàva da je nezavisna, Srbi su izloèni sistematskom istrebqewu. Da bi se ovo istrebqewe odvijalo {to brè i {to efikasnije, jedan od najbrutalnijih zakona, toliko mrzak civilizovanom svetu, zakon protiv Jevreja, primewuje se i protiv srpskog naroda. Svedeni na poloàj niè rase koja je osu|ena na nestajawe, Srbi su po ovom zakonu li{eni svih prava i svih sredstava za ìvot... Nikada do danas nije jedan hri{}anski narod tako ponièn i progowen od vlasti koja se u isto vreme di~i da je hri{}anska. Pije XII odgovara jugoslovenskom suverenu da pontifeks mnogo misli na srpski narod i da ~ini koliko moè da bi olak{ao wegove patwe. (Riveli; cit. delo; str. 77-81) Prve logore za istrebqewe u Hrvatskoj usta{e pripremaju ve} od aprila i maja 1941. Ozakoweni su 23. novembra 1941, pod nazivom Logori za internirawe i rad, jednim posebnim dekret-zakonom koji su potpisali poglavnik i ministar unutra{wih poslova Andrija Artukovi}. Poznati kao logori rasuti su po cijeloj teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske (...) Na teritoriji hrvatske dràve aktivna su 22 logora, ali najve}i dio wih osta}e aktivan kratko vrijeme onoliko koliko je potrebno da se izvr{i etni~kovjerski genocid. Samo dva logora u Jasenovcu i u Staroj Gradi{ci osta}e u funkciji do 1945. Bi}e nemogu}e utvrditi ta~an broj `rtava koje su ubijene ili stradale od mu~ewa ili bolesti u logorima: sve spiskove i dokumentarni materijal (u nekim logorima nije ~ak ni vo|ena nikakva dokumentacija o internircima) uni{ti}e usta{ki yelati u bjekstvu. U po~etku je zapovjednik svih logora Mijo Babi}, ali wegova vladavina traje vrlo kratko: juna 1941. Babi}a ubijaju srpski partizani. Naslijedio ga je Vjekoslav Luburi}, koji }e se 9. oktobra 1942, za vrijeme jedne sve~anosti, hvaliti da je smakao (u logoru Jasenovac) vi{e lica nego otomansko carstvo u dugoj okupaciji evropskih zemaqa (autor cit: E. Paris, op. cit, str. 118; Luburi}em se bavi jedan izvje{taj koji je potpisao policijski namjesnik Wema~ke ambasade u Zagrebu: (Luburi} je) usta{ki pukovnik iz Zagreba. Od 1928. do 1941. je u izgnanstvu. Osniva~ je i prvi komandant koncentracionih logora u Hrvatskoj. Po wegovoj naredbi je do sada likvidirano 80.000 u Staroj Gradi{ki, 120.000 u Jasenovcu i 20.000 u drugim logorima. Luburi} je li~no u~estvovao u pokoqima; veliki je sadista, nervni bolesnik, patolo{ki tip. Veoma je poslu{an Poglavniku i wegovo pouzdano oru`je, spreman na sve. Politi~ki je aktivan, motorna snaga za krvavo svo|ewe ra~una u Hrvatskoj (up. AA. VV, Dokumenti o protunarodnom radu i zlo~inima jednog dela katoli~kog klera, Zagreb 1946). Poslije rata, skloniv{i se u frankisti~ku [paniju, Luburi} se starao o objavqivawu usta{kog ~asopisa Drina. ) Luburi}eva sestra, Nada Luburi}, isti~e se efikasno{}u koju pokazuje prema logora{icama u Staroj Gradi{ci. (autor cit: U Staroj Gradi{ki bio je svakodnevni prizor vidjeti gomile zaklanog i unakaènog svijeta... Me|u najkrvolo~nijim koqa~ima sje}am se Nade Luburi}. No}u se zabavqala bodu}i noèm zato~enice ili ih dave}i vlastitim rukama... Danono}no su birali nove `rtve. Dolazili su satnik Stjepap Bo{ak, usta{kiwe Nada
62
Luburi}, Maja Bu|on i Boìca Obradovi}, vr{ili su izbor i one koje su odabrane klali su u jednoj }eliji. (Iz svjedo~ewa Pauline Vajs i Roìke [inko, koje su preìvjele internaciju u logoru, up. Zlo~ini, cit.).) ûvawe logora istrebqewa povjereno je specijalnom korpusu pod nazivom Usta{ka nadzorna slu`ba. û}e se mnoga svjedo~ewa o grozotama koje su vr{ene u ovim logorima koji su blago nazivani logorima za internaciju i rad: u poglavnikovim logorima smrt je zagarantovana, a zadaje se na najokrutniji na~in. (isto; str. 88-89) Logor Jadovno, smje{ten na padinama planine Velebit, prvi je usta{ki logor koji je iskqu~ivo formiran za istrebqewe. Aktivan je od 22. maja 1941. kada su do{li prvi logora{i koji su u~estvovali u wegovom podizawu: to je otvoreni prostor ogra|en ogradom od bodqikave ìce u visini od ~etiri metra. Dvije barake, jedna za zapovjedni{tvo a druga za straù, smje{tene su van ogra|enog prostora. Unutra nema ni~ega: logora{i spavaju na goloj zemqi. Krajem juna u Jadovno stiù u talasima drugi hap{enici koji bivaju odmah likvidirani: u ritmu od 3 do 4 hiqade dnevno internirce, uglavnom Srbe i Jevreje, odvode u jednu urvinu udaqenu pet kilometara od logora, [aranovu jamu; tu ih koqu ili ubijaju maqem, a zatim bacaju u ponor. Krajem jula [aranova jama je zajedni~ka grobnica za preko 10 000 le{eva. Tokom avgusta broj onih koji svakodnevno pristiù u Jadovno varira u hiqadama. Na taj na~in se poja~ava i ritam smaknu}a, koja se sada obavqaju i kod jame Grgin brijeg. Krajem mjeseca logor je sru{en; posqedwih 1500 logora{a streqano je na rubovima ovih dviju jama. Me|utim, ostalo ih je jo{ 150 koji su dobili zadatak da dovr{e ru{ewe logora i da uni{te sve tragove; kada su zavr{ili taj posao i oni su pobijeni na dnu provalije. Prema izvorima procjewuje se da broj poklanih i poubijanih u Jadovnu varira izme|u 35 i 75 hiqada. Godine 1941, 18. maja, u jednom dvorcu 25 km od Zagreba zavr{ava se logor Kerestinec u koji se interniraju intelektualci i lica uhap{ena u glavnom gradu Hrvatske. Streqawa po~iwu 8. jula, ali u no}i izme|u 13. i 14. jedna grupa jugoslovenskih partizana prodire u logor i poku{ava da oslobodi zarobqenike. Ova akcija propada: samo 14 interniraca uspijeva da se spasi, svi drugi su pobijeni. Logor je raspu{ten 16. jula. Drugi logor kratkog trajawa je onaj u Slanom na ostrvu Pagu. Prva grupa zarobqenika stiè tu 25. juna 1941. Za mawe od dva mjeseca broj poklanih pewe se na oko 10 000. Kada italijanske trupe zauzimaju ovo ostrvo 20. avgusta, nalaze ~itave gomile le{eva naslagane u jednoj dubokoj jami u predjelu Fornace. (isto; str. 91) Oko 1000 srpskih i jevrejskih èna i djece, koji su evakuisani sa Paga prije dolaska italijanske vojske, deportovani su u logor Kru{ica u Bosni koji je upravo pripremqen. Barake nemaju krov, unutra nema leàja tako da zarobqenici spavaju u blatu. Osim starica, sve druge ène, ukqu~uju}i i djevoj~ice, seksualno zlostavqaju usta{ki tamni~ari. Krajem septembra broj logora{a pewe se na 3000; zatim bivaju prmje{teni u logore Loborgrad i Jasenovac, a Kru{ica biva raspu{tena. (isto; str. 92)
63
Stara Gradi{ka je stara tvr|ava smje{tena na obali Save; logor istrebqewa uglavnom namijewen ènama i djeci pripremqen je u jesen 1941. To je naro~it logor: raspolaè grupom tamni~arki, ~asnih sestara, koje pomaù usta{kim mu~iteqima. Dana 25. aprila 1945. trupe Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije sti}i }e u ovaj logor koji je raspu{ten samo nekoliko sati ranije: osim le{eva `rtava na}i }e samo {est preìvjelih koji su bili skriveni u bunaru, tri mu{karca i tri ène: Antu Beni~kog, Branka Jeli~i}a, Zijada Miyi}a, Emicu Vagner, Qubicu Yaji} i Rajku Piv~evi}. Bi}e procjeweno da je u Staroj Gradi{ci za ~etiri godine poklano oko 75.000 lica. Drugi logori aktivni su u Lepoglavi, Virovitici, Vinkovcima, Kostajnici, Hrvatskoj Dubici, Dowem Mihoqcu, Procidama, Zemunu, Gorwoj Rijeci, Jastrebarskom, Slavonskoj Poègi, Sisku. Sve su to logori u kojima se odvijaju najsvirepija usta{ka nasiqa. Ali nijedan od wih ne moè da se mjeri s Jasenovcem, balkanskim Au{vicem. (isto; str. 93-94)
18. Pripadnik kriàra i frawevac najboqi koqa~i

Jasenovac je najva`niji i najstra{niji logor istrebqewa koji je formirala usta{ka diktatura. Wegov arhitekta, ministar unutra{wih poslova Andrija Artukovi}, prizna}e da je tu ubijeno 700 hiqada interniranih. Logor Jasenovac, 28 km od Stare Gradi{ke, pripremqen je u maju 1941. (...) Novi zarobqenici stiù neprestano kao {to je neprekidan i ritam ubijawa. Svaki dan zarobqenici moraju da kopaju nove jame i da sahrawuju nove le{eve; me|utim, mnogi le{evi se bacaju u Savu i Strug (autor cit: U logorima je organizovano takmi~ewe koqa~a, koje se sastojalo u tome ko }e najbrè prerezati grlo internircima specijalnim zakrivqenim noèm koji se zvao Graviso. Pobjednik takvih takmi~ewa bio je Petar Brzica, u~enik fraweva~kog sjemeni{ta u [irokom Brijegu i pripadnik Bratstva kriàra. U no}i 29. avgusta 1942. u logoru Jasenovac uspio je da ubije 1300 osoba (AA. VV, Zlo~ini, cit.) Zvjerstvima koja su se primjewivala u svim usta{kim logorima istrebqewa u Jasenovcu pridodaje se efikasnost svojstvena nacistima. Tokom januara i februara 1942. u logoru se, u stvari, aktiviraju dva krematorijuma koje je projektovao usta{ki pukovnik Hinko Pi}ili; ova postrojewa rade neprekidno dawu i no}u sve do maja (kada prestaju s radom iz nepoznatih razloga), tj. oko tri mjeseca. U tom periodu spaqeno je oko 15.000 tijela. (autor cit: Usta{ki straàri nisu dovoqni za odràvawe strahovitog ritma spaqivawa: tako se wima pridruùje stotiwak Roma koji su prisiqeni da se od zato~enika pretvore u sau~esnike koqa~a s kvalifikacijom grobari.) Izvjesno vrijeme djeca ostaju u barakama zajedno s ostalim ~lanovima porodice. Kasnije, u decembru 1941, skupqaju wih oko 400, starosne dobi izme|u 4 i 14 godina, a zapovjednik Vjekoslav Luburi} nare|uje da im se dade na raspolagawe jedna baraka i da ih u~iteqi i profesori, odabrani me|u zarobqenicima, u~e da ~itaju, pi{u i pjevaju. Ova reìja prisilnog u~ewa ima jedan ciq: zapovjediik logora o~ekuje posjetu grupe stranih novinara
64
i posmatra~a koja }e do}i u pratwi jedne hrvatske delegacije. êtiri dana nakon posjete novinara sva djeca i wihovi nastavnici su masakrirani. (autor cit: O naro~itoj svireposti Luburi}a prema djeci svjedo~i}e poslije rata devetnaestogodi{wi usta{a Joso Ore{kovi}, koga su uhapsili partizani: Luburi} mi je naredio da podignem desnu nogu. Podigao sam je i on mi je ispod we stavio dijete. Gazi, naredio mi je: nagazio sam i zdrobio glavu djeteta (AA. VV, :Zlo~ini, cit.).) U ovoj grupi novinara-posmatra~a, koja je krajem januara 1942. pregledala logor Jasenovac, nalazi se i Italijan Alfio Ruso, koji uzaludno poku{ava da interniranima postavi pitawa (zabraweno im je da odgovaraju). Za ovu priliku logor je o~i{}en, grozote prikrivene, pa ipak italijanski novinar biqeì: Svaki dan ulaze novi nebrojeni stanari, svaki dan odlaze oni koji su umrli od bola i muka. Jezovita atmosfera ovog logora istrebqewa jasna je italijanskom novinaru, ali izmi~e sekretaru vatikanskog poslanstva, don \uzepeu Mazu}iju, kao i sekretaru monsiwora Stepinca, sve{teniku Stjepanu Lackovi}u, a koji su bili dio delegacije koju je u logoru primio {ef usta{ke policije Eugen Kvaternik-Dido. (isto; str. 94-95) Tokom zime 1944-45, ritam smaknu}a u logoru Jasenovac se ubrzava: pribliàva se kraj poglavnikove diktature, pa yelati skra}uju vrijeme. Tokom marta i aprila 1945, 15.000 novih interniraca biva istrebqeno odmah po dolasku; preìvjeli logora{i prisiqeni su da pokopaju hiqade le{eva. Poslije toga, da bi izbrisali tragove uàsa, dio logora je zapaqen. Dvadesetog aprila posqedwi preìvjeli logora Jasenovac poku{avaju da pobjegnu u masi. Najve}i dio poko{en je mitraqeskom vatrom, uspjelo je da pobjegne samo wih pedesetak. Nekoliko dana kasnije usta{ki straàri miniraju i diù u vazduh posqedwe ostatke ovog logora istrebqewa, ostavqaju}i ru{evine odredima Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije. Prvi zapovjednik logora Jasenovac je usta{ki duhovni poglavar Qubo Milo{. Godine 1948, u zatvoru u Zagrebu, Milo{ }e voditi duge razgovore s engleskim piscem G. Bilajinkinom: ispri~a}e mu, izme|u ostaloga, kako su pravqeni specijalni noèvi za brè klawe `rtava, kako su se koristili maqevi za ubijawe mu{karaca i èna i kako su wegovi pot~iweni hodali po tijelima i glavama djece da bi ih ubili. Milo{ev nasqednik na mjestu zapovjednika usta{kog logora Jasenovac je fraweva~ki fratar Miroslav Filipovi} Majstorovi}, zvani fra Satana, poglavnikov prijateq (koji }e ga nagraditi ~inom majora usta{kog oru`ni{tva). Prilikom preuzimawa zapovjedni{tva nad ovim logorom istrebqewa fra Satana ve} ima nesumwivu reputaciju: ovaj katoli~ki frawevac bio je zapovjednik jedne brigade Paveli}evog Tjelesnog zdruga, usta{kog eskadrona smrti, koja je oktobra 1941. u podru~ju izme|u Bawa Luke i Motike, masakrirala 4800 Srba, a novembra 1941. u osnovnoj {koli u Krivaji noèvima su iskasapili srpsku pravoslavnu djecu. U logoru se fra Satana ne ograni~ava na zapovijedawe ve} li~no ubija zato~enike. O tome }e svjedo~iti [ime Riboli, zato~enik logora Jasenovac: Jednostavno je nezamislivo da se jedan frawevac pokaè toliko krvolo~nim. Nasuprot Matkovi}u i Milo{u, koji su svojim postupcima otkrivali duhovnu podlost, fratar Filipovi} je bio finog i prijatnog dràwa,
65
osim za vrijeme pokoqa. Tada je postajao nevjerovatan. On je u Gradini predvodio po~inioce masovnih ubistava. Izlazio js svake no}i da bi predvodio klawe i vra}ao se u zoru s mantijom sasvim krvavom. Niko od ubica nije posjedovao wegovu izdr`qivost... Jednog dana, dok je ru~ao, obratio mu se jedan usta{a i {apnuo mu ne{to na uvo. Usta{a se zatim uputio ka ogradi logora i vratio se dovode}i jednog zato~enika, Fratar Filipovi} je ustao i ubio ga. Nesretnik je pao na pod. Fratar je ponovo sjeo i mirno zavr{io obrok po{to je viknuo: Dovedite ukopnika! Zvjerstva koja je po~inio ovaj krvolo~ni katoli~ki sve{tenik izazvala su proteste upu}ene primasu Hrvatske, monsiworu Stepincu. Nadbiskup zagreba~ki }e intervenisati prili~no kasno, 1943, tako {to je samo suspendovao fratra krvoloka od vr{ewa duhovni~ke funkcije, izbjegavaju}i da primjeni drasti~nije mjere. Uostalom, ako je Miroslav Filipovi} nesumwivo jedan od najè{}ih yelata u usta{kim logorima istrebqewa, isto tako sigurno nije jedini katoli~ki redovnik koji je bio aktivan u tim logorima. O organizaciji istrebqewa u logoru Jasenovac pri~a}e jedan od wegovih najve}ih tvoraca, wegov biv{i zapovjednik Qubo Milo{, u toku svjedo~ewa koje }e dati 9. juna 1948. pred sudom u Zagrebu: Poslije stvarawa logora III Ciglana, po~elo je pristizawe novih grupa koje su bile sve brojnije i sve ~e{}e. Na po~etku su grupe brojale oko 300 osoba, a kasnije su se popele na 500, 1000 i vi{e, pa ~ak i na 1500. U izuzetnim slu~ajevima pojedini transporti su prelazili i ovu cifru... Broj zato~enika, me|utim, stalno se kretao oko 3000. [ta se de{avalo s drugima? Moram objasniti da su bile dvije vrste zato~enika koji su slati u Jasenovac. Oni koji su imali rje{ewe bili su evidentirani u kartoteci logora; oni bez rje{ewa nisu ni evvdentirani. Ovih posqedwih bilo je daleko vi{e i oni su odmah odvo|eni na likvidaciju. Me|u onima koji su stizali s rje{ewem bilo je osu|enih na zatvorsku kaznu od {est mjeseci do tri godine. Oni koji su imali rje{ewa na tri godine u ve}ini slu~ajeva su tako|er likvidirani. O tome je postojao dogovor, tj. bila su to Luburi}eva nare|ewa: likvidirati odmah zato~enike bez rje{ewa i one koji imaju rje{ewa na tri godine zatvora. Poznato mi je da je svaki put prigodom odlaska u Zagreb, poradi podno{ewa izvje{}a, Luburi}a primao Paveli} i da ga je ovaj o svemu informirao. Vi{e puta mi je Luburi} govorio da ni{ta ne radi samovoqio nego sve po naredbi pretpostavqenih, tj. po naredbi Paveli}a. Svaki put kada bi broj zato~enika u Jasenovcu pre{ao utvr|enu granicu poradi dolaska novih, obvezatno je izdavana naredba za smawewe tog broja likvidacijom, pri ~emu su najprije likvidirani stari, bolesni i oni koji tjelesno nisu bili sposobni za rad. (isto; str. 96-99) Bezbrojna su svjedo~ewa o etni~kovjerskom genocidu u Hrvatskoj. Ne samo onih koji su preìvjeli ili s jugoslovenske i s britanske strane; postoje i svjedo~ewa samih saveznika Paveli}evog reìma. Sistemati~nost i efikasnost usta{kih zlo~inaca takva je da uznemirava ~ak i hitlerovske okupacione vlasti koje se nalaze u hrvatskom sektoru pod kontrolom Wema~ke. U decembru 1942, general Glajze fon Horstenau obavje{tava mar{ala Slavka Kvaternika komandanta Hrvatskih oruànih snaga da }e predloìti Hitleru da smijeni poglavnika vladom koju
66
}e voditi Vlatko Ma~ek, a to zbog toga {to sam tokom posqedwih godina doìvio toliko stra{nih stvari, ali se ni{ta ne moè uporediti sa zlo~inima koje su po~inili Hrvati. U jednom izvje{taju iz istog perioda, koji je upu}en glavnoj wema~koj komandi iz 718. pje{adijske divizije, pi{e da je usta{ku pukovniju Franceti} razoruàla wema~ka vojna policija zato {to je odgovorna za zvjerstva izvr{ena nad srpskim narodom, i da su vojnici Vermahta osudili nekoliko usta{a koji su bili krivi za masakre, me|u kojima i katoli~kog sve{tenika Matu Gavranovi}a. [ef wema~ke obavje{tajne slu`be za Jugoisto~nu Evropu, Valter Hagen, zapisa}e u svojim memoarima: Prava smrtna mr`wa izraàvana je protiv Srba i Jevreja (Hrvatske) koji su slu`beno progla{eni fogelfrei, tj. s wima se moglo raditi {to god èlite i neka`weno ih ubijati... Pokoqi kakvim do tada nije bilo ravnih organizovani su u qeto 1941... Sistematski su uni{tavana ~itava sela... îtava podru~ja (Hrvatske) bila su izloèna masovnim ubistvima. (isto; str. 103-104) Talas pokoqa koje su usta{e diktatora Paveli}a pokrenule u proqe}e-qeto 1941, u skladu s programom etni~kovjerske ~isto}e, poti~u stalni pozivi na rasnu mr`wu koje {iri poglavnikova propaganda, a ~esto i propovjedaonice katoli~ke crkve. U proqe}e 1942 prema procjeni kardinala Eèna Tiserana broj `rtava pokoqa ve} je pre{ao 350 hiqada. Po~etkom 1943, ovaj zvjerski krsta{ki rat poprimi}e obiqe`ja protivpartizanskog rata, zadràvaju}i jo{ uvijek originalno etni~korasno obiqe`je. Godine 1945, na kraju usta{ke diktature, broj `rtava u balkanskom holokaustu bi}e procijewen izme|u 700 hiqada i jednog miliona, tj. izme|u 10 i 15 odsto ukupnog stanovni{tva Nezavisne Dràve Hrvatske (procenat koji se pewe na 30-40 odsto ako se uzme u obzir samo srpsko stanovni{tvo). Wema~ki istori~ar Valter Gerlic }e pisati: Naàlost, jedna od prvih mjera koje je primijenio katoli~ki usta{ki reìm bio je uàsni vojni poduhvat istrebqewa uperen protiv stanovni{tva koje je pripadalo grkopravoslavnoj vjeroispovjesti. U jednom izvje{taju koji je potpisao general-major Ernst Fik, komandant SS brigade, od 16. maja 1944, a koji je upu}en vrhovnom komandantu SS trupa, rajhsfireru Hajnrihu Himleru, zapisano je: Usta{ka strana je katoli~ka. Lo{e je vo|ena, nema discipline, nije pouzdana u borbi i poznata je po tome {to je pobila balkanskim metodima izme|u 600 i 700 hiqada osoba razli~ite vjere i razli~itih politi~kih mi{qewa... Sami sebe su nazvali SS Hrvati. Druga svjedo~ewa o etni~kovjerskim pokoqima od strane usta{a daju italijanski vojnici koji su u Hrvatskoj bili u okviru musolinijevskih okupacionih trupa. Prilikom dolaska u Qubiwe italijanski vojnici iz divizije Cacciatori delle Alpi (Alpski lovci) nalaze gomile le{eva s izva|enim o~ima, djecu s odsje~enim stopalima, rasporene trudne ène. Pukovnik ]uzepe An|elini, komandant jednog puka divizije Rex (Kraq), zapisa}e u svojim memoarima: Na hiqade Srba bjehu osqepqeni i zvjerski mu~eni, ~itave porodice su masakrirane bez ikakvog obzira na pol i dob. Organizatori i izvr{ioci ~esto su slavili klawe veselo se ~aste}i,
67
kao kad su avgusta 1941. proslavili ubistvo sina direktora sredwe {kole u Gospi}u koji je bio wihova hiqadita `rtva. Sli~na svjedo~ewa da}e i mnogi drugi italijanski vojnici, kao poru~nik Salvatore Loj, o~evidac desetak pokoqa; ili pje{adijski oficir Enco Gataldi, koji }e pisati o pokoqima koje su po~inili Hrvati tokom 1941. i 1942, odvode}i na klawe 356.000 pravoslavaca i vi{e desetina hiqada Jevreja. Druga svjedo~ewa nalaze se u izvje{tajima italijanskih novinara poslatih u Hrvatsku, koji su objavqivani uprkos cenzuri italijanskog fa{isti~kog reìma. Dopisnik Roberto Bataqa, na primjer, pi{e: Hrvati su pokrenuli ~in potpunog uni{tewa Srba i gotovo da su uspjeli u tome. Dopisi Korada Zolija, objavqivani u bolowskom dnevnom listu Il Resto del Carlino od septembra 1941, opisuju usta{ke pokoqe i optuùju aktivnu saradwu frawe va~kih fanati~nih i surovih fratara sa wima. (isto; str; 121-123) Ukupan broj `rtava ovih svirepih pokoqa nikad nije utvr|en, pa prema tome ostaje otvoren za sporewa. Oficijelna cifra od 700.000 ubijenih Srba jeste procena, kao i druge cifre, od kojih su neke ve}e a neke mawe. Ono {to niko ne spori jeste vanredna svirepost ovih pogubqewa, {to su potvrdili brojni svedoci, posebno italijanski i nema~ki posmatra~i koji su bili saveznici i za{titnici usta{kih koqa~a. Pri~e o zlo~inima su brojne, naro~ito u vezi sa saka}ewem, posebno sa va|ewem o~iju ubijenih Srba. (Yonston; cit. delo; str. 228) Period od maja do prve polovine avgusta 1941. je vreme najè{}eg usta{kog terora nad srpskim narodom koji je sprovo|en kroz masovna hap{ewa i zatvarawa u logore, masovna i pojedina~na ubijawa, iseqavawe i proterivawe, kao i pqa~ku celokupne imovine. U selu Gudovcu kraj Bjelovara usta{e su 27/28. aprila streqale 184 seqaka Srbina. U Blagaju, na Kordunu, gde su pozvali odrasle Srbe iz Vequna i okolnih zaselaka, ubile su oko 250 seqaka, koji su se odazvali pozivu. Nekoliko dana kasnije, 11/12. maja, izvr{en je masovni pokoq oko 300 Srba u Glini. Tokom juna usledili su novi ve}i pokoqi u Hercegovini. U okolini Qubiwa, usta{e su 2. juna otpo~ele masovni pokoq, u kojem je stradalo oko 140 srpskih seqaka. Tri dana kasnije, poklale su oko 180 seqaka iz sela Korita kod Gacka. Zatim, 23. juna, ponovo blizu Qubiwa, ubijeno je oko 160 qudi, a u tri sela blizu Gacka oko 80 mu{karaca, èna i dece. Dva dana kasnije, usledio je pokoq oko 260 qudi u nekoliko sela stola~kog sreza. Istovremeno je kod Opuzena, blizu Metkovi}a, streqano oko 280 Srba, uhap{enih na podru~ju sreza Stolac. U blizini Qubu{kog, pobijeno je 30. juna oko 90 Srba, dovedenih iz âpqine. U junu je do{lo do pokoqa Srba na podru~ju severne Dalmacije. Pokoqi su zapo~eli velikim hap{ewima seqaka Srba na podru~ju drni{kog i kninskog sreza. Najpre je 15. juna uhap{eno, u tri sela, oko 60 seqaka, koji su zatvoreni u tvr|avu u Kninu, a zatim je nad wima izvr{en pokoq. Jedna grupa od oko 50 uhap{enih Srba poubijana je na putu KninGra~ac. U no}i 19/20. juna, usta{e su u Kninu i Kninskom poqu uhapsili 76 Srba i poubijali ih u Promini. U nekim selima vrli~ke, drni{ke i prominske op{tine ubijeno je, od kraja juna do sredine jula, oko 250 seqaka Srba, me|u
68
kojima znatan broj èna i dece. U ~etiri sela oko Knina ubijeno je do 12. juna oko 70 Srba, a u selu Prisoju kod Siwa 90 osoba. U toku juna, organizovan je niz ve}ih pokoqa koji su dostigli vrhunac krajem meseca. To je i vreme po~etka oruànog ustanka srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U selu Suvaj kod Gra~aca ubijeno je 1. jula oko 300 mu{karaca, èna i dece. U selu Grabovcu kod Petriwe, usta{e su 24. i 25. jula ubili preko 1.200 qudi. U razdobqu od 20. do 27. jula u Prijedoru i okolini ubijeno je nekoliko stotina qudi. U Primi{qu je u no}i 27/28. uhap{eno, a zatim ubijeno kod Sluwa 80 osoba. Sutradan, 28. jula, usta{e su ubile oko 180 Srba u blizini Vojni}a. Istoga dana je izvr{en pokoq nad grupom od oko 50 mu{karaca i èna iz sela Pola~e kod Knina. Sledio je 29. juli, veliki pokoq nekoliko stotina Srba u crkvi u Glini. Prema nekim podacima, krajem jula u Glini je bilo ubijeno oko 2.000 Srba. Istovremeno je do{lo do masovnog pokoqa od oko 500 Srba iz Gra~aca i okoline. Najve}i pokoqi na podru~ju Bosne dogodili su se krajem jula u zapadnim podru~jima. Pretpostavqa se da je tih dana u srezu Biha}, Bosanska Krupa i Cazin ubijeno oko 20.000 Srba, na podru~ju sreza Sanski Most oko 6.000, u srezovima Prijedor i Bosanski Novi, tako|e, oko 6.000. Do velikog pokoqa do{lo je u srpskim selima kod Duvna, gde su usta{e pobile oko 250 qudi. Od 29. jula, nastaju masovni pokoqi u livawskom srezu, kojima je u narednih mesec dana obuhva}eno preko 1.000 Srba. U usta{koj akciji 18. i 19. novembra 1941. na [amarici ubijeno je oko 1.000 Srba i spaqen je ve}i broj ku}a. Jedan deo srpskog stanovni{tva sklonio se u zbegove po {umama i otuda organizovao odbranu. Mnogi su se prikqu~ili NO pokretu, {to usta{ama i okupatorima, u prvom redu Nemcima, nije odgovaralo, pa su poku{avali da na|u neka druga re{ewa. Prema nema~kim procenama iz avgusta 1941, na podru~ju NDH je tada bilo 1,500.000 Srba, zna~i da je 400.000 do tada pobijeno ili proterano. Veliki broj od ovih 1,500.000 bio je u {umama i zbegovima pod oru`jem, {tite}i svoju neja~ i bore}i se da obezbedi minimalne uslove za ìvot. Nemci su stoga savetovali usta{ama da malo smire svoj teror i primene druge metode za likvidaciju srpskog ìvqa na ovom podru~ju. Nemcima je odgovarao mir na ovom podru~ju iz vi{e razloga. Potrebne su im bile sirovine, gvo`|e, boksit, drvo, kao i radna snaga koju je usta{ki teror oterao u {umu. Iz tih i drugih razloga, predlagali su usta{koj dràvi da se srpskom ìvqu daju neka osnovna prava (pravo na rad i sl.), a da ga u crkvenom pogledu odvoje od Srbije. Smatrali su da bi te i jo{ neke pogodnosti umirile srpske mase i vratile ih ku}ama, pa bi ih usta{e i Nemci koristili za svoje potrebe. (Ka~avenda i @ivkovi}; cit. delo; str. 17-19) Teror nad srpskim narodom se nastavio svom èstinom i brutalno{}u. Pomenu}emo samo neke zlo~ine. Velike zlo~ine, usta{ke, domobranske, nema~ke i italijanske jedinice su po~inile nad srpskim stanovni{tvom na podru~ju Bosne i Hercegovine, gde su tokom 1942. i 1943. godine vodile bitke sa snagama NO pokreta. U tim akcijama, usta{ki i svi drugi vojnici nisu prezali ni od ~ega, i svoj bes, zbog neuspeha u borbi protiv snaga NOP, iskaqivali su nad nedu`nim stanovni{tvom, u prvom redu srpskim. U vojnim operacijama u isto~noj Bosni,
69
krajem 1941. i po~etkom 1942. godine, po~inili su masovni zlo~in. U sa~uvanim dokumentima, nalazimo podatke da je u ovim operacijama ubijeno 3.400 osoba, a dva puta vi{e odvedeno u koncentracione logore. Tokom nove usta{ko-nema~ko-italijanske operacije u isto~noj Bosni, krajem aprila i u prvoj polovini maja 1942, usta{ka Crna legija zloglasnog Jurja Franceti}a samo kod mesta Mila{i}a na Drini pobila je 3.5004.000 Srba, ve}inom èna, dece i staraca. Sredinom maja iste godine, usta{ke snage tokom operacije na Petrovoj gori ubile su vi{e hiqada Srba, a ve}i deo uputile u logor Jasenovac. U operacijama koje su vo|ene tokom juna i jula 1942. godine na podru~ju Kozare, pod komandom nema~kog generala [tala (Stahl), pored ubijenih i nestalih boraca Kozara~kog odreda, po~iwen je masakr nad stanovni{tvom ovoga podru~ja. Prema sa~uvanim i naknadno prikupqenim dokumentima, u ovoj operaciji je ubijeno i u razne logore odvedeno 68.600 lica, me|u kojima i veliki broj maloletne dece, od kojih se vi{e od 25.000 nije vratilo ku}ama. U akcijama Viktora Tomi}a protiv srpskog ìvqa, na podru~ju Srema, u avgustu i prvoj polovini septembra 1942, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Mitrovici ubijeno je preko 2.800 Srba, na Dudiku kraj Vukovara vi{e stotina, a u tri transporta blizu 2.000 qudi, uglavnom Srba, upu}eno je na uni{tewe u Jasenovac. U operacijama Weiss, koje su vo|ene na teritoriji NDH od 20. januara do marta 1943, pored nema~kih, u~estvovale su brojne usta{ke i domobranske jedinice. Iz wihovih dnevnih, nedeqnih i mese~nih izve{taja saznajemo da je ubijen 10.831 pripadnik NOP-a, a iz dokumenata, koja su naknadno prikupqena, vidimo da je na podru~ju na kome je vo|ena ova operacija, ubijeno i od zime i gladi umrlo i internirano 80.000 lica, me|u kojima veliki broj neja~i, èna i starijih qudi. U nastavku borbe usta{ko-domobranskih i nema~ko-italijanskih jedinica protiv snaga NOP, u periodu 15. maj 15. jun 1943, pod {ifrom Schwartz, u slivovima reka Pive, Tare, Sutjeske i Drine, poznate pod nazivom Peta ofanziva ili bitka na Sutjesci, pored 7.400 pripadnika NO pokreta, poginulo je, nestalo, zarobqeno i odvedeno u logore vi{e od 42.000 lica raznog pola i uzrasta. U daqim operacijama oruànih snaga okupatora i NDH, stradao je nedu`ni civilni narod, u prvom redu srpski. Samo u poznatom desantu na Drvar poginulo je 1.916 lica, a jo{ toliki broj odveden je u razne logore, odakle se vratio samo mali broj. Zlo~ini nad srpskim narodom nisu prestali do kraja rata. Usta{e su mewale samo taktiku i na~in ubijawa. Sve su vi{e vr{ili trijaù uhap{enih lica, i u dogovoru sa Nemcima radno sposobne slali na prinudni rad u Nema~ku, a ostale u razne logore, pre svih u Jasenovac radi likvidacije. (isto; str. 21-22) Od polovine jula do septembra 1941, dopremqeno je u logor u Slavonskoj Poègi 9.489 preseqenika. Strepe}i da se preseqenici ne prikqu~e partizanima i poja~aju otpor protiv okupatora, nema~ki komanduju}i general u Srbiji Dankelman je odlu~io da se vi{e nijedan transport Srba preseqenika ne moè preuzimati u Srbiji. On navodi podatak da je do polovine avgusta 1941. legalno
70
preseqeno 12.436 i ilegalno 92.564, ukupno 105.000 izbeglica. Me|utim, prema podacima Komesarijata za izbeglice pri vladi Milana Nedi}a, registrovano je 324.840 lica izbeglica. U ovu cifru treba ura~unati i izbeglice koje su Ma|ari proterali iz Ba~ke i Barawe, Nemci sa podru~ja Banata, Bugari sa podru~ja Makedonije i dela Kosova i Italijani iz zapadne Makedonije i dela Kosova koji su Italijani okupirali. (isto; str. 26) Logorisawe Srba i Jevreja povereno je Usta{koj nadzornoj slu`bi, sa celokupnim policijskim aparatom, na ~ijem ~elu je bio Eugen Dido Kvaternik. Me|u prvima se pojavio logor Danica u Koprivnici, formiran aprila 1941. u prostorijama industrije ve{ta~kih |ubriva Danica nedaleko od grada. Prvih 500 zatvorenika dovedeno je iz Grubi{nog poqa. U maju i junu dovezeni su zatvorenici iz Slavonije, Srema, Moslavine, Bilogore, Hrvatskog Zagorja, Zagreba i Karlovca. Sredinom jula u logoru je bilo oko 4.000 qudi, a krajem istog meseca po~elo je wihovo transportovawe u Gospi} i druge logore. Kada je u Lici buknuo ustanak, zatvorenici vi{e nisu slati u Gospi} nego u Jasenovac. Pred kraj 1941, u logor je dovedena grupa kriminalaca, ~iji je zadatak bio da provociraju i prijavquju zato~enike Srbe i Jevreje. Zatvorenici su povremeno kori{}eni za te{ke fizi~ke poslove. @ivotni uslovi, posebno higijenski, bili su vrlo lo{i, zdravstvenu slu`bu organizovali su, koliko je to bilo mogu}e, sami zatvorenici. Svi zato~enici ovoga logora bili su predvi|eni za uni{tewe, {to je i u~iweno u Jadovnu na Velebitu, Slanom na Pagu, Jasenovcu i drugim strati{tima. Logor u Gospi}u nalazio se u zgradi kaznione za zatvorenike sa teritorije srezova Gospi}a i Peru{i}a. U po~etku je bilo 300 Srba. Tu su dopremqeni i zatvorenici iz logora Danica. Logor Jadovno je organizovan u maju 1941, a poznat je kao prvi logor u kome su ~iwena masovna pogubqewa zatvorenika Srba i Jevreja. @rtve su bacane u duboke velebitske jame, a bilo je slu~ajeva da su usta{e u duboke provalije bacali i ìve qude. Prema raspoloìvim podacima, u Jadovnu je pogubqeno 35.000 qudi, uglavnom Srba i Jevreja. Logor je ukinut avgusta 1941. godine. U isto vreme, postojao je logor za Srbe i Jevreje na ostrvu Pagu. Qudi su tu ostavqeni bez hrane i drugih uslova za ìvot, pa su umirali od gladi i bolesti. U to vreme se na podru~ju NDH nalazio i logor Kru{~ica, nedaleko od Travnika, u kojem su bile zato~ene i uni{tavane majke sa decom. Ne{to kasnije formirani su i drugi logori na podru~ju NDH. U drugoj polovini 1941. godine osnovan je Jasenovac, u ~ijem kompleksu je bilo pet mawih logora (Krapje, Bro~ice, Koàra, Ciglana i Stara Gradi{ka). Usta{e su taj logor nazivale radnim, a u {tampi NDH {irena je vest da }e se zato~enici iz wega koristiti za odavno planirano isu{ewe Lowskog poqa koje je, zbog izlivawa obli`wih reka Save, Lowe i Velikog struga, bilo uvek pod vodom. Najve}i je bio logor Ciglana u kojem je po~iweno najvi{e zlo~ina. Zbog terena na kome se nalazio, masivne ograde od cigala i bodqikave ìce kojom je bio opasan i jakog obezbe|ewa, iz logora niko nije mogao da pobegne. Neposredni organizator ovih logora bio je Vjekoslav
71
Luburi} Maks, a prvi zapovednik logora Ciglana usta{ki poru~nik Jozo Matijevi}, a zatim su bili Qubo Milo{, Ivica Matkovi}, Miroslav Filipovi}-Majstorovi}, Ivica Brkqa~i}, Hinko Pi~ili i dr. Prvi zato~enici su dovedeni u logor posle dono{ewa zakonske odredbe od 25. oktobra 1941. o upu}ivawu neposlu{nih u sabirne logore. Najvi{e je bilo Srba i Jevreja, zatim Roma i ostalih. (isto; str. 27-28) U sklopu jasenova~kog logora, ali sa posebnim upravama bili su i logori za decu u Jablancu, Jastrebarskom i Gorwoj rijeci. Na sli~an na~in je tretiran i logor Stara Gradi{ka, sme{ten u prostorijama stare kaznione, u po~etku kao me{oviti logor za mu{karce, ène i decu. Masovno dovo|ewe zato~enika po~elo je posle kozarske ofanzive. U tom logoru vr{ena je selekcija zato~enika za odvo|ewe na rad u Nema~ku i druge logore. Prema raspoloìvim podacima, za vreme postojawa logora od aprila 1941. do aprila 1945, u wemu je li{eno ìvota 75.000 qudi, èna i dece. Logor u Sisku osnovan je 3. avgusta 1941, posle nema~ko-usta{ke ofanzive na Kozari i [umarici. Logor je nosio naziv Prolazni logor za izbeglice, a u svom sastavu je imao i specijalni logor za decu Prihvatili{te za decu i izbeglice. (isto; str. 28-29) Autor navodi koji su sve logori osnovani, koliko je lica pro{lo kroz svaki, koliko ih je ubijeno ili umrlo. To su bili jo{ logor u Vinkovcima, sabirni logor u Capragu, de~ji logor Jastrebarsko-Jaska, sabirni iseqeni~ki i useqeni~ki logor Slavonska Poèga, sabirni logor u Jablanici, sabirni ènski logor u Labor Gradu, sabirni logor u \akovu, sabirni logor u Kru{~ici. Na podru~ju Sarajeva bilo je nekoliko zatvora, u kojima je bilo zato~eno vi{e hiqada qudi. Jedan od takvih je êmalu{a, istra`ni zatvor, organizovan u prostorijama starog zatvora, ~iju su adaptaciju izvr{ile nema~ke jedinice. Zatim Beledija, osnovana jo{ za vreme Turaka, a koristila ju je i Austrija. U toku Drugog svetskog rata bila je pod upravom usta{kog @upskog redarstva, koje je sara|ivalo sa nema~kim obave{tajnim i politi~kim organima (...) Zgrada Pravoslavne bogoslovije bila je pretvorena u zatvor usta{kog @upskog redarstva. Zgrada sa ~etiri sprata, relativno nova, nalazila se u centru grada. U svakoj sobi bilo je po 40 do 50 qudi. Tu su uglavnom vr{ena saslu{awa uz razne torture i mu~ewa, a presude su izvr{avane i u drugim logorima(...) Berkovi}eva-volkert, odnosno Luburi}eva vila dobila je ime po zloglasnom Maksu Luburi}u, koji je 18. februara 1945. do{ao u Sarajevo sa svojim koqa~ima da pokaè kako treba ka`wavati neposlu{ne. Za 42 dana wegovog boravka u Sarajevu ubijena su 323 rodoquba, a 55 je obe{eno. Sabirni logor je bio u predratnoj kasarni, a imao je dva dela: jedan za komuniste i simpatizere NOP, a drugi za pripadnike biv{e jugoslovenske vojske. Zatvor je bio pod nema~kom komandom. Kroz logor je pro{ao veliki broj zato~enika, koji su tu saslu{avani, a onda slati u druge logore (...) Pored ovih, bilo je i drugih zatvora, u kojima su zatvorenici zadràvani kra}e vreme i saslu{avani. Takvi su bili: Centrala Gestapoa, usta{ki
72
istra`ni punkt, Ajnzac komanda, Italijanska obave{tajna slu`ba, Centralni zatvor, vila Benevolencija, Obave{tajna usta{ka slu`ba, Crna legija. @upsko redarstvo je imalo 12 punktova, a Usta{ka nadzorna slu`ba 6, gde su zatvorenici zadràvani na kra}e vreme. Kroz sve ove zatvore tokom rata pro{lo je 86.420 lica, a sa podru~ja Sarajeva ubijeno ih je 11.498. Postojali su do oslobo|ewa Sarajeva, 6. aprila 1945. Na podru~ju Hercegovine, od 1941. do 1945. godine, formirano je vi{e nema~kih, italijanskih i usta{kih zatvora. Za sme{taj zatvorenika kori{}eni su: zgrade biv{ih zatvora (u Mostaru ]elavina), àndarmerijske i vojne kasarne (Jablanica, Avtovac, Bile}a, Mostar), skladi{ta za otkup duvana (âpqina, Li{tica, Stolac, Domanovi}i), zgrade osnovnih i sredwih {kola (Bile}a, Divin, Zvijerina, Trebiwe, Stolac, Berkovi}i, Qubiwe, Nevesiwe, Mostar), sokolski domovi (Korita), manastiri i stare crkve (manastir Duì, @itomisli} kod Mostara, Mitropolija kod Mostara), silosi (âpqina, Tasov~i}), zgrade dràvnih nadle{tava, zgrade sudova (Trebiwe, Kowic, Nevesiwe). U te zatvore, od kojih su neki imali karakter sabirali{ta, prikupqani su uglavnom pripadnici i simpatizeri NOP, a kasnije su odatle transportovani u velike logore Jasenovac, Kru{}ica, Jadovno, Rab, Mamula, Sajmi{te i u logore u Nema~koj i drugim zemqama. Svi logori u Hercegovini postojali su od mesec dana do tri godine, a kroz wih je pro{lo preko 70.000 qudi. (isto; str. 31-32) Na podru~ju Bosanske Krajine i u samoj Bawaluci, usta{ke vlasti su sve zatvore pro{irile i pretvorile u sabirne logore. Zatvor Crna ku}a, koji je jo{ Austrougarska izgradila, Gestapo i Usta{ka nadzorna slu`ba pretvorili su u logor. Sabirne logore organizovali su i u citadeli i Mektebu (muslimanska verska {kola). Kroz ove sabirne logore pro{ao je veliki broj lica, a oko 1.500 izgubilo ìvote. Logor Kerestinac. U maju 1941, po nalogu Usta{ke nadzorne slu`be, zagreba~ka policija je u dvorcu Kerestinac, u okolini Zagreba, organizovala sabirni logor podeqen u tri dela: za komuniste, Jevreje i Srbe (...) Deo pohap{enih Srba sa podru~ja NDH usta{e su predavali Nemcima za rad u industrijskim pogonima u Austriji, Nema~koj i zemqama koje su bile pod nema~kom okupacijom. Za rad su uzimani samo sposobni, dok su ostali i oni za koje su raspolagali podacima da su u~estvovali u NO pokretu ili bili wegovi simpatizeri, odvodeni naj~e{}e u Mauthauzen, Buhenvald, Dahau, Au{vic, Ravensbrik, Noengame i druge koncentracione logore i tamo uni{tavani. (isto; str. 33)
19. Deca ubijana u maj~inoj utrobi

Zlo~ini, koje su usta{e organizovale protiv odraslog srpskog i jevrejskog ìvqa na podru~ju NDH, nisu mimoi{li ni wihove najmla|e. Od prvih dana postojawa NDH, organizovano je hap{ewe i prikupqawe dece. Hap{ena su zajedno sa roditeqima i odvo|ena u logore, gde su odvajana od roditeqa, bez obzira na uzrast i pol. Najvi{e dece ubijeno je u logorima Loborgrad, \akovo, Kru{~ica, Tewe, Sajmi{te, Jasenovac, Stara Gradi{ka i drugim.
73
Radi efikasnijeg uni{tewa srpske i jevrejske dece, kao i prekr{tavawa one koja preìve sve strahote zatvorskog i logorskog ìvota, Paveli} je 12. jula 1942. doneo odluku da se za decu formiraju posebni logori u Gorwoj Rijeci kod Krièvca, Jastrebarskom i Sisku. U ovim logorima deca su, pod vidom za{tite, sistematski uni{tavana. Deca su ubijana sa odraslima, ali i pojedina~no, bez obzira na uzrast. Mnogobrojni su na~ini i mesta kako su i gde deca uni{tavana: po~ev od ubijawa u maj~inoj utrobi, u pelenama, nabijawem na bajonet, bacawem u vatru zapaqenih ku}a, zapaqenih stogova sena i slame, pa do specijalnih krematorijuma, bacawem u provalije, zatvarawem u {piqe bez vode i hrane, bacawem u bunare i duboke vode, uvezanim u specijalne vre}e, bacawem u uzavreli kre~, trovawem specijalnim otrovima, cijankalijem i kausti~nom sodom do iznurivawa bez hrane i vode i svim drugim, ~ime su mogli najefikasnije da ih uni{te. Prema istraènim i do sada prikupqenim izvorima, na prostorima NDH ubijeno je i na druge na~ine umoreno 74.762 de~aka i devoj~ica mla|ih od 14 godina, od toga u Hrvatskoj i Sremu stradalo je 30.305 mali{ana, a u BiH 41.474. Jedan od mnogih metoda uni{tavawa srpskog ìvqa na podru~ju NDH od strane usta{a, bio je i bacawe ìvih ili poluìvih qudi u jame ili provalije. Ova svirepa i suluda rabota usta{a najvi{e je do{la do izraàja na bosansko-hercegova~kom terenu u periodu juni-avgust 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata otvori nekih jama bili su zabetonirani. Na zahtev me{tana i rodbine ba~enih u jame, a i {ire javnosti, od oktobra 1990. do jula 1991. godine mnoge od tih jama su otvorene, i uz prisustvo specijalista za sudsku medicinu i speleolo{kih stru~waka i rodbine ba~enih u jame, izvr{ena je ekshumacija. Me|u prvima, otvorena je jama Ràni do ili kako se jo{ nazivala Jagodwa~a, koja se nalazila na oko 30 km od Trebiwa u pravcu Qubiwa. Jama ima otvor od 2 h 2 metra, a duboka je vi{e od 40 metara, sa neravnim zidovima i velikim kamenim ispup~ewima. Na dnu jame, izmerena je temperatura od 10-12 stepeni. Ekshumacijom je utvr|eno da je u jamu, 18. i 19. juna 1941, ba~eno najmawe 236 lica izme|u 25 i 50 godina. Na bazi kostiju, ode}e, obu}e, zuba i ve{ta~kih vilica kao i drugih ostataka, identifikovano je 16 `rtava. Na osnovu na~ina usmr}ivawa, utvr|eno je da je ve}ina `rtava na dno jame dospela ìva, a da su naknadno ubijeni iz pu{aka, bacawem bombi ili da su pomrli od gladi. Me|u qudskim, na|ene su i ìvotiwske kosti, najverovatnije pse}e, ~ime su usta{e najverovatnije htele da ponize `rtve ba~ene u jamu. Jama Pandurica nalazi se 5 km od mesta Qubiwa. Duboka je oko 20 metara, sa uskim otvorom. U woj je prona|eno 36 skeleta qudi koje su usta{e bacili 13. i 14. juna 1941. To su uglavnom bili Srbi intelektualci (u~iteqi, sve{tenici, trgovci) izme|u 25 i 45 godina. Svi su oni dovedeni iz zatvora u Qubiwu, vezanih ruku ìcom. Pregledom kostiju, utvr|eno je da su povrede na kostima lobawe na~iwene udarcem tupim predmetom prilikom ubacivawa u jamu. Na osnovu prona|enih qudskih ostataka i predmeta koje su `rtve imale na sebi, identifikovano je osam `rtava.
74
Prema istraìvawima Gojka Vezmara na podru~ju osam li~kih op{tina u 57 jama i bezdana, na|eno je 2.188 lica raznog uzrasta i pola. Najvi{e je ba~eno u jamu Jadovno, a zatim u jame Dup~ok kod Ribnika, [ibuqna, Bezdan kod Bori}evca, Kuk Javnik, Deli} jama, Prijeboj, Sori} kr~evina, Ponor Tuzi}, jame na Rubovini Gra~a~ac, Sveta Ana Ko~iw, Povku{a, Crno jezero, @uta bezdan Lika, Li~ko le{}e i druge. (isto; str. 34-36) Prema podacima iz raspoloìvih dokumenata, pitawe deportacije Srba sa podru~ja NDH postavqeno je jo{ prvih dana okupacije. Ve} 19. aprila 1941, u usta{koj {tampi pojavile su se vesti i naredbe o iseqavawu Srba sa podru~ja NDH. Osnovu za masovne progone srpskog stanovni{tva u NDH dao je Tre}i rajh svojim planom iseqavawa Slovenaca iz slovena~kih pokrajina okupiranih od strane Nema~ke, a vlasti NDH su oberu~ke to prihvatile, videv{i u tome ostvarewe svojih davna{wih te`wi da proteraju Srbe sa podru~ja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Tim planom bilo je predvi|eno da se 260 do 280 hiqada Slovenaca iseli sa podru~ja Slovenije u Srbiju, a kasnije je iz Berlina sugerisano da taj slovena~ki ìvaq prihvati NDH, s tim da se woj dozvoli da isti toliki broj Srba protera sa svoje teritorije u Srbiju, koja se nalazila pod nema~kom okupacijom. Prihva}ena krajem aprila 1941, ta ideja je kona~no razra|ena 4. juna 1941, kada je nema~ki poslanik u NDH Zigfrid Ka{e sazvao konferenciju u Zagrebu na kojoj je odlu~eno da se useqavawe Slovenaca iz Slovenije u NDH i iseqavawe Srba iz NDH u Srbiju izvr{i u tri talasa, od juna do kraja oktobra 1941. Ovom odlukom bilo je odre|eno da lica, koja budu iseqena, mogu poneti prtqag do 50 kg i 500 dinara po glavi, a sva ostala imovina trebalo je da bude konfiskovana. Za sprovo|ewe dogovora, u Zagrebu je 24. juna 1941. formirano Dràvno ravnateqstvo za ponovu, ~iji je zadatak bio da prikupqa lica za iseqavawe i popi{e wihovu imovinu. Od 1. januara 1942, Ravnateqstvo je ukinuto, a wegove poslove je preuzelo Ministarstvo NDH za obrt, veleobrt i trgovinu. Dràvno ravnateqstvo je spiskove odmah predavalo novoformiranom Zavodu za kolonizaciju, ~iji je zadatak bio da popisanu imovinu deli odre|enim licima. Kao pomo}ni organi Dràvnog ravnateqstva za ponovu, formirane su tri podru`nice sa sedi{tem u Bawaluci. Osijeku i Sarajevu, koje su preko sreskih i op{tinskih vlasti, prema uputstvima od 2. jula 1941, prikupqali deportirce u sabirne logore. Najve}i logori bili su u Zagrebu, Sisku, Slavonskoj Poègi, Bjelovaru, Bjeqini i dr. (isto; str. 39) Me|u iseqenicima je bilo krupnih industrijalaca, vlasnika pilana, trgovaca, gostioni~ara, preduzima~a, vlasnika zanatskih radwi i dr. Dràvno ravnateqstvo je nastojalo da se u kratkom roku, ne duèm od 10 dana, sve to popi{e i spiskovi razvrstaju po strukama i dostave odgovaraju}im organima Ravnateqstva. (isto; str. 40) Pitawe preseqewa Hrvata sa teritorija koje nisu ulazile u sastav NDH, postavqeno je u sklopu preseqewa i drugih naroda. Paveli} je, 10. juna 1941, izdao Zakonsku odredbu o osnivawu Povereni{tva za hrvatske preseqenike sa podru~ja biv{e Jugoslavije, koja nisu u{la u sastav NDH. Odmah se postavilo pitawe preseqewa 20 hiqada Hrvata iz Dowe [tajerske,
75
koje je trebalo preseliti u Hrvatsku na imawa proteranih Srba i Jevreja. Posle dugih diskusija izme|u predstavnika NDH i Dowe [tajerske, uz prisustvo nema~kih predstavnika, sporazum je potpisan 12. novembra 1941, po kome su se Hrvati iseqavali sa podru~ja Dowe [tajerske, ali ne kao Srbi iz Hrvatske i Slovenci sa podru~ja [tajerske. Iseqavali su se samo oni koji su to èleli, i ako su se na to odlu~ili, imali su pravo da svu nepokretnu imovinu otu|e po slobodnoj prodaji, a pokretnu imovinu da ponesu, dok su imovinu proteranih ili pobijenih Srba i Jevreja dobijali badava, ili uz sasvim malu nadoknadu. Mewawe Hrvata sa podru~ja Srbije i Makedonije, teritorije koja je bila pod nema~kom, odnosno bugarskom okupacijom, i{lo je preko Ureda hrvatskog kluba u Beogradu, a posle uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u NDH i Bugarske, iseqewe Hrvata sa podru~ja Makedonije i{lo je diplomatskim putem. Prema sa~uvanim dokumentima, do polovine decembra 1941, iz Makedonije se iselilo oko 600 porodica, pod sli~nim uslovima kao i iz Dowe [tajerske, a naseqeni su na imawa progowenih Srba i Jevreja, na podru~je Bawaluke. Interesantno je napomenuti da Srbi iz Hrvatske koji su, pod istim uslovima kao i Hrvati, naseqeni u Makedoniji izme|u dva rata, nisu mogli da se vrate na teritoriju NDH, nego samo u Srbiju. Tako|e, treba napomenuti da sa teritorije Srbije, koja je bila pod nema~kom upravom, nije iseqen nijedan pripadnik hrvatske nacije. Naprotiv, mnogi koji su tu ìveli, izjasnili su se da ne èle da idu u NDH, niti, pak, da budu weni podanici, a mnogi su koristili priliku da se sa teritorije NDH, zajedno sa Srbima koje su proterivale usta{ke vlasti, dosele u Srbiju. Tvrdwu usta{kih vlasti da je vi{e od 500 Hrvata u beogradskim zatvorima, specijalna komisija, sastavqena od predstavnika nema~ke okupacione vlasti i NDH, odbila je kao neosnovanu, jer je na|eno samo dvadesetak, i to pripadnika Komunisti~ke partije, koji su hap{eni i na teritoriji NDH. (isto; str. 41-42)
20. Bestijalna ubistva srpskih sve{tenika

Kada ~itate ~iwenice koje iznosi Psuwski treba uzeti u obzir da on pi{e u vreme dok zlo~ini nad srpskim narodom uveliko traju, tako da ne raspolaè kompletnim statisti~kim podacima. Biskup [ari}, kao Hristov tobo`wi punomo}nik moè zaista biti zadovoqan da se wegovi jezuiti nisu borili na fin i otmen na~in kako im to on prebacuje, ve} su zasukali jezuitske rukave i vaqda ih u ime Hrista do ramena muqali po krvi pravoslavno-hri{}anskih episkopa i sve{tenih lica. Nema mo`da nijednih hrvatskih novina iz doba srpske kalvarije po Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, u kojima nije od{tampana koja od [ari}evih pesama, gde se veli~a delo poglavnikovo na istrebqewu Srba. Da li je i to u duhu Hristove nauke, preuzvi{eni biskupe! Usta{ki stoèrnik dr Viktor Guti} govore}i na zboru u Sanskom Mostu, u ~ijem je srezu prema hrvatskoj statistici iz 1910. godine pored 23.598 Srba bilo jedva 4.656 Hrvata, ovako je protuma~io stanovi{te hrvatske vlade: Nema vi{e srpske vojske! Nema vi{e Srbije i gegula na{ih krvopija! Nestaje ciganske dinastije, a i kod nas }e uskoro drumovi poèliti Srba,
76
ali Srba biti ne}e. Izdao sam drasti~ne naredbe za wihovo ekonomsko uni{tewe, a slijedi}e nove, za wihovo potpuno istrebqewe. Ne budite slabi ni naspram jednoga. Drìte uvijek na umu, da su to bili na{i grobari i uni{tavajte ih g|e god stignete. Blagoslov poglavnikov i moj ne}e vam izma}i. Srbi neka se ne nadaju ni~emu. Neka ih nestane iz na{ih krajeva i na{e domovine! Da bi dao ja~eg podstreka masovnim ubijawima Srba, dozvao je Guti} na tribinu Hasana [abi}a i javno ga sa 2.000 dinara nagradio za to, {to je ovaj svojim rukama ubio najvi{e Srba u selu Kijevu nedaleko Bawa Luke. Na skup{tini u Bawa Luci Guti} je produìo sa tuma~ewem hrvatskog narodnog programa i nagovestio ono {to }e posle toga preduzeti: Sjutra }u pritegnuti. Puca}e ki~me! Preporu~ite to na{im neprijateqima. Poru~ite im: puca}e ki~me, nasta}e ~i{}ewa. Nema milosr|a! Poglavnik i hrvatski ministri jedva ~ekaju da do|u u o~i{}enu Bawa Luku. A to }e biti jaka gvozdena metla. Poru~ujem, neka mi niko ne dolazi moliti za na{e du{mane! Da se hrvatski narodni punomo}nik i punomo}nik hrvatske vlade dr Viktor Guti} nije zadrào samo na pretwama, to nam je dobro poznato. Poznato je to i narodima Evrope i van we. Bilo bi prostorno nemogu}e obuhvatiti sve one zlo~ine, koji su u ime hrvatskog narodnog programa u svakom kutku Hrvatske izvr{eni. Wih }e verovatno obuhvatiti kwiga naro~ite namene. Na{a je, me|utim, bila namera, da iskqu~ivo pomo}u hrvatskih vrela razgolitimo hrvatski zakulizam tipa Ante Star~evi}a, koji je u èqi za hegemonijom nad srpskim ìvqem unutar granica biv{e Austrougarske, stare isto toliko koliko i boravak Hrvata na ovome tlu, kojega su davno pre wih naselili srpski pradedovi. Sve to razume se u nameri, da srpski narod sazna stvarnu istinu o srpsko-hrvatskom bratstvu i da se u budu}nosti ~uva onoga, {to bi ga moglo stati nove krvi i suza. Jer, Hrvatima je tobo`we srpsko-hrvatsko bratstvo leàlo na srcu samo u toliko, u koliko je trebalo wime maskirati crno jezuitsko lice. Prema prvim nepotpunim podacima, prikupqenim za jedva nekoliko prvih meseci usta{kog divqa{tva, mogu se u jedva bledoj slici ti zlo~ini predstaviti ovako: Me|u prvim `rtvama, koje su ponele krst srpskog mu~eni{tva, bio je bawalu~ki episkop Platon. Brutalno{}u koja zasewuje normalni pojam, usta{e su ga izveli iz episkopskog dvora zajedno sa protojerejem Du{anom Suboti}em iz Bosanske Gradi{ke. Pod izgovorom da ga teraju u Kotor Varo{ radi neke istrage, usta{e su ga no}u na tom putu zajedno sa Suboti}em mu~ili, ~upaju}i mu bradu zajedno sa koòm i najzad ga u najteìm mukama dotukli. Ista je sudbina sna{la i protu Suboti}a. Bacili su ih zajedno u reku Vrbawu. Kad im je voda izbacila tela, vlasti su, neznaju}i da se radi o vladici Platonu, naredile obdukciju le{a u prosekturi bawalu~ke bolnice. U tu svrhu sastavqena je naro~ita komisija. Kad je, me|utim, usred obdukcije utvr|eno da se radi o le{u vladike Platona, vlasti su izdale naredbu da se obustavi obdukcija i da se zapo~eti zapisnik obdukcije uni{ti. Zatim su zemni ostaci vladike Platona i prote Du{ana Suboti}a zakopani
77
na nekom nepoznatom mestu u blizini vojni~kog grobqa kod Bawa Luke, kako se ne bi znalo za wihove grobove. Zagreba~ki mitropolit Dositej, koji je u vreme usta{ke razuzdanosti leào te{ko bolestan, izvu~en je iz posteqe i mu~en ~upawem brade i udarawem. Zagreba~ka gomila odu{evqavala se wegovim mu~ewem i poniàvawem za vreme wegovog sprovo|ewa zagreba~kim ulicama. Nedaleko od Na{ica u jednoj {umi, zavr{io je retkom mu~eni~kom smr}u svoj ìvot sve{tenik \or|e Bogi} iz Na{ica. Preìveli kolonista Proka Pejinovi} iz kolonije Breznika kod Na{ica stajao je sakriven iza nekog drve}a i posmatrao mu~eni~ku smrt ovoga sve{tenika. Po{to su ga doveli u ovu {umu, usta{e su Bogi}a vezali za jedno drvo, pa mu zatim odsekli nos, u{i i jezik. Bradu su mu zajedno sa koòm oderali. Sve{tenik je stewao od bola, ali se i pored svega toga drào uspravno. Usta{e su mu zatim iskopali o~i. Po{to se on i daqe drào uz drvo vezan uspravno, rasporili su mu grudi. Tek tada se sve{tenik nagnuo da padne. Jedan od zlo~inaca rekao je tada: Pazi majku mu vla{ku, jo{ mu srce kuca! Najzad su u wega ispalili plotun, a zatim su pobili jo{ neke `rtve koje su doveli sa Bogi}em, pa onda napustili {umu. Pejinovi} je uspeo da pobegne i da se do~epa Srbije. U selu Buqanima sreza Sluwskog, usta{e su naredili sve{teniku Branku Dobrosavqevi}u, da iskopa grob za svoga jedinca sina studenta. Kad je to posle strahovitog mu~ewa u~inio, doveli su mu sina i tu ga pred wim ubili, pa mu naredili da nad wim izvr{i opelo. Za to su se vreme satanski smejali i sve{tenika udarali tako, da je sve{tenik za vreme opela tri puta padao u nesvest, dok najzad nije izdahnuo pored svoga sina. Me|u mnogobrojnim divqa{tvima izvr{eno je jedno nad protojerejom Stevanom ]ur~i}em u Ogulinu. Usta{e su mu najpre i{~upali bradu, pa mu prebili noge i ruke. Pre nego su ga dotukli, izvadili su mu o~i. Tamo gde drugi nisu mogli izvr{iti jezuitsku naruybu, jezuiti nisu prezali da je sami izvr{e. To se vidi iz slu~aja sve{tenika Mihaila Mini}a iz Biqe{eva u srezu Zeni~kom. Wega je zaklao jedan katoli~ki pop, koji je zajedno sa usta{kom hordom upao u wegovu ku}u. Izbor oru`ja za mu~ewe srpskih `rtava nije zadavao briga usta{ama. îm oru`je grubqe, time sadisti~ka naslada ve}a. Po tim principima ubijen je gvozdenom }uskijom prota [pira Starovi} iz Avtovca u srezu Gackom zajedno sa drugim sve{tenikom Vi{wevcom. Nisu retki slu~ajevi da su usta{e glavama porodica prire|ivali strahovite posledwe ~asove time, {to su im najpre ubijali decu pa tek onda wih. Tako je prota Bogunovi} iz Doweg Lapca najpre morao gledati kako su mu ubili dva sin~i}a i ènu. Tek su onda ubili i wega. Wihova su tela ba~ena u onu zajedni~ku jamu grobnicu izme|u Doweg Lapca i Bogi}evca, koja je postala dolina smrti velikog broja Srba iz doweg Lapca, Kulen Vakufa i drugih okolnih mesta. Sli~na ceremonija qudo`derskom plesu oko bele `rtve izvedena je u Kninskom usta{kom logoru, gde su usta{e doveli sve{tenika Milana Tri{a}a iz sela Vrline. Po{to je posluìo za pojedina~na krvni~ka nasla|ivawa, zaklan je uz grohotan smeh podivqale gomile.
78
Poznato je, da su usta{e bacaju}i veliki broj pobijenih Srba u razne reke ovim prethodno vezivali za tela kamewe, kako bi se {to mawe `rtava pojavqivalo na povr{ini vode. I pored toga, Drina, Sava, Drava i Dunav, pronosile su bezbrojne le{eve, kojima se broja ne zna. Me|u onima koje je u prvim danima usta{kog divqa{tva izbacila Drava, nalaze se tri sve{tenika, ~iji se identitet nije mogao utvrditi. Sava je, kako izgleda, svedok mnogo teìh zlo~instava, jer i posle skoro dve godine od progla{ewa Nezavisne Hrvatske pronosi obezglavqene le{eve, kojima usta{e privezuju oko tela da{~ice sa natpisom: Paso{ za Beograd, Vi|en za Srbiju, Putuje svome kraqu Petru! i sli~no. Naro~ito je veliki broj le{eva Sava pronela meseca juna 1942. godine. Po~etkom juna te godine javqeno je sa ûkarice, da je Sava me|u mnogobrojnim le{evima pronela i jednu kompletnu svadbu sa mladom, mladoèwom i svatovima. Svi su bili jedan za drugoga vezani ìcom. U isto vreme pronela je Sava le{ jednog sve{tenika, koji je bio vezan ìcom sa svojom ènom i }erkom. Po{to je klawe bilo najsla|e usta{ko ubijawe, zaklan je 19. juna 1941. godine u Krupni na Vrbasu prota Bogdan Vrawe{evi}. Protu Petra Majstorovi}a iz Doqana u srezu Gospi}kom toliko su mu~ili i poniàvali, da se u o~ekivawu ponovnih mu~ewa sam u zatvoru obesio. Protu Ristu ]ati} iz Sojkovi}a u srezu Livno naterali su da u jednoj obli`woj {umi gleda mu~enik~u smrt osmorice svojih parohijana i li~nih prijateqa, pa su tek posle toga i wega ubili, a tela im bacili u jednu jamu. U Vlasenici su èleli da odjednom gledaju krv vi{e pravoslavnih sve{tenih lica, pa su 22. juna 1941. pobili sve{tenike Milo{a Savi}a, Branka Maksijevi}a, Janka Savi}a, Qubu Jak{i}a i Du{ana Bobara. Nekoliko usta{kih bandita upali su u ku}u osje~kog sve{tenika i katihete Voje Vojnovi}a i rekli mu da po|e sa wima. Umesto da ga vode na saslu{awe, kako su mu rekli, odveli su ga u pravcu pravoslavnog grobqa nedaleko wegove ku}e. Prestra{enoj porodici iskrsla je strahovita stvarnost pred o~ima tek onda, kada su kratko vreme posle toga ~uli plotun u grobqu. Toga momenta ispu{tao je du{u jedan od retkih srpskih rodoquba Voja Vojnovi}. Prota Pajo Obradovi}, biv{i senator iz Bruvna, Milo{ Petrovi} iz Luàna, prota Mili} Mandi} u srezu gra~a~kom, mostarski sve{tenici Vlada Gvozdenovi}, Ogwen Radi}, Jevta Vujevi} i Du{an Aleksi}, sve{tenik Nikola Vu~kovi} iz Drqa~e, sve{tenik Dane Babi} iz Sviwca, Bogdan Opa~i} iz Gline, prota Damjan [trbac iz Bosanskog Grahova, prota Grozdani} iz Radu{e, sve{tenik Ilija Budimir iz Crnog Luga, sve{tenici Ilija Bawac i Ratko Jeli} iz Drvara, kao i mnogobrojni pravoslavni sve{tenici koji su znano ili neznano krv svoju mu~eni~ki prolili za srpstvo i pravoslavqe, `rtve su zajedni~ke akcije usta{tva i hrvatskog jezuitizma, koje je preko krvi i suza privodilo nove verske zarobqenike ne zbog wih samih, koliko zbog wihovih potomaka, koje }e katoli~ka crkva pripraviti vremenom na izmirewe i na~initi ih novim katoli~kim jani~arima. Beskrajna je lista mu~ewa, kojima su bile izloène stotine hiqada pobijenih Srba, srpskih èna i srpske neja~i {irom Hrvatske. U ovoj najve}oj
79
nesre}i svih srpskih vremena, retki su bili oni, koji su umirali jednostavnom smr}u, a da prethodno nisu izvrgavani ne~uvenom sadizmu. Prebijawe ruku i nogu, se~a pojedinih delova tela, naj~e{}e polnih organa, soqewe zasekotina po telu, va|ewe o~iju i mnogobrojne izmi{qotine mu~ewa koje samo zlikova~ki mozgovi mogu zamisliti, sredstva su, kojima je srpski narod stavqen na krst mu~eni{tva samo zato, da bi se time ostvarilo hrvatsko narodno pravo. Duga~ka }e biti lista zlo~ina~ke mnogostrukosti, a bez sumwe jo{ duì spisak `rtava, koji }e srpskim pokolewima kroz budu}nost sluìti kao putokaz na opasnost pred ambisom, gde je, reklo bi se, strovaqena i svaka pomisao o obnovi srpsko-hrvatske saradwe u novoj Evropi nezavisno od toga po ~ijim }e se na~elima ona formirati. Pored onoga, {to se o stradawu pravoslavnog sve{tenstva do 20. jula 1941. svakako u jednom neznatnom delu ukupnog broja `rtava moglo saznati, usta{ka Hrvatska je po utvr|enom planu zapo~ela sa srpskim istrebqewem, ~im je usled izdajstva i ratnih doga|aja do{la u priliku da prigrabi vlast i oru`je u svoje ruke. U nemogu}nosti da se pribave potpuni podaci, ograni~i}emo se samo na pojedine slu~ajeve iz usta{ko-hrvatskog terora do polovice meseca jula 1941. godine. (Psuwski; Hrvati....; str. 177-184) Psuwski tako|e iznosi svedo~ewa Srba koji su preìveli Jasenovac. U velikom jasenova~kom logoru, najve}oj logorskoj grobnici Srpstva, prire|ivana je ~esto naro~ita divqa~ka atrakcija. Na stotine povezanih Srba pore|ano je uz jedan zid. Jedan usta{ki krvolok iza{ao bi pred pofron}enim i vezanim Srbima i na du{ak iskapio bocu ruma. Zatim bi na o~igled nemo}nih Srba nao{trio no`. To mu je vreme bilo potrebno da alkohol otpo~ne sa dejstvom. A onda bi za{ao redom sa strane probadao du{ike nesre}nih `rtava dok ne likvidira ceo kvantum za taj dan. Druga logorska atrakcija bio je kavez jedan metar visok od bodqikave ìce, do pola metra, stavqen u vodu. U wega je uguran biv{i ministar Oton Gavran~i} koji je morao sedeti u toj vodi jer se nije mogao ispraviti. U takvom je stawu prikazivan kao Hrvat za mustru sve dok u najteìm mukama nije izdahnuo. Ali, dozvolimo da o jasenova~kom logoru smrti, kako su ga sami Hrvati-usta{e nazivali, govore oni jedva hiqaditi sre}nici, koji su se kao nekim ~udom iz pri~a o Hiqadu i jedne no}i spasli i u Komesarijatu za izbeglice zapisni~ki nacrtali hrvatsko-usta{ku politiku potpunog istrebqewa kako Srba, tako i onog malog broja wihovih simpatizera. Vojislav Prwatovi}, sekretar Trgova~ke komore iz Sarajeva, koji se sa 13 svojih drugova spasao iz logora smrti, izjavio je 9. aprila 1942. zapisni~ki izme|u ostaloga i ovo: U ~etiri blombirana teretna vagona, posle dvodnevnog putovawa bez hrane i vode, dopra}eno je 24. decembra 1942. godine na stanicu Jasenovac 62 mu{karca i 150 èna (sve Srbi) iz Sarajeva. Kako smo iz vagona izlazili, usta{e su nas udarali kundacima. Po{to su nas pore|ali, oterali su nas mu{karce u usta{ki tabor u samom mestu Jasenovac, dok su ène odvojene i odvedene na drugu stranu. Kad smo stigli u taborsko dvori{te tu smo ponovo postrojeni. Kratko vreme iza toga stigla je jedna grupa od 19 zagreba~kih
80
Srba, koji su ve} po spoqwem izgledu odavali {kolovane qude. Wih su odvojili u posebnu grupu tako, kao {to se malo daqe nalazila jo{ jedna grupa od oko 140 Jevreja. Posle izvesnog vremena, usta{e su nas najpre povr{no pretresli u dvori{tu, pa je zatim jedan po jedan vo|en u taborsku kancelariju, gde nam je oduzet sav novac i stvari od vrednosti. Pri izlasku iz kancelarije, do~ekivali su nas usta{e kod vratiju i mlatili nas {tapovima kao stoku. Po{to su nas tako opqa~kali i pretukli, vratili su nas u dvori{te, gde smo ponovo obrazovali one tri grupe. Malo posle toga iza{ao je iz taborske kancelarije komandant logora, zloglasni Milo{ Qubomir, biv{i emigrant, nesvr{eni pravnik iz Qubu{kog. îm se pojavio u dvori{tu, naredio je da mu se donese ove}i demiòn (pletena boca) rakije. Tu pred nama otpo~ela je usta{ka pijanka. Po{to se napio, Milo{ se odjednom izdvojio iz one grupe usta{a sa kojima je pio i izvadiv{i bode` iz korica uputio se prema onoj devetnaestorici zagreba~kih Srba. Izmoreni i o{amu}eni svime onim {to se dotle sa nama de{avalo, nismo bili svesni onoga {to }e nastupiti. Kad se pribliìo qudima, po~eo je da psuje i vi~e, te na na{ uàs, po~eo redom da koqe qude. Zarinuo bi no` u vrat sa strane i naglo trgao u stranu tako, da je u jedan mah presekao ìle kucavice i grkqan. Krv bi {iknula na lice i grudi ~oveka zveri. @rtve su stajale uko~eno, prestravqene, kao zamrle i uglavnom rezignirano sa apatijom bez glasa do~ekivale udarac noà. Tek poneki bi dao glas od sebe, ili instiktivno ispruìo ruku prema ubici, da trenutak posle toga padne mrtav. Bili smo uàsnuti. Koliko je to klawe trajalo, ne znam. Kao kroz maglu, video sam, kako je Milo{ dovr{io posao sa tom grupom Zagrep~ana, pa se krvava lica, prsiju i ruku uputio prema na{oj grupi. Bio sam siguran da mi je do{ao uàsan kraj. Idu}i prema nama, zapelo mu je oko na jednom na{em bosanskom seqaku u guwu. Bio to neki seqak iz Pala kod Sarajeva, ~ijega se imena ne se}am. Nesre}nik je bio drugi do mene. Ubica mu je naglo pristupio i stao da mu zabada bode` u grudi gde stigne, a kada je ovaj pao, priklao ga je kao i one pre toga. Hteo je da nastavi svoj uàsni posao, ali se u to pojavio na vratima zgrade ordonans i javio mu da ga zovu na telefon. Milo{ je na to zatakao no` u korice, naredio da nas preostale poteraju u logor, pa se uputio u zgradu. Toj slu~ajnosti moèmo ostali zahvaliti, {to smo tog momenta ostali ìvi. Uz grdwe i batine, prevedeni smo posle toga u logor, koji se nalazio odatle udaqen oko 3 km na u{}u Lowe u Savu, gde se nalazi fabrika firme Ba~i} i drug. Sutradan po na{em dolasku, dakle na sam dan katoli~kog Boì}a, doterana je jedna grupa od 56 Srba iz Pakraca. Usta{ama ni{ta nije smetao Boì}, da wih 36 poubijaju u taborskom dvori{tu. Masovna ubistva, sem onih u jasenova~kom taboru gde se Srbi najpre pqa~kaju, vr{ena su obi~no pred logorskom kancelarijom, koja je bila udaqena od na{e barake oko 500 metara. O broju masovnih ubijawa dobivali smo podatke od grobara, odnosno onih zato~enika koji su bili odre|eni da pobijene sahrawuju. Ovi su grobari stajali pod komandom jednog sarajevskog Jevreja, po zanimawu geometra. Ovakva su ubijawa najvi{e vr{ena na grobqu. Posle 25. decembra, pa sve do kraja januara 1942, doterivane su pojedine
81
grupe Srba, Jevreja i po nekolicina Hrvata u logor. Po{to usta{e nisu trpeli ve}e brojno stawe od 1000, to su novi prido{lice bivali redovito likvidirani. Po{to bi ih pred logorskom zgradom povezali me|usobno ìcom, odvodili su ih na grobqe, gde su ih naterivali da legnu potrbu{ke u ve} ranije iskopane jame, duge 100 do 200 metara, a {iroke 2 metra. Dubina se nije mogla ve}a posti}i od 50 santimetara zbog podzemne vode. Usta{e su zatim uzimali drvene maqeve i sekire i wima redom razbijali glave leè}ima, ili ih bodeìma probadali. Zatim su grobari zatrpavali pobijene. Drugi na~in likvidacije vr{en je u samom logoru kad se brojno stawe pove}a iznad 1000, da bi se logor ispraznio. Tada bi usta{e naredili takozvani nastup (zbor). Ujutru 2. januara 1942. nare|en je nastup, pa smo morali svi iza}i pred baraku i postrojiti se. Usta{e su prolazili pored stroja, zagledali svakoga ponaosob i odvajali po voqi. Zatim su odvojene povezali ìcom i otpremili na grobqe, gde su poubijani maqevima i sekirama. Se}am se da su u toj grupi pobijeni Milutinovi} i Ruì}, mewa~i iz Sarajeva, Vojo Eri}, trgovac iz Sarajeva i Jovan Be}ir, pukovnik u penziji tako|er iz Sarajeva. Pored tih masovnih ubistava, re|ala su se svakodnevna pojedina~na ubistva kao obi~na logorska pojava. Sem ovih ubistava, vr{eno je likvidirawe bolesnih zato~enika. Veliki broj zato~enika, iako svesni {ta ih ~eka, morali su se javqati za lekarsku pomo}, pa se tako logorska bolnica za 10-15 dana napunila. Kad se tako nakupi izvestan broj, usta{e obi~no pred ve~e dolaze i izbacuju bolesnike pred bolnicu, gde ih sekirama i maqevima ubijaju, pa se zatim prenose na grobqe i zakopavaju. Po~etkom februara 1942, javqeno je usta{koj logorskoj upravi, da }e logor posetiti jedna me|unarodna komisija, sastavqena od Srpskog crvenog krsta, Ma|ara, Nemaca, Italijana i predstavnika Vatikana. Odmah su usta{i preduzeli opse`ne radove na izradi novih baraka i ostalih zgrada, koje bi imale prikazati komisiji Potemkinova sela. Radilo se po qutoj zimi. Uo~i samog dana dolaska komisije dovedeni su iz varo{i oko 15 do 20 kvalifikovanih majstora, koji su obu~eni u nova radni~ka odela, samo im je stavqen na ruke zato~eni~ki broj iako ovi nisu bili zato~enici ve} Hrvati, pa su postavqeni za ma{inama u logorskoj fabrici, toboè kao zato~enici. Iz bolnice su izba~eni svi bolesnici i poubijani pred wom sekirama maqevima i noèvima, a u krevete su legali hrvatski bolni~ari, pa ~ak i sami logorski lekari. Tako je komisija mogla da vidi dobro odnegovane bolesnike i prili~no ugojene radnike u radionicama, dok su stvarni zato~enici bili ukloweni od dodira sa komisijom koja se pohvalno izrazila o prilikama u logoru. (isto; str. 184-189) Autor navodi jo{ niz izjava svedoka o usta{kim zverstvima nad Srbima. Lu~i} navodi svedo~ewe iz Jasenovca Vuka{ina @egarca. Indoktrinacija mr`wom prema Srbima u Hrvatskoj bila je, a verovatno je i danas, vrlo {iroka. Me|utim, Drugi svetski rat i razbijawe Jugoslavije svim tim malim mrziteqima Srba pruàlo je {ansu da se svete za izmi{qeni greh. Srbofobija je bila bolest koja je zavladala u NDH. Istine radi moramo re}i da je bilo i Hrvata koji su se zaista poneli bratski prema
82
Srbima ili prema Jevrejima. Naàlost, takvih je bilo malo jer ina~e ne bi bilo ubijeno skoro milion Srba i 60.000 Jevreja. O vremenu kada je bilo glavogubno biti Srbin me|u Hrvatima ima mnogo svedo~anstava. Moj izbor pao je na jo{ ìvog Vuka{ina Vuju @egarca, ~oveka koji je uspeo da se ìv izvu~e iz fabrike smrti, iz Jasenovca. Ovaj ~ovek je napisao i kwigu pod naslovom Dnevnik o Jasenovcu, jer je wome hteo da otrgne od zaborava jedno vreme kada je pomahnitalost bila realnost. Vuka{in Vujo @egarac pri~u po~iwe opisom doga|aja u Gradi{ki, posle sloma Jugoslavije: Oko 17 ~asova Bibo i ja odemo u kafanu, da i tu proslavimo ro|ewe wegovog Neboj{e. U kafani je bilo dosta sveta i preko radija ~ujemo da je Kraqevina Jugoslavija propala. Iza|emo na ulicu. Imamo {ta i videti. Iz dvori{ta sreskog na~elstva, gimnazije, ùpnog ureda i crkve, izle}u i tr~e naoruàni qudi uz glasne poklike Paveli}u. Za ~as se veliki park ispuni masom. Srbi na brzinu zatvaraju trgovine i radwe. Beè sa ulica. Jevreji, o~igledno, jo{ nisu svesni {ta ih ~eka. Ostaju u svojim trgovinama ne slute}i zlo. Srbi se sa strahom podse}aju kraja Prvog svetskog rata kada je redovna austrijska vojska napustila Novu Gradi{ku, prepu{taju}i je punoj anarhiji. Oficiri, vojnici i civili, frankovci po~eli su odmah da pqa~kaju i pale srpske radwe i trgovine, iskaquju}i bes {to su izgubili rat i carevinu Frawe Josifa. Ali, ubrzo je u Gradi{ku stigao zeleni kadar dezerteri iz austrougarske vojske koji je spre~io daqe nasiqe. Kao devetogodi{wi u~enik nosio sam 1918. kadrovcima hranu u {umu po nalogu u~iteqa Maksima Ogorelice. Sada, 1941. upla{io sam se ove razjarene ruqe koja je kao lava izvirala sa svih strana. Pucawe, pevawe, veseqe, kermes kakav Nova Gradi{ka nikad nije videla. Ku}a mi nije daleko, ali se ne usu|ujem da pro|em kraj naoruàne mase. Sednem u taksi pa pravo u Medare. U taksi usko~i i moj biv{i kolega iz banke Vuka{in Miri}. Vozi nas sam vlasnik taksija Nikola Kezeri}. U Medarima smo doznali da su Nemci kod Banove Jaruge, {to }e re}i na 30 kilometara od nas. Na okupu je mnogo seqaka i seoskih mladi}a. Svi pitaju: {ta da se radi? Odlu~uju da ~ekaju do jutra, pa za Bosnu, gde }e se, verovatno, dati otpor. Doznajemo da je most izme|u Stare i Bosanske Gradi{ke miniran. Dogovorili smo se da se na|emo u selu Gorice, blizu Save, nizvodno od Bosanske Gradi{ke. Tu Nemci ne mogu lako do}i tenkovima, jer nema tvrdog puta. Pop Nestor Rodi} ostaje da deli sudbinu sa svojim parohijanima, ali daje jedinca sina, Momu, gimnazijalca, da ide sa nama. [to se ovaj dogovor nije ostvario krivi su kqu~evi Direkcije {uma koji su se nalazili kod mene u yepu. Trezor ne moè niko da otvori bez mene, jer sam {ifru samo ja znao. U velikoj kasi nalazilo se vi{e od dva miliona dinara gotovih para i jo{ nekoliko miliona vrednosnih papira poloènih na ime kaucije. Ra~unao sam da sa blagajnikom obavim primopredaju na brzinu, da moji ne bi imali neprilika, odnosno da se ne posumwa da sam pokrao i odneo novac.
83
Bio sam oprezan i ujutru rano sa po{te u Medarima nazovem po{tu u Novoj Gradi{ki. Na telefonu Kata Pajk, kom{inica i sokolica. Kato, sestro, {ta se to doga|a u Novoj Gradi{ki? Nema ni{ta, {to bi se tebe ticalo...Samo da zna{, da su svi dràvni ~inovnici pozvani u Sresko na~elstvo radi polagawa zakletve, pa je boqe da do|e{, da ne misle da si pobegao...! Zahvalim joj se bratski i sa dvojicom drugova krenem za Novu Gradi{ku. Prethodno sam u kai{ na pantalonama u{io 20.000 dinara, 100 dolara i deset malih dukata. Odmah na ulazu u Novu Gradi{ku opkoli{e nas usta{e i strpa{e u zatvor. Kasnije sam doznao da je Kata Pajk izvestila stoèrnika o razgovoru sa mnom. Dovedo{e me u hodnik sreskog na~elstva i izvr{i{e pretres od glave do pete. Uzev{e sav novac, revolver, ~inovni~ku legitimaciju i kqu~ od trezora. Zatraìm revers za kqu~ koji je u ruci ve} drào katoli~ki pop. Kapelan se izdra i opsova mi majku srpsku: Vodite ga u sudski zatvor. [ta ova bitanga umi{qa, da }e nama zapovedati.... Nisu me odveli u sudski nego u kotarski (sreski) zatvor. Prostrana, velika soba i u woj samo Nikola Kezeri}, taksista. Prve no}i u zatvoru oka nisam sklopio, uveriv{i se da jelovo drvo nikako ne spada u meko drve}e. Doznajemo da u sudskom zatvoru ima ve} stotinak vi|enih Srba iz Nove Gradi{ke. Navodno, dovedeni su kao taoci, za slu~aj da se nekom Nemcu ne{to dogodi. Oko podne do|e Pero Pavi{i}, sad ve} u usta{koj uniformi, drè}i u ruci tabak hartije i olovku i re~e: Vas dvojica imate sada priliku da mi usmeno, ili ako ho}ete pismeno, izjavite svoju posledwu èqu!... Usta{ko redarstvo u Novoj Gradi{ki preko krugovala (radija) poziva dobre Hrvate, da do|u iz grada i okolnih sela u dvori{te sudskog zatvora, gde uve~e mogu da batinama iskale svoj bes na neprijatequ hrvatskog naroda. ûjemo to u }elijama. U du{i nam se ledi. Uve~e oko 10 sati pu{ta se u rad stara elektri~na centrala, koja se nalazi pored suda i stana vele~asnog ùpnika Matice. Tada se i otvaraju dvori{na vrata da ruqa moè da u|e. Iz }elija izvode jednog po jednog. Te{ko je opisati, {ta sve s wima rade. Oni koji se ìvi vrate pri~aju nam neverovatne stvari. Tako najpre nabiju nesre}niku yak na glavu, u usta mu stave piqevinu, veù ruke i noge i onda tuku i gaze. Skoro svi smo tu~eni. Neko mawe, neko vi{e.Trojica su umrla od batina. Mrtve su ih obesili u }elijama. To su: Petar Puhalo, {ef policije, Milan Basari}, kurir Sreskog na~elstva i seqak Bogdanovi}, Li~anin, otac sedmoro dece. Mirka Trnini}a, slu`benika po{te, vrlo jakog i visokog ~oveka, tridesetih godina, {estorica su jedva izvukla iz }elije. Tukli su ga po glavi,
84
stomaku, vukli za ud. Jaukao je da ga je cela Gradi{ka ~ula. Ostao je ìv. \uru Baborca, kroja~a, su, kao i ostale, najpre pretukli a onda obesili za testise o plot. Nemamo kud. Psihoza u }elijama, naro~ito posle tih ve~erwih saslu{avawa i maltretirawa dovode nas do ludila. Pojedinci se drè i kukavi~ki: Moqakaju i pla~u. Danilo i dr Dragutin Gajski su ro|ena bra}a. Danilo se drào jadno. Pravnik je po zanimawu i zet novogradi{kog milionera. Lupao je na vrata dokazuju}i da nije Srbin, ve} unijata i da mu nije mesto u zatvoru. Dobio je batine, kao i ostali. Dr Dragutin, novogradi{ki advokat, na~elnik Sokola, poslani~ki kandidat na vladinoj listi na izborima 1939. doveden je u na{u }eliju u uniformi rezervnog oficira. Bio je sre}an {to nije oti{ao u zarobqeni{tvo. Milo{ Divi}, tako|e advokat i poslani~ki kandidat na Ma~ekovoj listi nikako da shvati da je u zatvoru zajedno sa nacionalistima. Posle podne 3. maja 1941. dolazi kqu~ar Stevo u na{u }eliju i pozove me u hodnik. Re~e mi da je bio u Medarima i da je od mojih dobio 100 litara rakije, kao poklon za Uskrs, ali da ne zna, kako da me ve~eras spasi od batiwawa, jer je na{a }elija na redu. Skinem kai{ i kaèm mu da odnese u svoj stan i tamo otvori. Ubrzo se vratio. Ulazi u }eliju i kaè nam: Slu{ajte me dobro. Ve~eras vi dolazite na red. Ujutru }e do}i stoèrnik Lukac, da vidi kako ste pretu~eni. Ufa~lujte se dobro, a naro~ito Divi}, Markovi}. @egarac i Kezeri}. Drugi neka to u~ine mawe i ne treba mnogo da kukaju... Nije nam rekao kako }e izvesti podvalu. Da bih umirio drugove, svima sam saop{tio o ~emu se radi, odnosno {ta se sve od vrednosti nalazilo u mom opasa~u. U sumrak evo ruqe. Dolazi. Stado{e pred na{u }eliju. ûje se zveket kqu~eva, ti{ina. U nama kapi krvi nema. êkamo kao ovca no`. ûjemo glas: Zovi {losera (bravara) Bucu, da otvori. Dolazi Buco (brat apotekara Gavrani}a) i ne moè da otkqu~a. Odlaze psuju}i nam sve po spisku. Oko dva sata posle pono}i dolazi Stevo i pita nas da li su bili. Zamenio je, kaè, katanac na vratima jednim velikim zar|alim, jo{ od Marije Terezije. Drìte se, kao {to smo dogovorili. Lezite nepomi~no i kukajte. Lukac dolazi oko 9 sati. Ujutru ~ujemo Luk~ev glas, kako na sva usta grdi Janka Korena, upravnika zatvora, i Stevu kqu~ara {to ne mogu da otkqu~aju vrata na{e }elije. Stevo nam je pomogao, ali nije bio naivan. Operu{io je on i druge. Kupio je kasnije ku}u i 15 jutara zemqe. Uo~i 6. maja do|o{e u praznu }eliju preko puta petorica nema~kih vojnika. Pijani i veseli. Preko no}i stupimo sa wima u kontakt. Trojica nas
85
razumemo nema~ki, a Rajko, kao be~ki |ak, vodi razgovor. Ispri~ali smo im sve {to se de{ava u zatvoru. Obe}a{e da }e ujutru referisati svojoj komandi. Stvarno, odràli su re~. Oko 9 sati do|u dva nema~ka oficira. Pogleda{e }elije i odo{e. U 11 sati vode nas na su|ewe po grupama. Presude su ve} napisane. Moèmo birati {ta èlimo biti: ~etnici ili komunisti. Osu|ujete se na izdràni zatvor i na prinudni rad u kaznioni Stara Gradi{ka, na neizvesno vreme (kao ~etnik ili komunista), radi toga {to ste se ogre{ili o zakone Nezavisne Dràve Hrvatske. Su|ewe nije dugo trajalo. Ubaci{e nas u zatvoreni kamion za prevoz name{taja. U kamionu stojimo zbijeni jedan uz drugog. Rafali kamenica udaraju u kamion. Tako posle 25 dana provedenih u sudskom zatvoru, na|osmo se u pravoj kaznioni. Zgrada je zapravo tvr|ava iz doba Marije Terezije. Na sprat, zidana od kamena. Zidovi debeli preko jednog metra, duga~ka i {iroka, sa velikim dvori{tem opasanim {est metara visokim zidom. ]elije su smrdqive i memqive. Plafon dosta visok. Prozori mali sa debelim re{etkama, bliè plafonu, tako da se ni{ta ne moè videti osim neba. Leàji sa pri~ama, kao u sudskom zatvoru. Stepenica na milione. Ali, imamo i malo sre}e, jedan robija{, po imenu Milo{, koji izdràva kaznu ve} 18 godina, jer je 1923. ubio poslani~kog kandidata, predloìo nam je da skupimo 150.000 dinara da nam uredi da budemo preba~eni iz kule u jednu straàrsku zgradu na ulazu u kaznionu. Donosio nam je hranu i vodu, a ~inio nam je i druge usluge. Poverovali smo mu i dali novac. Nismo bili prevareni. Kada smo se preselili, ovaj svr{eni maturant nam je rekao, da je sav novac dao upravniku kaznione, Branku Plenaru, preko wegove ène sa kojom je u dobrim odnosima. U straàrskoj zgradi bilo nas je oko 120 Srba iz Nove Gradi{ke i Slavonskog Broda. Ogra|eno ve}e dvori{te za {etwu. U prizemqu straà, a na spratu tri velike sobe. Nedeqom primamo posete i pakete. Svakodnevno nam stiè hrana od prijateqa iz Bosanske Gradi{ke i sa sela. Milo{ nam donosi novine i cigarete. Da se ìveti! Te{imo jedan drugoga, da }emo ovako lako izdràti i da ne}e dugo trajati. Jednoga dana dobro smo se pokuwili. U novinama je osvanula êr~ilova prognoza, da }e rat trajati pet godina! [ta smo mu sve psovali. Na dan 22. juna 1941. bili smo vedriji. Nema~ka objavila rat Rusiji. Na{a prognoza je brz zavr{etak rata. [ta onaj êr~il zna. Postupak prema nama ubrzo je izmewen i poo{tren. Nismo vi{e pod upravom kaznione, ve} direktno pod stoèrnikom i velikim ùpanom iz Nove Gradi{ke. Vezu i daqe odràvamo sa nadstraàrom Matuni}em, koga dobro pla}amo, a Milo{ i wegov drugar Meho krijum~are novine. Naravno, ne redovno. Jednog dana velika uùrbanost u kaznioni. Milo{ nam re~e: Dolazi neki Budak sa velikom pratwom. Upravnik Branko je premro od straha.
86
Stvarno, posle podne dolazi doglavnik dr Mile Budak sa pratwom u desetak automobila. Drào je veliki govor u Vinkovcima i navratio da nas poseti. Svi automobili su stali ispred na{e zgrade a doglavnik je iza{ao deru}i se kao lud. Bio je mnogo pijan. Jedva se drào na nogama. Jednoga seqaka, iz brodske grupe, upita: Kako je, seqa~e?. Dobro, gospodine doglavni~e. Ne tuku i daju nam jesti. Mi Hrvati ne tu~emo, mi ubijamo izdere se dràvnik dr Budak. Kada je do{ao u na{u sobu, nismo odmah ustali, pa se toliko razbesneo da mu je pena i{la na usta. Nazvao nas je srpskim sviwama, Ciganima, razbojnicima... Pogledom je traìo dr Dragutina Gajskog, koji mu je bio protivkandidat na posledwim izborima za srez Jastrebarsko. [ta si sada, gospodine doktore Gajski? Jugosloven sam bio i to ostajem. Ta nacija vi{e ne postoji, pa te pitam, da li si Srbin ili Hrvat? Nakon kratke pauze, Gajski odgovori: Srbin sam Budak nije reagovao, ve} upita: Ima li ovde Hrvata? Javi se profesor Juraj Kratki. [ta si po uverewu? Jugosloven, odgovori profesor. Tebe }emo streqati. A ko je ovde crveni? Ja, pri|e mu jedan gimnazijalac. Kako se zove{? Ja sam Jano{ek, VIII razred gimnazije. Zovu me crveni radi crvene kose. Pakuj stvari i idi ku}i, ti si Hrvat, a ne komunista. Advokat Milo{ Divi} kaè Budaku, da je bio opozicioni kandidat na Ma~ekovoj listi. Budak se cini~no nasmeja i re~e: Takove mi trebamo u zatvoru. Majku vam va{u...Imate posteqinu i jastuke... @ivite ovde ko grofovi... Seli}ete se vi meni brzo odavde. U pratwi doglavnika bili su Milan Lukac, stoèrnik, in`. Stjepan [kopac, direktor Direkcije {uma, Antun Brni~i}, preduzima~, Karla Cviji}, direktor, Emil Slama, direktor banke, Josip Kruqac, vlasnik tvornice name{taja. Todori}, osmo{kolac, Branko Plenar, upravnik kaznione i drugi, koje ne poznajem. Bilo ih je dosta u desetak automobila. Primamo razre|ene posete i doznajemo pone{to {to se doga|a van zatvora. Prvi iz zatvora izlazi Rajko Markovi}, jedinac veletrgovca @ike Markovi}a. Otac poklawa veletrgovinu i ku}u u vrednosti od osam miliona dinara, po proceni sudskog ve{taka dr Rudolfa Poqaka, sudije, koji je pravio i ugovor o prenosu imovine na Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Da bi otac, majka i Rajko dobili propusnicu za Beograd, dao je @ika jo{ {est miliona u gotovu.
87
Na sli~an na~in, uz skromnija sredstva, koja se daju kao poklon Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, prebacuju se u Srbiju: advokat Milo{ Divi}, kome je ipak pomogla Ma~ekova stranka, Nikola Kezeri}, Pero Stanoj~i}, trgovac Bata Nikolajevi}, advokatski pripravnik i Veqko i Ranko Zec, otac i sin. Veqko je kao udovac oènio jednu Crnogorku, koja neometano radi u sudu kao daktilografkiwa kod sudije Krawca, zaduènog za prenos vlasni{tva, imawa i ku}a, likvidiranih Srba u logorima ili proteranih u Srbiju, na NDH. Kao Crnogorka, ona je uspela da izvadi iz zatvora muà i pastorka, te sve troje, bez ikakve naknade, budu preba~eni u Srbiju, u Bogati}. Posledwi je iza{ao moj prijateq Nikola Bibo \uri}, uz uslov da se pokrsti. @ena mu je êhiwa, jedno plemenito i divno stvorewe, U zatvoru je Bibo u~io naglas katoli~ke molitive i izvodio razne ujdurme, da smo se slatko smejali. Moja molba, koju je èna podnela, za dozvolu za iseqewe u Srbiju, uz poklon imovine, nije odobrena. Navodno, iz zatvora }u iza}i, odmah, ako se pokrstim i ostanem u Novoj Gradi{ki. To je bio samo izgovor stoèrnika i moga direktora [kopca, koji nije predao novac mojoj majci. Zadrào ga je za sebe. Ni{ta mi nije preostalo, nego da pravim planove za bekstvo. No, {to mi je vredelo kad uz sva prekliwawa i ube|ivawa, moja èna sa sinom Milenkom i k}erkom Qiqanom nije htela da pre|e u Srbiju bez mene. Bojala se, da mi bekstvo ne}e uspeti. Osim toga, uveravali su je da }u biti pu{ten, i da nema potrebe da pravim gluposti! Nisam mogao da reskiram ìvot najmilijih: u slu~aju mog bekstva sigurno bi bili uhap{eni. Kako da se odlu~im da mi sin od nepune dve godine i k}erka od nepuna 4 meseca do|u sa majkom u zatvor? Kod usta{a nema milosti. Koqu i decu. ...Rano ujutru, 24. septembra 1941, straàr Juri{i} rekao mi je u poverewu, da posle podne idemo u Jasenovac. @ao mu je, jer je poznato da se u Jasenovac {aqu samo na smrt osu|eni. Nadstraàr Matuni} nam re~e da idemo u Jasenovac po nare|ewu Uprave kaznione Stara Gradi{ka bez znawa Zagreba. Dolazimo na èqezni~ku stanicu Oku~ani i tu ostajemo prili~no dugo. Prime}ujemo neku raspravu radi nas. Pro|e jedan putni~ki voz, a mi ostajemo na stanici. Mali tra~ak nade, da }e nas vratiti nazad. Do|e drugi putni~ki voz i mi odlazimo za Jasenovac. U Jasenovcu u dvori{tu domobranske kasarne opqa~ka{e nas do gole koè. Morali smo na ~ar{av, prostrt na zemqu, da spustimo sve {to smo imali kod sebe: dokumenta, novac, prstewe, satove, noève, ~e{qeve, ogledala, cigarete, {ibice, pa ~ak i ~etkice za zube. Kraj mene je stajao jedan oficir i uzimao sve moje stvari. Na ~ar{av je vratio diplomu, ~e{aq, ogledalo i ~etkicu za zube, a u yep stavio ru~ni sat [afhauzen, srebrnu tabakeru, zlatno nalivpero parker, ven~ani prsten i nov~anik u kojem je bilo prili~no novaca. Sve spremqeno za bekstvo. Posle pretresa, idemo do pravoslavne crkve. Crkva, staro svetili{te u koju sam prethodno zalazio, sva demolirana: oltar poru{en, slike iskrzane. Nepodno{qivi smrad od kowske balege. Na|osmo ne{to sena i u jednom delu crkve o~istimo balegu i napravismo leàje.
88
Preno}ismo prvu no}, umorni od puta, bez me|usobnih trzavica. Imamo veliki problem: gde vr{iti veliku i malu nu`du? Smrad u crkvi postade jo{ ve}i. ...Druga no} i drugo jutro, a vrata se ne otvaraju. Grobna, crkvena ti{ina. Jedan seqak uzdi{e naglas: Ako ima Boga, neka naredi ovim ìvotiwama, da nam bar gutqaj vode pruè. Pribliàva se i tre}a no}. [est sati je posle podne. Najednom ~uje se neka galama i pucwava. Otvaraju se vrata. Jedan usta{ki oficir sa velikim revolverom u ruci i desetak usta{a sa pu{kama na gotovs upado{e u crkvu: Sve }emo vas pobiti, ako ne odate onoga koji je sa crkvenog torwa davao svetle}e signale. Istera{e nas na brzinu iz crkve udaraju}i nas kundacima po glavi. Ubaci{e nas u jedan kamion. Opet tra~ak nade, jer odlazimo iz Jasenovca. Nismo znali, da ve} postoji logor broj II u Lowskom poqu u koji se skre}e pre èqezni~kog mosta za Novsku. Pred ìcom, kod ulaznih vrata u logor, o~ita{e nam bukvicu; ovako se treba vladati u logoru... Upamtite: ovde imate samo du`nosti. Nemate nikakva prava. Stvari povr{no pregleda{e, ali zato zapreti{e da }e biti likvidiran svako kod koga se na|e novac ili kakva druga vrednost. Trgovina i pu{ewe u logoru ka`wavaju se smr}u. Otvori{e vrata i ubaci{e nas unutra. Cvilimo: Qudi, dajte vode, ako boga znate. Vodu nismo pili od 24. IX u 12 ~asova do danas, 26. IX u 20 ~asova, a to je 56 sati. Usne su nam ispucale. Svest se muti. Polude}emo. Bilo je ve~e, skoro mrak. Visok mladi} uvede nas u baraku i donese vode: Smestite se za ve~eras kako znate. Odahnuli smo. @e| nas vi{e ne mu~i. Spaseni smo. Bar privremeno. Spavali smo, odnosno legli da spavamo na pod hodnika izme|u dva reda kreveta na sprat. Neko me zovnu po imenu, da legnem pored wega. Bio je to Milan Reli}, ba~var iz Slavonskog Broda, koji mi je pravio burad za rakiju. Legnem izme|u wega i Paje Geren~evi}a iz Sremskih Karlovaca. Pri~ali smo do duboko u no}. Reko{e mi da u baraci ima oko 900 qudi, najvi{e seqaka iz okoline Bijeqine, onda pedesetak intelektualaca iz Mostara, i jedna grupa Sremaca iz Kr~edina, Sremskih Karlovaca i Bobote. Opisa{e mi reìm u logoru i ko su glavni u na{oj internoj upravi. Ujutro u 6 ~asova ustajawe. ûvar barake ili, kako smo ga docnije zvali, komandant barake, Drago Hayi-ôlakovi}, visok i snaàn ~ovek, rodom iz Bijeqine, duga~kom batinom mlati po qudima, koji se sporo spremaju ili ne mogu da ustanu. Prosta~ki psuje. Za pet minuta moramo biti van barake. Ostaje dosta bolesnih qudi, koji ne mogu da ustanu uprkos batinama. Logor je opasan visokom bodqikavom ìcom, a na svim uglovima su osmatra~nice i pu{komitraqezi. Povr{ina logora, jedno 120 do 150 metara i 69-70 metara {irine. @icom je podeqen na dva jednaka dela. Na levoj strani jedna srpska, a na desnoj dve jevrejske barake.
89
Barake su na stubovima od metar visine. Unutra{wi deo barake podeqen je na tri reda boksova na sprat. Dobio sam leàj u prvom dowem levom boksu. Svuda gadan zadah i smrad. Nepomi~ni bolesnici vr{e nu`du pod sobom na leì{tima. Va{ke zagor~avaju ionako uàsan ìvot. Glavni komandant za radove je in`. Pi~ili. On vr{i nadzor na izgradwi nasipa na reci Strug, pritoci Save. Odre|uje i broj zato~enika za rad. Interni zapovednik je Slobodan Mici}, {ofer iz Jawe, kod Bijeqine. Wegov zamenik Mika Markovi} trgovac iz Bijeqine. Kuvari: Du{an Gu~evac, Stevo Simi}, Du{an Popara. Lekar dr Pero Todorovi}, berberin Drago Svetli~i}, ~uvar barake Drago ôlakovi}. Van logora na radu je komandant radova Savo Hayi-ôlakovi}, brat Dragin. Postoje jo{ desetari i pedesetnici. Desetar je osoba koja na radu kontroli{e desetoricu, paze}i da ne pobegnu, jer za wih odgovara glavom. Pedesetar kontroli{e desetare, tu~e ih, ako svoju desetinu ne tera da radi i odgovara glavom u slu~aju wihovog bekstva. Kod Jevreja komandant je Bruno Dijamant{tajn, trgova~ki putnik iz Zagreba, koga sam dobro poznavao jer smo ~esto igrali {ah u Novoj Gradi{ki. Slobodan Mici}, kao komandant logora, ~esto vr{i neko prebrojavawe i prestrojavawe. Pravi dve grupe. Moja grupa stoji odvojena pored barake. Odvaja majstore zanatlije. Iako je nedeqa ide se na posao. êkamo satdva. Slobodana interesuje, kako smo pro{li u kaznioni i na putu do logora. Mene interesuje wihov slu~aj. Pri~a Slobodan, da su najpre bili u Gospi}u, pa su ih prebacili u Jastrebarsko. Dok su bili u Gospi}u, dnevno su odvodili ve}e grupe na likvidirawe u Jadovno. U Jadovnu ima jedna velika jama, duboka preko 100 metara (okomita {piqa) u koju je, kaè, ba~en veliki broj ìvih Srba. Slobodanova grupa iz Jastrebarskog do{la je prva u ovaj logor. Stigla je 21. VIII 1941. Bilo je oko 950 Srba. Najvi{e seqaka iz okoline Bijeqine, pedesetak iz Sarajeva i Mostara. Istoga dana posle podne doterana je ve}a grupa Jevreja, grupa Sremaca i jo{ nekoliko mawih grupa, opet uglavnom iz Bosne. Prva ~etiri dana ni{ta nisu jeli. âk ni otpatke iz jevrejske kuhiwe. Jevreji su dobijali vagonsku hranu od svoje bogo{tovne op{tine iz Zagreba. Ovim drugovima nije imao ko {ta da {aqe, niti su se tome nadali. Petog dana do{ao je Vjekoslav Luburi} i odrào im govor. Rekao je da je ovo radni logor i da }e u wemu ostati do zavr{etka nasipa. Odvojio je tada oko 500 seqaka. Kasnije se saznalo da su svi pobijeni u Slavonskoj Poègi. Dolazile su potom druge grupe i radilo se sa voqom i zalagawem. Samo, da se {to pre ide ku}i. Verovali su Luburi}u. Obe}ao je da ostaju samo do zavr{etka nasipa. Jednoga dana do{ao je Eugen Kvaternik, {ef usta{kog redarstva i dao ~asnu usta{ku re~ da }e ku}ama ~im izgrade nasip. Snimali su ih i prikazivali u bioskopu u Zagrebu, kako svojski rade. U filmu su oni izbeglice od ~etni~ko-komunisti~kog terora. Dobrovoqno rade na izgradwi Nezavisne Dràve Hrvatske, zbog ~ega ih dobro hrane i ~uvaju. ...Postrojeni smo po desetinama, na ~elu sa desetarima. Odlaze najpre Jevreji, pa grupa zanatlija. A onda 500-600 seqaka i gra|ana tr~e}im kora90
kom do gradili{ta, udaqenog oko 2 kilometra. Kolona se otegla. Moja grupa Novogradi{~ana je 65. po redu i na za~equ je kolone. Moramo dobro da tr~imo, da stignemo one ispred nas. Stièmo gotovo bez daha na mesto kulu~ewa. Radite, majku vam vla{ku. Robovi moraju da rade bez prava da se bune. U na{em delu logora napravi{e zatvor od bodqikave ìce. Okrugao prostor od desetak kvadratnih metara ogra|en bodqikavom ìcom sa svih strana visine jedan metar. Krov je tako|e od bodqikave ìce. U ìci se ne moè uspravno stajati, a voda do kolena. [to je najgore, ti nesre}nici po danu moraju i}i na rad, a po no}i u ìcu. Prosto je neverovatno, kako qudi to izdràvaju danima rade}i i ne spavaju}i. Ka`wavani su uglavnom intelektualci, koji su do{li u logor uz presudu da su ka`weni strogim zatvorom. Boqe re~eno da budu likvidirani. Prve mu{terije ìce, su srpski oficiri pu{teni iz zarobqeni{tva iz Nema~ke. Wih je sada osam. Me|u wima i kapetan Du{an Ne}ak iz moga rodnog sela Glavaci, Lika. On je izdrào a s wim i Nemawa \urica, wegov kolega. Ostali nisu. Vujo @egarac u svom dnevniku je zabeleìo i najgrozniji na~in ubijawa Srba spaqivawem! ...Mesec dana smo na Ba~i}evom imawu. U {upi jo{ spavamo stoje}i. Deùram ispred ciglane i promatram, ne bih li opazio Branka ispred zgrade tvornice ili u krugu logora. Pred zgradom usta{ke komande postrojeno mnogo usta{a. Idu, pomislih, preko Save u borbu protiv partizana. Vraga, kre}u oni prema na{em tunelu. Javqam da dolaze. Paja nestade. Poku{avam i ja da se izgubim. Kobojagi, nosim u kancelariju izve{taj o broju bolesnika. Ali, vra}aju me u tunel. Usta{e se postrojavaju. Isteraju sve iz tunela. Ko ne moè da iza|e, dokraj~uju ga kundacima. Brojno stawe je preko dve stotine. Bio sam u desetom redu. Pomeramo se polako napred. Od usta{a ne vidim {ta se doga|a. Ve} sam peti po redu. Ose}am u nogama ~udnu toplinu. Neobi~no jer je veoma hladno. Sa uàsom ve} shvatam nov na~in likvidirawa: spaqivawe u uàrenim pe}ima ciglane. Boè, ima li te? Dvojica iz drugog reda unose u pe} dvojicu ispred sebe. I onda se vra}aju. Da budu prvi. Pa wih onda unose. U pe}. I tako lan~ano. Mozak prestaje da radi. Ni{ta vi{e ne ose}am. Obuzima me ravnodu{nost. Ve} sam polumrtav. Brojim u sebi: koliko }u minuta jo{ ìveti? Kod broja {ezdeset, koji, mahinalno, u sebi izgovaram, kao kroz san, ~ujem da neko vi~e. Doktore, izlazi! Zove te komandant. Ne reagujem. Sve dok me ne dodirnu ne~ija ruka po ramenu. Branko me izvodi iz reda, govore}i: Mi te trebamo, doktore. Ostajem ìv i nepe~en. Izgleda da operacija spaqivawa sporo ide i da je dosadila usta{ama. Ostale su poklali. Branka nisam vi{e video. Pri~a se da je ubijen u tu~i sa usta{kim vojnicima, u seoskoj kafani, nekoliko dana po{to mi je spasao ìvot.
91
Na katoli~ki badwak, oko podne, opkoli{e usta{e baraku. Wih dvadeset traì da svi iza|emo napoqe. Paja i ja smo u maloj, zatvorenoj prostoriji koja je sluìla kao ambulanta. U baraci su bolesni i nemo}ni, pa niko ne izlazi. Napoqu sneg i vrlo hladno minus 25 stepeni. Usta{e ule}u u baraku i redom bajonetima bodu. Na vratima drugi do~ekuju i koqu. Boè sveti, koliko kama u grkqanima! Do|o{e dva oficira i klawe prestade. Vi{e od 15 qudi je poklano. Malo ih je ostalo u ìvotu. Paja je potpuno izgubio ìvce. U nervnom rastrojstvu hteo je da se obesi. Nije mogao da klawe gleda iz blizine. Stavio je om~u oko vrata i gurnuo stolicu ispod sebe. Bio sam pred vratima kada sam ~uo neku lupu. Uletim unutra i imam {ta da vidim: pridràvaju}i ga zovem upomo}. Savo ôlakovi} mi pomaè da mu skinem om~u sa vrata. Udaram ga po licu dok nije do{ao k sebi. Dugo ne moè da shvati {ta se dogodilo. Ispred barake ~istimo krv zaklanih. Na rad se ne ide, ali zato nema ni ru~ka, iako je Boì}. Pro{lo je ve} vi{e od pola godine kako nismo o~ima videli, a kamo li jeli so i hleb, a o uqu i masti i da ne govorimo. Hranimo se uglavnom supom od kiselog kupusa ili sa po dva krompira dnevno. Radujemo se ako ih dobijemo nepromrzle. Smatramo pravom sre}om ako u ~orbi od pasuqa prona|emo poneko zrno. Nema ga. Jednom smo, ipak, bili siti. Gotovo presiti. Dogodilo se to onda kad su nam krajem godine, po dubokom snegu, usta{e dozvolile da iz zemqe iskopamo jedno crknuto kquse. Kowska le{ina bila je u zemqi ve} nedequ dana. Nikad nismo doznali {ta je tom kowu prekratilo ìvot ali se kroz logor pronela pri~a da je lipsao. Bio je zaraèn i svi }emo se od tog prokletog mesa porazboqevati... Usta{e su podupirale ovu glasinu: Samo se vi najedite, pa }ete nam olak{ati posao. Trovawe umesto klawa. Da se ne umaramo... Glad nas je zaslepila. Nismo se obazirali na opasnost. Nismo je, u stvari, ni bili svesni. Iskopali smo kowa, odrali ga i svaki logora{, a bilo nas je oko 1.500, dobio je po 300 grama kuvane kowetine. Boè poslastice! Da smo imali jo{ i po par~ence hleba bila bi to prava gozba. Niko nije odbio. Jeli smo halapqivo, boje}i se da odnekud ne stigne nare|ewe da nam se meso oduzme. Doktor Paja se tako|e prihvatio kowetine. Umreti od gladi ili od zaraènog mesa bilo je gotovo svejedno. Ovako smo bar imali pune stomake. U logoru je to bila prava retkost. Paja me je hrabrio: Na ovako niskoj temperaturi svaka klica je ubijena. Budi bezbriàn. Ni{ta nam se ne}e dogoditi... Ni{ta nam se nije dogodilo, osim {to su mnogi zbog halapqivosti, kasnije povra}ali. Nemam hartije i ne mogu da podnesem izve{taj o brojnom stawu. Bele`nica mi je ostala u tunelu. Pisar u Centralnoj pisarnici je Iso Frid iz Nove Gradi{ke, moj drug sa akademije. Od wega doznajem i poneku novost.
92
Na ulazu u logor je velika grupa qudi. Postrojavaju ih u dvojne redove. Qubo Milo{ po starom svom obi~aju blefira vi~u}i: Ma, bogamu, ima jo{ logora u Hrvatskoj, za{to sve {aqu meni? Ovo je radni logor u koji primam samo zdrave qude, a bolesne {aqem ku}i. Zdravi na jednu, a bolesni na drugu stranu. Jadni qudi, ne znaju}i za Qubine blefove, odlaze me|u bolesne. To je grupa iz Pakraca i Lipika. Me|u wima i moji poznanici: Nikola Zjali}, geometar, Vlado Lon~ar, {umski inèwer i Rade Milo{evi}, u~iteq. U pisarnicu donosi izve{taj i jevrejski lekar Pi{ta Policer iz Osijeka. Ispri~am mu za Paju, a on meni o uàsnom klawu Jevreja na Boì}. Qubo Milo{ nas poziva k sebi. Drì krvavo qudsko srce u desnoj ruci. Poigrava se wime gledaju}i kako srce titra i pita: Doktore, od ~ega je umro? Od prehlade velim tiho. Kaèm ja da imam dobre doktore. A ti, Jevrej~ino, oìvi onoga tamo kome fratar (Majstorovi}) nije dobro presekao grkqan... Dolazi grupa iz Karlovca. U woj je i brat moje ène Branko Borenovi}, geometar. Tu je i dr Branko Bara}, prota i narodni poslanik iz Dvora na Uni. Sprema li se ovde dijetalna hrana? poku{ava Branko da se na{ali. Kako da ne, ja sam na dijeti ve} {est meseci, a ti ne}e{ izdràti ni {est dana. Ubrzo, likvidirani su svi do jednog. Krajem decembra po~ela je izgradwa novih baraka. Trebalo je napraviti 40, a sagra|eno je 9. Tri za Srbe i 6 za Jevreje. Doznali smo, da su logori I i II u Krapwu likvidirani. To zna~i da sam od moje, gradi{~anske grupe, ostao sam. Brojno stawe u mom logoru, prema tvr|ewu usta{a, je 1.500 Srba i 6.000 Jevreja. Na srpski badwak do|e jedna grupa iz Nove Gradi{ke. Da bih je video nosim izve{taj. Grupa nije velika, a i moji su, Gradi{~ani: Milan \uri} advokatski pripravnik, \uro \uri}, seqak iz [imetlice, Dragan Dragojevi}, lugar, Quban Tatomirovi}, gostioni~ar, Stanko Kneèvi}, ~inovnik Direkcije {uma, Milan Vitas, seqak iz Ma{i}a, Milan Basari}, zvani~nik Sreskog na~elstva iz Oku~ana, @ivko ]uri}, trgova~ki pomo}nik kod Markovi}a. Svi su poklani, osim Stanka Kneèvi}a i @ivka ]uri}a. ...Smrt je u stalnom pohodu. Koga }e se domo}i? Svi smo je svesni. Krajem januara proneo se glas o dolasku nove komisije. Qubo Milo{ sazvao sve grupnike na sastanak u glavnoj pisarnici: Dolaze mi prijateqi iz Wema~ke, pa traìm, da se logor dovede u najboqi red. Mora da se o~isti sav sneg u krugu i oko baraka. Mora se montirati jedna baraka za trpezariju i centralnu kuhiwu i jedna baraka za bolnicu i ambulantu. Rok vam je tri dana. Jadni qudi morali su da rade i po no}i na velikoj zimi. Pilana se mora osposobiti za normalan rad, da moji prijateqi steknu uverewe, da je jasenova~ki logor radni logor, a ne logor za likvidirawe, kako to neprijateqska {tampa i krugovali (radija) pi{u i govore.
93
Na vreme je sve zavr{eno. Paja i ja selimo se u baraku bolnice. Par dana pre dolaska internacionalne komisije vr{i se generalna proba. Vjekoslav Luburi} saziva zbor svih zato~enika i preti, da }e logor u potpunosti likvidarati, ako se dogodi i jedna gre{ka pred prijateqima iz Wema~ke i Italije. Mora sve da funkcioni{e: u lan~ari, ciglani, pilani, ekonomiji, a naro~ito u bolnici. Kao dokaz dobre organizacije izvr{iti popis svih zatvorenika. Bolesnike likvidirati. U popisu mogu biti samo zdravi qudi. Poklano je vi{e od 150 bolesnika. Svi koji su se na{li u bolnici. Izba~eni su svi kreveti da bi se moglo pristupiti ribawu poda od silne krvi. Baraka je pregra|ena na dva dela. Bolnica ima 15 gvozdenih kreveta sa belom posteqinom i vunenim dekama. Kraj kreveta astal~i} sa ~a{om za vodu, a iznad kreveta tabla za ozna~avawe bolesti i temperature. U delu ambulante montiran je zubni ateqe. Uvedena je i struja. Radi se i po no}i. Vr{imo popis svih zato~enika, ali ne uspevamo da ga dovr{imo. Doznajemo da }e komisija do}i 6. februara 1942. Imamo jo{ tri dana, ali popis se ne moè izvr{iti jer zato~enike stalno odvode van logora. Pore|aju ih kao sardine u leè}em poloàju s tim {to su im glave na ivici reke, pa jedni udaraju maqem po glavi, a drugi hvataju za noge i ubacuju u vodu. Poneke, o{amu}ene i jo{ ìve, zatrpavaju, zemqom. Uàsna, jeziva smrt. Glavni za udarawe maqem je ve} ~uveni Mujo iz Biha}a. Pro~uo se po specijalnom udarcu: jednom udari glava se spqo{ti. Mujo od Biha}a je za nas sinonim zverstva i du{a usta{tva. Ne znamo kako izgleda, ali ne znamo mnogo ni o usta{ama. Ko su? [ta su? [ta ho}e? [ta smo im skrivili? Za{to nas èle mrtve? Ima li greha u nama koji bi ih zaduìo da ovako postupaju? Uzaludna su nam premi{qawa. Ne moèmo da doku~imo o ~emu je re~. Ali, ovde smo da trpimo. Uprkos tome {to ne znamo za{to... Zapisao je Vujo Vuka{in @egarac, i danas ìvi svedok divqawa Hrvata i muslimana u usta{kim uniformama. @egarac se pita: Odakle ta mr`wa prema Srbima? Odgovor je danas jasan, to je posledica katoli~ke i komunisti~ke propagande koja je baratala tezom o srpskom hegemonizmu koji ugroàva sve narode Jugoslavije, a naro~ito hrvatski. Genocid prema Srbima posle takve indoktrinacije bio je odbrambeni mehanizam Hrvata. (Lu~i}; cit. delo; str. 144-158) Drago [ormaz svedo~i o zlo~inima u Jasenovcu, mu~ewu, spaqivawu ìvih qudi i krunisawu uàrenim gvo`|em: Podse}aju}i na zverska divqawa usta{kih klerofa{ista, o ~emu svedo~e brojni autenti~ni dokumenti, Drago [ormaz posebno izdvaja re~i fra Miroslava Filipovi}a koje je on uputio svojim usta{ama, napu{taju}i jedno od mnogih popri{ta masakra nad nedu`nim qudima: Samo vi nastavite posao, a ja }u s Bogom blagosloviti va{e veliko delo. Istori~ar i kwièvnik Drago [ormaz, jedan od svedoka jasenova~kog pakla, podsetio je javnost na zlo~ine i masovne likvidacije u logoru u Jasenovcu. On je upozorio da su u skoro svim logorima formiranim za vreme
94
Drugog svetskog rata postojali krematorijumi, ali da je logor u Jasenovcu jedini imao krematorijum u kojem su spaqivani ìvi qudi. Prema na~inu mu~ewa i masovnoj likvidaciji, logor u Jasenovcu svrstava se me|u najozlogla{enije logore Drugog svetskog rata isti~e [ormaz u razgovoru za Srnu, i iznosi podatak da je ciglana u krugu logora kori{}ena kao krematorijum u kojem su spaqivani ìvi qudi. Uskim hodnikom qudi su dovo|eni do same pe}i. Nat~ove~anskom snagom i voqom za ìvotom logora{i su pritiskali zidove da ih ne gurnu u plamen otvorene pe}i, a zidovi hodnika ~esto su pod tim pritiskom pucali i ru{ili se kazuje [ormaz, i dodaje da se se}a protesta stanovnika iz okoline, koji su negodovali jer ih je gu{io smrad spaqenog qudskog mesa iz jasenova~kog krematorijuma. Prema wegovim re~ima, tada{wim jasenova~kim yelatima ni kanibalizam nije bio stran kao metod najstra{nijeg mu~ewa, jer postoje neoborivi dokazi koji upu}uju da su logora{e dovodili u stawe potpune izgladnelosti i psihi~kog rastrojstva i da su u tom bezumqu jedni druge napadali u nagonu za preìvqavawem. Specijalnost jasenova~kih usta{a bila je nabijawe `rtvi na glavu uàrenih gvozdenih kruna dok `rtva ne izdahne prise}a se [ormaz, i dodaje da se ovako svirepo krunisawe, ipak, nije ~esto koristilo zbog sporosti ubijawa. Svedok jasenova~ke golgote isti~e da je jedan od posebnih specijaliteta u logoru bio ubijawe logora{a ìvim {takorom. Zatvoreniku je na stomak stavqan ìvi {takor u posudi, vezan tako da ne moè da pobegne, osim, grizu}i i uvla~e}i se u utrobu `rtve obja{wava [ormaz, i tvrdi da su se po svireposti posebno isticali fra Miroslav Filipovi} Majstorovi}, nazvan fra Satana, zatim fra Pero Brzica iz samostana u Qubu{kom i Ivica Brkqa~i}, Ivica Matkovi} i fra Jere Mari~i}. Oni su se u Jasenovcu, tvrdi [ormaz, takmi~ili u brzom ubijawu i klawu, za {ta su iz nema~ke fabrike Solingen naru~ivali izradu posebne vrste noèva. (Beogradski dnevnik; Kurir, 11. april 2005.) Psuwski isti~e da su sva svedo~ewa koja mogu da se navedu i ~iwenice koje mogu da se iznesu ovako na papiru, u kwigama samo jedna bleda slika, ili neznatan ise~ak iz obiqa grozota, kojima su bili izvrgnuti milioni Srba svih doba starosti i da sva literatura ovoga sveta ne moè da obuhvati zlo~ine koje su po~inili katoli~ki sve{tenici i usta{e. Isto je tako i sam jasenova~ki logor kao celina, samo ise~ak iz sistema usta{ko-hrvatske politike, da zatre i se}awe na Srbe. Jer, srpsko gubili{te nije ograni~eno na jasenova~ki i ostale logore, ve} je veliko taman toliko, koliko je velika i Nezavisna dràva Hrvatska. Ako se danas, posle milionskog uni{tewa Srba po Hrvatskoj na|e jo{ po neko, ko postavqa teoriju neodgovorne mase, taj je ili sam neodgovrna masa, ili je prepredeni pripadnik politike svr{enog ~ina u hrvatskousta{koj slu`bi, po{to su logori za Srbe i ono malo jugoslovenski orijentisanih Hrvata, bili zvani~ne hrvatske ustanove, uklopqene u hrvatsku
95
dràvnu administraciju i buyetirane iz dràvne kase, a wihovi funkcioneri postavqani ukazima vlade i {efa hrvatske dràve. Ostavimo li na stranu ~iwenicu, da li su ove logore pose}ivale komisije me|unarodnog Crvenog krsta, za koje su se prilike uklawali svi tragovi mnogostrukih masovnih zlo~ina i komisiji prikazivana Potemkinova sela, uni{tavawe Srba zato~enika i{lo je po liniji dràvne politike, koju je podràvala velika ve}ina hrvatskog naroda, u~lawena u usta{kim organizacijama. Ne}e biti bez interesa ~uti, {to misli o odgovornosti za masovne pokoqe Srba po Hrvatskoj dr Paja Jawanin, advokat iz Vinkovaca, na ~ijoj se ku}i prilikom ma kakvih hrvatskih svetkovina u doratnom ìvotu redovito vila hrvatska zastava iako je on Srbin pravoslavne vere. Evo {ta razo~arani dr Jawanin na zapisniku od 11. novembra 1943. godine o tome kaè: Posle organizovawa usta{ke vlasti, Hrvati su se listom upisali u usta{ku organizaciju, a mnoge organizacije Ma~ekove seqa~ke stranke (HSS), listom su prilazile usta{ama. Gorwi primer najboqe dokazuje, da je sav hrvatski narod odobravao usta{ki reìm i wegova zlodela i da se sa wime identifikovao. Bilo je nekolicina qudi, koji su se po strani dràli, ali niko od wih nije protestvovao protiv ovih zlodela. Uveren sam, da su oni Hrvati, koji su se dràli po strani, u du{i se radovali progonu Srba. ôvek normalne logike o~ekivao bi od te usta{ke vlasti, da }e progoniti one Srbe, koji su se eksponirali za vreme raznih politi~kih reìma u Jugoslaviji, kao narodne poslanike, velike ùpane, {efove policija ili sreske na~elnike. No, hrvatske usta{e progonili su kolektivno sav srpski narod, bez obzira kojoj je ko politi~koj partiji pripadao i kako se u dru{tvu prema Hrvatima ophodio. Wihova je tendencija bila, da se istrebi sav srpski narod, te da na toj teritoriji ostanu homogeni i da taj teritorij zadrè kao ovu ve~nu Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Daju}i definiciju o zverstvima po Hrvatskoj, sudija sreskoga suda u Bjelovaru Branko Jak{i}, u zapisniku od 12. oktobra 1942. godine, tvrdi, da je pokoq nad Srbima u Gudovcu izvr{ila Hrvatska seqa~ka za{tita, dakle Ma~ekova borbena formacija i na kraju zakqu~uje: Moè se re}i, da se sve ovo vr{ilo i vr{i konstantno i po jednom utvr|enom planu. Mi{qewa sam radi toga, da }e ostatak Srba koji je tamo ostao biti uni{ten na isti na~in, kako je to bilo i sa stotinama hiqada drugih Srba, koji su nevino zavr{ili svoje ìvote u jednom istorijskom razdobqu, koji se jo{ jedino moè uporediti sa starovekovnim i sredwevekovnim zverstvima Yingis-kana i drugih barbarskih naroda. Nemogu}e je u jednom ograni~enom prostoru opisati sva masovna srpska gubili{ta po Nezavisnoj Hrvatskoj. Pa ipak, pored Jasenovca, Slavonske Poège i drugih, moramo se osvrnuti i na onaj prirodni ambis u Velebitu, gde su ba~ene desetine hiqada srpskih `rtava, u najvi{e slu~ajeva ìvi ili raweni. Mnogobrojni iskazi onih Srba izbeglica iz sabirnog logora u Gospi}u, koji su ~ekali na red da budu odvedeni i likvidirani u ovaj ambis, a pukim slu~ajem spa{eni iznenadnom talijanskom okupacijom toga dela Hrvatske, slaù se u detaqima. ûjmo stoga Dragu Svjetli~i}a, brija~a iz Doboja, {ta kaè o velebitskoj dolini smrti:
96
Kaznionica u Gospi}u bila je sabirna stanica za one Srbe iz Hrvatske, koji su od mesnih vlasti odre|eni za Velebit. Za vreme moga boravka u ovoj kaznionici, od kako sam 9. avgusta doveden, pa do 25. avgusta 1941. godine, formiran je svakoga dana u kaznioni~kom dvori{tu po jedan transport za Velebit. Svaki put je u transportu bilo 800 do 1200 qudi. Oni su vezani dva po dva ìcom, a zatim su spojeni jednim lancem po sredini povorke. Svaku ve~er vra}ali su se usta{ki pratioci nazad u kaznionu, nose}i sobom one spojene lance, koje su sutradan upotrebqavali za slede}i transport. Na ovakav na~in odvedeno je za vreme moga boravka oko 18.000 Srba, koji su na Velebitu ubijani tvrdim predmetima po glavi, a zatim bacani u jedan dubok ambis u stenama. Dana 24. avgusta 1941. formiran je novi transport od 900 Srba, me|u kojima sam i ja bio. Po{to smo strahovito stegnuti ìcom i svezani spojnim lancem i kada je sve bilo spremno za polazak, stigla je iznenada naredba da transport ne kre}e. Usta{ki krvnici su bili strahovito ozloje|eni na ovo nare|ewe, a glavni veziva~, neki Ivica, jadikovao je: Zar smo se badava mu~ili dok smo ih vezivali! Neka ih sada odvezuje ko ho}e! Najzad su odvezali nekolicinu Srba, a ovi ostale, pa su nas sutradan sproveli vozom za jasenova~ki logor. Isti ovaj usta{ki krvolok Ivica, kome ne znam prezimena, rekao nam je za vreme putovawa u vozu: Zahvalite Bogu {to niste oti{li u Velebit. Jer da ste tamo oti{li, sada biste bili na nebu. To su rezultati srpsko-hrvatskog bratstva. To su rezultati ve~itih obzira prema hrvatskom delu na{ega naroda za vreme zajedni~kog ìvota u dràvi Jugoslaviji, koja je bila sva~ija, a najmawe srpska, po{to se srpski narodni ìvot sastojao samo u odricawu, a hrvatski u naturawu svoje voqe. (isto; str. 197-201)
21. Fratri krvolo~ni yelati

Na ~elu srpskom krvqu izopijanih usta{kih hordi, nevidqivo se vila crna jezuitska zastava. Wu su, u komadu mesa {to se srce zove, nosili predstavnici Svetog oca pape i hrvatskog nadbiskupa, katoli~ki fratri i popovi. îme bi se ina~e moglo tuma~iti, da je veliki broj katoli~kih popova i fratara bilo rukovodilo masovnim ubijawima Srba, bilo i sami sa noèm u ruci igrali ulogu krvolo~nih yelata. Evo nekoliko primera: Fratar samostana u Kninskom Poqu Vjekoslav [imi} nije dozvoqavao da u wegovom prisustvu drugi od usta{a koqe Srbe, po{to je to pravo pridrào za sebe i sam ih klao. Katoli~ki sve{tenik Eugen Puji} upao je u stan pravoslavnog sve{tenika jednog hercegova~kog mesta i posle cinizma ravnog samo jezuitskoj nasladi, zaklao sve{tenika pravoslavca, sa kojim je dotle ìveo u prividno najsrda~nijim odnosima. Sa oltara katoli~ke crkve u Livnu drào je fratar dr Sre}ko Peri} prediku vernima i rekao im, da Srbe treba klati redom, jer da to nije nikakav greh, {ta vi{e, rekao je da treba i wegovu ro|enu sestru ubiti, jer se udala za Srbina. A dr Sre}ko Peri}, fratar, bio je na srpsku i konkordatsku sramotu, donedavno, pre rata, katoli~ki ùpnik u Ni{u. Neki fratar Ante, katoli~ki ùpnik u Tamu{nici sreza br~anskog, organizovao je kao usta{ki prvak hajku na Srbe, koje je hvatao po okolici,
97
zatvarao ih u nemogu}im prostorijama i tu ih, pored mu~ewa gla|u, strahovito mrcvario pre kona~nog ubistva. U Bosanskoj Kostajnici, na mostu koji vodi preko reke Une, tamo{wi je gvardijan katoli~kog samostana davao uputstva kako da se koqu Srbi i zaklani bacaju u vodu. Sa velikom volovskom ìlom nasla|ivao je svoju jezuitsku histeriju za~asni kanonik i ùpnik Ivan Mikan u Ogulinu, kada je svakodnevno upadao u prepuni zatvor Srba i divqa~ki se obarao na wih, daju}i time primer usta{ama {ta treba da ~ine. Po{to je to spadalo u wegovu nadle`nost, naredio je da se pravoslavno manastirsko bratstvo manastira Gomirja pobije. Jezuitski kler poslao je u na{i~ki kraj najvernijeg tuma~a hrvatskih intencija u osobi fratra tamo{weg fraweva~kog samostana Sidonija [ilca, koji se istakao u teroru nad srpskim telima i du{ama. Katoli~ki popovi Dragutin Marjanovi} i Frawa Gun~evi} iz Slavonskog Broda, prisustvovali su kao predstavnici hrvatskog nadbiskupa mnogobrojnim mu~ewima i ubijawima Srba u Sl. Brodu i sami davali uputstva. Majstorima za ubijawe i pokatoli~avawe pokazali su se, pored ostalih, katoli~ki popovi Bralo iz Sarajeva, Frawo Matica iz Nove Gradi{ke, Zubi} iz Vukovara, Astalo{ iz Daqa, Violini iz Br~kog i drugi. Da bismo videli kako se eksterno grobarilo nad srpskim ìvotima izvan logora kao dràvnih ustanova po Hrvatskoj, kroz ~ije smo kqu~aonice malopre jedva provirili, dozvoli}emo Mariji Bogunovi} iz Livna i Qubomiru Crnogorcu iz êlebi}a kod Livna da nam oni izloè jezovite detaqe iz svoga kraja: Pod duhovnim vo|stvom fratra dr Sre}ka Peri}a iz katoli~kog samostana u Gorici kraj Livna svrstali su se dr Urmovi} advokat, Vlado Kaji} bez zanimawa a za wima doma}i Hrvati, muslimani i Cigani. Po{to su najpre razoruàli srpsko stanovni{tvo, prevariv{i ih obe}awem zakonitosti u Nezavisnoj Hrvatskoj, usta{e su po~etkom juna 1941. godine otpo~eli sa pokoqem. Uo~i pravoslavnih Duhova stigli su iz Livna u susedno selo Gubin usta{e, sme{teni u jedan autobus. Po{to su se prijateqski obratili mesnom sve{teniku, zamolili su ga da im spremi ru~ak. Ne slute}i jezuitsku prepredenost, sve{tenik ih je dobro po~astio. Pri zavr{etku ru~ka usta{e su mu rekli, da pozove svoje parohijane, kojima imaju ne{to saop{titi. Tek tada slute}i zlo, sve{tenik je pozvao jedva {est svojih parohijana, koje su usta{e zajedno sa sve{tenikom strpali u autobus i po{li prema Livnu, rekav{i im da ih vode na neko saslu{awe. Me|utim, na oko 3 km pred Livnom, autobus je skrenuo prema brdu iznad sela Suha~e, gde se nalazi velika kamena jama, u koju seqaci bacaju pocrkalu stoku. Tu su usta{e sve{tenika sa wegovim parohijanima i jo{ nekim seqacima koje su usput strpali u autobus, najpre povezali ìcom, pa ih zatim na ivici jame postreqali i strmoglavili u ambis. Jedan me|u ovima, Jovo Paj~in, po{to je bio rawen i lak{e povre|en prilikom oburvavawa, uspeo je da se izvu~e iz jame i pobegne ku}i. Kad su seqaci hteli da le{eve sve{tenika i ostalih suseqana povade i sahrane, usta{e su doneli nekoliko kanti benzina, koje su sasuli u jamu i zapalili je.
98
Oko 2 ~asa po podne, 20. juna 1941, strpali su usta{e u jedan auto dr Du{ana Mitrovi}a upravnika bolnice, dr Krstu Zubi}a sudiju i dr Ranka Margeti}a advokata, sve iz Livna, pa ih povezli prema Bugojnu i zaklali u {umi zvanoj Koprivnica. Zatim su wihovim porodicama uputili la`na pisma iz Sarajeva, kao da ovi ve} mrtvi qudi pi{u svojima, kako idu na prisilan rad u Nema~ku. Zajedno sa jednim brojem Srba, odveden je u pratwi svoje ène i k}eri sve{tenik Kosta Stani{i} iz Livna, koji je sa celom grupom na{ao smrt u selu Prologu, udaqenom oko 20 km od Livna. Na 13. jul 1941, zatvoreni su u zatvor sreskog na~elstva u Livnu 13 vi|enih me{tana. Wih su usta{e zajedno sa ve}im brojem Srba iz okolice Livna dràli u zatvoru do 26. jula, pa su ih toga dana odveli u onu istu {umu Koprivnicu i tu ih poubijali. Dva dana posle ovoga novoga pokoqa u Koprivnici, usta{e su zatvorile sve mu{karce Srbe, sem dece, u Livnu. Osim toga su sa 5 kamiona doveli oko 300 Srba iz Vrlike u srezu siwskom. Kroz daqnih 8 dana usta{e su ove Srbe odvodili u partijama sa vezanim rukama pozadi ìcom u hrvatsko selo Prolog i tamo ih klali. A kad su se pobojali dolaska talijanske vojske, poùrili su da i ostatak pokoqu u samoj osnovnoj {koli gde su bili zatvoreni. Wihove su le{eve zakopali u |ubri{tu i ispod poda u {koli. Tada je ubijeno preko 1000 qudi i u Livnu nije ostao nijedan Srbin stariji od 16 godina, sem petorice staraca preko 70 godina, ali je docnije jedan ubijen. (isto; str. 201-205) Psuwski navodi jo{ mnogobrojne primere uàsa i zverstava po~iwenih nad Srbima. Prema onom programu, kojega je otkrio Mile Budak, ministar prosvete i bogo{tovqa, vr{ena su masovna deportirawa preostale neja~i iz ~itavih krajeva. Ova rabota po svojoj okrutnosti predstavqa zlo~in svoje vrste. Usta{e bi no}u upali u pojedina srpska sela i nare|ivali srpskom stanovni{tvu da se u roku od nekoliko desetina minuta spreme za polazak. Zatim je davan znak za sakupqawe. Svaki srpski doma}in morao je na zborno mesto predati kqu~eve od ku}e, gde je ostavio sve svoje pokretno i nepokretno imawe. Na naro~itom formularu morao je potpisati dragovoqnu izjavu, da sve svoje imawe ostavqa Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Posle napu{tawa sela, deportirani su izvrgavani pretresu. Usta{e su im oduzimali sve od vrednosti {to su mogli ovi u mawim zave`qajima sobom poneti. îm je srpsko stanovni{tvo isterano iz kojeg sela upadala je hrvatska ruqa u wihova sela i zaposedala doma}instva sa svim ìvim i nepokretnim inventarom. I sada se na|e po koji hrvatski naiv~ina koji postavqa tvrdwu da se hrvatska ve}ina nije saglasila sa usta{kim na~elima! U kakvom onda odnosu stoji ono juri{awe na opustelu srpsku imovinu posle masovnih ubijawa i deportacija? Da bi se ostvario hrvatski narodni program i jezuitska èqa za potpunim uni{tewem pravoslavne crkve i vere, zatvorene su sve pravoslavne bogomoqe, od kojih su mnoge pretvorene u magazine za napqa~kanu srpsku robu, koja se zatim u crkvi prodavala kao u kakvoj bazarskoj radwi.
99
Po{to su retko preìveli pravoslavni sve{tenici deportirani, ostavqeni su ostaci pravoslavqa u Hrvatskoj na milost i nemilost hrvatskog jezuitizma. Hrvatske vlasti su se poùrile da im se na|u pri ruci, pa su im stavili rok za prelaz u katoli~ku veru. Dràvnim ~inovnicima pravoslavne vere, koji su ostali u Hrvatskoj nare|eno je, da prilikom ispuwavawa naro~itih formulara o slu`benim odnosima ne}e mo}i ostati u dràvnoj slu`bi niti na podru~ju Nezavisne Hrvatske, ako u me|uvremenu ne pre|u na katoli~ku veru. Za to vreme razarana je imovina Srpske pravoslavne crkve, a oni Srbi koji i pored terora nisu hteli ostaviti veru svojih otaca terani su pod kundacima da moraju prisustvovati mislima, koje su odràvali katoli~ki popovi. Ovi popovi, pra}eni naoruànim usta{kim hordama, razmileli su se poput grabqivica po svima mestima gde je bilo pravoslavnih crkava, da tamo najpre, opet vaqda u ime Hrista, opqa~kaju sve crkvene dragocenosti, a zatim zaplene crkvene matice i najzad da izvr{e paleè onih crkava, koje im za pokatoli~avawe ne bi bile potrebne. Tako su 12. jula 1941. upali hrvatski katoli~ki sve{tenici u pakra~ki episkopski dvor i isterali sve{tenike zajedno sa episkopskim vr{iocem du`nosti, koje su strpali u zatvor. Po{to su opqa~kali sve crkvene dragocenosti, zapalili su pravoslavnu katedralu. Sve to u ime Hrista i zagreba~kog nadbiskupa Stepinca, koji je za to vreme sluìo mise zahvalnice (Te Deum) Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, na kojima nijednom re~ju nije osudio verski varvarizam, kakav se u istoriji ~ove~anstva ne pamti. Toga istog nadbiskupa vidimo gde sa izaslanstvom biskupskog zbora, 23. novembra 1941, poglavniku referi{e o stawu katoli~ke crkve i na ovakav na~in pribavqenih novih katolika. Nadbiskupov referat poglavniku mora da je bio veoma obiman. (isto; str. 216-219) Prema nepotpunim podacima poru{eno je, popaqeno zajedno sa u wima zatvorenim Srbima ili demolirano 288 pravoslavnih crkava i manastira na podru~ju takozvane Nezavisne Dràve Hrvatske. Taj je broj svakako daleko ve}i, ali se hrvatski nadbiskup dr Alojzije Stepinac i sa ovim zapawuju}im brojem usta{ko-hrvatskog vandalizma mogao dostojno predstaviti poglavniku, koga je posle toga Sveti otac papa primio u zvani~nu audijenciju i vaqda zbog uspe{nog referata o istrebqewu pravoslavqa na teritoriji nezavisne Dràve Hrvatske, blagoslovio ga u ime Hrista! Po{to je stoèrnik Viktor Guti} govorio 9. juna 1941. ispred bawalu~kog sreskog na~elstva i rekao, da }e ostatak Srba koji dotle nije pobijen ili proteran uni{titi ako ne prime katoli~ku veru, naredio je da se zauzmu sve pravoslavne crkve, a da se na parohijskim stanovima istaknu natpisi Hrvatski dom. Ve} sutradan postala je prwavorska pravoslavna crkva `rtvom ovoga verskog vandalizma. Usta{e su predvo|ene katoli~kim popovima do{li u Prwavor, isterali sve{tenika iz parohijske zgrade i na woj oka~ili tablu sa natpisom Hrvatski dom. Posle toga su se sli~ni pohodi svakodnevno re|ali. Da bi uni{tewe Srpstva i pravoslavqa {to simboli~nije predstavili, Hrvati su u ve}im mestima naredili ru{ewe ili minirawe pravoslavnih crkava, me|u kojima crkve u Bawa Luci, Biha}u, Novoj Gradi{ki, Bosanskom Grahovu i dr. (...)
100
Mimo svega onoga {to su Srbi dali u ìvotima i krvi, usta{ama to nije bilo dovoqno, ve} su sproveli sistem ucena, kakav po svojoj obimnosti prevazilazi sve zlo~ine ove vrste. Iz bojazni da deportirani ili na smrt odre|eni Srbi imu}nijeg stawa ne bi sakrili novac i dragocenosti izvan usta{kog doma{aja, usta{e su napola prebijene Srbe ucewivali mogu}no{}u po{tede ìvota ako im predadu novac i dragocenosti. Kad su ciqeve postigli, ili su ih ubijali ili su ih osiroma{ene prebacivali preko granice, a na wihovim ku}ama izlepqivali slu`bene objave hrvatske vlade: Izvla{}eno u korist hrvatske dràve. Ovako opusto{ena srpska imawa popuwavana su ve}inom kajkavskim Hrvatima iz Hrvatskog Zagorja, dakle pravim takozvanim autohtonim Hrvatima, od kojih i poti~u sve nesre}e, koje su Srbi preìvqavali od momenta, kada su ih ovi hrvatski do{qaci unesre}ili svojim dolaskom. Tamo gde se zbog nedostatka kajkavaca nisu mogla popuniti srpska imawa, davana su ona onim hrvatskim ili muslimanskim jani~arima, koji su se istrebqivawem Srba pokazali dostojni takve nagrade. Usta{ama nije bilo dosta srpske krvi i wihovih imawa po Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Kad su svr{ili sa Srbima tamo, okrenuli su se i prema mati~noj srpskoj zemqi Srbiji, u nameri da i ovde pove}aju srpski danak u krvi. To najboqe svedo~i ovo uhva}eno pismo beogradskog usta{kog stoèra broj 9, sakrivenog iza oltara katoli~ke crkve Krista Kraqa u Beogradu, koje glasi: Velemo`nom gospodinu stoèrnome poru~niku poglavnikove tjelesne bojne Zagreb Dragi stoèrni~e, hrabri usta{o! [aqem ti list po na{em hrabrom usta{i Zvonku uz blagoslov katoli~ke crkve Krista Kraqa u na{em budu}em katoli~kom Beogradu. Pripovjedao mi je Zvonko, da su na{i hrabri usta{e muslimani i katolici pobili i poklali srbijanske cigane u Ma~vi i [apcu. Zvonko mi re~e, da je on sam svojom rukom zaklao dvadeset i pet pravoslavaca u Ma~vi, te mu zato katoli~ka crkva opra{ta sve grjehove, a Sveti otac papa nagradi}e sve hrabre hrvatske sinove koji su stavili pod katoli~ki ma~ ove balkanske {izmatike. Svi katolici Hrvati i muslimani, usta{e u Beogradu, u~laweni su u na{oj tajnoj usta{koj organizaciji i ~ekaju nestrpqivo aneksiju Beograda hrvatskog grada, domovini Hrvatskoj. U cijeloj ciganskoj Srbiji razapeli smo uhodarsku mreù, koja radi punom parom. Zaostali Hrvati i muslimani ostali su u prividnoj slu`bi ciganske Srbije i imade ih prili~an broj u svakom uredu i po ministarstvima i ostalim bran{ama. Naveli smo ti i tajne {ifre za dopisivawe. Zagreb }e poslati upute, koje imaju delegati u ciganskom Beogradu. Glavni stoèr radi na tome, da se uni{te pravoslavci na Balkanu, na slavu katoli~ke crkve. Sabiramo podatke o srpskim komitama i vojvodama, jer smo do{li u posjed wihovih spisa i nare|ewa. Dakle vidi{, da hrvatska stvar napreduje preko Drine do Ni{a i od Ni{a do Soluna.
101
Podatke smo danas poslali sa spisima. Prenio ih je broj 129 u Zemun. Informiraj se kod glavnog stoèra u Zagreb da li je broj 129 uru~io sve. Novac za Ni{ i Kragujevac {aqemo redovno. Za dom spremni! Usta{ki stoèr broj 9. PS. Uz list se prilaè otisak pe~ata Topli~kog ~etni~kog odreda sa grbom i potpisom, otsje~enog sa jednog ~etni~kog spisa. Jedan me|u mnogobrojnim usta{kim zlikovcima, po{to se bezbroj puta okupao u nevinoj srpskoj krvi na teritoriji Nezavisne Hrvatske, na{ao je za potrebno, da se za ono {to ga je pre toga Beograd godinama hranio, oduì provokacijom na taj na~in, {to bi u povoqnom trenutku ubio kojega pripadnika okupatorske vojske i time poslao na drugi svet nekoliko stotina nevinih Srba. Beogradska policija uhvatila je Himliju Berberovi}a iz Bosanskog Novog, koji je pre rata bio zaposlen u Beogradu, pa je kao dobar poznavalac prilika upu}en u Beograd da nastavi sa usta{kim nedelima. Berberovi} je po li{ewu slobode pred policijskim podnarednkom u Kolar~evoj ulici broj 1 o svojim usta{kim zlo~inima izme|u ostaloga izjavio i ovo: Po~etkom mjeseca juna 1941. dobila je moja satnija nalog da ide u Glinu. Po dolasku u Glinu, prvo smo pretresli grad, pa smo zatim i{li po selima. Ovo pretresawe trajalo je oko 15 dana. Kad je sa pretresawem zavr{eno, do{li su usta{e iz Zagreba i Petriwe, pa smo tada dobili nalog da po selima sakupimo sve pravoslavne mu{karce od 20 do 45 godina starosti. U prvo vrijeme vr{ili smo hap{ewe mu{karaca. Wih smo sakupqali po selima i dovodili ih u Glinu, g|e smo ih stavqali u sudski zatvor. Tu su ostajali u zatvoru po nekoliko dana dok se zatvori ne napune, a tada su ubijani. Ubijawe je vr{eno na vi{e na~ina. Neke su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini. U crkvu je moglo stati oko 1000 qudi. Tada je komandir satnije odre|ivao 15 qudi koji imaju da vr{e klawe. Prije nego {to po|u na ovaj posao, davano im je alkoholno pi}e i to nekima rum a nekom quta rakija, pa kad se napiju, onda su ih sa noèvima pu{tali unutra. Za vrijeme klawa je pred crkvom postavqena straà, a ovo je ~iweno radi toga {to su se neki pravoslavci pewali u zvonaru, pa su zatim skakali sa we. Ja sam bio odre|en da vr{im klawe u tri maha. Svakom prilikom su i{li i neki oficiri, Dobri} Josip i Mihajlo Cvetkovi}, a pored wih je bilo i usta{kih oficira. Po ulasku u crkvu, oficiri su stajali kod vratiju i posmatrali na{ rad, a mi smo vr{ili klawe. Ubijawe je vr{eno na taj na~in, {to smo neke udarali pravo u srce, neke klali preko vrata, a neke udarali g|e stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udarca smrtno pogo|en, toga su usta{e priklali noèm. Za vreme klawa nije gorjela svjetlost u crkvi, ve} su bili ode|eni specijalni vojnici, koji su rukama dràli baterijske elektri~ne lampe i time nam osvetqavali prostor. U vi{e mahova desilo se, da je neki Srbin naletio na nas pesnicom ili pak da je nekoga udario nogom, ali je taj bio domah iskasapqen. Za vrijeme ovoga klawa bila je u crkvi velika galama. Prisutni Srbi vikali su: @ivio kraq Petar! @ivjela Jugoslavija! @ivela kraqica Marija! @ivela Srbija!, Dole usta{e!, Dole Paveli}! itd. Klawe je
102
po~iwalo u 22 sata uve~e, a trajalo je do 2 sata. Za vrijeme dok je posledwi Srbin bio ìv ove su manifestacije trajale. Ovako klawe u crkvi desilo se sedam do osam puta, a ja sam u~estvovao tri puta. Za vrijeme klawa svi smo bili toliko uprqani krvqu, da se uniforma nije mogla o~istiti, ve} smo je zamjewivali u magacinu, a kasnije se prala. Crkva je poslije svakog klawa prana. Kad se klawe zavr{avalo dolazili su kamioni i nosili qe{eve. Obi~no su ih bacali u rijeku Glinu, a neke i zakopavali. Neke su pravoslavce izvodili na obalu rijeke Gline g|e su ih strijeqali iz mitraqeza. Ovo strijeqawe vr{eno je odjednom na 300 do 400 qudi. Oni su svi postavqani pored obale u dvije vrste, pa su povezani konopcima jedan za drugoga i tako ga|ani iz mitraqeza, koji su bili postavqeni u neposrednoj blizini. Qe{ine ovih lica koja su streqana pored obale, bacane su u rijeku Glinu. Neke grupe Srba izvo|ene su iz zatvora i streqane u blizini mjesta Gline pored {ume, pa su poslije zakopani na mjestu gde su streqani. Prikupqawe Srba vr{eno je na taj na~in, {to je u odre|eno selo i{lo oko 70 usta{a i 30 nas vojnika, a svi smo bili pod komandom usta{kih oficira. Selo je uvijek bilo opkoqeno, pa je unutra ulazila odre|ena grupa, koja sakupqa Srbe. Kad bude cijelo selo sakupqeno, onda smo ih straàrno sprovodili u sudski zatvor. U prvo vrijeme dovodili smo samo mu{karce, a docnije i ènska lica od 15 do 50 godina starosti. Prilikom ovog dovo|ewa vidio sam da su usta{e, neki moji drugovi i vojnici silovali ène i djevojke, pa su ih zatim odvodili u Glinu. Vidio sam da su neki usta{e kao i vojnici dolazili u logor, odakle su odvodili ène koje su htjeli, pa su nad wima vr{ili obqubu neg|e na periferiji grada, pa su ih ponovo vra}ali u zatvor. Od strane oficira ovo nije bilo zabraweno, jer su i sami oficiri ovo ~inili. Tako se ispovedao jedan od bezbrojnih hrvatskih terorista koji je svesrdno podelio radost Nezavisne Hrvatske sa ve}inom svoga naroda i vojni~kom vje`bom u domobranskim redovima ne samo bio pomo}ni rod usta{kog oru`ja, nego i vr{io tolika klawa u Glinskoj pravoslavnoj crkvi. Isto, dakle, onako, kao {to su ih vr{ili i bezbrojni drugi Hrvati, bez obzira imali usta{ku iskaznicu u yepu ili ne. Pre}utnim blagoslovom hrvatskog nadabiskupa, rukovodio je ovim zlo~inom nad zlo~inima u glinskoj pravoslavnoj crkvi i svima srpskim krvoproli}ima glinske okolice glavom predstavnik Rimokatoli~ke crkve, gvardijan katoli~kog samostana u ûnti}u German âstimir. (isto; str. 222-227) Prva Poglavnikova javna izjava bila je: Muslimani su cvijet hrvatske narodnosti! Kulturno zaostaliji od Hrvata, bosanski su muslimani videli u ovoj izjavi podstrek za sve ono, {to smo ~uli od Berberovi}a. I zaista, jedan deo muslimana, sa Hakijom Hayi}em, Ma~ekovim prvakom u Bosni potrudio se, da zauzme prvo mesto u vrtu usta{ko hrvatske izbezumqenosti. (isto; str. 228) Kada su se zatvori napunili, Srbi su odvo|eni u sabirali{ta. U tim sabirali{tima usta{e su po~eli da vr{e zlo~ine. Da bi skratili posao velikohrvatski {ovinisti su otpo~eli sa masovnim zlo~inima i na
103
terenu. Izme|u tih brojnih ubistava srpskog stanovni{tva, spomiwemo masakr u selu Gudovcu, kraj Bjelovara, gde su izme|u 27. i 28. aprila streqana 184 seqaka. U Blagaju na Kordunu, nakon {to su pozvali odrasle Srbe iz Vequna i okolnih zaselaka, usta{e su poubijali oko 250 seqaka, koliko ih se odazvalo pozivu. Nekoliko dana kasnije, u no}i izme|u 11. i 12. maja, izvr{en je jedan od najgroznijih zlo~ina u istoriji, u srpskom selu Glina, gde su usta{e zaklali 300 ìteqa Srba. Tokom juna, usta{ka ma{inerija delovala je i u Hercegovini. U blizini Qubiwa 2. juna, usta{e su ubili 140 Srba. Tri dana kasnije poklali su oko 180 seqaka iz sela Korita kod Gacka... Kod Qubiwa je ponovo ubijeno jo{ 160 qudi, a u tri sela blizu Gacka oko 80 mu{karaca, èna i dece... Dva dana kasnije, usta{e su ubili 260 qudi u nekoliko sela stola~kog sreza. U to vreme u Opuzenu, blizu Metkovi}a, streqano je 280 Srba, uhap{enih na podru~ju Stoca. U blizini Qubu{kog pobijeno je, 30. juna, oko 90 Srba dovedenih iz âpqine. Jun je bio fatalan i za Srbe na podru~ju severne Dalmacije. Masakr je usledio posle velikog hap{ewa srpskih seqaka na podru~ju drni{kog i kninskog kotara. Uhap{eno je 60 seqaka, koji su zatvoreni u kninsku tvr|avu, da bi zatim na wima bilo izvr{eno zverstvo. Jedna grupa je poubijana na putu Knin Gra~ac. U no}i izme|u 19. i 20. juna, usta{e su u Kninu i Kninskom poqu uhapsili 76 Srba i poubijali ih u Promini. U nekim selima vrli~ke, drni{ke i prominske op{tine ubijeno je od kraja juna do sredine jula oko 250 seqaka Srba, me|u kojima je bio veliki broj dece i èna. U ~etiri sela oko Knina ubijeno je do 12. jula oko 70 Srba. U selu Prisoju kod Siwa, uhap{eno je oko 90 osoba, koje su kao {to je postalo uobi~ajeno u ovoj usta{koj, velikohrvatskoj dràvi likvidirali bez ikakve krivice, osim {to su bili Srbi, pravoslavci, zato {to su po mi{qewu usta{a i wihovih idejnih pokroviteqa sa Kaptola, predstavqali narod uqeza, {izmatika, hegemonista. No, ta prva krv nije zadovoqila {ovinisti~ku osvetu. Usta{ka genocidna ma{inerija mrvila je i daqe: U selu Suvaji kod Gra~aca ubijeno je prvog jula oko 300 Srba... zatim u selu Grabovcu kod Petriwe usta{e su 24. i 25. jula pobili preko 1200 qudi. U razdobqu od 20. do 27. jula ubijeno je u Priboju i okolini nekoliko stotina qudi. U Primi{qu je u no}i 27/28. istog meseca uhap{eno 80 qudi ubijeni su u Sluwu. Sutradan, usta{e su ubili oko 180 Srba u blizini Vojni}a. Tog dana je izvr{en masakr i nad pedeset èna i mu{karaca u selu Pola~e kod Knina. Po nekim podacima, krajem jula u Glini je ubijeno 2000 Srba... Tada je ubijeno i 500 Srba iz Gra~aca i okoline... Najve}i pokoqi na podru~ju Bosne zbili su se krajem jula u zapadnim podru~jima. Pretpostavqa se da je tih dana u kotarima Biha}, Bosanska Krupa i Cazin ubijeno 20.000 Srba... na podru~ju kotara Sanski Most oko 6000, u kotarima Prijedor i Bosanski Novi jo{ 6000... Pripadnost srpskoj naciji zna~ila je smrt i u selima oko Dunava, gde su usta{e pobili oko 250 qudi. Od 29. jula po~eli su pokoqi u livawskom kotaru, i tokom slede}eg meseca ubijeno je preko 1000 qudi. (...) Koliko je Srba, Jevreja, Roma, Hrvata ubijeno u NDH, u ime hrvatskog {ovinizma, rasne ~istote, u ime katoli~kog Hrista, u ime diktature da104
nas je te{ko re}i. Varvarstvo koje su sprovodili hrvatski {ovinisti toliko je odvratno, sramno i bedno, da se nad wim gnu{aju ~ak i biv{i okupatori. Hrvatski narod, po{teni katolici, ~estiti katoli~ki sve{tenici, takvo bla}ewe hrvatstva, katoli~anstva, nikad ne}e zaboraviti. No, i danas ima la`nih patriota koji èle falsifikatima da umawe zlo~ine svojih istomi{qenika, koji su ìveli i ubijali pre nepunih pedesetak godina. Hrvatskom narodu, po{tenim katolicima takvi advokati falsifikatori nisu potrebni. Istoriju je nemogu}e prikriti pred budu}im pokolewima. Hrvatski narod, po{teni katoli~ki vernici, nikada se nisu identifikovali sa onima koji su ~inili varvarstvo u ime hrvatstva, u ime katoli~anstva. Hrvatska nezavisna dràva kako su je realizovale usta{e i rimokatoli~ki sve{tenici, bila je simbioza velikohrvatstva i verskog hegemonizma. Usta{e, kao jedna mala teroristi~ka grupacija, nikada ne bi mogli da sprovedu svoj plan o uni{tavawu srpskog, pravoslavnog naroda, kao i Jevreja, Roma... da im u tome nisu odlu~uju}u pomo} pruàli rimokatoli~ki sve{tenici instruisani sa Kaptola i iz Vatikana. Te{ko je danas sakrivati pred istorijom ovaj zlo~ina~ki rad rimokatoli~kog klera, ne samo u vrhovima ve} i na terenu, me|u narodom. Bezbrojni su dokazi da su mnogi sve{tenici u rimokatoli~kim uniformama postajali usta{ki predvodnici. Ti qudi koji su trebali da propovedaju qubav me|u hri{}anima, pokazali su da im je do hri{}anstva najmawe stalo. Uzeli su pu{ku i no` u ruke i klali nevine qude, nevin srpski narod samo zato {to je druk~ije mislio, zato {to se nije klawao rimskome papi. Rimski duhovni imperijalizam u NDH bio je iznad onog u doba inkvizicije, kada su stradali pojedinci. U doba ove klerikalno-{ovinisti~ke tvorevine svi Srbi imali su sudbinu ve{tica. Morali su da umru u groznim mukama! Podr{ka svemu tome dolazila je iz Vatikana, i sa Kaptola. Iz usta, iz pera, pomo}u {tampe i delovawa nadbiskupa, biskupa, {irena je jedna ideologija koja je po svojoj monstruoznosti ostala bez premca u istoriji qudske gluposti! (Lu~i}; cit. delo; str. 160-163) U poglavqu [ari}ev duhovni sin ùpnik Boìdar Bralo prinosi qudske `rtve na oltar katoli~anstva Lu~i} iznosi dokumentovane ~iwenice da je dràvna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, u spisu pod br. 12489/45, utvrdila da je Boìdar Bralo, rimokatoli~ki ùpnik u Sarajevu, bio organizator ubistava u Bosni. Odmah nakon dolaska NDH postavqen je za zamj. usta{kog povjerenika u Sarajevu. Nakon napada Wema~ke na SSSR dao je nare|ewe za masovna hap{ewa rodoquba. Pomo}u okupatora sakupqao je propale tipove u usta{ke formacije. Te bande, po wemu rukovo|ene, vr{e masovne pokoqe u neposrednoj okolici Sarajeva: na Alipa{inu mostu i Reqevu, i u tim pokoqima nevinog seqa~kog naroda Bralo i sam li~no u~estvuje pu{kom u ruci te se s tih pohoda vra}ao s grupama seqaka koje su dovo|ene u logor u Sarajevo i kasnije nestajale... Bralo je sve to radio na o~igled svoga za{titnika nadbiskupa dr [ari}a. Nije pro{lo ni mjesec dana iza kako je Bralo po~eo da rukovodi spomenutim bandama, a nadbiskup [ari} imenuje ga po~asnim predsjednikom nadbiskupskog Vrhbosanskog duhovnog stola s pravom na no{ewe qubi~astog pojasa. Op}enito je poznato da je pop Bralo bio
105
[ari}ev miqenik, i radi toga je unato~ svoje mladosti do{ao do odgovornih du`nosti u crkvi. Istoga dana kada je dobio imenovawe, izjavquje Bralo na skup{tini dru{tva Trebevi} da }e raditi onako kako je intencija moga nadbiskupa i mog Povjerenstva u Zagrebu. Prigodom predaje odlikovawa Brali nadbiskup [ari} motivira: da ga predaje nakon {to je uo~io zasluge vi~. g. Boìdara Bralo. Nadaqe je Bralo na ve} spomenutom sastanku dru{tva Trebevi} izjavio: Iz na{ih Trebevi}evih redova regrutirali smo usta{e i domobrane, usta{ice i du`nosnice. U izve{taju na istoj skup{tini kaè: Omladinski pjeva~ki zbor nije mogao ispuniti u cijelosti svoga zadatka, jer su mnogi wegovi mu{ki ~lanovi svojevoqno obukli usta{ke odore i odu{evqeno oti{li u borbu protiv zakletih neprijateqa hrvatskog naroda. Bralo je naro~ito odu{evqen strahovitim zlo~inima Franceti}eve Crne legije. Tako je 10. VII 1942, prilikom sahrane izginulih usta{a rekao: Ja kao ùpnik i usta{a prigibam koqena nad ovim palim junacima i usta{kim pozdravom javqam vam da su va{i crni drugovi u Kozari rekli svoju rije~ i dolaze da je kaù na Ivan planini na obroncima Kowica i Bradine. Iz te historijske planine ~uti }e se usta{ka brzometka i usta{ka rije~. Kako Crna legija govori tu svoju rije~ svjedokom je isto~na Bosna. Poslije pogibije usta{kog pukovnika viteza Franceti} Jure, Bralo kaè: Bosna ga je upamtila, upoznala i zavolela onim danom kada je u svoj vojni~ki dnevnik upisao povijesni nadnevak osnutka Crne legije. Nema sumwe da usta{tvo predstavqa najintimniju jezgru hrvatske dràvnosti i da je ono tako usko i nedjeqivo isprepleteno s povije{}u prvih revolucionarnih dana, da je postalo wenim bitnim elementom. Stoga i nije ~udo {to su se protivnici mlade dràve oborili svom èstinom na usta{tvo i wegova nosioca u Bosni Crnu legiju. Tvome vite{kome liku u na{oj sredini na zidu dièmo usta{ku desnicu i kunemo se isto onako kao i tebi ìvu: Besmrtni~e me|u besmrtnima! okupi ih kao i nas u legiju da nam du{e nad svima bdiju i plove, naprijed tako za zvijezdama tima, ta usta{a tvojih jo{te ima!... Vi~emo ti kao ti nama na vrhu Romanije: Na noge mrtvi ti na{ Jura, da nam i nadaqe iz arkada besmrtnih hrvatskih sinova zapovijeda{ ìvima kako se qubi, brani i za Poglavnika i Hrvatsku pada! Ostani s nama, tvojim vje~no zahvalnim Crncima, bez tebe sirotanima, jer nitko me|u wima nije tako drag i mio, legendaran i velik bio, kao ti, dragi na{ Jura.. Sam kaè da je on: Beskompromisni provodilac principa na kojima je stvorena mlada NDH, vojni~ar. Kada dolazi u Bawa Luku u posjetu dr Viktoru Guti}u, kli~e ovome: Tebi brate, dragi Viktore, kao glavi i du{i svega ovdje zahvaquje se Trebevi}. Kada bi ti otvorio na{a srca, na{ao bi u wima stari plamen, koga je puhnuo i {irom ~itave Hrvatske razbuktao Poglavnik, a zatim ti, Viktore. Mi smo uvijek za Poglavnika, za tebe i NDH spremni. Kada je bilo ukinuto povjereni{tvo, pi{e sarajevska {tampa: Preuzev{i vlast u najteìm, da ne reknem u kriti~nim ~asovima, oni (povjerenici) su je izvr{ili s toliko obzira da je nemogu}e i zamisliti da bi to
106
netko boqe u~inio od wih. Izabrav{i takve qude za svoje povjerenike, na{ veliki Poglavnik je i opet pokazao da umije za svako mjesto na}i pravoga ~ovjeka. On je mogao mirno prepustiti ovoj dvojici na{ih prvaka vlast u na{oj pokrajini, jer su oni do sada kada odlaze sa svojih poloàja, dali nebrojenih dokaza da su svojoj zada}i dorasli u potpunom opsegu, jednom rije~ju da su znali i umjeli. (isto; str. 163-165) U poglavqu Fra Petar Berkovi}, ùpnik i dekan iz Drni{a-krvolok Lu~i} iznosi podatke o ovom monstrumu. Kao {to je Bralo u Bosni planski sprovodio direktive usta{a da ubistvima re{e nacionalno pitawe u NDH, tako je sli~no radio i fra Petar Berkovi}, ùpnik i dekan u Drni{u. Prema konstataciji Komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a, pod br. F 4502/I, iz izjava o~evidaca: Joce Drezge iz Drni{a, ~uvara zatvora, Mate Primorca, ~inovnika iz Drni{a, Steve Vuka{ina, ~inovnika iz Drni{a, Petra Naku{i}a iz Drni{a, [pire Sko~i}a, seqaka iz Nos Kalika, i [ime Lon~ara iz Siveri}a: Fra Petar Berkovi} kao usta{ki funkcioner skupa s poznatim krvolokom Marojevi} Jurom, tabornikom, odgovoran je za hap{ewa, zlostavqawa i ubijawa Srba u Drni{u i okolici. Uhap{enici bili su dovo|eni iz op}inskih zatvora u Drni{u u sudske zatvore, a odatle pojedina~no ili u grupama odvo|eni put Knina, gdje su nestajali. Tako su Wegu{ Du{an pok. Mate, Andri} êdo Todin iz Drni{a, Beander Ranko pok. Stjepana, Jawi} Niko pok. Marka iz Ku~aka i Jovi} Kosta pok. Jove, bili dovedeni u sudski zatvor dana 7. VI 1941. i to iz op}inskih zatvora, a dana 14. VI 1941. odvedeni su autom bra}e Mijanovi} put Knina i nestali. Beander Ranko posebno je bio isprebijan, i ~uvar zatvora kotarskog suda u Drni{u Drezgo Joso mu je potajno priveo lije~nika, dr Marka Skelina. Uhap{enici su nadaqe bili Jovan Milo{, biv{i àndar Ivaz Mile, Lon~ar Mile i Wegi} Jovo. Spomenuti su dovedeni dana 8. VI 1941. iz op}inskih zatvora u sudske zatvore, a dana 16. VI 1941, odvedeni su autom put Knina. Dana 17. IV 1941, uhap{eni su Vuka{in Stevo pok. Petra i Vojko, ali su pu{teni dana 27. IV 1941. Petranovi} Jovo, re~eni Juveqa, uhap{en je u isto vrijeme i pu{ten, ali je u drugom hap{ewu Srba bio ubijen. Zajedno sa Stevom Vuka{inom i Vojkom uhap{eni su i ôlak Simo, Mr|en Mihovil, Jovi} Niko i Branko, te Vuka{in Ranko. Kuva~ Mirko, u~iteq iz Tepquha, doveden je u zatvor samo zato, {to je traìo da se pusti iz zatvora [irini} Vjeko. Wega su usta{e udarali po licu i tukli nogama govore}i mu da je komunist kao i Vjeko [irini}, kada moè da traì pu{tawe [irini}a na slobodu. Dana 6. VI 1941, Berkovi} fra Petar u dru{tvu s Marojevi}em, te drugim krvnicima Doganom i Matkovi} Ivicom do{li su u ku}u Lon~ar [ime pok. Rade iz Siveri}a, te odveli sobom sina mu Kostu i zatvorili ga u sudski zatvor u Drni{u, gdje je ostao 15 dana; tamo su ga mu~ili i napokon u nepoznatom pravcu odveli i vjerovatno bacili u jamu. Dana 20. VII 1941, odveli su usta{e Savu Sko~i}a Iqina, koji se vi{e nije vratio.
107
Spisak `rtava koje su stradale zbog zlo~ina~kog rada fra Petra Berkovi}a, koji je dala Komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, pod F.br. 4502/I: 1. Andri}, êdo Todin iz Drni{a, 2. Wegu{ Du{an pok. Mate iz Drni{a, 3. Bender Ranko pok. Stevana iz Drni{a, 4. Wegi} Jovo Krstanov iz Tepquha, 5. Jovan Milo{, biv. àndar, 6. Ivan Mile, rudar iz Siveri}a, 7. Lon~ar Mile, rudar iz Siveri}a, 8. Jawi} Niko pok. Marka iz Ku}aka, 9. Jovi} Kosta pok. Jose iz Ku}aka, 10. Vuku{i} Stevo pok. Petra iz Drni{a, 11. Vuku{i} Gojko pok. Petra iz Drni{a, 12. Petranovi} Jovo re~. Juveqa, iz Drni{a, 13. ôlak Simo iz @ini}a, 14. Mr|en Mihovil iz Drni{a, 15. Jovi} Branko pok. Du{ana iz Drni{a, 16. Jovi} Niko pok. Du{ana iz Drni{a, 17. Vuka{in Branko kr~mar iz Drni{a, 18. Kuva~ Mirko, u~iteq iz Tepquha, 19. Lon~ar Kosta iz Siveri}a, 20. Sto~i} Savo [pirin iz Nos Kalika, 21. Kaqik Simo pok. Marka iz Nos Kalika i 22. Zeqak Niko pok. Todora iz Nos Kalika. (isto; str. 165-166) U poglavqu Fraweva~ka gimnazija u [irokom Brijegu fabrika zlo~inaca Lu~i} iznosi detaqe vezane za ovu gimnaziju koja je odigrala zna~ajnu ulogu u pripremawu okupacije i u okupatorsko-usta{koj strahovladi. Iz ove gimnazije je iza{ao niz usta{a-frawevaca koji su svoje usta{tvo pokazali u progonima Srba. Iz we se dobrim delom regrutovao upravni i vojni~ki aparat NDH. Odmah po kapitulaciji biv{e Jugoslavije, po~etkom maja 1941. godine, usta{e su u Hercegovini izvr{ili masovne pokoqe Srba u okolini Mostara, Stoca, âpqine, Bile}e, Nevesiwa i u drugim mestima. A inspiratori mr`we prema srpskom narodu bili su sve{tenici, koji su i li~no u~estvovali u progonima i ubistvima. Me|u wima se isticao stola~ki dekan Marko Zovko, koji je tada bio u usta{kom odboru i kao takav odgovoran je za te{ke pokoqe u stola~kom srezu. Za wega Komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, br. 12946, iznosi: Godine 1941. s ushi}ewem i ra{irenih ruku do~ekuju okupatorske trupe i okupqaju}i oko sebe narod uvjerava ga u pravednost Hitlerovog rata i u wegovu nepobjedivu mo}. Vrlo rado grli talijanske fa{iste, vodi ih na kona~i{te u svoj ùpski stan i tamo obilno ~asti. Za kratko vrijeme postaje ideolo{ki pokreta~, formira divqe usta{e i usta{ku vojsku. U tu svrhu, kao ùpnik, ~esto odràva savjetovawa s uglednim hrvatskim seqacima iz okolnih sela stola~kog sreza obmawuju}i ih laìma i stra{e}i ih od opasnosti koja im prijeti od Srba, ako se pravovremeno ne likvidiraju. On pristupa masovnom pokr{tavawu srpskog ìvqa uvjeravaju}i ga, da su mu wegovi kr{teni listovi garancija da }e se spasiti wihovi goli ìvoti, premda ti isti qudi padaju kao `rtve usta{kog terora i nasiqa. On bezdu{no agitira i onda, kada je nad jamom u Vidovu poqu pobijeno 200 qudi, i odmah sutradan, ne osvr}u}i se ni trenutka na ono {to se dogodilo ju~er, u ~ar{iji s novinama u rukama ìvo agitira o nezadr`qivom napredovawu Nijemaca kroz Rusiju, te o skorom svr{etku rata.
108
On govori da je boqe {to su na vrijeme pobijeni onoliki Srbi, jer da se nije tako radilo ne bi nijedan Hrvat ostao ìv. I onda kad je svakome bilo jasno na strani koga je pobjeda, on okupqa oko sebe sve one najve}e neprijateqe svega {to je napredno i rodoqubivo i do~ekuje u Stocu usta{ke ministre Frkovi}a i usta{kog generala Begi}a te visoke wema~ke komandante. I tu na sastanku poziva se na ~uvenu lozinku ministra Frkovi}a i istu pred svim prisutnim ponavqa, da u Hrvatskoj ne smije biti Srba. S agentima i dou{nicima talijanske OVRA-e, wem. Gestapoa i UNS-a, organizira hap{ewe i internirawe rodoquba u zatvore i logore. To sve radi podlo i u rukavicama, kao da ga se ni{ta ne ti~e, i kao da on ni{ta za to ne zna. Marko Zovko je tje{io sve prinove vjernike, nasilno prevedene na katoli~ku vjeru: Nije nam bila namjera da spasavamo va{e ìvote. Historija u~i da je i prije bilo naroda koji su nestali pa }e nestati i srpskog naroda. Mi nismo mislili da vam primawem u rimokatoli~ku vjeru i ìvote spasavamo. Prevode}i vas u rimokatoli~ku vjeru, imali smo namjeru da vama samo du{e spasimo. Zlo~in u ime hrvatstva i katoli~anstva u NDH sprovoden je na najvarvarskiji na~in, koji je i Nemce pokroviteqe zbuwivao. Evropa nije mogla da veruje da tako ne{to moè da se ~ini u 20. veku, a uz katoli~ku antipropagandu ona ni danas ne èli to da veruje. To je odbrambeni mehanizam sveg katoli~anstva, a i u ovoj deceniji kad napu{tamo 20. vek, katoli~ki Zapad ne èli da zna istinu o zlo~inu Hrvata-katolika jer bi samim saznawem trebao da podeli i krivicu. Kad znamo da istinu o zlo~inu onih Hrvata, koji su se zvali usta{e prikrivaju i Hrvati komunisti, shvati}emo za{to ovakve kwige smeju da se {tampaju samo u Srbiji. (isto; str. 166-168) Dok vatikanska diplomatija poja~ava svoje odnose s usta{kom diktaturom, u Hrvatskoj te~e ono {to }e se ozna~iti kao pokoqi za koje ne zna ni najmra~nije istorijsko doba. Eskalaciju etni~kovjerskog genocida i moralnu odgovornost (ali ne samo moralnu) katoli~ke crkve, potvr|uje sam diktator Ante Paveli}. Intervjuisan od italijanskog novinara Alfija Rusoa, krvolo~ni poglavnik tvrdi da se poneki Srbin pobunio, i ako se drugi Srbi pobune, pobiti }emo ih; a ako se svi pobune, sve }emo ih pobiti, pa precizira: Ovo nije pokoq nego ~in pravde. Novinar koji vidi fratre i sve}enike kako ma{u maramicama i bu~no aplaudiraju, pita ga: Kako to da fratri i sve}enici podràvaju jednog ~ovjeka i jedan reìm koji provode nasiqe?, a poglavnik odgovara: Ti ne zna{ ni{ta: ovdje fratri i sve}enici mrze pravoslavce... Srbi su mrski stranci i okrutni neprijateqi. Na ove rije~i Ruso se buni: Ali ne moète da ih ubijate!, a Paveli} uzvra}a: Nijedan sporazum nije mogu} izme|u ~ovjeka i vuka. âk i ako se vuk pripitomi ponekad ugrize i ubije. Uostalom, pobo`ni poglavnik ne samo {to je oko sebe stalno imao sve{tenike kao savjetnike i {to je jedan sve{tenik bio u~iteq wegove djece, nego je imao i vlastitog ispovjednika, a u svojoj palati razmetao se time {to ima i kapelu.
109
Bi}e bezbrojna svjedo~ewa direktnog u~e{}a katoli~kih duhovnika u etni~kovjerskom genocidu koji je vr{io poglavnik: na primjer fratra Agostina ]avole (iz fraweva~kog samostana Split), postavqenog na ~elo usta{kih odreda s mantijom i pi{toqem; sve{tenika Boìdara Brala, koji je tako|e optuèn da je u~estvovao u pokoqu 180 Srba u Alipa{inom mostu; sve{tenika Nikole Pilogrva iz Bawa Luke, odgovornog za sistematske pokoqe srbopravoslavaca u svom kotaru; frawevca Josipa Vukeli}a (kapelana Ravnateqstva Prvog usta{kog okruga), koji izdaje naredbe za pqa~ke, paqevinu ku}a i pokoq Srba na podru~ju Bawa Luke; sve{tenika Zvonimira Brekala (kapelana usta{kih oru`nika u ~inu satnika), koji mu~i i li~no ubija mnoge internirce u logorima za istrebqewe u ûlinama, Cvitanu i Lipovcu; vi{egradskog ùpnika Ivana Mileti}a, koji se na poziv usta{kog satnika Gaveza upu}uje kod wegovih bojovnika da okrijepi umorne, da oja~a nesigurne, te da svima podigne moral i voqu za borbom, mije{a se s najboqim bojovnicima da bi sijao smrt oko sebe pobuwenim srpskim boq{evicima (to jest Titovim partizanima), kako o wemu pi{e u ~asopisu Hrvatski narod duhovnik i vojni kapelan Eugen Baluhan; fratra i vojnog kapelana Dionisa Juri~evi}a koji rukovodi upadima u srpska sela i gine u borbi s partizanima prilikom usta{kog napada na Dicmo; katoli~kog sve{tenika i vojnog kapelana Josipa Bulanovi}a (zvanog pop Jole), koji }e 1944. biti podprefekt Gospi}a i u toj ulozi li~no }e se zauzeti za likvidaciju posqedwih Srba u gradu. Ovaj fenomen je takav da na jedinstven na~in karakteri{e stil usta{kih pokoqa za razliku od istrebqewa koja su vr{ena u svim drugim zemqama za vrijeme Drugog svjetskog rata, u toj mjeri da je skoro nemogu}e zamisliti jednu kaznenu ekspediciju usta{kih bandi bez sve{tenika i prije svega bez nekog frawevca koji ih vodi i poti~e. Krvavi krsta{ki rat mnogih hrvatskih katoli~kih duhovnika nastavi}e se sve do pada Nezavisne Dràve Hrvatske. O tome }e posvjedo~iti telegram koji 30. marta 1945. uputio kapetan Ivlin Vo, iz 37. britanske vojne misije u Beogradu, Ministarstvu spoqnih poslova u Londonu: (...) Ve} neko vrijeme frawevci iz Hrvatske stvaraju zabrinutost u Rimu, bilo svojim svojeglavim pona{awem, bilo uskogrudim patriotizmom. Ve}ina wih poti~e iz slabije obrazovanih slojeva stanovni{tva, i privu~ena je da u|e u Red, kao {to pokazuju mnogi elementi, sigurno{}u i relativno lagodnim ìvotom koji ovaj red nudi. Mnogi od tih mladi}a poslati su u Italiju na obuku i proveli su jedan period u blizini Paveli}evog {taba u okolini Sijene. Tu su im se pridruìli usta{ki agenti koji su ih zadojili Paveli}evim idejama. Sa svoje strane oni su, kad su se vratili u domovinu, prenijeli te ideje u~enicima po {kolama. Sarajevo se pomiwe kao centar fraweva~kog usta{tva. Jedan zlo~inac u uniformi, po imenu Majstorovi}, poznat po zlo~inima koje je izvr{io nad robija{ima u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, identifikovan je kao biv{i fratar, otac Filipovi}. U istom tom logoru jedan drugi duhovnik, otac Brkqa~i}, vr{io je slu`bu u svojstvu oficira. Tre}i, otac Bulanovi}, obavqao je funkciju prefekta u Gospi}u i vjerovatno je u~estvovao u pokoqu pravoslavnih seqaka.
110
Ono {to }e se nazvati fraweva~kim usta{tvom samo je jedan aspekt odgovornosti hrvatskog katoli~kog klera u etni~kovjerskom genocidu koji je natapao Hrvatsku krvqu izme|u 1941. i 1945. godine. Vi{estruka je odgovornost, direktna i indirektna, koja je pothrawivana pre}utnim pristankom, izostankom pomo}i, opravdavawem iz interesa, sau~esni~kim ili boja`qivim }utawem. Dopisi iz Hrvatske italijanskog novinara Korada Zolija sadrè preciznu optu`bu Hrvatske katoli~ke crkve u genocidu koji je zamislio i ostvario poglavnik. Zoli pi{e za vrijeme razbuktalog rata, u periodu u kojem je svaki ~lanak podvrgnut gvozdenoj cenzuri fa{isti~kog reìma, dok musolinijevska diktatura odràva odli~ne odnose s Rimskom crkvom. Uprkos tome 18. septembra 1941. u novinama Resto del Carlino, u ~lanku pod naslovom Pti~ice iz Gra~aca, Zoli pi{e kako je ruqa katolika predvo|ena fraweva~kim fratrom obila vrata jedne pravoslavne crkve u koju se bilo sklonilo 500 Srba (uglavnom èna i djece) i sve ih pobila; zatim komentari{e: (U Hrvatskoj) situacija se komplikuje u najopasnije aspekte vjerskog rata. Tu su bande koqa~a koje su vodili i potpaqivali katoli~ki sve{tenici i duhovnici, a po svoj prilici i sada ih vode. Ovo je vi{e nego dokazano: u Travniku, stotiwak kilometara ju`no od Bawa Luke, jedan fratar, zate~en da li~no sa raspelom predvodi bandu koqa~a, streqan je (od italijanskih vojnika). Dakle, Sredwi vijek pogor{an upotrebom mitraqeza, ru~nih bombi, zapaqivih sredstava, dinamita... Sve nevoqe se de{avaju zbog dolaska pravih usta{a koji su prispjeli iz Zagreba i koji organizuju, naoruàvaju i rukovode pokretom progona pravoslavaca uz sau~esni{tvo, a ponekad i uz direktno u~e{}e fanati~nog katoli~kog seoskog klera... Onaj prvi frawevac iz Asizija nazvao je bra}u i sestre pti~icama dok ovi wegovi u~enici i duhovni potomci, puni mr`we, koji ìve u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, ubijaju nevine osobe, svoju bra}u po Ocu nebeskom, istog jezika, iste krvi, istog porijekla... ubijaju, ìve zakopavaju, mrtve bacaju u rijeke, u more, u ponore. Fanati~no seosko sve}enstvo kojem }e usta{ka diktatura uvijek izraàvati apsolutnu odanost i neprolazno priznawe, {to pokazuje poglavnik: Uvjeren sam da }e potomci biti zahvalni hrvatskim sve}enicima {to su prvim bojovnicima na{e Nezavisne Dràve utuvili u glavu ~iste osje}aje, jednu drugu }udorednost i {tovawe Boga, kao i odva`nost i odlu~nost u su~eqavawu s neprijateqem, u domovini i inozemstvu. Katoli~ko sve{tenstvo, ~iji }e vrhovni predstavnik, primas Hrvatske, monsiwor Alojzije Stepinac, 21. marta 1944, biti odlikovan Veleredom, najvi{im odlikovawem usta{ke diktature rezervisanim za nevojni~ka lica. (Riveli; cit. delo; str. 181-185) Pol Vilijams, tako|e kao i prethodni autori ukazuje na ~iwenicu da je Pije XII bio potpuno informisan o svemu. Navode}i uobi~ajene kanale preko kojih su i{le informacije, a to su opat Markone i Stepinac, Vilijams navodi i druge na~ine na koje se papa informisao. Pije XII koristio je i alternativna sredstva informisawa kada su doga|aji u Hrvatskoj u pitawu, ukqu~uju}i emisije Bi-Bi-Sija koje je za wega
111
nadgledao i prevodio Francis DArcy Osborne, izaslanik Londona u Vatikanu. [esnaestog februara 1942, emitovan je slede}i sadràj: Najgora zlodela ~ine se na prostoru Zagreba~ke nadbiskupije (Stepinac). Bratska krv te~e u potocima. Pravoslavni vernici primaju katoli~anstvo pod prinudom a nadbiskupa nema da izrazi revolt. Umesto toga, sude}i po izve{tajima, on u~estvuje u nacisti~kim i fa{isti~kim paradama. Osmog februara 1942, osam dana pre ove emisije, Prvoslav Grizogono, biv{i ministar Kraqevine Jugoslavije, poslao je zvani~no pismo Piju XII u kome je naglasio sve grozote koje su usta{e po~inile u {irom nove Hrvatske (...) Uprkos takvim izve{tajima, Pije XII nikada nije izgovorio nijednu re~ protiv usta{a. Papa se nije oglasio ~ak ni kada su se po zavr{etku rata dokumentovani izve{taji o u~e{}u frawevaca u masovnim egzekucijama pojavili u me|unarodnoj {tampi. Nikada nije pozvao na odgovornost nijednog ~lana sve{tenstva; ~ak ni fra Miroslava Filipovi}a, fra Zvonka Brekala i druge komandante logora smrti. Nikada nije kaznio nikoga, ~ak ni fra Boìdara Brala koji je organizovao masovna pogubqewa ili fra G. Kazimira nadstojnika manastira Guni}, koji je nadgledao pokoq u Glini. (Williams; cit. delo; str. 70-71) I Riveli isti~e da je papa bio odli~no obave{ten o svemu. Sam papa, Pije XII, znao je sve. Kad nije bio obavje{tavan ni od visokih vatikanskih dostojanstvenika, ni od predstavnika Svete stolice koji su bili neprijateqski raspoloèni prema usta{koj diktaturi (npr. kardinal Tiseran), ni od zvani~nih jugoslovenskih ili angloameri~kih predstavnika koje je papa primao na zvani~ne ali i na privatne prijeme, barem u jednom slu~aju Sveti otac je imao direktne informacije: Branko Bokan, predstavnik jugoslovenskog Crvenog krsta kod Svete stolice, dobio je od svoje organizacije zadatak da isposluje intervenciju i posredovawe Vatikana u prilog Srba pravoslavne vjere, kao i Jevreja i Cigana, koji su bukvalno istrebqivani od grupa hrvatskih katoli~kih fanatika. Bokan tvrdi da je uzaludno poku{avao da dobije prijem kod pape, ali da je svejedno uspio da mu dostavi informacije. Znao je papa, znala je Sveta stolica, znala je Rimska crkva. Ali je }utala. Ba{ kao {to je krajwe neodlu~na }utala za vrijeme nacifa{isti~kih antisemitskih progona. Nekoliko katoli~kih komentatora izbacilo je hipotezu da je Pije XII smatrao neefikasnom mjeru izop{tewa iz crkve nacifa{ista i usta{kih koqa~a; tuma~ewe koje je demantovano budu}im aktima pape Pa}elija, koji je 1949. pristupio izop{tewu svih komunista. Jedan dio katoli~ke istoriografije pripisao je }utawe Svete stolice realpolitici Pija XII, pontifeksa koji je bio opsjednut komunizmom. Haroldu Titmanu, otpravniku poslova SAD pri Svetoj stolici, papa Pa}eli je rekao da Vatikan nije posebno osudio naciste zato {to bi tada morao da pro{iri osudu i na boq{evike, a to se o~ito ne bi svidjelo isto~nim saveznicima, Sovjetskom Savezu, u ratu protiv nacifa{izma. Politi~ko }utawe Vatikana prema varvarskim djelima nacifa{ista, ìgosali su i razni katoli~ki predstavnici, kao kardinal Tiseran: Nadam se da istorija ne}e sutra morati da prekorijeva Svetu stolicu da je
112
provodila politiku komoditeta iskqu~ivo zbog sopstvene koristi ili jo{ gore od toga. To je zaista àlosno, posebno kada smo ìvjeli pod Pijem XII. Kao italijanski katoli~ki intelektualac Karlo Bo: Papa koji mjeri svoje }utawe jeste papa koji se prilago|ava dru{tvu koje je ve} odavno naviknuto na to da ne vodi ra~una o evan|eoskim istinama i koje je dozvolilo da korov neposrednih interesa raste na ~ovjekovom tijelu. Kao wema~ki kardinal Dopfner, koji je 8. marta 1964. poru~io iz propovjedaonice katedrale u Monaku: Istorijski pogled unatrag savr{eno opravdava mi{qewe da je papa Pije XII morao sna`nije da protestvuje. Lai~ko istoriografsko tuma~ewe koje je bliè ~iwenicama, vatikansko }utawe u odnosu na balkanski holokaust pripisuje stvarnoj dimenziji zavjereni~kog sau~esni{tva: u ra|awu jedne dràve koja je ideolo{ki katoli~ka, kao {to je Hrvatska na Balkanu, Sveta stolica je prije svega vidjela mogu}nost da na tom prostoru oja~a vlast i strukture Rimske crkve, te da izvu~e korist iz antikomunisti~kog upori{ta u tom strate{ki va`nom prostoru prema Istoku. Uostalom, najradikalnije neprijateqstvo u odnosu na komunizam glavni je ciq vatikanske spoqne politike tokom XX vijeka: odbojnost koja od krajwe i neopozive osude sovjetskog boq{evizma prerasta u otvorenu podr{ku svim antikomunisti~kim snagama i reìmima. U usta{koj Hrvatskoj Katoli~ka crkva se vratila duhu krsta{kog rata protiv albiànaca. Ni u jednom drugom dijelu svijeta nisu sve{tenici tako prihvatili i pozdravili jedan novonastali reìm; ali crkva nije uspjela ni u ~emu da se odupre isku{ewima, ma koliko bila skandalozna, koja su joj nametnuli reìmi koji su se pozivali na hri{}ansku civilizaciju: na primjer, onaj iz Vi{ija. Dakle, nikakva osuda nije mogla da do|e od Svete rimske crkve za grozomornu diktaturu Ante Paveli}a, kojoj je papstvo Pija XII umjesto osude dalo podr{ku i pokri}e ba{ preko zagreba~kog nadbiskupa i primasa Hrvatske, monsiwora Alojzija Stepinca. Odgovornost, neposredna i posredna, monsiwora Stepinca za vrijeme krvavih godina usta{ke diktature u Hrvatskoj, takva je i tolika u ime i za ra~un Svete rimske crkve. U cijelom periodu 1941-45. Vatikan je, u stvari, neprestano podràvao, garantovao i pomagao kolaboraciju primasa Hrvatske s Nezavisnom Dràvom Hrvatskom koja se svim silama zaloìla za etni~kovjerski genocid. (Riveli; cit. delo; str. 243-247)
22. Divqa~ko satirawe pravoslavnih hramova

Klerousta{ka vlast je bila re{ena da istrebi sve srpsko i pravoslavno. Svedo~anstvo o stravi~nom duhovnom, verskom genocidu ostavio je Psuwski. I ovde treba uzeti u obzir da on pi{e dok rat jo{ traje, tako da podaci nisu kompletni. Ostavqaju}i drugim delima da obuhvate ostalo, mi u nastojawu da istinom doprinosimo otre`wewu, ukoliko se radi o uni{tewu ìvog pravoslavqa i wegovih nepokretnih spomenika, zaduùjemo hrvatski katoli~ki kler sa usta{kim delom hrvatskog naroda i stavqamo im na teret verski vandalizam, ispred koga, koliko nam je mogu}e, dièmo zavesu prikazuju}i ga ovako:
113
Nasred sela Aleksandrovca u srezu podravsko-slatinskom sazidana je pravoslavna crkva posve}ena Svetom Iliji. Usta{e su upali u ovu crkvu, pa po{to su ikonostas poru{ili i polileje sa arhivom spalili, opoganili su se u crkvi kaè jedan izbeglica u svome saslu{awu. Na dan, 29 jula 1941. godine, sprovedena je obimna usta{ka hajka na Srbe u Bosanskoj Krupi. Od ku}e do ku}e, usta{e su odvodili pravoslavne mu{karce sve do 10 ~asova uve~e. Po{to su ih prikupili, zatvorili su ih u mesnu pravoslavnu crkvu. Do zuba naoruàni usta{e u{li su zatim u crkvu i zapalili sve}e, rekav{i prethodno zatvorenim Srbima da im pale sve}e jo{ za ìvota. Onda je po~elo strahovito mu~ewe, koje je trajalo nekoliko ~asova, pa su ih najzad sve izveli iz crkve i pobili negde u blizini mesta. Izbeglica Mara Kalember izjavila je, da su usta{e posle mu~ewa i ubijawa pravoslavnih mu{karaca pristupili hap{ewu èna, me|u kojima je i ona bila. Nekakav policijski narednik musliman [erih i Asan Mesi} straàr oterali su ih u crkvu, gde su ih izvrgli mu~ewu, a onda su ih preveli u kavanu Korzo, gde je improviziran zatvor. Kratko vreme posle toga je crkva poru{ena do temeqa, a sav wen upotrebqivi name{taj prene{en je u sresko na~elstvo. Da ne bi ostalo nikakvog traga Srpstvu i pravoslavqu u mestu, poru{eni su na pravoslavnom grobqu u mestu svi krstovi i spomenici. U Bosanskom Petrovcu obrazovana je jedna usta{ka komisija, koja je utvrdila da za {talske potrebe najboqe odgovara mesna pravoslavna crkva. Odmah posle toga je demoliran ikonostas i uni{tene sve crkvene stvari, pa su uvedeni kowi u crkvu. Po liniji op{te katoli~ke politike, docnije je ova crkva trebala da se poru{i, sa ~ime je zapo~eto u jesen 1941. godine, ali se moralo prestati iz razloga, {to je do{lo do italijanske okupacije ju`nih krajeva Nezavisne Dràve Hrvatske. Pravoslavna crkva u Bjelovaru, posve}ena Svetoj Trojici, ~uvena sa ikonostasom i dekorativnim slikarstvom, posluìla je usta{ama kao magacin ugqa. Kao i iz ostalih crkava bjelovarske okolice, usta{e su i iz ove odneli crkvene ode`de, sa kojima su se o pokladama 1942. godine maskirali i po katoli~kim mestima okolice izvodili karnevalske sve~anosti, a neke su prodali okolnim Ciganima. Bla{ko-slatinska pravoslavna crkva i crkveni dom stavqeni su pod ogaw, jer ni ovo selo sa svojim katoli~kim delom stanovni{tva nije smelo izostati od uni{tavaju}eg dela. Vatru u crkvu uneo je, prema iskazu paroha bla{koslatinskog, nekakav Anton Petelin iz istog mesta. U Bastasima, u bosansko-grahovskom srezu, usta{e su zapalili mesnu pravoslavnu crkvu, koja je do temeqa izgorela. Po{to su na mesnom pravoslavnom grobqu u Bu{evi}u kod Bosanskog Petrovog Sela eksplozivom razorili spomenik protojereju Marku Miqevi}u, koji je predstavqalo malo umetni~ko delo, usta{e su upalili i pravoslavnu crkvu. Posle 30. novembra 1941. godine, zabranile su usta{ke vlasti da se u pravoslavnoj crkvi Br~koga odràvaju slu`be Boìje. Da i pomisao o tome otklone, upali su najokoreliji zlo~inci usta{kih pripadnika 2. decembra 1941. u crkvu, gde su demolirali sve slike i ikonostas, pucaju}i ~ak na ikone po zidovima. Posle toga su bacili bombu na toraw, koji se od we za114
palio i sru{io. Ve} sutradan, otpo~eo je sa ru{ewem ove crkve br~anski preduzima~ Hinko Libman za pogo|enu sumu od 90.000 dinara, ugovorenu sa mesnim rimokatoli~kim i usta{kim vlastima. Gvo`|e, bakar i pleh sa crkve, prevezen je preko Save u katoli~ko selo Guwu, odakle im se gubi trag. Isto tako su neznano kuda odvezena crkvena zvona, a cigle su prevezene na br~ansku marvenu pijacu. Na mesnom pravoslavnom grobqu u Br~kom nalazila se veoma lepa kapela, posve}ena uspomeni \oke Hayi}a, trgovca iz Br~kog. Wu su usta{e, po nare|ewu mesnog katoli~kog ùpnika, razorili. Drvene krstove sa celog grobqa su sakupili i od wih napravili veliku vatrenu loma~u. Kamene krstove i spomenike na grobqu sve su do jednog izlupali, pa se zatim povratili i prisustvovali javnom dobo{awu na glavnom br~anskom trgu, kojim sreski na~elnik Montani poziva preostale Srbe, da u prozorima svojih ku}a stave natpise grkoisto~wak. ^lanovi srpskog peva~kog dru{tva Venac naterani su pretwom smrtne kazne ne samo na prelaz u katoli~ku veru, nego i na to, da moraju svake nedeqe pevati u br~anskoj rimokatoli~koj crkvi katoli~ke crkvene pesme. Boqani} je malo selo u gra~ani~kom srezu, a u wemu je bila pravoslavna crkva koje vi{e nema. Progutao ju je plamen, potpaqen iskrom katoli~ke mr`we, ali nije propu{teno weno pqa~kawe pre paqewa. Brezovo Poqe nalazi se u srezu br~anskom. Usta{e su mesnog pravoslavnog paroha Savu Popovi}a, odveli u Jasenova~ki logor, gde ga je zadesila sudbina smrti drvenim maqem u glavu, a crkva je posle pqa~kawa spaqena. Kapela u Boìncima sreza derventskog sadràvala je pored crkvenih stvari i nekoliko pe{kira, darovanih kapeli prilikom kakvih zadu{nica ili slave. Usta{e su sve te sitnice opqa~kali i u drugoj polovici jula meseca 1941. godine je zapalili. Selo Beràni leì u srezu prijedorskom, gde je prema 26.150 Srba stajalo jedva 3.062 Hrvata. Pa ipak, ovih 3.062 Hrvata, i ako verovatno ne svi, priredili su pokoq pravoslavnom stanovni{tvu sreza i pored mnogih ostalih zapalili i crkvu u Breìncima. Crkva sela Buni}a u srezu koreni~kom, bila je pre paqewa svedok strahovitog mu~ewa pojedinih istaknutih Srba, koji su u wu dovo|eni i tu mu~eni, a zatim odvo|eni i u blizini mesta ubijani. Sve{tenika Petra Ra{etu su usta{e iz we izvukli i po{to su ga izvrgli ne~uvenoj torturi, odveli su ga u Gospi}, a odavde neznano kuda, gde mu se gubi svaki trag. U momentu kada su po jezuitskoj naredbi zapalili crkvu, u woj se nalazio izmu~eni le{ lekarke dr Nade Kneèvi} iz Runi}a. Zato {to su pravoslavni me{tani sela Bovi}a otvorili po usta{ama nasilno zatvorenu crkvu i zvowavom objavili molitvu Bogu, usta{e su se povratili i zapalili je. Buzeta, nedaleko od Vojni}a imala je svoju crkvu, koju su usta{e najpre opqa~kali, a zatim zapalili. Za privredno-gospodarske zgrade manastira Be{enovo u Sremu zna se pozitivno da su zapaqene ugarkom iz usta{kih ruku. Da li je i sam manastir progutala satanaska vatra, nije se jo{ moglo utvrditi.
115
@ivo pravoslavqe Bawa Luke, sa svojim verskim i kulturnim spomenicima spada me|u najizloènije objekte jezuitskom besu. Bawalu~kog episkopa Platona su usta{e izvele no}u sa jo{ jednim uglednim sve{tenikom iz vladi~anskog dvora i pod izgovorom da ga vode radi neke istrage, poveli su ga prema Kotor Varo{i, gde mu se za kratko vreme gubi trag. Posle nekoliko dana izbacila je re~ica Vrbawa unakaèni le{ vladike Platona, na kome su se videli tragovi ~upawa brade zajedno sa koòm i sli~no. Wegov je le{ ne~ujno zakopan navodno negde u okolici vojni~kog grobqa kod Bawa Luke. Ista je sudbina zadesila sve{tenika koji je zajedno sa wime odveden. Bawa Luka je bila sedi{te zloglasnog dr Viktora Guti}a, predstavnika usta{kohrvatske vlade, kome je stavqeno u zada}u potpuno likvidirawe pravoslavqa i Srpstva u domenu wegovog sedi{ta. Wegovu ulogu definisao je najboqe on sam kad je javno na zboru u Bawa Luci, govore}i o Srbima, rekao: Izdao sam drasti~ne naredbe za wihovo ekonomsko uni{tewe, a slijedi}e nove, za wihovo temeqito istrebqewe. U Bawa Luci su bile tri pravoslavne crkve, od kojih je sabornu crkvu bombardovalo nema~ko vazduhoplovstvo popodnevnih ~asova 12. aprila 1941. godine, ali koja nije bombardovawem sru{ena, ve} se mogla popraviti. Guti} je, po~etkom meseca maja 1941, telefonski naredio vladi~anskom dvoru da se crkva ima poru{iti. Nekoliko dana posle toga zapo~elo je ru{ewe, koje su pod usta{kim korba~em i mitraqeskom blokadom morali obavqati zato~eni Srbi i Jevreji. Crkvena zvona su skinuta i ko zna na kojoj od katoli~kih crkava Nezavisne Hrvatske ona tako oskrnavqena zovu vernike na molitvu. Ru{ewe ove nekada veli~anstvene crkve trajalo je puna dva meseca. Na uzvi{ici bawalu~kog predgra|a, koje se zove Petri~evac nalazila se ukusno sagra|ena kapela, u kojoj su sahraweni smrtni ostaci mitropolita Vasilija Popovi}a. Podaqe odavde leì Bla{ki brijeg, na kome se nalazi grobqe za pocrkalu stoku. Usta{e su izneli kov~eg sa kostima mitropolita Vasilija i preneli ga u ovo sto~no grobqe gde su ga zakopali, a kapelu su do temeqa sami poru{ili. Tre}a bawalu~ka pravoslavna crkva nasilnim je putem pretvorena u grkokatoli~ku. Nema protivnog dokaza da bawalu~ki biskup fratar Joza Gari} nije svesrdno sara|ivao sa usta{kim pokretom i bio korisnik istoga. To se najboqe vidi iz slu~aja \or|a Koqevi}a, trgovca iz Bawa Luke. Wega je, 19 maja 1941. godine, pismenim putem pozvao dr Viktor Guti} da usta{kom pokretu poloì 300.000 dinara, iako je znao, da tu gotovinu Koqevi} nema. Trgovac je poloìo 160.000 dinara, koliko je imao i dao po{tenu re~ da vi{e nema. Po utvr|enom dogovoru, pojavio se tada bawalu~ki biskup i ponudio zatvorenom trgovcu kupovinu wegove ku}e za ostatak od 140.000 dinara iako je ku}a vredela preko 600.000 dinara. Nemaju}i kuda, Koqevi} je morao pristati, pa mu je biskup isplatio ovu sumu. U stvari sve je bilo podmetnuto, po{to su pare u stvari bile usta{ke i biskup ih je samo za trenutak imao u rukama samo toliko, koliko je trebalo izvr{iti usta{ko-jezuitski ceremonijal. Za takav patriotski i pastirski rad, odlikovan je ba116
walu~ki biskup fratar Joza Gari} povodom trogodi{wice postojawa Nezavisne Dràve Hrvatske, godine 1944. ordenom velereda sa zviezdom, a trgovac Koqevi} preba~en je osiroma{en i bez i~ega u Srbiju. Pravoslavna crkva u Biha}u spadala je me|u one crkve, koje po solidnosti svoje gra|e mogu prkositi stole}ima. Usta{e su sve{tenika ove crkve Jovana Bjegovi}a odstranili u Bosanski Petrovac gde su ga docnije i ubili, a sa ru{ewem biha}ske pravoslavne crkve zapo~eto je o Vidovdanu 1941. Kako je crkva zidana od solidnog materijala i ru{ewe zbog toga nije moglo napredovati, usta{e su morali podmetati mine. U Bosanskoj Dubici zahtevao je i nadzirao nad ru{ewem pravoslavne crkve katoli~ki sve{tenik Ivan Benko, koji se docnije istakao u pokatoli~avawu pravoslavnog stanovni{tva. Sudbina poru{ene pravoslavne crkve u Bosanskoj Gradi{ci nagoni i neznabo{ca na razmi{qawe. Po{to su je opqa~kali, usta{e su podmetnuli eksploziv u nameri da je na taj na~in poru{e, ali taj poduhvat nije uspeo. Usta{ke vlasti su tada pozvale gra|evinskog preduzima~a Sohu, koji se opirao da, i pored bogate nagrade, preduzme ru{ewe. Kad je najzad pod pritiskom morao pristupiti radovima, ovoga je katolika stigao Bo`ji prst. Na tajanstven na~in otka~io se veliki krst sa crkvenog kubeta i poleteo dole, gde se nalazio preduzima~ Soha. Na o~igled zaprepa{tenih usta{kih vandala, krst je razmrskao preduzima~evu glavu i na mestu ga ubio. Posle prvog zaprepa{tewa, usta{e su se pribrale i nastavili ru{ewe. Bawani su selo u bosansko-krupskom srezu. Pored crkvenih mati~nih kwiga nalazilo se u crkvi i nekoliko pe{kira. Kwige su usta{e popalili, pe{kire opqa~kali, a crkvu eksplozivom poru{ili. Siroma{no selo Bukova~a u srezu bosansko-petrova~kom imalo je i siroma{nu pravoslavnu crkvu. Tu usta{e nisu imali neke naro~ite koristi od pqa~ke. Me|utim, oni su izvr{ili jezuitsku misiju i u slepoj poslu{nosti katoli~koj stvari poru{ili ovu crkvu. Posve}ena Svetom Vidu nalazila se pravoslavna crkva povrh Bosanske Kostajnice. Wu su usta{e oskrnavile time, {to su je najpre pretvorili u nu`nik, pa je posle zapalili. Po{to su poru{ili ikonostas i zapalili crkvene kwige, usta{e su vatrom dokraj~ili crkvu Svete Paraskeve u Bo~ini, sreza maglajskog. U srezu Sanski Most ìvelo je, jo{ 1910. godine pored 23.598 Srba, svega 4.656 Hrvata. Slu~aj sa crkvom u Bosanskom Milanovcu, istoga sreza, svedo~i, da je usta{ka vlast i me|u ovim malim brojem katolika na{la apsolutnu ve}inu fa{isti~ko-nacisti~kih sledbenika i rimskih najamnika. Crkva je najpre oskrnavqena, zatim opqa~kana i najzad poru{ena. Pravoslavna crkva sela Blatu{e u srezu Vrgin Most, poru{ena je. Samo se po sebi razume, da su je poru{ili usta{e. Br|ani su selo u srezu petriwskom. U ovom selu nalazila se pravoslavna crkva posve}ena velikomu~eniku \or|u. I wu su rimski najamnici usta{e do temeqa sru{ili. U li~nosti Petra Medveda, rimokatoli~kog ùpnika iz Sluwa, na|ena je devojka za sve. On je istovremeno bio: ùpnik, fa{ista i usta{ki
117
prvak, da i ne govorimo o ostalim funkcijama u usta{kom pokretu. Po wegovom diktatu sprovo|ena je akcija uni{tavawa ìvog pravoslavqa i wegovih spomenika u ovome srezu. Ovaj Medved naredio je, da se paroh crkve u selu Buha~u Savo Koji} ubije, da se crkva opqa~ka i da se najzad zapali. Sve je to slepo izvr{eno. A Petar Medved i danas zauzima vidno mesto u rimokatoli~koj hijerarhiji i blagosivqe narod u ime Hrista. Pravoslavnu crkvu u Bedeniku sreza bjelovarskog, usta{e su kao obi~no najpre opqa~kali, pa zatim naredili weno ru{ewe. Na isti na~in postupqeno je sa crkvom u selu Borovi kod Virovitice. Benkovac je srpsko selo u novogradi{kom srezu. Usta{e su prvih dana zlo~ina~ke podivqalosti naredili ru{ewe pravoslavne crkve u ovome mestu, koje je posle skrnavqewa i izvedeno. Bodegraji kod Nove Gradi{ke imali su pravoslavnu crkvu posve}enu Sv. Bogorodici. Sada je vi{e nemaju, jer su je usta{e u decembru 1941. godine sru{ili. Istu sudbinu podelila je i pravoslavna crkva u Bogi}evcu, susednog sreza novskog. Baloma~e u srezu slavonsko-poè{kom imale su tako|er pravoslavnu crkvu, ne zbog nepravoslavnog, ve} zbog pravoslavnog stanovni{tva celog mesta. Ni oni je vi{e nemaju. Uklonila ju je satanska ruka crne katoli~ke internacionale. Ostrvqene usta{ke horde upale su, 5. jula 1941. godine, u pravoslavnu crkvu sela Bukovca kod Petrovaradina. Oni su skrnavili ikone, opqa~kali crkvene stvari, pocepali litijske barjake i crkvu najzad zape~atili, zabraniv{i pravoslavnom stanovni{tvu ma kakav pristup woj. Nekoliko godina pre izbijawa rata, otkriveno je u posedu jednog sve{tenika kod Vinkovaca ~uveno Bu|anova~ko jevan|eqe, umetni~ki pisano rukom negde u XVI veku. Ovo jevan|eqe izazvalo je ogromno interesovawe ne samo kod nas, nego ~ak i u svetu, jer se ~ak i Amerika interesovala, ne bi li otkupom mogla do}i do wega. To je verovatno bio razlog da usta{e odmah na po~etku svoje krvave vladavine do|u u pravoslavnu crkvu Bu|anovaca kod Rume, da razvale oltar i odnesu sve stvari iz crkve. Do{ao je ~as, kojega je Bog htjeo, kada su Srbi izgubili sve. Mi sada imamo veliku Hrvatsku kao {to je nikada nismo imali, a oni imaju malu Srbiju rekao je na skup{tini usta{kog pokreta u Sluwu katoli~ki sve{tenik ùpnik Mikan. I mi se slaèmo sa Mikanovim gledi{tem da Hrvatska prostorno nikada nije bila tolika, koliko ju je napravila fa{isti~ko-nacionalsocijalisti~ka koalicija na ra~un srpskih zemaqa. Samo, vele~asni Mikan zaboravio je re}i, da je to usta{ka Hrvatska, koju ~ak ni Hrvati izvan usta{kog pokreta ne priznaju jer znaju, da je neprirodno velika. Prostor pravoslavne crkve u Vrebcu kod Gospi}a, dozvoqavao je usta{ama da je pregrade i da u woj smeste prostorije drvarnice i klozeta. Razume se, da su pre pristupawa ovome unutarwem preure|aju, polupali ikonostas i spalili ga zajedno sa crkvenim stolovima i kwigama. Jeziva je sudbina pravoslavne crkve u selu Vequnu kod Sluwa. Ona predstavqa istoriju za sebe. Po~etkom avgusta, pri~a izbeglica Mihailo Novakovi} iz Vequnske Gline, stigli su sluwski usta{e u ovo selo i odmah
118
pristupili sakupqawu srpsko-pravoslavnog stanovni{tva. @ene i decu su strpali u pravoslavnu crkvu, a mu{karce u podrume àndarmerijske stanice, gde su ih mu~ili i pojedina~no ubijali. Zatim su se na crkvenim vratima pojavili usta{e, traè}i pogledom me|u ènama i decom devoj~ice, koje }e tu u crkvi pred svima ostalima silovati. Pre ovoga ne~uvenog vandalizma, usta{e su crkvu opqa~kali, crkvene slike boli noèvima, a neke mazali ludskim izmetima. Najzad je crkva pretvorena u {talu, ali ni to nije bilo dovoqno, ve} su je preuredili za klaonicu. U takvom je stawu ostala sve do zime 1941. godine, kada su je kona~no zapalili. Da nikakav trag iza we ne bi ostao, usta{e su vequnskog paroha Branka Dobrosavqevi}a sa wegovim sinom odveli do sela Hrvatskog Blagaja, gde su ih pobili. Viroviti~ku pravoslavnu crkvu usta{e su posve opqa~kali. Da bi pravoslavno obele`je {to efikasnije izvrgli ruglu, usta{e su obukli crkvene ode`de i u wima i{li ulicama Virovitice. Najzad su i samu crkvu poru{ili. Druge polovice meseca februara 1943. godine, do{la je jedna banda usta{a u sremsko selo Belegi{. Tu je odmah preduzela masovna hap{ewa. Pohap{eni Srbi trpani su u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su zatim izvrgavani strahovitim mu~ewima, koje je vr{io neki {ef policije \ikovi}. Manastir Ravanica kod Vrdnika, poznata srpsko-pravoslavna svetiwa, tako|er nije po{te|ena usta{kog varvarstva. Usta{e su zbog wegovog bogatstva postavili komesarijat, koji je u stvari od manastira napravio neku vrstu usta{kog svrati{ta. Tu se pilo manastirsko vino, klala manastirska ìvina i stoka i najzad, usta{ki komesar provodio je no}i bluda u samom manastiru. U selu Vla{kovci u bosansko-dubi~kom srezu bila je pravoslavna crkva, ali je vi{e nema. Zapalili su je usta{e, jer je to bilo po liniji rimokatoli~ke politike za uni{tewe pravoslavqa u srpskim zemqama. U selu Vlahovi}u sreza glinskog bile su dve pravoslavne crkve, ali vi{e nema nijedne. Obadve su odmah u po~etku usta{ke soldateske opqa~kane i oskrnavqene, Prva, posve}ena Svetom Nikoli spaqena je, zatim, u leto 1941. godine, a druga, posve}ena Svetom Iliji spaqena je godinu dana docnije. Ista sudbina zadesila je dve pravoslavne crkve sela Velikog [u{wara u istom srezu. I wih su usta{e opqa~kali, iznakazili ikone po zidovima i kad su se zasitili vandalizma, zapalili su ih. Na isti na~in dokraj~ile su svoje postojawe pravoslavne svetiwe sela Velikog Graca. Crkva u Vinkovcima sluìla je kao bazarska radwa za prodaju pokretnina, koje su usta{e od vinkova~kih Srba opqa~kali. Ikonostas je izne{en i po svoj prilici zapaqen. Prema izjavi dr Paje Jawanina, advokata iz Vinkovaca, stajala je jedna grupa vinkova~kih intelektualaca pred sreskim sudom i komentarisala dan pre toga iznenadnu objavu rata i bombardovawe Beograda. Tuda je nai{ao mesni katoli~ki ùpnik dr Antun Mitrovi} i pridruìo se razgovoru. Dotle se jo{ ni{ta nije moglo znati o usta{koj izdaji niti o doga|ajima koji }e neposredno posle toga nastupiti. Pa ipak, kad su zapitali dr Mitrovi}a {ta on misli, on je na op{te iznena|ewe rekao: U ostalom, ja mislim da }e na koncu pobijediti dr Ante Paveli} i uz ironi~an smeh produìo svoj put. To je bilo 7. aprila 1941. godine.
119
Vukovarska pravoslavna crkva Sv. Petke na Dobroj Vodi nije zaostala u stradawu. Po{to je posluìla kao prostorija za sakupqawe i rasprodaju opqa~kanih stvari, po{to je izvrgnuta vandalskom poniàvawu od strane usta{kih pripadnika katoli~ke mladeì, najzad je spaqena. (Psuwski; U ime...; str. 33-44)
23. Pravoslavqu ne treba ni dete u trbuhu ostaviti ìvo!

Ima i teìh zlo~ina od onoga, kad je katolik Drago Kolovrat, poreski ~inovnik iz Fo~e, rasporio ìvu Srpkiwu prezimenom @drale iz Kalinovika, iz ~ijeg je trbuha ispalo dete od {est meseci, pa se posle hvalio, da je on najboqe protuma~io katoli~ki program, koga mu je jo{ u vreme normalnog dràvnog ìvota objasnio wegov ùpnik re~enicom: Pravoslavqu ne treba ni dete u trbuhu ostaviti ìvo! Kao da su se najvi{e pla{ili crkava, usta{e su dolaze}i u pojedina srpska sela prvo navaqivali na pravoslavne hramove, smatraju}i ih u najmawu ruku arsenalima. U stvari, ovakvom su psihozom dosta neve{to maskirane zadwe fa{isti~ko-katoli~ke zamisli, koje su na o~igled kulturnog ~ove~anstva zapawuju}om brutalno{}u sprovo|ene u delo. Pod izgovorom da se u woj nalazi sakriveno oru`je, usta{e su, leta 1941. godine, upali u pravoslavnu crkvu sela Velikih Radinaca u srezu rumskom. Mada oru`je nisu na{li, usta{e su iz crkve iza{li tako natovareni, da su jedva mogli i}i. Odneli su sve {to se iz crkve moglo odneti, jer su u stvari do{li radi toga, a ne radi oru`ja. Manastir Vozu|a kod Maglaja nije mogla mimoi}i sudbina ostalih. I on je oskrnavqen i po svoj prilici zapaqen. Usta{ki ministar unutra{wih poslova dr Mladen Lorkovi}, izdao je neku bro{uru o tobo`wim zverstvima ~etnika ili partizana nad nedu`nim hrvatskim narodom i ako ga ~estiti deo hrvatskog naroda nikada nije ovlastio za to. U toj se bro{uri navodno spomiwe, da su partizani ili ~etnici poru{ili katoli~ku crkvu u Vojni}u. Ma dokle doprla ova propagandisti~ki ispaqena raketa usta{ke vlade, wu }e ugasiti tu{ na{e tvrdwe, da se ovde radi o pravoslavnoj crkvi u Vojni}u, koju su usta{e hteli pretvoriti u katoli~ku, po{to katoli~ke crkve u ovome srpskom mestu nije bilo. Tu su crkvu usta{e najpre oskrnavili kao i sve pravoslavne crkve do kojih su do{li. Dozvoli}emo ~inovniku Du{anu Eremi}u, izbeglici iz Vojni}a da nam on kroz zapisnik sastavqen u Komesarijatu za izbeglice u Beogradu o skrnavqewu vojni}ske crkve kaè i ovo: U mesecu avgustu 1941 godine, pokupili su usta{e Srbe po okolnim selima i oko 11 ~asova istoga dana ih zatvorili u pravoslavnu crkvu Vojni}a. U crkvi su im skinuli odijela i onda ih tukli kolcima, crkvenim slikama, lusterima i svime {to im je u crkvi do ruke dopalo. Tu u crkvi su ih dràli do sutradan. Nikola Hajdin je u crkvi toliko mu~en, da je tu i umro. Usta{e su ga sutradan izvukli mrtvog i zakopali pored crkvene ograde. Vojni}skog paroha Petra Ninkovi}a usta{e su odveli iz Vojni}a i ubili. Gledala sam kaè jedna o~evitka ru{ewa pravoslavne crkve u Velikoj Pisanici kod Bjelovara izme|u 1. i 14. januara 1942. godine, kada su tada
120
izneli iz crkve ikonostas, pa ga polili gasom i zapalili. Isto tako sve kwige i ikone. Crkveni toraw je poru{en, krov skinut, a drvena gra|a odvezena. Zapovesti za ru{ewe davale su usta{ke vlasti, a ru{ili su je katoli~ki me{tani. Izrugavaju}i se da u temeqima traè oru`je i municiju, usta{e su sru{ili crkvu u slavonskom mestu Vrbovqanima. Potpuno sli~no desilo se i sa pravoslavnim crkvama u Vo}inu i Vetovu. Kratko vreme iza progla{ewa Banovine Hrvatske, u avgustu 1939. godine, provalili su jedne no}i katolici mesta Ga}i{ta u srezu viroviti~kom u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su izlupali kandila i najzad se svi redom opoganili, pa nestali u pomra~ini. Ti isti katoli~ki fanatici sru{li su ovu crkvu decembra 1941. godine. Ovoga puta javno, jer je to bio katoli~ko-fa{isti~ki program sila Trojnog pakta. Selo Gata nalazi se u biha}skom srezu. Po programu uni{tewa ìvog pravoslavqa i wegovih spomenika, usta{e su razorili pravoslavno grobqe i srpske kulturne ustanove. U novoj mesnoj pravoslavnoj crkvi zapalili su ikonostas, a staru crkvu su zapalili tako, da je do temeqa izgorela. Kao i mnoge druge, usta{e su oskrnavili pravoslavnu crkvu sela Grabovice u srezu jaja~kom, pa je zatim zapalili. Stvoriv{i najpre pogodno tlo, katoli~koj crkvi i fa{isti~ko-usta{kom pokretu bilo je dovoqno samo toliko, da ubace varnicu. Ostalo je i{lo samo od sebe. Usta{kom pokretu su stajala svakovrsna sredstva na raspoloèwu, po{to je usta{ka Hrvatska bila ~lan Trojnog pakta. Tako je hrvatsko zrakoplovstvo, septembra 1943. godine, bombardovalo manastir Grgeteg u rumskom srezu i zapalilo ga zajedno sa ostalim manastirskim zgradama. Crkva Gorwe Slatine u srezu br~anskom nekoliko puta je pretresana od usta{a, koji su toboè traìli u woj oru`je. Kad vi{e nisu imali {ta da u woj pqa~kaju, sru{ili su je. Te{ko je opisati posledwe ~asove istorije pravoslavne crkve u Glini. I pero u najgrubqoj ruci mora zadrhtati pred jezivom slikom, koju je ovde usta{ki pokret kao eksponent velikokatoli~ke politike nijansirao do tolikog stepena, da ona predstavqa kompoziciju zlo~ina~ke mnogostrukosti, kakvoj zaista nema ni sli~ne, a kamoli ravne. Usta{ke vlasti izdale su, 1. i 2. avgusta 1941. godine, proglas pravoslavnom stanovni{tvu Vrginog Mosta i êmerenice od 16 do 60 godina, da se na dan 3. avgusta, odnosno sutradan, moraju svi sakupiti u samom Vrginom Mostu na odre|eno mesto, gde }e ih naro~ito izaslani predstavnik katoli~ke crkve kolektivno prevesti u katoli~ku veru. Pretwa je u proglasu za nedolazak predvi|ala smrtnu kaznu u samoj ku}i, po{to }e se garantovati ìvot samo onima koji se na odre|eno mesto sakupe, jer je imala usta{ka kaznena ekspedicija da obilazi sve pravoslavne ku}e. Nastalo je strahovito stawe u podsvesti pobo`nih pravoslavaca. Iza naoruànih usta{kih hordi stajala je koalicija fa{izmonacizma na vrhuncu svoje snage, a Srbima su ~ak i yepni perorezi oduzeti. Najzad, veruju}i lukavom jezuitskom proglasu da }e oni koji prime katoli~ku veru biti izravnati u pravima na ìvot sa Hrvatima, popustila je du{evna otpornost pred silom i 3. avgusta
121
1941. sleglo se na odre|eno mesto oko 3.000 Srba. Oni su tu ~ekali do posle podne, kada im je saop{teno da moraju na poqani preno}iti, jer nije stigao biskupski izaslanik koji ima da izvr{i obred kolektivnog pokatoli~avawa. Za svaku sigurnost je izvr{ena blokada i unaokolo postavqeno mnogobrojno pe{adijsko oru`je zaposednuto usta{ama. Kad je sutradan svanulo, umesto katoli~kog popa, stigla je kolona usta{kih kamiona, na koje su potrpani svi Srbi. Re~eno im je da }e ih odvesti u Glinu, gde ih ~eka sve{tenik, pa }e se posle obreda vratiti ku}ama. Na isti na~in su dopremqeni Srbi iz okolice Topuskog. Mu{ko stanovni{tvo istoga doba iz samog glinskog sreza dovedeno je blokadama sela, koje su usta{e uz saradwu domobranskih jedinica izvodili. Ta ogromna masa qudi sme{tena je umesto na zbori{tu kolektivnog pokatoli~avawa, po mnogobrojnim improvizovanim zatvorima, odakle je u partijama od po 1.000 qudi odvo|ena no}u u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su svi do jednog stavqeni pod usta{ki no`. Kad bi koja partija bila poklana u crkvi, dolazili su kamioni u koje su trpani le{evi i odvozili ih u ve} spremqene rake izvan mesta. Drum je bio sav poprskan gustim mlazevima krvi, koji su curili sa kamiona. Ta~an broj poklanih u glinskoj crkvi nije se mogao utvrditi, ali se pouzdano zna, da je zaklano 8 partija od po okruglo 800 do 1000 qudi. Sam ~in klawa opisao je jedan usta{a, koji je docnije uhva}en od srpske policije u Beogradu, gde je nameravao da vr{i dela sabotaè na ra~un preostalog dela srpskog naroda, nad kojim se imao iskaqivati krvavi bes pruskog militarizma. Ovaj usta{a ovako opisuje glinski vandalizam: Bio sam u tri maha odre|en da vr{im klawe u crkvi. Svaki put su i{li neki oficiri i to Josip Dobri} i Mihajlo Cvetkovi}. Oni su stajali pored vratiju i posmatrali na{ rad, a mi smo vr{ili klawe. Ubijali smo na taj na~in, {to smo neke udarali noèm pravo u srce, neke klali preko vrata, a neke udarali gdje stignemo. Ako koji od Srba ne bi bio od prvog udarca smrtno pogo|en, wega su usta{le priklali noèm. Za vreme klawa nije gorela svetlost u crkvi, nego su bili odre|eni naro~iti vojnici, koji su rukama dràli baterijske lampe i tako nam osvetqavali prostor. U vi{e mahova se desilo, da je neki Srbin naleteo na nas pesnicom ili nogom, ali je taj bio odmah iskasapqen. Za vrijeme klawa bila je u crkvi velika galama, jer su Srbi vikali: @ivio kraq Petar!, @ivela Jugoslavija!, @ivela Kraqica Marija!, @ivela Srbija!, Dole Paveli}!, Dole usta{e!. Nije, me|utim, samo ovo bio na~in likvidacije pravoslavqa u Glini. Isti onaj uhva}eni usta{a izjavio je, da je vr{eno streqawe pravoslavaca u partijama 300-400 u blizini mesta. Po{to je glinska pravoslavna crkva posluìla usta{ama kao klaonica Srba i po{to nisu zaboravili da likvidiraju i glinskog paroha Bogdana Opa~i}a, usta{e su pristupili i samom ru{ewu crkve. U tu svrhu su angaòvali Stjepana Fajerfela, iz obli`weg sela Jukinca, i Stjepana [ubali}a, limara iz Gline. Velika masa katolika, koji su iz daleke okolice stigli u Glinu radi pqa~ke srpske imovine okupila se oko crkve u o~ekivawu da otpo~ne ru{ewe. Vandalsku atrakciju otpo~eli su ova dva ortaka time, {to su se popeli na crkveno kube, odakle su uz grohotan smeh podivqale mase najpre sru{ili krst.
122
Po{to je temeqito opqa~kana i oskrnavqena po poznatoj usta{koj tipici, sru{ena je pravoslavna crkva u Gradusi, sreza petriwskog. U Gorwem Mihoqcu kod Podravske Slatine, usta{e su zlo~ina~ku nasladu zadovoqili najpre na pravoslavnom grobqu, gde su sravnili sa zemqom nadgrobne spomenike i grobqansku kapelu. Zatim su se uputili u selo, gde su potkopali crkvene temeqe i crkvu ostavili da se sama sru{i. Znaju}i da }e usta{e i wihovu crkvu sru{iti, nekoji seqaci sela Gre|ana u srezu novogradi{kom, pokupili su pokretnu imovinu crkvenu i sakrili je u nameri da je sa~uvaju pqa~ke. Usta{e su zaista do{li da ru{e crkvu, ali kad su videli da nemaju {ta opqa~kati, pokupili su oko 15 seqaka, koje su oterali u starogradi{tanski logor, gde su postepeno poubijani. Crkva je zatim do temeqa poru{ena. Kivni na pravoslavno stanovni{tvo Gradine, {to su ovi pod pritiskom krvavog terora morali prividno pristati na prelaz u katoli~ku veru, mada su svojim ose}ajima ostali kod stare vere svojih predaka, usta{e su uo~i pravoslavnog Boì}a, januara 1942. godine, izvr{ili preko zale|ene Save prepad u selo, kako bi se uverili u sve~ane pripreme, koje ovi seqaci Srbi vr{e za do~ek svoga pravog Boì}a. Rezultat je, razume se, bio za pravoslavno stanovni{tvo krvav, a wihova je crkva poru{ena. Ni{ta nije smetalo usta{koj soldatesci, {to je prema hrvatskoj statistici iz 1910. godine na 13.079 Srba u gra~ani~kom srezu ìvelo svega 46 katolika, da oruànom snagom prodre u ovu srpsku varo{ i da tu, pored mnogobrojnih zverstava u krvi, poru{i pravoslavnu crkvu. Jer, domet katoli~ke mr`we tim je daqi, {to su mu mogu}nosti ve}e. Kao i u mnogim slu~ajevima, tako je i pravoslavna crkva u Drvaru bila predmet stru~nog uvi|aja jedne usta{ke komisije, koja je trebala re{iti, da li prostorije ove crkve mogu posluìti za vojni magazin. Komisija je na{la da crkva moè posluìti u tu svrhu, pa su iz we uklowene sve crkvene stvari, ikonostas, ~asna trpeza i ostalo. Usta{e su {to je za wih bilo opqa~kali, a crkva je postala magazinom opqa~kane robe. Usta{ka vlada u Zagrebu utvrdila je verski ceremonijal prilikom polagawa zakletvi u hrvatskoj vojsci. Izme|u ostaloga obavezno je, da se sa jedne strane stalnog ili improviziranog katoli~kog oltara postavi bode`, a s druge bomba! Kakva vojska, takva joj simbolika. A koliko ona sluì katoli~koj stvari, toliko joj katoli~ka crkva vra}a u priznawima. O takvoj jednoj zakletvi u Zagrebu, koju je obavio usta{ki kapetan, ina~e katoli~ki ùpnik Ivan Nik{i}, pi{e i Hrvatski narod od 22. februara 1944. godine. O pravoslavnoj crkvi u mestu Driwa~i kod Zvornika, pusti}emo, da nam ne{to kaè Vasilije Preradovi}, sve{tenik, koji je uspeo da, po~etkom godine 1942. pre|e Drinu iz Srbije. Po povratku u Srbiju, ovaj je sve{tenik izjavio doslovno: Crkva u Driwa~i je u tako àlosnom stawu, da i najkrvolo~niji i najbezdu{niji ~ovek mora zadrhtati pred uàsnom slikom Bo`jeg hrama, pretvorenog u nu`nik. Dowi Vakuf nalazi se u jaja~kom srezu. Mesnu pravoslavnu crkvu u ovome ìvopisnom mestu usta{e su najpre opqa~kali, pa je zatim pretvorili u {talu, gde su dràli svoje kowe.
123
Kao i u ostalima srezovima, tako je i pravoslavna crkva u Dowem Lapcu oskrnavqena, opqa~kana i najzad dovedena u takvo stawe, da su usta{e u wu radi obavqawa nu`de svra}ali. Ni to, me|utim, nije bilo dovoqno da se zadovoqe usta{ki zlo~ina~ki instinkti. Oni su najzad, prema iskazu {efa poreske uprave Milana Qu{tine, dovukli artiqeriju i sa wom dokraj~ili istoriju postojawa dowolapa~ke crkve. Wenog paroha Nikolu Bogunovi}a po{tedeli su da gleda strahote svoje crkve. Wega su ve} na po~etku svoje strahovlade ubili. Katoli~ki ùpnik Ivan Benko iz Bos. Dubice u srezu kostajni~kom bio je jedan me|u mnogima u kojima su bile skoncentrisane duhovna i izvr{na vlast usta{kog pokreta. Pod wegovim direktnim rukovodstvom pohap{eno je 186 Srba iz Dubice i okolice, koji su zatvoreni u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su bez hrane i vode dràni neprestano zatvoreni 2 dana. U samoj crkvi su morali vr{iti nu`du, jer za to vreme nisu pu{tani na vazduh. Posle toga su odvedeni nepoznato kuda, a po svoj prilici u koji od logora smrti po Hrvatskoj. @upnik Benko nije se time zadovoqio, nego je naredio da se crkva poru{i. Velika patrijar{ijska dobra u Daqu kod Osijeka, predstavqaju bogat plen za usta{ke zavojeva~e. Neobi~no bogati podrumi sa ~uvenim daqskopatrijar{ijskim vinima sluìli su usta{ama i katoli~kim sve{tenicima za neprestane pijanke. Oni su ih verovatno inspirisali, da se jednog dana korporativno upute prema mesnoj pravoslavnoj crkvi, gde su polupali ikonostas, ikone zapalili, prozore polupali i sve ostalo demolirali tako, da su ostali samo zidovi. Tada se jedan od usta{kih funkcionera dosetio, da bi se crkva mogla uspe{no pretvoriti u su{ionicu kukuruza. To je bilo prvih dana usta{kog divqa{tva. Ne{to docnije, usta{e su uhapsili mesnog pravoslavnog paroha Nikolu Oci}a i sprovodili ga od mesta do mesta, dok ga najzad nisu ubili u Bjeqini. U jednoj {umici kraj Daqa, nalazila se jo{ jedna pravoslavna crkva i na pravoslavnom grobqu kapela. Ovu su crkvu u {umi usta{e ve} 1941. godine poru{ili, a kapelu demolirali. Najzad su odustali da veliku mesnu crkvu pretvore u su{ionicu kukuruza, nego su je, o Boì}u 1942. godine, poru{ili, ali ne sami, nego pod pretwom kazne smrti oni Srbi iz Daqa, koji i pored tolikih pretwi nisu hteli primiti katoli~ku veru. U prvoj polovici godine 1942, usta{e su, predvo|eni jednim katoli~kim sve{tenikom, upali u selo Drageqe sreza bosansko-gradi{kog, gde su mesnu pravoslavnu crkvu opqa~kali i zatim je zapalili. U Dobrom Selu, sreza bosansko-krupskog, usta{e su po naru~bi jednog katoli~kog sve{tenika zatvorili sve stanovnike pravoslavne vere, svih doba starosti, u mesnu pravoslavnu crkvu. Zatim su kroz prozore bacili u crkvu veliki broj bombi i najzad je zapalili, te su svi pravoslavni hri{}ani zatvoreni u woj izgoreli. Od Dobrqinske pravoslave crkve (u novskom srezu) vide se samo ~a|ave zidine izjavio je zapisni~ki jedan izbeglica iz toga sela. Wu su usta{e odmah u po~etku opqa~kale, pa je malo docnije i zapalili. Isto se desilo i sa crkvom u Dowem Buda~ku sreza vojni}skog, kao i u selu Dragotini istoga kraja.
124
[irinom svoje slavenske du{e primili su nekada Srbi derventskog kraja nema~ke koloniste, koji su se posle aneksije Bosne i docnije naselili u ovom predelu, i sa wima ìveli u veoma dobrom susedstvu. Me|utim, ovi germanski uqezi su se za to gostoprimstvo krvavo oduìli i godine 1941. u zverstvima nisu mnogo zaostali za usta{ama, u ~ije su redove svesrdno pristupili. Koalicija derventskih Nemaca i usta{a demolirala je, pored ostalih, i crkvu pravoslavnu u selu Dugom Poqu. Za stvar demokratije, srpski narod nikada nije merio `rtve. On ih je, nesrazmerno veli~ini svoga naroda, doprinosio u uverewu, da time doprina{a veli~ini svekolikog ~ove~anstva. Bore}i se sa istim dana{wim saveznicima protivu zajedni~kog neprijateqa, ostavile su mnoge hiqade interniranih Srba pro{loga svetskog rata svoje kosti u dobojskom logoru. Zahvalna gruda podigla im je veli~anstvenu kosturnicu, da pokolewa vide, kako se nesebi~no mre za ~ove~ija prava. Katoli~ko-usta{ka koalicija poru{ila je i ovaj spomenik demokratiji. Na ~elu izbezumqenih hordi koje su ru{ile dobojsku kosturnicu i vr{ile ostala svetogr|a po srezu, nalazio se mesni katoli~ki ùpnik Dragutin Kamber. Po{to su mesnog paroha Du{ana [u{wara na zverski na~in ubili, usta{e su opqa~kali i demolirali mesnu pravoslavnu crkvu u Duwaku kod Vojni}a, i zapalili je. Selo Drqa~e nalazi se kod Petriwe. U eri krsta{kih ratova, usta{e su doprineli, vaqda hri{}anskoj stvari, kada su i crkvu u ovome srpskom mestu do temeqa poru{ili. Isto tako, mo`da veruju da su pove}ali slavu hrvatske katoli~ke crkve i svoju, {to su poru{ili crkvu u Dowem Raji}u sreza novogradi{kog. A ni{ta mawe i kada su ru{ili crkvu u Dobrovi}u sreza podravskoslatinskog. Drenovac, selo u podravskoslatinskom srezu, imalo je prili~no lepu pravoslavnu crkvu i na woj zvona, za koja se verovalo da svojim zvucima rasteruju oblake, koji prete gradom (ledom). Da bi ovu mistiku {to pre prisvojili i wome se koristili, usta{e su odmah poskidali zvona sa crkve i nekuda ih odneli, a crkvu su ostavili opqa~kanu i demoliranu. Po{to su pravoslavnu crkvu u Doqanu zapalili, usta{e su zatvorili wenog paroha Petra Majstorovi}a i sproveli ga u logor Gospi}a, gde se on posle mnogostrukog usta{kog mu~ewa uspeo obesiti u zatvoru i tako usta{ama prikratio zadovoqstvo da mu oni na kraju oduzmu ìvot. U izbezumqenoj jurwavi za {to brìm uni{tewem {to ve}eg broja pravoslavnih svetiwa, usta{e su zapalili manastir @itomisli} u srezu mostarskom, ali, koliko se raspolaè sa podacima, manastirska je crkva ostala ~itava, po{to se usta{e nisu interesovale da do kraja vide uni{tewe ovog manastira, jer im se ùrilo u druga mesta. Pravoslavna crkva u Zoviku, kod Br~kog dala je, na po~etku usta{kog divqa{tva, svoga paroha Jovana Kwaèva, koga su usta{e ubili. Ali to nije bilo dosta. Predvo|eni nekim Ra{idom Uì~aninom, poznatim predratnim kriminalnim tipom iz Br~kog, do{li su usta{e u ovo selo i zapalili je. U Zlogovcu, selu kod Jajca, usta{e su, i pored hrvatske mawine, u srezu od 15.932 Srba prema 8.122 Hrvata, navalili na pravoslavnu crkvu i posle pqa~ke je zapalili.
125
Na obroncima Fru{ke Gore, za ~ije je ime vezan dobar deo srpske istorije, nalazi se sresko mesto Ilok sa srpskom ve}inom, a u wemu pravoslavna crkva. Zapravo, nalazila se, jer je sada nema, po{to su je usta{e najpre posve opqa~kali i na posletku poru{ili. Me|u usta{kim zverstvima pravoslavna crkva u Jajcu zauzima jedno od prvih mesta. U mestu ih je bilo dve, i to jedna stara i jedna nova. Stara crkva je odmah prvih dana usta{kog divqa{tva opqa~kana i progla{ena javnim nu`nikom. U novoj crkvi su usta{e izboli noèvima sve ikone i po{to su odneli sve {to vaqa, ostavili su na ~asnoj trpezi qudski izmet i oti{li. Kada su zatim, krajem avgusta 1941, preduzeli masovna srpska hap{ewa u Jajcu i okolici, nova jaja~ka pravoslavna crkva im je sluìla kao zatvor za Srbe, odakle su ih no}u izvodili i klali, a docnije im je sluìla kao stalan zatvor za Srbe. Jedna usta{ka satnija do{la je, maja meseca 1941. godine, u Josipdol sreza ogulinskog i tu demolirala pravoslavnu crkvu, sru{iv{i ikonostas i spaliv{i sve iz crkve. Zatim su od ove crkve napravili magazin za oru`je, municiju i opqa~kanu pokretnu imovinu mesnih Srba. Jasenova~ka pravoslavna crkva, mesto tolikih srpskih stradawa, pretvarana je, posle pqa~kawa, kako je kad trebalo: ~as za {talu, ~as za klanicu, a naj~e{}e za zatvor. Izbeglica Marija Bobinac iz Zagreba, koja je pro{la kroz jasenova~ki tranzitni logor za ène, kaè: Videla sam da su usta{e u jasenova~ku pravoslavnu crkvu zatvarali stoku, gde su klali. Druga jedna izbeglica, Branka Popovi} iz Doboja bila je posle hap{ewa u Doboju dovedena u Jasenovac, gde je zatvorena u pravoslavnu crkvu. Docnije je nare|eno od usta{kih vlasti da se crkva sru{i. Sudbinu mnogih popaqenih pravoslavnih crkava u prostoru koji je fa{isti~ko-nacisti~ka zajednica, mimo osnovnih pravila istorije, nazvana Nezavisnom Dràvom Hrvatskom, samo zato, da bi {to vi{e razjedinila na{ narod i ja~e osigurala svoje pozicije u ovom delu Balkana, podelila je i pravoslavna crkva sela Jezera u srezu jaja~kom. Meseca avgusta 1942. godine, zapaqen je manastir u Jasku u Sremu. Samo je po sebi razumqivo, da usta{e nisu ovaj manastir zapalili zajedno sa wegovim pokretnim dobrima. Wih su oni najpre opqa~kali i vojni~kim kamionima otpremili u Zagreb, pa tek onda stavili ugarak u manastir. I bosanskopetrova~ki srez, sa 32.326 Srba i 1.394 katolika, po stawu statistike iz 1910. godine, dao je svoj prilog na oltaru pravoslavqa i demokratije. Me|u ostalim crkvama ovoga sreza, poru{ena je i crkva u selu Jawilima. Na isti na~in i selo Je{evik u srezu slavonsko-brodskom, gde je sa naro~itim usta{kim nasla|ivawem poru{ena pravoslavna crkva. Pravoslavna crkva u Kakwu pretvorena je, od strane usta{a, u vojni arsenal. U woj su oni dràli oru`je i municiju. Podivqala gomila usta{kih bezumnika upala je jednog dana, decembra 1941. godine, u pravoslavnu crkvu sela Kloko~evika u srezu slavonskobrodskom. Usta{e su u woj obukli crkvene ode`de, pa izneli litije i tako improvizirali pravoslavnu litiju kroz selo, izazivaju}i na taj na~in mesno pravoslavno stanovni{tvo. Kad ni ovakvom provokacijom nisu mogli
126
izazvati seoski mete`, gde bi upotrebili oru`je, usta{e su za{li po ku}ama i porazbijali sve ikone gde su ih na{li. Time se, me|utim, ipak nisu zadovoqili, ve} su crkvu docnije poru{ili. Pod izgovorom da ga vode na neko saslu{awe, usta{e su odveli nekuda koreni~kog paroha Radivoja Stanisavqevi}a, gde mu se gubi trag. Wegovu su crkvu u Korenici zapalili i zatim zidine poru{ili. Prema iskazu izbeglice Vukosave Galogaè, u~iteqice, usta{e su pored ostalih zapalili pravoslavnu crkvu u Kirinu, sreza Vrgin Most, po{to su je pre toga opqa~kali. U isto vreme, na drugom kraju srpskih zemaqa pod usta{kom Hrvatskom, goreo je drevni manastir Kuve`din u Sremu (...) Pored velike pravoslavne crkve u Kostajnici, najlep{eg hrama gorwokarlova~ke eparhije i nekada{wem sedi{tu kostajni~kih episkopa, nalazile su se jo{ tri kapele u mestu i crkva na grobqu, posve}ena sv. Petru i Pavlu. Za re{avawe sudbine ovih svetiwa, usta{e su sazvali jedan sastanak, na kome se imalo samo re{iti, na koji }e se na~in sve ovo skloniti sa lica zemqe. Tada je, me|u ostalim govornicima usta{ama, uzeo re~ i Marko Lukini}, pekar iz istog mesta, ina~e istaknuti katoli~ki radnik i usta{a. On je uz odobravawe ostalih sakupqenih usta{kih funkcionera, rekao i ovo: Sve spomenike pravoslavne na grobqu i po gradu treba polupati, pa od wih napraviti kaldrmu na sto~noj pijaci. A sve srpske le{eve, koji su sahraweni do u nazad dvije godine, treba iz zemqe povaditi i baciti u rijeku Unu, pa zatim grobqe potpuno preorati tako, da se ne zna ni za trag te vla{ke gamadi. Po onome {to je posle toga sledovalo, predlog pekara Marka Lukini}a primqen je i sproveden u delo. Sa ru{ewem kostajni~ke episkopske katedrale zapo~eto je prve polovine meseca septembra 1941. Ru{ewe je preduzeo i wime rukovodio katolik i usta{a, ina~e gra|evinski preduzima~ Florijan Perc iz Kostajnice. Crkva je sru{ena do pola. Iz tako poru{ene crkve dugo se uzdizao ikonostas ~uvene vrednosti. Najzad je sve dovr{eno i kostajni~kog epsikopskog hrama nema vi{e. Nema vi{e nijedne od tri kapele, nema vi{e ni crkve na grobqu, a tvrdi se da je i grobqe razrovano i dobrim delom uni{teno. Koluni}, selo u bosansko-petrova~kom srezu, imalo je svoju pravoslavnu crkvu, ali je danas vi{e nema. Sru{ile su je satanske ruke usta{kog pokreta. Na isti na~in nestala je sa lica srpske zemqe, pravoslavna crkva u selu Krweu{i istoga sreza i crkva Kulen Vakufa, zajedno sa wenim parohom Rodoqubom Samaryi}em, koji je oteran neznano kuda. Po{to su pohapsili veliki broj Srba iz Kotor Varo{i i okolice, koje }e posle likvidirati, usta{e su naterali ove uhap{ene pravoslavce, da poru{e mesnu pravoslavnu crkvu. Prema kazivawu izbeglica, me|u kojima i Qubi{e Divjaka iz Bawa Luke, ova je crkva poru{ena u mesecu junu 1941. Na isti na~in sru{ene su crkve u Koprivni sreza Vlaseni~kog, Krstiwi sreza vojni}skog i Krwaku, tako|e u vojni}skom srezu. Pravoslavna crkva Svete Nedeqe u Kiwa~ku, sreza petriwskog, mnogo je smetala jezuitima nekih susednih sela, jer je ona bila versko àri{te pravoslavqa u ovome kraju. Usta{e su jedva do~ekale naredbu katoli~ke crkve
127
za ru{ewe ove pravoslavne bogomoqe, koju su sru{ili do temeqa, po{to su je pre toga opqa~kali. Naseobina Klisa, u srezu viroviti~kom, imala je pravoslavno stanovni{tvo i pravoslavnu crkvu. Danas nema ni jednog ni drugog. Progutala ih je katoli~ko-usta{ka nezavisnost. Poglavnik je, kao predstavnik svega po{tenog i ponosnog hrvatstva, izrekao pravednu osudu. I svi smo se u srcu obradovali kaè katoli~ki ùpnik dr Ferdo Roì} u kwizi Moje tamnovawe (strana 70) povodom pogibije kraqa Aleksandra I u Marsequ 1934. godine. A onda, kada je vo|ena istraga za ovaj atentat, katoli~ka crkva svim svojim autoritetom se zaloìla u nastojawu da dokaè, kako hrvatsko usta{tvo nema nikakve veze sa marseqskim zlo~inom. Isto tako, katoli~ka crkva }e se i sada zaloìti u nastojawu da dokaè, kako wihovi posloprimci usta{e ne samo nisu krivi za pokoq pravoslavqa i uni{tene wegove crkve, ve} da su se nalazili u pravednoj nu`noj odbrani, jer da su ih napali goloruki i ìcom povezani Srbi. Na domaku Beograda, gde obronci Fru{ke Gore prelaze u plodnu sremsku ravnicu, usta{e su, sprovode}i veliku katoli~ku zamisao uni{tewa pravoslavqa, posetili i mesto Kr~edin. Kao i u drugim mestima, oni su odmah posetili pravoslavnu crkvu, koju su oskrnavili i opqa~kali. Po istoj metodi stradao je i drevni srpsko-pravoslavni manastir Kru{edol u srezu iri{kom. Uo~i nove 1896, godine, muslimani okolice Urfe u predwoj Aziji zatvorili su punu crkvu pravoslavnih Jermena i zapalili je. Celim kulturnim svetom onda{wice zatreperio je revolt i osuda. Delo je ozna~eno kao najve}i stepen qudskoga divqa{tva. To se desilo pre pola stole}a. Od onda smo ostavili za sobom mnogobrojne pronalaske i kulturne tekovine, koje su ~ove~anstvo jo{ za nekoliko stepenica pribliìli savr{enstvu. Me|utim, na tlu kulturne Evrope, i to na prostoru gde se svakoga dana isti~e toliko izvikana tisu}godi{wa kultura, odigrale su se daleko potresnije scene od onih u maloazijskoj Urfi. Jer, na {tetu Srpstva i pravoslavqa, u prozvanoj Nezavisnoj Hrvatskoj, qudi ne samo da su spaqivani u svojim pravoslavnim crkvama, nego je katoli~ko-usta{ka koalicija, u duhu predawa o Bartolomejskoj no}i, wihovom krvqu najpre prskala oltare, svete ikone i ostale crkvene stvari, da bi tek onda zemni ostaci èna, qudi i dece, zajedno sa tako oskrnavqenim hramovima, bili predati ogwu katoli~ke mr`we. Takav jedan primer vidi se iz slu~aja pravoslavnog stanovni{tva sela Kukuwevac u srezu pakra~kom i wihove crkve. U ranim jutarwim ~asovima, 11. oktobra 1942, osvanulo je selo Kukuwevac opkoqeno usta{kim jedinicama, dovedenim iz Bosne i Hercegovine. Ove su jedinice bile sastavqene od bosanskih muslimana i hercegova~kih katolika, od kojih je fraweva~ki red katoli~kog sve{tenstva stvorio Hrvate, mada su oni nekad pre prelaza katoli~anstvu bili pravoslavni Srbi. Kad je obru~ oko sela bio potpun, usta{ke patrole su za{le po selu, kupe}i od ku}e do ku}e sve pravoslavno stanovni{tvo bez obzira na pol i doba starosti. Svima su govorili, da }e ih odvesti u crkvenu portu, gde }e ih preslu{ati, pa }e ih posle toga pustiti ku}ama. Po{to je sakupqawe za128
vr{eno i pravoslavno stanovni{tvo saterano u crkvenu portu, usta{e su prema iskazu izbeglica, me|u wima i Cvete Jankovi} iz Kukuwevca, izdvojili iz grupe sve mu{karce ispod 60 godina starosti, otimaju}i ~ak iz ruku majki wihovu mu{ku decu, pa su ih sve zatvorili u crkvu. @ene i starce su ostavili pored crkve, da bi mogli slu{ati ono, {to se posle toga imalo de{avati. Zatim je u crkvu, me|u goloruke Srbe, u{ao jedan odred najkrvolo~nijih katolika-usta{a, koji su naterali pravoslavce da svuku sa sebe odela sem najpotrebnijeg ve{a, izgovaraju}i se da je to radi mera sigurnosti zbog zaraznih bolesti po{to }e ostati ovde u crkvi zatvoreni nekoliko dana, dok se istraga ne zavr{i, a odelo }e im se dezinfikovati i posle pu{tawa vratiti. U stvari, usta{e u svojoj katoli~koj i pqa~ka{koj zanesenosti, hteli su da im pored ìvota i nepokvarena odela oduzmu. Posle oduzimawa odela, ovaj odred usta{a-krvoloka povadio je naro~ito spremqene noève za klawe i pristupio ~inu, koji prevazilazi mo} qudskog rasu|ivawa. Samrtni krici, koji su dopirali iz zatvorene crkve kroz re{etkaste prozore, ledili su krv u ìlama onih nemo}nih pravoslavaca koji su i daqe, pod jakom straòm, ~uvani oko crkve. Takvom stra{nom smr}u, uzidanom u temeqima budu}eg pravoslavnog preporoda, zavr{ili su ìvote zatvoreni Kukuwev~ani. Wihova nevina krv poprskala je crkveni oltar i ikone po zidovima do stropa i ispisala jo{ jednu stranicu srpskog stradalni{tva u borbi za ~uvawe svoga svetosavskog i slavenskog obele`ja. Ni najmawi trag pravoslavqa nije prema katoli~kom planu trebalo ostaviti, jer }e on podsje}ati prelaznike. Tako su jezuitima smetale ~ak i najmawe pravoslavne kapelice, zaturene negde po breùqcima atara. One su nemilice zatirane, bilo to od organizovane usta{ke mase, bilo od katoli~kih pojedinaca. Jedna me|u mnogobrojnim na taj na~in uni{tenim pravoslavnim kapelama je i ona u Kordu{evcima kod Slavonskog Broda, sa koje usta{e nisu zaboravili skinuti zvono, da bi ga negde popeli na katoli~ki zvonik, odakle }e oàlo{}eno pozivati katoli~ke vernike na molitvu (...) Samo katoli~ka crkva mogla je odgojiti nepregledne horde fanatizovanih zlo~inaca, koji su po utvr|enom planu u kaptolskoj Kuriji, bili u stawu prolevati pravoslavnu krv i predavati ogwu wihove svetiwe. Da ironija bude ve}a i greh neoprostiviji, Rim je ovo toboè u ime Hrista proglasio krsta{kim ratom. Vaqda u op{toj strategiji krsta{kog rata pala je `rtvom i pravoslavna crkva sela Kolari}a nedaleko od Vojni}a zajedno sa velikim brojem srpske neja~i, zatvorene u woj. U aprilu 1942, opkolili su usta{e i domobranci (regularna hrvatska vojska) sela Ledenik i Kuplensku u srezu vojni~skom, gde su pokupili oko 170 pravoslavaca svih doba starosti i oba pola. Wih su odveli u Vojni}, gde su ih bez razloga zatvorili, ali su ih posle strahovite tu~wave pustili. Me|utim, kada su se ovi vra}ali prema svojim selima, do~ekale su ih druge usta{ke bande na putu i sprovele u selo Kolari}. Osim wih, doveli su drugi usta{e jo{ ve}i broj Srba iz samog Kolari}a i susednih sela, pa su svi zajedno na ~elu sa kolari}kim protom Du{anom Malobabi}em zatvoreni u mesnu pravoslavnu crkvu. Usta{e su tada u
129
crkvu, prema iskazu Mili}a @ivkovi}a, izbeglice, uneli ve}u koli~inu sredstava za mu~ewe, me|u wima i àri, pa po{to su postavqawem naoruàne straè obezbedili teren, otpo~elo je mu~ewe. Po{to je crkva bila na bregu, udaqenom svega 2 kilometra od Vojni}a, to se prema iskazu mnogih izbeglica jauk iz crkve ~uo ~ak u Vojni}u. Me|u prvima koji su mu~eni sipawem èravice na golo telo, bio je crkveni paroh Malobabi}. Usta{e su posle pojedina~nog klawa Srba u crkvi, doneli veliku koli~inu slame, koju su nabacali preko mrtvih i te{ko rawenih `rtava u crkvi, pa je zapalili. Zajedno sa ovim mu~enicima izgorela je ova crkva jer je to bilo u interesu svete katoli~ke vjere. Uybenik usta{ke metodike propisala je katoli~ka crkva. To se vidi po tome, {to su svi usta{ki zlo~ini izvr{eni planski. Onako, kako je to utvr|eno na sastancima u kaptolskoj Kuriji broj 4. Jer, mada se selo Kusawe nalazi daleko od Vojni}a, jer je u pakra~kom srezu, u wemu se odigrala kopija jezivog filma iz crkve u Kolari}u. Pokupiv{i sve Srbe, bez obzira na pol i starost iz sela Dragovi}a i âklovi}a u srezu pakra~kom, zloglasna satnija Luburi}a doterala ih je 13. avgusta 1942. godine u selo Kusowe. Da zlo~in bude obimniji, usta{e su pokupili i srpsko stanovni{tvo sela Kusowa, pa su sav taj pravoslavni narod skupili u avliji gostionice Matije Osmaka, gde su odvojili mu{karce iznad 10 godina i poveli ih u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su ih zatvorili, pa zatim ubacili slamu polivenu benzinom kroz prozore i zapalili je. Crkva je izgorela sa `rtvama. @ene i decu su zatim odveli u logor Stare Gradi{ke, odakle im se gubi svaki trag. One su svakako podelile sudbinu onih stotina hiqada pravoslavnih pripadnika, koji su masovno poubijani maqevima u ve} spremqenim masovnim rakama. Ve} od 1934. godine, po~eli su usta{ki pripadnici otvorenije govoriti ono, {to su dotle {aputali. Ozloje|eni na ratne dobrovoqce iz Prvog svetskog rata, koji su doprinijeli slomu Austrougarske i zatim naselili vlastelinska imawa uzeta pod udar agrarne reforme, okolni stanovnici katoli~ke vere govorili su im, da su trebali napraviti ku}e na to~kovima, kako bi mogli sa wima beàti kad do|e hrvatsko vreme. Sedam godina docnije, dobrovoqa~ki veterani sa solunskog fronta uverili su se, da je katoli~ka mr`wa daleko ja~a od wihove vere u Jugoslaviju, za koju su tako nesebi~no prolili krv skoro po svima kontinentima. Dobrovoqci naseobine Li~ani u srezu na{i~kom, gledaju}i kako im katoli~ko-usta{ke horde ru{e te{ko podignutu crkvu, gledali su istovremeno i ru{ewe onih zanosnih ideala, koji su ih neodoqivo prevukli preko okeana, da bi ovde sa zemqe wihovih otaca oterali vekovnog du{manina i podelili blagodeti slobode ~ak sa onima, koji su se u redovima austrougarske vojske fanatizovanim zanosom borili da do te slobode ne do|e. Sudbina gorka, ali istinita. Selo Lisi~ine, u srezu podravskoslatinskom imalo je pravoslavnu crkvu. Sada je nema vi{e, katoli~ke kanye ru{ili su ciglu po ciglu, kamen po kamen. Tako je iziskivao program katoli~ke ekspanzije na {tetu pravoslavqa. Kod Bjelovara u selu Lasovcu nalazila se lepa pravoslavna crkva, posve}ena Sv. Jovanu. Vode}i ra~una o najintimnijim ose}awima prema veri
130
svojih otaca, usta{e su ~ekali da sa ru{ewem ove crkve otpo~nu ba{ na dan crkvene slave, 20. januara 1942. godine, kako bi {to vi{e istakli jubilarnu ironiju. Materijal od poru{ene crkve izloèn je javnoj prodaji, pa su ga pokupovali katolici seqaci iz okoline. Po{to su najpre opqa~kali sve {to se opqa~kati moè, usta{e su zapalili crkvu u selu Qusinama, sreza bosansko-krupskog. Prema iskazu paroha modri~kog Stevana Popovi}a, usta{e su odmah po dolasku u Modri~u pretvorili mesnu pravoslavnu crkvu u magazin i na wenim vratima postavili straù. Zlo~ina~ki nagon na{ao je primenu i u slu~aju pravoslavne crkve u Maglaju. Usta{e su najpre razbili ikonostas, pa zatim izneli sve pokretne ikone i ostale stvari, na koje su pred crkvom pquvali, a kad je pala no} na sve to vr{ili nu`du. Zatim su crkvu pretvorili u {talu i u woj dràli kowe. Najzad, kada su po~eli verovati da }e do}i nekada i vreme wene obnove, sru{ili su je. Pravoslavna crkva u Mrkowi} Gradu nije po{te|ena verskog vandalizma, kao i tolike druge po usta{koj Hrvatskoj. Usta{e su iz we izneli sve{teni~ke ode`de, koje su dali muslimanskoj i hrvatskoj deci, da se obuku i da tako obu~eni izvrgavaju pravoslavnu veru ulicama varo{i. Neki krvolo~ni usta{e obla~ili su i sami ove ode`de onda, kada su i{li da koqu Srbe po okolnim mestima. Crkva je zatim demolirana i pretvorena u javni nu`nik. Crkvene kwige su razvukli piqari katolici i muslimani i u wih umotavali vo}e i povr}e mu{terijama. Najzad je crkva, 12. septembra 1942. godine, zapaqena od usta{ke ruke. Glavni razlog za upad u pravoslavne crkve, usta{e su nalazili u tome, {to su toboè traìli oru`je. Tako su usta{e i crkvu pravoslavnog mesta Majskih Poqana u srezu Glinskom posetili, upav{i pod oru`jem i kapama u woj, opqa~kav{i je i oskrnaviv{i, a posle toga su je zapalili. Katolici sela Majkovca u srezu viroviti~kom demolirali su mesnu pravoslavnu crkvu. Po{to su èleli da pro{ire prostor za uterivawe stoke u woj, razru{ili su ikonostas i zatim crkvu pretvorili u {talu, u koju su docnije zatvarali stoku. Ni malo mesto Me|uvo|e u srezu bosansko-dubi~kom, nije po{te|eno usta{ke tiranije. Ovde su usta{e zapalili parohijski dom. U selu Ma~kovcu sreza br~anskog bile su dve pravoslavne crkve. Katolici su odmah u po~etku spalili staru crkvu. U novoj su crkvi opqa~kali sve {to je bilo pokretno. Pre toga su odveli paroha Mihaila Jovanovi}a u jasenova~ki logor, gde je prema nekim iskazima umro od gladi. Mnogi od ~itaoca seti}e se da su ~itali o divqa~kim stanovnicima crne pra{ume, qudo`derima koji izvode ~udesne uro|eni~ke igre za vreme dok se uhva}eni belac pe~e na loma~i. Stanovnici sela Majevca u srezu Derventa imali su prilike da takvu egzoti~nu igru vide u svome mestu, iako se ono nalazi u civilizovanoj Evropi. Za vreme dok je pravoslavna crkva u ovom mestu gorela, usta{e su oko we igrali kolo. Ni Ma~kovo Selo u srezu petriwskom nema vi{e svoju pravoslavnu crkvu iako ju je do usta{ke soldateske imalo. Kao mnoge druge, i wu je progutao
131
plamen, koga je podmetnula jezuitska ruka, preko usta{a. Po poznatoj usta{koj metodici, ista je sudbina sna{la i manastir Malu Remetu u Sremu iako je ona od Ma~kovog Sela veoma daleko. Po{to su demolirali crkvu u Medje|i sreza bosansko-dubi~kog i po{to su opqa~kali i oskrnavili ovaj sveti dom, usta{e su u wu bacili nekoliko bombi, ali je nisu posve sru{ili. Kako ih je vukao nagon za {to ve}im i {to brìm uni{tavawem pravoslavqa na drugim mestima, poùrili su da tamo stignu. Pred mnogim odeqewima usta{kih hordi nalazile su se jezuitske mantije, koje su se neposredno interesovale na terenu i same davale smer zverskim akcijama. Tako sretamo Alojzija ]osi}a, fratra iz Kotor Varo{i, kako sam krstari na ~elu usta{kih jedinica po svome srezu i brzom akcijom uni{tava ìvo i nepokretno pravoslavqe. Po wegovom nare|ewu poru{ena je, me|u ostalima u ovome srezu, i pravoslavna crkva u selu Maslovarima. U leto 1941. godine, upali su usta{e u pravoslavnu crkvu sela Mokre u srezu sarajevskom, po{to su prethodno razbili ulazna vrata. Sa done{enim sekirama su isekli ikonostas i ~asnu trpezu. Zatim, kao da su obavili kakav Bogu ugodan posao, svrstali su se u mar{ovsku kolonu i pevaju}i napustili oskrnavqenu crkvu. Toliko opevani Mostar, rodno mesto velikog srpskog pesnika Alekse [anti}a i duhovni centar srpske Hercegovine, ponièn je u svome istorijskom dostojanstvu. Naoruàne bande bosansko-hercegova~kih muslimana i katolika, predvo|ene katoli~kim sve{tenstvom fraweva~kog reda, upale su posle obezoruàwa srpskog stanovni{tva u wega i izvr{ile strahoviti pokoq, sprovode}i time politiku izmene etni~kog stawa u korist katoli~anstva. Zatim su pre{li na uni{tavawe nepokretnih spomenika i na taj na~in, {to su mostarsku crkvu opqa~kali i oskrnavili, a spomenike na pravoslavnom grobqu polupali. Kolika je nastupila hajka na Srpstvo i pravoslavqe vidi se po tome, {to su ~ak i muslimani stavqali pritisak na pravoslavce, da pre|u ~ak na muslimansku veru. Tako vidimo i Reyepa Smiqani}a iz Crnoqeva u srezu gra~ani~kom gde drì pod straòm zbor pravoslavnom stanovni{tvu i poziva ga na povratak u pravu veru muslimansku. U rasprodaji pravoslavqa, reìranoj katoli~kim ma~em, mogli su ~ak i muslimani u~estvovati. I to je bilo u ime Hrista! Jedna grupa usta{kih krvoloka iz Osijeka uputila se u selo Martince kod Valpova i onde poru{ila pravoslavnu crkvu. Da {to ja~e zadovoqe svoju èqu za srpskom krvqu, pokupili su nekoliko Srba iz sela i vezali ih ì~anim konopcima za kamione kojima su do{li. Zatim su pojurili prema Osijeku, vuku}i za sobom ove nesre}ne qude, koji su zavr{ili ìvote mu~eni~kom smr}u. Tek u blizini Osijeka, kod dobrovoqa~ke kolonije Livane, odre{ili su ostatke tela ovih pravoslavnih mu~enika i ostavili da se zakopaju pored puta. Veliko pravoslavno selo Medinci kod Podravske Slatine imalo je pravoslavnu crkvu, koje vi{e nema. Obilaze}i sa usta{kim patrolama ovaj prete`no srpski srez u ciqu likvidacije pravoslavqa, Julije Birner, ka132
toli~ki ùpnik i usta{ki funkcioner, dao je uputstva da se i ova crkva do temeqa sru{i. U Malom Gracu kod Gline katolici su poùrili da i sami doprinesu za Poglavnika i dom, pa su zapalili mesnu pravoslavnu crkvu i preno{ewem poàra se starali da do kraja izgori. Posle ru{ewa pravoslavne crkve u Borovi kod Virovitice, katolici istoga sela preduzeli su radove oko uni{tavawa pravoslavnog grobqa, pa su sve grobnice i nadgrobne spomenike uklonili, a grobqe tako preorali, da se danas, prema kazivawu izbeglice Evice Tatalovi}, ne moè znati gde su se grobovi nalazili sem {to se zna poloàj gde je grobqe bilo. To se isto desilo i sa pravoslavnim grobqem sela Klise u istom srezu. Nemaju}i sredstava za podignu}e crkve, stanovnici sela Naudovca u srezu viroviti~kom podigli su veoma lep zvonik, koji je doìveo da bude sru{en od usta{ke ruke. Isto tako je i u ovom selu sravweno pravoslavno grobqe, koje je preorano i trag mu utrven. Na isti na~in postupqeno je sa pravoslavnom crkvom i grobqem u susednom selu Novom Obili}evu. Skoro svako selo, a srez pogotovo, imali su katoli~kog instruktora koji je bilo posredno ili neposredno rukovodio u akciji uni{tavawa pravoslavqa. U srezu Nove Gradi{ke ovu je funkciju vr{io katoli~ki ùpnik Josip Matica, kome su bili pot~iweni ostali katoli~ki ùpnici u srezu. Ovaj prepredeni jezuita naredio je da se izme|u 7. i 8. juna 1941. godine podmetne vatra u parohijsku crkvu Nove Gradi{ke, posve}enu Sv. Trojici. Po{to je izgoreo jedan deo krova, vatra je uga{ena. Kako bi izme|u pravoslavnog sve{tenstva i naroda stvorili razdor i pove}ali izglede na prelaz pravoslavaca u katoli~ku veru, usta{e su po ùpnikovom uputstvu pustili u narod tvrdwu, da su pravoslavnu crkvu zapalili sami pravoslavni sve{tenici. Kada to nije uspelo, usta{ke su vlasti pristupile ru{ewu, koje je izvedeno septembra meseca 1941. godine. Pre toga je crkva sasvim opqa~kaka i wena imovina razvu~ena. Na isti na~in je upropa{tena crkva na pravoslavnom grobqu u Novoj Gradi{ki. Pravoslavna crkva u Novskoj bila je sagra|ena, ali jo{ nije osve}ana. Usta{ke vlasti nisu ni dozvolile da se posveti, ve} su naterale pravoslavne stanovnike Novske da kulukom ovu crkvu sru{e. Materijal je dat najzaslu`nijim usta{ama iz mesta i okolice, koji su ga odvezli i od wega sagradili ku}e ili gospodarske zgrade. Nasred pravoslavne crkve u Novoj Bukovici kod Podravske Slatine usta{e su napravili loma~u, na kojoj su spaqivali crkvene kwige, ikone, ode`de i ostale crkvene stvari. Posle toga je crkva sru{ena. Sli~nu sudbinu doìvela je i pravoslavna crkva sela Novog Topoqa u srezu slavonsko-brodskom. I ona je sru{ena, po{to je prethodno posluìla usta{kim sileyijama za nasladu time, {to su u woj spalili sve pokretne stvari. Isto se to desilo i sa pravoslavnom crkvom sela Novog Obili}eva kod Virovitice, koja je sru{ena. Kako to proizlazi iz akta, koga je zagreba~ki nadbiskup dr Stepinac, 20. januara 1942. godine, uputio ostalim hrvatskim biskupima, hrvatski je nadbiskup kao nagradu za istrebqewe pravoslavqa u Nezavisnoj Dràvi
133
Hrvatskoj primio od pape titulu vojnog vikara hrvatskih vojnih snaga. Drugim re~ima, postao je vojnim vikarom hrvatskog usta{kog pokreta. [ta se desilo sa pravoslavqem i wegovom crkvom pod vojnim vikarstvom usta{kog pokreta nadbiskupa Stepinca, osta}e zabeleèno u najtamnijim stranicama istorije kulturnog ~ove~anstva. Pravoslavnu crkvu u selu Osmacima, sreza vlaseni~kog, poru{ili su muslimani Osman Salkanovi}, Aqo Im{irovi} i Adem Salkanovi}, svi iz susednog sela Vicetine. Po{to su i sami pripadali usta{kom pokretu, prisvojili su sav materijal od crkve. Posle crkve sru{ili su parohijski dom i zvonaru, sa koje su poskidali zvona, koja su velikim ~eki}ima razlupali da ne bi kaure zvali na molitvu. U Osredcima, sreza dowolapa~kog, katolici su upali u pravoslavnu crkvu, gde su je oskrnavili probadawem ikona, da bi je najzad zapalili (...) Crkva manastira Ozren po{la je putem svoga stradala{tva, to je posvedo~io maglajski pravoslavni paroh Vasilije Perovi}, koji kaè, da je manastir oskrnavqen, ikonostas o{te}en, a sve crkvene stvari razvu~ene i opqa~kane. Pored pravoslavne crkve u Slavonskoj Orahovici, nalazi se drevni manastir, koji se nalazi u {umovitom Papuku, bogat po svome imawu i ~astan po pro{losti. Pravo na wegova imawa zagarantovao mu je jednom posebnom poveqom Leopolda I. Manastir je bio duhovno sredi{te slavonskog pravoslavqa od svoga postanka pre provale Turaka u Slavoniju, za vreme Turaka i posle wih, sve do dolaska jezuitske vlasti u obliku usta{kog pokreta. Ve} na po~etku usta{ke vlasti, mesni katolici u Orahovici zatvorili su pravoslavnu crkvu i zape~atili je, a pod pretwom smrtne kazne zabranili pravoslavcima da joj se pribliè. Pa ipak, iako na taj na~in u~iwena nepristupa~nom srpskom stanovni{tvu, wen veli~anstveni lik smetao je usta{kom pogledu. Zato su je krajem januara 1942. godine poru{ili. [to se manastira ti~e, wega su usta{e pretvorili u oru`ni~ku postaju (àndarmerijsku stanicu), po{to im je wegov poloàj odgovarao toj svrsi. Pokretna manastirska imovina sa zlatnim krstovima, zlatom izvezenim mitrama srpskih patrijarha, zlatnim putirima i ostalim bogatstvom, predstavqala je bogat usta{ki plen. Usta{e su odre|ivali preostale Srbe iz Orahovice, da kulukom prevaàju manastirsku pokretnu imovinu na èlezni~ku stanicu Zdenci, odakle je vozom otpremana u Zagreb. U momentu kada se ova kwiga pi{e, mo`da manastirsko kube ne prkosi vi{e vremenu, kao toliko vekova pre toga. Satanska du{a fratra Sidonija [olca, zaogrnuta katoli~kom mantijom, koja je kriva za mnogobrojna pravoslavna stradala{tva po srezu na{i~kom, mo`da je pre zasluène odmazde koja ga je stigla, jo{ imala vremena da naredi sravwewe ovoga drevnog pravoslavnog manastira sa zemqom. Po{to su pravoslavnu crkvu u sreskom mestu Oku~ani sru{ili, usta{ke su vlasti svu gra|u sa crkvenim zvonima, ikonostasom i ostalim crkvenim stvarima odvezli vozom u nepoznatom pravcu. Pravoslavno stanovni{tvo sela O{tri Vrh u srezu novogradi{kom imalo je svoju pravoslavnu crkvu. Imalo bi je i sada, da nije bilo fa{i134
sti~ko-nacisti~ke koalicije i wihovog katoli~kog poslodavca. Me|utim, usta{e su je bez i trunke griè savesti poru{ili u uverewu da s jedne strane pro{iruju podru~je katoli~kog uticaja, a s druge strane da doprina{aju ure|ewu novoga sveta pod ~izmom velikonema~kog nacionalsocijalizma i katoli~kog fa{izma. Osje~ka pravoslavna crkva sagra|ena je pre punih 200 godina. Predstavqala je gra|evinu vanredne lepote, kojoj su osje~ki katolici odavno zavidili. Kako su se osje~ki katolici ogromnom svojom ve}inom pridruìli usta{kom pokretu, na ~ijem je ~elu stajao intelektualni vo|a dr Stjepan Hefer, biv{i poslanik Hrvatske seqa~ke stranke, to su se stvorili uslovi, da se pored pokretnog pravoslavqa uni{ti i nepokretno. Meseca decembra 1941. godine, otpo~elo je ru{ewe ove monumentalne gra|evine, ~iji je materijal rasprodat na javnoj licitaciji, da bi se dobivenom sumom pokrili tro{kovi ru{ewa. Uniziti i uni{titi sve {to je pravoslavno i {to na wega podse}a, bio je prvi zadatak, iza koga su sledovali drugi. U tom uni{tavawu pojedine usta{ke jedinice ili skupine, unosile su svoju inicijativu ve} prema tome, kako je koja bila krvolo~na. Jednu izme|u takvih vidimo u selu Podnovqu, sreza derventskog, gde nateruje pravoslavne stanovnike da sami demoliraju svoju crkvu i da na crkvene stvari i u oltaru vr{e nu`du. Pla{ko u Lici sedi{te je gorwo-karlova~kog episkopa. Prema utvr|enom programu za vreme sednica u zagreba~koj kaptolskoj Kuriji, usta{e su poùrili u Pla{ko i brutalnom silom odveli gorwo-karlova~kog episkopa Savu. O wegovoj se sudbini daqe ne zna ni{ta. Poznato je, me|utim, da su na intervenciju nema~ke vlasti tragale za wim, ali kad su tragom do{li do logora gde se imao nalaziti episkop Sava, na{li su logor prazan, a na prostoru gde se nalazio videle su se nepregledne lokve usirene krvi sa ostacima izderane ode}e, po kojoj se videlo, da su se poubijane `rtve otimale smrti. Tela ovoliko velikog broja sakupqenih Srba odvezena su nekuda i tajno zakopana. Me|u wima se svakako nalazio i mu~eni~ki le{ episkopa gorwo-karlova~kog Save. Da li je episkopska crkva u Pla{kom doìvela sudbinu ostalih poru{enih crkava po Nezavisnoj Hrvatskoj, to u ovom trenutku nije poznato. Pozitivno se me|utim zna, da su usta{e posle odvo|ewa episkopa ovu crkvu pretvorili u magazin, a vladi~anski dvor su upotrebili za sme{taj op{tinske uprave u Pla{kom. Kao i mnoge druge, pravoslavna crkva u Karlovcu najpre je od strane usta{a opqa~kana. Kako su usta{ke vlasti opqa~kale velike koli~ine raznih stvari od Srba koje su pobili ili oterali od domova, to su ove stvari zajedno sa jevrejskim stvarima dovozili i sme{tali u ovu crkvu, gde su docnije otvorili trgovinu. Crkveni name{taj i crkvene stvari odne{eni su neznano kuda. Selo Perna nalazi se u bosansko-krupskom srezu. Odmah po dolasku u ovo selo, usta{e su demolirali pravoslavnu crkvu, razvukli iz we crkvene kwige i ostale pokretnosti i najzad je pretvorili u nu`nik, a najzad je i zapalili. Osim toga su zapalili i parohijski dom iste crkve. To su isto uradili sa crkvom u selu Podgomilama istoga sreza.
135
Nedaleko od Mrkowi} Grada, gde je pravoslavna crkva pretvorena u javni nu`nik i posle toga zapaqena, nalazi se selo Podra{nica i u wemu pravoslavna crkva. Prema iskazu paroha ove crkve Nikole Roì}a, crkva je zapaqena zajedno sa svim crkvenim stvarima i name{tajem, a zajedno sa wom i crkvena ku}a. Na isti na~in, zapaqena je i crkva u Pe{}anici, sreza Vrgin Most. Petrovo Poqe u siwskom srezu imalo je svoju pravoslavnu crkvu posve}enu Sv. Petki. Ve} prvih dana usta{ke izbezumqenosti, crkva je postala `rtvom verskog vandalizma. Usta{e su spalili ikone i sve ostalo u crkvi. Bogata imawa pravoslavnih manastira po Sremu bila su, sem one glavne katoli~ke linije uni{tavawa pravoslavqa, naro~ito interesantna za vrhove usta{kog pokreta. Usta{ke vlasti su poùrile, da odmah posle ulaska nema~ke vojske u Jugoslaviju postave svoje komesare, koji su imali zada}u, da sva pokretna dobra ovih manastira prevezu u Zagreb. Kako su usled takve politike usta{ke Hrvatske otpali razlozi za postojawe gospodarskih zgrada pored ovih manastira, usta{e su me|u ostalima popalili i gospodarske zgrade manastira Pribina Glava. Razornim i zapaqivim bombama napali su usta{e, 18. maja 1943. godine, pravoslavnu crkvu u Progaru sreza zemunskog. Nastala je vatra u samoj crkvi, ali se nekim ~udnim slu~ajem sama ugasila. Izbeglice iz Progara kaù, da su usta{e zabranili pristup ovako o{te}enoj crkvi, te se za sada ne zna u kakvom se stawu nalazi crkvena unutra{wost. Mesto Prkosi nalazi se u srezu Kulen Vakuf. Pravoslavni stanovnici ovoga sela bili su od usta{kih jedinica naterani da svojim rukama poru{e ovu crkvu. Govore}i univerzitetskoj mladeì u Zagrebu, hrvatski nadbiskup je (prema Katoli~kom listu od 26. III 1942) izme|u ostaloga rekao i ovo: Prvi put je da vam govorim sa ovog svetog mjesta, nakon {to se obistinio san va{e mladosti i postao zbiqom Nezavisna Dràva Hrvatska. Predstavnici takve mladeì, naoruàni oru`jem biv{e jugoslovenske vojske koju su izdali i blagosloveni od strane katoli~kih sve{tenika u ime Hrista, upali su u selo Pribini} kod Tesli}a, gde su opqa~kali pravoslavnu crkvu i parohijski dom, pa zatim parohijski dom zapalili, a crkvu do temeqa poru{ili. Poznato izleti{te i letovali{te Plitvi~ka jezera krasila je pravoslavna crkva sa crkvenim konacima. Da bi stranim turistima mogli ovo srpsko zemqi{te prikazati kao iskonski svoje, usta{e su odlu~ili da zatru svaki trag Srpstvu i pravoslavqu. Taj zadatak je poveren bliskom ro|aku biv{eg teroriste i docnijeg ministra vojske usta{ke Hrvatske Eugena Kvaternika, Qubomiru Kvaterniku. Ovaj je odmah naredio da se otpo~ne sa potpunim ru{ewem crkve i crkvenih konaka. Sve je to poru{eno tako, da se ne poznaje mesto gde su se nalazili. Materijal od poru{enih zgrada i crkve upotrebqen je za podizawe novih zgrada, kojima je dat usta{ko-hrvatski karakter. Tako svedo~i Dragan Kalember izbeglica iz Korenice. Kvaternik je smatrao na po~etku za najpotrebnije, da se plitvi~ki paroh Du{an Dikli} likvidira, {to je i u~iweno.
136
Srbi me{tani sela Plitvi~kog Leskovca bili su od strane usta{kih jedinica sakupqeni u ciqu prisilnog ru{ewa mesne pravoslavne crkve, koja je u maju 1941. godine sasvim poru{ena. Pre toga je od strane usta{kih pripadnika i mesnih katolika potpuno opqa~kana. Jedan izbeglica iz Pala kod Sarajeva izjavio je da su usta{e izvalili ju`na vrata na crkvi i uneli ih u crkvu, pa ih bacili na ~asnu trpezu, gde su polupali sve {to se na woj zadesilo. Zatim su pokupili kandila, ikone i sve {to se sa ikonostasa moglo skinuti, pa sve to izneli i spalili. Najzad su i sam ikonostas sa ~asnom trpezom izneli i razlupali, pa palili vatru i grejali se. Nedaleko sela Krwaka usta{e su ubili dotle dovedenog paroha perjasi~ke crkve Milana Dokmanovi}a. Posle toga je nare|eno ru{ewe wegove crkve u Perjasici kod Vojni}a, koja je sasvim poru{ena. Katolici mnogih sela sreza petriwskog poùrili su da se materijalom od pravoslavne crkve bogate. Nastala je hajka na crkve, koje su bez predaha ru{ili. Kako nisu mogli sami organizovati prevoz materijala svojim ku}ama, nare|ivali su Srbima da to pod pretwom smrtne kazne moraju ~initi. To se odnosilo na drveni i ostali gra|evinski materijal, dok su crkvena zvona izgleda pripadala hrvatskoj dràvi, je su ih seqaci morali voziti na stanice u Petriwi i Sluwu, odakle su daqe transportovani vozom. Me|u tako poru{enim crkvama kod Petriwe, nalazi se i crkva u selu Petriwci, a isto tako sru{ena je i pravoslavna crkva u samoj Petriwi. Po{to su na zverski na~in ubili paroha primi{qanskog, usta{e su, po~etkom 1942. godine, pristupili ru{ewu pravoslavne crkve u Primi{qu kod Sluwa. Iako ta vest nije potvr|ena, govorilo se da je kod toga posla poludeo jedan od usta{kih pripadnika. Pravoslavna crkva u Polojskoj Varo{ici tako|e je postala `rtvom usta{kog divqa{tva. I ona je do temeqa sru{ena, po{to je obligatno pre toga opqa~kana. U sedi{tu pakra~kog episkopa, Pakracu, bile su dve pravoslavne crkve. Prva, mesna parohijska crkva i druga saborna crkva. [to se pravoslavnih hramova ti~e, usta{e su na po~etku odneli ikonostas iz pakra~ke crkve pod izgovorom, da ga nose u zagreba~ki muzej. Crkva je posle toga sru{ena. Katoli~ki fratri su pakra~ku sabornu crkvu pretvorili u svoj samostan. Hrvatski nadbiskup i vojni vikar usta{kih snaga u Hrvatskoj Stepinac, koji je povodom savezni~kog bombardovawa nekih hrvatskih mesta u propovedi hodo~asnicima Marije bistri~ke 15. jula 1944. godine, rekao da saveznici ne mogu zameriti Hrvatima {to u sklopu sila osovine brane svoju hrvatsku samostalnost, sigurno je znao i zna za ovu jezuitsku otima~inu, ali niti je ove otima~ine zabranio, niti je makar protestovao u znak negodovawa. Najzad, kako bi i mogao, kad to nije i{lo bez wegovog znawa i odobrewa. Pravoslavna crkva u Podravskoj Slatini, srezu sa apsolutnom srpskom ve}inom usta{e su prilikom uni{tavawa sveukupnog pravoslavqa me|u prvim akcijama preduzeli i ru{ewe ove pravoslavne crkve. Kao i u drugim mestima usta{ke Hrvatske, crkva je na po~etku opqa~kana i oskrnavqena, a materijal posle ru{ewa razvukli su najzaslu`niji usta{e, koji su se najvi{e istakli u pokoqima Srba.
137
Da je katoli~ka crkva aktivno u~estvovala u tajnim pripremama za uni{tewe pravoslavqa, to se vidi na onoj spomen plo~i uzidanoj u kaptolskoj Kuriji broj 4. A da je katoli~ko predstavni{tvo u Hrvatskoj uspostavilo i neposrednu javnu saradwu sa usta{kim pokretom, o tom svedo~i zvani~ni izve{taj objavqen u uskr{wem broju zagreba~kih Novosti (Uskrs 1941. godine) u kome se doslovce kaè: Zagreba~ki nadbiskup, hrvatski metropolita dr Alojzije Stepinec, posjetio je zamjenika Poglavnika (koji jo{ nije stigao u Zagreb) generala Kvaternika i srda~no ga pozdravio. Time je uspostavqena uska suradwa izme|u usta{kog pokreta i najvi{eg predstavnika rimokatoli~ke crkvene vlasti u dràvi Hrvatskoj. U duhu tako uspostavqene uske suradwe izme|u usta{a i katoli~ke crkve, usta{e su, negde u leto 1941. godine u{li u pravoslavnu crkvu Rogatice, opqa~kali je i na kraju ikonostas demolirali. Posle masovnog pokoqa Srba u cazinskom srezu, koji se dogodio u leto 1941, kada je i rujina~ki paroh Ilija Ili} odveden i verovatno negde ubijen, upala je jedna muslimansko-usta{ka jedinica u selo Rujinac i pokupila ostatak pravoslavaca, koje je naterala da pquju na ikone u mesnoj pravoslavnoj crkvi. Zatim su pobili neke Srbe, a crkvu zapalili. Drugu pravoslavnu crkvu u istom ovom selu sru{ili su docnije do temeqa. Pi{taline, selo u srezu cazinskom, imalo je svoju pravoslavnu crkvu, ali je nema vi{e. Spalila ju je uska suradwa katoli~ke crkve i usta{kog pokreta. Ista suradwa stavila je pod ogaw pravoslavnu crkvu u Palan~i{tu u srezu prijedorskom, zajedno sa {kolom i nekim drugim zgradama. Iz pravoslavne crkve u Radovici sreza suwskog, usta{e su izveli sve{tenika Milo{a Vuji}a, koga su prilikom sprovo|ewa mu~ili sve do mesta Mehino Stewe, gde su ga najzad dotukli. Posle toga su crkvu u avgustu mesecu oskrnavili i opqa~kali, pa je zatim zapalili. U selu Ribwa~ku sreza bjelovarskog usta{e su po èqi susednog katoli~kog sve{tenika potpuno razorili mesnu pravoslavnu crkvu. Na padinama Fru{ke Gore, u selu Rivici sreza iri{kog, upotpuwavala je fru{kogorsku lepotu pravoslavna crkva, koju su usta{e septembra meseca 1943. godine minirali i poru{ili. Za manastir Rakovac, tako|e u iri{kom srezu, kazuje jedna izbeglica, da su ga usta{e opusto{ili i demolirali tako, da su od wega ostale gole zidine, bez vratiju i prozora. Iz manastira Rmwa u srezu bosanskopetrova~kom, usta{e su izveli monaha Milana Popovi}a, koga su dugo mu~ili i najzad odveli u nepoznatom pravcu. Crkvu su zatim demolirali i ostavili je zubu vremena, da je on dovr{i. Da bi olak{ali poqske radove oko sabirawa kukuruza katoli~kim stanovnicima sreza bosanskonovskog, usta{e su mnogobrojnim blokadama raznih srpskih mesta sakupili veliki broj srpskog stanovni{tva, koje je pod straòm moralo raditi na katoli~kim wivama. Za vreme dok su pod takvim uslovima radili u selu Slabiwi, usta{e su ih smestili u mesnu pravoslavnu crkvu. Mesto Stari Majdan nalazi se u sansko-mostanskom srezu. Doma}i katolici, koji su kao i skoro svi ostali odmah pristupili usta{kom pokre138
tu, opqa~kali su i demolirali crkvu. Jedan izbeglica ovako zakqu~uje svoj iskaz o ovoj crkvi: Posle toga su u woj no}ivali kowi, psi zavijavali, a muslimanska deca i nu`du vr{ila. Danas je momenat da se u katoli~kim redovima zauvijek i posle obra~una sa Srbima putem katoli~ke buntovnosti... Takvu je poruku putem sarajevskog Katoli~kog tjednika odmah posle progla{ewa Nezavisne dràve Hrvatske uputio podru~nom sve{tenstvu i sveukupnom katoli~kom svetu Bosne i Hercegovine, niko drugi ve} nadbiskup vrhobosanski dr Ivan [ari}, koga je poglavnik za tako buntovno obra~unavawe sa Srbima hri{}anima, odlikovao ordenom velereda sa zviezdom naglasiv{i, da je ovaj djelovao u hrvatskom usta{kom duhu. Samo je po sebi razumqivo, da pravoslavna saborna crkva u Sarajevu nije mogla ostati po{te|ena u neposrednoj blizini ovoga pastira, zadojenog fanati~nom mr`wom prema svemu {to je pravoslavno. Sarajevska saborna crkva o{te}ena je bila nema~kim bombardovawem. U najboqoj veri, da }e crkva mo}i i pod novim okolnostima produìti rad, crkvena uprava je preduzela opravku prozora, koji su bili bombardovawem popucali. Me|utim, u duhu katoli~ke buntovnosti, upali su usta{e u crkvu i otvorili revolversku vatru na radnike, koji su se morali raweni povu}i. Usta{e su nameravale i da opqa~kaju crkvu, ali u woj nisu na{li ni{ta, sem nekoliko pe{kira, po{to je ostalo bilo skloweno zbog opravke. U parohiji staroselsko-gradi{koj podnesena je molba Mariji Terziji za podignu}e crkve. Poznata svojim stavom protiv pravoslavqa, Terezija nije dozvolila podignu}e ove crkve. Najzad, 15 godina posle wene smrti, godine 1795, pravoslavni sve{tenik Nikola Glava{ odlu~io je da crkvu sagradi bez dozvole vlasti, u ~emu su ga pomogli svi pravoslavni stanovnici parohije. Tako je crkva sagra|ena i u woj ostavqen zapis, da je sagra|ena bez dozvolenija cerkovnih i militerskih (vojni~kih) vlasti. Usta{e su davno preminuloj Mariji Tereziji i na onom svetu ugodile, kada su ovu drevnu crkvu, sagra|enu od hrastovih brvana prodali jednom katoliku Hrvatu iz sela Crnca kod Siska, koji ju je poru{io i napravio {talu. Jedan me|u najlep{im parohijskim domovima u Bosni bio je svakako onaj u Srebrenici. Radi te svoje lepote, on se dopao usta{ama, pa su u wega uselili usta{ku komandu. Nedaleko spomenusmo Slavonsku Orahovicu i drevni manastir povu~en povrh we u nedrima {umovitog Papuka, ali zaboravismo da citiramo odlomak iz saslu{awa izbeglice \or|a Babi}a iz Orahovice, koji o wemu izme|u ostaloga kaè i ovo: [ta su sve usta{e radili u tome manastiru i za {ta im je sluìo, najboqe }e se videti iz ovoga primera: Usta{ki tabornik mesta Orahovice, biv{i kroja~ki pomo}nik @ivko Beqanovi}, do uspostave Nezavisne hrvatske dràve neradnik i skoro prosjak, proslavio je zaruke u samom manastiru, gde su se pekli prasci i pilo vino, {to je sve bilo vlasni{tvo manastira. Poznato mi je isto tako, da su usta{e po okolnim selima hapsili nevine Srbe i odvodili ih u ovaj manastir, koga su pretvorili u usta{ki stan. ûo sam docnije, kad se otopio sneg, da je nedaleko manastira prona|eno 13 le{eva i verujem da su to le{evi odvedenih Srba.
139
O sudbini pravoslavne crkve u Slavonskoj Poègi vo|ena su duga savetovawa usta{kih prvaka u mestu. Jedni su bili za to, da se crkva potpuno sru{i i da joj se zatre trag, dok su drugi smatrali da bi se ona kao zgrada mogla korisno upotrebiti. Najzad je ova druga teza prevagnula, ali sa korekturom u toliko, da se poru{i toraw, kako vi{e ne bi li~ila na crkvu. Po{to je to ura|eno u crkvi je jedan od usta{a, po zanatu mesar, otvorio mesarnicu. U leto 1943. do{li su u Surduk kod Stare Pazove usta{e pod komandom nekog {efa policije \ikovi}a. Ovde su usta{e zatvorile ve}i broj Srba, koje su strpali u mesnu pravoslavnu crkvu i tu ih pojedina~no mu~ili. Pravoslavna crkva u Sremskoj Kamenici doìvela je da jedna banda osje~kih usta{a u|e u wu, da je potpuno opqa~ka, da sve stvari iz we potrpa na kamione i da ih odveze prema Osijeku. Jedan izbeglica na kraju zapisnika kazuje: Pre odlaska, vr{ili su nu`du u crkvi i ostavili je potpuno zaga|enu qudskim izmetima. No}u izme|u 14. i 15. juna 1941. godine, usta{e su do{li u selo Spasovinu nedaleko Drvara i tu zapalili mesnu pravoslavnu crkvu, koja je sasvim izgorela. Isto je to ura|eno i sa pravoslavnom crkvom u selu Stabanyi kod Bosanske Krupe, kao i sa pravoslavnom crkvom u Strojici kod Jajca u Bosni. Crkva u Srbu kod Doweg Lapca zapaqena je u leto 1941. godine. Selo Stipan nalazi se u srezu vrginmostskom. Kad su usta{e u wega do{li, prva im je du`nost bila, da provale u mesnu pravoslavnu crkvu, gde su opqa~kali sve {to im je do ruke do{lo. Zatim su crkvu oskrnavili i najzad je zapalili. Na isti na~in je postupqeno sa pravoslavnom crkvom u Slavskom Poqu, posve}enom Svetome Duhu. Jedna me|u onim pravoslavnim crkvama, koje su usta{ke jedinice iz ~istog zadovoqstva poru{ile artiqerijom, bila je prema svedo~anstvu Milana Qu{tine, {efa poreske uprave iz Doweg Lapca, i pravoslavna crkva u selu Suvajama, sreza dowolapa~kog. Pre toga su usta{e na zverski na~in ubili paroha ove crkve Spasoja Lavrwu. Selo Strmnici jedno je od onih u kninskom srezu, koje je vekovima odolevalo katoli~kom pritisku, jer su sva pro{la vremena nièstepene kulture, ipak bila za{ti}ena nekom, ma i oskudnom zakonito{}u. Najzad je do{lo vreme, kada su usta{e pod za{titom nacizmo-fa{izma do{li u priliku da okon~aju vekovnu mr`wu prema ovome malom seocetu, u kome su pored strahovitih zverstava nad ìvim pravoslavnim stanovni{tvom demolirali pravoslavnu crkvu i iz we izneli sve {to je pokretno, pa je najzad po utvr|enom planu oskrnavili i pobjedni~ki oti{li. Po{to su sve{tenika Danila Babi}a iz Svinice kod Petriwe mu~eni~kom smr}u likvidirali, usta{e su upali u mesnu pravoslavnu crkvu posve}enu Jovanu Krstitequ, iz koje su odneli sve {to im se dopalo. Da zadovoqe i svoje oru`je, pucali su na ikone. Na posletku su usta{ke vlasti naredile, da se i ova crkva poru{i. Katoli~ko stanovni{tvo koje je bilo najbliè selu Strmenu u srezu kostajni~kom, nije imalo strpqewa ~ekati nare|ewa od usta{kih vlasti da bi poru{ilo pravoslavnu crkvu u ovome mestu, ve} su sa svih strana navi140
lili ve} prvih dana iza progla{ewa Nezavisne Hrvatske na ovu crkvu i posle temeqitog pqa~kawa poru{ili je. Isto se to desilo i sa pravoslavnom crkvom u Starom Selu kod Petriwe. Gudova~ki pokoq, bi}e predmet posebnih studija i osta}e zapisan u najtamnijim stranicama usta{kog varvarstva. Me|utim, nije samo Gudovac mesto pravoslavnog stradala{tva. Sva srpska sela, ma kako se ona ina~e zvala, podelila su gudova~ku sudbinu. Tako su usta{e i u selu Sredskoj, posle nezasitog klawa, poru{ili i mesnu pravoslavnu crkvu. Na isti na~in, po pravilima usvojenim na sastancima u kaptolskoj Kuriji, poru{ene su posle pqa~kawa i skrnavqewa pravoslavne crkve u selu Slatniku sreza novogradi{kog i Smrti}ima sreza novskog. Nije redak slu~aj, da su usta{e pre kona~nog ru{ewa crkava pravili loma~e nasred crkvi, gde su palili ikonostase, ~asne trpeze, ikone i ostale crkvene stvari. A de{avalo se da su na takvim vatrama i Srbi mu~eni. Jedna me|u takvim loma~ama bila je i u crkvi u Suhoj Mlaci kod Podravske Slatine. Posle toga je crkva poru{ena. Po{to je sastankom nadbiskupa Stepinca sa zamenikom poglavnika Kvaternikom i formalno uspostavqena uska suradwa izme|u usta{kog pokreta i katoli~kih crkvenih vlasti u dràvi Hrvatskoj, nije ni ~udo, da je sva usta{ka vlast u Slavonskom Brodu uglavnom bila skoncentrisana u rukama katoli~kog katihete Dragutina Marjanovi}a. Ukoliko se usta{ka zverstva odnose na brodske pravoslavne crkve i ostale spomenike pravoslavqa, Marjanovi} je opravdao nade katoli~ke crkve, koje su u wega polagane. Ve} na po~etku, usta{e su naterali brodske Jevreje i Srbe, da poru{e crkvu Svete Bogorodice u Slavonskom Brodu. Ne{to docnije, kada je usta{ko uverewe u pobedu sila osovine dostiglo vrhunac, do{la je do kulminacije i wihova zlo~ina~ka delatnost. Tada je, svakako po uputstvima ovog i ostalih katoli~kih sve{tenika, nare|eno, da se pristupi ru{ewu velike pravoslavne crkve u Sl. Brodu, posve}ene Svetom Vidu. Ru{ewe su izvr{ili zatvoreni Srbi i Jevreji. Materijal su razvukli usta{ki funkcioneri iz Broda i okolice. Petar Muni} iz Slavonskog Broda kaè, da su posle toga usta{e uni{tili sve krstove i spomenike sa pravoslavnog grobqa, a grobqe preorali. Istinitost ovoga iskaza u vezi sa grobqem nije se usled poznatih prilika mogla proveriti. Nedaleko od Slavonske Poège, mesta gde su usta{e od pravoslavne crkve napravili najpre mesnicu, a posle toga je poru{ili, nalazi se selo Smoqanovci. Uo~i pravoslavnog Boì}a, zime 1941/42, usta{ama je bilo stalo, da pravoslavno stanovni{tvo za vreme boì}nih praznika ne vidi svoju pravoslavnu crkvu. Radi toga je u selo stigla jedna grupa usta{a koja je naredila ru{ewe crkve. Isto tako, da crkva ne bi do~ekala seosku slavu Velike Gospojine, usta{e su pristupili ru{ewu pravoslavne crkve u Slobo{tini istoga sreza. I pored toliko poznate mr`we prema pravoslavqu, Marija Terezija nije mogla na}i naslov za wegovo totalno uni{tewe. Patrijar{ijsko sedi{te u Sremskim Karlovcima odolelo je dakle i terezijan{tini, ali nije moglo odoleti usta{kom varvarstvu, kome je na ~elu stajao profesor Vjeko141
slav Barlekovi} i ostali usta{ki funkcioneri, iza kojih je stajala katoli~ka crkva. Usta{e su patrijar{ijsku crkvu u Sremskim Karlovcima opqa~kali i demolirali. Prema nekim iskazima, poskidana su ~uvena zvona sa ove crkve i nekuda odnesena. Tragi~na je sudbina fru{kogorskih manastira, gde je bio skoncentrisan srpsko-pravoslavni duhovni ìvot i sme{tene mo{ti mnogih svetaca. Zbog wihovog bogatstva usta{ka je vlada izaslala naro~ite pqa~ka{e intelektualce, koji su imali da izvedu stru~no pqa~kawe. Tako se sre}emo sa nekim dr Markovi}em iz Zagreba, koji je opqa~kao sve crkvene dragocenosti manastira Rakovac u Fru{koj Gori i sa usta{kim kamionima ih odvukao u pravcu Zagreba. Drugi jedan profesor iz Zagreba, za koga se zna samo toliko da se zove imenom Stjepan, izvr{io je pqa~kawe manastira Hopova u Sremu te kao onaj prvi pokupio sve dragocenosti, koje je kamionima usta{ke vlade prevezao za Zagreb. U septembru 1941. usta{e su odneli ceo ikonostas manastira Kru{edola zajedno sa mo{tima svetaca. I Turci su po{tovali ovakve svetiwe, ali usta{e ne. Prvi vesnici skrnavqewa pravoslavne crkve u Travniku bili su mesni Cigani, kojima su usta{e dali crkvene ikone da se ovi sa wima rugaju ulicama Travnika. [to se god moglo unov~iti, kao crkvene ode`de i ostale stvari, sve je to rasprodato na javnoj licitaciji. Mesni muslimani su poùrili da iz crkve iznesu ikonostas, sa kojim su loìli vatru u svojim ku}ama. Za to vreme su usta{ke horde ubijale i pqa~kale Srbe po Travniku i okolici, pa se ukazala potreba za jedan ve}i magazin, gde bi se smestila opqa~kana pokretna imovina pravoslavnih Srba. Tu je potrebu zadovoqila pravoslavna crkva, od koje je stvorena bazarska radwa. Pravoslavna crkva u Tu{ilovi}u, sreza vojni}skog posluìla je usta{ama posle pqa~kawa za zatvor, u kome su zatvarani Srbi i strahovito mu~eni. Pravoslavci sela Turjaka u srezu bosansko-gradi{kom morali su pomagati usta{ama da im crkva posve izgori. Usta{e su pre spaqivawa ove crkve hara~ili po crkvi i pucali u ikone. Pe{kire i ostalo {to im se iz crkve dopalo, odneli su kao plen. To isto odigralo se u selu Trubaru kod Drvara. Po{to su selo Begovi}e u srezu petriwskom, usta{e su se jednog letweg dana 1941. godine uputili u selo Tremu{wak, gde su pristupili paleù mesne pravoslavne crkve. Najpre su izneli crkvene kwige i spalili ih. Posle toga su do{le crkvene ode`de i ostalo, a najzad i sama crkva. Kada je sve bilo gotovo, usta{e su se pevaju}i uputili daqe. Nekako u isto doba i po istom rasporedu, zapaqena je pravoslavna crkva u seocetu Trep~i u srezu vrginmostskom. Prema iskazu jedne izbeglice, Nade Popovi} iz Travnika, katolici sela Turbeta u travni~kom srezu, poru{ili su po odobrewu vi{ih katoli~kih vlasti mesnu pravoslavnu crkvu i od toga materijala sazidali novu katoli~ku crkvu. Selo Timarci u kostajni~kom srezu imalo je pravoslavnu crkvu, koje vi{e nema. Wu su usta{e najpre opqa~kali, a posle toga poru{ili i materijal dali najzaslu`nijima koji su se najvi{e istakli u ubijawu Srba.
142
Kao dar najzaslu`nijim usta{ama, posluìo je i materijal pravoslavne crkve u Toboli}u kod Sluwa, koja je posle hara~ewa i skrnavqewa poru{ena, a wen paroh Simeun Mati} na zverski na~in ubijen. Ni pravoslavna crkva u Trì}u kod Sluwa nije mogla izma}i usta{kom varvarstvu. I ona je poru{ena posle pqa~ke i skrnavqewa. Terezino Poqe nalazi se na samoj Dravi u srezu viroviti~kom. Pored Terezinog Poqa bila je dobrovoqa~ka kolonija Zriw. Za ova dva mesta sluìla je jedna crkva u Terezinom Poqu, gde je pored hrvatskih katolika bilo i Ma|ara. Kako je odjeknula ona izjava dr Vladimira Ma~eka, dopisniku italijanskog lista \ornale d Italija posle sporazuma sa Cvetkovi}em o tesnim vezama Hrvata i Ma|ara vidi se po tome, {to su oni najve}om slogom zajedni~ki poru{ili pravoslavnu crkvu Terezinog Poqa. Mesto Trwani nalazi se u srezu slavonskobrodskom. Akcijom mnogobrojnih kulturnih institucija i pravoslavnih dobrotvora u Jugoslaviji, popuwena je praznina ovoga srpskog sela time, {to je kratko vreme pre ovoga rata sagra|ena pravoslavna crkva, koja je potpadala pod Kloko~evik kao filijalna crkva. Akcijom za podizawe ove crkve rukovodio je javni bele`nik i biv{i narodni poslanik dr Paja [umanovac iz Vinkovaca, ina~e rodom iz Trwana. Usta{e su odmah iza grabqewa vlasti uhapsili dr [umanovca u Vinkovcima, a crkvu u Trwanima sru{ili. Prema pri~awu nekih izbeglica, koji su bili zajedno sa [umanovcem u usta{kom zatvoru, wega su usta{e toliko mu~ili, da je sa svoje teìne od 110 kilograma opao na 50 i najzad navodno izdahnuo negde u kojem od li~kih logora smrti. Me{tani katolici sela Tre{tanovaca kod Slavonske Poège preduzeli su ve} prvih dana dràve Hrvatske sve {to su mogli izmisliti, ~ime bi svoje susede Srbe uvredili i unizili. Veliki broj Srba uhap{en je od ovih me{tana, koji su skoro bez izuzetka stupili u usta{ke redove ve}inom radi pqa~ke srpskih imawa. Oni su me|u prvim nedelima obili pravoslavnu crkvu i poarali je. Posle toga je do{lo do ru{ewa crkve i najzad podele tako dobivenog gra|evinskog materijala zaslu`nim usta{ama. No}u izme|u prvog i drugog juna 1941. godine, upali su usta{e u pravoslavnu crkvu sela Udre`wa u srezu nevesiwskom, gde su noèvima iznakazili sve ikone. Na crkvenom Jevan|equ nalazio se mesingani okov, koji se sjajio i izgledao kao da je zlatan. Usta{e su otcepili prvu koricu sa ovim ukrasom i uzeli crkveni no` za rezawe nafore. Jevan|eqe bez ukrasa su zatim bacili u poàr jedne ku}e pored crkve, koju su sami pre toga zapalili. Parohijski stan u Ustikolini pretvoren je u usta{ku komandu, a mesna pravoslavna crkva u usta{ku trpezariju. Tako je izjavio jedan izbeglica iz toga mesta u beogradskom Komesarijatu za izbeglice. Ustikolina se nalazi u srezu fo~anskom. Preko 240 godina staru pravoslavnu crkvu u Utolici kod Kostajnice usta{e su opqa~kali i dozvolili katoli~koj mladeì da u woj obavqa nu`du. Zatim je nare|eno weno paqewe. Pravoslavna crkva u U{ticama sreza novskog posluìla je sa svojim materijalom podmirewu ra~una u zaslugama na uni{tewu ìvog i nepokretnog pravoslavqa. Ona je sru{ena, a wen materijal razdeqen istaknutim usta{ama iz mesta i okolice.
143
Kako pravoslavna crkva u koloniji Hayi}evu kod Virovitice jo{ nije bila dovr{ena, usta{e nisu ni dali da se dovr{ava, nego su je pretvorili u magazin za napqa~kane pokretnine od pravoslavnih Srba. Nikola Bogovac iz ovog istog sela svedo~i, da su usta{e pre wihovog iseqewa vr{ili pripreme da uni{te svaki trag pravoslavnom grobqu, kako bi i posle proterivawa Srba sa wihovih imawa zatrli svaki trag Srpstvu i pravoslavqu. Pre nego {to je usta{ka vlada iz Zagreba uputila onog profesora imenom Stjepana da opqa~ka drevni srpski ènski manastir Hopovo u Sremu, upala su, prema iskazu manastirske igumanije Pajsije, ~etvorica usta{a u manastir, izgovaraju}i se da moraju pretresti sve prostorije. Pona{aju}i se veoma brutalno, oni su po~eli sa pretresom, ali im je glavni zadatak bio da opqa~kaju manastirsko zlato. U tu svrhu nisu po{tedeli ni }ivot, u kome su se nalazile mo{ti svetaca, ve} su zavla~ili ruke u kov~eg i premetali po mo{tima. Zatim su odneli nekoliko {unki i oko 100 kilograma manastirske slanine. Posle skoro dve godine, no}u izme|u 21. i 22. aprila usta{e su predali ogwu ovaj manastir, te je izgoreo. Hajti}, selo u glinskom srezu priloìo je u odbrani Srpstva i pravoslavqa, pored velikog broja mu~enika svih vrsta, i svoju lepu crkvu, koju su usta{e zapalili, po{to su je pre toga obligatno osrknavili i opqa~kali. Pravoslavna crkva u Cvijanovi}evom Brdu kod Sluwa opqa~kana je od usta{a tako, da su u woj ostali goli zidovi. âk su usta{ki pripadnici skidali i prozore sa crkve. Zatim je crkva sluìla kao javni nu`nik, dok nije sasvim propala. Da bi poru{ili pravoslavnu crkvu u Cagama kod Nove Gradi{ke, usta{e su doveli internirane Jevreje i pohap{ene Srbe, teraju}i ih da ru{e crkvu. Usta{e su ih nagonili da pevaju razne pogrdne pesme na ra~un Srpstva i pravoslavqa, me|u kojima i pesmu: Srbin slavi svoju slavu, da pro{iri hrvatsku dràvu. Kako je ~orbi bez mrkve, tako je Srbinu bez crkve. Materijal od crkve u Cigama kupio je na javnoj licitaciji usta{ki pripadnik prezimenom Kova~evi} iz susednog sela Barovaca, od koga je podigao veliku ku}u sa gospodarskim zgradama. Osnivawe Usta{ke bogoslovske akademije odobrio je zagreba~ki nadbiskup i po obi~aju blagoslovio opet u ime Hrista po~etak wenog delovawa. Katoli~ka crkva ne bira sredstva, kad je u pitawu postignu}e ciqa. Ipak, te{ko je zamisliti, da religija moè dozvoliti politi~kim strankama osnivawe takvih semeni{ta, koja se ve} po svome nazivu spremaju da ne sluè Bogu, ve} partiji kojoj pripadaju. Uostalom, zagreba~ki nadbiskup ne samo, da nije osudio zverstva sprovedena nad Srbima i Jevrejima, nego da ih je javno odobravao, vidi se ne samo po tome {to je uzeo u~e{}a u gotovo svima usta{kim manifestacijama, ve} i po tome {to mu je poglavnik, povodom trogodi{wice dràve Hrvatske, dodelio najve}e usta{ko odlikovawe.
144
Video sam svojim o~ima kako su usta{e u srpsko-pravoslavnoj crkvi u îpuli}ima kod Bugojna vezivali kowe i svu je zagadili, a najzad i crkvena zvona skinuli kaè svedok Radoje Kowevi}. Kao i na mnogim drugim mestima, usta{e su po dolasku u selo êmernicu kod Vrginog Mosta, zape~atili mesnu pravoslavnu crkvu, po{to su je prethodno opqa~kali i oskrnavili. Po odlasku usta{a pravoslavci su je navodno otvorili, ali su se usta{e radi toga vratili i po{to su poubijali izvestan broj pravoslavaca, zapalili su je. Crkva u êtvrtkovcu, sreza petriwskog, bila je sagra|ena pre skoro 150 godina od hrastovih brvana. Po{to je ova stara hrastovina predstavqala veliku gra|evinsku i stolarsku vrednost, a kako je crkvu u interesu katoli~ke stvari trebalo ukloniti, to su usta{ke vlasti po kratkom postupku re{ile, da se crkva poru{i, a da se materijal da zaslu`nim usta{kim pripadnicima. Pravoslavni stanovnici sela ôvca u srezu novogradi{kom, izvrgnuti ne~uvenom mu~ewu i {ikanu, morali su sami poru{iti crkvu u svome selu i sa svojim kolima odvesti materijal pojedinim usta{kim funkcionerima. To su isto morali raditi pravoslavni stanovnici sela ê~avca u srezu slavonskopoè{kom sa svojom pravoslavnom crkvom. U duhu onog proglasa |akova~kog biskupa sremskom stanovni{tvu da pre|e na katoli~ku veru, postupali su usta{e kada su demolirali i opqa~kali bogatu pravoslavnu crkvu u ôrtanovcima kod Srem. Karlovaca. Sve stvari od vrednosti usta{e su odneli sa sobom, dok su ostale uni{tili. Lupawem dobo{a naredile su usta{ke vlasti Srbima sela [a{a u srezu kostajni~kom, da odre|enoga dana do|u sa potrebnim alatom pred pravoslavnu crkvu, gde }e se po~eti sa ru{ewem. Za vreme ru{ewa, usta{e su vodile nadzor i na kraju izvr{ile raspodelu materijala me|u svojim pripadnicima. Zvona su odvezena navodno u Zagreb. Jedan me|u bogatim manastirima u Sremu bio je i manastir [i{atovac. Po{to su ispraznili sve gospodarske zgrade manastira i kada je, prema tome, prestala wihova funkcija, usta{e su ih u duhu katoli~kog zaveta zapalili. U [ipovqanima kod Drvara prispela je jedna usta{ka jedinica. Ne zastaju}i nigde u selu, usta{e su se uputili pravo prema pravoslavnoj crkvi, pevaju}i hrvatske mar{eve nema~kim arijama. îm su stigli pred crkvu, nekolicina wih su izvalili crkvena vrata. Zatim su u{li unutra i izneli iz we pe{kire i ono {to su smatrali da im moè koristiti. Na kraju su je zapalili i opet uz pesmu napustili portu. Po istom ceremonijalu spaqena je pravoslavna crkva u selu [ipovu kod Jajca. O na~inu uni{tewa pravoslavne crkve u [irokoj Rijeci kod Vojni}a vodila se ù~na debata me|u mesnim usta{ama. Jedni su smatrali da ju je korisnije poru{iti, pa materijal podeliti, nego je zapaliti. Drugi su se zalagali da se vla{ka crkva zapali. U malo da nisu planule pu{ke me|u svetogrdnicima. Najzad je prevagnula druga teza, pa je crkva uz divqe odobravawe izbezumqene usta{ke gomile zapaqena.
145
Malo mesto [egestin u srezu dvorskom imalo je pravoslavnu crkvu, ali je vi{e nema. Zapalio ju je plamen katoli~ke mr`we, blagosloven zloupotrebqenim Hristovim imenom. Isto tako, nema pravoslavne crkve u [u{waru kod Petriwe. Ni nekadawa pravoslavna crkva u [u{wevcima u srezu slavonskobrodskom ne postoji. Postoji jo{ samo materijal od we, koga su pojedini usta{ki funkcioneri upotrebili za poboq{awe svoga oskudnoga gospodarstva. Jo{ jedna crkva, ~iji su zidovi ispisivali uàse pred kojima staje razum, bila je pravoslavna crkva u selu [vici kod Oto~ca. Usta{e su ovu crkvu pretvorili u zatvor, gde su trpali pohap{ene Srbe. Svake no}i odigravale su se me|u crkvenim zidinama strahovite scene. Usta{e su upadali u crkvu sa isukanim noèvima i klali. Krv je {ibala mlazevima po zidovima, koji su daleko iznad ~ove~ije visine isprskani. Za pqa~kawe srpske stoke iz sela [trbaca usta{e su organizovali pravu hajku. Sakupiv{i veliki broj stoke, usta{e su je poterali prema Derventi. Na putu su je zadràli nekoliko dana u Prwavoru, gde su je zatvorili u mesnu pravoslavnu crkvu. Jedan me|u najznamenitijim pravoslavnim manastirima, bio je manastir Gomirje u srezu ogulinskom. On je imao retku biblioteku i mnogobrojne starine. U wemu su se ~uvali retki rukopisi. To je bilo duhovno sredi{te pravoslavnog ìvqa celoga kraja i srpska istorijska riznica. Znaju}i za to, usta{ka vlada je ovlastila katoli~kog ùpnika Ivana Mikana iz Ogulina, da sprovede likvidaciju Srpstva i pravoslavqa kako u samom Gomirju, tako i u celom ogulinskom srezu. Mikan je opravdao poverewe usta{ke vlade. Po wegovim instrukcijama sakupqan je veliki broj istaknutih Srba po srezu, koji su zatvarani u Ogulinu. Sam katoli~ki ùpnik prolazio je despotski kroz ove zatvore, naoruàn pored vatrenog oru`ja i velikom volovskom ìlom, sa kojom je bez ikakvog razloga udarao goloruke Srbe. Posle toga su ovi Srbi odvo|eni u povorkama i ubijani, ili sprovo|eni u koji od poznatih usta{kih logora smrti, gde su doìvqavali strahovite smrti tupim oru|em. Svakako po uputstvima Mikanovim, manastir Gomirje su usta{ke bande opqa~kale i opusto{ile. Odnesene su sve dragocenosti, me|u kojima i istorijski rukopisi sa bibliotekom. Sve je to kamionima nekuda odvezeno. Po svoj prilici u Zagreb. Pusto{e}i ovaj manastir usta{e su pucali na ikone. Naro~ito im je zadovoqstvo bilo pucati u dragoceni kip Svetoga Save, koga su razru{ili pu{~anim mecima. Najzad, kada je prvi deo vandalizma prema ovom manstiru izvr{en, Mikan je naredio da se manastirsko bratstvo poubija. Prvi me|u manastirskim bratstvom koji je ubijen, bio je monah Teofan Kosanovi}. Najzad je crkva pretvorena u zatvor, gde su usta{ki zlikovci nasla|ivali svoju katoli~ku mr`wu nad nedu`nim Srbima, a na kraju je posluìla kao magazin za opqa~kane pokretnine, koje su od Srba oduzete, da bi zatim bile javnim licitacijama prodavane. Razume se, samo katolicima. Me|u prvim mu~enicima sela Gorweg Buda~ka u srezu vojni}kom pao je na braniku pravoslavqa mesni sve{tenik Mile Peura~a. Wega su usta{e odveli do sela Zmijinog Jarka i tu ga posle jezivog mu~ewa ostavili da sam
146
izdahne. Istovremeno je wegova crkva bila izvrgnuta pusto{ewu i uniàvawu, da bi je najzad zapalili. Da bi {to ja~e iskazali vekovnu mr`wu prema pravoslavnim hramovima i {to efektnije delovali na preostalo pravoslavno stanovni{tvo za prelaz u katoli~ku veru, usta{ke su vlasti naredile, da se crkvena zvona u Palan~i{tu uz u~e{}e ~itavog pravoslavnog stanovni{tva ne skidaju sa zvonare, ve} da se odozgo pobacaju na zemqu. Kao neko ~udo me|utim, zvona se prilikom pada nisu polupala. To je usta{e toliko ozlojedilo, da su histeri~nim besom navalili na crkvenu unutra{wost, srqaju}i raznim alatom na ikonostas, ~asnu trpezu i crkvene ikone. Jedna skupina usta{a iz Cetingrada i okolnih sela, sprovela je masovno kupqewe Srba iz okolnih mesta, koje je sprovela u Veliku Kladu{u. Po{to se radilo o velikom broju Srba oba pola i svih starosti, usta{e su se na{li pred problemom zatvorskih prostorija, po{to taj narod nije mogao stati u op{tinsku zgradu i rekvirirane privatne ku}e. Najzad je po naro~itom kuriru stigla naredba sa ovla{}ewem, da se svi pohap{eni Srbi poubijaju. Usta{e su tada otvorili mu~ili{te u mesnoj pravoslavnoj crkvi. Tu su no}u uvo|ene partije srpskog stanovni{tva, gde su najpre strahovito mu~eni, a zatim klani. Za to vreme su pred crkvom ~ekali usta{ki kamioni, na koje su bacani mrtvaci ili te{ki rawenici, pa su odvoèni u poqe zvano Mehino Stewe, gde su bacani u rovove, koje je iz vojnih razloga kopala jugoslovenska vojska. Me|u tako ba~enim Srbima i zatrpanim u ovim rovovima nalazio se veliki broj te{kih rawenika, za koje su usta{e u crkvi verovali da su mrtvi. Jasenova~ki krvnici nisu se zadovoqili masovnim ubijawem, spaqivawem ìvih `rtava u ciglarskim pe}ima i drugim zlikova~kim izmi{qotinama, ve} su uo~i pravoslavnog Boì}a 1941. godine pre{li zale|enu Savu i upali u sela Gradinu i Drakseni}e, jer su znali da se Srbi i pored svoje golgote spremaju na do~ek Hristovog Ro|ewa. Posle pusto{ewa Gradine, usta{e su pohapsile oko 80 qudi, èna i dece iz Drakseni}a, koje su strpali u mesnu pravoslavnu crkvu i tu ih sve do jednog poklali. Zatim su sa opqa~kanom stokom i raznim stvarima pobedni~ki vratili u Jasenovac. Selo Sadilovac u srezu sluwskom opkoqeno je sa svih strana prete`no katoli~kim stanovni{tvom, usled ~ega je moralo doìveti stra{nu sudbinu. U vreme kada su usta{ke vlasti, jula meseca 1941. godine, izdale op{te nare|ewe za prisilno pokatoli~avawe, sadilova~ki su se Srbi re{ili na krajwi otpor. Ni ponovni poziv usta{ke vlade u maju 1942. godine nije imao uspeha kod sadilova~kih Srba. Tada je usta{ka vlada, svakako u sporazumu sa vi{im katoli~kim crkvenim vlastima uputila u Sadilovac 1. i 4. ~etu (satniju), koje su pripadale 19 usta{koj bojni. Ove su usta{ke jedinice opkolile Sadilovac, ali ni to nije imalo uspeha, jer su sadilova~ki Srbi uspeli da pre opkoqavawa velikom ve}inom pobegnu u {umu. Mesec dana docnije, po{to nije uspela sila, stupila je na pozornicu rimokatoli~ka prepredenost. U nedequ, 26. jula 1942. oglasila se op{tinska uprava u Dre`nik Gradu (kojoj pripada Sadilovac), da su Srbi od strane poglavnika pomilovani, da }e im hrvatska dràva sagraditi domove koje su
147
usta{e prilikom blokade sela popalili i da }e im nadoknaditi svu prouzrokovanu {tetu. U tu svrhu, poziva ih op{tina, da 31. jula svaki bude na svome zgari{tu, gde }e do}i jedna komisija za utvr|ivawe odgovaraju}eg materijala koji je potreban za gradwu i odre|ivawe visine {tete u novcu. Ono {to nisu uspele oruàne snage pre toga, uspela je jezuitska prevara. Seqaci su do{li na svoja zgari{ta zajedno sa porodicama, jer je u nare|ewu stajalo, da }e broj ~lanova porodice igrati ulogu pri odobravawu visine pomo}i. Me|utim, usta{e su muwevitom brzinom opkolili selo i pohvatali sve. Tako pohvatane, sakupili su ih pred pravoslavnu crkvu, gde su mu{karce odvojili od èna i dece, pa ih sve pred ènama i decom poklali. Uàsni prizori u~inili su, da nekoliko èna umre od paralize srca. Posle ovoga uàsa, usta{e su preostale ène i decu strpali u crkvu i zakqu~ali, po{to su pre toga polili crkveni pod benzinom. Zatim su doneli slamu i nagurali je kroz re{etkaste prozore i zapalili crkvu. Za vreme dok je uàs prolamao vazduh, usta{e su dràli mitraqesku straù oko crkve, ~ekaju}i da i zadwa `rtva podlegne. U isto vreme kada je poru{ena pravoslavna crkva u Ivawskoj kod Bawa Luke, odigralo se ogledalo katoli~kog karaktera u selu êlincu susednog sreza. Poznato je, da je kraq Aleksandar posle pogibije Pavla Radi}a u parlamentu 1928. uzeo kao pod svoje wegova dva sina, koje je {kolovao iz svojih sredstava. Novine su ~esto pisale o kraqevim {ti}enicima i izgledalo je kao da su ova dva katoli~i}a na{li svoga drugog oca. Me|utim, {to je jednom jezuitskim mlekom zadojeno, to }e celoga veka ostati u wegovoj slu`bi. Jedan od sinova Pavla Radi}a, ~im se do~epao nezavisne dràve, èleo je da posluì primerom ostalima. On je kao pripadnik jednog usta{kog lete}eg odreda bacio nekoliko bombi u pravoslavnu crkvu sela êlinca u srezu Kotor Varo{i i razorio je. (isto; str. 44-99)
24. Zversko iìvqavawe usta{a i pokoq Srba u pravoslavnoj crkvi u Topuskom

Strahovita je ispovest Stevana Jar~eva, gostioni~ara iz Topuskog i Julke [kare iz istog mesta ukoliko se odnosi na pravoslavnu crkvu u Topuskom. Wen slu~aj predstavqa zlo~ina~ki uspon usta{kog pokreta, najve}eg divqa{tva u istoriji ~ove~anstva. Usta{e su sakupili veliki broj Srba iz mesta i okolice i zatvorili ih u mesnu pravoslavnu crkvu. Me|u tako goloruke Srbe u{li su naoruàni usta{e u crkvu i po~eli strahovito delo mu~ewa. Stevan Jar~ov, koji je uspeo da se sakrije me|u vencima na crkvenom torwu i da se na taj na~in spase sigurne smrti kaè, da su usta{e naterali pravoslavce da sednu na crkveni pod, gde su ih udarali kundacima i {amarali. Terali su ih da moraju pevati usta{ke pesme. Za to vreme zaklali bi na o~igled ostalih po kojega, pa bi nastavili sa zahtevom da pravoslavci ~ine ono, {to ih najvi{e vre|a i poniàva. Jednom je pala komanda, da se strpaju na jedno mesto u crkvi sve crkvene stvari. Posle toga su usta{e napravili od pravoslavaca povorku, koja je morala prolaziti pored ove gomile stvari i na wu pquvati. Najzad su izvr{ili klawe nad ve}im brojem zatvorenih Srba, me|u kojima i nad 80-godi{wim
148
starcem Nnkolom Kordi}em, koji je na nosilima donesen u crkvu da bi tu bio likvidiran. Po{to su na takav na~in poubijali oko 50 qudi, ostale su popisali i sproveli ih u Glinu, gde su u tamo{woj crkvi poklani. Stevan Jar~ov uspeo je da se neopaèno izvu~e ispod venaca i kroz krvavu crkvu pobegne. Usta{ke vlasti su kratko vreme posle ovoga sklopile pogodbu sa Mati}em, farbarom iz Topuskog, koji je za 30.000 dinara poru{io crkvu, s tim da materijal od we pripadne wemu. Taj Mati} je prodao crkveni ikonostas i vrata nekim mesnim katolicima, koji su od tih svetiwa popravili sviwce. Ru{ila~ki bes i snaga vekovne mr`we nisu zastali tamo, gde su se zavr{avali zlo~ini Sadilovca, Topuskog i bezbrojnih drugih mu~ili{ta. Zaista, ~ovek mora imati ja~e nerve, pa da moè podneti retke, kojima se ispisuje krvava istorija pripadnika pravoslavne vere, sudbinom postavqenih na jugozapadnoj predstraì vaskolikog pravoslavqa. Da bi {to ja~e izvrgli ruglu pravoslavne svetiwe, usta{ke horde su jednoga dana wihove podivqalosti upale u pravoslavnu crkvu sela Zbori{ta kod Bosanske Krupe, gde su demolirali ikonostas i ostali crkveni name{taj. Drugi su se popeli na crkveni toraw, gde su neprestano zvonili. Za to vreme su se neki usta{ki zlo~inci, regrutovani iz najnièg dru{tvenog taloga obukli u sve{teni~ke ode`de i izvodili divqa~ke igre pred ostalima. Da bi improvizirali litiju, usta{e su iscepali ikone, ~iju su par~ad natakli na koqe i tako obilazili oko crkve. Najzad su iz crkve izneli crkvene barjake, kwige i ostale stvari, koje su stavili na jednu gomilu. Na tako pobacane svetiwe redom su vr{ili nu`du, pa ih zatim zapalili. Time se me|utim ne zavr{ava krvava istorija pravoslavne crkve u Zbori{tu. Avgusta meseca 1941. godine, usta{e su iznenada do{li ponovo u ovo selo i opkolili ga, pa pohvatali oko 1000 pravoslavnih du{a. Sve su wih usta{e zatvorili u onako oskrnavqenu crkvu, tako, da su se gu{ili zbog pomawkawa prostora i vazduha. Po{to su postavili svuda naokolo mitraqeze, da ko od zatvorenih Srba ne bi prilikom poàra pobegao iz vatre, usta{e su zapalili crkvu i straàrili sve dotle, dok se nije i posledwi glas uàsnutog zapomagawa iz crkve uti{ao i zatvorene `rtve izgorele. U vreme tolikih usta{ko-katoli~kih zlo~ina dobacio je zajedqivo Hrvatski narod od 13. maja 1941, pesmom pod naslovom Trulo Srbima ovo: Po svijetu {to je trulo, To raspasti se mora. Il prije ili kasnije, Kad do|e prava hora. Da Jugoslovenskoj zemqi To zbilo se, bje jasno. A bra}a (Srbi) sad nek vele: Zar nije efikasno?! Jednom prilikom, kada su grofu Tisi u ma|arskom parlamentu dosadila mudrija{ka naklapawa usta{kih predaka, ovaj je ustao sa svoga mesta i srdito dobacio: Kakva Hrvatska! We nigde nema! Usta{ki preci su na ovo za}utali i na tome bi se svr{ilo, da nije ustao Srbin, poslanik Suboti}, koji je Tisi u lice rekao: Ako Hrvatske nema na toj mapi, ona je ipak u na{im srcima! i {irokim gestom pokazao svoje grudi.
149
Ovaj sam slu~aj dotakao zbog jednog drugog slu~aja, koji je tesno vezan za usta{ku soldatesku i istoriju zagreba~ke pravoslavne crkve. Godine 1871. trebale su se u zagreba~koj katoli~koj katedrali odràti zadu{nice povodom 200-te godi{wice pogubqewa Zriwskog i Frankopana u Be~kom Novom Mestu. Mada su fanatizovani katolici Zriwski i Frankopan podigli veliki broj katoli~kih crkava i svojim legatima bogato doprineli rimokatoli~kom prestiù u Hrvatskoj, tadawi je zagreba~ki nadbiskup u slepoj poslu{nosti be~kom dvoru zabranio odràvawe takvih zadu{nica kako u Zagrebu, tako i na teritoriji cele Hrvatske. Pa ipak, sli~no ovome slu~aju u budimpe{tanskom paralmentu, ~ula se molitva za pokoj du{a Zriwskom i Frankopanu, dodu{e ne iz katoli~kih crkava po Hrvatskoj, ve} iz zagreba~ke pravoslavne crkve, i ako ova dvojica hrvatskih prvaka nisu ni~ime zaduìli Srpstvo i pravoslavqe, ve} obrnuto. Srbi usred hrvatskog Zagreba imali su smelosti da stanu ispred Hrvata i da odrè pomen wihovim prvacima, koji su u hrvatskom narodnom kalendaru zauzeli mesta svetaca. [to je pravoslavna crkva u Zagrebu 1941. godine i posle we po{te|ena usta{kog pijuka ili ogwenog ugarka, ne treba traìti uzroke u ovoj wenoj zasluzi, koliko u na {irokoj bazi zasnovanim katoli~ko-fa{isti~kim i nacionalnosocijalisti~kim planovima o gospodstvu nad slavenskim zemqama. Radi ruske emigracije, u koju je Osovina polagala nadu za uspeh ruske kontrarevolucije i radi sakrivawa stvarnog stawa pravoslavqa posle wegovog totalnog uni{tewa u unutra{wosti nezavisne dràve, ostavqena je planski zagreba~ka pravoslavna crkva kao mustra za pokazivawe stranoj diplomaciji. U tu svrhu instalisana je marionetska figura ruskog emigranta Germogena Maksimova Ivanovi}a na poloàj episkopa srpsko-pravoslavne crkve u Zagrebu. Od takvog izdajnika pravoslavqa i slavenske misli, nije se moglo ni o~ekivati, da digne svoj glas u korist progowenog pravoslavnog naroda, jer su se wegovi pogledi na opstojnost srpskoga naroda u zapadnom delu blakanskog poluostrva u svemu poklapali sa linijom usta{ke politike prema pravoslavqu. [to se ti~e onog broja ruskih emigranata, koji su mu na teritoriji nezavisne dràve ~inili jedinu pastvu, oni su ionako bili u pravima izravnati sa pripadnicima nema~ke narodnosti i usta{kog pripadni{tva, te su sa te strane bili potpuno za{ti}eni. Srpski narod, niti je imao {ta zajedni~kog sa usta{kim episkopom Germogenom Maksimovim Ivanovi}em, niti mu je wegov slu`beni~ki odnos prema usta{kom pokretu mogao ma u ~emu olak{ati wegovo stradala{tvo. Za tako svoje pasivno dràwe u doba progona pravoslavqa, svakako ne bez znawa pape Pija XII i nadbiskupa Stepinca, odlikovana je ova katoli~ka i nacisti~ko-fa{isti~ka marioneta ordenom usta{kog velereda sa zviezdom. Wegov slu~aj je jo{ jedna karika u jezuitskom obuhvatnom lancu oko slavenstva i wegovog pravoslavqa. Kad je posle svih strahota dvadesetoga veka, nastupio opravdani revolt i kada su se posle prvog zaprepa{tewa pojavile organizovane srpsko-pravoslavne grupe u ciqu samoza{tite, zavapili su isti oni katoli~ki sve150
{tenici, koji su rukovodili krvoproli}ima i svetogr|ima nad ìvim i nepokretnim pravoslavqem, pa me|u wima i splitski biskup Bonefa~i}, koji u poslanici za 1. novembar 1941, ~ak preti, da }e podneti izve{taj papi Piju XII, mada nam nije poznat ni wegov, ni izve{taj wegovih biskupskih kolega o tolikim stradawima pravoslavne crkve i wezine pastve. Nije toliko zanimqiva sadrìna wegove poslanice, koliko je karakteristi~na konstatacija, da je biskupu odjednom, tek sada, stalo do istine. On kaè: Ne spomiwem to da bacim uqe u vatru, nego da istini dadem weno mjesto, da pravdi dadem zadovoq{tinu. @eqa za istinom nije jednaka u dva istovetna slu~aja. Onaj biskup, koji priziva Duha Svetoga na krvave ruke usta{kih pripadnika u ~ijim je redovima i sam, ne moè sagledati istinu. Jer, ko mrzi, tome mr`wa zaklawa vidike. Dozvolimo zato biskupu, da jedan deo istine sagleda u intervjuu italijanskog novinara Zolija, kojega je imao sa jednim nema~kim majorom, a koji je objavqen u italijanskom listu Il resto garlino, od 18. septembra 1941. godine, gde ovaj major o usta{kim zverstvima pod katoli~kim rukovodstvom kaè: Ovde je bilo naro~itih masakratskih bandi, a verovatno ih ima i sada, moralno i stvarno vode}ih i raspaqivih od katoli~kih popova i fratara. Ova stvar je vi{e nego utvr|ena: kod Travnika, nekih stotinak kilometara ju`no od Bawa Luke, zate~en je neki fratar, kako sa raspelom (krstom) u ruci raspaquje krvni~ku bandu, koju je sam organizovao i koju vodi. To je bilo prvih dana, po{to sam tamo stigao. Dakle, to je sredwi vek? primetio je novinar Zoli. Da, ali pogor{an mitraqezima, ru~nim bombama, dinamitom, kantama benzina i drugim sredstvima za mu~ewe. Jesu li to radili Hrvati me{tani? zapitao je majora Zoli. Da, ali najgori elemenat hrvatskog stanovni{tva, najobi~niji mladi}i ispod 20 godina. Ti zaneseni maloletnici su zlikovci, sakupqeni, naoruàni i vo|eni od Hrvata, koji su do{li iz Zagreba. Reko{e mi, da su to usta{e, ali se ne bih mogao zakleti. Znate, te{ko ih je prepoznati. Sve se to zbiva u stanovni{tvu, navodno dovoqno civilizovanom, koje se hvali da je upilo mediteransku i rimsku kulturu, a po nekada pretenduje da se predstavi kao direktni potomak Gota. Sve mr`we, svi sporovi, sve neostvarne èqe i sve zavisti provre{e u ù~i. Svi naoko nepla}eni dugovi, napla}eni su. Sve seoske osvete hladno su osve}ene. Po mra~nim i nesigurnim denuncijacijama uputi{e spoqni neprijateqi u ovim mestima regrutovane bande krvopija, da se osvete ozna~enim porodicama, kao krivima za mr`wu na hrvatstvo... Bio je pokoq. Bio je uàs. Cele porodice, qudi, ène, dojen~adi, starci, bolesni i deca, poubijani su kineskim metodama najstra{nijim muka, kakve se ne mogu ni u ma{ti predstaviti. Nema~ki major je najzad pokrio ~elo rukama i prema Zoliju napravio gest molbe: Po{tedite me molim vas ostalog se}awa, da vas po{tedim uàsnog opisivawa.
151
I za ovoga pruskog militaristu, pripadnika nacije, koja je izazvala prolivawe ~itavih reka krvi po svima kontinentima, mnogo je ono {to je video u nezavisnoj dràvi. Tim vi{e {to se uverio, da je reìja pripadala katoli~koj crkvi. Ovim se nije iscrpla lista nacizmo-fa{isti~ko-usta{kih svetogr|a prema jednoj od hri{}anskih religija i wenih hramova. Veliki je jo{ broj onih, za koje mawkaju potpuni podaci, ili se jo{ svakodnevno pale. Poslodavac iz kaptolske Kurije ne}e nikada prestati da ma{inu katoli~kog prodirawa u slavenski prostor ovoga dela sveta pokre}e politikom samohrvatstva, koja je na{la svoju potpunu primenu u usta{kom pokretu. Na ovu tvrdwu navodi nas i najnoviji izve{taj o jednom razgovoru u kafani Zagreb na Zriwevcu, koji je meseca jula 1944. vodilo jedno dru{tvo sastavqeno za jednim stolom od usta{kog majora (bojnika) i dva domobranska kapetana (satnika), sa drugim gra|anskim dru{tvom za susednim stolom, ali tako, da je svra}ena pa`wa cele kavane na wega. Iako taj razgovor opreza radi citiramo sa izvesnom rezervom, on je, prema tvrdwi jednoga uglednog Hrvata koji se na wega gnu{ao, karakteristika katoli~kog uticaja na hrvatske mase putem politike samohrvatstva, {to u praksi zna~i uni{tewe Srpstva i pravoslavqa, kako bi se time odbranio status kvo nezavisne dràve, koja po~iva na brutalioj sili i na~elima totalitarnog ure|ewa Balkana u slu`bi katoli~kog imperijalizma i makar mrtvog fa{izmonacizma. Usta{ki major je uz op{te odobravawe drugova za istim stolom i ve}eg broja ostalih posetilaca kafane ovako govorio: Gospodin Ma~ek traì}e od mirovne konferencije ovakvu Hrvatsku kakva je sada i da joj se jo{ pripoji Vojvodina sa Prekomurjem. To }e biti republika a ako Srbi ho}e imati kraqa, neka si ga zadrè. Major je zatim povukao dim i jo{ dostojanstvenije nastavio: Zato, kada uskoro otpo~ne invazija Balkana, mi moramo prvenstveno koristiti vrijeme da pokoqemo i ostatak Srba i ostalih mawina, kako bi na tom prostoru ostali iskqu~ivi Hrvati. U to ime, za poglavnika i dom! rekao je usta{ki bojnik i zajedno sa ve}inom gostiju u stoje}em stavu iskapio svoju ~a{u. (isto; str. 99-107) Vi ste Hristovi vojnici! Kao Goti i vi{a rasa morate od Slavena stvarati vojsku radnika, koja }e vam ropski sluìti! Tako su katoli~ki sve{tenici bodrili Hristove vojnike u usta{kim uniformama kada su ovi izvodili najbestidnija svetogr|a pravoslavnih svetiwa. Na ovoj osnovici po~iva rimokatoli~ki pojam o saradwi sa slavenskim narodima. (isto; str. 111)
25. Vatikanski poku{aj spasavawa NDH i obnove katoli~ke monarhije Austrije

Autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH iznosi ~iwenice o panici koja je zahvatila Vatikan i papu Pija XII kada je fa{izam po~eo da pokazuje znake slabosti, i o wihovom poku{aju da spasu zlo~ina~ku NDH i to preko vlade Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Detaqno su izloène diplomatske aktivnosti koje je preduzimao Vatikan u nameri da ostvari svoj plan koji je podrazumevao obnovu nekada{weg be152
dema katolicizma, katoli~ke monarhije Austrije na ~elu sa Otom Habsbur{kim, koja bi pored Austrije obuhvatala Bavarsku, Slova~ku, Ma|arsku, Sloveniju, Hrvatsku. Autor, tako|e, iznosi ~iwenice koje nesporno dokazuju da je hrvatski episkopat dobijao direktive od Vatikana. Bavi se posebno zagreba~kim procesom na kojem je potpuno otkrivena povezanost i koordinacija aktivnosti izme|u Vatikana i usta{kih zlo~inaca i pomo} koju im je Sveta stolica pruàla. Po~etkom 1943. po~eo je ipak Vatikan ozbiqno strahovati, da fa{izam ne}e pobijediti. Italija je na udaru. Saveznici zadaju odlu~ne udarce nacisti~koj ratnoj ma{ini. Jugoslavija je u plamenu narodnooslobodila~ke borbe. Sve su jasnije perspektive nove Jugoslavije. Pored ostalih zabrinutosti Vatikan mu~i i briga za usta{ku NDH. Lobokovi~ pi{e Lorkovi}u u pismu od 10. V 1943: Kardinal dràvni tajnik Maqone izjavio je Markoneu (koji je u Rimu vjerojatno u vezi s novonastalim stawem), da se sa àqewem boji za sudbinu hrvatske dràve nakon ovoga rata. U pismu od 14. IV 1943. Lobokovi~ izvje{tava o razgovoru s Montinijem, koji ipak, uza svu prekarnost nove situacije, ostaje na stanovi{tu, da NDH treba ostati: On je uvjeren, da je Hrvatska bedem (ein Bollwerk, kazao je Montini na wema~kom) protiv boq{evizma, da to Sv. stolica znade i da je u sva~ijem probitku, da Hrvatska ima svoje sada{we granice prema Istoku. Hrvati se sa Srbima ne mogu amalgamirati. To su mi{qewa dvojice najbliìh papi u prelomno vrijeme. Karakteristi~no je i ono, {to kaè kardinal Pizzardo, jedan od prvih u kardinalskom kolegiju, uz Pa}elija kandidat za papu. Lobokovi~ pi{e u pismu 10. VI 1943: Kardinal (Pizzardo) vidi sada{wi poloàj u svijetu kao ne{to prolazno i misli, da }e sada{wa karta Evrope (ona fa{isti~ka o. p.) doìvjeti velikih promjena. Uvjeren je, da Hrvate u svakom slu~aju treba odijeliti od Srba. Ina~e je najskloniji Dunavskoj konfederaciji, kao rije{ewu problema sredwe i jugoisto~ne Evrope. I kardinal Marchetti-Selvaggiani, papin namjesnik u rimskoj biskupiji, istoga je mi{qewa. Lobkowicz pi{e o wemu: Za na{e je stvari i za na{a pitawa pokazao dosta zanimawa i sloìo se sa mnom o pitawu granice na Drini, ali je dodao, da vrlo sumwa, da }emo u tome uspjeti, pogotovo ako pobjede saveznici. (Pismo 10. VI 1943) U istom pismu rije~ je i o mi{qewu kardinala Pelegrinetija, negda{weg nuncija u Beogradu, koji govori s najve}om mr`wom o Jugoslaviji i Srbima. Isti je i mons. Felici, drugi biv{i nuncij u Beogradu. A kardinal Fumasoni-Biondi izrazio je svoju srda~nu èqu, da bi Bog uzdrào Hrvatsku. Tko pozna Vatikan, taj ne}e pomisliti, da su papa i wegovi ostali skr{tenih ruku i samo srda~no èqeli ili usrdno molili Boga, da bi uzdrào Hrvatsku. Oni su na tome ìvo radili na poznati na~in. Historijski je utvr|eno, da je Pije XII ~inio velike napore, da bi spasio ~ak i Musolinijev fa{isti~ki reìm u Italiji jednim vje{to smi153
{qenim kompromisom sa Sjediwenim Dràvama, neposredno pred invaziju Italije. Uloga Merona Tajlera, tada Ruzveltovog osobnog izaslanika kod pape, kao i ameri~kog nadbiskupa (sada kardinala) Spelmana, koji je u toj stvari boravio u Rimu, u raznim je publikacijama otkrivena. Na papinu àlost, Ruzvelt je bio onaj, koji je to osujetio, mada je i oko wega bilo onih, koji su htjeli, da se fa{izam u Italiji spasi. Ve} je 1943. Pije XII bilo prili~no jasno, da }e Wema~ka i Italija izgubiti rat. Tada su ve} zapo~ele wegove akcije za kompromisni mir. Historijski su utvr|ene dvije akcije, jedna za Italiju, a jedna za Wema~ku. Papi je bilo do toga, da od fa{isti~ke reakcije i u jednoj i u drugoj zemqi spasi {to vi{e, ako ne i sve. Salvemini i La Piana u svojoj kwizi La sorte dellItalia o tome op{irno govore, ali smisao je ovaj: Fa{izam s Musolinijem ili bez wega, trebao je ostati na vlasti. (autor cit; str. 198.). Svrha je bila onemogu}iti u Italiji revoluciju, komunizam. Pravile su se kombinacije s Grandijem, fa{isti~kim ministrom, ili Cianom. Na nijednom mjestu, ako iskqu~imo fa{isti~ke krugove, konsternacija i strah od neposrednog Musolinijeva sloma nije bila ve}a nego u vatikanskim krugovima. Oni su predvi|ali, da talijanski narod, ~im se oslobodi, ne}e zaboraviti i oprostiti crkvi udio, koji je imala u fa{isti~koj tragediji. (autor cit; idem, str. 342.). Ameri~ki kardinal Spelman, na svojem poznatom letu u Rim, u toku rata g. 1943, bio je posrednik. Na povratku u Ameriku Spelman je izjavio, da je Vatikan duboko zabrinut socijalnim perturbacijama, koje bi mogle nastati u Italiji nakon vojni~kog poraza. (Wujork tajms, 12. V 1943.) U planu Pije Spelman predvi|ao se period od deset godina za politi~ku metamorfozu Italije, dovoqno da se sprije~i komunisti~ka revolucija. U isto vrijeme dok radi diplomatski, Pije XII, u vrijeme pred katastrofu, tu{ira na svoj na~in revolucionarnost talijanskih masa. U lipwu 1943. on govori masi od 25.000 radnika u Rimu: Spas nije u revoluciji!... Italiji treba duh prave solidarnosti i bratstva, koji }e obuhvatiti sve, one vi{e i one podlo`ne, radnike i poslodavce, velike i male, jednom rije~i sve klase naroda. Revolucija, po wegovim rije~ima, uni{tava privatno vlasni{tvo i temeqe obiteqi. Mase, drugim rije~ima, trebaju oprostiti i krvavim fa{istima, da bi se i socijalni i ~itav dràvni poredak konzervirao i okupacija Angloamerikanaca pro{la bez potresa. Iako prvobitni plan nije sasvim uspio, ne{to od onoga, {to je papa èlio, ostvarilo se. Revolucija u Italiji nije, dodu{e, osuje}ena samo voqom pape i wegovih angloameri~kih prijateqa, nego i krivwom Komunisti~ke partije Italije. Zahvaquju}i tome papa je uspio da svoju ekipu demokristijana izgura na vladu, u po~etku u koalicijama, ~ak i s komunistima, da se s vremenom komunista oslobodi. A i glavnina je fa{ista i fa{izma, u ne{to izmijewenoj formi, spa{ena, kako je papa èlio. I za Wema~ku je Pije XII jo{ 1943, po~eo akciju spasavawa. U srpwu 1943. pisao je {pawolski list Informaciones, prema izvje{tajima iz Va{ingtona, da papa navje{tava opasnost, koja bi nastala kad bi se primi154
jenio zahtjev o bezuvjetnoj kapitulaciji Wema~ke. Agencija Rojter javqala je, 23. srpwa 1943, iz Rima, da Vatikan èli preuzeti inicijativu za posredovawe u pregovorima za mir s Wema~kom. List Wusvik u kolovozu 1943. donio je iz Londona, iz dobro obavije{tenih krugova, vijest, da papa radi na kompromisnom miru s Wema~kom. Tada je grupa biv{ih engleskih katoli~kih sve}enika u listu Converted Catholic optuìvala papu, da u vidu neutralnosti èli spasiti nacizam od katastrofe. U isto vrijeme, dok je radio na miru, Pije XII slao je Hitleru srda~an brzojav, ~estitaju}i mu, {to atentat protiv wega nije uspio. Po papinim direktivama ameri~ki su biskupi, koji su za ~itava rata sabotirali napore za uni{tewe nacifa{izma, osnovali tada komitet za popularizaciju planova o miru, drugim rije~ima za spasavawe Hitlera i nacifa{izma. Papa je imao i druga~ije èqe i namjere. U jednom od posqedwih intervjuima prije smrti kazao je Jan Masarik ameri~koj reviji The Protestant: Ima dokaza, da je za vrijeme rata Vatikan imao plan da spoji wema~ku reakciju s Amerikancima u jedinstveni front protiv Sovjetskog Saveza. Ali predugo je ìvio Ruzvelt... Sve to nije donijelo one rezultate, koje je papa èlio, ali ipak nije mala ni wegova zasluga, da nacizam u Wema~koj i fa{izam u Italiji nije sasvim likvidiran, te se danas povampiruje. Nije iskqu~eno, da je ve} u vezi s tim papinim planovima bio povezan i onaj o hrvatskoj dràvi s granicom na Drini. Da je u vrijeme svog boravka u Rimu 1943. godine Spelman bio u kontaktu s usta{kim predstavnicima, da su usta{ki mandatori s wime vodili razgovore, upu}eni od Vatikana, to je utvr|ena ~iwenica, koja se moè dokazati i pismenim dokumetima. Hrvatska je, zapravo, bila detaq iz jednog {ireg plana, koji se mo`da ne razlikuje od onoga, na koji aludira kardinal Pizzardo, kad govori o Dunavskoj konferenciji. Da je Vatikan imao ve} tada u planu uskrsavawe jedne posebne katoli~ke monarhije Austrije, kojoj bi na ~elu bio Oton Habsbur{ki, to je tako|er utvr|eno. Spasiti ~itavu Hitlerovu Wema~ku papi se je ~inilo nemogu}im, a mo`da i nepoèqnim. On je ra~unao sada ve} sa rasipawem Hitlerove Wema~ke, a u wegove su kombinacije dolazile, pored nezavisne Austrije, jo{ i katoli~ka Bavarska. Papa se zanosio ~ak i mi{qu, da se te dvije zemqe poveù i da budu stoèr onog katoli~kog politi~kog sistema, koji bi obuhva}ao osim wih jo{ Slova~ku, zatim Mayarsku, posebnu Sloveniju i posebnu Hrvatsku. Nije nikakva tajna, da je Vatikan uvijek àlio za nestalom Habsbur{kom monarhijom. Austrijsko carstvo bilo je bedem katolicizma u centralnoj Evropi, jedini imperij u kojem je crkva imala supstancijalnih prava, te u kojem je religiju aktivno proteìrala i favorizirala dràva. Rekonstrukciju habsbur{kog carstva smatrala je Sveta stolica kao potrebnu barijeru protiv {irewa protestantizma sa sjevera, komunizma sa istoka, pravoslavqa s juga. To je jedan od vitalnih problema sa stanovi{ta katoli~kih interesa. Me|utim, za{to bi Sjediwene Dràve imale da ankuraìraju nade habsbur{kog pretedenta, da se vrati na scenu, to je diplomatski misterij.
155
Malo iza iskrcavawa ameri~kih trupa u Sjevernoj Africi, bilo je najavqeno, da je ministar rata Stimson, slu`beno bio prihvatio ponudu Otonovu, da formira jednu austrijsku legiju u Americi... îwenica je, da je Oton bio nastupio kao {ampion pod za{titom Sjediwenih Dràva. Ni{ta ne moè kamuflirati pravo zna~ewe tog gesta... To se je dogodilo malo poslije Tajlorove misije u Vatikanu. Da li su ti doga|aji me|usobno u vezi? Da li je pojava Otona bila cijena, koju su Sjediwene Dràve platile za neku uslugu, koju im je Vatikan u~inio? Da li je to bio lijepi gest, kojim se htjelo umiriti bojazni Pija XII s obzirom na tijesne veze i suradwu Amerike sa Sovjetskom Rusijom? (Salvemini-La Piana: La sorte dellItalia, str. 196-197) Stvar nije izvedena do kraja, Ruzvelt je kona~no to sprije~io, ali da je pitawe katoli~ke monarhije Austrije, Vatikan 1943. poku{ao rije{iti s Amerikom, to je nesumwivo. A da je u vezi s time pokretao ve} tada i pitawe Hrvatske, to je tako|er poznato, da je papa bio onaj, koji je kasnije, kad je ve} Rim bio okupiran od saveznika, s mnogo vi{e mogu}nosti nastavqao kod saveznika da plasira svoj plan o ure|ewu Sredwe Evrope i Jugoistoka. Poslijeratni veliki procesi usta{kim banditima u Zagrebu i detaqna istraìvawa u vezi s djelatno{}u crkve otkrili su veze koje su postojale izme|u tog velikog vatikanskog plana i poku{aja, i akcije u Hrvatskoj, da se prebacivawem usta{tva na neku toboè demokratsku garnituru, uz pomo} nadbiskupa Stepinca, olak{a papi intervencija kod saveznika za spas Hrvatske, to jest, za savezni~ku okupaciju na{e zemqe, barem do Drine... To Vatikanu nije uspjelo, mada je do posqedweg trenutka papa vjerovao u to, {to se moè zakqu~iti po direktivama, koje je davao svojim podre|enim organima u Hrvatskoj, koji su, {to pokazuje slu~aj nadbiskupa Stepinca, vjerovali do dana oslobo|ewa, a i ne{to kasnije, da }e se papin plan ipak ostvariti. Nije samo tvrdoglavost i fanatizam Stepin~ev odlu~ivao u wegovoj upornosti u spasavawu usta{tva u danima, kad je svakome u na{oj domovini bilo jasno, da je likvidacija usta{tva neminovna. Samo su papine direktive mogle djelovati na wega, da se onako stopostotno zaloì u akciji spasavawa usta{ke NDH. Me|utim, zakqu~ci, stvoreni u Jalti, i obaveze, koje je preuzeo Ruzvelt, nisu se mogle olako pregaziti i na kraju su na toj strani prevagnule one pozitivne sile. Nesumwivo je u prvom redu snaga na{e narodnooslobodila~ke vojske pretekla i sprije~ila one namjere, koje su postojale da se na zapadnom Balkanu stvori jedna papi draga situacija. Da je Vatikan, posredstvom kardinala Spelmana, nastojao po~etkom 1943. godine djelovati na vladu Sjediwenih Dràva i za spasavawe usta{ke NDH moè se sa sigurno{}u tvrditi. Postoji jedan dokument, iz kojeg se vidi, kako je Spelman gledao na usta{ku NDH. To je izvje{taj izvanrednog opunomo}enika NDH u Rimu Lobokovi~a od 6. III 1943, u kojem je kazano doslovno ovo: Imao sam priliku posjetiti wujor{kog nadbiskupa Spelmana u pratwi tajnika ureda Wurstera. Nadbiskup Spelman boravio je, kako je poznato, oko dva tjedna u Rimu. Oko wegove osobe i zna~aja wegovog rimskog boravka kolale su brojne i razli~ite glasine. Od tih su bezuvjetno sigurni sliede}i podaci i obaviesti:
156
Prije svog dolazka na stolicu wujor{kog nadbiskupa, bio je pod sada{wim papom kao dràvnim tajnikom slu`benik vatikanskog dràvnog tajni{tva i prema tome politi~ka li~nost. Bio je osoba Pa}elijeva (to je prezime Pija XII, o.p.) povjerewa, mnogo je putovao i stekao mnoge veze. Vrlo je savremen, te je kao prvi i vaqda jedini katoli~ki biskup poloìo pilotski ispit: sam je ravnao jednim putni~arskim zrakoplovom prilikom jednog nadzornog putovawa po Aqaski. Svojedobno je i svjetsko novinstvo pisalo o lete}em biskupu. Sada je ~ovjek povjerewa predsjednika Ruzvelta, koji u wemu gleda najiztaknutijeg predstavnika sjeveroameri~kog katolicizma a uz to nekadaweg blizkog suradnika sada{weg pape. Spelman je ujedno vojni vikar za katoli~ke vojnike ameri~ke vojske. Na svom putu u Rim zadrào se u Madridu dva sata u razgovoru s Caudillom. [pawolski poklisar obe}ao mi je u tom susretu dati potawih obaviesti. Za vrijeme svoga boravka u Rimu bio je ~etiri puta primqen u dugu audijenciju kod Sv. oca. Nitko ne zna o ~emu su govorili; treba naime znati, da imade stvari, koje papa ne povjerava ni samom kardinalu-dràvnom tajniku, kao {to je to bilo i prilikom dolazka Tejlora. Spelman je nekim ovda{wim li~nostima opetovano izjavio, da je wegovo putovawe strogo crkvene prirode i da nema politi~ke pozadine. Talijanske su se vlasti dràle prema wemu vrlo susretqivo. Osobni nadzor bio je prepu{ten vatikanskim redarstvenim ~inovnicima, samo ga je na prolazu kroz grad pratio samovoz s talijanskim redarstvenicima. Stanovao je izvan samog Vatikana na Gianicolu, na ekstrateritorijalnom podru~ju Papinskog kolegija De propaganda Fide, u zgradi sjeveroameri~kog zavoda. Posredstvom jednog ovda{weg ameri~kog kanonika, ~lana liberianskog kapitula, kojeg ve} poznajem dugi niz godina, te koji stalno ìvi u Rimu, zatraìo sam kod Spelmana audijenciju, nakon {to sam se o toj stvari savjetovao s poslanikom drom S. Peri}em. Nazvao me sam Spelmanov tajnik i urekao sastanak za utorak dne 2. oùjka u 8.30. Na{li smo se u ure~eno vrieme u wegovu stanu. Za vrieme ~ekawa mogao je tajnik Wurste pregledati posjetnice, koje su leàle na stolu i uvjeriti se, da se me|u wima nalaze posjetnice mnogih talijanskih li~nosti, kao predsjednika apelacionog suda, nekih senatora i sl. Govorilo se pa~e, da su ga posjetila i dva ministra iz sada{weg kabineta. Ja sam mu predao svoju posjetnicu papinskog komornika. Dok smo ~ekali, ~uli smo, kako je u wegovoj sobi u jednom ìvahnom razgovoru pala rie~ Croatia. Primio nas je izvanredno qubezno i odmah rekao: Vi mi ne moète re}i mnogo nova u va{oj stvari. Ja sam o svemu dobro obavie{ten i dobro poznam hrvatsko pitawe. Pred vi{e godina putovao sam va{im krajevima i ve} mi je sama razlika izme|u Beograda i Zemuna, da ne govorim Zagreba, rekla dosta: to su dva svieta. To ne ide skupa. Mi smo mu iztakli, da je sada{wa hrvatska dràva iztaknuti poloàj katolicizma i zapadwa{tva prema Istoku i da je granica na Drini jamstvo za odràwe katoli~kih pozicija u tom sektoru, a da bi bilo kakva uzpostava Jugoslavije zna~ila ne samo uni{tewe hrvatskog naroda, nego i katolicizma i zapadne uqudbe u tom
157
podru~ju. Mjesto granice Zapada na Drini, imali bi granice Bizanta na Karavankama. Spelman se s tim izvodima sloìo i dodao, da predsjednik Ruzvelt ho}e slobodu svim narodima, pa ni Hrvati sigurno ne}e biti izuzeti. Dodao je, da on osobno ~ini koliko moè za nas, ali da imamo mnogo neprijateqa i da jedan protiv mnogih ne moè mnogo. S Hrvatima je usvojoj biskupiji vrlo zadovoqan, kako sa sve}enstvom tako i s vjernicima. Ponovno je iztaknuo, da je o nama vrlo dobro obavie{ten, jednim dielom i od tajnika zagreba~kog nadbiskupa dra Lackovi}a, koji ga je tako|er posjetio. Predali smo mu Sivu kwigu i preostali primjerak Usta{kih na~ela na latinskom jeziku. Listao je sa zanimawem kwigama i zapitao: Ima li to predsjednik Ruzvelt? Odgovorili smo, da zacielo nema. Na to je rekao, da smo to mogli dostaviti stalnom Ruzveltovom izaslaniku pri Vatikanu Titmanu. Uzvratili smo da se na{a dràva nalazi u ratu sa Sjediwenim Dràvama Amerike, te da nam je nemogu}e podràvati takve veze; mi smo se obratili samo wemu kao katoli~kom biskupu ~ijoj su skrbi povjereni mnogi na{i izseqenici, a obratili smo se samo kao hrvatski katolici, a ne kao neka slu`bena lica. To je s razumievawem primio. Iz wegovog dràwa stekli smo dojam, da kani Sivu kwigu, kao i Usta{ka na~ela odnieti predsjedniku Ruzveltu. Kako nam se ùrilo na opro{tajnu audijenciju kod Sv. oca, morala je audijencija zar{iti. Sam nas je izpratio sve do samovoza, osobno pomogao kod obla~ewa kaputa i uob}e bio vi{e nego srda~an, àle}i {to nam ne moè posvetiti vi{e vremena. Na razstanku rekao je na engleskom jeziku: Bog blagoslovio Hrvatsku! Sliede}eg dana odputovao je u Afriku, odakle }e u Siriju, Irak i Iran. Ovaj je Lobokovi~ev izvje{taj veoma karakteristi~an i pun sadràja, koji kompromitira Spelmana u najve}oj mjeri. On je svakako s velikim interesom podupirao vatikansku liniju prema usta{koj tvorevini i nastojao je da i samog Ruzvelta time kompromitira. Upada u o~i wegova izjava: Ja sam o svemu dobro obavie{ten i dobro poznam hrvatsko pitawe. Zna~i, da je u Vatikanu dobio to~no onakve sugestije, kakve mu i sami usta{e mogu dati. A {to da se kaè o Spelmanovom hu{kawu Hrvata protiv Srba i o wegovom nagla{awu granice na Drini? I wemu je, kao i najzadrtijem usta{i, Jugoslavija opasnost za katolicizam i zapadnu civilizaciju! I on govori o Bizantu! Odu{evqava se, kao i ostali rimski kardinali, Usta{kim na~elima. Ali iako je èlio, u smislu papinih èqa, spasavati NDH, vidi se iz Lobokovi~evih rije~i, da nije suvi{e siguran u uspjeh imamo mnogo neprijateqa... Ovaj Lobokovi~ev izvje{taj otkriva, me|u ostalim, i to da je Spelman u toj prilici, u jeku rata, imao dodira s fa{isti~kim vlastima. Opet na liniji papinskih odnosa s fa{izmom i wegovom èqom, da fa{izmu pomogne u ve} dosta te{kim i kriti~nim momentima. Vidjeli smo ve} kako je 1942. godine nadbiskup Stepinac djelovao u Rimu, prilikom svog posjeta papi, u korist Paveli}a i usta{ke dràve, te
158
su usta{e bili s wime osobito odu{evqeni. U svibwu 1943, Stepinac je bio ponovo u Rimu. Tog je puta do{ao s izri~itom namjerom da u~vrsti poziciju NDH i pripremi Vatikan na akciju, do|e li do nekih promjena me|unarodnog karaktera. I Stepinac je ve} pod utjecajem nepovoqnog razvoja rata za fa{izam i usta{tvo. Zato on predaje papi jedan Memorandum, u kojem je teì{te na zakliwawu pape, da ne propusti ni{ta, pa da NDH ostane, ma {to se ina~e desilo. U tom Memorandumu (s datumom od 18. V 1943) Stepinac operira osobito s ~iwenicom, da je usta{ka dràva zaslu`na za masovno prekr{tavawe pravoslavnih, pa se tako baza katoli~ke crkve pove}ala, a nestanak NDH zna~io bi i gubitak tih nasilno dobivenih masa, novih vjernika. (Tajni dokumenti... str. 120-126) Izvode iz pomenutog Memoranduma u kojem Stepinac otkriva da je do polovine 1943. silom pokatoli~eno 240.000 Srba pravoslavaca, ve} smo citirali prethodno u tekstu. Autor komentari{u}i Memorandum isti~e da Stepinac s tim impozantnim brojem operira pred papom kao sa pozitivnim, sjajnim rezultatom, te isti~e, da bi taj veliki uspjeh, koji je vjerojatno drag i papi, propao, kad bi propala usta{ka NDH! Zar nije i u tome jo{ jedan dokaz, da je papa direktno odgovoran za masovna prekr{tavawa u Hrvatskoj, to zna~i i za sve ono, {to je ta prekr{tavawa pratilo! Po povratku Stepinca iz Rima, objavio je wegov Katoli~ki list br. 23, 1943, da papa blagoslivqe sve}enstvo i usta{ku Hratsku. Nadbiskup objavquje u tom listu okru`nicu, kojom stavqa do znawa vjernicima, da je Sv. otac papa Pije XII prigodom mojeg (Stepin~evog, o.p.) slu`benog posjeta opetovano preko mene svim vjernicima nadbiskupije zagreba~ke i cijele Hrvatske, poslao svoj topli i o~inski blagoslov, preporu~uju}i nas i na{u domovinu (to zna~i usta{ku NDH, o.p.) dragomu Bogu za pomo}... Lobokovi~ je, 10. VI 1943. izvjestio zanosno o djelovawu Stepinca u Vatikanu, kad je on tamo boravio (26. V do 3. VI 1943.) i podnio papi Memorandum s apelom da spasi NDH. Lobokovi~ kaè da je tom prilikom bio u Rimu i papinski legat u Zagrebu Markone (da pomogne Stepincu) i da mu je on pripovijedao, da je Stepinac: ... pozitivno izvjestio o Hrvatskoj u Vatikanu. Opaà se, da su u Vatikanu Hrvatskoj sve skloniji. Nadbiskupu Stepincu, da je bilo savjetovano u Vatikanu neka nastoji biti u {to srda~nijim odnosima s hrvatskim dràvnim vlastima. Zna~ajno je, da se takve sugestije daju Stepincu u isto vrijeme dok se vodi akcija, da se usta{tvo ~vr{}e poveè s Hrvatskom seqa~kom strankom iz nekih oportunisti~kih razloga, s obzirom na za wih opasan ishod rata. Vatikanu je, ipak, prvenstveno na srcu samo usta{tvo s Paveli}em na ~elu. Lobokovi~ pi{e u istom pismu o Stepin~evom djelovawu i ovo: Vatikanske krugove je nadbiskupov dolazak veselio, a i nadbiskup je bio zadovoqan prijemom. Iz raznih obaviesti, a i po wegovoj vlastitoj izjavi, nadbiskup je vrlo pozitivno izvjestio o Hrvatskoj. Naglasio je, da je neke stvari s kojima se on ina~e nikako ne slaè pre{utio samo da stvori o Hrvatskoj {to boqi dojam.
159
To pokazuje, da Stepinac nije u Vatikanu, pred papom, uop{e pokazivao kriti~kog odnosa prema usta{tvu i da se je zalagao svim silama za usta{tvo, no ni Vatikan nije pravio takve primjedbe o usta{tvu, da bi Stepincu pozicija bila te{ka. Papa je rado slu{ao samo dobro o usta{tvu i Paveli}u. Lobokovi~ daqe kaè: Nadbiskup je izjavio, da je jasno uo~io razliku u dràwu Vatikana prema hrvatskoj dràvi prije godinu dana i sada. Ustanovio je znatno poboq{awe u svakom pogledu. To zna~i, jo{ boqe nego li je bilo ono ranije dobro! A, eto, na koji je neobi~an na~in Stepinac govorio u prilog usta{tva pred papom i ostalim Vatikanom: Mnogo je u Vatikanu izticao kaè Lobokovi~ na{e zakone za zlo~in poba~aja, koji su zakoni u Vatikanu vrlo dobro primqeni. Zanimqiva je briga Vatikana za ovaj problem, a ne mu~i ga nikakva briga za tisu}e i tisu}e qudi, koje usta{e koqu u isto vrijeme dok izdaju zakone toboè za za{titu svakog za~etog i nero|enog ~ovjeka. Opet smo pred primjerom osobitog licemjerstva. Lobokovi~ me|utim nastavqa ovako: Nadbiskup je na temequ tih zakona opravdavao djelomi~no i postupak protiv @idova, koji su kod nas bili najve}i pobornici i naj~e{}i izvr{iteqi zlo~ina ovakve vrsti (to jest poba~aja). Stvar ne moè biti jasnija. Iako samo djelomi~no, opra{ta se usta{ama uàsne progone @idova! Ovaj dokumenat zasluùje osobito pa`wu i tih par redaka moèmo ubrojiti me|u najteè u ovoj dokumentaciji. Sve se je to izme|u nadbiskupa i Vatikana, zapravo samog pape, doga|alo sredinom 1943. godine, pred samu kapitulaciju Italije, kad je ishod rata ve} bio prili~no jasan i kad su u Vatikanu mogli vrlo dobro znati kako }e stvari svr{iti. Ali oni usta{tvo podràvaju dosqedno do kraja. U to je vrijeme bio u Rimu i mostarski biskup ûle, usta{a postavqen za biskupa za vrijeme rata. I on je spasavao usta{ku tvorevinu u tom kriti~nom vremenu. Lobokovi~ javqa: Mostarski biskup ûle boravio je u Rimu od 30. svibwa do 6. lipwa. Ostavio je dojam vrlo pametnog, dobronamjernog i sre|enog ~ovjeka, pa se bez sumwe moè predpostaviti, da su i wegovi izvje{taji bili u prilog Hrvatske. Usta{a i nije mogao nego govoriti u prilog usta{ke NDH. Nema sumwe, da je papa tom prilikom Stepincu dao garancije ili ~vrsto obe}awe, da }e postupiti prema èqama iz wegovog Memoranduma i da }e se za usta{ku NDH u svim mogu}im prilikama zauzeti, da ona ne bi svr{etkom rata propala i nestala. Tako se je i sa punim pravom tuma~ilo taj blagoslov papin i to obe}awe da }e se on moliti za domovinu. Upravo je tih dana (2. V 1943) sarajevski Katoli~ki tjednik, organ biskupije, pisao o posjetu papinog legata opata Markonea Bosni i Hercegovini, pa isti~e, da je taj najprijateqskije i najiskrenije zabrinut za dobro hrvatskog naroda. On je u tome samo vjeran tuma~ misli i osje}aja Pija XII, a mi smo uvijek znali, da su pape najve}i prijateqi Hrvata i Hrvatske.
160
Nema sumwe, da je nadbiskup [ari} dobro znao {to i kako papa misli i {to kani uraditi za usta{ku NDH. Tada je Markone posjetio predstavnike usta{kih vlasti u Mostaru, a i usta{ke vojne komandante, i drào je hu{ka~ke govore protiv partizana. Katoli~ki tjednik, od 23. V 1943, o tome op{irno pi{e, kazuju}i, da je legat isticao da Sveti otac najve}om qubavqu i pomagawem prati razvoj i napredak malog, ali vjernog i odanog mu hrvatskog naroda... List daqe kaè, da je papin legat osobito dugo razgovarao s na{im (usta{kim) politi~kim predstavnicima, donijev{i im od Sv. oca najsrda~nije pozdrave i èle}i od wih ~uti sve {to ti{ti hrvatski narod, nagla{uju}i da se Sv. otac mnogo zanima za prilike i ìvot hrvatskog naroda. Nema sumwe, da papin legat potpuno identificira usta{ke razbojnike s hrvatskom dràvom i hrvatskim narodom, pa i da papa smatra potrebnim da pomaè ba{ usta{e i da rje{ava ono {to wih ti{ti, a {to je, u stvari, protiv interesa i te`wi naroda, koji je ustao protiv usta{a u borbu. Markone je osobito nagla{avao, da papa pomaè. Ve} smo u jednom perthodnom poglavqu govorili o specijalnoj audijenciji, koju je papa podijelio usta{kom ministru Davidu Sin~i}u 9. V 1943. Reproducirali smo i akt, u kojem on referira, za usta{ko ministarstvo vawskih poslova, kako je ta audijencija tekla, kako je bila u visokom ceremonijalnom stilu i {to je papa kazao o Paveli}u i NDH. No, taj je izvje{taj Sin~i}ev bio ipak vi{e formalne naravi, te on nije sa~inio na èqu usta{kog opunomo}enika u Vatikanu Lobokovi~a, koji ga je Lorkovi}u poslao po du`nosti, u sklopu svog redovitog izvje{taja. Me|utim, otkrilo se je da je Sin~i} s papom imao ne{to dalekose`nije razgovore. Na jednom procesu grupi ratnih zlo~inaca u Zagrebu, svibwa i lipwa 1947, nastupio je Sin~i} kao svjedok (on je tako|er osu|en, na posebnom procesu, kao ratni zlo~inac), te je iznosio ono {to je znao o planovima, da se usta{ka NDH spasi pomo}u veza sa zapadnim saveznicima i Vatikanom, a kona~no objasnio i svrhu svog puta u Rim i posjeta papi. Sin~i} je uvodno, tokom preslu{avawa pred sudom, dne 2. VI 1947, iznio ovo: Po~etkom 1943, vidjelo se ve} i u usta{kim krugovima da je rat po~eo da se razvija protiv wih i fa{izma. Vidjelo se, da }e Sovjetski Savez s istoka tu}i Wema~ku, a da }e do}i i do invazije sa zapada, koja }e biti sudbonosna. Sin~i} tuma~i, da su oni o~ekivali da }e Englezi biti oni, koji }e do}i na Sredozemqe i koji }e, s obzirom na geopoliti~ki poloàj, do}i prvi na Balkan. Zato su usta{ke glave{ine po~eli da misle na reorganizaciju da pripreme {to ja~e rezerve za slu~aj da saveznici pobjede i da se Englezi pojave na Balkanu. Javqa se ideja, da se Hrvatska seqa~ka stranka, koju vodi dr Vlatko Ma~ek, angaìra ja~e i da joj se ~ak dade u kriti~nom ~asu prividno vode}a i glavna uloga. Sin~i} kaè: Takva nit, takvo shva}awe, provla~i se kroz cijelo vrijeme. Sin~i} kaè doslovno ovo: Oni (usta{e) bi trebali ispuniti obe}awe vo|ama Hrvatske seqa~ke stranke, o reorganizaciji uprave, da na rukovode}a mejsta do|u ~inovnici od struke, da se iz upravnog aparata uklone kompromitirani qudi, da se po161
stave oni qudi, koji su u upravnom aparatu bili i za vrijeme Banovine (stare Jugoslavije) i da se u vojsci {to vi{e omogu}i ulazak prista{ama i simpatizerima Hrvatske seqa~ke stranke. U vojsci se je imalo uspostaviti jedinstvo, to jest usta{ke jedinice likvidirati i uspostaviti samo domobranstvo. Hrvatskoj seqa~koj stranci trebalo je omogu}iti rad legalne opozicije na terenu i u zemqi. Na taj na~in bi se Hrvatskoj seqa~koj stranci omogu}ilo da bude rezerva, koja }e vr{iti pripreme da u danom momentu preuzme vlast. Kako se vidi plan je bio vje{to smi{qen, s nekom tobo`wom opozicijom, koja bi imala da usko~i, ako sve po|e po zlu. Sin~i} potvr|uje da je upravo zato trebalo reorganizirati vojsku, da teì{te bude na domobranstvu, a ne na usta{tvu, kako bi u kriti~nom ~asu domobranstvo moglo poduprijeti Hrvatsku seqa~ku stranku, koja bi, kao neutralna, do~ekala na vladi zapadne saveznike, pa ~ak i sa svojom vojskom. Sin~i} tuma~i da se je to ve} bilo po~elo provoditi i da je Paveli} dao takve direktive i naredbe. Sin~i} je podràvao veze s nekim vo|ama Hrvatske seqa~ke stranke, koji su ga o svemu tome informirali i kazivali mu, da wihovi predstavnici u emigraciji, u Londonu, odobravaju taj plan i poru~uju, da }e Englezi doista do}i na Balkan, pa ih treba tako do~ekati, da bi se hrvatska dràva spasila i poslije rata. Veze su i{le preko Madrida, gdje je bio usta{ki poslanik grof Petar Peja~evi}. Sin~i} nastavqa: Onda dolazi do razgovora o potrebi aktivizacije i o doga|ajima, koji }e biti vrlo interesantni u Italiji, jer se Italija srpemala da promijeni situaciju u ratu. Italija }e, govorilo se, izvr{iti prekretnicu svoje politike na stranu saveznika, a protiv Nijemaca. Za taj slu~aj trebalo je uspostaviti vezu s Talijanima, koji }e sudjelovati u prekretnici talijanske politike, jer }e to biti vrlo va`na stvar u vezi s dolaskom saveznika... Meni se ponudilo, da bih ja, kao poznavalac Italije i wihovih namjera, koji poznajem talijanski jezik govorilo mi se to sa strane Lorkovi}a (usta{kog ministra vawskih poslova) da bih ja mogao i}i u Italiju. Sin~i} je do tada bio na nekom drugom poloàju, no upravo zato, da bi se mogao lak{e kretati i putovati u Italiju, bio je imenovan za povjerenika pri talijanskoj komandi na Su{aku, koja je pod okupacijom dràla jedan dio hrvatskog teritorija. To je bilo talijansko podru~je, a on je imao diplomatsku putnicu. On je na taj na~in mogao da putuje i u Rim, toboè po drugim poslovima, u svojstvu povjerenika kod talijanske okupacione komande. U Rimu je stupio u vezu sa sve}enikom Ma|ercem, upraviteqem Zavoda sv. Jeronima, te s biskupom Mellom, koji je bio papin osobni tajnik. Upoznao se je i s diplomatom Gallijem, koji je svojevremeno bio talijanski poslanik u Beogradu, te s ambasadorom Guarigliom, koji je odigrao znatnu ulogu u talijanskom prevratu, koji }e malo kasnije uslijediti, te je postao ministrom u Badogliovoj vladi, a bio je bliz Vatikanu. Sin~i} spomiwe i Brosia, koji je tako|er kasnije bio ~lan Badogliove vlade. Sin~i} pri~a, da su ti qudi, kao i neki drugi koje spomiwe, bili u vezi s fa{istima, a osobito s grofom Cianom, Musolinijevim zetom, koji je sudjelovao, kasnije, u zavjeri protiv Musolinija. Sin~i} potvr|uje da se je
162
sara|ivalo s fa{isti~kim organizacijama i da je Ciano sudjelovao u svemu tome na sugestiju Vatikana, koji je èlio da se od fa{izma {to vi{e spasi, makar i bez Musolinija, samo da se prebaci Italija sa {to mawe potresa na stranu saveznika. Poznato je, da je ba{ to bio poku{aj, mada nije potpuno uspio. Ti su Talijani, koji su na sugestiju Vatikana poku{avali spasavati fa{izam ru{ewem samoga Musolinija i nekih oko wega, odobravali plan, o kojem im je Sin~i} pri~ao, to jest, da se i u Hrvatskoj spasi usta{ka NDH onom kombinacijom sa Hrvatskom seqa~kom strankom. S tim Talijanima je Sin~i} govorio ~ak i o granicama izme|u neke nezavisne Hrvatske i Italije. Oni su bili protiv obnavqawa Jugoslavije i protiv velikosrpskog imperijalizma. Usta{e su, dakle, imali dodirnih to~aka s tim reakcionarnim elementima, koji su u Italiji o~ekivali preokret (...) Osim dodira s politi~kim qudima stupio sam u vezu i sa Vatikanom, te sam bio primqen od pape i zadrào se s wime u razgovoru 35 do 40 minuta. Razgovor nije mogao biti na moje sugestije, jer je postojala etiketa, da se na upite odgovara, ali su mi Brosi (koji je kasnije bio ministar u Bodogliovoj vladi, o.p.), biskup Mella i drugi rekli, da }e papa biti pripremqen na moj dolazak. Razgovor se vodio uglavnom oko toga kako se ovdje (u Hrvatskoj) razvija situacija. Rekao sam u kakvoj se situaciji nalazimo pod dvostrukom okupacijom. Onda je do{ao razgovor na poloàj u svijetu. Potuìo sam se papi i na talijansku vojsku, jer sam u ono vrijeme vodio akciju za oslobo|ewe na{ih interniranih qudi u Italiji. Uspjelo mi je, da su oni zbiqa iza{li iz logora prije dolaska Nijemaca. U toj stvari traìo sam i papinu intervenciju, jer su stvari kod talijanske vojske zapiwale. Kada se razgovaralo o situaciji u svijetu, do{ao je razgovor konkretno na Hrvate, Slovence i Srbe, pa mi je papa rekao: Italija }e naskoro na}i put da se izvu~e iz rata i talijanski }e narod uskoro doprinijeti miru u svijetu. Italija traì i na}i }e put. Ja radim na tome. I drugdje treba da se tako radi. Dakle, treba u samim narodima da se na|u qudi, koji }e biti aktivni za tu stvar. Papa se naro~ito interesirao za stvar Ma~eka i Hrvatske seqa~ke stranke i smatrao je da je ta strana pogodna da u Hrvatskoj doprinese novom stawu. Govorio je zatim o opasnosti komunista, koji prijete svijetu. Daqe je govorio kako se ima urediti pitawe Hrvatske i ostalih zemaqa. Hrvatska treba da odigra ulogu. U Italiji }e nastupiti talijanski politi~ari, ne samo oni koji su u opoziciji, nego i oni dana{wi (to jest fa{isti~ki, o.p.) dràvnici, pa }e, vide}i opasnost, s jedne strane komunizma, a s druge bezizlaznost borbe, koju vodi Wema~ka traìti put spasewa za sebe. Verujem, nastavio je papa da }e to u~initi i wema~ki narod, a potrebno je da to u~ine i narodi na Balkanu. Sretan sam, kazao je papa, da je nedavno bio general Antonesku iz Rumuwske ovdje, te je sa mnom razgovarao, pa sam vidio, da i na Balkanu, i uop}e u svijetu, postoji situacija, i èqa da se tim putem ide, i ja u tom smislu radim. Iz ovoga razgovora Sin~i}a s papom, koji nije u potpunosti reproduciran u onom ve} citiranom aktu, koji je Lobokovi~ poslao Lorkovi}u, vidi se da je papa utjecao na usta{e, da se i oni poku{aju spasiti uz pomo} Hrvatske seqa~ke stranke, a da je ba{ aludiraju}i na fa{iste u Italiji i na
163
fa{istu i kolaboracionistu Antoneskua, odobravao da se i usta{e, pa i Paveli}, spasu nekom makinacijom, kako bi se prikazali pozitivnima pred saveznicima. Uostalom, u tom je istom razgovoru papa pitao za Paveli}a, pozdravio ga je i blagoslovio i zaèlio da ga ponovo vidi. Papa je sigurno kanio ba{ u tom smislu djelovati kod saveznika, a vidjeli smo, da je angaìrao ba{ za takav ciq i ameri~kog nadbiskupa Spelmana. Sin~i} je pred sudom izjavio, da je o tom svom djelovawu u Rimu i razgovoru s papom referirao u Zagrebu (usmeno je podnio referat!) Oni su se saglasili najpozitivnije i kazali mi neka nastavim rad, neka uspostavim jo{ vi{e veza i neka ostanem u Italiji, dok ne nastupe doga|aji, koji su se o~ekivali, jer je zapravo to bio tek po~etak mog dodira s qudima i sa Vatikanom... Stepinac je rekao da je zadovoqan s takvim razvitkom stvari i da }e u tom smislu nastojati kod Paveli}a, da Hrvatskoj seqa~koj stranci doista omogu}i da radi u narodu, da se oja~a, a ne slabi, jer smatra da }e s pobjedom saveznika preuzeti vlast u Hrvatskoj. Rekao je, da ako Englezi nisu jo{ uspjeli u Italiji, da }e to biti 1944, i da }e sve u~initi, da spasi Hrvatsku. No, stvari su se razvijale ne{to druga~ije. Poznato je kako. Ovom prilikom najva`nije nam je, da ustanovimo na koji na~in i s kojim se je ciqem papa angaìrao oko spasavawa usta{ke NDH i kakve je trikove i on sam sugerirao. Na tom istom procesu nastupao je kao svjedok Mari~i}, koji je bio upleten u akciju sli~nog karaktera, ali preko Wema~ke, a u isto vrijeme i s istim kombinacijama, za spasavawe usta{ke NDH pred saveznicima. On kaè: Jasno je, da iza ovog plana stoji i podràva ga Vatikan, jer mu je u svakom pogledu dobar: stvara se barijera protiv SSSR-a, a u drugu ruku, ukoliko i ne do|e odmah do prièqkivane Podunavske federacije, ili, kako se naziva, katoli~ke unije dràva, ipak se moè i na drugi na~in momentano jedno rje{ewe na}i. I taj je razgovarao sa Stepincem. Tako sam se ja vratio u Zagreb i u duèm razgovoru Stepincu prikazao ~itavu stvar. On je bio odu{evqen i sa onom sekundarnom kombinacijom, jer je on kao nadbiskup ~ovjek Vatikana, koji ne moè druk~ije da misli i da radi, nego kako dobije direktive. U svakom slu~aju, i po Sin~i}evom i po Mari~i}evom svjedo~anstvu, koji su radili kao emisari usta{a, te su bili upu}eni u planove, radilo se o razbijawu Jugoslavije, o spasavawu jedne reakcionarne, fa{isti~ke tvorevine, kakva je bila usta{ka NDH, s perspektivom, da se ona uklopi u neku Podunavsku federaciju ili blok katoli~kih dràva sredwe Evrope, pod direktnom kontrolom Vatikana. To je bilo polovicom 1943. godine, blizu kapitulacije Italije. Budu}i da nije bilo brzog o~ekivanog prodora saveznika kroz Italiju ili drugim putem na Balkan, usta{tvo je nastavilo starom linijom, ali je i daqe sve do konca trajala ~vrsta vjera, da papa ostaje na poznatoj poziciji i da }e on spasavati NDH u svakom slu~aju. Srda~ni odnosi Vatikana s Paveli}em nastavit }e se. To je obilno dokumentirano.
164
Nadbiskup Stepinac, taj najvi{i predstavnik crkve u Hrvatskoj, odrào je u Mariji Bistrici, srpwa 1944, prilikom velikog hodo~a{}a, govor, koji je tim zna~ajniji, jer je u to vrijeme bilo svakome jasno, da je poraz fa{izma neminovan. Glavni usta{ki organ Hrvatski narod, od 23. VII 1944, donio je na cijeloj strani reportaù pod naslovom Prvi prelat Hrvatske, popra}enu slikom, koja predstavqa nadbiskupa u ornatu uz bok Paveli}a. U toj reportaì reproducirane su i popra}ene komentarom rije~i, koje je dr Stepinac izrekao u Mariji Bistrici. List naziva Stepinca prvim velika{em kraqevstva, upore|uje ga s onim crkvenim velikodostojnicima koji su stajali na prvom mjestu u sviti hrvatskih kraqeva u sredwem vijeku, te wemu tu ulogu pridaje u Paveli}evoj sviti. Govoru u Mariji Bistrici usta{ki organ daje ovaj komentar: Nije mo`da slu~aj, da je preuzvi{eni Stepinac izabrao ba{ to veliko sveti{te hrvatskog katolicizma, da u wemu izvr{i svoju du`nost ne samo nadpastira du{a, govore}i o velikim vjerskim i }udorednim opasnostima i zada}ama na{eg tragi~nog razdobqa, nego i kao prvi prelat Hrvatske, zauzimaju}i stanovi{te prema ìvotnim pitawima svoga naroda i izrazuju}i autoritativni stav rije~ima, koje nose svu teìnu nadbiskupskog palija i prve mitre hrvatske dràve. Nadbiskup Stepinac je u Mariji Bistrici iskoristio priliku da govori o ratu i o usta{koj dràvi, koju }e ~uvati i spasiti Majka Bo`ja: Smatra li, mo`da, ratuju}a stranka, dok ovakvim strahotama poga|a na{u zemqu, da je zlo~in, {to hrvatski narod svom snagom svojega bi}a stoqe}ima teì za slobodom i danas brani svoju dràvnu samostalnost uz ne~uvene `rtve? Onda bi bili zlo~inci i svi drugi narodi, koji nose u srcu isto tako nepokolebivu te`wu za slobodom i samostalno{}u... Da se Hrvati ne}e nikada odre}i svoga prava, u to neka niko ne sumwa... Na{a rije~ Majci Bo`joj Bistri~koj jest: Pomozi nam! Danas, kad se lomi svijet, a potop svih mogu}ih nazirawa poplavquje du{e, pomozi hrvatskom narodu, da ostane vjeran svojoj katoli~koj pro{losti. Ve} se dva desetqe}a poku{avalo, sad pod ovom sad pod onom prilikom, narinuti komunisti~ko nazirawe na svijet. Hrvatski ga je narod do sada plebiscitarno odbio. Pomozi, da ga odbije i ubudu}e... Nadbiskup interpretira ono stawe, koje je okupator i usta{ki pokret stvorio u Hrvatskoj kao ciq, kojemu su teìli svi borci u pro{losti Hrvatske za wezinu slobodu i samostalnost. Saveznike i narodnooslobodila~ki pokret, koji donosi slobodu hrvatskom narodu, nadbiskup osu|uje i optuùje za ratne zlo~ine! U pravo svijetlo stavqa ovu propovijed zagreba~kog nadbiskupa u Mariji Bistrici sam glavni organ usta{kog pokreta Hrvatski narod, koji pi{e: To je granitni na~elni stav prema pravu hrvatskoga naroda na dràvu. Kad to dolazi iz usta zagreba~kog nadbiskupa, onda to nisu samo rije~i u ime qudskih zakona, nego se time na tezuqu hrvatskog narodnog rata za dràvu baca vje~ni uteg boànskoga prava. Znaju}i za snagu, koju takvo pravo daje narodima, nadbiskup izri~e jo{ jednu ozbiqnu i ~vrstu rije~. Zakqu165
~ak: Da se Hrvati nikada ne}e odre}i svoga prava, u to neka niko ne sumwa. Time je katoli~ka crkva u Hrvatskoj na usta svog najvi{eg dostojanstvenika ponovno zauzela u ime boànskog i qudskog prava stanovi{te u obranu herojske i tragi~ne borbe hrvatskoga naroda za pravo na dràvnu samostalnost, koju mu nije~u oni, koji u obrani istih tih svojih i tu|ih prava podjari{e ovaj katakliti~ki rat. Isto su tako prije ovoga nadbiskupovog uzimawa stava u~inili u vi{e navrata i on sam i nadbiskup vrhbosanski i primas Hrvatske i biskup splitski, kojega govor, od 10. IV 1944, nikada ne}emo zaboraviti, jer nas uvijek ponovno uzbu|uje i ispuwava svetim osje}ajem pravedne borbe, kao i ostali biskupi diqem hrvatske domovine. No, ova nadbiskupova prise de position imade osobitu vrijednost, jer dolazi u ~asu, kada rat ulazi, ako ve} nije i duboko u{ao, u svoje kriti~no i zakqu~no razdobqe. U brizi za duhovni i biolo{ki opstanak hrvatskoga naroda, wegove dràve i wegovih kulturnih vrednota, nadbiskup je ponovno upozorio na opasnost, na koju nije nikada prestajao upirati prstom i osu|ivati je najteòm crkvenom osudom: komunizam! Shva}aju}i, da je danas, kad lordovi misle, da imadu pravo potpomagati komunisti~kog mar{ala Tita, komunizam najneposrednija opasnost i za hrvatski narod i za dràvu i za katoli~ku crkvu i za svaku vjeru uop}e, nadbiskup je tako|er s veli~anstvene katedre Marije Bistrice ponovno izrekao i tu svoju osudu, koja mora tako|er u}i u dosije nacrta poslijeratnog svijeta. Govoru nadbiskupa Stepinca u Mariji Bistrici dala je veliki publicitet nacisti~ka slu`bena agencija DNB, te mu je i time, a ne samo gorwim komentarom u usta{kom glavnom organu, dana prava interpretacija. Povodom toga Radio London je osudio nadbiskupa Stepinca, konstatiraju}i slijede}e: Savezni~ki avijati~ari ne napadaju mitraqezima stanovni{tvo nijedne okupirane zemqe, jer se bore za wihovo oslobo|ewe. Oni ga|aju iz mitraqeza samo vojni~ke odrede Nijemaca i usta{a. (Nadbiskup je, naprotiv, pla{io i svoju procesiju, da moè biti napadnuta iz zraka mitraqezima...). Samo Nijemci i wihove sluge mogu da govore, da saveznici vr{e zvjerstva. Samo usta{e mogu tvrditi, da hrvatski narod pod wihovim reìmom brani slobodu i nezavisnost, po{to ni oni sami nisu ni slobodni ni nezavisni. Saveznici ne}e nijednoj zemqi, pa ni Hrvatskoj silom nametnuti komunisti~ke ideje. Politika saveznika sadràna je u jednoj re~enici: O reìmu odlu~ivati }e sami narodi. Obzirom na vrlo delikatnu i o{tru izjavu, koju wema~ka agencija pripisuje dr Stepincu, treba o~ekivati demanti od samoga wega, ako wema~ka propaganda govori neistinu. U protivnom slu~aju bit }e o~evidno, da je nadbiskup dr Stepinac kona~no sasvim javno stavio svoje ime na listu za{titnika Nijemaca i usta{a, a to zna~i, da je savezni~ki neprijateq. To, me|utim, nije bila izmi{qena wema~ka propaganda i nadbiskup nije imao {ta da demantuje. Naprotiv, on jo{ i potvr|uje svoje misli izre~ene u Mariji Bistrici, u svom organu Katoli~ki list od 13. srpwa 1944. Tu je izi{ao uvodnik (za
166
koji kaè Hrvatski narod, da predstavqa kompetentno mi{qewe i stav katoli~ke crkve i wezinog episkopata, kome je na ~elu zagreba~ki nadbiskup). U tom ~lanku zauzima se odlu~no stanovi{te u prilog usta{ke NDH. Nakon jednog velikog uvoda nagla{ava se naro~ito potreba {irewa u narodu povjerewa u tu slobodnu hrvatsku dràvu, u tu tekovinu hiqadugodi{we borbe za slobodu i nezavisnost, za pravo narodno vrhovni{tvo, postignuto napokon u ovom ratu. Katoli~ki list pi{e doslovno: [to zna~i i za narod wegova narodna dràva? U woj nose svu vlast, pa i najvi{u, vrhovni{tvo, na{i doma}i narodni hrvatski sinovi, kost od na{e kosti i krv od na{e krvi, koji di{u istim duhom, kojim i narod, i prema tome osje}aju kao i narod i za narod. Treba, dakle, narod neprestano upu}ivati, da su wegovi narodni nosioci vlasti iskreni prijateqi, da mu dobro ho}e i ~ine, treba narod uputiti, da svoju vlast iskreno cijeni i po{tuje, da s wom {to vi{e sara|uje. Sada je jedna od najpre~ih i najve}ih, ali i najteìh zada}a sretno prevesti narodni organizam iz duha tradicionalne opozicije u duh saradwe s vla{}u... Narod ve} vidi, a {to daqe vidit }e vi{e i jasnije, da svi zakoni redom, {to ih izdaje narodna dràva, gledaju samo za dobro naroda. Narod osje}a ve} sada, a kad se prilike smire i srede, osjetit }e jo{ vi{e i o~itije, da se narodni novac tro{i samo za narodno dobro. Ni{ta nije jasnije od ovoga; hrvatski episkopat s nadbiskupom na ~elu, sav je svoj autoritet, sve svoje podlo`ne organe, ~itavu crkvu stavqao u slu`bu usta{ke NDH, u slu`bu razbijawa narodnog nepovjerewa i mr`we prema toj monstruoznoj usta{koj tvorevini. Crkva je svoje propovjedaonice upotrebqavala da vara narod, da ga uvjerava, kako usta{ki zlo~inci èle dobro narodu, da poziva narod da qubi i po{tuje te zlo~ince, da se ravna po wihovim stra{nim zakonima i da im daje svoj novac koji se, kako Katoli~ki list pi{e, tro{i samo za narodno dobro... Ti usta{ki razbojnici kost su na{e kosti i krv na{e krvi, oni di{u istim duhom kao i narod, to su doma}i narodni sinovi... Nosioci usta{ke vlasti su narodu iskreni prijateqi itd. Kakav je bio u tom ~asu odnos episkopata Hrvatske i Vatikana, ne bi trebalo obja{wavati. Episkopat ne bi bio takav, kad to ne bi bilo Vatikanu po voqi. Episkopat je u pitawu usta{ke NDH i narodnooslobodila~ke borbe davao Vatikanu informacije, ali je od wega primao, nakon tih informacija direktive i sugestije. Glavni organ usta{ki Hrvatski narod pisao je 23. VII 1944: Ja sam nepokolebivi optimist u pogledu budu}nosti hrvatskoga naroda rekao nam je ovih dana preuzvi{eni nadbiskup dr Stepinac, kad nas je opet jednom dobrostivo izvolio primiti u svojoj povjesnoj rezidenciji. On, ustinu, tako izgleda. Poznavaju}i wegovu osobu, znamo, da mu u prvom redu uvjerewe o pravednosti borbe hrvatskoga naroda daje taj optimizam. No poznato nam je i razabiremo iz razgovora s wim, i s wegovim najbliìm suradnicima, da nije ni{ta propustio, da bi i svojim djelima pridonio, da svi moèmo s optimizmom gledati u na{u budu}nost. Na svojim do nedavna ~estim putovawima u Vatikan, zagreba~ki nadbiskup uvijek je nastupao kao pravi prvi prelat dràve. Nikada nije propustio kao prvi korak prikaza167
ti na grobu sv. Petra sv. misu za sretan ishod borbe hrvatskog naroda, nikada nije propustio pruìti Sv. stolici i glavaru katoli~ke crkve, jednom od najve}ih autoriteta u dana{wem svijetu, ne samo svoje stanovi{te o pravima hrvatskog naroda, nego i obavijesti o pravom stawu stvari u Hrvatskoj. Budu}i da diplomatski obi~aji i propisi vatikanske diplomacije stoje, jo{ za sada, na putu priznawu hrvatske dràve de jure, zagreba~kom je nadbiskupu uspjelo, da Sv. stolica pred cijelim svietom pokaè, da joj je hrvatska dràva draga time, {to je preko svoga legata uspostavila s hrvatskim dràvnim vlastima kontakt de fakto. S istinskim uzbu|ewem wegova nam preuzvi{enost prikazuje potporu, koju prima od Sv. stolice. Sveta stolica je danas ispravno obavje{tena o stawu u Hrvatskoj, o voqi, te`wama i pravima hrvatskoga naroda, kaè nadbiskup. I vaqda je refleks wegovih rimskih iskustava, koja se nadogra|uju na wegovu vjeru u pobjedu pravednosti, kad nam preuzvi{eni ponovno ozbiqna, ali pouzdana lica veli: Ja sam nepokolebqivi optimist. Jo{ su nam u sje}awu wegove rije~i, kad nas je milostivo otpustio: Hrvati }e ostati svoji gospodari, u to sam siguran. A wegov nam je suradnik kod zadweg stiska ruke rekao: Nitko ne osje}a za hrvatski narod i hrvatsku dràvu kao on! Usta{ki organ zakqu~uje: To je, eto, prvi prelat Hrvatske. Ovo nagla{avawe uloge Vatikana u garantirawu sretne budu}nosti usta{ke NDH, u vezi s razgovorima nadbiskupa sa samim papom, koji je ispravno obavje{ten, ovo nagla{avawe optimizma i nepokolebivog optimizma nadbiskupa Stepinca, koji osje}a za hrvatsku usta{ku stvar kao nitko drugi, ovo isticawe, da je on optimista na osnovu vatikanskih iskustava, potvr|uje ono, {to smo ve} kazali u ovom poglavqu: pomagawe usta{ke NDH i poznate uloge sve}enstva u woj, strogo po usta{koj liniji, politika je Vatikana! Vatikan je za to odgovoran! Treba me|utim uzeti jo{ ne{to u obzir. Citirani ~lanak Hrvatskog naroda pisan je pod konac jula 1944, kad je Italija bila ve} davno poraèna, kad su se savezni~ke armije spremale na kona~ni udarac hitlerovskoj Wema~koj, kad je otpo~ela likvidacija hitlerovske nemani i na Balkanu. Kad se to uzme u obzir, onda je ovakvo pisawe i isticawe nadbiskupovog optimizma o hrvatskoj samostalnoj dràvi tim zna~ajnije i dobiva naro~iti smisao. To je bilo u ~asu, kad se je u usta{koj Hrvatskoj sve vi{e, sistematski, prebacivalo teì{te usta{ke ideje i dràvnosti na episkopat, s time da se usta{ko djelo, Nezavisna Dràva Hrvatska, nakon sloma fa{izma i nacizma spasava na nekoj vatikansko-angloameri~koj liniji. U to vrijeme su {irene i vijesti, da Amerika ima u rezervi Otona Habsburga za centralno-evropsku katoli~ku federaciju po vatikanskoj koncepciji, s time, da u wu ulazi i NDH, te katoli~ka Slovenija. To se je, u to vrijeme, prikazivalo kao tobo`wi detaq iz jednog plana zapadnih saveznika za delimitaciju utjecajnih zona izme|u istoka i zapada. Tuma~ilo se, da zapadni saveznici moraju ra~unati s pozitivnim katoli~kim elementima hrvatskog usta{tva, koje bi se imalo samo prebaciti s fa{isti~ko-autoritativnog na zapadno-demokratski sistem... U to se je vrijeme pridavala Stepin~evim posjetima papi velika va`nost i usta{ki su vrhovi lansirali sami verzije, koje su imale djelovati na skretawe pa`we na168
rodnih masa na taj pravac i na vjerovawe da usta{tvo nije predmet neminovne brze likvidacije. Odatle i u citiranom ~lanku o Stepin~evim razgovorima s papom izvjesna sibilinska nota i forsirana misterioznost. Doga|aji su se ipak razvijali druga~ije, nego {to je Vatikan zami{qao. Obe}awa, koja je davao episkopatu u Hrvatskoj i usta{ama nisu se ostvarila. Drè}i se vatikanskih direktiva, nadbiskup Stepinac poku{ao je u posqedwi ~as, u travwu i po~etkom svibwa 1945, pred samo oslobo|ewe Zagreba, djelovati na razvoj doga|aja, te on postaje najva`nijom politi~kom li~no{}u. Saziva se biskupska konferencija, {aqu se novi memorandumi u Vatikan, da se uspostave veze sa saveznicima, sklapa se savez sa slovenskim biskupom Ro`manom i tamo{wim klerikalcima i kolaboracionistima, ali sve je bilo uzaludno. Saveznici nisu do{li u na{u zemqu! Paveli} je s usta{ama morao bjeàti iz zemqe. Vatikanu nije preostalo drugo, nego da u drugoj situaciji nastavi svojom linijom. Uspjeva mu da ipak sa~uva ìvot Paveli}u i velikom broju zlo~inaca oko wega, koji se sklawaju u samostane i sam Vatikan. Vatikan postaje slu`benom glavnom centralom usta{ke emigracije. Vatikan se brine o usta{kim zlo~incima materijalno, on organizira wihovo osloba|awe iz logora i prebacivawe urednim putnicama u razne prekomorske zemqe, pod rukovodstvom sve}enika Krunoslava Draganovi}a, koji postaje do Paveli}a glavnim ~ovjekom usta{tva, a ima sjedi{te u samom vatikanskom sklopu, razvija se nova teroristi~ka akcija i ubacuju se grupe diverzanata u Jugoslaviju, organizira se {pijunska slu`ba, koja svr{ava velikim procesom u Zagrebu, srpwa i kolovoza 1948. Na tom procesu do{le su na vidjelo sve stare i nove veze Vatikana i usta{tva, sve stare i nove odgovornosti. Iz materijala sa tog procesa iznijet }emo samo par zna~ajnijih momenata. Poznato je, da je s usta{kim zlo~incima pobjeglo iz zemqe uz veliki broj te{ko kompromitiranih sve}enika i neki biskupi, tako nadbiskup sarajevski dr Ivan [ari} i biskup Bawaluke Gari}. Iz Slovenije je pobjegao istaknuti kolaboracionista i ratni zlo~inac biskup Ro`man. I oni su na{li skloni{ta u samostanima Austrije, dok se nisu po~etkom 1948. preselili na boqe. Na procesu u Zagrebu spomiwani su u vezi s novim komplotima protiv na{e zemqe. O wima govori optuèni Milo{. Taj ubica mnogih tisu}a qudi, koqa~ logora Jasenovca, druì se s tim biskupima i s wima raspravqa o planovima budu}nosti. Milo{ govori o jednom sastanku, koji je odràn u nadbiskupiji u Celovcu, gdje se je raspravqalo o Podunavskoj konfederaciji: Inicijativu za to dao je salzbur{ki knez nadbiskup. Ne sje}am se wegova imena. Prisustvovao je salzbur{ki nadbiskup i jo{ neki wema~ki funkcioneri, sa strane Slovenaca biskup Ro`man i jo{ neki Slovenci, zatim nadbiskup [ari} i mislim usta{ki ministar Balen. To je bio po~etak da se stvori jedan forum, koji je radio na stvarawu Podunavske konfederacije... Zami{qali su da bi to bio sklop katoli~kih zemaqa: Mayarske, Slovenije, Austrije, a eventualno kasnije u{la bi i ê{ka... Jedanput u razgovoru sa Su{i}em (usta{kim ministrom) ~uo sam da Paveli} odobrava tu akciju na stvarawu Podunavske konfederacije, ali mi ovaj nije pri~ao o detaqima.
169
I optuèni Kavran govori na procesu o tom sastanku za Podunavsku konferedaciju. To je bilo u Celovcu godine 1945. Kavran kaè: Ja nisam bio prisutan, ali se sje}am iz pri~awa Su{i}a. To je bilo 1945. godine, polovicom ili pod jesen, to ne znam sigurno. Jednoga dana do{ao je Su{i} u Celovec i napravio posjet nadbiskupu [ari}u i tamo je zatekao neke ministre, koji su boravili u Celovcu. Kavran kaè, da su bili usta{ki ministri Su{i}, Dumanyi} i Balen, te da je do{ao i usta{ki zamjenik vojnog vikara Ceceqa: Do{ao je Ceceqa s jednim od austrijskih sve}enika i kad je vidio da ih je na{ao na okupu rekao je da je do{ao zbog vrlo va`ne stvari, pa bi htio porazgovarati. Na brzinu je ispri~ao da bi trebalo napraviti jedan elaborat iz kojeg bi se vidjela snaga, jakost i mogu}nost egzistencije hrvatske slobodne dràve, a taj elaborat bi se trebao priklopiti jednom drugom elaboratu, koji bi se imao odnijeti skorih dana u Rim... To se je doga|alo u vrijeme, kad se u Rimu spremao kardinalski konzistorij. Na taj konzistorij trebao je i}i be~ki kardinal Innitzer. On je trebao da ponese sa sobom elaborate, ne samo od Hrvata, nego i od drugih nacija. Kasnije je ispalo da je postojala jedna teza za formirawe Podunavske konfederacije u koju bi u{la i Hrvatska i da su za potkrepqewe te teze bili potrebni izvjesni elaborati. Kako je stvar bila na brzinu i nije se mogla napre~ac rje{iti, nisu tom zgodom ni{ta odredili. Re~eno je da je nemogu}e da je to stvar kabinetskog studija i Ceceqa je preuzeo na sebe da }e razgovarati o tome s Balenom (ministrom) i da }e Balen izraditi elaborat. Zagreba~ki proces otkrio je {iroko zasnovanu aktivnost katoli~ke crkve u saradwi s usta{kim zlo~incima. Ta djelatnost je sveobuhvatna, ona ide od najvulgarnijeg zlo~ina preko teroristi~kih trojki do kardinalskih planova o nekim katoli~kim podunavskim konfederacijama. U tom spletu nalaze se mali fratri krvavih ruku i kardinali u grimizu. Kroz sve se provla~i nit duboke mr`we prema Jugoslaviji, prema wezinoj slobodi, prema socijalisti~kom poretku u woj. Zar nije karakteristi~no za te dràvne planove, da se u we upu}uju stra{ni koqa~i kao {to je jedan Milo{, da biskupi o tome s wime raspravqaju? Jer Milo{ izjavquje na procesu da je on drugovao s biskupom Gari}em i nadabiskupom [ari}em a s wima se je poznavao od prije, to jest iz vremena, kad je u Jasenovcu klao mnoge tisu}e qudi. Visoki vatikanski dostojanstvenici rije~ima i djelom pomaù usta{ke zlo~ince u emigarciji. Me|u tima se osobito istakao kardinal Ruffini. On posje}uje logore, daje ohrabrewa zlo~incima, drì im govore i isti~e, da je wihova daqwa borba opravdana i da }e oni pobjediti i vratiti se u svoju zemqu. O jednom posjetu kardinala Ruffinija logoru bilo je u vi{e navrata govora na procesu u Zagrebu. Na preslu{awu govori zlo~inac Ku{tro, masovni likvidator i sada uba~eni terorista, koji je bio u logoru Fermo od srpwa 1945. do studenoga 1946: Poznato mi je, da su kroz to vrijeme posje}ivali logor Ferma izvjesni crkveni dostojanstvenici, nadbiskup. Ne znam mu imena, jedan kardinal, dr Draganovi} i jednom dr Dominik Mandi}. Kad je dolazio nadbiskup svakako je drào propovjed u crkvi, a koliko se mogu sje}ati jednom je prilikom govorio i pred skupom. Kardinal je bio pozdravqen od prof.@anka
170
na ulazu u logor i na taj je pozdrav odgovorio. U tim govorima nagla{avalo se, da }e opet do}i do uspostave NDH. Optuèni zlo~inac Rosandi} govori o posjetu kardinala Ruffinija logoru u Fermu: Pripreme za dolazak kardinala Ruffinija u logor bile su velike. Ne samo logorska vlast, nego cio logor bio je na nogama, major i sve osobqe je ~ekalo. Bio je sve~an do~ek. Kardinal Rufini do{ao je sa nekoliko sve}enika, me|u kojima je bio i dr Mandi}, fratarski financministar, koji je mno{tvo novaca podijelio me|u emigrante. Kardinal Ruffini odrào je govor u kome je istakao, da oni znadu, da Vatikan to~no znade tko su Hrvati, kako su oni jedni od najboqih boraca protiv nekrsta, kako su dobili ~asni naziv predzi|e kr{}anstva, kako su oni sada i kako }e biti i u budu}e dobri borci protiv nove najezde novog nekrsta i da ih ~eka budu}nost, da oni znaju da Hrvati èle opet svoju dràvu i da }e je oni ponovo dobiti. U tom smislu bio je taj govor... To je djelovalo vanredno optimisti~ki. Djelovalo je toliko optimisti~ki, da se dolaskom kardinala Ruffinija u logoru Fermo definitivno u~vrstio poloàj Draganovi}a, @anka i ostalih me|u svim izbjeglicama i da su se oni osje}ali jakima. Djelovalo je jako dobro (na usta{e u logoru i wihovu borbenost), djelovalo je optimisti~ki na raspoloèwe i reklo se: Evo vidimo da se za nas brinu, a mislili smo, da smo zaboravqeni... Djelovalo je apsolutno borbeno na raspoloèwe usta{a u tom momentu. To je bio jedan od osnovnih uslova za podizawe borbenosti. Na procesu u Zagrebu optuèni Kavran je kazao, da je za informirawe kardinala i ostalog visokog klera napisana ~itava jedna kwiga pod naslovom Martirium Croatiae (autor profesor Bareza) na latinskom jeziku. To su dobili svi kardinali. Godine 1945. je bio konzistorij kardinalski u Rimu i svi kardinali i biskupi dobili su to. Govore}i o vezama usta{a s Vatikanom optuèni in`. Petra~i} kaè u zapisniku u toku istrage: Vezu s Vatikanom odràvao je (za logor Fermo) prof. @anko preko popa Draganovi}a u Rimu, koji je zapravo glavna veza usta{ke emigracije s Vatikanom. Pop Draganovi} je redovito posje}ivao civilne i vojni~ke logore usta{ke emigracije, pa je prema tome morao imati i specijalnu dozvolu vlasti. Ba{ tim putem, tj. preko Draganovi}a do{li smo i do samoga pape i nekih wegovih predstavnika u Vatikanu. Vatikan nas je nov~ano potpomogao, pa smo i preko dra Mandi}a, glavnog blagajnika Zavoda sv. Jeronima, dobili ve}e svote novaca. Pije XII je i poslije rata sam, osobno, pokazao da nastavqa linijom iz vremena rata u odnosu prema usta{tvu. O tajnim posjetima i razgovorima s papom proces u Zagrebu nije iznio neka otkri}a i to zato, jer na tom procesu nije sjedio kao optuènik Draganovi}, koji te razgovore vodi, ali do{li su na javu neki momenti, koji ipak mnogo kaù. Optuèni Rosandi} govori o posjetu delegacije papi. Ta je delegacija oti{la iz logora Fermo. Sa~iwavali su je ratni zlo~inac profesor @anko i ratni zlo~inac biv{i rektor univerziteta u Zagrebu, profesor Horvat. S wima je bio pop Draganovi}. Oni su podnijeli papi jednu peticiju ili memorandum. Oni su traìli, kako kaè Rosandi}, da se zauzme za Hrvate,
171
koji su stradali, da ih se pomogne materijalno, da se zauzme da ne bi bili izru~eni i progawani. To su bili prvi po~eci cijele stvari, zakqu~uje Rosandi}. Kako kaè taj isti Rosandi}, ~lanovi te delegacije @anko i Horvat govorili su nakon posjeta papi o tome, a pritom su iznijeli da je papa obe}ao kako kaè Rosandi} da }e se on potpuno zauzeti, da }e se brinuti za materijalna sredstva, da }e pomo}i cijelu stvar. Ako se, dakle, postavqa pitawe odakle popu Draganovi}u autoritet i za{to ga pomaù saveznici, za{to on moè da prevozi ~itave transporte zlo~inaca u Argentinu, odakle mu novac za financirawe vojske terorista itd, ova nam ~iwenica, to obe}awe pape iz sredine 1945, moè sve objasniti. Optuèni Milo{ govori tako|er na procesu u Zagrebu o tom posjetu papi 1945: To mi je pri~ao pukovnik [tir i dopukovnik Tomi}, da su @anko i Horvat bili kod pape i podnijeli neku peticiju, da se ne bi Paveli}a izru~ilo i da je papa rekao da }e upotrebiti svoj autoritet, jer Paveli}a pozna kao dobrog ~ovjeka i dobrog katolika. Ovo baca jo{ ja~e svjetlo na slu~aj Paveli}a, obja{wava jo{ boqe za{to taj krvavi zlo~inac, me|u najve}im iz pro{loga rata, nije izru~en i kad nije izru~en, za{to mu izvan Jugoslavije nije nitko sudio, nego je, naprotiv, uìvao sve protekcije. Ovo baca posebno svjetlo i na papu Pija XII, koji velikog likvidatora stotina tisu}a qudi jo{ uvijek naziva dobrim ~ovjekom i dobrim katolikom. Istina je, Paveli} je ubio nekoliko stotina tisu}a pripadnika pravoslavne vjere i @idova, ali taj je zlo~inac ubio i stotine tisu}a qudi, koji su bili kr{teni u katoli~koj crkvi, a nisu svi bili oni papi mrski komunisti... I optuèni Kavran govori na zagreba~kom procesu o tom posjetu delegacije kod pape 1945. godine. On kaè me|u ostalim: Predan je papi jedan memorandum, u kojem se papa moli, da se zauzme, da se ne izvr{i izru~ivawe tzv. ratnih zlo~inaca i tu je papa rekao da on znade za borbu Hrvata i da smatra da je ta borba ispravna i zbog toga }e mu molbu podupirati i da je uvjeren da }e ta borba doìvjeti svoje realizirawe. Kavran kaè, da su te izjave papine djelovale na ~itavu usta{ku emigraciju u pozitivnom pogledu, apsolutno. O ovakvom odnosu pape prema usta{kim ratnim zlo~incima govori u istrazi optuèni Rosandi}. U zapisniku on se osvr}e specijalno na prvi posjet papi, kad mu je predana peticija: Nakon povratka (iz Vatikana, gdje je delegacija bila sve~ano primqena!) u Fermo, sazvao je @anko sastanak, na koji je pozvao sve logora{e. U svom govoru je @anko prikazao detaqno prijem delegacije kod pape, te u glavnim crtama prikazao papin govor. U po~etku svog govora papa je iznio borbu Hrvata kroz historiju, a napose iznio borbu s Turcima radi ~ega su dobili ~asni naslov predzi|e kr{}anstva, i istakao, da su u najnovije vrijeme Hrvati pokazali da su zasluìli taj ~asni naslov u borbi protiv boq{evizma i da se nada da }e Hrvati i u budu}e biti vjerni Vatikanu. Daqe je naglasio (papa) da }e posebno o Hrvatima voditi brigu, kao i wihovoj dràvi, da ih ne}e u nikakvoj neprilici napustiti, te da }e ih u wihovom
172
nastojawu svojski potpomagati. U ~itavoj Italiji i Austriji ova audijencija kod pape izazvala je vanredni utisak kod emigracije, trgla klonule duhom i dovela ih u poloàj jakog optimizma. Zato je papa oboàvan kod usta{kih zlo~inaca. Kada oni kao teroristi bivaju uba~eni u Jugoslaviju oni ne nose sa sobom samo bombe, noève, radiostanice, nego i papine slike. Iz zagreba~kog procesa: Predsjednik suda pita optuènog Kavrana: Da li ste prenijeli preko granice jednu sliku pape Pija XII, da li ste prenijeli krunicu i lan~i} s privjeskom sv. Antuna i jedan pi{toq? Optuèni Kavran: Jesam. Predsjednik suda: Kako to ide skupa? Optuèni {uti... Optuèni Kavran kaè na zagreba~kom procesu: Svakako autoritet jednog pape, koji izjavquje sam da moramo voditi borbu i da }e tu borbu pomagati, to je svakako pozitivno djelovalo. Tako je papa i direktno, a ne samo indirektno preko svog crkvenog aparata i pojedinih eksponenata, djelovao na razvijawe nove zlo~ina~ke usta{ke akcije, na formirawe novih teroristi~kih bandi itd, jednom rije~ju na razvijawe nove akcije za razbijawe Jugoslavije, koja je, me|utim, u zametku bila osuje}ena. Jednom drugom zgodom usta{e su bili kod pape kao pjeva~ko dru{tvo. U logoru Fermo formiran je taj zbor, koji je do{ao u Rim na koncert. Svakako posebna vrsta logora za ratne zlo~ince, iz kojega pjeva~ki zbor polazi na turneju... Optuèni in`. Petra~i} govori o tom zboru i koncertu u Rimu: Koncert se je odrào u jednoj zgradi blizu Zavoda sv. Jeronima. Tom prilikom bila je izra|ena audijencija kod pape. To je bila kra}a audijencija, u kojoj je bilo mno{tvo qudi, a bila je uprili~ena za nas Hrvate i Poqake. Papa nas je primio sa par rije~i na talijanskom jeziku... Rekao je nekoliko rije~i za na{ sretan povratak ku}i i dao nam je sveti blagoslov. U tom zboru, kojim je dirigirao sve}enik Jole Bujanovi}, tako|er jedan od krupnijih ratnih zlo~inaca, organizator i egzekutor masovnih pokoqa u Hrvatskoj, pjevali su mnogi ratni zlo~inci istoga kalibra: veliki ùpan Juraj Markovi}, likvidator i ubica, vi{i usta{ki funkcioneri Nikola Jerkovi}, bojnik Slavko Hajdinovi}, Nikola Jerbi}, Maks Hranilovi} itd. Bili su i nekoji zlo~inci, koji su se kasnije ubacili u Jugoslaviju kao teroristi, te su su|eni na zagreba~kom procesu. Optuèni in`. Petra~i} kaè, da je taj posjet papi, wegove rije~i i wegov poklik na hrvatskom jeziku usta{ama @ivjeli! djelovao u smislu podizawa duhova. I drugi su optuèni na procesu u Zagrebu govorili o tom posjetu pjeva~kog zbora papi, pa tako optuèni Kriàni} kaè, da je papa svojim govorom izraàvao usta{ama i wihovoj borbi simpatije. Taj optuèni Kriàni} kazao je da je usta{ama prilikom te audijencije bilo podijeqeno prvo mjesto, da budu bliè papi. On kaè i ovo: Za vrijeme posjeta Rimu i Vatikanu, pjevali smo i na vatikanskoj radio-stanici. Usta{ki ministar Vladimir Ko{ak (koji je u listipadu 1946. odgovarao pred narodnim sudom u Zagrebu kao ratni zlo~inac) iznio je na su|ewu
173
nadbiskupu Stepincu, kojem je prisustvovao kao svjedok, da mu je u emigraciji, u Austriji, izjavila supruga Ante Paveli}a da usta{e imaju garanciju sa strane Vatikana i sa strane visokog klera, da }e sve dobro svr{iti. To zna~i, da je Vatikan uvjeravao usta{e, i li~no Paveli}a, da }e se vratiti u Hrvatsku, da ponovno krvni~ki vladaju protiv naroda. To su, dakako, samo neki momenti, koji markiraju kontinuitet vatikanske linije solidarnosti s zlo~ina~kim usta{tvom, i to nakon likvidacije usta{tva u na{oj zemqi. Iznosimo to bez pretenzija, da damo cjelovitu sliku i da iznesemo ~itav raspoloìvi dokumentacioni materijal. @elimo samo da ukaèmo kako Vatikan nije rezignirao, da se on ne smiruje i ne priznaje stawe, koje je nastalo svr{etkom rata, porazom usta{tva i fa{izma i pobjedom narodnih snaga u Hrvatskoj i u Jugoslaviji uop{te. Usta{ki pokret u emigraciji, s dobrim katolikom Paveli}em na ~elu, i daqe je, dakle, obiqeèn, sve do danas, papinim blagoslovom i wegovom o~inskom brigom. A da i daqe ìvi ideja o razbijawu Jugoslavije, upravo s blagoslovom i na sugestiju Vatikana, iznijet }emo jo{ jedan dokaz iz najnovijeg vremena. U Rimu ìvi prof. dr Filip Lukas, poznata klerofa{isti~ka li~nost, univerzitetski profesor i inspirator najekstremnijeg {ovinizma na kulturnom poqu u Hrvatskoj. On je u Hrvatskoj reviji, koju izdaju usta{e, objavio politi~ku raspravu pod naslovom Da li je Jugoslavija nastala na temequ narodnog samoodre|ewa? On tu razvija ove misli: Kada je u pretpro{lom svjetskom ratu (1914-18.) USA u{la u rat, proglasio je wezin predsjednik Vilson Na~elo narodnog samoodre|ewa, po kome bi se imala rije{iti sporna nacionalna pitawa. Bilo je razumqivo, da su potla~eni narodi s odu{evqewem pozdravili taj veliki gest slobode, jer im je predskazivao konac ugwetavawa i mogu}nost vlastitog narodnog razvoja. Najve}i u~inak toga Na~ela na europskom prostoru odrazio se je na velikoj podunavskoj dràvi, gdje su ina~e osobna i sloboda i ~ovje~ja prava te nezavisno sudovawe bili svakome zajam~eni: jedino se nekim narodima uskra}ivalo priznawe wihovog nacionalnog prava i vlastite samouprave. Monarhija se uslijed toga raspala (1918) i druge su dràvne tvorbe nastale na wezinom prostoru, ali raskomadani ovaj veliki prostor izgubio je svoju veliku dinamiku i nasqedne dràve nijesu mogle vr{iti onu politi~ku i gospodarsku misiju, koju je prije vr{ila velika monarhija. Raspad je svakako bio tragi~an, jer je poslawe velike monarhije bilo pozitivno i opravdano sa svakog gledi{ta, dapa~e nu`no, i to, s geopoliti~kog, gospodarskog i kulturnog. ... Wezin raspad jedna je europska nesre}a. Ovaj klerofa{isti~ki ekspert pla~e, eto, za Austro-Ugarskom monarhijom, protiv koje su se najplemenitije snage na{eg naroda s pravom stoqe}ima borile. On, me|utim, razvija svoju tezu, a obrazlaè je i ve} poznatim argumentom o obrani zapada od istoka, o zapadnoj i kr{}anskoj civilizaciji, o bedemu kr{}anstva, {to je Austro-Ugarska bila, a osobito su tu ulogu u woj vr{ili Poqaci i Hrvati. On naklapa i o ortodoksiji, koja prijeti Hrvatima zadwim predstavnicima katolicizma na Balkanu, on govori o ru{evinama katolicizma na Balkanu do ~ega da je do{lo upra174
vo zato, jer je razbijena katoli~ka, papi vjerna, Austro-Ugarska, koja je branila crkvu od isto~ne opasnosti. Zato je za Lukasa uni{tewe AustroUgarske najve}a ludost i najve}i zlo~in uop}e!... [to daqe? Treba nastaviti vatikanskom linijom, da se umjesto A-U monarhije uspostavi Podunavska federacija ili konfederacija, unija ~istih katoli~kih zemaqa, pod kontrolom pape! To je misao Filipa Lukasa, koji je na{ao skloni{te pod kupolom Vatikana ili u wezinoj sjeni, i koji tuma~i vjerno staru koncepciju katoli~ke crkve, neprijateqsku i fatalnu za na{ narod i na{u zemqu, onu koncepciju natopqenu krvqu ispod usta{kog koqa~kog noà, obilato blagoslovqenog od Pija XII. Iscrpiv{i bitno iz ovdje citiranih tajnih dokumenata, nedvojeno i nepobitno smo dokazali i osvijetlili sa svih strana jednu te{ku krivwu i odgovornost Vatikana, s papom na ~elu. Solidarnost Vatikana sa zlo~ina~kim usta{tvom sasvim je jasna i izvan diskusije. Objavqivawem ovih dokumenata jo{ ja~e dolazi do izraàja ve} dosta poznata ~iwenica, da je Vatikan neprijateq na{ih naroda. To neprijateqstvo vu~e se u konstantnoj liniji kroz ~itavu na{u historiju, ali je u periodu Drugog svjetskog rata, s usta{tvom, do{lo do svoje kulminacije i najbrutalnijih manifestacija. Vatikan, koji smo u svijetlu tih dokumenata jo{ boqe upoznali, ne moè ni danas biti druga~iji. Dana{we neprijateqstvo i neprestana aktivnost Vatikana, s te`wom da se na{kodi novoj Jugoslaviji, u punoj je logici s tradicijom. Od Vatikana se, s obzirom na wegovu praksu i te`we u pro{losti, i ne moè o~ekivati ni danas druga~iji, pozitivan odnos prema na{oj dràvi i prema na{im narodima, pa ni prema hrvatskom narodu. S time moramo biti na ~istu. (isto; str; 127-144)
26. Beg
Riveli analizira posledwe trzaje usta{ke NDH i bekstvo Paveli}a i nekoliko hiqada usta{kih zlo~inaca kojima je Vatikan pomogao da pobegnu preko pacovskih kanala. Riveli nagla{ava da je Paveli}, pre nego {to je pobegao, poverio Stepincu ogromne koli~ine zlata, draguqa i drugih dragocenosti koje su opqa~kali od srpskih i jevrejskih `rtava. Tako|e, iznosi podatke sa su|ewa Stepincu i reagovawe Vatikana na proces. Po~etkom jeseni 1943. jugoslovenski partizani pod Titovim vo|stvom ve} su preuzeli potpunu kontrolu planinskog dijela Hrvatske, Bosne i Crne Gore. A poslije osnivawa Narodnog komiteta za oslobo|ewe Jugoslavije, novembra 1943, partizanske komunisti~ke formacije mogu da ra~unaju na podr{ku Saveznika i na blagonaklonost jugoslovenskog suverena u izgnanstvu, kraqa Petra II. Prvih mjeseci 1944, dok oslobodila~ka vojska uspijeva da preuzme kontrolu sve ve}eg dijela jugoslovenskih teritorija, hitlerovske trupe su prisiqene da se povla~e prema wema~kim granicama. Prisustvo nacista u Hrvatskoj je privremeno. Vermaht, angaòvan u ratu sa SSSR, raspada se, hitlerovsko carstvo je gotovo na umoru.
175
Neminovan kraj Tre}eg rajha prisiqava usta{ku diktaturu da pribjegne traèwu druge vrste za{tite. Paveli} poku{ava da stupi u pregovore sa savezni~kim vladama: zastupa nu`nost spasavawa Nezavisne Dràve Hrvatske {to se poklapa s interesom Angloamerikanaca u ciqu otklawawa opasnosti da Hrvatska bude ponovo uvu~ena u jugoslovensku dràvu kojom }e vladati komunisti~ki reìm u sovjetskoj orbiti. Hrvatsko katoli~ko biskupstvo godinama nijemo i sau~esnik u zlo~inima usta{ke diktature odmah se ogla{ava i podràva poku{aje Paveli}a kod saveznika: sa svoje strane izraàva bojazan za propast Nezavisne Dràve Hrvatske i weno uvla~ewe u komunisti~ku Jugoslaviju, te potrebu da se takva opasnost otkloni: 7. jula 1944. nadbiskup zagreba~ki, monsiwor Alojzije Stepinac, drì propovijed u kojoj izjavquje: Hrvatska prolazi kroz te{ke trenutke i mogu}e je da se desi ne{to jo{ gore, ali mi moramo vjerovati i uvijek biti optimisti da }e Hrvatska opstati i da je nitko ne}e uni{titi. Hrvatski narod prolijeva krv za svoju dràvu i on }e ~uvati i spasiti wegovu dràvu. Svi pokreti protivu naroda i protivu hrvatske autonomije ne smiju nikome oduzeti hrabrost, ve} se svi moraju staviti u obranu i u izgradwu dràve jo{ ve}om snagom. (Riveli; cit. delo; str. 189-190) U februaru 1945, angloameri~ka avijacija bombarduje wema~ki grad Drezden. U martu Hitler {aqe svoju posqedwu direktivu: samouni{tewe wema~ke nacije. Ante Paveli} uporno ostaje pri mogu}nosti da }e Drugi svjetski rat, nakon pada nacifa{izma, prerasti u sukob Sovjetskog Saveza i Angloamerikanaca; uostalom, antikomunizam je jedina karta na koju usta{ki diktator jo{ moè da igra u poku{aju da spasi vlastiti reìm (...) Jaltska konferencija potvr|uje da ne}e biti nikakvog dodatnog antikomunisti~kog rata. U tom trenutku poglavnik, bez ikakvog izlaza, priprema bijeg. Uz saradwu s Wemcima Paveli} organizuje specijalni voz koji 30. aprila (ba{ kad Hitler vr{i samoubistvo u bunkeru svoje berlinske kancelarije) kre}e za Salcburg: na vozu je wegova èna Mara i dio ogromnog plijena skupqenog tokom ~etiri godine diktature (48 kov~ega punih zlata, draguqa i dragocjenih numizmati~kih zbirki). Tre}eg maja Paveli} pravi ekstremni politi~ki potez: donosi dekretzakon koji izjedna~uje, kako po pravima tako po obavezama, sve gra|ane hrvatske dràve, bez obzira na wihovu rasnu pripadnost, potvr|uju}i tako kraj etni~kovjerskih progona koji su obiqeìli grozotama usta{ki reìm. Rije~ je o o~ajni~kom aktu, koji je otvoreno instrumentalizovan i li{en svakog kredibiliteta. Prije bijega u izgnanstvo, poglavnik, u dru{tvu Ma~eka, odlazi u nadbiskupski dvor u Zagrebu, gdje se susre}e s monsiworom Alojzijem Stepincom, i povjerava katoli~kom primasu Hrvatske brojne kov~ege s vladinim dosijeima, kao i 36 sanduka zlata, draguqa i drugih dragocjenosti. Petog maja Ante Paveli} napu{ta Zagreb i u pratwi preostalih nacisti~kih za{titnika sklawa se u Austriju. Zajedno s diktatorom nalazi se nekoliko hiqada najodanijih usta{a, ali i 500 katoli~kih duhovnika i ~a176
snih sestara, ukqu~uju}i sarajevskog nadbiskupa Ivana [ari}a i bawalu~kog biskupa Jozu Gari}a; u prvom momentu svi duhovnici odani Paveli}u sklawaju se u samostane frawevaca i drugih redova u okolini Klagenfurta. U fraweva~ke samostane u Austriji sklawaju se i sam Paveli} i wegova desna ruka Andrija Artukovi}; wih dvojica se najprije sklawaju u samostan S. Gilgen u blizini Salzburga, a potom u Bad I{l u blizini Linca (samostan pod za{titom klagenfurtskog nadbiskupa, monsiwora Rorbaha). Osmog maja tri dana nakon bijega hrvatski glavni grad osloba|a jugoslovenska vojska pod vo|stvom Tita. Poglavnik, iz austrijskog skrovi{ta, po~iwe da radi na preuzimawu vlasti: u velikoj tajnosti Paveli} {aqe emisare na hrvatsku teritoriju da bi uspostavqali veze i kovali zavjere. Februara 1946, biv{eg usta{kog diktatora u Austriji hapse britanske snage i zatvaraju ga u savezni~ki koncentracioni logor u Klagenfurtu. Jugoslavija odmah traì izru~ewe Paveli}a, ali je taj zahtjev odbijen, kao {to }e potvrditi generalni sekretar vlade u Beogradu, Mitar Baki}, u Wujork herald tribjunu od 14. avgusta: U februaru 1946. Odeqewe za ratne zlo~ine Vrhovne ameri~ke komande u Visbadenu obavestilo je na{e vlasti da je Paveli} pao u ruke Engleza... Me|utim, britanske vlasti su odbile da izru~e Paveli}a na{im funkcionerima. Za{to Britanci odbijaju da izru~e biv{eg poglavnika jugoslovenskoj pravdi osta}e zauvijek tajna. I to ne ba{ vesela: Paveli} je odmah pu{ten na slobodu, a de{ava se to u trenutku kada u podru~je Klagenfurta stiè prelat, biv{i usta{ki funkcioner u Ministarstvu za unutra{wu kolonizaciju (ustanova odgovorna za oduzimawe dobara srpskog naroda u Bosni i Hercegovini), monsiwor Krunoslav Draganovi}. Tek imenovan od Svete stolice za direktora Odjeqewa za Balkan, monsiwor Draganovi} raspolaè propusnicom koju su mu izdale savezni~ke vojne vlasti, a koja mu dozvoqava da se slobodno kre}e po zarobqeni~kim logorima koje su osnovale angloameri~ke trupe. Jugoslovenski istori~ar [ime Balen smatra da je Paveli}, nakon {to je pu{ten na slobodu, ostao sakriven u manastiru S. Gilgen do proqe}a 1948: nakon ~ega se prebacuje u Rim, gdje ìvi pod la`nim imenom otac Gomes pri Latinoameri~kom pobo`nom koleyu; godinu dana kasnije jo{ uvijek po Balenu Paveli} se sklawa u Argentinu zahvaquju}i pomo}i monsiwora Draganovi}a. U stvari, bi}e utvr|eno da Paveli} stiè u Rim ve} 1946, gdje ostaje pod za{titom Kurije do 1947: u svjetskom centru katolicizma krvolo~ni biv{i usta{ki diktator ìvi pri Institutu Sv. \irolama Ilirskog, pod la`nim imenom otac Benares. Godine 1947, zahvaquju}i pomo}i monsiwora Draganovi}a, Paveli} odlazi u peronisti~ku Argentinu: ukrcava se u \enovi na italijanski brod Aidrea C., nose}i sve{teni~ku odoru; putuje pod la`nim imenom Arawo{ Pal, s paso{em br. 74369 Me|unarodnog crvenog krsta, ovjerenim u Argentinskoj ambasadi u Rimu, 5. jula 1947, na preporuku Sekretarijata dràve Vatikan. Septembra 1947, biv{i usta{ki diktator se iskrcava u Buenos Ajresu, gdje mu argentinski predsjednik Huan Domingo Peron stavqa na raspolagawe
177
komfornu vilu smje{tenu u ulici Aviador Mermos 643 Siudad Hardin, u Lomasu de Palomar. U argentinskoj prijestolnici Paveli} formira Vladu u izgnanstvu Nezavisne Dràve Hrvatske, sa sjedi{tem u Aveniji Boedo 1061, u kojoj preuzima du`nost predsjednika i imenuje za svog zamjenika usta{kog zlo~inca Vjekoslava Vran~i}a (izme|u ostalog odgovornog za deportaciju mnogih hrvatskih Jevreja u nacisti~ke logore u Wema~koj, Austriji i Poqskoj). U Buenos Ajresu po~iwe i izlaèwe ~asopisa Hrvatska, koji se odre|uje kao Slu`beni organ hrvatske vlade u izgnanstvu. Oktobra 1955, pada Peronov reìm i garantovana za{tita argentinske dràve biv{em usta{kom diktatoru iako potvr|ena postaje mawe sigurna, 10. aprila 1957 godi{wica progla{ewa Nezavisne Dràve Hrvatske Paveli} je rawen u jednom atentatu: jedan srpski prognanik ispaquje ~etiri hica iz pi{toqa na biv{eg poglavnika. Godine 1958, Paveli} se povla~i na karipsko ostrvo Santo Domingo, gdje dobija za{titu lokalnog diktatora Leonida Rafaela Truhiqa, koji mu stavqa na raspolagawe jednu vilu u gradu San Kristobalu i {titi wegov ìvot jednim odredom vojnika koje je izabrao general Felipe Ciprian. Unutar vile u San Kristobalu Paveli} raspolaè privatnom kapelom u kojoj svakodnevno prisustvuje misi koju drì jedan fratar. U Santo Domingu, biv{i poglavnik kao vatreni katolik stalno posje}uje nadbiskupa Oktavija Berasa Rohasa, primasa Dominikanske katoli~ke crkve. Januara 1959, Paveli} napu{ta zlatno skrovi{te u Santo Domingu i prebacuje se u Santjago de île. Potom odlazi u [paniju diktatora Franciska Franka i definitivno se nastawuje u Madridu. @ivi u jednom fraweva~kom samostanu u koji ga je uputio biv{i sarajevski nadbiskup Ivan [ari}. U novembru 1959, biv{i poglavnik je smje{ten u wema~ku bolnicu {panske prijestolnice, gdje umire 28. decembra. Krvolo~ni diktator Ante Paveli}, pobo`ni vo|a pobo`ne katoli~ke dràve, najodgovorniji za balkanski holokaust prelazi u boqi ìvot, okruèn vjernim sqedbenicima, prijateqima i ~lanovima porodice, u potpunom miru. Februara 1960, usta{ki mjese~ni listovi Hrvatska (izdavan u Madridu) i Hrvatska zora (iz Minhena, Bavarska) objavquju Slu`beni komunike o smrti poglavnika Ante Paveli}a, sve~ani, krajwe poboàn i fanati~an nekrolog koji zavr{ava ovako: 18. prosinca 1959. frawevac Mihail Mari}, nakon {to je ispovijedio poglavnika, dao mu je svetu pri~est. 27. prosinca vele~asni frawevac Branko Mari} dao mu je posqedwe miropomazawe. Istoga dana papa Ivan XXIII osobno ga je blagoslovio. Poglavnik je tako umro kao {to je i ìvio, zahvaquju}i Bogu i blagoslovu Svete rimske crkve. (isto; str. 191-196) U novembru 1945, nekoliko mjeseci po zavr{etku sukoba, saveznici osnivaju Sud za su|ewe ratnim zlo~incima. Me|utim, Rimska crkva se aktivira na pomagawu nacifa{isti~kim zlo~incima da izbjegnu zemaqskoj pravdi, pa Vatikan postaje najve}a organizacija ukqu~ena u ilegalni promet zlo~ina~kih emigranata. Razne katoli~ke ustanove pripremaju put bijega koji vodi od Austrije do grada Vatikana: put koji je paralelan i povezan s tvorevinom koju je sa178
~inila obavje{tajna slu`ba vojske SAD, ~iji je naziv The Rat Channel, Pacovski kanali. Zahvaquju}i ovim milosrdnim kanalima nekoliko hiqada ratnih zlo~inaca, u naizmjeni~nim talasima, stiù u Rim: primani na mjestima za{ti}enim eksteritorijalno{}u, dobijaju paso{e s la`nim identitetom (~esto dokumenti Me|unarodnog crvenog krsta), na kraju se upu}uju na sigurna skrovi{ta u Ju`noj Americi, naro~ito u Argentini, îleu i Urugvaju, zemqama u kojima vladaju reìmi pod velikim uticajem katoli~ke crkve. Katoli~ku organizaciju, koja koristi pacovske kanale, vodi usta{ki prelat Krunoslav Draganovi} i moè da ra~una na aktivnu podr{ku (ili prosto na saàqewe) mno{tva katoli~kih prelata i sve{tenika. Zahvaquju}i ovom boànskom provi|ewu u prvim godinama poslije rata preko 4000 ratnih zlo~inaca, me|u kojima 200 biv{ih usta{kih glave{ina, uspijeva da izbjegne sudove i pravdu. Pacovskim kanalima bjeè da nabrojimo samo neka imena organizator antisemitskog kona~nog rje{ewa Adolf Ajhman, ideator pokretnih gasnih komora Valter Rauf, doktor iz Au{vica Jozef Mengele, komandant logora Sobibor i Treblinka Franc [tangl, teoreti~ar eutanazije niìh vrsta Gerhard Bone, Lionski krvnik Klaus Barbi, te mnogi drugi nacisti~ki zlo~inci. Reìjska kabina katoli~kog sektora pacovskih kanala smje{tena je u Rimu, u Ulici Toma}eli 132, kod sjedi{ta Crkvenog koleya Sv. \irolama Ilirskog, istorijskog centra hrvatskog katonacionalizma; po stvarawu Nezavisne Dràve Hrvatske, aprila 1941, sjemeni{tarci ovog koleya su odmah skinuli jugoslovensku zastavu i zamijenili je zastavom hrvatske dràve. Tokom rata u ovaj koley su primane usta{ke delegacije, organizovali su se susreti izme|u tih delegacija i predstavnika Rimske kurije, s argentinskim ambasadorom Qobetom, s ocem Agostinom \emelijem (osniva~em Katoli~kog univerziteta Sveto srce u Milanu, koji je bio veoma mo}an u Vatikanu i predsjednik papske Akademije nauka). Oktobra 1943, u Koleyu sv. \irolama predstavqena je kwiga autora monsiwora Draganovi}a i dr Ive Guberine, Sveta Hrvatska, koja predstavqa odu praksi prisilnog prekr{tavawa pravoslavnih {izmatika u katolicizam. Najzloglasniji usta{a koga je spasio katoli~ki sektor pacovski kanali jeste Ante Paveli}. Ali biv{i poglavnik samo je prvi u dugom nizu. Godine 1945, prvi zapovjednik logora Jasenovac, Qubo Milo{, zadràn je zajedno s biv{im zapovjednikom usta{kih logora za istrebqewe, Vjekoslavom Luburi}em, u savezni~kom zarobqeni~kom logoru u Fermu. Italija. Po dolasku u logor monsiwora Draganovi}a, ova dvojica usta{kih zlo~inaca, obukav{i sve{teni~ke mantije, uspijevaju da pobjegnu i da se domognu gostoqubivog Koleya Sv. \irolama Ilirskog u Rimu. Prvom se gubi trag, a drugi }e se u Madridu pridruìti monsiworu Ivanu [ari}u, da bi zajedno osnovali usta{ki ~asopis Drinu i grupu Hrvatski narodni otpor. Godine 1967. Luburi} }e potpisati predgovor kwizi \uzepea Mazu}ija Missione in Croazia 1941-1946, apologetsko djelo o Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i wenom poglavniku. Godine 1969, Luburi} je ubijen u revolverskom obra~unu u prostorijama usta{ke {tamparije.
179
Pacovskim kanalom, koji je pripremila Sveta rimska crkva, bjeì biv{i usta{ki ministar unutra{wih poslova Andrija Artukovi}. Bjeì odgovorni za masovnu deportaciju u nacisti~ke logore Vjekoslav Vran~i} (za koga }e Argentina, u koju se sklonio, odbiti zahtjev za ekstradiciju dobijen od jugoslovenske vlade). Bjeì biv{i usta{ki ambasador u [paniji Petar Peja{evi}, te biv{e poglavnikove diplomate u Latinskoj Americi Branko Benzon (koji }e se isto tako povu}i u Argentinu, gdje }e postati li~ni Peronov qekar), i Domagoj Antonio Petri} (koji }e po~etkom devedesetih godina regrutovati pla}enike u Argentini za rat protiv Srba). Bjeì biv{i {ef tajne usta{ke policije Gorg Vranti}. Bjeì biv{i zapovjednik Paveli}eve tjelesne garde Vlado Sve{}en. Bjeì biv{i ministar ratarstva u vrijeme diktature Stjepan Hefer. Bjeè duhovni poglavari Ivan Asan~i} i Josip Markovi}. Bjeì zapovjednik hrvatske vojske Josip Tomqanovi}. Bjeì biv{i zapovjednik usta{kog zrakoplovstva Vladimir Krac. Bjeì biv{i {ef zagreba~ke policije Radomil Vergovi}. Bjeè biv{i general Ivan Heren~i} i biv{i pukovnik Danijel Crqen. Bjeè biv{i zapovjednik Usta{ke mladeì Orsani} i wegov drug Milo Bogeti}. Bjeì biv{i oficir usta{ke vojske Ivo Bogdan (koji }e u Buenos Ajresu osnovati ~asopis Hrvatski nauk). Me|u usta{kim zlo~incima koji su se spasili preko katoli~kog Rat Channel nalazi se i biv{i poglavar Ivo Rojnica. Prefekt grada Dubrovnika, odgovoran za istrebqewe hiqada Srba i Jevreja, Rojnica je 1945. pobjegao nose}i plijen koji je oteo od `rtava. Uhap{en u Trstu, nakon {to ga je prepoznala jedna Jevrejka rodom iz Dubrovnika, Rojnica je oslobo|en na intervenciju monsiwora Draganovi}a i preba~en je u Argentinu. U ovoj ju`noameri~koj zemqi postao je industrijalac tekstila, a 1977. Jugoslavija je zatraìla wegovo izru~ewe koje su argentinske vlasti odbile. Godine 1991, predsjednik Frawo Tu|man imenova}e Rojnicu za hrvatskog ambasadora u Argentini, iako je ime biv{eg usta{kog poglavara na spisku ratnih zlo~inaca koji se jo{ traè; pristanak argentinske vlade sti}i }e po hitnom postupku, ali }e imenovawe biti opozvano zbog energi~ne kampawe argentinske {tampe. Me|u desetinama usta{kih glave{ina koje su se sklonile u popustqivu Argentinu samo }e Nada Luburi} (biv{a koqa~ica u logoru za istrebqewe Stara Gradi{ka i sestra Vjekoslava Luburi}a) imati problema s pravdom, ali veoma kratkotrajno: uhap{ena 19. jula 1998, od Interpola u Santa Teresiti, u provinciji Buenos Ajres, i optuèna za zlo~ine protiv ~ovje~nosti, Luburi}eva je izjavila saveznom argentinskom sudiji Ernanu Bernaskoniju da sa ùdwom o~ekuje zahtjev za izru~ewe Hrvatskoj da bi se kona~no mogla vratiti u domovinu. Izru~ena Zagrebu 2. novembra 1998, Nada Luburi} je odmah pu{tena na slobodu. Bliski saradnik monsiwora Draganovi}a u operacijama Rat Channel je wema~ki biskup Alojz Hudal, pokroviteq bazilika Santa Maria dellAnima u Rimu, koji se angaùje na spasavawu ratnih zlo~inaca pod pokri}em papskog pruàwa pomo}i. Od ranije pristalica wema~ke Nacionalsocijalisti~ke partije, 1937. je napisao kwigu Die Grundlagen des Nationalsoziali180
smus (Osnovi nacionalsocijalizma, s posvetom Adolfu Hitleru, za koga kaè da je Zigfrid wema~ke veli~ine), i osniva~ ~asopisa Der Weg 1947, u svom Rimskom dnevniku Hudal }e ispri~ati o sopstvenom angaòvawu za pacovski kanal, pohvali}e se kako je doprineo spasavawu preko 1000 progowenih i ozna~i}e ~itavu operaciju kao zadatak koji je dobijen od Vatikana. Uostalom, da je rad monsiwora Hudala u okviru katoli~kih pacovskih kanala imao blagoslov visokih papskih sfera pokazuje pismo koje mu je, 4. aprila 1949, uputio monsiwor \ovani Batista Montini, smijeweni sekretar Vatikana: rije~ je o poslanici koja wema~kom nacifilskom biskupu {aqe blagoslov Svetog oca uz priloèni ~ek na 30 000 italijanskih lira. Vatikansku reìju u pacovskim kanalima pokazuje i sve{tenik nacista Karl Bajer: pobjegav{i iz zarobqeni~kog logora u Gediju (gdje je bio zato~en zato {to je aktivno u~estvovao u korpusu hitlerovskih padobranaca), postaje jedan od najvatrenijih aktivista u pomo}i ratnim zlo~incima, da bi 1950. bio nagra|en imenovawem za generalnog sekretara organizacije Caritas Internationalis. U strogo povjerqivom izvje{taju, od 15. maja 1947, ameri~kog vojnog ata{ea u Rimu, Vin}enta la Viste, upu}enom ameri~kom dràvnom sekretaru Yoryu Mar{alu, detaqno je navedena odgovornost Vatakana i u~estvovawe brojnih duhovnika u ilegalnoj i tajnoj aktivnosti koja je povezana pacovskim kanalima. Sve zlo~ince koji su koristili ovaj kanal ujediwuje fanati~an antikomunisti~ki àr i zbog toga su oni najdraì sinovi katoli~ke crkve. (isto; str. 213-217) Na dokaze da je usta{ka diktatura imala punu podr{ku katoli~ke crkve, monsiwor Stepinac od samog po~etka podiè glas protiv nove socijalisti~ke republike; iz korijena pori~e ustrojstvo nove jugoslovenske dràve, napada do kraja novu komunisti~ku vlast, èstoko se suprotstavqa zakonskim mjerama narodne vlade i angaùje se na povratku usta{a i Nezavisne Dràve Hrvatske. Zagreba~ki nadbiskup postaje tako glavni oslonac onih koji àle za poglavnikom i svih antikomunisti~kih pozicija u Hrvatskoj i u novoj jugoslovenskoj dràvi, kao {to }e potvrditi svjedo~ewe jednog engleskog oficira iz 1946: Sada je osamnaest mjeseci (proqe}e 1945) otkako sam se na{ao u Jugoslaviji kao oficir za vezu, otkako sam ~itao u {tampi koju su kontrolisali Nijemci i slu{ao na Radio Zagrebu poziv koji je nadbiskup uputio narodu da se stisne oko hrvatske dràve ve} u raspadawu, suprotstavqaju}i se savezni~koj vojsci koja je kro~ila ka kona~noj pobjedi. Nekoliko nedjeqa kasnije Zagreb je oslobo|en. Nadbiskup je ostao na svom mjestu, dok je Paveli} pobjegao. Kad sam se vratio u Zagreb poslije godinu dana, bio sam iznena|en da je, uprkos dubokim promjenama koje su se desile u Jugoslaviji, nadbiskup Stepinac jo{ primas Hrvatske. Nadbiskup mi je uprili~io prijem, zadràv{i me vi{e od jednog sata u privatnom razgovoru. Otvoreno mi je objasnio da su on i wegovi sve{tenici sara|ivali s Nijemcima zato {to se rat, u stvari, vodio izme|u fa{izma i komunizma: on je odabrao da se svrsta u
181
prvi front, a Britanci u drugi. Izrazio je svoje àqewe za gre{ke koje su se dogodile pod wema~kom okupacijom, ali je precizirao da mu je ovda{wi reìm mrskiji, prvenstveno zbog toga {to je rije~ o dràvi koju su uspostavili Srbi, a na drugom mjestu zato {to su Nijemci i usta{e palili crkve i uni{tavali kongregacije (pravoslavaca i Jevreja), dok komunisti, putem {kolskih i agrarnih reformi prijete da uni{te samu egzistenciju crkve, sluè}i se wenim {kolama i dobrima. Rekao mi je da se nada da }e Zapad upotrijebiti atomsku bombu da Moskvi i Beogradu nametne civilizaciju prije nego {to bude prekasno. (...) Dok sam ponovo prelazio samostansko dvori{te u sjenci katedrale pitao sam se u ~udu koliko li }e jo{ Stepinac duhovno voditi Hrvatsku. Da bi se ~uo prvi, iako sasvim neodre|en, samokrita~ki glas hrvatskog katoli~kog biskupstva u odnosu na skoru pro{lost usta{ke diktature sa svojim teretom grozota, treba ~ekati do 20. decembra 1945. Dopu{tamo da je bilo sve}enika koji su, zavedeni nacionalnom stra{}u, zgrije{ili protivu Boìjeg zakona i kr{}anskog milosr|a i koji poradi toga zasluùju da odgovaraju pred zemaqskom pravdom. Ovo je odlomak iz Pastirske poslanice katoli~kih biskupa Jugoslavije, koja je sastavqena na Biskupskoj plenarnoj konferenciji u Zagrebu. Poslanica koju je potpisao Stepinac i jo{ 2 nadbiskupa, 10 biskupa i 4 generalna vikara rje{ava u ova 4 retka pitawe balkanskog holokausta i saradwu katoli~ke crkve s okrutnom poglavnikovom diktaturom. (isto; str. 228-229) U jesen 1945, protiv nove jugoslovenske republike, koju je vodio komunista Tito, po~iwe da se razvija tajna prevratni~ka aktivnost Kriàra i Boìjih kriàra, katoli~kih integralista i usta{kih nostalgi~ara. Biv{i {ef poglavnikovih oru`nika, pukovnik Erik Lisjak, koji se vratio u zemqu s la`nim paso{em kao izvjesni Petrovi}, koordinira rad preostalih hrvatskih usta{a na hrvatskoj teritoriji u ciqu poku{aja destabilizacije nove jugoslovenske dràve. U Zagrebu Kriàri i preostale usta{e za politi~ko-duhovnog sagovornika imaju monsiwora Stepinca. Lisjaka je, u stvari, u velikoj tajnosti, pod la`nim identitetom, primio primas Hrvatske u velikoj tajnosti. Veze s Boìjim kriàrima monsiwor Stepinac odràva preko svog sekretara, sve}enika Josipa [ali}a. Decembra 1945, Lisjak je uhap{en zajedno s usta{kim glave{inom Pavlom Gulinom. U toku ispitivawa wih dvojica priznaju svoju tajnu djelatnost i otkrivaju veze sa zagreba~kom nadbiskupijom. (isto; str. 232-233) Po~etkom januara 1946, jugoslovenske vlasti predaju zvani~nom predstavniku Svete stolice u Jugoslaviji, monsiworu Patriciju Herliju (koji je naslijedio Markonea maja 1945, odmah po zavr{etku rata), opse`nu dokumentaciju o kolaboracionisti~koj djelatnosti monsiwora Stepinca i velikog dijela hrvatskog klera s Paveli}evom diktaturom. Ova diplomatska inicijativa ima za ciq da navede Svetu stolicu da nadbiskupa premjesti iz Zagreba i da ga postavi na visoko pastirsko mjesto u nekoj drugoj dràvi: potez koji bi omogu}io izbjegavawe procesa i spasavawe diplomatskih odnosa izme|u Beograda i Vatikana. Me|utim, Svetoj stolici je potreban antikomunisti~ki mu~enik u ulozi `rtve u propagandisti~koj kampawi, jedan politi~kosudski slu~aj,
182
sposoban da upali fanatizam hrvatskog katolicizma i da stvori pote{ko}e na unutra{wem i me|unarodnom planu materijalisti~kom, ateisti~kom i boq{evi~kom reìmu nove Titove Jugoslavije. Zbog toga Vatikan potvr|uje ostanak monsiwora Stepinca na du`nosti primasa Hrvatske. Tako, 18. septembra 1946, zagreba~ke sudske vlasti izdaju nalog za hap{ewe Alojzija Stepinca, optuùju}i ga za kolaboracionizam i za subverzivnu aktivnost protiv jugoslovenske dràve. Proces zagreba~kom nadbiskupu po~iwe 30. septembra 1946, na osnovi optu`nice koju je potpisao hrvatski sudija Jakov Blaèvi}. Glavne ta~ke optu`nice na teret optuènog Alojzija Stepinca su slijede}e: 1) podr{ka koju je nadbiskup pruào nacifa{isti~kim okupatorima i wegova kolaboracija s usta{kom diktaturom od aprila 1941. do aprila 1945. To dokazuju izjave i deklaracije biskupstva u tim godinama, napisi katoli~ke {tampe tog vremena, prousta{ko djelovawe raznih katoli~kih organizacija koje je vodio primas Hrvatske, mnoge vjerske sve~anosti odràne u prilog reìma (kao Sve~ana misa 10. aprila svake godine u znak proslave nastanka Nezavisne Dràve Hrvatske); 2) direktna odgovornost nadbiskupa u organizovawu i provo|ewu prisilnog prekr{tavawa srbopravoslavaca Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje je obavqano pod prijetwom klawem; 3) odgovornost monsiwora Stepinca za etni~kovjerski genocid protiv Srba, Jevreja i Roma, utoliko {to je bio apostolski vojni namjesnik usta{kih oruànih snaga, to jest poglavar svih kapelana koji su duhovno pomagali ubila~ke oru`nike; 4) odgovornost zagreba~kog nadbiskupa zato {to nije nikada preduzeo nikakve mjere protiv tog niza duhovnika koji su se uprqali groznim zlo~inima, u~estvuju}i li~no u usta{kim pokoqima; 5) politi~ka aktivnost monsiwora Stepinca u posqedwoj fazi Paveli}eve diktature u poku{aju da spase pad usta{kog reìma, poku{aju koji je kulminirao prikrivawem u zagreba~koj nadbiskupiji Arhiva Ministarstva unutra{wih poslova Nezavisne Dràve Hrvatske i poglavnikove Prefekture; 6) podr{ka monsiwora Stepinca subverzivnoj aktivnosti Kriàra i usta{a Lisjaka i Gulipa, koji su tajno pripremali ustanak hrvatskih nacionalista. Prakti~no, optu`nica protiv Stepinca predvi|ena svim sudskim ure|ewima i samim me|unarodnim zakonima odnosi se na izdaju i kolaboracionizam. U stvari, Kraqevina Jugoslavija koju su aprila 1941. napali nacifa{isti da bi stvorili tobo`wu Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, nije prestala da postoji, utoliko prije {to je wena vlada u egzilu nastavila da radi i {to su je priznavale sve zemqe ukqu~uju}i i Vatikan osim sila Osovine. U toku rasprave pokazano je na stotine ~lanaka koje je izdala katoli~ka {tampa u periodu 1941-45, ~lanaka koji su otvoreno podràvali usta{ku diktaturu, koji su dijelili ili poticali vjerski fanatizam i nepravilne rasne stavove, slavili nacifa{izam i poglavnika, traìli provo|ewe prisilnog prekr{tavawa, pre}utkivali etni~kovjerske pokoqe koje su u
183
me|uvremenu vr{ili usta{ki oru`nici i skrivali koncentracione logore i deportaciju Srba, Jevreja i Roma. Potom su reprodukovane i dokumentovane sve zvani~ne sve~anosti koje je proslavqala usta{ka diktatura i kojima je prisustvovao li~no monsiwor Stepinac. Sve do sve~anog dodjeqivawa Velereda kojim je poglavnik odlikovao nadbiskupa 21. marta 1944, a ovaj ga primio. Za{to ga je primio? Monsiwor Stepinac se branio tezom morawa: Da sam odbio ovo odli~je, desile bi se jo{ stra{nije stvari. Ali malo kasnije, suo~en s pitawem prisilnog prekr{tavawa, optuèni nadbiskup pada u o~itu kontradikciju. Stepinac èstoko negira da su ta prekr{tavawa bila prisilna: Mi smo na jasan na~in ustanovili na~ela prekr{tavawa, pravoslavci su bili slobodni i u duhovnom stawu da se prekrste ili ne. Javni tuìlac mu vje{to replicira: Maloprije ste na pitawe za{to niste odbili odlikovawe koje vam je dao Paveli} odgovorili da ste ga primili da bi se izbjegle jo{ stra{nije stvari... Sada ipak tvrdite da su pravoslavci, kad su masakrirani, bili slobodni da se prekrste u katolicizam ili ne, dok vi kao nadbiskup niste bili slobodni da odbijete odlikovawe?!. U tom momentu optuèni Stepinac sagiwe glavu i }uti. Brojna svjedo~ewa tokom ovog procesa potvr|uju i politi~ku ulogu monsiwora Stepinca u toku 1944-45, u ciqu spasavawa pada usta{kog reìma i Nezavisne Dràve Hrvatske. Nave{}emo ih nekoliko: Svjedo~ewe Ko{aka, biv{eg ministra usta{kog reìma: Nakon kapitulacije Italije i reìm Nezavisne Dràve Hrvatske pada u duboku krizu... Ministar Mladen Lorkovi} vodio je pregovore s A. Ko{uti}em (sekretarom Hrvatske seqa~ke stranke) za formirawe nove vlade, ali je Paveli} postavio Mandi}a za {efa kabineta. Kasnije je do{la wema~ka inicijativa: razgovaralo se o namjesni~kom savjetu pod vodstvom Hrvatske seqa~ke stranke, u kojem se morao nalaziti nadbiskup Stepinac kao prvi ~lan... Trebalo je da do|e do kompromisa izme|u usta{a i vo|a Hrvatske seqa~ke stranke. Razgovaralo se i o vladi ~iji bi predsjednik bio nadbiskup Stepinac. Svjedo~ewe Alajbegovi}a, biv{eg ministra vawskih poslova usta{kog reìma: Postojao je projekt po kojem bi monsiwor Stepinac prihvatio du`nost locum tenens (namjesnika) nakon eliminacije Paveli}a. U tom smislu Stepinac je posjetio Vlatka Ma~eka u dru{tvu generala Moskova. Svjedo~ewe mar{ala Slavka Kvaternika, biv{eg zapovjednika usta{kih oruànih snaga: Osobno sam napisao monsiworu Stepincu dva pisma. U jednom sam ga izvijestio o mom odlasku (bjekstvu) iz zemqe; nisam imao vremena da osobno uzmem oprost od nadbiskupa, a Stepinac mi je odgovorio poèliv{i mi svako dobro. Poslao sam mu drugo pismo preko Ho~evara, pi{u}i mu da treba uraditi sve {to je mogu}e da zbaci Paveli}a. Na kraju moram precizirati da mi je, kada sam proglasio Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, 10. travwa 1941, monsiwor Stepinac odmah do{ao u posjetu iako ga nisam pozvao. Svjedo~ewe generala Moskova, biv{eg oficira usta{ke vojske: Paveli} je kanio ustupiti vlast ili da prenese suverenost na nadbiskupa Stepinca. Tom prigodom mu je ministar Bulat rekao: Ovo pripada starom hrvat184
skom me|unarodnom pravu. Kada je ban napu{tao zemqu u starim vremenima, ustupao je vlast nadbiskupu. Ba{ je tih dana monsiwor Stepinac posjetio Vlatka Ma~eka. Me|utim, najbliì Paveli}evi suradnici su se usprotivili preno{ewu vlasti na monsiwora Stepinca i od toga nije bilo ni{ta. Druga svjedo~ewa tokom procesa potvr|uju tajnu aktivnost monsiwora Stepinca u mjesecima nakon partizanskog oslobo|ewa na reorganizovawu preostalih usta{a u kovawu zavjere protiv nove socijalisti~ke Jugoslavije: Biv{i {ef usta{kih oru`nika, pukovnik Erik Lisjak, potvr|uje da se tajno sastao s monsiworom Stepincem u jesen 1945 u nadbiskupskom dvoru, traè}i od wega pomo} za subverzivnu djelatnost; potvr|uje da mu je on dogovorio kontakt s Pavlom Gulinom i drugim usta{kim konspiratorima i s Kriàrima. Na pitawe da li je za vrijeme poglavnikove diktature monsiwor Stepinac ikada protestvovao zbog usta{kih zlo~ina, biv{i {ef policije odgovara: To nisam nikad ~uo. Zatim dolazi red na sve{tenika Ivana [ali}a, sekretara monsiwora Stepinca. [ali} potvr|uje te dvije posjete pritajenog Lisjaka zagreba~koj nadbiskupiji, potvr|uje kolaboraciju monsiwora Stepinca s aktivno{}u zavjerenika. Pomiwe blagosiqawe jedne usta{ke zastave koju su podriva~i kasnije skrili u jednoj {umi, te automobil koji je monsiwor Stepinac dao Josipu [imeckom (sve{teniku i vjerou~itequ u jednoj {koli u Zagrebu, koji je bio aktivan u ovoj subverzivnoj katoli~kousta{koj grupi). Sve{tenik [imecki izjavquje u sudu: Poznato mi je da je monsiwor Stepinac bio upoznat s blagosiqawem zastave (koje se dogodilo) u kapeli (nadbiskupije). Kada sam se, dan pred hap{ewe tajnika [ali}a, uputio kod nadbiskupa Stepinca, on me je pitao jesmo li bili dovoqno obazrivi pri blagosiqawu (usta{ke) zastave. Potom optuèni sve{tenik potvr|uje da je rasturao jedan letak s natpisom: Bra}o Hrvati! [ume su pune na{ih kriàra! Narode, nemoj ~ekati ve} udaraj gdje moè{!, te da ga je dao Stepincu: Da, dao sam ga nadbiskupu i redovnicama koje su bile s wim. Optuèni sve{tenik \uro Mari} (jo{ jedan zavjerenik koji je diplomirao na Papskom univerzitetu u Rimu, biv{i usta{ki oficir i ispovjednik poglavnikove tjelesne garde) potvr|uje da je vr{io prisilna prekr{tavawa po nare|ewu monsiwora Stepinca. Ispitivan od partizanskih vlasti po oslobo|ewu Zagreba, potvr|uje da se najprije bio sklonio u Italiju po pismenoj preporuci zagreba~kog nadbiskupa koja je upu}ena tr{}anskom nadbiskupu. Fratar Modesto Martini}, provincijal hrvatskih frawevaca, izjavquje da je primio i zakopao u vlastitom samostanu 37 kov~ega u kojima se nalazio dio zlata koje su usta{e opqa~kale svojim `rtvama. Wemu je te kov~ege predao frawevac Radoslav Glava{, visoki du`nosnik usta{kog Ministarstva bogo{tovqa, jedan dan po oslobo|ewu Zagreba (8. maja 1945). Mi{qewe visokih crkvenih krugova, pored biskupstva i wegove uzoritosti Stepinca, bilo je takvo da nisam mogao druga~ije djelovati. Morao sam ne sura|ivati s narodnim vlastima, ~ekati i dràti skriveno zlato... Dràwe monsiwora Stepinca izraèno je u Poslanici (od 20. septembra 1945) i u izvjesnim znakovima wegovog uvjerewa da }e se desiti promjene... Jednom, prigodom posjeta u koji mu je do{ao neki strani predstavnik, ne
185
znam da li je bio engleski ili ameri~ki veleposlanik, ne sje}am se dobro, ja sam ga upitao: Uzoriti, pri~a se da }e uskoro do}i do promjene reìma; pogledao me, nasmije{io se i rekao: Zar se odista o tome pri~a? Tada mi je bilo jasno da on ra~una na sli~nu promjenu... (Drugi prelati) pri~ali su mi da }e sada{wi reìm kratko trajati... Na druge sve}enike se djelovalo, strogo ih opomiwu}i: Pazite dobro da sura|ujete ako se ne èlite kompromitirati, {to je drugim rije~ima zna~ilo poziv na pasivni otpor. To proisti~e i iz ~iwenice da su neki sve}enici, orijentirani u usta{kom smislu, pre{li iz pasivne u aktivnu oporbu, po~iwu}i samoinicijativno organizirati i podupirati akcije protiv reìma i osobno u wima sudjelovati. U tipi~nom maniru najiskusnijih politi~ara optuèni Stepinac negira sve, ~ak i dokazni materijal. (isto; str. 233-239) Godine 1946, 10. oktobra, sudije Suda u Zagrebu progla{avaju optuènog Stepinca krivim za krivi~na djela potpomagawa neprijateqa (to jest za kolaboraciju) i izdaju, osudiv{i ga na 16 godina zatvora uz prisilni rad. Sveta stolica naziva Zagreba~ki proces farsom. LOsservatore Romano, od 30-31. decembra 1946, pi{e da je jedini Stepin~ev zlo~in {to je od sebe napravio glasnika kr{}anske vjere i kr{}anske tradicije protiv ateisti~kog materijalizma koji komunisti~ki diktator, uz podr{ku Moskve, nastoji da nametne wegovoj zemqi. Krajem oktobra 1946, Sveta stolica predvidjela je izop{tewe sudija koji su izrekli kaznu na teret zagreba~kog nadbiskupa. Titov reìm ~ini posqedwi poku{aj da izbjegne da monsiwor Stepinac izdràva kaznu koju mu je odredio sud: ponu|eno mu je da napusti zemqu, ali biv{i katoli~ki primas Hrvatske odbija ovaj prijedlog. Preba~en u zatvor u Lepoglavi, monsiwor Stepinac dobija tretman koji odgovara wegovom rangu vanrednog zatvorenika: biva oslobo|en prisilnog rada iz presude i provodi u zatvoru 5 od 16 godina propisanih kaznom: 5. decembra 1951, tobo`wi katoli~ki mu~enik oslobo|en je zatvora i prisiqen na internaciju u svoj rodni gradi} Kra{i}(...) Poslije ne{to vi{e od jedne godine, 12. januara 1953, glasnik kr{}anske vjere, Stepinac, imenovan je za kardinala, a ovo unapre|ewe u Vatikanu najavquje papa Pije XII sve~anom pohvalom: Nije ovdje, ali ga mi grlimo bratskom we`no{}u... @elimo da svi znaju da smo ga dodjeqivawem kardinalske ~asti èqeli nagraditi prema wegovim zaslugama. Kardinal Alojzije Stepinac umire u Kra{i}u 10. februara 1960, sa 62 godine; sahrawen je iza glavnog oltara zagreba~ke katedrale. Smrt koja je sigurno tu`nija zbog prinudne izolacije: ni{ta u pore|ewu sa stotinama hiqada zvjerskih ubistava za koja se godinama pretvarao da ih ne vidi. Smrt jednog neslobodnog ~ovjeka: sitnica u pore|ewu s genocidom koji je potvr|ivao i blagosiqao godinama. (isto; str. 239-240)
27. NDH tvorevina Ma~eka i Stepinca

Prof. dr Mihajlo M. Vu~ini} isti~e da je oslonac na Vlatka Ma~eka i HSS pre rata bila velika zabluda kao i vera u duhovnost katoli~ke crkve i li~nost Alojzija Stepinca.
186
Da citiram izjavu Jakova Blaèvi}a o Ma~eku i Stepincu koju navodi Vladimir Dedijer (vidi Mom~ilo Dikli} Srpsko pitawe u Hrvatskoj 19411950, Udruèwe Srba iz Hrvatske i Srpsko kulturno dru{tvo Zora Knin Beograd 2004, str. 355, fusnota 64). Kad je Paveli} do{ao iz Italije, sa par stotina usta{a, Nemci nisu dozvolili da on pre|e iz Karlovca u Zagreb. On je tamo boravio nekoliko dana, jer su Nemci hteli da Ma~ek bude u prvom planu. Nije se tu radilo samo o tome {to je Ma~ek izdao proglas; jo{ je va`nije {to je on dao nare|ewe svojoj seqa~koj za{titi da pristupi Paveli}u... Stepinac je, zajedno s Ma~ekom, doprineo da se NDH ideolo{ki, propagandno i organizaciono u~vrsti. Da nisu Ma~ek i Stepinac iza{li sa konstitutivnim dokumentima bez wih ne bi bilo Paveli}a, NDH ne bi imala svoga osnova, Paveli} sa par stotina usta{a koje je doveo iz Italije ne bi mogao tako da u~vrsti vlast... NDH je zaista tvorevina, pre svega, Ma~eka i Stepinca... Samo uz ovu pomo} Paveli} je izbio u prvi plan a Ma~ek i Stepinac poku{ali su za vreme rata da se skrivaju. S vremena na vreme udarili bi poneku packu Paveli}u, kako treba pametno raditi. (Razgovor Vladimira Dedijera s Jakovom Blaèvi}em o Stepincu, Ma~eku i Paveli}u, Dedijer, str. 561, 562). Srbi su NDH do~ekali zbuweno, iznena|eni i nespremni, naivno veruju}i da im usta{e ne}e ni{ta u~initi, jer ni za {ta nisu krivi. Velike gre{ke ~inili su i srpski politi~ari ukazuju}i poverewe Ma~eku i HSS. Va`no je ukazati i na pona{awe vode}ih qudi Komunisti~ke partije Hrvatske (KPH) i ostalih komunista u periodu po~etka ustanka, naro~ito u toku rata i posle wega. Posebno je zna~ajno izneti ~iwenice o pona{awu i aktivnostima Andrije Hebranga i Vladimira Bakari}a, ~ija je aktivnost uticala na sve partijske kadrove hrvatske i srpske nacionalnosti. Sje}am se ~uda koje tad, 1941. godine, nismo mogli razumjeti. Andrija Hebrang ~lan CK KPH je na sjednici jula 1941. godine izjavio: Formirawe NDH je ostvarewe vjekovnog sna hrvatskog naroda, rekao je Joca Eremi}, komandant korduna{kog podru~ja do maja 1944. godine (M. Dikli}, str. 397). (Gra|anski rat u Hrvatskoj 1991-1995; Zbornik radova; priredio Mihajlo M. Vu~ini}; Udruèwe Srba iz Hrvatske; Beograd; 2005, str. 6-7) ôvek koji je zamenio Andriju Hebranga je naneo najvi{e nepravde srpskom narodu, na jedan izuzetno perfidan na~in. Re~ je o Vladimiru Bakari}u. On je naredio da se sru{e ostaci logora u Jasenovcu, nije dozvoqavao obnovu pravoslavnih crkava u Hrvatskoj. Pod wegovim patronatom su ukinute sve nacionalne institucije Srba u Hrvatskoj, a srpsko pitawe re{avano je iseqavawem Srba iz svojih krajeva. Nije bilo lako srpskom narodu, pod ne malim brojem rukovodilaca Hrvatske, koji su bili antisrpske orijentacije. Srbi koji su se na{li u partizanskim redovima, dolazili su u suprotnost, borili se za Hrvatsku, ali u okviru Jugoslavije, mnogi Hrvati u okriqu NOP-a su videli {ansu za osnivawe samostalne hrvatske dràve, {to zna~i bez Jugoslavije. Srbi nisu razumeli tvrdwe o kojima je govorio Du{an Brki} kad je rekao da je Tito smatrao da su za wega ~etnici bili opasniji od usta{a. Po pri~awu Du{ana Brki}a, Tito nije bio komunista, nego ~ovek frankova~ke grupacije, a wima je, prema Brki}u, bilo
187
glavno da ostvare vlast. Srbi nisu ni razumeli izreku dr Hrvoja Ivekovi}a, poznatog zagreba~kog univerzitetskog profesora i antisrbina, ina~e brata narodnog heroja Mladena Ivekovi}a, koji se, tako|e, isticao po antisrpstvu. Hrvoje Ivekovi} je posle rata izjavio: Mi smo u prvom redu katolici a onda komunisti. Kod Srba je bilo obrnuto. (Dikli}, str. 408). (isto; str. 7-8) Dajana Yonston isti~e da je ono po ~emu se razlikovala Nezavisna Dràva Hrvatska od ostalih zemaqa pod nacisti~kom okupacijom bilo to {to genocidni pokoqi, koji su tamo po~iweni, nisu imali za ciq samo uni{tewe Jevreja i Roma, ve} su dobrovoqno i odu{evqeno pro{ireni i na Srbe. Na Srbe se gledalo kao na glavnog neprijateqa, ravnog Jevrejima. Hitler je okrivqavao Jevreje i za kapitalizam i komunizam i smatrao da je wihova eliminacija neophodna da se svet oslobodi tih zala. Hrvatske usta{e su pohitale da podrè taj stav, ali su dodale i svoj ~vor optuùju}i Srbe da su i komunisti i oru|e britanskog i francuskog imperijalizma. Jedan visoki vladin funkcioner, prof. Aleksandar Zajc, izjavio je da ìdovskosrpski front mora zauvijek nestati iz cijelog svijeta. Izvestan broj Hrvata i Slovenaca potomci su Nemaca iz vremena dugotrajne austrougarske uprave. Ime Zajc je, primera radi, srpskohrvatska verzija nema~kog imena Seitz. Ova nema~ka komponenta olak{ala je rasisti~ku tvrdwu da su Hrvati stvarno nema~ki arijevci koji su jednostavno usvojili slovenski jezik. Uprkos tome {to su se posle rata uàsni zlo~ini u NDH spremno pripisivali nacistima, okupacione sile Osovine nisu naredile pokoq Srba. Masakre nad srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj nisu vr{ili specijalni odredi fa{isti~kih ili nacisti~kih okupatora; naprotiv, ti masakri su kod wih izazivali gnu{awe, izraèno u zama{noj gomili dokumenata, vojni~kih pisama ku}i, memoara i zvani~nih diplomatskih izve{taja, kao {to je onaj od generala fon Horstena. Nemci su zamerali NDH naro~ito zbog toga {to ne uspeva da zavede red, ali i zbog toga {to pokoqi seqaka ometaju poqoprivredne radove (potrebne za ishranu Vermahta) i onemogu}avaju pacifikaciju teraju}i Srbe u oruàni ustanak. Italijanski vojnici, stacionirani u Hrvatskoj i Dalmaciji, ~esto su izraàvali simpatije prema jevrejskim i srpskim `rtvama i uzimali ih u za{titu. I danas, vi{e od pola stole}a kasnije, genocidni napad na Srbe u NDH jeste jedna od najneosvetqenijih epizoda Drugog svetskog rata. Iz politi~kih razloga, pobedni~ki saveznici su ga gurnuli pod tepih, kako na Istoku tako i na Zapadu. Titova politika je nastojala da promovi{e pomirewe oko mita bratstva i jedinstva. Trebalo je zaboraviti nacionalne antagonizme. I sama Komunisti~ka partija Jugoslavije vi{e je volela da zaboravi svoje napore izme|u dva svetska rata i da sklopi savez sa usta{kim pokretom protiv hegemonije srpske buròazije. Na Zapadu se slabo obra}ala pa`wa na usta{ke pogrome uperene protiv Srba. Jedan broj usta{a prebegao je na Zapad, gde su se predstavili kao slobodoqubivi katolici koji beè od komunizma. U borbi protiv komunizma, Va{ington je gledao kroz prste nacionalistima sa Istoka i spremno zanemario wihovu zlo~ina~ku pro{lost.
188
Postojao je jo{ jedan aspekt doga|aja u Hrvatskoj, tako jedinstven da je bio gotovo neverovatan. Upravo taj aspekt moè da pomogne da shvatimo za{to je to bila tabu tema: re~ je o vanrednoj upletenosti katoli~kog sve{tenstva u pokoqe nad Srbima. U govoru odrànom 3. avgusta 1941. godine usta{ki ministar javne naobrazbe Mile Budak prisetio se krsta{kih pohoda koje je organizovala katoli~ka crkva. Ako se to desilo u jedanaestom i dvanaestom stoqe}u, mi smo sigurni da }e sveta crkva imati razumijevawa za usta{ku borbu, tvrdio je on. I nije mnogo gre{io. Za~udo, Paveli} je u Evropu dvadesetog veka ponovo vratio u ìvot ne samo davno umrlu Hrvatsku, ve} isto tako, i naro~ito, fanati~ni duh sredwovekovnih krsta{kih ratova. Poziv na oru`je koji su uputili Mile Budak i wegovi kompawoni bio je odjek krsta{kog pohoda u trinaestom veku na jereti~ke katare iz grada Albija i okoline u jugozapadnoj Francuskoj, koji je naredio papa Inocent Tre}i, kad je Simon de Monfor opravdavao masovne pokoqe parolom Ubijte ih sve; Bog }e da prepozna svoje. U sredwovekovnoj Bosni, ideolo{ki ro|aci katara bili su bogumilski jeretici. Katoli~ka crkva je poslala fraweva~ke sve{tenike da se bore protiv bogumila. Drugde poznati po svom nebeskom miru, frawevci u Bosni i Hercegovini (~ije je glavno upori{te u predelu skora{wih mirakula u Me|ugorju u zapadnoj Hercegovini) delovali su fakti~ki kao vojni red sa zadatkom da propovedaju oficijelnu doktrinu crkve protiv jeretika (bogumila) i {izmatika (grkokatolika, to jest pravoslavnih Srba). U ovim grani~nim oblastima religija, du` granice Istok-Zapad, katoli~ka crkva je sponzorisala militantnu agresivnost, suprotno blagim ekumenskim stavovima kakve ispoqava na drugim mestima i u drugim vremenima. Kad je Paveli} preuzeo vlast u Zagrebu, pozdravio ga je zagreba~ki nadbiskup, monsiwor Alojzije Stepinac, kao velikog ~ovjeka koji je do{ao da izvr{i promene u ne~emu {to je Stepinac zami{qao kao prst Bo`ji. On je postavqen za vrhovnog sve{tenika oruànih snaga NDH. Katolicizam je progla{en za dràvnu crkvu. U jeku pokoqa nad Jevrejima i Srbima, 19. maja 1941, vatikanski list LOsservatore Romano je opisao Paveli}a kao velikog dràvnika, a papa Pije XII ga je primio u audijenciju. Vatikan nikada nije osudio usta{ke zlo~ine nad Srbima. Na usta{e se gledalo kao na bedem protiv boq{evizma (kao i na nacizam, uostalom). Usta{e su provodile u ìvot mnogovekovni program zamene {izmati~ne pravoslavne crkve rimokatoli~kom. U maju 1941, Paveli} i Budak proklamovali su zakon glede prevo|ewa iz jedne vjere u drugu. Taj se zakon svodio na ultimatum Srbima da pre|u u katoli~ku veru. Smatralo se da je protestantizam nema~ka religija, koja zasluùje po{tovawe zbog svog uticaja u bogatim i razvijenim zemqama, ali je dostupan samo arijevcima. Stepin~ev kabinet u Zagrebu definisao je Srbe kao otpadnike od Rimokatoli~ke crkve i odobrio vladine planove da ih prevede u katoli~ku veru. U famoznoj propovedi svojim parohijanima u Udbini, fra Mate Mugo{a izjavio je: Do sada smo radili s misalom i kriòm u ruci. Sad je do{lo vrijeme da radimo s pu{kom i pi{toqem. Mi }emo ih protjerati iz Hrvatske
189
ili }emo istrijebiti srbsko pu~anstvo u Hrvatskoj. I bit }emo sretni kad budemo mogli podijelit srbsku zemqu Hrvatima. Usta{e }e se borit bez milosti i istrijebit }e sve one koji nisu vjerni NDH i poglavniku i utemeqitequ. Pogledajte, narode, ovih {esnaest usta{a {to stoje pored mene. Oni imaju {esnaest tisu}a metaka i oni }e ubit {esnaest tisu}a Srba... Prema prof. Smiqi Avramov, autoru jedne dobro dokumentovane i promi{qene studije o ovoj temi, obja{wewe za ovo ~udno dràwe nalazi se u ose}aju nesigurnosti Vatikana nakon gubitka italijanskih poseda (papska dràva je postala deo moderne Italije 1871. godine) i nestankom Habzbur{ke monarhije, najvernijeg saveznika Vatikana u celoj Evropi. Od tada, sugeri{e ona, Vatikan je poku{avao da po svaku cenu izgradi nove politi~ke bedeme protiv svoja tri ideolo{ka protivnika: protestantizma, boq{evizma i gr~ko-katoli~kih {izmatika. Posle rata, krajem 1946. godine, Stepinac je izveden na sud zbog podr{ke usta{kom reìmu i osu|en na {esnaest godina zatvora, da bi bio pu{ten samo ~etiri godine kasnije. Odbijaju}i ponudu da emigrira, on je dràn u ku}nom pritvoru. Uprkos ovom relativno blagom tretmanu, Vatikan ga je promovisao u kardinala i biv{eg vrhovnog sve{tenika usta{a proglasio za heroja i mu~enika za qudska prava. Prilikom posete Zagrebu, 2. oktobra 1998. godine, u toku pretwi NATO alijanse da }e bombardovati Srbiju, poqski papa Karol Vojtila, papa Jovan Pavle II, beatizovao je Stepinca, hvale}i wegov otpor komunizmu. Doga|aji iz 1941. pokre}u najteè od svih pitawa: otkud tolika mr`wa? Op{teprihva}ena hipoteza zasniva se na pretpostavci da qudi mrze jedni druge zbog toga {to su razli~iti. Ali moè da bude slu~ajeva kada mr`wa poti~e ne zbog toga {to su qudi razli~iti, ve} zbog toga {to su istovremeno i razli~iti i veoma sli~ni. Hrvatski nacionalisti sebe defini{u superiorno{}u u kulturi. Prvobitno wihova ambicija se svodila na zahtev da budu priznati kao ravnopravni sa Austrijancima i Ma|arima na poqu kulture. U Jugoslaviji, me|utim, oni su se odjednom obreli neprikqu~eni na ble{tavi kulturni ìvot Be~a, ve} upregnuti da dirin~e sa siroma{nim ro|acima iz Beograda, juna~nim odgajiva~ima sviwa, ~ija vera, na~in odevawa i obi~aji su im izgledali inferiorni u odnosu na rafinman Habzbur{ke imperije. Neo~ekivani preobraàj od najsiroma{nijeg me|u bogatima u najbogatijeg me|u siromasima izazvao je reakciju totalnog odbijawa sa naglaskom na velikoj kulturnoj superiornosti Hrvata. Kontrastne pretenzije ova dva naroda navele su romansijera Miroslava Krleù da izjavi, Sa~uvaj me, Boè, hrvatske kulture i srpskog juna{tva! Stvarne i umi{qene zamerke na{le su ideolo{ko opravdawe u rasisti~kim fantazijama osniva~a Hrvatske stranke prava, Ante Star~evi}a (1823-1896). Oslawaju}i se na rasisti~ku ideologiju devetnaestog veka, Star~evi} je proglasio Hrvate za vi{u rasu, zaslu`nu za sva kulturna i politi~ka dostignu}a u svim sredwovekovnim dràvama na zapadnom Balkanu. On je pripisivao wihovo propadawe bastardizaciji ~iste hrvatske rase sa niìm narodima kao {to su [iptari i Vlasi od kojih je nastalo ono
190
{to se naziva Srbi, koji, po wemu, i nisu pravi narod. Ova rasisti~ka megalomanija i{la je dotle da je on tvrdio da nijedna druga ìva nacija u Evropi nema slavniju pro{lost od hrvatske. Hrvatska rasa je, tvrdio je on, najstarija i naj~istija aristokratija koju Evropa ima, a wena renesansa zavisi od eliminacije nenaroda odgovornog za wenu dekadenciju, takozvanih Srba. Paveli} je bio neposredni u~enik Star~evi}a. Kao generalni sekretar Hrvatske stranke prava, Paveli} se protivio Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca od samog po~etka, jo{ pre nego je osnovao usta{ki pokret deset godina kasnije, kao vojno krilo {ireg pokreta za uni{tewe jugoslovenske dràve. Principi hrvatskog usta{kog pokreta proklamovali su da je hrvatski narod posebna nacija, druk~ija od svih drugih nacija. Budu}om hrvatskom dràvom upravqat }e samo hrvatski narod, koji }e sam uìvati prava politi~kog naroda na svojoj teritoriji. Ovaj eufori~ni hrvatski nacionalizam, koji nikad nije ozbiqno prou~en i osu|en od vawskog sveta, jednostavno je emigrirao posle Drugog svetskog rata i organizovao se, ~ekaju}i boqe dane. (Yonston; cit. delo; str. 229-233)
28. ]utawe i poku{aji da se prikrije genocid

Marko Aurelio Riveli, pisac kwige Nadbiskup genocida govore}i o svom vi{egodi{wem radu na sakupqawu dokumentacije o zlo~inima klerousta{kog reìma istakao je slede}e: Ova kwiga je rezultat vi{egodi{weg istraìvawa i zahtijevala je uvid u impozantnu dokumentaciju; slu`bena akta, svjedo~ewa, izvje{taje iz tog vremena koji su bili podvrgnuti recenziji okupacionih italijanskih i wema~kih snaga. Dokumentarna ètva zanemarena od zapadne istoriografije, koja nastoji da prikrije genocid koji je krvqu natopio Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, stvorenu po èqi nacifa{ista od 1941. do 1945. ]utawe uslovqeno potrebom da se sakrije odgovornost Rimske crkve u balkanskom holokaustu. Ova istorijska cenzura utoliko je bezo~nija ukoliko je dokumentovanija i neospornija kolaboracija hrvatskog katoli~kog klera s usta{kom diktaturom. Naravno, nisu svi sve{tenici ni svi fraweva~ki fratri aktivno sara|ivali na genocidu: ali je sigurno da niko od wih nije ustao da se bori protiv wega, niko od wih nije dijelio mu~eni{tvo sa `rtvama, i niko od wih nije se usudio da se suprotstavi usta{kim koqa~ima. Niti je biskupstvo ikada podiglo svoj glas protiv etni~kovjerskog genocida nad Srbima i pravoslavnim sve{tenstvom, nego su se neki wegovi predstavnici kao biskupi Ivan [ari}, Jozo Gari} i Janko [imrak direktno kupali u krvi. Najve}u odgovornost imao je primas Hrvatske, monsiwor Alojzije Stepinac: povezan s usta{kom aristokratijom, ~lan Sabora Nezavisne Dràve Hrvatske, poglavar svih kapelana usta{kih ubica, odlikovan od Paveli}eve diktature. Poneki koristoqubivi ìvotopisac je zapisao da je Stepinac ponekad protestvovao: ali ne postoji nikakav dokumentovani trag o bilo kakvom protestu, o bilo kakvom odlu~nom aktu, o bilo kakvoj odlu~noj intervenciji zagreba~kog nadbiskupa u ciqu suprotstavqawa usta191
{kim pokoqima. Jezuita Peter Gumpel, izvjestiteq o progla{ewu Stepinca za blaènoga, tvrdi: Imamo dokaze da je barem dvanaest puta (Stepinac) u katedrali protestvovao protiv nacizma. U Jugoslaviji niko nije napravio vi{e za @idove od Stepinca. Ako i dopustimo da je dvanaest puta primas Hrvatske katoli~ke crkve protestvovao protiv nacizma, nije poznato da je ikada protestvovao protiv poglavnika. Ako i dopustimo da se monsiwor Stepinac angaòvao da spasi ponekog Jevreja od progona, jezuita Gumpel se pretvara da ne zna da su usta{e izvr{ile balkanski holokaust prvenstveno zato da bi istrijebili srbopravoslavce: u stvari, nije poznata niti jedna Stepin~eva intervencija u odbranu Srba iz Hrvatske, koji za Gumpela, jezuitu progla{iva~a blaènoga, uop{te ne postoje. Istina potvr|ena van ikakve sumwe leì u tome da budu}i blaèni, monsiwor Stepinac, nije ni prstom mrdnuo da bi zaustavio etni~kovjerski genocid. Monsiwor Stepinac nije iskoristio ni trun~i} svoje nesumwive mo}i da prizove razumu Biskupstvo i sve{tenstvo koji su bili obuzeti ekstremnim nacionalizmom i koji su sluìli kao oru|e tiranske hegemonije. Nije se nikada obratio hrvatskim katolicima da se drè pete Boìje zapovjesti: Ne ubij! Uostalom kao {to smo vidjeli Hrvatska katoli~ka crkva bija{e i sama suosniva~ hrvatske nacifa{isti~ke dràve, do kraja zainteresovana da Hrvatsku pretvori u zemqu jedne vjere. Isto tako je nesporna i dokumentovana podr{ka Vatikana kolaboraciji katoli~kog Biskupstva Hrvatske s usta{kom diktaturom. Hitra u izvr{avawu svoje zemaqske mo}i, posebno u smislu duhovnog vo|stva katoli~anstva, Sveta stolica je sa svoje strane dala politi~ku podr{ku i pokri}e Paveli}evoj diktaturi, oslonac koji nije oslabio ni krajem drugog svjetskog rata. Izme|u boja`qivosti i kolaboracije, papa Pije XII podrào je i holokaust Jevreja na evropskom kontinentu, glume}i gluvo}u i sqepilo. Antisemitski progoni od strane nacizma po~eli su jo{ 1935. dono{ewem Nirnber{kih zakona, ali to nije sprije~ilo Vatikan da zadrì srda~ne odnose s jednom diktaturom koja se unaprijed pripremala za istrebqewe (...) Za vrijeme pisawa ove kwige intervjuisao sam biv{e usta{e, crkvene qude i biv{e progowene koji su izbjegli istrebqewe. Mnoge stare usta{e ~uvaju netaknutom svoju fanati~nu i zlo~ina~ku istorijsku drskost i brane legitimnost balkanskog holokausta u ime svete Hrvatske koja je inspirisana najmra~nijim poukama katoli~ke vjere. Mnogi predstavnici sve{tenstva negiraju ili minimiziraju su{tinu istrebqewa ili se usu|uju da ga pravdaju. Ponajvi{e neprijatno reaguju, zbuweni i razdraèni: jedan rimski prelat uspio je ~ak da ovu moju istorijsku rekonstrukciju nazove |avolskim djelom koje }e me odvesti u pakao. Jedan stari Srbin, koji je uspio da izbjegne smrt u jasenova~kom logoru za istrebqewe gdje je prisustvovao mu~ewu i ubijawu sestre, ène i troje djece, rekao mi je sa suzama u o~ima: U tom logoru, u tom krugu pakla, svaki dan sam se naprezao da mislim na Boga: da bih ga prokliwao. (Riveli; cit. delo; 257-259)
192
XII VATIKANSKA KRA\A ZLATA

1. Zlato koje su usta{e i nacisti pokrali Srbima i Jevrejima uskladi{teno u Vatikanu
Usta{ki zlo~inci, ne samo da su uspeli da izbegnu pravdu zahvaquju}i Vatikanu koji je organizovao pacovske kanale za wihov uspe{an beg, ve} su uspeli i da ponesu i dragocenosti koje su opqa~kali od `rtava. Zlato i druge dragocenosti, koje su usta{e i nacisti za vreme Drugog svetskog rata pokrali srpskim i jevrejskim `rtvama, zavr{ilo je u Vatikanskoj banci. Za to postoje mnogobrojni dokazi, a tim pitawem se bavio i podsekretar SAD, E. Ajzen{tat u izve{taju iz juna 1998. godine. Yonatan Levi, vode}i advokat za tuìteqe preìvele `rtve holokausta Srbe, Jevreje i Ukrajince, u drugostepenom sudskom postupku, vezanom za zahtev podnet 1999. godine, da im se povrati zlato koje su im oteli nacisti, isti~e da zlato od `rtava nije zavr{ilo samo u Vatikanskoj banci ve} da je ve}a koli~ina sakrivena u najva`nijem katoli~kom svetili{tu Fatimi, u Portugalu. Vatikan je na sve mogu}e na~ine poku{avao da zaustavi ovu tu`bu, ali u tome nije uspeo. Apelacioni sud Devetog okruga San Francisko je, aprila 2005, odlu~io da sudski proces za restituciju iz Drugog svetskog rata protiv Vatikanske banke i Fraweva~kog reda moè da po~ne, a juna 2005. godine odbio je molbu Vatikana za ponovno razmatrawe. Godine 1997, 22. jula, francuski dnevni list Nice Matin objavquje ~lanak pod naslovom Hrvatsko zlato u Vatikanu? Ameri~ka administracija traga za prebacivawem 800 miliona francuskih franaka, u kojem pi{e: Bil Klinton je ju~e najavio da Ministarstvo finansija prou~ava arhivski dokumenat koji otkriva da Sveta stolica ~uva zlato starog fa{isti~kog reìma u Hrvatskoj. Prema tom dokumentu, koji je objavila jedna ameri~ka televizijska mreà, jedan zna~ajni dio zlatnih rezervi fa{isti~kog reìma Hrvatske, u vrijednosti od 800 miliona franaka, u obliku zlatnih {ipki, trebalo bi da je uskladi{ten u Vatikanu pred kraj II svjetskog rata da ga ne bi oduzeli saveznici... Datiran oktobra 1946, ovaj dokumenat je napisan od strane odgovornog lica u Ministarstvu finansija, Emersona Bajylova. Navode}i rije~i direktora za monetarna istraìvawa, Bajylov tvrdi da je krajem II svjetskog rata usta{ki reìm iz Zagreba poku{ao da iznese sa svoje teritorije 350 miliona {vajcarskih franaka (svota koja danas vrijedi oko 20 hiqada milijardi lira). Britanci su oduzeli 150 miliona. Prema upornim glasovima, te rezerve, uglavnom u zlatnim {ipkama, krenule su, starawem Vatikana, put [panije i Argentine, (zemaqa) u koje se sklonio Ante Paveli}, fa{isti~ki diktator Hrvatske... Bajylov smatra da se (u dokumentu iz 1946) ti glasovi {ire iz Vatikana da bi se skrila istina: po wegovom mi{qewu navedene rezerve nikada nisu napustile papski grad. (Riveli cit. delo; str. 218) Pitawe zlata koje su nacisti i usta{e pokrali Srbima i Jevrejima predmet je posebnog izvje{taja podsekretara SAD Stjuarta E. Ajzen{tata iz juna 1998.
193
Poglavqe pod naslovom Sudbina usta{kog ratnog blaga zadràva se posebno na odnosima izme|u usta{kog reìma i Vatikana: A. Zavo|ewe hrvatskog usta{kog reìma za vrijeme rata (...) U izvjesnoj mjeri ameri~ki i britanski lideri bili su svjesni ubila~kih akcija usta{kog reìma protiv Srba, Jevreja i Roma koji su ìvjeli na teritoriji pod hrvatskom kontrolom. Nije jasno da li su savezni~ki lideri vodili ra~una o tome da je 700 000 `rtava, najvi{e Srba, ubijeno u usta{kim logorima smrti, kako u Jasenovcu tako i drugdje, najokrutnijim i najprimitivnijim metodima, ukqu~uju}i i masovna streqawa, udarce maqem, odsijecawe glava. Saveznici su posqedwih mjeseci 1943, nakon iskrcavawa na poluostvro, po~eli da okupqaju Jugoslovene izbjegle u Italiju. Malo je bilo Jevreja: nacisti i usta{e su bili istrebili najve}i dio wih. (...) Iako nisu razumjeli koja je sudbina zadesila Jevreje i Rome, ameri~ke vlasti su jasno shvatile ono {to ss dogodilo Srbima na teritoriji pod usta{kom kontrolom. Avgusta 1941, jugoslovenski ambasador Konstantin Foti} dobio je od {efa Odjeqewa za Balkan pri Ministarstvu spoqnih poslova izvje{taj u kojem je opisana politika masovnog istrebqewa srpske rase (koju su provodile usta{e) u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, i koji se odnosio na brutalne i zvjerske masakre. Godine 1941, 20. decembra, Foti} se obratio predsjedniku Ruzveltu i pregledao je zajedno s wim jedan memorandum o zvjerstvima po~iwenim nad Srbima. Predsjednik (Ruzvelt) je ostao {okiran tim izvje{tajem, pitaju}i se kako Srbi mogu da se nadaju da }e poslije takvih zlo~ina ìvjeti u budu}oj zajedni~koj dràvi s Hrvatima. Marta 1943, kada se britanski ministar spoqnih poslova, Entoni Idn, uputio u posjetu Bijeloj ku}i radi preispitivawa savezni~kih ratnih ciqeva, imao je priliku da ~uje opetovano mi{qewe predsjednika Ruzvelta da antagonizam Srba i Hrvata iskqu~uje mogu}nost wihove koegzistencije u istoj dràvi i da Hrvati moraju biti stavqeni pod strogi nadzor. (isto; str. 219-220) B. Usta{ko blago i wegovo prebacivawe u [vajcarsku Poslijeratni izvje{taji su pokazali da se dio blaga usta{kog reìma sastojao od dragocijenih dobara koja su opqa~kana `rtvama deportovanim za vrijeme kampawe usta{kog etni~kog ~i{}ewa. Stru~waci ameri~ke obavje{tajne slu`be do{li su do zakqu~ka da usta{ke vo|e poslije rata raspolaù sa preko 80 miliona USA dolara (350 miliona {vajcarskih franaka), uglavnom u obliku zlata, ~iji je jedan dio oduzet `rtvama holokausta u Hrvatskoj. Drugi, neprovjereni izvje{taji, s po~etka pedesetih godina, sugerisali su da je blago skromnije i da nije sigurno gdje se nalazi. Godine 1944, usta{ki reìm je po~eo da prebacuje dobra u {vajcarsku banku da bi ih prikrio. Dana 31. maja 1944, [vajcarska nacionalna banka ([NB) primila je 358 kilograma zlata iz Hrvatske, da bi sqede}ih 980 kilograma prispjelo 4. avgusta 1944. (isto; str. 221) Hrvatsko zlato, preba~eno u [vajcarsku avgusta 1944, i{lo je zajedno sa 25 tona srebra koje je [NB primila za kovawe novca. Oktobra 1944, predstavnici hrvatske marionetske vlade bezuspje{no su poku{avali da nagovore [NB da odobri prebacivawe zlata na jedan hrvatski ra~un u We194
ma~koj. Decembra 1944, [NB odbila je hrvatski zahtjev za povrat zlata u Zagreb, a [vajcarski savezni savjet zamrzao je sva hrvatska dobra u [vajcarskoj. D. Podzemna usta{ka mreà u Rimu i usta{ko zlato Prema informacijama koje su u raznim vremenima prikupile informativne slu`be SAD, Koley sv. \irolama Ilirskog u Rimu, koji je primao hrvatske studente u Vatikanu tokom i poslije II svjetskog rata, bio je centar tajnih hrvatskih aktivnosti i podzemne hrvatske mreè koja je usta{kim bjeguncima i zlo~incima pomagala da pobjegnu iz poslijeratne Evrope. Marta 1946, i britanske tajne slu`be su identifikovale Sv. \irolama kao usta{ku crkvu kojom je rukovodilo bratstvo hrvatskih sve}enika Bratstvo sv. \irolama. Takvo je bratstvo obezbje|ivalo la`na dokumenta za usta{e u bjekstvu, koja su im omogu}avala da pobjegnu i da izbjegnu hap{ewe od strane saveznika. Monsiwor Juraj Ma|erec, identifikovan kao pripadnik usta{a, bio je direktor ovog koleya, ali glavni animator ove usta{ke aktivnosti u Rimu bio je sekretar koleya, otac (u stvari, monsiwor) Krunoslav Stefano Draganovi}, ve} usta{ki pukovnik i biv{i funkcioner hrvatskog Ministarstva unutra{we kolonizacije, ustanove koja je odgovorna za oduzimawe dobara Srbima u Bosni i Hercegovini. Smatran od ameri~kih obavje{tajaca drugim ja Ante Paveli}a, otac Draganovi}, ro|en u Hrvatskoj, bio je prethodno profesor teologije na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Godine 1943, prebacio se u Rim, zvani~no kao slu`benik Hrvatskog crvenog krià, ali o~ito za koordinaciju usta{kih operacija u Italiji. Koriste}i svoje veze u Me|unarodnom Crvenom krstu i drugim organizacijama za pomo} izbjeglicama, Draganovi} je pomagao usta{kim bjeguncima da ilegalno emigriraju u Ju`nu Ameriku, snabdjevaju}i ih sve}eni~kim odorama i la`nim dokumentima, a isto tako osiguravaju}i im prevoz, naro~ito za Argentinu (...). Izvje{taji ameri~kih obavje{tajaca pripisuju zna~ajnu ulogu popu Draganovi}u u podr{ci usta{ama koji su traìli za{titu Rima neposredno poslije rata. Tako|er proizlazi da je on imao du`nost da spasava Arhiv Usta{kog izaslanstva u Rimu, ono {to je djelimi~no radio unutar Vatikana, bave}i se i dobrima koja su pratila usta{ke bjegunce... Pod upravom Draganovi}a, podzemna hrvatska mreà sv. \irolama razvila je efikasnu tajnu aktivnost koja je hrvatskim nacionalistima pruàla usluge evakuacije u bjekstvu od jugoslovenskog reìma. Draganovi}eva organizacija sara|ivala je i sa pacovskim kanalom, koji je osnovala Kontraobavje{tajna slu`ba Ameri~ke vojske, u svrhu pomo}i bjeguncima, dou{nicima u sovjetskim i isto~noevropskim aktivistima, da pobjegnu sa teritorija pod kontrolom komunista. Godine 1951, Draganovi} je sara|ivao s ameri~kim kontraobavje{tajcima u organizovawu bijega naciste Klausa Barbija, antikomunisti~kog dou{nika i ratnog zlo~inca, u Ju`nu Ameriku. Polovinom oktobra 1958, nekoliko dana poslije smrti pape Pija XII (9. oktobra), Draganovi} je dobio od podsekretara vatikanske dràve nare|ewe da napusti Koley Sv. \irolama. Godine 1962, ameri~ki kontraobavje{tajci su ga skinuli s vrata kao {tetnog agenta zbog bezbjednosnih razloga i pomawkawa kontrole.
195
Narednih godina odnosi izme|u Jugoslavije i Vatikana se poboq{avaju, da bi na kraju bili normalizovani juna 1966. Draganovi}, koji bje{e raskinuo s Antom Paveli}em jo{ 1955, iskoristio je amnestiju koju je donio Titov reìm po~etkom {ezdestih godina. Godine 1967, uputio se u Trst i pje{ice je pre{ao jugoslovensku granicu. Nekoliko dana kasnije odrào je govor na Jugoslovenskom radiju u kojem je optuìvao usta{e i hvalio napredak postignut za vrijeme Titovog reìma. Sve ukazuje na to da je Draganovi} kasnije mirno ìvio u Jugoslaviji, gdje je umro jula 1983 (...). Od po~etka 1946. do kraja 1947, rimske usta{e su pruàle uto~i{te Anti Paveli}u, kao i drugim usta{kim vo|ama. Paveli} je stigao u Rim 1946, preobu~en u sve{tenika sa {panskim paso{em. Izvje{taji tvrde da je sqede}e dvije godine ìvio ili u Sv. \irolamu ili u drugim rimskim bazama. Podr{ka podzemne hrvatske mreè bila je kqu~na za bijeg Paveli}a iz Evrope u Argentinu (...).? Ameri~ka kontraobavje{tajna slu`ba, koja je imala odgovornost za pronalaèwe ratnih zlo~inaca, znala je za prisustvo Paveli}a u Italiji i dràla je gotovo dvije godine pod prismotrom wegove aktivnosti, poku{avaju}i tako|e da dobije jasnu sliku wegovih premje{tawa. Krajem jula 1947, nakon {to je jedan izvje{taj ove slu`be ukazao na to da Paveli} ìvi u posebnoj rimskoj zgradi u vlasni{tvu Vatikana i nakon konsultacija u Va{ingtonu, Ministarstvo spoqnih poslova dalo je uputstva Vrhovnoj komandi savezni~kih snaga u Italiji, prema kojima SAD moraju sara|ivati s italijanskim vlastima u vezi s ovim slu~ajem. êtiri dana kasnije, britanska vlada dala je svoj pristanak na ovu inicijativu. Agenti ameri~ke kontraobavje{tajne slu`be, zaduèni za pra}ewe Paveli}evih aktivnosti, u planirawu hap{ewa izvijestili su o ~iwenici da on uìva britansku i za{titu Vatikana, tako da su predloìli jednostranu ameri~ku akciju za izru~ewe Paveli}a Jugoslaviji da ne bi izgubili podr{ku katolika i emigranata antikomunista. Tajna vojna slu`ba SAD podvukla je ~iwenicu da }e hap{ewe Paveli}a uzrokovati gubitak podr{ke Hrvata odanih usta{koj stvari koji su se sve ~e{}e zapo{qavali u ulozi dou{nika ameri~kih obavje{tajiih slu`bi. Na kraju su se snage SAD povukle iz Italije bez odlu~nog reagovawa po pitawu hvatawa Paveli}a. (Ali) interesovawe kontraobavje{tajne slu`be natjeralo je Paveli}a da napusti Rim i da ode u jedan manastir u blizini papske letwe rezidencije u Kastel Gandolfu, gdje je ostao vi{e mjeseci prije napu{tawa Evrope. F. U potrazi za usta{kim blagom Slu`bena dokumenta SAD otkrivaju nedovoqno poznavawe sudbine usta{kog blaga, ukqu~uju}i zlato i dragocjenosti opqa~kane od jevrejskih, srpskih i ciganskih `rtava u usta{koj politici etni~kog ~i{}ewa i deportacije i pogubqewa Jevreja i drugih od Nijemaca. Potpuni opis doga|aja iz usta{kog perioda u Hrvatskoj i bjekstva usta{kih dirigenata, koje je dijelom finansirano iz usta{kog blaga, mora da se nalazi u arhivima drugih nacija i vjerovatno u Vatikanu... Postoje dokazi da je barem dio Arhiva Ministarstva vawskih poslova Hrvatske poslat u Vatikan pri kraju rata... U svojim memoarima, Yejms V. Milano, komandant 430. odreda kontraobavje{tajne slu`be SAD, govori o potpunom uni{tewu dokumentacije pa196
covskih kanala od strane Ameri~ke vojske, te o svojim odnosima s jednom grupom Hrvata. (...) Osim dokaza koji se odnose na tajnu usta{ku aktivnost u Koleyu sv. \irolama, postoji i pitawe dràwa papske administracije. Za vrijeme II svjetskog rata, papa Pije XII je pokazao prora~unatu neutralnost koja je predmet kontroverznih istorijskih razmatrawa. Wegovo dràwe prema hrvatskim katolicima Koleya sv. \irolama, kao i prema drugima, dalo je poticaj mnogim spekulacijama. Iako nisu na|eni dokazi o direktnom ukqu~ivawu pape ili wegovih savjetnika u usta{ke aktivnosti u poslijeratnoj Italiji, izgleda nevjerojatno da oni nisu uop{te znali {ta se doga|a. Vatikanske vlasti kaù da nisu na{le nijedan pogodan dokument kojim bi rasvijetlili pitawe usta{kog zlata. (isto; str. 222-225)
2. Nedodirqivi
Yonatan Levi je kalifornijski advokat koji je zajedno sa advokatom Tomom Istonom glavni kosavetnik u zajedni~koj tu`bi protiv Vatikanske banke i Fraweva~kog reda koja je 1999. godine podneta od strane srpskih, jevrejskih i ukrajinskih preìvelih `rtava holokausta ne bi li im se povratilo zlato koje su im oteli nacisti. Levi tako|e predstavqa Kronzer fondaciju, neprofitnu religioznu organizaciju koja se bori protiv korupcije unutar Rimokatoli~ke crkve. Podneo je i tu`be protiv Hrvatskog oslobodila~kog pokreta, i promotera Me|ugorja, ukqu~uju}i Karitas iz Birmingema, navode}i velika kr{ewa qudskih prava od strane neofa{isti~kih franciskanaca u Me|ugorju. Levi iznosi podatke o Vatikanskoj banci, koja je nedodirqiva za me|unarodne zakone, i idealna da novac koji se tu uloì jednostavno nestane bez traga. To je banka u kojoj je zavr{ilo pokradeno zlato od `rtava usta{kog genocida. Zvani~no, Vatikanska banka je poznata kao Institut za religiozne poslove (Istituto per le Opere di Religione) ili IOR. Me|utim, religija ima malo toga zajedni~kog sa bankom osim ako ne govorimo o zelena{ima u hramu. I Isus u|e u hram Bo`ji i izbaci sve koji su u hramu kupovali i prodavali, i prevrnu stolove mewa~a novca i stolice onih {to golubove prodavahu. Ali dok su zelena{i samo pruàli uslugu da bi se mogli platiti tro{kovi hrama, Vatikanska banka je ukqu~ena u prawe novca od nacisti~kog zlata, izbegavawa poreza i finansijskih prevara. Papa, kao jedini vlasnik akcija Vatikanske banke, jedan je od najbogatijih qudi na svetu, ali i po toj logici, jedan od najmawe moralnih. Vatikanska banka ili IOR jedna je od najozlogla{enijih ali i najtajanstvenijih finansijskih institucija na svetu. Zapravo je vrlo malo toga poznato o samoj banci osim onoga {to Vatikan obelodani. Dodatne informacije mogu se prikupiti sa gra|anskih i civilnih sudskih parnica. Papa je osnovao prethodnika IOR 1887. godine, kao Komisiju za bogougodna dela a 1941. godine, komisija je transformisana u profitni Institut za religiozne poslove, objavqivawem zakona koji je imao papsko odobrewe. Poreklo osnovnog fonda na osnovu koga je IOR nastao je novac Svete sto197
lice. Ekstraprofit, ako ga ima, predaje se Svetoj stolici; posledwih godina IOR je bio i izvor operativnog fonda Vatikana i obaveza. Trenutna javna pozicija banke je takva da se ona oduvek dràla svog osniva~kog akta i postoji da bi sluìla crkvi kao {to je nazna~eno u kirografima ili zakonima banke. Sveta stolica je zvani~no vladaju}e telo i Rimokatoli~ke crkve i dràve Vatikan. Grad Vatikan je dom trima finansijskim institucijama, Apostolskom bratstvu svete stolice (APSA), koje funkcioni{e kao Centralna banka Vatikana, Ministarstvu ekonomije kao i ranije pomenutoj Vatikanskoj banci. Iako dràva Vatikan ima populaciju od svega oko 800 i ukupnu teritoriju od 109 ari, te je najmawa mikrodràva na svetu, pa izgleda da joj nisu neophodne tri tako velike finansijske institucije, Sveta stolica je i vladaju}e telo svih rimskih katolika i kao takva ima zahteve i ciqeve koji se ne mogu poveriti konvencionalnim bankarskim institucijama. Vatikanska banka nije odgovorna ni centralnoj banci Vatikana (APSA) ni Ministarstvu ekonomije; ona funkcioni{e nezavisno sa tri direktorska odbora, od kojih se jedan sastoji od kardinala visokog ranga, drugi je Savetodavni odbor koji ~ine me|unarodni bankari, dok ~inovnici Vatikanske banke i jedan direktorski odbor vode svakodnevne poslove. Ovako zamr{ene organizacione strukture su norma Svete stolice i dobro sluè da sakriju operacije banke. Vatikanska banka funkcioni{e kao privatni bankar crkve kao {to i prili~i jednoj banci ~iji je vlasnik sam papa. Iako IOR tvrdi da nema nijednog konkretnog vlasnika, papa je apsolutni vladalac Svete stolice i banka pripada wemu nema drugih poznatih vlasnika akcija. Banka kakva je danas, nastala je naredbom Pija XII. Uprkos tome {to je papino vlasni{tvo, banka je od svog osnivawa bila povezana sa najprqavijim skandalima, prevarama i zaverama. Osnivawe banke 1941. godine, po naredbi Pija XII, takozvanog Hitlerovog pape, pruìlo je pogodan bankarski kanal za italijanske fa{iste, aristokratiju i mafiju. Kada mu je uskra}ena Petrova para iz Severne i Ju`ne Amerike, papa je traìo druge izvore prihoda, a posao bankara za fa{isti~ke elemente je izgleda bio preveliko isku{ewe. Vatikanska banka tvrdi da nema dokumenta iz perioda II sv. rata; {tavi{e, prema advokatu Vatikanske banke, Franku Grande Stivensu, IOR uni{tava svu svoju arhivu svakih 10 godina. Me|utim, druga dokumenta postoje u nema~kim i ameri~kim arhivama i ona pokazuju da su nacisti prebacivali fondove iz Rajhsbanke u IOR i iz IOR-a u svoje banke u [vajcarskoj. Poznati advokat koji se specijalizovao za rehabilitaciju `rtava holokausta dokumentovao je prebacivawe zlata sa SS ra~una u jednu neimenovanu banku u Rimu, septembra 1943, ba{ kad su se saveznici pribliàvali gradu. Nije verovatno da su ovi fondovi preba~eni u obi~nu italijansku banku, jer su ove bile pod nare|ewem da sve svoje fondove prebace u Milano da bi izbegle neizbe`nu zaplenu svojih sredstava od strane saveznika. S druge strane, transfer nacisti~kog zlata sa SS ra~una, takozvanog `rtvenog zlata, je vrlo mogu}e obogatio sefove neutralne Vatikanske banke. Ali, pri~a o nacisti~kom zlatu i crkvi se ne zavr{ava u Vatikanskoj banci, ve} daje nagove{taje o tome kako se ve}a koli~ina nacisti~kog zla198
ta na{la sakrivena u najva`nijem svetili{tu rimskog katolicizma, Fatimi, u Portugalu. Izvori unutar Fatime izva{tavaju da svetili{te kontroli{u masonski elementi, ~ija }e veza sa IOR-om biti ne{to kasnije obja{wena. Prema tome, Vatikanska banka je ro|ena iz potrebe za ke{om za vreme II sv. rata i neposredno posle wega. IOR je bio vode}i partner u operaciji nestajawa finansija nema~ke marionetske dràve Nezavisne Hrvatske, koje su 1945. godine procewene na 200 miliona dolara. Hrvatski nacisti ili usta{e bili su ostra{}eni nacionalisti, ~ija je verzija degradiranog rimskog katolicizma bila podjednako fanati~na kao i wihova mr`wa prema pravoslavnim Srbima. Usta{e su novac opqa~kan tokom genocida ulagale kod Vatikana da bi finansirale svoju vladu u izgnanstvu u egzilu u Argentini i da bi platile slawe svojih ~lanova zajedno sa odabranim nacistima kao {to su Klaus Barbie i Adolf Ajhman u Ju`nu Ameriku preko vatikanskih pacovskih kanala. Dok ta~ni detaqi prawa usta{kih finansija ostaju tema teku}e tu`be, koju je podigla nekolicina qudi koji su preìveli usta{ka zverstva, Stejt department SAD je 1998. godine objavio izve{taj Sudbina usta{kih finansija u kome je ukazao na Vatikan i wegove arhive kao na verovatna mesta gde treba potraìti odgovore. Prema OSS-ovim (Slu`ba za strate{ke usluge, prethodnik CIA) izve{tajima i dokumentima ameri~ke vojne kontraobave{tajne slu`be, u posledwim danima II sv. rata hrvatski konvoj sa novcem je krenuo ka Austriji gde su ga presreli britanski zvani~nici, postignut je dogovor, novac je pre{ao iz ruke u ruku i ostatak bogatstva je nastavio ka Rimu neometan od . strane vojnih vlasti. Kad je novac stigao u Rim, mo}ni bankar fraweva~kog reda, Dominik Mandi}, u~inio je fraweva~ke ra~une u Vatikanskoj banci dostupnim od tog trenutka novac je nestao i daqe je raspore|en kao {to se obi~no doga|a sa fondovima koji se na|u u IOR. Prema Yonu Loftusu, piscu i biv{em tuìocu Ministarstva pravde SAD, zaduènom za progon nacista, Vatikanska banka je jedina banka koja se nikad ne proverava stoga fondovi koji se ovde uloè mogu jednostavno da nestanu bez traga. Dok je IOR odugovla~io po pitawu hrvatskog bogatstva pred Saveznim sudom SAD, dràvni sekretar Vatikana je poslao diplomatsku poruku vladi SAD, traè}i od wih da izvr{e pritisak na Savezni sud da se ovaj slu~aj obustavi; me|utim, Stejt department je odbio da to uradi i taj slu~aj je i daqe pred sudom gde o~ekuje presudu. Istorijska komisija, koju je Vatikan pa`qivo odabrao me|u Jevrejima i rimokatolicima, bezuspe{no je ispitivala veze Vatikana i usta{a za vreme i posle II sv. rata kada je usta{ka vrhu{ka ~uvana na vatikanskim i fraweva~kim imawima u Italiji. Odgovor Vatikana bio je da su sva relevantna dokumenta zape~a}ena i istorijska komisija je prestala sa radom. Me|utim, ima nekoliko jevrejskih i rimokatoli~kih organizacija koje su voqne da se suo~e sa stra{nom istinom zabeleènom u dokumentima ameri~ke vlade. Papa Pije XII i wegov dràvni sekretar Montini, kasnije papa Pavle VI, dva vode}a kandidata za titulu sveca, bili su bankari, put199
ni~ki agenti i stanodavci nacisti~kim ratnim zlo~incima. Prema Paveli}evom dosijeu kod ameri~ke vojne kontraobave{tajne slu`be, usta{ki vo|a Paveli} i wegov telohraniteq su ~uvani u razli~itim manastirima i sigurnim ku}ama u Rimu, i ~esto su se sastajali sa visokim crkvenim zvani~nicima, ukqu~uju}i i tada{weg dràvnog sekretara Vatikana Montinija kasnije papu Pavla VI. Vatikanski pacovski kanal poslao je desetine hiqada nacista u Ju`nu Ameriku, Australiju i drugde, ukqu~uju}i tu i skoro sve bitnije ratne zlo~ince Paveli}a, Ajhmana, Barbija i Artukovi}a. Ipak, nacisti nisu upravqali Vatikanom, a pacovski kanali su mo`da delimi~no uspostavqeni pre iz finansijskih nego iz ~isto ideolo{kih razloga. Ameri~ka vojna kontraobave{tajna slu`ba je bila sasvim svesna {tetnih posledica po papu kada su weni specijalni agenti napisali 1947. godine: Paveli}evi kontakti su tako visoki i wegova trenutna pozicija je tako kompromituju}a po Vatikan da bi bilo kakvo izru~ewe ovog subjekta nanelo zna~ajan udarac Rimokatoli~koj crkvi. Tokom 50-ih i 60-ih godina, IOR je napredovao peru}i novac za bogate italijanske porodice koje nisu mogle lako da prebace sredstva iz Italije u inostranstvo, zbog restriktivnih italijanskih propisa o prenosu novca. Ra~uni Vatikanske banke su nominalno rezervisani za crkvene slu`benike i rimokatoli~ke organizacije. Me|utim, ovo pravilo je kroz istoriju banke u nekoliko slu~ajeva zaobilaèno. Takozvani mafioze su ~esto bili korisnici ovih ra~una, kao {to je pokazano u filmu Kum III. Bilo je i nekoliko mawih skandala, ukqu~uju}i i poku{aj IOR-a da proturi mnogo la`nih obveznica. Ali, tek kasnih 70-ih i 80-ih je IOR postao vode}i igra~ na svetskom finansijskom trì{tu. Pod pokroviteqstvom dva metra visokog ameri~kog biskupa Paula Gorile Mar~inkusa, biskupa Pavla Hnilice, Li~ija \elija, Roberta Kalvija i Mi{ela Sindona, Vatikanska banka je postala integralni deo nekolikih papskih i mafija{kih {ema za prawe novca, u kojima je bilo te{ko odrediti gde prestaje Vatikan a gde po~iwe mafija. (Guyatt; cit. delo; str. 55-62) An|elo Kaloja, trenutni direktor Vatikanske banke, bezuspe{no je poku{avao da o~isti zamrqanu sliku o IOR-u stalno nagla{avaju}i vrlinu i odanost crkvi iako se ~ovek i daqe pita za{to je Vatikanu potreban privatni bankarski sistem. IOR tvrdi da upravqa bankomatima u Vatikanu i da odràva ra~une za sve{tenike i religiozne organizacije. Ali, ~ak i ovi skromni poslovi imaju mrqu. IOR je 1993. godine, priznao svoje veze sa ranijim usmeravawem mita za italijanske politi~are. Drugi skoriji skandali ukqu~uju zaveru mafije, o~igledno spre~enu, da upotrebe internet i IOR da bi proneverila fondove, kao i nadolaze}e su|ewe nadbiskupu Napuqa za utaju poreza i prawe novca koji ukqu~uju wegovu poziciju pravnog savetnika Vatikanske banke (isto; str. 64-65) Iza ludila IOR-a postoji metod. I bankarski i obave{tajni stru~waci se slaù da je jedan od najboqih na~ina za prawe novca imitirawe Rimokatoli~ke crkve. IOR od svog osnivawa ima ra~une kod Saveznih rezervi i ima korespondentne bankarske veze sa ve}inom najve}ih svetskih banaka.
200
Korespondentne bankarske veze omogu}avaju relativno malim bankama da rade kroz znatno ve}e i presti`nije banke, a da fizi~ki ne moraju da budu prisutne. Za IOR, koji tvrdi da ne vodi poslove u Sjediwenim Dràvama, smatra se da radi preko bankarskih giganata kao {to su Republic Bank of New York, Bank of America i Chase Manhattan. Budu}i da korespondentni ra~uni obi~no ne izlaù banku jurisdikciji sudova zemqe-doma}ina, IOR funkcioni{e u SAD sa relativnim imunitetom, dvostruko za{ti}en svojom tvrdwom da ima suvereni imunitet kao deo Svete stolice. Vrlo malo bankarskih eksperata zna i{ta o IOR-u, a oni koji znaju su ~esto ukqu~eni u transakcije crnog zlata i ne èle da govore. Na taj na~in, Vatikanska banka, iako se ~esto spomiwe u vezi sa prevarama i skandalima, jo{ uvek nije potpuno odgovorna za sva svoja dela zbog nedostatka znawa o wenoj unutra{woj strukturi. Da zakqu~imo, IOR je papina banka ali je i banka mafije, masona i nacista. Po{to su transakcije IOR-a daleko od transparentnih, mi za wegovo delawe imamo samo svetu re~ wegovog predsednika i odbora. I dok IOR tvrdi da je pro~istio svoje poslove, i daqe decidirano odbija da se pozabavi preko pedeset godina starim pitawem prawa nacisti~kog zlata, ~ak i danas. Paradoksalno, papa poseduje Vatikansku banku pa ipak, kada je pokojni Jovan Pavle I poku{ao da se ume{a u poslove sopstvene banke, prona{li su ga mrtvog. I dok se Jovan Pavle II izviwava Jevrejima, pravoslavnim hri{}anima i Ukrajincima za pro{la nedela, wegovi advokati su zauzeti brawewem Vatikanske banke pred saveznim sudovima u SAD da bi spre~ili povra}aj nacisti~kog zlata, pa ~ak i po~etak procesa kojim bi se utvrdilo wegovo postojawe. Ipak, kako IOR ulazi u 21. vek, nastavqa da se bori sa svojim duhovima pro{losti Kalvijem, nacisti~kim zlatom, kao i sa svojom trenutnom reputacijom sigurne luke za novac prevaranata. Dok Evropska unija i Sjediwene Dràve vr{e pritisak na mala of {or ostrva da preispitaju svoja bankovna poslovawa, Vatikanska banka ostaje netaknuta. Prqava bankarska praksa je jedan greh koji papa, po svemu sude}i, nikad ne}e prestati da praktikuje previ{e je isplativ. (isto; str. 67-68) Roberto Kalvi je, 1982, procenio vrednost Vatikanske banke, i to ne uzimaju}i u obzir druge ra~une Rimokatoli~ke crkve, na preko 10 milijardi dolara. Samo je nekolicina qudi boqe znala unutra{we delovawe ove vatikanske institucije, {to su je uspostavili papa Pije XII i Bernardo Nogara, od mafija{ke li~nosti koja je postala poznata kao Bo`ji bankar. Vrednost Vatikanske banke danas ostaje u sferi naga|awa. Nekolicina finansijskih eksperata procenila je da se vrednost vatikanske imovine morala utrostru~iti ili, ~ak, u~etvorostru~iti tokom godina buma 1980ih i 1990-ih. No, sve te procene ostaju samo naga|awa. Kada bi neko poku{ao da kombinuje imovinu Vatikanske banke sa drugim ra~unima i imovinom Rimokatoli~ke crkve, tada bi dospio u stratosferu gde bi svi prora~uni postali nadrealni. Nema papirnih tragova koji vode ka i od Vatikanske banke. Nije sprovedena nijedna revizija od nekoga spoqa. Sve unutra{we i spoqa{we finansijske izjave Svete majke crkve iskqu~uju Vatikansku banku od razmatrawa ili prosu|ivawa. Neizbe`no, onaj koji pomno is201
traùje takve izjave nailazi na fraze kao {to su ostavqaju}i nedirnutim posebni karakter IOR (Vatikanske banke), ne ukqu~uju}i IOR, ili sa punim po{tovawem sudskog statusa IOR. Vatikanska banka ostaje korporativni organ odvojen i razli~it od svih drugih organa i slu`bi Svete stolice. (Vilijams; str. 189-190) 23. novembar 2001: Prema jednom op{tem izvoru, Vatikan je glavna destinacija za preko 55 milijardi USD u italijanskom ilegalnom prawu novca i svetska destinacija broj 8 za prawe novca, rangirana zna~ajno vi{e od takvih rajskih of-{or mesta kao {to su Bahami, [vajcarska i Lihten{tajn. U nedavnom izve{taju londonskog Telegrafa i biltena Inside Fraud (Unutar prevare), Vatikan je imenovan kao vrhunska cut out zemqa zajedno sa of-{or bankarskim centrima Naurua, Makaa i Mauricijusa. Cut out zemqa je ona ~ija bankarska tajnost ~ini nadasve nemogu}im pra}ewe opranog novca unazad do wegovog izvora (...) U izjavi koju je pod pretwom kazne za krivokletstvo podneo advokat Vatikanske banke Franco Grande Stivens, navodi se da je osnovna svrha Vatikanske banke da promovi{e pobo`na dela i da su weni ulaga~i bitno ograni~eni na slu`benike dràve Vatikan, ~lanove Svete stolice, religijskih redova, i osobe koje deponuju novac koji je, najmawe jednim delom, namewen za pobo`no delovawe. Stivens je tako|e izjavio sudu da papa kontroli{e Vatikansku banku i da se ban~ina evidencija ne ~uva posle deset godina. Izgleda da se Vatikanska banka, glavni poslenik u ilegalnom prawu novca, krije iza dobro}udne pojave Jovana Pavla II. Uz navodnu ume{anost Vatikanske banke u nacisti~ku pqa~ku i sada{we veze za organizovanim kriminalom, ovo mi{qewe ne moè biti daleko od istine. Dokazi koji se gomilaju ukazuju da je Vatikanska banka vi{e piratska nego pobo`na. (www.vaticanbankclaims.com/vatpr.html)
3. Tu`ba protiv Vatikana

Ve} smo naveli da je Levi advokat koji zastupa preìvele usta{ke `rtve u tu`bi protiv Vatikana i fraweva~kog reda. U tekstu koji sledi on navodi podatke vezane za ovu tu`bu. Ja sam jedan od dva vode}a advokata za tuìteqe u drugostepenom sudskom postupku vezanom za zahteve za restituciju iz perioda II svetskog rata, podnete ameri~kom Okru`nom sudu za Severnu Kaliforniju. Ja sam tuìteq u drugoj tu`bi podnetoj prema Zakonu o slobodi informisawa kojom se od CIA i Vojske traè dokumenti iz savremenog perioda. Tu`be su: Alperin protiv Vatikanske banke C99-4941 MMC Tu`ba koju su podneli Srbi, Jevreji i Ukrajinci koji su preìveli (II sv. rat), traè}i restituciju i popis usta{kog blaga iz II svetskog rata, koje je posle rata oprano uz pomo} Vatikana i {vajcarskih banaka, franciskanskog reda, i hrvatskog oslobodila~kog pokreta. Naumovi} protiv SNB C-00-3636 BZ Tu`ba u ime nejevrejskih `rtava holokausta iz biv{eg Sovjetskog Saveza i Jugoslavije kojom se traì po202
pis zlata koje su opqa~kali nacisti i wihovi saveznici i koje je tokom II svetskog rata pro{lo kroz Rajhsbanku, {vajcarske banke, Banku za me|unarodna poravnawa i Vatikansku banku. Levi protiv Vojske i CIA C-00-3103 PJH Tu`ba na osnovu Zakona o slobodi informisawa kojom se traì skidawe oznake tajnosti sa dosijea , Vojske i CIA koji se odnose na {efa vatikanskih pacovskih kanala, agenta fra. Krunoslava Draganovi}a. Glavni stru~ni svedok pribavqen za ove tu`be je Yon Loftus biv{i advokat Slu`be za specijalne istrage Ministarstva pravde (SAD) (odeqewe za lov na naciste), koautor, uz Marka Aronsa, Unholy Trinity: The Vatican, The Nazis and The Swiss Banks (Nesveto Trojstvo: Vatikan, nacisti, i {vajcarske banke), The Secret War against the Jews (Tajni rat protiv Jevreja), i autor The Belarus Secret (Tajna Belorusije). Same tu`be su zasnovane na dokazima koje je Loftus otkrio u svojim istraìvawima dugim dve decenije. Loftus je bio zna~ajan izvor za izve{taj ameri~kog Stejt departmenta za 1998. god. (izve{taj Stjuarta E. Ajzen{tata: Sudbina usta{kog blaga koji je usmerio pa`wu na ulogu Vatikana u prawu usta{kog novca.) U su{tini, Loftus i drugi su izneli teoriju da je genocid kome su u II svetskom ratu nacisti i wihovi saveznici izloìli Jevreje, Srbe, Rome, Sovjete i druge, proizveo ogromne koli~ine ratnog plena i opqa~kanog blaga, ukqu~uju}i zlatne kovanice, burme i zubno zlato iz konc-logora. Ovo genocidom obojeno blago je pretapano u Rajhsbanci i drugim sabirnim centrima i prano kroz {vajcarske banke, Banku za me|unarodna poravnawa i Vatikansku banku, tokom i posle II svetskog rata. Prema Loftusu, mnoge posleratne aktivnosti usta{a i Vatikana bile su skrivene pod maskom antikomunisti~kog delovawa i bile ohrabrivane ili aktivno sponzorisane od strane britanske tajne slu`be i kasnije CIA, a posebno od strane Alena Dalsa i Yejmsa Yizusa Engltona. Najzapaènije me|u posleratnim nacistima bile su hrvatske usta{e. Za razliku od Nemaca, ~iji su glavni kriminalci izvedeni pred Tribunal za ratne zlo~ine u Nirnbergu, zapravo ~itava usta{ka hijerarhija, ukqu~uju}i i wihovog vo|u ili poglavnika Antu Paveli}a, izbegla je pravdu. Jo{ ve}e iznena|ewe je da su sa sobom u egzil poneli finansijska sredstva koja su poticala od istrebqewa 750.000 Srba, Jevreja i Roma. Paveli}, poznat kao balkanski kasapin je u periodu od 1945 1947. godine bio uvaàvani gost Vatikana, dok su se drugi ratni zlo~inci slobodno {etali okolo. Artukovi}, hrvatski Himler, ~ovek odgovoran za logore smrti u kojima su stotine hiqada Srba ubijani, ìvi spaqivani ili specijalnim ~eki}ima mla}eni do smrti, preko trideset godina je ìveo slobodno u Ju`noj Kaliforniji, dok su ga privatni kongresni zakoni {titili od deportacije. Druge usta{e, kao sadista Luburi}, kupovali su vile u [paniji ili zapo~iwali novi ìvot kao poslovni qudi u Argentini, Brazilu i Venecueli. Ali, za razliku od drugih biv{ih nacista, usta{e nisu izgubile svoju fa{isti~ku ideologiju; nasuprot, u Buenos Ajresu su otvoreno ponovo uspostavili svoju nacisti~ku partiju, a 1956.god. otpo~eli novu kampawu terora koja je na kraju stigla do SAD tokom 1970-ih i 1980-ih godina, rezultiraju}i otmicama, bomba{kim napadima i ubistvima.
203
Yon Loftus i koautor Mark Arons i drugi istraìva~i, posebno Kristofer Simpson u Blowback (Povratni udarac) i bra}a Anderson u Inside the League (Unutar Lige) iznose teoriju da posleratno oìvqavawe usta{a nije slu~ajno. Usta{e su ~ak i u danima pre II svetskog rata predstavqale jednu od najboqe organizovanih teroristi~kih organizacija u Evropi, uspe{no ubiv{i jugoslovenskog kraqa Aleksandra II i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua u Marseju 1934.godine. Posle II svetskog rata usta{ko poznavawe zakona, krijum~arewa i trgovine na crnom trì{tu dobro im je posluìlo. Usta{e su tako|e imale mo}ne pokroviteqe u hijerarhiji Katoli~ke crkve, ukqu~uju}i Franciskanski red i vatikanski Dràvni sekretarijat. Ali ovo nije do kraja objasnilo wihov fenomenalni uspeh u izbegavawu Tribunala za ratne zlo~ine. Ne samo da su posle rata usta{e bile tolerisane, ve} su ih ameri~ke i britanske tajne slu`be, ukqu~uju}i prvo OSS, a kasnije CIA, odràvale. I dok je spisak likova ume{anih u to ogroman, Loftus prstom ukazuje na Filbija i anglofile Engltona i Dalsa, koji su poku{ali da manipuli{u vatikanskim i usta{kim operativcima za sopstvene potrebe. Filbi, koji je 1944. god. imenovan za {efa antisovjetskog odeqewa SIS, infiltrirao je u usta{ke pacovske kanale i vatikanski Intermarium sovjetske {pijune, dok su Englton i Dals izabrali da ignori{u ultrafa{isti~ka nagiwawa svojih hrvatskih pomo}nika. Usred ovog vrtloga konkurentskih interesa, 26 godina je stajala jedna centralna figura, glavni {pijun i kreator pacovskih kanala, fra Krunoslav Draganovi}, koji je u razli~itim periodima radio za usta{e, Vatikan, Amerikance, Engleze, Titovu Jugoslaviju, a mo`da i za Sovjete. Loftus poku{ava da rasvetli ovu smutwu oko nacisti~kog zlata, ratnih zlo~inaca i obave{tajnih agencija do poku{aja da li{}e ponovo vrati na drve}e po{to je oluja pro{la. Ono {to situaciji dodaje teìnu je da su mo`da neki od listova izmeweni, drugim re~ima, da su u interna dosijea uba~ene dezinformacije radi zbuwivawa bilo kakvih budu}ih istraìva~a koji poku{aju da razmrse ovu paukovu mreù. Vatikanski pacovski kanali su prvi put bili izloèni javnosti 1983. god. u slu~aju Klausa Barbija, ali wihov puni domet je jo{ uvek nepoznat. Slu~aj Levi protiv Vojske i CIA je pokrenuo novu deklasifikaciju nekoliko stotina dokumenata koji nikada ranije nisu objavqeni, a koji jo{ uvek mogu da bace dodatno svetlo na pacovske kanale. Prvi kontakt Dalsa i OSS sa usta{ama odigrao se u Bernu, a britanska obave{tajna slu`ba, i MI5 i/ili MI6 su tako|e imali kontakte sa wima. Na kraju rata OSS je prestao da postoji ali su se operativci kao Dals jednostavno utopili u vojnu obave{tajnu slu`bu i stvorili svoju sopstvenu frakciju. Dok su neke jedinice vojne tajne slu`be (SIS) jurile i hvatale naciste, druge ameri~ke jedinice, povezane sa Dalsom i britanskom obave{tajnom slu`bom, bile su zauzete regrutovawem i za{titom nacista kao vrednih obave{tajnih pomaga~a u predvi|enom ratu protiv komunizma. Dalsova grupa je stvorila savez sa 430. jedinicom SIS u Austriji, dok su se elementi SIS u Italiji protivili ovim planovima.
204
Kqu~ za ove zbuwuju}e doga|awe bilo je depozicionirawe masovnog ubice Paveli}a, i usta{kog blaga u Rimu i wihovih sredstava u [vajcarskoj. Britanci su Paveli}a i deo wgovog blaga uhvatili u Austriji, dogovor je sklopqen, Paveli} i wegova vrhovna komanda su nastavili za Vatikan uz britansku pomo}, a zlato je ubrzo pristiglo iz Austrije i [vajcarske. Paveli} i drugi nacisti su bili sme{teni i za{ti}eni u dvorcima i manastirima Vatikana, ~esto se skrivaju}i iza sve{teni~ke ode`de. Usta{ki ratni plen je kori{}en da se usta{e ustoli~e kao antikomunisti~ki borci za slobodu. Tzv. Usta{ki kriàri borili su se u pozadinskim akcijama protiv Tita koji je ustao protiv Amerikanaca u Trstu. Kriàri nisu bili uspe{ni i moè biti da je Kim Filbi sabotirao te (wihove) napore. Tako|e moè biti da su Hrvati preuveli~ali brojnost i efikasnost svojih borbenih snaga da bi spre~ili hap{ewa. Fra Draganovi} je bio ratni zlo~inac koga je traìla Jugoslavija zbog brutalnog etni~kog ~i{}ewa Srba 1942. god. na Kozari, istom regionu u kome je operisao drugi nacista, Kurt Valdhajm. Hrvati su 1943. godine, osetili ratnu plimu promena sa Istoka lojalni nacisti~ki saveznik, Hrvatska legija, borila se kod Staqingrada i bila uni{tena. Kao osigurawe protiv eventualne pobede saveznika, Paveli} je poslao Draganovi}a, kao {efa obave{tajne slu`be, u Rim, gde }e on posle rata postati glavni realizator usta{kih planova. ûdnovato, Draganovi} je tako|e radio i kao ameri~ki i britanski agent, a mo`da je kasnije radio i za Titovu vladu. Kome je pripadala Draganovi}eva krajwa lojalnost, ostaje misterija. Draganovi} je vodio tzv. pacovske kanale Vatikana, nabavqaju}i Hrvatima ali i drugim nacisti~kim ratnim zlo~incima, kao Adolfu Ajhmanu, la`ne papire i prolaz u novi ìvot u Ju`noj Americi i na drugim mestima. Draganovi} je 1946. godine, bio ameri~ki obave{tajni pomaga~ i ubrzo je CIA po~ela da koristi pacovske kanale Vatikana i, prema nekima, da ih finansira dobrim delom 1950-ih godina, kao metod slawa antikomunisti~kih biv{ih nacista u Latinsku Ameriku. Predvi|alo se da bi wihove usluge jednog dana mogle biti potrebne u borbi protiv komunizma. Hrvatski pla}enici su se borili protiv Lumumbe u Kongu, a Draganovi} ih je regrutovao za operaciju u Dominikanskoj Republici 1966. godine. Vlada Huana Perona je regrutovala usta{e kao udarne trupe, pre nego {to ga je oterala vojska, kao i general Stresner, fa{isti~ki diktator Paragvaja, koji je nastavio da pomaè usta{e i tokom dobrog dela 1980-ih godina. Posle poraza kriàra u Jugoslaviji, Paveli}evo prisustvo u Rimu je postalo odgovornost za Vatikan. Ameri~ki specijalni agenti koje Dals nije kompromitovao, locirali su Paveli}a i spremali se da ga uhvate kada je nare|ewe povu~eno. Paveli} je pobegao putem pacovskih kanala u Argentinu, gde je postao politi~ki savetnik Huana Perona. Druge usta{e su bile dobrodo{le u fa{isti~koj [paniji. Usta{ko blago je uskoro krenulo za Paveli}em u Buenos Ajres i 1956. godine usta{e su se rekonstituisale kao Hrvatski oslobodila~ki pokret (HOP) koji je uspostavio efikasnu vladu u egzilu (priznatu kao legitimnu od strane nekoliko zemaqa ukqu~uju}i Tajvan i Paragvaj) sa teroristi~kim delom u formi HVO.
205
Tokom 1958. godine, korist od Draganovi}a je izbledela i on je isteran iz Vatikana. Bez obzira na to, on je nastavio da radi kao agent za Vojsku do 1962. god, a mo`da do 1967. god. za CIA. Godine, 1967. Draganovi} je ili prebegao ili ga je jugoslovenska obave{tajna slu`ba kidnapovala. Wegova sudbina je bila iznena|uju}e blaga: bio je ispitivan ili debrifovan i dozvoqeno mu je da se povu~e u manastir u Hrvatskoj. Gubitak Draganovi}a je bio razlog da direktor CIA za planove Karamesines podnese poduì izve{taj zameniku pomo}nika sekretara za bezbednost u Stejt departmentu. Ali, nije poznato da li je Draganovi} zaista bio kidnapovan ili je wegova repatrijacija bila deo nekog ve}eg plana. Odgovor je u jo{ uvek tajnim dosijeima jugoslovenske obave{tajne slu`be. Usta{e nisu bile zapla{ene Draganovi}evim odlaskom. Jo{ uvek pod maskom antikomunista, ponovo su se naoruàli i po~eli da sprovode teroristi~ke operacije koje su na kraju stigle i do SAD. Pogre{ne informacije ili wihov nedostatak, ugrozile su zakonite napore da se (te operaci. je) suzbiju. Zaista, FBI je posmatrao ~ika{ki deo HOP-a kao u su{tini nenasilnu organizaciju, dok je u isto vreme weno revolucionarno krilo besnelo vr{e}i ubistava, kidnapovawa i bomba{ke napade. FBI je pogre{io; novcem ~ika{kog HOP-a pla}an je terorizam {irom sveta. Kristofer Simpson opisuje usta{e kao primer povratnog udara. Povratni udar je àrgonski izraz za neo~ekivani negativan efekat u doma}im okvirima uslovqen tajnom operacijom iz inostranstva. CIA je tako nehotice pomogla teroristi~ku organizaciju, a intenzivna tajnost, koja je okruìvala sponzorstvo CIA nad usta{ama i drugim fa{istima spre~ila je agenciju da nau~i iz sopstvenih gre{aka na~iwenih u pro{losti. Pro{lo je pedeset godina od kada su se ovde opisani doga|aji desili, a Nezavisna Dràva Hrvatska je ponovo uspostavqena uz nastalo krvoproli}e i nemire u Jugoslaviji. Ipak, Vatikan i CIA i daqe nastavqaju da suzbijaju informacije o pro{lim operacijama, informacije koje su mo`da, da su bile {iroko poznate, mogle da pruè druga~iju perspektivu nesre}noj sudbini moderne Jugoslavije. (www.pavelicpapers.com/features/essays/lavc.html)
4. Sud odlu~io da sudski proces za restituciju po~ne i odbio molbu Vatikana za ponovno razmatrawe
Institut Jasenovac iz Wujorka zatraìo je od nadle`nih evropskih institucija da blokiraju prijem Hrvatske u Evropsku uniju dok se ne re{i pitawe obe{te}ewa logora{a Jasenovca i imovine opqa~kane u usta{koj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj (NDH). Zahtev Instituta Jasenovac podràle su dve me|unarodne konferencije koje se bave pitawima obe{te}ewa `rtava rata (Kleim konferens i Bnai Brit) i nekoliko me|unarodnih organizacija, rekao je savetnik direktora Instituta Danko Vasovi} u izjavi koju prenosi Tanjug. Vasovi} je istakao da je krajem pro{log meseca ameri~ki federalni Apelacioni sud u San Francisku obavestio Institut da je prihvatio tu`bu protiv dràve Vatikan zbog primawa opqa~kanog zlata i drugih vrednosti od `rtava usta{kog genocida.
206
Tu`ba je, posle nekoliko odbijawa, najzad prihva}ena, uprkos protesta i tvrdwi Vatikana da je nelegitimna, i sada se ~itav slu~aj vra}a Okru`nom sudu, koji treba da otvori sudski proces, objasnio je Vasovi}. Institut Jasenovac se prikqu~io tu`bi koju je tim advokata s Yonatanom Levijem na ~elu pokrenuo pre pet godina protiv Centralne vatikanske banke (Instituto per le opere di religione), zbog prawa opqa~kane imovine Srba, Jevreja i drugih stradalnika u NDH. Po{to je tu`ba odbijena, Levi je pokrenuo parnicu protiv agencije CIA zbog skrivawa podataka o usta{ama iz Hrvatskog oslobodila~kog pokreta (HOP), fraweva~kog reda i Vatikana. Nakon {to je CIA otvorila svoje dosijee, Levi i wegov tim su, u novembru 2004, podigli nove tu`be pred Apelacionim sudom, ali sada i protiv banaka {vajcarske, austrijske, argentinske, {panske, italijanske, portugalske, nema~ke i ameri~ke. I, te tu`be su bile odbijene, jer ih je sud smatrao politi~kim, a ne pravosudnim predmetom, ali su advokati uloìli àlbu, koja je 19. aprila ove godine prihva}ena. (Beogradski dnevnik; Nacional, ponedeqak, 23. maj 2005) 18. april 2005; San Francisko: Apelacioni sud Devetog okruga San Franciska odlu~io je danas da sudski proces za restituciju iz II svetskog rata, podnet 1999. godine, protiv Vatikanske banke i Franciskanskog reda moè da po~ne. U tu`bi se traì restitucija imovine Srba, Jevreja i gra|ana biv{eg SSSR-a koja je opqa~kana od strane nacisti~ke hrvatske vlade za vreme II svetskog rata. Sud je odlu~io da se zahtevi za konverziju imovine koju su po zavr{etku rata oprali Vatikanska banka i franciskanci, mogu pokrenuti. Mo`da osetiv{i da slu~aj ne ide dobro, dràvni sekretar Vatikana kardinal Sodano zatraìo je nedavno od ameri~kog dràvnog sekretara (Kondolize) Rajs da interveni{e u ime Vatikana. Stejt department je, me|utim, izabrao da se uzdrì. Iznos u pitawu mogao bi da pre|e 100 miliona USD. (www.remnantofgod.org/BN050419.htm) 14. jun 2005; San Francisko: Apelacioni sud Devetog okruga (San Franciska) odbio je molbu Vatikana za ponovno razmatrawe i nije pokazao interes za zahtev Vatikana za vanrednu ex banc raspravu pred sudom Devetog okruga. Ovo je usledilo posle odluke suda Devetog okruga od 18. aprila 2005. godine, kojom se dozvoqava osobama koje su preìvele holokaust da nastave sa svojim zahtevima protiv Vatikana za popis i restituciju tzv. usta{kog ili hrvatskog blaga, koje se sastoji od sredstava opqa~kanih iz biv{e Jugoslavije tokom II svetskog rata. Ve}inu `rtava genocida u Hrvatskoj tokom II svetskog rata ~ine pravoslavni Srbi, od kojih je preko 500.000 likvidirano od strane hrvatskih usta{a uz potporu nekih rimokatoli~kih sve{tenika. Sud Devetog okruga je tako|e izdao preina~eno mi{qewe koje ukazuje da italijanski Ugovor o miru sa saveznicima iz 1947. godine izgleda ne iskqu~uje sudski proces jer Vatikan nije potpisnik tog ugovora. Prema advokatima tuìteqa, ova najnovija odluka }e, nadajmo se, dati zamah re{avawu ove tu`be, za one koji su preìveli holokaust, od kojih su mnogi u godinama i slabog zdravqa. Advokat Yonatan Levi kaè: Vatikan
207
govori o pomirewu sa pravoslavnim hri{}anima ali igra podlu igru ~ekawa da posledwi me|u preìvelima jugoslovenskog holokausta nestanu. (www.vaticanbankclaims.com/61405.htm)
XIII VATIKAN I KOMINTERNA ZAJEDNO RU[ILI JUGOSLAVIJU

1. Savezni{tvo usta{a i komunista na uni{tavawu Srpstva i pravoslavqa
Dejan Lu~i} iznosi paradoksalne ~iwenice koje govore o saradwi usta{a i komunista. I usta{e i komunisti i Vatikan imali su istovetan program, a to je uni{tavawe Srpstva i pravoslavqa. O~igledne ideolo{ke suprotnosti izme|u usta{a i komunista nisu predstavqale prepreku za zajedni~ko delovawe koje je trebalo da dovede do toliko èqenog ciqa. Saradwa je ozvani~ena i kroz sporazum. Kako bi izazvali {to ve}u mr`wu prema dràvi, neumorno plasiraju tezu o velikosrpskom hegemonizmu. Isti ciq, a razli~ite motive za razbijawe Jugoslavije imali su Kominterna i Vatikan, a Hrvati su odigrali ulogu koja je kreirana u inostranstvu. Lu~i} nam prezentuje veoma zanimqive ~iwenice: Hrvatska je bila preparirana mr`wom prema Srbima. Retki su bili qudi koji su se odlu~nije suprotstavqali toj suludoj ideji. Dve najagresivnije politi~ke struje tog vremena, hrvatski nacionalisti i hrvatski komunisti zajedno propovedaju da su za sve nevoqe i socijalne tegobe u dràvi krivi velikosrpski hegemonisti, {to je u praksi zna~ilo sejawe mr`we prema susedima Srbima. Savez usta{a i komunista nije bio ni suvi{e tajan. Radoslav Stojanovi}, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, u svojoj kwizi Jugoslavija, nacije i politika na str. 109. iznosi direktivu Kominterne u kojoj se kaè: Partijska }elija i seqa~ki akcioni odbori moraju svakako pomagati i predvoditi usta{ku borbu seqaka protiv vojno-fa{isti~ke diktature. Ovakva politika kako kaè Stojanovi} svakako je doprinela zao{travawu me|uetni~kih sukoba u Jugoslaviji jer je predstavqala mo}nu podr{ku separatisti~kim snagama u Jugoslaviji. Me|utim, svu krivicu ne treba prebaciti samo na Kominternu. Ni KPJ nije ostala ravnodu{na prema ovom pokretu za oslobo|ewe hrvatskog naroda. Na Petom kongresu (1928. u Drezdenu) prihvatila je ideju o formirawu Nezavisne Dràve Hrvatske, i tu ideju je ugradila u svoj akcioni program. Tada su i pojedini komunisti, bez nekog dubqeg razmi{qawa, po~eli da sara|uju sa ~vrstim jezgrom usta{kog pokreta. Ideje o saradwi su bile obostrane. O tome ne{to vi{e govori Jakov Blaèvi} u svojim Prepoznavawima (str. 96 i 123).
208
Prvo }u navesti mi{qewe jednog komunisti~kog agitatora po imenu Nino.... Slu{aju}i toga Ninu, komunisti~kog agitatora sa glorijom hrvatskog nacionalnog revolucionara, sje}ao sam se na{ih gospi}kih, gimnazijskih vremena. Sje}am se razgovora s wim i wegovim istomi{qenicima, sve na{im vr{wacima, kada su mi, nama komunistima, govorili: trebamo se zajedni~ki boriti; mi se radi}evci, star~evi}evci Hrvati od vas bitno ne razlikujemo borimo se protiv zajedni~kog neprijateqa, samo vi komunisti nagla{avate socijalno, a mi nacionalno. Toga momenta tu razliku nismo uspjeli premostiti i taj gordijski ~vor presje}i. Nije to bila dje~a~ka nejakost nas gospi}kih |aka, u tom ~voru su tada bile zapetqane vode}e snage i umovi, rukovodstva na{e revolucionarne komunisti~ke borbe. (Lu~i}; cit. delo; str. 110) U studiji Masoni u Jugoslaviji (1764-1988), Zoran D. Nenezi} izneo je podatke koji su zaprepastili posleratni nara{taj: otkrio je da je postojao savez izme|u komunista i hrvatskih nacionalista protiv srpskog naroda. Evo {ta je objavqeno: U prvom katu u sobi, gdje se prikazuje rad komunista u biv{oj Jugoslaviji, nalaze se na zidu grafikoni i natpisi, iz kojih je vidqiva veza komunista i masona, kao i to, da su komunisti prvi postavili tezu, da ne postoji tzv. jugoslavenski narod, nego da je Jugoslavija sklop od 6 zarobqenih naroda. Vodi~ obja{wava posjetiocima, da su komunisti glavni krivci za propast Jugoslavije i to najvi{e radi toga, {to su podupirali usta{ki pokret, kao i ostale nacionalne pokrete u biv{oj Jugoslaviji. Vodi~ tvrdi doslovno: Komunisti su bili saveznici svih destruktivnih elemenata i oni su nam govorili svojevremeno, nemojte pucati na usta{e, a vi svi sigurno znate {ta su usta{e u~inile Srbima. Na ovaj na~in se na toj izlo`bi stavqaju u isti red komunisti s usta{kim pokretom (A VII, Fond NDH, 235-29/291-91). (isto; str. 111) Lu~i} navodi jo{ jedan vaàn dokument: Prilog br. 20. Referat Milana Bani}a (1943) Dana 4. decembra o.g. Radio London doneo je vest, da je Vrhovni zakonodavni odbor partizanske vojske u Jugoslaviji na svojoj konferenciji obrazovao Komitet za nacionalno oslobo|ewe, zapravo novu partizansku vladu. O ovom doga|aju mnogo je govoreno i pisano, te bi bilo suvi{no ponavqawe. Ovde }e se izneti ono o ~emu niko do sada nije ni pisao ni govorio, pozadina cele ove po srpski narod tragi~ne igre, koju vode na{i susedi iz Nezavisne Hrvatske Dràve. Ogra|uju}i se unapred ~iwenicom da je o ovome politi~ki vrlo smi{qeno, ve{to i obazrivo vo|enom poslu te{ko pruìti konkretne i sigurne dokaze, izne}e se onoliko koliko to logi~no vezivawe pojava i zapaàwa dozvoqavaju. Od svoga postanka hrvatska dràva sa usta{kim reìmom uvodi u istoriji besprimernu politiku mr`we i zlo~ina prema srpskom elementu.
209
Nijedan narod nikada nije u borbu sa drugim narodom uneo toliko brutalnosti kao vo|e dana{we Hrvatske. I ne samo dana{wi vlastodr{ci Nezavisne Hrvatske Dràve, ve} ima mnogo ~iwenica da u svom nagonu uni{tavawa Srpstva postoji ne{to op{te i duhovno, {to obuhvata hrvatski narod kao celinu. Prva etapa ove akcije uni{tavawa, kao {to je poznato, izvr{ena je uglavnom tokom 1941. i 1942. godine, a zavr{ena kapitulacijom Italije, koja je iz svojih imperijalisti~kih ciqeva, zajedno sa katoli~kom crkvom pomagala i raspirivala delo uni{tavawa. Rezultat je porazan za Srbe. Stotine hiqada pobijenih Srba sa podru~ja Hrvatske nezavisne dràve, kruna je ovog ru{ila~kog hrvatskog besa. Napu{tawem hrvatskog podru~ja od strane Italijana, a zahvaquju}i nema~koj intervenciji, izgledalo je da }e se odnosi ublaìti, a prilike poboq{ati. Me|utim, nagon je ostao i daqe, samo mu se dao lep{i i lukaviji izraz. Upotrebqeno je jedno drugo sredstvo i put, ovom prilikom sa dva ciqa. Prvi ciq nastaviti sa biolo{kim istrebqewem Srba i pravoslavqa, i to {to ve}im pro{irewem podru~ja dejstva, po mogu}nosti izvan hrvatskih politi~kih granica, i preno{ewe akcije na samu mati~nu srpsku teritoriju. Drugi ciq, vrlo lukav, najbri`qivije i ve{to skriven, sastoji se u tome, da se iz cele ove igre izvu~e politi~ka korist za finale, da se osigura most preko koga }e se mo}i u slu~aju potrebe odstupiti. Sredstvo za ostvarewe ovoga ciqa, iako na prvi mah izgleda paradoksalno, usta{ki reìm na{ao je danas u komunisti~koj oruànoj akciji vo|enoj od Hrvata Josipa Broza Tita i wegovim najbliìm saradnicima u privremenoj vladi oslobo|ene teritorije, Hrvatima dr Ivanu Ribaru, Antunu Augustin~i}u, dr Josifu Smodlaki, Sulejmanu Filipovi}u, Frolu Frawi i Boìdaru Magovecu. Ovakva politika usta{kih vlastodràca porazna je na prvom mestu za nas Srbe, i to kako za ono malo srpskog ìvqa koji je preìveo ranije pokoqe, tako i za samo podru~je Srbije. [tetna je i po nema~ke vojne i politi~ke interese, jer celokupna partizansko komunisti~ka akcija ~iji je epicentar u Hrvatskoj, pored toga {to apsorbuje veliki deo snaga nema~ke vojne sile, onemogu}uje istovremeno i sre|ivawe i politi~kih a time i privrednih prilika na celom Balkanskom poluostrvu. Polaze}i sa ovog stanovi{ta du`nost je na{a da skinemo veo sa ovog usta{kog, odnosno hrvatskog politi~kog manevra, a ne moèmo li to, da bar ukaèmo nema~kim faktorima na pojave koje potvr|uju ova zapaàwa, a koja se mogu konkretno rezimirati u ovom: 1. Poznato je da je komunisti~ka, kako propaganda tako i oruàno-revolucionarna akcija vrlo elasti~na, i da se, prema Lewinovom u~ewu, nikada ne sme dràti krutih {ablona, ve} treba uvek da oportunisti~ki iskori{}ava svaku datu situaciju hvataju}i aktuelnu kariku revolucionarnog lanca. Paktirawe i saradwa sa svim elementima koji mogu pripomo}i da se do|e do ciqa, ne samo da su dozvoqeni po komunisti~kim doktrinama, ve} je to zapoved komunisti~ke prakse. Poznata je jo{ pre rata na na{em jugoslovenskom podru~ju saradwa izme|u Komunisti~ke partije Jugoslavije i tolikih mnogih iredentisti~kih
210
pokreta, me|u kojima samo da spomenemo VMRO, crnogorske federaliste, hrvatski frankova~ki pokret, pa i same slovena~ke klerikalce. Da bi ova saradwa na ru{ewu postoje}eg oblika dràve i poretka bila {to te{wa i uspe{nija, Komunisti~ke partije Jugoslavije osnovala je ~ak i posebne komunisti~ke partije za Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju. Teorijski, duhovni i politi~ki jaz koji je postojao izme|u Komunisti~ke partije i ovih pokreta, ni{ta nije pre~io Komunisti~ku partiju da, verna u~ewu lewinizma, u ovoj saradwi hvata aktuelnu kariku. Za{to da Komunisti~ka partija i sada ne postupa po istom na~elu oportunizma nalaze}i u usta{kom pokretu odnosno reìmu dobrog saradnika i pomaga~a u borbi protiv pravoslavqa i Srpstva. Komunisti~ko gledi{te ovde je jasno. Iskoristiti pogodnu situaciju, a posle se oboriti i na samog saveznika, po na~elu ko koga. 2. Srbin sa svojom narodnom crkvom, koja je vezana za svoj nacionalni prostor, po svojoj duhovnoj strukturi odan rodnoj grudi i neprijateq svakog internacionalizma, zapreka je, i to vrlo jaka i ozbiqna, boq{evizirawu Balkana. Poku{aji Komunisti~ke partije da od Srbije stvori bazu svog revolucionarnog delovawa na Balkanu propali su 1941. godine, a i posledwi poku{aji koncem ove godine lome se o ujediweni nacionalni otpor Srba, u kome u~estvuje skoro ceo srpski narod. Prema tome, geslo komunista mora biti uni{titi Srbe i pravoslavqe. Program usta{kog reìma je isti. Ako se tome doda politika katoli~ke crkve i wena misionarska penetracija na balkanski prostor, za koju ima dosta dokaza da ve} godinama vodi borbu protiv pravoslavqa, onda je istovetnost programa sva ova tri partnera ukoliko se odnosi na istrebqewe srpskog elementa jo{ o~iglednija. 3. Usta{ki reìm, vode}i ovakvu politiku, ne odstupa ni za dlaku od svoje osnovne politi~ke linije izraène u tezi biolo{kog uni{tavawa Srpstva i pravoslavqa. Ovome treba dodati jo{ jedan, koliko ne~astan i nedostojan, toliko i opasan momenat, a koji je svojstven hrvatskom mentalitetu. Imati Josipa Broza, katolika Hrvata makar i po nu`di za saradnika, zna~i osigurati sebi politi~ku budu}nost za slu~aj pobede saveznika. Poglavnik je tu za sada, a Josip Broz za svaki slu~aj. Ovakva politika i wen uspeh garantovani su i ~iwenicom da uz Tita sede i hrvatski politi~ki korifeji dr Ribar, dr Smodlaka (biv{i poslanik kod Vatikana), Sulejman Filipovi}, usta{ki pukovnik, kome wegovo komunisti~ko uverewe, da je uistinu iz ideolo{kih pobuda pristupio Titovom {tabu, ne bi moglo dozvoliti strahoviti pokoq srpskih èna i dece u Bosni, te Frawo Frol, dugogodi{wi saradnik i istomi{qenik dr Ma~eka i biv{i odijelni predstojnik pri Banskoj vlasti u Zagrebu. Ovo nekoliko Hrvata, ~lanova Titove vlade dopu{ta verovawe da se {areno hrvatsko dru{tvo okupilo u vladi oslobo|ene teritorije sa posebnim politi~kim ciqevima, iza kojih stoji i poglavnik i cela Hrvatska zajedno sa dr Ma~ekom. 4. Ako se makar i jednim delom prime ove pretpostavke, zar se samo po sebi ne name}e uverewe da ceo komunisti~ko-propagandni pokret na jugoslovenskoj teritoriji materijalno i moralno pomaè zvani~ni Zagreb.
211
Ve} dve godine u hrvatskoj dràvi vr{qaju Titove bande i sve dosada{we kaznene ekspedicije nisu uspele da ih uni{te. U Srbiji, gde je komunisti~ki plamen najpre buknuo, i to u razrovanoj i okupiranoj Srbiji, partizanska akcija uni{tena je za nekoliko meseci, a ugnezdila se na teritoriji slobodne i suverene zemqe, koja raspolaè regularnom vojskom, tamo se {iri, organizuje i ja~a, prete}i da ponovo zahvati Srbiju, a preko we da se pro{iri i na ceo Balkan. Postoje, naime, obave{tewa da se sprema seoba Titovog Glavnog {taba na teritoriju Srbije, na planinu Pasja~u (okrug leskova~ki), od kuda bi se na domaku bugarske granice rukovodilo partizanskom balkanskom akcijom narednog prole}a. 5. Usta{ko komunisti~ka saradwa ~ije perspektive sada zapaàm, nije nova pojava. Poznato je da ovo prijateqstvo datira jo{ iz biv{e Jugoslavije, i da je na bazi borbe protiv Srpstva, pravoslavqa i srpske hegemonije dobilo svoj realan izraàj u protokolu sporazuma izme|u vo|stva usta{ke organizacije i vo|stva komunisti~ke partije Jugoslavije. Sporazum je zakqu~en u Kaznenom zavodu u Sremskoj Mitrovici, a potpisan od strane Mo{e Pijade i dr Mile Budaka. Wegova ideolo{ka osnova saèta je u ~lanu 2 i 3, koji glase: 2) Vo|stvo jugoslovenske Komunisti~ke partije svesno svoje uloge, priznaje da se Balkansko poluostrvo ne}e tako dugo mo}i komunizirati, dok se Srpstvu i pravoslavnoj crkvi ne slomi ki~ma, po{to je poznato da su upravo ova dva faktora uvek spre~avala kako prodirawe Osmanlija na zapad, tako i komunizma i Austrije prema istoku. Radi toga ovo vo|stvo slo`no je u tome da pripremi zajedni~ki teren za komunicirawe Jugoslavije i Balkanskog poluostrva i za uni{tewe svega onoga {to je srpsko i pravoslavne vere. Vo|stvo hrvatske usta{ke organizacije predose}a, da }e u slu~aju da ne nastupi brza promena, hrvatski narod podle}i jugoslovenskoj podlosti i srpskoj hegemoniji, te nudi svoju saradwu svima podjarmqenim narodima Kraqevine Jugoslavije, a pogotovo Komunisti~koj partiji, kako bi se poùrio tok doga|aja, svim sredstvima a prema uputima ovoga vo|stva. 3) Vo|stvo hrvatske usta{ke organizacije obavezuje se da }e potpomagati i u~estvovati u svima materijalnim izdacima, demonstracijama, manifestacijama i raznim {trajkovnim akcijama, koje provode komunisti~ke formacije. Vo|stvo Komunisti~ke partije smatra hrvatsku usta{ku organizaciju kao vaàn faktor i kao pomaga~a u uni{tewu postoje}eg stawa i u postizawu usta{kih ideala obe}ava svaku svoju pomo}. Vo|stvo ovih partija obavezuje se da }e izme|u sebe izbegavati sve nesuglasice i raspre, na primer: putem javnih proglasa, privatnih razgovora itd, te da }e se obostrano bezuslovno potpomagati u slu~ajevima demonstracija, revolucije ili rata, a osobito {to se ti~e uni{tewa svega onog {to je srpsko ili pravoslavno, kao {to je to nagla{eno u ta~. 2 ovoga Sporazuma. Dakle, upravo ono {to je u ovom referatu naprijed detaqnije izloèno i obrazloèno.
212
6. Iz oblika dosada{wih partijskih akcija na teritoriji hrvatske dràve, vidi se da mahom stradaju srpska naseqa i da se uni{tava srpski ìvaq, a da je o{trica na prvom mestu upravqena protiv srpskog stanovni{tva. Slu~aj postupka partizanske oslobodila~ke vojske u [ibeniku eklatantan je i ubedqiv. I u samim partizansko-komunisti~kim redovima ubijaju se i uni{tavaju Srbi, a vode}a mesta poverena su Hrvatima. I ove ~iwenice ukazuju na usta{ki duh u ovim redovima i ostvarivawe usta{kog programa putem Titovih bandi. Kao {to se iz predwih izlagawa vidi, iza cele ove tajanstvene igre krije se nevidqivi reìser, koji glumu ve{to reìra, a na {tetu Srpstva. Ovo raskrinkati, ili bar ukazati na ove perfidne mahinacije usta{kog reìma, hrvatskih politi~ara i katoli~ke crkve na{a je du`nost. Ovaj referat prilog je i pomo} na putu ispuwewa ove du`nosti. Prilaè se prepis usta{ko komunisti~kog sporazuma. Beograd, 17. XII 1943. godine. (Arhiv VII, Nedi}eva gra|a, K. 1A, F. 1, D. 9-9a) Tako je objavqeno i to niko argumentovano nije pobio! Da li postoje jo{ neki dokazi o politi~koj i drugoj saradwi komunista i usta{a pred Drugi svetski rat? Odgovor je da! Komunisti u svom ~asopisu Klasna borba analiziraju kako da izvedu revoluciju i uvedu diktaturu proletarijata. Evo {ta pi{u: Balkanska komunisti~ka federacija i karakter revolucije u Jugoslaviji (iz odluka sednice po pitawu oktobarskog plenuma KPJ, 4. XII 1929. godine) ... [to se ti~e pitawa karaktera predstoje}e revolucije u Jugoslaviji IOBKF je mi{qewa, da ovo pitawe nije akademsko, apstraktno pitawe, nego jedna od najva`nijih osnova celokupne politike i taktike KPJ, wenoga rada i borbe. Plenum CK je ispravno konstatovao da u pitawe karaktera revolucije u Jugoslaviji treba uneti vi{e jasno}e i vi{e o~iglednosti nego {to je to u~iweno u rezolucijama IV kongresa partije. IO, posle pretresawa toga pitawa, konstatuje i zakqu~uje: 1. Kako je poznato, Jugoslavija nije homogena dràva. Ona se sastoji iz Srbije (kao glavnog dràvnog teritorija) i iz pokrajina biv{e austro-ma|arske monarhije. Ovi razni teritoriji razlikuju se svojom razli~itom ekonomskom i socijalnom strukturom, kao i svojom pro{lo{}u. U Srbiji su neznatni ostaci feudalizma a nacionalno pitawe zavr{ewa buròaskodemokratske revolucije ne postavqa se tamo konkretno i nije akutno. Nasuprot tome, ba{ zavr{ewe nere{enih zadataka buròasko-demokratske revolucije biti }e polazna ta~ka revolucije u Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu itd. 2. Vojno-fa{isti~ka diktatura u Jugoslaviji nije sredwevekovna apsolutisti~ka monarhija, dapa~e ona ne predstavqa ni ono {to je austroma|arska monarhija bila do svetskog rata. Vojno-fa{isti~ka diktatura je pre svega kapitalisti~ka diktatura, diktatura finansijskog kapitala u zemqi sa feudalnim ostacima i nere{enim nacionalnim pitawem u nekim krajevima. Borba protiv vojno-fa{isti~ke diktature nije borba protiv
213
feudalnog apsolutizma, nego protiv diktature finansijskog kapitala, koja stavqa u pokret i iskori{}ava i feudalne ostatke, i koja okupqa oko sebe kapitalisti~ku buròaziju i veleposednike, kako vladaju}e, tako i ugwetenih nacija (Hrvatska, Makedonija itd). Revolucija u Hrvatskoj, Makedoniji itd., koja }e po~eti kao nacionalna i agrarna revolucija okrenuti }e se odmah kako protiv srpske, tako i protiv svoje vlastite kapitalisti~ke buròazije i veleposednika, po{to se velikosrpski finansijski kapital ve} ujedinio u obliku vojno-fa{isti~ke diktature, sa kapitalisti~kom buròazijom i veleposednicima Hrvatske, Makedonije itd. 3. U slu~aju revolucije u Hrvatskoj npr. du`nost je radnika i seqaka Srbije da se stave, pod vo|stvom KPJ, na stranu hrvatskih masa i protiv vojno-fa{isti~ke diktature. Oni ne smeju pucati na hrvatske usta{e: oni ne smeju prevaàti vojnike i municiju; oni moraju objaviti masovni politi~ki {trajk itd. Ali onda je samim time ve} otpo~eo gra|anski rat u samoj Srbiji i konkretno postavqeno pitawe vlasti: ili vojno-fa{isti~ka diktatura ili proleterska diktatura u savezu sa radnim seqa{tvom. Druga~ije ne moè srpski proletarijat pri pravilnom rukovodstvu, od strane KPJ da postavqa pitawe vlasti. On ne moè (i ne sme) da ~eka najpre na zavr{ewe nacionalne i agrarne revolucije u Hrvatskoj (i drugim krajevima) i tek posle zajedno sa pobedonosnim hrvatskim masama da pre|e ka proleterskoj revoluciji, protiv vojno-fa{isti~ke diktature. Naprotiv, on mora zajedno sa hrvatskim proletarijatom (i proletarijatom ostalih krajeva) i u isto vreme: a) da brani i podupre nacionalnu revoluciju, putem razvijawa borbe za vlast u samoj Srbiji; b) da ujedini obadva pokreta u pokret za ru{ewe vojno-fa{isti~ke diktature i za uspostavu diktature proletarijata, tj. da pretvori nacionalnu revoluciju u Hrvatskoj (i ostalim krajevima) u proletersku revoluciju. Ina~e }e revolucionarni ustanak masa u Hrvatskoj (i ostalim krajevima) biti ili posebno ugu{en od strane vojno-fa{isti~ke diktature ili }e stati na put talijanskog imperijalizma i Hortijeve Ma|arske. U oba ova slu~aja biti }e revolucija ugu{ena. (isto; str. 111-117) Ortakluk komunista i usta{a dugo je prikrivan. Malo je, na primer, znano da su u Mitrovici zajedno {trajkovali gla|u usta{e i komunisti i da je prva `rtva i mu~enik bio usta{a Stipe Javor. Vredna je da se pomene i jedna izjava Rodoquba ôlakovi}a u Proleteru iz 1937. godine. Tada je bio ~lan Politbiroa CK KPJ i kao svaki savesni ~lan partije, a pogotovo ~lan najuèg rukovodstva, morao je da da svoj doprinos u vo|ewu antisrpske politike. Evo jednog dela wegove izjave: ... srpski narod u Jugoslaviji postao je ugweta~ki narod, {to je dozvolio i ~ak pomogao {a~ici beogradskih dahija da nabijaju jaram hrvatskom, slovena~kom i drugim narodima Jugoslavije (objavqeno u Kwièvnim novinama, 15. novembra 1988). Kakve li ironije! Narod, srpski narod koji je zbacio pre vi{e od sto godina tursku vlast i jaram, a i same dahije, dolazi u situaciju da ga ôlakovi} progla{ava za ugweta~a dahijskog tipa u XX veku. (isto; str. 119)
214
Da taj narod nije mogao ba{ tako beskrupulozno da eksploati{e druge, nave{}u samo brojke koje dovoqno kazuju u odbranu srpskog naroda. Rudolf Bi}anin, ekonomski ideolog Hrvatske seqa~ke stranke, jednom je izjavio da je pedeset odsto celokupnog kapitala kraqevine Jugoslavije bilo u zagreba~kim bankama. Pa onda podaci koje je pokupio dr Gojko Gr|i} i objavio u studiji Proizvodne snage NR Srbije, 1953. godine: Podaci popisa industrije Jugoslavije iz 1938. pokazuju da je u Jugoslaviji u periodu 1918 1938. godine podignuto ukupno 2.193 industrijsko-prera|iva~kih preduze}a, od ~ega na Sloveniju otpada 403 tvornice ili 18,4 odsto, iako je ona po broju stanovnika sa~iwavala samo 8,21 odsto od ukupnog broja; na Hrvatsku je otpalo 635 tvornica ili 29 odsto, iako je wen udeo u ukupnom stanovni{tvu 24,12 odsto. Istovremeno, Srbija (u granicama pre 1912) je dobila 428 novih tvornica ili 19,5 odsto i pored wenog ve}eg stanovni{tva 24,15 odsto. Razvoj Slovenije i{ao je 2,8 puta brè od Srbije, a Hrvatske 1,9 puta brè od Srbije. Kakva je to onda politika koja tla~i druge na u{trb svog razvoja, podiù}i 200 odsto vi{e fabrika ugwetenoj naciji (npr. Sloveniji), nego sebi? Me|utim, propaganda hrvatske nacionalne ma{inerije potpomognute rimokatoli~kom hijerarhijom, ali i komunisti~kom, ne priznaje ~iwenice. Ona zna da istina nije bitna, ve} politi~ka motivisanost naroda. On se sve vi{e gura u separatizam i mr`wu prema dràvi. Srpska gre{ka je {to se o toj propagandi ne govori otvoreno u ime mira u dràvi i jugoslovenstva koje je bivalo sve vi{e istaweno od strane hrvatskih masa. Dràva je nemo}na jer je pritisnuta spoqnim problemima. Hrvatima se sve vi{e izlazi u susret da bi se umirili. Stvaraju se banovine, Hrvati je time trebalo da budu zadovoqeni. No, to se nije dogodilo, hrvatski politi~ari su i daqe antidràvno raspoloèni. Vo|stvo HSS obave{tava svoje podru`nice na terenu tajnom Okru`nicom koja obja{wava ciqeve Sporazuma. To se doga|a u drugoj polovini 1939. godine. Strogo poverqiva Okru`nica Hrvatskog narodnog pokreta iz 1939. g. potvr|uje da iza ove zavere, pored Rimokatoli~ke crkve, stoje i komunisti. Velimir Terzi}, u svojoj kwizi Slom Kraqevine Jugoslavije, navodi ovaj dokument koji je bio tajni, pa ga neki osporavaju kao neverodostojan. îwenica je ipak da se po tom dokumentu delovalo. Da vidimo kakvu taktiku za ru{ewe zemqe nudi hrvatski narodni pokret. Du`nost je svakog istaknutog i pojedinog ~lana hrvatskog narodnog pokreta da u svakoj prigodi rastuma~i prista{ama prave ciqeve Sporazuma. Treba svaki ~lan da drì pred o~ima, da su sredstva i na~in borbe uprili~eni uvijek prema tome, da se {to mawim `rtvama i potresima postignu {to ve}i pozitivni rezultati. Hrvatski seqa~ki narodni pokret za razliku od ostalih pokreta i izvan domovine, ne}e da ubaci hrvatski narod u borbe, koje bi mu mogle da na{kode i da stavi u pogibeq postignu}e hrvatskih kona~nih ciqeva, koji su uvijek isti i nepromjeweni, tj. puna sloboda i dràvna nezavisnost! (Napomena: ovaj deo citiran je iz Istorije gra|anskih partija u Jugoslaviji, II deo, Beograd, 1952. str. 67. ûlinovi} je ovaj deo ispustio, a Boban na str.
215
421 ovako citira po~etak Okru`nice: E, da sklapawe sporazuma i ulazak predstavnika hrv. narodnog seqa~kog pokreta u beogradsku vladu ne unese zabunu u redove hrv. narodnog pokreta, upu}ujemo niè navedene upute, koje }e svaki, da na najzgodniji i najumjesniji na~in saop}i prista{ama. Zatim nastavqa kao gore Du`nost je svakoga...) Daqi tekst Okru`nice glasi: Hrvatski (seqa~ki narodni po Bobanu) pokret teì i nastoji da, iskori{}avaju}i svaku situaciju postigne {to ve}i uspjeh i ba{ zato je i sklopio Sporazum kao zgodno sredstvo i oru`je borbe hrvatskog narodnog (seqa~kog Boban) pokreta. Neka stoga bude svakomu jasno, da Sporazumom hrvatsko narodno vo|stvo nije se odreklo postoje}ih krajwih ciqeva hrvatskoga naroda. Prema prista{ama treba to uvijek i posebno nagla{avati. Pred tim pretpostavkama ima se sad raditi i postupiti ovako: I Sporazumom su postignuta dva va`na ciqa pokreta: a) Slomqena je dràvna cijelina. Dràva je razdijeqena na dva podru~ja. Bit }e to zadatak hrvatskog narodnog vodstva, da ovu razdiobu sve to vi{e i jo{ ja~e razvija. Zato u svima na{im izjavama, govorima i ~lancima, kao i razgovorima, ne}emo nikad upotrebiti ime Jugoslavija, nego dràvna zajednica. Ovim ho}emo kazati i naglasiti da je dràva sastavqena od vi{e dijelova. Govorit }emo i pisati o narodima dràvne zajednice, ~ime ho}emo naglasiti da ima vi{e naroda, time nagla{ujemo posebnost hrvatskog naroda. b) Postignuto je da su beogradski faktori mislimo na vladu i kneza namjesnika odstupili od pojma narodnog jedinstva, {to je vrlo va`no, jer je time izgubqeno opravdawe za postojawe dràve. Sru{en je tim sam temeq Jugoslavije, a to je najva`nije. Pri tome su nas izvjesni beogradski krugovi pomagali, kao i dio srpske inteligencije, a i srpska crkva. (Podvu~eni deo je citiran prema kwizi Istorija gra|anskih partija, II deo, Beograd, 1952, str. 68 i prema Bobanu, str. 422). Oni su ve} po~eli da isti~u Srpstvo posebno, ~ime su nama olak{ali borbu protiv jugoslovenstva, kao na{eg najve}eg neprijateqa. Trebat }e zbog toga ~uvati se napadaja na srpstvo dok }emo voditi nesmawenu akciju protiv jugoslovenstva, u na{oj {tampi, i izjavama itd. Isti~emo uvijek hrvatski, slovenski i srpski narod. Time laskamo najve}oj slovenskoj stranci dr Koro{ca, a {kakqemo javno mi{qewe u Srbiji. II Sporazumom smo postigli, da su na{i pouzdanici kao hrvatski ministri u{li u centralnu vladu. Treba da se oni uvjek u {tampi, u na{im izjavama i u razgovorima nazivaju hrvatski ministri, jer se time isti~e wihov dràvno-pravni poloàj. Postigli smo time: a) sudjelovawe u vladi, dakle utjecaj u vladawu; b) kontrolu vladawa, tj. saznawe o odlukama vlasti; c) kontrolu dohodaka sa pravom da iskori{}ujemo dràvne dohotke u ciqeve Hrvatskog narodnog pokreta.
216
Na taj na~in beogradska centralna vlada jako je oslabila, i bez obzira na umaweno podru~je wezinog utjecaja, posebnim poloàjem Hrvatske. Sudjelovawem hrvatskih ministara u toj vladi ~inimo ju ovisnom o daqnim ustupcima na {tetu dràve. Kod svake zgodne prilike hrvatski ministri zaprijetit }e ostavkom i time izvoj{titi daqne ustupke hrvatskoj osobenosti, jer je od wih ovisna, bez wihovog sudjelovawa nema vlade. Taj poloàj daje hrvatskim ministrima kqu~ koji otvara sve i omogu}uje veliko iskori{tavawe svih prihoda. III Kneza namjesnika drìmo u na{oj vlasti. Pred wim smo uvijek na oko vjerni, ali oprezni, dok u stvari on je igra~ka u na{im rukama. Laskawem wegovim visokim kulturnim sposobnostima odli~nog dràvnika evropskog kova, umnog i dalekovidnog politi~ara, koji je uvideo opravdanost hrvatskih zahtjeva, mi }emo uvijek mo}i da ga upotrebimo za na{e ciqeve. On zna da ga Srbi ne vole, za nas je to povoqno. Stoga na{a {tampa treba o wemu pisati najqep{e, treba ga hvaliti i laskati mu, kraqa ostaviti u pozadinu. Knez namjesnik je neiskren i podmukao, ali vrlo pristupa~an laskawu i sugerirawu, da bi trebao da on ostane na vo|stvu dràvne zajednice. Isticati, da ga Hrvati po{tuju i cijene. Ona dva druga namjesnika nisu va`na. Wihova uloga je potpuno podre|ena i mi se na wih ne smijemo osvrtati. Ako ih i spomiwemo u na{oj {tampi, spomenut }emo ih suho i kratko. Oni su zadovoqni, da u miru uìvaju slasti i koristi visokog poloàja. Ali i oni su pristupa~ni sugerirawu, da bi namjesni{tvo trebalo ostati na vo|stvu dràvne zajednice i docnije. IV Neka se na{e prista{e nikako ne smu}uju izjavama, koje }e hrvatski ministri ili sam predsjednik davati u Beogradu. To je sve samo formalno, bez zna~ewa, to je zavaravawe. Ali zato }e svaka takva izjava biti ovdje korigirana slu`benim izjavama ovla{tenih predstavnika hrvatskog narodnog pokreta, koja }e to~no iskazivati stanovi{te hrvatskog narodnog vo|stva. Postojat }e stoga opreka izme|u izjava ministara i predsjednika i izjava vodstva, ali to samo vawski i samo dok su oni u Beogradu. V U na{oj {tampi, u na{im izjavama i razgovorima treba i sada poslije Sporazuma nastaviti udarawem protiv hegemonije, treba napadati sve one koji ne shva}aju da je svakoj akciji i ideji narodnog i dràvnog jedinstva zauvijek odzvonilo. Treba traìti daqe izgra|ivawe autonomije i nagla{avati nezadovoqstvo sa postignutim Sporazumom, treba se uvijek tuìti da se Sporazum ne izvr{uje i ne stavqa u djelo itd. Na taj na~in hrvatski ministri i predsjednik mo}i }e se uvijek àliti i pokazivati pred centralnom vladom i pred knezom namjesnikom, traè}i nove ustupke i nova prava za Hrvatsku, pozivaju}i se na potrebu, da se nezadovoqstvo narodno ukloni u interesu dràvne zajednice i zbog izgra|ivawa boqih odno{aja izme|u Hrvata i Srba.
217
VI Treba izbjegavati upotrebu rije~i Banovina Hrvatska, a nasuprot, treba se vi{e sluìti oznakom Hrvatska, hrvatska vlada itd. Treba uvijek pisati i govoriti o odno{ajima Hrvata, hrvatskog naroda i Hrvatske prema drugim dràvama i narodima. Treba uvijek Hrvatsku, hrvatski narod i Hrvate isticati kao faktor me|unarodne politike nezavisno od dràvne zajednice. Uop}e, u vawskim ~lancima i govorima ne}e se spomiwati dràvna zajednica, a pogotovo ne Jugoslavija. VII Treba dobiti svoju posebnost u sportu, treba dobiti ured za {tampu, svoj radio, i u svakoj prigodi pred vawskim svijetom istupiti kao predstavnik Hrvatske ili hrvatskog naroda. I na{i hrvatski ministri nastojat }e, da svoju posebnu pripadnost hrvatskom narodu uvijek prikladno ukqu~e u wihove slu`bene izjave. Tu }e oni nastojati naglasiti i posebnost Hrvatske ili hrvatskog naroda. VIII Treba sve ustanove, dru{tva, poduze}a, kulturne zavode itd. ozna~iti uvijek kao hrvatske. Isticawe Hrvatske uvijek na svakom mjestu i u svakoj prigodi. Treba izlu~iti strogo hrvatske kwièvnike od srpskih, hrvatsku literaturu od srpske, hrvatsku povjest od srpske itd. Ukratko uvijek rastaviti i dijeliti. Dobro }e nam do}i i izvesna nastojawa dijeqewa jezika. Neka se i to poku{a. IX Bit }e zadatak na{ih mjerodavnih faktora, malo pomalo uklawati i ukloniti sve oznake dràvnog jedinstva. U Sporazumu nema spomena ni o hrvatskoj zastavi, ni o hrvatskom grbu, ali ba{ zato je mogu} put da se to via facti uvede. Kod toga nam sredi{wa vlada ne}e smetati, jer nas ne moè omesti. Zaprijetit }emo istupawem iz vlade i gotovo je. X Treba sistematski ukloniti sve rije~i, sve nazive i sve oznake, do sada upotrebqavane po srpskom na~inu. Za to treba uspostaviti i opet uvesti hrvatske nazive ~inovnika. Uputiti treba {tampu da se kloni srpskih naziva uop}e. Na{e novine trebaju donositi vijesti iz hrvatskih krajeva odjelito od vijesti iz ostalih dijelova dràvne zajednice. Sve te vijesti treba pak unositi skupa sa vijestima iz inozemstva. XI Traìt }emo malo po malo, putem na{ih pouzdanika iz hrvatskog narodnog pokreta da uklonimo razna ~inovni~ka mjesta isto kao i mjesta privatnih poduze}a, dru{tava i ustanova, na kojima su se Srbi utvrdili. Pri tome se posluìti uniàvawem pre~anskih osoba, napadaju}i ih kao izdajnike hrvatskog naroda i sli~no. Treba dobiti u svoje ruke redarstvo; dodu{e je Sporazumom politi~ko redarstvo ostavqeno dràvnoj zajednici, ali to ne smeta da se via facti dobije nadzor redarstva.
218
Dirawe u oru`ni{tvo i vojsku je te{ko, jer su Srbi tu vrlo osetqivi, pa bi izazvalo reakciju. To treba na drugi na~in potkopati. Neka se kod toga upotrebe proku{ane metode iz austrougarskog vremena. Posebno treba pa`wu posvetiti da na{i prista{e kao vojni qe~nici zauzmu va`ne poloàje u vojnim ustanovama. Po wima }emo slabiti vojsku i ru{iti disciplinu u woj. Svakako treba organizovati na{u snagu. Wu treba daqe razvijati i ja~ati po selima i gradovima. Wu }emo predstavqati kao pomo}nicu kod ~uvawa reda i mira. Nastojat }emo da vlasti dobiju povjerewe u Za{titu. Ona }e na taj na~in do}i do saznawa vojne organizacije. Ali wu treba budno ~uvati od utjecaja srpske vojske. Wezino organizovawe treba se ravnati po metodama biv{eg hrvatskog domobranstva, da budu isti nazivi, iste oznake, iste zapovijedi itd. Posebno paziti pak na duh Za{tite, kao i isticati duh hrvatskog narodnog pokreta za posebne hrvatske ciqeve. XII Na{i prista{e moraju od sada u vremenu svoje slu`be sudjelovati u raznim paradama dràvne zajednice. Neka to ne zavede na{e prista{e ni najmawe. Oni }e kod toga tako nastupiti, da bude {irokim narodnim slojevima vidqivo, da oni to ~ine jer moraju, ali ne od svoje voqe. Kod takvih sve~anosti nastojat }e se da se broj predstavnika svede na najmawe, a oni }e se ograni~iti samo na pasivnu prisutnost. Treba izbjegavati svako srpsko manifestovawe i kod toga ne}e se izdavati ni proglasi ni pozivi na sudjelovawe. Treba malo po malo u~initi da nestane proslave Vidovdana, a proslavu kraqevog dana treba uprili~iti kao ~isto slu`benu, bez sudjelovawa naroda, a tako isto i jo{ u ja~oj mjeri suàvati proslavu prvog prosinca. Organizacijama kao npr. Sokolu, kada prire|uje svoje proslave, treba praviti smetwe, osobito ih treba zaspre~avati da svoje proslave vr{e javno. XIII Treba uvijek isticati da je stawe Sporazuma samo prvi stupaw, prvi za postignu}e daqnih i vi{ih ciqeva. Zato uvijek treba govoriti i spomiwati slobodnu i nezavisnu samostalnu Hrvatsku itd. Neka se uvijek govori o hrvatskim interesima, o hrvatskim narodnim pravima, hrvatskoj du`nosti itd. Hrvatske narodne mase neka su budne uvijek. Wima treba uvijek spomiwati hrvatsko narodno zastupni{tvo, hrvatske narodne zastupnike, hrvatski Sabor (koji }e donositi samostalne odluke Boban, str. 424) itd. XIV Na{e protivnike treba o{tro (èstoko Boban, str. 424) napadati, prikazivati ih kao korupciona{e (nosioce korupcije, o{te}ivawa hrvatskih interesa Boban, str. 424), pqa~ka{e i krvoloke hrvatskog naroda itd. Treba omalovaàvati wihova djela, wihovu {tampu pre{u}ivati i rugati se, izvrtati ih smijehu i poruzi. XV Drè}i se gorwih uputstava mi }emo izabrati svaku kowukturu za na{e ciqeve. Me|unarodna situacija ide nama u korist. Ru{i se sistem Ver219
saja, a Jugoslavija je umjetna tvorevina toga sistema. Na{e }e vodstvo balansirati izme|u Osovine i demokratije. Imamo qude za jedno i drugo. Glavno je da se ru{i Jugoslavija. Kod toga nas u veliko pomaè katoli~ka crkva s jedne strane i me|unarodni komunizam s druge strane. Treba svagdje uzdizati katoli~anstvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao bizantinsku kulturu treba navaqivati i isticati da su specijalne odlike. Ovih se uputstava treba strogo pridràvati i neka ih pozvani tuma~e na zgodan na~in svojim prista{ama. Treba ih dràti kao strogo poverqive i tajne. Za to odgovaraju vo|e mesnih organizacija. Upute pak dat }e svi hrvatski zastupnici. Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu hrvatsku dràvu! Vjera u Boga i seqa~ka sloga! Da je ova Okru`nica ta~na dovoqno je navesti nekoliko primera pisawa tada{we {tampe u Banovini Hrvatskoj: Hrvatski list, od 29. avgusta 1939: Iako u tom pogledu nije sve u~iweno, ve} je formirana samo Banovina Hrvatska, potpisana je Uredba koja omogu}uje da se u tom pravcu po|e daqe. Razlozi su bili jasni. Nije se htjelo dirati u Bosnu, dirati u pitawe bosansko-hercegova~kih muslimana. To isto vrijedi i za Vojvodinu. Rije{ewe tih pitawa ostavqeno je za docnije. Hrvatska straà, od 28. avgusta 1939 Uskrsnu}e Banovine Hrvatske zna~i prvi poraz la`nog jugoslovenstva... Srijemski Hrvat u broju od 31. avgusta 1940 Osnutak Banovine Hrvatske zna~i prvu stepenicu, to jest, po~etak ostvarewa hrvatskog narodnog programa. Hrvatski Dnevnik, od 28. avgusta 1939 Hrvatska ne}e mo}i dràti na svome podru~ju stanoviti broj pojedinaca koji su orijentirani nepovjerewem prema hrvatskom narodu, a ne}e mo}i ni pla}ati mirovine jer je nisu ni zasluìli. Tako je pisala slu`bena hrvatska {tampa o Sporazumu po strana~kim direktivama. Bio je to put koji }e se ubrzo osetiti 6. aprila 1941. godine, kad }e do}i do raspada Jugoslavije i stvarawa Nezavisne Dràve Hrvatske koja }e po svojim usta{kim i klerofa{isti~kim zlo~inima u}i u posebne anale XX veka. (isto; str. 119-126) Lu~i} postavqa pitawe da li Srbi nose deo krivice? Mo`da je najboqe odgovore na ta pitawa dao Slobodan Seleni}. Evo {ta je jednom prilikom rekao novinaru Ratku Kneèvi}u: Kominterna je potpomagala razne nacionalisti~ke i teroristi~ke pokrete u Jugoslaviji od usta{a do VMRO. Ona je pravila svoje obave{tajne centre u Zagrebu, a ne u Beogradu. U Kominterni su, uostalom, vladali pripadnici pobe|enih naroda u Prvom svetskom ratu: Ma|ari, Bugari, Nemci. A zna se gde su bili Srbi kao pobednici... Srpski narod je, po Kominterni, predstavqen kao reakcionaran i ta je floskula ostala do dana dana{weg. Ovo re~e Slobodan Seleni}, a wegovo je mi{qewe da su i sami Srbi doprineli ovome. Na pitawe novinara: Zna~i, na primeru va{eg oca, Srbi su se odricali srpstva u korist Jugoslavije i jugoslovenstva, Seleni} je odgovorio: Da, i to je trajalo godinama. Doskora, jer su izgleda uvideli
220
da je ta wihova nacija, taj narod, da je sapet, da je napravqena ne jedna, nego milion mreà oko we. Tek sada, oni su po~eli shvatati da su se odrekli svog u ime ne~eg {to je fiktivno, po~eli su da shvataju gde im je istorijska gre{ka. Novinar je daqe pitao: Ali ta gre{ka, ~ini se, usvojena je iznutra, a Seleni} je kazao: I iznutra, a bila je nametnuta. I to lako nametnuta, jer je srpska du{a bila {iroka, {iroka za sve na{e narode. A mi smo pristajali na to nametawe. A to na{e pristajawe je bilo ba{ u ovom: {to smo sami u na{im o~ima i srcima imali jednu metafiziku i iracionalizam metafizike. Mi smo prezirali i dràvu i naciju. Prezirali smo sve nacionalno: i pesme, i himnu, i zastavu, na jedan na~in, sve smo potisnuli. I na{u istoriju, i na{e bitke, sve smo to suzili, zaboravili, postali smo suèni qudi, ogoqeni, i zato smo bili `rtve manipulacije, koja je, kaèm, imala u nama dobru podlogu. To su, eto, bile istorijske gre{ke Srba, srpskih komunista. Sve te politi~ke igre odgovarale su Kominterni, to jest Komunisti~koj partiji, a i Vatikanu, to jest klerofa{istima i usta{ama. Zavera protiv srpskog naroda od strane Kominterne i Vatikana dobro je bila zami{qena. Hrvati su, naoruàni mr`wom protiv Srba, bili spremni da odigraju ulogu koja je bila kreirana u inostranstvu. U oba slu~aja, kod Vatikana i kod Moskve, Hrvati su imali kovertiran potez. Srbi su imali ulogu `rtve genocida ili topovskog mesa u sukobu takozvanih ~etnika i partizana. Hrvati su u ovom predstoje}em ratu lukavo tipovali na vi{e strana. U slu~aju pobede sila Osovine imali su Paveli}a, u slu~aju pobede i okupacije saveznika spremali su Ma~eka ili Stepinca. Da su do{li Sovjeti imali bi Hebranga. Josip Broz, tako|e Hrvat do{ao je kao re{ewe kome se nisu nadali. Svojom politikom omogu}io je Hrvatima da se iz usta{kog i domobranskog tabora prestroje u komunisti~ki i da tako zaslu`no zauzmu mesto u istoriji nove Jugoslavije. No, Hrvati su i pod wim imali {ansu da ubijaju one iste qude koje su na po~etku rata oterali u {umu svojim akcijama u ime NDH! Srbi su bili kako god se okrene progawani, bilo kao pravoslavci ili ako nisu hteli da budu komunisti~ki orijentisani. A mnogi od wih to nisu mogli jer je partizanski pokret u NDH imao mnogo elemenata antisrpskog. (isto; str. 126-127) U ru{ewu dràve hrvatski nacionalisti koji su istupali sa separatisti~kih pozicija u robija{nicama stare Jugoslavije nalazili su u komunistima svoje saborce. Povezivala ih je razbija~ka politika. Usta{e i komunisti pored strane direktive da treba da razbijaju Jugoslaviju imali su jo{ jednu zajedni~ku platformu, a to je teza o velikosrpskom hegemonizmu kojom su pridobijali druge separatiste: [iptare, Ma|are, NemceFolksdoj~ere, Makedonce, Crnogorce (zelena{e). Zvonko Ivanovi} Vonta, u kwizi Hebrang kojom poku{ava da rehabilituje ovog komunistu i hrvatskog nacionalistu pi{e: O toj saradwi u borbi protiv velikosrpske hegemonije re}i }emo ne{to vi{e. Na robiji u staroj Jugoslaviji, ta je suradwa bila vrlo ~esta, ~ak su i mnogi frankovci i haesesovci (koji su se na robiji nazivali hrvatski narodni borci) postali kasnije komunisti, neki su kao takvi bili veoma zapaèni.
221
Poznato je da je Mo{a Pijade dobro sura|ivao s Jucom Rukavinom (kasnije usta{kim pukovnikom) u zajedni~kom odboru Zajednici politi~kih osu|enika hrvatskih nacionalnih revolucionara, makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista. (isto; str. 129) Navest }emo {to o Juci Rukavini svjedo~i Milovan \ilas, koji je bio protiv Hebranga jo{ za tih robija{kih dana. U svojim memoarima, \ilas, izme|u ostalog kaè: Me|u mnogima koji su pro{li kroz Adu ciganliju (veliki zatvor koji je za vrijeme stare Jugoslavije bio na tom savskom otoku kod Beograda), bila je i velika grupa usta{a iz Like. Wihov vo|a bio je Juraj Juco Rukavina, u Drugom svetskom ratu usta{ki pukovnik i organizator pokoqa Srba u Lici... Ova grupa bila je sastavqena uglavnom od seqaka iz Like, koji su bili bistri i primitivni, po{teni i, iznad svega, siroma{ni... Wihov seqa~ki razlog za sukobqavawe sa beogradskim reìmom bio je druga~iji od onog kojeg su imali intelektualci u usta{kom pokretu. Oni su traìli posao i boqu perspektivu ìvota, {to im srpska vlada i srpski àndari nisu htjeli dati... Fa{isti~ka ideologija usta{a tada jo{ nije bila u potpunosti razvijena... Tako|er jo{ nisu... usvojili naziv usta{a... nazivali su se hrvatski nacionalisti (kasnije) pod komunisti~kim utjecajem hrvatski narodni revolucionari... Centralni komitet (KPJ) i Kominterna podvla~ili su va`nost kooperacije s nacionalnim revolucionarima u pojedinim podru~jima zemqe... Rukavina i ja smo postali pravi prijateqi, {to nije bila iznimka. Drugi komunisti sprijateqili su se s nacionalistima i takva prijateqstva ~esto su preìvjela zatvorske godine. Zvonko Ivankovi} Vonta, pi{e: ...Biv{i robija{i Josip Japun~i} Japa i [ime Balen (kasnije vije}nik ZAVNOH-a i AVNOJ-a) izjavili su autoru da je na robiji prvi pri{ao tim usta{ama (ustanicima!) Petko Mileti}, koji ih je nazvao pu{kajlijama i uzimao kao primjer kako treba obra~unavati s reìmom. \ilas pak, u navedenom svome svjedo~ewu, kaè da je Juci Rukavini odbranu za sud sastavio nitko drugi nego prof. Sima Markovi}, jedan od prvih sekretara KPJ, poznat kao vo|a desne frakcije, bez sluha za nacionalno pitawe ugwetenih naroda u staroj Jugoslaviji. Pa ipak, specifi~ni odnosi na robiji nose svoje. Po Milatovi}evim kriterijima, svi bi ti komunisti pro{li i gore od Hebranga! Kako svjedo~i \ilas, tako|er u svojim memoarima, kada je Juco Rukavina za vrijeme rata na ulici (u Zagrebu) sreo komuniste, koje je poznavao s robije, on ih nije prijavqivao... Kad je Zagreb oslobo|en (u svibwu 1945), na{e su ga vlasti uhvatile (saveznici su ga predali na{im vlastima 17. 5. 1945) i likvidirale. Nije traìo ni{ta, niti je i{ta o~ekivao. Prema svjedo~ewu Vladimira Frajti}a, Juco Rukavina je osu|en u normalnom postupku na smrtnu kaznu. Prije izvr{ewa smrtne kazne posjetio ga je Hebrang, u pratwi Ivana Steve Kraja~i}a i Frajti}a (kao tjelohraniteqa) i razgovarali su robija{ki: Rukavina je kazao da se ne àli na sudbinu, ali moli da mu za{tite porodicu kao nevinu. Hebrang mu je to obe}ao i, kasnije, obe}awe izvr{io. (isto; str. 130-131)
222
Vjenceslav Cen~i}, autor kwige Enigma Kopini~ pi{e: Kada je 1948. godine otvorena istraga protiv Andrije Hebranga, mnoge wegove djelatnosti jo{ iz prvih dana rata iza{le su na vidjelo. Tako je utvr|eno da je on jo{ u kaznioni u Sremskoj Mitrovici, pred rat, sklopio prijateqstvo s Ahmetom Qubqanki}em, koji je kao frankovac bio osu|en na osam godina robije. Hebrang je krio od svojih drugova vezu s ovim i drugim frankovcima, posebno kada je tu vezu obnovio u danima stvarawa NDH. On se tada na{ao sa Qubqanki}em, i prema iskazu samog Qubqanki}a, Hebrang je rekao da svi robija{i frankovci treba da aktivno sudjeluju u stvarawu NDH i preuzmu vlast. Qubqanki} je postao agent usta{ke policije i po savjetu Hebranga uselio se u stan jednog bogatog @idova, ~ija je porodica izbjegla. U to vrijeme Hebrang stanuje kod drugog frankovca, poznanika sa robije Vladimira Frajti}a, tako|er usta{kog obavje{tajca. O tome, naravno, ne obavje{tava nikoga u Partiji. Kopini~ kaè da je upozoravao na to rukovodstvo KPH. Ali oni nisu ni povjerovali, niti intervenirali. Kada sam sa Bakari}em, a kasnije i sa Kon~arom govorio o mojim sumwama u Hebranga kaè Kopini~ rekao sam im da on stanuje kod najokorjelijih frankovaca, usta{kih agenata. Na to mi je Vlado (Bakari}) odgovorio: Ti sumwa{ u sve, pa to su mu prijateqi iz Mitrovice. Odgovorio sam mu resko: Lijepo, bogami, Vlado, nisam znao da su usta{e i frankovci prijateqi nas komunista. Me|utim Vlado Bakari}, jedan od stratega posleratnog komunisti~kog pokreta imao je razloge da bude blagonaklon, jer i wemu je ìvot spasen od usta{kog agenta. Tibor Va{ko, agent usta{ke policije koji je mnogima do{ao glave objasnio je svoj odnos prema Bakari}u: Ja sam ~uvao svoju glavu, pa sam i mnoge poznate komunisti~ke li~nosti, kakav je, npr, bio dr Vladimir Bakari}, uspio uvrstiti u svoje svjedoke, koji bi mi pomogli ako propadne NDH. Tako sam, negdje 1941, mislim u novembru, sreo dr Bakari}a u Gorwem gradu. Pri{ao sam mu i rekao da znam tko je on i {to je u Partiji, i savjetovao sam mu da bjeì iz Zagreba, jer imam nalog da ga hapsim. I vidite, wegova izjava na mome su|ewu, a posebno izjave koje su dali Josip Kopini~ i inèwer Zvonko Mori}, pomogle su da mi se smrtna kazna preina~i na dvadeset godina robije, odnosno da se nakon sedamnaest godina na|em na slobodi. (isto; str. 132-133) Direktiva Kominterne godinama je bila: ru{ewe Jugoslavije! Ciq je bio stvarawe niza boq{evi~kih republika koje bi politi~ki ali i ekonomski bile privezak SSSR u. Direktiva vatikanske imperije godinama je bila: ru{ewe Jugoslavije! Ciq je bio stvarawe niza katoli~kih ili u prvoj fazi unijatskih dràvica koje bi politi~ki bile vezane za Rimsku crkvu. Moskva i Vatikan su zna~i imali isti plan, ali razli~it ciq. U prvoj fazi bili su na istom koloseku i tada su komunisti {urovali sa usta{ama
223
protiv Jugoslavije. Iz te faze je ugovor iz Sremske Mitrovice koga se sada stide i komunisti i usta{e. Da podsetimo, druga ta~ka glasi: Vo|stvo jugoslovenske Komunisti~ke partije, svesno svoje uloge, priznaje da se Balkansko poluostrvo ne}e tako dugo mo}i komunizirati, dok se Srpstvu i pravoslavnoj crkvi ne slomi ki~ma... U tre}oj ta~ki ugovora pi{e: ...Vo|stvo Komunisti~ke partije smatra hrvatsku usta{ku organizaciju kao va`nog faktora i kao pomaga~a u uni{tewu postoje}eg stawa, u postizawu usta{kih ideala obe}ava svaku svoju pomo}... Srbi su tim ugovorom bili odre|eni za krivce, no za hrvatske {oviniste ta krivica datira jo{ pre Jugoslavije i tada{we srpske hegemonije. Progoni Srba sprovo|eni su i pre NDH, a naro~ito posle 1900. godine, kada su udareni temeqi kleronacionalizma. Posle Paveli}evog programskog govora na Markovom trgu, 21. V 1941. godine, usledila je agresivna {ovinisti~ka kampawa koju su vodili istaknuti usta{ki funkcioneri i ~lanovi vlade, tuma~e}i narodu novu politiku, koja je u sebi sadràvala i podsticawe mr`we prema svim strancima na hrvatskom tlu. Me|u najaktivnije politi~are u toj kampawi treba izdvojiti Milu Budaka, Milovana @ani}a, Mladena Lorkovi}a, Mirka Puka, Andriju Artukovi}a. Srbi su kao narod progla{eni krivim u NDH jer je nova vlast morala da stekne ugled kod naroda time {to }e kazniti krivce za lo{ dru{tveni poloàj hrvatskog seqaka, koji je predstavqao ve}inu stanovnika ove tzv. dràve. Srbe je trebalo kazniti i kao nosioce velikosrpstva, unitarizma, hegemonizma. Usta{e su zapravo morali da izvr{e obe}awe koje su davali tokom svoje emigracije, tokom svoje borbe protiv Jugoslavije. Da nisu to u~inile, mnogi koji su primili tu antisrpsku ideologiju, koja je prijala hrvatskim {ovinistima postali bi razo~arani! Drugo, svaka nova vlast, da bi stekla podr{ku mora da obavi eksproprijaciju imovine neke klase, ili rase, nacije, u ime pravde, ravnopravnosti. @rtveni jarci u Nema~koj bili su Jevreji, a u NDH uglavnom Srbi i Jevreji; Romi su stradali u ime neke rasno-socijalne ~istote. Pqa~kawem imovine srpskog i jevrejskog naroda, omogu}eno je siroma{nim, ali i pohlepnim pristalicama nove usta{ke vlasti da poboq{aju svoj poloàj. U toj sveop{toj pohlepi, svireposti i eksproprijaciji uz pomo} genocida, nisu zaostajali ni rimokatoli~ki sve{tenici. (isto; str. 159-160)
2. Broz naloìo bombardovawe Beograda

Lu~i} isti~e da je na Uskrs 1944. godine Beograd bombardovan po nalogu Josipa Broza Tita: Na pravoslavni Uskrs, 16. aprila 1944, samo mesec dana posle pisma kojim je Broz pred Ruzveltom optuìo Srbe, Mihailovi}a i Nedi}a, iznad Beograda su se pojavili ameri~ki bombarderi. Beograd nije bio nema~ka baza, nego smatran otvorenim gradom od po~etka rata. Na dan tog velikog hri{}anskog praznika, srpska deca, ène i stari qudi ispunili su sve be224
ogradske pravoslavne bogomoqe mole}i se Bogu, pored ostalog, i za pobedu saveznika. Dok se srpski narod tako molio, Beograd su iznenada obasule savezni~ke bombe, od kojih je, na taj veliki praznik Hristovog Vaskrsewa, poubijano na hiqade srpskih èna, dece i staraca. To je nastalo kao posledica onoga {to je Broz traìo, a saveznici pod uticajem Engleza u~inili. Od ovih zlo~ina~kih bombi ba~enih na Beograd na Uskrs, 16. aprila 1944. godine, ta~no tri godine posle takvog istog bombardovawa koje su u~inili Nemci 6. aprila 1941. godine, nije poginuo nijedan Nemac, ali je u eksplozijama tih bombi na{lo smrt hiqade Beogra|ana, najvi{e dece i èna. Tako je na zahtev Broza u srpskom Beogradu na Uskrs 1944, pod ki{om savezni~kih bombi na{lo smrt mno{tvo Srba. Beograd je bio otvoren grad i u wemu nije bilo neke nacisti~ke vojske koja bi bila od ve}eg zna~aja. Dok je tako bilo sa srpskim Beogradom, na drugoj strani hrvatski grad Zagreb nije nikad bombardovan tokom celog rata, iako je bio pun naci-fa{isti~kih aktivnosti, jer je bio i centar Sila osovine za Balkan. Da li je ovaj zlo~in prema Beogra|anima ìg kojim je potvr|en ugovor komunista i usta{a u Sremskoj Mitrovici? To su bila svedo~ewa onih Srba koji su smatrani ~etnicima, nacionalistima i antikomunistima bandom. (isto; str. 308-309)
3. Komunisti zata{kavali klerousta{ki genocid

Lu~i} ukazuje da su komunisti zata{kavali genocid koji su po~inile usta{e i katoli~ki kler, {to zna~i da je politika Paveli}a i Broza bila na istom putu. Ratni poraz obi~no je kroz istoriju zna~io kaznu za poraène, ~ak i odmazdu za krvoloke! U Jugoslaviji koju je vodio komunista Josip Broz Tito Hrvati nisu odgovarali za genocid koji su sistematski sprovodili nad Srbima! Time je komunizam na indirektan na~in legalizovao zlo~in genocida! Decenijama je ~ak bilo onemogu}avano i pisawe o zlo~inu. Na osnovu toga moèmo da zakqu~imo da je komunizam kao sistem u rukama J. B. Tita odobrio zlo~in, jer je on u zaveri sa Hrvatima u~estvovao u wemu! Posledica hrvatsko-komunisti~ke zavere, koja je zata{kala zlo~in pozivaju}i se na bratstvo i jedinstvo, je povampirewe velikohrvatske ideje koja krajem 1990. godine, dok ovo pi{em, ponovo se priprema da zlo~in ponovi! Frawo Tu|man preuzeo je na sebe ulogu da nastavi posao koji su zapo~eli Ante Paveli}, Josip Broz, Vladimir Bakari}, Andrija Hebrang... Zato moèmo da kaèmo da Frawo Tu|man sprovodi Paveli}ev testament... Ne treba nikada zaboraviti da je Frawo bio Titov partizan, koji je dogurao do generala JNA... Da li je to slu~ajno? Koliko jo{ ima ovakvih oficira Hrvata, muslimana...? Ko jo{ èli da sprovodi Paveli}ev i Titov testament? Ko jo{ misli da moè ubijati Srbe bez qudske i boìje kazne? Dokle se sme opra{tati a da to ne bude izdaja?(Dejan Lu~i}; Paveli}ev testament, kw. 2, @ig komunizma; Zrewanin, Ekopres, 2004; str. 173-174)
225
Po~etkom januara 1942. g. Josip Broz Tito, Hrvat, pi{e CK KPH: ... Treba objasniti hrvatskom narodu da je poloàj hrvatskog naroda najteì na Balkanu, jer se uspjelo, blagodare}i takvoj pasivnoj politici vo|a HSS, da jedna {aka bandita na ~elu sa Paveli}em stvori od jednoga velikoga djela hrvatskog naroda oru`je u borbi protiv oslobodila~ke borbe naroda Jugoslavije i borbe protiv SSSR. Qaga zbog toga pada na ~itavi hrvatski narod, i krivicu za to nose i vo|e HSS sa Ma~ekom zbog svog pasivnog stava i svesne sabotaè i ko~ewa borbe hrvatskog naroda protiv okupatora. Naravno, Tito ovde servira la`, jer NDH nije stvorila {aka bandita, ve} elita hrvatskih nacionalista, i ta je dràva, takva kakva je (zna~i genocidna) vekovna te`wa hrvatskog naroda, kako je rekao Titov general Frawo Tu|man za koga je glasala 1990. godine ve}ina Hrvata. Time {to su svoj glas dali Tu|manu, koji je nastavqa~ dela Paveli}a i Tita, Hrvati su potvrdili da su u ve}ini narod spreman da ponovi zlo~in genocida prema Srbima! Veliki zlo~in Hrvati su sproveli ili potpomogli, a zatim i zata{kali koliko im je to bilo u mogu}nosti! Da vidimo {ta su Hrvati komunisti u~inili da ne ometaju Hrvate usta{e u zlo~inu! Autor ove kwige svojevremeno je pravio intervju sa generalom Milanom Bastom. Intervju je zavr{en i nije objavqen, Basta je odustao. Iz tog intervjua ipak zbog istorijske istine objavqujem deo. Milana Bastu sam pitao: Hvalite se da su partizani bili jedna ozbiqna vojska, koja je uz sebe vezivala mnogobrojne nema~ke divizije. Ako je to istina za{to neke od tih jedinica nisu napale Jasenovac ili bar konvoje koji su dovozili Srbe u hrvatsku klanicu? Milan Basta, Srbin iz Hrvatske, partizan, general koji se proslavio u~e{}em u hvatawu nema~kih generala krajem rata, ali i likvidirawem zarobqenika po Titovom nare|ewu na ovo pitawe je odgovorio izokola: Logor Jasenovac je krajem avgusta 1941. formirao Vjekoslav Luburi}, na prostoru izme|u reke Save, Velikog Sruga i Lowe. To je bio veoma mo~varan kraj, gdje se u najve}em vremenskom periodu stvaralo jezero, i i{lo se samo rije~nim nasipima. Partizanske snage nisu mogle napadati logor na takvom mjestu, jer za to nisu imale ni dovoqno snaga niti sredstava. Za vrijeme ofanzive koja je otpo~ela 10. juna 1941. dejstvovalo je oko 40.000 neprijateqskih vojnika a Kozaru je branio 2. kraji{ki (kozara~ki) odred, koji je brojao oko 3.500 boraca. Posle dva neuspje{na poku{aja prodora iz obru~a, kozara~ki odred se po grupama poku{ao probiti i spasavati samoinicijativno. U kozara~koj ofanzivi koja je trajala preko mjesec dana, 60-70.000 qudi, èna, djece i staraca su odvedeni u logor Jasenovac i tamo poubijani. Nije bilo takvih snaga da nadma{e jake neprijateqske snage koje bi mogle tada spre~iti odvo|ewe naroda u logore. îni mi se da je u logor Jasenovac najvi{e naroda odvedeno i likvidirano u 1942. godini. Odvo|ewe naroda u logore, neprijateq je naj~e{}e ~inio u vrijeme ofanziva kaznenih ekspedicija za ~i{}ewe terena. Tada su redovno bile koncentrisane jake snage i napadalo se naj~e{}e iznenada. Ni kasnije, kada su na{e snage bile oja~ale i narasle u divizije i korpuse, nije se objektivno mogao planirati napad na Jasenovac. Prvo, za taj napad su bile potrebne jake snage, ali {to
226
je jo{ va`nije imati desantna i druga sredstva za forsirawe Save od strane kraji{kih divizija, a isto tako i slavonske divizije morale bi nastupati podvodnim lowskim poqem, {to bi bilo svakako neizvodqivo. Ne bi bio problem savladati, ako bi se moglo pri}i najva`nijim ta~kama logora, neprijateqske snage naj~e{}e jednog puka usta{ke obrane da je pristup boqi i da taj logor nije na sredokra}i glavnog magistralnog pravca Zagreb Slavonski Brod, odakle za 3-4 sata mogu u Jasenovac sti}i motomehanizovane wema~ke divizije. Mislim da je Jasenovac ranije bilo veoma te{ko, skoro nemogu}e, zauzeti bez ogromnih `rtava i doìvqavawa neuspjeha. Nisam nigdje pro~itao, ali sam privatno ~uo da je o oslobo|ewu logora Jasenovca bilo govora u {tabu V kraji{kog korpusa, ali se poslije svestrane analize odustalo od te zamisli, kao neizvodqive... rekao mi je general Milan Basta. (isto; str. 174-176) U pismu politi~kog komesara Glavnog {taba NPO odreda Hrvatske, od 31. decembra 1941. godine, upu}enom politi~kom komesaru Korduna{kog odreda, stoji i ovo: Neispravno je Paveli}evu Hrvatsku naprosto ozna~iti fa{isti~kom dràvom. Ona je u prvom redu potla~ena i porobqena zemqa pod stranim okupatorima, a potom su ovi wom po~eli vladati, svojim metodama. Stoga mi i ne stvaramo samo antifa{isti~ki front, nego i front nacionalnog oslobo|ewa. Zato i ova karakteristika je od osnovne va`nosti. Zna~i, prema mi{qewu Hrvata-komunista za zlo~ine prema Srbima nisu krivi Hrvati, ve} okupatori. Poznato je, me|utim, kako su Hrvati do~ekali okupatore kao oslobodioce, pa je nepravedno tu qubav prikrivati i prqati je! Zlo~ine prema Srbima nisu ~inili ni pribli`no Nemci koliko bra}a Hrvati! Da je hrvatsko antisrpstvo bilo prisutno i u Glavnom {tabu Hrvatske, potvr|uju slede}i redovi. (isto; str. 176) Partizanski komandant drugog bataqona, Drugog kraji{kog odreda, danas pukovnik JNA u penziji, Mirko Peki}, obja{wava za{to 1942. godine nije izveden napad na Jasenovac, gde je tokom rata ubijeno preko 700.000 prete`no Srba. (Ovde nije ura~unato ubijawe u drugim logorima i po selima gde je masakrirano oko 300.000 Srba) Moja jedinica nalazila se na teritoriji sela Maglajci ispod Kozare. Bio je maj-juni 1942. kad nam je u jedinicu stigao jedan begunac iz jasenova~kog logora koji se nekim ~udom uspeo spasiti. Zvao se Du{an ]ulum. Bio je izmu~en i jadnog izgleda. Pri~ao nam je detaqno {ta se de{ava u logoru. Eno, i sada ubijaju va{e Kozar~ane, spasavajte qude ako boga znate, vapio je Du{an. Dao nam je iscrpne podatke o svemu: koliko ima usta{a, navodio je cifru od oko stotinak koqa~a, detaqne poloàje usta{kih bojni i sve drugo {to nas je interesovalo. Istog trenutka sinula mi je kroz glavu ideja da sa svojim bataqonom napadnem logor. Imao sam 300 sjajnih boraca, izuzetnih qudi, hrabrih da boqi ne mogu biti. Uz to, znao sam da su mnogima od wih porodice i svi najdraì u logoru ili na putu ka wemu. I moji su bili zarobqeni i mogao sam
227
sada sigurno da znam da su u jasenova~kom logoru. Vaqalo je isto tako pretpostaviti da }e moji borci dati sve od sebe da zauzmu i uni{te logor. Odmah potom odem u [tab odreda, koji je bio u blizini manastira Mo{tanice na Kozari. Tamo u dogovoru sa Bo{kom [iqegovi}em, wegovim bratom Milo{em, ô~em i [o{om, odlu~imo da bez pogovora napadnemo logor. Da je to prava stvar i jedino re{ewe, tu nije bilo nikakve dileme. Akcija je bila planirana tako {to bismo pre{li reku Savu, koja je u to vreme bila izuzetno plitka bukvalno se mogla pregaziti. Dakle, forsirawe reke bilo je, zahvaquju}i takvim uslovima, vrlo lako. A plan da ih napadnemo preko Stare Gradi{ke bio je takti~ki potez i primena iznena|ewa. Sa bosanske strane trebalo je da deluju borci sa te{kim mitraqezima. Osnovna ideja bila je da pobijemo koqa~e, sru{imo ìce i pustimo narod. Velika stvar je bilo i to {to su mnogi od nas rodom iz tih krajeva Bosne i svi borci su znali gotovo svaki detaq na tom terenu, svaki grm, potok, {to bi se reklo svaki kamen... Naravno, morali smo da obavestimo glavni {tab Hrvatske, jer je to wihova teritorija, i da ih ujedno zamolimo za pomo}, da nam eventualno preseku nadirawe usta{kih trupa sa wihove teritorije. Vaqa napomenuti da ovaj uslov, zapravo traèwe wihove pomo}i, i nije bio naro~ito bitan. Zna~ajnije je to bilo kao neka zajedni~ka operacija, pre u smislu ja~awa na{eg zajedni~kog otpora. Ubrzo iz {taba obave{tavaju me da smo dobili negativan odgovor glavnog {taba Hrvatske sa odgovorom: Ne slaèmo se, nikako napadati, mi vam ne moèmo pomo}i... [ta je daqe pisalo u saop{tewu ne znam, o tome zna mnogo vi{e Bo{ko [iqegovi}, koji je li~no primio poruku. Ja govorim kao vojnik i komandant bataqona o postojawu realne mogu}nosti da uni{timo taj logor smrti koji }e nam kasnije odneti neslu}eni broj `rtava. Li~no sam bio zgranut odgovorom i obrazloèwem koje mi je Bo{ko preneo. Danima sam razmi{qao {ta da radim. Hteo sam da samoinicijativno sa svojim bataqonom krenem u logor. Malo je falilo da to u~inim, i ako i{ta sebi zameram, to je {to nisam to u~inio. Bio bih verovatno streqan i u slu~aju uspeha i u slu~aju neuspeha. Ali sve vi{e me progawa taj neostvareni plan. Gotovo da se ose}am odgovornim iako se to ne moè nikako re}i, jer su o svemu odlu~ivali {tabovi, pa i ovo je bila wihova nadle`nost. Siguran sam da smo svesno obmanuti, prevareni. [ta jo{ drugo re}i. To je bila izdaja srpskog naroda i svih ~asnih i nedu`nih qudi koji su tamo nastradali. Neko je jasno i nedvosmisleno èleo da mi tamo organizovano umiremo i da nas ima {to mawe. Kao vojnik, uveravam vas da je plan za uni{tewe logora bio vrlo realan i dobro osmi{qen, a predstavqao bi za nas jednu od uobi~ajenih akcija. Kakav Gestapo, kakve pri~e o strate{ki toliko dobro lociranoj i neosvojivoj teritoriji logora! To su pri~e za malu decu. Neumoqiva je bila izvr{na komanda koja nam je rekla NE. (isto; str. 176-178) Ugovor koji su potpisali u zatvoru usta{ki i komunisti~ki lideri najboqe je funkcionisao po osnovi antisrpstva. Mnogi istori~ari taj ugovor
228
progla{avaju nevaè}im ili nepostoje}im. Me|utim, odnos prema jasenova~kom logoru u kome su satirani Srbi taj ugovor potvr|uje. Hrvatski komunisti, me|u koje svakako spada i Josip Broz, sa svojim saradnicima Hebrangom i Bakari}em nisu dozvolili da partizani uni{te logor i zaustave genocid Srba. Novinar Sreto Draga{, u Svetu otkriva ko je spre~io napad partizana na Jasenovac. Jedan od partizana koji je trebalo da u~estvuje u ovoj akciji, Milan Kevi}, govorio nam je o planu Savom vi{e ne plove le{evi. Milan Kevi} je prvoborac, kurir i bomba{ slavnog komandanta Nikole Demowe i najmla|i oficir Narodnooslobodila~kog rata. Postao je poru~nik kada mu je bilo ~etrnaest godina. Va{ington post je tih ratnih godina zapisao da je poru~nik Milan Kevi} i najmla|i oficir u savezni~kim armijama. Kevi}a je u ratu stradalo osamdeset ~etvoro, mnogi ba{ u Jasenovcu. Godine 1943. predloìo je svom komandantu Nikoli Demowi da se napadne Jasenovac. Predlog je odbijen. Ali... Pro{lo je dva-tri dana od tog razgovora kad sam se vratio iz Kalnika sa zadatka i na|em moj {tab u selu Vrhovci kod Psuwa. Tu zateknem Demowu koji mi sav ozaren kaè: ûj mali, odlu~ili smo da napadnemo Jasenovac. Samo nikom ni re~i o{tro me upozori Demowa. Dakle, iako se radilo o veoma konspirativnom zadatku, mislim da mi je Demowa to poverio zato {to je znao da su moji najro|eniji u logoru. Uostalom, bio sam bez la`ne skromnosti odli~an bomba{ i nadasve veoma poverqiv kurir. Znao je Demowa da mi je bio uzor kao ratnik. Nikada nisam voleo nekog kao Nikolu Demowu. Wegova odluka da napadnemo jasenova~ki logor prosto me raspametila. Video sam ve} sebe kako ulazim u logor i zati~em svoju rodbinu, ponosno im otvaram kapije da idu svojim ku}ama. No}ima nisam spavao razmi{qaju}i o akciji i sebi daju}i neslu}enu va`nost. Ubrzo se pristupilo razradi plana. U svakoj kombinaciji ~lanova {taba bilo je ve~ito prisutno pitawe kako da postupamo sa oslobo|enim logora{ima, za koje smo znali da ne mogu ni da hodaju a kamoli da beè. Poslali su me u bolnicu 6/5 B u Papuk sa jo{ dva vojnika da dovdemo Nikolu Gubareva, kapetana i partizanskog lekara. Vratili smo se tek uve~e u {tab, lekar je u{ao u {ator, a ja sam stajao ispred sa naredbom da nikoga ne smem pustiti unutra. ûo sam jasno Demowin glas: Druè kapetane, {ta mislite kako da te izmu~ene qude spasimo ako budemo u situaciji da ih povedemo. Lekar je strpqivo obja{wavao da je siguran da su qudi u logoru stravi~no izmoreni i veoma iscrpqenog organizma. Ali, ako vide da su slobodni i da su spaseni to }e im dati snagu. Samo, upozoravao je lekar, ne smete da im dajete nikakvu hranu, ve} eventualno po dve-tri kocke {e}era. Kasnije se sve odvijalo po planu. [tab je odlu~io da se napadne logor, a operacija je dobila i {ifru: Savom vi{e ne plove le{evi. Odlu~eno je da se odmah pristupi konkretnim zadacima. U operaciji je trebalo da u~estvuje oko 150 do 200 boraca, onih najsposobnijih, koji su vladali i odre|e229
nim ve{tinama, poput jednog borca koga smo zvali Kinez i koji je sjajno baratao noèm. Mogao je na velikoj udaqenosti da pogodi precizno svaku metu. Obuka je izvo|ena na Ravnom kamenu, a sa borcima su radila ~etiri instruktora. Jedna grupa se obu~avala za napad na telefonske i elektroobjekte; druga za likvidaciju Nemaca; tre}a grupa za likvidaciju straè i usta{a koji su se nalazili u barakama. Op{te mi{qewe je bilo da su usta{e razularena i nedisciplinovana ruqa koja se opijala i orgijala u logoru. Sigurno nisu mogli nikako pretpostaviti da bi neko mogao da ih napadne. Mi smo imali automatsko oru`je, izuzetan motiv i, kao glavno, potpun uvid i informacije {ta se sve de{ava u logoru i kakva je neprijateqska snaga. (isto; str. 178-179) Nikola Ple}a{ tvrdi da se Vladimir Bakari} nalazio na teritoriji Like i Korduna me|u samim ustanicima, ali je u isto vreme drào redovne i tesne veze sa usta{kom organizacijom u Karlovcu. Uska saradwa sa usta{kom organizacijom i zajedni~ka borba protiv nadmo}nijih Srba u Beogradu, bila je jedna od predratnih smernica KPH. Tako je Paveli}eva Hrvatska bila jedina nacisti~ka zemqa na svetu, u kojoj, posle napada Hitlera na Sovjetski Savez i tokom Drugog svetskog rata, nisu hap{ene vo|e Komunisti~ke partije. Tako }e svi visoki rukovodioci KPH biti netaknuti i preìveti rat, osim pojedinaca koje je Partija sama re{ila da likvidira, kao {to su bili Rade Kon~ar-Brko, Stani{a Opsenica. Istovremeno, kroz ratnu vatru }e izginuti 90 odsto ~etni~kog vo|stva, a tokom rata Hrvati-usta{e ubi}e preko 600.000 Srba i Hrvati-komunisti likvidira}e oko 250.000 opet samo Srba, i jedni i drugi iz istog razloga, da bi svoj historijski prostor o~istili od vla{ke gamadi. Da li su Srbi bili u Hrvatskoj tokom rata od komunista tretirani kao opasan velikosrpski i ~etni~ki element? Nikola Ple}a{ to obja{wava u svom dnevniku: Dok sam bio u partizanima mene je najvi{e bolelo {to partijci nisu ispitivali pro{lost nijednog Hrvata, dok su za svakog Srbina istraìvali sve detaqe iz ranijeg ìvota, pored ostalog {ta je radio pre rata, za koga je glasao, gde je ìveo, s kim se druìo itd. Nikom u partizanima, nije smetalo {to je u maju 1941. Vladimir Bakari} apelovao na ~lanove KPH da se svojski stave na raspoloèwe vlastima nove tzv. Nezavisne Dràve Hrvatske i da pomognu zavo|ewe reda, rada i mira u woj. Isto to je preporu~io svima Hrvatima i dr Vlatko Ma~ek, vo|a HSS. Docnije, kad su ~etnici pretili da pretvore u prah celu hrvatsku dràvu, Bakari} je odlazio me|u wih i pevao s wima ~etni~ke borbene pesme, i ni tada ni kasnije niko nije postavqao pitawe o wegovoj pro{losti. A kad su hrvatski komunisti uspeli, infiltracijom i trikovima, najpre pomo}u prikrivenog, a malo zatim i javnog terora, da preuzmu kontrolu nad brojnim oruànim ~etni~kim jedinicama, Bakari} je nastavio {urovawe sa usta{ama i, u dogovoru sa Hebrangom, vodio pregovore sa Paveli}evim mar{alom Kvaternikom o uzajamnoj pomo}i za borbu protiv srpskih ~etnika. Po jednom sporazumu ove trojice, Kvaternik je dostavio tri vagona municije i oru`ja komunisti~kom {tabu za Liku, a pre toga upoznao sa ovim
230
sporazumom Paveli}evog ministra vojnih poslova dr Mladena Lorkovi}a koji ga je odobrio, pa su i oru`je i municija isporu~eni na Kamenskom u nadle`nost OK KPH za Liku, preko sekretara komiteta Jakova Blaèvi}a. Tom prilikom susreli su se Hrvat-komunista Ivo Rukavina i wegov polubrat usta{a Juco Rukavina, najve}i ubica Srba Like u pro{lom ratu. Pored ove dvojice, ovom kratkom sastanku prisustvovali su Jure Negli} i Tomo Nik{i}, i tom prilikom Blaèvi} se zahvalio usta{i Rukavini na rezonskom pona{awu prema Srbima ~lanovima KPH, pa je Juco Rukavina upitao za Milovana \ilasa, sa kojim se upoznao u zatvoru u Lepoglavi, i isporu~io mu pozdrav. (isto; str. 260-261) Iako je zvani~no, odnos izme|u partizana i usta{a bio krvni~ki, ima i na toj strani nekoliko momenata koje treba pomenuti: Vladimir Nazor, hrvatski pesnik, pevao je himne Paveli}u, oti{ao je zatim partizanima, gde je pevao himne Titu. Vajar Augustin~i} izvajao je sa mnogo zanosa bistu Ante Paveli}a, da bi kasnije sa istim zanosom vajao bistu Josipa Broza Tita. Zarobqeni hrvatski usta{ki odred pod komandom Marka Mesi}a Sovjeti nisu likvidirali, nego su od tih qudi stvorili jugoslovensku diviziju pod Mesi}evom komandom koja je, 1944. godine, do{la kao okupator u Srbiju; jugoslovenski komunisti nisu ga uzimali na odgovornost. Vjekoslav Kriàni}, Paveli}ev general, dva puta odlikovan od Paveli}a, postao je partizanski general. Jakov Makijedo, Paveli}ev general, koji je bio komandant usta{kih snaga u Mostaru, postaje Titov general. Pukovnik Pirc, komandant Paveli}evog vazduhoplovstva, pre{ao je komunistima. Bilo bi pogre{no verovati da je ovo bilo slu~ajno: jo{ 1936. godine sklopqen je u Sremskoj Mitrovici, na robiji, sporazum izme|u komunista i usta{a o saradwi. Sklapali su ga dr Mile Budak i Mo{a Pijade... Kapetan ûkalovi}, jugoslovenski aktivni oficir, zarobqen 1941. godine, vratio se iz zarobqeni{tva po{to je izjavio da je Bugarin. Stupio je u bugarsku vojsku kao ûkalov i bio okupatorski oficir u Srbiji. Posle rata bio je komunisti~ki vojni ata{e u Londonu sa imenom ûkalovski. Interesi okupatora i jugoslovenskih komunista u odnosu na Srbe, podudarali su se: ciq je bio uni{tavawe otpornosti srpskog naroda. Tito i Aleksandar Rankovi}, u ime CK KPJ, izdali su, 14. decembra 1941. godine, instrukciju ~lanovima partije za Srbiju. U woj, pored ostaloga, stoji: Jasno je da se na taj na~in okupqa jedan reakcionarni velikosrpski centar, koji }e odigrati vode}u kontrarevolucionarnu ulogu na Balkanu. Nema sumwe da je najodlu~nija borba protiv toga centra glavni politi~ki zadatak na{e Partije. Po{to su tokom rata Hrvati, predvo|eni Paveli}em, izvr{ili genocid nad Srbima, jedina alternativa da se izvuku bez kazne bilo im je prelaèwe u partizansku vojsku kod Hrvata Tita. Po proceni dr Ivana Avakumovi}a, dodatni motivi su bili: Strah od nema~ke i usta{ke policije, infiltracija komunista u oruànim snagama NDH, neizvesnost po pitawu ishoda rata u svetu i gra|anskog rata u okupiranoj Jugoslaviji i ube|ewe da }e pobeda Draè Mihailovi}a dovesti do istrage i ka`wavawa svih onih oficira koji su se stavili
231
u slu`bu okupatora, doprineli su stavu i{~ekivawa kod domobranskih oficira sve dok im nije postalo jasno da }e saveznici pobediti Hitlera i da su êr~il i Staqin za Tita a ne za Mihailovi}a. Onda su nastupila masovna dezertirawa iz domobranskih i usta{kih redova, koja su uzela takve razmere da je sovjetski radio, 6. aprila 1944, mogao da se hvali da je 80.000 biv{ih Paveli}evih oficira i vojnika ve} pre{lo na stranu partizana. U drugoj polovini 1943, ~itave jedinice NDH napu{tale su Paveli}a i ukqu~ivale se u borbu koju je Tito vodio ne samo protiv okupatora nego i protiv Mihailovi}evih odreda u istim predelima u kojima su se 1941-1943. ti domobrani i usta{e tukli pod Paveli}evom zastavom protiv ~etnika. Jasnije re~eno, Hrvatima usta{ama i domobranima, je prelaèwem u partizanske redove opro{ten zlo~in prema Srbima, opro{ten im je genocid, krv stotina hiqada srpske dece, majki, o~eva, opro{tene su im sve jame napuwene le{evima Srba. Titu su takvi vojnici, zlo~inci, bili i potrebni, jer je u budu}nosti èleo da ih koristi ponovo protiv Srba, da bi izveo revoluciju i zavo|ewe svoje li~ne diktature. Pobeguqe usta{e, krvoloci Paveli}a postali su krvoloci Tita. Ubijawe Srba je nastavqeno! Navodna krivica Srba bila je ista: hegemonisti, ~etnici, izdajnici... (isto; str. 277-279)
4. Bliske veze Tita i Vatikana

Evo jo{ jedne paradoksalne ~iwenice Tito je bio u odli~nim odnosima sa Vatikanom. U prilog ovoj tezi ve} smo citirali Smiqu Avramov koja, pored ostalog, isti~e da bi ozbiqno trebalo ispitati pozadinu tih odnosa, a sada navodimo i podatke koje iznosi Vjekoslav Cvrqe, biv{i ambasador SFRJ u Vatikanu, a koji svedo~e o bliskim vezama izme|u Tita i pape Pavla VI. To je jo{ jedna potvrda ~iwenice da Vatikan nije bio gadqiv . na komunizam ako su interesi bili istovetni. Uostalom, Vatikan nije bio gadqiv ni na {ta i koristio je sva sredstva da ostvari svoje namere. Papa Pavao VI je davao podr{ku Titovim mirovnim inicijativama i politici nesvrstanosti. Predo~avao je predsjedniku Niksonu u dva navrata, 1969. i 1970. ulogu SFRJ i predsjednika Tita u akcijama za mir i isticao da je nezavisnost Jugoslavije od op}eg interesa kao faktor evropske i svjetske ravnoteè i stabilnosti. Ukazivao je na Titov utjecaj u svijetu nesvrstanih, na wegove mogu}nosti za doprinos miru na Bliskom istoku i drugdje. Isticao ga je kao dràvnika koji zasluùje simpatije i povjerewe i kao dobrog poznavaoca me|unarodnih problema. îni se da je papa od svih dràvnika najvi{e cijenio Tita. (Cvrqe; Vatikan...; str. 322-323) Tito je bio papin gost od 28. III 1971. Tada su ga izvan vatikanskih zidina (na aerodromu Ciampino) do~ekali i pozdravili u ime pape Pavla VI zamjenik dràvnog tajnika monsiwor Benelli i drugi visoki vatikanski funkcionari. Titov posjet 29. III 1971. prvi je slu`beni posjet {efa jedne socijalisti~ke dràve papi i Vatikanu. Prije toga su papu posjetili visoki ruko232
vodioci SSSR-a, ali kao privatna lica. Susret Tita kao lidera socijalisti~ke dràve i pape kao svjetovnog suverena vatikanske dràve i poglavara najve}e vjerske zajednice imao je simboli~no povijesno zna~ewe. (isto; str. 337-338) Epilog minulih doga|aja u jugoslavensko-vatikanskim odnosima dogodio se za vrijeme posjeta koje je kao potpredsjednik vlade i savezni sekretar za vawske poslove Milo{ Mini} u~inio Vatikanu i papi Pavlu VI 16. i 17. XI 1977. (...) Mini} je predao Titovu poruku Pavlu VI s izrazima priznawa za papinu politiku mira. Papa je s najvi{im uvaàvawem i simpatijama govorio o me|unarodnoj ulozi predsjednika Tita isti~u}i Titov golem doprinos miru i suradwi u svijetu. U Vatikanu su opet kao i 1971. za vrijeme Titova posjeta papi Pavlu VI najpohvalnije govorili o Titovoj li~nosti kao jednoj od vode}ih li~nosti na{e epohe, protagonistu mira i pokreta nesvrstanosti i neumornom pregaocu za jedan humaniji svijet. (isto; str. 342)
XIV JOVAN PAVLE II NOVI KRSTA[ U POHODU NA ISTOK

1. Pije XII ho}e integrisanu katoli~ku Evropu
Posle Drugog svetskog rata do{lo je do pregrupisavawa snaga na svetskoj politi~koj sceni. Potezi Vatikana uvek su bili usmereni na ostvarivawe {to ve}e dominacije na globalnom planu. Postizawe te dominacije papa je video u ujediwavawu evropskih katoli~kih zemaqa. Avramov isti~e da je Pije XII èleo ujediwenu katoli~ku Evropu kao branu komunizmu i da je iz tih nastojawa stvorena EEZ (Evropska ekonomska zajednica). U~e{}e u ovom projektu su htele i SAD. S druge strane, aktuelni papa Racinger, bio je glavni ~ovek koji je radio na stvarawu transnacionalne diplomatije koja bi vukla konce iz senke, i iz tih nastojawa je formirana Bilderberg grupa, o kojoj }e detaqnije biti re~i u narednom poglavqu. Pije XII je svu svoju energiju i nespornu diplomatsku ve{tinu usmerio u pravcu modifikacije odnosa pobe|enih i pobednika. Bio je odlu~an protivnik saradwe zapadnih sila sa SSSR-om, i u velikoj meri doprineo je razbuktavawu hladnog rata. (Avramov; cit. delo; str 46) Hladni rat bio je ohrabrewe za poraèni Vatikan, a ideolo{ka borba dvaju antagonisti~kih blokova {ansa za ukqu~ewe u novu ofanzivu. Sa margine 1945. godine Sv. stolica se postepeno po~ela ukqu~ivati u politi~ki ìvot katoli~kih zemaqa, da bi po~etkom osamdesetih u{la u sam centar odlu~ivawa o svetskim problemima. Papa Pije XII pokrenuo je akciju na nekoliko paralelnih koloseka: u sferi teologije i politike, na organizacionom i diplomatskom planu. (isto; str. 47)
233
Prve ideje o potrebi ujediwewa zapadne Evrope potekle su od Pija XII. U pomirewu dveju katoli~kih zemaqa, Francuske i Nema~ke, otkrio je temeq na kome treba izgraditi novu Evropu. O tome je vodio duge razgovore sa Vajcekerom (Freihern von Weizacker), koji je sve do kapitulacije Nema~ke 1945. bio wen ambasador pri Sv. stolici. U Italiji je na{ao snaàn oslonac u Demohri{}anskoj stranci na ~elu sa De Gasperijem (De Gasperi), u Francuskoj u Narodno republikanskom pokretu, iza koga je u celosti stajao Vatikan. Pije XII èleo je da za vreme svog pontifikata vidi integrisanu katoli~ku Evropu, kao branu komunizmu. (isto. str. 47) I pored nepobitnih istorijskih ~iwenica o saradwi sa silama Osovine, papa Pije XII u enciklici Sacra Vergente Anno, od 7. jula 1952, poku{ao je da ubedi svet kako Sv. stolica nije bila na strani nijedne ratuju}e strane. Rat protiv Rusije nismo odobrili nagla{avao je papa, ~ime je u stvari èleo da dokaè kako je Vatikan, shodno obavezama sadrànim u Lateranskim ugovorima, tokom rata bio neutralan. Me|utim, u meri u kojoj su se zao{travali odnosi na liniji Istok Zapad, papa je intenzivirao politiku ujediwewa katoli~kih zemaqa. Na sam Boì} 1953. on je uzviknuo: Za{to oklevati, ciq je jasan, jedinstven i neophodan. Nije nikakva slu~ajnost da je Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici potpisan u ve~nom gradu Rimu 25. marta 1957. uz blagoslov pape Pija XII. Pouzdano se moè tvrditi da je Evropska ekonomska zajednica, u prvom redu, delo Pija XII. Nema~ka je tretirana na isti na~in kao i pobedni~ke sile {est katoli~kih zemaqa: Italija, Francuska, Nema~ka, Belgija, Holandija i Luksemburg ostvarile su ujediwewe na ekonomskom i kulturnom planu. Postojawe protestanata u pojedinim zemqama za Sv. stolicu bilo je zanemarqivo. îwenica je da na putu daqeg razvoja EZ religija nije imala primarnu ulogu, ali i da je ideja ujediwewa potekla iz Vatikana i da je papa do dana dana{weg zadrào snaàn uticaj u svim zapadnoevropskim integracionim telima, posebno u Evropskom savetu. Pije XII okupio je najboqe ekonomiste tog vremena koji su, daleko od javnosti, razradili program ekonomskog razvoja, ne u smislu autarhi~ne privrede katoli~kih zemaqa, nego wihove ekspanzije. Inicijativa pape nai{la je na povoqan odjek u SAD. Predsednik Truman i dve istaknute figure ameri~kog politi~kog ìvota Dale (John Foster Dulles) i Rokfeler (J. D. Rockefeller) izrazili su razumevawe za kombinovanu strategiju politike i religije i spremnost da finansijski u~estvuju u realizaciji ovog plana. Istovremeno je vatikanska diplomatija pokrenula preko sive eminencije Jozefa Racingera (Joseph H. Ratzinger) inicijativu da se oformi transnacionalna diplomatija koja bi delovala iza kulisa, iz potaje. Iz te zamisli proiza{la je Bilderberg grupa. (isto; str. 47-48) Posle Drugog svetskog rata, u sasvim druga~ijem kontekstu, Titova Jugoslavija se ponovo na{la izme|u neprijateqski raspoloènog Vatikana i ni{ta mawe neprijateqski raspoloènog sovjetskog bloka, ali joj je po{lo za rukom da izvu~e prednosti pokreta nesvrstanih i prilika koje je nudio hladni rat: u~initi poloàj jednog bloka {to teìm da bi se izvukla pomo} od drugog. Kraj hladnog rata stavio je ta~ku na takve mogu}nosti.
234
Dok je na Istoku prakti~no vladao vakuum, Jugoslavija se jo{ uvek suo~avala sa mo}nim neprijateqima na Zapadu. Kad se Savezna Republika Nema~ka prkosno oglu{ila o evropske zamerke podr{ci secesije Slovenije i Hrvatske, Vatikan joj se odmah pridruìo (kao i desni~arska koaliciona vlada Austrije). Najja~i podstrek ovoj politici do{ao je od tradicionalnih snaga nema~kog katolicizma, naro~ito sna`nog u Bavarskoj, ~iji su bogatstvo i uticaj igrali kqu~nu ulogu u izboru Karola Vojtile za papu Jovana Pavla II. Poqski papa bio je idealna li~nost da vodi uspe{an krsta{ki rat protiv komunisti~ke vlasti u isto~noj i sredwoj Evropi. Ponovno ujediwewe Nema~ke u vidu preuzimawa Isto~ne Nema~ke od Savezne Republike ozna~ava pobedu ove strategije. Kolapsom Var{avskog pakta, katoli~ke zemqe sredwe Evrope u{le su u nema~ku sferu uticaja. Jedini izuzetak bili su katoli~ki delovi Jugoslavije. Mnogi Jugosloveni su smatrali da su daleko ispred sovjetskog bloka, pa tamo{we promene gotovo da nisu imale naro~itog uticaja. Ali s ta~ke gledi{ta Vatikana i Minhena, naprotiv, Jugoslavija nije bila ispred, ve} iza, to je bio posao koji je tek trebalo {to brè obaviti. (Yonston; str. 124)
2. Jovan Pavle II nastavqa~ politike Pija XI i Pija XII

Jovan Pavle II je izabran za papu uz pomo} katoli~ke mafija{ke organizacije Opus Dei (u jednom od narednih poglavqa detaqno je obra|ena uloga ove organizacije) i tada{weg kardinala, a sada aktuelnog pape Racingera. Papa Vojtila nikada nije krio svoje ambicije i odmah je pokazao da ga zanima jedino vrh svetske politike. Kqu~an doga|aj koji je uticao na usmeravawe spoqne politike najmo}nije zapadne sile i prekomponovawe granica na Balkanu bilo je uspostavqawe savezni{tva na liniji Vatikan Va{ington. Glavni ciq ovog saveza bilo je rasturawe isto~nog bloka. Ovo je presudno uticalo i na sudbinu na{e zemqe. Smiqa Avramov isti~e da je ~iwenica da velik broj istaknutih svetskih politi~ara i analiti~ara svrstava Jovana Pavla II u red li~nosti koje su odlu~uju}e doprinele razbijawu Jugoslavije, dovoqna da mu se posveti posebna pa`wa. Profesor na Rimokatoli~kom univerzitetu u Luvenu (Lauvain, Belgija), Torf, uporedio je reìm koji je u zidine Vatikana uneo Jovan Pavle II sa nekada{wim sovjetskim reìmom, a jedan italijanski filozof (Flores dArcais) kao najve}e mra~wa{tvo ovog veka. (Avramov; cit. delo; str. 58) Obja{wavaju}i kako je do{lo do zbliàvawa Vatikana i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Avramov kaè: Vojtila je odrào govor na Hardvardskom univerzitetu 26. jula 1976, u kome je razvio tezu da duhovni vakuum koji }e iza sebe ostaviti komunizam, koji je on posmatrao samo kao prolazan fenomen, mora biti ispuwen hri{}anstvom. Predavawu je prisustvovao i Bèìnski (Zbigniew Brezezinski), u to vreme profesor univerziteta, koji je posle predavawa vodio duge razgovore sa wim, i na{ao ubrzo zajedni~ki jezik sporazumevawa o osnovnim politi~kim opredeqewima. Kada je postao savetnik za bezbednost
235
predsednika SAD Kartera (Jimmy Carter) obavestio je Vojtilu, sa kojim je ostao u stalnoj prepisci, da su SAD voqne da pomognu wegovu antikomunisti~ku delatnost u Poqskoj, finansijski i u obave{tajnom smislu. To je bio prvi korak u pribliàvawu budu}eg pape i Va{ingtona. Bèìnski je u svojstvu predstavnika SAD prisustvovao sve~anoj inauguraciji pape Jovana Pavla II. (isto; str. 60-61) Formalno inicijativa za izbor Vojtile za papu potekla je od be~kog kardinala Keniga (Carl-Franz Konig) i ameri~kog kardinala Krola (John Krol). Smatrali su da savremeni istorijski trenutak nalaè da na ~elo crkve do|e ~ovek sa Istoka. Me|utim, najve}i broj italijanskih, francuskih i belgijskih kardinala prednost su davali florentinskom nadbiskupu Beneliju (Giovanni Benelli). Sukob dveju suprotstavqenih struja nije re{en ni posle nekoliko uzastopnih glasawa. Tada je na scenu stupio nema~ki kardinal Racinger (Joseph Ratzinger), koji je uz pomo} ~lanova Opus Dei razvio kampawu u prilog Vojtile. Tek u devetom krugu glasawa u Svetom kolegijumu kardinala, Karol Vojtila je dobio potrebnu dvotre}insku ve}inu. U zna~ajnom delu evropske {tampe preovladava uverewe da su SAD pripremile teren za izbor Vojtile za papu, i da je glavnu ulogu odigrao Bèìnski, savetnik predsednika Kartera. U prilog ovom stavu navode se privatna pisma koje je predsednik Karter razmenio sa nadbiskupom Vojtilom. No treba ukazati i na tesne veze Vojtile sa nema~kim biskupima koje su uspostavqene jo{ na Drugom vatikanskom koncilu. Proces pomirewa katoli~kih zemaqa koji je otpo~eo papa Pije XII nije okon~an za vreme wegovog ìvota; èleo je da ostvari pomirewe isto~noevropskih zemaqa sa Nema~kom. Taj zadatak preuzeo je Vojtila. U pismu nema~kim biskupima 1966, Vojtila je predloìo recipro~no opra{tawe i pomirewe re~ima: Opra{tamo i molimo opro{tewe. Za mnoge, ~ak i radikalne poqske antikomuniste, bio je to nepojmqiv gest i usledili su protesti. Me|utim, Vojtila nije odustajao od svog plana. Formirana je poqsko-nema~ka komisija biskupa za pomirewe. Ceo poduhvat imao je svoje veliko finale, kada je 28. maja 1967. Vatikan, znatno pre svih, priznao nema~ko-poqske granice. (isto; str. 60-61) Po wegovom shvatawu crkva ne sme ostati na defanzivnim pozicijama, ona ne moè biti samo trezor vere, ne moè biti ograni~ena samo na doktrinarne i ekleziolo{ke probleme. Kao savr{ena zajednica crkva mora imati vode}u ulogu u svetu. U wegovim prvim obra}awima javnosti vidno su do{le do izraàja i politi~ke ambicije Jovana Pavla II. Stremio je ka samom vrhu svetske politike. U svojim govorima ukazivao je da su religija i politika nerazdvojno povezane, uprkos poku{ajima da se povu~e granica izme|u Boìje i Cezarove sfere. Papa Jovan Pavle II verbalno se izja{wavao u prilog odluka Drugog vatikanskog koncila, ali je kroz reinterpretaciju dokumenata usvojenih na Koncilu u~inio sve da crkvu vrati u tradicionalne okvire. Pozivao se na re~i pape Jovana XXIII o znacima vremena i potrebi wihovog prepoznavawa, ali uz naglasak da su vremena izmewena u odnosu na ona koja su do236
minirala u vreme odràvawa Koncila. U stvari, ideal pape Jovana Pavla II nisu bili li~nost i delo Jovana XXIII, ili Pavla VI, nego Pija XI i Pija XII. U vo|ewu crkve papa se sve vi{e udaqavao od zakqu~aka Drugog vatikanskog koncila i zaveo je totalnu autokratiju. (isto; str. 62-63) U odnosu na svetsku zajednicu postavio je dva ambiciozna zadatka: borbu protiv komunizma i ekumenizam, tj. ujediwewe svih hri{}anskih crkava, pre velikog hri{}anskog jubileja dve hiqade godina od ro|ewa Isusa Hrista (...) Upori{ne ta~ke u planetarnoj strategiji pape Jovana Pavla II nisu bile tradicionalno katoli~ke dràve, kao {to su, na primer, Austrija i [panija, nego prete`no protestantska suprersila SAD, na Dalekom istoku vi{ekonfesionalni Filipini, na ju`noj polutki Latinska Amerika. Prekompozicija Evrope na rimokatoli~kim osnovama bila je samo deo mnogo {ireg plana. Papa Jovan Pavle II inaugurisao je jednu novu geopolitiku Vatikana. SAD nisu odràvale diplomatske odnose sa Vatikanom. Prepreku u tom pravcu ~inio je Ustav zemqe, ali i sna`na opozicija okupqena oko protestantskih crkava. Protestantska, puritanska Amerika nije mogla zaboraviti papi Piju IX {to je 1867. proterao iz Rima sve protestante i zatvorio sve protestantske crkve. Me|utim, politi~ki odnosi odràvani su preko li~nih izaslanika predsednika SAD i u susretima na najvi{em nivou. Na primer, papa Pije XII posle dràvnog udara u Pragu 1948. razmenio je pisma sa predsednikom Trumanom ukazuju}i na nu`nost stvarawa jedne politi~ko-religiozne alijanse jednog Pax-Christi. Kada je osnovan NATO 1949, papa je poslao svoj o~inski blagoslov. Septembra 1970. papa Pavle VI primio je u zvani~nu posetu predsednika SAD Niksona. Prijemi kod pape visokih li~nosti ameri~kog ìvota postali su stalna praksa. Ali uspostavqawe diplomatskih odnosa, do kojih je do{lo 15. decembra 1983, bilo je mogu}e, kako to navodi Leder, tek kada je cementirana alijansa izme|u katolika fundamentalista i Bele ku}e. Istorijat tajnih kontakata izme|u Vatikana i Va{ingtona opisao je vrlo detaqno Loftus, visoki slu`benik ameri~kog Ministarstva pravde, i sam u~esnik u toj igri. Po wegovim re~ima odmah po okon~awu Drugog svetskog rata oformqen je Vatikansko-britansko-ameri~ki antikomunisti~ki konzorcijum koji je okupio najokorelije ratne zlo~ince Osovinskih sila i wihovih satelita i transformisao ih u borce za slobodu, u nove krsta{ke ratnike. Direktor CIA-e Dale (Allen Dulles) uputio je Kejsija (William Casey) u London kako bi potpomogao funkcionisawe pacovskih kanala. SAD su oformile posebnu slu`bu (MI-6), utvrdile posebnu kvotu za ulazak tih lica u zemqu, koja su odmah po ulasku bila dodeqena Pentagonu i CIA-i. Pisac daqe navodi da je papa Pije XII sa svojim saradnicima koordinirao najtajnijom i najsramnijom operacijom u istoriji Vatikana... Britanci su oformili posebnu masonsku loù me|u emigrantima, u koju su bili ukqu~eni najeminentniji lideri Balkana. Za izbegle usta{e izgra|eni su vojni i teroristi~ki centri. Otac Krunoslav Draganovi}, sekretar bratstva Sv. Jeronima u Rimu bio je hrvatski predstavnik u Intermariumu.
237
Tako se nazivala grupa koja je rukovodila operacijom na liniji Rim London Va{ington, a na wenom ~elu je bio Slovenac Miha Krek, biv{i ~lan jugoslovenske kraqevske vlade u Londonu. Dolaskom Regana u Belu ku}u, Kejsi je imenovan za direktora CIA-e. Ni{ta mawe zna~ajnu ulogu nije imao ni general Volters (Vernon Waltters) dugogodi{wi zamenik direktora CIA-e, koji je {kolovan na jezuitskom univerzitetu. Kejsi je uspostavio li~ni kontakt sa Jovanom Pavlom II posle wegove prve posete Var{avi. Od tada do raspada Isto~nog bloka odràvali su intenzivan kontakt, a sastajali su se najmawe dvaput godi{we. Rimokatolicizam je bio duboko utkan u li~ni ìvot Kejsija i wegove poglede na svet; snabdevao je papu poverqivim informacijama iz politi~ke, vojne i ekonomske sfere, ali je, prema pisawu papinih biografa, ulazio sa papom i u najintimniju spiritualnu konverzaciju. Odnosi su negovani i pro{irivani na druge li~nosti i institucije SAD. Eksperti u CIA-i, kako je to uobi~ajeno kada je re~ o zna~ajnim partnerima, sa~inili su psiholo{ki profil pape. Razgovori na liniji VatikanVa{ington obuhvatali su {irok spektar problema, od unutra{we politike SSSR i Kine, wihove vojne snage, tehnologije, zdravqa predsednika Bre`weva, pa do Latinske Amerike i teologije oslobo|ewa. Kada je, 20. januara 1981, novi predsednik SAD Ronald Regan stupio na du`nost, sastanak sa papom Jovanom Pavlom II ve} je bio utana~en. (isto; str. 63-65) Do susreta pape i predsednika Regana do{lo je 7. juna 1982, ali je alijansa duhovnog i svetovnog centra mo}i otpo~ela efektivno da deluje jo{ po~etkom 1981. Papa i predsednik Regan razmewivali su pisma tokom 1981/82. Prvi sastanak dvojice lidera odràn je bez prevodioca, licem u lice, i razgovori su do danas ostali najstroè ~uvana tajna. U javnost je samo procurila vest da se razgovaralo o re{ewima koja su usvojena na Jalti 1945. Potowim razgovorima prikqu~ili su se ~lanovi delegacija dveju pregovara~kih strana (...) Ri~ard Alen (Richard Allen), savetnik Bele ku}e za bezbednost okarakterisao ju je kao jednu od najve}ih tajnih alijansi svih vremena. Predstavnici dvaju centara mo}i, razli~itih po svojoj prirodi, svetovne s jedne strane, i duhovne s druge, prema danas dostupnim dokumentima, nisu u razgovorima ulazili u ideolo{ku, niti pak teolo{ku stranu saveza. Posmatrali su alijansu sa pragmati~kog stanovi{ta u odnosu na zajedni~kog neprijateqa SSSR, koga su nazivali satanskom imperijom (...) Va{ington je instrumentalizovao Sv. stolicu, odnosno Rimokatoli~ku crkvu, na isti na~in kao {to }e to ne{to kasnije poku{ati i sa islamom. Ako igde u svetu uop{te postoji ateisti~ki establi{ment, onda je to van svake sumwe, savrememi establi{ment SAD i to u smislu izreke Dostojevskog: Ako ne postoji Bog, sve je dozvoqeno. Ratove koje su posledwih decenija vodile SAD, obmane koje su {irile u sopstvenoj zemqi i u svetu putem propagande, re~it su dokaz gorwe postavke. U epicentar nove alijanse postavqena je sila, a ne religija. Ameri~ka administracija ocenila je da duhovana snaga pape ima {iri spektar delovawa od vojne sile, i da sa pragmati~kog stanovi{ta moè ubrzati proces razarawa Isto~nog bloka. Posmatran retrospektivno, savez duhovnog i
238
svetovnog centra mo}i predstavqa kriti~nu raskrsnicu u svetskim razmerama, koja }e dovesti do najradikalnijih promena u ovom veku. Kroz ovaj savez preoblikovana je geopoliti~ka karta sveta, izmewen je stil u vo|ewu politike. Povezivawem centra rimokatoli~anstva sa najmo}nijom vojnom silom, uz ve} ~vrsto povezane bankarske ku}e dvaju saveznika, stvoren je novi, agresivni politi~ko-klerikalni blok, kao odlu~uju}i ~inilac u spoqnoj politici SAD, koji }e imati najfatalnije posledice u odnosu na Jugoslaviju. Kada su uspostavqeni diplomatski odnosi izme|u Vatikana i SAD, povodom protesta protestantske crkve, Ministarstvo inostranih poslova SAD izdalo je kratko saop{tewe u kome stoji da su tim putem omogu}eni ~e{}i kontakti i konsultacije od obostranog zna~aja. Katoli~koj crkvi u SAD priznat je privilegovan status, {to nije imala nijedna druga crkva. Predsednik Regan uspostavio je stalne konsultacije sa visokim katoli~kim krugovima, a istovremeno poja~ao prikrivene akcije u svim isto~noevropskim zemqama i pomo} disidentima. Za prvog ambasadora pri Sv. stolici imenovao je svog li~nog prijateqa, kalifornijskog milionera Vilsona (William A. Wilson) koji nije bio katolik po ro|ewu, nego je pre{ao u katoli~ku veru. Iz federalnog fonda obezbe|ena su nesrazmerno velika sredstva za Vatikansku misiju. Vatikan je pak prihvatio da se mreà Central Inteligence Agency ukqu~i u wegove kanale. Predsednik Ju`nobaptisti~ke konvencije otvoreno se suprotstavio politici predsednika Regana, ukazuju}i da kori{}ewe od strane vlade religioznih organizacija za informacije, ako ne i {pijunaù, ugroàva, ne samo kredibilitet poruka koje {aqe, nego i ìvote u ratom zahva}enim zemqama. Po tvr|ewu ameri~kih eksperata za Vatikan, CIA je jo{ ranije u{la u vrh katoli~ke hijerarhije. Direktor CIA general Vilijam Donovan, nazvan Divqi Bil (William Wild Bell Donovan) primqen je u audijenciju kod pape Pija XII, koji ga je odlikovao velikim krstom Sv. Silvestra, najstarijim i najpresti`nijim simbol papskog vite{tva, koji je dobilo samo stotinak qudi u ~itavoj istoriji Vatikana. CIA je snabdevala informacijama i tajnu organizaciju Opus Dei i indirektno joj je pruàla finansijsku pomo}. Vatikanu je na osnovu sporazuma izme|u Regana i pape dodeqen satelit, nazvan Lumen 2000, a krajem 1983. sve~ano je pu{ten u rad vatikanski televizijski centar, koji, prema zvani~noj verziji treba da doprinese planetarnom {irewu vere. Religiozne emisije, uz politi~ke poruke upu}uju se od tog vremena u svet na jezicima svih kontinenata. Najsavremenija informatika ovladala je sredwovekovnim Vatikanom. Za kratko vreme vatikanski TV centar izrastao je u mo}nu industriju kaseta. U milionima primeraka prodaju se kasete {irom sveta, npr: Vera i poznavawe Boga, Verujem u Isusa Hrista, Sveto trojstvo i provi|ewe itd. Da bi tajna alijansa mogla {to efikasnije da deluje, dva visoka saveznika ~inila su uzajamne koncesije, ~esto se sukobqavaju}i sa svojom sopstvenom okolinom. (isto; str. 66-69) Papa je postavio jasan ciq da kroz globalnu evangelizaciju pretvori Rimokatoli~ku crkvu u tre}u svetsku silu. Glavni oslonac u tom ambi239
cioznom zadatku bile su militantne katoli~ke organizacije, u prvom redu Opus Dei. Uspe{no je povezivao verske i politi~ke ciqeve, paralelno vodio diplomatske razgovore i zakulisne akcije, pri ~emu je ispoqio veliko ume}e. (isto; str. 73) Uspostavqawem diplomatskih odnosa {irena je mreà katoli~kih organizacija, imenovani su biskupi i nadbiskupi bez saglasnosti vlada itd. Sa stanovi{ta Rimokatoli~ke crkve najve}i uspeh nesumwivo predstavqa uspostavqawe diplomatskih odnosa sa SAD, protestantskim zemqama severne Evrope i sa biv{im socijalisti~kim zemqama. Sa [vedskom, Norve{kom, Danskom i Britanijom odnosi su uspostavqeni po~etkom osamdesetih, nakon zakqu~ewa alijanse VatikanVa{ington. Najosetqiviju ta~ku predstavqala je Velika Britanija, gde je anglikanska dràvna crkva na ~ijem ~elu je jo{ od XVII veka monarh. Glavnu ulogu u izvo|ewu ove operacije imao je laburisti~ki lider Bler (Tony Blair), koji je pre{ao u katoli~ku veru, a ~iju je promociju u britanski politi~ki vrh potpomogao Vatikan, preko katoli~kih organizacija u zemqi. (isto; str. 74) O tajnom savezu VatikanVa{ington, pi{e i \ani Viola u ~asopisu Evropa nacija: Tajni sporazum pokojnog pape Vojtile i Ronalda Regana, napravqen u ~etiri oka, 7. juna 1982, u Apostolskoj biblioteci Vatikana, dugo je progla{avan propagandnom izmi{qotinom pobornika teorije zavere. Me|utim, danas o wemu na{iroko pi{e i italijanska publicistika, u rasponu od katoli~ke do one ultraleve ili ultradesne, vode}i svoje ideolo{ke rasprave. [ta nam postojawe takvog saveza, sada ve} pouzdano dokazano, otkriva o su{tini prelomnih doga|aja u posledwih dvadeset godina pro{log veka? U Interne{nel herald tribjunu objavqena je, 17. marta 1983. godine, izjava Rolanda Regana, prema kojoj je Sovjetski Savez koncentrat zla u savremenom svetu. êtvrt veka kasnije, 25. aprila 2005, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin rekao je slede}e: Krah SSSR-a je bio najve}a katastrofa u HH veku, prava drama za ruski narod. Istini za voqu, treba podsetiti i da je jo{ u vreme kad su se te stvari desile bilo onih koji su ih shvatili, ali mo`da nisu znali da reaguju ili, jednostavnije, sovjetske vlasti ih nisu slu{ale, dok su tonule okruène nesposobnima i prodanima. Me|u malobrojnima koji su uspeli da shvate stvari bio je profesor Vladimir Aleksejevi~ Kurojedov, svojevremeno direktor lista Sovjetskaja Rosija, a jo{ od 1960. godine direktor Saveta za poslove Ruske pravoslavne crkve pri Savetu ministara SSSR-a, kao i, od 1966, rukovodilac Saveta za poslove religija, tako|e pri Savetu ministara SSSR-a. Kurojedov je proro~anski pisao, jo{ maja 1980. godine, dakle dve godine posle izbora pape Vojtile: U posledwe vreme prisustvujemo rastu religioznog ekstremizma u delovawu katoli~ke crkve, koja sve ~e{}e daje izjave suprotne sovjetskom zakonodavstvu o verama. A to se velikim delom doga|a od kada je na ~elo Vatikana do{ao poqski nadbiskup Vojtila. U panorami zemaqa Isto~ne Evrope, Poqska, kao jedina socijalisti~ka zemqa sa katoli~kom ve}inom (pored Ma|arske, u kojoj je uticaj katoli~240
ke crkve uvek bio mawi), bila je slaba karika preko koje je me|unarodni faktor planirao prodor u Sovjetski Savez. Novinar Karl Bern{tajn tvrdi da je Vatikan i finansirao tu operaciju tajnim fondovima, kao i da su katoli~ki biskupi i sve{tenici, koje je pisac Enio Kareto definisao kao neku vrstu bo`jih Yems Bondova, u~estvovali u pobuni protiv sovjetske vlasti, {to je predstavqalo uvod u raspad SSSR-a. Zbigwev Bèìnski (ro|en u Poqskoj), koji je u vreme te izjave (1992) bio ameri~ki dràvni sekretar, potvrdio je sa svoje strane da je javna tajna da je Bela ku}a finansirala Solidarnost. Teza Karla Bern{tajna je da su Jovan Pavle Drugi i CIA sadejstvovali na uni{tavawu sovjetskog bloka. Papa je bio kqu~ni saveznik za SAD, pa je bilo redovnih poseta Vatikanu od strane visokog funkcionera CIA-e Vilijema Kejsija, koji je bio katolik. Osim toga, postojala je obimna razmena informacija izme|u Vatikana i CIA-e preko odgovaraju}ih kanala. Crkva se sluìla brojnim centrima za religiozne struje, u Italiji i inostranstvu, a SAD su koristile, preko CIA-e, tajne organe posebno osposobqene za {pijunaù i provocirawe SSSR-a i wihovih saveznika. Posebno mesto su imale radiofonske subverzivne organizacije kao Glas Amerike, Bi Bi Si, Doj~e Vele, Doj~landfank, Radio Slobodna Evropa i Radio Liberti, u okviru kojeg se nalazio i Radio Slobodni Avganistan. Odgovaraju}i na jedno pitawe o Sovjetima na prvoj konferenciji za {tampu (1981), Regan je rekao: Jedini moral koji priznaju je ono {to pomaè wihovoj stvari odnosno, uzimaju sebi za pravo da po~ine bilo koji zlo~in, da laù i varaju. Sa svoje strane, posle susreta sa Reganom (1982), papa Vojtila kaè: U ovom posebnom trenutku istorije sveta, SAD su pozvane, pre svega, da izvr{e svoju misiju u slu`bi svetskog mira. Stawe dana{weg sveta zahteva dugoro~nu viziju koja moè da pospe{i uslove potrebne za pravdu i slobodu, za istinu i qubav koji ~ine temeq dugotrajnog mira. Dakle, u stvarnosti je postojalo potpuno saglasje izme|u ove dve li~nosti i do rata u Golfskom zalivu 1991. godine posle pada komunizma u Isto~noj i Sredwoj Evropi papa i wegova crkva nikada se nisu javno suprotstavili bilo kojoj ameri~koj politi~koj inicijativi. Ako uzmemo u obzir da je u to doba NATO uveo novu generaciju krstare}ih raketa u Zapadnu Evropu, {to je smatrano najozbiqnijim udarom u domenu kontrole naoruàwa papa je svojim }utawem o~ito i u tome podràvao ameri~ku politiku. Uprkos javnom suprotstavqawu ameri~kih biskupa, on je zauzeo takav stav posle dugih obja{wewa koja su mu dali Valters i Kejsi i posle apela ameri~kog predsednika nadbiskupu Lagiju, kardinalu Krolu i samom papi. Za potrebe zasewivawa prostote papa je, povremeno, nastojao da preuzme ulogu branioca sirotiwe, koriste}i se izjavama koje su bile prili~no populisti~ke. Na primer, kada je papa oti{ao u slobodne balti~ke zemqe, u jesen 1993, izazvao je (pi{e Bern{tajn) ~u|ewe rekav{i: Iskori{}avawe koje je proizvod nehumanog kapitalizma bilo je autenti~no zlo i tu ima zrnce istine u marksizmu. U jednom kasnijem intervjuu Ja{u Gavronskom, papa je oti{ao i daqe, rekav{i: To seme istine (u marksizmu) ne bi trebalo
241
da bude uni{teno, ne bi trebalo da ga odnese vetar... Podràvaoci ekstremnog kapitalizma nastoje da ne vide ono {to je bilo dobro u komunizmu: wegov poku{aj da se re{i nezaposlenost, wegova briga za sirotiwu. Bern{tajn pi{e da je reakcija Gorba~ova na te re~i bila: Vrlo zanimqivo, izgleda da papa po~iwe da shvata da je bilo pozitivnih vrednosti u socijalizmu i da }e ih i ubudu}e biti. Ne zna se da li Gorba~ova treba zbog toga smatrati samo naivnim. Jasno je, pak, da su ba{ u to vreme, 1981. i 1982, predsednik Regan i Jovan Pavle Drugi tajno razmenili mnoga pisma ne samo o Poqskoj, ve} i o perspektivama op{teg sporazuma SAD i SSSR o kontroli naoruàwa. Malo doga|aja je uticalo toliko na Regana, za vreme wegovog predsedni~kog mandata, koliko uvo|ewe prekog suda u Poqskoj. Po{to je smatrao Sovjete direktno odgovornima za to, Regan je odmah uveo te{ke ekonomske, kulturne, diplomatske i tehnolo{ke sankcije protiv SSSR-a i Poqske. U januaru 1982. godine (dakle, dve nedeqe posle stupawa na snagu prekog suda u Poqskoj), Regan je, da bi prekinuo unutra{wu borbu za vlast, imenovao Vilijema Klarka za svog savetnika za nacionalnu bezbednost. Klark je, prema onome {to pi{e wegov biograf Edmund Moris, bio katoli~ka savest ameri~ke administracije i wegov zadatak je bio da pritisne Sovjete mnogo agresivnije od Hejga, posebno u Poqskoj. U svakom slu~aju, zahtevalo se od wega da se pusti Regan da bude Regan, kako su govorili ideolo{ki oboàvaoci predsednika. Nema potrebe dokazivati da je pustiti Regana da bude Regan zna~ilo prene}emo to formulisano prili~no grubo samo da je Regan mogao da na bilo koji na~in ispoqi jenkijevsku imbecilnost ~iji je bio portparol i oli~ewe. Uàsna je pomisao da je upravo najmawe pametan od svih ameri~kih predsednika (uz Bu{a, naravno) bio onaj kome Vatikan najvi{e veruje i koga najvi{e slu{a. Kao odgovor na akciju vlade Jaruzelskog u Poqskoj (proklamacija prekog suda), Regan je, 23. maja 1982. godine, izdao dekret Nacionalne bezbednosti br. 32 (National security directive n. 32) kojim se odobrava niz tajnih akcija da bi se neutralisali napori SSSR-a da odrì svoju dominaciju u Isto~noj Evropi. U su{tini, re~ je o bezobzirnoj voqi za ameri~kim me{awem u unutra{we stvari drugih zemaqa koje pripadaju razli~itoj politi~koj sferi. Istovremeno, a po izri~itom nalogu predsednika Regana (koga je Vatikan podràvao), Vilijam Kejsi i Vernon Valter su dali Vatikanu gomilu tajnih informacija, u kojima su papi dostavili ne samo podatke o Poqskoj, ve} i o isto~nim regionima u koje je papa hteo da ide u svoju misiju evan|elizacije, sa namerom da im posveti posebnu pa`wu. Petnaest dana kasnije, 7. juna 1982. godine, Regan je imao susret sa papom u Apostolskoj biblioteci Vatikana. Dva najmo}nija lidera na svetu u tom trenutku, poznati po svom èstokom antikomunizmu, sastali su se da bi postigli sporazum o svojoj borbi za ru{ewe isto~nog bloka i uspostavqawe novog poretka. Regan dolazi u Vatikan radi susreta na vrhu koji bi morao da uspostavi li~niji tajni savez te dve supersile, tako razli~ite (i tako sli~ne!).
242
Hronika kaè da su wih dvojica ostali sami i bez prevodioca u papskoj kancelariji ~itavih pedeset minuta. Tada su razgovarali, filozofski i prakti~no, o hipotezi do te mere radikalnoj da je nijedan drugi zapadni lider ne bi nikada uzeo za ozbiqno: da je pad sovjetske imperije neminovan (vi{e iz duhovnih nego iz strate{kih razloga) i da svet skrojen na Jalti ne samo da je na izdisaju, ve} i da je mrtav. U prvim minutima wihovog susreta sloìli su se da ih je Bog odredio da odigraju posebnu ulogu u sudbini Isto~ne Evrope. Treba samo videti koje su se svekolike sile zla ispre~ile na na{em putu i kako nam je pomoglo bo`je provi|ewe, rekao je Regan, a papa se sloìo. Papa Poqak i severnoameri~ki predsednik su se sloìli da poja~aju pomo} za organizaciju Solidarnost, ne samo da daju nova velika finansijska sredstva, ve} i materijal (toki-voki radio ure|aje, {tamparske ma{ine, fotokopire, faksove, videokamere, kompjutere, itd) i obave{tajne informacije. Dogovoreno je da baza za koordinaciju bude u Briselu, gde }e se periodi~no susretati poqski sve{tenici iz Solidarnosti, vatikanski emisari i agenti CIA-e. Monsiwor Mar~inkus se pobrinuo da se ilegalnom sindikatu, uz vatikanske fondove, dopremi i finansijska pomo} SAD. O dogovoru VojtilaRegan nije ni{ta znao ni dràvni sekretarijat Vatikana, ni dràvni sekretarijat SAD. Ubrzo su pojedinci u nekim papskim krugovima odli~no bili u toku sa dogovorom. U razgovorima sa papom Regan je precizirao da imperija zla moè i mora da po~ne da pada u Poqskoj. Poqski papa je klimnuo potvrdno glavom. Dakle, ~inilo se da su papa i Regan tajno sklopili sveti savez za ru{ewe socijalisti~kih sistema u Isto~noj Evropi i neizdrìvi ekonomski udar na Kremq. U stvari, ispostavilo se, isplanirali su bedu, o~aj, moralni i materijalni pad ~itavih naroda. U ru{evinama sopstvenih dràva i ekonomija, narodi su pretvarani u slu|enu masu, li~nosti u slepce i potro{a~e. âk i oni koji su u to uneli dobre enegrije i namere, shvatili su da nije ciqan ovaj ili onaj reìm, ciqane su wihove otaybine. Osloba|awe i qudska prava behu samo floskule radilo se o novom, efikasnijem, neoliberalnom obliku pot~iwavawa. U narednih pola sata Regan je objasnio papi svoj plan destabilizacije poqske vlade na ~elu sa Jeruzelskim i prvih odvajawa zemaqa satelita od SSSR-a. Posebno je pripremqen op{ti plan koji je predvi|ao akcije {to su se odnosile direktno na Sovjetski Savez, a odmah zatim i plan za sve zemqe Isto~ne Evrope. Bern{tajnovo istraìvawe nam otkriva da je najva`nija tajna u finalnoj fazi hladnog rata mo`da bila u periodu izme|u Reganove posete papi 1982. i pada Berlinskog zida 1989. godine to {to je vlada SAD potro{ila vi{e od 50 miliona dolara da bi odràla pokret Solidarnost. I, kako tvrdi ovaj ameri~ki novinar, Jovan Pavle II je bio, naravno, obave{ten o ovoj ambicioznoj operaciji kojom je upravqala CIA. Stoga, nije preterano re}i da je i nedavna sve~anost u Gdawsku, povodom velikog jubileja, bila doslovno teatar ameri~kih marioneta.
243
U SAD je kardinal Pio Lagi delovao u dogovoru sa Vilijamom Klarkom (savetnikom predsednika Regana za nacionalnu bezbednost), kao i sa Vilijamom Kejsijem i Vernonom Valterom i Alenom, pripadnicima CIA-e. Dobar deo svoga vremena Klark i Kasej su posve}ivali (diskutuju}i i sa predsednikom) temama Poqske i {irokog specijalnog rata u Centralnoj Americi, u koje se papa sve vi{e uplitao. Jo{ u prole}e 1981, Kejsi i Klark su ~esto odlazili u rezidenciju papinog apostolskog nuncija u Va{ingtonu, na doru~ak, kafu i konsultacije. Lagi je ulazio u Belu ku}u na zadwa vrata, na jugozapadnom ulazu, da bi se tajno susretao sa Klarkom, Kejijem, a kasnije i sa predsednikom. Lagi kaè za Kejsija i Klarka da im se dopadao kapu}ino, a ponekada smo razgovarali o Sredwoj Americi ili o stavu crkve o pitawu kontrole ra|awa. Ali, naj~e{}e je tema bila Poqska. Po{to smo bili u tako tesnim odnosima, dobro smo se razumevali. Regan je traìo specijalne obave{tajne izve{taje o Poqskoj. Imao je ose}aj da }e Poqska, ako se podigne narod, biti prava pukotina u gvozdenom zidu, ispri~ao je Klark. Kejsi je to shvatio. Zato sam traìo od Dràvnog sekretarijata, od Saveta za nacionalnu bezbednost i od CIA-e da obrate posebnu pa`wu u dnevnim izve{tajima ne samo na ono {to se de{avalo u Gdawsku, ve} u celoj Poqskoj i isto~noj Evropi. Posebno kada je re~ o Solidarnosti i odnosima u komunisti~kom bloku. Alen, Kejsi i predsednik su po~eli da se redovno susre}u sa kardinalom Krolom iz Filadelfije, eksponentom ameri~ke katoli~ke hijerarhije koji je bio najbliskiji sa Jovanom Pavlom II. Krol je obave{tavao Belu ku}u, vi{e od bilo kod drugog sve{tenika, o op{tem stawu vezanom za nezavisni sindikat Solidarnost, wegove potrebe i o svojim odnosima sa poqskim episkopatom. On je bio veza izme|u Bele ku}e, Poqske i Vatikana, a, {to je jo{ va`nije, on i predsednik su stvorili jak li~ni odnos. U vezi sa tajnim dogovorom izme|u pape i Regana, kardinal i biv{i apostolski nuncije u SAD Pio Lagi negira bilo kakav dogovor: Ma, kakav tajni dogovor! Bio sam, od 15. januara 1981. do 15. maja 1990. nuncije u SAD i samo sam predstavqao Svetog oca kod ameri~kih biskupa, vr{e}i svoju du`nost na punoj svetlosti dana. Nemam komentar na ta pretpostavqena otkri}a. Tajm treba da pruì obja{wewa. A Tajm je jednostavno preneo re~i koje je on sam izgovorio u jednom intervjuu novinaru Karlu Bern{tajnu. Kasnije, kada je razmislio, sve je negirao! Deset godina kasnije (1992), kada se po prvi put govorilo o postojawu svetog saveza izme|u SAD i Vatikana, Gorba~ov je napisao: Moè se re}i da sve {to se desilo zadwih godina u Isto~noj Evropi ne bi bilo mogu}e bez impulsa pape i bez izuzetne uloge, i politi~ke, koju je on odigrao na svetskoj sceni. (âsopis Evropa nacija broj 5, novembar-decembar 2005, str. 41-43) O tajnoj alijansi Va{ingtona i Vatikana na ru{ewu sistema u Poqskoj kao uvertiri za pad Sovjetskog Saveza, o finansijskom i svakovrsnom pomagawu organizacije Solidarnost preko Banko Ambroziano uz ogromnu pomo} mafija{kih struktura, detaqno }emo govoriti u jednom od narednih poglavqa.
244
3. Politi~ka ideologija globalizma i religiozni globalizam

Avramov isti~e da su razlike koje postoje izme|u partnera u ovoj vatikansko ameri~koj alijansi po~ele da dolaze do izraàja sa padom SSSR-a. Nestanak sa svetske scene SSSR-a ocewen je u Rimskoj kuriji kao totalan poraz komunizma, kao wegova definitivna sahrana. Na svetskoj sceni dominantnu ulogu preuzele su SAD, saveznik Vatikana, sa modelom kapitalizma postavqenim pa bazi ideologije globalizma. Oba partnera razvila su planetarnu strategiju, kod oba su bila duboko ukorewena globalisti~ka shvatawa, ali i liderske ambicije. I papa se saìveo sa ulogom ovozemaqskog pobednika. Crkvu i samog sebe sagledavao je kao centralnog aktera u razre{ewu savremene drame ~ove~anstva. Svoju prvu encikliku nakon nestanka Isto~nog bloka, Centesimus Annus, posvetio je, kako i sam naziv kaè 100-godi{wici borbe Rimokatoli~ke crkve protiv komunizma, koja je otpo~ela enciklikom Lea XIII Rerum Novarum 1890. Po shvatawu Jovana Pavla II ta borba trijumfalno je zavr{ena 1990. Po slovu enciklike odlu~uju}i doprinos u tom procesu dala je Rimokatoli~ka crkva. Herojske podvige izveli su u te{kim uslovima sve{tenici, cele hri{}anske zajednice, pojedini vernici i drugi qudi dobre voqe, da bi obezbedili sre}niju budu}nost. Papa im je u ime crkve, uz o~inski blagoslov izrazio zahvalnost (ta~ka 22). Potom je svom savezniku SAD pruìo duhovni legitimitet; kroz proces pada nasilni~kih reìma po re~ima pape proiza{le su nove forme demokratije. U t. 34 on navodi: Kako na nivou pojedinih nacija, tako i na nivou me|unarodnih odnosa, slobodno trì{te predstavqa najefikasniji instrument u pogledu kori{}ewa resursa i efikasnog zadovoqewa potreba. Nakon ovako kategori~nog stava u prilog SAD, nakon definitivnog obra~una sa marksizmom, ponudio je svetu tre}e re{ewe kao idealnu orijentaciju za zemqe u kojima je do{lo do te{ke dezorijentacije u procesu rekonstrukcije, posle pada realnog socijalizma, kao i za zemqe Tre}eg sveta koje se nalaze u dramati~noj situaciji nerazvijenosti, kao nikada do sada, koja se pogor{ava svakog dana (ta~ka 56). Raskorak izme|u ovih dvaju stavova vi{e je nego o~it. Pre svega, ideologija globalizma, sa slobodnim trì{tem u epicentru, ne poznaje tre}i put, a potro{a~ko dru{tvo, koje je papa podvrgao èstokoj kritici, wegov je nerazdvojni deo. Me|utim, to nije jedina protivre~nost. U nekoliko ta~aka u enciklici papa provla~i ideju o tome kako postoje mnogobrojne qudske potrebe koje nemaju pristupa na trì{tu; postoje mnogobrojni kolektivni i individualni interesi koji ne mogu biti za{ti}eni prostim mehanizmom trì{ta, niti se uklapaju u logiku trì{ta. Papa re{ewe nalazi u intervenciji dràva da za{tite kolektivna dobra (t. 40). Me|utim, trì{te u vizuri SAD podrazumeva nestanak dràva i deregulaciju, jer se samo tim putem, po wima, moè obezbediti istinska sloboda trì{ne ekonomije. Mnogo kritike izre~eno je na ra~un ove enciklike, u ~ijoj je izradi u~estvovalo oko stotinu stru~waka, pored ostalih i ~uveni ameri~ki ekonomista Galbrajt (Kenneth Galbraith). Neki su papu nazvali najve}im ekvilibristom u svetu. Jedan wegov biograf nazvao ga je ~ovekom sa dva lica.
245
Drugi su opet encikliku opisali kao {izoidnu. Bez postavqawa enciklike u kontekst konkretnih odnosa ne moè se dati wena ocena i mesto u doktrini Rimokatoli~ke crkve. Neosporna je ~iwenica da je Rimokatoli~ka crkva preko svojih organizacija odigrala kqu~nu ulogu u razarawu Isto~nog bloka. Crkva je tradicionalno misionarstvo zamenila verskim organizacijama, koje su sa svojom fundamentalisti~kom orijentacijom, spretno ukqu~ene u ideolo{ke ciqeve SAD u datom istorijskom trenutku. Imali su pred sobom zajedni~kog neprijateqa. Sa druge strane SAD, sa svojim evropskim saveznicima, zamenile su tradicionalni kolonijalizam prikrivenim akcijama, posrednim na~inom vo|ewa rata putem tzv. mirovnih snaga pod wihovom komandom. Pobeda pad komunizmom je izvojevana ali su razlike izme|u globalisti~ke ideologije i jednog autenti~nog hri{}anstva produbqene. O~ito je da su tek nakon ostvarene pobede, i Va{ington i Vatikan shvatili svu kompleksnost saveza u koji su u{li. Tu se javqa jedno fundamentalno pitawe od {ireg zna~aja: do koje je granice mogu} kompromis u politici dvaju centara mo}i, duhovnog i svetovnog, ~iji idejni temeqi nisu ni{ta mawe antagonisti~ni, no {to su bili izme|u kapitalizma i socijalizma tokom hladnog rata. Politi~ka ideologija globalizma i religiozni globalizam o kome sawa vrh rimokatoli~ke hijerarhije, pojmovno su dve razli~ite stvari postavqene na razli~itim premisama. Ideolo{ki kompromis u smislu integracije hri{}anskog vrednosnog sistema i globalisti~kih premisa SAD, u celosti li{enih eti~ke dimenzije, te{ko je zamisliv, a da se time ne ugase i posledwi tragovi hri{}anske supstance u rimokatoli~anstvu. (Avramov; cit. delo; str. 156-158) Isto~na politika Vatikana u XX veku pro{la je kroz tri jasno raspoznatqive faze. U prvoj, koja je okon~ana smr}u pape Pija XII 1958, teì{te je bilo na borbi protiv komunizma a nesre}nim sticajem okolnosti marksisti~i eksperiment oproban je na pravoslavnom svetu, suprotno predvi|awima tvorca nau~nog socijalizma Karla Marksa. Pije XII i wegov prethodnik Pije XI posmatrali su komunizam kroz prizmu neminovnog krsta{kog obra~una, u kome je iz takti~kih razloga bio dozvoqen i pakt sa |avolom. Papa Jovan XXIII, nasuprot tome, otvorio je put konstruktivnoj diplomatskoj praksi. Inaugurisao je politiku dijaloga s komunistima i time uspostavio direktan kontakt sa dràvnim rukovodstvom isto~noevropskih zemaqa. Wegova enciklika Pacem in terris (Mir na zemqi), ozna~ila je novu fazu vatikanske politike. (isto; str. 159-160) U vreme blokovske podele Vatikan se distancirao. Arhitekta novog kursa bio je kardinal Kazaroli (Agostino Casaroli) sekretar Saveta za javne odnose crkve, koji je obavqao ovu funkciju za vreme triju papa. Papa Jovan Pavle II imenovao ga je 1979. za dràvnog sekretara. Kazaroli je pre imenovawa na najvi{e funkcije u Rimskoj kuriji predavao diplomatsko pravo na Pontifikalnoj akademiji u Rimu. Prozvan je kasnije vatikanski Kisinyer. U opro{tajnom govoru koji je odrào na Teolo{koj akademiji u Krakovu 2. juna 1990, povodom odlaska u penziju, rekao je da raspad Isto~nog bloka ne
246
treba posmatrati kao ~udo, nego kao logi~an ishod jednog procesa, a zatim je dodao: Od mojih prvih direktnih susreta sa tzv. realnim socijalizmom 1963. godine, stekao sam utisak da taj eksperimenat nema nikakve budu}nosti, nikakve perspektive. To je bila ~ista utopija, a u vezi sa wegovim nestankom zakqu~io samo je problem kada i kako }e si}i sa istorijske pozornice. On je sa~inio plan uspostavqawa diplomatskih odnosa sa isto~noevropskim zemqama. Pribliìo se najpre Jugoslaviji, koja je prekinula diplomatske odnose sa Vatikanom 17. decembra 1952, u znak protesta zbog grubog me{awa Sv. stolice u unutra{we stvari zemqe. Pregovori su otpo~eli 1964, vo|eni su pune dve godine i uspe{no zavr{eni potpisivawem Protokola u Beogradu 25. juna 1966. Vlada SFRJ garantovala je ovim aktom Rimokatoli~koj crkvi u Jugoslaviji slobodu vr{ewa verskih poslova i verske slobode. Vlada SFRJ, dodaje se u ovom aktu, uvaàva kompetenciju Sv. stolice u vr{ewu wene jurisdikcije pod Rimokatoli~kom crkvom u Jugoslaviji u spiritualnim pitawima i pitawima crkvenog i verskog karaktera, ukoliko nisu protivna unutra{wem poretku SFRJ. Protokol garantuje biskupima u Jugoslaviji mogu}nost odràvawa kontakata sa Sv. stolicom, pod uslovom da imaju iskqu~ivo verski i crkveni karakter. Sv. stolica, sa svoje strane, priznala je dru{tveno-ekonomski sistem Jugoslavije i obavezala se da }e delatnost katoli~kog sve{tenstva ostati strogo u crkveno-verskom krugu. Imaju}i u vidu aktivno u~e{}e jednog dela katoli~kog klera u izvr{ewu genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, bilo je prirodno da Sv. stolica osudi genocid. Izri~ito pomiwawe genocida je, me|utim, izostavqeno, a umesto toga usvojena je jedna op{ta formulacija o osudi politi~kog terora ili sli~nih oblika nasiqa ma od koga bili pomiwani. Razlozi za ovaj oportunisti~ki stav su dvojaki. Vatikan je tokom pregovora bio u stalnom kontaktu sa vrhom Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj, koji je kategori~ki zahtevao da se izbegne pomiwawe genocida, pa ~ak i osuda terorizma. Kada je nacrt protokola ve} bio zavr{en i u tekst ipak uneta odredba o osudi terorizma, u Rim je iznenada doputovao zagreba~ki nadbiskup Frawo [eper 25. maja 1966, kako bi ubedio papu da se ta formulacija izbaci. Papa nije prihvatio sugestiju uz obrazloèwe da se tim putem otklawa sumwa o nedozvoqenoj delatnosti katoli~kog sve{tenstva. Stav katoli~ke crkve u Hrvatskoj je razumqiv; odràvala je najte{wi kontakt sa ekstremnom hrvatskom emigracijom, koja je upravo u to vreme izvodila niz teroristi~kih akata protiv diplomatskih predstavnika Jugoslavije, u Va{ingtonu, Otavi, Wujorku, Parizu, Sidneju, Briselu itd. Sa druge strane, u ime la`nog bratstva i jedinstva Brozov establi{ment vodio je jo{ od 1945. politiku prikrivawa genocida i mra~ne strane hrvatske istorije. Sli~no su postupali i biv{i saveznici na Zapadu. Velika Britanija je jo{ 1948. uputila telegram strogo poverqive prirode svim zemqama Komonvelta, zahtevaju}i obustavqawe istrage i progona ratnih zlo~inaca. Prema navodima Loftusa, britanska obave{tajna slu`ba odràvala je tesne veze sa podzemnom usta{kom teroristi~kom mreòm, ~ak i posle ubistva kraqa Aleksandra u Marsequ 1934... Bila je to najrazuzdanija hipokrizija zakqu~uje ovaj pisac.
247
Povratak ratnog zlo~inca Krunoslava Draganovi}a u zemqu i wegov neometani rad u Sarajevu do kraja ìvota, prema Loftusu, bio je deo sofisticiranog sporazuma izme|u Tita i Vatikana. Dvostruka igra Broza, javni napadi i osuda crkve u zemqi i tajno sporazumevawe sa Vatikanom, zahteva detaqnija istraìvawa, budu}i da tu leè, dobrim delom, koreni dana{we tragedije srpskog naroda. Da bi pruìo, ipak, zadovoqewe Kaptolu, na inicijativu be~kog nadbiskupa Keniga (Frans Konig) [eper je preme{ten u Rim i poveren mu je jedan od najzna~ajnih resora Rimske kurije: Kongregacija za veru. [eper je preuzeo du`nost samo tri dana pre dolaska premijera SFRJ Mike [piqka, 8. juna 1968, u zvani~nu posetu Vatikanu. Protokol predstavqa prvi formalno pravni akt koji je Vatikan zakqu~io sa jednom socijalisti~kom zemqom. Diplomatski odnosi uspostavqeni su 1970, a slede}e godine usledila je zvani~na poseta Josipa Broza Vatikanu; primio ga je papa Pavle VI. Razgovori su vo|eni najpre u ~etiri oka, a tek potom pridruìli su im se ~lanovi delegacije. Vatikanska diplomatija otpo~ela je zatim pregovore i sa ostalim isto~noevropskim zemqama: Poqskom, Isto~nom Nema~kom, êhoslova~kom, Ma|arskom, Rumunijom i Bugarskom, koji su doveli do uspostavqawa redovnih diplomatskih odnosa. Jedino nije do{lo do kontakta sa Albanijom, gde je religija ukinuta, a crkvama zabrawen rad. (isto; str. 161-163) Pogledi Rimske kurije bili su usmereni ka Moskvi. Papa je pred Kolegijumom kardinala podneo iscrpan izve{taj, 24. juna 1966, o politici prema SSSR-u isti~u}i da je motivisan, pre svega, te{kim poloàjem vernika. Prilikom posete Ujediwenim nacijama papa Pavle VI sastao se sa ministrom spoqnih poslova SSSR-a Gromikom, a ve} u prole}e slede}e godine (27. aprila 1966) primio ga je u vatikanskoj rezidenciji. Poseta je kvalifikovana kao privatna. Prvu zvani~nu posetu u~inio je predsednik Prezidijuma SSSR Nikolaj Podgornij 30. januara 1967. Andrej Gromiko bio je ~est gost Vatikana (...) Na liniji ekvidistance prema blokovima, papa Pavle VI primio je septembra 1970. predsednika SAD Niksona, a novembra iste godine ponovo Gromika, samo ovoga puta u zvani~noj poseti, i zadrào se sa wim u razgovoru 80 minuta. Italijanska {tampa je zabeleìla da je papa pridao ve}u pa`wu Gromiku nego Niksonu, ~ija je poseta trajala samo 30 minuta. Nije na odmet napomenuti da je Vatikan preko organizacije Opus Dei finansijski potpomogao izbornu kampawu Niksona za predsednika SAD. Vatikan }e se na}i i me|u u~esnicima Konferencije o bezbednosti i saradwi u Evropi (KEBS), ali samo u svojstvu posmatra~a. To, me|utim, nije bilo prepreka da razvije {iroku aktivnost i u pozadini odigra odlu~uju}u ulogu u usvajawu tre}e korpe koja se odnosi na qudska prava, a preko koje }e Zapad prodreti u unutra{wu sferu socijalisti~kih dràva i pripremiti teren za preokret koji }e se dogoditi 1989/90. Izborom poqskog nadbiskupa Vojtile za papu otpo~ela je tre}a faza isto~ne politike, sa precizno definisanim ciqevima i jednom novom strategijom. Isto~na politika Jovana XXIII i Pavla VI bila je politika malih, obazrivih koraka. Nasuprot tome, Jovan Pavle II od prvih dana svog
248
pontifikata prelazi u otvorenu ofanzivu. U svojim prvim obra}awima sve{tenstvu i vernicima najavio je dugo hodo~a{}e ka slobodi; ponavqao je re~i Hristove upu}ene apostolima na Galilejskom jezeru: Nolite timere (Ne pla{ite se). Bio je to u stvari poziv na borbu. Osudio je kompromisnu politiku svojih prethodnika prema komunisti~kim zemqama. Smatrao je pogubnim strategiju generalnog opredeqewa prema komunizmu i socijalisti~kim zemqama kao bloku. Po wegovom shvatawu, isto~na politika mora biti definisana individualno, za svaku zemqu ponaosob, uz razli~ite inicijative u pogledu konkretnih akcija, zavisno od situacije u svakoj zemqi. Vatikanska diplomatija zadràla je reprezentativno-ceremonijalnu funkciju, a sprovo|ewe politike preba~eno je na katoli~ke organizacije, u prvom redu Opus Dei, koje }e razviti jednu osobenu manipulativnu strategiju. Kao {to je ve} ranije re~eno, izbor Vojtile za papu nije slu~ajnost. Bio je duboko opredeqeni antikomunista, istovremeno i vatreni poqski patriota. Jo{ kao nadbiskup prvi je osetio kraj komunizma i to je javno saop{tavao. Kapetan poqske armije Kuklinski (Ryszard Kuklinski), sa slu`bom u General{tabu snabdevao je SAD poverqivim informacijama, pored ostalog i o stawu u poqskoj crkvi. Sa druge strane, i Moskva je imala svoje qude i pratila je delatnost Vojtile. Bila je neprijatno iznena|ena izborom Vojtile za papu. Dokumenta iz arhive Komunisti~ke partije SSSR-a, koja su deklasifikovana 1994, pruàju uvid u jedan od najdramati~nijih perioda hladnog rata. Centralni komitet Komunisti~ke partije SSSR-a odobrio je, 13. novembra 1979, plan akcije kao odgovor na novu politiku Vatikana prema socijalisti~kim zemqama. Plan je razradila ekspertska grupa, u kojoj je, pored ostalih, bio i direktor KGB-a Jurij Andropov, koji }e ne{to kasnije naslediti Bre`weva, kao i generalni sekretar TASS-a Leonid Zamjatin. Kona~ni tekst redigovala je i potpisala deveto~lana grupa kojoj je na ~elu bio Bre`wev, a u kojoj je bio i Mihail Gorba~ov. Plan je predvi|ao mobilizaciju i poja~anu propagandnu delatnost u krajevima nastawenim katolicima i grko-katolicima, posebno Litvaniji, Letoniji, Ukrajini i Belorusiji. KGB-u je nare|eno da borbu protiv nove vatikanske politike podigne na kvalitetno vi{i teorijski nivo, uz istovremeno razobli~avawe li~nosti pape Jovana Pavla II, o kome je ova slu`ba imala obilate i veoma kompromituju}e podatke. Centralni komitet obratio se i Akademiji nauka, apeluju}i da obrati ve}u pa`wu na idejne postavke i rad verskih organizacija i poja~a nau~no prou~avawe ateizma. Oceweno je tako|e da Vatikan koristi religiju kao sredstvo borbe protiv socijalisti~kih zemaqa, kao {to je to ~inio i ranije, ali ovoga puta uz primenu novih metoda i sloènije aparature. Da bi otpor protiv novog talasa bio efikasan, navodi se u pomenutom planu, potrebno je pratiti kompleksni proces koji se odvija unutar Rimokatoli~ke crkve. Poqska je u politici pape Jovana Pavla II imala apsolutni primat, {to je sasvim prirodno. Na toj liniji do}i }e do potpune podudarnosti sa politikom SAD i do sinhronizovane akcije u odnosu na Isto~ni blok. Obe strane ocenile su kao prvi korak potrebu destabilizacije zemaqa ~lanica Var{avskog ugovora. Me|utim, treba imati u vidu da je papa jo{ kao nadbi249
skup i duhovni vo|a pokreta Solidarnost postavio temeqne strate{ke odrednice borbe protiv SSSR-a (...) Kada je sredinom sedamdesetih do{lo do radni~kih demonstracija zbog naglog pogor{awa ekonomske situacije, nesta{ice elementarnih ìvotnih potrep{tina, crkva je vladi ponudila pomo}, ne samo duhovnu, nego i materijalnu, {to je prihva}eno kao visoko patriotski gest (...) Poqska vlada i Rimokatoli~ka crkva u toj zemqi u{le su u fazu saradwe, koja je kulminirala izborom Vojtile za papu i wegovom prvom posetom Var{avi u svojstvu Pontifex maximusa. Zvani~ni poziv da poseti Poqsku uputila je Episkopska konferencija Poqske, ali je predsednik Republike Henrik Jablonski kao najvi{i nacionalni autoritet izrazio zadovoqstvo {to je Episkopat uputio poziv i {to papa èli da poseti svoju otaybinu. Moskva je bila neprijatno iznena|ena; èlela je normalizaciju odnosa sa Vatikanom, ali je, znaju}i za wegovu prethodnu aktivnost, u wegovom izboru videla realnu strate{ku opasnost po ceo Isto~ni blok (...) I pored protivqewa Moskve, papa je posetio Poqsku (2-10. juna). Govor pape na Skveru slobode pred milionskim auditorijumom ozna~io je po~etak preokreta, ne samo u Poqskoj, nego i u ~itavoj Isto~noj Evropi. Na putu kroz Poqsku, deset miliona Poqaka do~ekivalo je papu pesmom, cve}em i zastavama. Jedan novinar je prokomentarisao posetu slede}im re~ima: Poqska je ìvela 9 dana u nacionalnoj ekstazi. U obra}awu masama papa je povezivao duhovnu i politi~ku misiju crkve; dve re~i dominirale su u wegovoj retorici: pomirewe i mir. Papu je pratila grupa iz najuèg kruga Opus Dei, koja je iza scene artikulisala politi~ki proces u Poqskoj. Uneli su u zemqu velika finansijska sredstva. Po tvr|ewu Ha~insona arhitekta prodora Opus Dei u Isto~nu Evropu bio je {panski ambasador u Be~u Lopez Rodo (Laureano Lopez Rodo). Po povratku u Rim papa Jovan Pavle II primio je direktora Centralne obave{tajne slu`be SAD Kejsija (William Casey), duboko odanog katolika i ~lana militantnih katoli~kih organizacija, o ~emu je ve} bilo re~i. Tom prilikom Kejsi je predao papi snimke sa wegovog puta po Poqskoj, snimqene iz ameri~kog satelita. Istovremeno, {to je bio osnovni razlog susreta, Kejsi je snabdeo papu svim zna~ajnim informacijama o stawu u Isto~noj Evropi. Preneo mu je i poruku Bele ku}e da Poqska predstavqa prioritet ameri~ke politike. Bio je to prvi javni susret pape sa {efom CIA-e. Pre pada Berlinskog zida usledilo je jo{ 6 takvih susreta, na kojima je projektovana alijansa koju }e ozvani~iti Ronald Regan, nakon izbora za predsednika SAD. U organizacionoj i duhovnoj snazi Sv. stolice CIA je otkrila nekonvencionalno oru`je, koje moè izmeniti odnos snaga u svetu. Moskva je bila zaprepa{}ena spektakularnim do~ekom pape u Poqskoj. Wegove govore ocenila je kao opasne i agresivne. Trijumfalni do~ek i euforiju koja je zahvatila Poqsku uporedila je sa do~ekom ajatolaha Homeinija u Teheranu, samo 4 meseca ranije. Pore|ewem istovetnog raspoloèwa milionskih masa u Poqskoj i Iranu, izveden je zakqu~ak da na scenu stupaju dva fundamentalisti~ka pokreta: islamski i katoli~ki. Vatikan, odnosno Sv. stolica, ocewen je kao tre}a supersila na svetskoj sceni.
250
Protesti u Poqskoj su se {irili; 1980. izbila je pobuna u Lublinu, a {trajk je zahvatio sve ve}e gradove u zemqi. Papa je u javnom obra}awu i pismenim porukama pruìo duhovnu i veliku materijalnu pomo} pobuwenicima, {to je politi~ki i psiholo{ki bilo od presudnog zna~aja za daqi razvoj situacije. Nesumwivo da je papa i nakon ustoli~ewa na papski tron, ostao lider pokreta otpora. Me|utim, bilo bi pogre{no ignorisati ostale aktere. Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera Bèìnski odràvao je stalan kontakt sa papom i obave{tavao ga o prikrivenim operacijama koje izvodi CIA po odobrewu predsednika Kartera. Bèìnski je zahtevao od pape da preko biskupa u Zapadnoj Evropi izvr{i pritisak na vlade u ciqu izolacije SSSR-a, ukoliko zapreti Poqskoj. Poseta predsednika Kartera papi, 21. juna 1980, ozna~ila je daqi korak u pribliàvawu Va{ingtona i Vatikana. Politbiro Komunisti~ke partije SSSR-a ocenio je situaciju kao kriti~nu (...) Po shvatawu ministra odbrane Justinova stekli su se svi uslovi da se uvede vanredno stawe. On je naglasio: Ima kolebawa u armiji, ali je na{a Severna armija u pripravnosti i u punoj borbenoj gotovosti (...) Da bi se osujetila vojna intervencija SSSR-a, dve istovetne poruke upu}ene su iz Va{ingtona Moskvi i Vatikanu. Papa je preko kardinala Kazarolija skrenuo pa`wu Kremqu da je stawe u Poqskoj strogo unutra{wa stvar. Va{ington je bez ustezawa obavestio Moskvu da }e biti suo~ena sa totalnom ekonomskom blokadom, politi~kom i kulturnom izolacijom, u slu~aju vojne intervencije (...) Glavnokomanduju}i Var{avskog pakta Viktor Kulikov obavestio je generala Jeruzelskog da SSSR ne}e intervenisati ni pod kojim uslovima. Me|utim, vanredno stawe u Poqskoj je uvedeno i Deklaracija o tome je objavqena 13. decembra 1981, samo dva dana nakon saop{tewa Kulikova. Jeruzelski je kasnije izjavio da je to u~iweno pod pritiskom Moskve. Usledila su masovna hap{ewa ~lanova Solidarnosti, ali i poja~ana podzemna aktivnost. SAD, kao odgovor na uvo|ewe vanrednog stawa, nametnule su Poqskoj i SSSR-u ekonomske sankcije uz istovremenu finansijsku pomo} pokretu Solidarnost u iznosu od 50 miliona dolara. Kao {to je ve} re~eno, politi~ku aktivnost u zemqi artikulisali su ~lanovi Opus Dei. I pored uvo|ewa vanrednog stawa crkva nije prekidala veze sa Jeruzelskim. Prepiska izme|u pape i Jeruzelskog je u~estala, ali i izme|u pape i predsednika SAD. Do prvog susreta predstavnika dvaju centara mo}i, svetovnog i duhovnog, Regana i pape do{lo je 27. juna 1982. u vatikanskim odajama. Za Regana centralno pitawe je bilo kako izvu}i Poqsku iz Isto~nog bloka, pa je odmah u tom smislu ponudio Svetom ocu finansijsku pomo} za ilegalnu aktivnost u Poqskoj. Papa se toplo zahvalio, rekav{i da je svaka pomo} dobrodo{la, ali i da Vatikan ima sopstvena sredstva i kanale pomo}i poqskoj stvari. Papa je ovog puta po{ao korak daqe, postavio je pitawe budu}nosti Evrope. Ponovio je ono {to je ve} ranije isticao u svojim govorima, npr. onom iz februara 1981, o ve{ta~koj podeli Evrope pa Jalti, {to je po wemu daqe neodrìvo. Regan ss sloìo da je Jalta bila velika gre{ka.
251
Papa je zatim postavio pitawe {ta i kako daqe posle Jalte; kojim putem krenuti. Po wemu, bilo bi apsolutno neprihvatqivo vra}awe pa Versajski sporazum protiv koga se Vatikan borio. Bio je to istinski, istorijski, sastanak na kome je prekrojena karta Evrope, ~ije }e tragi~ne posledice do}i do izraàja po~etkom 90-tih. Srpski narod bio je prva `rtva ove igre. Sude}i po potowem razvoju doga|aja i dostupnoj dokumentaciji, ni Regan ni papa nisu imali jasnu predstavu o modelu ure|ewa Evrope koji bi bio prihvatqiv za svet nakon ru{ewa versajskog sistema. Izgleda da je wihova glavna preokupacija u tom trenutku bila destrukcija Isto~nog bloka. Sporazum js postignut na bilateralnoj osnovi bez u~e{}a evropskih sila, Francuske i Velike Britanije, koje su, ne samo potpisnice ugovora koji su zakqu~eni u okviru versajskog sistema, a osnaèni posle Drugog svetskog rata, nego i garanti teritorijaliog integriteta Jugoslavije. Regan i papa totalno su ignorisali postoje}i me|unarodni poredak i doveli Evropu u paradoksalnu situaciju. Poni{tili su me|unarodne ugovore u kojima nisu bili ugovorne strane. Smrt Leonida Bre`weva 10. novembra 1982. zna~ajno je uticala na daqe politi~ke tokove. Iako Vatikan nije imao diplomatske odnose sa SSSR-om, papa Jovan Pavle II uputio je telegram sau~e{}a, pa ~ak i vatikansku delegaciju na sahranu. Naredni meseci bili su ispuweni dramati~nim doga|ajima, u kojima je papa ispoqio veliku hrabrost i diplomatsku ve{tinu. Iako je u Poqskoj bilo vanredno stawe, iako je Sv. stolica doìvela te{ke udarce zbog bankrotstva banaka i serije afera, ukqu~uju}i i brojne afere zbog pedofilije, papa odlazi u svoju drugu zvani~nu posetu Poqskoj, 17. juna 1983, koja je bila mawe spektakularna, ali plodotvornija sa stanovi{ta Vatikana. Drugog dana po dolasku, susreo se u predsedni~koj palati sa generalom Jeruzelskim. Dva Poqaka, predstavnici dvaju antagonisti~kih pravaca, jedan sa najvi{im duhovnim simbolima, drugi sa komunisti~kim, u uniformi glavnokomanduju}eg armije, ubrzo su na{la jezik sporazumevawa, bez u{trba po dostojanstvo jednog ili drugog. Jeruzelski se nije izviwavao zbog uvo|ewa vanrednog stawa; objasnio je to kao jedini izlaz da se izbegne krvoproli}e. Papa je sa svoje strane, pohvalio Jeruzelskog {to je legalizovao Solidarnost. To je, po wegovim re~ima, doprinelo da se o~uva ~asno ime Poqske u svetu. Kako je kasnije izjavio, stekao je utisak da je Jeruzelski li~nost sa visokim moralnim integritetom. Vaqa naglasiti da je kod obojice dominirao interes Poqske, a ne ideologija, ali se ne mogu iskqu~iti ni drugi momenti koji su doprineli zbliàvawu. Jeruzelski je u svojim se}awima zabeleìo: Ja nisam vernik, ali pone{to ostaje u genima iz mladosti. Tako me je i papa, figura u belom, emotivno dirnuo. Crkva je sa svoje strane ogromno doprinela da Poqska {to mawe oseti teret sankcija, a stanovni{tvo {to mawi pritisak vanrednih mera (...) Li~ni kontakti Regana i pape su nastavqeni. Susreli su se ponovo 2. maja 1984. (Fair-Banks) kada su razmewena mi{qewa o odnosima IstokZapad i postignut dogovor o daqoj saradwi. Gorba~ov je izabran za generalnog sekretara Komunisti~ke partije 11. marta 1985, a maja iste godine stigao je u Vatikan izve{taj iz Poqske da je
252
Gorba~ov drugi tip komuniste. U Perestrojki koju tek {to je najavio, papa je video izazov; vatikanska diplomatija okrenula se Moskvi. U dijalog dvaju Slovena, pape Jovana Pavla II i generala Jeruzelskog, ukqu~io se i tre}i Sloven Mihail Gorba~ov. Ne zna se pouzdano od koga je potekla inicijativa; biografi pape Jovapa Pavla II navode da je Jeruzelski u razgovoru sa papom pomenuo Gorba~ova i predloìo wegovo ukqu~ewe u razgovore, a zatim je oti{ao kod Gorba~ova da razgovara o papi. Jedno je, me|utim, sigurno da je Jeruzelski uspostavio direktan kontakt izme|u pape i Gorba~ova. Kada je 1994. papa upitan o ulozi Jeruzelskog u uspostavqawu kontakta sa Gorba~ovim, odgovorio je: Da, on je bio posrednik, ali naravno, ne zvani~ni... Ja volim Jeruzelskog, on je inteligentan ~ovek. A o Gorba~ovu papa je izjavio: Provi|ewe nam je poslalo Gorba~ova. Kontakti preko Jeruzelskog su u~estali i papa je izrazio velike simpatije za Gorbija kako ga je nazivao, uz ponavqawe re~i: Moramo mu pomo}i. (isto; str. 163-170) Savez Vatikan-Va{ington besprekorno je funkcionisao uz uzajamne ustupke; na zahtev Vatikana Regan je ukinuo sankcije Poqskoj februara 1987. Prilikom naredne posete Vatikanu 6. juna 1987, Regan je zahtevao od pape poja~anu akciju prema Istoku i izrazio svoju zabrinutost zbog nedostatka verskih sloboda na Istoku. U odnosima sa SSSR-om nastavqena je hipokritska igra. Sva svetska {tampa zabeleìla je kao doga|aj godine, dolazak hora Crvene armije u Vatikan, februara 1988, na poziv pape (...) Zvani~ni pregovori za okruglim stolom u Var{avi otpo~eli su 6. februara 1989, a ve} 6. aprila objavqen je Sporazum o reformama. Parlamentarni izbori odràni su juna iste godine, nakon ~ega su uspostavqeni diplomatski odnosi sa Vatikanom 17. jula 1989. Time je simboli~no manifestovana istorijska povezanost poqskog naroda i katoli~anstva i okon~an nasilno nametnut Jaltski sporazum. Dijalog sa Gorba~ovim je nastavqen. Papa je izrazio èqu da poseti Moskvu i Kijev. Gorba~ov se obratio patrijarhu ruskom sa zahtevom da se na proslavu 1000-godi{wice pokr{tavawa Rusa, koja je zakazana za 10. juni 1988. pozovu svi verski lideri sveta. Kazaroli je doputovao u Moskvu kako bi utana~io posetu pape. Me|utim, Ruska pravoslavna crkva se suprotstavila pozivu, tako da je ta èqa pape ostala neostvarena. Na proslavu je ipak upu}ena delegacija na najvi{em nivou, na ~elu sa ministrom inostranih poslova Kazarolijem, koji je nosio i pismo pape za Gorba~ova. U prisustvu ministra spoqnih poslova Eduarda [evarnadzea, Gorba~ov je primio delegaciju koja mu je uru~ila pismo, ali wegova sadrìna nikad nije objavqena. Tek krajem avgusta 1989, Gorba~ov je uputio svog emisara papi. O~ito da je Gorba~ov nai{ao na veliki otpor. Sadrìna odgovora Gorba~ova papi ostala je tako|e nepoznata {iroj javnosti. Biografi pape Jovana Pavla II objavili su samo jednu jedinu re~enicu iz pisma Gorba~ova: Moramo se sresti. Taj susret usledio je 1. decembra 1989. i ocewen je kao istorijski. Poduì razgovori vo|eni su na ruskom u ~etiri oka. Tek nakon vi{e~asovnih razgovora pridruìli su im se ~lanovi jedne i druge delegacije. Zvani~ni pregovori okon~ani su Sporazumom o uspostavqawu diplomatskih odnosa. Bila je to velika pobeda Jovana Pavla II. Uspeo je da uspostavi diplomatske odnose sa obe supersile, {to mu je dalo novu
253
snagu. Gorba~ov je prilikom susreta uputio zvani~ni poziv papi da poseti Moskvu, me|utim, Ruska pravoslavna crkva bila je i ovoga puta odlu~no protiv wegovog dolaska, tako da je i taj poziv ostao neostvaren. Razmena diplomatskih predstavnika usledila je 1990. Vredno je zabeleìti da je Vatikan oformio posebne uredbe za Sibir i Kazahstan. Vrhovni sovjet usvojio je 1990. Zakon o slobodi savesti, koji je bio predmet razgovora dveju delegacija prilikom susreta u Vatikanu. Usledila je potom prava invazija misionara {irom SSSR-a. Opus Dei razvio je u toj zemqi {iroku aktivnost. Gorba~ov je odobrio osnivawe centra Majke Tereze u Moskvi, po uzoru pa isti takav centar u Kalkuti. U stvari to je bio glavni kanal preko koga je delovao Opus Dei u Indiji, a sada i u Moskvi. Pribliàvawe Vatikana i Kremqa oti{lo je tako daleko da je Kazaroli nudio usluge Moskvi u svakom sporu, unutra{wem i me|unarodnom. I nakon smewivawa Gorba~ova, u vatikanskim krugovima on je ostao persona grata. Promene u Poqskoj, i posledice koje su odatle proiza{le u odnosu na Isto~nu Evropu, u ameri~koj literaturi tuma~e se na bazi postavki teorije domina. Po sistemu nadovezivawa padali su jedan za drugim socijalisti~ki sistemi u isto~noevropskim zemqama (isto; str. 171-172)
4. Vatikan inicirao razarawe Jugoslavije

Smiqa Avramov isti~e kqu~nu ulogu vatikansko va{ingtonskog savezni{tva u ratu koji je Zapad poveo protiv Jugoslavije. Raspu{tawe Var{avskog pakta pokrenuto je na sastanku {efova zemaqa ~lanica 4. decembra 1989, a formalna odluka o tome usvojena je 1. aprila 1991. U svim ovim zemqama proces preokreta tekao je, mawe-vi{e, na isti na~in uz primenu istovetne stratetije kao u Poqskoj. Odlu~uju}u ulogu imala je osovina VatikanVa{ington, uz asistenciju doma}e elite. Leh Valensa, vo|a pokreta u Poqskoj, i Mihail Gorba~ov uspeh pripisuju, u prvom redu, papi Jovanu Pavlu II. U svojim memoarima Valensa navodi da je Solidarnost preìvela zahvaquju}i crkvi koja je pruìla ne samo moralnu potporu, nego je bukvalno otvorila svoja vrata, tako da smo mogli odràvati javne i tajne sastanke. I u drugim isto~noevropskim zemqama Rimokatoli~ka crkva je predstavqala centralnu polugu: u êhoslova~koj preko kardinala Toma{eka, u Ma|arskoj preko Mindensitija i Lekaja. Iznad svih nalazio se Jovan Pavle II, uvek povezan sa borbom naroda za slobodu. U intervjuu italijanskom listu La Stampa, od 2. marta 1992, Gorba~ov je izjavio: Danas moèmo tvrditi da sve {to se dogodilo u Isto~noj Evropi posledwih godina ne bi bilo mogu}e bez prisustva pape, bez uloge pape na svetskoj sceni. Ta ocena vaì i za Jugoslaviju. Francuski ministar spoqnih poslova Dima (Rolan Dumas) izjavio je da je papa Jovan Pavle II odgovoran za razarawe Jugoslavije. U katoli~koj reviji Veritas papi je odato priznawe za oslobo|ewe Hrvatske iz dvostrukog ropstva srbijanskog i komunisti~kog. Me|utim, Jugoslavija se nije ukqu~ila u teoriju domina, u proces promena bez krvi. Da li je u pitawu slu~ajnost, nesre}an sticaj okolnosti ili ne{to tre}e?
254
Slu~ajnost sigurno nije. Vatikan je od prvih dana krize bio aktivno ukqu~en u politi~ki proces razarawa Jugoslavije. Iz wegove kuhiwe potekli su recepti za pravno uobli~avawe krize ili preciznije re~eno za preoblikovawe zlo~ina u humanisti~ko obojene akte. Postojali su i kod wegovog saveznika SAD scenariji o razarawu Jugoslavije davno pre kriti~nog trenutka. (isto; str. 172-173) Ovom prilikom korisno je podsetiti se proro~anskih re~i vladike Nikolaja iz 1956, ali, naàlost, na wih srpska intelektualna elita nije obratila pa`wu. On je izme|u ostalog rekao: Srpski narod se moè ponovo na}i pred stra{nom tragedijom. Svi govore: neka padne Tito, pa }emo onda lako! A niko nema plana {ta }e biti posle pada komunizma. Hrvati imaju plan inspirisan od pape i podràn od Italije. U momentu pada komunizma (ako Rusija ne interveni{e) Hrvatima }e se odmah dostaviti oru`je, i svi }e biti naoruàni, dok }e Srbi biti goloruki kao i pri prvom pokoqu. I usta{e i oru`je sve ~eka gotovo na granici Jugoslavije... Za 24 sata sva }e Hrvatska biti pod oru`jem i svi gaulajteri na svome mestu. Papa }e opet blagosloviti pokoq Srba, i u}utkati wima naklowene Anglosaksonce. A {ta Srbi partija{i misle? Oni misle da }e, kao i 1918. g. prvo raspisati izbore pa neka narod (jadni, tu`ni, goloruki srpski narod) iskaè svoju èqu i voqu! I ni{ta vi{e. U toj jednoj misli sadràn je plan svih srpskih demokratskih i poludemokratskih i levi~arskih i polulevi~arskih partija pa ~ak i nacionalnih, ~etni~kih i patriotskih. Kakva fantazija i kakvo ludilo! Pitawe je, dakle, ne kako oboriti Tita, nego {ta }e biti posle Titovog pada. Ko }e srpski narod naoruàti da se brani od ve~nog i mnogo stra{nijeg neprijateqa? I kakva }e se vlast odmah ustanoviti u srpskom narodu?. Nesumwivo da je uloga osovine VatikanVa{ington bila od prvorazrednog zna~aja u ratu koji je Zapad poveo protiv Jugoslavije, ali se ona ne moè istrgnuti iz istorijskog konteksta, kako u odnosu na tradicionalno neprijateqsku politiku Vatikana prema Srbiji, tako i u odnosu na unutra{wu politi~ku scenu; moraju se procewivati svi u~esnici datog procesa. Mora se voditi ra~una o jo{ jednom momentu. Vatikan u odnosu na Jugoslaviju nije traìo samo promenu sistema, nego razarawe zemqe. Moglo bi se ~ak re}i da je sistem bio posledwa stvar u politi~koj igri, jer su upravo komunisti u Hrvatskoj i Sloveniji imali glavnu re~ u razarawu dràve. Ne radi se u ovom slu~aju ni o kakvoj zaveri ReganJovan Pavle II, nego o Realpolitik, o podudarnosti interesa i ciqeva dvaju centara mo}i u datom istorijskom trenutku. Politika Vatikana prema Jugoslaviji, kao {to je ve} ranije re~eno, oblikovana je jo{ po~etkom XX veka. Multikonfesionalna Jugoslavija bila je trn u oku Vatikanu i glavna prepreka wegovom prodoru na Istok. Svaki poku{aj razbijawa Jugoslavije nailazio je na blagoslov Vatikana; npr. ustanak u Lici, stvarawe tzv. Nezavisne Dràve Hrvatske 1941. itd. Odnosi Vatikana i Jugoslavije poboq{ali su se jedno kratko vreme, tokom pontifikata pape Jovana XXIII i Pavla VI, ali je Rimokatoli~ka crkva u Hrvatskoj i nadaqe odràvala vezu sa usta{kom emigracijom i aktivno
255
u~estvovala u procesu destabilizacije zemqe. Zapad je tu politiku prihvatio i ukqu~io u kontekst oslobo|ewa Isto~ne Evrope, o ~emu je ve} bilo re~i. Za Vatikan Balkan je od davnina bio prioritetna misionarska zemqa. Prelat Eskriva stupio je u kontakt sredinom {ezdesetih sa Gr~kom pravoslavnom crkvom i ponudio im zajedni~ku humanitarnu akciju. pravoslavni monasi ubrzo su otkrili prozelitske ciqeve i pozadinsku delatnost Opusa Dei i prekinuli su svaki kontakt sa Eskrivom. (isto; str. 174-175)
XV SVE KATOLI^KE ORGANIZACIJE, OD MALTE[KIH VITEZOVA DO OPUSA DEI, IMAJU PROZELITSKE CIQEVE
1. Tajna diplomatija i kontrola vernika
Ve} smo govorili o Katoli~koj akciji, ali mnogobrojne su katoli~ke organizacije koje je Rimokatoli~ka crkva koristila na razli~ite na~ine za sprovo|ewe svojih ciqeva. Smiqa Avramov je detaqno obradila ovu temu. Ona polazi od pojave religioznih organizacija u XI veku, do savremenih katoli~kih organizacija ~ija je osnovna uloga vo|ewe zakulisne diplomatije i kontrola vernika. Nabraja vi{e katoli~kih organizacija koje su delovale na prostoru biv{e Jugoslavije u vreme izbijawa sukoba. Opus Dei, kako nagla{ava Avramov, zauzima posebno mesto, bez presedana u istoriji rimokatoli~anstva. Izne}emo mnogobrojne ~iwenice vezane za ovu organizaciju zbog wenog ogromnog uticaja na Vatikan, koji je posebno osnaèn zahvaquju}i Jovanu Pavlu II. Nave{}emo podatke Smiqe Avramov i Roberta Ha~insona o ovoj mo}noj organizaciji. Tokom istorije Rimokatoli~ka crkva pribegavala je razli~itoj tehnici kontrole nad vernicima i razli~itim sredstvima u ciqu pove}awa kapaciteta svog delovawa. Religiozne organizacije razli~itog profila imaju dugu tradiciju u okviru rimokatoli~anstva. (Avramov; cit. delo; str. 79) Kada je Rimokatoli~ka crkva krenula u osvaja~ke pohode u XI veku pojavile su se religiozno-vojne organizacije. Najstarija me|u wima Vitezovi sv. Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte poznatiji pod nazivom Malte{ki vitezovi, koji je opstao do danas i aktivno je ukqu~en u ìvot me|unarodne zajednice. Red je osnovao veliki majstor fra @erard 1080. godine, u vreme Prvog krsta{kog rata, nakon {to su krsta{i osvojili Jerusalim. U rimokatoli~koj literaturi krsta{ki ratovi opisuju se kao sveti ratovi vo|eni za oslobo|ewe svetih mesta Hristovog ro|ewa i raspe}a. Istori~ar Bredford navodi da su bitke koje su vodili krsta{i bile tako krvolo~ne i okrutne da je te{ko poverovati da su feudalni vladari i wihovi sledbenici imali i minimalni koncept o veri u ~ije su ime preduzimane ekspedicije. Pozicije isto~ne crkve u odnosu na oslobo|ewe svetih mesta, dodaje Bredford, bile su druga~ije. Isto~na vizantijska crkva
256
posmatrala je rat kao zlo, greh i kao krajwi ishod nakon {to su propali svi diplomatski poku{aji...Vojnik koji je izvr{io ubistvo, ~ak i u odbrani svoje sopstvene zemqe, ka`wen je zabranom pri~e{}a u naredne tri godine... Agresivni, poluvarvarski narodi sa severa nisu mogli da shvate prefiwen i sofisticiran zakon Vizantije zakqu~uje Bredford. Formirawe vite{kog reda bilo je u funkciji stvarawa predstave o uzvi{enoj misiji krsta{a, {to je imalo pozitivan psiholo{ki efekat i na same ~lanove, u smislu ose}awa superiornosti u odnosu na okolinu. Ali u su{tini, po preovla|uju}em stavu u nauci, krsta{i su bili instrument papske politike, po Bredfordu deo ve~nog neprijateqstva Zapada prema Istoku. U prilog ovog stava govori i ekskomunikacija imperatora Fridriha III od strane pape Gregora IX, 21. marta 1228, zbog odbijawa da povede novi krsta{ki rat. Diran ubraja u glavne uzroke krsta{kih ratova kontrolu nad Bliskim istokom i pro{irewe trgovine, uz naglasak da je slabqewe Vizantije papa ocenio kao pogodan trenutak da Isto~nu crkvu stavi pod svoju vlast. (isto; str. 80) Dono{ewem novog Kodeksa, koga je potvrdio papa Jovan XXIII 1961, po kome Malte{ki vitezovi predstavqaju suverenu me|unarodnu jedinku, sa diplomatskim aparatom, sopstvenim paso{em, koji se koristi samo u slu`benoj misiji. Pogre{no je posmatrati ovu organizaciju kao neki klub rimokatoli~ke elite, ~iji je duhovni ìvot vezan za davno prohujalo vreme. Od svog osnivawa u XI veku ova organizacija doìvela je mnoge transformacije, prilago|avaju}i se promewenim uslovima ìvota. Danas je tehni~ki osposobqena za savremenu epohu i ukqu~ena u politi~ki ìvot na {irem svetskom planu. Kakav zna~aj ima za Rimokatoli~ku crkvu najboqe govori ~iwenica da velikog majstora koji stoji na ~elu organizacije bira isto telo kardinala koje bira i samog papu, i da u pogledu ranga, privilegija i protokola ~lanovi imaju isti status kao i kardinali. (isto; str. 81) Vitezove od Malte kao suvereno me|unarodno telo priznaje danas 38 dràva, sa kojima ova organizacija ima uspostavqene stalne diplomatske odnose. Zna~ajne li~nosti politi~kog ìvota bile su ~lanovi ovog reda, kao npr. predsednik SAD Kenedi, kancelar Nema~ke Adenauer, biv{i direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro itd. Danas su ~lanovi vode}e li~nosti NATO-a i Evropske unije. Prema godi{waku ovog reda koji se {tampa svake godine vitezovi od Malte imaju svoje nacionalne grupe i angaòvani su na humanitarnom planu, o ~emu postoje brojne studije (...) Humanitarna delatnost vitezova je samo vidqivi deo wihove delatnosti; su{tinu pak ~ine politi~ke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekada{we Jugoslavije postoji nekoliko individualnih ~lanova. (isto; str. 82) Savremene katoli~ke organizacije i pokret iza{li su iz okvira tradicionalne misionarske aktivnosti i deluju na novim, sveìm osnovama. U katoli~koj literaturi bujawe ovih organizacija izjedna~ava se sa spontanim manifestacijama, koje su odraz potrebe za novim formama duhovnosti ili kao delovawe Sv. duha koji pokre}e ìvot i budi kod qudi èqu za zbliàvawem. Dubqim ponirawem u wihov rad sti~e se drugi utisak. Sve su one planski izgra|ivane, pomno artikulisane iz samog vrha Rimokato257
li~ke crkve i izlaze iz sfere duhovnosti; iza verbalnih proklamacija jasno su raspoznatqivi pragmati~ni politi~ki ciqevi. Zasluga za wihov procvat pripada, u prvom redu, papi Piju XII. Po wegovom shvatawu, klasi~na diplomatija, sama za sebe, nije podesna za politiku XX veka. Ona i nadaqe treba da zadrì ceremonijalnu i predstavni~ku funkciju; za operativne funkcije podesniji su lobiji i katoli~ke organizacije koje mogu prodreti u sfere nedostupne diplomatiji. Iako je Katoli~ka akcija opstala do dana dana{weg, ona nije ispunila nade svojih osniva~a: sve je teè bilo mobilisati mase na nekoj op{toj religioznoj osnovi, a jo{ teè sprovesti kontrolu nad wima. Otuda je brojnost ~lanstva u glavnim katoli~kim organizacijama zamewena kvalitetom ~lanova. Drugim re~ima, teì{te je preba~eno na uticajne qude u politi~koj i dru{tvenoj sferi. Nemogu}e je u jednom radu ~ak ni pobrojati sve organizacije koje danas deluju na transnacionalnoj osnovi: Legionari Hrista, Katoli~ka liga, Plava armija Bogorodice, Chiesa-Mondo, Dobrovoqci hri{}anske inspiracije, Misionarski pokret za rad u Tre}em svetu itd. Osvrnu}emo se samo na neke ~ija je delatnost obuhvatila prostor nekada{we Jugoslavije, naro~ito u doba izbijawa krize i wenog prerastawa u oruàni sukob. A. Pokret fokolari: Prema zvani~noj verziji ovaj pokret je osnovala studentkiwa filozofije u Trentu (Italija) Silvija Lubi} (Lubich), krajem 1943, u vreme kada se Italija na{la pod udarima savezni~kog bombardovawa (...) U teolo{kom smislu su{tina pokreta svodi se na misti~no telo Marijino i na postavku da je Bogorodi~in aspekt crkve prethodio Petrovskom, pri ~emu se ima u vidu uloga sv. Petra kao rimskog biskupa. Iako je pripisana Kiari, ta ideja nije wena; nastala je i razra|ena u Rimskoj kuriji kao osnova ekumenskog procesa, a zatim je u nekoliko razli~itih varijanti infiltrirana u nekoliko razli~itih pokreta. (isto; str. 85-86) Danas taj pokret aktivno deluje na univerzitetima, {kolama i u popravnim domovima u 187 zemaqa sveta, ali ponajvi{e u zemqama Tre}eg sveta (...) Tokom agonije Isto~nog bloka i krize u Jugoslaviji kasnih 80-tih, fokolari su ispoqili vi{estruku aktivnost. âsopis Citta Nuova prevo|en je na 22 jezika ukqu~uju}i kineski, hrvatski, slovena~ki itd. i rasturan u milionima primeraka. Kulturnim problemima posve}en je novi ~asopis koji izlazi pod nazivom Nuova Umanita. Fokolari su organizovali sastanke u Rimu sa grupama hodo~asnika iz Isto~ne Evrope, organizovali su festivale i skupove razli~itog profila, pevali zajedno pesme koje su naj~e{}e bile intonirane u pravcu podizawa autoriteta pape i izazivale su ponekad kolektivnu histeriju (...) Padom Berlinskog zida, Pokret fokolari je pro{iren na sve zemqe Isto~ne Evrope. Me|utim, treba ista}i da je Kiara uspostavila prve kontakte na prostoru Jugoslavije 1957, prilikom svoje posete Zagrebu. Najzna~ajnija akcija fokolara u posthladnoratovskom periodu je izrada projekta Ekonomija zajedni{tva, promovisanog 1991. Projekat predvi|a izgradwu raznih objekata u katoli~kim zemqama, pa i izgradwu gradova,
258
koji bi bili centri katoli~kog ekonomskog ìvota. Treba dodati da je Pokret fokolari samo jedan od instrumenata Sv. stolice u sferi ekonomije. Nije na odmet napomenuti da je premijer Velike Britanije Toni Bler, nakon stupawa na du`nost primio me|u prvima Kiaru Lubi}, 17. decembra 1996. Septembra 1998, Kiara je primila presti`nu nagradu UNESCO-a. Posebno priznawe dobila je od Evropskog parlamenta za odbranu prava ~oveka, {to samo po sebi ukazuje na tesne veze i uticaj koji Vatikan ima u ovim telima. [tampa u Evropi nije krila svoje zaprepa{}ewe tim povodom, imaju}i u vidu da je Statut fokolara u dubokoj suprotnosti sa Evropskom konvencijom o qudskim pravima. O ~emu se u stvari tu radi i kakve su veze Vatikana i Evropskog parlamenta, postaje jasnije kada se ima u vidu lista predlaga~a za nagradu. Tu je na prvom mestu Romano Prodi, koji }e se uskoro na}i ia mestu predsednika Komisije Evropske unije, a zatim slede imena Arpada Genca, predsednika Ma|arske, Janeza Podobnika, potpredsedika Skup{tine Slovenije. B. Il Cammino Neocatecumenale (Put novog kr{tewa), osnovao je u [paniji (Palomeras Altas) 1964. {panski artista Arguelo (Kiko Arguello), iza koga je stajao madridski nadbiskup Mar~elo (Casimoro Marcello). Sedi{te pokreta preme{teno je u Rim 1968, ali ga Rimska kurija nije prihvatila. (isto; str. 87-89) Jo{ krajem 1970. Arguelo je uspostavio najte{wi kontakt sa tada{wim biskupom Krakova Vojtilom, budu}im papom. Otuda ne iznena|uje {to je pokret doìveo svoj procvat u vreme pontifikata pape Jovana Pavla II, iako je u to vreme Rimska kurija imala negativan stav u odnosu na wega (...) Pokret je razvio bogatu izdava~ku delatnost koja je usmerena prete`no ka isto~noevropskim zemqama. Po re~ima istaknutog katoli~kog teologa Urkharta, jo{ pre pada komunizma imali su svoje punktove u Ma|arskoj, êhoslova~koj, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Gruziji, \or|iji, Rumuniji, Belorusiji i Ukrajini. Formirali su i tri seminara: u Isto~noj Nema~koj, Jugoslaviji i Poqskoj, sa ciqem jevangelizacije Isto~ne Evrope (...) Ignori{u}i stav Kurije, septembra 1990. u pismu Kiku Arguelu, mimo svih kanona, Jovan Pavle II priznao je pokret kao vaqan pravac za formirawe odraslih katolika u savremenom svetu, {to je poja~alo zategnutost izme|u pape i Kurije. Protestu su se pridruìli mnogobrojni biskupi. Pad komunizma pokret je proslavio kao najve}i uspeh Rimikatoli~ke crkve u posledwih nekoliko vekova. C. Communione E Liberazione Pokret Zajednica i oslobo|ewe, imao je od svog konstituisawa izrazito politi~ki karakter. Osnovao ga je Don \usani (Don Luigi Giussani) 1964/65, profesor dogmatske teologije i isto~ne teologije na Katoli~kom univerzitetu u Milanu, duboko zabrinut za sudbinu svoje zemqe, koja je u to vreme prolazila kroz te{ku krizu. (isto; str. 89-90) Na skupu koji je odràn u Milanu 31. marta 1973, na temu Univerzitet za oslobo|ewe, utvr|en je program i postavqene su osnovne smernice aktivnosti u narednom periodu. Energi~nom borbom za afirmaciju pravog hri{}anskog identiteta, pokret se ubrzo pro{irio na 20 zemaqa Evrope i Amerike, a posle sloma Isto~nog bloka i na sve isto~noevropske zemqe, ukqu~uju}i i Jugoslaviju (...)
259
Politi~ka dimenzija organizacije tesno je povezana sa osnovnom misijom crkve, tj. evangelizacijom (...) Pokret je prihva}en od strane Rimske kurije i 11. februara 1982. podignut je na rang pontifikalnog udruèwa. Ne{to kasnije stekao je konsultativni status pri Ekonomsko socijalnom savezu Ujediwenih nacija. D. La Comunita Di Sant Egidio Zajednica sv. E|idija proiza{la je iz dijaloga, koji su kasnih {ezdesetih vodile male skupine intelektualaca u jednom napu{tenom manastiru na periferiji Rima, pod rukovodstvom jedne karizmatske li~nosti, uglednog profesora istorije na univerzitetu u Rimu Rikardija (Andrea Riccardi). Sveta stolica prihvatila je grupu i 1986. ozvani~ila je kao Me|unarodno udruèwe laika. Manastir u kome su se sastajali obnovqen je sredstvima italijanske vlade i postao je zvani~no sedi{te udruèwa, za ~ijeg je predsednika izabran profesor Rikardi. Ne{to kasnije on je predloèn za Nobelovu nagradu za mir (...) Prilikom prijema rukovode}eg tima udruèwa, 17. septembra 1986, papa Jovan Pavle II je ukazao na potrebu da uz rad sa siroma{nim, posebno sa imigrantima, uslede ekumenski susreti i me|ureligijski dijalog. Postupaju}i u duhu dobijenih direktiva udruèwe je organizovalo 1987. susrete u Rimu, Var{avi, Bariju, na Malti itd. Da se tu nije raspravqalo o teolo{kim problemima, nego politi~kim, najboqe svedo~i lista u~esnika, me|u kojima su bili general Jeruzelski, Butros Gali itd. Organizovan je i susret hrvatskog nadbiskupa sa jednim srpskim vladikom. Nakon u~vr{}ewa u Italiji, organizovani su ogranci udruèwa u Belgiji, Holandiji, Nema~koj i [paniji, a posle 1990. i u svim isto~noevropskim zemqama, ukqu~uju}i i Jugoslaviju; pa`wa je bila usmerena na Kosovo. Udruèwe ima svoje centre u Moskvi i u Kijevu (...) Udruèwe raspolaè ogromnim finansijskim sredstvima koja drì u najstroòj tajnosti (...) Italijanska {tampa je zabeleìla da je dràvni sekretar za spoqne poslove SAD gospo|a Olbrajt (Madeleine Albright), prilikom svojih poseta u Rimu provodila vi{e vremena u sedi{tu Sv. E|idija, nego u Kvirinalu. Posete gube misteriozni prizvuk, ako se ima u vidu da je u okviru Dràvnog sekretarijata za inostrane poslove SAD formiran Konsultativni savet za religijske slobode, u kome se nalaze predstavnici oko 20 najve}ih crkava sveta. Savet se sastaje po potrebi, na zahtev dràvnog sekretara, a na wegovom ~elu nalazi se jedan od pomo}nika dràvnog sekretara: u sada{wem trenutku to je Yon [atak (John Shattuck). Savet je koncipiran kao pomo}no telo u izgradwi globalnog svetskog poretka. Predstavnici Sv. E|idija na}i }e se, slu~ajno, 1996. na tlu Kosova gde su osnovali svoj centar. Pod wihovim pokroviteqstvom predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} potpisao je 1. septembra iste godine Sporazum sa Ibrahimom Rugovom, kao predstavnikom albanske etni~ke populacije na Kosovu, o normalizaciji {kolskog sistema. Potpisnici Sporazuma na{li su za potrebno da i pismeno izraze zahvalnost svojim zajedni~kim prijateqima, humanitarnoj zajednici Sv. E|idio za pomo} i podr{ku koju su dali u ostvarewu dijaloga.
260
Delegaciju Sv. E|idija sa~iwavala su tri profesora Pontifikalnog univerziteta Vatikana, Vi}enco Paqa (Vecenzo Paglia), Roberto Morozo (Roberto Morozzo della Rocca) i Paulo Rago (Paulo Rago), a sa jugoslovenske strane ~lanovi pregovara~kog tima bili su: Ratomir Vico, Dobrosav Bjeleti} i Goran Per~evi}. Sporazum je verbalno postavqen iznad bilo kakve politi~ke debate, data mu je dru{tvena i humanitarna vrednost. Me|utim wegova su{tina je politi~ka, sa poraàvaju}im posledicama po Republiku Srbiju. Predsednik Milo{evi} odrekao se dela svojih suverenih prerogativa i u tom Sporazumu pojavquje se samo kao predstavnik srpske populacije, a ne gra|ana Kosova. Priznat je, u stvari, dupli legitimitet u predstavqawu ju`ne srpske pokrajine. Sv. E|idio organizovao je i finansirao putovawa Ibrahima Rugove za Rim, Brisel, Pariz i Bon. Papa Jovan Pavle II, posle ovog uspeha Sv. E|idija, poja~ao je diplomatske akcije u pravcu Beograda, kuda je uputio kardinala Torana (Jean Louis Tauran) kao svog li~nog izaslanika, koji je trebalo da prenese wegovu èqu da uspostavi direktan dijalog sa patrijarhom Pavlom i da zajedno odrè molitvu za mir. Do susreta nije do{lo zbog protivqewa Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Svetska konferencija za religiju i mir (La Conference Mondiale des religious pour la paix) oformila je Ekumenski savet za Bosnu, Hrvatsku i za Kosovo. U Pri{tini je 2. marta 1999, dakle ne{to pre bombardovawa Srbije, odràn ekumenski susret. Pozadinu bujawa katoli~kih organizacija posledwih nekoliko decenija treba traìti u novoj strategiji Vatikana. Organizovawe laika, pod strogom kontrolom Sv. stolice, omogu}ilo je suptilnu infiltraciju Rimokatoli~ke crkve u sve pore dru{tvenog ìvota. Svaka od ovih organizacija ima svoje podru~je delovawa, a sve bez izuzetka imaju mesijanske i prozelitske ciqeve. Sve one nastupaju sa programima humanitarne pomo}i, iza koje slede politi~ke akcije. Da bi se uskladio rad ovih organizacija u politi~koj i socijalnoj sferi, papa Pije XII sazvao je, oktobra 1952, prvi svetski kongres, na kome je u~estvovalo 1200 delegata i to: 1) predstavnici 38 me|unarodnih katoli~kih organizacija iz 74 zemqe sveta; 2) predstavnici 17 etni~kih grupa iz Isto~ne Evrope, prete`no emigrantskih, me|u kojima je bila i usta{ka grupa. U svom govoru papa Pije XII ukazao je na zna~aj u~e{}a katolika u poslovima dràva i potrebu ubacivawa obrazovanih katolika u razna me|unarodna tela (...) U celini katoli~ke organizacije predstavqaju samo produètak klerikalnog uticaja Vatikana u sekularnoj sferi. Opus Dei zauzima posebno mesto, bez presedana u istoriji rimokatoli~anstva. (isto; str. 91-95)
2. Opus Dei srce strukturne mo}i Vatikana

Najmo}nija katoli~ka organizacija koja u svojim rukama drì Vatikan je oli~ewe svih antihri{}anskih vrednosti. Opus Dei ili Delo Bo`je je mra~na organizacija koja poseduje ogromnu finansijsku i politi~ku mo}. Weni ~lanovi se nalaze u vladama {irom sveta i u vrhu me|unarodnih i svetskih organizacija. Na primer, ova organizacija je imala kqu~nu ulogu u dovo|ewu Frankovog reìma na vlast u [paniji.
261
U svojim rukama drì kontrolu nad finansijama Vatikana. Funkcioni{e kao transnacionalna korporacija i ima ogromne prihode i finansijske izvore. Tako|e, funkcioni{e i kao mafija{ka organizacija i ne bira sredstva da ostvari ciq. Naravno da su uz tako nagomilano bogatstvo i mo} vezani i mnogobrojni finansijski skandali i afere pra}ene ubistvima. Ubistvo pape Jovana Pavla I tako|e se vezuje za ovu organizaciju i wene interese, jer je on imao nameru da elimini{e uticaj Opusa Dei na Vatikan i Vatikansku banku. Dolaskom pape Vojtile ovoj organizaciji je svanulo. Papa Vojtila je bio potpuno pod uticajem Opusa Dei. On je bio blizak saradnik osniva~a ove organizacije Hosemarie Eskrive i bio je vo|a Opusa Dei u Poqskoj. Postoje podaci i da su Vatikanska banka i papa Vojtila, u~estvuju}i u investicijama Opusa Dei u Irskoj, finansirali IRA-u. Opus Dei je, tako|e, u~estvovao u naoruàvawu Hrvata za vreme rata na prostoru biv{e Jugoslavije. Posebna tema je odnos ove organizacije prema ~lanstvu. Opus Dei ima sve elemente sekte, uspostavqa potpunu mentalnu kontrolu nad svojim ~lanovima. Kada se jednom u|e u organizaciju, iz we je gotovo nemogu}e iza}i. Neki ~lanovi koji su poku{ali bili su ubijeni, mnogi ucewivani. ^lanstvo ima obavezu i da povremeno primewuje sadomazohisti~ke rituale, samoka`wavaju}i se bi~evawem. Ha~inson detaqno opisuje te rituale koje je uveo i svakodnevno primewivao Eskriva. Iz ~iwenica koje se iznose lako se moè zakqu~iti da je Eskriva bio osoba kojoj je bilo neophodno psihijatrijsko le~ewe i hospitalizacija, a da je Opus Dei najmra~nija sekta. Papa Vojtila je takvoj organizaciji dao titulu personalne prelature i dopustio joj apsolutni uticaj na Svetu stolicu, a wenog osniva~a Eskrivu proglasio za blaènog. Ime mu je biloHozemaria Eskriva de Balager (Josemara Escriva de Balaguer), i bio je osniva~ Opus Dei. Eskriva je svoje ìvotno sluèwe crkvi zapo~eo kao obi~an {pawolski sve}enik. Umro je 1975. u 73. godini u svom uredu u Villa Tevere, preko puta Tibra, mawe od pet kilometara do Vatikana. Nije bio ~ak ni biskup, a imao je ve}u mo} od mnogih kardinala. Tre}i tjedan svibwa 1992. Ivan Pavao II }e mu dodijeliti ~in blaènog, odli~je koje }e postaviti {pawolskog velikodostojnika u ~ekaonicu za svece. (Ha~inson; cit. delo; str. 16) Najbliì savjetnici Ivana Pavla II bili su qudi iz Opus Dei, Bo`jeg djela, duhovne organizacije koja je uz wegovu pomo} postala jedina osobna prelatura, odnosno privilegirana biskupija bez teritorije. (Ha~inson; cit. delo; str. 8) Ne govorimo o Opus Dei kao o nekakvoj sporednoj grupaciji, ve} o mo}noj organizaciji koja je od sredine osamdesetih bila srce strukturne mo}i Vatikana, organizaciji koja je isto toliko fundamentalisti~ka s kr{}anske strane Duhovne zavjese, kao i Turabi i wegovi sqedbenici sa islamske. Wegovi ~lanovi ukqu~uju papinog osobnog tajnika, portparola i jedan dio ministara. Iza wih stoje redovi politi~kih i moralnih stratega Opus Dei sa sredi{tem u Rimu, a iza ovih 80.000 ~lanova diqem svijeta, posebno indoktrinarni svjetovnici.
262
Ako slu~ajni prolaznik u nekom gradu nije nikada ~uo za Opus Dei, to nije iznena|uju}e, jer oni stvarno rade kao neka religiozna peta kolona. Wihovih ~lanova ima svugdje, a opet, nigdje se ne vide. Oni su u terminima i metodologiji kontradikcija. Wihovi ciqevi su ~isto duhovni, ali s papom sura|uju na izradi wegovog politi~kog programa. I dok su sami majstori moderne tehnologije, korijeni Opus Dei sigurno su sredwovjekovni. Prvi puta sam za Opus Dei ~uo {ezdesetih, kada me prijateq, bankar iz [vicarske, obavijestio da su oni glavni igra~i na trì{tu eurodolara. Religiozna asocijacija koja vr{i {pekulacije francima, a idu}eg tjedna dolarima! To uop{te nije zvu~alo dobro. Od tada je nekoliko kwiga napisano o organizaciji, ve}inom iznutra. Me|utim, niti jedna ne otkriva da se Opus Dei ustoli~io kao pretorijanski ~uvar tradicionalne katoli~ke doktrine i da je danas najja~a grupa koja vr{i pritisak unutar rimske Kurije koja je na ~elu katoli~ke crkve. Iako ciqevi Opus Dei ostaju skriveni, ova kwiga }e nagovijestiti da je pokret bio duboko umije{an ne samo u duhovnu pomo} svojim vjernicima, ve} je bio infiltriran u politi~ku, finansijsku i obrazovnu infrastrukturu brojnih zemaqa, preuzimaju}i kontrolu nad financijama Vatikana, i povremeno politikom, ratuju}i protiv teologije oslobo|ewa u Latinskoj Americi, protiv marksizma u Europi, preoblikuju}i svijet poslije perestrojke, i u posqedwe vrijeme fokusiraju}i svoj glavni zadatak na suprotstavqawe pojavi Isto~ne osovine, preciznije re~eno, centralne islamske osovine, koja ukqu~uje Sjevernu Afriku, Sredwi istok, Afganistan, Pakistan i {est islamskih republika biv{eg Sovjetskog Saveza: Azerbejyan, Kazahstan, Kirgiziju, Tayikistan, Turkmeniju i Uzbekistan. Turska je, svidjelo joj se to ili ne, stoèr te osovine. Otac Vladimir Felzmann, bliski suradnik kardinala Bazila Hjuma, vestminsterskog nadbiskupa, smatra da je Opus Dei ne{to najbliè vojnom ~edu iz sredweg vijeka {to je katoli~ka crkva uspjela ponovo stvoriti. Naravno, u terminima nagomilanog bogatstva i mo}i, Opus Dei je najuspje{nija katoli~ka asocijacija jo{ od vitezova templara. Do 13. stoqe}a Templari su postali vode}i bankari Evrope. Ali bogatstvo vitezova templara {irom svijeta izazivalo je zavist europskih prin~eva, dok kona~no templari nisu bili uni{teni. Prou~avawem, pa ~ak i imitirawem templara, Opus Dei }e biti vrlo pa`qiv da mu se ne ponovi sli~na sudbina. Uprkos tome {to je bio vrlo zna~ajan unutar crkve, porijeklo Opus Dei je vrlo skromno i skorijeg datuma. U dru{tvenom smislu, mla|i su od General Motorsa iako se kaè da su im prihodi znatno ve}i. Bogatstvo, izvu~eno iz svjetovnih aktivnosti, dovelo je do qubomore i wegova tradicionalna praksa takmi~i se s progresom unutar Kurije. Ali posve}enost u Opus Dei i odlu~nost u provo|ewu apostolskih aktivnosti, tako|er su im donijele i jake saveznike. Opus Dei pokazuje ~u|ewe kada ga optuùju da rukovodi ogromnim zemaqskim carstvom, ~iji se pipci {ire po mnogim zemqama do najvi{ih nivoa u vladama. Tvrde da im je jedina misija podsjetiti sve qude kako su pozvani na svetost, naro~ito kroz rad i obi~an ìvot.
263
ôvjek bi zakqu~io kako Opus Dei ne èli da svijet sazna {to zaista smjera. S druge strane i daqe se drè odre|enih otvorenih projekata takozanih kolektivnih poslova, ~ime se javno hvale. To se uglavnom odnosi na obrazovawe i socijalnu pomo}. Na primjer, rade sa osam sveu~ili{ta i osam instituta za vi{e obrazovawe diqem svijeta, kontroliraju zatvoreni kompleks radio i TV-mreè, kao i izdava~ke ku}e, {to ih ~ini medijskim gigantom ravnim News korporaciji Ruperta Mardoka. Naravno, napomena kako bi sam Opus Dei mogao pobijediti novonastalu islamsku alijansu je naizgled smije{na. Ali ~iwenica je da se Opus Dei ne ~ita ko otvorena kwiga. Wegovo vodstvo vi{e voli ostati u sjenci (...) Nije bilo lako shvatiti Opus Dei. Svoje aktivnosti prikrivaju velom religiozne arogancije koja je po nekima u suprotnosti s najranijim principima kr{}anske vjere. Ali, tako|er, treba ista}i da su mnogi dobri i impresivni qudi crkveni velikodostojnici. Ipak, programirani su da ne dovode u pitawe namjere unutarwe hijerarhije i da se rigorozno pokoravaju pretpostavqenima. Onima koji nisu posve}eni to moè izgledati uznemiruju}e. Ali, Opus Dei se trudi razuvjeriti sve one koji sumwaju, nagla{avaju}i: Na{i ciqevi nisu izvan sfere ìvota pastve i dokrtrine. Naro~ito nemamo politi~ki ni ekonomski program niti sredstva za provo|ewe. (isto; str. 8-11) Smiqa Avramov govore}i o vremenu nastanka Opusa Dei, isti~e: Pojava organizacije pod misterioznim nazivom Opus Dei (Delo Bo`je) pada u vreme revolucionarnih previrawa u [paniji. Svetska kriza krajem dvadesetih godina ovog veka zahvatila je i tu zemqu. Nezaposlenost i demonstracije {irili su se po gradovima [panije uz snaàn antiklerikalni pokret i poja~anu aktivnost Komunisti~ke partije. Osniva~ ove organizacije opat Eskriva (Josemaria Escriva de Balaguer), vrstan poznavalac istorije i filozofije, istupio je sa tezom da je Rimokatoli~ka crkva, kao univerzalna, pozvana da stupi na istorijsku pozornicu, kao {to je to ~inila i u pro{losti u kriti~nim trenucima (...) Eskriva je projektovao svoj red kao borbeni e{alon koji treba da se suprotstavi {irewu ateizma, posebno me|u intelektualcima, jer je, po wegovim re~ima, dekristijanizacija otpo~ela me|u intelektualcima (...) Eskriva je rano napustio svoj mladala~ki san da postane arhitekta i opredelio se za studije teologije i prava. Sve{teni~ki ~in primio je 1925; od tada pa do smrti pro{ao je put od paroha u malom {panskom seocetu (Perdiguera), sa svega 870 stanovnika, do visokih zvawa i priznawa u crkvenoj hijerarhiji. Doktorirao je iz gra|anskog prava na univerzitetu u Madridu, a iz literature i filozofije stekao js doktorat honoris causa na univerzitetu u Saragosi. Za papskog prelata imenovan je 1947. Iste godine postao je ~lan Rimske teolo{ke akademije (Pontificia Accademia Teologica Romana) i savetnik Kongregacije za seminare i univerzitete. Umro je u Rimu 26. juna 1975, i nije sahrawen pa grobqu, kako je to uobi~ajeno za sve{tena lica, nego u luksuznoj gra|evini Villa Tevere u vlasni{tvu Opus Dei, sme{tenoj u najluksuznijem stambenom nasequ Rima. Na mermernoj plo~i stoji samo natpis: El Padre (otac). Papa Jovan Pavle II obavio je wegovu beatifikaciju, tj. progla{ewe za blaènog 17. maja 1982.
264
Kao dan osnivawa organizacije Opus Dei u zvani~nim aktima navodi se 2. oktobar 1928. Me|utim, pojedini katoli~ki pisci smatraju da se Opus Dei pojavio tek 1940. Ima osnova za ovaj stav: u periodu od 1928-1941. Opus Dei je pro{ao put od projekta bez zvani~ne potvrde, do priznawa od strane crkve. (Avramov; cit. delo; str. 97-98) Nacionalni katolicizam bila je ideologija [panije posle gra|anskog rata i temeq na kome }e Eskriva oformiti organizaciju pod nazivom Delo Bo`je. U~inio je to u najte{woj saradwi sa ministrom unutra{wih poslova [panije, koji je ranije pripadao wegovoj grupi. Opus Dei se ne moè svrstati ni u jednu kategoriju prethodno pomenutih organizacija (...) Ovde je re~ o jednom novom kvalitetu, spoju politike i religije, o organizaciji sa strogo selektivnim ~lanstvom. Opus Dei je svesrdno podràn od generala Franka. Protiv nove organizacije pojavio se otpor unutar Rimokatoli~ke crkve, konkretno od strane jezuitskog reda (...) Za razliku od jezuita koji su prodirali u najniè slojeve dru{tva, Opus Dei je oformqen kao tajna, elitisti~ka organizacija. Postao je prototip udruìvawa rimokatoli~ke elite. Osvojio je kqu~ne pozicije u {panskom dru{tvu svojim, pre svega, aristokratskim duhom. Sam Eskriva postao je li~ni du{ebri`nik generala Franka i za wega obavqao duhovne ve`be. Veronauk je uveden u sve {kole, od osnovnih do univerziteta, a nastavu je potpuno kontrolisao Opus Dei. Papa Pije XII uputio je telegram Franku, ~estitaju}i mu katoli~ku pobedu. Eskriva je oformio centre {irom [panije i ukqu~io u pokret istaknute li~nosti; bio je svestan da ne moè ostvariti svoje ciqeve bez prodora u najvi{e politi~ke krugove. Rukovo|ewe organizacijom u pojedinim centrima bilo je u celosti u rukama sve{tenstva. Laicima su poveravani zadaci u sferama nedostupnim sve{tenstvu. Osnovni ciq Eskrive bio je da oformi jedan blok {panskog dru{tva u intelektualnim krugovima koji bi nosio obnovu zemqe. Vojna pobeda je izvojevana, ali po re~ima Eskrive rimokatolici moraju biti na oprezu, jer rat mora biti dobijen u duhovnoj sferi. Razvijenu duhovnu strukturu treba angaòvati na planu obnove zemqe i reevangelizacije elite. Otuda su univerziteti, nauka i {tampa bili primarne, ako ne i iskqu~ive sfere delatnosti. Disciplina, heroizam, asketizam bili su moralne odrednice koje su zahtevane od ~lanstva. Ideolo{ki okvir organizacije Eskriva je postavio kroz 999 maksima, objavqenih u kwizi pod naslovom: El Camino, {to zna~i Put (...) Pre otpo~iwawa Drugog svetskog rata, ~lanovi organizacije Opus Dei zauzeli su istaknute poloàje u dràvnom aparatu, a nekoliko wih u{lo je u vladu generala Franka. Aktivnost organizacije daleko je prevazilazila religiozni okvir. Opus Dei je stekao zna~ajnu imovinu i raspolagao je pozama{nim fondovima u raznim bankama. Eskriva je smatrao da je sazrelo vreme da i formalnopravno re{i poloàj organizacije. Obratio se, 14. februara 1941, madridskom biskupu (Leopoldo Eio Y Garay) s molbom da odobri Uniju pobo`nih laika i sve{tenih lica predanih Bogu Pios Union. Svojim pismom od 19. marta 1941, na osnovu kanona 708 Codex luris Canonici,
265
biskup je iza{ao u susret zahtevu Eskrive, ~ime je Opus Dei stekao kanonski priznat status. [papija je u Drugom svetskom ratu ostala neutralna. Eskriva je bio {okiran sporazumom Ribentrop Molotov i pobedom Poqske izme|u Nema~ke i SSSR-a. Biografi Eskrive nisu do kraja rasvetlili do koje je mere on uticao na Franka, imaju}i u vidu, kako je sam govorio makijavelisti~ku politiku Hitlera, koga je ina~e podràvao, ali su svi saglasni da se u to vreme javqa ideja o potrebi pro{irewa organizacije {irom Evrope. Nakon napada Nema~ke na SSSR, Eskriva je rat osovinskih sila obja{wavao kao krsta{ki pohod protiv komunizma. Na toj osnovi do}i }e do prvih neposrednih kontakata rukovode}eg tima organizacije Opus Dei i pape Pija XII. Strategija koju je osmislio Eskriva idealno se uklapala u papine politi~ke planove. Zvani~na diplomatija Vatikana dobila je svog istorijskog saputnika (...) Uz odobrewe Kongregacije za veru, od 11. oktobra 1943, a na osnovu Dekreta koji je potpisao biskup Madrida, Eskriva je osnovao 8. decembra iste godine Sve{teni~ko dru{tvo svetog krsta kao prete`no klerikalno dru{tvo onih koji ìve u zajednici bez zaveta (...) Estruha i brojni drugi katoli~ki pisci smatraju da je osnivawem Dru{tva svetog krsta Eskriva èleo da sve{tenstvo, koje pripada Opus Dei, izuzme ispod kompetencije biskupa odre|ene dijeceze i stavi ga pod svoju iskqu~ivu vlast (...) Prelomnu ta~ku u istoriji organizacijs Opus Dei predstavqa 1946. godina, kada je od nacionalne organizacije prerasla u internacionalnu. Pun zpa~aj transformacije ove organizacije do}i }e do izraàja tek izborom krakovskog biskupa Vojtile za papu. Dotada{wa zvani~na kvalifikacija Opus Dei kao nacionalne Opus Dei unicum habet domicilium nationale napu{tena je; umesto toga Eskriva izlazi sa definicijom po kojoj je Opus Dei izrastao iz univerzalne dimenzije Rimokatoli~ke crkve. El Camino postaje novi sveti tekst, preveden je na 35 jezika i rasturen po svetu u vi{e od 4 miliona primeraka. Katoli~ka {tampa otpo~ela je sa veli~awem Eskrive, upore|uju}i ga sa Lojolom, sv. Augustinom i sa sv. Tomom Akvinskim. Eskriva je uspostavio najte{we veze sa papom Pijem XII i stekao titulu monsignor. Krajem 1946, centralna kancelarija Opus Dei, sa svim osobqem, preseqena je u Rim. Suprotno svojim propovedima o velikim hri{}anskim vrlinama kao {to su skromnost, uzdrànost itd., Eskriva je smestio sedi{te organizacije i svoju li~nu rezidenciju u luksuznu vilu koja }e nositi naziv Escriva-Villa Tevere, a koja se nalazi u elitnoj ~etvrti Rima, rezervisanoj za vrhunsku aristokratiju. Preme{tawe sedi{ta u Rim, i ne{to kasnije podizawe organizacije na stepen pontifikalne institucije, nije slu~ajnost. Bio je to deo osmi{qene i precizno planirane politike. Eskriva nije krio svoje planetarne ambicije; nastupao je otvoreno u beskompromisnoj borbi za pobedu rimokatolicizma u svetu, ukazuju}i pri tom i na potrebu da se crkva o~isti od zaga|enih voda, koje su zapqusnule Rimsku kuriju (...)
266
Opus Dei je, po wemu, bio instrument za savladavawe krize koja je ve} ranije zahvatila Rimokatoli~ku crkvu, ali u prvom redu, i iznad svega, organizaciju, koja }e artikulisati politi~ke tokove u svetu (...) Eskriva je razvio {iroku delatnost me|u emigracijom, zatim je sistematski pro{irivao rad van Italije (...) Sveta stolica izdala je, 2. februara 1947, Apostolsku konstituciju pod nazivom Provida Mater Ecclesia i ~l. 1 odobrila stvarawe sekularne institucije sve{tenika i laika, sa ciqem da se postigne hri{}anska perfekcija i potpuno vr{ewe apostolata, da se ispoveda jevan|eoska mudrost u sekularnom ìvotu. Nakon toga Kongregacija za veru izdala je, 24. februara 1947, Decretum laudis (Pohvalni dekret), kojim je uspostavila Sve{teni~ko dru{tvo Svetog krsta i Opus Dei, kra}e nazvano Opus Dei. Pod ovim sretnim nazivom (~lan 3 Dekreta) èlelo se skromno nagovestiti da se ne radi o qudskom, nego o svetom Boìjem delu. Tim aktom, koji nije pro{ao bez unutra{wih borbi u krilu Rimske kurije, sjediweno je Sve{teni~ko dru{tvo i Opus Dei i oformqena je prva pontifikalna sekularna institucija. Interna pravila o funkcionisawu usvojena su 13. marta 1947. Po prvi put u istoriji Rimokatoli~ke crkve priznato je da hri{}ansku perfekciju mogu posti}i pojedinci koji nisu ~lanovi religioznih redova, nego sekularne organizacije. (isto; str. 99-104) Eskriva de Balager i don Alvaro del Portilo su vr{ili pritisak na Kongregaciju za religioznost da proglasi Opus Dei za prvi crkvin sekularni institut. Zbog prestià Opus Dei je morao biti uzor, jer je kao Bo`je djelo bio jedinstven. Tri tjedna poslije objavqivawa papinske bule, Kongregacija za religioznost je izdala dekret pod naslovom Primum Insttitum seculae, kojim je Opus Dei postao prvi u redu, jedinstveno po~a{}en kao tijelo koje je imalo mawe od tristo ~lanova, ukqu~uju}i svih devet se}enika. Sada je postalo potrebno da Opus Dei preseli svoje sjedi{te u Rim. Eskriva je èlio da to bude na grandiozan na~in. Montini je preuzeo to na sebe. Zahvaquju}i svojim aristokratskim vezama, na|ena je vila u otmjenom rimskom kvartu Parioli. (Ha~inson; cit. delo; str. 110) Vlasnik je bio grof Mario Mazoleni. Opus Dei je s wim zakqu~io posao u srpwu 1947. Eskriva je kona~no imao svoje veli~anstveno sjedi{te, koje je nazvao Villa Tevere (...) [pawolska je imala strogu deviznu kontrolu do osamdesetih godina, a Italija ~ak do po~etka devedesetih. To {to je Opus Dei imao mogu}nost koristiti velike koli~ine {vicarskih franaka 1947. godine bio je znak wegovih rastu}ih resursa. Mo`da je na situaciju imalo utjecaja i to {to je 1947. i NSRC (Nacionalni nau~noistraìva~ki savjet) otvorio predstavni{to u Rimu sa ciqem nastavqawa napretka {pawolske nauke i koordinacijom rada {pawolskih istraìva~a u Italiji. U to vrijeme je najmawe {est {pawolskih istraìva~a boravilo u Rimu, i svi su bili ~lanovi Opus Dei. Materijalne potrebe Eskrive de Balagera i wegovih u~enika u glavnom gradu Italije su postale ekstravagantne. Radovi na dogradwi Ville Tevere su zapo~eti odmah i nastavili su se slede}ih dvanaest godina. Nikada nije objavqena cijena radova, ali su ukupni tro{kovi procijeweni na vi{e od deset milijuna dolara. (isto; str. 110-111)
267
3. Uloga Opusa Dei u borbi Vatikana protiv komunizma

Ha~inson obja{wava da je Opus Dei finansijski pomagao plan Vatikana za ru{ewe komunizma, a kako je tom planu bila naklowena i CIA, to je bio i po~etak saradwe izme|u Opusa Dei i CIA-e. Ubrzo poslije kupovine Ville Tevere, Eskriva de Balager je promoviran u prelata papskog doma}instva, {to mu je dalo pravo da ga zovu monsiworom, dodalo malo purpurne boje wegovoj odori i no{ewu cipela s kop~om (...) Promociju Eskrive u klerikalnoj hijerarhiji organizirao je Montini, koji ga je u to vrijeme upoznao s mladim politi~arom u usponu i budu}im odlu~nim protivnikom komunizma \ulijom Andreotijem (...) Pije XII je dao zadatak Montiniju da malo politi~ki u~vrsti Katoli~ku akciju u Italiji, koja je imala zna~ajno vi{e ~lanova talijanske Komunisti~ke partije, pa je Montini zatraìo od Andreotija da on bude veza izme|u katolika i Demokr{}anske partije u predizbornoj kampawi 1948. Dva faktora su obiqeìla kampawu: prvo, ogromna sredstva su se slila iz Va{ingtona kroz novostvorenu organizaciju poznatu kao CIA, i drugo, tajne operacije samog Vatikana koje je koordinirao Montini. Oba su bila va`na u pobjedi nad komunistima. Fondovi CIA su deponirani u Vatikansku banku, ili IOR (Instituto per le Opere di Religione), odakle su usmjeravani u organizirawe narodnih mitinga {irom zemqe. Katoli~ka akcija je tako|er organizirala Omladinski kongres ~ija je tema bila Krist je nadvladao Marksa, a weni ~lanovi su u~estvovali u kampawi lijepqewa plakata du` cijelog poluotoka tempom od 1.000 komada dnevno. Na kraju, demokr{}ani su trijumfirali sa 48,5 prema 31 posto za komuniste. Iz pobjede demokr{}ana niknula je strategija Vatikana za borbu protiv komunizma, u kojoj je Opus Dei, sa svojim rastu}im financijskim resursima, dobio ulogu. Strategiju je definirao Montini, uz Andreotijevu pomo}, i ona se zasnivala na razvijawu sekularnog sustava koji }e upozoriti javno mnijewe na opasnost od marksizma. Ona je uìvala podr{ku CIA i ozna~ila po~etak radnog prijateqstva izme|u Opus Dei i CIA. Kako je strategija poprimila oblik, Montini je saop}io francuskom veleposlaniku da se Vatikan nada da }e tri vode}e evropske katoli~ke sile, Italija, Francuska i [pawolska, biti zajedno u antikomunisti~kom bloku. Kritizirao je Francusku {to i daqe drì svoju granicu prema [pawolskoj zatvorenom. (isto; str. 112-113) Eskriva de Balager, ~iji }e ocjewiva~i u Kongregaciji za pitawe svetaca tvrditi da stoji u povijesti duhovnosti na istoj ravni s tradicionalnim veli~inama, predloìt }e Piju XII da mu osigura trupe ratnika hladnog rata, sposobnih za provo|ewe diskretnog katoli~kog utjecaja u kqu~nim ekonomskim sektorima i ministarstvima {irom slobodnog svijeta. Ovo je predstavqalo novu fazu u razvoju Opus Dei, i zahtijevalo promjenu u tipu qudi koji su regrutirani u Djelo. Arhetipski kandidat se tako pomaknuo od studenta sveu~ili{ta do bankara, direktora kompanije i javnog administatora, odraàvaju}i potrebu instituta za novim resursima koji ne}e samo garantirati wegov opstanak, ve} }e pro{iriti apostolat na cijeli kr{}anski svijet. (isto; str. 115)
268
Poslije preseqewa u Rim, Eskriva de Balager je progledao i od tada gledao na svijet drugim o~ima. U Rimu je vidio kako se crkvom zaista upravqa, i po rije~ima wegovih najbliìh suradnika, to ga je {okiralo. Shvatio je da vlast dolazi sa osvojenih pozicija utjecaja. Za Opus Dei, izvor wegove rastu}e mo}i bio je u pristupu wenih ~lanova va`nim mjestima, bilo u obrazovawu, financijama ili politici (...) Kako bi za{titio crkvu, Opus Dei je morao raspolagati eklezijasti~nom mo}i. Za ovo je bilo potrebno da Eskriva de Balager bude izabran za biskupa. Za javnu upotrebu wegov kult diskrecije je zahtijevao suprotno, poniznost. Neprijatequ kaè{ jednu stvar, a napravi{ drugu. îste savjesti, Balager je mogao izjaviti: Nikada ne govorim o politici. Ne odobravam da predani kr{}ani u svijetu formiraju politi~ko-religiozne pokrete. To bi bila ludost, ~ak i ako je motivirana èqom da se {iri Kristov duh u svim qudskim aktivnostima. Bilo kako bilo, Opus Dei se deklarirao kao politi~ko-religiozni pokret i ~lan 202 Ustava iz 1950. to dokazuje: Javna slu`ba... Predstavqa privilegirano sredstvo za provo|ewe apostolata Instituta. U skladu sa ~lanom 202, neki Eskrivini sinovi u [pawolskoj su planirali stvarawe politi~ke tre}e sile, koja }e postojati nezavisno od Frankove falange i nedavno oformqenih demokr{}ana. Tre}u silu je za~ela grupa intlektualaca iz Opus Dei koji su vodili NSRC. To~nije, trojica Eskrivinih agilnih sqedbenika lansirali su ideju za pokretawe kulturnog ~asopisa koji bi sluìo ne samo kao glasnik za NSRC akcije u kulturi i nauci, ve} i kao platforma za politi~ke akcije Opus Dei. Rafael Calvo Serer, Raimundo Panikar i Florentino Perez-Embid su izdali prvi broj ~asopisa Arbor u oùjku 1943. Kao mjese~na revija NSRCa Arbor je izda{no financiran iz kase Savjeta i uskoro je postao jedan od najpresti`nijih ~asopisa u [pawolskoj. (isto; str. 117) Dok se Evropa suo~avala s dilemom birati izme|u ameri~kog sna i sovjetizacije, Serer i Perez-Embid vjerovali su da se Starom kontinentu moè boqe sluìti pomo}u kombinacije wema~ke efikasnosti i {pawolske duhovnosti. Calvo Serer i Perez-Embid su se sloìli da je [pawolska poslije gra|anskog rata pruàla {ansu da se obnovi militantni katolicizam koji je u {esnaestom stoqe}u doveo {pawolsko carstvo na vrh wegovog stvarala~kog uspjeha. Zakqu~ili su da zbog okrenutosti modernog svijeta bezbo`nom materijalizmu, bilo da je kapitalisti~ki ili komunisti~ki, jedini put da se izbjegne katastrofa je da se nastavi kriàrski pohod Karla V, ali ovoga puta ne resursima jednog naroda, ve} kroz mo}an i vitalan transnacionalan katoli~ki pokret. Eskriva de Balager ih je ohrabrivao. Po wegovom vi|ewu, Opus Dei je bio boànski za~et kao katoli~ki regenerator svjetskog dometa. (isto; str. 118)
4. Najva`niji zadatak ~lanova Opusa Dei prozelitizam

Eskriva isti~e da je prioritet organizacije i ~lanstva prozelitizam, ali on propagira novi, moderan pristup prozelitizmu. Hladni rat je bio u punom zamahu krajem ~etrdesetih godina. Svaki nalet je nanovo potvr|ivao Eskrivi da je komunizam vi{e nego ikad bio naj269
opasniji neprijateq crkve. Poslije trodnevnog su|ewa kardinalu Mindszentiju u Budimpe{ti, papa Pije XII je rekao francuskom ministru u Rimu: Crkva se sada nalazi u borbi na ìvot i smrt sa Sovjetskim Savezom, u kojoj je ulog sudbina 65 milijuna katolika, {estina svih katolika u svijetu, koji ìve u satelitskim dràvama Sovjetskog Saveza. Ne{to poslije toga primas Poqske kardinal Stefan Vi{inski je uhap{en. Eskriva je bio odlu~an pro{iriti apostolat Opus Dei na borbu protiv marksizma. Ali, rekao je svojim sqedbenicima, Ne èlim od svojih sinova praviti mu~enike. Ne mogu ni{ta u~initi s mu~enicima. Misionari koje je izabrao bili su mladi profesionalci askete obu~eni u moralnoj ~vrstini od wega osobno i wegovih apostola. Poslao ih je u svijet da rade za Boga, ili to~nije da izvr{e Bo`je djelo, ali ne kao obi~ni misionari. Prozelitizam, kako su ga upra`wavali jezuiti, po wegovom mi{qewu bio je koncept pro{losti. Bo`je djelo je trebalo provoditi u konferencijskim dvoranama, bankama i ministarskim kabinetima sekularne dràve. U po~etku su numerariji i nekoliko bogatih suradnika bili usamqeni u ovim nastojawima. Numerariji su bili obavezni predavati svoje zarade fondovima Djela, a za vlastite potrebe su dobivali male sume. Ali uvijek je bio napor uravnoteìti bilance zbog toga {to je Eskriva imao velike apetite. Onda su oèwene qude, supernumerarije, po~eli primati u Djelo. Wihovo prisustvo je uveliko popravilo financijsku situaciju. Sekularni institut nije bio obavezan baviti se wihovom fizi~kom dobrobiti, {to je bio obvezan za numerarije. Supernumerariji, s druge strane, nisu imali obavezu predavati svoje zarade, jer su imali obavezu prema svojoj obiteqi, tako da se od wih traìlo da daju dobrovoqne priloge, u visini od 10 posto od wihovih godi{wih prihoda, koje su upla}ivali u mjese~nim ratama. Rezultat nije bio bezna~ajan. Zahvaquju}i radu arkan|ela Gavrila, kapital se slijevao u vre}e Opus Dei kao nikada prije toga. Kapitalom je trebalo upravqati. Opus Dei su bile potrebne wegove vlastite banke i, u vrijeme stroge valutne kontrole, paralelan financijski sustav koji je omogu}avao da se zaobi|u ograni~ewa u transferu kapitala. (isto; str. 119-120) S odobrewem Vatikana, udarenim u putovnicu, Eskriva se kona~no osje}ao slobodnim da zapo~ne s aktivnom ekspanzijom kakva nije kasnije zabiqeèna u povijesti Opus Dei. (isto; str. 123) Uspjeh Opus Dei je bio i ostaje zavisan od wegove sposobnosti za regrutirawe novih ~lanova. S druge strane, regrutirawe nije rije~ koju Opus Dei voli. Tvrdi se da se qudi uop{e ne regrutiraju u Djelo. Vi{e vole re}i da oni zamole qude da im se pridruè u znak prepoznavawa vokacije date od Boga koja ih vodi kako bi svoj ìvot posvetili apostolatu. Bilo kako bilo, uprkos naporima da se ~lanstvo drì odanim, stalno osipawe ~lanova, bilo zbog prirodnih razloga ili razo~arawa zahtijeva ekspanzionisti~ki nastrojen Opus Dei da stalno traì nove ~lanove. Tijekom desetqe}a postojawa razvio je strukturu regrutirawa koja je iznena|uju}e efikasna. Nije svatko meta, niti se svatko prihva}a. Dosije pripremqen od biv{eg numerarija Johna Rochea poja{wava proceduru regrutirawa Opus Dei do detaqa. Potrebno je, ipak, izvjesno poznavawe rje~nika Opus Dei. Prozelitizam je sinonim za regrutirawe,
270
~ak iako su mete katolici. Dobivawe poziva, zna~i dovo|ewe novih ~lanova. U svojoj analizi Roche pi{e: Najva`nija pojedina~na aktivnost u ìvotu ~lana Opus Dei je regrutirawe ili prozelitizam. Osniva~, monsiwor Eskriva, to isti~e vrlo ~esto: Nemamo niti jedan drugi ciq osim zajedni~kog: prozelitizma, dobivawe poziva... Prozelitizam u Djelu je put, na~in da se dostigne svetost. Kada osoba nema u sebi revnost za zadobivawe drugih... Ona je mrtva... Ja sahrawujem le{eve. (Kronika V, 1963) Idite na autoputove i na okolne putove i pogurajte one koje na|ete da do|u i ispune moju ku}u, natjerajte ih da do|u; pogurajte ih... moramo biti pomalo ludi... morate se ubiti za prozelitizam... (Kronika IV, 1971) Nijedno od moje djece ne moè se odmarati zadovoqno ako nije zadobilo ~etiri ili pet novih ~lanova svake godine (Kronika VII, 1968). ... Svaki ~lan trebao bi imati najmawe petnaest prijateqa, od kojih je pet u svakom trenutku radno aktivno na zvi`duk. Zalagawe i uspjeh u prozelitizmu je usko povezan sa sveto{}u, tako da ~esto postaje pojedina~no najva`niji izvor duhovne napetosti za mawe uspje{ne. Obaveza da se regrutiraju novi ~lanovi je stroga i neumoqiva. ... Javno poznate organizacije Opus Dei su posve}ene prozelitizmu. Po osniva~u, studentski domovi, sveu~ili{ta, izdava~ke ku}e... je li to kraj? Ne, i {to je na kraju? On je dvostruk. S jedne strane je osnovna svetost. S druge, pronalaèwe u svijetu najve}eg mogu}eg broja du{a posve}enih Bogu kroz Opus Dei... (Kronika V, 1963) (isto; str. 134-135)
5. Mentalni pritisak na ~lanstvo i kazna za napu{tawe Opus Dei

Kao {to smo naveli, Opus Dei funkcioni{e kao sekta, svoje ~lanove kontroli{e strahom i svaki poku{aj napu{tawa organizacije se surovo ka`wava. Jedna od stvari koja me iznenadila dok sam istraìvao je strah nekih biv{ih ~lanova i wihovih obiteqi kad bi govorili o Djelu. Upozoren sam da bi me vlastita znatièqa mogla dovesti u opasnost. No, ne mogu re}i da sam ikad doìvio ne{to ru`no. Moji su odnosi s Prelaturom ostali civilizirani i na distanci. Me|utim, svijet u kojem sam se na{ao bio je pun prijevara, pretvarawa, svetih manipulanata i vo|en la`nim interesima. Pri~u koja se lagano kotrqala prekidale su nagle i dosta ~esto nasilne smrti: [pawolski nacionalisti~ki du`nosnik koji je htio podignuti optu`bu za izdaju protiv jednog od prvih u~esnika Osniva~a, {vicarski sve}enik koji je prijetio da }e razotkriti vatikanske finansijske obmane, biv{i {pawolski ministar vawskih poslova, {est bankara, sumwivi londonski diler starinama, ruski mitropolit za kojeg se sumwalo da je agent KGB-a, kardinal koji se suprotstavio transformaciji Opus Dei u Osobnu prelaturu i papa koji je zagovarao umjetnu oplodwu. Neki su slu~ajevi bili navodno obja{wivi, no neki uop}e ne.
271
Ne stavqam se sad u poziciju javnog tuìteqa. Postoje granice do kojih obi~ni gra|ani mogu istraìvati kompleksne stvari. No, ~uo sam pri~e obiteqi koje je razorila prelaturska praksa regrutacije i od biv{ih ~lanova koji su bili napastvovani nakon {to su napustili organizaciju i patili od problema odbacivawa. Poku{aji organizacije da objasni ovakve slu~ajeve bili su, iskreno re~eno, proma{aj i ~esto im je nedostajala suosje}ajnost. Dokazi i slu`bena dokumentacija koji su mi bili dostupni ostavili su na mene dojam da Opus Dei, zbog svog funkcionirawa bez propusta i umije{anosti u aktivnosti koje se povezuju s religioznim organizacijama, predstavqa opasnost za crkvu. Qude vo|ene fundamentalizmom nikad nije vodila odgovornost, odgovornom qubavqu, ve} jaka, duboka emocija i jedino uvjerewe da oni znaju sve odgovore. (Ha~inson; cit. delo; str. 11-12) Ve}ina qudi se pridruì Opus Dei iz qubavi prema Bogu. Po istom principu, ve}ina onih koji ga napu{taju, ~ine to iz istog razloga. Jednom kada se na|u u organizaciji, mogu otkriti da qubav prema Bogu dolazi na drugo mjesto, poslije qubavi prema Ocu, koji je savr{en jer je sin Bo`ji. Nepripremqeni za sluèwe Bogu kroz Oca, oni se odlu~e iza}i. Vladimir Felzmann, koji je napustio Opus Dei poslije dvadeset tri godine i postao sve}enik dijeceze u Vestminsteru, objasnio je svoj odlazak na sqede}i na~in: Po{to me je Bog doveo u Opus Dei, wegova qubav me izvela van. Jednom kada sam shvatio da mogu oti}i, a ne prekr{iti svoju rije~ danu Bogu, oti{ao sam. Ali bilo je potrebno mnogo, mnogo sati molitve dok... nisam uvidio da Bo`je Djelo nije isto {to i Bog. Felzmann vjeruje da qudi koji ìve unutar Opus Dei u odre|enom vremenskom periodu postaju tako uvjetovani ponièwem intelekta da postaju emocionalno zavisni i potpuno se veù za organizaciju. To po~iwe od trenutka wihovog posve}ewa i oja~ava se sredstvima formirawa ~emu se oni kasnije moraju pot~initi. Ovi faktori se kombiniraju kako bi stvorili mo}an sustav kontrole uma, koji izvrgava ruglu tvrdwu Opus Dei da se nikada, ponavqam nikada, ne mije{a u privatni ili profesionalni ìvot ~lanova. Kroz ovaj sustav vrlo inteligentni qudi se navode na odustajawe od svoje sposobnosti da eti~ki zakqu~uju u korist vi{eg autoriteta, u nekim slu~ajevima odustaju}i od svake moralne odgovornosti za svoje pona{awe u sekularnom svijetu. (isto; str. 187-188) ^lanstvo Opus Dei je podijeqeno u ~etiri kategorije, u zavisnosti od mogu}nosti pojedinca da obavqa poslove koje sprovodi Prelatura: Numerariji laici koji su se odlu~ili za celibat i u potpunosti su na raspolagawu za potrebe Prelature. Obi~no ìve u rezidencijama Opus Dei. Me|u ènama numerarijima postoje asistenti numerarija koji se bave materijalnom administracijom centara Opus Dei, kao {to su odràvawe, ~i{}ewe, prawe i kuhawe. Poneki od mu{kih numerarija se zarede kao sve}enici i prevode u Prelaturu. Pomo}nici laici mu{karci i ène koji se odlu~uju za celibat, ali uglavnom ne ìve u rezidencijama Opus Dei. Mu{ki pomo}nici mogu tako|er postati sve}enici Prelature.
272
Supernuemerariji laici mu{karci i ène, bilo da su samci ili oèweni, koji vokaciju prema Opus Dei upra`wavaju u okviru svojih porodica. ^lanovi sve}eni~kog dru{tva Svetoga krià ukqu~uju kako sve}enike Prelature tako i sve}enike u dijecezama (nazvane pomo}ni ili supernumerarij sve}enici) koji èle primati duhovnu formaciju od Opus Dei i koji sudjeluju u apostolatu Opus Dei. Sve}eni~ko dru{tvo {iri duh Opus Dei me|u sve}enstvom koje nije na drugi na~in povezano sa Prelaturom. Udruèwe suradnika postoji za osobe koje nisu ~lanovi, ali koje pomaù svojim molitvama, donacijama, poklonima i drugim oblicima pomo}i. U neuobi~ajenom zaokretu za katoli~ku organizaciju suradnici Opus Dei mogu biti pripadnici bilo koje druge religije. (isto; str. 190) Opus Dei je ostao elitisti~ka organizacija, a poèqna klijentela za wegove gimnazije i omladinske klubove su djeca iz sredwe klase, ~ije obiteqi mogu sebi priu{titi pla}awe dosta visokih {kolarina, {to ide uz privilegiju da wihovi sinovi i k}eri postaju mete za regrutirawe. Od upisa do diplomirawa duhovni razvoj wegovih odjela se prati i ohrabruje. U isto vrijeme proces selekcije izdvaja najpogodnije u~enike, i malo-pomalo ovi izabrani se pripremaju za formalno ukqu~ewe u Opus Dei, ako je mogu}e kao ~lanovi u celibatu. Ova nova faza zapo~ela je sedamdesetih godina. Koncentrirala se na ono {to }e garantirati opstanak institucije regrutiraju}i maloqetnike na nivou osnovne {kole, dok je vi{i ciq bio kontrola mo}i u Vatikanu, napisao je Alberto Moncada, biv{i numerarij, u kontroverznoj raspravi o sekta{tvu Opus Dei. Ali regrutirawe mladih ispod osamnaest godina je protiv kanona crkve, a te{ko da bi Opus Dei otvoreno reagirao na pravna uputstva crkve. Budite sigurni, op}i principi kanonskog i gra|anskog prava zabrawuju ukqu~ewe prije osamnaeste godine. Ipak, i ovdje, kao i u drugim aspektima svoje aktivnosti, Opus Dei je otkrio kako da kombinira vawsko po{tovawe zakona kroz funkcionalni pragmatizam koji to dozvoqava, s grabqewem mladih kroz emocionalno suu~esni{tvo u wihovom gubqewu neovisnosti, a pri tome progla{avaju}i neutralnost i brigu za slobodu pogo|ene djece kod wihovih roditeqa, zabrinutih zbog preurawenih odluka, obja{wava Moncada. Opus Dei pori~e da regrutira maloqetnike, ali je dovoqno pogledati relevantni izvor o tome (koji nije dostupan javnosti, ~ak ni ~lanovima Opus Dei), da bi se razumio zna~aj koji pridaje mladim umovima: ... Mladost je vrijeme formirawa. To je vrijeme u kojemu ... se fiksiraju smjer i zna~ewe za cijeli ìvot. To je vrijeme ideala i qubavi, u kojem se du{a otvara, jer je èstoko receptivna, ka svjetlosti doktrine ... To je najboqe vrijeme za efikasnu sjetvu... [irewem svog {kolskog sustava osamdesetih godina, Opus Dei je po~eo privla~iti pouzdanije, posve}enije ~lanove, obu~avaju}i ih od djetiwstva kako bi posvetili svoj ìvot unaprje|ewu svjetske strategije i interesa Prelature. Otac je, u liku vrhovnog prelata, osnovna veza koja obra|uje ~lanove da prenesu svoju sposobnost za racionalnu analizu na vi{i autoritet. Ovaj autoritet ih uvjetuje da se pomire s unutarwim obavezama koje ne bi bile tolerirane u vawskom dru{tvu. Komentira Moncada:
273
Po{to pojedinac mora biti pokoran Ocu i onima koji stoje na wegovom mjestu, pa ~ak i `rtvovawe osobnog suda, jasno pokazuje negirawe osobnih prava. Takva poslu{nost sprje~ava unutarwu kritiku i gu{i svako osobno mi{qewe koje se ti~e apostolata. Pod ovim uvjetima, bra}a u vjeri se pretvaraju u tajne dou{nike. Od trenutka ulaska u Djelo, ~lanu je zabraweno da se ispovijeda bilo kojem sve}eniku koji ne pripada instituciji. Laka literatura na temu dobrog pastira i maksima o prawu prqavog rubqa u ku}i legalizira pe~ewe savjesti ~lanu prema vawskom svijetu i ~ini mentalnu kontrolu od nadre|enih prostijom. Sve}enici Opus Dei upotrebqavaju informacije koje saznaju prilikom ispovijesti da kreiraju strategiju koju }e pratiti kandidati za prijem. Kako bi se oja~ao krug mentalne zavisnosti i lojalnosti grupe, svi ~lanovi moraju u~estvovati u nedjeqnom povjerewu, po prirodi sli~nom ispovijesti, s direktorom wihove ku}e ili centra na kojem se ohrabruje najeksplicitnija iskrenost koja nema veze sa sve}eni~kim kvalifikacijama, napisao je u svom tekstu. Apsolutna predaja osobnog suda nadre|enom, kako se sugerira, odgaja oblik eti~ke djetiwastosti. Druga posqedica je da ovo provocira abnormalno visok nivo stresa me|u mla|im ~lanovima. Stres je posqedica konstantnog pretvarawa prema vawskom svijetu... Onima koji teè da budu numerariji, na primjer, savjetuje se da kaù svojim roditeqima da se nisu obavezali prema Djelu. Od po~etka, osobno osje}awe po{tewa se iskrivquje, nastavqa Moncada. Opus Dei odbija optu`be kako wegova sredstva formirawa rezultiraju u kolektivnom iskrivqavawu moralnih standarda. Opus Dei ne moè se umije{ati, i zaista se ne mije{a ... u profesionalni, obiteqski, dru{tveni, politi~ki i kulturni ìvot svojih ~lanova, ponavqaju. Ali Opus Dei ostaje vatreno zainteresiran da utje~e na javno mnijewe guraju}i svoje ~lanove na kqu~na mjesta u medijima. Ovo o~igledno ima prednosti, ali o~igledno stvara la` iz tvrdwe da nije umije{an u profesionalne, dru{tvene ili ekonomske poslove svojih ~lanova. Naravno, Opus Dei ostaje ~vrst u odbacivawu bilo kakvih sumwi~ewa. Opus Dei kontrolira ìvote svojih numerarija suptilnom kombinacijom sugestije i svete prinude. Prvi ~lan Opusa u Britaniji, otac Michael Richards postao je nezadovoqan Djelom i 1973. ga je odlu~io napustiti. Izmu~en i sjetan, preuzeo je mjesto kapelana na saveu~ili{tu Bangor u Velsu. Povukao se u sebe i prestao uzimati lijekove, dok nije umro od izqeva krvi u mozak u kolovozu 1977. Kada je Vladimir Felzmann zatraìo da napusti Djelo, regionalni vikar ga je odveo do groba Michaela Richardsa i rekao: Vidi{ li, Vlad, {to se de{ava qudima koji napuste Djelo. Raimundo Panikkar, jedan od O~evih najtalentiranijih sinova ~etrdesetih i pedesetih godina, poslan je u Indiju da otvori predstavni{tvo Opus Dei sredstvima koja je pribavio NSRC. Nekoliko godina kasnije Eskriva ga je pozvao u Rim da postane kapelan u rezidenciji Opus Dei. Nije pro{lo mnogo vremena kada je Panikar uvidio da ga Opus gu{i i 1966. se pripremio da ga napusti. Usred ovih priprema prihvatio je da odrì predavawe Konventu Svetog srca u Bonu, gdje je wegova sestra bila student.
274
Kada je stigao na bonsku èqezni~ku stanicu, dva biv{a prijateqa sa sveu~ili{ta, dva biv{a ènska numerarija, ~ekala su ga kako bi ga otpratila na predavawe. Prije nego {to su se stigle s wim pozdraviti, Panikaru je pri{ao regionalni vikar, vele~asni dr Alfonso Par i jo{ jedan sve}enik Opus Dei. Odveli su ga u regionalni vikarijat u Kelnu. Zabrinuti prijateqi su obavijestili nadbiskupa Kelna, kardinala Jozefa Fringsa, o Pinikarovom odvo|ewu. Kardinal Frings je odmah naloìo svom tajniku da pozove centar Opus Dei i zatraì razgovor s Panikarom jer kardinal èli pozvati poznatog teologa na ru~ak. Odgovoreno mu je kako je Panikar promijenio svoje planove i da istoga trenutka putuje natrag u Rim. Panikar je otpra}en u Rim, a onda je dràn u rezidenciji za sve}enike sqede}ih deset dana. Eskriva de Balager je, po pri~i, bjesnio nad wegovim dezerterstvom i zatraìo da ga Vatikan li{i sve}eni~kog zvawa. Pavle VI, kojega su u me|uvremenu obavijestili zajedni~ki prijateqi o grubom postupawu s Panikarom, odgovorio je da mu je draè da Panikar bude otpu{ten iz Opus Dei nego da crkva izgubi sve}enika. Panikar je, u stvari, istjeran i dana mu je karta u jednom smjeru za Indiju. (isto; str. 196-200) To {to je Opus Dei razvio jak karakter koji podsje}a na sektu, izgleda ne zabriwava mnogo Vatikan. Djelo je prikupilo zna~ajne izvore i zaklelo se da }e {tititi crkvu od wenih neprijateqa, {to zna cijeniti svaki papa. Uspjeh Opus Dei je odraz mudrosti i dalekovidnosti wenih direktora u centrali. Kako bi se razumio rad Opus centrale, potrebno je zaviriti iza masivnih crnih vrata u ulici Bruno Bozi broj 73 u Rimu. Najvi{a vlast u Opusu Dei je generalni predsjednik (sada prelat), kojem se obra}aju sa Otac. Simbol wegovog nasqe|a je komadi} Istinskog krià koji nosi kao amajliju oko vrata. Wegov autoritet je apsolutan. Wegov mandat je neograni~en. U provo|ewu Bo`jih èqa pomaè mu generalni vikar. Statuti uvjetuju da i otac i wegov generalni vikar moraju biti sve}enici, obojica s najmawe pet godina sve}eni~kog iskustva, i da ne budu mla|i od ~etrdeset godina. Wihovo sjedi{te je u Vili Tevere, gdje je sjedi{te i centralne vlade Opus Dei. Otac upravqa kroz dva administrativna savjeta, Generalni savjet za Mu{ku sekciju i Centralno savjetni{tvo za @ensku sekciju. Oba se sastaju prema èqi Oca, i nemaju fiksni raspored rada. Generalni Savjet je na vezi s predsjednikovim kabinetom ministara. Wihovi sastanci su tajni, pod budnim okom Djevice Marije, ~iji portret dominira dvoranom. Pored generalnog vikara, u savjetu sjedi i generalni prokurator, koji osim {to odràva veze s Rimskom kurijom, sluì i kao dràvni tajnik Opus Dei, zatim tri zamjenika tajnika, od kojih je svaki zastupnik jednog arkan|ela, potom generalni administator, koji je prefekt za studije i ministar financija. Wemu asistira Consulta Tecnica General, koju ~ine samo numerariji. Kabinet kompletira sve}enik tajnik, koji odràva vezu sa @enskom sekcijom, zatim generalni duhovni direktor, koji nadzire op}e duhovno usmjerewe svih ~lanova, i izvjestan broj regionalnih delegata koji predstavqaju razli~ite regionalne vikarijate {irom svijeta. @ensko Centralno savjetni{tvo, kao {to ime govori, ~isto je savjetodavno tijelo. @enska sekcija, na primjer, moè dati svoje mi{qewe tko bi
275
mogao biti O~ev nasqednik, ali ène nemaju izbornu ulogu i uop}e uzev{i, imaju malo utjecaja na formirawe ukupne politike Djela. S Ocem, kao predsjedavaju}im, kojemu pomaù generalni vikar i sve}enik tajnik, Centralno savjetni{tvo ima sastav koji je preslikani onaj Generalnog savjeta. ^lanovi centralne vlade se imenuju na osam godina. I Savjet i Savjetni{tvo imaju Stalnu komisiju, koja predstavqa neku vrstu stalnog unutarweg kabineta. Imenovawa i premje{taji unutar Savjeta i Savjetni{tva objavquju se u polugodi{wim biltenima, Romana, do koga pretplatom moè do}i i javnost. Vlast nad vi{e od pedeset regija je prenesena na Oca. Wega unutar granica svake regije predstavqa regionalni vikar. Regionalni vikari su na raspolagawu Ocu. Oni mu {aqu izvje{taje o svim va`nim zbivawima u okviru wihove jurisdikcije. Svakom regionalnom vikaru asistira regionalni savjet i regionalno savjetni{tvo. Regionalni savjet obi~no ima deset ~lanova: Tajnik laik, koordinira rad Regionalnog savjeta; Sve}enik tajnik pomo}nik regionalnog vikara, odràva vezu izme|u Regionalnog savjeta i @enske sekcije; Braniteq uvijek laik, osigurava da se statuti pravilno primjewuju i odràvaju; Regionalni administrator ekvivalent ministru financija; Glasnik sv. Rafaela nadgleda regrutirawe i formirawe novih ~lanova; Glasnik sv. Gabrijela nadgleda duhovnu dobrobit supernumerarija; Glasnik sv. Mihaila nadgleda duhovnu, fizi~ku i materijalnu dobrobit numerarija; Delegat studija prvenstveno okupiran teolo{kim i filozofskim programima Djela; Regionalni delegat tako|er ~lan Generalnog savjeta u Rimu i slu`bena je veza regije i Opus centrale; Regionalni duhovni direktor sve}enik, ~lan oba regionalna savjeta, i mu{kog i ènskog, bez prava glasa. U nekim slu~ajevima regionalni delegat djeluje kao protuteà regionalnom vikaru, jer obojica direktno podnose izvje{taje Rimu. Regionalni duhovni direktor, iako nema pravo glasa, moè tako|er sluìti i kao Opus Dei koa|utor, koji podnosi izvje{taj direktno Ocu ili wegovom generalnom vikaru. Neke regije, [pawolska, Italija, Meksiko i Sjediwene Dràve (izuzev Kalifornije i Teksasa), tako su velike ili va`ne u okvirima ~lanstva pa su podijeqene u delegacije, {to je ekvivalent subregijama. Svakom podregijom upravqa vikar delegat, kojem pomaù savjeti delegacije koji imaju istu strukturu kao i regionalni savjeti. Kalifornija i Teksas su konstituirani kao posebni regionalni vikarijat. Tre}i nivo upravqawa Opus Dei su lokalni komiteti koji upravqaju centrima i rezidencijama (...) U svakom slu~aju, regionalni vikarijati i lokalni centri uìvaju malu autonomiju jer se moraju prikloniti Praxisu koji interpretira politiku koja se kreira u Generalnom savjetu u Rimu. Opisan kao operativi priru~nik koji upu}uje ~lanove Opus Dei kako se apsolutno sve mora oba276
vqati, on se redovno unapre|uje i dopuwava. Obi~no se nalazi u svakom centru gdje sluì za konzultaciju, ali je povu~en po{to su neke dijelove fotokopirale osobe koje su napustile Opus Dei i htjele ga iskoristiti protiv Opusa. Zajedno s kopijama Cronice i drugim osjetqivim dokumentima, sada se moraju ~uvati u sefu svakog centra, i mogu se jedino konzumirati poslije izri~ite dozvole lokalnog direktora. Opus Dei pori~e postojawe Praxisa (...) Wegovo pravo ime je Vademecum i nalazi se u sedmobojnoj, bojom kodiranoj biqe`nici (...) Dostupan je samo na {pawolskom jeziku. Opisuje u enciklopedijskim detaqima sve {to je ~lanu potrebno kako bi nau~io o duhu, ìvotu i obi~ajima institucije, od toga kako se mora proslavqati Osniva~ev ro|endan do preciznog uzorka oporuke koju svaki novi numerarij mora napisati svojeru~no, ostavqaju}i prazan prostor za datum, imena nasqednika, izvr{iteqe i honorar za izvr{iteqe. Ni{ta nije ostavqeno individualnom sudu; sve je propisano tako da su ~lanovi numerariji u potpunosti programirani. Vi{e prostora je ostavqeno oèwenim ~lanovima, ali i oni moraju pratiti kodeks pona{awa koji je ustanovila Opus centrala u Rimu. Vila Tevere je vi{e od sjedi{ta centralne vlade Opus Dei; to je ìv~ani centar carstva koje prima informacije iz cijelog svijeta kroz efikasan obavje{tajni sustav. Informacije prosijavaju vojske analiti~ara koji pripremaju izvje{taje za stalne komisije ili u nekim instancama direktno za generalnog vikara. Kao {to se direktive iz Rima nikada ne {aqu po{tom, ve} se prenose ru~no preko specijalnih kurira, tako se ni najpovjerqiviji izvje{taji, koji stiù, ne povjeravaju javnim sredstvima telekomunikacija. Bilo je potrebno dvadeset pet godina da se zavr{i renovirawe Vile Tevere (...) Vrtovi originalne vile su nestali pod masom betona i cigle. Unutarwe dvori{te ima izgled klasnog firentinskog stila. Dodana su dva nova krila: Casa del Uffici u kojoj je centralna mu{ka vlada; i Villa Sacchetti, sjedi{te ènske sekcije, s posebnim ulazom iz pokrajwe ulice istog imena. Iako je cijeli kompleks zadrào ime Vila Tevere, originalna zgrada se sada naziva Villa Vecchija. (isto; str. 200-205) Osim razlike u veli~ini, Kremq je ve}i, fizi~ka sli~nost izme|u dva sjedi{ta vlada je zaprepa{}uju}a. Obje su labirint kula, kapelica i sekularnih zgrada povezanih dvori{tima, pokrivenim prolazima, podzemnim tunelima, i sve to nabijeno u ogra|enom prostoru ove dràve. Dràvno tajni{tvo Opus Dei u Casa del Uffici je ~uvar Strate{kog plana organizacije. Postojawe Plana je nepoznata ~iwenica obi~nim ~lanovima, ali on oblikuje apostolat prodirawa Djela. Vodi ga mala grupa sve}enika tehnokrata, koje je izabrao generalni vikar zbog wihove odanosti i discipline, i oni rade iza zatvorenih vrata, bez ikakvog javnog nadzora. (isto; str. 206) I Smiqa Avramov iznosi iste tvrdwe o odnosu Opusa Dei prema ~lanstvu. Na u~estale napade na Opus Dei zbog wegove tajne prirode, Eskriva je odgovarao brojnim izjavama u kojima je tvrdio suprotno, tj. da nije re~ o tajnoj
277
organizaciji. Me|utim, sam Ustav, zatim pojedine maksime, pa kona~no i izjave pojedinih ~lanova potvr|uju da je re~ o tajnom dokumentu. ^l. 12 Ustava konstatuje da Nijedan dokumenat ili javna kwiga koja pripada Opus Dei, ne moè biti publikovana; ~lanovi ne smeju nositi nikakvo posebno ~lansko obele`je; ~lanovi moraju biti ube|eni da sa strancima ne mogu govoriti o Opusu. ^l. 191 name}e obavezu ~lanovima promi{qenog }utawa u pogledu imena drugih ~lanova i zahteva da nikad ne smeju otkriti nikome ~iwenicu da pripadaju Opus Dei. U ~l. 189 nalazimo opravdawe za ovaj stav, koji glasi: Da bi se lak{e postigli ciqevi, ustanova mora ìveti u zaklonu. (Avramov; cit. delo; str. 104-105) ^lanovi Opus Dei sluè Bogu, ne kao kolektiv, nego kao pojedinci. Time se obja{wava stroga kontrola nad ~lanovima i surovo ka`wavawe ukoliko se odstupi od svetih pravila. Posve}enost prema Eskrivi nije nikakav misti~an ~in, nego odgovorno izvr{avawe svakodnevnih obaveza. Ali je sam Opus Dei po wegovim re~ima natprirodni fenomen. (isto; str. 106) Kategorija ~lanstva i pridodavawe saradnika ili prijateqa nije karakteristi~no samo za Opus Dei. Gotovo sva tajna i polutajna dru{tva strukturirana su na isti na~in. Da li se kroz tu optiku moè re{iti enigma Tita i Hebranga i wihovog odnosa prema Rimokatoli~koj crkvi? Naime, u dnevniku koga je vodio stare{ina rimokatoli~kog samostana u Vukovaru na strani 49, 10. aprila 1941, on je zapisao: Kako ni{ta ne znamo za p. Tita i fra Zakariju, to smo putem radija dali uput da se jave u Vukovar, me|utim, fra Zakarije vratio se 17. 4. ìv i zdrav ku}i. Kao {to je poznato Zakarije je jedno od ilegalnih imena koje je koristio Andrija Hebrang u partijskom radu. Ime Tita pomiwe se ~e{}e. Tito je za vreme rata svoje posete samostanima u Bosni, ili svoju posetu Vatikanu 1944. obja{wavao znatièqom i sklono{}u prema umetni~kim delima. Da li se u te izjave moè poverovati, ako se imaju u vidu uslovi u kojima js ìveo. Pitawe je isuvi{e ozbiqno da bi se mogli izvoditi kona~ni zakqu~ci na osnovu navedenog zapisa. Potrebna su daqa pomna istraìvawa da bi se utvrdilo da li su Tito ili Hebrang bili prijateqi neke od katoli~kih organizacija. ^lanovi organizacije Opus Dei du`ni su da posvete posebnu pa`wu licima koja ispoqavaju neprijateqski stav prema rimokatoli~anstvu, posebno ateistima kao zabludelim sinovima i k}erima. Wihovo osvajawe, kako je to nagla{eno u internim pravilima, mora biti izvedeno na jedan blag na~in, uz hri{}ansku ose}ajnost. Pojedini katoli~ki pisci navode da prijem u ~lanstvo ima ugovorni karakter i da se zasniva na punoj autonomiji voqe. Udruèwe, po ovim piscima, preuzima obavezu da kandidatima obezbedi obuku i pomo} kako bi se religiozno formirali, a kandidat se, sa svoje strane, obavezuje da }e koncentrisati sve svoje snage da dostigne apsolutno posve}ewe slede}i duh Opus Dei i wegove norme. Imaju}i u vidu postupak oko u~lawewa, te{ko je prihvatiti ovu tezu. Postupak ukqu~ewa u ~lanstvo ostvaruje se kroz tri etape: prva pripremna otpo~iwe po odobrewu regionalnog predvodnika Opus Dei, koji se naziva superior. Kandidat se stavqa na probni rad. Druga etapa traje pet
278
godina, u woj se kandidat ukqu~uje u ~lanstvo i preuzima obaveze na odre|eno vreme. Kroz obe faze vr{i se stroga indoktrinacija, ili kako kaè Karmen Tapia lomi se du{a ~lana, dok se ne postigne zadovoqavaju}e duhovno stawe... ^lan postaje prost robot u rukama organizacije. Ukoliko kandidat, po oceni superiora, postigne zadovoqavaju}e stawe duha, podnosi molbu za kona~an prijem u ~lanstvo, {to podrazumeva preuzimawe doìvotne obaveze sluèwa organizaciji. U tre}oj fazi (Fidelitas) ~lan ulazi u uski krug numerarija. Za regrutovawe ~lanova izgra|en je veoma precizan postupak. [kole, studentski domovi, kulturni centri itd. koje finansira ili samo pomaè Opus Dei naj~e{}e su mesta gde se odabiru kandidati. U novije vreme ukqu~eni su i izbegli~ki logori. Regrutuju se, po pravilu mladi qudi. Ustav ove organizacije zahteva da kandidat koji se doìvotno angaùje ne bude mla|i od 23 godine. U praksi stawe je druga~ije. Kako to navode biv{i numerariji, regrutuju se ~ak i maloletna deca u pubertetu, potpuno nesvesna i nespremna za ono na {to se obavezuju. [tajgler navodi da je wegov superior, koji ga je uveo u ~lanstvo, postao ~lan sa samo 14 godina. Karmen Tapia navodi da je otac Roberto Salvat, savetnik Eskrive, insistirao da se regrutuju vrlo mlade devojke i mladi}i, bez iskustva, posebno bez seksualnog iskustva. Eskriva u svojim Maksimama (902-928) govori o ~lanovima Opus Dei kao instrumentima koji stoje na raspolagawu Bogu i wemu su odgovorni. în prijema u ~lanstvo pra}en je verskim ritualom, ali i ritualom koji se susre}e u nekim drugim tajnim svetovnim organizacijama. (isto; str. 108-110) Pristupawe u ~lanstvo obavijeno je najstroòm konspirativno{}u, o ~emu se ne smeju obavestiti ~ak ni roditeqi. Po u~ewu Eskrive, stupawe u ~lanstvo predstavqa intimni doga|aj izme|u Boga i pozvanoga, pa zato ne treba traìti dozvolu ni od koga. Svak radi po svojoj savesti, preuzimaju}i li~nu odgovornost. Sloboda je, sledstveno tom u~ewu, shva}ena kao posledica mudrosti, kao stvar savesti kandidata koji u~estvuje u misiji crkve i spasavawu svoje du{e (...) Put uzdizawa svih ~lanova do hri{}anskog savr{enstva je strogo kontrolisan i pod sna`nim psiholo{kim pritiskom. Kontrola ide do zabrane ~itawa odre|enih dela. Index librorum prohibitorum je u Rimokatoli~koj crkvi uveden 1559, a ukinut 1966, ali je u okviru Opus Dei zadràn. Me|u vi{e od 1000 zabrawenih kwiga nalaze se npr. imena Platona, Sofokla, Brehta, Pasternaka itd. Individualnu cenzuru nad svakim ~lanom sprovodi superior i on odobrava i sugeri{e ~itawe pojedinih dela. Struktura ìvota kroz koji se postiè hri{}ansko savr{enstvo ukqu~uje: totalan prekid veze sa porodicom; ìvot u grupi, ispuwen kontinuiranim obavezama, bez slobodnog ~asa; dnevnu duhovnu medicinu koja podrazumeva povremeno obamirawe ili mortifikaciju, tj. prigu{ivawe strasti; svi u porodici Opus Dei su bra}a i sestre, a otac je centralna li~nost koja se mora voleti vi{e od sopstvenog oca; svakodnevnu molitvu i meditaciju.
279
nikakav spoqni uticaj ne sme dopreti do ~lana, kao {to je npr. radio, televizija, novine ili razni magazini. Molitva po~iwe padawem ni~ice, qubqewem poda, uz izgovarawe re~i Serviam, {to zna~i sluì}u. Zajedni~ka molitva, kako to konstatuje Karmen Tapia, temeqi se na fantaziji i imaginaciji, a sve to, sasvim prirodno vodi u fanatizam. Me|utim, po re~ima Eskrive, meditacija, duboko pobo`no razmi{qawe uz pokajawe, samooptuìvawe i povremeno no{ewe bi~a pokore je put posve}ewa. Bi~ pokore ili pokajni~ki pojas je lanac sa bodqikavim ispup~ewima sa unutra{we strane. Samobi~evawe kandidata po golom telu, bar jedanput nedeqno, vr{i se uz re~i: Credo Sacra Regina Eskriva je u svojoj kqizi Il Camino posvetio desetinu maksima fizi~kom bolu i mukama, koje upore|uje sa mukama Hrista na Krstu (...) Telesno obamirawe ili mortifikacija predstavqa svakodnevnu obavezu, dok se bi~evawe izvodi samo jedanput nedeqno. Biv{i numerarij [tajgler govori iz svog iskustva: Koliko god bilo bolno kad sam sebe bi~uje{, meni je mnogo neugodnije i mu~nije bilo slu{ati prodorno pucawe bi~a kad se neki drugi udarao {to sam, dok sam stanovao u Bonu u studentskom centru udruèwa, ~esto doìvqavao. (isto; str. 110-112) U na~elu ~lanovi mogu slobodno napustiti udruèwe u svakom ~asu. U praksi to je bolan proces, ~esto sa te{kim posledicama. Napu{tawe udruèwa, a to zna~i apostolskog poziva, kvalifikuje se kao kr{ewe Boìjeg plana spasewa... kao trijumf |avola. To je, shodno internim pravilima kretawe u pravcu velike opasnosti i pretwe ve~nim prokletstvom. Svoje bolno iskustvo opisali su biv{i ~lanovi. Strategija odvra}awa ukqu~uje ucene, zastra{ivawa, izazivawe ose}awa krivice, {to sve dovodi do frustracije i psihi~kog slamawa li~nosti. Karmen Tapia opisuje sudbinu pojedinih ~lanova re~ima: nestali su u ti{ini... drugi su izvr{ili samoubistvo ili poku{ali da to u~ine, a oni koji su mentalno oboleli nigde se i ne pomiwu. Sve je obavijeno ti{inom i la`nom atmosferom misterije. Prema navodima biv{ih ~lanova i pored svih pretwi, gotovo polovina kandidata napu{ta udruèwe nakon {to otkrije wegovu mra~nu pozadinu. Mnogi od wih, razo~arani, psihi~ki slomqeni, napustili su i Rimokatoli~ku crkvu i religiju, drugi su ostali vernici, i otpo~eli otvorenu borbu protiv Opus Dei, vide}i u wemu samo jednu opasnu sektu, suprotnu hri{}anstvu, ili pak belu masoneriju. Neretko je nazivaju svetom mafijom. ^lanovi su raspore|eni po odre|enim centrima i nemaju uvida u celinu rada organizacije; to pravo ima samo najuì krug, u koji ~ak ne ulaze ni svi numerariji. êsto su, i bez znawa o tome, ukqu~eni u politi~ku aktivnost, ilegalne radwe, npr. prenos valute. Karmen Tapia, bila je zaprepa{}ena kada je na slu`benom putu za Rim u jednom koferu koji je slu~ajno otvorila na{la ameri~ke dolare (...) Opus Dei js postavqen na strogoj hijerarhijskoj osnovi i gvozdenoj disciplini. Kako kaè Tapia vojni~ki jezik kombinuje se sa citatima iz Svetog pisma. Sedi{te centralnog rukovode}eg tela nalazi se u Rimu i donedavno je bilo pod kontrolom Kongregacije za veru. Regionalna tela nalaze se u pojedinim zemqama, a postoje i lokalni ili mesni saveti. Najvi{i or280
gan Opus Dei je generalni predsednik ili prelat, u ~ijim je rukama koncentrisana sva vlast. Kao {to je ve} re~eno, nazivaju ga ocem. Iznad wega stoje Kongregacija i papa. Eskriva je imenovan Ad vitam, tj. za doìvotiog prelata. Wega je 1975. nasledio drugi ~ovek u organizaciji Alvaro del Portiqo (Alvaro del Portillo u Diez do Sollano) i wen suosniva~, sve{tenik sa tri fakultetske diplome: gra|evinskog inèwera, filozofije i kanonskog prava, sa tri doktorata: iz filozofije, kwièvnosti i kanonskog prava. U vreme kada je preuzeo funkciju prelata bio je i savetnik Rimske kurije. Za ~lanove organizacije Opus Dei Eskriva nije umro: preneto im je saop{tewe Medicinskog fakulteta u Pamploni, koji se ina~e nalazi pod patronatom Opus Dei, da je Eskriva oti{ao potpuno zdrav. Nije mu bilo zakazalo srce, nego je do{lo do zaustavqawa rada srca, {to se nije dalo medicinski objasniti. Na lecima deqenim prilikom beatifikacije stajalo je: Bog je prihvatio `rtvu koju mu je ponudio Eskriva, wegovu spremnost da svoj ìvot pokloni crkvi i papi. (isto; str. 113-114) Rimska kurija negira tajnost organizacije. âk je i ministar unutra{wih poslova Italije Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) izjavio, odnosno bio primoran da izjavi, kako Opus Dei nije svrstana u tajne organizacije. Me|utim, u presudi Federalnog suda [vajcarske u Lozani, povodom spora koji je ogranak Opus Dei vodio protiv lista Tages Anzeiger, Opus Dei je definisan kao tajno dru{tvo koje deluje metodom prikrivenih akcija, Ta~no je da su poznata imena centara organizacije, pa i sve{tenika koji wima rukovode, ali imena ~lanova i metode delovawa ostaju pod velom stroge tajne. Opus Dei je uz svestranu podr{ku pape Pija XII pro{irio podru~je delovawa, pove}ao broj ~lanova i prodro u mnoge zemqe. Nakon Italije, Engleske. Francuske i Irske, o ~emu je bilo re~i, Opus Dei je osnovao centre u Meksiku (1948), îleu (1950), Kolumbiji i Venecueli (1951), Nema~koj, Peruu i Gvatemali (1953), Ekvatoru (1954), Urugvaju (1956), Austriji i Brazilu (1957), Nigeriji i Keniji (1958), Japanu, [vajcarskoj, Australiji, itd. Delovao je sistemom lobija i povezivawem sa uticajnim krugovima u zemqi; zavisno od situacije, angaòvao je pojedine ~lanove. Prvi kontakti ostvarivani su, gotovo po pravilu, preko humanitarnih, kulturnih i uop{te neprofitabilnih organizacija (...) I mada je od preseqewa sedi{ta u Rim do 1958, tj. do kraja pontifikata Pija XII, Opus Dei prestao da bude iskqu~ivo {panski fenomen, ~iwenica je da je najve}a koncentracija ~lanstva bila u [paniji i da je na tom terenu Opusa Dei zabeleìo svoj najve}i uspeh, {to }e do}i do izraàja tek nakon smrti generala Franka. [panija je postepeno izvla~ena iz izolacije i neopaèno ukqu~ivana u me|unarodni sistem, stvoren posle Drugog svetskog rata. Eskriva je u tom periodu tri puta odlikovan od Franka, najvi{im {panskim odlikovawima. Opus Dei je u toj zemqi u svoje redove okupio najpre univerzitetske profesore, a potom wegovi istaknuti ~lanovi ulaze u vladu. Tako su, na primer, 1957, od 18 ~lanova vlade, 13 bili ~lanovi Opus Dei. Jo{ u vreme ~vrste vladavine Franka pripremqen je teren za bezbolne promene. (isto; str. 115-116) Svoju prvu {kolu Opus Dei je osnovao 1951. u blizini grada Bilbao, {to je oìvelo ponovno sporewe sa jezuitskim redom. Naime, u Bilbau su
281
jezuiti osnovali centar za visoko {kolstvo, davne 1886. Eskriva se nije mnogo obazirao na kritike: smatrao je da }e sve dotle dok Opus Dei ne bude drào u svojim rukama univerzitete, mlade generacije te{ko mo}i da prihvate borbu za istinsku doktrinu crkve i ostvarewe vitalnih interesa [panije. Ve} naredne godine. tj. 1952, Opus Dei osniva u Pamploni Navara, generalne studije, koje }e uskoro prerasti u univerzitet klasifikovan u pontifikalnom godi{waku kao katoli~ki univerzitet. Imao je nekoliko odeqewa, od kojih su dva bila najva`nija: za ùrnalistiku i za biznis-menayment. U prvoj fazi {kolovale su se li~nosti predodre|ene za posebne funkcije, za vezu sa finansijskim i poslovnim krugovima u svetu, ali je ubrzo program pro{iren. Navara je postala prototip za katoli~ke univerzitete {irom sveta. Nekoliko profesora, ~lanova Opusa Dei, bilo je zaduèno za obrazovawe princa Huan Karlosa, a istori~ar Angel Lopez Amo bio je imenovan za mentora budu}eg kraqa [panije. Na osnovu istraìvawa, koja su obavili ekonomisti ~lanovi organizacije Opus Dei, izveden je zakqu~ak da tehnolo{ka revolucija nalaè povla~ewe sa scene stare konzervativne finansijske aristokratije i wenu zamenu dinami~nim menayerima tehnokratama. Na toj osnovi Opus Dei je formirao u Barseloni 1958. Institut za vi{e poslovne studije: istovremeno, u istom gradu jezuiti su osnovali Vi{u administrativnu {kolu za biznis-menayment. Ove {kole imale su {irom Evrope svoja odeqewa koja su otvarana s ciqem da se rimokatolicizam ukqu~i u sve segmente dru{tvenog i politi~kog razvoja. (isto; str. 116-117) Zahvaquju}i delatnosti organizacije Opus Dei okon~an je u [paniji, jo{ za vreme Franka, period autarhi~nog frankizma i uspostavqene su prve veze sa Evropskom zajednicom, Me|unarodnom bankom i Me|unarodnim monetarnim fondom. [panska ekonomija beleìla je prve uspehe: uvedene su moderne metode rada u poslovne organizacije i {panski kapitalizam transformisan je postepeno u moderni kapitalizam. Sve se to doga|alo bez mewawa prirode reìma. Ekonomska modernizacija nije bila pra}ena politi~kim liberalizmom. (isto; str. 117) Ideja lai~ke spiritualnosti je posluìla {panskom dru{tvu kao motorna snaga u prelaznom periodu ka modernom, racionalnom kapitalizmu i formirawu menayment elite; ne{to kasnije }e mnogi iz tog kruga preuzeti visoke funkcije u NATO-u i drugim evropskim organizacijama. Papa Pije XII pruìo je, sasvim prirodno, svesrdnu podr{ku [paniji da iza|e iz izolacije, {to je na neki na~in razumqivo. [panija je tokom vekova bila upori{na ta~ka vatikanske hijerarhije, pa je papa èleo da to obezbedi i u budu}nosti. (isto; str. 118) Eskriva je pokrenuo {iroku akciju u ciqu promene statusa. @eleo je da Opus Dei preraste u neku vrstu transnacionalne dijeceze, van svih teritorijalnih ograni~ewa. Na toj liniji je wegov zamenik Portiqo oformio koncept Prelatura nullius. Smr}u pape Pija XII, samo nedequ dana nakon pisma, {anse Eskrive da promeni status organizacije bile su male, gotovo nikakve, mada je Opus Dei u to vreme imao ve} blizu 50.000 ~lanova na 5 kon282
tinenata. Papa Jovan XXIII ispoqio je krajwe odbojan stav prema Eskrivi li~no, i prema Opus Dei (...) Naslednik papa Pavle VI primio je Eskrivu u zvani~nu audijenciju 1964, ali je zadrào rezervisan stav prema organizaciji. Jo{ kao nadbiskup on nije odobrio da se wen centar oformi u Milanu. Smatrao je da ta organizacija, sa svojim konspirativnim radom, izaziva nepotrebnu zategnutost u redovima crkve (...) Te{ko}e sa kojima je bio suo~en nisu omele Eskrivu da i daqe {iri podru~je svoje delatnosti. Opus Dei je u{ao frontalno u borbu u zemqama Latinske Amerike, oslawaju}i se na represivne reìme, kao npr. u îleu na Pino~ea. U {tampi su se pojavile najteè optu`be na ra~un organizacije, posebno u wenim vezama sa eskadronom smrti, poznatim pod nazivom argentinski trougao, trgovinom oru`jem itd. U najteèm trenutku za organizaciju umire Eskriva, juna 1975, ne do~ekav{i ostvarewe svog sna. Wegov naslednik Portiqo nastavio je borbu, pra}enu serijom nepovoqnih okolnosti po Opus Dei. (isto; str. 120-121) U~esnici jednog seminara iza zatvorenih vrata u Barseloni su zakqu~ili kako postoji paralela izme|u sada{we situacije na Zapadu i pada Rimskog carstva, ~iji gra|ani su nesvjesni svoje dekadencije. Ovo je alarmantan, da ne kaèmo zakqu~ak koji sugerira paniku. Ali je sasvim na crti kori{tewa psihologije straha Opus Dei. Za jednu religioznu autokraciju Vatikan podràva iznena|uju}e {irok djelokrug razli~itih stavova. Pokornost papi je apsolutna, ali brzo moète uvidjeti da se papinski apsolutizam isti~e u razli~itim stupwevima i ponekad du` razli~itih staza. Jednom izabran, papa vlada do smrti ili dok ne odlu~i podnijeti ostavku. Isti je slu~aj sa biskupom prelatom Opus Dei. Ovo zna~i da dva najja~a vjerska lidera na Zapadu mogu razvijati politi~ke strategije u duìm periodima, deset do dvanaest godina ako je potrebno, {to je luksuz koji izabrani politi~ari te{ko sebi mogu priu{titi. Jasno je da je dugoro~na perspektiva potrebna da se u Kuriji osigura prihva}awe obnovqene doktrine pravednog rata. Ali prije nego {to bude mogao direktno utjecati na politiku Vatikana, Opus Dei mora konsolidirati svoju mo} u bazi, u Kuriji. Biv{i numerarij isti~e da je dio modus operandi Opus Dei odràti stalan osje}aj napetosti me|u ~lanovima. Opus Dei osigurava lojalnost svojih ~lanova, ne kroz qubav, ni kroz pripadnost tijesno povezanoj zajednici, ve} kroz element straha. Strah kontrolira boqe od qubavi, boqe od novca, boqe od vjere. Element straha i Opus Dei su sretni partneri, kaè otac Felzzman. Strah za opstanak crkve je sigurno bio prisutan prilikom osnivawa Opus Dei u [pawolskoj prije gra|anskog rata. S padom komunizma, faktor straha je ostao jak element u sustavu Djela. Poslije izbora Ivana Pavla II, Opus Dei je poku{ao uvjetovati Rimsku kuriju na isti na~in na koji uvjetuje svoje ~lanove. Name}u}i mi{qewe kako crkvi prijeti opasnost iznutra, kao i izvana, Opus Dei uvjerava ~lanstvo da je angaìrano u kriàrskom pohodu koji traje. Jedan promatra~ je opisao papinstvo Ivana Pavla II kao povratak ultramontanizma, ekstremne konzervativne sile koja je domini283
rala crkvom u vrijeme Prvog vatikanskog koncila. Centralna vlada crkve misli da jo{ brani tvr|avu vjere protiv opsadnih snaga barbarizma, tvrdi jedan komentator religijskih pitawa (...) Kao {to smo vidjeli, hijerarhija Opus Dei je kontinuirano djelovala u skladu s geslom da su sva sredstva dozvoqena. Optuìvana je za laì, falsificirawe dokumenata, dezinformacije, uklawawe svojih dokumenata i kori{tewe prijetwi i fizi~ke prisile. Slu~aj koji navodim kao primjer je onaj John Roch koji je tuìo sudu Opus Dei radi vra}awa novca i na sudu se suo~io s falsificiranim dokumentima. Raimundo Panikkar je ispri~ao jednom uredniku, jezuitu iz Ciriha da je visoki ~lan Kurije otkrio dva sve}enika iz Vile Tevere u arhivima svoje Kongregacije kako uklawaju ili zamjewuju dokumente koji su u vezi s Opus Dei ili wegovim osniva~em. U Kongregaciji za religiju vi{e ne moèmo na}i odre|ena pisma i dokumente o Opus Dei za koje znamo da bi ovdje trebali biti. U nekim slu~ajevima ostavqeni su samo prazni omoti, kaè vatikanski istraìva~, dr Giancarlo Rocca. Nekoliko puta smo prona{li dosijee u kojima su originalni dokumenti ukloweni, a na wihovo mjesto stavqeni drugi... To je vrlo ozbiqna stvar. Wihov na~in pisawa povijesti je la`. Tako|er smo vidjeli da svim ~lanovima Opus Dei nije poznata strutktura Djela. Codex Iuris Particularis Operis Dei se uglavnom ne daje nièm ~lanstvu. Oni ~ine vojsku profesionalaca koji zbog svoje discipline, pristojnog izgleda i iskrene vjere mogu uspje{no biti raspore|eni od Djela u vladinim tijelima, zatvorskoj administraciji, poreznim upravama, FBI, ili Francuskom predsjedni{tvu. Potvr|eno je da numerariji predstavqaju idealan zaklon za specijalne apostolske zadatke Djela, kako je odlu~eno od glavne hijerarhije i dozvoqeno internim statutima. Ah, da, statuti! âk i tu postoji konfuzija. Je li Codex Iuris zamijenio mnogo detaqnije i jo{ tajne ustave iz 1950? Ustavi 1950. naravno, nisu vi{e na snazi, tvrdi Andrew Soane. Oni su u potpunosti zamijeweni statutima 1982. Je li, zaista, tako? ^lanak 172 Ustava 1950. kaè: Ovi ustavi su temeq na{eg Instituta. Iz tog razloga moraju se smatrati svetim, neprikosnovenim i vje~itim... [tovi{e, numerarijima kao {to je John Roche se govori da, kako {to je slu~aj sa Deset Bo`jih zapovijedi, Ustavi 1950. su zami{qeni da traju in aetrernum. Paragraf 2. kona~ne verzije Codex Iurisa izgleda da to tako|er podrazumijeva. On glasi: Ovaj kodeks, neka bude znano svim ~lanovima Opus Dei, sve}enicima i laicima, kao i sve}enicima, ~lanstvu i supernumerarijima sve}eni~kog dru{tva Svetog krià, stupa na snagu od 8. prosinca 1982. Svi ~lanovi ostaju pot~iweni istim obavezama i zadràvaju ista prava koja postoje pod prethodnim pravnim reìmom, ukoliko propisi ovog kodeksa izri~ito ne uspostavqaju druga~ije, ili ako nisu izvedeni od normi ukinutih novim statutima.
284
Ovo je neuobi~ajena deklaracija, neobi~na za pravo. Iako kodeks iz 1982. ne spomiwe nijedan ~lan koji se odnosi na Ustave 1950, ispada da ne ukida niti jedan od wih. Nazvati Opus Dei tajnim dru{tvom je klevetni~ki, izjavio je predstavnik Prelature. Oni ukazuju na istragu koju je sproveo talijanski ministar unutarwih poslova 1986, dr Oskar Lui|i Skalfaro, koji je postao predsjednik republike. Poslije osam mjeseci razmatrawa Skalfaro, opisan kao strogi i fundamentalisti~ki katolik i osumwi~eni ~lan Opus Dei, do{ao je do zakqu~ka da Opus Dei nije tajno dru{tvo i da bi podrào ovaj stav citirao je iz Codex Iurisa 1982. Ovi statuti, koje ministar (Skalfaro) detaqno citira, bili su oni za koje su kriti~ari tvrdili da su tajna pravila Opus Dei... Kako bi pokazali da nemaju {to skrivati, prelati Opus Dei su kontaktirali s Vatikanom u èqi da ovi statuti postanu javni. Vatikan se sloìo i tekst je postao dostupan. Nitko od kriti~ara nije prihvatio ponudu da ih istraì, kaè jedan apologet Opus Dei. Prema vatikanskim izvorima, don Alvaro del Portillo nije zamoqen, ve} mu je nare|eno od dràvnog tajnika kardinala Kasarlija da osigura tekstove Statuta parlamentarnoj komisiji, kako bi se izbjeglo karakterizirawe organizacije kao tajne, {to bi se lo{e odrazilo na cijelu crkvu. Ono {to predstavnik Opus Dei nije nikada spomenuo je da je Federalni sud [vicarske u Lozani, donio presudu 19. svibwa 1988, dvije godine poslije Skalfarove istrage, u predmetu Verein Internationales, pomo}nog dru{tva Opus Dei, protiv lista iz Ciriha, Tages Anzeiger. Presuda ozna~ava Opus Dei kao tajno dru{tvo koje djeluje prikriveno, s maksimalnom diskretno{}u u svojim poslovima. Kori{tewe prijetwi od kapetana milites Christi Opus Dei te{ko da je suptilno. Kritizirana je i wihova praksa regrutirawa novih ~lanova. A wihovi financijski poslovi, kao {to pokazuje evidencija, napadani su kao neeti~ni i podmukli. Ovo je moral qudi koji pripremaju doktrinarne instrumente za ponovno naoruàwe kr{}anstva protiv radikalnog islama. Ali kako bi osigurali doktrinarno prihva}awe Rimske kurije, a potom politi~kih vo|a Zapada, moraju prvo konsolidirati svoju mo} unutar Vatikana. (Ha~inson; cit. delo str. 372-376)
6. Opus Dei sa Otom Habsbur{kim i zapadnim obave{tajnim slu`bama obnavqa Sveto rimsko carstvo
Ovo je jo{ jedan od planova za ujediwewe katoli~kih zemaqa, kao onaj pape Pija XII koji smo pomiwali. Do ranih {ezdesetih, djeca Eskrive de Balagera kretala su se u razli~itim sferama. Alfredo Sanchez Bella je prekinuo veze s Opus Dei ranih ~etrdesetih, ali se vratio skupu Eskrive de Balagera pedesetih godina. Godine 1949, godinu dana nakon {to su komunisti preuzeli êhoslova~ku, s nadvojvodom Otom Habsbur{kim je osnovao Evropski centar za dokumentaciju i informaciju (CEDI), ~iji je ciq bio osnovati federaciju evropskih dràva oko {pawolskih Borbona, ujediwenu kr{}anstvom i antikomunizmom. To je zvu~alo kao moderno uskrsnu}e Svetog rimskog carstva
285
kojim je vladao Charles V. Kao staro {pawolsko carstvo, predvi|ena katoli~ka federacija trebala je imati {irok spektar podanika u Latinskoj Americi i Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Vjerovalo se da je CEDI pomo}na operacija Opus Dei. Iako joj je sjedi{te bilo u Minhenu, svoje je godi{we sastanke dràla u manastiru El Escorial blizu Madrida, a nastavila je s radom za vrijeme hladnog rata. Wezini su se ogranci pro{irili krugovima katoli~kih monarhista u ~itavoj zapadnoj Evropi. Nadvojvoda Oto, koji se {kolovao u [pawolskoj i dovr{io svoje studirawe na Katoli~kom univerzitetu u Louvainu, postao je jedan od najcjewenijih supernumerarija Stare garde Opus Dei (...) Ideja kompanije koju je dràla CEDI moè se saznati putem ~lanstva sestrinske organizacije, Paneuropske unije sa sredi{tem u Cirihu. Na wenom je ~elu bio nadvojvoda Oto a me|u wenim ~lanovima na{li su se dva belgijska premijera, talijanski industrijalac blizak Vatikanu, biv{i francuski premijer, wegov pravni savjetnik, pomo}nik Valerija @iskara d Estena, tajnik @iskarove Nezavisne republikanske stranke, profesor teologije na Velikom sjemeni{tu u Fribourgu koji je bio tajni komornik papinskog doma, zamjenik voditeqa tajne divizije NATO, direktor zapadnowema~ke tajne slu`be, {pawolski ambasador u Evropskoj zajednici i Alfredo Sanchez Bella koji je bio {pawolski ambasador u Kolumbiji, Dominikanskoj Republici i {ezdesetih godina u Italiji. Za vrijeme boravka u Rimu, vodio je Ured diplomatske informacije, {pawolsku vawsku tajnu slu`bu za Evropu. Franko ga je postavio za ministra turizma i informacija 1969. godine. Mnogo je paneuropskih ~lanova pripadalo udruzi desnog krila koja nije imala formalne strukture ali je postala poznata kao Pinaj grupa po Antoine Panayu, biv{em francuskom premijeru. Bila je {ira od Udruge jer weni ~lanovi nisu bili iskqu~ivo katolici a na wene su sastanke ~esto dolazili Amerikanci desni~ari. Me|u wima je bio biv{i direktor CIAe Vilijam Kolbi, bankar Dejvid Rokfeler i pionir veza s javnosti Crosby M. Kelly. Pinaj grupa je u biti bila evropski komunisti~ki lobi s ciqem suprotstavqawa marksizmu. Bila je ukqu~ena u gotovo svaku zapadwa~ku evropsku tajnu slu`bu. Iako je bila pod pokroviteqstvom Pinaja, grupu je koordinirao @an Violet, degolista desnog krila i prijateq \ulija Andreotija. Govorilo se da je Pinaj grupa pomo}na operacija Opus Dei, a da su weni glavni protagonisti, Pinaj i Violet, povezani s Djelom. Tra~evi o suradwi s nacistima doveli su do Violetovog hap{ewa u vrijeme rata, no on je ubrzo otpu{ten po naredbi odozgo. Nedugo zatim, on je svoje usluge ponudio SDECE-u, francuskoj kontraobavje{tajnoj slu`bi znanoj kao La Piscine (Bazen). Pridruìo se sqedbenicima Antoniea Pinaya 1955. Istovremeno se Violet zbliìo s nekoliko qudi iz kruga Opus Dei, izme|u ostalih s Alfredom San~ezom Belom i Otom fon Habsburgom. Kroz svoja putovawa, Violet je upoznao oca Yves-Marc Duboisa, francuskog dominikanca koji je vodio ra~una o me|unarodnim vezama wegovog reda. No, Dubois je zastupao vi{e od vawskopoliti~kih interesa dominikanaca Faubourg Saint Honorea. Opisivali su ga kao ~lana vatikanske tajne
286
mreè, ako ~ak ne i wenog vo|u. S vremena na vrijeme se pojavqivao kao neslu`beni ~lan delegacije Svete stolice u Ujediwenim narodima. Dok je bio u Parizu, odsjedao je u dominikanskoj ku}i, u ulici Faubourg Saint Honore 222, u Osmoj ~etvrti (arondissement), vrlo blizu apartmana Jeana Violeta u ulici De Provence 46, u Devetoj ~etvrti, do kojeg je mogao dolaziti pje{ice. Dubois je Violeta upoznao sa svojim {vicarskim korespondentom, Ocem Henriem Marmierom, slu`benikom dijeceze Fribourga i glavnim urednikom APIC-a, katoli~ke me|unarodne tiskovne agencije sa sjedi{tem u Fribourgu. Otac Marmier i poqski dominikanac, otac Josef-Marie Bochenski, osnovali su pod pokroviteqstvom univerziteta u Friburgu Institut Sovjetizma. Aktivnosti u Institutu ukqu~ivale su i tajni network koji je pomagao katoli~kim grupama iza èqezne zavjese, posebice u Poqskoj. Institut je jednim djelom osnovan onim {to su du`nosnici Fribourga zvali ameri~kom darovnicom. Prema registru Univerziteta u Fribourgu, Opus Dei je poslao nekoliko svojih ~lanova u Institut. Institut je podràvao i Violetov {ef, general Paul Grossin, glavni spasiteq Bazena od 1957. do 1962. Govorilo se da je Grossin prebacio novac koji je dugovao Violetu direktno ocu Marmieru u Poqskoj za dobrotvorne svrhe. (General De Gol je Violeta u~inio vitezom Legije ~asti. Britanskom autoru Godfreyu Hodgsonu je izjavio da je upravqao tajnim politi~kim operacijama za SDECE sve dok nije oti{ao u mirovinu kao aktivan {pijun 1970. Prema Countu Alexandre de Marenches, glavnom spasitequ od 1970. do 1981, Violetu se pomoglo u napredovawu jer je francusku vladu stajao vi{e nego bilo koji drugi {pijun na dugoj listi tajnih agenata SDECEa. De Marenches je nadaqe tvrdio da je Violet bio trostruki agent te da je radio i za Vatikan i zapadnowema~ki BND. Ostali su izvori navodili da je on ustvari bio otpu{ten jer je znao previ{e o seksualnim ludostima jedne od vode}ih francuskih dama). Ostali koji su posje}ivali Panay grupu bili su Franz-Jozef Strauss, predsjednik Kr{}anske socijalisti~ke stranke u Bavarskoj i jedno vrijeme zapadnowema~ki ministar obrane; dr Alois Mertes, zapadnowema~ki ministar; princ Turki bin-Faisal, zamjenik ministra obrane i direktor Arapske tajne slu`be. Vjerovalo se da su Strauss i Mertes povezani s Opus Dei iako je Mertes to poricao. Starija bra}a princa Turkia bili su kraq Faisal i princ Sultan ibn Abdul Aziz, arapski ministar obrane. Sanchez Bella, fon Habsburg i Violet su bili uvjereni da je ujediwena Evropa protiv komunizma trebala ~vrstog vo|u, npr. {pawolskog kraqa Huana Karlosa, koji bi mogao biti oli~ewe katoli~ke moralnosti i oko koga bi se Zapad okupio kao oko lika sa sveukupnom moralnom ~vrstinom. No, vo|a sa svom moralnom snagom na svijetu mogao bi biti neefikasan ako nije imao dostatne izvore da se pona{a isto kao i popularno izabrana vlada. Tako|er su shvatili da su za to potrebni financijski izdaci velikih proporcija. Plan se po~eo razvijati na ru~ku u hotelu Westburg u Briselu u jesen 1969. Prisutni su bili Alain de Villegas, wegov {urjak Florimond Damman, odan nadvojvodi i @an Violet. Da li je taj plan bio jo{ jedan primer pilleria (prqavih) poslova sinova Eskrive de Balagera, ostavqeno je interpre287
taciji. Iako se u po~etku ~inilo kao prijevara, pokazao se profitabilnim. Trag fondova koji su nestali doveo je vremenom do nekih religioznih redova u [pawolskoj. (isto; str. 160-164). Autor u nastavku iznosi ~iwenice o aferi vezanoj za kompaniju FISALM-a.
7. Opus Dei preko finansija kontroli{e Vatikan

Ciq Opusa Dei je bio da kontroli{e finansije Vatikana kako bi kontrolisao i sam Vatikan. Krajem pedesetih godina, u op{tem ekonomskom usponu, [pawolska je financirala gotovo polovinu svjetskih operacija Opus Dei, i Andora, u kojoj nije bilo kontrole u prometu novca, sluìla je kao jedan od centara izno{ewa fondova. Tu su se skupqali i preusmjeravali na trì{ta novca, uglavnom u Frankfurt, London ili Cirih. Ako je novac i{ao u Rim, Vila Tevere bi dobila {ifriranu informaciju iz Madrida da je, na primjer, petnaest kolekcija krenulo danas. Kolekcija je predstavqala sumu od tisu}u dolara, tako da je petnaest kolekcija zna~ilo da je 15.000 dolara upu}eno iz Kredit Andora na ra~un Opus Dei u Vatikanskoj banci. (isto; str. 140-141) Teolozi Opus Dei promatrali su svijet kroz zatamwene nao~ale kr{}anskog fundamentalizma. Oni vjeruju da je Krist bio razapet i uskrsnuo kako bi razbio okove zla kako bi se svijet iznova napravio, prema Bo`joj zamisli. Za Opus Dei, Bo`ji plan se protezao na cijelo ~ovje~anstvo. Imaju}i ovo na umu, ~lanovi Opus Dei ~vrsto vjeruju da je Bog govorio Mojsiju, i Eskrivi de Balageru, ali da novac govori svijetu. Opus Dei je tu kako bi stvorio zemaqsko carstvo u slavu Boga. Stratezi Opus Dei shva}aju kako ovo zahtijeva ogroman kapital, ve}i nego {to moè sakupiti bilo koje crkveno tijelo, kraqevska ku}a ili bankarska organizacija. Podjednako va`no, jer statezi Opus Dei nisu glupi qudi, ìvjeli su u tom svijetu okruèni crkvenim slikama i mirisom tamjana. Otac i wegovi apostoli su u Djelo regrutirali neke od {pawolskih najbrilijantnijih umova. [ezdesetih godina su to isto u~inili {irom Evrope i daqe od we, pa je Djelo bilo prisutno u gotovo trideset zemaqa. Prvi puta je establi{ment i monetarni sustav za {irewe Dobre vijesti. Po~eli su oblikovati svetu zavjeru. Opus Dei nije financijski apostolat. Opus Dei podriva vlastiti kredibilitet tvrdwom kako ìvi zahvaquju}i Bo`jem Provi|ewu, kao da prima financijsku manu s Neba. U skladu s ovim profesor sa sveu~ili{ta u Madridu skrenuo mi je pa`wu na ne{to {to sam nazvao Zakonom financijske hegemonije. Vrhovi Opus Dei znaju vrlo dobro da novac vlada svijetom i da religiozna hegemonija u zemqi ili na kontinentu zavisi od osigurawa financijske hegemonije, objasnio je Javier Moreno. Korporacijski ciqevi Opus Dei, prema profesoru Morenu, jesu, prvo, kontrola financija Vatikana sa ciqem da se kontrolira i sam Vatikan, i drugo, da se ostvari {to je mogu}e ve}i stupaw financijske hegemonije gdje god je to mogu}e. Da bi Bo`je djelo uspjelo to ostvariti na nivou koji su zamislili suradnici Eskrive de Balagera, trebalo je smisliti na~in prikupqawa i razvijawa bez dràvnog kapitala.
288
Najplodonosnije poqe za prikupqawe kapitala bez mirisa je me|unarodna trgovina. Skriveni profiti se mogu lako stvoriti kroz transfer robe i usluga izme|u zemaqa s razli~itim fiskalnim i pravnim sustavima. Fizi~ki transfer preko granica, s koferima punim novca, pao je u zaborav. Nove metode su razvijene kroz sklapawe me|unaronih ugovora koji sele profite, provizije ili posredni{tvo u udaqene nadle`nosti zbog ~uvawa. Iz ovih skloni{ta novac se moè skrenuti i usmjeriti tamo gdje }e se najboqe plasirati. U to vrijeme, Opus Dei je postao jedan od najve}ih igra~a na trì{tu evrodolara, na trì{tu koje se eksponencijalno {irilo {ezdesetih i sedamdesetih godina. Kada u|e u novu zemqu, sekularna ruka Opus Dei se koncentrira na razvoj vawskotrgovinskog sektora, posebno izme|u dràva u kojima su djela Eskrive de Balagera ve} dobro razmje{tena u vladi. (isto; str. 142-143) Portillo je predloìo stvarawe rimskog centra za okupqawa sve{tenika. Centro Romano di Incontri Sacerdotali (CRIS) i da ga iskoristi kao forum koji }e prenijeti hijerarhiji sa {to je mogu}e vi{e takta Eskrivine strahove za crkvu. (isto; str. 151)
8. Vojtila bio blizak Eskrivin saradnik i vo|a Opusa Dei u Poqskoj

I Ha~inson i Smiqa Avramov iznose podatke o vezama Vojtile i Opusa Dei. Eskriva se vratio u Rim sa osje}awem olak{awa i po~eo pripreme za otvarawe CRIS u rezidenciji Opus Dei u predgra|u. Kao trust mozgova katoli~ke ortodoksije posluìo je boqe ciqevima Opus Dei nego {to je Portillo mogao zamisliti. Otvarawe CRIS je ozna~ilo po~etak stvarne mo}i Opus Dei unutar crkvene hijerarhije. Vitalnost Opus Dei nije mogla ostaviti ravnodu{nim kardinale koji su posje}ivali CRIS sastanke. Sastanci su se odràvali iza zatvorenih vrata i u~esnici su mogli slobodno iznositi svoja mi{qewa bez straha da }e ona indiskretno procuriti van. Kardinali su bili u prilici sresti mlade sve}enike Opus Dei koji su se svrstavali uz katoli~ku ortodoksiju s takvim o~iglednim entuzijazmom da je bilo te{ko odoqeti. Opus Dei je pokazao kako posjeduje unutra{wu koheziju koja je nedostajala ostatku crkve. Koncept je brilijantno funkcionirao jer je CRIS bio dvosmjerni forum na kojem su kardinali davali svoja mi{qewa ali tako|er primali ona Opus Dei. Nitko tko je prisustvovao sastanku nije oti{ao bez saznawa da je kriza vjere morala, konfuzija i nezainteresiranost prema dru{tvenoj blagosti, potkopavala Zapad. Opus Dei je posebno bio sklon wema~kim biskupima po{to su godi{we dobivali dvije i pol milijarde dolara kroz porez koji su distribuirali katoli~kim dobrotvornim i drugim organizacijama. Jedan od wema~kih ~uvara blagajne, kardinal Hefner iz Kelna, prvi se puta pojavio na sastanku CRIS 1971. Za wim je slijedio 1972. Franc Hengsbach, biskup Esena, èstoki protivnik marksizma. Kardinal Casariego iz Gvatemale je tako|er imao zapaèna istupawa govore}i o Teologiji Slobode i
289
hvale}i Osniva~a zbog ~iwenice da je jedini sve}enik koji je u toku svoga ìvota uveo u sve}enstvo tisu}u qudi, profesionalaca sa pet kontinenata, angaìranih u razli~itim sektorima nauke i slobodnih profesija. Od isto~nih kardinala Karol Vojtila se smatrao najprijem~ivijim za ideje Opus Dei. Kada je u sije~wu 1964. Pavao VI imenovao Vojtilu za nadbiskupa Krakova, ovaj je ve} tada smatran najistaknutijim poqskim biskupom. Vojtilina ortodoksnost se dopala Ocu. Prije nego {to je postao drugi kardinal Poqske, pri~alo se unutar Opus Dei da je Vojtila bio uveden kao suradnik u sve{teni~ko dru{tvo Svetog krià, koje je upravqalo CRIS-om. Pojavio se tri puta na sastancima CRIS-a i wegova izlagawa su izdana u kwizi pod naslovom La fede della Chiesa. (isto; str. 153-154) O vezama pape Vojtile i Opusa Dei pi{e i Smiqa Avramov. [panija je po{la jednim sredwim putem u savladavawu te{ko}a u prelaznom periodu; mnogi ~lanovi Opus Dei na}i }e se ne{to kasnije u samom vrhu NATO-a i Evropske zajednice. Opus Dei je ispoqio veliku ve{tinu u svojoj javnoj i zakulisnoj politici; pa jedan elasti~an na~in uspevao je da integri{e svoju politiku u novi ambijent Evrope. Dolaskom na papski presto krakovskog biskupa Vojtile situacija je iz temeqa izmewena. Vojtila je odavno sara|ivao sa Eskrivom, rukovodio je grupom Opus Dei u Poqskoj, i kao duhovni otac pokreta Solidarnost primao je od Eskrive finansijsku pomo}. Drugog dana po ustoli~ewu, papa je posetio grob Eskrive, gde se kle~e}i, zadrào poduè vreme u molitvi i meditaciji. Nekoliko dana nakon toga, uputio je pismo nasledniku Eskrive Portiqu, u kome je izrazio mi{qewe da je Opus Dei potrebno postaviti na nove pravne temeqe, kako bi {to uspe{nije obavqao svoje zadatke. îtava operacija, iako je sprovo|ena u najstroòj tajnosti, izazvala je buru protesta u redovima Rimokatoli~ke crkve. Opus Dei je nazvan svetom mafijom, sektom, belom frankomasonerijom, crkvom u crkvi itd. To je bio razlog {to je trebalo sa~ekati gotovo ~etiri godine da se realizuje zamisao pape o promeni statusa. Portiqo je poku{ao da smiri duhove svojim pismom od 8. decembra 1981, koje je naslovio: Nuper Nuntiatum, i koje je potpisao samo sa Alvaro. Treba da pro|e neko vreme pre no {to se ova vest objavi, naveo je u pismu Portiqo misle}i na odluku pape. Poku{ao je u pismu da opovrgne optu`be da Opus Dei uni{tava crkvu i izneo razloge za{to Eskriva nije èleo da sve{tenici-radnici zavise od biskupa. Povukao je razliku izme|u dve sfere delatnosti organizacije: pastoralne i specifi~ne. Smatrao je da u prvoj sferi biskupi imaju pravo kontrole, ali je u odnosu na specifi~nu zahtevao punu slobodu. Portiqo, kao i wegov prethodnik Eskriva, izbegavao je da specifi~ne zadatke nazove pravim imenom, tj. politi~kim zadacima. Odbacuju}i sve kritike, pa i dobronamerne primedbe koje su dolazile iz Rimske kurije, papa Jovan Pavle II apostolskom konstitucijom Ut sit, donetom u formi papske bule, podigao je organizaciju Svetog krsta i Opus Dei na rang personalne prelature, internacionalnog karaktera, 28. novembra 1982. Uz Apostolsku konstituciju papa je potvrdio novi Ustav organizacije. Uvo|ewe u ìvot obavqeno je 19. marta 1983, na sve~anoj ceremoniji u bazilici Svetog Eugenija u Rimu, u prisustvu najvi{ih verskih i po290
liti~kih predstavnika i velikog broja pozvanih vernika. Za prvog prelata imenovan je Portiqo, a posle wegove smrti postavqen je, 21. aprila 1994, Mrg. E~everija (Javier Echevaria), koji se i danas nalazi na toj du`nosti. U crkvenoj terminologiji prelat je biskup prelature i uìva punu jurisdikciju, tj. li~no upravqa prelaturom. Papska bula, kao i Ustav objavqeni su kao zvani~ni dokumenti, ~ime je papa èleo da opovrgne optu`be o konspirativnoj prirodi ove organizacije. Me|utim, konspirativna politika ostala je nepromewena. Ustav iz 1950. nije ukinut; u zavr{nim odredbama izri~ito je predvi|eno da sve odredbe iz ranijeg Ustava ostaju na snazi, ukoliko nisu ukinute novim. Treba dodati da je najve}i deo odredaba preuzet iz prethodnog Ustava, poneke su samo preformulisane da bi se prikrila prava priroda Opus Dei. (Avramov; cit. delo; str. 121-122) U svakom slu~aju ne moè se osporiti da Opus Dei ne deluje i javno, ali je wegova glavna aktivnost iza kulisa, tajnim kanalima. Sem toga, ne sme se zaboraviti da je osnovna orijentacija Opus Dei razra|ena u delu Eskrive El Camino. Maksima 639, na primer, glasi: Ostani }utqiv i nikad ne}e{ zaàliti; govori i ~esto }e{ zaàliti. U narednim maksimama razvijena je do detaqa ve{tina diskrecije. Mora se ipak priznati da se u lavirintu Opus Dei nije lako sna}i. Apostolskom konstitucijom Ut sit, Opus Dei je stekao autonomiju unutar crkve. Temeqne odredbe sadràne su u Codex iuris particularis Operis Dei tj. Zakonik posebnog prava Opus Dei. Nadle`nost li~ne prelature proteè se na laike i sve{tenstvo Opus Dei, u vezi s posebnom delatno{}u i Opus Dei i wegovi ~lanovi direktno su pot~iweni papi (...) Vekovima je Rimokatoli~ka crkva bila koncipirana kao univerzalna, ali je organizacija postavqena na teritorijalnom principu biskupija, povezanih do vrhovnog autoriteta, tj. pape. Od tog principa se u ovom slu~aju odstupilo; jurisdikcija Opus Dei nije teritorijalna, nego personalna. Preska~u se sve stepenice u hijerarhijskoj strukturi crkve, i ~lanovi, sve{tenici i laici {irom sveta, povezuju se izravno sa prelatom, odnosno preko wega sa papom (...) Putem Prelature personalis Opus Dei je stekao nezavisnost u odnosu na teritorijalne biskupije, ~ime je ujedno poja~ana unutra{wa kohezija i direktno vezivawe za naslednika sv. Petra (...) Pravi smisao ovog poteza preciziran je u jednom poverqivom aktu, koji nosi naziv Transformacija Opus Dei u personalnu prelaturu, u kome pored ostalog stoji da }e tim putem Sveta stolica imati mogu}nost da raspolaè jednim pokretnim korpusom sve{tenika i laika (dobro pripremqenih), koji }e biti posvuda jedan duhovni i apostolski ferment, {to je od posebnog zna~aja u dru{tvenom domenu, u onim podru~jima delovawa u koje crkva danas ne moè u}i uobi~ajenim metodama kojima raspolaè. Papa je tim putem pove}ao svoju mo} do neslu}enih razmera; imao je pod svojom neposrednom vla{}u 72.375 osoba, koliko je u to vreme brojalo ~lanstvo organizacije, koje su se nalazile na istaknutim politi~kim i dru{tvenim poloàjima u 87 zemaqa na svih 5 kontinenata. Obezbedio je tim putem jednu rimokatoli~ku, ultrakonzervativnu, klerikalizovanu armadu
291
za epohalnu borbu koju je isplanirao sa svojim novim saveznikom SAD. Samo u toj zemqi Opus Dei je imao ne{to preko 3000 ~lanova, a pod kontrolom je drào 30 univerzitetskih centara. Ta ~iwenica je od fundamentalnog zna~aja za razumevawe odnosa Amerike prema srpskom narodu, svom nekada{wem savezniku. U ~lanstvu Opus Dei su se na{li pripadnici vrhunske elite Zapada, kao {to je npr. Oto fon Habzburg, ~lanovi kraqevskih porodica [panije i Belgije. Belgijski prestolonaslednik princ Filip, u pratwi ministra spoqnih poslova (Robert Urbain) otvorio je sve~ano {kolu Opus Dei u Buenos Airesu. Snaàn oslonac Opus Dei ima danas u Hri{}ansko demokratskoj stranci Italije, Hri{}ansko demokratskoj uniji Nema~ke i u nekim krugovima Francuske, bliskim predsedniku [iraku (Jacques Chirac). Wegovu izbornu kampawu za predsednika Francuske podrào je i materijalno potpomogao francuski centar Opus Dei (...) Prilikom posete Va{ingtonu [irak se ukqu~io u osovinu Vatikan Va{ington. Opus Dei je uhvatio sna`ne korene i u najprotestantskijoj zemqi, u Velikoj Britaniji. Preko svojih ~lanova obezbedio je uticaj u me|unarodnim organizacijama, pre svega u Ujediwenim nacijama, UNESCO-u, Evropskom parlamentu i Evropskoj zajednici odnosno uniji. Pojedini ~lanovi uspeli su da zauzmu najvi{a mesta u tim telima, kao npr. Santer (Jacque Santeur) u Evropskoj uniji ili Samaran (Juan Antonio Samaranch) u Me|unarodnom olimpijskom komitetu. Opus Dei je izrastao i u mo}nog medijskog giganta, osposobqenog da vodi medijske ratove. Grupu Ampere formirali su katoli~ki industrijalci na ~elu sa Mi{elinom (Francois Michelin) i biv{im ministrom u francuskoj vladi Montaweom (Rensy Michelin) i to u strogoj konspirativnosti. Da bi prikrili svoju delatnost, predstavili su se kao kompanija sa po~etnim kapitalom od 3,5 miliona franaka, koji je pove}an na 200 miliona ukqu~ewem belgijsko-holandskih katoli~kih grupa. Danas ta kompanija finansira brojne listove. Osnovali su u Briselu novinarsku {kolu L European Media Studies, sve~ano otvorenu 27. juna 1990, u kojoj su svi profesori ~lanovi Opus Dei, ~asopis Europe Today {tampa se na nekoliko jezika i rastura {irom sveta u milionima primeraka. Prodor na univerzitete odvija se preko Instituta za univerzitetsku saradwu, koji ima svoje urede u Rimu, Briselu, Bejrutu, Hong Kongu i Manili. Na ~elu Instituta nalazi se istaknuti ~lan Opus Dei Umberto Fari (Umberto Farr). Institut danas prima subvenciju i od Evropske unije. U Rimu je 1998. osnovan jo{ jedan univerzitet koji pripada ovoj organizaciji Pontificio Ateneo Romano della Santa Crose. Mnogobrojne {kole {irom sveta nalaze se pod neposrednom upravom ili pod pokroviteqstvom Opus Dei. Od posebnog zna~aja je delatnost ove organizacije u sferi ekonomije i finansija. I ovde ~lanovi nastoje da odrè strogu konspirativnost, ali zbog prirode delatnosti to im nije po{lo za rukom. S obzirom na brojnost, nemogu}e ih je sve pobrojati. Pomenu}emo samo neke: fondacija Limat (Limmat Stiftung Suisse), osnovana u Cirihu 1972, vezana za {pansku banku Lafundacio General Mediterranea, na ~ijem se ~elu nalazi ~lan Opus Dei Tomas (Hans Thomas); fondacija Rajna Dunav (Rhein Donau Stiftung)
292
preko koje je Opus Dei u{ao u Ma|arsku. Austrijski i {panski ~lanovi osnovali su u toj zemqi 1996. Duna Egyesulet Kulturalis Korpontok Feilesztesere, (Dunavsko udruèwe za unapre|ewe kulturne saradwe). U Latinskoj Americi deluje La Fundacion General Latino Americana sa brojnim centrima u raznim delovima kontinenta. U ekonomsko-finansijskoj sferi Opus Dei deluje na dva na~ina: putem direktnih investicija ili preko svojih ~lanova i prijateqa, kao {to je slu~aj npr. sa [vajcerom (Louis Schweitzer), predsednikom grupacije Renault, Baicom (Berthold Beitz), predsednikom grupacije Krup itd. (isto; str. 123-126)
9. Investicije Opusa Dei u Irskoj

Ha~inson iznosi zapawuju}i podatak da visoki ~lan Opusa Dei konstrui{e oklopne transportere. U Irskoj, Djelo je bilo prisutno od srpwa 1947. Wegove investicije su tu bile pod ki{obranom poduze}a University Hostels Limited. Ali samom imovinom je upravqala druga kompanija, Hostels Menagement Limited. [ezdeset dva posto akcija University Hostelsa koje su glasile na ime oca Patricka Cormaca Burka preba~eno je na Lismulin Scientific Trust. Preostale akcije su oti{le Tara Trustu. Nejasno je tko su vlasnici ovih fondova, ali su oba registrirana na istoj adresi, u Knapton Housu, {to je rezidencija Opus Dei u Dun Laoghaire, Dublin Caunty. Vele~asni lije~nik Frank Planel je 1977. imenovan za regionalnog vikara Opus Dei za Irsku. Kao Francisco Planell Fontrodona, Frenk je ve} sluìo kao Opusov direktor Esfininog preduze}a Universal de Inversiones S.A. Jedan od najtalentiranijih irskih numerarija pod Planelom je bio Seamus Timoni, profesor na University Collegeu u Dablinu. Kada nije predavao, Timoni se bavio sustavima naoruàwa, konstruiraju}i patentiraju}i sna`ni oklopni transporter poznat kao Timoni APC. Je li potrebno mnogo da bi se zamislilo kako je otac Frenk o tome izvijestio Opus central, koja je slu~ajno znala da je vojsci Argentine potreban takav tip vojne opreme? Poznato je kako je Timoni APC krenuo u proizvodwu 1978. i kako je nepoznat broj transportera prodan Argentini. Ako su se primjewivali uobi~ajeni principi, 10 posto prihoda od prodaje bili su ispla}eni Opus centralu. Profesor Timoni je bio interesantan slu~aj. Povezan s Opus Dei od pedesetih godina, bio je me|unarodno poznat zbog svojih izuma u vojnoj tehnologiji. Osnovao je 1957. Industrial Ingeneering Designers Limited, koja je postala pomo}no dru{tvo Opus Dei. Pet od {est direktora su bili numerariji Opus Dei. Neterhol Educational Trust, glavni dobrotvorni fond Opusa u Britaniji, dobio je poklon akcije. Nekoliko prominentnih ~lanova Opus Dei u Irskoj i Engleskoj uloìlo je kapital, pa ipak je Opus Dei tvrdio kako profesor Timoni nije traìo sredstva od Opus Dei, niti mu ih je Opus ikada dao. Tehni~ki, ovo je mo`da bilo to~no, ali to nije sprije~avalo Timonija da u raznim pothvatima koristi resurse Opus Dei i poziva na suradwu kolege inèwere iz Britanije, [pawolske i SAD. Advanced Technology Limited, jo{ jedno pomo}no dru{tvo, osnovano je 1975. Ad Tec, kao {to je poznato, napravio je i testirao prototipove Timoni APC. Jedna od najve}ih naruybi za ove
293
oklopne transportere je do{la od belgijske vojske. Po licenci se tako|er proizvodio u îleu u vrijeme generala Pino~ea. Ako niste uznemireni ~iwenicom da numerarij Opus Dei, koji bi vjerojatno morao biti posve}en dostizawu kr{}anske perfekcije, provodi slobodno vrijeme konstruiraju}i oklopne transportere i druge vojne strojeve, onda na vas ne}e ostaviti utisak ni ~iwenica kako je numerarij Michael Adams podrào bacawe bombi terorista IRE. (Ha~inson; cit. delo; str. 177-178)
10. Vatikanska banka i Jovan Pavle II finansirali IRA?

Ha~inson isti~e da optu`be da je Vatikanska banka finansirala IRA nisu dokazane, ali dovoqno je kompromituju}e {to su se takvi podaci uop{te pojavili. Koincidencija je i da je visoki ~lan Opusa Dei podrào teroristi~ke akcije IRA. Adams, koji je bio operativni direktor Four Courts Pressa, izdava~a Puta u Irskoj, i ìvio je u nacionalnom sjedi{tu Opus Dei, Harveytonu, u Dablinu. Ono {to je javno izjavio bilo je kako se bacawe bombi u sjevernoj Irskoj moè braniti ako }e to dovesti Britance za pregovara~ki stol. Doslovce je rekao: Nitko, nadajmo se, od gerilaca na Sjeveru ne uìva u ubijawu engleskih vojnika, pa ipak }e proslaviti u vrsti dirqive odu{evqenosti smrt svakog vojnika zato {to svaka smrt izgra|uje jedini jezik koji Britanci razumiju... Pateti~no je da tugu oàlo{}enih engleskih obiteqi treba tako komplicirati... ali netko mora umrijeti, netko mora biti povrije|en. Ako se povreda moè posti}i gra|anskom neposlu{no{}u, to je sigurno mnogo poèqnije i vi{e kr{}anski; ali te{ko je povjerovati da i{ta, osim nasiqa, u ovom trenutku moè dràti lonac u stawu kqu~awa i dovesti do plodonosnih pregovora... Bombe izgleda funkcioniraju. Jedna od najru`nijih pri~a koja se pojavila o tajnim aktivnostima Vatikanske banke je bila nedokazana optu`ba kako osigurava sredstva za financirawe IRA. Prvi put se ta pri~a pojavila iz usta biv{eg agenta talijanske tajne slu`be i od tada se pojavqivala s vremena na vrijeme, ali nikada s dokazima. Ono {to se zna je kako je u svibwu 1981. papa Ivan Pavao II poslao jednog od svojih osobnih tajnika, oca Johna Mageea, u tajnu misiju u Irsku gdje se ovaj sreo sa ~lanom IRA Bobi Sendsom, koji je tada {trajkovao gla|u do smrti u zatvoru u Ulsteru. Tako|er je panamsko poduze}e Erin S.A, nepoznatog porijekla ali kasnije povezano s Vatikanskom bankom, primilo gotovo 40 milijuna dolara zajma koji joj je transferiran kroz peruansku banku. Ni{ta ne povezuje Erinu s IRA, ili s Ad Tec, ali je ime svakako sugestivno. Ne zna se {to se desilo s Erinovih 40 milijuna, osim da se mogu ubrojiti u masu bezimenog kapitala u me|unarodnom monetarnom sustavu. (isto; str. 178-179)
11. Finansijski skandali i afere

îwenice koje ovde iznosimo o aferama vezanim za finansijske transakcije Opusa Dei i Vatikanske banke samo su mali deo prqav{tine Svete
294
stolice, Dela Boìjeg i papa. Mnogo detaqnije o ovim aferama i na~inu na koji je stvarana finansijska imperija Opusa Dei govori}emo u posebnom poglavqu. Prihodi i finansijski izvori Opus Dei su ogromni. Me|utim, sa finansijskim transakcijama do{li su i brojni skandali koji su izazvali potres u javnom mwewu. Po re~ima Deviea: Zlo~ini po~iweni u visokim sferama katoli~ke hijerarhije prevazilaze svaku imaginaciju, ~iwenice su poznate, potvr|ene vi{e puta u crkvenim arhivima, ali javnost o tome nije obave{tena. Posledwih decenija dogodilo se nekoliko te{kih afera od kojih }emo pomenuti samo nekoliko. Predsednik kompanije Matesa (Jean de Broglie), ukqu~en u lanac aktivnosti Opus Dei, ubijen je 1969. pod misterioznim okolnostima. Multinacionalni konzorcijum Rumasa, najve}i poslovni konglomerat, koji je imao pod sobom 400 kompanija: bankarskih, osiguravaju}ih, hotelskih, za proizvodwu pi}a, sa oko 600.000 zaposlenih a nalazio se u rukama ~lanova Opus Dei, bankrotirao je 1983. Predsednik grupacije, jedan od najbogatijih qudi [panije (Ruiz Mateos Rose), optuèn za prevare. Na saslu{awu Mateoz je izjavio da je bio samo lutka u rukama Opus Dei... Po{to sam dao milione Opus Dei bio sam suo~en sa bankrotstvom... Opus Dei je organizovao moje bekstvo u London. Britanska vlada nije èlela da bude ume{ana u ovaj skandal, pa je Mateoza izru~ila [paniji, gde je osu|en na dugogodi{wu robiju. Najve}i potres u vatikanskim krugovima izazvalo je bankrotstvo Banco Ambrosiana iz Milana, najte{we povezanom sa vatikanskom bankom, koja nosi naziv, kako je to ve} ranije napomenuto Institut za religiozne poslove, na ~ijem se ~elu nalazio kardinal Kazimir Mar~inkus, poreklom Litvanac, ~ovek od velikog ugleda i poverewa u vatikanskim krugovima. Jo{ 1964. postao je Prelato d onore a ne{to kasnije Consigliere di Nunzoatura Prima Closse. Direktor banke Ambrosiano Kalvi (Roberto Calvi) uhap{en je 21. maja 1981. ali je uskoro pu{ten na intervenciju sa najvi{eg mesta. Wegovo telo prona|eno je 18. juna 1982. u Londonu, obe{eno ispod mosta na Temzi, sa falsifikovanim paso{em. Londonska policija nije mogla utvrditi da li je u pitawu ubistvo ili samoubistvo, s obzirom na to da je u wegovim yepovima prona|eno kamewe te{ko nekoliko kilograma. Grupa italijanskih sudija koja je vodila istragu, a i supruga Kalvija tvrdili su da nije u pitawu samoubistvo; pristup mestu gde je prona|eno telo nije bio mogu} sa gorwe strane mosta, pa su otuda zakqu~ili da je Kalvi dovezen ~amcem i obe{en, a to nije mogao u~initi sam. âmac, me|utim, nikad nije prona|en. Drugi kanal u ovoj aferi vodio je u banku koju je osnovao Institut za religiozne poslove, na ~ijem se ~elu nalazio Sidona (Michelle Sidona), siva eminencija u krugovima Vatikana. Sidona je obavqao razne transakcije za ra~un Instituta za religiozne poslove. Jo{ 1969. postao je ~lan tajne organizacije Propaganda due ili skra}eno P-2, organizovane po liniji masonerije od strane ]elija (Licio Gelli). Po tvr|ewu pojedinih pisaca, koji su ~itave studije posvetili ovom pitawu P-2 je bila visoka mafija. Sidona je osu|en na 25 godina robije, sa jo{ nekoliko saradnika, zbog prevare, korupcije i trgovine heroinom. U zatvorskoj }eliji na|en je mrtav 22.
295
marta 1986, otrovan {oqicom kafe. îtav slu~aj pra}en je jo{ nekim misterioznim ubistvima; npr. kada je istraga do{la do prvih dokumenata ubijen je istra`ni sudija Aleksandrini (Emilio Alessandrini), januara 1979. Za sve vreme istrage Mar~inkus je bio sklowen u zidinama suverene dràve grada Vatikana, nedostupan istra`nim organima. Tokom istrage prona|ena je lista sa 900 ~lanova loè P-2, me|u kojima se nalaze vode}e li~nosti iz sveta biznisa, povezane sa Opus Dei. Papa Jovan Pavle II odbio je svaku odgovornost Vatikana za bankrotstvo i povezanost sa skandalima koji su izbili na videlo po lan~anoj reakciji. Me|utim, po wegovom nare|ewu izdvojena su finansijska sredstva iz vatikanskih fondova, kako bi se obe{tetile {tedi{e banaka. To je obrazloèno kao izraz dobre voqe, a ne kao pravna obaveza. Neshvatqivo je da Sveta stolica nadokna|uje gubitke za koje nije odgovorna! Me|utim, kako su to ustanovili pojedini analiti~ari koji su dubqe pronikli u ~itavu stvar, sporni novac oti{ao je poqskom pokretu Solidarnost, latinoameri~kim grupama za borbu protiv teologije oslobo|ewa i za sli~ne delatnosti u epohalnoj bitki. Afere u vezi finansijskog poslovawa Opus Dei izazvale su èstoku kritiku ove organizacije, ali nije bio po{te|en ni sam papa. Jedni smatraju da je podizawem Opus Dei na nivo personalne prelature omogu}eno protivpravno delovawe, te da je time te{ko povre|eno kanonsko pravo. Personalnu prelaturu, kao specijalnu instituciju iskqu~ivo za sve{tena lica, i to samo izuzetno u obavqawu misionarskih poslova, uveo je Drugi vatikanski koncil. Ta institucija, po shvatawu kriti~ara nije mogla biti protegnuta na laike, ukqu~ena u verske, odnosno svetovne organizacije. Drugi su opet smatrali da je papa tim gestom vratio dug ovom udruèwu, koje je bilo motorna snaga u wegovom izboru i snosilo tro{kove wegovih putovawa. Ma~inkus je bio glavni menayer u ovim poslovima i organizator papinih putovawa. Protesti su usledili i od regionalnih episkopskih konferencija, koje su kroz Personalnu prelaturu izgubile kontrolu nad delatno{}u Opus Dei u svojim dijecezama i time dovedene u degradiraju}u poziciju. Sem toga, po wima princip kolegijalnosti definitivno je odba~en, a nade u demokratizaciju Rimokatoli~ke crkve su pokopane. Ameri~ki sve{tenik Grili (Andrew Greeley) definisao je Opus Dei kao polufa{isti~ku instituciju koja o~ajni~ki teì apsolutnoj mo}i u Rimokatoli~koj crkvi i koja je veoma blizu da to i ostvari. Grili zakqu~uje da je re~ o krajwe opasnoj organizaciji po daqu sudbinu katoli~anstva. Na raznim stranama sveta osnovana su udruèwa za borbu protiv Opus Dei. Na primer, u SAD je 1991. osnovan Opus Dei Awereness Network Inc. ODAN sa ciqem da se javnosti pruè istinite informacije o pozadini ovog misterioznog udruèwa i pomogne wegovim `rtvama. Zvu~i gotovo neverovatno da je uprkos svemu broj ~lanova i nadaqe rastao. Opus Dei probio se na 479 univerziteta u raznim delovima sveta, 604 nau~na ~asopisa, u 52 TV ku}e, u 38 novinskih agencija, i u 12 kompanija za proizvodwu filmova. (Avramov; cit. delo; str. 126-129) Nakon nestanka sa politi~ke scene Isto~nog bloka kritike na ra~un pape i Opus Dei su se za trenutak uti{ale, da bi ustupile mesto trijumfali296
sti~koj euforiji. Me|utim, podele unutar crkve su ostale, posebno u pogledu stila vladavine pape Jovana Pavla II. Postavqeno mu je otvoreno pitawe: kako moè zahtevati demokratska prava za svoju otaybinu Poqsku, a ostatku sveta nametnuti svoj apsolutisti~ki metod upravqawa. (isto; str. 129-130) Po~etkom osamdesetih, papa Jovan Pavle II ocenio je narednu deceniju kao presudnu, {to je praksa potvrdila. Precizirao je jasno ciqeve borbe, za koju, prema wegovim re~ima ~lanovi Opus Dei i wihovi prijateqi moraju biti opremqeni. Te ciqeve sveo je u tri ta~ke: borba protiv sekularizacije zapadnog dru{tva; borba protiv komunizma; rekristijanizacija i ponovno osvajawe Isto~ne Evrope od strane Rimokatoli~ke crkve. U govoru koji je odrào posetiocima duhovnog kursa, 12. septembra 1985, papa je osnaìo katoli~ke organizacije kao sprovodnike promena koje predstoje. Delu Boìjem dodeqena je avangardna uloga. Kako to umesno prime}uje novinar uglednog francuskog nedeqnika: Opus Dei je ma{ina za fabrikovawe katolika za visoku igru koju izvodi Wegova svetost papa. (isto; str. 132) U pro{losti politika Vatikana bila je artikulisana papskim enciklikama, uz primenu duhovnih sankcija. Za veliku bitku, koju je najavio papa Jovan Pavle II nakon ustoli~ewa, bio je potreban sloèniji mehanizam. Krajem Drugog svetskog rata, u vezi poku{aja Rimske kurije da se ukqu~i u proces re{avawa posleratnih problema, Staqin je, u pomalo podrugqivom tonu postavio pitawe: Koliko divizija ima papa?. Danas su te divizije oformqene u vidu katoli~kih organizacija, i svoju strategiju prilagodile su novoj prirodi rata. One imaju jednu vidqivu i jednu skrivenu stranu delovawa. Od zakqu~ewa velike alijanse VatikanVa{ington, Opus Dei angaòvan je na dva fronta: u borbi protiv teologije oslobo|ewa i u reevangelizaciji Istoka. (isto; str. 136-137)
12. Progla{ewe Eskrive za blaènog skandalozno

Avramov navodi kako je Jovan Pavle II promenio postupak za progla{ewe svetaca. U uslovima sve ve}e izolacije i otpora prema politici koju je beskompromisno sprovodio, papa se sve vi{e oslawao pa uski krug fundamentalisti~kih organizacija. Da bi odao priznawe za uspe{no delovawe tokom protekle decenije u kojoj je razoren Isto~ni blok, papa je 30. maja 1998, na trgu Sv. Petra, zvani~no priznao tri organizacije kao privilegovane aktere nove evangelizacije. To su: Fokolari, Zajedni{tvo i sloboda i Neokatekumenale. Time nije doveden u pitawe poseban poloàj Opusa Dei. U svojoj planetarnoj strategiji, da bi katoli~kim organizacijama olak{ao rad na globalnoj rekristijanizaciji, papa Jovan Pavle II pribegao je jo{ jednom instrumentu progla{avawu novih svetaca. Biografi pape zabeleìli su: Pod Jovanom Pavlom II Rimokatoli~ka crkva postala je fabrika za proizvodwu svetaca... U gotovo 2 milenijuma istorije, crkva je kvalifikovala za svece samo 3000 qudi. Za 15 godina svog pontifikata papa Jovan Pavle II proizveo je 72 nova sveca... Do sredine 1999. izvr{io je beatifikaciju vi{e od 700 qudi.
297
Proces progla{ewa za sveca precizno je razra|en u krilu crkve. U vatikanskoj biblioteci ~uva se registar, savremenim re~nikom re~eno ko je ko u klubu svetaca. U ranom hri{}anstvu za svece su progla{avani stradalnici zbog ispovedawa vere Hristove. Mu~eni{tvo je smatrano kao vrhunac hri{}anskog morala. Tokom vremena kriterijumi su se mewali, ali kao bitan uslov za beatifikaciju, pretposledwu fazu u progla{ewu za sveca, zahtevan je dokaz o najmawe dva ~udotvorstva kandidata. Papa Jovan Pavle II objavio je, 23. januara 1983, novu Apostolsku konstituciju (Divinus Perfectionis Magistrat), u kojoj je uprostio postupak, zahtevaju}i samo jedno ~udotvorstvo. Treba dodati da postoji razlika izme|u beati i sancti, tj. blaènih i svetih. Beatifikacija js posledwa stepenica do pijedestala na koji su postavqeni sveci. Novi sveci i blaèni su iz svih delova sveta, a ponajvi{e sve{tenici koji su stradali u Meksi~koj i Francuskoj revoluciji, u {panskom gra|anskom ratu i pod komunisti~kom vla{}u u isto~noevropskim zemqama, {to je tom procesu dalo izrazito politi~ki karakter. Istori~ar Menhetn u svojoj studiji navodi da se nekoliko komunista iz Isto~ne Evrope nalaze na tajnim listama za kanonizaciju, {to }e biti obavqeno kada se za to ukaè pogodan momenat. (isto; str. 130) Ha~inson analizira za{to je Jovan Pavle II ùrio da Eskrivu proglasi za sveca pogotovo kada nije bio ispuwen nijedan uslov za to. Neke crkvene vlasti izjavile su da je ovaj misti~ni, pa ~ak i ~udotvorni sve}enik, u~inio vi{e za obnavqawe i ja~awe katoli~ke vjere nego ijedan drugi jo{ od sv. Igwacija Lojole. Za ove iste vlasti milosr|e je to {to je Eskriva bio progla{en za sveca u tako rekordno kratkom vremenu, niti 17 godina poslije smrti, jer je ~ak i poslije smrti nastavio kroz ~uda odràvati auru misterije koja je okruìvala katoli~ku crkvu. [tovi{e, za Ivana Pavla II kaè se da je bio odlu~an zavr{iti s wegovim progla{ewem za sveca jo{ za svog pontifikata. Ali ~emu tolika ùrba? Thomas Beckert, arhiepiskop iz Kenterberija, koji je 1170. godine ubijen, drì rekord u brzoj kanonizaciji 26 mjeseci poslije smrti. To je bila politika, komentirao je profesor Terens Moris, prou~avateq brzopoteznih progla{ewa svetaca. To bi se isto moglo re}i i za Eskrivu. Jo{ jedan politi~ki posao. Ivan Pavao II je bez pretjerivawa vjerovao da je Rimska crkva bila suo~ena s najve}om krizom jo{ od protestantske reformacije. Papinski autoritet bio je napadnut. Krivwu za to je bacao na neslagawa na Drugom vatikanskom koncilu (...) I dok je nepokornost vladala iznutra, on je izvana vidio opasnost od {irewa islama po cijelom svijetu. Pod tim uvjetima Opus Dei je bio vrijedan saveznik. Ivan Pavao II prihvatio je tezu da je Eskriva osnovao svoju Obra uz boànsku pomo}, kao rezultat sposobnosti aragonskog sve}enika za komunicirawe s Bogom. Boànska inspiracija do{la je 1928. godine, u vrijeme kada je dru{tvena struktura u [pawolskoj bila suo~ena s poreme}ajima. Ideolo{ki, inspiracija je bila autoritarna. Opus Dei se razvijao pod Frankom. Ostalo nam je da zakqu~imo kako je vo|stvo Opus Dei bilo i te kako svjesno da je
298
~ak i najprepredenija strategija sama po sebi beskorisna ako je u provo|ewu ne podràvaju mo} i vlast. Opus Dei zna kako stvoriti iluziju, i ima veliku mo}. Beatifikacija osniva~a, s nadom u wegovo uvr{tewe u svece, bila je dio te iluzije jer je pokazala papin pristanak i time dokazala da je centar mo}i unutar crkve. (Ha~inson; cit. celo; str. 16-17) Na Trgu sv. Petra skupqali su se vjernici. LOsservatore Romano, novine Vatikana, procijenile su broj na 300.000 (...) Me|u vjernicima su bili Santiago Escriva, mla|i brat osniva~a, \ulio Andreoti, doìvotni senator, koji je sedam puta bio premijer, Majka Tereza iz Kalkute (...) Iza pompe i rituala krila se izuzetno ozbiqna poruka. Gdje god da se crkva okrenula traìti nove du{e, suprotstavio bi joj se narastaju}i islam ~ije je vodstvo, iako podijeqeno, bilo prili~no bogato i odlu~no. S milijardu i dvije stotine milijuna vjernika u usporedbi sa 965 milijuna katolika, islam je brzo rastao. (isto; str. 18-19) Iz drugog kuta promatrano, ubrzano uvr{tewe osniva~a me|u svece savr{eno je odgovaralo pripremama pape Ivana Pavla II za veliki jubilej planiran za kraj drugog stoqe}a. Vjerovao je da progla{ewe za sveca prikazuje vitalnost crkve suvremenog doba (...) Unutar Vatikana progla{ewe svetaca ozbiqan je posao. Oni koji su se uzdigli do po~asti oltara postaju ikone vjere. U vrijeme kada crkva gubi sve}enstvo, ikone vjere su neophodne (...) U najranije doba, svetac je bio netko tko je umro za svoju vjeru (...) Ali tek u 14. stoqe}u kona~no je zapo~eta procedura poznata kao kanonizacija upisivawe imena u kanone ili listu svetaca. Tako se i pojavila konkurentna razlika izme|u onih koji }e biti progla{eni blaènima i koji su po{tovani lokalno ili unutar religioznog reda i svetaca koje je papa proglasio kao osobe vrijedne po{tovawa {irom svijeta (...) Do 1917, me|utim, procedura kanonizacije nije formalno bila uvr{tena u kanonski zakon crkve. Nove kanonizacije bile su veoma rijetke i postale su predmetom pa`qivog ispitivawa. Za 500 godina, ne vi{e od 300 novih svetaca je upisano u kanonik, a procedura se malo promijenila od 1983, kada ju je Ivan Pavao II u potpunosti pretresao. Osoba koju je Ivan Pavao II izabrao da ostvari wegove reforme bio je kardinal Pietro Palazzini, ultrakonzervativni i nepokolebqivi saveznik Opus Dei. Radio je s ocem Eskrivom i bio ~est gost na ve~erama kod Eskrivina nasqednika. Znaju}i da je Eskrivino progla{ewe u vrhu dnevnog reda u Opus Dei, izbor Ivana Pavla II da Palazzini bude prefekt Kongregacije za pitawe svetaca bio je stoga neobi~an. Kao ~vrsti profesionalac Kurije, Palazzini je, ~ini se, bio oduvijek u Vatikanu. Pridruìo se Kuriji za vrijeme Pape Pija XII. Ivan XXIII ga je promovirao u arhiepiskopa i nastavio se uzdizati u hijerarhiji dok nije dobio kardinalsku kapu od Pavla VI. Ciqevi pretresa iz 1983, kada ga je Ivan Pavao II zamolio da ih sprovede, bili su trostruki: da kanonizacija mawe ko{ta, bude brà i produktivnija za crkvu. Pravila koja su vrijedila za progla{ewe svetaca kada je otac Eskriva umro, bila je pauza od pet godina od smrti prije nego {to bi se djela kandi299
data mogla predstaviti. Svaki kandidat za sveca mora imati sponzora ~iji je prvi korak uputiti molbu lokalnom biskupu, kojem su se na duhovnom jeziku obra}ali kao ordinarijatu. Ako bi ordinarijat procijenio da djelo ima vrijednost i zasluge, on inicira takozvani proces ordinarijata. Proces postoji kako bi opskrbio Kongregaciju za pitawe svetaca potrebnim materijalom da bi se donijela kona~na odluka. Uz biografiju i listu svjedoka, molbu treba dopuniti i brojem pisama religioznih i crkvenih vlasti koja hvale vrlinu kandidata. Obi~no je postulator (doslovno netko tko zahtijeva ili nominira za izbore) bio postavqen za rimsku fazu procedure, odnosno, nakon {to bi ordinarijat podnio svoj Positio. (isto; str. 20-22) Kako bi kandidat bio podoban za sveca, mora posthumno proizvesti pojavu barem dva ~uda. Ako Kongregacija potvrdi autenti~nost prvoga ~uda, kandidat moè biti nominiran za beatifikaciju. Tek po{to se potvrdi autenti~nost drugog ~uda, postiè se suglasnost za sve}enstvo. Ranijih godina autenti~nost je potvr|ivala Consulta Medica, grupa od 60 medicinskih stru~waka. Svi mu{karci, Talijani koji ìve u Rimu, polovina specijalisti, a ostali {efovi odjela na Medicinskom fakultetu, prosje~no pregledaju 40 slu~ajeva godi{we. Odobravaju mawe od polovine. Zakleti su na tajnost i svaki dobiva 500 dolara po ekspertizi. (isto; str. 23) Faza istraìvawa bila je zavr{ena i notari Kongregacije su imali zadatak napraviti Positio super vita et vertutibus, dokument od 6.000 stranica za koji im je bilo potrebno tri godine da ga zavr{e (...) Sveta stolica je objavila da nalazi Positio super vita dozvoqavaju nastavak s progla{ewem u svojoj svetosti. Nisu ba{ svi prihvatili ovo stajali{te. Nekoliko tjedana kasnije novinari pri Vatikanu su, zahvaquju}i indiskretnosti, saznali da su dvojica od devet sudaca u panelu za beatifikaciju u Kongregaciji traìla suspenziju procedure (...) Pitawe oko mudrosti zbog nastavqawa s tako kontroverznim progla{ewem nije bilo lako otkloniti. Postavqali su ih kardinali i nadbiskupi, priznati teolozi (...) Primjedba kardinala Trancona je produbila ve} dovoqno otvorenu ranu crkve na koju je profesor Juan Martn Velasco, jedan od vode}ih {pawolskih teologa, brzo bacio sol. Eskrivino progla{ewe bilo je skandal koji }e oslabiti kredititet crkve, upozorio je. Za model kr{}anskog ìvqewa ne moèmo uzeti nekoga tko je sluìo mo}i dràva i koji je iskoristio tu mo} da lansira svoj Opus vo|en mra~nim kriterijima kao mafiju koja se obukla u bijelo ne prihva}aju}i papinski autoritet, kada se ovaj nije poklapao s wegovim na~inom razmi{qawa. Iako vo|e Opus Dei sebe predstavqaju kao vjerne sqedbenike papinskog autoriteta, tako nije bilo za vrijeme Pavla VI i u vrijeme koncila beatifikacije Oca, zna~i da se i wegov Opus Dei posve}uje, ukqu~uju}i i sve negativne aspekte: taktiku, dogme, regrutne metode, na~in na koji Krista postavqa usred politi~ke i ekonomske arene, rekao je. (isto; str. 24-26) Otkri}a koja su se na{la u Wusviku bila su previ{e ~udna da bi u wih povjerovali. Vudvord je intervjuirao oca Vladimira Felzmanna, nekada{weg sve}enika Opus Dei. Britanski dràvqanin ~e{kog porijekla, Felzmann, poznavao je oca Eskrivu dok je studirao u Rimu (...)
300
Tri od Felzmannovih tvrdwi bile su zapravo fascinantne, jer su otkrivale ozbiqan poreme}aj svijesti kod nekoga tko je oslikavan da je u ìvotu wegovao vjeru, nadu, dobro~instvo, razboritost, pravdu, umjerenost i istrajnost. Escriva je jednom napomenuo Felzmannu da je svijet s Hitlerom lo{e postupio jer on nikada ne bi mogao ubiti {est milijuna @idova. Najvi{e je mogao ubiti ~etiri milijuna. Felzmann je tako|er spomenuo da je Eskriva osje}ao tako dubok prijezir prema vatikanskim liturgijskim promjenama II koncila da ih je smatrao defektnim za ortodoksnu crkvu dok nije otkrio da su wihove crkve i kongregacije premale za nas. Felzmannovo tre}e otkri}e da je Eskriva imao idiosinkrasti~ki koncept istine bilo je tako neo~ekivano da je izgledalo ironi~no. Felzmann je insistirao na tome da je Eskrivina etika ostavila neizbrisiv trag na instituciju. Citiraju}i jedan primjer, rekao je da su roditeqi bili sustavno obmawivani po pitawu vokacije svoje djece. Tako|er je tvrdio da su poslovi koje je otac nazivao pillera (prqavi trikovi) bili opravdani na osnovu toga da je na{ ìvot ratovawe za qubav, a za Opus Dei u qubavi i ratu sve je dozvoqeno. Kada je u pitawu progla{ewe svetaca, ovo su bile ozbiqne optu`be, ali Felzmannova otkri}a su bila odba~ena (...) Ostaju}i pri teoriji da je u qubavi i ratu sve dozvoqeno, Opus Dei je upotrijebio sve trikove iz kwige ukqu~uju}i i gaèwe ugleda qudi kako bi postigao ciq. (isto; str. 27-28)
13. Kardinal optuèn za trgovinu oru`jem sa Hrvatskom, papa Vojtila ga spasao

Ha~inson iznosi i podatke da je na bazi optu`bi koje je iznio talijanski diler prqavog novca Riccardo Marocco, istra`ni sudija iz Torre , , Anunziata, gradi}a ju`no od Napuqa, traìo od {panskih vlasti dozvolu da ispita kardinala Ricarda Mariju Carlesa iz Barselone u vezi sa sumwom da je povezan s prawem astronomskih svota novca kroz Vatikansku banku za grupu me|unarodnih dilera. Karles je ina~e bio favorit Opusa Dei za novog papu posle Vojtile, navodi Ha~inson. Ova grupa je osumwi~ena da se bavila prodajom oru`ja, strate{kim materijalima i dragocjenim metalima. Me|u strate{kim materijalima je bio i jedan koji ulijeva strahopo{tovawe, poznat kao crvena ìva, a koristi se u proizvodwi nove generacije nuklearnog oru`ja izuzetno velike mo}i. [pawolski sudac je odgovorio istra`nom sucu iz Italije da nema ni najmaweg dokaza koji bi se odnosio na Carlesa, i da to {to on posjeduje nije ozibqan materijal za istragu. Sedam mjeseci kasnije, u lipwu 1996, istraga se iznenada ponovno razbuktala uhi}ewem dvadeset osumwi~enih qudi u Italiji i izdavawem desetka me|unarodnih potjernica. Navodni biv{i blagajnik CIA u ju`noj Evropi, koji je tvrdio da zna ne{to o zavjeri da se otruje Ivan Pavao I, bio je me|u onima koji su uhi}eni.
301
Policija je pretraìla ku}u Lucia Gelija, kojega je nekolicina optuènih identificirala kao jednog od kraqeva prawa novca. Imena Comore i Banda dela Magliana su se ponovno pojavila. Trgovina oru`jem se uglavnom odnosila na Hrvatsku. Tvrdilo se da je Libija, s tajnim programom naoruàvawa, bila me|u kupcima crvene ìve. Istra`ni suci su obnovili svoje optu`be protiv nadbiskupa Barselone, tvrde}i da je osumwi~en za pomagawe u prawu najmawe sto milijuna dolara kroz Vatikansku banku. Ultrakonzervativni Carles, koji je u pro{losti kritizirao ministre socijaliste zbog wihove korupciona{ke prakse, porekao je da je umije{an, tvrde}i umjesto toga da su optu`be najnoviji u nizu napada neprijateqa crkve. Postoje va`ni financijski interesi iza ovih napada, od qudi koji gube mnogo novca kada crkva brani moral i siroma{ne zemqe... Napadi su usmjereni na odre|ene kardinale i na kraju su se pokazali la`nim. Sada je na mene red. Vatikan je prisko~io u wegovu obranu, a Navarro Valls je dao slu`benu izjavu da ne postoji veza izme|u kardinala, IOR, i osoba spomenutih u istrazi. Situacija je bila dovoqno ozbiqna da Ivan Pavao II osobno intervenira u poku{aju da oslobodi od grijeha svojeg mogu}eg nasqednika. Primio je Carlesa u privatnu audijenciju koja je trajala gotovo jedan sat i imenovao ga u upravni odbor Prefekture za ekonomske poslove Svete stolice, pod kardinalom Szokom. Sastanak je imao veliki zna~aj komentirao je madridski dnevnik ABC zbog podmukle kampawe kojoj je katalonski prelat bio izloèn... Optu`be su se pokazale apsurdnima i bez osnove.... (isto; str. 439-441)
14. Opusovci preuzeli profesionalno kreirawe imiya pape Vojtile

Da Opus Dei ni{ta ne prepu{ta slu~aju pokazuje i podatak da su preuzeli profesionalno kreirawe imiya pape Vojtile i kontrolu nad vatikanskim medijima vatikanski radio, list i vatikansku izdava~ku delatnost. U svibwu 1984, Pontifikalna komisija za dru{tvenu komunikaciju, koja slu`beno predstavqa Vatikan u medijima i kontaktima s javno{}u, dovela je na svoje ~elo ~etrdesetdevetogodi{weg ameri~kog prelata nadbiskupa Johna Patricka Foleya. Ovo je ozna~ilo finalnu fazu u dvorskoj revoluciji koja je zapo~ela u jesen 1978. To je bila jedna od konsolidacija koja je dovela Opus Dei u centar mo}i, {to je dalo wenim vi{im planerima neometan pristup papinom boravi{tu na Terzo piano apostolske pala~e. Nije se mnogo znalo u Rimu o }elavom i zdepastom monsiworu Foleyu. Opisan je kao specijalista za medije koji je doveden da popravi ma{ineriju za komunikaciju u Vatikanu. [ti}enik krajwe konzervativnog tvorca biskupa kardinala Krola, Foley je od 1970. bio glavni urednik Standard and Times, crkvenih novina iz Filadelfije. U prosincu 1984, Foley je napisao u ~lanku za Me|unarodnu novinsku katoli~ku uniju, da katoli~ki novinari trebaju biti kao svije}e, da pre302
nose svjetlo Kristove istine i toplinu Kristove qubavi i posvetiti se sluèwu Bogu. Tog istog mjeseca, portparol Vatikana, otac Romeo Panciroli, poznati protivnik Opus Dei, maknut je iz Rima, tako {to mu je dodijeqeno novo mjesto u pustiwama Liberije. Zamijenio ga je dr Joaqin NavarroValls. Do tada je Rimska kurija bila apsolutno sigurna na kojoj strani Tibra leè sekta{ke simpatije nadbiskupa Foleya. Imenovawe Navarro Vallsa je bio prvi znak spremawa ku}e od novog predsjednika Komisije za dru{tvenu komunikaciju. Osoba koju je izabrao da postane vladar Sala Stampa, (Novinarske sale), bio je prvi profesionalni novinar na tom mjestu, jer je nekoliko godina bio dopisnik madridskog lista ABC. Svojim kolegama je predstavqen kao moderni Leonardo da Vin~i, jer je zavr{io medicinu, a u mladosti je bio borac s bikovima. Glavni prodor, kako su nam rekli, bio je taj da je Navarro Valls bio prvi laik koji je postao direktor Pres ureda Vatikana. Ono {to nije otkriveno je da je Navarro Valls ~lan Opus Dei. Tako se poku{aj da se nametne kao obi~an laik jednostavno nije odrào. Niti jedan obi~an laik ne mora podnositi izvje{taje svom direktoru (izraz Opus Dei za nadre|ene). I niti jedan obi~an laik ne moè se ispovijedati svje}eniku Opus Dei... To {to je Navarro Valls osobno {armantan, {to je veliko poboq{awe u odnosu na Pancirolija, {to razumije novinarske zakonitosti, mo`da je sjajno, ali ne moè umawiti ~iwenicu da on vjerojatno ne}e promovirati princip otkrivawa istine o Vatikanu, bile su gotovo proro~anske rije~i Petera Hebblethwaita. Alvaro del Portillo je bio savjetnik Savjeta za dru{tvene komunikacije. Pomo}ni numerarij Enrique Planas y Comas, dijecezni sve}enik iz Alive, podignut je u rang po~asnog prelata pri Svetoj stolici i postao jedan od Foleyjevih glavnih suradnika. U lipwu 1988. Foleyjev Savjet je reorganiziran. Nare|ewem s vi{e instance, Sala Stampa je izdvojena iz wega i postala je specijalni ured dràvnog tajni{tva, {to je znakovit napredak. Kao rezultat toga, Savjet za dru{tvene komunikacije je primarno postao odgovoran za audio-vizualni imiy pape. Foleyjeva zvijezda je ne{to izblijedjela, ali je zato s druge strane utjecaj obi~nog laika bio u usponu. Navarro Valls je bio blizak papi, i bio predodre|en da postane jedan od najmo}nijih qudi u administraciji Vatikana s pristupom na tre}i kat. S ovim promjenama, aura papinstva }e se revitalizirati jer su Ivana Pavla II sve vi{e okruìvali profesionalni kreatori imiya. Nije potrebno naglasiti da su ti stvarateqi imiya bili opusovci, koji su postigli vrhunac svog apostolata javnog mi{qewa (AOP), preuzimaju}i u svoje ruke medijski paket zvani papa. Do kraja osamdesetih godina specijalisti AOP-a Opus Dei su bili odgovorni za rad vatikanskog radija, lista LOsservatore Romano, vatikanske izdava~ke djelatnosti, i razmi{qali su o ~etvrtom stupu komunikacijskog programa Svete stolice, o vatikanskoj televizijskoj mreì. Foley se na{ao na ~elu Filmoteca Vaticana, slu`bene filmske i video-arhive, iako je za wega taj posao vodio monsiwor Planas y Comas. (isto; str. 377-379)
303
15. Novi krsta{i

Koja je prava definicija Opusa Dei i kakva je wegova uloga u budu}nosti? Evo nekih odgovora koje nude Avramov i Ha~inson. [vajcarski teolog Baltazar definisao je Opus Dei kao manifestaciju katoli~kog integralizma, Estruh kao posledwi ostatak militantnog mesijanstva, Tapia kao sekta{ko krilo unutar katoli~ke crkve, Bouers kao multinacionalnu finansijsku korporaciju. Istorijski Opus Dei se javqa kao izrazito politi~ki fenomen {panskog dru{tva, posle gra|anskog rata. Ostao je politi~ka organizacija tokom svih ovih godina, a wegov dana{wi profil i status nerazdvojno su povezani sa aktivno{}u pape Jovana Pavla II. Svoju teolo{ku misao papa Jovan Pavle II ve{to je preto~io u naj~istiji koncept Real politik. Osnov za to imao je u postavkama Eskrive. (Avramov; cit. delo; str. 131) @eqa Opus Dei da dominira katoli~kom crkvom ima takvu odlu~nost kakva nije vi|ena od vremena protureformacije. Zbog takve odlu~nosti, u kakvu god formu se Prelatura razvila u godinama koje su pred nama, to ne}e biti bez trewa, i unutar i van Vatikana. (Ha~inson; cit. delo; str. 431) Opus Dei je tajna sekta koja se uspje{no izvukla od hijerarhijske kontrole crkve. Tajnost je neprijateq otvorenog, demokratskog dru{tva. Ako Opus Dei nije tajnovit, kako stalno ponavqa, za{to odbija objaviti svoje godi{we izvje{taje o apostolskom radu {to ~lan VI Ut sita predvi|a, i {to predaju papi? Odgovor: Niti Opus Dei ni Sveta stolica ne bi javno objavili dokument pripremqen za papu. To u biti govori sve {to je potrebno znati o moralnom autoritetu Opus Dei. Djelo brani ispravnu stvar ali upotrebqava beskrupulozne metode za postizawe ciqa. Dok se Opus Dei moè na}i, inter alia, u Vatikanskom godi{waku, ili Katoli~kom adresaru za Englesku i Vels, drugim adresarima dijeceza {irom svijeta i u telefonskim adresarima gradova u kojima radi, ostaje ~iwenica da krije svoj rad neprozirnim velom koji ga ~ini nepristupa~nim za javno nadgledawe. Opus Dei ne èli da ostatak svijeta zna {to oni rade. ^lanak 190 Ustava iz 1950. zahtijeva: [to god poduzmu na{i ~lanovi, to se ne moè pripisati na{oj instituciji, ve} jedino Bogu. Na osnovu ~lana 190 uloga Opus Dei u kreirawu agresivnijeg politi~kog stava Vatikana ostaje obavijena tajno{}u. Vi{i politi~ki profil crkve o~igledno donosi pove}ane financijske dividende u formi priloga vjernika, i Sveta stolica ponovno je na rubu solventnosti. To ne zna~i da je financijska nesigurnost iz osamdesetih godina pro{la, jer je dovoqan jedan financijski posrtaj da vrati Vatikan natrag u minus. Rekordni deficit od 87,500.000 dolara u 1991. smawio se na 3,400.000 dolara u 1992, a u 1993. ga je pratila mala pozitivna bilanca od 1,500.000 dolara, prva od 1981. godine. Drugi mali plus od 419.000 je zabiqeèn 1994. Onda je za 1995. predvi|en bio deficit od 22,500.000 dolara, {to je ponovno u Kuriji izazvalo neugodnu jezu. Vatikan je kasnije prijavio da je o~ekivani minus saniran pove}anim prihodom od vrijednosnih papira, naro~ito
304
obveznica i prometa nekretnina. Drugim rije~ima, primijetio je jedan rimski prelat, Opus Dei je ponovno prisko~io u pomo}. Za 1996. je ponovno predvi|en mali plus od 330.000 dolara. Saveznik Opus Dei kardinal Edmund Szoka, koji je napustio svoje mjesto u Detroitu kako bi preuzeo vatikansku Prefekturu za ekonomske poslove, u povjerewu je izjavio da ponovno plove}a blagajna Svete stolice zna~i da je problem imiya prouzro~en skandalom Banko Ambroziano iza we. Ali su|ewe Andreotiju zbog zavjere za ubojstvo i povezanosti s mafijom }e vjerojatno donijeti nova otkri}a koja }e Szokina tvr|ewa u~initi mawe sigurnim. U svakom slu~aju, vulgarizirawe centralne misterije crkve, vezivawem za zemaqske parametre, predstavqawe Svete stolice kao multinacionalne kompanije zabavqene oko takvih stvari kao {to je odnos cijena zarada i potrebe za gotovinom, kardinal Szoka se izlaè riziku da po~ini pogre{ku poznatu kao redukcionizam, {to je ozbiqan teolo{ki prekr{aj. Jedan od najve}ih posjeda Vatikana van Italije je bio centar Notre Dame u Jerusalimu. Kada se 1995. suo~io s operativnim gubitkom, {to je pove}alo kumulativni deficit od 330,000.000 dolara u toku desetqe}a, Vatikan je bio prinu|en da se li{i imovine koja mu ne donosi prihode. Vlasni{tvo ili uìvawe centra u Jerusalimu, prema izvorima u Rimu, kona~no je preba~eno na Opus Dei, {to je izbrisalo predvi|eni deficit u 1995. Preuzimawe kontrole nad ogromnim kompleksom Notre Dame je zna~ilo da je Prelatura pro{irila svoj utjecaj do Via Dolorosa i pristup Svetom grobu, gdje se ve} 2000 godina kr{}anski hodo~asnici okupqaju kako bi dodirnuli grob Boga koji je uskrsnuo. Ali slu`beno, Opus Dei nije prisutan u Izraelu, nije registriran u Ministarstvu za religijske poslove, a wegovo sjedi{te u Svetoj zemqi ostaje u Betlehemu, koji je pod palestinskom kontrolom. (isto; str. 432-433) Opus Dei negira da se mije{a u politiku Vatikana. Moè li se tome vjerovati? Mo`da dio odgovora, koji otkriva unutarwu prirodu vode}e sekte katoli~ke crkve, leì u dva odlomka iz povjerqive interne publikacije Prelature, Kronike: Lekcija je jasna, kristalno jasna: sve stvari su zakonite za mene, ali nisu sve stvari svrsishodne. Prqavo rubqe se pere u ku}i. Prva manifestacija va{e posve}enosti je da ne budete kukavice i da idete van Djela i perete prqavo rubqe. Tako je ako èlite biti sveci. Ako ne}ete, ovdje vam nije mjesto. Sve stvari su zakonite za mene, obja{wava u {est rije~i aroganciju Opus Dei i daje slobodu interpretacije tekstova kako mu odgovara ili da ih ~ak ignorira. Moè se pomisliti da organizacija osnovana od boànske inspiracije nema prqavog rubqa. O~igledno s vremena na vrijeme Opus Dei ga ima. Striktno nare|ewe da se prqavo rubqe mora prati u ku}i ilustrira wihovu maniju za tajno{}u. Neizbje`no, ova manija mora voditi kolektivnom mentalitetu opsade, uobi~ajenom u mnogim sektama. Opus Dei je neuobi~ajen u tome {to pola stoqe}a razvija svoj apostolat koncentriraju}i nevjerojatnu financijsku mo} za jednu religioznu insti305
tuciju. Nema primjera da je neka druga kr{}anska sekta u~inila ne{to sli~no. (Ha~inson; cit. delo; str. 434) Po vi|ewu iznutra biv{eg svje}enika Svetog krià prelati Opus Dei su uvjereni da posjeduju boànsku istinu i da su po istom principu nasqednici templara. Oni su uvjereni da Opus Dei nije obi~na religiozna organizacija i stoga nije podvrgnuta hijerarhiji crkve. Takva ista arogantnost karakterizirala je templare, kr{}anske ratnike pune revnosti, muèvnosti i u celibatu, i wihova odlu~nost da ostanu van svake kontrole ih je gurnula ka materijalnoj strani. Prikupili su bogatstvo usprkos èqi da ostanu siroma{ni. Wihova mona{ka revnost i poslu{nost ih je polako pretvorila, iz izuzetno sloènih razloga, u mo}nu ekonomsku i politik~u silu, objasnio je otac Felcman. Drugi psalam je bio himna templara. Za{to narodi stvaraju zavjere i za{to narodi uzalud spletkare? Svaki ~lan Opus Dei u celibatu, mu{karac, ili èna, mora izgovoriti drugi psalam prilikom ustajawa svakog utorka. Mi smo djeca Bo`ja i pjevamo drugi psalam. Templari i Opus Dei pjevaju isti psalam. Kod Opus Dei nalazimo isti elitizam kao i kod templara, i on dolazi, pretpostavqam, od ratni~kog mentaliteta, iz ideje da vani postoji neprijateq. Na duge staze, oni koji su predugo u toj vrsti atmosfere postaju paranoi~ni. Pate od manije veli~ine. Osje}aju se superiornima. Oni su najboqi, jedinstveni, i u isto vrijeme, vjeruju kako postoji nerijateq koji ih vreba. Tako, po{to su sumwi~avi, {utqivi su i nisu otvoreni i iskreni prema ostatku svijeta. Deus le volt! Bog je s nama. Ovo nisu rije~i osniva~a. Ovo su rije~i sada{wih vo|a Opus Dei u Rimu. @ivio sam s wima ~etiri godine. Govorili su mi s krajwom uvjereno{}u, Bog nas je izabrao da spasimo crkvu. Neki od wih otvoreno tvrde da }e u sqede}ih dvadeset ili trideset godina Opus Dei biti sve {to preostane od crkve. Cijela crkva }e postati Opus Dei zato {to: Imamo ortodoksnu viziju koja je ~ista, izvjesna, solidna, sigurna u sve. Bog je odabrao osniva~a da spasi crkvu. Bog je s nama. Gott mit uns! Promislite o tome. To je bio uzvik wema~kih kriàra. (isto; str. 442-443)
XVI ME\UGORJE VATIKANSKA DEMONSKA OBMANA

1. Kako je Rimokatoli~ka crkva pripremala krvavi sukob na prostoru biv{e Jugoslavije
Kakva je uloga Me|ugorja (malog mesta u BiH na kojem se 1981. godine navodno javila Bogorodica), u krvavom sukobu koji je usledio 10 godina kasnije? I za{to se to navodno pojavqivawe Gospe dogodilo ba{ u Me|ugorju?
306
Kako su frawevci tu obmanu iskoristili da nakupe enormno bogatstvo, i da sve to poveù sa biznisom {verca dece iz Rusije i Ukrajine u Zapadnu Evropu i SAD, za snabdevawe pedofila, pornografa i makroa? Ovo toboè pojavqivawe Gospe bilo je dobro osmi{qeno i imalo je vrlo jasan politi~ki ciq. Pre svega, treba ista}i neke istorijske ~iwenice. Gospa od Me|ugorja pojavila se na dan kada je 40 godina ranije izvr{en jeziv masakr nad 600 Srba, koji su juna 1941. godine pred pu{~anim cevima ~lanova grupe Hrvata koji su sebe nazivali usta{ama, izvedeni iz svojih sela u Prebilovcima i zapadnoj Hercegovini, kao pobuwenici. Grupa je stala na stranu nacista u kratkotrajnom poku{aju da stvore i vode nezavisnu hrvatsku dràvu. Ovi kidnapovani srpski stari qudi, ène i deca, koji su utovareni u vagone, si{li su iz voza u selu [urmanci i oterani do duboke jame iznad naseqa. @ivi su naterani u wu, a za wima su ba~ene ru~ne bombe. Mesto ovog masakra se nalazi upravo na drugoj strani brda koje je sada poznato kao brdo prikazawa, gde se Gospa od Me|ugorja prvi put ukazala. Me|u imenima izvr{ilaca masakra u [urmancima su i imena seqana iz Me|ugorja, a prema kratkom pregledu masakra koju je uradio E. Majkl Yons, u dobro dokumentovanom ~lanku Duhovi [urmanaca: Kraqica mira, etni~ko ~i{}ewe, upropa{}eni ìvoti. Godine 1980. komunisti su zatvorili jamu betonskim poklopcem, u poku{aju da ugu{e haos u ovom etni~ki raznolikom regionu. Ali, 1989. godine. delegacija Srba je razbila poklopac, ekshumirala posmrtne ostatke Srba, i ceremonijalno pronela kov~ege prekrivene srpskim zastavama nazad u Prebilovce, da se ponovo sahrane. Ipak, [urmanci ostaju prqava mala tajna grada. Mo`da je pojava Gospe u pravo vreme, 40 godina kasnije obeleìla dobrodo{lo olak{awe ne~iste savesti. Jedna stvar je izvesna, istorijske i politi~ke komponente pri~e su naro~ito zna~ajne u razmatrawu prikazawa Gospe u Me|ugorju (ili, sada, gde god se vizionari zadesili). (Izvor: www.losangelesmission.com/ed/articles/2002/1202jm.htm, 2002. godina; Yejms Martinez; prev. SRS) To je razlog za{to ba{ Me|ugorje. A {ta je Rimokatoli~ka crkva htela da postigne? Pozadinu ovog smi{qenog plana o pojavqivawu Gospe, ~ine pretenzije Vatikana o stvarawu etni~ki ~iste Velike Hrvatske. Avramov isti~e da je kroz Me|ugorje Rimokatoli~ka crkva uputila hrvatskom narodu poruku da ga je sam Gospod predodredio za posebne poduhvate. To je, dakle, bio uvod za predstoje}i sukob. Bio je to vidqiv znak za razbijawe Jugoslavije. Usledio je versko gra|anski rat 1991 1995. godine. Va`na ~iwenica je da je blagoslov Me|ugorju dao papa Vojtila. To potvr|uje i Ha~inson. Vatikan je po~eo pokazivati interes za Me|ugorje 1986, kada je zatraèno od Kongregacije za doktrinu i vjeru da istraì autenti~nost pojavqivawa (...) Kada je jedan talijanski biskup, u sije~wu 1987, upitao papu kako reagira na doga|aje u Me|ugorju, papa je odgovorio: Zar niste svjesni predivnog vo}a koje stvaraju?
307
Nekoliko dana kasnije Djevica je govorila kroz jednog od lokalnih medija o svojoj tuzi zbog onoga {to se de{ava u svijetu. Dozvolili ste Sotoni da zavlada..., citirali su da je rekla. êtiri godine kasnije regija je plamtjela u ogor~enom me|ureligijskom konfliktu. (Ha~inson; cit. delo; str. 410) Smiqa Avramov obja{wava kako se sjediwavawe nacionalnih i crkvenih interesa postiglo preko supkulture. Nacionalni interesi Hrvatske i Slovenije identifikovani su kao religiozni. Istorijski doga|aji tuma~eni su religioznom terminologijom. Papa se ve}oj grupi vernika, predvo|enih nadbiskupom Frawom Kuhari}em, prilikom wihove posete 30. aprila 1979, obratio slede}im re~ima: Ra{irenih ruku vas grlimo i o~inskom qubavqu primamo... U ovom susretu nad grobom sv. Petra kao da se sabrala sva va{a povijest... Sve od va{eg pokr{tewa i ulaska u krilo Rimske crkve, koja je glava i u~iteqica svih crkava... Gledaju}i u dugu, bogatu i vi{estoqetnu pro{lost va{eg naroda, ~ini nam se da moèmo naglasiti qubav i odanost Hrvata prema Petrovoj stolici... Qubav, odanost i pobo`nost Hrvata prema Mariji, Majci Boìjoj, Majci Crkve, a koju vi tako rado nazivate kraqicom Hrvata. Na isti na~in posmatraju katoli~ki pisci u Hrvatskoj odnos crkve prema borbi hrvatskog naroda. Bog je progovorio kroz crkvu, kroz Svetog oca, gledaju}i na svoj vijerni narod, govorio je u wegovo ime... u borbi za slobodu. Bilo je u Hrvatskoj otpora protiv ovakvih shvatawa. Biskup Tomislav [agi-Buni} argumentovano je ukazivao da svaki narod koji suvi{e insistira na tome kako nadnaravna kr{}anska stvarnost sa~iwava samu bit wegove nacionalne samobitnosti, tim samim donekle degradira kr{}anstvo, a u svoje vlastito nacionalno tijelo unosi elemenat razdora koji Bog nije htio. Glas razuma nije imao odjeka u fanatizovanim masama. U poku{aju sjediwavawa nacionaliih i crkvenih interesa pri{lo se ~ak hri{}anskoj supkulturi, navodnom pojavom Bogorodice u Me|ugorju 1981. Potrebno je, s tim u vezi, u~initi jednu rezervu. Rimokatoli~ka crkva do{la je na ideju da bi obnova kulta Bogorodice Marialis Cultus mogla doprineti zbliàvawu hri{}anskih crkava, pa je ta ideja postavqena u okvir ekumenskog procesa. I Drugi vatikanski koncil bavio se tim pitawem, a 1971. odràn je u Zagrebu Me|unarodni mariolo{ki kongres. Me|utim, istorija pruà obiqe primera da u religijama olako dolazi do izvitoperivawa, {to je potvr|eno i u ovom slu~aju. Me|ugorje nije bio jedini slu~aj pojave Bogorodice. Po istom scenariju privi|ewe Majke Boìje od strane grupe devoj~ica, od 13 do 14 godina, i to u planinskim predelima, registrovano je u raznim delovima sveta; npr. 1981. u Japanu (Akipa), 1984. u Venecueli (Detanija), 1985. u Ruandi (Kibeho), 1985. u Irskoj (Melleray) itd. Jovan Pavle II posvetio je kultu Marije encikliku Redemptoris Mater 1987, najavquju}i narednu godinu kao Marijinu godinu, kao duhovnu pripremu za pribliàvawe Rimokatoli~ke i pravoslavne crkve. Sjediwavawe dvaju crkava planirano je pre 2000. godine. Masovna pojava Bogorodice izazvala je zabrinutost i polemiku unutar rimokatoli~ke hijerarhije. Protivnici moderne verzije hri{}anskog ~udotvorstva videli su u tome zloupotrebu religije, koja ubija istin308
sku duhovnost i srozava nivo tradicionalnih svetili{ta posve}enih Bogorodici, kao {to su npr. Lurd ili Fatima. Konzervativno krilo crkve istupilo je sa tezom da pojava predstavqa posledwu opomenu svetu pred kataklizmom koja je na pomolu. U zemqama u kojima je Rimokatoli~ka crkva teìla promenama, kao npr. u Urugvaju, gde se Bogorodica pojavila 1987, ili u Jugoslaviji, slu~aj je iskori{}en u politi~ke svrhe. Kroz Me|ugorje Rimokatoli~ka crkva je uputila hrvatskom narodu poruku da ga je sam Gospod predodredio za posebne poduhvate. Bio je to dodatni izvor energije za predstoje}u borbu. Ne sme se ispustiti iz vida ni ~iwenica da se oko Me|ugorja nalazi nekoliko velikih kra{kih jama, u kojima su bacani Srbi tog kraja, ubijani od strane usta{a tokom Drugog svetskog rata. Pojava je tuma~ena i kao opro{taj za po~iwene zlo~ine i ohrabrewe za nove. (...) Papa Jovan Pavle II dao je Me|ugorju svoj o~inski blagoslov. U relativno kratkom periodu razvijen je verski turizam do neslu}enih razmera. Oko 3 miliona turista posetilo je Me|ugorje od 1982. do 1990, {to je crkvi donelo veliki prihod, ali i olak{alo podzemnu politi~ku akciju. (Avramov; cit. delo; str. 175-177)
2. Frawevci koji kontroli{u Me|ugorje finansirali vojno krilo HDZ-a koje traì nezavisnu dràvu bosanskih Hrvata
Evo {ta je otkrila bankarska revizija visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu 2001. godine: [okantan ali slabo prime}en finansijski izve{taj moè da uzdrma veru miliona usrdnih vernika, kako protestantskih tako i katoli~kih, koji prate niz tobo`wih poruka Blaène Device Marije u jednom malom selu u Bosni i Hercegovini. Jedna bankarska revizija povezala je hrvatsku naoruànu grupu s mo}nim religijskim interesima, koje ima veze s navodnim pojavqivawima Gospe u Me|ugorju i Bosni. Materijal za ovu reviziju Hercegova~ke banke mogao se dobiti samo preko naoruànih vojnika, eksploziva i brenera. Hercegova~ku banku, finansijsku instituciju sa ekspoziturama {irom zemqe, preuzeo je 2001. visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, s tim da je kontrolu preuzela Tobi Robinson, provincijski administrator. Izve{taj Robinsonove, dug 90 stranica, dat je na Internet sajtu visokog predstavnika (www.ohr.int). Me|u wenim zakqu~cima stoji i onaj da su sredstva banke bila kori{}ena za finansirawe nacionalisti~ke naoruàne grupe bosanskih Hrvata, koja se zove HVO. HVO je vojno krilo Hrvatske demokratske zajednice, poznate kao HDZ, koja traì nezavisnu dràvu bosanskih Hrvata, s kona~nim prisajediwewem Hrvatskoj. Robinsonova je zakqu~ila da su neki deoni~ari (u Hercegova~koj banci) koristili ovu banku za finansirawe ne~ega {to se ispostavilo da je nameran poku{aj promene Ustava BiH nelegalnim sredstvima. Nelegalna sredstva na Balkanu obi~no podrazumevaju teror, ubistva i revoluciju. Na Internet sajtu visokog predstavnika tako|e se nalazi izve{taj koji daqe razra|uje otkri}a Robinsonove. Prema tom ~lanku Fraweva~ki red
309
u Bosni bio je vlasnik kompanija koje su bile deo lanca korporacija za skretawe novca iz buyeta bosanskog hrvatskog entiteta i za wegovo kanalisawe prema HVO-u. HVO je zauzvrat, prema tom izve{taju, pla}ao frawevcima navodne usluge. Hercegova~ku banku osnovalo je 1997. nekoliko kompanija i Fraweva~ki red (u Bosni), koji kontroli{e versko svetili{te u Me|ugorju, kako pi{e Ist Juropien konstitju{enel rivju (svezak 10, br. 2/3, prole}e/leto 2001), Fraweva~ki red u Bosni odavno je povezan s hrvatskim nacionalizmom, kao i selo Me|ugorje. Navodno pojavqivawe Gospe u Me|ugorju, koje je po~elo 1981. i traje i sada, privuklo je milione poklonika i nadahnulo ih jo{ mnogo vi{e i protestante i katolike. Zakqu~ci izve{taja Robinsonove na devedeset stranica dati u wenom rezimeu i preneti u bosanskoj {tampi nisu uop{te iznena|ewe za jednog kalifornijskog biznismena koji je izveo li~ni krsta{ki pohod da bi razgolitio religijsku podvalu, naro~ito u vezi s Me|ugorjem. Filip Y. Kronzer osnovao je Kronzerovu fondaciju da bi otkrivao i ispravqao zloupotrebe kulta i religijske podvale. Kronzerovo interesovawe za zloupotrebu kulta i religijske podvale po~elo je s tragi~nim susretom wegove porodice s nizom verskih mistika koji su se zakliwali u Me|ugorje, {to je dovelo do me|usobnog otu|ewa ~lanova porodice i do raspada wegovog braka. Iako zakonski razveden, Kronzer koji se nije ponovo ènio re{en je da vrati suprugu Ardi, za koju veruje da je `rtva kultne aktivnosti. [ezdesetosmogodi{wi Kronzer imao je do sada uspeha u borbi protiv religijskih podvala. Dokazao je da je Tereza Lopez, vidioc iz Denvera, prevarant i snimio je film u vezi s religijskim i finansijskim zloupotrebama. Snimawe dokumentarnog materijala ura|eno je uz veliko izlagawe li~noj opasnosti pretwe hrvatskih bandi prisilile su Kronzera i wegovu filmsku ekipu da pobegnu u nehrvatski deo Mostara. Bi-Bi-Si je objavio vest o bezbednom povratku dvojice reportera koji su radili s Kronzerom po{to su bili progla{eni nestalim. Me|utim, vozilo kojim su wih dvojica putovali na|eno je ostavqeno s razbijenom prozorima u blizini sela Me|ugorja. Kronzerova fondacija traì izve{taje i prikaze onih koji su pogo|eni zloupotrebom kulta. (Interne{nel wuz enelisis tudej, 2003) (www.kronzer.org; prev. SRS) Navodimo citat iz 19. izve{taja visokog predstavnika za primenu Mirovnog sporazuma generalnom sekretaru Ujediwenih nacija; sreda, 18. juli. 2001: Pojava takozvane Hrvatske samouprave i wen proglas da }e preuzeti javne prihode Federacije primorali su me da preduzmem odlu~ne akcije protiv finansijskog centra ove ilegalne paralelne strukture. Hercegova~ka banka, koju su osnovali i kontrolisali hrvatski separatisti~ki elementi tvrde linije preko zaobilazne vlasni~ke strukture, sluìla je ovoj svrsi kao sabirni centar za sve javne prihode oporezovane na teritoriji s hrvatskom ve}inom. Moja kancelarija je tako|e identifikovala skrivene
310
ra~une i sumwive pozajmice lojalistima HDZ-a. Na toj osnovi sam preduzeo korake za stavqawe banke pod privremenu upravu da bih zaustavio sve ilegalne aktivnosti koje idu preko ove banke, kao i da bih za{titio interese ulaga~a. Dana 6. aprila mirnom preuzimawu banke od strane privremenog administratora (PA), uz dragocenu podr{ku SFOR-a, suprotstavili su se nasilni neredi koje je organizovala HDZ i tokom kojih su ~lanovi moje ekipe koji su radili sa PA, kao nekoliko drugih stranih dràvqana i dràvqana BiH, bili povre|eni i uzeti za taoce. Slede}a, sna`nija akcija od 18. aprila, opet uz podr{ku SFOR-a, bila je potpuno uspe{na. (www.ohr.int)
3. Hrvatski ratni zlo~inci povezani s frawevcima i Gospinim kultom

Osu|eni ratni zlo~inac Dario Kordi} bio je turisti~ki vodi~ za Me|ugorje. 2. mart, 2001: Me|ugorje, Bosna Prema Wujork tajmsu, Tribunal UN za ratne zlo~ine u Hagu, Nizozemska, osudio je 26. februara Darija Kordi}a, koji je dugo bio blizak saveznik biv{eg predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana, na 25 godina zatvora za zlo~ine protiv ~ove~nosti i druge prestupe. Sud je tako|e osudio Marija Kerkeza, biv{eg komandanta brigade hrvatskih snaga u Bosni, za sli~ne zlo~ine, na 15 godina zatvora. Sud je povezao Kordi}a s generalom Bla{ki}em, jo{ jednim hrvatskim ratnim zlo~incem koji se nalazi na odsluèwu doìvotne robije. Svi ratni zlo~ini su po~iweni u podru~ju La{ve u Bosni, ukqu~uju}i ubistva i spaqivawa ìvih nehrvatskih mu{karaca, èna i dece. Ovi zlo~ini hrvatskih paravojnih jedinica podse}aju na sli~na zverstva koja su po~iwena protiv srpskog stanovni{tva u Bosni tokom Drugog svetskog rata. Nacisti~ke bande hrvatskih usta{a izvr{ile su pokoqe nad 700.000, obi~no u pratwi i uz podsticaj fanati~nih fraweva~kih redovnika. Tokom posledwe runde etni~kog ~i{}ewa u Bosni i Hercegovini, jo{ jednom je ukqu~en Fraweva~ki red. Me|ugorje ili ~udesna varo{ centar je hrvatskog ultranacionalizma u Hercegovini. Kaù da se tu no}u pojavquje Blaèna Devica Marija za gomile lakovernih ameri~kih i britanskih poklonika koji dolaze u nadi da }e se ~udom izle~iti od raka i da }e doìveti boànske vizije. Dok su vizije i izle~ewa jednako iluzorni kao i pojava Gospe, ~vrsta valuta koja ostaje koristi se za finansirawe raznih nepobo`nih aktivnosti, ukqu~uju}i odbranu ratnih zlo~inaca i nabavku municije. Prema Filipu Kronzeru, iz Kronzerove fondacije za religijska istraìvawa sa sedi{tem u Kaliforniji, Dario Kordi} je bio turisti~ki vodi~ u Me|ugorje kada se nije nalazio na zadatku ubijawa i silovawa dece. On je tvrdio da zna sve najboqe na~ine kako se doìvqavaju vizije Device Marije. Kronzer, uspe{ni biznismen iz Silikonske doline, koji je osnovao Kronzerovu fondaciju, izgubio je ènu zbog kulta u Me|ugorju i posvetio se razgoli}avawu podvala koje okruùju Me|ugorje. Verujte mi, rekao je Kronzer, pobo`ni katolik, Me|ugorje je posledwe mesto na svetu u kojem
311
bi se pojavila Devica Marija, to mesto je natopqeno krvqu `rtava koje su pobili Hrvati. Kronzerova fondacija je ukqu~ena u sudske sporove vezane za javne interese koji nastoje da spre~e da vinovnici Me|ugorja prikupqaju novac u Kaliforniji koriste}i podvale, ukqu~uju}i ~uda po zahtevu, prodaju la`nih papskih oprosta i brojanice koje se toboè pretvaraju u zlato. Kronzerova fondacija tako|e prikupqa informacije koje }e biti dostavqene Ha{kom tribunalu, a koje svedo~e o ume{anosti Fraweva~kog reda u teku}a bosanska zverstva. Fraweva~ki red kontroli{e svetili{te u Me|ugorju uprkos stavu lokanog biskupa. Me|utim, Kronzer i lokalni biskup nisu jedini kriti~ari ovog reda. Yonatan Levi, advokat koji je tuìo Fraweva~ki red u ime `rtava koje su u toku Drugog svetskog rata pobili Hrvati, uglavnom Srba i Jevreja, nije iznena|en ovim navodima. U toku Drugog svetskog rata frawevci nisu samo blagoslovili usta{e, nego su se ~esto prikqu~ivali wihovim redovima kao ritualni egzekutori, privremeno zamewuju}i raspe}a noèvima klali su svoje `rtve u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac. Danas frawevci negiraju svoju nacisti~ku pro{lost, ali su dokazi protiv wih ogromni. Kronzerova fondacija nije samo dovela u vezu Kordi}a s Me|ugorjem, nego poseduje i dokaze da je frawevac visokog ranga iz Me|ugorja ~esto putovao u Hag da bi savetovao generala Bla{ki}a i tim wegove odbrane. Pokret iz Me|ugorja prikupi godi{we na desetine miliona dolara od svojih pristalica, od ~ega se veliki deo ulaè u mostarsku banku koju kontroli{u frawevci. (www.kronzer.org)
4. Me|ugorje kraqica profita

Me|ugorje. Malo tema izaziva ve}u pasiju nego navodna prikazawa Blagoslovene Device Marije koju je {est vizionara videlo u zaba~enom selu Me|ugorje u BiH. Ali efekti ovih navodnih vizija nisu ograni~eni na lokalnu oblast. Poklonici Me|ugorja se mogu na}i {irom sveta, a najvi{e u zemqi poznatoj po bogatom na~inu ìvota i jednako bogatoj dare`qivosti, SAD. Me|ugorje ima lokalni zna~aj jer svake jeseni od 1990. godine, Brin (Bren) Centar sa Univerziteta Kalifornija u Irvinu je mesto odràvawa jedne od najve}ih godi{wih mirovnih konferencija Me|ugorja u SAD. Sponzor doga|aja je Komitet mirovne konferencije Me|ugorja, sa sedi{tem u Briju (Brea). Glavni organizator, Yoan Husak, odbila je da razgovara sa bilo kojim pripadnikom medija, ali uop{te nije sporno da je konferencija od samog po~etka bila velika, privla~e}i na po~etku oko 3.500 u~esnika, prema suvlasniku agencije Follow Me Ministers, sa sedi{tem u Hantington Bi~u, koja promovi{e Me|ugorje. Prema procenama, sada redovno privla~i oko 5.000 u~esnika godi{we. Konferencija za 2002. godine odràna je od 25. do 27. oktobra, i o~ekuje se da }e broj prisutnih u~esnika biti sli~an onom od pro{le godine. Za ve}inu u~esnika, konferencija u Irvinu je mnogoo~ekivani doga|aj; svojevrsno duhovno oìvqavawe gde posve}eni mogu da se susretnu i me{aju sa
312
odanim katolicima istog mi{qewa i iskoriste prednosti oboàvawa i pomirewa, dnevne mise, dinami~nih govornika i peva~a i malih {tandova preplavqenih proizvodima, ~asopisima, trakama i putnim aran`manima vezanim za Me|ugorje, koji se nude na prodaju (...) Ozbiqna pitawa o supkulturi Me|ugorja idu duboko. Prvo, koliko prikazawa sada kanonizovanih svetaca se desilo u pogodno predvi|eno vreme? Prema videv{ima iz Me|ugorja, koji sada imaju izme|u 31 i 38 godina Marija, Vicka, Ivan, Mirjana, Ivanka i Jakov prikazawa Gospe (kako se naziva na wihovom materwem jeziku) se nastavqaju do danas; 21 godina neprekidnog dobijawa poruka od Marije, bez kraja na vidiku. Kako je primetio jedan sve{tenik koji je èleo da ostane anoniman: Majka Bo`ja zvu~i kao lutka Brbqiva Keti. Marija, Vicka i Ivan javqaju o svakodnevnim vizijama Marije, dok drugi tvrde da je vide u redovnim intervalima; Mirjani se Gospa javqa svakog 2. dana u mesecu i 18. marta, na wen ro|endan; Ivanki 25. juna, a Jakovu na Boì}. Poklonici Me|ugorja ukazuju na bukvalno hiqade poruka od Gospe upu}enih modernom svetu. Poklonici Me|ugorja ne mogu da izgovore dovoqno dobrih stvari o svojim vizionarima. Ali, da li wihovi ìvoti prikazuju izuzetnu svetost i samo`rtvovawe zarad Boga? Da li ih je ono {to su videli i ~uli radikalno izmenilo? Ako uporedimo ìvote vizionara iz Me|ugorja sa onima ~ija je prikazawa potvrdila crkva, razlike su upe~atqive. âsopis Wusvik, u svom izdawu od 17. januara 2000.god. donosi kratak ~lanak o Ivanu Dragi}evi}u koji se odnosi na wegov govorni~ki anga`man u Bostonu. Dragi}evi}, koji ìvi u bostonskoj oblasti i, kako kaù, vozi luksuzna kola, oènio se biv{om mis Masa~usetsa i jo{ uvek putuje {irom SAD i drì govore o prikazawima u Me|ugorju. Pri~a se da su drugi vizionari povezani sa hotelima i drugom nepokretnom imovinom u oblasti Me|ugorja. Vicka je, na primer, tvrdila da Blagoslovena Devica Marija èli da se u Me|ugorju izgradi pastoralni centar sa hotelom od 100 kreveta i kapelom za hodo~asnike. Insistirala je da se to izgradi 1995. godine. Prema dobro dokumentovanom ~lanku sa fusnotama, Me|ugorje: stare laì, nova priznawa, koji je napisao Kreg Hajmbihner, otkriveno je da su Vicka, Ivanka, Mirjana i Ivan lagali ili u najmawu ruku, da su dali drsko suprotna svedo~ewa u vezi sa ozbiqnim stvarima koje se odnose na sadràj raznih poruka iz Me|ugorja. Mnogo {ire su poznate ponovqene i pozle|uju}e istrage i svedo~ewa dugogodi{weg biskupa te oblasti, pokojnog biskupa Pavla Zani}a, u vezi sa otvorenom neposlu{no{}u videv{ih i dubioznom prirodom wihovih navodnih prikazawa. Wegov naslednik je izrazio sli~nu zabrinutost kao i konferencija biskupa iz 1991. godine, koja je objavila da ne postoje dokazi o bilo ~emu natprirodnom u Me|ugorju. Dana 19. juna 1996. godine vatikanski sekretar za {tampu Joakin Navaro Vals rekao je u vezi sa Me|ugorjem da se mora promovisati zdrava marijanska odanost u skladu sa u~ewima crkve. On je naglasio da se prema ve} obavqenim istragama ne moè potvrditi da je postojalo i{ta natprirodno u vezi sa prikazawima ili otkrovewima iz Me|ugorja.
313
Drugi odudaraju}i element prikazawa u Me|ugorju je dobro dokumentovana borba za vlast izme|u franciskanaca koji vode parohiju u kojoj se desila vizija i koji primaju znatne sume novca za Me|ugorje koji se prikupqa lokalno i u inostranstvu i od lokalnih redovnika. U pismu pokojnog biskupa Zani}a jednom zainteresovanom sve{teniku iz Paname, kao jedan od vi{e od 20 razloga za koje je biskup tvrdio da ima za negirawe autenti~nosti Me|ugorja, Zani} je citirao tu`no isku{ewe jednog franciskanca, Ivice Vega. Ovaj sve{tenik je izba~en iz svog reda, oslobo|en svojih zaveta i suspendovan ab divinis od strane pape, pisao je biskup, a ipak, nastavio je da drì misu i deli sakramente. Sve{tenik se na kraju uselio kod svoje devojke, iako u dnevniku vizionarke Vicke pi{e na vi{e od devet mesta da je Vego nevin, a biskup nepravedan. Kada je sestra Leopolda zatrudnela, Vego je napustio red. Par sada ima dvoje dece, a ipak se hiqade molitvenih kwiga ovog biv{eg franciskanca i daqe prodaju u Me|ugorju. Franciskanci koji vode parohiju Me|ugorje nisu pokazali ponizan i poslu{an duh. Dana 12. maja 1996. godine, kada je lokalni biskup naredio franciskancima da predaju parohiju i parohijsku ku}u dijecezi, franciskanci su odbili i {qakom blokirali vrata crkve u znak odbijawa. Novembra 1998. godine, i tada{wi biskup i vrhovnik franciskanaca, otac \akomo Bini, susreli su se u Rimu sa prefektom za Kongregaciju za evangelizaciju naroda. Rezultat tog sastanka je bilo pismo koje su Peri} i Bini zajedno potpisali i u kome se objavquje da }e franciskanski oci biti povu~eni iz Me|ugorja i drugih parohija dijeceze, po~ev od 21. februara 1999. godine i zameweni sve{tenicima dijeceze. Istog dana, dva sve{tenika koja su bila najvi{e ume{ana u odbijawe iz 1996. godine, izba~ena su iz franciskanskog reda po nare|ewu vrhovnika. Jo{ jedan takav incident prijavqen je 1988. godine u nema~kom biltenu Der Schwarze Brief, koji je izdavao Klaus Peter Klausen iz Lip{tata u Nema~koj. Klausen, nema~ki fotograf koji je bio blizak sa videv{ima i parohijom franciskanaca, tvrdio je da je zapazio i fotografisao franciskance u ~inu fabrikovawa poruka. Kada je prime}en kako to radi, rekao je, videv{i Ivan mu je zapretio, a kasnije mu pri{ao i napravio gest koji je upu}ivao da }e mu grlo biti prerezano ako nastavi. Fotograf je rekao da mu je kasnije voza~ taksija rekao da }e svako ko se suprotstavi Me|ugorju biti ubijen. U izdawu Der Schwarze Brief, od 6. januara 1999. godine, objavqeno je da je do 1988. godine, u toku sedam godina od prvog prikazawa u Me|ugorju biv{a dràva Jugoslavija inkasirala 100 miliona USD. To je predstavqalo 5 odsto od ukupnog prihoda od turizma u ~itavoj zemqi i 45 odsto ukupnog prihoda Republike BiH. Prema izve{taju Katolische Nachrichten Agentur, od 15. jula 1989. godine, prihod od hodo~asnika je u 1989. godini bio procewen na 150 miliona USD, a 200 miliona USD za 1990. godinu. Samo 1988. godine, vi{e od milion hodo~asnika, ve}inom iz Zapadne Evrope i SAD, posetilo je Me|ugorje (...) âk i naj{tedqiviji me|u entuzijastima Me|ugorja tro{e mnogo novca u Me|ugorju. Oni kupuju mnoge religijske predmete koji se lokalno pro314
daju, borave u iznajmqenim ku}ama, kupuju hranu i koriste taksi i prevozni~ke usluge kada je potrebno. Ekonomski bum male oblasti je razumqiv i jedini uzrok tome su navodne vizije iz Me|ugorja. Ono {to je istina za Me|ugorje, istina je i za konferencije o Me|ugorju koje se odràvaju u SAD. Na konferenciji u Irvinu, na primer, organizatori su pla}ali 4.100 USD dnevno za iznajmqivawe amfiteatra, plus 700 USD dnevno za iznajmqivawe soba kod Koll and Stewarta, kako je rekao Yef iz Centra za doga|aje u Briju. To zna~i oko 14.400 USD za trodnevnu konferenciju. Iako slobodan za sve{tenstvo, ulaz na konferenciju ina~e ko{ta izme|u 34 USD za samu odraslu osobu, 15 USD za mlade, i 64 USD za bra~ni par. Procewena prose~na stopa od 5.000 u~esnika lako }e dati preko 150.000 USD za organizatore. Ovaj iznos ne obuhvata hiqade dolara koje se prikupe od publikacija specifi~nih za Me|ugorje, kao napr. Me|ugorje magazin, ~iju pretplatu promovi{u predani u~esnici konferencije i brojnih velikih oglasa koje pla}aju mnogobrojne hodo~asni~ke i putni~ke agencije povezane sa Me|ugorjem. Ovo je profitabilno mesto, zakqu~io je Slavko Barbari}, franciskanac koji je sluìo u Me|ugorju vi{e od 15 godina. I naravno, mi tako|e prodajemo svoje suvenire i brojanice, itd. Ali to nas nije u~inilo milionerima i nije nas skrenulo od na{e prave misije: brige za qudske du{e. Novac se prikupqa ne samo u ime Me|ugorja, ve} i u ime wegovih raznih vanrednih i jednako senzacionalnih prikazawa, vizionara i stigmatista. Jedan o~igledan izdanak Me|ugorja, na primer, je mladi sve{tenik, otac Zlatko Sudac, koji na ~elu veoma istaknuto nosi jarko krvavo-crveni krst. To je upadqivo i senzacionalno obele`je Hrista, toliko razli~ito od onog koje nose stigmatisti, a koje je u bliòj pro{losti potvrdila crkva, kao na primer Sv. Roza iz Lime i Sv. otac Pije. Urednica ~asopisa Me|ugorje Magazin je rekla da je jo{ od jeseni 2000. godine zakupila jedan od najve}ih prostora u oblasti îkaga za ve~erwu molitvu koji }e odràti otac Zlatko. Rentirawe prostora je ko{talo 50.000 USD, objasnila je urednica u poverewu, ali sam sigurna da }e biti vi{e sveta nego {to moè da stane i da }e nam ostati ~isto najmawe 90.000 USD. O~ekivani profit od 90.000 ili vi{e dolara od ve~erwe molitve u ~ika{kom predgra|u sa sve{tenikom koji navodno nosi stigmu kao vo|om, oti}i }e za siroti{ta u okolini Me|ugorja. Oni ne bi mogli da rade da nije svog ovog novca koji smo prikupili u Sjediwenim Dràvama, dodala je urednica ~asopisa. Ali, prema nekome ko je u Du Page Marian centru u Vestmontu (Ilinois) novembra 2002. godine odgovorio na telefonski poziv, novac sa skupova na kojima se pojavquje Sudac ne ide direktno siroti{tima, ve} biskupu kome pripada Sudac. (Vlasnici ~asopisa Me|ugorje Magazin i Du Page Marian centra su Lari i Sju Ek) Ovaj novac se ne moè pratiti, osim onog dela koji ide za {kolovawe Suca u SAD (da u~i engleski) i za wegovu misiju. Ne{to prikupqenog novca tako|e odlazi kao pomo} za misionarski rad sve{teniku iz Salvadora koji je prijateq Larija Eka. U me|uvremenu, lokalna banka, koju je osnovalo nekoliko franciskanaca i vode}ih lokalnih biznismena, pokre}e pitawe ko ima ili }e imati
315
zakonsko pravo na finansijske kontribucije koje se sada nalaze u toj banci, a koje su dali hodo~asnici. (www.losangelesmission.com/ed/articles/2002/1202jm.htm; 2002 godina; Yejms Martinez;prevod SRS) Biv{i pukovnik KGB-a za Me|ugorje je rekao slede}e: Informacije koje na{a agencija ima o Me|ugorju pokazuju da je to mesto psiholo{kog terora. Ova zastra{uju}a poruka, biv{eg pukovnika sovjetskog KGB-a, nekada brojne i mo}ne obave{tajne i bezbednosne agencije, bila je kratka i direktna. Dobijena je kao rezultat istrage sprovedene kroz zvani~ne kanale u vezi sa rimokatoli~kim hramom u Bosni. Biv{i pukovnik KGB-a dodao je da je Me|ugorje, u su{tini, ... kult ili grupa u kojoj je na stotine ili hiqade qudi naterano da se pona{a protiv svoje voqe, i povezao religiozne aktivnosti Me|ugorja sa sektom Hram naroda Yima Yonsa kao i sa Davidijanskim ogrankom Dejvida Kore{a i {vajcarskim i kanadskim kultom Sun~ev hram, i sektom Kapija raja u Kaliforniji (...) koje su sve kao rezultat imale vi{e stotina mrtvih. (David Gayatt; Masters of persuasion; World Watch Media Corporation, Anguilla; West Indies; 2002; str. 5)
5. La`ni biskup Hnilica na Me|ugorju za godinu dana zgrnuo 50 miliona dolara

Autor teksta iznosi ~iwenice o povezanosti Pavela Hnilice sa fraweva~kim redom i bujawu biznisa od obmanute mase hodo~asnika u Me|ugorje. Hnilica se bavio i mnogo gorim poslovima krijum~arewem po Evropi, {vercom oru`ja (snabdevao je usta{ke paravojne formacije), droge, novca, lekova. [to je najstra{nije, bavio se i {vercom dece. âk i sam |avo mora da zavidi la`nom biskupu Hnilici: Vi Rusi, Srbi, Ukrajinci morate da pre|ete u katoli~ku veru, makar pomo}u vatre i ma~a. Uvek imajte na umu na{eg dragog vo|u Antu Paveli}a, dozvolite mu da bude va{a zvezda vodiqa bile su instrukcije Hnilicinog jezuitskog u~iteqa re~i koje Hnilica nikad nije zaboravqao dok je 1990. obilazio svet od Rusije do Kine, od Me|ugorja u Bosni do Denvera u Koloradu. Hnilica je bio ~ovek sa misijom. Ba{ kao i wegova zvezda vodiqa, Ante Paveli}, originalni balkanski kasapin, koji je uz pomo} svojih fraweva~kih sledbenika ubio stotine hiqada pravoslavnih Srba za vreme Drugog svetskog rata. I Hnilica, kao i Paveli} pre wega, imao je imunitet da po~ini zlo~ine, jer su ga {titile korumpirane snage iz samog vrha Svete stolice. Godine 1950, la`ni biskup Pavel Maria Hnilica bio je rukopoloèn za sve{tenika na vrlo ~udan na~in od strane visokorangiranog slovena~kog jezuita u Opus Dei u êhoslova~koj. Posle jedva tri meseca postao je biskup. Va`no je napomenuti da nijedan sve{tenik u dugoj istoriji Vatikana nije postao biskup posle samo tri meseca od rukopolagawa za sve{tenika. Nekada je potrebno da pro|u decenije ne bi li sve{tenik dobio ~ast da postane biskup. Hnilica je tvrdio da ga je drugi biskup maskiran u hirurga rukopoloìo u zatvorskoj bolnici u Roznavi, êhoslova~ka gde je leào
316
zbog izbegavawa vojne obaveze. To se zapravo i dogodilo. Ali ono {to ni Hnilica nije znao je da je maskirani hirurg bio KGB agent, pod privremenim nadzorom ~uvenog isto~nonema~kog {pijuna Markusa Volfa. Po{to je napustio zatvor u Roznavi, pet godina nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, Hnilica je smatrao da veliki patriotski rat (II svetski rat) jo{ uvek traje! Od tada, ~esto je putovao po êhoslova~koj i susednim zemqama. Propovedao je i pripovedao uvek o poznatim stvarima, koje jo{ uvek nisu spadale u zvani~nu doktrinu u kojima je stalno pomiwao Mariju, Bogorodicu, ili Gospu, èle}i da ubedi publiku da su Gospino u~ewe i poruke onakve kako ih je Hnilica tuma~io. Slova~ka policija je otvorila dosije biv{eg ~e{kog KGB-a. Hnilica je posmatran kako je pravio crkvu unutar crkve tako {to je postavqao svoje sve{tenike, ukqu~uju}i i ène. âk je i aktivno regrutovao prostitutke u svoje sledbenike kao supruge sve{tenika. Sam Hnilica je ìveo sa sredove~nom damom koju su kom{ije u Pragu poznavale kao g|u Hnilica. Wegove aktivnosti su bile dozvoqavane jer je bio koristan i KGB-u i Vatikanu. Na direktno pitawe novinara papi Pavlu VI, papa je priznao da je znao za Hnilicu ali da on nikad nije vr{io du`nost sve{tenika ili biskupa. Data mu je samo dekorativna uloga ceremonijalnog biskupa bez sve{teni~kih obaveza i nije mogao da vr{i mise ili da obavqa zvani~ne poslove. Hnilicino ime je ~esto pomiwano u arhivama CIA-e i STAZI-ja (isto~nonema~ka obave{tajna slu`ba) ~ak i u ranim {ezdesetim! Godine 1968. Hnilica je oformio sopstvenu slobodwa~ku obave{tajnu agenciju ili organizaciju nazvanu Pro Fratribus a nekoliko godina kasnije, promenio joj je ime u Pro Deo et Fratribus. Ova organizacija je bila fasada ~uvenoj masonskoj }eliji P2, koju je vodio biv{i nacista Licio \eli. Pro Fratribus je prala novac za tajne operacije CIA-e u Isto~noj Evropi. Tako|e, nema sumwe da je Pro Fratribus et Deo bila moto Velike isto~wa~ke slobodnomasonske loè, mati~ne loè P2. Izuzetno kontroverzna i sumwiva osoba, Pavel Hnilica, bio je uhap{en 23. marta 1993. po nalogu italijanske finansijske policije. Bio je optuèn za ilegalno posedovawe dokumentacije i para iz kofera koji je bio u vlasni{tvu ubijenog bankarskog magnata Roberta Kalvija i za prawe novca za P2. Kalvi je preko Vatikanske banke kontrolisao bankarsko carstvo (Banco Ambrosiana). Nakon policijske racije u masonskoj }eliji P2, me|u brojnim materijalom na{li su se i podaci o Hnilici, Liciju \eliju, nekim agentima CIA i nekoliko ~lanova Malte{kih vitezova. Nakon ubistva Kalvija, pored le{a je prona|en veliki kofer sa oko 7 miliona DM (3,2 miliona evra) i preko 120 kilograma papirnate dokumentacije. Taj materijal i veliki deo novca do{li su u posed la`nog biskupa Hnilice. Kada je italijanska policija uhapsila Flavija Karbonija i \ulija Lenu zbog ubistva Kalvija, zajedno sa wima zatvoren je i Hnilica. Tokom istrage, otkriveno je da je samo Lena ubio Kalvija dok je Karboni samo stavio bankarev le{ u specifi~an vise}i poloàj ispod Blekfrajar mosta u Londonu, 1982. Naàlost, imena organizacija koje su finansirale ubistvo Kalvija nikada nisu otkrivena. Ubrzo nakon toga, iz kancelarije vrhovnog tuìoca u Rimu dokumentacija o Hnilici je nestala na sumwiv na~in, tako
317
da sudija nije imao drugog izbora osim da oslobodi Hnilicu zbog nedostatka dokaza. Karboni i Lena su rekli nema~kom TV voditequ, Udu Gumpelu, da je Hnilica pu{ten nakon intervencije iz samog vrha Vatikana. U svojoj izjavi Gumpelu dodali su da je Hnilica znao neku tajnu i da su ga vi{e puta ~uli kako mrmqa: Moraju da me puste... znaju da smo povezani... ako ja tonem, idu i oni sa mnom u pakao. Sada je jasno da je Hnilicino mrmqawe na{lo svoj put do pravih u{iju. Par nedeqa nakon pu{tawa, Hnilica je kupio rasko{ni paket hrane i poslao ga zatvorenicima uz kratku poruku: Niste zaboravqeni... Va{ pastir Hnilica. ûvari zatvora su nekoliko puta proveravali paket i ~ak su prona{li i prodavnicu u kojoj je kupqen. Kasnije je bilo potvr|eno da je ~ek Banke Ambrosiano koji je potpisao Pavel Hnilica bio potpisan na preko milion dolara! Policija je dokazala vezu Hnilicine agencije Pro Deo et Fratribus sa krijum~arskim poslovima po Evropi, Aziji i SAD. Agenti koji su bili zaposleni kod Hnilice radili su na logistici i snabdevawu usta{kih paravojnih formacija; {vercovali su oru`je, drogu, novac, lekove... Od sredine osamdesetih, Hnilica je utvrdio dve baze za svoju agenciju jednu u Rimu, a drugu u [vajcarskoj. Hnilicin vaàn partner u svim poslovima bio je Vitore Pasu~i, investitor sa velikim krugom veza i kompanija {irom sveta: u SAD, Aziji, Africi i Evropi... Pasi~ijev ~ovek od poverewa je libanski dràvqanin Abu Said, potvr|eni ~lan Al- Kaide. Sam Pasu~i je vrlo dobro poznat kao evroazijski kraq puteva heroina; od mnogo skandala koje ima, posledwi je poku{aj da korumpira sudije u su|ewu protiv italijanskog premijera Berluskonija. Krajem osamdesetih, Hnilicu je put doveo do Moskve a odatle i u ostale zemqe Isto~ne Evrope. On sam bio je ponosan {to je uspeo da se sa la`nim dokumentima uvu~e u Kremq i da preobrati pet Jeqcinovih li~nih gardista u rimokatolike. Wegov krajwi i vrhovni ciq bio je proklamovan preko marjanskog kulta Gospe pod vo|stvom wegovog mentora, slovena~kog jezuitskog u~iteqa, koji mu je u posledwoj poruci rekao: Prone}e{ glas na{e Gospe veoma daleko, jer ona je golub koji donosi mir i razumevawe me|u sve qude sveta. Ali prvo mora{ da natera{ {izmati~ne Ruse, Srbe i Ukrajince da se preobrate... da, da, da se preobrate... i to jedino vatrom i ma~em... Ne postoji nijedan drugi dobar na~in za sve wih! Uvek se se}aj na{eg dragog Ante Paveli}a, na{eg vo|e u te{kim vremenima, on je odabran da bude zvezda vodiqa na tvome putu... Neka ti uvek bude na pameti! Uskoro }e{ se na}i kao kardinal najmo}nije eparhije, sa granicama od Berlina, preko Moskve do Pekinga Kina. Da, da, dragi Pavel, Kina je na{ krajwi ciq, na{a zlatna jabuka... idi i nemaj mira dok tvoj zadatak ne bude ispuwen! Ubrzo zatim, Hnilica je utvrdio svoja dva isturena kampa: mesto svoje mladosti, Roznavu, blizu granice izme|u Ukrajine i Slova~ke, i drugi u ruskom gradu u Ufi, u podno`ju Urala. A kao svoje posledwe uto~i{te prirodno je izabrao samostan unutar zidina Vatikana i stan na dobroj lokaciji u Rimu. Od tog trenutka, Hnilica je po~eo da ostvaruje veze sa fraweva~kim redom koji se nalazio u unutra{wosti Jugoslavije u Me|ugorju i otpo~eo krug mr`we, zla i satanisti~kih aktivnosti, koji je vodio direktno u va318
tru ratova na Balkanu. Dok je stalno putovao na relaciji izme|u SAD i Hrvatske, sigurno je da nijednom nije pomislio da neprekidna masa hodo~asnika moè da prestane da dolazi u Me|ugorje. Svima wima je mozak bio savr{eno ispran da poveruju u pojavqivawe neke Gospe, za ~iji la`ni lik se ispostavilo da je videla devojka ameri~kog okultiste Terija Kolafran~eska, Marija Luneti. Hnilica je osnovao dve kompanije, CEMRusija i KVAMARusija. To su logisti~ki centri za {verc decom iz Rusije i Ukrajine do Slova~ke, a onda daqe do Zapadne Evrope ili do SAD. To je satanski krug za snabdevawe ameri~kih i evropskih pedofila, pornografa i makroa. Ove dve kompanije pripadaju Pro Deo et Fratribusu i sluè za promociju takozvanih me|ugorskih vizionara, sa ciqem da preobrate i pot~ine siroma{ne gra|ane Rusije. De~ja pornografija nije samo profitabilno dodatno zanimawe za Hnilicu, ve} i izvor za ucewivawe koji daje odli~ne rezultate. Jedna od Hnilicinih vizionara zvezda bila je Tereza Lopez, otkrivena kada je Hnilica beào iz Jugoslavije u SAD 1991. da bi izbegao ratne sukobe. Godinama je Hnilica ube|ivao toliko mnogo gra|ana da idu u hodo~a{}e, da su wegovi godi{wi prihodi jednog trenutka dostigli 50 miliona dolara. Hnilica je tvrdio da sama Gospa govori kroz nevinu Terezitu. Ona nevina? Wen mu` je tvrdio da je on wen {esti suprug i da ima petoro dece sa razli~itim mu{karcima. Toliko o nevinosti! Zvani~na istraga vo|ena od strane katoli~ke crkve i wegove eminencije, nadbiskupa iz Denvera, Kolorado, Fransisa Staforda, decembra 1993. zakqu~ila je: Tereza Lopez godinama nije pla}ala porez i bila je ume{ana u bestijalne sado-mazohisti~ke seksualne odnose sa la`nim sve{tenikom Almandijem, i wih dvoje su uvla~ili mladi}e u satanisti~ke orgije, tokom kojih su se konzumirali narkotici. Imaju}i u vidu Hnilicine aktivnosti, nadbiskup Staford uputio je upozorewe vernicima: Klonite se Hnilice i wegovih sledbenika, jer wihovo u~ewe i propovedi ne dolaze od Boga, pa ni od Gospe! Re~eno je da i vizije koje su se ~ule preko Tereze Lopez nisu natprirodne; ve} su jednostavno izazvane pod uticajem narkotika. U dana{we vreme Staford ponavqa iz Vatikana: @ao mi je {to nisam ja~e reagovao protiv Hnilice. On je zaista kontroverzan, nepoèqan i opasan za Rimokatoli~ku crkvu! Mnogi od trenutnih problema mogu da se pripi{u wemu. U me|uvremenu, u okolini Roznave, Slova~ka, gde je Hnilica smestio svoj Pro Deo et Fratribus kult, deca povremeno nestaju iz svojih domova. Narkotici i prostitucija su rasprostraweni. Lokalne vlasti su u nemogu}nosti da interveni{u bez dozvole odozgo. Sam Hnilica sawa o preobra}awu Rusije i postoje}ih pravoslavnih patrijar{ija pomo}u uba~enih lojalnih biskupa i kardinala. Sam Hnilica je posmatrao prostranu Evroaziju kao svoj feud iz Ufe, on bi kontrolisao sve crkve u Sibiru, Ural, Don Basin, Isto~nu Ukrajinu i Kazahstan. Wegov saradnik, demonski Hrvat stigmatik, otac Sudak, sawa da kazni Srbiju novom inkvizicijom. Hnilicin drugi saveznik, korumpirani nadbiskup iz Moskve, Kondru{ijevi~, nada se da }e jednog dana sesti na stolicu novog rimskog patrijarha na Istoku. Ali ve319
~iti optimista Hnilica se sprema za jo{ ve}i zalogaj Kinu, gde je za svoje agente traìo ~lanove Falun Gonga. Da li }e Hnilica ikad uspeti da ostvari svoje ciqeve? Mo`da je wegovo vreme kratko, ipak on je marqiv i zna da }e plodove wegovog sada{weg rada ubirati budu}i sledbenici tu lekciju je nau~io od svog jezuitskog u~iteqa, biv{eg ispovednika Ante Paveli}a. I sve dok se lakoverni mogu ube|ivati u toboè pojavqivawe Device Marije, Hnilici i wegovoj bandi osigurani su bogatstvo, mo} i ogromne mogu}nosti da ~ine zlodela. (isto; str. 73-80)
5. Tvorac Me|ugorja seksualni manijak

Tvorac Me|ugorja fra Jozo Zovko, za koga Darko Hudelist isti~e da je najja~i frawevac na [irokom Brijegu, povezuje se sa krajwe kompromituju}im akcijama. Naime, fra Zovko je optuèn za seksualno zlostavqawe i zbog toga mu je zabrawen pristup u Bazilici Nacionalnog svetili{ta (o fra Zovku }e biti vi{e re~i u narednom poglavqu kao o jednom od zna~ajnijih hercegova~kih frawevaca koji su sa Frawom Tu|manom u Kanadi napravili ~uveni dogovor o stvarawu ~iste Velike Hrvatske sa granicom na Drini). Harizmati~nom bosanskom sve{teniku zabraweno je da vodi ve~era{wu molitvenu misu u Bazilici Nacionalnog svetili{ta bezgre{nog za~e}a, posle navodnih optu`bi za neposlu{nost i seksualno zlostavqawe. Organizatori su izjavili da su o~ekivali da se preko 3.000 qudi okupi da ~uje oca Jozu Zovka, istaknutog zagovornika tvrdwi da se Devica Marija javila grupi od {est tinejyera u bosanskom selu Me|ugorje, u kome je on bio pastor. Bogojavqewa u Me|ugorju, za koja je prvi put javqeno 1981. godine, predstavqaju predmet strasne rasprave me|u katolicima (...) âsni otac Volter Rosi, direktor hodo~a{}a u Nacionalnom svetili{tu, rekao je da su tamo{wi zvani~nici odlu~ili da zabrane Zovku da drì misu i javno govori o Devici Mariji, po{to su od wegovog biskupa primili pismo u kome opisuje Zovka kao neposlu{nog franciskanca kome su od 1989. godine oduzete sve dozvole za obavqawe javnih du`nosti. U pismu Ratka Peri}a, mostarskog biskupa, se ne obja{wavaju razlozi prvobitne zabrane Zovku, koju je odredio sada pokojni Peri}ev prethodnik, ali se u pismu kaè da je uprkos gubitku dozvola, Zovko nastavio da prima ispovesti, {to je predstavqalo kr{ewe crkvenih zakona koje je 1994. godine rezultiralo daqim ka`wavawem. Iako bez saznawa {ta je nagnalo na ovakvu akciju, ili o bilo kakvim verodostojnim optu`bama protiv oca Zovka, Nacionalno svetili{te mora da se povinuje Kanonu, rekao je u pisanoj izjavi Piter Sonski, portparol Svetili{ta. Po{to je pod zabranom i ne moè da obavqa svoju sve{teni~ku du`nost, otac Zovko ne moè da u~estvuje u ovom doga|aju kako je planirano. Prema kwizi Majkla Yonsa Prevara Me|ugorja iz 1998. godine, Zovko je optuèn za seksualno uznemiravawe nekoliko èna koje su tamo do{le na hodo~a{}e. Optu`ba je ponovqena u ~lanku objavqenom 14. novembra u
320
katoli~kom nedeqniku Wanderer, i lecima koje su delili protestanti protiv Zovkovih nastupa ove nedeqe u Bostonu. Zovku, koji je 5. novembra zapo~eo govorni~ku turneju po Sjediwenim Dràvama, nije bilo zabraweno istupawe nigde osim u Va{ingtonu, gde je, prema Peti, trebalo da bude zavr{na ta~ka turneje. On je rekao da }e se slu`ba svakako odràti ve~eras, ali da }e umesto Zovka govoriti wegov bosanski prevodilac. (www.washingtonpost.com/AC2/wp-dyn/A17661-2002Nov20?language=printer; Va{ington post; pi{e: Alen Kuperman; ~etvrtak, 21. novembar 2002; str. A06; prev. SRS) Sarajevski nedeqnik Danas napravio je anketu o papi i Me|ugorju. Zanimqivi su podaci do kojih su novinari do{li. Vi{e od 70 odsto sve{tenika sumwa u me|ugorska ukazawa i papinu nepogre{ivost. Anketa je bila posve anonimna, a u woj su bez ikakvih ograni~ewa ili straha od nadre|enih sve}enici i ~asne sestre mogli izraziti svoje uvjerewe o nekoliko esencijalnih vjerskih pojava koje su obiqeìle novije tijekove ovozemaqske povijesti. Prije vi{e od ~etiri godine Fraweva~ki institut za kulturu i mir, ~ije se sjedi{te nalazi u Splitu, organizirao je veliku anketu me|u katoli~kim sve}enstvom svih redova, koja je obuhvatila sve}enike redovnike i ~asne sestre redovnice na prostoru BiH i Hrvatske. Anketa je bila posve anonimna, a u woj su bez ikakvih ograni~ewa ili straha od nadre|enih sve}enici i ~asne sestre mogli izraziti svoje uvjerewe o nekoliko esencijalnih vjerskih pojava koje su obiqeìle novije tijekove ovozemaqske povijesti. Spomenuto interno istraìvawe koje se, ina~e, provodi unutar crkvenog klera i oko mnogih drugih pitawa, ovoga puta obuhvatilo je nekoliko te{kih pitawa kao {to je u prvom redu osobna uvjerenost u me|ugorska ukazawa, te uvjerenost u odràwe papine dogme primata (nepogrje{ivosti). To zna~i da je ve}ina anketiranih ~lanova crkvenog klera ve} tada na neki na~in izrazila sumwu da je upravo papin primat, nepogrje{ivost, zapreka budu}em dijalogu unutar katoli~kog nauka, o ~emu su ovih dana progovorili i neki è{}i kriti~ari Vatikana. Ve}ina ih je smatrala da je neodrìvo da papa bude posqedwa hijerarhijska instanca. Na taj na~in osporen je i crkveni pojam suprema illa Romani pontifficis potestate, u kojem se nagla{ava je papina ne samo prednost, prvenstvo, nego da je wegova mo} vrhovna i potpuna, {to zna~i da je ona iznad mjesnih crkava i svih vjernika. Tom su anketom dirnuta i neka od bitnih pitawa iz papine nepogrje{ivosti o kojima se sad netom nakon smrti Ivana Pavla II pri~a u crkvenim krugovima. Tu se prije svega misli na papinu ulogu u slu`bi u~iteqa i pastira svih kr{}ana koju ima snagom svog vrhovnog apostolskog autoriteta koga definira da neku doktrinu iz domene vjere i morala mora prihvatiti cijela crkva. Vi{e od 70 posto anketiranih predvodnika religijske rije~i na ovozemaqskom svijetu iskazalo je osobne sumwe u istinitost Gospinih ukazawa koja se ve} 24 godine, prema tvrdwama vidioca, kontinuirano doga|aju. Sa skoro istim postotkom anketirani sve}enici i ~asne sestre iskazali su svoje mi{qewe i glede papine dogme primata (nepogrje{ivosti) te wegove
321
individualne autoritarnosti nad crkvom kao strogo stoqe}ima hijerarhijski ustrojenom institucijom. Ovakav podatak jednom je u strogoj tajnosti pro~itao pred frawevcima hercegova~ke fraweva~ke provincije u samostanu sv. Ante Humac, biskup mostarsko-duvawski i trebiwsko-mrkawski mons. Ratko Peri}. Mjesto i publika pred kojom }e se objaviti rezultati ove, po svim tvrdwama kontroverzne, ankete posebno su birani i fokusirani. Kao temeqni razlog spomiwe se biskupov sukob s hercegova~kim frawevcima i biskupova nesklonost prema me|ugorskim ukazajima, ~ime je na neki na~in èlio frawevcima re}i {to o tim pitawima misle sve}enici iz BiH i Hrvatske. Istraìvawe Fraweva~kog instituta za kulturu mira iz Splita bilo je, kako doznajemo, predmet interne rasprave me|u biskupima na redovitom zasjedawu Biskupske konferencije BiH i Biskupske konferencije Republike Hrvatske (...) Slu`beni komentar na sumwe sve}enika i ~asnih sestara u me|ugorska ukazawa od ~elnika me|ugorskog samostana nismo mogli dobiti. Vidite, samo na internet pretraìva~ima, {to Me|ugorje i ukazawa zna~e u ~itavom svijetu. A ankete su da se mijewaju, kratak je odgovor koji smo dobili od jednog me|ugorskog sve}enika. Tragom wegovih uputa Me|ugorje i papina putovawa i smrt zauzimaju daleko najve}i broj slu`benih veb sajtova na internet pretraìva~ima. Ovom prilikom vaqa spomenuti podatak da je Ivan Pavao II prilikom prvog pastoralnog posjeta BiH 1997. u Sarajevu, a kasnije i u Vatikanu ~esto puta spomiwao rije~ Me|ugorje. (Sarajevski nedeqnik Danas; broj 56 14. april 2005)
XVII TU\MAN ZLOÎNAC SA KOJIM JE PAPA VOJTILA STVARAO ETNI^KI ÎSTU KATOLI^KU HRVATSKU
1. Portret jednog rasiste koji je najvi{e mrzeo Srbe
Godina 1991. za Srbe je zna~ila oìvqavawe 1941. i genocidnog endehaovskog programa. Situacija je bila preslikana Tu|man stvara etni~ki ~istu Hrvatsku, jer mu je to omogu}io Vatikan. I ne samo da je omogu}io nego je forsirao, u~estvovao ulaù}i ogromne finansije, {vercuju}i oru`je, koriste}i sve svoje tajne i zvani~ne diplomatske kanale da bi uz pomo} rasiste, kakav je Tu|man, i wegovog zlo~ina~kog reìma stvorio ~istu katoli~ku zemqu. I tokom ovog uni{tavawa srpskog naroda, kao i tokom onog za vreme Drugog svetskog rata, zna~ajnu ulogu u davawu blagoslova ubicama i u~estvovawu u zlo~inu nad Srbima imali su katoli~ki sve{tenici. Da bi bilo potpuno jasno koga je to podràvao papa Jovan Pavle II, sa kim je stvarao etni~ki ~istu Hrvatsku, sa kim je razmewivao tako srda~nu prepisku i koordinirao aktivnosti, neophodno je da se objasni ko je Frawo Tu|man. Darko Hudelist je napravio temeqnu analizu lika i dela Frawe Tu|mana. Pratio je kako se kod Tu|mana razvijala i sazrevala ideja o etni~ki ~istoj Velikoj Hrvatskoj. Autor je precizno pratio ideolo{ki put kraj322
nosti kojim je i{ao Tu|man od ortodoksnog komuniste staqinisti~kog kova do hrvatskog nacionaliste, koji je vremenom sve otvorenije pokazivio monstruozne osobine jednog rasiste. Temeqi za ovakav mentalni i politi~ki razvoj postavqeni su jo{ u wegovom detiwstvu. Gotovo presudan uticaj na wegov politi~ki razvoj imali su hercegova~ki frawevac fra Dominik Mandi}, notorni rasista, i krvolo~ni usta{a Vjekoslav Maks Luburi}. Iz ~iwenica koje nam Hudelist iznosi vidqivo je da je Tu|man mentalno vrlo bolesna osoba. Za ovakvu kvalifikaciju dovoqna bi bila i wegova sklonost ka genocidu, ali, i iz onog dela ~iwenica koje su prezentovane javnosti, vidqivo je da postoje jo{ mnogi, dubqi slojevi mra~ne strane wegove li~nosti. Tu|man je bio sklon suicidu, i vi{e puta je hteo da se ubije. To ~ak nije ni krio. A kada se pogledaju razlozi koji su ga doveli do tog stawa, jo{ je jasnije da je u pitawu ozbiqno bolesna osoba. Kao mlad vodio je qubav sa svojom pomajkom i zbog toga je bio u velikom sukobu sa ocem. Sve je to za wega bila velika tragedija koju je vrlo te{ko podneo. Ovim doga|ajem u wegovom ìvotu se ne}emo baviti, ali Hudelist iznosi i detaqe vezane za wega. Svi ti podaci ukazuju na ozbiqan poreme}aj li~nosti, koji nije le~en i kontrolisan, ve} se vremenom razvijao i formirao Tu|mana ~oveka i Tu|mana politi~ara. Sticajem okolnosti takav ~ovek je dobio i mo} postao je predsednik Hrvatske zahvaquju}i podr{ci katoli~ke crkve, bez ~ije pomo}i u tome nikada ne bi uspeo, {to i sam priznaje (a vide}emo zbog ~ega su hercegova~ki frawevci ba{ u wemu videli idealnu osobu da ispuni plan ~iste Velike Hrvatske sa granicama na Drini). Dakle, dobio je mogu}nost da svoje iskrivqene, devijantne, bolesne ideje i sprovede. A onda je dobio jo{ ve}u mo}. Vatikan mu je pomogao i na me|unarodnom planu, podrào je takvog ~oveka, jer je on bio instrument za ostvarewe vatikanskih ciqeva projektovanih jo{ u XIX veku. On je bio instrument da se do kraja realizuje genocidna politika Vatikana prema Srbima. Tako su stvoreni svi uslovi za krvavi sukob u kojem je trebalo srpski narod i srpska vera da nestanu. Tu|man je vaspitavan kao haesesovac, zadojen ideologijom velikohrvatstva, radi}evskim megalomanskim pretenzijama. Frawi Tu|manu bilo je, vaqda, upisano u zvijezdama da bude najstariji sin jednoga od najuglednijih aktivista HSS-a u Hrvatskom zagorju, Stjepana Tu|mana (ro|. 1902). Jo{ od malih nogu otac ga je odgajao u HSS-ovskome duhu, tj. radi}evskom, a onda i ma~ekovskom, pa ga je jednom, kao 15-godi{waka, i odveo u Ma~ekov ured u Zagrebu, gdje je mali Frawo imao priliku uìvo vidjeti proslavqenog vo|u hrvatskog naroda, pa i nakratko se porazgovarati s wim. Nije slu~ajno Miko Tripalo, jedan od najè{}ih politi~kih oponenata Frawe Tu|mana u osamostaqenoj hrvatskoj dràvi, napisao jednom za wega da je odgojen u hrvatskoj HSS-ovskoj obiteqi te da je hrvatska orijentacija, bez obzira na konjukturne oscilacije u wemu, bila duboko usa|ena. (Darko Hudelist Tu|man: biografija; Zagreb; Profil international; 2004; str. 11) Frawo Tu|man spomiwao ga je (oca) devedesetih iskqu~ivo kao HSSovca, {to je bila jedna od karakteristi~nih konstanti u wegovim remini323
scencijama na djetiwstvo. Evo, primjerice, ove koju mi je ispri~ao za na{ih razgovora u Predsjedni~kim dvorima, u jesen 1996: Kod oca je najva`nije bilo to da je bio radi}evac, socijalno lijevo opredijeqen, ali i da je bio odlu~an za hrvatsku slobodu i nezavisnost. Poznavao sam dva wegova prijateqa: Jurja Cvoka, koji je, kao hrvatski rodoqub, zavr{io u emigraciji, i Andriju Gredi~aka, koji je tako|er oti{ao u emigraciju, na Janka Pustu. Bilo mi je desetak godina kad se Gredi~ak opra{tao s ocem, odlaze}i me|u usta{e, ali ne usta{e u bilo kakvom fa{isti~kom smislu, nego me|u qude koji su bili spremni boriti se za Hrvatsku i revolucionarnim putem! Nakon godinu dana mislim da je to bilo 1934. taj se Gredi~ak vratio iz Janka Puste u Hrvatsku sa zadatkom da u Zagrebu izvr{i atentat na kraqa Aleksandra i bana Perovi}a. Dan prije planirane akcije prespavao je kod mog oca, a zatim oti{ao u Zagreb. No, veza nije dobro funkcionirala pa je akcija neslavno propala. Gredi~ak se vratio u Veliko Trgovi{}e, kod mog oca, i onda su obojica zdvajali: [to }e sada biti s nama, Hrvatima, kada ni takva akcija nije mogla biti izvr{ena kako treba? (isto; str. 15) U svojim sje}awima na vlastitu partizansku pro{lost Frawo Tu|man je u kasnijim godinama ìvota, od 1989. nadaqe, nekoliko puta izjavio da se u Drugome svjetskom ratu, kao mladi partizan, htio ubiti. Prvi put, ali tada jo{ srame`qivo, Tu|man je tu tezu lansirao u jesen 1989, u intervjuu {to ga je dao novinarima zagreba~kog omladinskog tjednika Polet, Mati Ba{i}u i Ivici Buqanu. Bio je to prvi veliki Tu|manov intervju nakon dugogodi{wega prisilnog progonstva iz politi~kog i dru{tvenog ìvota Hrvatske, ujedno i prvi koji je najavio wegov kona~ni dolazak na vlast. U tom razgovoru Tu|man je kazao da je u ratu razmi{qao o krajwim konzekvencijama. Zatim je tu pri~u ponovio u vi{e navrata 1990. na nekim (internim) sastancima Hrvatske demokratske zajednice, a prvi put izravno, i to pred naj{irom javno{}u, progovorio je o tome u intervjuu Hrvatskoj televiziji 22. travwa 1996, kada je pred TV kamerama, ~ak i mimikom, pokazivao kako je sebi, navodno, htio skon~ati ìvot. Tom je prigodom, s dosta patetike, izjavio: U tom sam partizanskom pokretu ve} prosinca 1942. do{ao do spoznaje da to komunisti~ko vodstvo u praksi nije ono za {to se izja{wava i da sam se na{ao u tu|em dru{tvu do te mjere, dame i gospodo, da sam prosinca 1942. stavio pi{toq na slijepoo~nicu! Javnost je tom Tu|manovom pripovije{}u bila zgranuta, no on se potrudio i obrazloìti je. Po wegovoj interpretaciji, on je toga mjeseca 1942. godine pao u te{ku psihi~ku depresiju iz dva razloga: prvo, zato {to je za vije}nika Prvog zasjedawa ZAVNOH-a, najvi{eg politi~kog tijela NOBa u Hrvatskoj, kao kandidat Hrvatskog Zagorja bio predloèn predstavnik proreìmske Jugoslavenske radikalne zajednice iz Klawca, jugounitarist dr Stjepan Ivekovi}, po zanimawu odvjetnik, odnosno javni biqe`nik; i drugo, zato {to su se u jesen 1942. po~eli vra}ati u Zagorje oni partizani (primjerice, Marko Mrkoci) koje je on, Tu|man, smatrao kukavicama i dezerterima, jer su nakon sloma Prvog zagorskog partizanskog odreda
324
pobjegli iz Hrvatskog Zagorja i sklonili se na mnogo sigurnija podru~ja, pa je povratak takvih qudi doìvio kao zapreku daqwem razvoju partizanskog pokreta u svom rodnom kraju. (isto; str. 83) Ta je tema do{la na dnevni red i u mojim biografskim intervjuima {to sam ih 1996. vodio s Frawom Tu|manom. I to ba{ onoga dana kada sam ga, u drugoj polovici kolovoza, posjetio na Brijunima (...) Dotad, do prosinca 1942, ìvio sam u nekakvome svom idealnom obzorju, vjeruju}i da su na ~elu antifa{isti~kog pokreta u Hrvatskoj doista takvi qudi kojima je na prvome mjestu borba za uni{tewe fa{izma, ali i za stvarawe federalne dràve Hrvatske. Ali kako }e{ stvoriti federalnu dràvu Hrvatsku s onim ~ovjekom (mislio je na dr Stjepana Ivekovi}a, odvjetnika i javnog biqe`nika iz Klawca, op. a) koji je u najgorim danima, za {estosije~awske diktature, bio na strani beogradskoga reìma? I to me, vidite, u toj mjeri otrijeznilo da sam na kraju, odustav{i od samoubojstva, do{ao do zakqu~ka: tu sam gdje jesam, ìvim u tom i takvom pokretu jer drugoga sli~nog nema. Ne pripadam, dakle, tom krugu potpuno, ali moram se odràti, moram na}i na~ina da opstanem u sluèwu ideji zbog koje sam pokretu pristupio. U meni je po~eo proces sazrijevawa. Rekao sam sam sebi: Okolnosti su takve kakve jesu, o wima treba voditi ra~una, ali i raditi {to razboritije i odlu~nije, koliko je mogu}e, u interesu vlastitog ideala slobodne hrvatske dràve! (isto; str. 84) Ustanak u Zagorju, koji je koincidirao sa stvarawem Drugoga zagorskog partizanskog odreda, zapravo se poklopio s padom Italije, jedne od dviju velikih fa{isti~kih sila u Europi, {to je bio doga|aj koji je ve} tada, u rujnu 1943, najavio svr{etak rata iako }e do pravog svr{etka pote}i jo{ dosta krvi. Ta ~iwenica, da u Hrvatskom Zagorju nije bilo masovnijih oruànih borbi sve do onoga trenutka kada se, nakon pada Italije, rat po~eo pribliàvati svom kraju, odigrat }e u ìvotu Frawe Tu|mana vrlo va`nu ulogu. Sada, kada je rat trajao, jo{ ne toliko, nego kasnije, kad se bude nalazio u Beogradu, na slu`bi u Jugoslavenskoj armiji. Bit }e to, koliko god to na prvi pogled izgledalo nepojmqivo, pa i paradoksalno, jedan od prvih generatora wegove transformacije iz ortodoksnog komunista staqinisti~kog kova u ono {to se, ~esto i posprdno, a svakako omalovaàvaju}e i anatemiziraju}e, zvalo hrvatski nacionalist. (isto; str. 125) Tu|man je toliko mrzeo Srbe da je uvek voleo ponosno da isti~e kako se on, na sre}u, nije oènio ni Srpkiwom niti Jevrejkom. Kada sam kao junac do{ao u tek oslobo|eni Beograd, imao sam {to vidjeti: mlade partizanke (a i cure koje nisu bile u uniformi) navalile su na mlade oficire da je bila milina. U Beogradu je to, uostalom, tradicija. Ja sam, me|utim, za razliku od svih drugih Hrvata koji su se odmah svjesno oènili doma}im Srpkiwama, oti{ao po svoju Ankicu u Zagreb i doveo je u Beograd! I to je, eto, razlika izme|u mene i drugih! (isto; str. 155) Transformacija Frawe Tu|mana iz beskrajno odanog, pravolinijskog sqedbenika Titove politike bratstva i jedinstva u vatrenog zagovornika hrvatskih dràvotvornih interesa sredi{we je pitawe wegova ìvotopisa. (isto; str. 233)
325
U odgonetawu tajne Tu|manova ìvotopisa dosad smo se, na razini modela susretali s dva globalna odgovora. Jedan moèmo nazvati teorijom kontinuiteta, a drugi teorijom diskontinuiteta. Na teoriji kontinuiteta inzistirao je, devedesetih, sam Tu|man i wegovi najprivrèniji sqedbenici iz Hrvatske demokratske zajednice. Smisao je te teorije u obrani tvrdwe da je Tu|man u svakom trenutku svoga ìvota bio, u osnovi, ono isto {to je bio i pri kraju svog ìvotnog puta dràvotvorni Hrvat ili hrvatski nacionalist kojem su hrvatski dràvotvorni interesi jedina prava svetiwa i imperativ. Dakle, podjednako devedesetih kao i, primjerice, ~etrdesetih i pedesetih. Ako ta teorija i nije uvijek pre{u}ivala da je Tu|man u jednoj, i to poduòj, fazi svog ìvota bio i ~lan SKJ, i Titov general, i komesar u raznim partizanskim formacijama, i predsjednik Jugoslavenskoga sportskog dru{tva Partizan, i jo{ mnogo toga drugoga ona je nalazila opravdawe za sve te wegove uloge i postupke. A opravdawe je glasilo da je on, duboko svjestan realnosti onda{wih politi~kih prilika, duè vremena bio samo prikriveni hrvatski dràvotvorac i nacionalist sve dok nisu sazrele okolnosti da moè biti i otvoreni. Iz toga, samo po sebi, proizlazi da je hrvatstvo bila prevladavaju}a, iako latentna, komponenta svakog wegovog ~ina, ~ak i u Drugom svjetskom ratu i pora}u. U razgovorima sa mnom, 1996, Tu|man je najeksplicitniji u obrani teorije kontinuiteta bio kada mi je rekao: Od samoga po~etka bio sam, na svoj na~in, strano tijelo u komunisti~kom pokretu. Bio sam uqez, nekakva samostalna antifa{isti~ka varijanta, sve dok me, u oùjku ili svibwu 1941, nisu u~inili ~lanom Partije. Ta Partija, kakva je bila, nikada me nije prihvatila. Pojedinci jo{ i da, ali Partija u cjelini ne. S pravom me nikada nisu smatrali svojim! Mi koji znamo {ta je Tu|man u Drugom svjetskom ratu radio, kakve je komesarske izvje{taje i ~lanke u Glasu Hrvatskog Zagorja pisao, kakve je liste najogavnijih usta{kih zlikovaca sastavqao, kako je i svoga oca nagovarao da napusti svoju mati~nu stranku HSS, i da ode, zajedno sa wim, u partizane; kako je partijski progawao sqedbenike prvog i najve}eg politi~kog disidenta u ~itavoj Isto~noj Evropi, Milovana \ilasa moèmo se na sve te wegove rije~i samo slatko nasmijati, pa re}i: jest, Tu|man je doista bio strano tijelo u komunisti~kom pokretu, ali ne zbog svojega hrvatstva, nego zbog velikih, nezasitnih ambicija, odnosno iz èqe da svagdje i u svakoj prilici i kada je to mogu}e i kada nije mogu}e bude prvi, iznad svih ostalih. Teorija kontinuiteta stoga je, u osnovi, mit; Tu|manov vlastiti mit koji mu je sluìo da cijeli svoj ìvot reinterpretira s pozicije na kojoj se na{ao u svom ìvotnom zenitu devedesetih godina, kada je postao hrvatskim predsjednikom. Sve {to je bio, sve {to je proìvio i sve {to je u~inio (ili nije u~inio) nastojao je svesti samo na projekciju te svoje finalne pozicije. Retro postupak u svom naj~i{}em obliku (...) S druge strane, teorija diskontinuiteta poru~uje nam ne{to sasvim drugo: u ìvotu Frawe Tu|mana postoje dvije sasvim razli~ite i nespojive faze, jedna komunisti~ko-internacionalisti~ka, a druga hrvatsko-nacionalisti~ka, izme|u kojih postoji o{tar, radikalan rez koji strogo di326
jeli zrelog ili starog od mladog Tu|mana. Ta teorija nastoji, ujedno, objasniti i za{to je do te promjene do{lo i koji su wezini uzroci. Tako|er poku{ava identificirati i trenutak (odnosno razdobqe) kada se to dogodilo. U najkra}em, wezina je glavna poruka: Tu|man je u Beogradu imao vrlo velike ambicije, postavio je sebi visoke ciqeve i htio je dogurati daleko, najdaqe, prakti~ki do samoga kraja, ali je, neo~ekivano, nai{ao na zid, na sna`ne otpore svojih pretpostavqenih pa je, kada se uvjerio da od wegovih prvotnih planova ne}e biti ni{ta, iz prkosa zauzeo kontrastav, pobuniv{i se istodobno i protiv cjelokupnoga sustava koji mu je onemogu}io da postane to {to je u svojim mislima zacrtao te, {tovi{e, dopustiv{i da iz wega, prvi put poslije rata, progovori wegov tada ve} pokojni otac, koji je izvorno bio HSS-ovac. Po teoriji diskontinuiteta, dakle, Tu|manovo je eksplicitno hrvatstvo posqedica wegova osobnog nezadovoqstva i nesnalaèwa u beogradskoj sredini, odnosno neizbje`na reakcija na zapreke na koje je on, tijekom slu`bovawa u JNA, nailazio. Iz toga proizlazi zakqu~ak: da je svoje ambicije, kojim slu~ajem, uspio realizirati, tj. da je postao to {to je htio primjerice, na~elnik General{taba JNA on ne samo da ne bi oti{ao iz Beograda, barem ne tako rano (1961), nego bi jo{ duì niz godina, mo`da ~ak i nekoliko desetqe}a, ostao ono {to je i bio: titoist, odani sqedbenik komunisti~ke ili marksisti~ko-lewinisti~ke ideologije. (isto; str. 233-235) U travwu 1963. napokon je iza{ao iz tiska dugo pripremani Pregled istorije SKJ, na kojem su radili suradnici beogradskoga Instituta za izu~avawe radni~kog pokreta, a za ~iju su kona~nu verziju, kao redaktori, bili najodgovorniji Rodoqub ôlakovi}, predsjednik Komisije za historiju CK SKJ, te povjesni~ari Dragoslav Jankovi} i Petar Mora~a. (isto; str. 317) Anka Berus, predsjednica Komisije za historiju CK SKH, ujedno i ~lanica Izvr{nog komiteta CK SKH, u listopadu 1963. uputila je Institutu slu`beni zahtjev za stru~nom analizom Pregleda i dostavqawem pisanih primjedaba, koje bi se zatim proslijedile Komisiji za historiju CK SKJ u Beogradu, kako bi barem u drugom izdawu edicije propusti bili ukloweni. Stvar nije bila naivna jer su propusti iz prvog izdawa prelazili okvire ~iste historiografije poprimaju}i i dnevnopoliti~ke konotacije, osobito na planu hrvatskosrpskih odnosa. Tu|mana, naravno, nije trebalo posebno nagovarati da stupi u akciju. Organizirao je veliki trodnevni simpozij (od 12. do 14. prosinca 1963), na kojem je prisustvovalo 49 politi~kih i 78 znanstvenih radnika iz 21 ustanove iz Hrvatske i drugih republika. âk 58 pozvanih sudjelovalo je u radu simpozija, od kojih 44 s referatima, a 14 u diskusiji. (isto; str. 318) Kqu~na Tu|manova teza, zbog koje su Bakari} i Anka Berus ubrzo podigli veliku halabuku, nalazila se na 33. stranici Primjedaba, a glasila je: Zna~ewe Sporazuma Cvetkovi}Ma~ek i uspostave Banovine Hrvatske trebalo je u Pregledu da dobije potpuniju i objektivniju ocjenu. (...) Uglavnom sve ono {to je re~eno u Pregledu o reakcionarnosti Cvetkovi}a i Ma~eka i o pravim motivima Sporazuma, o nerije{enom nacionalnom pitawu ostalih ugwetenih naroda itd. uglavnom stoji, ali je i jednostrano, jer je sporazum Cvetkovi}Ma~ek ipak bio korak naprijed u odnosu na
327
ranije stawe. Wime je uglavnom bilo rije{eno nacionalno pitawe jedne od ugwetenih nacija, i to najve}e Hrvatske, a to je uostalom, bio i zahtjev KPJ i KPH. Time je upravo bilo stavqeno na dnevni red i rje{avawe nacionalnog pitawa u monarhisti~koj Jugoslaviji u cjelini (planovi o preure|ewu dràve na autonomno-federativnoj osnovi, stvarawem, pored hrvatske, jo{ i slovenske i srpske banovine), {to bi svakako bio korak naprijed u rje{avawu nacionalnog pitawa i stvaralo boqe perspektive za revolucionarnu klasnu borbu. (isto; 320-321) Osim o Sporazumu Cvetkovi}Ma~ek, Tu|man i wegova ekipa iz Instituta u Primjedbama su se pozitivno izjasnili i o HSS-u, politici Vlatka Ma~eka te samoj ideji Banovine Hrvatske kao posebne upravno-teritorijalne (konfederalne) jedinice u Jugoslaviji. Po wima, ne moè se pore}i ~iwenica da je za hrvatski narod u okvirima Banovine Hrvatske prestalo nacionalno ugwetavawe. I tu je re~enicu potcrtala Anka Berus jednako kao i onu o HSS-u, na 27. stranici, koja glasi: Razumije se da je HRSS kao buròaska politi~ka stranka traìla rje{ewe hrvatskog pitawa u okviru buròaskog poretka, ali je neumjesno nagla{avawe da joj nije bilo stalo do interesa nacije kao cjeline, nego do u~e{}a u vlasti, u deobi plena, jer je bitna ~iwenica da je HRSS vodila borbu protiv velikosrpske hegemonije za rje{ewe hrvatskog nacionalnog pitawa i da je kao takva bila reprezentant nacije kao cjeline, makar kakve da je posebne klasne interese buròazije u isto vrijeme zastupala. Temeqna Tu|manova teza o HSS-u nalazila se na 24. stranici, a glasila je: Potrebno je razmotriti da li je HRSS, odnosno HSS, u periodu do 1929. godine postalo neosporna rukovode}a snaga hrvatskog naroda samo zbog toga {to je KPJ bila razbijena i naterana u ilegalnost i {to je u to vrijeme imala nepravilan stav o nacionalnom pitawu (...), ili zbog toga {to KPJ nije ni tada a ni kasnije, sve do dolaska Tita na rukovodstvo, konkretnu borbu za nacionalno oslobo|ewe postavila u sredi{te svoje akcije u Hrvatskoj i pred hrvatske komuniste postavila upravo taj zadatak kao osnovni. Tako je Partija u Hrvatskoj bila angaòvana u akcijama koje su objektivno bile periferne u odnosu na nacionalnooslobodila~ku borbu, pa je time u stvari prepustila HSS-u da u konkretnoj politi~koj stvarnosti Kraqevine Jugoslavije objektivno bude nosilac borbe za rje{ewe hrvatskog nacionalnog pitawa, dakle da u tom bitnom pitawu za Hrvatsku bude glavni, objektivno progresivni faktor. (isto; str. 322-323) Dirnuo je u samo srce problema, u pravi osiwak. Na ocjeni Sporazuma Cvetkovi}Ma~ek sve se lomilo. Bila je to pozicija ili-ili. Ili si za ocjenu KPH i KPJ, po kojoj je taj Sporazum tipi~na buròaska smicalica, ili za buròasko stajali{te, izravno suprotstavqeno komunistima da je Sporazum bio prvi korak u rje{avawu hrvatskoga nacionalnog pitawa. Tu|man se nedvosmisleno odlu~io za ovo drugo i time, zapravo, pokazao da vi{e nije na terenu komunisti~ke, revolucionarne ili pobjedni~ke interpetacije suvremene povijesti naroda Jugoslavije, nego na jednome sasvim drugom terenu gra|anske, i to konzervativne gra|anske (desne, reakcionarne) interpretacije, koja je, u odnosu na ideologiju i teku}u politiku SKH, bila ~ista opozicija. Tu|manu vrhunaravni kriterij vi{e nije revolucija, nego Hrvatska (...)
328
Bitne su tri ~iwenice. Prvo, bio je uvjeren da u istraìvawu i interpretirawu povijesti Hrvatske u Jugoslaviji prednost definitivno treba dati nacionalnom, a ne vi{e klasnom kriteriju kako je to Partija ~inila. Nacionalni, a s wime i teritorijalni momenat, jer jedno bez drugoga ne ide, postao je za Tu|mana jedini pravi kqu~ za tuma~ewe svega onoga {to se dogodilo (ili se nije dogodilo, a trebalo je). Drugo, smatrao je da Hrvati i Srbi, kao dva najmnogoqudnija naroda u Jugoslaviji, moraju sami urediti svoje odnose u zajedni~koj dràvi, bez uplitawa sa strane bilo kojega tre}eg jugoslavenskog naroda upravo onako kako je to, jo{ 1940, pisao u svom Politi~kom iskustvu i wegov idol Bogdanov. A u tome i jest bit Sporazuma Cvetkovi}Ma~ek da se Hrvati i Srbi, odnosno wihovi politi~ki predstavnici, sami dogovore {to }e i kako }e daqe. I tre}e, mo`da ono najva`nije: kako je Sporazum podrazumijevao i, barem pribli`no, definirawe hrvatskoga teritorija, u obliku Banovine Hrvatske, koja je ukqu~ivala i neke dijelove budu}e SR Bosne i Hercegovine, logi~no je pretpostaviti a Tu|man mi je to izri~ito potvrdio u na{im razgovorima iz 1996. da je on ve} tada, potkraj 1963, pozitivno gledao na mogu}nost podjele BiH u funkciji zaokruìvawa teritorija, jednoga dana mo`da i samostalne hrvatske dràve! Tada jo{ samo na poqu historiografije, a ne i teku}e dnevne politike (jer se ~istom politikom jo{ nije bavio), Tu|man je imao afirmativan stav prema {to ve}oj hrvatskoj dràvi, a da bi Hrvatska mogla postati {to ve}a, trebala je obuhvatiti i one teritorije, prije svega u Bosni i Hercegovini, u kojima u prete`nom broju ìve Hrvati. Time je Tu|man uglavnom priveo kraju svoju veliku transformaciju, zapo~etu sredinom pedesetih. Ona jo{ nije bila gotova, nije do{la do svoje zakqu~ne etape, ali iza we vi{e nisu bile mogu}e promjene strukturnoga, odnosno paradigmatskoga karaktera. Sve {to je uslijedilo poslije bila je samo nadgradwa ili modifikacija pozicije koju je osvojio ve} tada, 1963. Kompletna wegova preobrazba, dakle, trajala je mawe od jednoga desetqe}a mnogo mawe nego, primjerice, wegov ukupni radni sta` u Personalnoj upravi JNA! (isto; str. 323-324)
2. Relativizacija hrvatske krivice za zlo~ine u NDH

Tu|man je ve} 1965. godine po~eo da iznosi neke tvrdwe koje }e dobiti kona~nu formu osamdesetih godina. Naime, on je jo{ tada branio Banovinu Hrvatsku i NDH, tvrdio je da je NDH delo nema~kih agenata, i da domobranstvo nije usta{ka organizacija. Zlo~ine nad Srbima je potpuno relativizovao, isti~u}i da su jo{ ve}i zlo~ini vr{eni nad Hrvatima antifa{istima, komunistima, Jevrejima i Romima. Na sjednici Izvr{nog komiteta CK SKH, odrànoj 22. svibwa 1965, Bakari} je osnovao partijsku komisiju sa zada}om temeqitog ispitivawa politi~ke odgovornosti Frawe Tu|mana, kako bi se, ako treba i izricawem odgovaraju}ih kaznenih mjera, slu~aj neposlu{nog i neukrotivog direktora IHRPH-a (Institut za historiju radni~kog pokreta Hrvatske), napokon skinuo s dnevnoga reda. Budu}i da je na ~elu komisije bio Marijan Cvetkovi}, komisija je dobila naziv Cvetkovi}eva komisija. (isto; str. 352)
329
Tu|man se pozitivno izrazio i o Banovini Hrvatskoj, rekav{i da je hrvatski narod po prvi put u Jugoslaviji dobio tu satisfakciju da se moè nazivati hrvatskim, da moè izvjesiti zastavu, da nije bio progawan zbog hrvatstva itd.. HSS se, dodu{e, razotkrio kao buròaska stranka i time se raskrinkao, no upravo zahvaquju}i djelomice rije{enom nacionalnom pitawu u Banovini Hrvatskoj, Komunisti~ka je partija dobila oslonac u masama, da raskrinka tu politiku i da mase privodi na pozicije revolucionarno-demokratskog pokreta, za definitivno rje{ewe i nacionalnog pitawa i za rje{avawe socijalnih pitawa, {to HSS, kao buròaska stranka, nije mogao. A domobranstvo? Po Tu|manu, jedanput treba razotkriti da to domobranstvo nije bila fa{isti~ka, tj. usta{ka, organizacija nego regularna vojska stvorena regrutacijom i mobilizacijom hrvatskih masa, dok su fa{isti~ko-usta{ke formacije u ideolo{kom smislu usta{e, i zbog toga su se usta{e bjesomu~no borile, dok je domobranstvo imalo slab borbeni moral. HSS je pak, u odnosu na domobranstvo, imao dvije koncepcije. Godine 1941. i 1942. bio je i protiv usta{a i protiv NOP-a, zalaù}i se za politiku ~ekawa. No, ve} u drugoj polovici 1943, a osobito 1944, HSS ra~una s domobranstvom kao s hrvatskom vojskom, da bi se pomo}u wega prikqu~io na stranu Zapada. To, naglasio je, dosad jo{ nismo istraìli. (isto; str. 356) Mo`da je najdojmqiviji trenutak u Tu|manovoj obrani pred Cvetkovi}evom komisijom bio onaj kada je, na prigovor wezinih ~lanova kako moè tvrditi da je Banovina Hrvatska bila prvi korak u rje{avawu hrvatskoga nacionalnog pitawa, kada je op}epoznato da je otvorila koncentracijske logore i u wih zatvarala komuniste, nabacio: Molim lijepo, i Naser je bio eksponent ne toliko socijalisti~kih koliko buròaskih krugova u Kairu pa je, oslobodiv{i se britanske hegemonije, tako|er zaveo koncentracijske logore ili zatvore i u wih bacao komuniste, no to ne zna~i da on time nije rje{avao nacionalno pitawe egipatskoga naroda! (isto; str. 358) Tek se iz originalnog transkripta Tu|manova predavawa moglo vidjeti za{to je ono podignulo toliku pra{inu i u ~emu je bio stvarni Tu|manov pomak u odnosu na wegova ranija stajali{ta, izloèna u Primjedbama na Pregled istorije SKJ (...) Bitan pomak u Tu|manovu predavawu ticao se interpretacije Nezavisne Dràve Hrvatske, to~nije, relativizacije hrvatske krivwe za zlo~ine {to su u woj po~iweni. Dok se u svojim ranijim istupima on zadovoqavao tezom da su domobranstvo i usta{ka vojnica dva sasvim razli~ita pojma i da se zlo~ini {to su ih po~inile usta{e ne smiju pripisivati domobranima koji su ipak predstavqali veliku ve}inu u ratu mobiliziranoga stanovni{tva (na strani NDH, naravno), sada je oti{ao bitan korak daqe, ustvrdiv{i da danas postoje bjelodani dokazi da i samo progla{ewe NDH nije djelo ~ak ni te {ake frankova~ko-usta{kih elemenata u Zagrebu, nego da je i to neposredno djelo wema~kih agenata Weesenmayera, Malletkea i drugih. Poruka je jasna: NDH nije bila samo rezultat èqa i projekcija pripadnika usta{kog pokreta, na ~elu s Paveli}em, nego i interesa nekih mo}nih me|unarodnih ~imbenika, konkretno Hitlerove Wema~ke. [to se sa330
mih zlo~ina u NDH ti~e, Tu|man u svom predavawu nije propustio spomenuti moment raspirivawa mr`we i teror usta{kog reìma nad srpskim stanovni{tvom, ali je tome dodao da kod toga ne treba zaboraviti da je taj teror u isto vrijeme pa ~ak i u jo{ ja~oj mjeri bio uperen i protiv Hrvata antifa{ista, komunista, @idova i Cigana. Time je ve} 1964. i 1965. u odre|enoj mjeri anticipirao neke teze koje }e do krajnosti razviti u kwizi Bespu}a povijesne zbiqnosti, s kraja osamdesetih. (isto; str. 358-359) Nastojawa Frawe Tu|mana oko revizije tzv. pobjedni~ke historije naroda Jugoslavije s naglaskom, naravno, na Hrvatsku bila su fokusirana na dvije (polu)dràvne tvorevine iz novije hrvatske povijesti s nekomunisti~kim ili antikomunisti~kim predznakom. Jedna je bila Banovina Hrvatska, a druga Nezavisna Dràva Hrvatska. Iz perspektive {ezdesetih, obje su tvorevine bile jo{ prili~no svjeà povijesna iskustva. Banovina Hrvatska postojala je od 1939. do 1941, a NDH od 1941. do 1945. Ono zajedni~ko Banovini Hrvatskoj i NDH u odnosu na Socijalisti~ku Republiku Hrvatsku osim same ~iwenice da u wima na vlasti nisu bili komunisti bilo je to {to su wihovi teritoriji obuhva}ali i dijelove teritorija, ili ~ak cijeli teritorij, budu}e SR Bosne i Hercegovine. Banovina Hrvatska obuhva}ala je dijelove BiH u kojima su u prete`nom broju ìvjeli Hrvati, a NDH ~itavu Bosnu i Hercegovinu, jer je po usta{ama hrvatska isto~na granica bila na Drini. Za razliku od wih, Socijalisti~ka Republika Hrvatska, ~ije su tzv. avnojske granice projektirali komunisti tijekom i neposredno nakon Drugog svjetskog rata, nije zadirala u podru~je budu}e SR Bosne i Hercegovine. Wezine je granice Tu|man stoga posprdno nazivao hrvatskim perecom (ili hrvatskom kiflom), osobito u razdobqu koje je prethodilo wegovu dolasku na vlast u Hrvatskoj. Banovinu Hrvatsku Tu|man je {ezdesetih branio mnogo otvorenije i izravnije nego NDH. Bilo je to i razumqivo jer pobjedni~ka historija Banovinu Hrvatsku nije tretirala kao zlo~ina~ku tvorevinu, za razliku od NDH. Za Banovinu se Hrvatsku samo tvrdilo da je reakcionarna (...) Postupak Tu|manove revizije slu`bene interpretacije NDH trajao je dugo otprilike od 1960. do 1990, a odvijao se u nekoliko faza. Prva je faza po~ela na prijelazu iz pedesetih u {ezdesete, kada je Tu|man jo{ ìvio u Beogradu. On je tada pokrenuo pitawe rehabilitacije domobranstva kao regularne vojske NDH, i to tako {to ga je o{tro distingvirao od usta{ke vojnice kao jedinog svjesnog, ali i relativno malobrojnog, elementa u sustavu oruànih snaga NDH. Smisao te rehabilitacije bio je ponajprije u tome da se s hrvatskog naroda skine anatema za zlo~ine po~iwene u Drugom svjetskom ratu, ali i da se pokaè da u NDH nije ba{ sve bilo negativno, odnosno fa{isti~ko. Zlo~ine su, po Tu|manu, po~inile usta{e, to je neprijeporno, ali usta{e su bile malobrojne i bez znatnog utjecaja u narodu pa stoga i politi~ki bezna~ajne. Nasuprot wima, domobrani, kao uvjerqiva ve}ina u ratu angaìranoga hrvatskog stanovni{tva, nisu sudjelovali u zlo~inima, a mnogi su od wih, osobito u drugoj polovici rata, pomagali partizane kako u qudstvu, tako i u oru`ju i ratnom materijalu.
331
Za sve negativno u NDH, dakle, kriva je apsolutna mawina hrvatskog naroda zapravo {a~ica qudi, na ~elu s poglavnikom Antom Paveli}em koja je iskoristila splet doma}ih i me|unarodnih politi~kih okolnosti za realizaciju svojih zlo~ina~kih planova. Druga faza poklapa se s po~etkom Tu|manova direktorovawa u Institutu za historiju radni~kog pokreta u Zagrebu. Moèmo je locirati u 1963, kada nastaje jedna od dvije rasprave napisane za me|unarodni histori~arski kongres u Karlovim Varima, kasnije uvr{tena u kwigu Okupacija i revolucija. Rije~ je o raspravi Nezavisna Dràva Hrvatska kao instrument politike okupacionih sila u Jugoslaviji i narodnooslobodila~ka borba u Hrvatskoj 1941-1945.. Ono novo u tom tekstu jest teza da je Nezavisna Dràva Hrvatska u mnogo ve}oj mjeri bila proizvod velikih sila, tj. rezultat osvaja~ke politike tvoraca svjetskog fa{isti~kog pokreta, Hitlera i Musolinija, nego nekakav doma}i izum koji bi trebalo pripisivati iskqu~ivo usta{kom pokretu na ~elu s Paveli}em. Tu|man je sada NDH opisivao kao specifi~an nusproizvod sila osovine (Wema~ke i Italije), kojima je u ratu sluìla kao jedna od glavnih karika u wihovoj politici prema sredwoj i jugoisto~noj Europi. Drugim rije~ima, nastojao je {to vi{e naglasiti wezin {iri, me|unarodni kontekst, iz ~ega je, naravno, implicitno proizlazio i vrlo odre|eni zakqu~ak: da su i za zla po~iwena u toj dràvi najodgovorniji bili oni koji su je primarno i stvorili dakle stranci, dvije vode}e fa{isti~ke sile u Europi, Wema~ka i Italija a ne doma}i element, Paveli}eve usta{e, koje su, na neki na~in, zapravo do{le na gotovo. Ni u toj drugoj fazi Tu|man nije prestajao isticati da je NDH bila kvislin{ka tvorevina, te je bio daleko i od same pomisli negirawa wezinog fa{isti~kog i zlo~ina~kog karaktera. No, iza te deklarativne osude ipak je u prvi plan stavqao dva bitna obiqe`ja NDH prema kojima se politi~ki nije izravno opredjeqivao, ali se mogao ste}i dojam da mu nimalo ne smetaju ili mu ~ak imponiraju. Prvi je moment da je NDH bila izraz razbijawa Jugoslavije, tj. razdvajawa Hrvatske od Srbije (to~nije re~eno: Hrvata od Srba), a drugi da je, u teritorijalnom smislu, predstavqala veliku Hrvatsku, u ~ijem su sastavu bili i Srijem, Bosna i Hercegovina te Sanyak. Razbijawe Jugoslavije, tj. odvajawe Hrvatske od Srba, i teritorijalno {irewe hrvatskog pereca na ra~un dijelova teritorija drugih jugoslavenskih republika bit }e kqu~ni elementi Tu|manova kasnijeg politi~kog anga`mana, zakqu~no s osnivawem Hrvatske demokratske zajednice. Ali u ovoj historiografskoj fazi, u prvoj polovici {ezdesetih, Tu|man se zadovoqio wihovim golim isticawem, uz deklarativnu osudu fa{isti~kog i zlo~ina~kog karaktera NDH. I sada, sredinom {ezdesetih, na vrhuncu sukoba s Bakari}em, Tu|man se odlu~uje na svoj novi korak, odnosno na novu etapu revizije slu`bene interpretacije NDH, a ta je etapa relativizacija zlo~ina, tj. ratnih `rtava, po~iwenih u NDH. Prije svega u Jasenovcu, kao najve}em usta{kom logoru u Hrvatskoj. Za svoj novi veliki ciq Tu|man sebi postavqa obra~un s jasenova~kim mitom. (isto; str. 403-405)
332
Cjelokupan ìvot i politi~ko djelovawe Frawe Tu|mana poklopili su se s dvama temeqnim politi~kim procesima u Hrvatskoj i Jugoslaviji, u razdobqu 1945-1990, koji su se uzajamno isprepletali, pa i uvjetovali. Prvi proces moèmo nazvati usponom i padom komunizma, a drugi usponom i padom jugoslavenskoga projekta u novoj, Titovoj, Jugoslaviji. Prvi je ozna~avao klasnu, drugi nacionalnu dimenziju ukupnoga politi~kog ìvota u cijeloj zemqi (...) Ako oba temeqna politi~ka procesa, uspon i pad komunizma i uspon i pad Jugoslavije, prikaèmo grafi~ki, dobit }emo koordinatni sustav u kojem jedna os ozna~ava klasnu, a druga nacionalnu dimenziju politi~koga ìvota u Hrvatskoj u razdobqu 1945-1990. êtiri kvadranta toga sustava reprezentiraju nam ~etiri teorijski mogu}e temeqne politi~ke pozicije na kojima je bio ili je mogao biti svaki politi~ar i intelektualac aktivan u tom razdobqu, ukqu~uju}i, naravno, i Tu|mana. (isto; str. 449) Prva je pozicija integralno jugoslavenstvo ili shva}awe jugoslavenstva kao nadnacije po uzoru, otprilike, na reìm kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a u Jugoslaviji izme|u dva rata. Spoj, dakle, tzv. centralizma i unitarizma. Tu|manu je to u svim fazama wegova ìvota (ukqu~uju}i i titoisti~ku) bila najomraènija politi~ka pozicija (...) Druga je ona pozicija s koje je Komunisti~ka partija Hrvatske krenula 1941. u borbu protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih saveznika, ali, isto tako, u socijalisti~ku revoluciju koja je imala za ciq radikalnu promjenu dru{tvenog ure|ewa u cijeloj Jugoslaviji (...) U realnom je politi~kom ìvotu opipqivi sadràj te historijske krive bila federativno ure|ena Jugoslavija u kojoj su svi narodi na~elno ravnopravni, dok je nositeq vlasti i rukovode}a dru{tvena snaga radni~ka klasa i svi radni qudi i gra|ani. Odnosno, takva Jugoslavija, u kojoj je na vlasti socijalisti~ko samoupravqawe. Ta je pozicija nastojala uspostaviti idealnu ravnoteù izme|u klasnog i nacionalnog (...) (isto; str. 450) Politi~ka pozicija III kvadranta na prvi je pogled proturje~na, pa se ~ak moè u~initi i kao oksimoron (...) Ta naizgled nemogu}a sinteza komunizma i eksplicitnog hrvatstva koje se ne veè uz jugoslavensku ideju i dràvni okvir SFRJ pozicija je III kvadranta u na{em koordinatnom sustavu. Temeqno je na~elo te pozicije hrvatski suverenitet, odnosno suverenitet hrvatskoga naroda, ali shva}en iskqu~ivo kao suverenitet hrvatskog naroda organiziranog u Socijalisti~ku Republiku Hrvatsku (ili, kasnije, u Republiku Hrvatsku, kao nasqednicu SRH). Dakle, ne kao suverenitet hrvatskog naroda kao takvog. (isto; str. 452) Jedina temeqna politi~ka pozicija u na{em koordinarnom sustavu koja dovodi u pitawe postoje}e, avnojske granice Hrvatske jest pozicija IV kvadranta, koju je ve} sredinom {ezdesetih zaposjeo na{ junak, Frawo Tu|man. Ona tako|er, kao i pozicija III kvadranta, polazi od na~ela hrvatskog suvereniteta, ali ga tuma~i bitno druga~ije: ne kao suverenitet hrvatskog naroda organiziranog u postoje}oj republici ili dràvi (SRH), nego kao
333
suverenitet hrvatskog naroda kao takvoga. A to je sasvim druga opcija, postavqawe na dnevni red jednoga sasvim novog problema. (isto; str. 453) IV kvadrant izrazito je retro orijentiran. On je zagledan u pro{lost. Budu}nost on vidi u pro{losti. U onome {to je ve} bilo. Nekomunisti~koj, buròaskoj, reakcionarnoj pro{losti. Wegovi su povijesni uzori Banovina Hrvatska (Vlatko Ma~ek) i Nezavisna Dràva Hrvatska (Ante Paveli}). Nakon Drugoga svjetskog rata to je bila pozicija gotovo cjelokupne hrvatske politi~ke emigracije, sa svim svojim strujama i unutarwim podjelama, a od sredine {ezdesetih to je i pozicija Frawe Tu|mana, dodu{e tada jo{ samo na podru~ju primijewene historiografije, a ne i prakti~ne, operativne politike. U IV kvadrantu nema kompromisa, nema milosti. On je jasan, direktan i maksimalisti~ki. Wega jedino zanima Teritorij (s velikim T), sve su ostalo pri~e za malu djecu. Sredi{we pitawe koje pozicija IV kvadranta postavqa jest gdje su (tj. dokle) hrvatske granice. Kada to rije{imo, moèmo i}i daqe. Ako to nije rije{eno, onda nije rije{eno ni{ta. Razliku izme|u pozicija III i IV kvadranta na konkretnom mi je primjeru opisao Stipe Mesi}, izlaù}i mi, potkraj devedesetih, svoj i Manoli}ev plan iz proqe}a 1989, kada su u Hrvatsku demokratsku zajednicu htjeli instalirati nekolicinu najeksponiranijih proqe}ara, sa Savkom i Tripalom na ~elu, kako bi nepredvidivoga i opasnoga Frawu Tu|mana dràli pod kontrolom. Evo {to mi je rekao: Motivi su nam bili da te velike osobe Savku, Tripala, Haramiju i Bijeli}a imamo uz sebe, ali i da malo drìmo jedan krug oko Tu|mana, da mu ne damo da uzleti, jer je wegova stalna koncepcija bila podjela Bosne i Hercegovine. To je, u stvari, bila najve}a bojazan svih nas. Tu|man je imao tvrdi stav oko BiH, a mi smo smatrali da je jedino realno mogu}e osamostaliti konstitutivne elemente federacije stvoriti konfederalne odnose, ili, ako to ne ide, stvoriti samostalne dràve. Upori{te nam je bio Ustav iz 1974. Zato smo smatrali da je taj wegov tvrdi stav oko Bosne opasan i da moramo imati jedan krug oko wega koji bi ga, na odre|en na~in, mogao kontrolirati. Otkako je stupio na teren dràvotvornoga hrvatstva, Tu|man se u svojim politi~kim razmi{qawima i konkretnom djelovawu sluìo iskqu~ivo pojmom narod. Wega je jedino zanimao hrvatski narod kao takav, shva}en generalno. Pod tim pojmom, hrvatski narod, on je podrazumijevao ~etiri kategorije ili skupine Hrvata. U prvoj su bili Hrvati koji su ìvjeli u Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj. U drugoj su bili Hrvati koji su ìvjeli u SR Bosni i Hercegovini. Pritom je Hrvatima smatrao i otprilike 80 posto muslimana. U tre}oj su skupini bili Hrvati koji su ìvjeli u ostalim jugoslavenskim republikama i pokrajinama. Prije svega u Vojvodini (dijelovi Ba~ke i Srijema) i Crnoj Gori (Boka Kotorska). U ~etvrtoj su skupini bili Hrvati u iseqeni{tvu, izvan granica SFRJ (plus, naravno, hrvatske nacionalne mawine u inozemstvu). Svi su zajedno ~inili hrvatski nacionalni korpus, kao zajednicu Hrvata na planetarnom nivou. Taj izraz, hrvatski korpus, u{ao je u svako334
dnevnu politi~ku uporabu s osnutkom Hrvatske demokratske zajednice, 1989. Hrvate iz prve tri skupine Tu|man je u svojoj izvornoj (idealnoj) viziji zami{qao kao stanovnike jedne, zajedni~ke dràve budu}e hrvatske nacionalne dràve na jedinstvenom teritoriju, to jest, na teritoriju koji uvaàva prirodne (etni~ke) i povijesne granice Hrvatske. A {to se ti~e ~etvrte skupine, Hrvata u emigraciji, zagovarao je najtje{wu mogu}u suradwu domovine i dijaspore, na planu borbe za osamostaqivawe Hrvata (upravo tako: Hrvata, a ne SRH) iz SFRJ i stvarawe ekskluzivne hrvatske dràve, u maksimalisti~kim granicama. (isto; str. 454-455) Od 2. do 4. srpwa 1968, Tu|man sudjeluje na Sedmom kongresu slova~kih histori~ara u Sv. Martinu na poziv Predsjedni{tva Slova~koga povijesnog dru{tva pri Slova~koj akademiji znanosti. Referat koji je tom prigodom odrào, Velike ideje i borba malih slavenskih naroda za nacionalnu slobodu, uvrstit }e, kao prvo i najva`nije poglavqe, u svoju kwigu Velike ideje i mali narodi, koja }e, u izdawu Matice hrvatske, izi}i 1969. Idu}eg mjeseca, od 6. do 13. kolovoza, sudionik je i [estog me|unarodnog slavisti~kog kongresa u Pragu, samo nekoliko dana prije sovjetske oruàne intervencije u duhom pra{koga proqe}a probu|enoj êhoslova~koj. Za pra{ki je kongres pripremio referat Ideja o slavenskoj uzajamnosti i narodi Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, {to }e ga tako|er uvrstiti u kwigu Velike ideje i mali narodi. (isto; str. 461) Krilatica Velike ideje i mali narodi krije u sebi wegovu pritajenu èqu da i hrvatski narod, koji je po definiciji mali, postane {to bliì i sli~niji velikim narodima. A bliì i sli~niji wima moè postati tek onda ako i on bude imao veliku dràvu. Odnosno, {to ve}u dràvu, na {to ve}em teritoriju. To je glavni preduvjet da moè uspje{no parirati velikim narodima koji ve} imaju velike dràve. Opet se moramo prisjetiti Qube Bobana koji je takva razmi{qawa 1964, u razgovoru s Bakari}em, okvalificirao velikim hrvatstvom . I tre}e, Tu|man tu ~itavo vrijeme govori o narodu. O hrvatskom narodu. Iz wegovih usta (ili iz wegova pera) nikad ne}e izletjeti Socijalisti~ka Republika Hrvatska. Ili samo Hrvatska, ako se pod time misli na aktualnu SRH. On uvijek govori iskqu~ivo o hrvatskom narodu kao takvom, misle}i pritom na sve Hrvate koji ìve na podru~ju SFRJ i koji tek trebaju, kao jedinstveni etnos, stvoriti vlastitu nacionalnu dràvu, koja }e biti ekskluzivna dràva hrvatskoga naroda. To je bit Tu|manove doktrine, sve su ostalo pusta zamagqivawa. Subjekt wegove krilatice Velike ideje i mali narodi jest narod, hrvatski narod, a ne wegova postoje}a dràva, SRH, {to zna~i da pitawe hrvatske dràve, tj. veli~ine wezina teritorija, on ostavqa otvorenim. Konzekventno u duhu kako smo to na po~etku poglavqa ve} objasnili IV kvadranta. Ali pitawe konkretnih granica hrvatskoga teritorija Tu|man u toj kwizi jo{ ne poteè. Za to je ipak jo{ bilo prerano; to }e, kao zasebnu temu, ostaviti za sedamdesete i osamdesete. (isto; str. 463) Jedna stvar Frawi Tu|manu nikako nije izlazila iz glave. Pitawe Nezavisne Dràve Hrvatske jedne relativno velike dràve malog hrvatskog naroda. [to su godine prolazile, to je bio sve vi{e opsjednut NDH.
335
Koliko je prema SRH bio indiferentan, toliko mu je NDH imponirala. Naravno, ne zbog zlo~ina {to su u woj po~iweni, nego zbog toga {to je, unato~ svemu, to bila dràva (1), i jo{ k tome relativno velika dràva, na relativno velikom teritoriju (2). Tu|mana je to toliko zaokupqalo da je o tome odlu~io napisati kwigu. Ta mu je ideja pala na pamet 1969. Trebao je to biti wegov dotad najve}i izdava~ki projekt: monografija ~iji je radni naslov glasio Svjedo~anstva o NDH. Na{ao je i izdava~a koji ju je bio voqan objaviti Stvarnost iz Zagreba. (isto; str. 464) Ipak, unato~ svim velikim pripremama i dogovorima, od te iznimno ambiciozno zami{qene kwige nije na kraju bilo ni{ta. Za{to nije mi poznato. Je li od tog projekta odustao Tu|man, wegovi suradnici ili sama izdava~ka ku}a Stvarnost nisam uspio istraìti. (isto; str. 466)
3. Kako je Tu|man odredio granice Velike Hrvatske

Tezu o dijametralno razli~itoj civilizacijskoj pripadnosti Srba i Hrvata, zbog koje je wihov suìvot nemogu}, i o stvarawu etni~ki ~istih teritorija Tu|man je preuzeo od frawevca Dominika Mandi}a, koji se posebno isticao kao rasista. Vide}emo da Tu|man svoju genocidnu i rasisti~ku politiku nije skrivao. Naprotiv, otvoreno se zalagao za realizaciju svojih ideja. To su Srbi najboqe osetili na svojoj koì. Osim ameri~kog izdawa, u distribuciji sveu~ili{nog izdava~a Columbia University Press, Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi izi{lo je 1981. i na hrvatskom jeziku, u svom originalnom izdawu, i to u biblioteci Kwi`nica Hrvatske revije, pod urednikovawem Vinka Nikoli}a (Minhen Barselona). (isto; str. 506) U drugome potpoglavqu, U ~emu je zagonetka rije{enog a aktuelnog nacionalnog pitawa u SFRJ i prijepornost wezina me|unarodnog poloàja, Tu|man je oti{ao jo{ korak ili dva daqe. Poku{avaju}i razrije{iti zagonetku trajne ili dana{we prijepornosti wezina (mislio je na Jugoslaviju, op. a) me|unarodnog poloàja, do{ao je do sqede}eg otkri}a: Najsudbonosnija povijesna odrednica po razvitak naroda i uqudbe na tom tlu (u Jugoslaviji, op. a) bila je podjela Rimskog imperija na Zapadno i Isto~no carstvo (dovr{ena nakon Teodosijeve smrti 395. g), te raskola katoli~anstva (864-1054) na zapadnurimokatoli~ku i isto~nuortodoksnu ili pravoslavnu crkvu. Granice te podjele prolazile su gotovo sredinom dana{weg teritorija Jugoslavije (crtom Dunav Sava Drina), {to je bio razlog, da su se u tijeku cijelog sredwovjekovnog i novovjekog razvitka, sve do najnovijeg doba (do kraja Prvog svjetskog rata 1918) u posebnim uvjetima razvijali Srbi, Crnogorci i Makedonci, u okviru isto~ne crkve i kulture, a posebno, u okviru zapadne crkve i uqudbe, Hrvati i Slovenci, {to je bitno utjecalo i na oblikovawe sveukupnih zna~ajki wihova nacionalnog bi}a. To se osobito o~ituje u posebnoj srpskoj, i posebnoj hrvatskoj, nacionalnoj svijesti i kulturnoj psihi, te sveukupnoj povijesnoj, dràvno-politi~koj i vjerskoj tradiciji, stvorenoj kod srpskog naroda u isto~noj, a kod hrvatskog naroda u zapadnoj sferi (...)
336
Bila je to novost od strate{koga zna~aja u Tu|manovu ukupnom politi~kom razmi{qawu, jedan kvalitativno novi element na koji u wegovim ranijim tekstovima nismo nailazili: prebacivawe wegove temeqne politi~ke preokupacije (odnos Hrvata i Srba u Jugoslaviji) s ~isto nacionalne u posve drugu, kulturno-civilizacijsku ravninu (...) A iz toga, po Tu|manu, proizlazi i drugi, mo`da jo{ va`niji (a svakako dalekose`niji) zakqu~ak: da ta dijametralno razli~ita kulturno-civilizacijska pripadnost Hrvata i Srba zapravo onemogu}uje wihov normalan zajedni~ki ìvot u zajedni~koj dràvi, Jugoslaviji. Hrvati i Srbi poru~uje nam Tu|man dva su odvojena svijeta, izme|u kojih nema ama ba{ ni~ega zajedni~kog ili podudarnog: Hrvati nose civilizacijska obiqe`ja zapadnoga, a Srbi obiqe`ja isto~noga ~ovjeka, {to jedno s drugim naprosto ne ide. Jer, takve, civilizacijske razlike nisu prolaznoga, efemernog karaktera, ne{to {to se moè izbrisati ili, mo`da, ne~im kompenzirati; te su razlike dubinske jer su determinirane procesima {to su trajali, i traju, stoqe}ima. Rije~ je o vje~nim razlikama, u istoj onoj mjeri u kojoj su vje~ne i civilizacije {to ih prouzrokuju. Svaka civilizacija moè normalno funkcionirati sama za sebe, ali nekakva preklapawa me|u wima, nekakav wihov zajedni~ki suìvot, ne dolazi u obzir. Svaka je civilizacija samosvojan entitet, jedan zaseban svijet, kao {to je svijet za sebe i svaka galaksija ili svemir. Ono krajwe naravou~enije, koje iz toga samo po sebi proizlazi, jest da Jugoslavija, u kojoj su Hrvati i Srbi najbrojniji (dakle najtemeqniji, najkonstitutivniji) narodi, ni teorijski ne moè mirno opstati na duì rok jer ta dva naroda koji je tvore pripadaju me|usobno divergentnim civilizacijskim tipovima. Jugoslavija se, drugim rije~ima, mora raspasti, svi|alo se to kome ili ne. A raspast }e se po {avu Dunav Sava Drina, koji je prirodna granica izme|u zapadnocivilizacijskoga i isto~nocivilizacijskoga svijeta. (isto; str. 507-509) Rukopis Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi Tu|man je zavr{io 1978. Sedam godina ranije dakle 1971. jedan od najpoznatijih i najutjecajnijih hercegova~kih frawevaca svih vremena, ujedno i povjesni~ar, fra Dominik Mandi}, napisao je (u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, gdje je ìvio od 1951) kwigu Hrvati i Srbi, dva stara, razli~ita naroda. Urednik te kwige bila je ista osoba koja je 1981. uredila i Tu|manovo Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi na hrvatskom jeziku (Vinko Nikoli}), a i izdava~ je bio isti Kwi`nica Hrvatske revije (Minhen Barselona). Na 277. stranici Mandi}eve kwige pi{e: Pod utjecajem Zapadne crkve i zapadnih evropskih naroda, s kojima su ìvjeli u evropskom jedinstvu i u dràvnom susjedstvu ili zajedni{tvu, Hrvati su svoju narodnu kulturu trajno izgra|ivali u zapadnom duhu i time postali narod evropske zapadne kulture. (...) Kod crkvenog raskola 1054, Srbi su slijedili Isto~nu crkvu. (...) Od tada, sav se je srpski vjerski i kulturni ìvot, crkveno i dràvno zakonodavstvo, srpska kwièvnost i umjetnost razvijala pod jakim utjecajem Isto~ne crkve i bizantske kulture, tako da su Srbi po svojoj kulturi i duhu postali izrazito isto~ni narod bizantskoga tipa. (...)
337
Ali, kada se na osnovu te fiktivne (jugoslavenske, op. a) ideje godine 1918. stvorila dràva SHS, pokazalo se u svoj su{tini, da Hrvati i Srbi nijesu jedan narod, nego dva razli~ita naroda, s opre~nim kulturnim, pravnim i moralnim poimawima. A na drugome mjestu, u potpoglavqu U Sredwem vijeku Srbi su izrazito isto~ni narod, Mandi} pi{e jo{ i ovo: Nakon pobjede kr{}anstva u rimskoj dràvi godine 313, od gr~ko-isto~noga ~ovjeka i kulture, pod utjecajem kr{}anstva stvorena je bizantska kultura i ~ovjek bizantski isto~wak; od ~ovjeka i kulture rimske, djelovawem kr{}anstva, nastala je zapadna kultura i ~ovjek zapadwak. Granica izme|u isto~noga i zapadnoga svijeta na Balkanu te~e rijekom Drinom. Na toj rijeci dijelilo se Isto~no i Zapadno rimsko carstvo; Isto~na i Zapadna kr{}anska crkva; bizantska i zapadna kultura. I iz aviona je vidqivo da je sredi{wu tezu u svom uratku Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi, onu po kojoj se ta kwiga bitno izdvaja od svih wegovih dotada{wih radova tezu o civilizacijski uvjetovanim razlikama izme|u Hrvata i Srba u Jugoslaviji Tu|man naprosto preuzeo od hercegova~koga frawevca fra Dominika Mandi}a, jedne od stoèrnih li~nosti brojne i vrlo utjecajne hercegova~ko-fratarske zajednice na sjevernoameri~kom kontinentu. A to onda zna~i da je pod utjecaj hercegova~kih fratara do{ao ve} u drugoj polovici sedamdesetih, odnosno ~itavo desetqe}e prije nego {to }e s wima i wihovim politi~kim istomi{qenicima i sqedbenicima sklopiti povijesni pakt na svojim velikim turnejama po Kanadi i SAD 1987, 1988. i 1989, u predve~erje raspada Jugoslavije. Kako je fra Dominik Mandi} osoba od neprocjewive va`nosti ne samo za svijet hercegova~kih frawevaca, nego i za politi~ki razvoj budu}ega hrvatskog predsjednika Frawe Tu|mana (od kasnih sedamdesetih nadaqe), potrebno je o wemu i wegovu djelovawu re}i ne{to vi{e. Rodio se 1889. u selu Lise kraj [irokog Brijega. Pravo mu je ime bilo Andrija, ali je, kada je 1906. u{ao u fraweva~ki red, uzeo ime Dominik. Fraweva~ku je gimnaziju poha|ao na [irokom Brijegu, a Katoli~ko sveu~ili{te u Fribourgu, u [vicarskoj. Koliko je zna~io Hrvatima iz zapadne Hercegovine kako u domovini, tako i u iseqeni{tvu dovoqno govori podatak da ga je Vjekoslav Maka Luburi} u jednome svom ~lanku u ~asopisu Drina opisao kao hercegova~ki Vatikan. Ono, dakle, {to je za sve rimokatolike bio papa, to je za hercegova~ke Hrvate, u domovini i dijaspori, bio fra Dominik Mandi}. (isto; str. 509-511) Na ovitku prvog izdawa Mandi}eve kwige Hrvati i Srbi, dva stara razli~ita naroda (Kwi`nica Hrvatske revije, 1971) pi{e da ova kwiga sa svojim uvjerqivim sadràjem jednom zauvijek utvr|uje visoki zid izme|u dva naroda, hrvatskoga i srpskoga, koje su kroz preko jedno stoqe}e, od ilirskih i jugoslavenskih fantasta do crvenih unitarista, poku{ali ne samo povezati, nego i ujediniti, dapa~e i umijesiti u jedno novo, jugoslavensko tijesto. Mandi} je u kwizi nastojao dokazati da Hrvati i Srbi nemaju me|usobno ni{ta zajedni~ko, i to jo{ od svojih najranijih po~etaka, kada su se tek formirali kao narodi, pa sve do kasnijih razdobqa, kada ih
338
je, nakon velikoga kr{}anskog raskola, definitivno udaqila pripadnost razli~itim civilizacijama i kulturama. U predgovoru hrvatskom izdawu te kwige (Matica hrvatska, 1990) Neven Budak je napisao: Autor se odlu~io na dokazivawe ne samo kulturnih, politi~kih i dru{tvenih razlika, ve} i na utvr|ivawe razli~itih rasnih tipova Hrvata i Srba... Sam fra Dominik Mandi} kwigu je zavr{io ovom re~enicom: Hrvati i Srbi mogu i moraju biti dobri susjedi i prijateqi, ali nikada jedan narod u jednoj jedinstvenoj unitarnoj dràvi. Suverena dràva Hrvatska i suverena dràva Srbija, u kojoj }e svaki narod po svojim narodnim predstavnicima, demokratskim na~inom izabranima, sam upravqati i vladati, bez mije{awa i utjecaja drugoga naroda, jedino je rje{ewe, kojim se moè do}i do mira, sloge i prijateqske suradwe me|u Hrvatima i Srbima. Mandi} se, me|utim, bavio i politikom, i to jo{ prije Drugoga svjetskog rata, kada je ìvio i pastoralno djelovao u rodnoj Hercegovini. Godine 1919. osnovao je Hrvatsku pu~ku stranku, koja se sna`no oslawala na vjeru. Godine pak 1943, kada je bio definitor fraweva~koga reda u Rimu, sro~io je jedan vaàn povijesni dokument koji je tako|er imao politi~ki karakter. Bila je to izjava u kojoj je, kako je napisao wegov biograf Panyi}, iznio êtiri na~ela koja bi imala voditi djelovawe Hrvatske seqa~ke stranke i koja bi morala sa~iwavati osnovicu za budu}e ure|ewe biv{e Jugoslavije. Ta je izjava trebala posluìti kao naputak HSS-u u wegovu politi~kom djelovawu u Bosni i Hercegovini za vrijeme Drugoga svjetskog rata. Od ukupno ~etiri na~ela te izjave, najva`nije je ono tre}e, {to ga je Mandi} nazvao principom ~istih narodnih teritorija. To je na~elo glasilo: Slavenski narodi na jugu Evrope, napose Hrvati i Srbi, vaqa da sporazumno odrede svoje narodne granice i da izmijene narodno pu~anstvo iz jednoga u drugi teritorij mirnim na~inom i pravednom ot{tetom imetka priseqenicima u novom kraju. Ukoliko se narodna granica ne bi mogla odrediti izravnim bratskim sporazumom, neka se odre|ewe granica povjeri arbitra`nom sudu velikih saveznih naroda. U istome na~elu Mandi} je za bosanskohercegova~ke muslimane (tada jo{ nisu bili priznati kao poseban narod) napisao: Bra}u Hrvate muslimanske vjere iz isto~ne Bosne i isto~ne Hercegovine primaju Hrvati u svoj narodni teritorij kao sastavni dio hrvatskog naroda. Mandi} je, naravno, smatrao da je isto~na granica Hrvatske na rijeci Drini. (isto; str. 511-512) U cjelini gledano, Frawo Tu|man je od fra Dominika Mandi}a preuzeo ~etiri kapitalne teze. Prva je teza da su razlike izme|u Hrvata i Srba uvjetovane razlikama izme|u dva civilizacijska tipa ili koda, zapadnog i isto~nog, koje su nastale kao posqedica velikoga crkvenog raskola 1054. Druga je teza da Hrvati i Srbi ne mogu ìvjeti u zajedni~koj dràvi. Tre}a je teza da su muslimani sastavni dio hrvatskoga naroda ili korpusa.
339
êtvrta teza govori o potrebi stvarawa tzv. ~istih narodnih teritorija na jugoslavenskom prostoru, ili, kako se sam Tu|man vi{e volio izraàvati, o humanim preseqewima. Te je teze Mandi} oblikovao u razli~itim fazama svog ìvota, bave}i se najprije pastoralnim i politi~kim, a zatim i povjesni~arskim radom. Kada je Mandi} umro, 1973, Tu|man je imao od ~ega po}i daqe i, u pone{to izmijewenim okolnostima, nastaviti wegov nauk. Treba, me|utim, re}i da je i sam Tu|man izvr{io povratni utjecaj na fra Dominika Mandi}a, u najkasnijim godinama wegova ìvota. U svom djelu Hrvati i Srbi, dva stara razli~ita naroda Mandi} se na nekoliko mjesta poziva na wegovu kwigu iz 1969, Velike ideje i mali narodi. Ako je {ezdesetih, dok je Tu|man bio direktor Instituta za historiju radni~kog pokreta Hrvatske, postojalo neraskidivo duhovno jedinstvo izme|u wega i Vase Bogdanova, sedamdesetih se godina ono pro{irilo i na fra Dominika Mandi}a, ali i na jo{ jednoga vrlo zna~ajnoga hercegova~kog Hrvata Vjekoslava Maksa Luburi}a. Od Luburi}a }e Tu|man preuzeti dvije strate{ke ideje: o hrvatskom izmirewu (pomirbi) i stvarawu svehrvatske politi~ke organizacije planetarnih razmjera koja }e sve Hrvate u domovini i dijaspori povesti u jedinstven pokret za stvarawe hrvatske nacionalne dràve dakako, na Teritoriju. O tome ne{to kasnije. Od Tu|manovih najve}ih ìvotnih uzora prvi je umro Bogdanov, 1967. Jedino je s wim bio i u fizi~kom kontaktu. Drugi je umro Luburi}, 1969. (ubila ga je jugoslavenska tajna policija), a tre}i fra Dominik Mandi}, 1973. Tu|man je, dakle, bio wihovim nasqednikom, sintetizatorom i sublimatorom ali i prakti~kim realizatorom, od kraja osamdesetih nadaqe. Naravno, ipak samo djelomi~nim, onoliko koliko su mu, kada je krenuo u provedbu svog plana, ponajprije me|unarodne okolnosti to dopu{tale. A nisu ba{ previ{e. (isto; str. 513)
4. Tu|manova apologija genocida

Tu|manova kwiga Bespu}a povijesne zbiqnosti podigla je veliku pra{inu prete`no zbog Tu|manovog pisawa o Jevrejima, ali i zbog wegove otvorene apologije genocida. Darko Hudelist je razgovarao sa Slavkom Gold{tajnom, hrvatskim istori~arem jevrejskog porekla, koji je bio jedan od glavnih inicijatora hajke na Tu|mana. U tom razgovoru Gold{tajn mu je rekao: Osobno me u Bespu}ima najvi{e iritirala re~enica na 161. stranici kwige, u kojoj Tu|man smatra normalnim da za voqu stvarawa dràve jedan narod moè upotrijebiti sva dostupna sredstva, pa i najstra{nija, kako bi savladao i uni{tio sve {to mu stoji na putu. To je ruàn, uàsan na~in razmi{qawa, jer opravdava dràvu ma kakva bila. On je s takvom formulacijom opravdavao i onu dràvu koja ~ini nasiqe, ukqu~uju}i i genocidno nasiqe. Tako|er me jako zasmetalo da je argumente za tu svoju tvrdwu Tu|man traìo u Bibliji, iako, ponavqam, to nisam doìvio kao antisemitizam. Bespu}a sam smatrao, i smatram, na~elnim poku{ajem opravdavawa nasiqa i netolerancije, ne samo prema @idovima nego i prema Srbima, ali i drugim narodima. (isto; str. 553)
340
Kvintesencijalna Tu|manova re~enica u kojoj je Tu|man povezao genocidno nasiqe s Biblijom nalazi se na 172. stranici drugog izdawa kwige (iz 1989), a glasi: ...Genocidno je nasiqe prirodna pojava, sukladna qudskodru{tvovnoj i mitolo{ko-boànskoj naravi. Ono se ne samo dopu{ta, ve} i preporu~a, {tovi{e ~ak i nalaè rije~ju svemogu}ega Jahve. Kusti} mi je bio od dragocjene pomo}i u razotkrivawu stvarne pozadine Tu|manovih pozivawa na Sveto pismo, ali i razumijevawu naizgled neobja{wivoga paradoksa: kako je bilo mogu}e da i pored tako ~vrstog oslawawa na Bibliju, osobito na Stari zavjet, Tu|man do|e u totalni raskorak ne samo s katoli~kim, nego i s cjelokupnim kr{}anskim naukom. (isto; str. 555) Najsporniji dijelovi Bespu}a nalaze se u ~etiri sredi{wa poglavqa kwige, od kojih su tri uvr{tena u natpoglavqe pod naslovom Tragovima povijesne (pre)ozbiqnosti i nerazboritosti, a jedno u natpoglavqe Prazdvajawa qudskog uma nad bivstvom nasiqa. Rije~ je, konkretno, o poglavqima: O ratnim i genocidnim zlodjelima u ranijoj povijesti, U sjeni holokausta, Svedobna sveudiqnost genocidne ~inidbe i U mitologijsko-religijskom mudroslovqu . U drugom izdawu kwige, rije~ je o prostoru od 128. do 177. stranice. U tom strate{kom dijelu Bespu}a Tu|man poku{ava odgovoriti na pitawe {to je to genocid, te koji su wegovi (pra)uzroci i zbiqska priroda kako u pro{losti, tako i u sada{wosti. U tim nastojawima ide vrlo daleko i vrlo duboko, pa na nekoliko mjesta implicitno, a na jednome ~ak i eksplicitno, genocid progla{ava boànskom kategorijom. Tu kqu~nu re~enicu ve} sam citirao: u woj Tu|man tvrdi da se genocidno nasiqe ne samo dopu{ta, ve} i preporu~a, {tovi{e ~ak i nalaè rije~ju svemogu}ega Jahve. Moja je glavna teza u ~lanku objavqenom u Globusu bila da sve {to je u Bespu}ima sadràno od prve do posqedwe re~enice treba gledati i tuma~iti u svjetlu te temeqne Tu|manove postavke, koju on, da bi bio {to uvjerqiviji, poku{ava potkrijepiti brojnim citatima iz Biblije (Staroga zavjeta). Kao jedan od najkarakteristi~nijih primjera, naveo sam i ovu re~enicu, sa stranice 129: Sveukupno kazivawe Staroga zavjeta svjedo~i nam na veoma drasti~an na~in kako su nasiqe, mr`wa, zlo~in i osveta neodjeqivi, sastavni dio ìvota ~ovjeka kao pojedinca i naroda kao najvi{e qudske zajednice. Sve su te pojedinosti, od sama iskona, samo druga strana qudskog bivstvovawa {to potje~e iz qubavi i teì mirotvornom suìvotu, ne mogav{i se, me|utim, nikada izbaviti rastrojstvena zla, koje stoga nije samo usputna ili sporedna ve} wegova jednakobitna sastavnica. (isto; str. 557) Koji je, zapravo, bio ciq Frawe Tu|mana u pisawu te kwige i {to je wome htio posti}i. Odgovor koji sam ponudio glasio je: On èli pokazati kako je Biblija (Stari zavjet) prepuna krvi i nasiqa, pqa~ki i ubijawa, klawa i genocida, kako bi time dokazao da je ovozemaqski (to~nije re~eno: ovovremeni) genocid ne{to sasvim prirodno i qudskoj naravi inherentno. U nastavku teksta napisao sam: U èqi da potkrijepi svoju ideju-vodiqu da genocid nije ne{to abnormalno i devijantno nego jedan od primarnih zakona i imperativa cjelokupnoga qudskog roda, on na nekoliko desetaka stranica kwige ustrajno traga za analogijama izme|u zlo~ina opisanih u
341
Bibliji i koji se doga|aju u ovo na{e suvremeno doba, pa u tom nastojawu glavne junake Biblije od samoga svemogu}ega Boga (Jahve) do Kaina, koji je ubio svog brata Abela, zatim Mojsija, koji je s Bogom sklopio savez ne radi mira ve} radi borbe, i mnogih drugih prikazuje kao praoce suvremenoga genocida! Tako, primjerice, na 129. stranici kwige Tu|man tvrdi da u Kainovu ubojstvu imamo prauzor qudske naravi koja vodi u sva|e bratoubila~ke, dok na idu}oj stranici kaè da nema granica zlodjelima, koje u svom pravednom gwevu i jarosti ne}e u~initi Jahve i wegov izabrani narod nad protivnicima svojim. U poduèm razgovoru o toj kwizi, po~etkom 1997. u prostorijama Izvje{tajne katoli~ke agencije na Kaptolu, don @ivko Kusti} i ja sloìli smo se u onome najva`nijem: da pravi pripadnik kr{}anske zajednice nikada ne bi pristupio Bibliji na na~in na koji je pristupio hrvatski predsjednik Tu|man. Tako|er smo jednodu{no konstatirali da je Tu|manov najve}i proma{aj bio u tome kada se ve} uhvatio Biblije {to Bibliju nije ~itao iz we same, nego je u woj samo pronalazio upori{ne crte za svoje apriorne teze i konstrukcije, koje sa stvarnim sadràjem Biblije i cjelokupnim kr{}anskim u~ewem nemaju ama ba{ nikakve veze. Kusti} je i sam ina~e priznao da u Bibliji ima jako mnogo primjera u kojima se, katkada i vrlo brutalno, opisuje zlo~in i nasiqe. Biblija se sastoji od 66 kwiga, upozorio me, i u woj se, zapravo, nalazi sve. Sva{ta se wome moè dokazati ako se ho}e ali samo ako se Biblija ~ita izvawski, a ne unutra{wom, boànski nadahnutom logikom. A Tu|man ju je ~itao ba{ tako izvawski. Prisvojio ju je za svoje vlastite potrebe i interese. (isto; str. 558-559) U analizi Bespu}a, Kusti} i ja posebice smo se dotaknuli re~enice na 131. stranici, koja glasi: Kako istrebqewe tu|eg, neprijateqskog i buntovnog naroda, nije jednostavan i lak posao, doti~no se ne moè obaviti na jedan na~in, to }e Jahve dati upute: Tre}inu spali posred groba ogwem... tre}inu uzmi i sasijeci ma~em oko grada; tre}inu baci u vjetar, tj. u izgnanstvo, ali i na wih }e pustiti kugu i divqe zvijeri (Ez 5:2 17). Kao {to i sam Tu|man navodi, rije~ je o viziji starozavjetnoga proroka Ezekiela. Vizija u najmawu ruku zvu~i intrigantno jer podsje}a na (mnogo kasnije) na~elo kwièvnika i du`nosnika NDH Mile Budaka po kojem su usta{e u Drugome svjetskom ratu trebale rije{iti srpsko pitawe u Hrvatskoj. Tre}inu je, po Budaku, trebalo likvidirati, tre}inu prevesti na katoli~ku vjeru, a tre}inu protjerati iz Hrvatske. Ezekielovu viziju Tu|man u Bespu}ima nije doveo u izravnu vezu s tim usta{kim na~elom, ali na 166. stranici kwige, gdje iznosi sintezu svog istraìvawa Biblije, kaè: ...U ~itavoj povijesti uvijek je bilo poku{aja kona~nog rje{avawa stranih ili nepo}udnih rasno-etni~kih ili vjerskih skupina protjerivawem, istrebqewem i obra}awem na pravu vjeru. Time je analogiju izme|u Ezekiela i kasnijih poku{aja kona~nog rje{avawa stranih ili nepo}udnih rasno-etni~kih ili vjerskih skupina ipak nazna~io barem implicitno. Ali bez ikakvoga posebnog komentara. Niti je takva kona~na rje{avawa osudio, niti ih je istaknuo kao pozitivan primjer. Naveo ih je naprosto kao ~iwenicu i to kao normalnu ~iwe342
nicu. Kao prirodni zakon koji vlada me|u qudima i narodima. Pritom je ostavio dojam da je to normalno i zbog toga, i prije svega zbog toga, {to tako pi{e u Bibliji. Odnosno, jer je tako govorio i pisao prorok Ezekiel! Kusti} mi je, me|utim, argumentirano objasnio da izme|u Ezekielove za~udne vizije i usta{koga na~ela, po kojem jednu tre}inu Srba treba pobiti, drugu iseliti, a tre}u preobratiti na katoli~anstvo, nema apsolutno nikakve stvarne analogije osim slu~ajnog podudarawa brojke tri. S jedne strane, usta{e su na toj trijadi inzistirale zato {to me|u wima nije bilo jedinstvenog stava oko toga kako treba rije{iti srpsko pitawe u Hrvatskoj pa da Hrvatska bude etni~ki ~ista, a ne stoga {to je netko od wih ~itao starog ìdovskog proroka pa se, odjednom, dosjetio pravom rje{ewu. (isto; str. 560) Sqede}a sporna re~enica u Bespu}ima koju smo don @ivko Kusti} i ja op{irnije prokomentirali nalazi se na 172. stranici, gdje pi{e: Na~elo: Qubi svoga bli`wega i mrzi svoga neprijateqa! (Mt 5:43), poduprijeto poukom da se u svakom narodnom (Izraelovom) neprijatequ gleda i Bo`jeg neprijateqa, nu`no je vodilo opravdawu i najbezumnijih nasiqa. I tako se Bog qubavi ocrtava dvosmisleno i kao Bog mr`we, koji mrzi neprijateqa, nasilnika i svakovrsnog gre{nika.... (isto; str. 561) Kusti} se, naravno, ni s takvom wegovom tvrdwom nije mogao sloìti. Otvoreno mi je rekao da se Tu|man tu totalno razi{ao sa slu`benim naukom ne samo katoli~ke crkve nego i kr{}anstva op}enito jer se, iako mo`da nesvjesno, priklonio jednome vrlo specifi~nom revizionisti~kom mi{qewu unutar crkve (sve je, dakle, htio revidirati, pa i Sveto pismo!) ~iji je tvorac bio maloazijski sve}enik Markion, koji je ìvio na prijelazu iz 1. u 2. stoqe}e kr{}anske ere. Taj je sve}enik prvi po~eo propovijedati teoriju o dva opre~na boànstva, pa je govorio o Bogu Staroga zavjeta (kao stvoritequ materije, duhova i zloduha) i Bogu Novoga zavjeta kao Bogu qubavi, koji se u Kristu objavio i time qude spasio. No, Markionovo je u~ewe, tzv. marcionizam, crkvena tradicija kategori~ki odbacila i proglasila ga herezom jer stoji na stajali{tu da Stari zavjet treba ~itati u svjetlu Novoga zavjeta (a ne ih, kao {to to Tu|man ~ini u Bespu}ima, me|usobno konfrontirati), dok odre|ene nepodudarnosti me|u wima tuma~i time {to su autori Staroga zavjeta Bo`ju misao shva}ali postupno, etapno se pribliàvaju}i onoj razini spoznaje koju su, za Kristova ìvota, imali pisci Novoga zavjeta (...) Posqedwe veliko proturje~je koje smo Kusti} i ja uo~ili u na{oj zajedni~koj analizi Bespu}a ticalo se Tu|manove definicije pojma narod. To~nije: razlika u shva}awu tog pojma u nauku katoli~ke crkve (i kr{}anstva op}enito) i onoga {to je on napisao u kwizi Bespu}a povijesne zbiqnosti, ali i nekim drugim svojim radovima. Vrlo va`no, ~ak mo`da najva`nije pitawe, jer je narod jedna od sredi{wih kategorija u cjelokupnoj Tu|manovoj doktrini i politici (...) Za Tu|mana je narod etnos, u kojem krvno i rasno podrijetlo imaju prevladavaju}e i, zapravo, jedino bitno zna~ewe (...) Na 161. stranici Bespu}a oti{ao je tako daleko da je formulirao jedan bizaran dru{tveni zakon koji je po svim svojim implikacijama pot343
puno al pari postavci da je genocidno nasiqe boànska kategorija. Taj zakon glasi: Kad neki pokret ili narod, dràva ili wihov savez, religija ili ideologija, ima pred sobom protivnika kojeg drì pogibeqnim za svoj opstanak, ili glavnom zaprekom za svoju prevlast, u~init }e sve mogu}e, i upotrijebiti sva dostupna sredstva, da ga savlada pa i uni{ti, ako ga na drugi na~in ne moè podvr}i svojoj voqi. Od te nakane odvra}a ga tek moèbitna pogibeq vlastitog uni{tewa u wezinoj provedbi. A na 173. stranici Tu|man tome pridodaje i ovu misao: Rat i nasiqe su ~iwenice koje izazivaju moralnu nelagodu i duhovne dvojbe, iz kojih, me|utim, nema izlaza. Jer, premda je Bo`jem naumu svrha mir, iskustvo govori da ga svaki narod postiè tek uz pretpostavku pobjede ste~ene borbom i nasiqem. I time je sve re~eno. Time je zgrada Tu|manova nauka u Bespu}ima povijesne zbiqnosti kompletirana. (isto; str. 562-563)
5. Plan o etni~kom ~i{}ewu Srba izloèn u Bespu}ima

Hudelist otkriva deo svog razgovora sa Kusti}em koji je vo|en 1997. godine. Otkrit }u sada ne{to {to nisam napisao u svom osvrtu na tu Tu|manovu kwigu, u Globusu od 28. studenoga 1997. Don @ivka Kusti}a upitao sam pri kraju na{eg razgovora {to je Tu|manu ta kwiga uop}e trebala odnosno, je li, kada ju je pisao, mo`da imao na umu neki skriveni ciq kojem je ona trebala posluìti. Kusti} mi je odgovorio da je taj ciq sigurno postojao. A to su bili Srbi u Hrvatskoj. Po Kusti}u, Tu|man je prema wima imao odre|en plan, {to ga je namjeravao provesti u djelo kada postane hrvatski predsjednik. No, Kusti} me zamolio da to u svom tekstu ne napi{em (u smislu da mi je on to rekao) i ja sam ga, iz po{tovawa prema wemu, poslu{ao. Ponovno sam se s wim susreo po~etkom qeta 2004, kada sam dovr{avao ovu Tu|manovu biografiju. Upitao sam ga smijem li sada objaviti ono {to mi je u povjerewu rekao 1997. Odgovorio je da smijem, ali da pazim da wegove rije~i budu citirane to~no onako kako ih je izgovorio. A rekao je da je Tu|man, kada je pisao Bespu}a, imao dovr{en plan o preseqavawima velikih skupina stanovni{tva, tzv. humanim preseqewima, s ciqem stvarawa etni~ki {to ~i{}e hrvatske dràve. Za mene je, me|utim, preseqavawe stanovni{tva organizirano nasiqe nad qudima! bio je, i 1997. i 2004, podjednako kategori~an Kusti}. Na moje pitawe odakle mu indicije da je Tu|man takvo {to planirao, odgovorio mi je: Djelomice iz ~itawa wegove kwige, a djelomice preko informacija {to sam ih dobio od nekih prijateqa iz krugova Matice hrvatske, izdava~a Bespu}a! (isto; str. 563-564) Hudelist je izdvojio i analizirao upe~atqive delove, a mi }emo da navedemo jo{ neke citate karakteristi~ne za Tu|manovu apologiju genocida. Doklegod nam doseè povijesno pam}ewe, ono nas podsje}a da genocidna zlodjela ne bijahu tek popratnom pojavom onog sveukupnog povijesnog
344
vrtloèwa u virovima kojega nestajahu opetovano mno{tva naroda, pa i onih s najrazvijenijim civilizacijama. O tome nam svjedo~i nedvosmisleno Biblija, ta za~etna kwiga nad kwigama svjetske literature, koja postade riznicom i svetim pismom svevremenske qudske mudrosti zato {to je jedan od prvih izvora vjerskog i }udorednog nauka, ali i sveukupnog povijesnog iskustva. (Frawo Tu|man; Bespu}a povijesne zbiqnosti; Nakladni zavod Matice Hrvatske; Zagreb; 1989; str. 129) A u me|usobnom razra~unavawu, u borbi za opstanak i presti`, od prvih poznatih etni~ko-dràvnih zajednica, a navlastito od su~eqavawa prvog izabranog naroda s poganskim, i svih kasnijih kulturnih naroda s barbarskim svjedoci smo u povijesti neprestanih osvaja~kih i obrambenih ratova, s obostrano najdalekose`nijim genocidno istrebqiva~kim ciqevima. (isto; str. 129) Da se u to doba, u ponajvi{e ratova, i{lo za istrebqewem, o tome ne moè biti nikakve dvojbe. Kad Izraelci ma~em savlada{e narod Amaleka, Mojsije objavquje Jahvinu odluku da }e spomen na Amale~ane sasvim izbrisati pod nebom (Izl. 17,8 15). I kad je rije~ o borbi protiv tla~iteqa svojih, nije dovoqno samo da se obori protivnika, uni{ti neprijateqa, razgwevqena sryba traì da èstok ogaw pro`dere (sve) preìvjele (Sir. 36,6 9). Ne uni{tavaju se samo ratnici. I Izraelci, isto tako kao i wihovi protivnici, koqu stanovni{tvo neprijateqskog naroda i bacaju u jame, ~ak i u ~atrwe (Jr. 41,4 10), iskorjewuje se sve mu{ko i ènsko, djecu i dojen~ad, bez ostatka (44,7). Sve biblijske povijesne, proro~ke, i mudrosne kwige pune su takvih kazivawa stvarnih povijesnih zbivawa i proricawa. Nema granica zlodjelima, koje u svom pravednom gwevu i jarosti ne}e u~initi Jahve i wegov izabrani narod nad protivnicima svojim. Nebesa }e se potresti i maknut }e se zemqa s mjesta. A wihovi ratnici: koga stignu probost }e ga; kog uhvate ma~em }e sasje}i; pred o~ima smrskat }e im dojen~ad, opqa~kati ku}e, silovati ène. Narodi }e biti sa`gani u vapno, kao posje~eno trwe {to gori u vatri. A svrha takvog krvolo~nog razra~unavawa jest da se svatko vrati svom narodu i prisili da u zemqu svoju pobjegne (Iz. 13,13 16; 33, 12), tj. da se postigne etni~ki ~ista dràva, jer inorodci je èle uvijek pretvoriti u svoju. Kako istrebqewe tu|eg, neprijateqskog i buntovnog naroda nije jednostavan i lak posao, doti~no se ne moè obaviti na jedan na~in, to }e Jahve dati upute: Tre}inu spali posred groba ogwem... tre}inu uzmi i sasijeci ma~em oko grada; tre}inu baci u vjetar, tj. u izgnanstvo, ali i na wih }e pustiti kugu i divqe zvijeri (Ez. 5,2 17). (isto; str. 130) Uzrokovane povije{}u nataloènim me|unacionalnim te{ko pomirqivim protimbama, koje su obrtima ratnih zbivawa usijavane do nesno{qivosti, sva ta izmjeni~na pogroma{ka nasiqa nad velikim, pa i vi{emilijunskim mno{tvom ino-etni~kog pu~anstva imala su uvijek za ciq neko kona~no rje{ewe: uklawawe stranog ako ne neprijateqski petokolona{kog, a ono zbog ne~eg povijesno odvojenog i nesukladnog elementa iz etni~ko-teritorijalnog korpusa vlastitog nacionalnog bi}a. Promatrane s tog zreni{ta a jedino se u wemu moè na}i obja{wewe neprestana opetovawa te povijesne pojave ovakve nasilne, pa i genocidne
345
promjene, kakve su izvr{ene i po okon~awu Drugog svjetskog rata, donose uvijek dvostrane posqetke. S jedne strane, neizbje`no produbquju povijesne razdore, razjaruju me|unacionalnu mr`wu i poti~u osvetni~ke porive, pa sa svime time pridonose odràvawu me|unarodne zategnutosti i izbijawu sve novih i novih sukoba. S druge strane, dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dràvnih granica pojedinih zemaqa, pa to moè imati pozitivne u~inke na kretawa u budu}nosti u smislu smawivawa razloga za nova nasiqa i povoda za nove sukobe i me|unarodne potrese. Poslije Drugog svetskog rata, na teret vo|a Hitlerove Wema~ke i satelitskih dràva novog europskog poretka, a i protiv svih pripadnika wihovih naci-fa{isti~kih organizacija, osim ratnih zlo~ina u uèm smislu, te zlo~ina protiv mira (agresija), stavqen je i zlo~in protiv ~ovje~nosti. Time je u pojam genocidnih zlodjela, {to dovode do potpunog ili djelomi~nog uni{tewa neke narodne, etni~ke, rasne ili vjerske skupine, ukqu~en zlo~in nano{ewa tjelesnih stradawa ali i du{evnih zala i patwi. (Tako je kasnije genocidni zlo~in kvalificiran i od OUN). To zna~i da se pod zlo~inima protiv ~ovje~nosti, ili genocidnim zlodjelima, osim izravnog uni{tavawa (ubijawa) pu~anstva ili razarawa gradova i pusto{ewa teritorija, podrazumijeva i svako nasilno preseqavawe stanovni{tva, ili tjerawe na prisilni rad, doti~no uz tjelesna i takva du{evna zlostavqawa kao {to su prisiqavawa na promjenu nacionalne i vjerske pripadnosti. (isto; str 163-164) Genocidna nasiqa, kao svevremenska i svecivilizacijska pojavnost u qudskom dru{tvu, bivaju, ipak, sve mawa i ograni~enija, ili dapa~e, i gotovo potpuno nestaju u pojedinim dijelovima svijeta, i u odre|enim povijesnim razdobqima. I{~ezavaju tamo gdje su ukloweni uzroci wihova izbijawa i povampirewa u me|unacionalnim odnosima, kao {to je to slu~aj npr. na skandinavskom i {vicarskom dijelu europskog kontinenta. Ili tamo i tada, gdje i kada nestaju razlozi, ili mogu}nosti, me|udràvnog nadmetawa i navlastito osvaja~ko-imperijalisti~kog presizawa, kao {to se to u ranijoj povijesti zbilo na primjeru Engleske i Francuske, a u najnovije doba Wema~ke i Francuske. Uvijek tamo i ondje gdje se prestankom ugroènosti pojedine dru{tveno-etni~ke zajednice, ili nestankom uvjeta za okori{tewem zlodjelom nad drugom stvaraju pretpostavke za nadvladavawe povijesnog bezumqa i za promi{qeno traèwe puteva i na~ina sukladnog ìvota u miru sre|enog dru{tvenog i me|unarodnog poretka. (isto; str. 167) Kao {to smo ve} mogli zakqu~iti iz prethodnog razmatrawa, u samim (judisti~kim) po~ecima sve na{e poznije, zapadne, civilizacije, u ono drevno doba kad vrhunac povijesno-filozofske qudske misli izraàva rije~ biblijskoga boga Jahve, genocidno je nasiqe prirodna pojava, sukladna qudsko-dru{tvenoj i mitolo{ko-boànskoj naravi. Ono se ne samo dopu{ta, ve} i preporu~a, {tovi{e ~ak i nalaè rije~ju svemogu}ega Jahve, uvijek kad je ono svrhovito za opstanak ili ponovnu uspostavu kraqevstva izabranoga naroda, ili za odràwe i {irewe wegove jedino ispravne vjere. (isto; str. 172)
346
Rat i nasiqe su ~iwenice koje izazivaju moralnu nelagodu i duhovne dvojbe, iz kojih, me|utim, nema izlaza. Jer, premda je bo`jem naumu svrha mir, iskustvo govori da ga svaki narod postiè tek uz pretpostavku pobjede ste~ene borbom i nasiqem. (isto; str. 173) Fihte je prvi europski misliteq koji je sustavno i zaokruèno izloìo teoriju o narodu, kao zasebnom nacionalnom bi}u i o nacionalnoj dràvi. Za Fihtea nacionalni ìvot predstavqa vje~nost na zemqi. Nacija nastaje i opstaje radi ispuwewa svoje metafizi~ke zada}e. Ta vje~nost objavquje se u du{i naroda. Nacionalni duh izraz je vjere naroda u wegovu posebnu zada}u, a ima ga samo tamo gdje postoji izravna stvarala~ka snaga. Nacionalni jezik je prvi, ali ne jedini, izraz te izvorne ìvotne snage, a dràva je sredstvo za osigrawe samobitnosti i opstojnosti nacionalnog bi}a. Povjesno je znakovito da je Fihte svoje shva}awe nacionalnog domislio u danima katastrofalnog sloma Pruske, kao najve}e wema~ke dràve (1806), da bi ga izrazio na ve} spomenuti na~in u ~asu uzdizawa wema~kog i drugih europskih naroda i sloma Napoleonova carstva. Pobjegav{i pred Francuzima u Knigsberg, Fihte }e u svojoj raspravi o Makijaveliju napisati: Svaka nacija èli onu vrednotu, koja je woj svojstvena, toliko pro{iriti koliko joj je mogu}e, i koliko je do we, ona bi u sebi utjelovila ~itav qudski rod, i to na temequ nagona {to ga je Bog qudima usadio, i na kojemu po~iva zajednica naroda, wihovo sukobqavawe i wihov uspon. Jama~no, sama ~iwenica da to pi{e poslije poraza, u okolnostima nacionalne beznadnosti zbog trijumfa Napoleona nad ~itavom Europom, upu}uje na to da je rije~ o dubqoj filozofskoj spoznaji, ali, dakako, ovjerovqenoj povijesnom zbiqom {to se zbiva pred wegovim o~ima. Daqe Fihteove spoznaje o tome glase: 1. Ako susjed u tebi ne vidi prirodnoga saveznika protiv jedne druge, vama obadvojici opasne mo}i, on }e uvijek biti spreman da se na tvoj ra~un pove}a, ~im mu se pruì prva prilika da to sa sigurno{}u moè u~initi. On to mora u~initi, ako je pametan, on se toga ne moè odre}i, pa makar ti bio ro|eni brat. 2. Nipo{to nije dovoqno da brani{ samo svoje podru~je, ve} pazi bez prestanka na sve {to moè utjecati na tvoj poloàj, nipo{to nemoj trpjeti da se ma {to u granicama tvoga utjecaja promijeni na tvoju {tetu, ne oklijevaj ni trenutka, ako u tome moè{ ne{to promijeniti u svoju korist; jer budi suguran da }e drugi u~initi to isto, ~im bude mogao; ako ti ne{to propusti{, zaostat }e{ za wim. Tko ne raste, taj gubi kad drugi rastu. (isto; str. 224-225)
6. Tu|manov dogovor s hercegova~kim frawevcima

Tu|manova putovawa u Kanadu krajem osamdesetih bila su od kqu~nog zna~aja za ono {to je usledilo. Tu|manovo putovawe u Kanadu 1987, a zatim i 1988. i 1989, imalo je, dubinski gledano, jedan jedini ciq: uspostavqawe kontakata, a onda i konkretnih dogovora i aran`mana, s najja~om i najutjecajnijom zajednicom hrvatskih iseqenika na svijetu zajednicom hercegova~kih frawevaca (fra347
tara), kao i wihovih brojnih sqedbenika, istomi{qenika i suradnika, sve redom hercegova~koga podrijetla, koji su s fratrima bili povezani po zavi~ajno-interesnoj i politi~koj liniji. Tu je zajednicu jo{ pedesetih i {ezdesetih podignuo na noge mo`da najva`niji hercegova~ki frawevac svih vremena, fra Dominik Mandi} (18891973), Hercegova~ki Vatikan kako ga je u svom ~asopisu Drina s punim pravom nazivao rodona~elnik ideje o hrvatskom pomirewu, Vjekoslav Maks Luburi}. S Mandi}em je Tu|man, kao povjesni~ar i kao politi~ar, bio suglasan u ~etiri bitne teze (...) Kako su, s jedne strane, hercegova~ki fratri bili planetarno najja~a hrvatska zajednica, i to s dva glavna sredi{ta, jednim u [irokom Brijegu, a drugim u îkagu (Drexel Boulevard 4851), a kako je, s druge strane, Frawo Tu|man svoju budu}u politi~ku organizaciju, Hrvatsku demokratsku zajednicu, tako|er zami{qao na planetarnoj razini, sa sjedi{tem u Zagrebu, glavnom gradu svih Hrvata moglo se, u neku ruku, i o~ekivati da }e se oni kad-tad spojiti i, budu}i da su u svim bitnim stvarima bili politi~ki istomi{qenici, svoj temeqni politi~ki ciq, stvarawe samostalne hrvatske dràve na Teritoriju, poku{ati realizirati udruènim snagama. Pred put u Kanadu, Tu|man je imao zacrtana tri pojedina~na ciqa. Prvi mu je ciq bio prezentirati svoje kwige i ostale pisane radove (1988. je ponio u Kanadu i rukopis jo{ neobjavqene kwige Bespu}a povijesne zbiqnosti) i time pro{iriti svoj utjecaj me|u hrvatskim iseqenicima u Sjevernoj Americi. Drugo, povezati se sa svojim politi~kim istomi{qenicima i potencijalnim saveznicima na planu zajedni~ke borbe za uspostavu samostalne hrvatske dràve. Jer, i Tu|manu je, jednako kao i fratrima, ve} 1986. bilo jasno da je Jugoslaviji i komunizmu odzvonilo i da je krajwe vrijeme za kretawe u odlu~uju}u akciju. I tre}e, prikupiti financijska sredstva za taj veliki ciq. Ne toliko jo{ tada koliko idu}ih godina, 1988. i 1989, neposredno prije prvih poslijeratnih parlamentarnih izbora. Motivi hercegova~ko-fratarske zajednice za zajedni~ku suradwu bili su, me|utim, jo{ slojevitiji i rafiniraniji. Wima je, najjednostavnije re~eno, trebao nacionalni vo|a koji ìvi i djeluje u domovini i s kojim oni, kao najja~a i najorganiziranija snaga u hrvatskoj emigraciji, mogu ostvariti svoje strate{ke politi~ke interese. Tada, kasnih osamdesetih, fratri su se nalazili u vrlo specifi~noj situaciji. U politi~kom smislu, pripadali su redovima najradikalnije hrvatske politi~ke emigracije. U SRH i SFRJ takva se emigracija nazivala prousta{kom. (isto; str. 590-591) Po~etkom osamdesetih, zajedni~kim i me|usobno koordiniranim naporima ameri~kih vlasti, predvo|enih predsjednikom SAD Ronaldom Reganom, i novoizabranoga pape Ivana Pavla II, u narodu poznatijeg kao pape Vojtile, zapo~eo je veliki svjetski proces ru{ewa ateizma i komunizma u Isto~noj Europi, koja se smatrala najve}om tvr|avom komunizma na svijetu. Krenulo se, zapravo, u ru{ewe Isto~nog bloka. Regan je komunizam pro348
glasio najve}im neprijateqem Amerike, a ni{ta boqe mi{qewe o komunizmu nije imao ni Vojtila. (isto; str. 591) Naravno da takvu sjajnu priliku hercegova~ki fratri, kojima je komunizam bio jednako omraèn kao i Reganu i Vojtili, nisu niti mogli niti smjeli propustiti. Svoje vlastite politi~ke interese stavili su u funkciju svjetskog procesa ru{ewa komunizma, iza kojega su, pragmati~ki povezani, stajali Vatikan i Amerika. Kao svoj temeqni politi~ki ciq proglasili su ru{ewe komunizma u Jugoslaviji. Upravo tako: ru{ewe komunizma u SFRJ, a ne toliko (svakako ne u prvom planu) ru{ewe Jugoslavije kao dràve. Ali da bi u tim svojim nastojawima uspjeli, trebao im je netko pravi u domovini, netko tko }e imati dovoqno htijewa, snage i odlu~nosti mobilizirati mase (hrvatski narod) unutar same Hrvatske. Jer, bez {irewa fronte u Hrvatskoj, dijaspora nije mogla u~initi ni{ta. Izbor je pao na Frawu Tu|mana, i prije nego {to je on, po~etkom lipwa 1987, prvi put sletio u Kanadu. Vrlo inteligentni i domi{qati, s gotovo nevjerojatnim talentom za politi~ku analitiku, pa ~ak i za psihoanalizu gotovo kao neka vrsta specijalne, izvanredno dobro osposobqene tajne policije hercegova~ki su fratri izabrali Tu|mana za svog strate{kog partnera u domovini iz, otprilike, {est razloga. Prvi je i najva`niji bio taj {to je Tu|man po svom karakteru ekstremno narcisoidan ~ovjek. Oni su to fantasti~no dobro procijenili. Upravo im je takav trebao: netko tko sebe smatra najqep{im, najpametnijim, najdalekovidnijim i, op}enito, najboqim, netko tko je u svemu naj. Samo je takva psiholo{ka struktura, smatrali su, pogodna za stvarawe mita o samome sebi. Naravno, ne kakvog bilo mita, nego mita vo|e, mita nacionalnog karizmatika. Fratri su bili uvjereni da budu}i hrvatski predsjednik mora, osim {to je stvarna osoba, biti i mit. Mit sublimiran u kasnije vrlo ~esto kori{tenoj sintagmi otac domovine. Djelomice i laskawem i podilaèwem, za susretawa s wime u Kanadi, fratri su ga uspjeli osvojiti i pridobiti ga za sebe. Naravno da se nije odupirao. Drugo, kao dvostruki politi~ki zatvorenik, Tu|man je imao i neporecivu disidentsku teìnu, {to je tako|er bio vrlo vaàn uvjet da bi u skoroj budu}nosti mogao najozbiqnije konkurirati za predsjednika hrvatske dràve. Tre}e, Tu|man je, uza sve ostalo, bio i znanstvenik. Takvim se barem deklarirao. Imao je znanstvenu, teorijsku, povjesni~arsku teìnu sli~no kao i wegov prauzor, prvi veliki predvodnik hercegova~ko-fratarske zajednice u Americi, fra Dominik Mandi}. êtvrto, on je bio i general. I to ba{ general Jugoslavenske narodne armije. Tako|er va`no za ciqeve koje je trebalo ostvariti. Jer, polazilo se od pretpostavke da se neki od tih ciqeva mo`da ne}e mo}i ostvariti bez ratnih operacija. Bez rata u kojem }e sudjelovati i JNA. Peto, bio je zagovornik luburi}evske koncepcije hrvatskoga pomirewa. Odnosno, hrvatske pomirbe kako se on sam izraàvao devedesetih, kada je postao hrvatskim predsjednikom. Fratri su tu koncepciju usvojili 1968. (iako su joj se prije toga èstoko odupirali jer im nikako nije i{lo
349
u glavu kako bi se to oni, i za{to, trebali pomiriti s komunistima) i otada je za wih ona bila zakon. I {esto, Tu|man je bio zagovornik velike Hrvatske, koja je trebala nastati pripajawem teritorija izvan SRH na kojima su prete`no ìvjeli Hrvati. Prije svega, naravno, teritorija u Bosni i Hercegovini. Takav je Tu|man bio u fratarskim o~ima. A oni su u wegovim o~ima bili mo}na struktura koja je u sebi objediwavala tri elementa od iznimno velike va`nosti. Prvi je element bila politika. Fratri su, po definiciji, crkveni qudi, ali takvi crkveni qudi koji imaju uro|eni talent za bavqewe politikom. Politika je bila i ostala esencijom wihovoga na prvi pogled samo pastoralnog djelovawa. Izme|u fratarskih politi~kih ciqeva i Tu|manovoga implicitnog politi~kog programa mogao se, kasnih osamdesetih, staviti znak jednakosti. Drugi je element bila crkva. Katoli~ka crkva, naravno. To je imalo osobitu teìnu zbog budu}ih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, koji se ni teorijski nisu mogli dobiti bez izravne podr{ke crkve. Posredstvom Hrvatskih katoli~kih misija (u zna~ajnoj mjeri povezanih s fratrima), crkva je kontrolirala otprilike 600.000 hrvatskih iseqenika u cijelome svijetu. I tre}i je element bio novac. Biznis. Hercegova~ki su fratri, uza sve ostalo, i vje{ti biznismeni, poduzetnici koji znaju kako treba zavrtjeti novac. A bili su ga voqni i dati onome tko je htio i}i s wima i tko je zasluìo da bude u wihovu dru{tvu. A Tu|manu je novac bio potreban. I za izbornu kampawu i ina~e. Dil {to su ga hercegova~ki fratri (i wihovi sqedbenici) i Frawo Tu|man sklopili u Kanadi u razdobqu od 1987. do 1990. sastojao se od dva temeqna imperativa. Prvi je imperativ bio sru{iti komunizam, tj. socijalizam, u Jugoslaviji. Bilo je to u punom suglasju sa svjetskim procesom ru{ewa komunizma u Isto~noj Europi, {to su ga zajedni~kim snagama pokrenuli Amerika i Vatikan. Drugi je imperativ bio sru{iti samu Jugoslaviju. Ru{ewe Jugoslavije, dakle, bio je sekundaran, {to ne zna~i i mawe vaàn ciq. Ali primarni je ciq bilo ru{ewe komunizma. Naravno, polazilo se od toga da }e propa{}u komunizma sama od sebe propasti i Jugoslavija. Fratri su znali da }e nakon ru{ewa komunizma (socijalizma) u Jugoslaviji, dakle i u Hrvatskoj, ponovno biti uspostavqen kapitalizam i da }e u novoj, samostalnoj hrvatskoj dràvi zapo~eti proces tzv. tranzicije. Wihova je ambicija bila da oni budu ti koji }e tim procesom upravqati hercegova~ko-fraweva~ka zajednica u naj{irem smislu rije~i, sa cjelokupnom svojom mreòm i suradnicima, regrutiranima po zavi~ajnom principu. I Tu|man je na to morao pristati, morao im je dati rije~ da }e oni imati dominantan utjecaj na dolaze}i proces tranzicije u budu}oj, osamostaqenoj RH. (isto; str. 592-593) Kada je Tu|man prvi put i{ao u Kanadu, 1987, imao je ~ak tri doma}ina (...)
350
No, onaj stvarni, strate{ki, ali i konspirativni doma}in bili su hrvatski iseqenici podrijetlom iz zapadne Hercegovine, koji su bili direktno povezani s hercegova~kim fratrima ili su i sami pripadali toj fraweva~koj zajednici. U prvome redu Ante Beqo, Gojko [u{ak, fra Qubo Krasi} i drugi. Kada je Tu|man sletio u Kanadu, ti su mu qudi bili dodijeqeni kao sjene! Jedva su ga do~ekali. Nestrpqivo su i{~ekivali dan kada }e ga mo}i vidjeti i uìvo. Toliko su znali o wemu a opet, sasvim je drugo i fizi~ki biti s wim. O wihovim susretima i razgovorima s Tu|manom nije se, me|utim, znalo ni{ta. Ni tada, osamdesetih, ni mnogo kasnije. Tako su moja otkri}a u feqtonu o norvalskoj Hrvatskoj, {to sam ga u 13 nastavaka objavqivao u Globusu od 26. studenoga 1999. do 18. veqa~e 2000. (predsjednik Tu|man umro je ba{ kada je taj serijal izlazio) zazvu~ala kao ne{to gotovo nevjerojatno. Naravno, ne bez razloga. Hercegova~ki su fratri kao stvoreni za konspirativno djelovawe, odnosno za takvo djelovawe koje je mnogo vi{e u pozadini, a gotovo nikada u prvom planu. U tome je osobito vje{t bio fra Qubo Krasi}, koji je potkraj osamdesetih preuzeo najzna~ajnije fraweva~ko sredi{te u Kanadi, Hrvatski dru{tveno-kulturni centar u Norvalu, smje{ten na pove}oj farmi ~etrdesetak kilometara daleko od Toronta. Krasi} i ostali nisu se mnogo hvalili kontaktima ostvarenima s Tu|manom. Nisu se time uop}e hvalili. Dapa~e, nisu o tome nikome ni{ta ni govorili. A âldarevi} s jedne i Sopta s druge strane hvalili su se na sav glas da su ba{ oni doveli Tu|mana u Kanadu. âldarevi} je o tome mnogo pri~ao, a Sopta, prije svega, pisao. Nekoliko qetnih brojeva glasila HNO-a u Kanadi, Otpora, bilo je posve}eno Tu|manovoj turneji po toj zemqi. Otpor je objavio integralne tekstove oba velika Tu|manova predavawa u Torontu (ono drugo bilo je u sveu~ili{noj dvorani u The Ontario Institute for Studies in Education), a objavqene su i brojne autenti~ne fotografije, ~ak i na naslovnicama Otpora... S druge strane, kanadski su Hercegovci pripadnici norvalske skupine, kako sam ih nazvao u svom serijalu u Globusu {utjeli i s Tu|manom napravili posao. Toliko, sintetski, o pozadini i biti Tu|manova posjeta Kanadi 1987, ali i kasnijih godina. Sada moèmo prije}i na kronologiju. Gledano iz dana{we vremenske perspektive, 1987. dogodile su se, za Hrvatsku, ali i {iru regiju, tri iznimno krupne stvari, tri iznimno va`na doga|aja. Svaki se od wih dogodio neovisno o ostala dva, no sva tri ipak ~ine, kada ih stavimo jedan pokraj drugoga, jednu logi~ki povezanu cjelinu. Po~etkom lipwa 1987. Tu|man je otputovao u Kanadu. (isto; str. 594-595) Nigdje nije pisalo da su ga oni tamo ~ekali. Oni, norvalovci. A ono malo na{ih iseqenika u Kanadi, koji su slu~ajno ne{to o tome na~uli, nisu to uop{te smatrali ne~im va`nim. Tada, 1987. Jedan od wih bio je Dragutin Hlad, ~ovjek koji je na sjevernoameri~kom kontinentu uspio napraviti vrlo respektabilnu znanstvenu karijeru po~eo je kao najobi~niji ~ista~, a zavr{io kao reactor phisycs scientist u Ontario Hydro u Torontu, kanadskom ekvivalentu Hrvatske elektroprivrede. U proqe}e 1987, najvjerojat351
nije u travwu ili svibwu, on se, na festivalu hrvatskoga folklora u Winnipegu, sastao s jednim od najbliìh suradnika fra Qube Krasi}a, Antom Beqom. Otprije su se poznavali jer su obojica pisali za Zajedni~ar, glasilo Hrvatske bratske zajednice. Beqo mu je tom prigodom priop}io ne{to u {to on, neoptere}en dalekose`nim politi~kim kombinatorikama, nije mogao povjerovati. Ja sam na taj festival rekao mi je Hlad do{ao sa svojom k}eri, a Beqo sa svojom grupom. U sklopu manifestacije bila je prire|ena i ve~era. U jednome trenutku Beqo mi re~e: Drago, ajmo malo van! Dao mi je znak da mi ima ne{to va`no re}i. Mislio sam da to ima veze s na{im pisawem u Zajedni~aru. Nevoqko sam iza{ao iz dvorane, jer je vani bilo jako hladno. Kada smo iza{li, po~eo mi je govoriti kako }e Hrvatska izgledati za nekoliko godina: da vi{e ne}e biti Jugoslavije, da }e se raspasti i da }e nastati neovisna hrvatska dràva. Meni je to, moram priznati, zvu~alo glupo. Bilo mi je, s jedne strane, hladno, a s druge sam imao dojam da Beqo trabuwa. Mislio sam da }e komunizam trajati jo{ milijun godina i da blebe}e bez veze. Ali on je i daqe vrtio svoju pri~u. Htio sam se {to prije vratiti u dvoranu. Onda mi re~e: Evo, imamo i toga komunisti~kog generala, a nama upravo treba komunisti~ki general! Ujedno ga je i imenovao, rekav{i da je to Tu|man. Htio je re}i da ~ovjek poput Tu|mana treba budu}oj neovisnoj hrvatskoj dràvi kao kamuflaà. Jer, ne mogu usta{e tek tako do}i i preuzeti dràvu, nego se treba nametnuti netko, netko ko je bio komunisti~ki general, tko bi bio prihvatqiv i vojsci, i Srbima, i samim komunistima. A opet, mora imati nacionalisti~ku legitimaciju, {to kod Tu|mana nije bilo sporno jer je dvaput bio u zatvoru. Mo`da bi mi Beqo rekao jo{ ne{to da meni doista ve} nije postalo prehladno pa sam se pokupio natrag u dvoranu. Kratko sam mu rekao: Idem unutra! Znate, kad vani vjetar puhne sa Sjevernog pola, onda vam se ba{ ne {etka ulicom u kaputi}u! A bilo je to, kaèm, potkraj travwa ili po~etkom svibwa 1987, mjesec ili dva prije prvoga Tu|manovog dolaska u Toronto! Ante Beqo bio je ~ovjek skromnih intelektualnih dometa (...) Beqo je ro|en u êrinu, op}ina îtluk, u zapadnoj Hercegovini. Poput goleme ve}ine ostalih politi~ki aktivnih Hercegovaca u iseqeni{tvu, i on je u svojim tinejyerskim godinama polazio nadaleko poznatu Fraweva~ku klasi~nu gimnaziju u [irokom Brijegu, u kojoj je prije Drugoga svjetskog rata direktorovao otac svih hercegova~kih fratara, fra Dominik Mandi}. U Kanadi je ìvio u Sudburyju, glavnom gradu sjevernog dijela kanadske pokrajine Ontario. Mnogo utjecajnija i prodornija li~nost me|u Hercegovcima na sjevernoameri~kome kontinentu bio je fra Qubo Krasi}, fratar mostarske fraweva~ke provincije koji je, nakon {to je emigrirao iz Hercegovine, najprije misionarski djelovao u zapadnoj Europi, a onda je oti{ao u îkago, u ~ika{ko carstvo fratara na Drexel Boulevardu 4851, odakle se, pak, potkraj osamdesetih, preselio u Norval. U politi~kom i organizacijskom smislu, Krasi} je bio {ef i Beqi, i [u{ku, i mnogim drugim politi~ki angaìranim Hercegovcima u Kanadi. Ipak, ni o wemu mi Geoheli u svom pismu
352
nije pisao najpohvalnije. Za wega je naveo da je vrijedan fratar, ali definitivno nesposoban imati ikakvu viziju, a kamoli realizaciju slobodne nezavisne Hrvatske. Koliko je to to~no te{ko je re}i. U svakom slu~aju, ni do danas nije dovoqno razja{weno tko je, zapravo, me|u hercegova~kim fratrima vukao one glavne konce i tko je osobno stajao (jedan ili nekoliko wih) iza strate{kog povezivawa s Frawom Tu|manom. Tu zagonetku, unato~ svim nastojawima, nisu uspjele odgonetnuti ni hrvatske obavje{tajne slu`be, koje su se kasnih osamdesetih sustavno bavile Tu|manovim vezama s Kanadom. I wima je ostalo nejasno je li, prije svega u strate{kom, a onda i operativnom smislu, va`niji centar bio [iroki Brijeg, dakle domovina, ili ipak dijaspora îkago u Sjediwenim Dràvama, odnosno Norval i Sudbury u Kanadi. Godine 2000. imao sam priliku upoznati brata fra Qube Krasi}a, fra Petra Krasi}a, kojega sam posjetio u wegovu samostanu u Masnoj Luci, ispod Vran planine, nedaleko od Tomislavgrada. Ostavio je na mene snaàn dojam, osobito ambijent (ku}a) u kojoj je ìvio. Samostan je bio prepun najsofisticiranijih elektroni~kih ure|aja, kojima je Krasi} s lako}om hvatao telefonske i radioveze s cijelim svijetom. U~inio mi se kao ~ovjek koji na vlastitom dlanu ima cijeli svemir, iako na prvi pogled ìvi usamqeni~kim, isposni~kim ìvotom, izvan svakog dodira s civilizacijom. (isto; str. 596-597) Sa fra Zovkom smo imali priliku da se sretnemo u prethodnom poglavqu, u situaciji kada je optuèn za seksualno zlostavqawe. E, taj seksualni manijak je vrlo mo}na i uticajna osoba. Ono u {to moèmo biti sigurni jest da je najja~i frawevac na [irokom Brijegu jo{ od ranih osamdesetih fra Jozo Zovko (on je, uza sve ostalo, stvorio Me|ugorje), dok su se u SAD-u i Kanadi mnogo vi{e od ostalih isticali fra Mladen ûvalo, fra Vinko Dionizije Lasi}, fra Berto Dragi~evi} i, kao najmla|i me|u svima wima, fra Qubo Krasi}. Svu ~etvoricu moèmo smatrati nasqednicima glavnog utemeqiteqa wihove zajednice (iako je ona postojala i prije wegova dolaska u SAD), fra Dominika Mandi}a. Kad je o fra Mladenu ûvalu rije~, wega hrvatski kroni~ari iz Kanade i slu`beno smatraju utemeqiteqem Hrvatskoga dru{tveno-kulturnog centra u Norvalu. Norval je, prije svega, metafora za hercegova~ko-fratarski prodor u Kanadi. Prije Norvala, fratri su na sjevernoameri~kom kontinentu imali pod kontrolom samo îkago (a preko wega, naravno, i ve}i dio Amerike). Mislim, naravno, na hercegova~ke iseqenike koji tamo ìve. Da bi se razmahali i u Kanadi, trebao im je jak centar poput ku}e sv. Ante u îkagu, i u {irim razmjerima poznate kao ~ika{ko carstvo fratara. Kako nisu mogli do}i do izraàja u Torontu, u kojem su crkvenu vlast dràli dijecezanci, predvo|eni Dragutinom Kamberom, a onda i wegovim nasqednikom Josipom \uranom (oba ta sve}enika fratre naprosto nisu mogli smisliti), kao odli~na baza za osvajawe pozicija najprije u pokrajini Ontario, a onda i cijeloj Kanadi, posluìo im je Norval.
353
Norval se od Toronta, glavnoga grada Ju`nog Ontarija, nalazi ~etrdesetak kilometara sjevernije. U izvornom smislu, to je prostrano imawe, veli~ine oko 10 jutara, s kowu{nicama (stajama). Kupqen je od nepoznatoga kanadskog vlasnika 1977, novcem Hrvatskog fonda, {to su ga godinama prikupqali kanadski Hrvati. Taj je fond po naravi i svrsi bio vrlo sli~an fondu Hrvatske bratske zajednice u SAD. Dakle, neka vrsta kase uzajamne pomo}i za potrebe hrvatskih iseqenika u Kanadi. Kada je u drugoj polovici sedamdesetih u Kanadi do{lo do velike devalvacije, odlu~eno je da se dio tog novca pretvori u nekretnine, kako bi mu se sa~uvao barem dio vrijednosti. Tako je kupqeno i imawe u Norvalu. Smatra se da je na tu ideju do{ao trgovac nekretninama iz Toronta Ivan Yeba. Nakon kupwe Norvala, postavilo se pitawe kome }e se on dati na upravqawe. Vrlo je vjerojatno da su Hrvatski fond zna~ajnim dijelom kontrolirali Hercegovci, jer se Norval na kraju na{ao u wihovim rukama. Prodan im je za vrlo mali novac, prakti~ki za dolar. Obrazloèwe za takvu odluku bilo je da je Norval i nakon te transakcije ostao, zapravo, u vlasni{tvu doma}ih qudi, tj. Hrvata. (isto; str. 597-598) Slu`beni utemeqiteq Hrvatskog dru{tveno-kulturnog centra u Norvalu, fra Mladen ûvalo, bio je vrlo proturje~an ~ovjek. Nakon dramati~ne otmice TWA-ova zrakoplova u Sjediwenim Dràvama, 20. rujna 1976, ameri~ka je policija posumwala da je upravo on bio taj genijalni mozak koji je stajao iza toga pothvata. U to vrijeme, u drugoj polovici sedamdesetih, teroristi~ke su akcije bile iznimno popularno sredstvo borbe najekstremnijeg dijela hrvatske politi~ke emigracije u SAD. A ûvalo nije bio bilo tko. Upravqao je fraweva~kom @upom sv. ]irila i Metoda u 42. ulici na Menhetnu. Wegov pomo}nik u toj ùpi bio je fra [imun [ito ]ori}. Sumwe ameri~kih policajaca da je upravo on idejno osmislio otmicu ameri~kog zrakoplova kod mnogih su Hrvata izazvale nevjericu. (isto; str. 598-599) Zajedno s fra Mladenom ûvalom, Hrvatski dru{tveno-kulturni centar u Norvalu podizala su jo{ dvojica vrlo zna~ajnih fratara fra Vinko Dionizije Lasi} i fra Berto Dragi~evi}. Lasi} je pro{ao identi~an ìvotni put kao i svi ostali hercegova~ki frawevci u emigraciji: ro|en je u okolici [irokog Brijega (u selu Uzari}i), {kolovao se u Fraweva~koj klasi~noj gimnaziji na [irokom Brijegu, a nakon bijega iz Jugoslavije (1945) djelovao je najprije u Zapadnoj Europi (Italija), odakle je oti{ao na sjevernoameri~ki kontinent (îkago, a zatim Norval). Lasi}eva je specifi~nost bila u tome {to je u razdobqu od 1943. do 1945. bio odgojiteqem fraweva~kih bogoslova u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. U Norvalu je fra Vinko Dionizije Lasi} boravio od 1980. do 1984. i za to vrijeme ure|ivao Glas Hrvatskoga dru{tveno-kulturnog centra (Hrvatska ba{tina). U mnogo duèm periodu, od 1970. do 1995, vodio je utjecajnu izdava~ku ku}u hercegova~kih fratara u dijaspori Zajednica izdawa Raweni labud. Skra}eno ZIRAL. U drugom nastavku svog serijala u Globusu o Gojku [u{ku i norvalskoj skupini, u broju od 3. prosinca 1999, objavio sam fotografiju snimqenu, najvjerojatnije 1988, u [u{kovu domu u
354
Otavi, na kojoj zajedno sjede [u{ak, fra Vinko Dionizije Lasi} te hrvatski kwièvnici Nedjeqko Fabrio i Tomislav Ladan. Po mnogim kazivawima, me|u norvalskim je fratrima osamdesetih godina dolazilo do raznih sukobqavawa i gloèwa, potaknutih me|usobnom borbom za prevlast, iz kojih je kao superiorni pobjednik isplivao, ~ini se, daleko najve}i klikera{ me|u svima wima, fra Qubo Krasi}, koji je neposredno prije svog dolaska u Norval stolovao u fratarskom sredi{tu u Sudburyju, u Sjevernom Ontariju. I Krasi}eva se ìvotna putawa poklapa s putawama ostalih fratara na sjevernoameri~kom tlu: [iroki Brijeg Zapadna Europa (Boris Maruna vidio ga je 1975. u Lozani, [vicarska) îkago Sudbury Norval. U Sudburyju je Krasi} 1981, zajedno s fra Bertom Dragi~evi}em, Gojkom [u{kom, Antom Beqom i dr Vinkom Grubi{i}em, utemeqio HI[AK Hrvatske iseqeni~ke {kole Amerike, Kanade i Australije. Rije~ je o vrlo {iroko razgranatom sustavu dopunskih {kola (wih oko 120) za promicawe hrvatskog jezika, kulture i folklora, koji su, kao nacionalnu instituciju kulturno-obrazovnog karaktera, financirale sve tri dràve u kojima je djelovao (SAD, Kanada i Australija), i to iz dijela prora~una namijewenog etni~kim mawinama i strancima. No ipak, iako je formalno sluìo za u~ewe ili usavr{avawe hrvatskog jezika iseqeni~ke djece i odraslih, HI[AK je primarno bio politi~ka organizacija. ]iro Grubi{i}, mla|i brat jednog od wegovih utemeqiteqa, dr. Vinka Grubi{i}a, opisao mi ga je kao prete~u Tu|manove Hrvatske demokratske zajednice. Ono {to je Hrvatski dru{tveno-kulturni centar u Norvalu bio u Ju`nom Ontariju, to je HI[AK, sa sjedi{tem u Sudburyju, bio u Sjevernom Ontariju zna~ajna poluga hercegova~kih fratara i wihove suradni~ke mreè, koja je sluìla ostvarivawu wihovih politi~kih i drugih interesa. îwenica da je fra Qubo Krasi} bio na ~elu i jednog i drugog sjedi{ta, najprije HI[AK-a u Sudburyju, a zatim ùpe u Norvalu, dovoqno govori o wegovoj izvanrednoj va`nosti i utjecaju u ~itavoj hercegova~ko-fraweva~koj zajednici u Kanadi. Glavna je HI[AK-ova zada}a bila odràvawe komunikacije izme|u hercegova~kih fratara u Kanadi i wihovih centara u Hrvatskoj, odnosno zapadnoj Hercegovini. Od 1983. HI[AK-ov je povjerenik za Hrvatsku bio ]iro Grubi{i}, ~iji se punkt nalazio u novozagreba~kom nasequ Slobo{tina. Kako su qudi koji su upravqali HI[AK-om, ponajprije sam fra Qubo Krasi}, bili i vrlo spretni poduzetnici i biznismeni, ta je institucija funkcionirala i kao prili~no rentabilno poduze}e. Oni kriti~niji ili zlonamjerniji primjerice Josip Manoli} nazivali su ga malom {vercerskom organizacijom. Prednost je HI[AK-a bila u tome {to je djelovao kao potpuno legalna organizacija (uìvao je za{titu kanadskih, ameri~kih i australskih vlasti, jer su ga fratri vje{to uklopili u wihov sustav) i {to se u wemu vrtio relativno velik novac upravo zahvaquju}i konstantnom priqevu sredstava iz prora~una tih zemaqa. Svojom je rentabilno{}u, ali i politi~kim utjecajem, nastojao konkurirati Hrvatskoj bratskoj zajednici, koju su 1894. utemeqili hrvatski iseqenici u SAD. Iako je fra Qubo Krasi} bio glavnim spiritus movensom te udruge, vrlo se rijetko pojavqivao u pr355
vom planu. Vi{e je volio vu}i konce iz pozadine, kao neka vrsta sive eminencije, a u prve je redove gurao svoje najbliè suradnike [u{ka, Bequ i Grubi{i}a. Neke metode funkcionirawa HI[AK-a podsje}ale su donekle na mafiju, ali s jednom bitnom razlikom: dok je mafija po definiciji ilegalna organizacija, HI[AK se pokazao uspje{nom formulom za ilegalno djelovawe unutar jedne, po svim parametrima posve legalne strukture. U srpwu 1984, HI[AK-ovci, predvo|eni Krasi}em, organizirali su Prvi me|unarodni seminar hrvatskog jezika i folklora, na kojem je sudjelovalo oko 200 hrvatskih u~iteqa iz iseqeni{tva. Seminar je odràn na Sveu~ili{tu Laurentian i na Sveu~ili{tu u Sudburyju. Najzna~ajniji je doga|aj na tom skupu bilo usvajawe Izjave o imenu i stawu hrvatskoga jezika, svojevrsne kanadske ina~ice zagreba~ke Deklaracije o nazivu i poloàju hrvatskog kwièvnog jezika iz 1967. Prvi potpisnik Izjave bio je Ante Beqo, koji je ìvio u Sudburyju. Drugi je potpisnik fra Qubo Krasi}, tako|er iz Sudburyja. Tre}a je potpisnica Neda Sladojevi}, isto tako iz Sudburyja, koja je u izvje{taju sa seminara svrstana u vrijednu studentsku mlade`. Kao odli~nu poznavateqicu ~etiri svjetska jezika, Tu|man je devedesetih zaposlio u svom Predsjedni~kom uredu kao prevoditeqicu. êtvrti potpisnik Izjave bio je Gojko [u{ak (Ottawa), a peti jezikoslovac i kwièvnik dr Vinko Grubi{i} (Sudbury). U izvje{taju s toga skupa napomiwe se da zasluge za tako dobro organiziran seminar idu prvenstveno Hrvatima Sudburyja, posebno poznatom timu BeqoGrubi{i}Krasi}. U istome izvje{taju, Krasi} se navodi kao generalni tajnik HI[AK-a, a Beqo kao blagajnik Hrvatskih {kola Kanade. Idu}e godine, 1985, u hrvatskoj crkvi u Missisaugi odràna je konstituiraju}a sjednica Inicijativnog odbora za osnivawe Katedre hrvatskog jezika i kulture ponovno u reìji HI[AK-ovca fra Qube Krasi}a. No, iako je i u toj prigodi on bio glavni, za predsjednika Katedre predloìo je tada gotovo posve anonimnoga Gojka [u{ka, koji se u Otavi, uz svoj politi~ki anga`man, bavio uglavnom ugostiteqstvom (neko je vrijeme drào piceriju u jednom od predgra|a Otave). Veze izme|u Krasi}a i [u{ka postupno su postajale sve ~vr{}e. Kada je Krasi} preuzeo centar u Norvalu, i [u{ak je tamo po~eo redovito dolaziti. Krasi}, Beqo, [u{ak i Grubi{i} me|u hrvatskim su iseqenicima u Kanadi vrlo brzo prepoznati kao nerazdvojna ekipa. O wima se govorilo i pisalo kao o timu, ~etvorki, kvartetu... Ujedinilo ih je wihovo zajedni~ko politi~ko djelovawe, iako su po svojim zvawima ili zanimawima bili posve razli~iti, gotovo nespojivi. Krasi} je bio fratar, Grubi{i} jezikoslovac i kwièvnik, Beqo elektromehani~ar (radio je i kao portir u HSS-ovu domu u Sudburyju), a [u{ak ugostiteq. Procjewuju}i zna~aj i ulogu fra Qube Krasi}a u toj neobi~noj ekipi, Jak{a Ku{an nazivao ga je kingmakerom, Dragutin Hlad pravim {efom, Josip Manoli} organizatorom i duhovnim vo|om te skupine, a Martin [pegeq (koji ga je 1993. i osobno upoznao, u Norvalu) komesarom i egzekutorom me|u fratrima.
356
Nije mi poznato je li se i s kim od te ~etvorice Tu|man poznavao i prije svog dolaska u Kanadu 1987. ]iro Grubi{i} (jedan od utemeqiteqa Hrvatske demokratske zajednice, devedesetih generalni konzul RH u Federaciji BiH) rekao mi je da je s wegovim bratom Vinkom Grubi{i}em i Beqom i prije bio u kontaktu (nije mi rekao gdje i kada), dok je samo [u{ka upoznao u Kanadi. No, drugi su mi to porekli. Eventualno se, kazali su mi, mogao ranije susresti samo s dr Grubi{i}em, i to u Zapadnoj Europi potkraj sedamdesetih, kada je na nekoliko dana izbivao izvan SFRJ. Grubi{i} se tada nalazio u [vicarskoj i Wema~koj, gdje je Vinko Nikoli} organizirao svoje hrvatske razgovore o slobodi. (isto; str. 598-601) U sije~wu 1987, samo nekoliko mjeseci prije Tu|manova prvog dolaska u Kanadu, Anton Kika{ (jedan od vode}ih hrvatskih poduzetnika u Kanadi) je u torontskom hotelu Trijumf organizirao veliki banket ~ija je svrha bila prikupqawe novca za mo`da najambiciozniji projekt HI[AK-a za ~itavoga wegovog postojawa Zakladu za hrvatske studije, koja se trebala brinuti za osnivawe katedri hrvatskog jezika i kulture na kanadskim sveu~ili{tima. Banket je uspio iznad svih o~ekivawa jer je prikupqeno 500.000 kanadskih dolara. Krasi} i ekipa imali su razloga biti zahvalni Kika{u i wegovim prijateqima poduzetnicima. Samo je Zduni} iz svog yepa izdvojio 50.000 dolara, tj. desetinu ukupno prikupqenih sredstava. Ina~e }e Zduni} dvije godine poslije (1989) postati prvim predsjednikom torontskoga ogranka Tu|manova HDZ-a. Zajedno sa [u{kom i Beqom, i on }e, u veqa~i 1990, biti sudionikom spektakularnoga Prvog op}eg sabora HDZ-a, odrànog u prepunoj zagreba~koj Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski. (isto; str. 602-603) Po~etkom devedesetih, kada je po~iwao hrvatsko-srpski rat, Kika{ je bio glavnim akterom velike afere {verca oru`ja iz isto~nih zemaqa, za potrebe rastu}e Hrvatske vojske. Zbog kr{ewa embarga na kupovinu oru`ja, {to ga je Hrvatskoj propisala me|unarodna zajednica, Kika{ev je prokazani transport prisilno morao sletjeti na zagreba~ki aerodrom, dok je sam Kika{ bio uhi}en. Cijelu je tu operaciju oko {verca oru`ja Kika{ prethodno bio dogovorio s Gojkom [u{kom. [u{ak ga je kasnije, izvan sustava koji je funkcionirao u Hrvatskoj (izvan, dakle, organizacije MUP-a, SZUP-a i pravosudnih institucija), razmijenio za tridesetak pripadnika skupine Labrador, za koje je postojala pove}a dokumentacija o wihovoj suradwi s KOS-om. (isto; str. 603) Hudelist pomiwe Tu|manovo gostovawe 1987. godine u ùpnoj dvorani u Torontu. Nakon Tu|manovog izlagawa, sve{tenik \uran ga je ugostio u svom ùpnom stanu. Hudelist prenosi wihov razgovor u celini, a mi izdvajamo jedan deo tog razgovora. Na to mu je Tu|man, po wegovu (\uranovom) sje}awu, objasnio neke stvari: da Tito nikad nije bio u Jasenovcu upravo zato {to se nije slagao s preuveli~anim ciframa o hrvatskim zlo~inima u tom logoru; da je u SRH srpska Prosvjeta sedamdesetih godina bila ukinuta, dok je Matica hrvatska nastavila barem vegetirati; da se namjerno nije investiralo u krajeve u Hrvatskoj u kojima prete`no ìve Srbi, upravo zato da bi se Srbi iz tih podru~ja u {to ve}em broju i {to prije iseqavali, itd. (isto; str. 608)
357
7. Fratri i Tu|man sprovodili Luburi}ev program svehrvatskog pomirewa i utvr|ivawa granice na Drini
Hudelist obja{wava da su Luburi}evu koncepciju o hrvatskom pomirewu prihvatili i Tu|man i frawevci, jer je predstavqala najefikasniji na~in za stvarawe samostalne i pro{irene Hrvatske. Jedno je sigurno: polazna ili nulta to~ka, zapravo realna politi~ka platforma, u svim tim kqu~nim razgovorima, izme|u budu}eg hrvatskog predsjednika Frawe Tu|mana i wegovih kanadskih partnera, bila je ideja o tzv. hrvatskom pomirewu jedna vrlo odre|ena i prepoznatqiva politi~ka koncepcija po kojoj su dvije frontalno sukobqene strane unutar hrvatskog naroda u Drugome svjetskom ratu, usta{e i partizani (komunisti), trebali jedni drugima pruìti ruku i, 45 godina nakon rata, zaboraviti na sve svoje ideolo{ke razlike, podjele i antagonizme iz pro{losti. Bila je to podjednako pozicija Frawe Tu|mana, i prije wegovoga prvog dolaska u Kanadu 1987, i pozicija hercegova~kih fratara. I jedan (Tu|man) i drugi (fratri) vjerovali su u svehrvatsko pomirewe, u suprotnome se nikada ne bi ni na{li zajedno. To je bila spona koja ih je naj~vr{}e povezivala prije nego {to su se me|usobno upoznali i krenuli u prijelomne razgovore i dogovore. No, ta ideja, o hrvatskoj pomirbi, nije bila wihov izum. Ni Tu|manov ni fratarski. Ona je stvorena mnogo ranije, a wezin je pravi rodona~elnik, jo{ ranih {ezdesetih, nekada{wi usta{ki pukovnik i domobranski general Vjekoslav Maks Luburi}. I Tu|man i fratri su tu Luburi}evu ideju, kao {tafetnu palicu, od wega samo preuzeli. Tu|man u Zagrebu, najprije kao povjesni~ar, tijekom svoje dugogodi{we politi~ke preobrazbe, a fratri u îkagu, kasnih {ezdesetih, i to tek nakon {to su joj se, smatraju}i je isprva neprihvatqivom za svoj ideolo{ki svjetonazor, duè vremena odlu~no suprotstavqali. Tu|man je Luburi}ev nauk usvojio izravno, pomno ~itaju}i Luburi}eve tekstove objavqivane u ~asopisu Drina. A fratri su wegov program prihvatili zahvaquju}i o{troumnosti svog vo|e, fra Dominika Mandi}a, koji je prvi u fratarskoj zajednici uvidio da je Luburi}eva koncepcija pomirewa najdjelotvornija formula za ostvarewe najve}eg sna svih Hercegovaca stvarawa samostalne i pro{irene hrvatske dràve, na Teritoriju. To jest, sve do Drine. Kako je Vjekoslav Maks Luburi}, uz Tu|mana i fratre, apsolutno jedna od sredi{wih li~nosti u cijeloj ovoj pripovijesti, potrebno je i o wemu re}i ne{to vi{e. Kako o wemu samome, tako i o razvoju i {irewu wegove ideje o hrvatskom pomirewu. U priru~nom leksikonu Tko je tko u NDH: Hrvatska 19411945., o Luburi}u, uz ostalo, pi{e: Luburi}, Vjekoslav, general i usta{ki pukovnik (Humac kraj Qubu{kog, 6. III 1914. Carcagente, [pawolska, 20. IV 1969). Poznat pod nadimkom Maks. (...) God. 1931. pristupa usta{kom pokretu. (...) U srpwu (1941, op. a) imenovan je voditeqem UNS-ova Ureda III (Usta{ke obrane) ~ija je funkcija bila organizacija logora, uprava i osigurawe. U kolovozu je osnovao logor Jasenovac. Potkraj rujna 1941. bio je gost Ge358
stapoa u Wema~koj, gdje se upoznao s organizacijom koncentracijskih logora. Nakon povratka organizira logore u NDH po wema~kom uzoru, te oni postaju sinonim usta{ke vladavine, a V. Luburi}, kao wihov zapovjednik, najpoznatiji i najozlogla{eniji predstavnik usta{kog terora; u tim je logorima ubijeno na desetke tisu}a qudi. (...) Ponovno se javno pokazuje potkraj kolovoza 1944, kada A. Paveli} po~iwe udar protiv M. Lorkovi}a i A. Voki}a. Zaduèn je da bdije nad wima i ostalim uhi}enicima. (I danas je dvojbeno je li naredio ubojstva M. Lorkovi}a, A. Voki}a i drugih zato~enika u Lepoglavi) Od listopada 1944. ima ~in usta{kog pukovnika. (...) U proqe}e 1945, pri reorganizaciji oruànih snaga, postavqen je za zapovjednika Usta{kog zbora sa sjedi{tem u Sisku, a u travwu 1945. dobiva i ~in domobranskoga generala. Smatra da se Zagreb ne smije napustiti, nego da ga treba braniti, {to A. Paveli} odbija. (...) Tada se (u studenome 1945, op. a) ilegalno prebacuje u Mayarsku, potkraj 1946. u Austriju, pa u Italiju i potom u Francusku. (...) Pod imenom Maximilian Soldo prebacuje se u [pawolsku, gdje je nakratko zatvoren, ali i pu{ten. (...) Sura|uje neko vrijeme s Paveli}em, ali mu 1955. otkazuje poslu{nost. Iskqu~en iz usta{kog pokreta, osniva Dru{tvo prijateqa Drine, a potom Hrvatski narodni otpor. Seli se u Carcagente, otvara tiskaru, izdaje listove, pi{e. (Tekstove je potpisivao kao Bojnik Dizdar i General Driwanin) Godine 1967. u Luburi}evoj se tiskari zapo{qava Ilija Stani}, koji ga ubija kao pla}enik jugoslavenske slu`be sigurnosti. Posqedwih godina ìvota zalagao se za pomirewe hrvatskih politi~kih snaga u inozemstvu i zemqi. Stani} je Luburi}a (ina~e svog ro|enog kuma) ubio 20. travwa 1969 (...) Iste godine, dapa~e u istome mjesecu kada je Luburi} ubijen, u Kanadu je stigao hercegova~ki emigrant Gojko [u{ak, koji je prethodne godine, 1968, pobjegao iz SFRJ skrasiv{i se privremeno u Austriji. Svoju svojevrsnu katarzu mo`da vi{e katarzu pod navodnicima, tj. u {irim granicama svojih starih, ve} otprije formiranih politi~kih uvjerewa i stajali{ta Luburi} je prvi put najavio u intervjuu Ku{anovoj Novoj Hrvatskoj, br. 3 4 iz 1960, u kojem je, za ono vrijeme, iznena|uju}e otvoreno priznao da su u usta{kom pokretu u razdobqu NDH po~iwene odre|ene pogre{ke i da se on, kao vojni~ki zapovjednik, osje}a za wih suodgovornim. Uz ostalo, izjavio je: Za vrijeme rata bio sam na najvi{im poloàjima i ja se kao vojni~ki zapovjednik osje}am suodgovornim za sva svoja djela. No, koliko su ta djela bila dobra ili zla, ne}e suditi komunisti niti srpski {ovinisti, nego Hrvati. Hrvatski je narod jedini pozvan u svojoj dràvi suditi svima nama, koji smo se borili i grije{ili, kao i onima, koji su grije{ili ne bore}i se ili bore}i se protiv svoje domovine. (...) Hrvatski narod treba mira, reda i pravde, jer je mnogo patio, a svi smo mi ponegdje grije{ili i osobno se osje}am i odgovornim, pa i krivim za mnogo toga. Luburi} je ujedno istaknuo da je svjestan toga da su potrebne promjene u Usta{kom pokretu, a kao jednu od najva`nijih spomenuo je potrebu da budu}a hrvatska vojska vi{e ne bude usta{ka (u ideolo{kom smislu) nego op359
}enacionalna, tj. svehrvatska, {to je ve} tada podrazumijevalo ideju o nacionalnom pomirewu, iako je on u tom intervjuu jo{ nije jasno oblikovao. Na kraju je jo{ rekao: Budu}a hrvatska vojska mora imati taj usta{ki duh, ali mora biti samo i jedino hrvatska i ne smije biti kontrolirana niti nositi obiqe`ja bilo koje stare ili strana~ke grupacije. (...) Samo dobar usta{a moè prinijeti tu `rtvu za Hrvatsku, koja ne moè biti usta{ka u bliòj budu}nosti. Te iste, 1960, godine, fasciniran velikom proslavom 10. travwa u Torontu, na kojoj su sudjelovali Hrvati svih politi~kih boja i generacija, Luburi} je za torontski Glas domovine (br. 4 od srpwa 1960) napisao ~lanak Ne, niste svi krivi, u kojem je izloìo gotovo identi~ne teze kao i u intervjuu Novoj Hrvatskoj. Napisao je da je usta{a za mene osobno svaki Hrvat, koji ho}e svoju dràvu, odnosno da je usta{a i onda ako se i ne smatra usta{om i ako i ne nosi usta{ko ime Jer, stari i mladi, mu{ko i ènsko, sve klase i svi staleì, sve pokrajine u borbi za hrvatsku dràvu, to je narodno usta{tvo. To je hrvatska demokracija, to je hrvatska budu}nost. Time je stari i pomalo ve} otrcani izraz usta{tvo Luburi}, zapravo, dezideologizirao i ahistorizirao, te ga je sveo na fundamentalno revolucionarno hrvatstvo koje obuhva}a sve i svakoga tko je spreman silom ru{iti Jugoslaviju i boriti se za potpuno slobodnu i samostalnu hrvatsku dràvu (naravno, do Drine). Priznao je, do odre|ene granice, pogre{ke, zablude i propuste starih, pravih usta{a, ali i jasno dao na znawe da tom usta{kom hipotekom ne smiju biti optere}ene nove generacije Hrvata, koje }e biti usta{ke samo po svom usta{kom duhu, odnosno po hrvatskom borbenom stijegu i borbenoj usta{koj ba{tini, ali ne i po (antikomunisti~koj) ideologiji koju su zastupale ortodoksne usta{e, predvo|ene Paveli}em. Mi smo, poentirao je Luburi} svoj ~lanak u Glasu Domovine, generacija Desetog travwa, popravqali i u krvi oprali sramotu stvarawa jugoslavenske dràve, kao {to su Supilo, Trumbi} i drugovi svojom `rtvom oprali trag ilirstva, a na vama je (mislio je na Hrvate u dijaspori, op. a) da dovr{ite djelo i da `rtvom pred narodom i svijetom operete na{e zablude. To moète posti}i ako budete od nas naslijedili borbenost, po{tewe, vite{tvo, spremnost na `rtvu, ali ispravili pogre{ke, koje smo po~inili, pa i grijehe, koje smo u borbi na sebe preuzeli. Godina 1960, me|utim, bila je za Luburi}a i wegov politi~ki rad u emigraciji va`na po jo{ ne~emu. U sije~wu te godine u dijaspori je odràn niz sastanaka delegata i predstavnika raznih organizacija Hrvatskoga narodnog otpora, revolucionarne politi~ke organizacije koju je Luburi} utemeqio jo{ 1955, nakon razlaza s Paveli}em. Na tim je skupovima usvojena Deklaracija o temeqnim na~elima i du`nostima hrvatskih boraca za oslobo|ewe Hrvatske. Taj dokument od prvorazredne va`nosti, predstavqen kao politi~ki program pokreta za oslobo|ewe Hrvatske, Luburi} je objavio 1961. u prvom broju nove serije svog vojnog ~asopisa Drina, {to ga je ure|ivao i tiskao u [pawolskoj. Od 12 temeqnih na~ela Deklaracije, najva`nija su sqede}a: 1, 4, 10. i 11.
360
Po prvome temeqnom na~elu, cjelokupni hrvatski narod traì uspostavu slobodne demokratske republike Hrvatske, te istu smatra pitawem svojeg ìvotnog opstanka. Po drugome na~elu, hrvatski narod traì, da dràva Hrvatska obuhvati cjelokupno hrvatsko povijesno i etni~ko podru~je. U obrazloèwu toga na~ela kaè se da hrvatsko povijesno i etni~ko podru~je obuhva}a ove hrvatske pokrajine: tzv. Bansku Hrvatsku sa Me|imurjem, Slavoniju sa Srijemom i dijelom Ba~ke i Barawe, Dalmaciju, Istru te cijelu Bosnu, Hercegovinu i Novopazarski sanyak. Po 10. temeqnom na~elu Luburi}eve Deklaracije, hrvatski narod stoji na stanovi{tu da onda, kada mirnim putem nije mogu}e tu|insku i nametnutu mu vlast ukloniti, te svoju slobodu i svoja prava u vlastitoj zemqi posti}i ima prirodno pravo ostvariti svoju slobodu te svoj narodni i demokratski program putem borbe cjelokupnog naroda. Time se Hrvatski narodni otpor odlu~io za revolucionarne metode politi~kog djelovawa, odnosno kako je to Luburi} jednom drugom prigodom istaknuo za hrvatsku revoluciju, u kojoj ima mjesta svakom Hrvatu, koji je voqan dati svoj ìvot za slobodu Hrvatske, ali ne za ovaj ili onaj politi~ki reìm ili ideologiju. Poslijedwu, neideologijsku, nadideologijsku ili antiideologijsku komponentu Luburi}eva programa definira 11. temeqno na~elo Deklaracije, po kojem je nosilac hrvatske narodne borbe cijeli narod, bez obzira na stranke, kojima on pripada. U obrazloèwu toga na~ela pi{e: Kada se radi o borbi za ostvarewe politi~kog programa cijeloga naroda, a ne o borbi za ostvarewe programa pojedine stranke, politi~ki je program svih nacionalnih stranaka isti i zajedni~ki, pa je zato sav hrvatski narod, a ne tek jedna stranka, nosilac hrvatske oslobodila~ke borbe. Evidentno je da je ideja o Hrvatskoj demokratskoj zajednici, koju je Frawo Tu|man osnovao 1989, izniknula upravo iz 11. temeqnog na~ela Luburi}eve Deklaracije o temeqnim na~elima i du`nostima hrvatskih boraca za oslobo|ewe Hrvatske iz 1961. Tu|man je HDZ tako|er predstavqao kao op}enacionalni (svehrvatski) pokret, tj. kao sredi{wu ili stoèrnu politi~ku organizaciju hrvatskog naroda u domovini i dijaspori, oslobo|enu svih regionalnih, strana~kih i ideolo{kih ograni~enosti, iskqu~ivosti i zaslijepqene zadrtosti (kako je, nadahnut Luburi}em, jo{ 1971. pisao u ~asopisu Dubrovnik), a ne kao tek jednu od mnogobrojnih politi~kih stranaka, saveza i udruga na hrvatskoj politi~koj sceni. Jednako je tako i Hrvatska vojska (kao vojska osamostaqene Republike Hrvatske) 1991. u znatnoj mjeri stvorena po Luburi}evim naputcima istaknutima u wegovu intervjuu Novoj Hrvatskoj iz 1960. Ideju o hrvatskom pomirewu Luburi} je prvi put u konzistentnom i programatski dovr{enom obliku izloìo 1964, u svom vojnom ~asopisu Drina. To, me|utim, nije u~inio sam, nego u koprodukciji sa svojim najvjernijim suradnikom, Miqenkom Dabom Perani}em. Perani} je tako|er bio pripadnik najradikalnijih redova hrvatske politi~ke emigracije. Ro|en je u Novaqi na otoku Pagu, a po zanimawu je bio muzikolog. Potkraj 1944. mobiliziran je u NOV te se nekoliko mjeseci bo361
rio u partizanima. Iz SFRJ je emigrirao 1957. i nastanio se u Parizu. Kasnije se zbliìo s Luburi}em i postao wegovom desnom rukom pa i velikim prijateqem. Kod wega je svakoga qeta provodio godi{wi odmor, a pisao je i za wegov ~asopis Drina. Uz ostalo, objavio je kwige (ili kwiìce) Iranska Hrvatska (Pariz, 1962) i Hrvatstvo Sanyaka (Madrid, 1966). Ako ne prije, Luburi} i Dabo Perani} su jedna du{a i jedno srce od 1963. Perani} je, po vlastitu priznawu, otkrivao Luburi}u patriotsku zakulisnost odre|enih hrvatskih komunista, dok je samome Luburi}u po Perani}evoj interpretaciji ideja o svehrvatskom pomirewu bila zacrtanija u mozgu nego ostalima, jer je ìvio u [pawolskoj, i pod dojmom Doline palih (La Valle de los Caidos), gdje je general Franko izgradio grobnicu za sve pale u gra|anskom ratu, frankiste i antifrankiste. U listopadu 1963, Luburi} je Perani}u poslao skicu teksta {to ga je namjeravao objaviti u svom ~asopisu, a koji je jasnim, programatski intoniranim jezikom trebao izre}i i obrazloìti ideju o hrvatskom pomirewu. Autor teksta bio je @eqko Bebek, namje{tenik Luburi}eve izdava~ke ku}e Drinapress. Perani} ga je pro~itao, ali se nije wime odu{evio. âk mu se u~inio prosrpskim i antihrvatskim. Sjeo je i napisao svoju vlastitu, posve novu verziju, koja je, pod naslovom Istra i Hrvatska dràva (s refleksijom na Dalmaciju), objavqena kao uvodnik u Drini br. 3-4 iz 1964, posve}enoj Istri. Zavr{etak toga teksta zapravo je Adresa izmirewa Hrvatskog narodnog otpora sa hrvatskim partizanima, u kojoj je najjasnije i najkonciznije eksplicirana ideja o pomirbi hrvatskih usta{a s hrvatskim partizanima. Pro~itav{i Perani}ev ~lanak o izmirewu, Luburi} mu je, sav odu{evqen, napisao pismo u kojem je poru~io: Krasno. Hvala ti toplo na svemu. Ovaj mi je svr{etak zaista drag. (...) Ovo }e biti zaista dostojno na{ih namjera i `rtava. Ja }u sve tako uvrstiti i bit }e sigurno ne{to najboqega {to se u emigraciji tiskalo. Evo kqu~nih re~enica toga programatskog teksta: Govorimo o tebi, kr{ni Istran~e i Dalmatin~e, koji si pred talianskim zulumom pobjegao u partizane i doìvio oslobo|ewe; o tebi , koji i danas sluì{ Titovu vojsku, i koji se buni{ {to ne moè{ napredovati i prosliediti {kolovawem, dok tvoji drugovi s onu stranu Drine zavr{avaju pomorske akademije, dolaze na tvoje more, preuzimaju kapetanska mjesta, koja su vjekovima ponosno dràli tvoji djedovi, te te tako guraju i iztiswuju iz tvog poloàja i kradu tebi , i to u tvojoj vlastitoj ku}i, tvoj svakida{wi kruh. Govorimo o tebi , koji mora{ slu{ati ~asove o plivawu od onih koji mora nikada nisu ni vidjeli, i koji ti sole pamet kako treba ploviti, tebi, koji si srastao s morem i cieli svoj ìvot na wemu provodi{. Pogledaj oko sebe! Koliko je u vojnoj mornarici Istrana i Dalmatinaca me|u tvojim pretpostavqenima? Do{lo je vrieme, kada te uvjeravaju da vi{e ni ne zna{ {to je more! Pre|i su ti bili umni morski orlovi; no, pogledaj u Pomorsku enciklopediju: radi bratstva i jedinstva tvoje hrvatsko more je postalo srbskim! (...) Podsje}am te tvoje slave, tvog imena i tvog mora, kao i dubrova~kog zvonca, koje je Srbima davalo do znawa da moraju u predve~erje napustiti gradske miri (zidine). (...)
362
Opet Srbi sve i svuda! Opet mora{ biti pokoran tu|incu! Zar su samo Srbijanci sposobni imati dvaput ve}u pla}u od tvoje, voziti se autom, imati vlastite vile, boqe zalogaje, zubatiju ribu, {iri pogled i ~i{}i zrak? (...) Ne misli da ti prigovaram, {to si se borio za to bratstvo i jedinstvo, sviestan sam da su ti ga nametnuli, jer si se borio za svoju Istru i za svoju Dalmaciju, a ne za Veliku Srbiju. Sada, kada nas bije ista prekodrinska ruka, protiv koje sam se borio kao usta{a, a moj brat kao domobran, zaboravimo pro{lost; ja skidam sa ~ela U, kao {to ti odbacuje{ petokraku, te budimo samo vojnici za hrvatsku dràvu. (...) Bio sam se ustao protiv prekodrinskih uqeza, koji su za kraqevske Jugoslavije ~inili ono, {to tebi danas ~ine: da, bio sam se ustao za Hrvatsku, kao i ti danas {to ustaje{. Kako vidi{, idemo istim putem. Jedno smo, samo {to ja ìvim u ilegalnosti, a ti u legalnosti, {to ti je u rukama oru`je, a ja sam praznih ruku. ûvaj svoje mjesto, jer }e ti pasti u du`nost ve}a ~ast nego meni u obrani na{e Hrvatske. Dolazi ~as, kad }e{ mo}i petokraku zamieniti kockastim grbom i postati gospodarom na{em moru i na{oj Hrvatskoj. Od danas budimo samo jedno: samo borci za Hrvatsku! Taj je manifest, s op{irnijim komentarima i obja{wewima, Miqenko Dabo Perani} ponovno objavio 1991, u jednoj zasebnoj kwiìci tiskanoj u Wujorku (izdawe Sunrise Presa), gdje je tada ìvio. Svoj osvrt na Luburi}a i Adresu izmirewa zavr{io je rije~ima: Da nije hrvatski vojnik iz NDH, biv{i usta{a i biv{i domobran, prihvatio Maksovo izmirewe i glasovao za hrvatskog partizana generala Tu|mana, ovaj ne bi bio izabran predsjednikom Republike Hrvatske. Vjerujem da general (Luburi}) mirno po~iva vje~ni san s ponosom na ~elu nose}i sa sobom u grob pobjedonosnost svog izmirewa, on, usta{kopartizanski Maks. Koncepcija hrvatskog izmirewa (po Tu|manu: hrvatske pomirbe) bila je jedna od sredi{wih to~aka politi~kog programa Hrvatske demokratske zajednice. Na woj se, {tovi{e, temeqila i sveukupna politi~ka doktrina predsjednika HDZ-a i prvog predsjednika samostalne hrvatske dràve, Frawe Tu|mana. Neosporno je da je tu ideju on direktno preuzeo od Luburi}a, odnosno od wegova prvog suradnika, Dabe Perani}a. No ipak, za Tu|manova se ìvota namjerno ili nenamjerno skrivalo wezino pravo zna~ewe. Nagla{avala se samo wezina svjetlija ili optimisti~nija strana pomirewe svih kategorija i slojeva (staleà) hrvatskog naroda, ponajprije biv{ih usta{a i partizana, koji u samostalnoj i neovisnoj hrvatskoj dràvi vi{e ne}e ìvjeti u neslozi i neprijateqstvu, kao u Drugome svjetskom ratu, nego }e zajedni~ki graditi dràvu za koju su se, svatko na svoj na~in, toliko borili i toliko `rtvovali. Ona druga, tamnija strana pritom se pre{u}ivala. Zapravo, pre{u}ivala se bit te koncepcije, wezin pravi, integralni smisao, koji se u izvornu obliku onako kako je to Luburi} prezentirao u svojoj Drini sastojao od tri me|usobno povezane komponente. Odnosno, od tri na~ela.
363
Prvo je na~elo da je hrvatska isto~na granica na Drini (tj. da se nova, samostalna hrvatska dràva mora pro{iriti i na teritorij Bosne i Hercegovine). Drugo je na~elo da su najve}i neprijateq Hrvata Srbi. I tre}e: da se u borbi protiv svojih najve}ih neprijateqa, Srba, svi, dakle i usta{e i partizani, trebaju ujediniti i tako ujediweni slo`no udariti na Srbe, istjerati ih sa hrvatskih teritorija i na taj na~in definitivno uspostaviti potpuno slobodnu i samostalnu Hrvatsku. Naglasak je, dakle, na stvarawu jedne jedine fronte u budu}em, zami{qenom ratu za slobodnu hrvatsku dràvu svi Hrvati protiv svih Srba {to se bitno razlikovalo od dotada{wih gledawa u usta{koj emigraciji, po kojima se treba boriti na dvije odvojene fronte: s jedne strane protiv Srba, a s druge protiv komunista (partizana). Luburi}, Dabo Perani} i wihovi istomi{qenici naprosto su cijenili da su komunisti, koji su u SFRJ tada bili na vlasti, previ{e jaki da bi se i{lo i na wih pa da stoga treba teìti pomirewu svih hrvatskih politi~kih snaga kako bi se zami{qeni rat vodio samo protiv jednoga protivnika Srba u Hrvatskoj i BiH. Smatrali su da bi hrvatska pobjeda u tom slu~aju bila znatno sigurnija. U prvoj se polovici {ezdesetih takva ideja u redovima hrvatske politi~ke emigracije mogla ~initi vrlo neobi~nom, ~ak i bizarnom, pa ne ~udi da je na raznim stranama nailazila na sna`ne otpore. No, kako je vrijeme protjecalo, ideja je nailazila na sve vi{e poklonika, da bi na kraju postala zajedni~kom platformom ujediwene hrvatske domovine i dijaspore. (isto; str. 614-620) înilo se, dakle, nemogu}im da bi fratri prihvatili Luburi}ev nauk koji je propovijedao suradwu s tim crvenim antikristom s hrvatskim partizanima komunistima. Ali, to se ipak dogodilo 1968. Zahvaquju}i, prije svega, Luburi}evoj upornosti, ali i jednoj konkretnoj akciji velikog luburi}evca Miqenka Dabe Perani}a, koji je jo{ jednom u~inio neprocjewivo korisnu stvar za popularizaciju ideje o hrvatskom pomirewu. Oti{ao je u îkago, ravno u ~ika{ko carstvo fratara, u ku}u sv. Ante na Drexel Boulevardu 4851, i uvjerio frawevce, s fra Dominikom Mandi}em na ~elu, da je to ono pravo. To {to pi{e i govori general Driwanin. I fratri su ga poslu{ali, uspio ih je uvjeriti. Ponajprije wega, Mandi}a, a kada Mandi} ne{to prihvati, onda je to zakon za sve frawevce na sjevernoameri~kom kontinentu, pa i {ire. (isto; str. 622) Kada je Luburi} doznao {to je Perani} isposlovao kod fratara, poru~io mu je, razdragano, u svom pismu od srpwa 1968: Veseli me da si bio sa fratrima. Vjerujem da }e taj sastanak biti koristan za Otpor i Hrvatsku. Ali ~im si izi{ao iz fratarske ku}e, sigurno su spalili stolicu na kojoj je sjedio jedan [perac. U oùjku idu}e godine, 1969, Luburi} javqa Perani}u: Fra Qubo ûvalo (urednik Danice, op. a) je u Argentini i tamo je svima rekao da u USA i Kanadi {to osje}a hrvatski i katoli~ki, da je za Maksa... Na koji je na~in Perani} pribliìo fratrima u îkagu Luburi}ev nauk o hrvatskom izmirewu i {to im je to~no rekao, nije nam poznato. Vjerojatno ih je uvjerio da se srpsko pitawe u Hrvatskoj (i Bosni i Hercego364
vini) naju~inkovitije moè rije{iti tako da se ujedine svi dràvotvorni Hrvati, bez obzira na wihovo ideolo{ko opredjeqewe ili pro{lost u Drugom svjetskom ratu, te da tako ujediweni i slo`ni, pojednostavqeno re~eno, istjeraju Srbe preko Drine. I fratri su u to iskreno povjerovali. Koliko su prije s prezirom i sumwom gledali na modernista Luburi}a, toliko su sada i sami postali to isto, modernisti, tj. gorqive prista{e Maksove ideje o pomirewu. No, fra Dominik Mandi} je imao i razlog vi{e da se prikloni Luburi}u. Wih su se dvojica jo{ otprije poznavali, ali i ne samo to: wihove su se biografije ~ak dvaput ispreplele na vrlo zanimqiv na~in, koji je sigurno ostavio dubokog traga na wihove kasnije duhovne odnose. Prije svega, obojica su se svojedobno {kolovali u Fraweva~koj klasi~noj gimnaziji na [irokom Brijegu (onoj istoj koju su partizani 1945. sru{ili). U vrijeme kada je mladi Luburi} bio gimnazijalac, fra Dominik Mandi} bio je ve} ili ravnateq te gimnazije ili definitor Hercegova~ke fraweva~ke provincije. Jednoga dana Luburi} je po~inio, za onda{we prilike u Kraqevini Jugoslaviji, teàk politi~ki incident. Kako pi{e u jednome ~lan~i}u iz Otpora, br. 2/1981, u gimnaziji je na 600 klupa nalijepio 600 ceduqica s natpisom @ivila hrvatska dràva i da nije bilo fra Dominika ne bi stigao ni do petog razreda kada je bio izba~en iz {kole i zabraweno mu daqwe {kolovawe u cijeloj Jugoslaviji. Fra Dominik Mandi} bio je, dakle, Luburi}evim za{titnikom i svojevrsnim mentorom u razdobqu kada je on poha|ao sredwu {kolu. A mnogo godina poslije, kada se Luburi} nakon sloma NDH skrasio u Frankovoj [pawolskoj, fra Dominik Mandi} osobno mu je do{ao u posjet i time mu, kao domobranskom generalu NDH, iskazao veliko priznawe i po~ast. To se dogodilo 1951, kada je iz Rima, gdje je 12 godina bio definitor Fraweva~koga reda, putovao u îkago, na svoju novu du`nost vizitatora, a onda i starje{ine Hrvatskoga fraweva~kog komesarijata u SAD. Luburi} je taj wegov posjet s neskrivenim ponosom opisao u svom ~lanku Otac Dominik Mandi} utvr|uje granicu na Drini, objavqenom u Drini, br. 1/1963: Kad je iz Rima za îkago pro{ao kroz Madrid, izrazio je èqu hrvatskim frawevcima: @elim posjetiti gospodina generala! Posjetio je nadbiskupa [ari}a i mene u mom domu, dok su drugi Hrvati morali i}i pojedina~no ili skupno posjetiti ga. Smatrao sam taj gest moga profesora, katehete i dobro~initeqa ne~im, {to ne mogu potpuno definirati. Uspore|ivao sam taj posjet s mojim posqedwim posjetom kardinalu Stepincu pred polazak iz Hrvatske. Bio je to veliki gest velikog ~ovjeka O. Mandi}a. Tako je to bilo s hrvatskim pomirewem. Ideja je upalila. Kasnih osamdesetih nije se znalo tko je ve}i luburi}evac: Frawo Tu|man s jedne ili hercegova~ki fratri s druge strane. A svatko je tu ideju prigrlio sam za sebe: Tu|man u domovini, fratri u dijaspori. Wihov spoj i povijesni dil 1987-1989, imao je stoga, na odre|en na~in, i ritualno obiqe`je. Iako su me|usobno bili udaqeni tisu}ama kilometara ìvjeli su na dva razli~ita kontinenta, na dva razli~ita kraja svijeta i iako prije nikada nisu bili ni u kakvom fizi~kom kontaktu, Tu|man i fratri na kraju su postali jed365
no. A mogli su to postati upravo zato {to ih je povezivala jedna, zajedni~ka, Maksova ideja. Da je Maks kasnih osamdesetih bio ìv, tek bi onda o sebi pisao panegirike. Sklapawem saveza s fratrima, na platformi Luburi}eve koncepcije o hrvatskom izmirewu, Tu|man je, zapravo, doìvio svoju definitivnu politi~ku inicijaciju pred skoro osvajawe vlasti u Hrvatskoj i preuzimawe funkcije prvog pravog, svehrvatskog predsjednika u povijesti hrvatskog naroda. Predsjednika svih Hrvata na planetu u domovini i iseqeni{tvu. (isto; str. 623-624) ... Inicijativa o pokretawu HDZ-a i javno objavqena na tribini u prostorijama Dru{tva kwièvnika Hrvatske, na tada{wem Trgu Republike, 28. veqa~e 1989 (...) Ono uistinu bitno za Tu|mana i Hrvatsku demokratsku zajednicu po~iwe se doga|ati nakon javnog predstavqawa Inicijativnog odbora HDZ-a u Klubu kwièvnika. Tu|man tada povla~i dva odvojena, a ipak me|usobno povezana poteza. Prvo, Vladimiru Veselici, koji se kao jedan od prvoboraca HDZ-a u osnivawu spremao na put u Kanadu i SAD, daje svoj Prednacrt programske deklaracije HDZ-a, sa zadatkom da ga predstavi hrvatskom iseqeni{tvu u Sjevernoj Americi, ponajprije onome wegovom dijelu {to se okupqao oko Hrvatske bratske zajednice. Bio je to javni politi~ki potez s kojim su svi bili upoznati i koji je opisan i u slu`benoj (Mijatovi}evoj) kronologiji HDZ-a, u Spomen kwizi iz 1999. U toj kwizi pi{e: 1. III (1989, op. a) dr Vladimir Veselica zrakoplovom otputovao u Sjevernu Ameriku i sa sobom, po Tu|manovoj uputi, iako je to jo{ uvijek bilo rizi~no, ponio Prednacrt programske osnove Hrvatske demokratske zajednice, da bi ga se objavilo u Zajedni~aru, glasilu Hrvatske bratske zajednice. Prednacrt, preveden na engleski jezik, objavqen je u Zajedni~aru 12. travwa 1989. Veselica mi je to i sam posvjedo~io, u sklopu 4. nastavka mog serijala o norvalskoj Hrvatskoj, u Globusu od 17. prosinca 1999. Na put je, zapravo, trebao i}i wegov brat Marko (jer su upravo wega bili pozvali hrvatski iseqenici iz Kanade), ali kako on jo{ nije imao putovnicu, odlu~eno je da ide Vladimir. No, Tu|man usporedo s tim javnim politi~kim potezom povla~i jo{ jedan, ali tajni. Na put preko okeana {aqe jo{ jednu vrlo va`nu osobu iz Inicijativnog kruga HDZ-a ]iru Grubi{i}a, ina~e mla|eg brata jednog od utemeqiteqa Hrvatskih iseqeni~kih {kola Amerike, Kanade i Australije, dr Vinka Grubi{i}a, koji je ìvio u Sudburyju, glavnom gradu sjevernog dijela kanadske pokrajine Ontario. U tom se gradu nalazilo i sjedi{te HI[AK-a. HI[AK je, kao {to smo opisali u prethodnom poglavqu, bio jedan od dva temeqna punkta hercegova~ko-fratarske zajednice u Ontariju, pa i cijeloj Kanadi. Onaj drugi, na jugu Ontarija, bio je Hrvatski dru{tveno-kulturni centar u Norvalu. Oba je sjedi{ta kontrolirao tada najutjecajniji
366
hercegova~ki frawevac u Kanadi, fra Qubo Krasi}. Dr Vinko Grubi{i}, Ante Beqo i Gojko [u{ak bili su wegovi najbliì suradnici. Za razliku od Veseli~ina puta u Sjevernu Ameriku, koji je op}epoznata politi~ka ~iwenica, o putovawu ]ire Grubi{i}a nije se nigdje ni{ta ni pisalo ni govorilo. Wega kao da nije ni bilo. O wemu nema ni jedne jedine rije~i ~ak ni u HDZ-ovoj Spomen kwizi iz 1999. A ono nije bilo ni{ta mawe va`no od puta Vladimira Veselice. Naprotiv, po mnogo ~emu bilo je jo{ i va`nije. Osobito za samoga vo|u HDZ-ove Inicijative, Frawu Tu|mana. Taj momenat iz oùjka 1989, paralelni odlazak u Kanadu (sa specijalnim zadacima) dvojice prvoboraca HDZ-a, Vladimira Veselice i ]ire Grubi{i}a, vaqa shvatiti kao paradigmu budu}ega politi~kog djelovawa Frawe Tu|mana kao predsjednika samostalne hrvatske dràve, u razdobqu 1990-1999. Veseli~in odlazak simbolizira wegovu javnu, a Grubi{i}ev tajnu politiku. Ili ako ne tajnu mo`da je to pregruba rije~ ono svakako skrivenu, netransparentnu, nedoku~ivu. Ali, izvan svake dvojbe, onu pravu, dubinsku i jedinu iskrenu. ôvjeka na kojega objektivno nije ra~unao u HDZ-ovu pokretu, Vladimira Veselicu, Tu|man je poslao onima koji na wega (Tu|mana) nisu ra~unali kao na idealnog hrvatskog vo|u i budu}eg hrvatskog predsjednika. Hrvatskoj bratskoj zajednici i wezinu predvodniku, Bernardu M. Luketichu. A ~ovjeka na kojega je i te kako ra~unao, ]iru Grubi{i}a, on {aqe svojim strate{kim i dugoro~nim partnerima u Kanadi i SAD, eksponentima hercegova~ko-fratarske zajednice, sa sli~nom zada}om {to ju je dobio i Veselica: da ih informira o novostima oko pokretawa HDZ-a i, po mogu}nosti, prikupi {to vi{e novca za dolaze}e strana~ke aktivnosti. Evo {to mi je o tome rekao sam ]iro Grubi{i}: Budu}i da sam imao vrlo dobre odnose s fratrima koji su ~uvali hrvatstvo na visokoj razini to su na neki na~in bili moji odgojiteqi Tu|man je u meni vidio ~ovjeka koji }e dodatno uvjeriti emigraciju da je HDZov program uistinu najsredi{wiji. Je li Veselica u oùjku 1989. znao da na sjevernoameri~kom kontinentu ima svoju sjenu, u vidu Tu|manova qubimca ]ire Grubi{i}a, nije mi poznato; to ga nisam stigao pitati. Tek, za Tu|mana je posao obavio idealno. HDZ-ov je program pribliìo zajedni~arima pa su ga oni i objavili u svom glasilu i time ga dodatno popularizirali, dok je u onim krugovima koji su u Tu|mana jo{ od ranije imali gotovo neograni~eno povjerewe ponajprije kod [u{ka, Beqe, Krasi}a i Vinka Grubi{i}a doìvio debakl. Jer, nije se pokazao dovoqno radikalnim kao wihov miqenik Tu|man. I oni su se tada i definitivno mogli uvjeriti u ono {to im je jo{ 1987. i te kako bilo jasno: da je Tu|man jedini pravi izbor za {efa, prvo HDZ-a, a zatim i budu}e osamostaqene hrvatske dràve. (isto; str. 635-637) Ina~e je to bio prvi Veseli~in odlazak u inozemstvo nakon punih 18 godina. U zra~noj luci u Montrealu do~ekao ga je Gojko [u{ak, u svojstvu izaslanika hrvatske emigracije u Kanadi. Ve} je unaprijed bilo dogovoreno da }e prvih nekoliko dana i no}i proboraviti u wegovoj obiteqskoj ku}i u Otavi, prije nego {to se preseli na neko drugo odredi{te u Kanadi ili SAD (...)
367
[u{ka je zanimalo {to se trenutno doga|a u Hrvatskoj, a najvi{e ga je kopkalo tko trenuta~no figurira kao glavni kandidat za predsjednika Hrvatske demokratske zajednice. Tijekom razgovora, sam je rekao Veselici: Prema podacima svih obavje{tajnih slu`bi, Tu|man je kandidat broj jedan za {efa hrvatske dràve! Veselica se nad tim wegovim rije~ima duboko zamislio, ali ni{ta nije odgovorio. Nije mu bilo jasno na koje to obavje{tajne slu`be [u{ak misli. To ga je otvoreno pitao mnogo kasnije, tek 1991, kada su wih obojica, Veselica i [u{ak, bili u Vladi demokratskog jedinstva RH [u{ak kao ministar obrane (od rujna 1991) a on, Veselica, kao ministar bez portfeqa. Imali su kabinet do kabineta. No, [u{ak je, kada ga je to upitao, samo odmahnuo rukom: Pusti to, nije va`no!. (isto; str. 637-638) Ali za politi~kih razgovora, u [u{kovu domu, izme|u wega i wegova doma}ina, Gojka [u{ka, dolazilo je do sve ve}ih razilaèwa koja, dodu{e, nijednoga trenutka nisu prerasla u te{ku i neugodnu sva|u, ali su dala naslutiti da [u{ak i Veselica zagovaraju dvije sasvim opre~ne koncepcije ne samo Hrvatske demokratske zajednice, nego i budu}e neovisne hrvatske dràve. Najvi{e smo se sporili rekao mi je Veselica oko poloàja emigracije u budu}oj Hrvatskoj te organizacijskog ustrojstva osamostaqene hrvatske dràve (...) U daqwim pak razgovorima, najprije u [u{kovoj ku}i, a zatim i u Hrvatskom dru{tveno-kulturnom centru u Norvalu, gdje je Veselica upoznao najbliè [u{kove suradnike fra Qubu Krasi}a, dr Vinka Grubi{i}a i Antu Bequ izbijale su na vidjelo nepremostive razlike i oko druge dvije strate{ke teme koje su u ono vrijeme obuzimale osobito iseqenu Hrvatsku: pitawe Bosne i Hercegovine te poloàj Srba u Hrvatskoj i BiH (...) [to se odnosa Hrvatske i BiH ti~e, smatrao sam da je jedina ispravna koncepcija cjelovita Bosna i Hercegovina, s ~ime se [u{ak nije sloìo. On je, u ono doba, bio prista{a povijesnoga na~ela po kojem je cijela Bosna i Hercegovina hrvatska zemqa. Bio je na pozicijama velike Hrvatske koja je, uz ostale teritorije, obuhva}ala i BiH. Zalagao se, prakti~ki, za granice nekada{we NDH. Ne sje}am se da je te 1989. govorio o podjeli Bosne i Hercegovine. Moje je stajali{te, naprotiv, bilo da BiH ima vrlo sloènu etni~ku strukturu te da se ne moè tek tako pripojiti Hrvatskoj. U tome sam bio kategori~an. Druga~ije sam, u odnosu na [u{ka, razmi{qao i o Srbima u Hrvatskoj (kao i u BiH), iako moram priznati da ni [u{ak nije zagovarao ono najekstremnije stajali{te po kojem Srbe treba istjerati preko Drine. On je smatrao da }e Srbi morati prihvatiti neovisnu hrvatsku dràvu (koja se prema wima ne}e smjeti odnositi diskriminatorski kao NDH), dok oni Srbi koji takvu Hrvatsku ne}e htjeti prihvatiti, mogu slobodno iz we izi}i. Sve su to tada jo{ bili mutni, ne potpuno konzistentni obrisi, a nije bilo ni vremena za dubqe rasprave (...) Sve u svemu, dru{tvo iz Norvala nije bilo nimalo odu{evqeno Veseli~inim tezama. [to su duqe me|usobno razgovarali i polemizirali, to je bilo jasnije da se wihove koncepcije Hrvatske, ali i Bosne i Hercegovine, dijametralno razilaze.
368
Veselica se predstavio kao realpoliti~ar, koji se zalaè za postupno osamostaqivawe Hrvatske iz Jugoslavije, bez dirawa u postoje}e (avnojske) granice, dok je ekipa iz Norvala bila za posve druga~ija rje{ewa (...) Veselica: (...) Partizanski pokret, me|utim, nisam prikazao u potpuno crnom svjetlu, dok su moji sugovornici iz Norvala prema wemu pokazivali totalnu odbojnost. Posluìo sam se i primjerom svog oca, koji je bio HSSovac i domobran, a onda je pre{ao u partizane i poginuo 1944. Ni to nije pomoglo. Norvalovci su ostajali na svome, iskazuju}i istodobno pozitivan stav prema usta{ama kao oslobodila~koj vojsci u Hrvatskoj, dok je sama NDH za wih bila dràva sa svim atribucijama u pravom smislu rije~i, a zlo~ini {to su ih po~inile usta{e mnogo mawi od onih {to su ih po~inili partizani. Bilo je evidentno da sam razo~arao svoje doma}ine, jer sam se predstavio kao protivnik koncepcije velike Hrvatske. A nisam se sloìo ni s wihovom tezom da su muslimani, zapravo, Hrvati. Branio sam ne samo vjerski nego i nacionalni identitet muslimana, tvrde}i da su povijesni procesi na na{im prostorima u~inili svoje te da se treba pomiriti s realnim stawem stvari. Iznio sam im i podatke o prisutnosti Srba u Hrvatskoj i BiH pa sam rekao da Srba u Hrvatskoj ima 11 do 12 posto, a u Bosni i Hercegovini oko 33 posto, dok ih u Vojvodini ima oko 52 posto, {to ideju o Velikoj Hrvatskoj, koja bi zahva}ala te prostore, ~ini nerealnom i besmislenom. Poku{ao sam im prezentirati istinu, ali su na sve moje argumente gledali potcjewiva~ki. [u{ak je, mo`da, bio ne{to bliì realnosti, no on se pak doimao nekako zatomqenim. Nije bio elokventan niti sklon govorni{tvu: vi{e je bio ~ovjek {utwe. Ukratko, ono {to sam govorio, wima nije odgovaralo. (isto; str. 638-640) Toliko o javnim vezama HDZ-ove Inicijative s hrvatskim iseqeni{tvom u Sjevernoj Americi, u prvoj polovici 1989. One tajne, za koje su znali samo Tu|man, ]iro Grubi{i} i Tu|manovi strate{ki partneri iz Kanade, bile su posve druga~ije prirode. Prije svega, Tu|man nije slu~ajno, u oùjku 1989, poslao u Kanadu upravo ]iru Grubi{i}a, kao svog superpovjerqivog ~ovjeka. Osim {to je bio brat dr Vinka Grubi{i}a, jednog od najutjecajnijih qudi iz tima fra Qube Krasi}a, ]iro je bio i povjerenik HI[AK-a za Hrvatsku, i to jo{ od 1983, kada je prvi put posjetio Sudbury. Preko wega su se odvijali svi slu`beni, ali i neslu`beni, kontakti izme|u HI[AK-a, tj. Krasi}evih qudi, i Hrvatske, {to je za Tu|mana bilo i vi{e nego dovoqno da u wemu prepozna svog idealnog ~asnika za vezu s Kanadom. Hrvatsko (tada jo{ ilegalno) predstavni{tvo HI[AK-a ]iro Grubi{i} je otvorio 1987. u novozagreba~kom nasequ Slobo{tina. Bilo je to jedno malo skladi{te u kojem je drào i pakirao razne stvari {to ih je svako malo slao svojim {efovima u Kanadu. Nisu to bile samo {kolske kwige namijewene hrvatskim iseqeni~kim {kolama, nego i materijali ~isto politi~koga karaktera ionako je HI[AK bila samo maska za politi~ku (hrvatsku dràvotvornu) organizaciju u emigraciji. Anti Beqi, koji je tada pisao kwigu YU-genocid, ]iro je slao povjerqive podatke iz Statisti~kog zavoda Hrvatske, dok je [u{ka i Vinka Grubi{i}a opskrbqivao
369
raznim kwigama iz Nacionalne i sveu~ili{ne kwi`nice u Zagrebu, kao i ~lancima iz hrvatskih novina. Kasnije, 1989, u Kanadu su i{li paketi puni Tu|manovih Bespu}a, prvih brojeva Glasnika HDZ-a itd. Preko puta ]irinoga poslovnog prostora u Slobo{tini nalazio se lokal Moby Dick, koji je drào Miroslav Kutle, zagreba~ki ugostiteq podrijetlom iz istoga mjesta u zapadnoj Hercegovini, odakle se regrutiraju svi hercegova~ki fratri sa [irokog Brijega. Kutle je ]iri bio od neprocjewive pomo}i u slawu povjerqivih materijala u Kanadu. Spojio ga je sa {efom {pedicije u zra~noj luci Pleso, stanovitim Grgi}em (svojim poznanikom), koji mu je, preko svojih qudi na aerodromu, omogu}io da na nebrojenu koli~inu paketa adresiranih na HI[AK ne pla}a nikakvu carinu. Osim toga, umjesto ~etiri dolara po kilogramu, kolika je bila slu`bena tarifa za Toronto, ]iro je, prilikom slawa paketa zrakoplovom, pla}ao samo dolar i pol. Kutle mi je priznao mi je Grubi{i} bio kqu~ni suradnik prigodom slawa materijala u inozemstvo. Bez wega sve to ne bi i{lo tako lako i jednostavno. Ovi wegovi na carini samo bi potpisali papire i dovi|ewa! Materijali su i{li bez problema. Tako su se i najusta{kiji papiri s lako}om mogli prebaciti u Kanadu. Kada je u qeto 1987. Tu|man prvi put krstario Kanadom, ]iro Grubi{i} boravio je u Minhenu, kod svog velikog prijateqa, hercegova~kog fratra fra Dominika [u{ware. U jednome trenutku, brat Vinko nazvao ga je telefonom iz Sudburyja i priop}io mu da je wima, HI[AK-ovcima, do{ao u posjet umirovqeni general JNA, dr Frawo Tu|man, te da bi za op}u hrvatsku stvar bilo od vrlo velike koristi kada bi on s wim redovito odràvao vezu, po{to se vrati u Zagreb. Dao mu je i Tu|manov privatni broj telefona. ]iro je na taj broj kasnije zvao nekoliko puta, ali uzalud. Nitko se nije javio. Veza je, me|utim, uspostavqena 1989. Samo nekoliko dana nakon pijanke zvane prainicijativni sastanak na Pqe{ivici, Vinko Grubi{i} ponovno je dao ]iri Tu|manov broj telefona. Vo|a HDZ-ove Inicijative ovaj se put odazvao. Dogovoren je sastanak za 3. veqa~e 1989. ]iro mi ga je ovako opisao: Tu|man je u meni prepoznao ~ovjeka u kojega emigracija ima puno povjerewe i koji }e mo}i uvjeriti emigraciju, ponajprije preko HI[AKovih qudi, da je HDZ-ov program uistinu onaj pravi, tj. najsredi{wiji. Rekao mi je da }e se na{a organizacija zvati Hrvatska demokratska zajednica i dao mi zadatak da prona|em nekoliko vrhunskih ekonomista i pravnika s kojima bismo kako je naglasio mogli napraviti ~udesa. Pritom je, naravno, mislio na stvarawe neovisne hrvatske dràve. Onda me upitao koji je moj program. Odgovorio sam da je to jedinstvo Hrvata i hrvatstva te za{tita interesa Hrvata u Bosni i Hercegovini. Kazao sam da se Hrvati u dijaspori, bez obzira na razloge zbog kojih su emigrirali iz Hrvatske i svoja sada{wa ili biv{a ideolo{ka usmjerewa, moraju tretirati potpuno jednako kao i svi Hrvati u domovini. Tu|man se tim odgovorom odu{evio, rekav{i da su upravo to temeqne nasade programa HDZ-a. I ja sam bio sretan, ~ak ushi}en. Prvi sam put od nekoga ~uo da se s toliko
370
strasti zalaè za jedinstvo svih hrvatskih slojeva i grupacija, ukqu~uju}i i biv{e usta{e i partizane, te da mu je toliko na srcu interes Hrvata u BiH. Vidite, Vladimir Veselica na jednoj je tribini u Minhenu, kada su ga pitali za BiH, rekao: Ne, to je tu|a dràva, to nas ne zanima! I Budi{a je sli~no govorio. A ni u emigraciji nije bilo dovoqno ~vrsto}e u tom pitawu. Ali Tu|man je mislio druga~ije. Da nije bio za jedan od ta dva strate{ka ciqa jedinstvo svih Hrvata i za{tita hrvatskog interesa u BiH ne bih s wim i{ao zajedno. Ovako, na{li smo se na istom programu. Zato sam mu i povjerovao kada je rekao da s 10 15 vrhunskih intelektualaca moèmo stvoriti dràvu. Mislim da sam mu samo ja u tom trenutku mogao u to iskreno povjerovati. (isto; str. 641-642) On (Tu|man) u oùjku 1989. {aqe ]iru Grubi{i}a k svojima u Kanadu. ]iro mi je objasnio za{to: U jednome od na{ih razgovora, Tu|man mi je rekao da bi pod hitno trebalo pokrenuti nacionalni list, poput nekada{wega Hrvatskog tjednika. Ali za to nije bilo ni sredstava ni slu`bene institucije koja bi iza toga mogla stati. Onda je pala ideja da izdava~ tog lista bude HI[AK, naravno pod uvjetom da se prethodno legalizira u Hrvatskoj. Tu|man je zamislio da bi se to moglo ostvariti preko Kr{}anske sada{wosti, i to tako da list ima dva uredni{tva ili dvije redakcije. HI[AK i Kr{}anska sada{wost bili bi wegovi suizdava~i, dok bi se list jednim dijelom ure|ivao od doma}ih qudi, iz Zagreba, a dijelom iz emigracije. Tu|man je htio da mu glavni ~ovjek u uredni{tvu odavde, iz domovine, bude Slavko Gold{tajn, a iz emigracije moj brat, glavni urednik [kolskog programa HI[AK-a, Vinko Grubi{i}. To je bila jedna od dvije varijante za pokretawe lista. Alternativa je bila da idemo potpuno neovisno. Gra|ani su tada ve} mogli izdavati vlastite novine, u okviru SSRNH. Ali za to je trebalo skupiti ne{to vi{e novca. I ja sam oti{ao u Kanadu, da qude iz HI[AK-a informiram o svemu tome i, naravno, da prikupim sredstva. Skupio sam nekih 12.000 kanadskih dolara. No, to je bilo vi{e za potporu; HI[AK-ovci su rekli da }e, do|e li do pokretawa lista, kompletno stati iza svega toga. Grubi{i}, me|utim, nije u Kanadu i{ao sam. S wim se na daleki put preko Atlantika otisnuo i wegov susjed iz Slobo{tine, ujedno i neformalni politi~ko-poslovni partner, Miroslav Kutle, zajedno sa svojom suprugom Ankicom, koju su wih dvojica u to vrijeme namjeravali zaposliti kao glavnu tajnicu hrvatskoga predstavni{tva HI[AK-a. To nije bezna~ajan detaq u ovoj kronologiji, jer sada i Kutle ulazi na velika vrata u ono {to smo u prethodnom poglavqu metafori~ki nazvali Tu|manovim paktom s Norvalom. Prisjetimo li se da je jedan od bitnih elemenata toga dila bilo Tu|manovo obe}awe hercegova~ko-fratarskoj strukturi da }e upravo wezini eksponenti imati glavnu kontrolu nad pretpostavqenim procesom tranzicije u budu}oj samostalnoj hrvatskoj dràvi, s dana{we se vremenske distance ~ini posve logi~nim, pa i o~ekivanim, da je upravo hi{akovac Miroslav Kutle koji je iz svog yepa financijski pomagao prve aktivnosti HDZ-a u nastajawu u osamostaqenoj Tu|manovoj Hrvatskoj postao ono {to se ~esto peòrativno nazivalo dràvnim tajkunom br. 1.
371
Bio je to najnormalniji ishod strate{kih dogovora i aran`mana na relaciji Tu|man Kanada. Nedugo nakon Veseli~ina i Grubi{i}eva povratka iz Kanade nakon wihovih odvojenih povrataka, naravno odnosi unutar HDZ-ove Inicijative zao{trili su se do usijawa. Bilo je vidqivo da u HDZ-u postoje dva sredi{ta mo}i: jedno je kontrolirao Frawo Tu|man, sa sebi najlojalnijim suradnicima, a drugo bra}a Veselica, sa svojom devetero~lanom ekipom. (isto; str. 643-644) I Dajana Yonston isti~e da je dogovor koji je Tu|man napravio sa hercegova~kim frawevcima kqu~an. Ona u poglavqu Tu|manov istorijski kompromis, govore}i o usta{kim emigrantskim organizacijama koje su formirane posle Drugog svetskog rata, podse}a na novi Hrvatski oslobodila~ki pokret (HOP), koji je wegov naslednik Stjepan Hefer reorganizovao 1967. godine i koji je u toku nekoliko narednih godina izvr{io niz ubistava i napada bombama na jugoslovenska diplomatska predstavni{tva i ambasade, naro~ito u [vedskoj i Australiji, gde su hrvatski emigrantski komiteti bili izuzetno jaki. Ciq ovih napada bio je potpuno neshvatqiv za vawski svet, ali oni su sluìli kao propaganda tvrdoglave odlu~nosti da ostvare ciq koji je proklamovao Hrvatski nacionalni otpor, jedna od nekoliko emigrantskih organizacija koje su formirali usta{ki veterani: Jugoslavija se mora razoriti, pomo}u Rusa ili pomo}u Amerikanaca, pomo}u komunista ili nekomunista, ili antikomunista, pomo}u svakoga voqnog da razori Jugoslaviju, da je razori dijalektikom ili dinamitom ali da je razori po svaku cijenu. Sa ovim zajedni~kim ciqem i bez ideolo{kih predrasuda kako ga posti}i, osam nacionalisti~kih organizacija, tri politi~ke stranke i novine Hrvatska borba sa sedi{tem u Va{ingtonu sastali su se u Torontu 1974. da formiraju koaliciju pod ki{obranom Hrvatskog narodnog vije}a (HNV). Me|uratni hrvatski separatizam protiv Jugoslavije, koja je vaìla kao satelit Francuske i Engleske, zadobio je podr{ku najpre Moskve a kasnije i sila Osovine. Potowa strategija se oslawala na traèwe pomo}i Zapada ujediwuju}i razne hrvatske tendencije i kuju}i takti~ke saveze sa bugarskim iredentistima u Makedoniji i albanskim iredentistima na Kosmetu. Hrvatska separatisti~ka linija je prema Moskvi nagla{avala pot~iwenost hrvatskog naroda u rukama srpske buròazije, a prema Zapadu nastojala da identifikuje Srbe sa komunizmom i sa Rusima. Na sastanku u Torontu hrvatske nacionalisti~ke grupe su postigle sporazum da, s obzirom na slabqewe sovjetskog bloka, glavni saveznik u borbi za oslobo|ewe Hrvatske treba da bude zapadni antikomunizam.Trebalo je stvoriti takti~ke saveze hrvatskih nacionalista svih boja i profila sa ostalim separatistima kakvi su bili Albanci sa Kosmeta. Neobi~nu dvosmislenost, ili indiferentnost hrvatskih nacionalista ilustruje ìvotni put agenta Kominforma Ante Cilige koji je alternativno bio informbirovac, kriti~ki disident, komunist internacionalist i vatreni nacionalist.
372
U samoj Hrvatskoj, nacionalizam se ponovo pojavio u vidu maspoka 1970-1971. Tito je delom prigu{io ovaj pokret, ali je Ustav iz 1974. delom usvojen da bi se umirili Hrvati. Slede}i korak bio je da se ujedini antijugoslovenska hrvatska dijaspora, dobrim delom vezana za usta{e i usta{ke potomke, sa nacionalistima koji su ostali u Hrvatskoj kao komunisti. Kqu~na li~nost i glavni dobitnik u ovoj presudnoj fuziji bio je Frawo Tu|man (1922-1999). U devetnaestoj godini ìvota Tu|man je stupio u partizane i posle rata imao poloàj u Titovom General{tabu u Beogradu. Penzioni{u}i se rano u ~inu general-majora, godine 1960, Tu|man se vratio u Hrvatsku i po~eo da se bavi nau~nim radom. On je u svojim radovima sve vi{e glorifikovao hrvatski kulturni partikularizam. Optuèn da raspiruje nacionalisti~ke strasti, izba~en je iz Saveza komunista i poslat u zatvor gde je 1972. proveo nekoliko meseci. Ponovo je hap{en po~etkom osamdesetih, {to mu je samo podiglo kredibilitet kao nacionalisti~kom vo|i. Tu|manov adut i kqu~ kasnijeg ble{tavog uspeha bilo je znawe koje je stekao, o~igledno dugotrajnom vezom sa jugoslovenskom obave{tajnom slu`bom o antijugoslovenskoj hrvatskoj nacionalisti~koj dijaspori. Intimno povezan sa nacionalistima kod ku}e i detaqno upoznat sa bogatim, politi~ki aktivnim emigrantskim zajednicama u Australiji, Ju`noj Americi i naro~ito Severnoj Americi, Tu|man je bio idealno postavqen da projektuje wihovu fuziju u politi~ki pokret sposoban da izvede Hrvatsku iz jugoslovenske federacije. Dijaspora je bila spremna i sposobna da finansira takav projekat koji bi omogu}io mnogim egzilantima da se udobno vrate ku}i, neki od wih i na funkcionerske poloàje u novoj nezavisnoj dràvi. Tu|manov najpoznatiji ideolo{ki doprinos op{toj stvari bio je dugi traktat pod naslovom Bespu}a povijesne zbiqe, objavqen u Zagrebu 1989. godine. U toj kwizi on je tvrdio da je genocid konstantno i prirodno prisutan u qudskoj istoriji, {to je pogre{no ali ne i izuzetno. Tu|man je doveo u pitawe broj `rtava, kako genocida nad jevrejskom populacijom, tako i onih u Jasenovcu, sugeri{u}i da nije mogu}e verifikovati cifre koje se obi~no navode i da su one veoma uve}ane. On je zakqu~io da je samo 2.0003.000 lica, mahom Cigana, umrlo u Jasenovcu, koji je opisan kao radni logor pod upravom slobodnih osoba koje su bile @idovi. To je dovelo do zakqu~ka da usta{e nisu bile antisemitski, ve} naprotiv, projevrejski raspoloène. Odva`na novina ovog argumenta sra~unata je na to da se usta{ki zlo~ini svedu na minimum i da se istovremeno postave temeqi za dobre trgova~ke odnose sa Izraelom na planu naoruàwa i vojne opreme. Spremnost biv{eg dostojanstvenika komunisti~kog reìma, kakav je bio Tu|man, da relativizuje usta{ke pokoqe bila je signal mogu}nosti povijesnog kompromisa izme|u ekstremne nacionalisti~ke desnice i jednog dela komunisti~kog aparata, ~ime bi se steklo dovoqno snage za osnivawe druge nezavisne hrvatske dràve. Tu|man je i ~inom potvr|ivao svoju pisanu re~. U govoru odrànom na osniva~koj skup{tini Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u februaru 1990. godine, on je zvani~no proklamovao istorijski kompromis:
373
Nezavisna Dràva Hrvatska nije bila puka kvislin{ka tvorevina, ve} i izraz povijesnih te`wi hrvatskog naroda da ima svoju vlastitu nezavisnu dràvu i priznawe me|unarodnih ~inbenika vlade Hitlerove Nema~ke u ovom slu~aju. Ovim je najavqena rehabilitacija usta{kih emigranata, koji su ve} bili prisutni na tom skupu HDZ. Na prvim vi{estrana~kim izborima 22. aprila i 7. maja HDZ je osvojila 42 odsto glasova, {to joj je obezbedilo dovoqno veliku relativnu ve}inu da se Tu|man izabere za predsednika Hrvatske 30. maja 1990. Sve je ovo bilo unapred pripremqeno. U toku tri letwa putovawa 1987, 1988. i 1989. Tu|man je odrào kqu~ne sastanke na jednoj farmi u Norvalu u blizini Toronta sa grupom ekstremno desnih egzilanata iz Hercegovine, koju je predvodio fraweva~ki sve{tenik Qubo Krasi} i vlasnik lanca picerija Gojko [u{ak. Tamo je odlu~eno (1) da u budu}nosti Hrvatska mora biti nezavisna dràva; (2) da se Srbi u Hrvatskoj moraju redukovati na nacionalnu mawinu sa izgledima da se oni proteraju u slu~aju sukoba sa Srbijom; (3) da se borba u Hrvatskoj vodi protiv Srba kao glavnog neprijateqa, a ne komunista ili bar ne u po~etku; (4) politika prema Bosni i Hercegovini mora da ide za tim da se zapadna Hercegovina ukqu~i u hrvatsku dràvu. Su{ak je imao korisne veze u Va{ingtonu i kasnije }e postati Tu|manov ministar odbrane u gra|anskim ratovima koji su usledili nakon progla{ewa nezavisnosti. Daleko nepopustqiviji od Hrvata u Hrvatskoj u re{enosti da se ostvari Velika Hrvatska, hercegova~ki lobi bio je odsudan za Tu|manov sistem vlasti, kao {to je i on bio bitan za realizaciju wihovog projekta Velike Hrvatske ukqu~uju}i zapadnu Hercegovinu. To je oblast najmilitantnijih fraweva~kih krsta{a i brojnih najsvirepijih pokoqa u toku Drugog svetskog rata. Ovaj projekt promene granica poznat je pod nazivom popuwavawe hrvatske kifle. Premda je izu~avawe genocida postalo prili~no morbidna moda tokom devedesetih, usta{ki genocid nad Srbima 1941. pobudio je slab interes. Na otvarawe Muzeja genocida nad Jevrejima u Va{ingtonu, pozvani su Hrvati kao saveznici SAD, ali Srbi nisu. Bdewe nad zlo~inima pro{losti ne mora nu`no da vodi u izmirewe. U Jugoslaviji, premda je Titova politika noja bez sumwe delimi~no krila i sopstvena zlodela, postojala je nada da }e zagwurivawe glave u pesak pogodovati zaceqewu rana kroz zaborav. To se u izvesnoj meri i obistinilo. Srbi i Hrvati su ìveli i radili zajedno posle rata, pa i sklapali prijateqstva i brakove. Ali daleko od o~iju i ignorisani, nosioci starih mr`wi i strahova potisnuti su u podzemqe ili u izgnanstvo. Kad su izbili na povr{inu pola stole}a nakon nepriznatog genocida, vawski svet nije imao pojma {ta se de{ava. Pa ipak, sasvim izvesno, nije mogu}e shvatiti reakcije jugoslovenskih Srba na doga|aje s po~etka devedesetih ako se ne uzme u obzir ono {to se de{avalo pola stole}a ranije. Povratak na vlast usta{kih simbola, ideala i metoda morali su sasvim izvesno da probude kod Srba slutwe i strahovawa da }e da se ponove doga|aji iz 1941. godine. Ovi strahovi su ignorisani ili odbacivani i neprijateqstvo Srba prema ponovo oìveloj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj pripisano je agresivnom projektu Velike Srbije. Najzad, i zemqe NATO alijanse da374
vale su podr{ku hrvatskom nacionalizmu, a 1995. Tu|manova armija, obu~ena od oficira SAD i ilegalno naoruàna od me|unarodne zajednice, uspe{no je dovr{ila etni~ko ~i{}ewe Srba iz Krajine, koje je zapo~eto pod ki{obranom nacista 1941. godine. (Yonston; cit. delo; str. 234-238)
8. Katoli~ke ustanove finansiraju Tu|manov HDZ

Povezivawe Tu|mana i katoli~ke crkve bilo je presudno za pobedu na izborima. (...) Za Tu|mana se sve zavr{ilo u najboqem redu. Osniva~ka je skup{tina pro{la bez i najmawih potresa, a HDZ je napokon dobio svoje pravo, oficijelno vodstvo: za predsjednika je izabran Frawo Tu|man, za potpredsjednike Dalibor Brozovi}, Kre{imir Balenovi} i Vladimir [eks, za glavnog tajnika Ivan Bobetko, za blagajnika Milan Kova~, a za ~lanove Izvr{nog odbora Josip Manoli}, Neven Jurica, Branimir Glava{, ]iro Grubi{i}, Perica Juri}, Milan Kova~, Mate Kova~evi}, Milivoj Ugrini} i Ivan Veki}. Po pisawu Ante Beqe u Spomen kwizi HDZ-a iz 1999, kad se ~ulo me|u hrvatskim iseqenicima za osnivawe HDZ-a u Zagrebu pod vodstvom dr Tu|mana, nije bilo ve}eg grada u SAD i Kanadi koji nije èlio imati ogranak. Stvarawu ogranaka pristupilo se ve} od druge polovice lipwa 1989., tako da su u prigodi dolaska dr Tu|mana i dr Brozovi}a na Slavisti~ki kongres u îkagu u studenom 1989. osnovani (...) ogranci u 16 gradova na sjevernoameri~kom kontinentu. A ni centrala Hrvatske demokratske zajednice u glavnome gradu svih Hrvata nije za to vrijeme sjedila prekriènih ruku. Drugi broj Glasnika HDZ-a (kolovoz 1989), s op{irnim izvje{tajem s osniva~ke skup{tine na Jarunu, odaslala je na 2.500 do 3.500 adresa katoli~kih ustanova na prostoru ~itave SFRJ te na adrese Hrvatskih katoli~kih misija u cijelom svijetu. Na pole|ini svakog primjerka Glasnika bio je pe~at sa strana~kim logotipom i brojem ìro-ra~una, kako bi svaka od tih katoli~kih ustanova HDZ-u mogla i financijski pomo}i. Rezultat te kampawe, ne skupqe od tri ili ~etiri tisu}e DEM, bio je fantasti~an. Ne samo da je prikupqeno relativno mnogo novca nego je, {to je jo{ va`nije, katoli~ka crkva time bila u cjelini uvu~ena u HDZ-ov trijumfalni pohod na vlast. Pribliàvawe je, zapravo, bilo obostrano. Crkva je Hrvatsku demokratsku zajednicu ve} tada, u qeto 1989, prepoznala kao uvjerqivo najozbiqniju oporbenu politi~ku organizaciju u SRH (barem s wezina vrijednosnog i moralnog stajali{ta), dok su HDZ i wegov predsjednik Tu|man znali da bez izravne podr{ke crkve pobjeda na pretpostavqenim parlamentarnim izborima ne}e biti mogu}a, odnosno, da }e pobijediti ona stranka ili savez uz koji }e biti i crkva. Povezivawe Tu|mana i katoli~ke crkve rekao mi je Perica Juri}, jedan od utemeqiteqa HDZ-a pokazalo se najpresudnijim za kona~nu pobjedu na izborima. Crkva je mo}an organizacijski sustav u kojem je opozicija mogla na}i svoje uto~i{te. Taj je sustav crkva gradila desetqe}ima, {irom svijeta, i trebalo ga je sada, kada su se ve} naslu}ivali slobodni izbori, upotrijebiti i politi~ki. Kroz zajedni~ko djelovawe s crkvom, HDZ je stvarao i svoje vlastite baze u cijeloj Hrvatskoj, pa i {ire. Op}epoznata
375
je stvar da nema iseqeni{tva kao takvoga bez katoli~ke crkve. Preko svojih neobi~no mobilnih Katoli~kih misija, crkva je sakupqala i organizirala stotine tisu}a Hrvata na svim kontinentima, a to je onda rezultiralo i povratnim efektom u samoj Hrvatskoj. U svemu tome, od pojedinaca iz crkve daleko se najvi{e angaìrao biskup \uro Kok{a. On je bio kqu~na figura u komunikaciji izme|u crkve i HDZ-a, tj. Tu|mana. Vrlo je vaàn bio i @ivko Kusti}, jer je ure|ivao jedine prave opozicijske novine u Hrvatskoj Glas Koncila. Glas Koncila je u SRH sa svima bio u sukobu, ali ipak samo na konkretnim pitawima. Kusti} je osobno bio rodona~elnik tog na~ina politi~ke borbe: nikada ne i}i u frontalni rat, nego voditi borbu samo oko najkonkretnijih stvari. Za razliku od Kusti}a, nadbiskup Frawo Kuhari} djelovao je iskqu~ivo pozicijski, a nikada direktno. Wemu u zasluge treba pripisati veliki euharistijski kongres u Mariji Bistrici 1984, na kojem se okupilo oko 400.000 Hrvata. Iako naizgled samo pastoralni, to je ipak ponajprije bio politi~ki skup. (Hudelist; cit. delo; str. 647-648) 9. rujna 1989, Tu|man daje novi intervju inozemnim medijima, ovaj put Glasu Amerike. Bio je to telefonski razgovor, {to ga je vodio s novinarom Berislavom Brki}em. I ovaj se put ponovno sve vrtjelo oko rije~i narod. Najva`nija je Tu|manova konstatacija u intervjuu da se Jugoslavija (...) sastoji od potpuno razli~itih povijesnih nacionalnih samobitnosti ili narodnosnih individualiteta, i to ne samo kao povijesnih posebnosti, negoli i naroda koji su povijesno pripadali potpuno razli~itim kulturno-civilizacijskim sferama. Stara dobra teza najglasovitijega od svih hercegova~kih fratara, fra Dominika Mandi}a, gotovo od rije~i do rije~i preuzeta iz wegove kwige Hrvati i Srbi dva stara razli~ita naroda. Da je Mandi} 1989. bio ìv, bio bi beskrajno ponosan na svog velikog nasqednika. Potkraj mjeseca, 30. rujna, u dvorani Kumrovec na Zagreba~kom velesajmu, u neposrednu susjedstvu Kutlina restorana Globus, odràna je Prva sjednica Sredi{weg odbora Hrvatske demokratske zajednice. Na sjednici je usvojeno javno priop}ewe Za pravo na suverenitet i samoodre|ewe i za osobnu odgovornost, u kojem se govori o u~estalim velikosrpskim napadajima na teritorijalni integritet i suverenitet hrvatskoga naroda te se isti~e pravo svih naroda na samoodre|ewe, koje podrazumijeva pravo na udruèwe i na otcjepqewe. U nastavku se teksta kaè da u skladu s tim Hrvatska demokratska zajednica isti~e da hrvatski narod, kao i svi narodi Jugoslavije, ima trajno neotu|ivo i cjelovito pravo na samoodre|ewe, a zbog ugroàvawa toga osnovnoga prava hrvatskomu narodu, Hrvatska demokratska zajednica traì da se poja~a (...) osobito odgovornost predstavnika Hrvatske u saveznim tijelima, te da se predo~ava javnosti {to i kako ~ine, ili su propustili u~initi u obrani suvereniteta hrvatskoga naroda. Zavr{na je re~enica priop}ewa glasila: Time, uvjereni smo, pridonosimo obrani i daqoj afirmaciji zavnohovskih i avnojevskih na~ela, {to }e re}i suverenitetu svih naroda na kojima je utemeqena zajednica naroda SFRJ.
376
Eto nam jo{ jedne u nizu upe~atqivih Tu|manovih stilskih figura svakako ne slu~ajne. Prividno se, uzimaju}i u obzir specifi~nosti aktualnoga politi~kog trenutka, zaloìo za avnojska na~ela i avnojski ustrojenu Jugoslaviju, a u biti je istupio protiv toga protiv te i takve Jugoslavije, limitirane odlukama AVNOJ-a. Napravio je redukciju: avnojsku je Jugoslaviju definirao kao zajednicu naroda, iako je ona bila mnogo vi{e od toga. Jer, u prvom ~lanu Ustava SFRJ (iz 1974) pi{e da je SFRJ savezna dràva kao dràvna zajednica dobrovoqno ujediwenih naroda i wihovih socijalisti~kih republika, kao i socijalisti~kih autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalisti~ke Republike Srbije... Uza sve svoje dvosmislenosti, Ustav SFRJ ipak nije zanemarivao kategoriju socijalisti~ka republika (kao ni socijalisti~ka autonomna pokrajina): on jest govorio o narodima, ali je govorio i o wihovim ve} stvorenim dràvama, jugoslavenskim republikama. Tu|manu je, me|utim, jedino bilo va`no da istakne pravo svakog naroda, pa tako i hrvatskog, na samoodre|ewe, a samim time i na otcjepqewe iz jugoslavenske dràve. A jasno je {to to zna~i kada iz Jugoslavije izlaze narodi. To je ne{to sasvim drugo nego kad se iz we izdvajaju republike. Jer, hrvatski narod u SFRJ nije ìvio samo na teritoriju SRH. Drugu polovicu listopada i ve}i dio studenoga 1989. Tu|man je rezervirao za svoj tre}i posjet Kanadi i SAD-u. No, ovaj put nije i{ao u pratwi samo supruge Ankice, nego i potpredsjednika Hrvatske demokratske zajednice, Dalibora Brozovi}a. Time je svoje kontakte i dogovore s iseqeni{tvom u Sjevernoj Americi podigao na jo{ vi{u razinu. Po onome {to mi je potkraj devedesetih ispri~ao ]iro Grubi{i}, zakqu~ujem da je slu`beni kanadski doma}in Frawe Tu|mana u jesen 1989. bio HI[AK (Grubi{i} mi je, dodu{e, tu wihovu gostoqubivost pogre{no smjestio u 1987). Ovaj put HI[AK-ovci su mu organizirali sve {to je bilo potrebno pa nije bilo razloga traìti i neke druge, alternativne doma}ine (...) Kao i sve prethodne, i ta je Tu|manova ideja imala svoj javni i tajni dio. Javni se uglavnom sastojao od wegovih predavawa. (isto; str. 651-652) [to se tajnog dijela Tu|manova boravka u Kanadi ti~e, nije bilo nikakvih posebnih iznena|ewa. Sve ono o ~emu je sa [u{kom, Beqom, Krasi}em i ostalima razgovarao 1987. i 1988, i ovaj je put bilo na dnevnom redu, ali sada, posve razumqivo, s mnogo vi{e ulaèwa u detaqe nego ranije. I s mawe na~elnog pristupa, a mnogo vi{e operativnog dogovarawa oko budu}ih, posve konkretnih politi~kih poteza. U razgovore je, naravno, bio involviran i Brozovi}. On je podrijetlom iz Bosne i Hercegovine (ro|en je u Sarajevu) pa je bio dovoqno kompetentan za vru}e diskusije o BiH. Fratri su zagovarali Hrvatsku do Drine, dok je Tu|manova i Brozovi}eva idealna opcija bila Banovina Hrvatska (ili ne{to sli~no tom teritorijalnom entitetu). U tome se, ~ini se, sastojala i jedina bitna razlika izme|u stajali{ta Frawe Tu|mana i Dalibora Brozovi}a s jedne, te hercegova~ko-fraweva~ke zajednice u Kanadi i SAD s druge strane.
377
Sukus ili zajedni~ki nazivnik svih tih ekskluzivnih razgovora glasio je: Najprije }emo sru{iti komunizam u Jugoslaviji, a onda kako dragi Bog da! General Martin [pegeq, na temequ onoga {to je iz vi{e razli~itih izvora doznao za svog boravka u Sjevernoj Americi 1993, tu tu|manovskofratarsku sintezu izrazio je re~enicom: Tu|man je fratrima obe}ao po{tovawe NDH i pripajawe barem dijela BiH Hrvatskoj, dok su fratri wemu, u ime prousta{ke emigracije, obe}ali mekan odnos prema komunistima i biv{im partizanima, u budu}oj samostalnoj Hrvatskoj. Dosqedno u duhu ideje o hrvatskom pomirewu. Upravo je na tragu tog povijesnog dila i bila ona kasnije ~esto osporavana Tu|manova izjava na Prvom op}em saboru HDZ-a, u veqa~i 1990, da NDH nije bila samo puka kvislin{ka tvorba i fa{isti~ki zlo~in ve} i izraz kako povijesnih te`wi hrvatskoga naroda za svojom samostalnom dràvom, tako i spoznaja me|unarodnih ~imbenika (...) tih te`wi Hrvatske i wenih geografskih granica. I dok je Tu|man sa svojim kanadskim suradnicima obavqao posao, u zagreba~kom omladinskom dvotjedniku Polet izlazio je, u dva velika nastavka, wegov spektakularan dugometra`ni intervju {to ga je uo~i odlaska na put dao novinarima Mati Ba{i}u i Ivici Buqanu. Prvi dio intervjua, sa sjajno pogo|enim naslovom Hrvatska povijest je moja povijest, objavqen je u broju od 27. listopada, a drugi, Upozoravao sam Savku i Tripala, 10. studenoga 1989. Bio je to prvi Tu|manov intervju doma}im medijima nakon izlaska iz svojeg splendid isolationa, u kojem se prisilno nalazio jo{ od prvog pu{tawa iz zatvora, potkraj 1972. (isto; str. 653-654) No, osim prezentirawa mita o samome sebi, Tu|man je Poletovim novinarima povjerio i svoje neposredne politi~ke planove i ambicije. Bio je jasan i izravan. Izrazio je golemo nezadovoqstvo unutra{wim granicama u avnojskoj Jugoslaviji, stvorenim 1945, rekav{i da po pitawu granica, komunisti~ki pokret nije bio na povijesnoj razini. To je svoje mi{qewe i konkretizirao: Komunisti~ki pokret nije se pridràvao ni povijesnih granica Hrvatske, ako se o woj govori, jer povijesno je ~itav Srijem do Zemuna pripadao Hrvatskoj, a niti se pridràvao prirodnog na~ela... Hebrang se zauzimao za druk~ije hrvatske granice, dijelom se zauzimao i dr Pavle Gregori}. A za SR Bosnu i Hercegovinu kazao je da je napravqena (...) po granicama turskoga osvajawa, {to je jedna od najve}ih neprincipijelnosti i povijesni paradoks. Zapravo, Tu|man kao da je, izlaù}i takva stajali{ta, citirao onaj najkontroverzniji dio Nacrta programskih osnova Hrvatskog narodnog i socijalisti~kog pokreta (HNSP) iz 1977, objavqenog u kwizi Usudbene povjestice, u kojem se govori o idealnim hrvatskim granicama. U jednom od prethodnih poglavqa ustvrdio sam da je taj program najve}im dijelom falsifikat, tj. da ga nije napisao Tu|man, kako je u kwizi navedeno, nego netko (ili neki) iz emigracije. Primjerice, netko tko je blizak Jeli}evu Hrvatskom narodnom odboru. Velika je, me|utim, vjerojatnost da je u prisvojeni Nacrt HNSP-a tih nekoliko re~enica o granicama on naknadno dopisao i onda sve to, zapakirano u jednu cjelinu, predstavio 1995. (kada su se Usudbene povjestice pojavile u kwiàrama) kao svoj autorski uradak.
378
Nedugo nakon povratka iz Kanade i SAD-a mo`da ipak ne te, nego prethodne godine, 1988; moj izvor nije bio potpuno siguran Tu|man se sastao s hercegova~kim fratrima iz Zagreba u wihovu tada{wem sjedi{tu na Jablonavcu, u sjevernoj zoni hrvatskoga glavnoga grada, na jednoj radnoj ve~eri na kojoj je, u opu{tenoj atmosferi, rezimirano sve ono {to je prethodno dogovoreno na sjevernoameri~kom kontinentu. Pakt s Norvalom je uspio: fronta za stvarawe neovisne hrvatske dràve definitivno je preseqena iz emigracije u domovinu. A i politi~ka se kriza u SFRJ neumitno pribliàvala vrhuncu; s rije~i je trebalo krenuti na djela. Tu|man i wegovo izabrano dru{tvo u Hrvatskoj demokratskoj zajednici bili su spremni na svaki izazov. Prvi u nizu izazova do{ao je, kao naru~en, ve} potkraj studenoga 1989. Za petak, 1. prosinca, bio je najavqen veliki protestni miting pobuwenih Srba i Crnogoraca s Kosova u Qubqani, glavnom gradu najzapadnije jugoslavenske republike, SR Slovenije. Cijela je Jugoslavija bila zbog toga na nogama (...) Avnojska Jugoslavija prakti~ki vi{e nije postojala. A sada je pred Milo{evi}evim juri{nicima iz Kosova Poqa trebala pokleknuti i Slovenija (jer se, podràvaju}i Albance s Kosova, nije solidarizirala s wihovom borbom), ali i Hrvatska, jer su mitinga{i na putu do Qubqane trebali pro}i kroz Zagreb. I usput i tamo malo potpaliti vatru (...) Tu|man je osjetio da je to wegova prilika. Ako ve} {ute drugovi Stoj~evi} i Latin, ne}e {utjeti on. Ako oni izbjegavaju jasno i glasno re}i da je na djelu ru{ewe avnojske SFRJ, on se ne}e ustru~avati izre}i upravo takvu politi~ku kvalifikaciju. Kakve li ironije: Tu|man da opomiwe aktualnu hrvatsku vlast da se avnojska Jugoslavija raspada kao kula od karata! Zapravo, u sebi je likovao {to je tako, jedva je to do~ekao, ali sada }e se malo poigrati spasiteqa. Jer je spasiteq Hrvatskoj trebao. Tako je barem on procijenio. A wega instinkt uglavnom ne vara. I tako, dva dana uo~i najavqena mitinga u Qubqani, 29. studenoga 1989. (to~no na Dan Republike!), Hrvatska demokratska zajednica upu}uje urbi et orbi Proglas gra|anima i Saboru SR Hrvatske i cijelomu hrvatskom narodu, koji se od prve do posqedwe re~enice dijametralno razlikovao od svih dotada{wih nemu{tih priop}ewa Predsjedni{tva SRH i Predsjedni{tva CK SKH. HDZ se usudio stvari nazvati pravim imenom: da je po~elo ru{ewe avnojske SFRJ i da sadawe hrvatsko vodstvo u svojem birokratskodogmatskom dijelu pokazuje nesnala`qivost, {to moè biti kobno po budu}nost Hrvatske i hrvatskoga naroda. Ali nije se stalo samo na tome. U istome Proglasu vodstvo HDZ-a postavilo je i nekoliko eksplicitnih politi~kih zahtjeva, od kojih je daleko najva`niji bio onaj pod rednim brojem 2: (...) isti~emo zahtjev za teritorijalnom cjelinom hrvatskoga naroda u wezinim povijesnim i prirodnim granicama. Upravo tako: za teritorijalnom cjelinom hrvatskoga naroda u wezinim povijesnim i prirodnim granicama ma {to to trebalo zna~iti. Re~enica stilski mo`da nije bila besprijekorno sro~ena, ali to u onome trenutku i nije bilo toliko va`no. Ionako se to pisalo u velikoj brzini. Vaàn je bio efekt koji se time u javnosti postigao. A taj su efekt pojedini
379
analiti~ari uspore|ivali s atomskom bombom, u politi~kom zna~ewu te rije~i. Jer, upravo je, velikim dijelom zahvaquju}i tom Proglasu, nepunih mjesec dana prije prevratni~ke odluke rukovodstva SKH o raspisivawu prijevremenih parlamentarnih izbora, HDZ stekao golemu psiholo{ku prednost pred svim ostalim politi~kim strankama, udrugama i savezima u Hrvatskoj, i onom na vlasti, Savezom komunista Hrvatske, i onima tek osnovanima, u opoziciji. [to je Proglas od 29. studenoga zna~io u tom trenutku za HDZ, Tu|man je objasnio u svom uvodnom izlagawu na Prvom op}em saboru Hrvatske demokratske zajednice, u veqa~i 1990. Proglas je okarakterizirao kao me|a{wi doga|aj u ìvotu i razvitku HDZ jer je u wemu izloèn (...) zahtjev i na~in za oìvotvorewe prava hrvatskoga naroda na samoodre|ewe u wegovim povijesnim i prirodnim granicama. Naglasio je da je Proglas (...) u hrvatskomu narodu, podjednako u domovini i u iseqeni{tvu, nai{ao na tako golem odjek da je izazvao nagli razmah HDZ pa se broj ~lanstva i ogranaka umnoàvao (...) takvom brzinom i u takvu opsegu, da je to nadilazilo mogu}nosti na{eg dotada{weg amaterskog ustrojstva a i sva najoptimisti~kija o~ekivawa. U nastavku je govora rekao: Wegovo povijesno zna~ewe proizlazi iz vi{e razloga. Prvo, po svojim ciqnim zahtjevima taj Proglas spada u rijetke, najznamenitije dokumente najnovije hrvatske povijesti. Drugo, po svojem sadràju on je jedini iz hrvatskih redova na razini suvremenih demokratskih gibawa u sredwoisto~noj Europi. I tre}e, nijedna od hrvatskih politi~kih stranaka kako onih na vlasti tako i u oporbi nije se usudila taj Proglas niti otvoreno podràti niti javno osuditi. Svojevrstan je povijesni oksimoron da kqu~ne re~enice u Proglasu one o povijesnim i prirodnim granicama budu}e samostalne hrvatske dràve nije napisao Frawo Tu|man, nego wegova desna ruka u vodstvu HDZ-a, Josip Manoli}. (isto; str. 655-658) Jo{ je ve}i, tu|manovski re~eno, me|a{wi doga|aj u ìvotu i razvitku HDZ od Proglasa od 29. studenoga 1989, bio Prvi op}i sabor Hrvatske demokratske zajednice, odràn u Zagrebu 24. i 25. veqa~e 1990. Kao {to je sama Hrvatska demokratska zajednica dobrim dijelom nastala kao plod Tu|manovih strate{kih dogovora i aran`mana s wegovim politi~ko-poslovnim partnerima iz Kanade i SAD, tako je i Prvi op}i sabor HDZ-a ~ak i u idejnom smislu dogovoren na sjevernoameri~kom kontinentu. To se ne skriva ni u Spomen kwizi HDZ-a iz 1999, gdje pi{e: Prva konvencija HDZ-a za Sjediwene Ameri~ke Dràve i Kanadu odràna je 20. i 21. sije~wa 1990. u Klivlandu. Nazo~io joj je i predsjednik stranke dr Frawo Tu|man i na woj je inicirano odràvawe Prvog op}eg sabora HDZ-a u Zagrebu. Bio je to ujedno ~etvrti Tu|manov boravak u Kanadi. Prvi je, prisjetimo se, bio u qeto 1987, drugi u qeto 1988, tre}i (s Brozovi}em) u jesen 1989, i ~etvrti sada, u zimu 1990. Tek nakon konvencije u Klivlandu, na kojoj je inicirano odràvawe Prvog op}eg sabora HDZ-a u Zagrebu, sazvana je Druga sjednica Sredi{weg odbora Hrvatske demokratske zajednice u Za380
grebu, na kojoj je tre}a to~ka dnevnoga reda glasila: Priprema za 1. op}i sabor (kongres) HDZ, u Zagrebu. Sjednica je odràna 27. sije~wa 1990, u dvorani Globus na Zagreba~kom velesajmu. Ono {to je dogovorio u Kanadi Tu|man je, zapravo, referirao ~lanovima toga sredi{weg tijela HDZ-a, nakon ~ega se odmah pristupilo organizacijskim pripremama za taj prvi veliki skup najja~e i najmasovnije politi~ke stranke (pokreta) u Hrvata. Upravo tako: u Hrvata, a ne (samo) u Hrvatskoj, jer je HDZ od samih svojih po~etaka, i kao ideja, bio ustrojen na planetarnom principu, kao simbol, ali i realna politi~ka snaga, ujediwene hrvatske domovine i dijaspore (...) Koliko je Prvi op}i sabor HDZ-a u idejnom smislu bio rezultat Tu|manovih strate{kih dogovora s hrvatskom politi~kom emigracijom u Kanadi i SAD, toliko je u organizacijskom pogledu on bio proizvod tajnoga dila vrha Hrvatske demokratske zajednice i Sekretarijata za unutra{we poslove SRH, na ~elu s Vilimom Mulcom. Bez tog dila brojni pripadnici jo{ do ju~er ekstremne, fa{isti~ke i usta{ke emigracije iz Kanade, SAD, Australije, Ju`ne Amerike i Zapadne Europe, koji ina~e nisu imali pravo na ulaz u SRH, ne bi mogli slobodno doputovati u glavni grad SR Hrvatske i prisustvovati dotad nevi|enom politi~kom spektaklu koji je najavio trijumfalnu pobjedu Hrvatske demokratske zajednice na prvim poslijeratnim parlamentarnim izborima, zakazanima za travaw i svibaw 1990. A bez wih taj skup ne bi imao smisla. Jer ciq je tog skupa i bio demonstrirati, pred licem cjelokupne hrvatske javnosti, snagu i mo} ujediwene domovinske i iseqene Hrvatske. Dosqedno u duhu Luburi}eve ideje o hrvatskom pomirewu, na koju su prisegnuli ~elni HDZ-ovi qudi i u Hrvatskoj (Tu|man) i u emigraciji. (isto; str. 659-660) O tome mi je ne{to vi{e ispri~ao tada{wi glavni tajnik HDZ-a, Stipe Mesi}: U zrakoplovu koji je sletio na Pleso bilo je i takvih qudi koji su bili na policijskim potjernicama i koji su, po onda{wim zakonima, trebali u nas biti uhi}eni. Nama u vodstvu HDZ-a bilo je, naravno, u interesu da sve pro|e u najboqem redu. Zato smo se odlu~ili na dogovor s tada{wim ministrom unutra{wih poslova SRH, Vilimom Mulcom. S wim sam pregovarao ja, kao glavni tajnik HDZ-a. Po tome dogovoru, svi hrvatski emigranti koji su pozvani na Sabor HDZ-a trebali su dobiti salvus conductus (pravo prolaza) na pet dana, ali samo pod uvjetom da nijedan od wih ne bude ratni zlo~inac. Mogli su, dakle, do}i i oni koje je tada{wa policija iz raznoraznih razloga gonila, ali nitko od wih nije smio nositi biqeg ratnog zlo~inca. (isto; str. 660) Na prvi se HDZ-ov sabor u nekoliko re~enica osvrnuo i Luburi}ev najbliì suradnik iz {ezdesetih, Miqenko Dabo Perani}, u svojoj kwiìci Adresa izmirewa Hrvatskog narodnog otpora sa hrvatskim partizanima, {to ju je tiskao u Wujorku 1991. Perani} je, da podsjetimo, autor kqu~nog programatskog teksta o hrvatskoj pomirbi, {to ga je Luburi} objavio u svom ~asopisu Drina, u broju posve}enom Istri (br. 3-4, 1964). Odu{evqen Saborom, Perani} je konstatirao da je Adresa izmirewa ostvarena (...) poslije 24 g. 21 godinu poslije Generalove (Luburi}eve, op. a) pogibije.
381
Sqedbenici Adrese izmirewa (mislio je, prije svega, na HNO i hercegova~ke fratre, op. a) su ostvarili tu wezinu ideju previrqu i uzdigli dr F. Tu|mana na kormilo Republike Hrvatske. Da bi potencirao sli~nost, odnosno istovjetnost programskih usmjerewa Frawe Tu|mana i Vjekoslava Maksa Luburi}a alias Generala Driwanina, Perani} je usporedio neke bitne re~enice iz Luburi}eva programa iz 1964. s Tu|manovim istupom na Saboru. U Luburi}evu programu, objavqenom u Drini 1964, pi{e: Sada kada nas bije ista prekodrinska ruka, protiv koje sam se borio kao usta{a, a moj brat kao domobran, zaboravimo pro{lost: ja skidam sa ~ela U, kao {to ti odbacuje{ petokraku, te budimo samo vojnici za hrvatsku dràvu. A Tu|man je 1990, u svom uvodnom izlagawu u prepunoj dvorani Vatroslav Lisinski, rekao: ...Ovdje su sakupqeni sinovi i k}eri hrvatskih domobrana, hrvatskih partizana i hrvatskih usta{a, kojima je zajedni~ki ciq pobijediti... Poruka je jasna: hrvatske usta{e i hrvatski partizani prelaze preko svih svojih ideolo{kih razli~itosti i krvavih sukoba iz bliske pro{losti i udruùju se u borbi protiv wihova zajedni~kog neprijateqa Srba i tzv. Srboslavije, kako se u ono vrijeme, me|u Hrvatima, nazivala jugoslavenska dràva. (isto; str. 662) Uo~i Prvog op}eg sabora Hrvatske demokratske zajednice Tu|man je dao vrlo opseàn programatski intoniran intervju Vjesnikovu novinaru Jadranku Sinkovi}u, koji je, u tada jo{ najutjecajnijem hrvatskom dnevnom listu, objavqen 25. veqa~e 1990. Tu|man nikada nije bio jasniji i izri~itiji nego u tom svom istupu. Prije svega, rekao je da je otcjepqewe mogu}e misle}i pritom na otcjepqewe hrvatskog naroda kao takvog, a ne SR Hrvatske kao republike (IV kvadrant!): Da, mogu}e je otcjepqewe, ukoliko bi se odnosi razvijali tako da jedan narod osje}a samo {tetnost boravka u takvoj zajednici. U trenutku kada se Europa integrira kao zajednica naroda i wihovih dràva, stojimo na stanovi{tu da se Jugoslavija moè urediti samo kao konfederacija u kojoj svaki narod ima pravo odlu~iti svojom voqom da li mu je u interesu da ìvi u takvoj zajednici. Izjasnio se, dakle, za konfederaciju naroda (a ne republika/dràva) kao preduvjet ve} najavqenom otcjepqewu hrvatskog naroda iz te iste jugoslavenske konfederacije. Drugo, pretpostavqeno otcjepqewe hrvatskog naroda iz SFRJ obrazloìo je ne samo nacionalnim nego i kulturno-civilizacijskim razli~itostima i suprotnostima na podru~ju SFRJ (na tragu razmi{qawa fra Dominika Mandi}a iz 1971). Kazao je da se ovdje (u Jugoslaviji, op. aut), povijesno, ne radi samo o razli~itim nacionalnim identitetima nego o tome da su pojedini narodi pripadali razli~itim civilizacijskim i kulturnim sferama. Tre}e, zaloìo se za promjenu unutra{wih granica u SFRJ, pozivaju}i se na povijesno zna~ewe proglasa HDZ od 29. studenoga 1989. godine, gdje je re~eno (...) da se hrvatski narod ne svodi samo na granice sada{we SR Hrvatske, nego da postoji problem povijesnih i prirodnih granica Hrvatske (...)
382
Mi smo samo podsjetili na to da je i po sada{wem Ustavu SR Bosna i Hercegovina tako|er i dràva hrvatskog naroda te smo za to da narod Bosne i Hercegovine sam odlu~i referendumom, gdje mu je mjesto. I ~etvrto, Tu|man je jasno poru~io da muslimane u BiH smatra sastavnim dijelom hrvatskog naroda. To~nije hrvatskog korpusa: Smatramo da su muslimani sastavni dio hrvatskog nacionalnog korpusa. Hrvatski nacionalni korpus, da podsjetimo, bio je Tu|manov izraz za hrvatsku nacionalnu zajednicu na globalnom, planetarnom nivou, a ~inili su ga Hrvati u SRH, Hrvati i Muslimani (za Tu|mana muslimani) u SR BiH, Hrvati u ostalim dijelovima SFRJ te Hrvati u iseqeni{tvu i hrvatske nacionalne mawine u svim zemqama Europe i svijeta. Reakcije na Prvi op}i sabor HDZ-a, pa i na taj Tu|manov intervju Vjesniku, bile su vrlo burne. Predsjednik SKH Ivica Ra~an nazvao je HDZ strankom opasnih namjera, a novinarka Komunista Seada Vrani} pozvala je vlasti da uhapse Tu|mana. (isto; str. 663-664) Prvi op}i sabor HDZ-a bio je i razlogom definitivnog politi~kog i qudskog razlaza predsjednika te stranke, Frawe Tu|mana, i wezina po~asnog predsjednika, [ime Balena. Balen je po~asnim predsjednikom HDZ-a postao na wegovoj osniva~koj skup{tini na Jarunu, 17. lipwa 1989. Bio je to Tu|manov lukavi takti~ki manevar htio je da u vodstvu HDZ-a bude {to vi{e poznatih i uglednih antifa{ista, kako HDZ ne bi ba{ bio preveliki trn u oku aktualnim komunisti~kim vlastima. Tu|man se u pravilu, gdje god je mogao, pokazivao {to ve}im legalistom, iako je u osnovi bio antilegalist (u odnosu na Ustav SRH i SFRJ iz 1974, naravno). A Balen je neosporno bio hrvatski orijentiran intelektualac pa je, iako ne ba{ odu{evqeno, pristao biti HDZovim po~asnim predsjednikom, zajedno s kwièvnikom Petrom [egedinom. (isto; str. 665) Uo~i Prvog op}eg sabora poslao mu je tekst svog uvodnog izlagawa, s molbom da ga pa`qivo pro~ita i iznese svoje eventualne primjedbe kako bi mu taj govor bio {to kvalitetniji. [ime Balen: Dana 20. ili 21. veqa~e, dva-tri dana uo~i Sabora, do{ao mi je jedan mladi de~ko s omotnicom pa mi re~e: Ovo vam {aqe dr Tu|man i molim vas da mi se potpi{ete, kao dokaz da sam predao. Ja se potpi{em i de~ko ode. Po~nem ~itati govor i odmah stanem. Nije mi se svidjelo. U partizanima sam bio prvi u Hrvatskoj koji je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i nije mi bilo svejedno kako sada Tu|man u tom svom izlagawu tretira Srbe u Hrvatskoj. Pomislio sam: Stani, ~ovje~e, pa Srbi su se zajedno sa mnom tukli protiv ~etnika i ne moèmo se sad praviti kao da oni ne postoje! îtam daqe i nai|em na one re~enice o muslimanima. A onda do|em do NDH, gdje kaè da NDH nije bila samo produkt okupacijskih sila, nego i ostvarewe povijesnih te`wi hrvatskog naroda. Sve mi se smu~ilo. Sjeo sam i napisao Franceku pismo. I upravo u trenutku kad sam ga dovr{io, on me nazove. Jesi li dobio?, Jesam. Ima{ li kakvih primjedaba? Imam. Pa reci mi ih. Francek, ne mogu ti to re}i preko telefona, radije }u ti napisati. E, ali ja danas idem u Vara`din. Kaèm: Dobro, u redu, ali ja }u ti
383
to svejedno napisati. Kaè: Onda to pismo, molim te, predaj onome mom apostolu, Perici Juri}u! I ja sam tako u~inio. U baraci u Savskoj bili su, kad sam do{ao, Vladimir [eks, Ante Kari}, Luka Bebi}, Perica Juri}... Uru~io sam svoje pismo apostolu Juri}u. Juri} mi re~e da }e se s Francekom na}i u 8 nave~er, do kada bi se on trebao vratiti iz Vara`dina i da }e mu moje pismo sigurno uru~iti. Ali nisam dobio nikakav odgovor. Francek je sa mnom prekinuo svaku vezu. Nije me ~ak ni pozvao na Sabor HDZ-a. Ni{ta ni jedne jedine rije~i. Ni telefonom ni druga~ije. (isto; str. 665) Nakon drugog kruga parlamentarnih izbora, odrànog 6. i 7. svibwa 1990, Tu|man i HDZ imali su razloga za slavqe. Od 356 mjesta u Saboru SRH, Hrvatska demokratska zajednica osvojila je ~ak 205 ili 58,4 odsto. SDP na ~elu s Ra~anom i Koalicija narodnog sporazuma na ~elu s proqe}arima bili su hametice poraèni. Po~ela je era vladavine Frawe Tu|mana i HDZ-a, koja }e potrajati puno desetqe}e, sve do ulaska u novo tisu}qe}e do po~etka 2000. Trijumf na izborima ovako je opisan u Spomen kwizi HDZ-a iz 1999: Tako je Hrvatska demokratska zajednica tim uspjehom, predvo|ena dr Frawom Tu|manom, preuzela vodstvo hrvatskoga naroda u borbi za izlazak iz nenaravne i nenarodne dràvne tvorevine srbokomunisti~ke Jugoslavije i zauzela se za stvarawe nezavisne i suverene hrvatske dràve Republike Hrvatske, preuzela odgovornost za razvitak i sudbinu demokratske Hrvatske i podnijela teàk teret u borbi za samostalnu i suverenu hrvatsku dràvu. (Isto; 668)
9. Etni~ki ~ista Velika Hrvatska

Hudelist daje kona~nu definiciju dubinskog Tu|mana i obja{wava za kakvu i koliku dràvu se on zalagao. Jo{ sam u 14. poglavqu konstatirao da dubinski Tu|man izvorno pripada poziciji IV kvadranta u na{em koordinatnom sustavu. Izme|u tog IV kvadranta i politi~kog djelovawa Frawe Tu|mana stavio sam, {tovi{e, znak jednakosti. Poziciju IV kvadranta u vremenu {to je prethodilo raspadu Jugoslavije moèmo najjednostavnije i najsaètije definirati kao uvjerewe da su konstitutivni element SFRJ narodi kao takvi (dakle, i hrvatski narod kao takav), a ne, kao {to je pisalo u Ustavu SFRJ iz 1974, narodi organizirani u socijalisti~ke republike (a u SR Srbiji i u socijalisti~ke autonomne pokrajine). Posqedica takva uvjerewa prili~no je jasna: ako se SFRJ raspada, iz we, kao wezini konstitutivni elementi, izlaze narodi, a ne postoje}e republike. Izlazi, dakle, i hrvatski narod, zajedno sa svim dijelovima SFRJ u kojima je u ve}ini. Tu|man je o~ekivao, i tome teìo, i za to se zalagao, da nakon raspada SFRJ hrvatski narod koji je ìvio u Jugoslaviji formira svoju novu, ekskluzivnu nacionalnu dràvu, po mogu}nosti {to ve}u i etni~ki {to homogeniju spajawem svih onih teritorija na kojima je u SFRJ bio u ve}ini. Ti su se teritoriji, osim same SRH, nalazili u Bosni i Hercegovini (ponaj384
prije zapadna Hercegovina), Vojvodini (dijelovi Srijema i Ba~ke) i Crnoj Gori (Boka Kotorska). Spajawem tih teritorija trebao je nastati Teritorij (s velikim T), odnosno kako je to sam Tu|man govorio i pisao Hrvatska u svojim prirodnim i povijesnim granicama. Taj sredi{wi politi~ki ciq Frawe Tu|mana bio je, u osnovi, nelegitiman jer se protivio onome {to pi{e u Ustavu SFRJ i Ustavu SRH (jednako kao i u Ustavu SR BiH itd). No, Tu|man je kao politi~ar nastojao, u pravilu, biti {to ve}i legitimist; ili se takvim barem prikazivati u javnosti. Stoga se on nije usudio krenuti u konkretnu politi~ku akciju sve do onoga trenutka kada taj svoj temeqni, u biti nelegitiman, politi~ki ciq nije mogao prikazati suprotnim onome {to jest, dakle legitimnim. A to je bio onaj trenutak mo`da boqe re~eno: ono razdobqe kada se Jugoslavija po~ela raspadati. Doslovce, u svakodnevnoj politi~koj praksi. Raspadom avnojske Jugoslavije prakti~ki je prestao vrijediti Ustav SFRJ, kao i ustavi SRH i drugih jugoslavenskih republika i pokrajina. Tu|man je, dakle, vrlo mudro i promi{qeno ~ekao da netko drugi zapo~ne proces demontaè avnojske Jugoslavije, a da se tek onda na to i on sam nadoveè (...) Idealna Hrvatska, po Tu|manu, trebala je biti velika i ~ista. Dakle, ve}a ili mnogo ve}a od postoje}e SRH i sa {to ve}im (u idealnoj viziji stopostotnim) udjelom hrvatskog stanovni{tva. U tim je svojim projekcijama Tu|man slijedio dva svoja velika uzora, oba Hrvata, podrijetlom iz zapadne Hercegovine: Vjekoslava Maksa Luburi}a i fra Dominika Mandi}a. U prethodnim smo poglavqima naveli ~itav niz primjera iz kojih se vidi da je Tu|manov ideal bila Velika Hrvatska. Jedan je od najstarijih formulacija duhovna i teritorijalna integracija hrvatskog nacionalnog bi}a, {to ju je prvi put spomenuo u Proslovu Hrvatskog tjednika, u prvome broju toga glasila, pokrenutog 1971. Ta je formulacija, zapravo, sinonim za Teritorij, za koji u ovoj kwizi tvrdimo da je sredi{we na~elo IV kvadranta. Drugi je vrlo zna~ajan primjer politi~ki program tzv. Hrvatskog socijalisti~kog i narodnog pokreta (HSNP) iz 1977. Iako smo konstatirali da je taj program falsifikat, tj. da ga nije napisao sam Tu|man, jasno je da su formulacije o idealnim hrvatskim granicama wegove. Najvjerojatnije ih je umetnuo u ve} napisani tekst programa. Rije~ je, naravno, o prirodnim i povijesnim granicama Hrvatske. Na istom je tragu i Tu|manova kwiga Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi, s kraja sedamdesetih, kao i Proglas Hrvatske demokratske zajednice od 29. studenoga 1989, gdje se tako|er posve otvoreno govori o prirodnim i povijesnim hrvatskim granicama. Zatim intervju Vjesnikovu novinaru Jadranku Sinkovi}u, objavqen 25. veqa~e 1990, Tu|manov govor na Prvom op}em saboru Hrvatske demokratske zajednice, u veqa~i iste godine itd. Sve do dolaska na vlast, u proqe}e 1990, Tu|man uop}e nije skrivao da je stvarawe pro{irene hrvatske nacionalne dràve alfa i omega wegova sveukupnoga politi~kog anga`mana.
385
No, zato se rje|e i mnogo mawe otvoreno izja{wavao o drugom kqu~nom kriteriju budu}e hrvatske neovisne dràve, kakvu je imao u svojoj viziji kriteriju po kojem je ta dràva trebala biti etni~ki {to homogenija. Odnosno, etni~ki {to ~i{}a. Do tog je ciqa on nastojao do}i putem tzv. humanih preseqavawa organiziranih razmjena velikih skupina stanovni{tva, kojima bi se ostvarili etni~ki zaokruèni i homogeni prostori na podru~ju biv{e Jugoslavije. Tu|man je tu slijedio na~elo fra Dominika Mandi}a, koji je jo{ za Drugoga svjetskog rata, u oùjku 1943, u jednome svom naputku namijewenom vodstvu Hrvatske seqa~ke stranke, od ukupno ~etiri na~ela koja bi morala ~initi temeqe budu}eg ure|ewa Jugoslavije naveo i princip ~istih narodnih teritorija, po kojem Slavenski narodi na jugu Evrope, napose Hrvati i Srbi, vaqa da sporazumno odrede svoje narodne granice i da izmijene narodno pu~anstvo iz jednoga u drugi teritorij mirnim na~inom i pravednom ot{tetom imetka preseqenicima u novom kraju. U svojim idealnim projekcijama Tu|man je polazio od toga da }e se glavnina Srba iz Hrvatske iseliti iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a da }e se na ispra`wena podru~ja u Hrvatskoj doseliti Hrvati iz BiH i drugih dijelova SFRJ. O organiziranim preseqavawima ~itavih naroda ili pojedinih narodnosnih skupina najotvorenije je pisao u svojim Bespu}ima, gdje na str. 164 kaè da nasilne pa i genocidne promjene, osim {to rezultiraju i nekim negativnim u~incima, dovode do etni~ke homogenizacije pojedinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dràvnih granica pojedinih zemaqa, pa to moè imati pozitivne u~inke na kretawa u budu}nosti u smislu smawivawa razloga za nova nasiqa i povoda za nove sukobe i me|unarodne potrese. A da je u iseqavawu Srba iz Hrvatske, osobito nakon operacije Oluja, vidio pozitivan i koristan proces za Hrvatsku, Tu|man je nedvosmisleno izjavio u svom govoru na otvarawu Ratne {kole Ban Josip Jela~i} u Zagrebu, 14. prosinca 1998, kada je istaknuo: Srpsko smo pitawe, dakle, rije{ili, ne}e vi{e biti 12 posto Srba ili 9 posto Jugoslavena, kao {to ih je bilo. A ho}e li ih biti tri ili pet posto, to ne zna~i ugroàvawe hrvatske dràve. Iseqavawu muslimana (bo{waka) s onih podru~ja BiH {to ih je namjeravao pripojiti Hrvatskoj, Tu|man, u svojoj prvotnoj viziji, nije teìo jer ih je smatrao sastavnim dijelom hrvatskoga nacionalnog korpusa. Tek kada su muslimani (bo{waci) odbili biti sastavnim dijelom hrvatskoga korpusa, ukazala se potreba i za etni~kim razdiobama Hrvata i muslimana (bo{waka), na teritoriju BiH. (isto; str. 672-674) Od 21 poglavqa u ovoj kwizi, dva smo u cijelosti posvetili iracionalnoj strani Tu|manove li~nosti: 16. poglavqe, pod naslovom Osveta, i 17. poglavqe, Bespu}a i kru`na koncepcija povijesti. No, Tu|manovim se iracionalizmom bave i mnogi dijelovi ostalih poglavqa. Tu|man, koji 1986. kuje plan svoje velike osvete, koji donosi bizarnu odluku o preseqewu grobova preminulih ~lanova svoje obiteqi iz mjesnoga grobqa u Velikom Trgovi{}u na zagreba~ki Mirogoj, koji konstruira takav mit o samo386
me sebi koji nema gotovo nikakve veze s onime {to mu se u stvarnosti dogodilo, koji tragediju svog oca i pomajke koristi u politi~ke svrhe. (isto; str. 675) Mnogi su Hrvati, i u RH, i u BiH, i u dijaspori, iz najdubqeg uvjerewa prihvatili Tu|mana kao oca domovine. I mnogi ga takvim prihva}aju i danas. Taj je mit pustio korijewe, vjerojatno i zato {to ima odre|enih upori{ta u stvarnosti. Na nama je da odgonetnemo o kakvim se to upori{tima radi (...) Tu|man se, sasvim sigurno, ne naziva ocem domovine samo zbog toga {to se Hrvatska izdvojila iz SFRJ i postala samostalnom dràvom. Za to izdvajawe i osamostaqivawe on ionako nije bio najzaslu`niji. Jugoslavija bi se raspala, a Hrvatska postala samostalnom dràvom i da nije bilo Tu|mana. Pa ~ak i da nije bilo Milo{evi}a. Naravno, bez wih dvojice taj bi se raspad odvijao posve druk~ije. Jugoslavija se raspala iz istih onih razloga iz kojih su se raspali i SSSR i ^SSR, a dvije se Wema~ke, Zapadna i Isto~na, ujedinile u jedinstvenu wema~ku dràvu. Glavni je krivac za to bio raspad Isto~nog bloka, koji je pak u znatnoj mjeri bio posqedicom velikog svjetskog procesa ru{ewa komunizma, {to su ga jo{ po~etkom osamdesetih zajedni~kim snagama pokrenuli ameri~ki predsjednik Ronald Regan i papa Ivan Pavao II (papa Vojtila). Prema tome, Tu|manu ne treba pripisivati ono {to ne zasluùje (...) Ne treba biti osobito dalekovidan pa uvidjeti da se takva definicija Tu|mana kao oca domovine temeqi na luburi}evskom nauku o hrvatskom pomirewu, po kojem se svi Hrvati, bez obzira na svoju politi~ku ili ideolo{ku pro{lost, moraju ujediniti kako bi savladali svog zajedni~kog protivnika Srbe. Pritom se ponajprije misli na Srbe koji ìve, ili su ìvjeli, u samoj Hrvatskoj (kao i u onim dijelovima BiH za koje se pretpostavqa, ili se pretpostavqalo, da ih treba pripojiti hrvatskoj dràvi). Drugim rije~ima, Tu|man je otac domovine zato {to je, jednom za sva vremena, uspio rije{iti srpsko pitawe u Hrvatskoj. U tom smislu i treba tuma~iti wegovu izjavu u tzv. Vlaku slobode, na relaciji Zagreb Knin Split (neposredno poslije Oluje, nakon koje je udio srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj pao ispod 5 posto), da nema vi{e onih koji bi budu}nost Hrvatske ugroàvali u hrvatskom nacionalnom tijelu; to se i ne moè izraziti nikakvim novcem, negoli upravo time da je ovim korakom (Olujom, op. a) budu}nost hrvatskog naroda, suvremene i nezavisne hrvatske dràve jednom za vazda osigurana za budu}a stoqe}a i milenije. (isto; str. 679-680) Tu|man je bio za ru{ewe avnojske Jugoslavije. Jedino je to pravi odgovor i samo nas on dovodi do same srì Tu|manovoga politi~kog djelovawa, ne samo u wegovu predsjedni~kom razdobqu, nego i uop}e. Tu|man je bio protivnik avnojske Jugoslavije iz dva razloga. Prvi je razlog taj {to je u avnojskoj Jugoslaviji Hrvatska bila mala. Avnojske granice SRH, {to su ih po zavr{etku Drugoga svjetskog rata utvrdili komunisti, wega nisu zadovoqavale. Tu|man je smatrao da Hrvatska treba biti ve}a i da se treba pro{iriti za sve one teritorije u Jugoslaviji u kojima su u prete`nom broju ìvjeli Hrvati. Ponajprije za hrvatska podru~ja u Bosni i Hercegovini. Ali preduvjet za to bila je demontaà av387
nojske Jugoslavije. Jer u avnojskoj Jugoslaviji prekrajawa unutarwih granica nisu bila mogu}a (...) Drugi razlog za{to je Tu|man bio protiv avnojske Jugoslavije treba traìti u tome {to su u avnojski (i zavnohovski) definiranoj Hrvatskoj dakle u Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj Srbi, uz Hrvate, bili konstitutivan narod. A on je smatrao da tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dràva iskqu~ivo hrvatskog naroda, tj. dràva u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati. Naravno, preduvjet za to bio je da se udio srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj smawi s 12,2 posto, koliko ih je bilo prema popisu iz 1991, na mawe od 5 posto, nakon ~ega bi oni postali tek jedna od nacionalnih mawina za koje je suvi{no i razmi{qati da bi ikada vi{e mogle ra~unati na status konstitutivnog naroda (ili ne~ega tome sli~nog). Tu|man je to tog ciqa nastojao do}i tzv. humanim preseqewima. To je bila jedna od udarnih to~aka wegovih pregovora s predsjednikom tada{we SRJ, Dobricom ]osi}em, u rujnu 1992. u @enevi uz posredovawe predstavnika me|unarodne zajednice Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena kada je sastavqena zajedni~ka izjava od osam to~aka u kojoj je, uz ostalo, pisalo da je postignut (...) dogovor o odlu~nijoj akciji radi povratka raseqenih osoba wihovim ku}ama i omogu}avawa dobrovoqnog i humanog ponovnog naseqavawa osoba koje to èle izme|u dviju dràva. Ali kako se taj dogovor s ]osi}em vrlo brzo izjalovio (suprotstavio mu se srpski predsjednik Slobodan Milo{evi}), Tu|man je morao traìti druge puteve i metode smawivawa broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj. Najefikasnijom se pokazala oruàna akcija Oluja, u kolovozu 1995, nakon koje je iz Krajine iseqeno oko 200.000 Srba. Eto, zbog toga je bitno re}i da je Tu|man bio protivnik avnojske Jugoslavije. Kada bismo kazali da se naprosto zalagao za samostalnu hrvatsku dràvu, onda bi to moglo zna~iti da je wegov strate{ki politi~ki ciq bio izdvajawe postoje}e SRH iz sastava SFRJ. A na nebrojeno smo se mnogo mjesta u ovoj kwizi uvjerili da to nije bio wegov strate{ki politi~ki ciq. Strate{ki je Tu|manov politi~ki ciq bila pro{irena hrvatska dràva (na Teritoriju) s bitno smawenim udjelom srpskog stanovni{tva (izme|u 3 i 5 posto). Ako se to ne razumije, ne razumije se ni{ta ~ime se Tu|man tijekom cijeloga ìvota bavio i za {to se, kao politi~ar, a kasnije i kao dràvnik, zalagao. (isto; str. 681-682)
10. Luburi}evac do smrti

Hudelist defini{e Tu|mana kao luburi}evca. Tu|man je, me|utim da se posluìm Manoli}evom konstrukcijom bio ono tre}e: bio je te{ki luburi}evac (...) Biti luburi}evac zna~i biti sqedbenik, a u Tu|manovu slu~aju i provoditeq, jedne sasvim odre|ene ideje i jednoga sasvim odre|enog koncepta. Rije~ je o koncepciji hrvatskog pomirewa, koju je Vjekoslav Maks Luburi}, zajedno sa svojim pomaga~em Miqenkom Dabom Perani}em, teorijski (programatski) osmislio 1964, u Frankovoj [pawolskoj, a koju su 1968. usvojili i hercegova~ki fratri u SAD-u, tada na ~elu s fra Dominikom Mandi}em.
388
U 18. poglavqu ove kwige op{irno sam opisao nastanak i razvoj te ideje, i pritom napomenuo da se u Hrvatskoj, u vrijeme dok je Tu|man bio na vlasti, ona namjerno interpretirala redukcionisti~ki, pri ~emu se prikrivala wezina prava bit koja je Luburi}a i potaknula da u obliku cjelovitoga politi~kog programa proglasi pomirewe biv{ih usta{a i hrvatskih partizana. Napisao sam da je Luburi} prije svega bio vojnik (po ~inu je bio usta{ki pukovnik i domobranski general) i da je wegova motivacija u osmi{qavawu ideje o hrvatskom pomirewu bila ponajprije vojni~ka. Uostalom, i ~asopis Drina, u kojem je tu ideju prvi put iznio, bio je ~asopis primarno vojnoga karaktera. Luburi} je vlastitom, vojni~kom logikom do{ao do zakqu~ka da }e Hrvati mo}i stvoriti neovisnu hrvatsku dràvu i to takvu dràvu u kojoj }e srpsko pitawe biti jednom zauvijek rije{eno (jer neka druga hrvatska dràva Luburi}a nije zanimala) tek ako se prestanu tu}i na dvije fronte i koncentriraju se samo na jednu frontu, onu gdje im je protivnik wihov najve}i i zajedni~ki neprijateq, Srbi. Srbi, naravno, iz Hrvatske i BiH, jer je Luburi} Hrvatsku zami{qao do Drine, kao {to je to bilo i u NDH. Luburi} je inteligentno zakqu~io da Hrvati ne}e mo}i posti}i svoje dràvotvorne ciqeve ako }e, osim protiv Srba, ratovati i me|usobno, po kriteriju ideolo{ke podjele na (biv{e) partizane i usta{e, nego da ratne sjekire takvoga ideolo{kog tipa trebaju zakopati i posvetiti se borbi protiv jedinoga pravog protivnika koji moè ugroziti stvarawe i opstanak budu}e hrvatske samostalne dràve. A to su, po Luburi}u, bili Srbi. Ideja o hrvatskom pomirewu imala je, dakle, izvorno antisrpski karakter. Bit te ideje nije bila u tome da se Hrvati naprosto mire jer vi{e nema smisla sva|ati se, a onda i me|usobno ratovati oko ne~ega {to pripada pro{losti, nego u tome da pomireni i ujediweni hrvatski narod pobijedi Srbe. Odnosno, kao {to je to Luburi}, zajedno s Perani}em, objavio u svojoj Drini: Sada, kada nas bije ista prekodrinska ruka, protiv koje sam se borio kao usta{a, a moj brat kao domobran, zaboravimo pro{lost: ja skidam sa ~ela U, kao {to ti odbacuje{ petokraku, te budimo samo vojnici za hrvatsku dràvu. Tu|man je Luburi}ev nauk po~eo usvajati jo{ {ezdesetih godina, kada je bio direktor Instituta za historiju radni~kog pokreta Hrvatske, a do kraja sedamdesetih bio je ve} formirani luburi}evac. I tu svoju poziciju nije mijewao sve do smrti. Luburi} je za wega bio zakon. (isto; str. 684-685) Vjekoslav Maks Luburi} apsolutno je jedna od sredi{wih li~nosti novije (poslijeratne) hrvatske povijesti, po mom mi{qewu jedna od tri najva`nije. Ako bih birao tri najzna~ajnija hrvatska politi~ara u razdobqu nakon Drugoga svjetskog rata, odlu~io bih se za Josipa Broza Tita, Vjekoslava Maksa Luburi}a i Frawu Tu|mana. Ako se nekome ~ini da Luburi}u u tako biranom dru{tvu nije mjesto, spomenut }u samo ovo: da nije bilo Luburi}a, ne bi bilo ni hercegova~kih fratara (u dana{wem politi~kom zna~ewu tog pojma), ne bi bilo ni HI[AK-a ni Sudburyja, ne bi bilo Norvala, ne bi bilo [u{ka, ne bi bilo
389
Hrvatske demokratske zajednice, ne bi bilo Tu|mana (tako politi~ki oformqenoga kakav je bio), ne bi bilo ni~ega. Sve bi se odvijalo druga~ije nego {to se odvijalo. Sve {to je Tu|man kao politi~ar, kasnije i kao dràvnik, stvorio, stvorio je na Luburi}evim (i luburi}evskim) temeqima. U tome ~ak nije bio ni originalan, konzekventno je, gotovo {treberski, slijedio wegove ideje i wegov nauk. S tom razlikom, naravno, {to se nije slijepo drào izvornoga usta{kog, ujedno i Luburi}eva na~ela po kojem se Hrvatska rasprostire sve do Drine. Tu je on zauvijek ostao uz svog Ma~eka (i wegova epigona Bogdanova), smatraju}i da su prave isto~ne hrvatske granice na Vrbasu i Neretvi. Stranka ili pokret pomo}u kojega je Tu|man do{ao na vlast u Hrvatskoj, Hrvatska demokratska zajednica, kopija je politi~ke organizacije tj. ideje o toj organizaciji koju je Luburi} iznio u 11. temeqnom na~elu svoje Deklaracije o temeqnim na~elima i du`nostima hrvatskih boraca za oslobo|ewe Hrvatske iz 1960. (dakle, tri desetqe}a prije osnutka HDZ-a!), u kojem pi{e da je nosilac hrvatske narodne borbe cijeli narod bez obzira na stranke, kojima on pripada. Jer, kako je objasnio, kada se radi o borbi za ostvarewe politi~kog programa cijeloga naroda, a ne o borbi za ostvarewe programa pojedine stranke, politi~ki je program svih nacionalnih stranaka isti i zajedni~ki, pa je zato sav hrvatski narod, a ne tek jedna stranka, nosilac hrvatske oslobodila~ke borbe. Zato je Tu|man, ~esto do granice da zbog toga postane dosadan, stalno i ponavqao da wegova Hrvatska demokratska zajednica nije obi~na politi~ka stranka, poput ostalih na hrvatskoj politi~koj sceni, nego sredi{wa ili stoèrna politi~ka organizacija cijeloga hrvatskog naroda, u domovini i dijaspori. U biti, citirao je Luburi}a. Povezivawe pak domovine i dijaspore temeq svih temeqa Tu|manove politi~ke doktrine s kraja osamdesetih tako|er je, zapravo, Luburi}ev, a ne Tu|manov, izum. To su povezivawe osobito razradili, na nivou operativnoga politi~kog programa, Luburi}evi sqedbenici, ideolozi Hrvatskoga narodnog otpora, koji su deset godina nakon Luburi}eve smrti, dakle 1979, u programatskom tekstu pod naslovom Kuda ide Hrvatski narodni otpor?, objavqenom u Otporu, kao prvu to~ku svog politi~kog djelovawa naveli nacionalno pomirewe, kao drugu op}ehrvatsko jedinstvo, kao tre}u djelatnu vezu domovine i izbjegli{tva, a kao petu nadideologijsku nacionalnu borbu. Naposqetku, i Domovinski je rat u Hrvatskoj, u svojoj biti, bio oìvotvorewe Adrese izmirewa Hrvatskog narodnog otpora sa hrvatskim partizanima, objavqene prvi put, u sklopu cjelovitoga programatskog teksta o hrvatskom pomirewu, u Luburi}evoj Drini 1964. O svemu tome, naàlost, kod nas se vrlo malo zna. (isto; str. 686-687) Odatle i stanovito nerazumijevawe Tu|manovih nastojawa iz vremena wegovoga predsjedni~kog mandata u RH za preure|ivawem Memorijalnog podru~ja Jasenovac na taj na~in da se na tom podru~ju pokopaju posmrtni ostaci svih `rtava Drugoga svjetskog rata. Dakle, ne samo `rtve usta{kih nego i partizanskih zlo~ina. Taj je Tu|manov naum s razlogom nai{ao na
390
èstoke osude i protivqewa, iako je, zapravo, u punom suglasju s Luburi}evim naukom o hrvatskom pomirewu, na kojem se temeqila cjelokupna Tu|manova politi~ka doktrina, pomo}u koje se on i uspeo do predsjedni~koga trona. Da je Luburi}, kojim slu~ajem, bio na Tu|manovu mjestu, i on bi se jednakim àrom zalagao za izgradwu jedne takve zajedni~ke grobnice. Ho}u re}i da Tu|manova ideja o mije{awu kostiju u Jasenovcu nije bila sporadi~an eksces, nego dosqedna izvedenica koncepcije na kojoj je on od samih po~etaka gradio dràvu ~iji je bio predsjednik. Pri tome, on nije izravno slijedio iskustva {pawolskoga diktatora generala Franka nego tek neizravno, preko Luburi}a. Najprije je Franko izravno utjecao na Luburi}a, zatim Luburi} izravno na Tu|mana, a onda se Tu|man, kada je ve} usvojio Luburi}ev nauk, po~eo zanimati i za samoga Franka. A da je Luburi} svoj nauk o pomirewu doista izgradio pod neposrednim Frankovim utjecajem, nedvosmisleno je potvrdio wegov najvjerniji suradnik, pravi autor Adrese izmirewa iz 1964, Miqenko Dabo Perani}, koji je u svojoj kwiìci iz 1991. napisao da je ideja o hrvatskoj pomirbi Luburi}u bila zacrtanija u mozgu nego ostalima, jer je ìvio u [pawolskoj, i pod dojmom Doline palih (La Valle de los Caidos), gdje je general Franko izgradio grobnicu za sve pale u gra|anskom ratu, frankiste i antifrankiste. @elimo li unaprijed izbje}i sve mogu}e zamke mitologizirawa i, namjernog ili nenamjernog, iskrivqavawa povijesne istine, morat }emo se striktno dràti temeqne kronologije doga|aja opisanih u ovoj kwizi, koja nam vrlo pregledno i egzaktno govori kada se {to dogodilo i {to je ~emu, u odre|enom trenutku, prethodilo. (...) Evo, u najkra}im crtama, te kronologije: 1. Godine 1964. definitivno je, na razini politi~kog programa, uobli~ena koncepcija hrvatskoga pomirewa. Temeqni programatski akt, Adresu izmirewa, napisao je Miqenko Dabo Perani}, a Luburi} taj tekst objavquje u svojoj Drini (br. 3 4/1964). 2. Tijekom {ezdesetih, Frawo Tu|man, tada{wi direktor Instituta za historiju radni~kog pokreta Hrvatske u Zagrebu, dobiva u ruke taj primjerak Drine (naravno, i druge brojeve toga ~asopisa). Postupno po~iwe upijati Luburi}ev nauk usporedo sa svojim sve è{}im konfrontirawima s predsjednikom hrvatskih komunista, Bakari}em. Osobno sam razgovarao s osobom, tada{wim namje{tenikom Instituta, koja ga je gledala kako s golemim interesom ~ita i prou~ava Drinu. 3. Godine 1968, nakon vrlo sna`nih prvotnih opirawa, ideju o hrvatskom pomirewu usvajaju i hercegova~ki fratri u SAD, predvo|eni fra Dominikom Mandi}em (koji se od 1955. bavio iskqu~ivo povjesni~arskim radom). Politi~ki, i oni se tada po~iwu svrstavati u tzv. otpora{e, sqedbenike politi~ke organizacije Hrvatski narodni otpor (HNO), koju je 1955. utemeqio Luburi}. 4. Po~etkom osamdesetih fratri su najmo}nija i najutjecajnija zajednica u hrvatskoj politi~koj emigraciji. Nakon {to su usvojili Luburi}ev nauk, po~iwu smi{qati plan o stvarawu samostalne hrvatske dràve. Hrvatski je terorizam na tlu SAD u tom trenutku bio ve} definitivno suzbijen,
391
zahvaquju}i energi~nim naporima ameri~ke policije, ali i politi~kom anga`manu jednoga od vode}ih hrvatskih politi~ara u emigraciji, Mate Me{trovi}a. Fratrima je jasno da treba posegnuti za posve novim oblicima i metodama politi~ke borbe. Svoj temeqni naum stvarawe hrvatske dràve stavqaju u funkciju svjetskog procesa ru{ewa komunizma i Isto~nog bloka, {to su ga koordinirano pokrenuli ameri~ki predsjednik Ronald Regan i papa Ivan Pavao II (papa Vojtila). To }e se pokazati dobitnom kombinacijom. 5. Fratri pokre}u niz zna~ajnih aktivnosti primarno politi~koga karaktera. Jedna je od najdalekose`nijih wihov prodor u Kanadu. Gotovo u isto vrijeme oko 1980. osniva se Hrvatski dru{tveno-kulturni centar u Norvalu, na jugu kanadske pokrajine Ontario (blizu Toronta), dok na sjeveru Ontarija, u Sudburyju, startaju Hrvatske iseqeni~ke {kole Amerike, Kanade i Australije (HI[AK), pod vo|stvom fra Qube Krasi}a. S Krasi}em najtje{we sura|uju Gojko [u{ak, Ante Beqo i dr. Vinko Grubi{i}. Istodobno, u postojbini hercegova~kih fratara, na [irokom Brijegu, fra Jozo Zovko lansira mit o Gospi iz Me|ugorja. Kre}e fratarska koordinirana akcija. 6. Godine 1983. u Norvalu izlazi edicija So Speak Croatian Dissidents (u izdawu ZIRAL-a, a pod urednikovawem fra [imuna [ite ]ori}a, biv{eg pomo}nika utemeqiteqa Centra u Norvalu, fra Mladena ûvala, u vrijeme dok je ovaj upravqao hrvatskom fraweva~kom ùpom svetih ]irila i Metoda, u 42. ulici, na wujor{kom Menhetnu), u kojoj je objavqena integralna verzija Tu|manove obrane na wegovome drugom politi~kom procesu u Okru`nom sudu u Zagrebu, u veqa~i 1981, gdje ga se najvi{e teretilo zbog umawivawa slu`benog broja `rtava u logoru Jasenovac. Ostvarena je duhovna veza izme|u Norvala (fratara) i Tu|mana. 7. Godine 1987, na prvoj Tu|manovoj turneji po Kanadi, ostvaruje se i fizi~ka veza izme|u glavnih eksponenata hercegova~ko-fraweva~ke zajednice u Sjevernoj Americi i Tu|mana. Po~iwu prvi politi~ki dogovori, koji se produbquju i utvr|uju na idu}im Tu|manovim turnejama po sjevernoameri~kom kontinentu: u qeto 1988, u jesen 1989. i u sije~wu 1990. Dogovori i aran`mani sklapaju se na platformi Luburi}eve koncepcije o hrvatskom pomirewu. U najkra}em, ta je koncepcija trebala rezultirati {to ve}om i {to ~i{}om Hrvatskom. Dakle, Hrvatskom koja }e biti pro{irena za Bosnu i Hercegovinu (ili dijelove BiH) i u kojoj }e se bitno smawiti broj Srba. 8. Dana 20. i 21. sije~wa 1990, na Prvoj konvenciji HDZ-a za SAD i Kanadu, odrànoj u Klivlendu, Tu|man sa svojim sjevernoameri~kim partnerima dogovara scenarij Prvoga op}eg sabora Hrvatske demokratske zajednice u Zagrebu, na kojem }e sudjelovati i predstavnici iseqeni{tva. Brzo se vra}a u Zagreb i, na Drugoj sjednici Sredi{weg odbora HDZ-a, odrànoj 27. sije~wa 1990. u Zagrebu, doma}im ~elnicima HDZ-a priop}uje {to je dogovoreno u Kanadi. Sabor je odràn 24. i 25. veqa~e u Lisinskom. Nakon Sabora, dio se iseqenika vratio, a dio je, na ~elu s Gojkom [u{kom, ostao. 9. Nedugo nakon smirivawa hrvatsko-srpskog rata i me|unarodnog priznawa Hrvatske, 1992, Gojko [u{ak postaje najja~im hrvatskim politi~arem iza predsjednika Tu|mana. U Hrvatskoj je ~ovjek br. 2, a u Bosni i Her392
cegovini ~ovjek br. 1. Dobiva neslu`beni epitet Tu|manova gubernatora za BiH. Ubrzo po~iwe hrvatsko-muslimanski rat u Bosni i Hercegovini. Tzv. druga linija zapovijedawa u tome ratu pod kontrolom je hrvatskog ministra obrane, [u{ka. 10. U Hrvatskoj po~iwe dugo najavqivani proces tranzicije (tzv. pretvorbe). Tranzicija te~e po dogovoru utvr|enom potkraj osamdesetih u Kanadi. Kqu~ne osobe pretvorbe postaju Miroslav Kutle i Milan Kova~ Tu|manovi hercegova~ki partneri u danima {to su neposredno prethodili osnivawu HDZ-a (Kutle je pritom bio i suradnikom kanadskoga HI[AKa). Kutle postaje najmo}nijim hrvatskim kapitalistom, a Kova~ kqu~nim ~ovjekom Vlade RH zaduènim za privatizaciju hrvatskoga gospodarstva: 1995. postavqen je za predsjednika Hrvatskog fonda za privatizaciju, a 1996. za ministra privatizacije. Nakon ove kronologije bit }e nam ne{to lak{e odgovoriti na ~etvrto u nizu na{ih esencijalnih pitawa o Tu|manu: za{to je, zapravo, on toliko bio za {to ve}u i {to ~i{}u Hrvatsku. (isto; str. 688-690) Na pitawe za{to se taj proces dogodio, odgovorio sam u ovoj kwizi na nekoliko mjesta, a najop{irnije u 9. poglavqu, Od titoista do hrvatskog nacionalista. Tajna Tu|manove politi~ke preobrazbe leì u wegovu perifernom kompleksu od kojega je patio tokom dugogodi{wega slu`bovawa u JNA u Beogradu. Mislim da to vi{e ne moram obja{wavati. Ali to jo{ nije pravi odgovor na pitawe za{to je postao zagovornikom velike i ~iste Hrvatske. Moè se hrvatski nacionalist biti i bez toga. Kao Savka Dab~evi}Ku~ar i Miko Tripalo, primjerice. No, on je oti{ao mnogo daqe, do samoga kraja. Iako ga tome nitko nije u~io, nego je do toga sam do{ao iz literature koju je gutao. Ali opet, tu je literaturu on sam izabrao, nitko ga na to nije nagovarao, a ono {to je pro~itao nai{lo je u wemu na plodno tlo. Na pravu crnicu. Misterij, ako misterija tu uop}e ima, leì u kqu~noj Tu|manovoj psiholo{koj osobini, a to je ekstremna narcisoidnost. Namjerno sam se odlu~io za taj izraz jer mi se formulacija koju su koristile hrvatske i jugoslavenske tajne slu`be, koje su Tu|mana jo{ od sedamdesetih operativno obra|ivale patolo{ka narcisoidnost u~inila pretjerano diskvalificiraju}om prema Tu|manu kao osobi, a moja je namjera bila napisati kwigu o wemu bez upotrebe takvih i sli~nih, a priori diskriminiraju}ih, pojmova. Kao ~ovjek, Tu|man je doista bio ekstremno narcisoidan: bio je kao rijetko tko zaqubqen u sebe. Sebe je smatrao najqep{im, najpametnijim i najsposobnijim na svijetu. Nitko mu nije mogao biti ravan. To su uo~ili i wegovi {kolski drugovi, iz pu~ke {kole u Velikom Trgovi{}u, kojima je svakodnevno pomagao u u~ewu. I kao dje~a~i} je volio biti prvi. Maksimalno se trudio pokazati da nije kao ostali. A takav je, bermenschovski nastrojen, bio i kao mladi partizan, 19-godi{wak, dakle jo{ balavac, kada je u onda{wim ratnim uvjetima, na uàs svojih pretpostavqenih, poèlio biti gospodarom Hrvatskog Zagorja. Kasnije, kako je odrastao i sazrijevao, postajao je jo{ ve}im narcisom. Gledaju}i sebe u zrcalu, i fizi~ki i mentalno, vidio je bermenscha.
393
Naposqetku su do te informacije, da je Tu|man patolo{ki narcisoidan ~ovjek, do{li i pripadnici hercegova~ko-fratarske zajednice u Kanadi i SAD (mo`da posredstvom obavje{tajnih slu`bi s kojima su neki od wih odràvali odre|ene kontakte). Narcis poput Tu|mana zajedno sa svim svojim ostalim karakteristikama: luburi}evska politi~ka orijentacija, dugogodi{wi disidentski sta`, ~in generala Jugoslavenske narodne armije i akademska titula doktora povijesnih znanosti u~inio im se idealnim za budu}eg oca domovine. I zato su upravo wemu poklonili svoje povjerewe. U jednoj vrlo kriti~noj etapi svoje politi~ke preobrazbe u Beogradu, Tu|man je, izazvan perifernim kompleksom zbog kojega je silno patio nije mogao napredovati u vojsci kako je htio, jer se u Drugome svjetskom ratu borio na periferiji, a zapravo se i nije borio jer je za ~itavoga rata bio samo politi~ki radnik sebe poistovjetio s Hrvatskom. U Hrvatskoj je u svojoj identifikaciji s Hrvatskom otkrio svoj, u Beogradu toliko osporavan i ugroàvan, identitet. Svoj Ja. A ~im je sebe poistovjetio s Hrvatskom naravno, proces te identifikacije nastavio se i produbqivao u Zagrebu, nakon {to je napustio slu`bu u JNA ta je Hrvatska morala biti upravo onakvom kakav je, u svojim mislima, bio i on sam. Odnosno, kako je on, u svom imaginarnom zrcalu, vidio samoga sebe. On je bermensch i Hrvatska je morala biti takva. Jer Hrvatska to sam ja, Frawo Tu|man. Ja sam najqep{i, najve}i i naj~i{}i ni Hrvatska ne smije biti ispod te razine. Osobito ne ona Hrvatska koju }u ja, Frawo Tu|man, jednoga dana kreirati: svojom vlastitom pame}u i svojim vlastitim sposobnostima. I tako je on sebe stavio u centar slobodnog stvarawa historije (to je wegova vlastita formulacija, iz prosinca 1963), ~ije je stvarawe, s wim na ~elu kao pokreta~em toga procesa, trebalo rezultirati Hrvatskom po wegovoj mjeri. Zato sam u 19. poglavqu i napomenuo da je naslov Tu|manovoga nastupnog intervjua (u Poletu) pred dolazak na vlast, pola godine prije prvih parlamentarnih izbora, bio upravo genijalan: Hrvatska povijest je moja povijest. U tih pet rije~i sve je re~eno. Ne bih iskqu~io mogu}nost da je taj naslov on sam sugerirao Poletovim novinarima i urednicima. I da je bio neizrecivo ponosan kada je to izi{lo u novinama. (isto; str. 691-692) Tu|manova zaqubqenost u samoga sebe bila je onaj najja~i adrenalin {to ga je tjerao da u svom naumu izdrì do kraja, unato~ svim zaprekama na koje je na svom putu nailazio. Ni{ta ga nije moglo zaustaviti: ni izbacivawe s posla i iskqu~ewe iz Partije, {ezdesetih, ni dva politi~ka su|ewa i zatvarawa, sedamdesetih i osamdesetih, ni podsmjesi i omalovaàvawa od strane vode}ih maspokovaca, protagonista hrvatskog proqe}a... Ali je zato i on znao biti nemilosrdan, i prema wima i prema mnogima drugima, kada je do{ao do svoga velikog ciqa. Jer je znao da je do tog ciqa do{ao zahvaquju}i svom vlastitom politi~kom geniju i svojim vlastitim, kako je mislio, izvanserijskim i bogomdanim, sposobnostima u koje niti jednoga trenutka nije posumwao. I oslawaju}i se, maksimalno koliko je to bilo mogu}e, na svoje vlastite snage. Imao je, naravno, neprocjewivo
394
va`nu podr{ku svojih partnera iz emigracije, ali je i do tih partnera do{ao sam samcat, nitko mu ih sa strane nije nametnuo. E sada, jesu li ti partneri wime ponekad i manipulirali, pitawe je koje bi tek trebalo istraìti. îwenica je da su mu pripadnici hercegova~ko-fraweva~ke zajednice u Kanadi neizmjerno laskali kada su se s wim druìli na wegovim turnejama kasnih osamdesetih. Frawo, vi ste daleko najboqi i najsposobniji, vi ste na{a jedina nada! Frawo, vi ste najve}i povjesni~ar svih vremena u Hrvatskoj, va{e su kwige upravo genijalne! Frawo, vi ste jedini pravi kandidat za budu}eg predsjednika samostalne hrvatske dràve, mi }emo biti uz vas! Tu|manu je to silno godilo. Jo{ je od najranijeg djetiwstva bio beskrajno velik u svojim vlastitim o~ima, a sada, kada je nailazio na takve komplimente u jednoj Kanadi, me|u hrvatskim iseqeni{tvom, postao je ve}im od Himalaje. A fratarska logika na taj je faktor i te kako ra~unala: {to }emo Frawi vi{e tepati i laskati, to }emo na wega imati sve ve}i utjecaj pa }emo kroz wega, i pomo}u wega, mo}i ostvariti i {to vi{e na{ih politi~ko-interesnih ciqeva! (isto; str. 692-693)
11. Tu|man do smrti nije prihvatio granice hrvatske kifle

Hudelist obja{wava kako se Tu|man suo~io sa ~iwenicom da wegova ideja nije u potpunosti realizovana. Sve u svemu, Tu|man u svom naumu u pogledu Bosne i Hercegovine nije uspio. Od pro{irewa Hrvatske, ili podebqawa wezinih granica, nije bilo ni{ta. Toliko je, na dubinskoj razini, bio nezadovoqan avnojskim (komunisti~kim) granicama Hrvatske, tim hrvatskim perecom ili hrvatskom kiflom, kako je s neskrivenim prezirom govorio, osobito uo~i dolaska na vlast, a na kraju se morao pomiriti s time (po Mesi}u, nije se pomirio, sve do smrti) da }e Hrvatska i ostati u tim limitiranim granicama. Moèmo re}i da je u tome i najve}i paradoks wegova predsjednikovawa u Hrvatskoj, u razdobqu 1990-1999. Na neki na~in ~ak i paradoks wegova ìvota. Imao je Hrvatsku, ali ne ba{ Hrvatsku po svojoj vlastitoj mjeri. Hrvatsku koja bi bila dostojna wegove prave veli~ine. (isto; str. 708) Tu|manove namere o pro{irewu hrvatskih granica potvrdio je i Pedi E{daun u svedo~ewu pred Ha{kim tribunalom. Wegovo svedo~ewe je prihva}eno u celini kao dokaz koji tereti generala Bla{ki}a. Prenosimo citat onog dela presude koji se odnosi na E{daunovo svedo~ewe: Te`we Frawe Tu|mana za pripajawem hrvatskih podru~ja Bosne nastavile su se o~itovati za ~itavo vrijeme sukoba. Dana 6. maja 1995. predsjednik Tu|man je na jednoj ve~eri, na kojoj je sjedio do Pedija E{dauna, predsjednika Liberalne demokratske stranke Velike Britanije, kojeg je tuìlac pozvao kao svjedoka, jasno potvrdio da Hrvatska ima teritorijalne pretenzije prema Bosni. Nakon {to je na pole|ini jelovnika ugrubo nacrtao kartu biv{e Jugoslavije koja je prikazivala situaciju za deset godina, Frawo Tu|man je objasnio g. E{daunu da }e jedan dio Bosne pripasti Hrvatskoj, a drugi Srbiji. On je tako|e rekao da tada vi{e ne}e biti muslimanske oblasti u biv{oj Jugoslaviji, te da }e ona biti samo jedan minorni element... hrvatske dràve. Frawo Tu|man je bio uvjeren da }e Srbi na kraju mijewati Bawa Luku za Tuzlu. Predsjednik Tu|man je tako|e rekao da ima
395
namjeru povratiti Knin i podru~je Krajine ({to je Hrvatska poslije doista i u~inila). (Miroslav Tu|man; Pri~a o Pediju E{daunu u Tu|manovoj salveti; Naklada Pavi~i}; Zagreb; 2002; str. 19-20)
12. Kako je Tu|man sproveo etni~ko ~i{}ewe Srba

Hudelist isti~e da se Tu|manova strategija prema Srbima u Hrvatskoj sastojala u tome da ih po zavr{etku hrvatsko-srpskog rata bude mawe od 5 posto. Dok je 1991. u Hrvatskoj bilo 78,1 posto Hrvata, a 12,2 posto Srba, po popisu stanovni{tva iz 2001. Hrvata je bilo 89,63 posto, a Srba samo 4,54 posto. Indeks porasta broja Hrvata iznosio je 11,5, a indeks pada broja Srba 7,7. U stvari, Srba je u Hrvatskoj 2001. bilo gotovo tri puta mawe nego 1991. Hrvatska je na taj na~in doista postala etni~ki (gotovo) ~istom dràvom. Od otprilike 650.000 Srba, koliko ih je u Hrvatskoj ìvjelo prije prvih poslijeratnih parlamentarnih izbora 1990, iz Hrvatske ih se, tijekom devedesetih, iselilo oko 450.000. A u Hrvatsku se, po zavr{etku svih ratnih operacija, vratilo vrlo malo wih. Najnovije ankete govore da se oni, najve}im dijelom, niti ne èle vra}ati. Da je Tu|manov strate{ki ciq prema hrvatskim Srbima bio da ih po zavr{etku rata bude izme|u 3 i 5 posto, potvrdilo mi je nekoliko biv{ih visokih hrvatskih du`nosnika, ~lanova Hrvatske demokratske zajednice, zamoliv{i me da ih ne imenujem. Sli~no je, ali javno, izjavio i hrvatski predsjednik Stipe Mesi}, na svom svjedo~ewu pred Ha{kim tribunalom, 19. travwa 1997. Kazao je: Poslije pobune u Kninu, Tu|man je na sastancima HDZ-a izjavqivao (nejasan izvornik) kako }e rezultat biti da }e 3 do 5 posto Srba ostati u Hrvatskoj. U Tu|manovoj politici prema Srbima u Hrvatskoj devedesetih godina, kqu~na su bila tri momenta. Prvi je momenat dono{ewe novog Ustava Republike Hrvatske, 22. prosinca 1990, iz kojega su Srbi izbrisani kao konstitutivni narod u Hrvatskoj. Umjesto konstitutivnog naroda, progla{eni su nacionalnom mawinom. Drugi je momenat bilo izglasavawe Ustavnog zakona o qudskim pravima i slobodama i o pravima etni~kih i nacionalnih zajednica ili mawina u RH (kra}e: Ustavnog zakona o Srbima), 4. prosinca 1991. Po tom zakonu, Srbi su bili progla{eni tzv. povla{tenom mawinom pa su imali pravo na kotare s posebnim samoupravnim (autonomnim) poloàjem te na razmjernu zastupqenost u Saboru, Vladi i tijelima vrhovne sudbene vlasti. Kvaka je, me|utim, bila u definirawu tzv. praga dvonacionalnosti, zahvaquju}i kojem su Srbi dobili status povla{tene mawine. Taj je prag po Ustavnom zakonu iznosio 8 posto, iako je po popisu iz 1991. Srba u Hrvatskoj bilo vi{e od 12 posto. Naposqetku, tijekom i neposredno nakon oruàne akcije Oluja, po~etkom kolovoza 1995, Krajinu je napustilo oko 200.000 Srba. Oluji je, 1. svibwa iste godine, prethodio Bqesak u Zapadnoj Slavoniji, iz koje se potom tako|er iselio velik broj domicilnih Srba. Na kraju je broj hrvatskih Srba doista pao na ispod 5 posto, {to je predsjednik Tu|man s neprikrivenim zadovoqstvom konstatirao u svom govoru prigodom otvarawa
396
Ratne {kole Ban Josip Jela~i} u Zagrebu, 14. prosinca 1998, koji smo u ovome poglavqu ve} citirali (...) Srbi u Hrvatskoj priznati su konstitutivnim narodom odlukama ZAVNOH-a iz 1943. Hrvatska je, po tim odlukama, bila progla{ena nacionalnom dràvom i hrvatskog i srpskog naroda podjednako (...) Naposqetku, u Ustavu Republike Hrvatske, iz prosinca 1990, Srbi u Hrvatskoj nisu vi{e konstitutivan narod, nego su pretvoreni u nacionalnu mawinu. Godine 1991, za trajawa hrvatsko-srpskog rata, ukazala se potreba, znatnim dijelom i zbog pritisaka me|unarodne zajednice, za dodatnim regulirawem statusa srpskog naroda u Hrvatskoj. Bio je to jedan od bitnih preduvjeta za me|unarodno priznawe Hrvatske. Kao rezultat tih nastojawa, usvojen je, 4. prosinca 1991, tzv. Ustavni zakon o Srbima, kojim su hrvatski Srbi dobili pravo na dva kotara (kninski i glinski), te razmjernu zastupqenost u vrhovnim tijelima vlasti. Usvajawu tog zakona prethodila je vrlo dinami~na rasprava, kako u institucijama hrvatske dràve, tako i u medijima. Ve} je nekoliko mjeseci prije usvajawa Ustavnog zakona bilo jasno da }e se ustavni poloàj Srba u Hrvatskoj regulirati po skandinavskom, tj. finskom modelu, odnosno na vrlo sli~an na~in kako je reguliran status {vedske nacionalne mawine u Finskoj. Taj je model prvi najavio Zvonko Leroti}, u onome svom ~lanku iz Danasa, iz kolovoza 1990. Globusov demograf Mladen Klemen~i}, u svom analiti~kom ~lanku Smije li se, makar u djeli}ima, Hrvatsku ustupiti Srbima, objavqenom 26. srpwa 1991, dakle ne{to vi{e od pet mjeseci prije dono{ewa Ustavnog zakona, upustio se u prognoze kako }e taj zakon izgledati. Napisao je: Jedno od pitawa na koje vaqa odgovoriti jest i prag dvonacionalnosti. U Finskoj, gdje je [ve|ana 6,3 posto, taj je prag 8 posto. U Hrvatskoj, sa 12 posto Srba, odnosno dodatnih jo{ 10 posto ostalih nehrvata, prag bi se mogao kretati izme|u 10 i 15 posto. Klemen~i}eva predvi|awa nisu se obistinila. Ustavni je zakon pragom dvonacionalnosti proglasio 8 posto to~no onako kako je i u Finskoj. Iako je u Finskoj [ve|ana tada bilo 6 posto, a Srba u Hrvatskoj dvostruko vi{e, tj. 12 posto. Hrvatske vlasti, tj. predsjednik Tu|man, odlu~ile su se za nekakvu matemati~ku sredinu izme|u aktualnog broja Srba u Hrvatskoj (12 posto) i onoga èqenog broja, koji se kretao ispod 5 posto. Moji sugovornici iz biv{eg sastava Vlade RH tih su mi 8 posto opisali kao za{titni ventil u sklopu tada{we Tu|manove politike prema hrvatskim Srbima. Tu|man je, zapravo, ~ekao zavr{ne ratne operacije u privremeno obustavqenom hrvatsko-srpskom ratu, nakon kojih bi broj Srba u Hrvatskoj pao na èqenu razinu. To se dogodilo 1995, nakon velikih oruànih akcija Bqesak i Oluja. U me|uvremenu konkretno 1992 Tu|man je imao i nekih specifi~nih planova sa Srbima iz Zapadne Slavonije, koji su se uklapali u wegovu generalnu koncepciju tzv. humanih preseqavawa na biv{em jugoslavenskom
397
prostoru. Te je planove nastojao realizirati u pregovorima s tada{wim predsjednikom SRJ, Dobricom ]osi}em. (Hudelist; cit. delo; str. 709-711) Beogradski politi~ki tjednik NIN objavio je, u veqa~i 2004, zapisnik (transkript) sa sjednice Vije}a obrane i nacionalne sigurnosti RH, odràne u Predsjedni~kim dvorima samo dan uo~i Bqeska, 30. travwa 1995, s po~etkom u 12 sati. Sjednici su, uz predsjednika Tu|mana, prisustvovali premijer Nikica Valenti}, ministar unutarwih poslova Ivan Jarwak, ministar obrane Gojko [u{ak, ministar vawskih poslova Mate Grani}, {ef Kabineta Hrvoje [arini}, na~elnik General{taba Zvonimir êrvenko, general-major Ivan Toq i {ef Sigurnosne informativne slu`be (SIS) Miroslav Tu|man. Tema sjednice bile su neposredne pripreme i dogovori pred oruànu akciju Bqesak, koja se trebala izvesti, i izvedena je, idu}eg dana, rano ujutro. Po transkriptu, pao je dogovor da }e povod za akciju biti izreìrani napad na jedan hrvatski automobil, na autocesti Zagreb Lipovac. Automobil bi uni{tili mitraqeskom paqbom sami Hrvati, ali bi se u javnosti prikazalo da su to u~inili pobuweni Srbi iz Zapadne Slavonije. I to bi se onda koristilo kao obja{wewe neposrednog povoda za akciju Bqesak. Predsjednik Tu|man taj je dogovor saèo ovim rije~ima: Zna~i, u {est sati ujutro treba, kad po~nu, ovako re}i srpske snage su ponovno izazvale incident. Rekao sam ministrima, treba i}i, oti}i sa dva-tri na{a automobila i neka zapucaju na wih... Ministar obrane [u{ak tome je dodao: ...U najgoroj opciji idemo sa jedno dva auta, s dva kombija, ostavimo, izre{etamo ga dobro, snimiti za televiziju, ako nema nikakve druge opcije. (...) Na taj se transkript osvrnuo i novinar Slavoqub \uki} u svom ~lanku Ukrali su nam ìvot, objavqenom, tako|er u NIN-u, na devetu obqetnicu Oluje, u kolovozu 2004. Napisao je: Postoji dokument, zapisnik sa sastanka hrvatskog vrha, na ~elu sa Tu|manom (30. travaw 1995), na kojem je do najmawih pojedinosti planirano kako da se izvede ofanziva ~istke Zapadne Slavonije, a sav teret svali na Srbe. (isto; str. 713-714) Akademik Mihajlo Markovi} isti~e neskrivene Tu|manove te`we za stvarawem etni~ki ~iste dràve. Kao {to Vu~ini} navodi, Frawo Tu|man je avgusta 1991. izjavno da }e srpsko pitawe biti re{eno tek onda kad broj Srba bude sveden na 3 odsto ukupnog pu~anstva. Ako do|e do rata, nijednom Srbinu Hrvatska ne garantuje bezbednost. U razgovoru sa Edom Murti}em, Tu|man je otvoreno govorio da hrvatski narod mora krvqu dobiti svoju dràvu, da }e HDZ posti}i ono {to Paveli} nije uspeo 1941. godine, da }e 50 odsto Srba morati da ode, a ostali }e ili postati Hrvati ili }e nestati. To, naravno, veoma podse}a na usta{ki stav da se tre}ina Srba mora pobiti, tr}ina iseliti, preostala tre}ina pokatoli~iti i pretvoriti u Hrvate. Najzad u svom govoru na Jela~i}evom trgu (Ve~erwi list, 29. maja 1992. godine), Tu|man je otvoreno objasnio hrvatsku voqu za ratom: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije èqela. Mi smo ocjenili da samo ratom moèmo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog tog smo mi vodili politi~ke razgovore, a iza tih razgovora smo formirali oruàne jedinice. Da to ni398
smo uradili, ne bismo do{li do ciqa. Zna~i, rat je bilo mogu}e izbe}i, ali samo da smo odustali od svojih ciqeva, tj. od samostalnosti na{e dràve. (Gra|anski rat u Hrvatskoj 1991-1995; Zbornik radova; priredio Mihajlo M. Vu~ini}; Udruèwe Srba iz Hrvatske; Beograd; 2005; str. 20)
13. Tu|man: Da Srbi nestanu!

Hudelist je komentari{u}i akciju Oluja izneo slede}e podatke: Tu|man je pokrenuo Oluju imaju}i u vidu nekoliko va`nih okolnosti. Prvo, da je Hrvatska vojno sposobna poraziti kraji{ke Srbe. Drugo, da je motivacija oruànih snaga Krajine za obranu od Hrvatske vojske na iznimno niskoj razini. Tre}e, da Beograd kraji{kim Srbima ne}e biti u stawu pruìti nikakvu vojnu pomo} (Hrvatska je mogla prekinuti posavski koridor kada god je to htjela, na snazi je bila zabrana leta preko BiH za sve zrakoplove Vojske SRJ, eventualnoj vojnoj intervenciji SRJ sigurno bi se suprotstavile snage NATO-a itd). A ~etvrto, ra~unalo se i na faktor vremena, tj. da }e operacija Oluja biti izvr{ena vrlo brzo, prakti~ki za nekoliko sati (kao {to je i bilo: Krajina je pala za 85 sati) (...) Drugo, Amerikanci (...) Motiv Sjediwenih Ameri~kih Dràva bio je da Srbi zadobiju teàk vojni udarac na terenu, i to iz dva razloga: da se oslobodi Hrvatska i da odnos snaga u Bosni i Hercegovini, {to se kontrole teritorija ti~e, bude 51 : 49 u korist Federacije BiH (a na {tetu Republike Srpske). Medlin Olbrajt, ameri~ki dràvni sekretar, nedugo nakon Oluje podastrla je Vije}u UN fotografije o srpskim zlo~inima u Srebrenici, nakon ~ega se u UN i drugim nadle`nim me|unarodnim institucijama prestalo raspravqati o kontroverzijama vezanim za samu Oluju. I to je bio jedan od vidova ameri~ke pomo}i Hrvatskoj. (isto; str. 715-716) Velika Srbija je prokomentarisala i prenela reagovawe hrvatskog Nacionala po~etkom maja 2005, na vest da je na osnovu prona|enih snimaka razgovora u Zagrebu potvr|ena autenti~nost zapisnika sa tajnog sastanka vojnog vrha na Brionima na kojem je precizno isplanirana Oluja. Na tajnom brionskom sastanku Tu|man je rekao To je tema na{e dana{we rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi prakti~no nestanu, odnosno da ono {to ne}emo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana. Klinton je detaqno nadzirao operaciju Oluja i ~ak izdavao nare|ewa hrvatskom dràvnom vrhu, a Ivo Sanader, tada{wi zamenik ministra inostranih poslova a danas hrvatski premijer, bio je glavna osoba za kontakte sa Amerikancima. Posledice genocidne politike Hrvatske prema srpskom narodu ne mogu da se sakriju, ~iwenice su neoborive, a stvarnost i sada{wa situacija u Krajini surovo su svedo~anstvo zlo~ina nad jednim narodom. Buru u hrvatskoj javnosti po~etkom maja ponovo su izazvali brionski transkripti zapisnik sa sastanka hrvatskog vrha, odrànog 31. jula 1995. godine, ~etiri dana pre napada na Krajinu (poznatog pod nazivom Oluja), na kojem je Frawo Tu|man sa hrvatskim generalima precizno isplanirao sprovo|ewe etni~kog ~i{}ewa Srba sa ovog prostora. Transkripti otkri399
vaju planove pokojnog hrvatskog predsednika i generala da ostave izlazne koridore za Srbe u Krajini kada izvr{e napad, {to jasno pokazuje da je Tu|man imao nameru da protera sve Srbe sa ovog prostora. Agenti hrvatske Protuobavje{tajne agencije, posle dvomese~nog traèwa, kona~no su po~etkom maja prona{li snimak razgovora sa sastanka vojnog vrha na Brionima 31. jula, na osnovu kojih su i sastavqeni brionski transkripti. Prema tvrdwama advokata hrvatskog generala Ante Gotovine, na osnovu ovih zapisnika Ha{ko tuìla{tvo je podiglo optu`nicu za zlo~ina~ki poduhvat sa namerom proterivawa srpskih civila protiv hrvatskih generala Gotovine, Ivana êrmaka i Mladena Marka~a. U Hrvatskoj pretpostavqaju da bi na osnovu wih bila podignuta i optu`nica protiv Frawe Tu|mana da je ìv. Brionski transkripti su prethodno podigli pra{inu u oktobru 2004, kada su u vreme predsedni~kih izbora u Hrvatskoj dospeli u javnost i otvorili sukobe izme|u mesi}evaca i tu|manovaca koji su se se neumorno prepucavali oko toga ko je ove transkripte koji su bili pod oznakom dràvna tajna dostavio Tribunalu i za{to, da li su falsifikovani ili autenti~ni, i ko ih je pustio u javnost. Miroslav Tu|man, sin pokojnog hrvatskog predsednika i generali koji su bili prisutni na brionskom sastanku, tvrde da se pojedini delovi iz zapisnika ne poklapaju sa wihovim se}awem o tom sastanku, kao i da su pojedine Tu|manove izjave mediji i neki hrvatski politi~ari tendenciozno interpretirali van konteksta i na taj na~in mu pripisali, navodno nepostoje}e, zlo~ina~ke namere da potpuno uni{ti i protera sve Srbe iz Krajine. Izgleda, da im stvarnost nedvosmisleno pobija sve argumente. Advokati Gotovine tvrde da su transkripti falsifikovani, dok Mesi} i Hrvatsko pravobranila{tvo tvrde suprotno. Ha{ko tuìla{tvo je tako|e dobilo uveravawe hrvatskih vlasti da su transkripti autenti~ni. (Velika Srbija broj 2153; maj 2005; E. B. Talijan; str. 40-44) U delu teksta sa me|unaslovom Poku{aj da se promeni smisao precizne Tu|manove naredbe Velika Srbija pi{e: Ivo Pukani} u hrvatskom Nacionalu od 3. maja 2005. (br.494), u tekstu pod nazivom Tajna na|enih brijunskih vrpci tako|e tvrdi da se ve} iz povr{nog preslu{avawa audiozapisa lako moglo zakqu~iti da su brijunski transkripti autenti~ni. Me|utim, osnovni ciq ovog teksta je poku{aj da se iskrivqenim tuma~ewem Tu|manovih naredbi sa brionskog sastanka, zamagli i da druga~iji smisao wegovoj zlo~ina~koj nameri o istrebqewu Srba. Pukani}, pored ostalog, u pomenutom tekstu pi{e: Potraga za vrpcama trajala je dva mjeseca, nakon {to su Gotovinini odvjetnici podigli prijavu protiv nepoznate osobe zbog krivotvorewa transkripta od 31. srpwa 1995. Istragu su poveli agenti Protuobavje{tajne agencije pod Karamarkovim vodstvom, u sklopu velike rekonstrukcije samog brijunskog sastanka. Vrpce su prona|ene u Uredu predsjednika, kamo su Karamarkovi agenti u{li prije skoro dva mjeseca. Istragu je odobrila Vlada, i to na brzinu, na sjednici koja je odràna putem telefona.
400
Nakon {to su preslu{ali zadwih sto sati snimqenih razgovora koji su ostali na vrpcama u arhivi, na{li su se pred zidom jer me|u wima nije bilo audiosnimke brijunskog sastanka. Tada im je re~eno da cijela hrpa neklasificiranih vrpca postoji i u podrumu Vile Zagorje, koji je sluìo kao neka vrsta priru~nog skladi{ta za Tu|manove stvari. Od 1997. do 1999. razgovori su bili snimani na uobi~ajenim audiokazetama a ranija godi{ta nalazila su se na magnetofonskim vrpcama, koje su stajale u hrpi posloène jedna na drugu. Problem je bio u tome {to su na mnogima bile otkinute naqepnice s datumom i imenom doga|aja. Me|u audiovrpcama na{lo se mnogo i videokazeta koje su tako|er pregledane, no na wima su bili ponajvi{e Tu|manovi govori i TV nastupi. Te se Tu|manove ostav{tine o~ito nitko nije sjetio dok je on leào na samrtnoj posteqi u Novoj bolnici u Dubravi. Da su to znali, Ivi} Pa{ali}, Ivica Kostovi} i Miroslav Tu|man pokupili bi i te materijale. Kad su agenti POA-e napokon nai{li na vrpce, iznenadili su se koliko je ton na wima ~ist. ûju se ~ak i koraci generala koji su ulazili u sobu za sastanak na Brijunima. Ve} iz povr{nog preslu{avawa audiozapisa lako se moglo zakqu~iti da su brijunski transkripti autenti~ni, odnosno da nitko na wima nije intervenirao ili ih poku{ao falsificirati (...) Najva`nija je u cijeloj pri~i o snimkama i transkriptu ~uvena Tu|manova re~enica u kojoj on govori o taktici: Prema tome, istok bismo trebali pustiti na miru, a ovo bismo morali rije{iti, i jug i sjever. Rije{iti, na koji na~in? To je sada tema na{e dana{we rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi prakti~no nestanu, odnosno da ono {to ne}emo odmah zahvatiti mora kapitulirati u nekoliko dana. Prema informacijama koje ima Nacional, tu je re~enicu Tu|man izrekao, no u posve druk~ijem kontekstu od onoga koji se spomiwe u tu`bi protiv hrvatskih generala (...) Kad se govorilo treba Srbe potu}i, nitko nije mislio pri tome na ène, djecu, starce i civile, nego se mislilo na vojni~ku pobjedu nad srpskom vojskom, odnosno Vojskom Srpske Krajine. Isto to tvrde i hrvatski generali koji su prisustvovali brionskom sastanku, kao i Miroslav Tu|man koji je, tako|e, bio prisutan i u~estvovao u planirawu etni~kog ~i{}ewa Krajine. Ovakve neodbrawive tvrdwe, za koje se sada kao za slamku hvata hrvatska dràva i wihovi mediji i poku{aji da se zamagli su{tina i iskrivi smisao vrlo jasnih i preciznih odluka koje je doneo hrvatski vrh 31. jula 1995. godine, a onda ih u potpunosti realizovao, ukazuje na ~iwenicu da su Hrvati i Hrvatska u velikoj panici. Zaboga, kako }e jedna zlo~ina~ka dràva u Evropu! Gorenavedena Pukani}eva teza je ~ista la` a o tome neporecivo svedo~i stvarnost i Krajina bez Srba. Me|utim, potpuno je ta~an wegov zakqu~ak, koji je ujedno i razlog za jednu takvu la`, a to je da bi Hrvatska te{ko opstala ako bi u wenoj povijesti bilo upisano da je nastala na zlo~ina~kom pothvatu svog vrha i vojske, uni{tavaju}i i protjeruju}i cijeli jedan narod. To je hipoteka s kojom nitko normalan u Hrvatskoj ne èli ìvjeti, isti~e Pukani} u Nacionalu. Izgleda da realnost nije dovoqan argument, pa }e Hrvati poku{ati da dokaù da se ono {to je planirano i {to je i sprovedeno upravo tako kako je planirano, zapravo nije dogodilo, da nije bilo etni~kog ~i{}ewa Srba,
401
da nije bilo ubijawa, zlo~ina, pqa~kawa, paqewa, iseqavawa, proterivawa Srba, naseqavawa Hrvata na srpska ogwi{ta, zabrawivawa povratka izbeglim Srbima. Kako }e da objasne za{to danas nema ni 50.000 Srba u Krajini, a bilo ih je 700.000. Kako }e da objasne Tu|manove govore posle pada Krajine tokom wegovog pobedni~kog putovawa kroz Krajinu i Hrvatsku kada se zaustavqao na svakoj èlezni~koj stanici. Govorio je uz veliki aplauz: Ne moè biti povratka u pro{lost, u vrijeme kada su Srbi {irili rak u srce Hrvatske, rak koji je uni{tavao hrvatsko nacionalno bi}e. A onda deo o sramnom nestajawu Srba iz Krajine kao da tu nikada nijesu ìvjeliNijesu ~ak imali vremena da ponesu sa sobom svoj prqavi novac niti svoj prqavi ve{! Kako }e da objasne Tu|manovo zadovoqstvo iskazanao jo{ 1990. zbog ~iwenice da wegova èna nije ni Srpkiwa ni Jevrejka. Kako }e da objasne Tu|manovo divqewe i naklonost prema biv{em usta{kom komandantu Ivi Rojnici kojeg je pokojni hrvatski predsednik odlikovao. Verovatno mu se posebno svideo Rojnica jer je izjavio Sve {to sam uradio 1941, uradio bih ponovo. Me|unarodna javnost je naterala Tu|mana da odustane od imenovawa Rojnice na mesto ambasadora u Argentini. Kada se biv{i usta{ki oficir Vinko Nikoli} vratio u Hrvatsku, Tu|man mu je dodelio mesto u parlamentu. Prilikom povratka biv{eg usta{kog oficira Mate Saralije u Hrvatsku, na aerodromu ga je do~ekao li~no ministar odbrane Gojko [u{ak, i odmah je dobio ~in generala u hrvatskoj vojsci. Trinaest biv{ih usta{kih oficira, 4. novembra 1996, dobilo je odlikovawa i ~inove u hrvatskoj vojsci. Na hrvatskoj televiziji, aprila 1996. godine, Tu|man je zatraìo vra}awe posmrtnih ostataka Ante Paveli}a, vo|e hrvatske pronacisti~ke, marionetske dràve. Poslije svega, oni koji to zasluùju treba da dobiju pomirewe i priznawe, rekao je Tu|man, isti~u}i mi treba da priznamo da su Paveli}eve ideje oko hrvatske dràve bile pozitivne, a da je Paveli}eva jedina gre{ka bilo ubistvo nekoliko wegovih kolega i nacionalisti~kih saveznika. Tri meseca kasnije, Tu|man je za Srbe proterane iz Hrvatske izjavio: îwenica da je 90 odsto wih oti{lo, wihov je problem Naravno, mi im ne}emo dozvoliti da se vrate. U istom govoru Tu|man je o pronacisti~koj dràvi govorio kao o ne~emu pozitivnom. (isto; str. 42) U delu teksta sa me|unaslovom Planirawe etni~kog ~i{}ewa Srba na tajnom sastanku, Velika Srbija citira delove brijunskih transkripata. Prenosimo najzanimqivije delove iz zapisnika sa brionskog sastanka odrànog 31. jula 1995. godine koji je u Hrvatskoj obelodawen u vreme wihovih predsedni~kih izbora. Do na{e javnosti tada su stigle samo {ture informacije, dok je u Hrvatskoj to izazvalo politi~ke sukobe. Transkripti dokazuju da je etni~ko ~i{}ewe Srba u Krajini precizno isplanirano i sprovedeno i da je Hrvatska za tu svoju akciju, poznatu pod nazivom Oluja imala podr{ku Amerike i Nema~ke. Poku{aji Hrvatske i wihovih medija da daju drugo tuma~ewe Tu|manove naredbe da Srbi nestanu, koji je vrlo jasno i precizno definisan u wegovoj re~enici na sastanku (To je tema na{e dana{we rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi prakti~no nesta402
nu, odnosno da ono {to ne}emo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana) padaju u vodu kada se pro~ita zapisnik u celini. Wihovu tvrdwu da je to izre~eno u drugom kontekstu i da je Tu|man zapravo mislio na vojni~ku pobedu nad srpskom vojskom, demantuje nastavak razgovora na brionskom sastanku i plan koji je usvojio hrvatski vrh. Naime, transkripti otkrivaju planove Tu|mana i wegovih generala da ostave izlazne koridore za Srbe u Krajini kada izvr{e napad, {to pokazuje jasnu nameru o proterivawu svih Srba sa ovog prostora. Prenosimo delove iz zapisnika: Zapisnik sa sastanka predsjednika RH dr Frawe Tu|mana sa vojnim du`nosnicima, odrànog dana 31. srpwa 1995. godine na Brijunima Po~etak u 10.50 sati Predsjednik: Gospodo, sazvao sam ovaj sastanak da bismo procijenili sada{wu situaciju, da bih ~uo va{a mi{qewa prije nego {to donesem odluku o daqwim na{im pothvatima ovih dana. Kao {to znate, mi smo bili odlu~ni da po|emo u daqwe operacije, ~emu je ova operacija, pothvat Grahovo-Glamo~ trebala tako|er posluìti i u odnosu na Biha}, ali i radi opkoqavawa Knina. Bili smo odlu~ni da po|emo u deblokadu Biha}a sa zapadne strane. Me|utim, sada je takva situacija da su nam predstavnici UN Aka{i, Stoltenberg sa Srbima taj razlog izbili iz ruku, jer prema tome oni povla~e svoje snage s podru~ja Biha}a. Ne}e napadati, dozvoqavaju da se UNCRO postavi na te granice, na promatrawa. I to jasno da su odmah to dostavili ~itavom svijetu. A svaka vojna operacija mora imati svoje politi~ko opravdawe. Prema tome, mi vi{e nemamo opravdawe da idemo u deblokadu Biha}a. Ali, ~ini se da bismo mogli povoqnu politi~ku situaciju u Hrvatskoj, demoralizaciju u srpskim redovima, naklonost i qudi u Europi, jednim dijelom u Europi, ono {to je sklono rje{ewu te krize i u korist Hrvatske gdje imamo zna~i prijateqa Wema~ku koja nas suzdràno podràva i u politi~kim razgovorima, ali i u NATO, gdje tako|er imaju razumijevawa za na{e poglede. Imamo i naklonost Sjediwenih Ameri~kih Dràva, ali do odre|ene granice, ako }ete, gospodo, izvr{iti na profesionalan na~in, kao {to ste izvr{ili u Zapadnoj Slavoniji u roku od nekoliko dana, to zna~i molim tri, ~etiri dana, maksimum osam dana, onda moèmo ra~unati da }emo i politi~ki, da ne}emo politi~ki ne samo pretrpjeti {tete, nego da }emo politi~ki u tom i takvom svijetu dobiti. Prema tome, po mome mi{qewu, budu}i da nam vi{e ne moè biti glavni ciq da prodremo do Biha}a. Prodor do Biha}a moè biti samo sporedni sada. Mi bismo morali na}i neku izliku za na{u akciju, na{ pothvat koji moèmo po~eti prema planu kao {to je bilo ju~er, ili pak sutra, ili prema ju~era{wem planu za sutra, ili da se dogovorimo kad moèmo. Ali, ako idemo ovih dana u daqwe pothvate, onda Biha} moè biti jo{ samo kao izlika i sporedno, a protivniku onda moramo nanijeti ili totalni poraz jug i sjever, da se razumijemo, pu{taju}i istok na miru sada. Za{to pustiti istok na miru? Zato {to se i ti na{i prijateqi boje da ne u|e Jugoslavija u rat u cjelini, s Jugoslavijom i Rusija, pa prema tome op}i rat.
403
Prema tome, istok bismo pustili totalno na miru, a ovo bismo morali rije{iti i jug i sjever. Rije{iti, na koji na~in? To je sada tema na{e dana{we rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi prakti~no nestanu, odnosno da ono {to ne}emo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana. *** Predsjednik: Ponovno ponavqam, ne smijemo se dati isprovocirati da mi damo povoda Jugoslaviji da stupi u rat, razumijete? Vladimir Zagorec: To bi bio povod da mi doqe krenemo. Predjednik: Mi nismo kadri, bilo bi glupo da idemo istovremeno na isto~nu Slavoniju i na Barawu, tu bismo izgubili podr{ku onih prijateqa koji nas podràvaju suzdràno. Ako tuku Osijek, oni }e se iskompromitirati politi~ki pred svijetom, a {to bismo mi mogli tu}i, neko selo? Zvonimir êrvenko: Nemamo adekvatnog ciqa. Ante Gotovina: Jedino Beli Manastir, ni{ta vi{e. Ni pribli`no drugo. Predsjednik: To jedino ako moèmo udariti po nekoj bateriji, ne ni{ta drugo. Gospodo, znate ta odluka da idemo ima i svoje politi~ke i gospodarske financijske i druge strane. Zna~i, ona ne ko{ta izravno, a mobilizacija i sve to skupa, neizravno, a {to tako|er izravno, vjerojatno da ne}e samo biti pove}awa turizma negoli }e i ovi koji su tu oti}i. Ali, to je razlog da ne moèmo ~eprkati. Zna~i, idemo da onda rije{imo jug i sjever, razumijete. Prema tome sqede}e godine }emo imati Hrvatsku i turizam, a isto tak osloba|amo snage da krojimo granice Hrvatske u Bosni, razgrani~ewem. Prema tome, to {to sada odluke koje donosimo i provedba tih odluka je od golemog povijesnog zna~ewa. *** Predsjednik: Jasan je problem. (Upadica: Drugih problema ne}e biti) Jo{ malo u smislu promiybe. Dajte ova dva dana mislim da bi trebalo i}i ovako afirmirati na{u pobjedu, mislim da u promiybenom smislu nismo dovoqno dobro iskoristili, ~uo sam, zna~i, govorilo se o 200, 250 mrtvih, to je ponovio i ovaj [ori}, a Ante Gotovina mi kaè da su imali 317, prema tome, dajte radi podizawa morala u redovima Knina, javite i objavite to, 300, 350, pokaìte ta tri tenka koja ste zarobili i koja su u uporabi. Davor Domazet: Sama grahova~ka brigada priznaje 400 van stroja, sada {to mrtvih i {to rawenih... (Upadica: I topni~ki divizion zarobqenih) Predsjednik: To treba kazati. Davor Domazet: Mi smo ekipirali tre}u brigadu HVO sa topni{tvom koje je zarobqeno. Predsjednik: To dajte radi poboq{awa klime u na{im redovima, a razumije se i wihovim, i u svjet. Gledajte, taj svijet, ~ak i na{i prijateqi, oni su sve do na{ih akcija, robovali nekoj ideji da su Srbi toliko nadmo}ni da
404
smo mi bespomo}ni i od Maslenice pa nadaqe, otkaza UNPROFOR-a, stalno su me upozoravali doìvjeti }ete poraz itd. Sada smo ih malo uvjerili, ali dajte te podatke tenkove, te topni~ke baterije, gubici, zna~i, od danas, sutra, prekostura stalno to ponavqati na televiziji, na radiju i ovo da oni napadaju, da poku{avaju to napadima, da je ovo samo manevar wihovo izvla~ewe, da nisu napustili podru~ja koja su osvojili u Biha}u itd. Dr Miroslav Tu|man: Da li ovdje da se na radiju prenosi poruka koji su im putevi otvoreni za izvla~ewe? Predsjednik: Da, to bi trebalo re}i ne da su im otvoreni, negoli da je opaèno da se civili izvla~e tim i tim putevima. Dr Miroslav Tu|man: Da li to moèmo negdje na po~etku akcije re}i? Da li moèmo objaviti da im se da do znawa da se tu izvla~e civilima? Predsjednik: Da, re}i da polaze sa civilnim automobilima, kolima itd. Dr Miroslav Tu|man: Ali }e{ zatvoriti neke putove, pa da im kaè{ u kom smjeru da ide da imamo {to mawe poslova. Predsjednik: Gdje je taj prijelaz? (Dr. M. Tu|man: Kod Srba) Dr Miroslav Tu|man: Evo, ovdje na auto-karti je jo{ lak{e vidjeti. To je Kulen Vakuf, Srb, dobro sam rekao. Predsjednik: Ima daqe put? Ante Gotovina: Ima, izi|e na Bosanski Petrovac, prema Drvaru, ovdje, vidite. Dr Miroslav Tu|man: Treba re}i da nije mogu}e pro}i sa tenkovima i topovima. *** Gojko [u{ak: Tre}e, predsjedni~e, samo da jo{ zavr{im. Moèmo li mi imati va{u suglasnost, ali s time da onda idemo i u rizike ako izgubimo. Ja mislim da bi to psiholo{ki imalo efekat na wih da mi, nakon prvog dana operacije po Benkovcu, Obrovcu riskiramo baciti letke s ne~im {to bi moglo i nastradati, ali da znademo onda unaprijed da je to ne{to {to smo riskirali, ali ih pozvati u va{e ime, kakav god letak napraviti, nakon prvog dana operacije, u wemu kazati putove kojima se mogu izvla~iti, napraviti tako da izazove ovakva pomutwa kakva je jo{ duplo ve}a. Ali onda treba riskirati, i na}i qude, a ja vjerujem da ih ima koji }e riskirati to napraviti. Predsjednik: Jedan letak ovako, zna~i op}e rasulo, pobjeda Hrvatske vojske uz podr{ku svijeta itd. Srbi vi se ve} povla~ite preko itd, a mi vas pozivamo da se ne trebate povla~iti, mi vam jam~imo... Zna~i, na taj na~in im dati put, a jam~iti toboè gra|anska prava itd. Dr Miroslav Tu|man: Ako mogu re}i, ovo se pokazuje ipak da oni slu{aju vi{e radio i televiziju nego letke. Boqe je i}i preko radija i televizije... Predsjednik: Preko radija i televizije, ali i s letkom. Gojko [u{ak: I}i s letkom, ali ga baciti me|u wih. Sam wegov osje}aj da si ti uspio, biti nad wime, baciti mu ga, to je ne{to izazvalo.
405
Predsjednik: Slaèm se, to isto tako dokazuje na{u snagu. Dobro, i}i }emo s time. *** Gojko [u{ak: Predsjedni~e, ja isto predlaèm koliko je god Marka~ sposoban wih nagovoriti na provokacije, wega oni po Velebitu mogu negdje ga|ati, to nam ne}e biti neko pokri}e. Norac skupa s wime bi trebao isprovocirati da mo`da i po Gospi}u ili ne~emu lupnu dvije granate. Mislim, treba po naseqenom mjestu, tamo gdje je Marka~ to je pod Velebitom, mogu lupati cijeli dan. Svi su unutra, i Norac je unutra, i Marka~ je unutra. Predsjednik: Ne mora ulaziti... Gojko [u{ak: Ali on isto ima pravac, nisu oni ludi predsjedni~e, tehnika je oti{la daleko. UNPROFOR snima pravac ne znamo da li }e ih pustiti. Predsjednik: Dobro, neka on snima, kada mi zavr{imo u ~etiri, pet dana. Gojko [u{ak: Dobro, ali za{to bi, kada imamo pravi na~in izvo|ewa toga. Norac: ... izvr{iti sa minobaca~em ili tijekom no}i ili tijekom dana taj prostor, paliti nekoliko projektila. Gojko [u{ak: I zadwe gospodine predsjedni~e, ako bi bio [arini}, koji ve} je u kontaktu sa ovim glavnim zapovjednikom tu, oni bi ipak na svojoj razini svaki trebali uspostaviti neki kontakt da kaù ovima koliko vremena treba unaprijed da to daju. Mladen Marka~: ... nisu na vrijeme oni htjeli dati, ovaj puta bi im trebalo dati samo sat vremena, samo da se sakriju. Gojko [u{ak: Jer, tamo smo imali razumijevawa, tamo je bio Argentinac, ja sam mu dao dva, a on je reagirao za jedan. Tako bih ja i ovdje predsjedni~e da dademo, da Hrvoje da ili tko ve} je ovome glavnome dva, a oni daju jedan. Predsjednik: Onda }emo gospodo ovako, u ~etvrtak }u ja do}i u Zagreb, re}i }u i [arini}u, bit }emo u Zagrebu, pregovori }e se voditi u @enevi u ~etvrtak, a vi dotle sve pripremite. Odnosno no}as samo moète javiti, a onda sutra ili prekosutra... (Upadica: Provokacije sutra i prekosutra) Da. *** Predsjednik: Znam, ali je dobro da se na|ete ponovno zajedno radi osobnog uskla|ivawa. Kinkel obe}ava da }e nas Wema~ka podràvati, ali da ih obavijestimo unaprijed o tome. Bit }e problem glavni sa tim UNCRO-vcima, sa japanskim bubama. Wihov je prijedlog, Aka{i je raspravqao s wima pet sati, da bi onda podnio prijedloge da }e oni UNCRO stati prema Biha}u da nas sprije~i i da }e staviti promatra~e na Dinaru. Gojko [u{ak: Ali oni se uvrede predsjedni~e, on govori na granice Biha}a i srpske krajine, nema Hrvatske u sporazumu. Ja u @enevu i{ao ne bih.
406
Predsjednik: êkaj, idem u @enevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo razgovaram. Ne}u poslati ministra, nego }u poslati pomo}nika ministra unutarwih poslova. To je u ~etvrtak. Prema tome, da prikrijem ovo {to spremamo za dan poslije. Tako da mi suzbijemo bilo kakv argument u tom i takvom svijetu da mi nismo èqeli razgovarati, nego smo èqeli samo ono {to... Zna~i, poduzet }e Rusi u Ujediwenim narodima sve mogu}e da se utje~e na Zagreb da se Zagreb suzdrì. Da hrvatska ofenziva, prije svega da hrvatski Srbi odustanu od ofenzive na Biha}. Rusi su isto protiv akcije bosanskih Srba, da bi to kompliciralo i vodilo ne samo diplomatskom nego i... Zna~i, vi se sastajete u srijedu, kada, u koliko sati? Zvonimir êrvenko: To }emo razrije{iti. (isto; str. 43-44) U delu teksta sa me|unaslovom Klinton savetovao, Sanader u~estvovao u sprovo|ewu Oluje, Velika Srbija prenosi pisawe zagreba~kog lista 24 ~asa: Zagreba~ki list 24 ~asa obajavio je, 16. maja ove godine, da su ameri~ka administacija i tada{wi predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Bil Klinton, detaqno nadzirali operaciju Oluja i ~ak izdavali nare|ewa hrvatskom dràvnom vrhu. U tekstu se navodi da list poseduje i transkripte sa sastanka tada{weg dràvnog vrha na ~elu sa Frawom Tu|manom, odrànog 7. avgusta 1995. godine, tre}eg dana Oluje. Na sastanku su, osim Tu|mana, bili prisutni i Hrvoje [arini} iz predsedni~kog kabineta, Mate Grani} ministar spoqnih poslova, Ivi} Pa{ali} kao Tu|manov savetnik, Miomir @uùl hrvatski ambasador u SAD, Miroslav Tu|man {ef tajne slu`be, Gojko [u{ak ministar odbrane i Ivo Sanader tada{wi @uùlov zamenik a dana{wi hrvatski premijer. Transkripti pokazuju da je tada{wi predsednik SAD Bil Klinton savetovao Hrvatsku o detaqima operacije, a da je @uùl izjavio kako Sjediwene Ameri~ke Dràve smatraju Hrvatsku partnerom u tim operacijama i da zbog toga trpe pritiske. Klinton je li~no preporu~io Hrvatskoj da sa svojim jedinicima ne ide preko granica BiH u smeru Biha}a. Prema navodima lista, Klinton je dràvnom vrhu dao nekoliko glavnih preporuka, a to su: kratka i èstoka akcija, da trajawe akcije bude najvi{e ~etiri dana, a traèna je i objava ta~nog vremena po~etka akcije, dok je strategija morala biti faktor iznena|ewa. Krajwi ciq Oluje je, prema Amerikancima, trebalo da bude izbijawe na dràvne granice, a u samoj akciji trebalo je da bude {to mawe civilnih `rtava. Ministar inostranih poslova Mate Grani} i wegov tada{wi zamenik a aktuelni hrvatski premijer Ivo Sanader bili su glavne osobe za kontakte sa Amerikancima. To je na sastanku potvrdio i sam Sanader kada je rekao da redovno kontaktira sa uticajnim Klintonovim savetnicima Robertom Frajzerom, savetnikom za Bosnu i Hercegovinu i sa Leonom Fertom, savetnikom za nacionalnu bezbednost i da preko wih dobija preporuke i savete Bila Klintona. Posledice genocidne politike Hrvatske prema srpskom narodu ne mogu da se sakriju, ~iwenice su neoborive, a stvarnost i sada{wa situacija u Krajini surovo su svedo~anstvo zlo~ina nad jednim narodom. (isto; str. 44)
407
14. Olbrajtova u ~etiri oka sa Tu|manom

Ova reminiscencija Madlen Olbrajt, biv{eg ameri~kog dràvnog sekretara, na susret sa Tu|manom moè da bude zanimqiva: U Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, susrela sam se s Frawom Tu|manom, sijedim, samoprozvanim ocem domovine. Godinama prije, dok sam bila pri UN-u, ugodno sam se wim prisje}ala svog qetnog posjeta u djetiwstvu Brijunskog oto~ja ispred dalmatinske obale. Sada sam, pak, susrela u Tu|manu ekstremnog nacionalista. Politi~ki domi{qat, stekao je nadzor nad svim bitnim hrvatskim institucijama izgubiv{i pritom nadzor nad svojim egom. Propagirao je sliku Hrvatske kao stabilne zapadne demokracije, ali je wome upravqao èqeznom {akom i pokvarenom du{om. Rekla sam mu da Sjediwene Dràve imaju prijateqske osje}aje prema hrvatskom narodu i èle imati dobar odnos, ali da trebamo suradwu. Odgovorio je da Hrvatska duboko cijeni odnose s nama i potpuno podupire Dejtonski sporazum. Zatim su nastupila ali: Hrvatska nije mogla prihvatiti vi{e od malog postotka srpskih izbjeglica koji su imali pravo na povratak. Hrvatska nije mogla obe}ati suradwu sa sudom za ratne zlo~ine ako to ne u~ini i Srbija, niti poduprijeti koncept ujediwene Bosne jer bi ona postala bazom islamskog fundamentalizma. Uz to, Hrvatsku je Zapad ignorirao. Podsjetila sam Tu|mana da su na mene bacali kamewe zato {to sam branila prava hrvatskih prognanika u Vukovaru. Rekla sam da na Zapadu ne}e biti mjesta za zemqe koje vr{e ili opra{taju etni~ko ~i{}ewe te ga upozorila da }e ameri~ka potpora za me|unarodne zajmove ovisiti o wegovoj suradwi. U dje~joj igri papir se zamota oko kamena. Na na{em susretu Tu|man, o~ito se nadaju}i da opstruiraju}i dugi govor moè osujetiti razuman razgovor, zapo~eo je dug, {ovinisti~ki prikaz povijesti Balkana. Govorio je o potrebi da rimokatoli~ka Hrvatska slomi zeleni polumjesec muslimana koji se protezao od Balkana do Bliskog istoka i pravoslavni kri` Slavena koji se protezao du` regije. Tradicionalne europske vrijednosti, rekao je, zna~ile su da moramo stati uz wega u stvarawu etni~ki ~iste zapadne dràve. (Medlin Olbrajt; Memoari dràvne tajnice: autobiografija; Zagreb; Profil international; 2005; str. 219-220)
XVIII ULOGA JOVANA PAVLA II U IZAZIVAWU RATA I RAZBIJAWU SUVERENE SFRJ

1. Vatikan, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropska zajednica po~inile zlo~in protiv mira
Ponovo se potvr|uje ~iwenica, koju smo do sada temeqno potkrepili dokazima, da nema ni~eg hri{}anskog u postupcima Vatikana. Agresivnom, bezobzirnom diplomatskom aktivno{}u, slede}i svoj opsesivni ciq ~ista, katoli~ka Hrvatska, Jovan Pavle II izazvao je gra|anski rat na prostoru prethodne Jugoslavije. Nijednog trenutka nije zastao da ostavi mogu}408
nost za mirno re{ewe putem dogovora, pregovora, kompromisa. Naprotiv, za ono {to je on hteo da dobije, moralo je da bude ubijeno oko sedam hiqada, a proterano skoro milion Srba. Prvi je, pre bilo koje dràve, prerano i neodgovorno, priznao hrvatsku nezavisnost, {to je dovelo do krvavih sukoba. Vide}emo kasnije u ovom poglavqu, da je i ameri~ki dràvni sekretar ocenio da je jednostrano i nekoordinirano progla{ewe nezavisnosti, neminovno dovelo do gra|anskog rata. Sasvim je jasno, da tog jednostranog i nekoordiniranog progla{ewa nikada ne bi ni bilo da Hrvatska nije imala svakovrsnu pomo}, podr{ku i podstrek mo}ne sile kao {to je Vatikan i wenu diplomatsku aktivnost. Papa Vojtila snosi odgovornost za krvoproli}e koje je usledilo, i za sve zlo~ine koji su po~iweni. Taj tobo`wi Hristov namesnik, direktno je pozivao na ubijawe srpskog naroda, pozivao je NATO da bombarduje Srbe. A zlo~in na koji je pozivao i koji je usledio, bestidno i licemerno je prikrivao iza eufemisti~kog naziva humanitarna intervencija. Papa Vojtila je podstrekavao divqa~ko ubijawe srpskog naroda koje su ~inile paravojne formacije i hrabrio ih veli~aju}i wihovu borbu koju je nazivao evan|eosko spasavawe bezbo`ni~kog dru{tva. Papa Jovan Pavle II podrào je reìm Frawe Tu|mana i li~no Tu|mana i wegovu rasisti~ku, genocidnu politiku. Vatikan je doturao milione dolara separatistima, Hrvatima i Slovencima. Mra~ni Opus Dei se stacionirao na podru~ju Jugoslavije i nesmetano delovao. Snabdevao je oru`jem paravojne formacije i dovodio pla}enike. Ali sve ovo nije se dogodilo preko no}i, zlo~in je dugo pripreman. Papa Vojtila je nekim svojim izjavama to i nagove{tavao. Smiqa Avramov isti~e da je nestanak jedne dràve sa istorijske scene bio kroz celu istoriju deo {ireg me|unarodnog konteksta. To je slu~aj i sa Jugoslavijom, ~iji je nestanak rezultat komplikovane geopoliti~ke igre. Samo, ovoga puta odlu~uju}i doga|aji zbili su se simultano na spoqwem i unutra{wem planu takvom brzinom, da je dovedena u pitawe mo} na{eg poimawa. Zapad, {to }e re}i SAD i zemqe EZ, iza kojih su stajala dva faktora, razli~ito motivisana: anonimna ekonomija i Vatikan, poveli su rat protiv suverene dràve Jugoslavije, ~lana i osniva~a Dru{tva naroda i Ujediwenih nacija, i svih univerzalnih me|unarodnih organizacija, protiv zemqe sa kojom su bili povezani desetinama me|unarodnih ugovora. Stoji ~iwenica da je Broz, ~ija uloga do danas nije rasvetqena, ostavio iza sebe sistem zreo za raspad. Titoisti~ka ideologija doìvela je poraz davno pre no {to se survao dràvno-politi~ki sistem. Narodnooslobodila~ki rat i revolucija gubili su od svog sjaja nakon saznawa o te{kim zlo~inima po~iwenim u ime ideologije i razotkrivawa pozadine personalne politike Broza. Proces feudalizacije sproveden kroz ustave od 1946-1974. oslabio je dràvu u politi~kom, ekonomskom i vojnom pogledu; koncept op{tenarodne odbrane doveo je do stvarawa paralelnih armija. Rastu}a politi~ka i intelektualna nesigurnost zahvatila je sve slojeve dru{tva, a izostao je tako neophodan dijalog razjediwene inteligencije. Iz brozovsko-kardeqevskog
409
tipa totalitarizma Jugoslavija je u{la u pluralisti~ki haos, koji je grani~io sa anarhijom. Me|utim, treba naglasiti da su smrtni udarac Jugoslaviji zadale zapadne sile i Vatikan. Krize kao {to je ona u koju je upala Jugoslavija razre{avaju se po pravilu putem referenduma. Takva mogu}nost postojala je i u Jugoslaviji. Me|utim, Zapad i feudalni upravqa~i u Jugoslaviji bili su protiv, zbog, kako su govorili opasnosti od majorizacije, s obzirom na ve}inski srpski narod. Ali to su prihvatili u federalnim jedinicama, a u Rambujeu predloìli su ~ak kao re{ewe za ju`nu srpsku pokrajinu Kosovo, koja u duhovnom i kulturnom pogledu predstavqa vertikalu srpskog nacionalnog bi}a. Na diplomatskom planu Zapad je pribegao manipulacijama i obmanama uz uspe{no vo|enu kampawu dezinformacija. Suprotno obavezama preuzetim Brionskom deklaracijom, EZ u vidu Karingtonovog papira predloìla je plan raspada zemqe, po modelu Kominterne i uz alhemiju francuskog pravnika Badintera. Na vojnom planu zemqe EZ, SAD i Vatikan stale su iza pobuweni~kih frakcija, od Slovenije 1991. do Kosova 1999, {to je politi~ki i psiholo{ki bilo od presudnog zna~aja za stvarawe haosa u zemqi i razbuktavawe gra|anskog rata. U toku surovih borbi sa verskim elementima, na inicijativu Vatikana i Nema~ke priznali su secesionisti~ke jedinice, pre no {to su konstituisane kao dràve. Samo jednoj naciji, i to najbrojnijoj srpskoj, osporeno je pravo na dràvu, na pro{lost i na normativnu za{titu. Vatikan se postavio na istu ravan kao i ostale dràve, pretenduju}i ~ak na status nove supersile. Ukqu~ewe Vatikana u re{avawe politi~kih problema imalo je za posledicu razbuktavawe, ne samo katoli~kog fundamentalizma, nego i ostalih, budu}i da su druge crkve dovedene u diskriminatorski poloàj. Postavqeno je pitawe pravnog osnova politi~ke delatnosti Vatikana, kome su odre|ena prava u me|unarodnoj zajednici priznata iskqu~ivo kao religioznoj instituciji. Rat protiv Jugoslavije vo|en je nekonvencionalnim ratnim operacijama, po jednom krajwe perfidnom scenariju; od agresivne politi~ke retorike, preko ucena eskalirao je u krvavi oruàni sukob. Sve takti~ke operacije u vidu raznih posredni~kih akcija bile su u okviru jednog jedinog politi~kog ciqa razarawa Jugoslavije. Vazdu{ne operacije NATO na Knin 1995. izvedene su u saradwi sa hrvatskim pobuweni~kim snagama, a u Bosni iste godine sa muslimanskim. êtiri godine kasnije, 24. marta 1999, NATO je poveo vazdu{ni rat protiv Srbije uz oslonac na albanske teroristi~ke grupe, nazvane Oslobodila~ka vojska Kosova. Pripreme za ovu operaciju prema re~ima profesora na Vojnoj akademiji SAD (Squardon Officer School) otpo~ele su jo{ 1998, ali su politi~ke okolnosti zahtevale izvesne modifikacije. On je novi model rata u kome su vojne snage NATO-a potpomognute agresivnom diplomatskom inicijativom nazvao Klintonovom doktrinom. Vojna sila NATO-a osposobqena je za visokotehnolo{ko ratovawe u kome, po zvani~nom stavu ove organizacije, ne postoje pravila koja bi ih obavezivala, bez obzira na sav uàs razarawa i masovnog ubijawa civilnog stanovni{tva. Ali se zato u primitivnim ratovima zemqe NATO-a pojavquju kao ~uvari zakonitosti. Ciq i smisao modernog oblika rata koga
410
Zapad vodi posledwih godina na {irokom frontu, zahvataju}i teritoriju Jugoisto~ne Evrope, Azije i Afrike, jeste dominacija, ne kroz stari oblik okupacije, nego putem prisiqavawa na politiku bezuslovnog sle|ewa odre|enog politi~kog kursa. Da bi se prikrio zlo~in razarawa jedne suverene zemqe sa istorijskim i me|unarodnopravnim legitimitetom, koga su UN uvrstile u kategoriju najteèg krivi~nog dela zlo~ina protiv mira, legitimitet strana u sukobu, {to je od primarnog zna~aja sa me|unarodnopravnog stanovi{ta, nije postavqen. Pobuwenici su svrstani u rang kreativnih heroja, a aparat odbrane zemqe, legitimna vojna sila JNA i policija, su satanizovane u stilu primitivnih arhetipova. U zvani~noj politici SAD i wenih saveznika prihva}ena je ideja da pobuna moè biti opravdana, pravno ~ak i dozvoqena ukoliko sledi kao odgovor na zloupotrebu vlasti ili je usmerena protiv autoritarnog, nedemokratskog politi~kog sistema. Me|utim, paradoks u slu~aju Jugoslavije je u tome {to su pobuwenici bili nosioci inkriminisanog poretka, predsednici ili visoki funkcioneri Komunisti~ke partije, kao {to su npr. Ku~an, Mesi}, Gligorov, ili generali Brozove armije poput Tu|mana, Tusa itd. Ako je zloupotreba bilo, a wih je nesumwivo bilo, po~inili su ih oni koji su imali vlast u rukama, a koje su SAD preko no}i proizvele u borce za demokratiju. Sem toga, ne sme se ispustiti iz vida ~iwenica da je socijalisti~ka Jugoslavija od 1945. do 1991. bila u rukama secesionisti~kih republika Hrvatske i Slovenije, ili preciznije hrvatsko-slovena~ke koalicije na ~elu sa Brozom i Kardeqem. Jugoslavija se prema tome, nije raspala, kako danas Zapad èli da stvar prikaè, nego je razorena kroz rat koga su povele udruène spoqne i unutra{we snage. To nije bio sukob izme|u federalnih jedinica, nego napad na Jugoslaviju, jedinog me|unarodno pravno za{ti}enog subjekta. Razarawe Jugoslavije planski je pripremano davno pre kriti~nih doga|aja. (Avramov; Opus...; str. 211-213) Furnemo ukazuje da je papa Vojtila jo{ 1979. godine javno govorio o nezavisnoj Hrvatskoj. U Jugoslaviji drskost Wegove svetosti je nai{la na plodno tlo. Ustav iz 1974. otvorio je put federalizaciji verskog ìvota i ve} 1978. godine Hrvatska je izabrala da iskoristi taj prerogativ. I Jovan Pavle II je tako|e odlu~io da spretno iskoristi ove prve pukotine u jugoslovenskom zdawu. On 30. aprila 1979. poklawa hrvatskim hodo~asnicima (wih 10.000) koji su putovali u Rim simboli~an poklon za dobrodo{licu: misu na hrvatskom. în bez presedana u bazilici Svetog Petra. Isto tako simboli~an datum izabran za tu misu u kojoj je on ve} tada govorio o nezavisnoj Hrvatskoj: Jo{ 879. g. Papa Jovan VIII priznao je princa Branimira za guvernera Hrvatske, nezavisne od Vizantije na Istoku i karolin{kog carstva na Zapadu. I u oktobru on prima 5000 Slovenaca koje vodi monsiwor Josef Poga~nik, qubqanski nadbiskup. Ovakav stav je modifikovao koncepcije Svete stolice u odnosu na vezu izme|u dràve, nacije. Svet vi|en od strane Jovana XXII je jukstapozicija sa dràvnim guvernerima, komentari{e Marcel Marle. I, do izbora Jo411
vana Pavla II, nacija je izuzeta od debata, a reference koje se tu mogu na}i ne dozvoqavaju da se od toga stvori tema odvojena od dràve, a jo{ mawe tema koja se nalazi iznad we. Ali u svom slavnom govoru u UNESCO-u 1980. godine, Jovan Pavle II je izjavio, a da nije mislio samo na svoju rodnu Poqsku: Postoji fundamentalni suverenitet dru{tva koji se o~ituje u kulturi nacije. (...) Zar nema na karti Evrope i sveta nacija koje imaju izvanrendan istorijski suverenitet koji proisti~e iz wihove kulture, a koje su istovremeno li{ene svog punog suvereniteta?. Napu{taju}i termin dràva u korist termina nacija i kultura, crkveni suveren je najavio novu koncepciju me|unarodnih odnosa ~ija stabilnost, danas u tome imamo iskustva, nije bila prvi kvalitet, a ~iji politi~ki zahtev je bilo te{ko osporiti. U vremenu kada se pove}ava broj narodnih pokreta i kada se ra|aju multikulturalna dru{tva, odbrana kultura vezanih za du{u naroda predstavqa istinski problem, dodaje Marcel Marle, autor jedne analize ove nove vatikanske doktrine koju je Poqak Vojtila uveo. Ova odbrana, nema li ona nameru da ohrabri partikularizam? Stav prema dvosmislenosti sve{tenstva u pogledu baskijskih separatista bi to mogao i dokazati. I kada papa li~no kaè autohtonim narodima na kanadskom severozapadu: Danas ho}u da proklamujem slobodu koja se traì za pravednu i pravi~nu meru za samoopredeqewe u va{em ìvotu autohtonih naroda, moè li se biti siguran da }e akcenat biti vi{e na pravednoj i pravi~noj meri nego na samoopredeqewu. Briga prema po{tovawu razlika i legitimnoj voqi da se prekinu neke nepravde nisu li podlo`ni (ako se uzmu akumulirane frustracije ili mogu}e manipulacije), destabilizaciji nacionalnih i internacionalnih ravnoteà, ma kako da su nesavr{ene. Marcelu Marleu re~i zlata vrede: prene{ene na situaciju u Jugoslaviji, ove re~i prenose tok razvoja aktuelne krize: partikularizmi, dvosmislen stav sve{tenstva, nepotpune ravnoteè, nepravedne frustracije, manipulacije i kona~no samoopredeqewe. Prva ozbiqna kriza oslobo|ene Evrope, prvi konflikt postkomunisti~ke diplomatije Vatikana i u kom je katoli~ka populacija stavila na kocku svoju budu}nost ima}e dakle nesretno opravdawe za svoje strahove. Naravno, afirmacija prava naroda nad konceptom dràve i akcenat na va`nosti prava ~oveka idu zajedno u papinom govoru. Prava naroda idu u paru sa pravima ~oveka, govori Jovan Pavle II u svom govoru Diplomatskom koru 15. januara 1994. Ali kada se zna da svako istorijsko iskustvo pokazuje da se pona{awe qudi u grupi razlikuje od pona{awa koje karakteri{u interpersonalni odnosi, onda je nemogu}e ne pomisliti da bi bilo poèqno ublaìti ohrabrewa koja su nacije dobile od crkve tokom osamdesetih godina. Nedavna promena dràwa Jovana Pavla II na tu temu, ma koliko zabavna bila, nije umawila odgovornost u sukobima koje je on izazvao. Iste godine kada je papa drào govor u UNESCO-u, Tito je, nakon 45 godina apsolutne vladavine, umro. Da bi obezbedio wen nastavak, mar{al je zamislio originalni sistem koji je simbolizovao neumoqiv put prema federalizmu. Na ~elu Predsedni{tva posle wegove smrti redom bi bili predstavnici jedne od {est republika i dveju autonomnih pokrajina.
412
Kakva }e biti reakcija Vatikana na taj preokret? Aktivizam hrvatskog sve{tenstva po~ev od 1980. je u usponu, jugoslovenskim vlastima je o~igledno da je Vatikan odlu~io da iskoristi ono {to je legitimno smatrao novom pukotinom (...) Vatikan, ~ija diplomatija jeste jedna od najboqe informisanih diplomatija na svetu, zna sve o ovoj evoluciji; papina pa`wa je usmerena na ovce zatvorene iza gvozdene zavese, novo vezivawe za koncept nacije tu je na{lo primenu za primer. Pukotina je otvorena. Ostalo je, kao i za sve ostale zemqe oslobo|ene padom berlinskog zida, progurati se kroz wu, probuditi onaj verski potencijal kojega komunizam nije uspeo ugu{iti, ubaciti se u beskrajan misionarski rad koji se otvarao na istoku. Sa svoje strane Crkva u Hrvatskoj sledi debate u kojima se to isti~e. Po Paulu Gardeu oprezna je u izja{wavawu tokom prvih slobodnih izbora 1990, ~ak i ako je sitno sve{tenstvo bilo u ve}ini nakloweno HDZ, u kojemu su ratovali i neki od wegovih ~lanova. (Jean-Francois Furnemont; Le Vatican et lex Yougoslavie; LHarmattan; 1996; Paris; str. 57-61; prev. SRS) Avramov ukazuje na neke poteze zakulisne vatikanske diplomatije: Antidràvna delatnost Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj i{la je u korak sa akcijama koje je papa preduzimao u Poqskoj, samo do 1990. usporenijim tempom. Radio Vatikan prenosio je u svet, na nekoliko jezika, poruke katoli~kih biskupa o progonu i te{kom poloàju Crkve u Hrvatskoj. U rimokatoli~koj {tampi pokrenuta je u tom stilu kampawa. Kqu~nu ulogu u toj fazi imao je zagreba~ki nadbiskup Frawo Kuhari}. Putovao je ~esto po Evropi i Americi. Preko ameri~kog ogranka Opus Dei uspostavqene su veze sa uticajnim krugovima, i kroz te kontakte stvoren je mo}ni lobi u ameri~kom Kongresu, koji }e odigrati glavnu ulogu u promeni politi~kog kursa SAD prema Jugoslaviji. Kuhari} je imenovan od strane Rimske kurije za ~lana grupe kojoj je povereno prou~avawe ateizma, sa ciqem da se prodre dubqe u motive neveruju}ih. Tome je bio posve}en kolokvijum odràn u Qubqani 1984. pod nazivom: Nauka i vera. Drugi kolokvijum u tom lancu odràn je oktobra 1986. u Budimpe{ti. Ovoga puta kao organizator uz Rimsku kuriju pojavila se i Ma|arska akademija nauka. Sveta stolica pomagala je secesioniste davno pre kriti~nog trenutka. Vatikan je razvio vrlo perfidnu strategiju u odnosu na Jugoslaviju. Sa predsednikom Reganom postignut je sporazum u pogledu odluka donetih u Jalti, ali se SAD nisu izja{wavale izri~ito u pogledu osude Versajskog sistema i tekovina Prvog i Drugog svetskog rata, na ~emu je insistirao papa Jovan Pavle II. To je za Zapad bio klizav teren, po{to su odatle proizlazila prava i privilegije za sve pobedni~ke zemqe u tim ratovima. Borba protiv komunizma bio je wihov zajedni~ki ciq, ali je nedostajao jasno definisan dugoro~ni politi~ki ciq. Vatikan je otuda pribegao jednoj zaobilaznoj strategiji. U govoru povodom prijema diplomatskog kora, akreditovanog pri Svetoj stolici, 12. januara 1991, papa je dotakao pitawe bezbednosti i energetike u svetu, ali i problem redistribucije teritorija i izvora sirovina. Koristio je gotovo istovetnu terminologiju kao i Bela ku}a; vo|eno je
413
strogo ra~una o jedinstvenom stavu na svetskoj sceni. Na sastanku Komiteta visokih funkcionera KEBS-a u Be~u 29. januara 1991. predstavnik Sv. stolice je podvukao da bezbednost i saradwa u Evropi ne po~ivaju samo na po{tovawu granica i suverenih prava, nego pre svega na priznawu qudskih prava i prava naroda aludiraju}i na doga|aje u Hrvatskoj. [tafetnu palicu prihvatili su potom hrvatski biskupi; 11. februara 1991, u vreme dok su se vodili pregovori o mirnom razre{ewu jugoslovenske krize, izme|u lidera federalnih jedinica, obratili su se poduìm pismom svetu, punom neistina i obmana. U pismu se, pored ostalog, navodi: Hrvatska nacija i katoli~ka crkva bile su ugwetene i pod dominacijom srpske dinastije... Po prvi put u na{oj istoriji bili smo pot~iweni jednoj dinastiji koja je Srpsku pravoslavnu crkvu proglasila dràvnom crkvom... U poku{aju da za{tite svoj kulturni i nacionalni identitet Hrvati su bili podvrgnuti intenzivnom progonu... Drugi svetski rat razorio je Kraqevinu Jugoslaviju... Sve nesrpske nacije koje su uvek posmatrale Kraqevinu kao robiju, podràle su pad i doìvele ga kao oslobo|ewe... Hrvati su pretrpeli napad naoruànih srpskih grupa ~etnika, dok se hrvatski reìm (usta{e) svetio nad srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj. Lokalna komunisti~ka gerila kontrolisala je ili marginalizovala sve ostale aktivne ili pasivne demokratske snage otpora... Katoli~ka crkva i hrvatski narod bili su izloèni komunisti~kom nasiqu za vreme i posle rata iz ideolo{kih motiva, ali i principa kolektivne odgovornosti zbog saveza hrvatske vlasti sa silama Osovine. Usledila je politika masakra, koncentracionih logora i prisilne emigracije... Primena vizantijskog principa prema katoli~koj crkvi u komunisti~koj politici manifestovala se u razdvajawu katoli~ke crkve u Hrvatskoj od naslednika sv. Petra, nastoje}i da izazovu gubitak kulturnog identiteta nacije i spre~e wegovu integraciju u kulturni svet zapadne orijentacije... Crkva je ohrabrivala narod da se oslobodi straha i apatije... Posle àlosnog iskustva sa prvom (1918-1941) i drugom (1945-1990) Jugoslavijom crkva sada podràva jedan novi politi~ki plan postavqen na nezavisnosti naroda... Suo~eni smo sa sna`nim otporom, demokratskim promenama. On se manifestuje jednim politi~kim projektom koji podràva opstanak socijalizma komunisti~kog tipa, koji bi o~uvao centralisti~ku Jugoslaviju, u kojoj bi srpski interesi bili potpuno o~uvani. Snage koje promovi{u ovaj projekat sastavqene su od srpskih politi~ara, oficira armije (u ve}ini srpske) i naàlost od mnogih li~nosti Srpske pravoslavne crkve. Pismo je prvi potpisao nadbiskup zagreba~ki kardinal Kuhari}, a zatim slede potpisi nadbiskupa splitskog Ante Juri}a, sarajevskog Vinka Puli}a i ostalih biskupa sa teritorije nekada{we Jugoslavije. U pismu se zatim ukazuje na opasnost od razbuktavawa sukoba koja je utoliko teà, {to je u Srbiji i Crnoj Gori o~uvan komunisti~ki reìm (pokr{ten u socijalisti~ki)... na opasnost kosovizacije {to }e re}i ukidawa nacionalnih prava kako je to ~iweno albanskoj populaciji na Kosovu posledwih godina. Pismo zavr{ava apelom za pomo} u izgradwi demokratije i èqom da papa poseti Hrvatsku. Za na{u crkvu to bi bile re~i utehe. Uprkos zvani~nim pozivima od strane jugoslovenske vlade u vi{e navrata, antikato414
li~ke snage su to do sada spre~avale. To je samo po sebi jasan znak poloàja na{e crkve. Predsednici Hrvatske, Frawo Tu|man i Slovenije, Milan Ku~an uspostavili su stalan kontakt sa crkvenom hijerarhijom u Rimu, a vatikanska {tampa razvila je kampawu u pravcu otcepqewa Slovenije i Hrvatske, optuùju}i Srbiju kao posledwi bastion komunizma. Papa Jovan Pavle II istupio je, 21. aprila 1991, sa tezom o potrebi politi~kih promena u Jugoslaviji, podvla~e}i da su narodi Jugoslavije razli~iti po kulturi, veri, istoriji i jeziku, pa je logi~no da treba uspostaviti nove odnose na bazi slobode, jednakosti i pravde. Istovremeno odràn je redovni godi{wi skup Trilateralne komisije u Tokiju (20-22. aprila) na kome je, pored ostalog, vo|ena rasprava o podeli Evrope na rimsku i vizantijsku. U izve{taju podnetom ovom skupu (T.F.R. N 41) nagla{eno je da je vizantijska Evropa odvojena od Zapada dubokim kulturnim i istorijskim razlikama. To jasno govori o ~vrstoj povezanosti i koordinaciji politike Vatikana i Trilateralne komisije. Papa je pomno pratio razvoj doga|aja u Jugoslaviji i povodom u~estalih oruànih sukoba izjavio je 8. maja da problem ne moè biti re{en oru`jem. To je bio zakqu~ak sastanka odrànog prethodnog dana izme|u patrijarha srpskog gospodina Pavla i nadbiskupa zagreba~kog gospodina Kuhari}a. Proklamovawe secesije Slovenije i Hrvatske pozdravili su prvi biskupi ovih dveju federativnih jedinica, a podràla je i Rimska kurija. Papa je uputio pismo, 28. juna 1991, Stjepanu Mesi}u, predsedniku Tu|manu i predsedniku Ku~anu, a 29. juna izjavio je da je pogre{no nasilno prigu{ivati legitimna prava i aspiracije naroda. Stao je bezrezervno uz pobuweni~ku stranu, zatvaraju}i o~i pred stradawem srpskog naroda u Hrvatskoj. I ne samo to: osudio je mikronacionalizam podrazumevaju}i pod tim zahteve srpskog naroda u Hrvatskoj. Slovena~ki biskupi, podràvaju}i secesiju, optuìli su 30. juna Jugoslovensku narodnu armiju, odnosno SFRJ za vojnu agresiju. Bilo je to prvo pomiwawe agresije i uno{ewe te kategorije u politi~ki re~nik. Ve}eg paradoksa nije moglo biti; agresija na sopstvenu zemqu te{ko je zamisliva i u natprirodnoj viziji Eskrive. Hrvatski biskupi razvili su tezu o nametnutom ratu od strane komunisti~kog Beograda. Direktno ukqu~ewe Rimokatoli~ke crkve dovelo je do radikalizacije sukoba i poja~anih borbi. Kardinal Toran odrào je sastanak sa ambasadorima zemaqa Evropske zajednice, akreditovanim u Vatikanu 29. jula, na kome je razra|en plan daqih akcija, a 5-6. avgusta posetio je Zagreb i Beograd, kako bi se na licu mesta upoznao sa situacijom. U Zagrebu je izjavio da je Jugoslavija jedna heterogena istorijska konstrukcija koju treba prilagoditi novim uslovima i novom poretku u Evropi. Prilikom posete Ma|arskoj, papa je, 17. avgusta 1991, primio grupu hrvatskih biskupa i tom prilikom izjavio: Uveravam vas da sam blizak va{im aspiracijama; do}i }u u Hrvatsku. U Rimskoj kuriji izgra|en je koncept koji je potom preuzela Evropska zajednica i KEBS, da intervencija ovih dveju organizacija ne zna~i in415
ternacionalizaciju sukoba, niti pak me{awe u unutra{we poslove dràve. Na vanrednom sastanku Komiteta visokih funkcionera KEBS-a, odrànom u Pragu 3. septembra 1991, delegat Sv. stolice branio je napred izneti stav, nagla{avaju}i da je to logi~na posledica helsin{kog procesa o bezbednosti i saradwi u Evropi... u izgradwi nove Evrope. Monsiwor je izveo jo{ jednu neverovatnu konstrukciju. Po wegovim re~ima, unutra{we granice izme|u republika nisu samo administrativne, nego i istorijske, me|unarodno priznate i osigurane ustavom koji je na snazi. Tekovine revolucije za predstavnika Sv. stolice odjednom postaju neprikosnovene istorijske vrednosti, a komunisti~ki ustav me|unarodnopravni akt. O~ito je da se Vatikan u strategiji i taktici dosledno pridràvao maksime Eskrive o svetoj drskosti. Nije va`no {ta }e re}i qudi treba smelo kora~ati napred. Ve} slede}eg dana nadbiskup Kuhari} ukqu~io se u ovaj proces; 4. septembra optuìo je Srbiju da putem agresije ho}e da pro{iri svoju teritoriju. Mora se odati priznawe Rimokatoli~koj crkvi u Hrvatskoj: mobilisala je sve svoje snage, a imala je i odli~nu obave{tajnu slu`bu. U vreme kada se zvani~na Francuska kolebala i stavqala izvesne rezerve Zapadnoj Evropi u odnosu na Jugoslaviju, nadbiskup splitski Juri} uputio je pismo francuskim biskupima 19. septembra, izve{tavaju}i ih o stra{nom ratu koji vodi federalna armija posledwi bastion komunizma u Evropi, sa ciqem istrebqewa hrvatskog naroda. Papa je 22. septembra izjavio da deli bol Hrvatske. Stav Vatikana o pravu na intervenciju u unutra{we poslove u ciqu za{tite qudskih prava verifikovan je na sastanku Bilderberg grupe, odrànom 18. maja 1992. u Avijanu. Odmah nakon progla{ewa secesije Hrvatske i Slovenije Vatikan je preduzeo diplomatsku akciju u ciqu priznawa otcepqenih republika. Nije se radilo o tajnoj akciji; predstavnici Rimske kurije nastupali su otvoreno i borbeno. Papa Jovan Pavle II uputio je pismo biskupima Hrvatske 10. oktobra 1991, dakle pre no {to je objavqen Karingtonov papir, u kome ih izve{tava da je za bezrezervno priznawe i da su u tom pravcu preduzeti diplomatski koraci. Istog dana poslao je i poruku patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu. Grupi hrvatskih vernika, koji su ga posetili 26. oktobra, papa je govorio o nepravednom ratu koji je nametnut Hrvatskoj. U razgovoru sa hrvatskim hodo~asnicima, koji su ga posetili u Rimu 13. novembra, bio je jo{ precizniji izjaviv{i: Ovo je agresija koju treba okon~ati. Ni u jednom aktu Ujediwenih nacija, KEBS-a ili Evropske zajednice nije sukob u Jugoslaviji kvalifikovan kao agresija, a jo{ mawe oruàne akcije paravojnih snaga kao pravedni rat. Ni administrativne granice izme|u federativiih jedinica nijedna zemqa u svetu nije prihvatila kao me|unarodne. Te kategorije su autenti~ni proizvod Vatikana i odatle }e u}i u propagandnu ma{ineriju Zapada, a potom i u zvani~ne akte. U Zagrebu je otvoren prvi centar Opus Dei, na ~ijem se ~elu nalazio sve{tenik Stanislav Crnica. Opus Dei je prodro na tlo Jugoslavije ranije, izvodio je svoje akcije, ali osnivawe centra bilo je od posebnog zna~aja za snabdevawe paravojnih snaga i dovo|ewe pla}enika. U svim paravojnim jedinicama u Hrvatskoj i Sloveniji postavqeni su vojni kapelani, naj~e416
{}e iz redova ~lanova Opus Dei; mnogi od wih u~estvovali su u sukobima sa pu{kom u ruci. Nadbiskup Kuhari} pravdao je wihovu aktivnost 8. oktobra 1991. kao li~ni ~in koji se ne moè pripisati crkvi. Papa je sazvao Evropsku biskupsku konferenciju u Vatikanu, koja je trajala od 28. novembra do 14. decembra i na kojoj su uzeli u~e{}a biskupi sa Istoka i Zapada. U govoru je izloìo jedan originalan plan, o potrebi stvarawa jednog crkvenog NATO-a, u ciqu rekonstrukcije hri{}anskog identiteta u posthladnoratovkom periodu. Usvojena je jedna nova struktura Rimokatoli~ke crkve na prostoru, u to vreme, jo{ postoje}e Jugoslavije; izmewene su granice dijeceza po {emi podele zemqe, projektovane u Rimskoj kuriji. U Vatikanu je istovremeno odràn skup nuncija, koji se saziva samo u izuzetnim prilikama. Po tvr|ewu biografa pape Jovana Pavla II, {to potvr|uju i mnogi dokumenti, on je autor koncepta o humanitarnoj intervenciji, koja je u biti obnovqena varijanta stare jezuitske postavke o ka`wavawu u ime milosr|a. Povodom srpske agresije u Bosni papa je izjavio: Ukoliko vidim da je moj sused progowen, ja moram da ga branim. To je akt milosr|a. Me|unarodna zajednica ima ista prava i obaveze prema bilo kojoj naciji koja je napadnuta i u krajwoj liniji ima pravo da brani nedu`ni narod snagom oru`ja. Destruktivan proces koji se ra|ao iz rastu}eg etnocentrizma u Jugoslaviji, prerastao je u maligni tumor, zahvaquju}i duhovnoj i finansijskoj pomo}i Rimokatoli~ke crkve pobuwenicima. Razularene, fanatizovane, dobro naoruàne grupe, bez discipline i bez vojni~ke ~asti, otpo~ele su krvavi pir u stilu sredwovekovnih ratova. Papa im je pruìo religiozni legitimitet, za~iwen mistikom, uz poruku da je wihova borba evan|eosko spasavawe bezbo`ni~kog dru{tva. Taj koncept uklapao se u politi~ku strategiju Zapada, razra|enu od strane administracije predsednika Regana. Do{lo je do nove orkestracije rata, spojem duhovnog nasiqa i divqa{tva visoke tehnologije kojom je raspolagao Zapad. Posledice su bile katastrofalne. (Avramov; cit. delo; str. 177-183) I Emil Vlajki komentari{e na isti na~in stavove Vatikana: U julu 1991. godine, predstavnik Vatikana izjavquje da su unutra{we, republi~ke granice Jugoslavije historijske (?) i me|unarodno priznate (o~ita la`). U augustu 1991. godine, papa, obra}aju}i se Hrvatima, kaè slijede}e: Dragi hrvatski sinovi, ja vas jo{ jednom uvjeravam da sam blizak va{im legitimnim stremqewima. Stoga obnavqam apel me|unarodnoj zajednici da vam pomogne u ovim te{kim momentima va{e povijesti. U oktobru iste godine, papa upu}uje pismo hrvatskom kardinalu Kuhari}u: Mi ~inimo sve {to je mogu}e da me|unarodna zajednica prizna Sloveniju i Hrvatsku, kao i ostale republike koje se ho}e osamostaliti. Vatikan priznaje Sloveniju i Hrvatsku 13. januara 1992. godine, dva dana prije nego {to }e ostale zemqe Evropske zajednice to uraditi. Ali tajna aktivnost Vatikana (kao i drugih boraca za demokraciju na Balkanu) ide mnogo daqe od ove javno izraène podr{ke Sloveniji i Hrvatskoj, i mnogo je mawe naivna. Tako Vatikanska banka obezbe|uje preko
417
Instituta za {irewe religije 1 milijun 988 tisu}a i 300 dolara za kupovinu oru`ja u Bejrutu, a namijeweno Hrvatskoj. (Emil Vlajki; Gra|anski rat u Crnoj Gori; Revolt; Otava; 2000; str. 74) I Furnemo daje svoj komentar reagovawa hrvatskih biskupa. U Sloveniji i u Hrvatskoj katoli~ka crkva, u ve}ini, ohrabruje separatisti~ke pokrete, pi{e Katty Rousselet, opunomo}enik za istraìvawa IFRI. Hrvatski biskupi su tako uputili pismo katoli~kom zboru biskupa u prole}e 1991, gde su, nakon {to su izneli istoriju hrvatske crkve i weno mesto u istorijskom razvoju Jugoslavije potvrdili da Crkva sada podràva novi politi~ki okvir utemeqen na nezavisnosti nacija. Odre|eno da informi{e sve biskupe sveta o hrvatskom mu~eni~kom ìvotu, ovo pismo predstavqa spomenik revizionizma, tiho prolaze}i kroz najmra~niju istoriju hrvatskog katolicizma, idu}i ~ak do zamene uloga: masakri nad Hrvatima, koncentracioni logori za Hrvate, teàk danak koji pla}a hrvatski narod. Nakon dobijene nezavisnosti hrvatska crkva ne u~estvuje uvek u svemu (...) Pomalo sumwi~av prema srbofiliji katoli~ki mese~nik Verske aktuelnosti u svetu tvrdi ~ak, nakon susreta sa monsiworom Vinkom Puqi}em, biskupom Vrhbosne (Sarajevo), tek promovisanog u kardinala od strane Jovana Pavla II, da u selima u Hrvatskoj, sve{tenici su lu~ono{e hrvatske nacije, braniteqi protiv ugwetavawa od strane srpske mawine. Nezadovoqan poloàjem da bude lu~ono{a Hrvatske, monsiwor Puqi} iznosi jednu nesre}nu koncepciju o odgovornostima Hrvatske, kojom skida odgovornost sa Jasenovca i revizionisti~kom analizom istorije cifru od 700.000 mrtvih u toku II svetskog rata zamewuje cifrom dvadest puta mawom. Svojevremeno, nema~ki kancelar Vili Brant koji se poklonio pred jevrejskim `rtvama genocida je veoma iritirao monsiwora Puqi}a. (Furnemont; cit. delo; str. 62-63) Od 1990, ili nekoliko meseci pre deklaracije o nezavisnosti, u vi{e navrata Sveta stolica izraàva svoje bojazni zbog pogor{awa situacije. [ta ima pohvalnije? Ali ve} u ovim intervencijama }e se nazirati uputstva ~ije tuma~ewe je bilo prijatno. Dana 29. novembra 1991, predstavnik Svete stolice u CSCE, govore}i o odnosima me|u dràvama, je izjavio: Veli~ina jedne dràve se prepoznaje u mudrosti onih koji je vode da bi preduzeli mere odgovaraju}e znakovima vremena. Nakon Pariske poveqe, nezavisnost evropskih nacija, sada{wih i budu}ih, ne moè se vi{e izraàvati putem otpora i konflikata... Koje su mogle biti te nacije sada{we i budu}e? U tom istom izlagawu, on je imao deo odgovora: Logi~no je, dakle, da se narodi koji su u svojoj istoriji upoznali nezavisni nacionalni ìvot mogu izjasniti danas i biti u stawu da ostvare svoju voqu. Jovan Pavle II, pet meseci pre referenduma o nezavisnosti Hrvatske, mogao je ~itati misli svojih hrvatskih ovaca? U mno{tvu nagovarawa na dijalog nakon deklaracije o nezavisnosti pojavquju se tako|e i napomene o principima me|unarodnog prava, pravno odabrane i prilago|ene prilikama. Legitimne aspiracije naroda i pravo naroda da raspolaè sobom, izrazi i principi veoma ~esti u govorima
418
crkvenog suverena. Principi iz Finalnog akta iz Helsinkija, a naro~ito wegov princip VIII koji se ti~e jednakosti prava i samoopredeqewa naroda, postali su isto tako rimski bojni kow. Sa ponekad tuma~ewima u svoju korist npr. kada 3. jula 1991. predstavnik Svete stolice u CSCE, u toku hitnog sastanka o jugoslovenskoj krizi izjavi da unutra{we granice nisu samo administrativne, ve} istorijske, me|unarodno priznate i osigurane Ustavom koji je na snazi... Treba li podsetiti da se me|unarodna priznawa ne odvijaju 1991. ve} u januaru 1992? Pred neuspehom ovih poziva, pred kr{ewima prava ~oveka, pred nemo}i CEE da se po{tuje prekid vatre o kojem ona pregovara, Sveta stolica zakqu~uje ve} u oktobru 1991. nereverzibilnost cepawa zemqe. âk ve} u augustu, tokom posete Ma|arskoj, u Pe~uju, pedesetak kilometara od hrvatske granice, Jovan Pavle II se obra}a na licu mesta Hrvatima ovim re~ima: Dragi hrvatski sinovi, jo{ jednom vas uveravam da se slaèm sa va{im legitimnim aspiracijama. Ponavqam apel me|unarodnoj zajednici da vam pomogne u ovom te{kom trenutku va{e istorije. U toku posete Zagrebu i istog meseca Beogradu, monsiwor @an Luj Toran, sekretar za odnose sa dràvama, je veoma jasan: Princip samoopredeqewa naroda mora biti primewen na sve situacije koje proizlaze iz istorijskog nasle|a a taj princip je sistematski kr{en tokom pola veka. Od tada ovaj pricip o pravu naroda da raspolaè sobom je morao upravqati akciju. Po Svetoj stolici, me|unarodno priznawe Hrvatske i Slovenije moglo je samo doprineti miru. (isto; str. 83-84)
2. Papa Vojtila incijator krvoproli}a i sau~esnik u zlo~inima na prostoru biv{e Jugoslavije

Obiqe je dokaza o odgovornosti pape Vojtile za izazivawe krvoproli}a na Balkanu, i za zlo~ine koji su po~iweni u tom sukobu. Pre svega, papa uop{te nije krio svoje inicirawe, forsirawe secesionizma i otvoreno je delovao na razbijawu jedne suverene dràve. On se ~ak nije ni stideo svog zlo~ina. Tako|e, mnogo dokaza pruà i sama Hrvatska. Naime, Hrvati su posebno ponosni i neprestano isti~u svoju zahvalnost papi Jovanu Pavlu II, bez ~ije pomo}i i podr{ke oni danas ne bi imali etni~ki ~istu, nezavisnu Hrvatsku. Papinu kqu~nu ulogu za obezbe|ivawe nezavisnosti Hrvatskoj potvr|uje i dr Robin Haris, biv{i savetnik britanskog premijera Margaret Ta~er. Evo {ta on izjavquje novinaru Ivi [}epanovi}u za Slobodnu Dalmaciju, 9. marta 2006. godine: Je li vas za politi~ka pitawa u Hrvatskoj zainteresirala upravo Margaret Ta~er? Vezano uz gospo|u Ta~er, mogu re}i kako je i ona utjecala na moje zanimawe za politi~ka pitawa u va{oj zemqi. Ona je 1991. uz papu Ivana Pavla II bila vode}i zagovornik pomo}i Hrvatskoj u postizawu neovisnosti. Od tada datira i moja kontinuirana zainteresiranost za zbivawa u Hrvatskoj. Vjekoslav Cvrqe, biv{i ambasador SFRJ u Vatikanu, isti~e papine diplomatske aktivnosti za podr{ku Hrvatskoj:
419
Diplomacija Svete stolice bila je aktivna u korist Republike Hrvatske. Posebice je djelovala preko nuncija pri Europskoj uniji sa sjedi{tem u Briselu i preko specijalnog izaslanika u Vije}u Europe, kao i preko delegata u Odboru visokih du`nosnika Konferencije za europsku sigurnost i suradwu (KESS-a). Djelovala je u vladama europskih zemaqa, vladi SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, zemaqa Latinske Amerike. Tako|er je djelovala preko svojih predstavnika pri vladinim i nevladinim me|unarodnim organizacijama. U Vatikanu su djelovali i preko Radio Vatikana (u emisijama na vi{e od 30 jezika), preko dnevnika LOsservatore Romano, katoli~kog tiska u svijetu i preko katoli~kih institucija i organizacija (...) [to se ti~e Hrvatske i Hrvata, predwa~io je u diplomatskom priznawu Republike Hrvatske, iako je Sveta stolica po tradiciji posqedwa priznavala nove dràve (...) U razdobqu od 1991. do 2000. posjetile su Svetu stolicu ili papu najva`nije hrvatske li~nosti. Predsjednik Frawo Tu|man posjetio je papu Ivana Pavla II dva puta 1991. prije papina posjeta Hrvatskoj, a drugi, posqedwi put 1999. [to se ti~e ostalih slu`benih li~nosti, papu je posjetio 1994. Mate Grani}, kao potpredsjednik vlade i ministar vawskih poslova, te drugi put 1997. godine. Zlatko Mate{a je kao predsjednik vlade posjetio papu 1996, Jure Radi} kao potpredsjednik vlade i predsjednik Komisije za odnose s vjerskim zajednicama posjetio je vatikanskog ministra vawskih poslova @an Luj Torana. Kao zamjenik ministra vawskih poslova Ivo Sanader je posjetio Cellija, zamjenika vatikanskog tajnika za javne crkvene poslove. Ivica Ra~an kao predsjednik vlade RH posjetio je 8. svibwa 2000. papu Ivana Pavla II. Iste godine u travwu to je u~inio i Tonino Picula kao ministar vawskih poslova. Stipe Mesi} kao predsjednik Republike Hrvatske posjetio je papu Ivana Pavla II mjeseca srpwa 2000. (Cvrqe; Znameniti...; str. 246-247) Mario Nobilo nagla{ava da su Sveta stolica i posebno papa Ivan Pavao II odigrali kqu~nu ulogu u me|unarodnom priznawu Hrvatske i Slovenije i veliku u slu~aju Bosne i Hercegovine. Vatikan je preko jake katoli~ke crkve u Wema~koj utjecao i na wema~ko priznawe Slovenije i Hrvatske (...) Djelovawe vatikanske diplomacije u korist Hrvatske i Slovenije bilo je mawe vidqivo, ali ba{ zato efikasno. No posebno zalagawe Vatikana za hrvatsku i slovensku stvar ipak je zasluga osobno pape Vojtile, koji nije samo branio katoli~anstvo na prostoru biv{e Jugoslavije ve} i vodio borbu protiv komunizma. (Mario Nobilo; Hrvatski feniks: diplomatski procesi iza zatvorenih vrata; 19901997; Zagreb; Nakladni zavod Globus; 2000; str. 170) Nobilo prenosi pojedine delove iz memoarske kwige Veleposlanikova pri~a, biv{eg ameri~kog veleposlanika (1989-1993) pri Svetoj stolici Thomasa Patricka Meladyja: Sveta stolica je od srpwa 1991. otvoreno agitirala za nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Time je Vatikan napravio presedan, predvode}i gru420
pu zemaqa koje su se zalagale za priznawe kao na~in da se zaustavi rat i osigura legitimno pravo na samoodre|ewe, koje je Hrvatima i Slovencima (i drugima u Jugoslaviji) papa u svojim govorima ve} priznao. Nakon susreta predsjednika Tu|mana sa Svetim ocem 4. listopada 1991, kardinal Sodano, vatikanski dràvni tajnik, pozvao je ameri~kog veleposlanika i prenio mu èqu Ivana Pavla II da se SAD direktno angaìraju u rje{avawu problema u biv{oj Jugoslaviji. Izvijestio ga je kako je papa odlu~io priznati da Slovenija i Hrvatska imaju pravo na samoodre|ewe, te kako je ve} traìo od nekih zemaqa da ih u tome podrè. Kardinal Sodano pozvao je, 26. studenog 1991, veleposlanike Velike Britanije, Francuske, Belgije, Italije, Wema~ke i Austrije i uru~io im memorandum Svete stolice u kojem se apelira da priznaju Sloveniju i Hrvatsku u roku od mjesec dana. Wema~ki, austrijski i talijanski veleposlanici na tom su sastanku izvijestili da su wihove zemqe na pragu priznawa Slovenije i Hrvatske. Bilo je to prvi put u povijesti da se Sveta stolica aktivno zalaè za priznawe novih dràva, zakqu~io je Melady. On je smatrao da je pozitivno djelovao nastup jugoslavenskog ambasadora Ivice Ma{truka, koji se izjasnio u prilog neovisnosti, odri~u}i legitimitet krwem Predsjedni{tvu SFRJ. Jednako uspje{ni i utjecajni bili su i posjeti kardinala Kuhari}a i predsjednika Tu|mana Vatikanu. Melady je posebno naglasio dobre veze kardinala Kuhari}a s ameri~kom katoli~kom hijerarhijom i ameri~kim Hrvatima. (isto; 173-174)
3. Zlo~inci na delu
Ivica Milvon~i} navodi neke delove govora prilikom papinih obra}awa vernicima, u kojima on neprestano isti~e patwu hrvatskog naroda, {to je posebno cini~no kada se ima u vidu da je on glavni kreator sukoba u kojem su najve}e `rtve Srbi, ~iju patwu i stradawe on nijednom re~ju ne pomiwe. Milvon~i} navodi i neke vrlo zna~ajne papine diplomatske aktivnosti u ciqu priznawa nezavisne Hrvatske. To su susreti sa Bu{om, Bejkerom i Gen{erom. Jasno vidimo kako je papa Vojtila krojio sudbinu naroda na ovom delu Balkana zajedno sa Amerikom i Nema~kom. Najvi{e hodo~a{}a u Rim, i osobno papi, Hrvati su u~inili za Ivana Pavla II (...) Iako je 1991. u kolovozu u Hrvatskoj bjesnio rat, oko 10.000 hrvatskih hodo~asnika pozdravilo je Ivana Pavla II na aerodromu kod Pe~uha. I u Gradi{}u i u Pe~uhu papu su pozivali vjernici da ih pohodi u wihovoj domovini. U 1991. godini Ivan Pavao II je vi{e od ~etrdeset puta govorio o patwama naroda u Hrvatskoj, i to vrlo ~esto u prisutnosti hrvatskih hodo~asnika. Primio je u posebnu audijenciju i braniteqe Vukovara. (Ivica Milvon~i}; Pape i Hrvati; Zagreb; AGM; 1993; str. 115) U veqa~i 1983. godine zagreba~koga nadbiskupa dr Frawu Kuhari}a uveo je u kardinalski zbor, a iste je godine fra Leopolda Mandi}a proglasio svecem (...)
421
Veze i suodnosi pape Ivana Pavla II i Hrvata uspostavqane su i prije nego {to je on postao papom. I prije svoga izbora za Petrova nasqednika druìo se s kardinalom dr Frawom [eperom i tada nadbiskupom zagreba~kim dr Frawom Kuhari}em. (isto; str. 118) Ivan Pavao II daruje novu splitsku konkatedralnu crkvu Sv. Petra umjetni~ki izra|enim svetohrani{tem, s 3,5 metara visokim bron~anim stupom, te{kim vi{e od 600 kilograma. Rad je to wema~koga akademskog kipara Wernera Klenka. Papa je tada predstavnicima splitsko-makarske metropolije govorio hrvatskim jezikom. U Castel Gandoflu, 23. srpwa 1987. godine, Ivan Pavao I sluì misu na hrvatskom jeziku za oko tisu}u hrvatskih hodo~asnika, koji su do{li proslaviti Marijinu godinu. Papa im na hrvatskom jeziku govori: ... Ovih dana u va{oj splitsko-makarskoj biskupiji posve}uje se nova konkatedrala na ~ast Sv. Petra Apostola. Ona }e uvijek biti znak i svjedo~anstvo vjekovne odanosti hrvatskih katolika Petrovoj Stolici i Rimokatoli~koj crkvi. Stoga budite ponosni na bogatu kr{}ansku ba{tinu svoga naroda, koji je od davnine smatran narodom Sv. Petra. (isto; str. 119-120) Predsjednik Republike Hrvatske dr Frawo Tu|man, 11. listopada 1990, prima apostolskoga pronuncija nadbiskupa Gabrielea Montalva, izraàva èqu za daqwim produbqivawem dobrih odnosa koji postoje izme|u Hrvatske i Svete stolice te slu`beno poziva Svetoga oca da pohodi Republiku Hrvatsku (...) U 1991. godini papa je ~erdesetak puta javno posredovao u korist hrvatskoga naroda i hrvatske dràve. Krajem sije~wa 1991. godine, Ivan Pavao II dvaput hrabri Hrvate. U svom obra}awu vjernicima na trgu Sv. Petra u Rimu, 27. sije~wa 1991, zapaà veliku zastavu s natpisom Croatia i, tim potaknut, sa svog prozora progovara: Vidi se veliki natpis Hrvatska, te èlim zajam~iti hrvatskoj bra}i da svakodnevno molim za wihov narod i wihovu domovinu. Budi hvaqen Isus! (isto; str. 121-122) Ivan Pavao II, 25. svibwa 1991. godine, prima u privatnu audijenciju predsjednika Republike Hrvatske dr Frawu Tu|mana na wegovu molbu i u svojstvu demokratski izabranoga predsjednika jedne od {est republika koje tvore Jugoslaviju, a iz tiskovnoga ureda Svete stolice priop}ava se da bi bilo pogre{no davati politi~ka tuma~ewa tome posjetu, osobito u sada{woj situaciji u Jugoslaviji (...) Tu|man je tom prilikom papi darovao bron~ani odqev dijela vrata s katedrale Sv. Stjepana u Hvaru, rad akademskoga kipara Kuzme Kova~i}a. Predsjednik Tu|man pozvao je papu da posjeti Hrvatsku, a Ivan Pavao II odgovorio je: Deset godina mislimo i molimo za to. (isto; str. 122-123) Za svoga pastoralnoga boravka u Pe~uhu, 17. kolovoza 1991, godine papa Ivan Pavao II. pred okupqenim mno{tvom vjernika, u kojem je oko 20.000 Hrvata, govori hrvatski i poru~uje hrvatskim hodo~asnicima: Blizak sam va{im zakonitim te`wama, (podvukla E.B.T), a one su izraène u odluci hrvatskoga naroda da ima svoju samostalnu i suverenu dràvu. Papa ujedno prekoreva me|unarodnu zajednicu {to ne pomaè u ovom te{kom trenutku va{e povijesti. Prvi put Ivan Pavao II izri~ito spomiwe zakonite te`we hrvatskoga naroda. (isto; str. 124)
422
Na blagdan ro|ewa Marijina, 8. rujan 1991. godine, katoli~ki je svijet molitvom priznao Hrvatsku. Toga dana, na poziv samoga Svetoga oca pape Ivana Pavla II, u katoli~kim crkvama cijeloga svijeta molilo se za mir u Hrvatskoj. Povijest papinstva nije zabiqeìla takav doga|aj, a on osim vjerskoga ima i iznimno diplomatsko zna~ewe (...) U drugoj polovici rujna Ivan Pavao II ~etiri puta zaredom javno intervenira za Hrvatsku, i to tako da zahtijeva da se po{tuje ravnopravnost svih naroda i wihovo pravo na samoodre|ewe. (isto; str. 125) Drugi susret pape Ivana Pavla II i predsjednika Republike Hrvatske dr Frawe Tu|mana bio je 3. listopada 1991. godine. Opet je to bila privatna audijencija, ali je ona bila novi korak u prodirawu istine o Hrvatskoj u svijet. U izjavi Ureda za tisak Svete stolice kaè se da je Tu|man obavijestio papu i Svetu stolicu o dramati~noj situaciji u Hrvatskoj i zatraìo pomo} Svete stolice. Sa svoje strane Sveta stolica ponovno je potvrdila svoju zauzetost za pogodovawe traèwu vrhovnoga dobra mira, tako|er uz pomo} me|unarodne zajednice. Vatikan je dao do znawa da }e se zalagati da se postigne konsenzus {to ve}ega broja zemaqa oko priznawa Republike Hrvatske (...) Drugi razgovor o Hrvatskoj vodili su 8. studenoga 1991. godine papa Ivan Pavao II i ameri~ki predsjednik Yory Bu{, a istodobno su razgovarali ameri~ki dràvni tajnik Yejms Bejker i vatikanski dràvni tajnik kardinal An|elo Sodano. U toj privatnoj audijenciji me|u sredi{wim to~kama razgovora bila je tragi~na situacija u Hrvatskoj, a ravnateq tiskovnoga ureda Svete stolice, dr Joakin Navaro Vals, izjavio je novinarima da je tu temu potaknuo sam Sveti otac, da je predsjednik Bu{ bio osjetqiv na taj problem i dugo su o wemu razgovarali. U Vatikanu je, 29. studenog 1991. godine, wema~ki ministar vawskih poslova Hans Ditrih Gen{er te s vatikanskom diplomacijom vodi razgovore o strategiji priznavawa Hrvatske i Slovenije. Bilo je to vrijeme kada su napori Wema~ke i nekih drugih zemaqa da se priznaju Slovenija i Hrvatska bili na velikoj ku{wi. Od toga Gen{erova i Sodanova susreta vatikanska diplomacija se sve vi{e trudi oko priznavawa Hrvatske i Slovenije. (isto; str. 126-127) Europska zajednica, 16. prosinca 1991. godine, u Briselu donosi odluku da }e sve biv{e jugoslavenske republike koje to zatraè i ispune postavqene uvjete biti me|unarodno priznate 15. sije~wa 1992. godine. Sveta stolica odmah se pridruùje tome stajali{tu posebnom izjavom. Wema~ka, pak, doìvqava blokadu u svojoj aktivnosti. Kada to zapaà Sveta stolica, wezina diplomacija preuzima vode}u ulogu. Ona je i prije poku{avala samostalno izvesti odlu~an korak u priznavawu Hrvatske i Slovenije (...) Pribliàvao se 15. sije~wa 1992. godine i po mnogim znacima ~ak i neke zemqe Europske zajednice postale su kolebqive. U takvoj situaciji vatikanska diplomacija ~ini odlu~an iskorak i Sveta stolica, 13. sije~wa 1992. godine, priznaje Hrvatsku i Sloveniju, dva dana prije roka istaknutoga u Briselu. Bilo je to ne{to {to je malo tko o~ekivao i {to je odudaralo od dotada{we vatikanske diplomatske prakse. Stoqetna je tradicija Svete stolice da redovito posqedwa, ili me|u posqedwima, priznaje jednu
423
novu dràvu. Bilo je primjera da je ~ak po desetak godina vatikanska diplomacija otezala s priznawem neke dràve. (isto; str. 128-129) Sveta stolica i Republika Hrvatska uspostavile su pune diplomatske odnose 8. veqa~e 1992. godine. To je objavqeno istodobno u Vatikanu i Zagrebu. Sveta stolica u Zagrebu otvara apostolsku nuncijaturu, a Republika Hrvatska pri Svetoj stolici veleposlanstvo. Uspostava diplomatskih odnosa proiza{la je iz zajedni~ke èqe dviju strana da wihovi uzajamni odnosi budu zajam~eni na stalan i prijateqski na~in. Ured za tisak Svete stolice u priop}ewu o uspostavi diplomatskih odnosa s Hrvatskom objavio je i posebnu biqe{ku o povijesti odnosa izme|u hrvatskoga naroda i Apostolske stolice pod naslovom Apostolska nuncijatura u Hrvatskoj (...) Za prvog apostolskoga nuncija u Hrvatskoj papa Ivan Pavao II imenovao je nadbiskupa Giulia Einaudia, koji na svoju novu du`nost u Zagreb dolazi iz îlea, gdje je od rujna 1988. godine bio apostolskim nuncijem. Kada je do{lo do uspostave diplomatskih odnosa, imenovawa apostolskoga nuncija i otvarawa apostolske nuncijature u Zagrebu, otvoren je put tje{wega u~vr{}ivawa jedinstva hrvatskoga naroda s Apostolskom stolicom, koje traje ve} trinaest stoqe}a (...) Za prvoga hrvatskoga ambasadora pri Svetoj stolici imenovan je prof. Ivan Livqani}, dotada{wi zadarski gradona~elnik (...) Apostolski nuncij nadbiskup Giulio Einaudi, 11. svibwa 1992. godine, predao je predsjedniku Republike Hrvatske dr Frawi Tu|manu svoje vjerodajnice i time slu`beno po~eo zastupati papu Ivana Pavla II u hrvatskoj dràvi i Crkvi u Hrvata. On }e biti i doajen diplomatskoga kora u Zagrebu. Prvi neslu`beni javni nastup nuncija Einaudia bio je u Kra{i}u, rodnom mjestu zagrba~koga nadbiskupa kardinala Alojzija Stepinca, ~ime je dao do znawa koliko Sveta stolica cijeni kardinalovu misao i `rtvu. U govoru na predavawu vjerodajnica predsjedniku Tu|manu, nadbiskup Einaudi kaè da je hrvatski narod plemeniti narod, da su odnosi izme|u Svete stolice i Hrvatske duboko ukorijeweni u povijesti, jer su Hrvati od po~etka svoje povijesti na ovome tlu stupili u vezu s kr{}anstvom, prvi od slavenskih naroda uspostavili su odnose s papinstvom i primili kr{}anstvo od misionara poslanih iz Rima. U tekstu vjerodajnice papa Ivan Pavao II predsjednika dr Frawu Tu|mana naziva odli~nim i ~asnim muèm, sli~no naslovu kojega je papa Ivan VIII izrekao hrvatskom knezu Branimiru. (isto; str. 130) Sveta stolica slu`beno je priznala dràvu Bosnu i Hercegovinu 20. kolovoza 1992. godine (...) Sveta stolica taj je diplomatski potez u~inila usprkos svojoj vi{estoqetnoj praksi da ne priznaje zemqe koje su u ratu. Kada je Sveta stolica priznala dràvu BiH kao neovisnu i suverenu zemqu, nije ulazila u wezino unutarwe politi~ko ure|ewe. Sveta stolica priznala je Bosnu i Hercegovinu u wezinim dosada{wim granicama, koje su definirane jo{ u doba Turskoga carstva i koje se podudaraju sa stoqetnim granicama crkvene organizacije na tom podru~ju. Time je Sveta stolica odlu~no i kona~no dala do znawa svijetu da za wu SFR Jugoslavija vi{e ne postoji kao dràvna tvorevina. (isto; str. 133)
424
Predsjednik Republike Hrvatske dr Frawo Tu|man u vi{e je navrata uputio slu`beni poziv papi Ivanu Pavlu II da pohodi Hrvatsku. Ve} u svibwu 1990. godine, u svom intervjuu u Glasu Koncila, dr Tu|man izjavquje kako se nada da }e se {to prije ostvariti dolazak pape u Hrvatsku, a u dogovoru s kardinalom Frawom Kuhari}em i Biskupskom konferencijom, jer je to èqa katolika Hrvata i velikoga dijela hrvatskoga naroda. Predsjednik dr Tu|man, 11. listopada 1990. godine, prima apostolskoga nuncija u Jugoslaviji nadbiskupa Gabriela Montalva i tada slu`beno poziva papu da do|e u Hrvatsku. Predsjednik dr Tu|man nalazi se, 25. svibwa 1991. godine, u privatnoj audijenciji kod pape Ivana Pavla II i poziva Svetog oca da posjeti Hrvatsku, a Ivan Pavao II odgovara: Deset godina mislimo i molimo za to. Tre}i puta poziv papi upu}uje dr Tu|man odmah nakon priznawa Hrvatske samostalnom i suverenom dràvom, 13. sije~wa 1992. godine. Zahvaquju}i papi za sve {to je u~inio za suverenu i samostalnu Hrvatsku i hrvatski narod, dr Tu|man dodaje: Koristim se prigodom da obnovim poziv va{oj svetosti da posjetite Hrvatsku. Va{ posjet Hrvatskoj, za koji sada vi{e ne postoje ni formalne zapreke, uveliko bi pripomogao ostvarewu tih plemenitih ciqeva. êtvrti je put predsjednik dr Tu|man pozvao papu Ivana Pavla II da pohodi Hrvatsku svojom uskrsnom ~estitkom 1992. godine Svetom ocu. Dopustite mi, Sveti o~e, da vam i ovom prigodom obnovim poziv da po mogu}nosti jo{ ove godine posjetite uskrslu Hrvatsku i da vam u svijetlu takve nade zaèlim sretan i radostan Uskrs napisao je na kraju uskrsne ~estitke papi dr Frawo Tu|man. A da papa Ivan Pavao II odista èli {to prije do}i u Hrvatsku naglasio je prvi apostolski nuncij u Hrvatskoj nadbiskup Giulio Einaudi u trenutku predaje vjerodajnica predsjedniku Republike Hrvatske dr Tu|manu. Apostolski nuncij je, 17. svibwa 1992. godine, predaju}i vjerodajnice, rekao: Sveti otac voli Hrvatsku i duhom je blizu svima vama. Molimo da papa uzmogne {to prije posjetiti Hrvatsku. U tim nuncijevim rije~ima sadràna je i sva osjetqivost pitawa papina dolaska u Hrvatsku u doba rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Apostolski nuncij Giulio Einaudi 13. svibwa predstavio se u Zagrebu hrvatskim vjernicima. Svoju nastupnu propovijed u zagreba~koj prvostolnici zapo~eo je na hrvatskom jeziku, rekav{i: Draga bra}o i sestre! Donosim vam srda~ne pozdrave Svetoga oca i wegov o~inski blagoslov. Sveti otac voli Hrvatsku i duhom je blizu svima vama. Molimo da papa uzmogne {to prije posjetiti Hrvatsku. Pastoralno vije}e zagreba~ke nadbiskupije, 11. lipwa 1992. godine, raspravqa o mnogim svojim pitawima. Na wemu govori kardinal Frawo Kuhari} kao zagreba~ki nadbiskup i tada veli, izme|u ostalog: Postoji namjera i zrela nada da Sveti otac uskoro do|e u Hrvatsku. Nama bi bilo veoma drago kad bi to bilo prigodom zavr{nih sve~anosti na{ih jubileja 1994. godine. U vatikanskoj Apostolskoj pala~i prvi hrvatski poklisar Ivan Livqani} pri Svetoj stolici predao je, 3. srpwa 1992. godine, vjerodajnice papi Ivanu Pavlu II. Tada je rekao: Dolazim, kona~no, Svetosti s poja~anom
425
molbom da se odazovete pozivu na{eg predsjednika dr Frawe Tu|mana te vi{e puta izraènoj èqi na{ih biskupa. Bijeli o~e iz Bijele Hrvatske va{e drage domovine do|ite nam u Hrvatsku. Do~ekat }emo vas cum canticis illiricis, kao {to je vjerni puk Zadra davne 1177. zanosno pozdravio va{ega pred~asnika Aleksandra III kada je na putu za Veneciju pro{ao kroz Zadar i u wegovoj se stolnici poklonio ~asnim ostacima svete mu~enice Anastazije. O~ekuje vas ra{irenih ruku i otvorena srca ~itav na{ narod koji je, poput va{eg poqskog naroda, dobio ~asni naziv antemurale christianitatis, te uvjek ostao vjeran Kristu i Mariji koju nazivamo fidelissima advocata Croatiae. Na taj poziv je papa Ivan Pavao II ovako odgovorio: Pastiri, kao i predstavnici dràvne vlasti, pozvali su me da do|em u pastoralni pohod Crkvi u Hrvatskoj. Vi ste ponovili taj poziv, koji doti~e dragu mi èqu. Kada okolnosti to dopuste, nadam se da }u mo}i ostvariti to hodo~a{}e i do}i u~vrstiti u vjeri svoju bra}u i sestre hrvatske katolike i susresti se s cijelim va{im narodom na wegovoj toliko dragoj zemqi. (isto; str. 135-137) Prire|iva~i Boìdar Petra~ i Frawo [awek u kwizi Ivan Pavao II i Hrvati objavili su dokumenta koja se odnose na korespondenciju izme|u dràvnog vrha Hrvatske i Vatikana i diplomatsko zalagawe Svete stolice za priznavawe nezavisnosti Hrvatske. Kako autori isti~u u predgovoru, svrha ove kwige je da posvedo~i stalnu i ~vrstu vezu pape Ivana Pavla II i Hrvata, pa i prije negoli je postao papom. @eqa nam je bila predstaviti na{oj javnosti taj odnos u kontinuitetu, osobito uo~i priznawa Republike Hrvatske (...) Autori napomiwu da su svi dokumenti koje kwiga sadrì objavqeni u Acta Apostolicae Sedis, LOsservatore Romano (La crisi jugoslava, Posizione e azione della Santa Sede (1991.-1992), Libreria Editrice Vatica na, 1992), Glasu Koncila i Vjesniku Zagreba~ke nadbiskupije, a deo dokumenata iz Ureda predsednika Republike, Ministarstva vawskih poslova Republike Hrvatske i Hrvatske biskupske konferencije. U poglavqu koje se odnosi na intervenciju predstavnika Svete stolice na sastanku Odbora visokih du`nosti KESS-a od 29. sije~wa 1991. u Be~u nalazimo da su oni kao argument u prilog nezavisnosti Hrvatske isticali i ovo: Prirodno je da se narodi koji su u svojoj povijesti upoznali nezavisan nacionalni ìvot mogu danas izraziti i biti kadri ostvariti svoju voqu. Na taj }e se na~in mo}i ustaliti povjerewe prijeko potrebno za sigurnost i suradwu. (prir. Boìdar Petra~ i Frawo [awek; Ivan Pavao II i Hrvati; Zagreb; Alfa; 1995; str. 43-44) U pismu koje je uputio papi Vojtili, 28. lipwa 1991, Tu|man traì podr{ku za nezavisnost Hrvatske, {to jasno ukazuje na va`nost i zna~aj te podr{ke bez koje Hrvatska ne bi postigla svoj ciq: Dopustite mi da vas u ovim te{kim trenucima za hrvatski i slovenski narod zamolim da se va{im autoritetom Dobroga pastira zauzmete za pobjedu mira, pravde i istine u sada{wim samostalnim dràvama Sloveniji i Hrvatskoj.
426
Hrvatski i slovenski tradicionalno katoli~ki narodi o~ekuju glas va{e potpore i zagovora pred cijelom me|unarodnom javno{}u. I Hrvatska i Slovenija su se na temequ slobodno izraène plebiscitarne voqe svojih dràvqana izjasnile za dràvnu suverenost i samostalnost. Na{a je èqa, Sveti o~e, da se samostalnost i suverenost Republike Slovenije i Republike Hrvatske ostvari mirno i demokratski uz pravedna rje{ewa za sve ostale narode i wihove republike zbog mira i sigurnosti u ovom dijelu Europe. (isto; str. 51)
4. Bezo~ni papa Vojtila

Papa je, 29. juna 1991. godine, uputio poruku u kojoj je krajwe bestidno iskazao svoju àlost za mrtvim i rawenim Hrvatima i Slovencima, a prava i te`we hrvatskog naroda nazvao zakonitim. Nijednog trenutka nije ni pomislio a kamoli pomenuo srpske `rtve, `rtve naroda ~ija su sva zakonita prava pogaèna, naroda koji je brutalno i zverski proterivan i ubijan. Kao vrhunac hipokrizije papa se zaloìo za mir i bratski suìvot, i dobrobit svih naroda. Poruke ove vrste su bile uobi~ajene za papu namere Hrvatske je predstavqao kao zakonite i zalagao se svesredno za wihovu realizaciju koja je zna~ila da se ~itav jedan narod zatre. Wega to nije doticalo nimalo, ~ak ni toliko da to pomene. Makar jednom. Naprotiv, bezo~no je zlo~in nad jednim narodom uvijao u oblandu dostizawa vrhunskih vrednosti, mira, bratske qubavi, op{te dobrobiti... Moja se misao danas posebice upravqa dragom pu~anstvu Hrvatske i Slovenije. Osje}am se bliz onima koji oplakuju svoje mrtve, rawenima, onima koji ìve u boli i strahu. Ponavqam jo{ jednom da se ne mogu i ne smiju silom ugu{iti prava i zakonite te`we naroda, pa èlim stoga ohrabriti sve {to se poduzima u potrazi za pravednim rje{ewima, koja jedina mogu jam~iti mir i bratski suìvot me|u narodima. Stoga se iznova obra}am vlastima svih republika u Jugoslaviji da pokaù stvarala~ku spremnost na dijalog i dalekovidnu mudrost. Ove nakane za dobrobit i mir svih naroda u Jugoslaviji povjeravam materinskom zagovoru Marije i svetih apostola Petra i Pavla. (isto; str. 54) Predstavnik Svete stolice na izvanrednom sastanku Odbora visokih du`nosnika KESS-a o jugoslavenskoj krizi od 3. srpwa 1991. u Pragu, istakao je da Berlinski tekst o stawu u Jugoslaviji treba da bude temeq re{avawa jugoslovenske krize. Zalaù}i se za nezavisnost Hrvatske i Slovenije, on je kao argument izneo stav iz Berlinskog teksta: Ne stoji li, naime, u Berlinskom tekstu da jedino narodi Jugoslavije imaju odlu~iti o budu}nosti svoje zemqe? Ovdje se name}e na~elo Zakqu~ne helsin{ke listine: na~elo o pravu naroda da raspolaù sami sobom; na~elo koje dakako mora nadahwivati odnose me|u dràvama KESS-a, ali i dràve koje, poput Jugoslavije, proishode iz ujediwewa razli~itih nacionalnih zajednica. To se pravo mora po{tivati, i nitko ga nakon Pari{ke poveqe ne moè zanijekati. (isto; str. 55)
427
Predstavnik Svete stolice je zatim ukazao na gore izloèni stav pape, da se ne smeju ugu{iti prava i zakonite te`we naroda. Sveta stolica je nagla{avala dobar princip, ali se zalagala za wegovu selektivnu primenu, za wegovu primenu samo kada su u pitawu narodi koje je ona izabrala Slovenci i Hrvati. Vrlo tendenciozno Sveta stolica je izbrisala ~itav jedan narod, wegova prava i wegove zakonite te`we. Srpskom narodu je nasilnim politi~kim putem u hrvatskom parlamentu oduzeto istorijsko pravo na konstitutivnost i dràvotvornost, ali to je Svetoj stolici odgovaralo jer je stvorilo osnovu za istrebqewe Srba i za stvarawe jedne katoli~ki ~iste zemqe. Vatikan je zato u~inio sve {to je mogao da se taj plan i realizuje. Vatikan je svojom politikom, agresivnom tajnom i javnom diplomatskom aktivno{}u, pruàwem ogromne finansijske pomo}i, naoruàvawem, omogu}io da se srpski narod zatire i da nastane jedna genocidna tvorevina hrvatska dràva.
5. Rat i etni~ko ~i{}ewe Srba u ime mira

Korespondencija na relaciji Zagreb Vatikan je vrlo ìva, ~esta, puna razumevawa. Iz Zagreba puna zahvalnosti, a iz Vatikana za{titni~ka i bri`na. Evo jednog primera Tu|manova ~estitka puna srda~nosti: êstitka predsjednika Republike Hrvatske dr Frawe Tu|mana Svetome ocu na 13. obqetnici wegova pontifikata od 23. X 1991: Va{a svetosti, S osobitom rado{}u ~estitam 13. obqetnicu pontifikata Va{e svetosti! U ovoj prigodi sje}am se svih dobro~instava {to su ih ve} vi{e od jedno tisu}qe}e hrvatskom narodu ~inili pred~asnici Va{e svetosti. Ovaj na{ prigodni pozdrav samo je djeli} na{ega po{tovawa i zahvalnosti prema Va{oj svetosti za sve ono {to ~inite za Hrvatsku i Hrvate, svakako, u najpresudnijem trenutku na{e povijesti kad je u pitawu sama opstojnost na{ih qudi, na{ih gradova pa i same na{e domovine! Va{u svetost Hrvati nikad ne}e zaboraviti! (isto; str. 82) Tu|man je u stalnom kontaktu sa papom, putem prepiske, i redovno podse}a i moli papu da istraje u naporima koje ulaè da Hrvatska ostvari svoje namere. Obojica insistiraju na cini~nim terminima da se sve ~ini u ime mira. Tako je, u ime mira, srpski narod istrebqen. Evo izvoda iz jednog od mnogobrojnih Tu|manovih pisama upu}enih papi, 23. listopada 1991: Jugoslavenske institucije vi{e ne postoje pa je besmisleno voditi pregovore s pu~istima koji prisvajaju wihov legitimitet. Me|unarodna zajednica iz toga mora izvu}i konzekvence i obznaniti da Jugoslavija vi{e ne postoji kao me|unarodni subjekt i priznati diplomatski subjektivitet wenih republika. Potrebno je konkretizirati principe prihva}ene u Hagu. Svako oklijevawe vodi eskalaciji rata i na druge republike, a s obzirom na prijetwe generala Kadijevi}a, i na europske zemqe. Molim Vas, Va{a svetosti, da u okvirima va{eg zauzimawa za mir u Hrvatskoj svojom rije~i i svojim autoritetom ne prestanete pozivati cije428
lu crkvu i sve narode da stanu na stranu mira i pravednih rje{ewa za kojima na{ narod isrkeno i àrko teì i moli. Primite, Va{a svetosti, izraze moga najdubqeg {tovawa. (isto; str. 83) Krajem 1991, Tu|man upu}uje apel papi traè}i svu mogu}u pomo} sa uve`banom retorikom laì on tvrdi da su Srbi i JNA agresori, da se vodi nemilosrdni rat protiv Hrvatske, da se hrvatski narod proteruje i da se wihovi verski objekti ru{e, isti~e da je hrvatski rat pravedan i obrambeni. A dok to tvrdi, Hrvatska usmerava sve svoje snage da srpski narod zbri{e sa lica zemqe i zatre pravoslavne hramove. Za teritorije na kojima su vekovna srpska ogwi{ta Tu|man tvrdi da Srba gotovo i nema, a kada je u pitawu genocidnost hrvatskog naroda to naziva obmawivawem sveta. Me|utim, da su on i Hrvatska vodili genocidnu politiku prema srpskom narodu to je dokazano, ostalo je sa~uvano u stenografskim bele{kama i na snimcima sa sastanaka dràvnog vrha, jedan od takvih je i Brijunski sastanak. Poznate su i Tu|manove neopravdane velikohvatske pretenzije kada je u pitawu Bosna i Hercegovina, itd. Ali, ne navodimo ovo misle}i da je Tu|man obmanuo naivnog papu Jovana Pavla II, naprotiv, papa je imao odli~an uvid u pravo stawe. Ovo navodimo kao primer te licemerne retorike (koju je koristio i iza koje se zaklawao i Vatikan), pune laì, u kojoj se istina sakrivala iza tobo`wih te`wi ka vrhunskim vrednostima slobodi, demokratiji, miru... Ali, pogledajmo kako izgleda jedno takvo pismo puno laì, koje pokazuje i kakva je koordinacija postojala izme|u Zagreba i Vatikana: Pismo Svetom ocu predsjednika Republike Hrvatske dr Frawe Tu|mana od 21. studenoga 1991: Va{a svetosti, Nemilosrdni rat protiv Republike Hrvatske, bez primjera u novijoj povijesti po okrutnosti prema ìvotima gra|ana i razarawu naseqa, gospodarskih i kulturnih dobara, nastavqa se poja~anom èstinom, osobito od dana kad je navije{tena mogu}nost dolaska mirovnih snaga OUN. Izjave nekih vlada da nisu spremne za konkretnije korake koji bi o~uvali pa i nametnuli mir na ovim prostorima objektivno su ohrabrivale agresiju protiv Hrvatske. Sada kada su Ujediweni narodi, Zapadnoeuropska unija i vlade mnogih zemaqa spremne odlu~nije djelovati, srpska strana pribjegava novim podvalama. Formalno pristaju}i na slawe mirovnih snaga OUN, Srbija i JNA èle izbje}i me|unarodnu izolaciju, odgoditi primjenu selektivnih sankcija i sprije~iti diplomatsko priznawe Republike Hrvatske i Slovenije. Prije slawa mirovnih snaga agresor nastoji zaokruìti teritorijalna osvajawa do linije zami{qenih granica Velike Srbije. Srpska strana poduzima nove ofenzive za osvajawe hrvatskih gradova u narednih 25 dana procjewuju}i da }e za dolazak mirovnih snaga trebati 30tak dana. Nakon toga, politikom svr{enog osvaja~kog ~ina i protjerivawem hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva iz wihovih domova, èle se pripojiti podru~ja Hrvatske na kojima Srbi nemaju ve}inu i koji nikada nisu pripadala Srbiji. Srbija bi htjela da mirovne snage OUN iskoristi u te svrhe.
429
Istovremeno poja~anom propagandnom kampawom svijet se obmawuje tezom o genocidnosti hrvatskog naroda, npr. najnovijom optu`bom o pokoqu 41 djeteta u Vukovaru. Time se na hrvatsku stranu èli prebaciti teret odgovornosti za stra{na zlodjela po~iwena u ovom zlo~ina~kom ratu. Poznat je slu~aj u okolici Daruvara gdje je Promatra~ka misija EZ utvrdila da se ne radi o pokoqu Srba od strane Hrvata ve} obrnuto, o pokoqu hrvatskog stanovni{tva od srpskih ekstremista. Zahtijevamo da se za vukovarski i sli~ne slu~ajeve formira me|unarodna istra`na komisija. Tako|er apeliramo na Vas da podrìte inicijativu za formirawe Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine protiv hrvatskoga naroda i drugih nesrpskih naroda, pa i protiv lojalnih Srba, pred kojima savjest me|unarodne zajednice vi{e ne bi smjela zatvarati o~i. Strana razarawa i qudska stradawa, vojno-tehni~ka nadmo} agresora i me|unarodni embargo na izvoz oru`ja, {to ozbiqnije poga|a samo slabo naoruànu hrvatsku stranu, stavqa hrvatsku obranu i cijeli hrvatski narod pred najve}a isku{ewa potpunog razarawa i gubitka novih desetaka tisu}a ìvota. U ovom pravednom, obrambenom ratu Hrvatska ne moè biti poraèna, ali sudbina hrvatskog naroda postaje mrqa na savjesti ~ovje~anstva. Stoga apeliramo na Vas da izvr{ite dodatni diplomatski i svaki drugi mogu}i pritisak na JNA i Srbiju da neodlo`no obustave daqa ratna razarawa i da se mirovne snage OUN odmah, u najkra}em mogu}em roku upute u Hrvatsku. U protivnom postoji realna opasnost da se predstoje}a ofenziva prenese i na teritorij Bosne i Hercegovine, koji agresor sve vi{e koristi za napade na Hrvatsku. A poznato nam je da srpska imperijalisti~ka politika i ostaci komunisti~ke JNA teè izazivawu {ireg sukoba, pa ~ak i tre}eg svjetskog rata. U ovim za Hrvatsku najtragi~nijim danima apeliram na Vas, u ime cijelog hrvatskog naroda, koji brani svoju tek izvojevanu slobodu i demokraciju, te pravo na opstojnost na svojoj zemqi, da u~inite sve za obustavu rata i daqih razarawa i patwi civilnog pu~anstva kakvih nije bilo ni u Drugom svjetskom ratu. Primite izraze mog dubokog {tovawa. (isto; str. 88-89) I kada je Sveta stolica saop{tila zvani~no da se zalaè za nezavisnost Slovenije i Hrvatske (kao da Srbi ne postoje, kao da wima nije prekr{eno i nasilno oduzeto pravo na konstitutivnost i dràvotvornost), ona je istakla (opet ona licemerna retorika) da je to u svrhu podupirawa pomirewa. Zbog tragi~na pogor{awa prilika i svjesna nove stvarnosti nastale u Jugoslaviji, Sveta stolica je u pro{lom mjesecu studenome svjetovala zemqama sudionicama KESS-a da je prikladno sad ve} prije}i na skupno i uvjetno priznawe nezavisnosti Hrvatske, Slovenije i drugih jugoslavenskih republika koje èle iskoristiti to pravo. Sveta stolica, pod predloènim uvjetima i osobito uzimaju}i u obzir po{tivawe prava mawina, imala je namjeru poduprijeti po~etak pomirewa u tim krajevima. (U Vatikanu; 20. prosinca 1991) (isto; str. 94)
430
A onda sledi jo{ jedna perfidna igra. Naime, Sveta stolica izlaè uslove Hrvatskoj, pod kojima je spremna da prizna nezavisnost i suverenost Hrvatske. Me|u tim uslovima se navodi prihvatawe obaveza koje su definisane u me|unarodnim institucijama u pogledu poloàja nacionalnih mawina i prihvatawe da se te obaveze sprovode pod nadzorom me|unarodnog tela. Dakle, prvo su Srbima oduzeta sva prava, i pravo konstitutivnosti srpski narod je sveden na nacionalnu mawinu, a onda se iskazuje tobo`wa briga za poloàj i prava nacionalne mawine. Dràvno Tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama izraàva svoje po{tovawe Ministarstvu inozemnih poslova Republike Hrvatske i, pozivaju}i se na molbu o priznawu koju je Svetome ocu pismeno uputio predsjednik Frawo Tu|man, 28. lipwa i 4. rujna 1991, izjavquje da je Sveta stolica dobrostivo spremna priznati suverenost i nezavisnost Republike Hrvatske prema propisima me|unarodnoga prava, no tako da budu ispuweni niè navedeni uvjeti, to }e re}i da se spomenuta Republika formalno obveè: a) po{tivati sva na~ela Zakqu~ne helsin{ke listine i Pari{ke poveqe; b) po{tivati i sprovoditi u djelo odredbe o pravima ~ovjeka i temeqnim pravima kako su iznesena u me|unarodnim ispravama, posebice u onima Ujediwenih naroda, Konferencije za sigurnost i suradwu u Europi i Vije}a Europe; c) sprovoditi u djelo odredbe isprava Konferencije za sigurnost i suradwu u Europi o demokratskim na~elima i institucijama tako da te institucije budu u skladu s mjerilima za prijem u Vije}e Europe; d) posebice prihvatiti obveze preuzete u ispravama Konferencije za sigurnost i suradwu u Europi na sastancima u Kopenhagenu i @enevi glede poloàja nacionalnih mawina; (podvukla E.B.T) e) prihvatiti da se obveze u svezi nacionalnim mawinama provode pod nadzorom Odbora visokih du`nosnika Konferencije za sigurnost i suradwu u Europi. (podvukla E.B.T) Budu}i da je ovo sastavni dio izjave o namjeri, Dràvno tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama pouzdano se nada da }e mu Ministarstvo inozemnih poslova Republike Hrvatske u vrlo kratko vrijeme nazna~iti da li Vlada prihva}a gorenavedene uvjete. Dràvno tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama Ministarstvu inozemnih poslova Republike Hrvatske i ovom prilikom ponavqa izraz svoga osobitog po{tovawa. U Vatikanu, 20. prosinca 1991. (Jean-Louis Tauran) (isto; str. 96) A, onda je, svakako, usledila duboka Tu|manova zahvalnost svetom ocu Sveti o~e, U ime hrvatskog naroda, Vlade i svoje osobno, izraàvam vam najdubqu zahvalnost na odluci Svete stolice o diplomatskom priznawu Republike Hrvatske. Duboko sam uvjeren da su ovim ~inom jo{ sna`nije u~vr{}eni svestrani i tradicionalno prijateqski odnosi izme|u Republike Hrvatske i Svete stolice. Za hrvatski narod jo{ je va`nija moralna potpora pravednoj borbi hrvatskog naroda za slobodu i samostalnost i za zaustavqawe besmislenog rata koji Sveta stolica i vi osobno, Sveti o~e, pruàte od izbijawa krize.
431
Koristim ovu prigodu da jo{ jednom obnovim poziv {to sam vam ga uputio prilikom prvog posjeta da nakon rata posjetite Hrvatsku. Hrvatski narod i svi gra|ani na{e domovine ve} odavno èqno o~ekuju va{ dolazak. Taj pohod Hrvatskoj ne bi bio samo ostvarewe dugo prièqkivanog sna u Hrvata, ve} bi posebno pridonio zacjeqivawu te{kih duhovnih rana, zadobivenih u ovom stravi~nom i okrutnom ratu. Zagreb, 21. prosinca 1991. (isto; str. 98) Sveta stolica je, 13. januara 1992, zvani~no obavestila Hrvatsku da je priznala suverenost i nezavisnost Hrvatske. Dràvno tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama izraàva svoje po{tovawe Ministarstvu inozemnih poslova Republike Hrvatske i slijedom priop}ewa danog u Noti br. 9270/91./RS, od 20. prosinca 1991, a uzimaju}i na znawe odgovor {to ga je istoga dana Wegova ekscelencija gospodin Zvonimir [eparovi}, ministar inozemnih poslova, pismeno uputio Wegovoj ekscelenciji monsiworu Jean-Louis Tauranu, tajniku za odnose Svete stolice s dràvama, u kojemu jam~i da Hrvatska ve} ispuwava sve uvjete iznesene u spomenutoj Noti i obvezuje se da }e ih po{tivati u budu}nosti. U uvjerewu da }e se gorenavedena obveza, utemeqena na Hrvatskom ustavu i na razli~itim izjavama Vlade, vjerno po{tivati, Dràvno tajni{tvo ima ~ast priop}iti da Sveta stolica priznaje suverenost i nezavisnost Republike Hrvatske. Sveta se stolica, osim toga, nada da }e mo}i {to prije uspostaviti diplomatske odnose s Republikom Hrvatskom na razini Apostolske nuncijature od strane Svete stolice i Veleposlanstva od strane Republike Hrvatske, i u svezi s time o~ekuje slu`beni odgovor. Dràvno tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama izraàva najboqe èqe za tu novu etapu u povijesti Hrvatske, koju rat stavqa na te{ku ku{wu. Ono èli da wezina nezavisnost pomogne duhovnom i tvarnom napretku svega pu~anstva, pridonese uspostavi mira u zemqi i omogu}i joj da zauzme svoje mjesto u skladu dràva, u ciqu pravednijeg i solidarnijega svijeta. Dràvno tajni{tvo Odjel za odnose s dràvama rado koristi ovu prvu priliku da Ministarstvu inozemnih poslova Republike Hrvatske ponovi izraze svoga dubokoga po{tovawa. U Vatikanu, 13. sije~wa 1992. (isto; str. 102) Tu|manovo pismo zahvalnosti papi za priznawe nezavisnosti obiluje licemernim obe}awima o budu}im zalagawima. Zaista neverovatno zvu~i kada jedan rasista obe}ava da }e se zalagati za mir, suìvot i blagostawe svih gra|ana Republike Hrvatske u duhu ekumenizma i mirotvorstva. âst mi je izraziti vam najdubqu zahvalnost na odluci Svete stolice da i formalno prizna suverenitet i samostalnost Republike Hrvatske. Tim se ~inom otvara novo razdobqe u hrvatskoj povijesti i u bilateralnim odnosima Svete stolice i Republike Hrvatske. Posebno nas raduje {to je Sveta stolica kao najve}a moralna snaga svijeta me|u prvima priznala nezavisnost Republike Hrvatske. To nas jo{ vi{e obvezuje da se dosqedno zauzmemo za mir, suìvot i blagostawe svih gra|ana Republike Hrvatske, u duhu ekumenizma i mirotvorstva, koje vi, Sveti o~e, neumorno promi~ete. ^vrsto vjerujemo da }e diplomatsko priznawe
432
Republike Hrvatske posluìti zaustavqawu okrutnog, agresivnog rata protiv Hrvatske, a time i stabilnosti i suradwi u ovom dijelu Europe. Koristim prigodu da obnovim poziv Va{oj svetosti da posjetite Hrvatsku. Va{ posjet Hrvatskoj, za koji sada vi{e ne postoje ni formalne zapreke, uvelike bi pripomogao ostvarewu tih plemenitih ciqeva. S najdubqim {tovawem, Zagreb, 13. sije~wa 1992. (isto; str 105) U istom tonu sledi i pismo Ministarstva inostranih poslova Hrvatske u kojem se zahvaquje Svetoj stolici na stalnoj podr{ci za sticawe nezavisnosti, kao i pismo zahvalnosti kardinala Kuhari}a: Ministarstvo inozemnih poslova Republike Hrvatske izraàva svoje po{tovawe Dràvnom tajni{tvu Odjelu za odnose s dràvama Svete stolice, te ima ~ast najsrda~nije zahvaliti na stalnoj podr{ci koju je Sveta stolica pruàla Republici Hrvatskoj u wezinim nastojawima za stjecawe priznawa suverenosti i nezavisnosti, te posebice na priop}enoj vijesti u noti br. 225/92/RS od 13. sije~wa 1992, kojom Sveta stolica priznaje suverenost i nezavisnost Republike Hrvatske. Ministarstvo inozemnih poslova Republike Hrvatske potvr|uje da }e {to prije uspostaviti diplomatske odnose sa Svetom stolicom na razini Apostolske nuncijature od strane Svete stolice i ambasade od strane Republike Hrvatske. Zahvaquju}i Dràvnom tajni{tvu Odjelu za odnose s dràvama na najboqim èqama za novu etapu u povijesti Hrvatske, prièqkivanu stoqe}ima, Ministarsto inozemnih poslova Republike Hrvatske izraàva uvjerewe da }e samostalna i suverena Republika Hrvatska doprinijeti op}em miru i napretku u Europi i svijetu. Ministarstvo inozemnih poslova Republike Hrvatske koristi i ovu prigodu da Dràvnom tajni{tvu Odjelu za odnose s dràvama ponovi izraze svog osobitog {tovawa. (Zagreb, 13. sije~aw 1992) (isto; str. 106) Sveti o~e! Neizmjerno smo obradovani odlukom Svete stolice da je priznata slobodna i demokratska dràva Hrvatska. Izraàvam u ime Crkve u Hrvata duboku zahvalnost Va{oj svetosti jer svojim visokim moralnim ugledom dosqedno branite univerzalna na~ela qudskih prava, nacionalnih prava, slobode i mira me|u narodima. Priznawe Svete stolice u slu`bi je mira i pomirewa da qudi i narodi dobre voqe budu slobodni i u prijateqskim odnosima. Ostajemo uvijek zahvalni za veliko dobro~instvo i molimo po zagovoru Kraqice mira da se u na{im prostorima ostvari {to prije siguran i trajan mir. Uvijek vjerna Hrvatska ponizno moli apostolski blagoslov Va{e svetosti. S izrazima duboke odanosti, zahvalnosti i qubavi. Frawo kard. Kuhari}, nadbiskup zagreba~ki (isto; str. 108) Vatikan je pokazao, kroz istoriju, da je savr{eno sposoban da na jednoj strani ~ini najve}e zlo~ine a da to predstavqa kao zalagawe za najsvetije stvari, i to smo ve} detaqno obradili. Tako je i sa ulogom Vatikana u sukobu na prostoru biv{e Jugoslavije. Navodili smo primere te retorike. Oni su mnogobrojni, jer to spada u uobi~ajenu politi~ku praksu Vatikana. Za takvo postupawe zaista treba biti li{en svake qudskosti i eti~nosti.
433
Dràvni sekretar Svete stolice, @an Luj Toran je, 15. januara 1992. godine, povodom priznawa Hrvatske, pored ostalog izjavio da je Sveta stolica to u~inila jer brani etni~ke i moralne principe. Ovome nije potreban nikakav komentar. U Biltenu Ureda za tisak Svete stolice, od 8. februara 1992, objavqen je tekst povodom uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u Svete stolice i Hrvatske. U ovom tekstu, koji obiluje iskrivqenim istorijskim ~iwenicama, posebno se isti~e hvalospev zlo~incu i ubici srpskog naroda, Alojziju Stepincu. Na kraju se zakqu~uje da Hrvatska, ta nakaradna tvorevina, nastala na zlo~inu i laìma, stremi ka budu}nosti mira, napretka, pravde... Za vrijeme Drugoga svjetskog rata, nakon raspada jugoslavenske dràve, Sveta stolica je u Zagreb poslala o. Giusepea Ramira Marconea, benediktinca, opata samostana Montevergine (Italija), kao apostolskoga pohoditeqa pri katoli~kim biskupima. On je u glavnome gradu Hrvatske boravio od 1. kolovoza 1941. do 28. prosinca 1945, kada vi{e komunisti~ke vlasti nisu èqele wegovu nazo~nost. U Zagrebu je ipak ostao wegov tajnik o. Giuseppe Masucci, benedikitinac, sve do 20. oùjka 1946. Odlaskom o. Masuccija, {to su traìle dràvne vlasti, po~ela je nova stranica, zajedno i àlosne i slavne povijesti katoli~ke crkve, simbolizirane patwom zagreba~koga nadbiskupa sluge Bo`jega Alojzija Stepinca, neustra{iva braniteqa prava Boga i ~ovjeka, nepravedno osu|ena na 16 godina uzni{tva. Ta je osuda bila, posebno, zbog kardinalova odlu~na odbijawa da osnuje hrvatsku nacionalnu crkvu, odvojenu od Rima. Zadobiv{i slobodu i postignuv{i priznawe neovisnosti od strane me|unarodne zajednice, Hrvatska, vjerna vlastitim korijenima, iznova otkriva svoje jedinstvo s Apostolskom stolicom, koje traje ve} 13 stoqe}a, èle}i istodobno zapo~eti novo razdobqe tih odnosa. Utemeqena na dragocjenom blagu vjere i povijesti, Hrvatska se sada otvara budu}nosti, za koju èli da bude budu}nost mira, napretka, pravde, prave ekumenske djelatnosti. Spontano se ra|a èqa da se kalvarija hrvatskoga naroda, uzrokovana okrutnim ratom koji je vi{e mjeseci krvqu natapao wezine krajeve, pretvori u zoru novoga uskrsnu}a za sve gra|ane te qubqene dràve. (Bilten Ureda za tisak Svete stolice br 56/92. od 8. veqa~e 1992). (isto; str. 120)
6. Sveti otac traì humanitarno ubijawe Srba

Papa Vojtila, taj Hristov namesnik, sveti otac, tobo`wi za{titnik najvi{ih qudskih vrednosti, borac za qudska prava, za pravdu, otvoreno je pokazao svoje pravo lice zlo~inca, kada se u govoru na generalnoj audijenciji, 12. januara 1994, zaloìo se za bombardovawe Srba u Bosni i Hercegovini. Taj poziv na ubijawe jednog naroda nazvao je cini~no humanitarnim posredovawem. Zamenio je uloge agresora i `rtve, a onda zakqu~io da crkva odbranu smatra dopu{tenom, a nekad i obaveznom. Apostolska stolica sa svoje strane ne prestaje upozoravati na na~elo humanitarnog posredovawa. Ne u prvom redu posredovawa vojne naravi, nego svakovrsnog djelovawa koje ciqa razoruàwu agresora. To na~elo na434
lazi svoju jasnu primjenu u nemirnim doga|ajima na Balkanu. Prema moralnom u~ewu crkve, svaka se vojna agresija smatra moralnim zlom; naprotiv, zakonita obrana smatra se dopu{tenom, a katkada i obvezom. Povijest na{ega stoqe}a pruà brojne potvrde takvom u~ewu. (isto; str. 149) Evo kako je izgledalo zalagawe dràvnog sekretara za istu stvar. Intervju rimskom listu Mesa|ero; 29. jun 1994; dràvni sekretar @an Luj Toran: Kada govorimo o Bosni, se}am se da ste prvi put koristili izraz humanitarno posredovawe, razgovaraju}i sa novinarima u Kastelgandolfu u avgustu 1992. Crkva je prièqkivala intervenciju radi razoruàwa agresora? Da li se ovaj preokret nastavqa? Da, dobro se se}am tih svojih izjava. Aprila 1992. izbio je grozan rat na Balkanu. Po~elo je bombardovawe Sarajeva. Borbe su se naglo pro{irile. Mnogi su postajali `rtve razjarenog ubice. Bilo je, me|utim, logi~no apelovati na me|unarodnu solidarnost. I takav zahtev za solidarno{}u je vi{e nego potreban. Rat traje ve} osamdeset dana! Vreme je da se zavr{i. Moramo da radimo da bi se zavr{io! Preporu~io bih vam jednu vrednu kwigu oca \ina Kon~etija pod naslovom: Pravo humanitarne intervencije. Postoji pravo i du`nost humanitarne intervencije. To vaì za Bosnu, kao i za aktuelnu tragediju u Ruandi. (Sveta stolica za mir na Balkanu; Beograd; Apostolska nuncijatura; 2004, str. 169) @an Luj Toran, dràvni sekretar za odnose sa dràvama, intervju listu Avvenire; 18. decembar 1994: Izgleda da je Zapad ve} kapitulirao posle skoro tri godine rata... Zapad je pokazao svoju nemo}. Ali kapitulacija bi bila jo{ gora. Ova situacija ne moè da traje jo{ dugo, u Evropi mora da se dogodi moralno bu|ewe koje vodi ka odlu~noj, politi~koj voqi da se privede kraju ovaj uàsan rat. Sveta stolica je uvek konkretno iznosila problem: radi se o razoruàvawu agresora. Kada se vidi napadnut brat, on se brani, ne moè se ostati neutralan. Kada su sva mirovna sredstva iscrpqena, ostaje samo upotreba sile extrema ratio. (isto; str.173) Fran~esko Monterizi, apostolski nuncij u Bosni i Hercegovini, u intervjuu datom listu Avvenire; 19. jul 1995: Opcija mira na bazi dijaloga i pregovora, trebalo bi da bude u 999 slu~ajeva od hiqadu. Ali kada se na|e{ pred te{kim situacijama kao {to je aktuelna, po{to ponavqani poku{aji nisu dali uspeha, moè se tako|e razmi{qati o intervenciji me|unarodne zajednice. (...) Ekselencijo, svi se slaù s tim da je potrebna intervencija, ali se ne zna kakva. Da li se na taj na~in samo gubi vreme? Dobro je raspravqati o tome kako rade mnoge vlade u ovom trenutku, pre nego {to budu donesene odluke koje bi mogle da donesu te{ke posledice. Ali, ponavqam, potrebno je misliti i na interevenciju me|unarodne zajednice. Vi ste govorili o 999 puta od hiqadu. Da li je hiqaditi put ba{ ovaj? Rekao bih da jeste (...) (isto; str. 179)
435
7. Zlo~inca za sveca
Mnogobrojni su primeri veli~awa lika i dela ubice i zlo~inca Stepinca, koga je papa Jovan Pavle II proglasio blaènim. Za to je kori{}ena svaka prilika. U pozdravnom govoru, prilikom posete pape Vojtile Zagrebu 1994. godine, kardinal Frawo Kuhari} je u zagreba~koj katedrali istakao: Kroz vrijeme velikih isku{ewa za crkvu brojni sve}enici, redovnici i redovnice uz brojne vjernike svjedo~ili su svoju vjernost i ustrajnost u svetom pozivu uz cijenu raznih odricawa i ponièwa, ~ak i do mu~eni{tva. Znak i simbol svih tih isku{ewa i ustrajne vjernosti Bogu i crkvi bio je i ostaje zagreba~ki nadbiskup i kardinal Alojzije Stepinac, sada Sluga Bo`ji. On u svom svjedo~anstvu sabire svjedo~anstva vjernosti sve}enika, redovnika, redovnica i nebrojenih vjernika. Sav proèt Evan|eqem bio je zauzet za ~ast Bo`ju, za slobodu crkve i naroda, za dostojanstvo i prava svake qudske osobe prije onog svjetskog rata, za vrijeme rata i poslije rata! Crkvu je qubio svim srcem, a Petrovim nasqednicima bio je nepokolebqivo odan i vjeran. Kao zato~enik umro je u Kra{i}u 10. veqa~e 1960. Wegov je grob ovdje u katedrali i na tom grobu ve} 34 godine ne prestaje molitva vjernika! Wegov ~asni grob u~inio je ovu katedralu privla~nom i toplom! Ciq hodo~asnika! Ali ova je katedrala ostala velika ispovjedaonica u kojoj se ispovijeda svaki dan! Kanonici i wihovi suradnici prebendari prema stalnom rasporedu stoje vjernicima na raspolagawu da u sakramentu pomirewa o~iste i smire svoju savjest darom otkupqewa Isusa Krista! (10. rujna 1994) (Prir. Petra~ i [awek; cit. delo; str. 170-171) Papa Jovan Pavle II je, istom prilikom, u zagreba~koj katedrali o Alojziju Stepincu govorio kao o najsvetlijem liku: Iz dugog niza muèva i èna koji su se u na{e vrijeme istakli ìvqewem kr{}anskih vrlina, èlim spomenuti sluge bo`je: Josipa Langa, pomo}nog zagreba~kog biskupa, frawevce Antu Anti}a i Vendelina Vo{waka, kao i Ivana Merza, istaknutog laika u svjedo~ewu Evan|eqa. Najsvjetliji lik je, bez sumwe, nadbiskup i kardinal Alojzije Stepinac. Svojom prisutno{}u, svojim radom, svojom hrabro{}u i strpqivo{}u, svojom {utwom i, napokon, svojom smr}u, pokazao je da je istinski ~ovjek crkve. Spremno je prinio sebe kao najve}u `rtvu, samo da ne bi zanijekao vjeru. Ma gdje bio, na slobodi, u zatvoru, i za vrijeme prisilnoga boravka u Kra{i}u, kao pravi pastir, uvijek je bdio nad svojim stadom. U trenutku kada je uvidio da se preko politi~kih udruèwa èli napraviti razdor me|u sve}enstvom i odijeliti Bo`ji narod od Rimske crkve, nije oklijevao oduprijeti se svom snagom, plativ{i tu hrabrost uzni{tvom i pritvorom. U tom trenutku uzburkane nacionalne povijesti, on je tuma~io najautenti~niju tradiciju va{eg naroda, koji je od samog po~etka svog obra}awa Kristu, uvijek ispovijedao duboko zajedni{tvo s Petrovom stolicom. (10. rujna 1994) (isto; str. 173) O zna~aju koji papa Vojtila ima za Hrvate govori i ocena Ksenije Rukavine, koja je prvu papinu posetu Hrvatskoj nazvala povijesnom:
436
Papin prvi posjet Hrvatima u samostalnu i suverenu Republiku Hrvatsku, 10. rujna 1994, zna~io je za hrvatski narod ostvarewe wihovih stoqetnih te`wi da u svojoj samostalnoj i od drugih naroda neovisnoj, hrvatskoj dràvi ugoste Petrova namjesnika.Taj prvi posjet pape Hrvatskoj za na{ je narod uistinu bio povijesni. On nije samo ozna~avao potvrdu hrvatske dràvnosti, neovisnosti i suverenosti, ve} i potvrdu papina uvaàvawa tako stvorene Hrvatske unato~ tada{wim sumwi~avim opirawima od strane mnogih me|unarodnih ~imbenika. (Ksenija Rukavina; Hrvati papi papa Hrvatima; Rije~ka nadbiskupija Adami}; Rijeka 2003; str. 41)
8. Kako su Srbi u Hrvatskoj izigrani

Borislav Mikeli}, koji je bio ~lan najvi{ih partijskih organa Hrvatske i Jugoslavije, poslanik u Saboru Hrvatske i u periodu od 1994. na 1995. godinu premijer Vlade Republike Srpske Krajine, u feqtonu koji je izlazio u Velikoj Srbiji izneo je svoje vi|ewe krvavog sukoba u Hrvatskoj. On je po{ao od istorijskih ~iwenica da bi objasnio osnovne razloge i uzroke koji su prethodili izbijawu gra|anskog rata u Hrvatskoj. Mikeli} ukazuje na istorijske ~iwenice koje smo detaqno obradili u prethodnim poglavqima. On prvo isti~e period postojawa Vojne krajine, kada su kraji{ki Srbi stekli epitet hrabrih branilaca od napada i nadirawa turske osmanlijske feudalne vojske prema zapadu, zbog ~ega su bili pod posebnom vojnom upravom i nisu imali nikakvih finansijskih obaveza prema Zagrebu i Be~u, jer je Be~ki dvor visoko cenio ulogu Srba na granici prema Turcima. Zatim, Mikeli} nagla{ava posebno zna~ajnu ulogu Srba iz Krajine koju su imali u borbi protiv nacizma i faizma u Drugom svetskom ratu, jer su upravo Srbi na podru~ju Krajine, 27. jula 1941. godine, podigli ustanak protiv faizma. Na drugoj strani, zahvaquju}i snazi Hitlerove Wema~ke, NDH Ante Paveli}a je 1941. godine krenuo na potpuno istrebqewe Srba na tom podru~ju, ukqu~uju}i tu Podgrme~ i Potkozarje u BiH. Upravo zbog toga nije slu~ajno na podru~ju Zapadne Slavonije nikao logor Jasenovac kao najve}a grobnica srpskog naroda. Me|utim, zahvaquju}i herojskoj borbi srpskog naroda sa podru~ja Banije, Korduna, Like, Sjeverne Dalmacije, Zapadne Slavonije, Podgrme~a i Potkozarja, NDH Ante Paveli}a i nacisti Adolfa Hitlera nisu uspjeli, pa je srpski narod uz ogromne `rtve opstao na tom podru~ju, uz ~iwenicu da su ta podru~ja, bila ekonomski opustoena. Upravo je to bio razlog da je nemali broj Srba sa tog podru~ja nakon Drugog svjetskog rata, kroz kolonizaciju stigao na ove prostore i u rekordnom roku su potvrdili svoju vrijednost. Da za vrijeme Drugog svjetskog rata nije bilo te herojske borbe srpskog naroda sa krajikog prostora, Hrvatska nikada ne bi bila na strani zemaqa pobjednica protiv faizma, ve} bi se kao neofaisti~ka tvorevina nala na strani poraènih zemaqa u Drugom svjetskom ratu. Sasvim je sigurno da su rezultati borbe protiv faizma u Drugom svjetskom ratu, kao i ogromne `rtve koje su Srbi imali u toku rata, bili razlog da se na zasjedawu Zemaqskog antifaisti~kog vije}a narodnog oslobo|ewa Hrvatske (ZAVNOH), kao najvieg vojnog, politi~kog i zako437
nodavnog tijela u Hrvatskoj, koncem 1944. godine, u Topuskom donese Rezolucija koja je u ta~ki (8) glasila: Srbi u Hrvatskoj su u dosadawim borbama dali nevi|ene `rtve i dokaze o svojoj qubavi prema zajedni~koj domovini Hrvatskoj. Kao to su se zajedno sa Hrvatima borili protiv zajedni~kog neprijateqa, tako }e zajedno uìvati plodove te pobjede i slobode. Ne}e biti slobodne i demokratske Hrvatske u kojoj Srbima ne bi bila zajam~ena puna ravnopravnost kao i Hrvatima. Dakle, samo sa takvom rezolucijom, u kojoj su Srbi bili konstitutivan i dràvotvoran narod u Hrvatskoj, bilo je mogu}e da Hrvatska dobije teritorij sa administrativnim granicama sa kojima je ula kao federalna jedinica u sastav Demokratske Federalne Jugoslavije (druga Jugoslavija). Da tada nije bila donesena takva rezolucija, sasvim je sigurno da bi podru~ja Banije, Korduna, Like, Sjeverne Dalmacije i Zapadne Slavonije dobila visoki stepen politi~ke autonomije za srpsko stanovnitvo. U tim okolnostima Hrvatska ne bi 1945. godine dobila prostor Barawe u sastavu administrativnih granica, jer je Barawa tada bila u sastavu Vojvodine, a isto bi se desilo sa teritorijem Istre i Dalmacije. Uz prethodno istaknuto, ta rezolucija iz Topuskog je bila osnov da u svim ustavima Republike Hrvatske, kao federalne jedinice Jugoslavije, Srbi imaju status konstitutivnog i dràvotvornog naroda, i to sve do konca 1990. godine. Sve prethodno iznesene istorijske ~iwenice su mi osnov da bih mogao iznijeti osnovne uzro~nike koji su prethodili izbijawu gra|anskog rata u Hrvatskoj. Nakon Drugog svjetskog rata, moè se kazati da je sve do 1968. godine bila stabilna bezbjednosno-politi~ka situacija u Hrvatskoj, ali je te 1968. godine, izbijawem studentskih nemira u Zagrebu sa nacionalisti~kim nabojem, na ~ijem su ~elu bili Zvonimir î~ak i Draèn Budia, stvoren preduslov za hrvatsko maspokovsko proqe}e 1971. godine. Na ~elu hrvatskog mas-pokreta 1971. godine nali su se Savka Dab~evi}-Ku~ar, tada vo|a hrvatskih komunista i Mika Tripalo, u tom periodu ~lan predsjednitva CK SKJ, a u wihovoj pozadini su bili Pero Pirker, Haramija, Janko Bobetko, Frawo Tu|man, Stipe Mesi} i drugi. Na udaru politike mas-pokreta u Hrvatskoj 1971. godine bili su Srbi i sve ono to je imalo jugoslavensko obiqe`je i predznak SFRJ. Me|utim, u tom periodu SFRJ je bila sna`na i organizovana dràva, pa je Odlukama 21. sjednice Predsjednitva CK SKJ sankcionisana aktivnost vo|a mas-pokreta u Hrvatskoj 1971. godine, u ~emu sam imao aktivnu politi~ku ulogu u raskrinkavawu pripadnika mas-pokreta i ve} tada postao poznato ime na podru~ju Hrvatske i dokazani protivnik hrvatskih neofaista. Iako su pripadnici, odnosno vo|e mas-pokreta u Hrvatskoj iz 1971. godine sankcionisani i politi~ki i zakonski, jer su neki od wih zavrili u zatvoru Stara Gradika, kao to su Mesi}, î~ak, Budia, Tu|man i drugi, ipak su na politi~koj opciji hrvatskog mas-pokreta nastali ustavni amandmani, koji su 1974. godine postali sastavni dio Ustava SFRJ i Republike Hrvatske, to se kasnije pokazalo kobno za opstanak zajedni~ke dràve SFRJ, jer je taj Ustav SFRJ doveo do secesije svih republika prethodne Jugoslavije, a u prvom redu Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
438
Upravo je taj Ustav SFRJ iz 1974. godine bio ne samo koban za opstanak zajedni~ke dràve SFRJ, ve} je bio i razaraju}i za Srbe u Hrvatskoj i BiH. Otvoreni obra~un sa Srbima u Hrvatskoj 1990. i 1991. godine zapo~eo je u maju 1989. godine u hrvatskom Saboru. Naime, polovinom maja 1989. godine na dnevnom redu Sabora Hrvatske nala se Odluka Ustavnog suda tadawe Jugoslavije da se u Hrvatskoj umjesto hrvatskog kwièvnog jezika u upotrebu obavezno stavi hrvatsko-srpski jezik. Odluka Ustavnog suda SFRJ uslijedila je nakon tu`be protiv Hrvatske, jer su oni, mimo Ustava SFRJ, u zvani~nu upotrebu stavili hrvatski kwièvni jezik, dok se na drugoj strani u Srbiji, Crnoj Gori i BiH u zvani~noj upotrebi nalazio srpskohrvatski jezik. Naravno, logi~no je bilo da se u Hrvatskoj u zvani~noj upotrebi trebao koristiti hrvatsko-srpski jezik, jer je u woj ìvjelo 800.000 Srba i 220.000 pripadnika nacionalnih mawina. Kao poslanik u Saboru Hrvatske i ~lan CK SKJ bio sam jedan od inicijatora da se u Saboru Hrvatske provede odluka Ustavnog suda. Me|utim, naili smo na neo~ekivani i orkestrirani otpor poslanika hrvatske nacionalnosti, koji su preko Slavice Bajan otili korak daqe, jer je ona podnijela amandman da se ve} tada (1989. godine) Srbi briu iz Ustava Hrvatske kao konstitutivan i dràvotvoran narod. Tog dana sam po oba pitawa vodio polemi~ku raspravu u Saboru Hrvatske. Napomiwem da je Sabor odbio realizaciju odluke Ustavnog suda SFRJ o uvo|ewu u zvani~nu upotrebu hrvatsko-srpskog jezika, a malo je nedostajalo da pro|e amandman Slavice Bajan o izbacivawu Srba iz Ustava Hrvatske kao konstitutivnog naroda. Ve} sama rasprava o tim pitawima u Saboru Hrvatske ohrabrila je mnogoborjne nacionaliste koji su ve} tada procjenili da je doao trenutak za nezavisnu i samostalnu dràvu Hrvatsku, a na ruku im je svakako iao i Ustav SFRJ iz 1974. godine. Koliko su kroz kroz raspravu u Saboru Hrvatske o pismu i jeziku, kao i amandmanu Slavice Bajan, da se ve} tada Srbi izbace iz Ustava Hrvatske kao konstitutivan narod, bile ohrabrene neofaisti~ke snage u Hrvatskoj, govori podatak da su Tu|man, eks i Mesi} po~etkom jula 1989. godine u barakama zagreba~ke Hidroelektre osnovali neofaisti~ku stranku HDZ, ~iji je program po~ivao na ideologiji NDH Ante Paveli}a, koja }e nepunu godinu kasnije do}i na vlast u Hrvatskoj. Samo 15 dana nakon osnivawa HDZ-a, Vladimir eks, jedan od vode}ih jastrebova te stranke, otputovao je u Australiju i koncem jula 1989. godine u mjestu Adelajdu kod Sidneja, pred velikim brojem pripadnika ustake emigracije odrào vatreni govor sa porukama upu}enim Srbima i onima kojima je Jugoslavija bila na srcu. Tom prilikom Vladimir eks je rekao: Tko se u Hrvatskoj bude suprotstavio tisu}qetnom snu svakog Hrvata, a to je nezavisna dràva Hrvatska, bit }e sasje~en hrvatskim ma~em. Ne tako otvoreno kao eks ponaalo se i rukovodstvo Sabora, kao i Saveza komunista Hrvatske, jer su znali da se pribliàva uvo|ewe viestrana~kog sistema u Jugoslaviji. Ve} sama priprema za odràvawe 14. kongresa SKJ, po~etkom januara 1990. godine, pokazala je namjere hrvatskog rukovodstva. U ~lanstvo i pred gra|ane su perfidno gurali tezu da SFRJ na ekonomskom planu pqa~ka Sloveniju i Hrvatsku, zatim su otvoreno podr439
àvali iredentisti~ku politiku kosovskih Albanaca, ~emu sam se stalno suprotstavqao. Predsjedavao sam zadwoj sjednici CK SKJ u predve~erje odràvawa 14. Kongresa SKJ i na woj vidio da je sve pripremqeno od strane hrvatskog i slovenskog partijskog rukovodstva da se sutradan prekine Kongres, ali nakon Odluke o uvo|ewu viestrana~kog sistema u Jugoslaviji, to se i desilo. Naputawe 14. kongresa SKJ, polovinom januara 1990. godine, od strane delegacije Slovenije i Hrvatske pra}eno je sa velikom pompom u sredstvima javnog informisawa u tim republikama i bila je to predigra za prve viestrana~ke izbore u tim republikama. Kad sam ja bio u pitawu, sredstva javnog informisawa u Hrvatskoj su me do~ekala na no`, jer sam ja kao ~lan CK SKJ uz nekoliko delegata iz Hrvatske ostao na kongresu. Kvalifikovali su me kao disidenta i posledweg Mohikanca i vezivali me za velikosrpsku politiku i Slobodana Miloevi}a, koga nisam ni poznavao. Naravno, meni je ve} prije toga bilo potpuno jasno da }e se nakon prvih viestrana~kih izbora u Hrvatskoj i Sloveniji krenuti na razbijawe Jugoslavije i da }e se Srbi u Hrvatskoj na}i na udaru hrvatskih neofaista, to se i desilo. Pokuaj hrvatskih i slovena~kih separatista i nacionalista da se aktivnosti oko razbijawa prethodne Jugoslavije prebace u dvorite Srbije bio je prosto smijean i ni na jednom ozbiqnom argumentu nije bio utemeqen. Wihov glavni argument da izlaze iz SFRJ bila je promjena Ustava Srbije od 1989. godine, kada je dolo do smawivawa stepena politi~ke autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije, a na drugoj strani im je odgovaralo kada su Vojvodina i Kosovo i Metohija bile potpuno odvojene od Srbije i wenog ustavnog ure|ewa. Vidjevi da je hrvatska desnica na ~elu sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ-om), svakim danom sve ja~a, a posebno kod stare i mlade generacije, te hrvatske emigracije u inostranstvu, Ivica Ra~an je bio svjestan da bez srpskih glasa~a i gra|ana koji su jugoslavenski orijentisani nema anse da bude ozbiqna opozicija, a pogotovo da dobije izbore. Takvoj ocjeni i procjeni pridonijela je i ~iwenica da je u ~lanstvu Saveza komunista Hrvatske bilo preko 40 odsto Srba, iako se to nije odraàvalo u rukovodstvu te partije. Dodamo li tim podacima i ~iwenicu da je u Hrvatskoj bilo mnogo pripadnika JNA sa porodicama, te ne mali broj nacionalnih mawina, bilo je jasno da se Savez komunista Hrvatske mora u svom programu okrenuti jugoslavenskoj opciji. Upravo je zbog tih ~iwenica programska platforma SKH bila u opredjeqewu za federativnu Jugoslaviju i da Srbi ostanu konstitutivan i dràvotvoran narod u Hrvatskoj. To je bio osnovni razlog da i ja, bez obzira na neslagawa sa Ra~anom i rukovodstvom SKH, prihvatim tu platformu za prve viestrana~ke izbore u Hrvatskoj. To je, uostalom, i bio razlog da preko 90 procenata srpskog stanovnitva glasa za SKH, to, prevedeno, zna~i da se Srbi u Hrvatskoj nisu borili za velikosrpsku politiku, kako ih ~esto optuùju razni me|unarodni predstavnici, pa i mnoge politi~ke vo|e u Srbiji.
440
Dakle, zahvaquju}i Srbima, SKH Ivice Ra~ana je dobio prve viestrana~ke izbore u Baniji, Lici, Kordunu, Zapadnoj Slavoniji i Sremskobarawskoj oblasti, a preko SKH u republi~ki parlament su uli sa 21 poslanikom srpske nacionalnosti, dok je SDS dobio lokalne izbore u Kninu, Obrovcu i Dowem Lapcu sa 5 poslanika u Saboru Hrvatske. Me|utim, nakon prvog kruga parlamentarnih izbora, koncem aprila 1990. godine, kada je program SKH imao opredjeqewe za federativno ure|ewe SFRJ i da Srbi budu konstitutivan narod u Hrvatskoj, Ra~an je sa uìm rukovodstvom SKH odlu~io da SKH doda SDP (Stranka demokratskih promjena), odustaju}i od federativnog ure|ewa SFRJ i da je suverenitet hrvatskog naroda nedjeqiv, a to je zna~ilo da Srbi ne}e ostati konstitutivan narod. Jedan od razloga zato je rukovodstvo SKH napravilo takav politi~ki salto-mortale leào je u ~iwenici da Ra~an i Gordana Grbi} nisu proli u prvom krugu izbora na zagreba~koj optini Trwe, uz jo jedan podatak, da je ostalo jo 39 poslani~kih mjesta za drugi krug parlamentarnih izbora, u kojem su borbu u finalu vodili HDZ i SKH. Na drugoj strani, zahvaquju}i neofaisti~kom programu HDZ-a, koji je bio na ideologiji NDH Ante Paveli}a, kao i jo nekim desni~arskim strankama, oni su dobili prve viestrana~ke izbore u Hrvatskoj i od tada zapo~iwe otvoreni obra~un sa Srbima. (Velika Srbija; Beograd; 2006; broj 2162; str. 38-43; Borislav Mikeli})
9. Oìvqavawe usta{tva
Dajana Yonston potvr|uje podatke koje navode i drugi autori, ukazuje na zavet Tu|mana i wegove stranke da }e stvoriti nezavisnu hrvatsku dràvu, na podr{ku koju je imao od hrvatske emigracije, na ilegalno naoruàvawe i stvarawe paravojnih formacija: Godine 1990. izabran je Frawo Tu|man za predsednika Hrvatske. Wegova nova stranka, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) zavetovala se da }e da se otcepi od Jugoslavije i da formira nezavisnu hrvatsku dràvu. Tu|man je imao sna`nu politi~ku i finansijsku podr{ku hrvatske emigracije, ukqu~uju}i i direktne potomke fa{isti~kog usta{kog pokreta koji je upravqao Nezavisnom Dràvom Hrvatskom koja je uz veoma delotvornu diplomatsku podr{ku Nema~ke i Vatikana formirana 1941. i provodila politiku likvidacije srpskog stanovni{tva na svojoj teritoriji masakriraju}i bez milosti qude, ène i decu. Hrvatska je imala veliki broj Srba (preko 12 odsto ukupnog stanovni{tva). Srbi u Hrvatskoj morali su da se upla{e kad su videli da se usta{e iz emigracije trijumfalno vra}aju u Hrvatsku koja je ubrzo posegla za simbolima strahovlade iz 1941, naro~ito za crveno-belom {ahovnicom, koja je za Srbe bila ravna nacisti~kom kukastom krstu. Te simboli~ne gestove sledile su konkretnije mere, naro~ito otpu{tawe Srba iz javnih slu`bi i direktni napadi na lica i imovinu od nekontrolisanih bandi provokatora, namerno dozivaju}i u svest kampawu iz 1941. da se Hrvatska o~isti od srpskog stanovni{tva. Stari lu~ki grad Zadar u prole}e 1991. doìveo je neku vrstu kristallnacht, kad je jedna kohorta naoruànih hrvatskih nacio441
nalista preplavila gradske ulice i sistematski uni{tila preko sto srpskih trgova~kih radwi. Ova zlodela nisu mobilisala ni hrvatsku policiju ni medije Zapada. Tokom cele jeseni 1990, Tu|manova vlada je tajno provodila zama{an ilegalni uvoz oru`ja s ciqem da pretvori nove policijske snage, takozvanu hrvatsku nacionalnu gardu (Zbor narodne garde, ZNG), u armiju budu}e nezavisne hrvatske dràve. Ovu operaciju je vodio biv{i visoki oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA), Martin [pegeq, koji je hteo da upotrebi hrvatske oruàne snage za opsedawe kasarni JNA i da prisili oficire i vojsku da izraze lojalnost Hrvatskoj. Devetog januara 1991. stavqen je na sto Predsedni{tva Jugoslavije celovit magnetofonski snimak [pegeqevih operacija. Bilo je jasno da su do ovog trenutka hrvatska brda i doline pune oru`ja koje je pokradeno iz skladi{ta JNA ili krijum~areno preko hrvatsko-ma|arske granice. Niko nije mogao da tvrdi da stvarawe posebne vojske nije ~in veleizdaje i korak prema gra|anskom ratu. O~ekivalo bi se da se vlada svake zemqe suprotstavi takvom postupku. Ali, Jugoslavija je po Ustavu iz 1974. imala kolektivno Predsedni{tvo, upravno telo sastavqeno od predstavnika svih {est republika i dve autonomne pokrajine, koje je imalo i sopstvenog rotiraju}eg predsednika savr{ena formula za blokirawe svake akcije. Predsednik rotiraju}eg Predsedni{tva, u to vreme Borisav Jovi} iz Srbije, predloìo je da se naredi JNA da razoruà paravojne jedinice. Tada je hrvatski predstavnik u Predsedni{tvu, Stipe Mesi} (koji je 2000. godine nasledio Tu|mana na poloàju predsednika Hrvatske), dao predlog koji ilustruje ve{tinu pravne suptilnosti koju su Hrvati usavr{ili tokom vekovne opstrukcije pod habzbur{kom upravom. Mesi} je uspeo da se u naredbu da se razoruàju paravojne jedinice unese re~ ilegalne. Ovo je omogu}ilo hrvatskoj vladi da ne provede naredbu, tvrde}i da paravojne jedinice nisu ilegalne. Sedamnaestog januara 1991, Sjediwene Dràve napravile su odsudnu intervenciju u pravcu hrvatske secesije. Ambasador SAD u Beogradu, Voren Cimerman, informisao je Jovi}a da Sjediwene Dràve ne}e tolerisati upotrebu sile prilikom razoruàwa paravojnih jedinica. Samo mirne mere prihvatqive su za Va{ington. Sjediwene Dràve su zabranile JNA da se posluì silom radi o~uvawa federacije, {to je zna~ilo da JNA nije mogla da spre~i da se federacija raspar~a silom. Ova neobi~na intervencija kosila se sa uobi~ajenom diplomatskom praksom. Sjediwene Dràve nikad se nisu drznule da zabrane [paniji da se posluì vojnom silom protiv baskijskih separatista, Velikoj Britaniji da se posluì silom protiv IRA, [ri Lanki da se silom suprotstavi Tamilskim tigrovima, Turskoj da se sluì vojnom silom protiv kurdskih separatista... I, naravno, Sjediwene Dràve smatraju da je Abraham Linkoln bio wihov najve}i predsednik upravo zbog toga {to se... silom oru`ja suprotstavio secesionistima ju`ne Konfederacije. Cimermanova zabrana je prezentovana kao dokaz odanosti SAD miru i mirnim merama. Me|utim, mir nije usledio. Li{ena svoje svete du`nosti da ~uva jugoslovensko jedinstvo, JNA je bila osu|ena da se raspadne na fragmente koji se bore jedan protiv drugoga u ime nekog od konstitutivnih naroda federacije.
442
Od su{tinske je va`nosti to {to je Jugoslavija bila izgubila strate{ki zna~aj kao potencijalna pobo~nica u slu~aju sukoba sa sovjetskim blokom (...) U aprilu 1989, novi ameri~ki ambasador, Voren Cimerman, do{ao je u Beograd sa instrukcijama da preda novu poruku: Jugoslavija vi{e ne uìva geopoliti~ku va`nost koju su joj Sjediwene Dràve pridavale u toku hladnog rata. Cimerman je ranije radio u CSCE (Konferenciji za bezbednost i saradwu u Evropi, koja je kasnije prerasla u OSCE, tj. Organizaciju), gde je specijalizovao aspekte qudskih prava u Helsin{kom sporazumu. Od sada }e Jugoslavija biti podvrgnuta istom strogom prosu|ivawu navodnog kr{ewa qudskih prava koje je omogu}ilo Sjediwenim Dràvama i wenim saveznicima da izvr{e selekciju budu}ih rukovodstava isto~noevropskih zemaqa me|u blagonaklonim `rtvama kao {to su Vaclav Havel i poqski lider Solidarnosti Leh Valensa. Umesto da stoji na ~elu liberalizacije dràvnog socijalizma, Jugoslavija se odjednom na{la na za~equ zemaqa biv{eg sovjetskog bloka koje su se vratolomno bacile u vrtlog {ok-terapijskog kapitalizma. Slovena~ki lideri su sve vreme tokom osamdesetih radili na otcepqewu svoje republike od Jugoslavije iskqu~ivo iz ekonomskih razloga. Hrvatski nacionalisti u emigraciji, sa Tu|manom kao svojim prvakom kod ku}e, godinama su kovali zaveru da obnove Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Suo~en sa takvim dobro organizovanim i dobro finansiranim planovima secesije, koji su uìvali i me|unarodnu podr{ku, Milo{evi} je oklevao. Nije postojao neki sli~an srpski plan. Ve}ina Srba bi izvesno dala prednost o~uvawu jugoslovenske federacije. Ali, da li je to bilo mogu}no s obzirom da su Sjediwene Dràve stavile zabranu na upotrebu sile? (...) Pa ipak, Srbi u Srbiji nisu mogli jednostavno da okrenu le|a svojim ro|acima u Hrvatskoj, koji su se pla{ili da bi etni~ko ~i{}ewe moglo da se povrati. (Yonston; cit. delo; str. 34-37) Srpski stav bio je da samo narodi koji su doneli odluku da formiraju saveznu Jugoslaviju mogu da donesu odluku da je raspar~aju. Samoopredeqewe jeste pravo naroda, a ne republika, koje su, po mi{qewu Srba, arbitrarne administrativne jedinice ~ije su granice povukli komunisti bez konsultacije javnosti. Ovo je bio te{ko shvatqiv argument za qude izvan Jugoslavije, premda je to razumna interpretacija kompleksnih zakona i tradicija Jugoslavije. (isto; str. 38) Odbacivawe usta{kih simbola, koje je Tu|man ponovo uveo, bilo je najè{}e u zemqoradni~kim regijama du` Vojne granice, brdovitih predela koji su vekovima delili dve neprijateqske imperije: Otomansko carstvo na jugoistoku i Habzbur{ku monarhiju na severozapadu. Habzburgovci su pre vi{e vekova dozvolili srpskim seqacima-ratnicima da podiù naseqa uz granicu, uz obavezu da je ~uvaju. Se}awa na usta{ke pokoqe Srba jo{ su bila ìva. Tu|man je odbacio poku{aje da se dobiju garancije za prava srpskog stanovni{tva. Srbi su odràli svoj referendum i traìli autonomiju. Dok je ve}ina Srba koji su ìveli u Zagrebu vi{e bila naklowena pregovorima oko za{tite svojih prava, lideri Srba iz Krajine nestrpqivo su pribegli vekov443
noj tradiciji oruàne samoodbrane. Bez obzira koliko je to bilo pogre{no, nije to bila invazija Hrvatske. Tu|man je majstorski eksploatisao srpsku pobunu, po{to je dobila podr{ku Beograda, da prikaè dugo planiranu secesiju Hrvatske kao ~in otpora Velikoj Srbiji. Ima obiqe dokaza da je Tu|man krenuo u stvarawe Velike Hrvatske, ukqu~uju}i i delove Bosne i Hercegovine, a mo`da i delove Srbije. Tu|manove ambicije imale su podr{ku sna`no ujediwenog hrvatskog nacionalisti~kog pokreta, miliona dolara iz hrvatske dijaspore, kao i Nema~ke i Vatikana. Milo{evi} nije imao sli~nu podr{ku u inostranstvu. Uprkos samouverenoj fasadi, Milo{evi} je improvizovao, dok je Tu|man ta~no znao {ta ho}e. (isto; str. 38-39) Borislav Mikeli} isti~e da su tri vode}a jastreba HDZ-a bili Tu|man, Mesi} i [eks. Formirawe prve neofaisti~ke Vlade Hrvatske, nakon one iz 1941. godine NDH Ante Paveli}a, obavqeno je koncem maja 1990. godine, a na wenom se ~elu naao Stipe Mesi}, jer je Mesi} spadao u tri vode}a jastreba HDZ-a u Hrvatskoj. Naravno, prvi je svakako bio Frawo Tu|man, koji je na spektakularan na~in preuzeo Predsjednitvo Republike Hrvatske. Drugi je bio Stjepan Mesi}, koji je preuzeo Vladu Hrvatske, a tre}i je bio Vladimir eks, koji je izabran za predsjednika Sabora Hrvatske. Ta je postava garantovala da }e se program HDZ-a, zasnovan na ideologiji NDH Ante Paveli}a, realizovati. Na drugoj strani, Ivica Ra~an sa SKH-SDP, umjesto da bude istinska opozicija HDZ-u i wihovom neofaisti~kom programu, odlu~io se da u|e u prqavu kolaboraciju sa HDZ-om Frawe Tu|mana i tako definitivno okrenuo le|a srpskom narodu. Da je to zaista bilo tako, pokazuje podatak da je u Predsjednitvo Republike Hrvatske kod Tu|mana gurnuo dr Duana Bilanyi}a, poznatog politi~kog konvertita, koji je kod Tu|mana imao zaduèwe da prekriva politi~ki sistem, to je zna~ilo ~istu politi~ku kolaboraciju i utapawe SKH-SDP u politiku HDZ-a. Ve} naredne, 1991. godine, Ra~an je otiao korak daqe, pa je u Vladu Hrvatske gurnuo Zdravka Tomca za potpredsjednika Vlade narodnog jedinstva. Takav razvoj doga|aja, da Ra~an sa SKH-SDP u|e u kolaboracione odnose sa HDZ-om, imao je za posqedicu opredjeqewe Srba u Krajini da masovno pri|u SDS-u Jovana Rakovi}a. Otpor kojeg su Srbi u Krajini pruàli prema aktualnoj HDZ-ovoj vlasti, iskazivali su na mitinzima tokom qetnih mjeseci 1990. godine, koji su kasnije doveli do toga da u krajikim optinama, u kojima je nakon lokalnih izbrora 1990. godine bio na vlasti SKH-SDP, vlast preuzme SDS prelaskom odbornika SKH-SDP srpske nacionalnosti u SDS, a sve je to dovelo do referenduma na kojem su se Srbi u Krajini izjasnili za formirawe SAO Krajine (...) Stjepan Mesi} se, kao istaknuti funkcioner Vlade Hrvatske i ~lan Predsjednitva SFRJ odlu~io na obra~un sa Srbima u Hrvatskoj, jer je znao da na taj na~in vrije|a sve Srbe u bivoj Jugoslaviji. Ovom prilikom iznije}u nekoliko tekih ocjena Stipe Mesi}a od proqe}a 1990. godine do konca 1990. godine: (1) Na promotivnom skupu svoje stranke HDZ-a u Gospi}u u proqe}e 1990. godine, Mesi} je rekao da }e
444
svi Srbi u Hrvatskoj mo}i stati pod jedan kiobran, a nekoliko mjeseci kasnije, Mesi} je ispalio novu parolu: (2) Srbi oru zemqu u Hrvatskoj, a boga mole da kia pada u Srbiji, (3) Neka Srbi idu u Srbiju, ali neka sa sobom ponesu ono malo zemqe koju su donijeli na opancima kada su dolazili na ove prostore. Nakon takvih uvreda na ra~un Srba u Hrvatskoj, koje je izgovorio kao visoki funkcioner HDZ-a i predsjednik Vlade Hrvatske, HDZ ga je predloìo da postane ~lan Predsjednitva SFRJ umjesto Stipe uvara. Ubrzo po{to je preuzeo tu funkciju, Stipe Mesi} je uputio najteù poruku Srbima u Hrvatskoj, a ona je glasila: Ne misle vaqda Srbi u Hrvatskoj da mi u leperima iz Ma|arske vozimo nalivpera. Malo sutra, gospodo. Naravno da su Srbi u Hrvatskoj, odnosno u Krajini i bez Mesi}evog upozorewa dobro znali da se u leperima iz Ma|arske ne voze nalivpera, ve} naoruàwe za pripadnike HDZ-a i Zbora narodne garde, odnosno Zenge. I ne samo to, Srbi iz Krajine su znali da se to naoruàwe ne uvozi za hrvatski turizam, ve} za obra~un sa Srbima i pripadnicima JNA, koji su se nalazili u kasarnama urbanih sredina u Hrvatskoj. Eto, takav Stjepan Mesi}, koji je svoju aktivnost protiv Srba u Hrvatskoj zapo~eo jo kao visoki funkcioner HDZ-a 1989. godine, zatim u predizbornoj aktivnosti HDZ-a u proqe}e 1990. godine, pa onda nastavio kao predsjednik Vlade Hrvatske da istjeruje Srbe sa posla, potom da formira Zenge i razoruàva Srbe u Krajini, a naoruàva pripadnike HDZ-a, zatim uspeo da izbaci Srbe iz Ustava Hrvatske kao konstitutivan narod, pa onda da zajedno sa pegeqem koncem 1990. godine pripremi onaj pakleni plan za obra~un sa Srbima u Hrvatskoj i pripadnicima JNA u kasarnama i stanovima, da bi na kraju saoptio u Saboru Hrvatske da je svoj zadatak izvrio jer nema Jugoslavije, danas ponovo dijeli lekcije Srbima i vrti oko prsta rukovodstvo Srbije i Crne Gore, te zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore. Dakle, u samo nekoliko qetnih mjeseci 1990. godine, dok je na ~elu Vlade Hrvatske bio Stjepan Mesi}, dolo je do naglog pogorawa politi~kobezbjednosne situacije na podru~ju Krajine, te u urbanim sredinama Hrvatske. Uz permanentnu aktivnost hrvatskih organa vlasti na obespravqivawu Srba u urbanim sredinama u qetnim mjesecima 1990. godine otputeno je oko 15.000 Srba, uglavnom iz dràvnih institucija, prosvjete, medija i zdravstva, a Mesi} je bio i pokreta~ smjena ne malog broja Srba koji su bili na ~elu va`nih preduze}a u Hrvatskoj. Dvije odluke Mesi}eve vlade imale su za ciq destabilizaciju politi~ko-bezbjednosne situacije u Krajini, prva od konca juna 1990. godine, da se formira nelegalna paravojna formacija Zbor narodne garde, koja je bila sastavqena od pripadnika HDZ-a i stavqeni su pod komandu Frawe Tu|mana, a druga odluka je bila da se odmah krene na ilegalni uvoz naoruàwa i da se iz ve}inskih srpskih optina na podru~ju Krajine povu~e naoruàwe od rezervnog sastava milicije. Krenulo se odmah u realizaciju obe odluke, pri ~emu je ilegalan uvoz naoruàwa bio u strogoj tajnosti, a realizacija odluke o povla~ewu naoruàwa od rezervnog sastava milicije iz ve}inskih srpskih optina, bila je teàk zalogaj koji je izazvao veliki poàr.
445
To je bio razlog da se od strane hrvatskog MUP-a krene prema podru~ju Sjeverne Dalmacije, Like i Banije. Budu}i da zamiqena akcija hrvatske vlade na ~elu sa Stjepanom Mesi}em nije urodila plodom da se na prepad ukrote Srbi u Sjevernoj Dalmaciji, odlu~eno je da se u sve to umjeaju operativci MUP-a Hrvatske. (Velika Srbija.; br. 2162; cit. tekst; str. 43-44) U delu teksta sa me|unaslovom Policijski desant na Knin, Benkovac, Petriwu i podru~je Banije, Mikeli} obja{wava kakve je akcije Mesi} preduzimao sa operativcima MUP-a Hrvatske. Budu}i da im nije polo za rukom da preko zadarskog MUP-a i ibenika, kao ni 17. avgusta 1990. godine preko Like provuku tri specijalna vozila MUP-a Hrvatske iz Zagreba, jer su ih zaustavili Srbi u Lici, Vlada Stjepana Mesi}a se odlu~ila da tog 17. avgusta 1990. godine u poslijepodnevnim ~asovima prema Kninu i Benkovcu uputi tri helikoptera MUP-a Hrvatske, to sam smatrao desantom na Knin i Benkovac. Uvidjevi opasnost za ukupnu bezbjednost gra|ana bez obzira na nacionalnu pripadnost, rukovodstvo JNA je preko vazduhoplovstva prisilno vratilo tri helikoptera MUP-a Hrvatske u bazu i tako sprije~ilo krvoproli}e. Da je situacija na tom podru~ju zahvaquju}i odlukama Mesi}eve vlade bila dramati~na govori podatak da je 17. avgusta 1990. godine u centru Benkovca u 17 ~asova odràn veliki miting Srba sa 15.000 prisutnih, uz obra}awe Jovana Rakovi}a. U tom periodu jedino sredstvo zatite za Srbe na tom podru~ju bili su balvani. Istrajavaju}i na kursu pokoravawa Srba na tom podru~ju gdje su Srbi bili ve}insko stanovnitvo, koncem devetog mjeseca (septembra) 1990. godine, policija je krenula u nove ratne avanture, ovog puta prema Petriwi i Baniji. Prvo su pokuali da povuku naoruàwe od rezervnog sastava milicije u Petriwi, a kada im to nije polo za rukom, u Petriwu i na Baniju su uputili 300 hrvatskih specijalaca. Odlu~ili su se da tu akciju provedu kada ja nisam bio u Petriwi, ve} na slu`benom putu. U operativnoj akciji hrvatskih specijalaca, od kojih je, osim u Petriwu, odre|eni broj specijalaca bio upu}en prema Glini i Dvoru na Uni, na podru~ju Petriwe u jednom danu je uhapeno oko 100 Srba, me|u kojima je bio i dio mojih najbliìh saradnika. Tom prilikom hrvatski specijalci su pretresali srpske ku}e do oluka, bajonetima su probadali jastuke i madrace u srpskim ku}ama. Sve to je prouzrokovalo paniku kod ne malog broja Srba, a posebno kod èna i djece. Budu}i da sam se ve} sutradan vratio u Petriwu, upustio sam se u sanirawe te veoma teke politi~ko-bezbjednosne situacije na podru~ju Petriwe i Banije. O svemu sam informisao ne samo savezni MUP, ve} i Predsjednitvo SFRJ, jer se u kasarani Garnizona JNA u Petriwi nalazilo oko 400 èna i djece. Mislim da sam u tome uspio, jer su se specijalci Hrvatske nakon nekoliko dana povukli iz Petriwe i Banije, a od 100 uhapenih Srba oko 90 ih je izilo iz pritvora u Sisku. No, na nesre}u moju i ogromnog broja radnika Gavrilovi}a, u kojem su radili Srbi i Hrvati, osam dana nakon tih dramati~nih doga|aja u Petriwi i na Baniji, ja sam pod ~udnim okolnostima imao teku saobra}ajnu nesre}u i vojnim helikopterom sam bio preba~en na VMA u Beogradu, gdje sam proveo preko dva mjeseca na lije~ewu, da bi se tek polovinom decembra
446
1990. godine vratio u Petriwu. (isto; str. 44) Mikeli} isti~e da danas nema dileme da je najuè rukovodstvo HDZ-a, jo polovinom 1989. godine, projektovalo gra|anski rat u Hrvatskoj, odnosno sukob sa Srbima i pripadnicima JNA u Hrvatskoj. Dakle, ako po|emo od burnih doga|aja 1990. godine, nakon to je Tu|man postao predsjednik Republike Hrvatske, Mesi} predsjednik Vlade Hrvatske, a Vladimir eks predsjednik Sabora Hrvatske, od kada se otvoreno krenulo na pokoravawe Srba u Krajini, od upada zadarskih policajaca u Benkovac, zatim upada hrvatskih specijalaca u Petriwu 1990. godine, oni su svoju aktivnost jo agresivnije zapo~eli u proqe}e 1991. godine upadom hrvatskih specijalaca 2. marta 1991. godine u Pakrac, a Pakrac je bio ve}inska srpska optina po popisu stanovnitva iz 1991. godine. Sledi upad hrvatskih specijalaca 31. marta 1991. godine na Plitvice i to na pravoslavni Uskrs, a Plitvice su pripadale optini Korenica koja je bila ve}inska srpska optina; upad hrvatskih specijalaca 2. maja 1991. godine u Borovo Selo u Isto~noj Slavoniji, a zna se da je Borovo Selo bilo ve}insko srpsko mesto (90 odsto Srba). Tu|manov poziv na lin~ svega {to je srpsko i jugoslavensko u Hrvatskoj, od 6. maja 1991. godine u Trogiru. Vidno uzbu|en i iznerviran neuspjelim akcijama pripadnika Zbora narodne garde, kod Pakraca, preko Plitvica, a posebno Borova Sela, Tu|man je 6. maja 1991. godine u Trogiru kod Splita javno pozvao hrvatske patriote da se svim sredstvima suprotstave JNA i wenim tenkovima, ako treba i svojim tijelima. Rezultat Tu|manovog poziva na lin~ bio je vi|en istog dana, 6. maja 1991. godine ispred Vojno-pomorske oblasti u Splitu. Tada je Ivan Begowa, uz pomo} Ronalda Zvonari}a pokuao da udavi vojnika Namkov Svetla~eva, a nakon toga Branko Glavanovi} sko~io je na borbeno vojno vozilo u kome je bio vojnik sa mitraqezom i bacio ga na zemqu. U neredima koji su tada nastali poginuo je vojnik Sako Gerovski iz Kavadaraca, a kasnije je utvr|eno da ga je ubio Ivan Vrdoqak. Dva dana nakon Tu|manovog govora u Trogiru, od 6. maja 1991. godine, i na podru~ju Zadra je uslijedila konkretna aktivnost HDZ-ovih jastrebova. Tada su civili, policajci i vojnici u odijelima hrvatske policije i vojske (Zenge) opqa~kali sve prodavnice iz Srbije, a mnoge objekte su demolirali, minirali i zapalili. U toj akciji zapaqeno je i minirano 518 srpskih ku}a i poslovnih lokala, i to najve}im dijelom u mjestu Posedarje. Dan nakon paqewa srpskih ku}a u jednom danu u Zadru je oko 250 Srba dobilo otkaze (zadarska fabrika za preradu ribe) bez obrazloèwa. Upravo je tada zapo~eo gra|anski rat u Hrvatskoj, a nakon toga su zaredali zlo~ini nad Srbima u Gospi}u, Sisku, Karlovcu, Slavoniji, itd. Ono to je Tu|man zacrtao sa vrhom HDZ na wenom osnivawu 1989. godine, i na ~emu je aktivno ra|eno nakon dolaska na vlast 1990. godine, kona~no je ostvareno 1991. godine, kada dolazi do izbijawa ratnih sukoba, kako na podru~ju Banije, Korduna, Like, Sjeverne Dalmacije, tako i na podru~ju Isto~ne i Zapadne Slavonije. To je bio projektovan gra|anski rat izme|u Hr447
vata, koje je predvodila HDZ-ova vlast i samoorganizovanih Srba, dràvqana Hrvatske sa podru~ja Krajine. Projektanti tog gra|anskog rata bili su visoki funkcioneri HDZ-a i hrvatske vlasti na ~elu sa Tu|manom, eksom, Gojkom ukom, Mesi}em, Jankom Bobetkom i drugima. (isto; str. 44-45)
10. Preko etni~kog ~i{}ewa do stanova

Mikeli} iznosi ~iwenice o etni~kom ~i{}ewu Srba u urbanim sredinama i otimawu wihovih stanova. Bar za mene, kao dobrog poznavaoca politi~ko-bezbjednosne situacije i prilika u Hrvatskoj, nema dileme da je hrvatsko neofaisti~ko rukovodstvo na ~elu sa Tu|manom, Mesi}em i eksom, koriste}i ratne sukobe sa krajikim Srbima 1991. godine, svjesno, uz razli~ite metode pritisaka i maltretirawa, izvrilo etni~ko ~i}ewe oko 200.000 Srba iz urbanih sredina u Hrvatskoj i na taj na~in su doli do 60.000 stanova, od kojih najvie u Splitu, Zadru, Osijeku i Zagrebu. Da bih to argumentovao, iznosim samo jedan podatak koji je vezan za demokratski Zagreb, kada je u samo nekoliko dana 1991. godine iz predgra|a Zagreba proterano oko 25.000 Srba. Zlo~ini nad Srbima u urbanim sredinama Hrvatske 1991. godine bili su sistematski i planski i o wima se najmawe zna u javnosti Razlozi zbog kojih su u urbanim sredinama Hrvatske vr{eni najve}i zlo~ini pod kontrolom hrvatske vlasti su slijede}i: (1) zbog unitavawa inteligencije; (2) istjerivawem mladih prestaje bioloka reprodukcija u gradovima; (3) unitavawe kwiga pisanih }irilicom; (4) ruewe crkava u gradovima (duhovno unitavawe). Zlo~ini nad Srbima u urbanim sredinama ~iweni su na razli~ite na~ine, od izvla~ewa iz stanova i sa radnih mesta, uz telefonske prijetwe, zatim kroz kontrole na punktovima u prilazima gradovima i na raskrsnicama koje su vr{ili pripadnici Zbora narodne garde. One Srbe, koje nisu imali na~ina da likvidiraju, deportovali su i protiv wihove voqe i u tom prqavom poslu u~estvovala je Vlada Hrvatske, na ~elu sa Frawom Gregori}em, u ~emu su mu asistirali Ivan Veki}, tadawi ministar unutrawih poslova Hrvatske, preko policijskih uprava sa posebnom ulogom \ure Brodarca, tada{weg efa Kriznog taba i efa policije u Sisku, uz aktivnu ulogu Ivana Bobetka, sina generala Janka Bobetka. Za tu aktivnost koritena su dva logora u Sisku, od kuda su ih prebacivali u Kerestinac ili na Zagreba~ki velesajam, a onda su slati prema Pakra~koj poqani i Osijeku, odnosno Glavau, da bi neki od wih bili razmjewivani za zarobqene pripadnike Zbora narodne garde. Najeklatantniji primjer masovnih zlo~ina koji su po~iweni nad vie stotina Srba jesu Sisak i Banija u periodu od 1991. godine, pa zavrno sa Bqeskom i Olujom 1995. godine, koji se do danas prikrivaju. Postoje egzaktni podaci o likvidaciji i nestanku preko 500 Srba na podru~ju Siska od jeseni 1991. godine, pa do vojne operacije Oluja. Sve je to ~iweno pod dirigentskom palicom \ure Brodarca i Ivana Bobetka (sin generala Bobetka), budu}i su oni bili na ~elu Kriznog taba u Sisku 1991. godine, da bi nakon toga \uro Brodarac preuzeo ulogu ùpana Sisa~ko-moslava~ke regije i tu du`nost obavqao punih 13 godina.
448
U izvrewu tih gnusnih zlo~ina nad vie stotina Srba u Sisku i wegovoj okolini u~estvovalo je oko 60 najekstremnijih bojovnika, a ja }u ovom prilikom apostrofirati neke od wih : \uro Brodarac, Milankovi} Vladimir, Brajkovi} Josip, Brajkovi} Stjepan, Bowak Drago, Hlii} @eqko, Mandel Ekrem, iki} Josip, ]ati} Zlatko, Kraq Zvonko, Suqi} Munib, Alihoyi} Senad, Bijeli} @eqko, Gloìni} Mladen, Balija Igor, Anui} Ivan, Miri} Ivo, Krpan Stjepan, Hodak Nikola, Vu~i}evi} Zvonko-\ona, Miloi} @eqko, Pikor Stjepan-Bambino, Peri} @eqko-Tarzan, Oroz Zvonimir, Zguri} Josip, Karda Pajo, itd. Po nalogu tadaweg efa policije u Sisku \ure Brodarca, 22. avgusta 1991. godine u ranim jutarwim ~asovima, pripadnici policije u Sisku sa oklopnim vozilima i transporterima upali su u srpska sela: Trwane, âkale, Kiwa~ku, Bestrmu, Br|ane, Bliwski Kut i Bliwsku Gredu. Tom prilikom oni su po~inili stravi~an zlo~in nad 20 nedu`nih Srba razli~ite dobi, koji su bili budni i nalazili se ispred svojih ku}a, spremaju}i se za poqoprivredne radove. Kad je rije~ o prikrivawu zlo~ina, dovoqno je ista}i podatak da se nakon hrvatske operacije Oluja 1995. godine na petriwskom grobqu nalazi 150 grobova Srba na kojima je oznaka N.N, a takav je slu~aj i sa jo nekoliko stotina Srba sa ostalih banijskih optina, a da do sada, i nakon 10 godina, niko od po~inioca zlo~ina nije procesuiran pred @upanijskim sudom u Sisku. Naravno da je sve to bilo mogu}e zahvaquju}i, do prije izvjesnog vremena, sisa~ko-moslava~kom ùpanu \uri Brodarcu, nalogodavcu mnogih zlo~ina nad Srbima na podru~ju Siska i Banije. Samo mjesec dana nakon zlo~ina hrvatskih MUP-ovaca nad 20-tak Srba u nekoliko banijskih sela od 22. avgusta 1991. godine, jo stravi~niji zlo~in po~inile su hrvatske Zenge 21. januara 1991. godine na poznatom Koranskom mostu kod Karlovca. Tom prilikom Zenge su presrele i zarobile 23 vojnika JNA iz rezervnog sastava sa wihovim starjeinom, kapetanom Milom Peura~om. Od 23 vojnika JNA, oni su likvidirali 21 vojnika, od kojih su 13 zaklali. Vojnici su bili primorani od hrvatskih zengovaca da legnu na most, licima su bili nasloweni na asfalt, sa rukama na potiqku, a hrvatski zlikovci su tim mladim vojnicima sjekli ui, kopali o~i i noèm rezali lica, a to su u~inili i wihovom kapetanu Mili Peura~i. Dva tako stravi~na doga|aja u razmaku od mjesec dana, jedan na podru~ju Banije, kada je likvidirano oko 20-tak srpskih seqaka, a drugi na Kordunu, kada je na najsvirepiji na~in likvidirano 13 mladih vojnika, izazvali su ogor~ewe i unijeli strah u svaku srpsku ku}u na Baniji i Kordunu. Ti stravi~ni doga|aji iz qeta 1991. godine podsjetili su Srbe na Baniji i Kordunu na zlo~ine koje su po~inile ustae NDH Ante Paveli}a nad Srbima u periodu od 1941. do 1945. godine, kada je na Baniji i Kordunu likvidirano oko 50.000 nedu`nih Srba. Dolaskom HDZ-a na vlast 1990. godine na podru~ju Gospi}a oìvio je ustaki pokret, ~emu je pridonio i Stipe Mesi} dolaskom u proqe}e 1990. godine na to podru~je, kad je izjavio : Da }e svi Srbi u Hrvtaskoj stati pod jedan kiobran, a glavni egzekutori su bili Mirko Norac i Tihomir Orekovi}.
449
Obra~un sa Srbima u Gospi}u zapo~eo je u proqe}e 1991. godine, iako su na tom podru~ju bili pripadnici JNA. Taj obra~un se zahuktao u qetnim mjesecima 1991. godine. Ve} u prvim jesewim mjesecima 1991. godine u Gospi}u je uhapeno 123 lica srpske nacionalnosti, koji su potom odvedeni u Lipovu Glavicu, gdje su likvidirani. Nakon likvidacije ugqenisana tijela 19 qudi sahrawena su u selu Debelo Brdo u neposrednoj blizini Korenice, tek 2000. godine, a sva ostala tijela su nakon likvidacije posuta benzinom i zapaqena. U istom periodu HVO iz Oto~ca napalo je srpska sela Podum i Glavice i u tom napadu ubijena su 84 lica srpske nacionalnosti. Prvo etni~ko ~i}ewe jednog naroda na prostoru prethodne Jugoslavije obavile su hrvatske oruàne snage nad Srbima iz Zapadne Slavonije u razmaku od mjesec dana, od polovine novembra 1991. godine do 20. decembra 1991. godine, kada je o~i}eno 185 srpskih sela, a likvidirano vie stotina Srba u Pakra~koj Poqani. îwenice koje se izostavqaju, u prvom redu zbog Ov~are i zlo~ina nad Hrvatima, jesu zlo~ini nad Srbima u Vukovaru i Borovom nasequ. Naime, nakon osloba|awa Vukovara i Borovog naseqa, 17. januara 1991. godine, zate~eni su stravi~ni prizori masakra kojeg su izvrili pripadnici Zengi nad mnogobrojnim Srbima, bez obzira na starosnu dob. Na te doga|aje posebnu pa`wu je skrenula i italijanska novinarka u Borovu Selu, ukazavi na stravi~nan prizor mrtve srpske djece, a taj slu~aj je i danas obavijen velom tajne. (isto; str. 45-46)
11. Kako je vo|en medijski rat protiv Srba

Dajana Yonston analizira ulogu medija u sukobu na prostoru biv{e Jugoslavije, zapravo ukazuje na ~iwenicu da je Zapad zajedno sa Hrvatima vodio medijski rat protiv Srba i iznosi svoje vi|ewe sukoba na Balkanu. Kad su po~eli oruàni okr{aji u Hrvatskoj 1991. godine, situacija je bila konfuzna. Izve{tavawe zapadnih medija bilo je selektivno. Stranim novinarima bio je potreban obrazac po kome }e da interpretiraju doga|aje. Taj obrazac je mogao da se dobije u Zagrebu, gde je Tu|manova informativna agencija, puna uslu`nih mladih Hrvata iz Kanade i Sjediwenih Dràva, koji su dobro vladali engleskim jezikom, nudila jasnu interpretaciju i izve{taje o doga|ajima na terenu koji su je potkrepqivali. Zahvaquju}i tako selektivnom vi|ewu, neki zna~ajni doga|aji su zanemarivani od svetskih medija. Gospi} je glavna raskrsnica u dolini reke Like. To je poqoprivredni kraj okruèn planinama u jugozapadnoj Hrvatskoj na zapadnom rubu Krajine. Sa me{ovitim srpskim i hrvatskim stanovni{tvom, Gospi} zauzima posebno mesto u kolektivnoj svesti Srba u Hrvatskoj. Upravo je u Gospi}u, na usta{koj konferenciji 22. jula ratne 1941. godine, samo tri meseca nakon {to je Hitlerov blitzkrieg ozna~io kraj Kraqevine Jugoslavije, ministar za naobrazbu i kulturu u novoformiranoj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, Mile Budak, opisao kako Hrvatsku treba o~istiti od nehrvatskog stanovni{tva za deset godina (...) Nije to bila prazna pretwa. Usta{e su ve} bile po~ele da je provode u ìvot. Ubijene su ili odvedene u logore smrti stotine hiqada Srba.
450
Pola stole}a kasnije, Gospi} je ponovo postao scena terora. Srbi su sa~iwavali vi{e od polovine od nekih 15.000 stanovnika. Hrvatski separatisti inscenirali su nasilne demonstracije i opkolili kasarne JNA. Dva Albanca, oficiri Ahmet Krasni}i i Agim êku, igrali su glavnu ulogu u predaji garnizona JNA hrvatskim separatistima, li{avaju}i na taj na~in srpsko stanovni{tvo za{tite. Bila je to rana manifestacija operativnog saveza izme|u hrvatskih i albanskih nacionalista. Nekoliko godina kasnije, Krasni}ija je Rugovin predsednik vlade u izbegli{tvu, Bujar Buko{i, imenovao za vo|u oruànih snaga Republike Kosova, koja je bila rival Oslobodila~koj vojsci Kosova (OVK). Krasni}i je ubijen u Tirani u septembru 1998. godine, verovatno od agenata OVK. êku se u me|uvremenu prikqu~io novoj hrvatskoj armiji u kojoj je dostigao visok ~in. Godine 1995, po zavr{etku obuke kod penzionisanih ameri~kih vojnih stru~waka po ugovoru sa zagreba~kim Ministarstvom obrane, êku je pomagao u komandovawu operacijom Oluja u kojoj su Srbi proterani iz Republike Srpske Krajine. U pripremi ove operacije, Hrvate su obu~avali penzionisani ameri~ki oficiri koji pripadaju ameri~kom privatnom udruèwu MPRI (Military Professional Resources Incorporated), koje je kasnije obu~avalo albanske pobuwenike sa Kosova i Metohije i wihove neprijateqe, makedonsku armiju. êku je stekao uàsnu reputaciju provode}i izuzetno brutalne masakre nad Srbima na prostorima Like. Isti taj êku imenovan je za komandanta OVK 1999. godine, kada je NATO alijansa bombardovala Jugoslaviju, a 21. januara 2000. poloìo je zakletvu kao komandant Kosovskog za{titnog korpusa to je novi naziv za teoretski opitomqenu OVK, koju sponzori{u NATO i UN. Nakon predaje garnizona JNA 1991. godine, izvestan broj srpskih gra|ana, strahuju}i za svoju bezbednost, napustio je Gospi}, ali su se, nakon ube|ivawa od hrvatskih vlasti koje su garantovale wihovu bezbednost, oni vratili tamo. Uskoro nakon toga, krajem septembra 1991. godine, odvedeno je i ubijeno vi{e od 120 Srba iz Gospi}a, me|u kojima je bilo i istaknutih profesora i sudija. Wihova tela su uni{tena i sakrivena. Bilo je to upozorewe Srbima oni vi{e nisu bezbedni u Hrvatskoj. Prema hrvatskim aktivistima za qudska prava, ovo je bio prvi ve}i pokoq civila u jugoslovenskim gra|anskim ratovima. I ranije, u toku 1991. godine, bilo je oruànih sukoba, `rtava i napada na sela radi obezbe|ewa linija odbrane. Ali ovo je bio prvi pokoq izvr{en kao smi{qen ~in etni~kog ~i{}ewa, s namerom da se zapla{i srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj i natera u bekstvo. Pa ipak, svetski mediji su ignorisali taj masakr. Gospi} nikad nije postao deo litanije o zverstvima koju su novinske agencije, izve{tavaju}i o biv{oj Jugoslaviji, neprekidno ponavqale. Izraz etni~ko ~i{}ewe preuzeli su zapadni mediji nekoliko meseci kasnije, iskqu~ivo u vezi sa postupcima Srba u Bosni prema bosanskim muslimanima. Mediji na Zapadu ignorisali su pokoq u Gospi}u 1991. godine sve do kasnog leta 1997. kada je jedan raàlovani policajac, Miro Bajramovi}, odlu~io da sve otkrije. Bajramovi} je pri~ao kako je wegova paravojna jedinica poslata u Gospi} u septembru 1991. s naredbom iz Ministarstva unutra451
{wih poslova da {iri teror me|u 9.000 Srba na tom podru~ju. Ovom paravojnom jedinicom komandovao je Tomislav Mer~ep, zloglasni ~lan Tu|manove nacionalisti~ke stranke, koji je otvoreno povampirivao parole i gestove fa{isti~kih usta{a. Naredba za Gospi} bila je da se izvr{i etni~ko ~i{}ewe, pa smo ubijali direktore po{ta i bolnica, vlasnike restorana i mnoge druge Srbe, rekao je Bajramovi} splitskom listu Feral tribune. Pogubqewa su vr{ena pucawem iz neposredne blizine. Nismo imali mnogo vremena. Naredba na{eg {taba glasila je da se smawi procenat Srba u Gospi}u. Prema Bajramovi}evoj proceni, wegova jedinica je za mawe od mesec dana likvidirala oko 90 do 100 qudi, ve}inom Srba civila, ali i neke antinacionalisti~ki raspoloène Hrvate. Ja sam odgovoran za smrt 86 qudi, rekao je Bajramovi}. Svojim rukama sam ubio 72 ~oveka. Od toga 9 èna. Bajramovi} je izneo svoju ispovest u znak protesta {to hrvatske vlasti nisu na{le za shodno da ga nagrade za u~iwene usluge. Ostale vo|e paravojnih jedinica su se obogatile, àlio se on. Mer~ep je po~eo od nule, a sad ima dve ku}e u Zagrebu i dva stana i ku}u na Bra~u. A Bajramovi} nema ni{ta, ni posao, a i moja djeca jedu ba{ kao i Mer~epova. Mer~ep je bio slavan u Hrvatskoj. Wegove horde ubica nazvane su od odu{evqene publike hrvatskim vitezovima. Gospi} i Lika nisu bili jedino podru~je wegovog delovawa. Po~etkom oktobra 1991. odredi smrti Tomislava Mer~epa spustili su se u dolinu Pakraca... sa zadatkom da iskorene Srbe u predelu Pakraca, javila je Asocijacija nezavisnih medija (AIM) devet godina kasnije. Srbi su odvo|eni iz svojih ku}a, mu~eni u svla~ionici fudbalskog kluba Jedinstvo, a zatim ubijani. ^lanovi Mer~epovih bandi ~inilo se da su bili nedodirqivi dok god je Tu|man na vlasti, a Feral tribune je sudski bio primoran da isplati zama{nu sumu (130.000 kuna, oko 26.000 ameri~kih dolara) za pretrpqeni bol time {to je objavio detaqan izve{taj o zlo~inima u Pakracu sredinom 1995. godine. Tek nakon Tu|manove smrti otvorena je istraga, {to je pokrenulo furiozne demonstracije hrvatskih nacionalista koji su protestovali protiv sramo}ewa domovinskog rata. Hrvatska javnost se pona{ala kao noj u pogledu zlo~ina koje su po~inili na{i de~ki, prime}uje AIM. [est meseci nakon svog priznawa, Bajramovi} je jo{ bio u zatvoru, gde ga, kako kaù, hrvatske zatvorske vlasti ~esto batinaju i podvrgavaju intenzivnom psihi~kom mu~ewu. Ali ni{ta nije preduzeto da se kazne zlo~ini koje je on obelodanio. Ova informacija dolazi od trojice biv{ih hrvatskih vojnika, svi su iz Gospi}a, koji su svoje ìvote izloìli smrtnoj opasnosti da bi pruìli svedo~anstvo o hrvatskim masakrima nad Srbima pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom u Hagu. Wihovo svedo~ewe je ukqu~ivalo video snimke na kojima se vidi kako hrvatske oruàne snage ubijaju civile, i dokumente koji impliciraju visoke hrvatske oficire, ukqu~uju}i i ministra obrane Gojka [u{ka, u ubistvima. Ta trojica Milan Levar, biv{i komandir izvi|a~ko-obave{tajne jedinice, Zdenko Bando, biv{i komandir milicije, i Zdenko Repac, biv{i pripadnik tajne obave{tajne slu`be rekli su dopisniku Wujork Tajmsa
452
Krisu Heyisu kako su bili o~evici desetina odvo|ewa i ubistava u gradu Gospi}u i okolini 1991. godine u toku rata Hrvatske za otcepqewe od Jugoslavije. Oni kaù da su stotine Srba, kao i Hrvata koji su se protivili nacionalisti~kom pokretu, pogubqene i zakopane u masovne grobnice oko Gospi}a od strane hrvatske armije, paravojnih jedinica i policije. Bando je rekao Heyisu kako je bio u poziciji da vidi sve {to se de{ava i da su naredbe da se po~ine ova ubistva dolazile iz Ministarstva obrane. Ova trojica smatraju da je neopravdano da oni koji su po~inili ove zlo~ine nikada nisu ka`weni; oni su, u stvari, promovisani u vojnoj, policijskoj i politi~koj strukturi. Oni ostaju na vlasti. Odvo|ewa i pogubqewa vr{io je gradski {qam koji je bio zainteresovan prvenstveno da pqa~ka ku}e i imovinu pogubqenih Srba i Hrvata. Levar je izrazio àqewe {to su ti qudi, da bi se obogatili, ubili moj grad grad moga oca i djeda. On se pla{i da se Gospi} nikada vi{e ne}e oporaviti. Ove veoma precizne optu`be od verodostojnih, identifikovanih svedoka koji su bili u poziciji da znaju fakta i svedo~e o zlo~inima koje su po~inili pripadnici wihove nacije, a ne druge strane nai{le su na mlak prijem kod Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~ine. U slu~ajevima muslimanskih optu`bi protiv Srba, Tribunal je dao prednost za{titi svedoka od gowewa, dozvoqavaju}i im ~ak da ostanu anonimni. Tribunal nije pokazao takvu brigu za pomenute Hrvate koji su se izloìli riziku kako bi pruìli solidno svedo~anstvo o zlo~inima protiv srpskih civila. Od javqawa Tribunalu u avgustu 1997, ova trojica kaù da svakodnevno primaju pretwe smr}u, vi{e puta su premla}eni od neidentifikovanih napada~a, a na vozila su im bacane zapaqive bombe. Pa ipak, Tribunal nije obezbedio za{titu ni za wih ni za wihove porodice. Dvojica su napustila svoj rodni Gospi} zbog napada, a tribunalu je trebalo tako dugo da provede istragu ostaviv{i lokalnim vlastima dovoqno vremena da uni{te dokazni materijal. Mi ne razumijemo {ta se de{ava, rekao je Levar Wujork Tajmsu po~etkom 1998. godine. Proglasili su nas za izdajnike. Mi ìvimo pod konstantnim pritiskom. [ef policije u Gospi}u i komandant garnizona su ratni zlo~inci. Kakvu vrstu za{tite moèmo da o~ekujemo od takvih qudi? Osamnaest meseci kasnije, 28. avgusta 2000. godine, Milan Levar je ubijen eksplozivnom napravom ispred svoje ku}e u Gospi}u. U kratkoj notici, Rojter je izvestio da je Levar bio jedini Hrvat koji je dosad svedo~io pred Me|unarodnim tribunalom za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji o masovnim pogubqewima Srba u svom rodnom Gospi}u tokom hrvatskog domovinskog rata. Ha{ki tribunal ostao je ravnodu{an prema publikovawu ili gowewu dobro dokumentovanog hrvatskog etni~kog ~i{}ewa Srba na samom po~etku jugoslovenskih konflikata. Imaju}i na umu da je u januaru 2001. tuìlac tribunala Karla del Ponte uporno tvrdila da Hag mora imati prioritet nad srpskim sudovima pri su|ewu Srbima (naro~ito Milo{evi}u), isti tribunal nije insistirao na prioritetu kad je re~ o su|ewu Hrvatima. Karla del Ponte je zakqu~ila da se hrvatskim sudovima moè poveriti deqewe pravde. Ova nezainteresovanost Tribunala je kao dimna zavesa
453
spre~ila qude na Zapadu da razumeju kako je rat po~eo u Hrvatskoj, gde su novi pokoqi Srba neodoqivo dozivali u svest se}awa na usta{ki genocid, {to je izazvalo reakcije samoodbrane. Ove reakcije u podru~jima naseqenim Srbima u Hrvatskoj (Krajina, Slavonija) bile su stigmatizovane kao srpska agresija i iskori{}ene od hrvatske propagande da se dobije me|unarodna podr{ka. (...) Zvani~na politika Beograda bila je da se sa~uva jugoslovenska federacija. Ali federacija se smawivala. Secesija Slovenije, u su{tini bez otpora, izazvala je duboku konfuziju u JNA, ~ija je sveta du`nost bila da ~uva federaciju kao celinu. [ta je ostalo i gde povu}i crtu? Secesija Hrvatske stvorila je problem kako povezati velike delove naseqene Srbima koji su vi{e voleli da ostanu u Jugoslaviji. Prvobitno zna~ewe parole Svi Srbi u jednoj dràvi bilo je o~uvati Jugoslaviju, ili bar wen najve}i deo. Ali, parola je mogla da se ostvari i u jednoj mawoj Jugoslaviji, bez Slovenije, pa i bez Hrvatske izuzev oblasti koje su naseqene uglavnom Srbima. Situacija je bila sama po sebi dvosmislena. Domovinski rat Hrvatske bio je secesionisti~ki rat koji se sa srpskim pobunama pretvorio u rat za o~uvawe integriteta republi~ke teritorije. Sa srpskog stanovi{ta, bio je to rat da se sa~uva ako ne celovita Jugoslavija, a ono bar {to je vi{e mogu}e, ukqu~uju}i naro~ito one delove Hrvatske koji su naseqeni uglavnom Srbima, ili (kao u slu~aju ju`ne Dalmacije, ukqu~uju}i Dubrovnik) delove koje Srbi i Crnogorci smatraju delom svoje, a ne hrvatske istorijske teritorije. (Yonston; cit. delo; str. 39-45) Nesistematski pristup Evropske zajednice (koja je ubrzo prerasla u Evropsku uniju) sastojao se u tome da formira organe za odga|awe nevoqa, koji je trebalo da re{e problem ne uznemiravaju}i nikoga previ{e. U Briselu je, 27. avgusta 1991. godine, EZ formirala Me|unarodnu konferenciju za mir u Jugoslaviji (~iji je prvi predsednik bio biv{i ministar inostranih poslova Velike Britanije lord Piter Karington) i Arbitra`nu komisiju. (isto; str. 50) Badinterova komisija nije uspela da se uhvati u ko{tac sa centralnim pitawem jugoslovenske krize, koje je Beograd eksplicite postavio. U leto 1991. godine, dok je nezavisnost Slovenije i Hrvatske bila suspendovana na zahtev EZ, srpska vlada je podnela Komisiji tri pitawa traè}i na wih odgovor: Ko moè da bude subjekt prava na samoopredeqewe sa stanovi{ta me|unarodnog javnog prava, nacija ili federalna jedinica? Da li je pravo samoopredeqewa subjektivno kolektivno pravo ili pravo na teritoriju? Moè li secesija da bude legalan ~in sa stanovi{ta Ujediwenih nacija i drugih relevantnih pravnih dispozicija? Da li su demarkacione linije izme|u konstitutivnih delova federalne dràve (pokrajina, kantona, dràva, Lnder, republika i sli~no) granice u smislu me|unarodnog javnog prava? Srpska vlada je postavila ova pitawa s ciqem da skrene pa`wu na ~iwenicu da me|unarodno javno pravo u stvari ne priznaje pravo samoopredeqewa u obliku secesije administrativne jedinice u okviru federalne dràve (kao {to je Kalifornija u Sjediwenim Dràvama ili Severna Rajna454
Vestfalija u Saveznoj Republici Nema~koj). Prema srpskoj interpretaciji Ustava, s obzirom da su federaciju formirali konstitutivni narodi, obrnut proces, u obliku secesije, privilegija je naroda, a ne administrativnih jedinica, to jest republika. To je sporna ta~ka. Hrvatska vlada je argumentovala da je secesija pravo republika. Hrvatski lideri su prirodno skloni da zadrè celovitu teritoriju ukqu~enu u administrativne granice Republike Hrvatske kako su ih povukli Titovi partizani u toku Drugog svetskog rata. Ustavne nejasno}e bile su takve da bi pravni argument mogao da ide u oba pravca. Balansirano posredovawe bi u najmawu ruku uo~ilo problem i mo`da pozvalo na strpqive pregovore. Me|utim, na ova oficijelna pitawa srpske vlade nikad nije dat odgovor. Umesto odgovora, 29. novembra 1991. godine Badinterova komisija je izdala prvo saop{tewe koje je zapravo bilo posmrtno zvono za federativnu Jugoslaviju, izjavquju}i da je Federativna Republika Jugoslavija u procesu raspadawa. Ne obra}aju}i pa`wu na kontekst jugoslovenskog ustava, Badinterova komisija je posegla za jednim principom s kojim jugoslovenska situacija nije imala ni{ta, uti possidetis, koji je ranije uzet iz rimskog prava da bi se primewivao jedino u periodu dekolonizacije Afrike i Ju`ne Amerike. Na tim kontinentima kolonije evropskih sila pokrivale su prostore na kojima ranije nisu bile definisane nacionalne granice. Prema principu uti possidetis, zna~ilo je da }e zemqe koje nastaju nakon dekolonizacije naslediti kolonijalne administrativne granice koje su postojale u trenutku sticawa nezavisnosti. To je bio na~in da se ti prostori drè ujedno, a ne da se komadaju. Brojni pravnici su signalizirali da bi aplikacija principa uti possidetis na istorijski etabliranu zemqu bila totalno deplasirana. Ovo je bio korak bez presedana u me|unarodnom pravu. Izjavquju}i da je Jugoslavija u procesu raspadawa (upotrebqeni su i izrazi dezintegracija i komadawe), pravni status Jugoslavije je jednostavno odba~en, daju}i signal rivalskim grupama da prigrabe teritorije koliko god mogu. A onda je Komisija nastavila da daje savete svima da srede ra~une mirnim putem respektuju}i qudska prava mawina. U pogledu pitawa koje }e nove dràve biti priznate umesto dezintegrisane Jugoslavije, Komisija je napustila tradicionalne realisti~ke kriterijume za diplomatsko priznawe (kontrola teritorije) u korist privrènosti i takozvanim evropskim vrednostima: privrènost vladavini zakona, demokratija, qudska prava, razoruàwe, odustajawe od proizvodwe nuklearnog oru`ja, mawinska prava, itd. Naravno, svako ko tvrdi da formira novu dràvu spreman je da izrazi privrènost takvim vrednostima, ali to nije dokaz wegove spremnosti i snage da organizuje i upravqa dràvom u okvirima wenih granica. U svakom slu~aju, ove kriterijume su ignorisale iste one evropske demokratije koje su dale mandat Badinterovoj komisiji da ih defini{e. Hrvatska, za koju je Badinterova komisija utvrdila da ne ispuwava uslove, ipak je priznata, a Makedonija, za koju je re~eno da ispuwava uslove, nije priznata (zbog gr~kog protivqewa nazivu Makedonija, {to bi moglo da implicira pretenzije prema gr~koj teritoriji). Ovi kriterijumi sluìli su pre svega da umire savest evropskih zemaqa.
455
Ma kako bili kobni rezultati komadawa, te zemqe mogu mirne savesti da kaù kako su postupale u najboqoj nameri. (isto; str. 51-53)
12. Vatikan kriv za izbijawe gra|anskog rata potvr|uje izjava ameri~kog dràvnog sekretara
Ve} smo objasnili da je forsirawe i priznawe hrvatske i slovena~ke nezavisnosti od strane Vatikana direktno vodilo u krvoproli}e. Ovo je svojom izjavom potvrdio i Lorens Iglberger. Vatikan je priznao Hrvatsku i Sloveniju 13. januara 1992, pre bilo koje dràve. Prethodno na konferenciji za {tampu, odrànoj u Vatikanu 20. decembra 1991. predstavnik Sv. stolice dao je detaqno obrazloèwe ovog ~ina. Naglasio je da, u principu, svaki federalni sistem sadrì pravo na secesiju, a Ustav SFRJ iz 1974. to i izri~ito konstatuje. Vojna akcija federalne armije protiv Slovenije, naro~ito protiv Hrvatske dodao je on, onemogu}ila je mirno re{ewe spora. Sveta stolica pre{la je preko drugih odredaba Ustava koji utvr|uju uslove i postupak secesije, zatvorila je o~i pred legitimnim pravima ~ak i obavezama dràve da preduzme sve mere protiv pobuwenika, ukqu~uju}i i vojnu silu. Predstavnik Sv. stolice prikrio je pred javno{}u u~e{}e Rimokatoli~ke crkve u pobuni i naoruàvawu secesionista. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve izrazio je protest povodom priznawa Hrvatske i Slovenije i optuìo je Vatikan za izazivawe gra|anskog rata. (Avramov; cit. delo; str 83) Tezu o glavnom krivcu za izazivawe rata na prostoru biv{e Jugoslavije potvr|uje i ameri~ki dràvni sekretar Lorens Iglberger. On je 1993. godine izrazio uverewe da je jednostrano i nekoordinirano progla{avawe nezavisnosti dovelo do gra|anskog rata. Potpuno je jasno da Hrvatska bez u~e{}a, podr{ke i forsirawa Vatikana nikada ne bi postala ~ista i nezavisna. Treba imati u vidu, tako|e, da Iglberger u ~itavom ovom govoru poku{ava da opravda ameri~ku spoqnu politiku, pa tako i politiku koja je vo|ena prema Jugoslaviji, ali ovo wegovo priznawe je u svakom slu~aju zna~ajno. Mi prenosimo izvode iz teksta Iglbergerovog govora koji se odnosi na Jugoslaviju. On je u Va{ingtonu, 7. januara 1993, u spoqnopoliti~kom odboru rekao slede}e: Za mnoge, Jugoslavija je jo{ jedan primer mawkave vladine politike i wene nedoslednosti ameri~kim idealima. Ja li~no ne verujem da je nasiqe?bilo mogu}e spre~iti pod bilo kakvim okolnostima. Me|utim, uveren sam da je jednostrano i nekoordinirano progla{avawe nezavisnosti, ~emu smo se bezuspe{no suprotstavqali, neminovno dovelo do gra|anskog rata. (podvukla E.B.T) Onda, kao i danas, jedina alternativa za beskrajno krvoproli}e bila je u dogovoru o me|usobnom razdruìvawu i da se u me|uvremenu zagarantuje po{tovawe pluralizma i prava mawina u tim granicama. (Slavoqub B. [u{i} i Zlatoje Terzi}; Od Briona do Dejtona; hronologija krize na prostoru Jugoslavije 1990-1995; Beograd; Vojnoizdava~ki zavod 2003; str. 369)
456
I Furnemo tuma~i posledice priznawa Hrvatske i Slovenije. Da bi se izbegla svaka dvosmislenost {to se ti~e wene pozicije, Sveta stolica objavquje, 20. decembra 1991, kominike koji se ti~e priznavawa Hrvatske i Slovenije. Tu se napomiwe da se Sveta stolica odlu~ila da napusti federalno ili konfederalno re{ewe i da se angaùje na putu priznavawa, ne samo Hrvatske i Slovenije, ve} i svih republika koje bi èlele da iskoriste to pravo, samo zbog pogor{avawa situacije na terenu. Isto tako se nagla{ava da je to priznawe uslovno, a uslovi su objavqeni u saop{tewu o priznawu 13. januara 1992. Uslovno, zna~i o priznawu se trebalo dogovarati. Od tada, od samog priznawa, Rim bez predaha radi na hitnosti dono{ewa me|unarodnog konsenzusa o prikladnosti ovih priznavawa. âk i Nema~ka koja je gurala svoje partnere iz dvanaestorice je ponekad zaobilazila papine nagovore. U septembru kad su F. Miteran i Helmut Kol (koji su ina~e zastupali dijametralno suprotne stavove jedan je zastupao podr{ku federaciji, drugi odvajawe), nastojali da na|u kompromis, Kol je morao ko~iti ùstrinu Svete stolice. Povodom jedne posete Bonu, F. Miteran i Helmut Kol potpisuju zajedni~ku deklaraciju u kojoj svaki od wih ~ini korak jedan prema drugome, govore Daniel Vernet i Jean-Marc Gonin, autori kwige koja analizira krucijalni period, ako se tako moè re}i, drugu polovinu 1991. godine. Prvi put {ef francuske dràve razmatra priznawe secesionisti~kih republika; zauzvrat kancelar prihvata da uradi to priznawe pod preciznim uslovima. On ube|uje svog pariskog posetioca da Nema~ka ne}e biti sama; Vi zaista ostajete na va{em mi{qewu, ~estita mu Fransoa Miteran, ali vi ste zaista sami. Da, ali ja sam kancelar, to je sva razlika! Kol odoleva zaista; ~ak i papi koji mu je poslao pismo u isto vreme. Gen{er prima telefonske pozive dràvnog sekretara u Kuriji u istom pravcu. Kancelar poziva poslanika u Bonu: Recite Wegovoj svetosti da je to NE. Uprkos trenutnom preokretu, Jovan Pavle II ne gubi nadu i kaè u pismu kardinalu Kuhari}u, datiranom 10. oktobra 1991, da papska Stolica se koristi da bi izrodila me|unarodni konsenzus u korist priznavawa Slovenije i Hrvatske i drugih republika koje }e to traìti. Akter me|unarodnih odnosa, Sveta stolica postaje, dakle, jedan od vo|a, bacaju}i se u kampawu za priznavawe koje joj izgleda spasila~ko. Pre analize ovih postupaka name}u se dve stvari. Kad se radi o dogovorenom (koncentrisanom) priznawu, kakvo je bilo to dogovarawe kad se Nema~ka izjasnila 13. januara 1992, Evropska zajednica 15. januara 1992, a SAD 7. aprila 1992? Ne govori li ne{to sam nesklad izme|u datuma? Se}am se sastanka izme|u g. Gen{era, mog danskog homologa i mene, se}a se Marc Eyskens, belgijski ministar spoqnih poslova od 1988. do 1992. Rekli su: ako se priznaju, te zemqe se mogu pozvati na povequ UN budu}i da unutra{wi konflikt postaje me|unarodni konflikt. Tako se mogu poslati mirovne snage UN. To je odgovaralo veoma (energi~noj) odlu~noj poziciji Nema~ke. To je bila pozicija za koju sam imao izvesno razumevawe zbog mogu}ih posledica. S druge strane bile su Francuska i Holandija. Ali Gen{era se nikada nije moglo privoleti na unilateralne pozicije: svi
457
smo bili slo`ni u decembru 1991. Znali smo da }e on predwa~iti 23. decembra, to nije uop{te bio gotov ~in. [to se ti~e Vatikana, on je oti{ao napred iz razloga koji se podrazumevao. Bio je to stav pomalo reklamni, koji nije imao nikakvog uticaja na nas, ni pre, ni posle. Kocke su bile ba~ene. U stvari, srbofilija Francuske je bila `rtvovana na oltaru...socijalne Evrope! Postojala je veza izme|u Mastrihta i Jugoslavije, otkriva Marc Eyskens. U Mastrihtu smo, u decembru 1991, bili konfrontirani u vezi socijalnog sektora. Odrào se tajni sastanak Kol Miteran Mejyor gde je Kol rekao svojim sagovornicima: Dozvolite mi da priznam Hrvatsku, a ja se ne}u me{ati u socijalni sektor... (Furnemont; cit. delo; str. 84-87) Veoma se bojim da brzo ili selektivno priznavawe moè produìti aktuelni konflikt i u~initi situaciju eksplozivnom, posebno u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, napisao je Havijer Perez de Kueqar, 10. decembra 1991, Hansu van der Bruku, holandskom ministru spoqnih poslova, tog momenta predsedniku Saveta ministara Evropske zajednice. êtiri dana kasnije, obavestio je Hans-Ditrih Gen{era li~no i podsetio ga na ozbiqnu brigu predsednika Bosne i Hercegovine i Makedonije kao i brojnih drugih li~nosti zbog preurawenog priznavawa koje bi moglo izazvati {irewe aktuelnog konflikta. Ali ni{ta nije u~iweno, i nakon {to su se prognoze ovih qudi ostvarile, Evropa i Vatikan su mogli navu}i drugo lice svoje uloge, vatrogasca piromana. (isto; str. 99) Nakon priznawa Slovenije i Hrvatske, zapadne sile su nastavile, 6. aprila 1992. godine, sa priznawem Bosne i Hercegovine kao nezavisne dràve, premda je ona bila daleko od toga da ispuwava tradicionalno glavne kriterijume za priznawe: postojawe centralne vlade prihva}ene od stanovni{tva i kontrola nad celom teritorijom. Moglo se smatrati da }e Bosna i Hercegovina od samog svog postanka biti dràva u raspadawu. To {to je priznato nije bila dràva ve} projekat, ili puka iluzija. Prihvataju}i fait accompli secesije drugih republika, vlade Srbije i Crne Gore napisale su novi ustav Savezne Republike Jugoslavije, usvojen na plenarnoj sednici Savezne skup{tine 27. aprila 1992. godine, koji je zamenio raniji ustav SFRJ. Novi Ustav je stavio akcenat na ravnopravnost svih gra|ana, bez obzira na veru i nacionalno poreklo, obezbe|uju}i istovremeno {iroka kulturna prava za izvestan broj nacionalnih mawina ({kolovawe na materwem jeziku, itd). Kriterijumi EU i Badinterove komisije o qudskim pravima u celosti su zadovoqeni ali ni to nije pomagalo. Dok je u drugim slu~ajevima (na primer, Rusija nakon raspada Sovjetskog Saveza), centar umawene federalne ili ujediwene dràve priznat kao wen pravni naslednik, Zapad je odbio da taj status obezbedi tre}oj Jugoslaviji. Ona je, o~ito, nasledila samo raspadawe koje je najavila Badinterova komisija. Badinterova komisija je imala zna~ajan uticaj na status Srbije i smawene Jugoslavije. Jedan britanski pravni ekspert primetio je: Stav da je SFRJ zahvatio proces komadawa imao je bez sumwe uticaja s obzirom na re{enost UN da SRJ ne moè automatski da zauzme mesto biv{e Jugoslavije u UN.
458
Badinterova komisija bila je prva instanca tendencije (koja se produìla u odioznoj formi Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji) da se diplomatija zameni proskriptivnim pravnim merama koje se name}u odozgo u ime me|unarodne zajednice. U praksi, ova zajednica, koja tvrdi da predstavqa bespristrasnu pravdu, imala je sluha samo za svoje favorite, ignori{u}i druge, bez i jednog jedinog po{tenog saslu{awa i bez bespristrasnog arbitrirawa koje je moglo da doprinese razumnom poravnawu. U evropskim krugovima tih godina, Jugoslavija je mogla da bude samo biv{a Jugoslavija: upotreba re~i Jugoslavija bez atributa biv{a bila je tabuisana u pristojnom dru{tvu. (Yonston; cit. delo; str. 53-54) Secesija Slovenije i Hrvatske poremetila je ravnoteù jugoslovenske federacije, uve}avaju}i relativnu teìnu Srbije. Ovo se nije dopadalo muslimanskim i hrvatskim liderima u Bosni i Hercegovini, kao ni vladi Makedonije. Muslimanski i makedonski lideri, me|utim, oklevali su da se bace u krvav i neizvestan gra|anski rat progla{ewem nezavisnosti. Na ovoj ta~ki, opreznim i konstruktivnim pregovarawem, mogao je da se izbegne rat i da se spase federacija kao i da se izbegne preterano velika dominacija Srbije. Me|utim, umesto arbitrirawa, za koje se navodno bila opredelila, Badinterova komisija Evropske unije gurnula je Bosnu i Hercegovinu prema napu{tawu federacije i ratu time {to je zakazala referendum za nezavisnost. Me|unarodna zajednica se oglu{ila o ~iwenicu da je takav referendum suprotan Ustavu same Bosne i Hercegovine, prema kojem bi takva odluka mogla da se donese uz saglasnost tri konstitutivna naroda: muslimana, Hrvata i Srba. Qudi na Zapadu nikad nisu shvatili zna~aj konstitutivnih naroda u Jugoslaviji. Srbi u Bosni i Hercegovini èstoko su se protivili secesiji od Jugoslavije. Oni su smatrali da su bez wihove saglasnosti kao konstitutivnog naroda secesija i referendum nelegalni. Umesto da pokloni pa`wu argumentima obeju strana, zapadna sredstva informisawa i vlade podsticali su muslimanske secesioniste, koji su na osnovu toga smatrali da je Zapad moralno obavezan da ih izvu~e iz kaquge u koju ih je gurnuo. (isto; str. 55-56) Nikad u istoriji nije postojala nezavisna muslimanska Bosna i Hercegovina. Progla{ewe muslimana za zvani~nu naciju novijeg je datuma. Muslimani su bili Srbi ili Hrvati koji su primili tu|insku veru. Do popisa stanovni{tva 1971. godine, pravoslavni Srbi su sa~iwavali relativnu ve}inu u Bosni i Hercegovini, a srpski seqaci su jo{ uvek posedovali najvi{e zemqe. Tu|manovi prvobitni zahtevi imali su tu vrlinu {to su se ograni~avali na oblasti naseqene prete`no Hrvatima, za razliku od Velike Hrvatske iz vremena nacisti~ke okupacije koja je inkorporirala celu Bosnu i Hercegovinu. Kao deo Nezavisne Dràve Hrvatske (1941 1944); Bosna i Hercegovina je bila scena najgroznijih pokoqa i ogor~enih bitaka izme|u ~etnika, partizana i brojnih fa{isti~kih armija i milicija. Samo je ~vrsta ruka titoisti~kog bratstva i jedinstva mogla da potisne gorka se}awa, koja su sad pretila ponovo da izbiju na povr{inu (...) Referendum koji je zakazala Badinterova komisija stvorio je duboku konfuziju u svetskom javnom mwewu. Na prvi pogled reklo bi se da se narod
459
Bosne i Hercegovine na referendumu demokratski odlu~io za nezavisnost. Time {to su bojkotovali referendum, vawskom svetu je izgledalo da su se Srbi u najboqem slu~aju poneli nesportski, odbiv{i da igraju utakmicu, a u najgorem Srbi su se poneli kao rasisti koji su odbacili multikulturnu Bosnu. Me|utim, Srbi su protestovali protiv procedure koja je bila neustavna, premda to nije ostavqalo nikakav utisak na Zapadu, uprkos tome {to je Zapad privrèn vladavini zakona. Ni{ta mawe nije bila varqiva ~iwenica da je hrvatsko za na Zapadu interpretirano kao glas za nezavisnu multikulturnu Bosnu, a u stvari je to bio glas da se Bosna i Hercegovina otcepi od Jugoslavije sa izgledima da se hrvatski delovi pripoje Hrvatskoj {to je uskoro i u~iweno. U martu 1992. godine, kad je situacija u Bosni i Hercegovini postala eksplozivna, zahvaquju}i referendumu koji je sponzorisala EU, lideri Evropske zajednice su u posledwem minutu poku{ali da nekako poprave stvari. Portugalski diplomata Hose Kutiqero predloìo je muslimanima, Srbima i Hrvatima da kompromisno prihvate Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu dràvu, oganizovanu po modelu {vajcarskih kantona. Lisabonski sporazum bio je daleko od toga da bude savr{en. Nije bilo jasno kako povu}i granice na na~in koji ima smisla, kako sa gledi{ta etni~kog sastava tako i administrativne provodqivosti. U svakom slu~aju, lisabonski kompromis bi u~inio Bosnu i Hercegovinu vi{e unitarnom nego {to je postala nakon mirovnog sporazuma u Dejtonu posle ~etiri godine rata. Predlog o kantonizaciji potpisali su, 18. marta 1992, Izetbegovi}, Karayi} i Boban, u ime muslimanske, srpske i hrvatske zajednice. Bio je prihva}en od sve tri strane kao kompromis da se izbegne gra|anski rat. Srbi i Hrvati su prihvatili priznawe nezavisnosti Bosne i Hercegovine u postoje}im granicama (koje oni nisu hteli) u zamenu za kantonizaciju (koju muslimanska strana nije htela). Kompromis nije zadovoqio Izetbegovi}a, jer (po re~ima ameri~kog ambasadora u Jugoslaviji Vorena Cimermana) ona ne bi obezbedila wemu i wegovoj muslimanskoj stranci dominantnu ulogu u republici. Ambasador Cimerman je pohitao u Sarajevo da sa Izetbegovi}em razmeni misli o Lisabonskom sporazumu. On re~e da mu se ne dopada, a ja uzvratih, ako mu se ne dopada, za{to onda potpisati?, prise}a se ambasador kasnije. O~igledno jedva do~ekav{i podsticaj da ne popusti, Izetbegovi} je zauzeo suprotan stav i povukao svoju podr{ku sporazumu. Moè se {pekulisati o nameri i efektu opaske ameri~kog ambasadora. Istina je, me|utim, da je isti ameri~ki ambasador koji je zabranio Jugoslovenskoj narodnoj armiji da ~uva jedinstvenu Jugoslaviju na{ao za shodno da ohrabri Izetbegovi}evu stranku da se bori za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu. Moralno i prakti~no, to je kontradiktorno. Prakti~no, uop{te nije imalo smisla: Jugoslovenska narodna armija, ako joj se ne bi suprotstavio NATO, mogla je da ~uva i odrì Jugoslaviju ujedno, obavezuju}i strane u sporu da na|u mirno poravnawe. Izetbegovi}eve muslimanske snage, nasuprot tome, sasvim izvesno nisu bile u stawu da odrè Bosnu i Hercegovinu ujedno bez znatne vojne pomo}i sa strane. (isto; str. 56-59)
460
Impresije sa putovawa Catherine Lutard pruàju sasvim druga~iju sliku Hrvatske od one koju {aqu propovedi Svete stolice. Svaka nehrvatska osoba i neregistrovana u popisu 1947. (~ak i ako ona ìvi u Hrvatskoj ve} 40 ili 50 godina) ne moè dobiti nacionalnost. Naprotiv, Hrvati koji ìve izvan Hrvatske (u ex-republikama Jugoslavije ili u inostranstvu), ~ak i ako nisu ro|eni ili nisu nikada ìveli u Hrvatskoj, dobijaju ovaj dokument bez problema. Bez ovog dokumenta gubi se sloboda putovawa budu}i da se ne moè dobiti paso{, i postaje se jedna vrsta apatrida nepriznatog na me|unarodnom planu. Gubi se isto tako posao, socijalno i zdravstveno osigurawe, penzija, besplatna {kola, pravo na kupovinu ili prodaju stana....U {koli se zahteva da deca odrede svoju nacionalnost, a ~asovi katoli~ke vere su obavezni. Slu~ajevi prelaska na katoli~ku veru su sve ~e{}i (posebno kod pravoslavaca). Cirkularno pismo od 3. novembra 1992. godine ministra za prosvetu navodi da nastavnici moraju biti pravi Hrvati. Catherine Samary, profesor na univerzitetu Pariz IX-Dauphine i istraìva~ u IMSECO, govori sli~no: Srbi u Hrvatskoj? Ho}ete re}i ono {to je od wih ostalo!, uzviknuo je Hrvat Ivan Zvonimir î~ak, ~lan Helsin{kog odbora za qudska prava, zatvaran zbog hrvatskog nacionalizma pod Titovim reìmom i jedan od osniva~a 1990. Seqa~ke hrvatske partije (koju je potom napustio). Ovaj lo{i Hrvat nam kaè kako se realizuje programirano etni~ko ~i{}ewe u Hrvatskoj: dizawem u zrak ku}a, otkazima s posla, oduzimawem stanova Srbima, ne priznavaju}i im nacionalnost ({to dovodi do li{avawa ve}ine prava), maltretiraju}i ih i stvaraju}i putem medija situaciju progoniteqske psihoze.(Furnemont; cit. delo; str. 91-92)
13. Kako je Hrvatska uvozila oru`je kr{e}i Rezoluciju SB

Borislav Mikeli} navodi na~ine na koje se Hrvatska naoruàvala flagrantno kr{e}i Rezoluciju Saveta bezbednosti. I pored svih upozorewa generalnog sekretara Savjeta bezbjednosti UN, iz pojedinih zemaqa i daqe je nastavqeno sa ilegalnim isporukama oru`ja i vojne opreme u Hrvatsku. Pored toga, u Hrvatsku su upu}ivani vojni savjetnici i instruktori, da se organizuju diverzantsko-teroristi~ke grupe koje su ubacivane na prostor biv{e Jugoslavije, a nastavqena je praksa u~e{}a stranih dràvqana u hrvatskim oruànim sastavima. Ukazuju}i na svu ozbiqnost te situacije i te{kih posqedica po rje{avawe jugoslavenske krize, moram ista}i da je jugoslavenska Vlada uputila tada zahtjev Savjetu bezbjednosti da bez odlagawa onemogu}i daqwe kr{ewe Odluke o zabrani uvoza naoruàwa i vojne opreme u Hrvatsku. Naime, pojedine zemqe, posebno Ma|arska, Nema~ka, Austrija, [vajcarska i druge, neposredno ili posredno omogu}uju snabdjevawe Hrvatske naoruàwem i vojnom opremom najrazli~itijih vrsta. Iznosim jedan dio relevantnih podataka o ilegalnom uvozu naoruàwa i opreme u Hrvatsku 1991. godine (...) Poznatom akcijom generala Martina [pegeqa, te Frawe Gregori}a u jesen 1990. godine u Hrvatsku je uvezeno 100.000 kala{wikova porijeklom iz SSSR-a. Ta aktivnost sa uvozom naoruàwa i vojne opreme u vi{e navrata
461
vr{ena je avionima poqoprivredne avijacije Hrvatske i Ma|arske. Tako su u periodu od 25. do 27. septembra, kao i od 6. do 8. oktobra 1991. godine uspostavqeni vazdu{ni mostovi izme|u Bermenda, Biqa i Osijeka, kuda je avionima AN-2 i jedrilicama transportovano streqa~ko naoruàwe i municija za oruàne formacije Hrvatske. Sa konvojima humanitarne pomo}i u Hrvatsku je 18. na 19. oktobar 1991. godine iz Ma|arske uvezena ve}a koli~ina oru`ja i municije pravcem Udvor-Kneèvo. Pored naprijed navedenog, ma|arski dràvqanin Karol Gala, vlasnik preduze}a Univerzum SD u Budimpe{ti, iz Poqske je preko Ma|arske u Hrvatsku, 16. novembra 1991. godine, uvezao dva {lepera naoruàwa i vojne opreme: 2.000 bazuka RPG7, 2.500 mina za bazuke, 2.000 kala{wikova, 2.000 ru~nih bombi i 600.000 metaka 7,62 mm. Daqe, na civilnom aerodromu u Budimpe{ti, 7. decembra 1991. godine, uhap{eno je sedam lica koja su iz aviona Boing N-75, vlasni{tvo firme sa Floride SAD, preuzimali oru`je koje je dovezeno iz îlea za potrebe oruànih snaga Hrvatske (ameri~ki projektil Low, eksplozivna sredstva, municiju i Ap sig 542-1, proizvedeno u firmi Fame île) (...) Nastavqaju}i veoma dobru saradwu sa Hrvatskom, iz SR Nema~ke je u Hrvatsku 4. oktobra 1991. godine stigao transport sa protivoklopnim oru|ima i 40.000 kompleta uniformi. Ve} tada je pouzdano utvr|eno da pojedine hrvatske paravojne formacije nose nema~ke uniforme i da su bile snabdjevene prehrambenim artiklima koji poti~u iz nema~kih vojnih izvora. U istom mjesecu 1991. godine, u Zadar su stigle ~etiri pokretne radionice, 6 haubica 155 mm, vi{e minobaca~a 120 mm, 70 protivavionskih raketa Stinger i zna~ajne koli~ine pancir ko{uqa, a 5. decembra 1991. godine isporu~ene su ~etiri haubice 203 mm. Daqe, u Karlovac su, 9. novembra 1991. godine, stigla dva {lepera protivavionskih raketa Stinger i zna~ajne koli~ine pancir ko{uqa, a 10. decembra 1991. godine preko Italije u Zadar je stiglo jo{ dva {lepera raznog naoruàwa. Zatim je u Rijeku, 19. decembra 1991. godine, iskrcano 60 tenkova koji su dopremqeni iz SR Nema~ke. Pored toga, oruànim snagama Hrvatske iz Nema~ke su, 8. na 9. januar 1992. godine isporu~ena tri aviona Mig, od kojih je jedan bio potpuno nov, dok su druga dva bila kori{tena. Zatim su sredinom januara 1992. godine, {leperima dopremqeni dijelovi aviona Tornado, a kada su sastavqeni, na{li su se na aerodromu Pleso. Za potrebe vojske Hrvatske, sredinom januara 1992. godine, dopremqeno je naoruàwe i vojna oprema u vrednosti od 100.000 DM: snajperi sa nosa~em za no}no ni{awewe, dvogledi za no}no osmatrawe po cijeni od 700 DM, IC dvogledi po cijeni od 2.500 do 3.000 DM, opti~ke sprave za dnevno ga|awe, radio-stanice za ugradwu u motorna vozila, ru~ne UKT stanice i ve}a koli~ina raznih kalibara municije. U istom periodu u Rijeku je stigao kontejner od 17,5 tona naoruàwa i vojne opreme, od kojih su tri tone otpremqene za 113. brigadu hrvatske vojske u [ibenik. Iz Rostoka je u Hrvatsku, 3. februara 1992. godine, stigao konvoj od 32 kamiona sa naoruàwem i municijom. U martu 1992. godine Ministarstvo odbrane Hrvatske je preko nema~ke firme Vebe nabavilo 90 kamiona (vojnih) iz vi{kova francuskog kontingenta u Nema~koj. Zatim je marta 1992. godine
462
nema~ka firma Rita-Drahler u saradwi sa firmom iz Bugarske Soel putem Reeksporta nabavila tenkove T-80, Par sam-7, avione Mig 29 i 31 i Suhoj-24 i 27, radarske sisteme za kontrolu leta, snajpere i municiju raznih kalibara. U koparsku luku je, 10. i 13. aprila 1992. godine, iskrcano 60 tenkova koji su odvezeni u skladi{te Kukuqanovo (12 km od Rijeke), a u toku marta 1992. godine u rije~ku luku je stiglo 27 protivavionskih raketa SAM 7 (...) Za potrebe hrvatskih oruànih snaga u Austriji je, 27. septembra 1991. godine (kada je Stjepan Mesi} ve} postao predsjednik Predsjedni{tva SFRJ) ugovorena velika koli~ina protivavionskih raketa Stinger i Milan u vrednosti od 60 miliona USD. Isporuka je izvr{ena preko Austrije, a pla}awe je obavqeno preko banke u Lihten{tajnu. Ministarstvo odbrane Hrvatske je po~etkom oktobra 1991. godine uplatilo 61 milion USD na ra~un austrijske banke Die erste osterreichishe spar case-bank za nabavku tenkova T-72, koji su isporu~eni krajem oktobra 1991. godine. Zatim je, krajem oktobra 1991. godine, Ministarstvo odbrane, preko jedne firme sa sjedi{tem u Be~u, kupilo 3.500 automatskih pu{aka i 30.000 ru~nih bombi. Privatna firma iz Be~a, ~iji je vlasnik Karl Selec, oktobra 1991. godine, preko jedne dràvne poqske firme, kupila je 20 helikoptera (sredwih) i 20 aviona tipa AN-2 za potrebe hrvatske vojske. Tokom novembra 1991. godine Hrvatska je u Austriji nabavila odre|eni broj poqoprivrednih aviona PT-6, tzv. turbo traktori, koji su uz neznatnu modifikaciju bili predvi|eni za izbacivawe bombi. Ovi avioni nose teret do 2.500 kg i pole}u sa travnate poletno-sletne staze (...) Hrvatska je u toku 1991. godine, preko dvije {vajcarske firme iz Hong Konga, nabavila 120 komada tenkova tipa T-72 u vrijednosti od 90 miliona USD. Tenkovi su ina~e bili porijeklom iz biv{eg SSSR-a. U istom periodu iz Bazela je u Hrvatsku dopremqeno nekoliko {lepera oru`ja (RB, MB i Stinger), a ovo oru`je je nabavqeno u Nema~koj i [vajcarskoj. Tako|er je ovom prilikom va`no ista}i da je u mjestu Wintrathurm, nedaleko od Ciriha, 13. aprila 1992. godine, {vajcarska policija otkrila i zaplijenila municiju iz skladi{ta hrvatske usta{ke emigracije, namjewenu za dotur u Hrvatsku. (Velika Srbija; Beograd; broj 2354; str. 36-37 Borislav Mikeli})
14. Vatikanska banka finansirala kupovinu oru`ja za Hrvate

Autor teksta ukazuje da je uz pomo} Vatikana otvoren kanal za snabdevawe Hrvata oru`jem. Na sastanku ~elnika organizacija i udruèwa hrvatskih iseqenika u Torontu, u drugoj polovini 1991. godine, poznati Antun Kika{ je konstatovao da vi{e nema potrebe da se oru`je za Hrvatsku ilegalno prebacuje, jer je otvoren redovni kanal za snabdijevawe oru`jem preko Italije zahvaquju}i u prvom redu Vatikanu, te da }e na taj na~in biti sa~uvane od nepotrebnog eksponirawa Austrija, SR Nema~ka i Ma|arska. Me|utim, italijanska policija je 14. na 15. novembar 1991. godine otkrila {verc oru`ja i radioaktivnog materijala za potrebe Hrvatske. Deo novca za ovu transakciju od 6 miliona dolara bio je upla}en preko UBS banke u Luganu privredniku M. Guliernonea, a zbog ovog je u Italiji bilo uhap{eno pet osoba.
463
Zatim je Vatikanska banka preko fondacije Instituta za {irewe religije uputila 6,000.000 USD (preko banaka u [vajcarskoj, Luksemburgu i Holandiji) za kupovinu oru`ja u Bejrutu za potrebe Hrvatske. U novembru 1991. godine brodovima Kumrovec i Kozara (vlasni{tvo dunavskog lojda iz Siska) dovezene su zna~ajne koli~ine oru`ja i municije iz Bugarske i Rumunije za potrebe Hrvatske. Zatim je iz Pariza, 2. decembra 1991. godine, upu}ena ve}a koli~ina oru`ja u Hrvatsku za firmu Pro iz Zagreba. Oru`je je isporu~eno iz ~etiri {lepera gr~ke registracije. U drugoj polovini 1991. godine i prvoj polovini 1992. godine jedan od glavnih centara za ilegalno snabdjevawe oru`jem i vojnom opremom za potrebe Hrvatske bio je Prag, a na tom poslu je bilo angaòvano nekoliko ~e{koslova~kih preduze}a. Preko tih firmi ugovoreno je i isporu~eno 50.000 automatskih pu{aka AK-47 i 20.000 M-16 sa 70 miliona metaka, 100 RPG-7 sa 500 raketa, 1.000 PTR Komar, te 100 UBR. Krajem 1991. godine, Poqska je Hrvatskoj prodala 12 helikoptera MI2 na kojima je u Austriji montirano naoruàwe. Tako|er je uz saglasnost zvani~nih organa Poqske, koncem 1991. godine, izvr{ena isporuka Hrvatskoj 250 protivavionskih raketa sa 25 lansera. Uz prethodno iznesene, samo djelimi~ne podatke, potrebno je iznijeti jo{ podatak da su u periodu april-juni 1992. godine hrvatsko-muslimanske snage zarobqavawem, otimawem ili eventualnim prisiqenim sporazumom od biv{e JNA uzele: 231 tenk, 300 topova raznih kalibara, 27 UBR KOL, 60 VBR Ogaw, oko 5.000 minobaca~a ve}eg kalibra, 100.000 automatskih pu{aka, 100.000 pu{aka M48, 5.000 snajperskih pu{aka, 15.000 mitraqeza i pu{komitraqeza, kao i ve}e koli~ine artiqerijske i pje{adijske municije. Kad se sagledaju ovi, samo djelomi~ni podaci o naoruàwu do koga je Hrvatska u rekordnom roku do{la uz pomo} bezmalo svih zemaqa u na{em okruèwu, otvoreno se postavqa pitawe {to su to trebali da ~ine Srbi iz Krajine. Izgleda po nekim novope~enim demokratama u na{oj mati~noj dràvi, kao i me|unarodnoj zajednici, Srbi iz Krajine su trebali da imaju samo osu{ene motke, lopate i roguqe i eventualno gumene metke. Finale te prqave aktivnosti hrvatskog vojnog i dràvnog rukovodstva bilo je po~etkom februara 1992. godine. Tada su oni u rejonu sela Kinkovo kod Slavonskog Broda instalirali rampe za lansirewe raketa zemqa-zemqa tipa R-300, koje su kupqene i isporu~ene od firme Omnipol iz ^SFR. (isto; str. 37-38)
15. Opus Dei naoruàvao Hrvate

I Ha~inson iznosi tvrdwe da je Vatikan preko Opusa Dei naoruàvao Hrvate. Hrvatska vlada je uspostavila kontakte s tr`nicom oru`ja u Var{avi i profesionalnim trgovcima oru`jem na Zapadu, ukqu~uju}i Silvana Vittora. (Ha~inson; isto; str. 383) Beograd je bio uvjeren da je uporan i pametan rad Svete stolice, vo|en od Opus Dei, i novoimenovanog nuncija u Zagrebu nadbiskupa Giulija Einaudija, omogu}io Zagrebu da opremi novoformiranu nacionalnu vojsku
464
impresivnim arsenalom modernog oru`ja. Zaista, srpski izvori su tvrdili da je otac Stanislav Crnica, ina~e regionalni vikar Opus Dei u Zagrebu, kqu~na osoba s mogu}no{}u direktnog kontakta s kancelarijom predsjednika Frawe Tu|mana. Nadbiskup Einaudi je preuzeo svoje mjesto {est tjedana nakon {to je Vatikan, 13. sije~wa 1992, postao prva strana sila koja je priznala neovisnost Hrvatske. Prije toga je bio nuncije u îleu, gdje je bio pod utjecajem biv{eg vikara Opus Dei, Adolfa Rodrigueza Vidala, koji je unaprije|en za biskupa od Los Angeles di Chilea. Za vrijeme Einaudijeve nuncijature broj biskupa, ~lanova Opus Dei, u îleu se popeo na ~etiri. Einaudi nije bio samo prijateq Prelature, sretao se u ~etiri oka s regionalnim vikarom Crnicom po svim va`nim pitawima. (isto; str. 410-411) Dokazi sugeriraju da je mreà Opus Dei, u suprotnosti s embargom na oru`je UN nametnutim 1991, odigrala kqu~nu ulogu u pomo}i Hrvatskoj kako bi stvorila dobro naoruàn, efikasan ratni stroj, prvo poboq{awem imiya Hrvatske na Zapadu tako da je izbjegla me|unarodne sankcije, a zatim olak{awem wenih kontakata s Klintonovom administracijom. Napori da se naoruà Hrvatska su ~ak po~eli prije priznawa Tu|manove Republike od Vatikana. Kada su se snage federalne jugoslavenske vojske povukle iz okolice Zagreba 1992, ostavile su iza sebe dva stara MIG-a i nekoliko onesposobqenih tenkova. Do rujna 1993. Hrvati su kupili 28 zrakoplova MIG 21 od vi{ka u ê{koj. Zrakoplovi su preba~eni u Hrvatsku rastavqeni, na kamionima kroz Ma|arsku. Zagreb je tako|er bio uspje{an u osiguravawu dijela ameri~ke strane pomo}i. Ured Opus Dei u Va{ingtonu, koji se od papinske nuncijature na Masa~usets aveniji pro{irio na Bijelu ku}u, FBI i Pentagon, dao je Hrvatima prave kontakte tako da su to~no znali {to trebaju traìti i kako formulirati svoje zahtjeve. Srbe su pogodile me|unarodne sankcije, a Hrvati, izvr{iteqi velikih pqa~ki u zapadnoj Bosni, uspje{no su ih izbjegli. Alvaro del Portillo je proveo nekoliko tjedana tijekom qeta 1993. u sredi{tu Prelature u Pitsburgu, {to je bio potez koji je zbunio promatra~e. Wen direktor, numerarij John Freeh bio je brat Jouisa J. Freeha, koji je od 1993. Klintonov direktor FBI. Slu`beno, Portillo je bio u Pitsburgu kako bi se obratio prominentnim lokalnim katolicima. Neprimje}eno je da je Pitsburgu sjedi{te Hrvatske bratske zajednice Amerike, osiguravaju}eg zavoda s kapitalom od sto pedeset milijuna dolara i u isto vrijeme najve}a hrvatska emigrantska organizacija u svijetu. Predsjednik Zajednice Bernard M. Luketi} toliko je cijewen u Rimu i Va{ingtonu da je bio ~lan slu`bene Bijele ku}e koja je pozdravila Ivana Pavla II prilikom wegove posjete Sjediwenim Dràvama 1995. Operacijama Opus Dei u Pitsburgu je osamdesetih godina asistirao energi~an mladi sve}enik, otac Ron Gilis, koji je bio regrutiran dok je studirao pravo u Bostonu. Gilis je upoznao osniva~a u Rimu i bio svjedok nekima od wegovih ~uvenih izqeva bijesa. Jednom prilikom Eskriva de Balager je bacao stolice po uredu vi~u}i kako mu je potrebno vi{e svetaca to
465
jest, novih poziva. Gilis je ispri~ao prijateqima da nikada nije zami{qao da }e biti sve}enik, ali ga je otac uvjerio da je wegova vokacija velika kao ku}a. Gilis je priznao da je Opus Dei poku{avao regrutirati ~lanove unutar Pentagona, a da je on osobno drào predavawa s temama iz vojne etike. Uskoro poslije toga je napustio Pitsburg, a 1992, kada je kriza na Balkanu dostigla svoj vrhunac, vratio se u Va{ington. U qeto 1993. planovi da se naoruà Hrvatska, usprkos embargu UN, bili su urgentni. Prema Me|unarodnom istraìva~kom institutu za mir u Stokholmu, koji prati transfere oru`ja u regiju, Hrvatska je stvorila svoju vlastitu vojnu industriju i popravila opremu koju je za sobom ostavila jugoslovenska vojska. Ostalo oru`je je kupqeno od Ukrajine, me|u wima 200 T55 borbenih tenkova, 400 oklopnih transportera, 150 te{kih artiqerijskih oru|a, 35 vi{ecjevnih raketnih baca~a i 45 juri{nih helikoptera. Ali Hrvatima je nedostajalo bazi~no ratno borbeno poznavawe komandirawa. U sije~wu 1994. Hrvatska bratska zajednica je bila kqu~na u osnivawu nacionalnog udruèwa hrvatskih Amerikanaca kao registrirane lobisti~ke organizacije u Va{ingtonu. Luketi} je imao kontakte u Bijeloj ku}i na najvi{em nivou, od Bila Klintona, Ala Gora i Antonija Lejka, savjetnika za nacionalnu sigurnost. Lejk, koji sebe opisuje kao pragmati~nog liberala, radio je u dvije administracije prije ove, u Niksonovoj i Karterovoj. Biv{i je profesor politi~kih nauka na Holyok Collegeu u Masa~usetsu, a doktorat je stekao u Prinstonu, gdje je mogao sresti Opus Dei oca Johna McCloskyja III, pomo}nog kapelana koji je napustio Prinston 1990, poslije bure koju je izazvao savjetuju}i studente da ne posje}uju predavawa koja im se u~ine doktrinarno opasnima. Dva mjeseca poslije formirawa hrvatskog lobija, ministar obrane Gojko [u{ak je traìo pomo} Va{ingtona u obuci hrvatskog general{taba u vojno-civilnim relacijama, programirawu i financijama. [u{ak je ekstremni hrvatski nacionalista, porijeklom iz regije Mostara, i pobjegao je iz Jugoslavije 1967. sa dva brata u Otavu, gdje je radio kao prodavac Kentaki pe~enih pili}a. Kasnije je kupio mali ugostiteqski objekt za pice, zaposlio u wemu Libanonce, a sam se svim silama bacio na organizirawe kanadskih Hrvata u Hrvatsku bratsku zajednicu Amerike. Tijekom 1991. brat [u{ak je postao predsjednik Odbora povjerenika ogranka u Otavi i te godine se vratio u Zagreb kako bi pomogao hrvatskim vojnim naporima. [u{ak je posebno traìo od Klintonove administracije dozvolu da angaìra grupu umirovqenih ~asnika ameri~ke vojske koji rade u uredima Aleksandrija, Viryinija, pod imenom Vojni profesionalni resursi (MPRI). (isto; str. 412-414)
16. Papa obezbedio hrvatskim oficirima obuku MPRI i najsavremeniju kompjutersku tehnologiju
Ha~inson isti~e ~iwenicu da je ameri~ka administracija, odmah posle papine posete Zagrebu po~ela da naoruàva Hrvate. Jedini problem je bio embargo UN iz 1991. nametnut cijeloj Jugoslaviji. Ali ovaj je problem ne466
stao kada je Ivan Pavao II posjetio Zagreb u rujnu 1994, zbog proslave devet stoqe}a Svete stolice u Zagrebu. Tu|man je bio u ekstazi. Na tiskovnoj konferenciji je izjavio da je prva posjeta pape Balkanu od 1117. ozna~ila podr{ku Vatikana za te`wu Hrvatske da povrati teritorije koje su dràli Srbi, ratom ako je potrebno. Sveti otac dolazi kao apostol mira, propovjednik suradwe i prijateqstva me|u narodima, rekao je. Wegov dolazak ... ozna~ava moralnu podr{ku od vrhovnog me|unarodnog moralnog autoriteta za zahtjeve Hrvatske, koja ima pravo uspostaviti svoj pravni sustav na cijelom svojem teritoriju. Kako bi {to uvjerqivije pokazao vje~nu zahvalnost Hrvatske za za{titu Svete stolice, dva prokrijum~arena MIG 21 lovca su pratila papin zrakoplov u hrvatski zra~ni prostor, a kada je sletio na hrvatsko tlo, crkvena su zvona zvonila u cijeloj zemqi (...) Nekoliko dana poslije papine posjete MPRI je dobio zeleno svjetlo od Stejt departmenta da potpi{e ugovor o konzaltingu s hrvatskim Ministarstvom obrane. Klinton je poslije konzultacija sa svojim savjetnikom za nacionalnu sigurnost potvrdio odluku. MPRI nije organizacija propalica. Ona zapo{qava 140 qudi i prijavquje godi{wi prihod ve}i od sedam i pol milijuna dolara. Me|u onima koji su odradili hrvatski ugovor, neodre|eno ozna~enim kao Program pomo}i demokratske tranzicije, bili su biv{i {ef {taba ameri~ke vojske general Carl Vuono, biv{i komandant ameri~kih snaga u Evropi, general Crosbi Butch Saint i bivi{i {ef vojne obavje{tajne slu`be, general Ed Soyster. Misija je bila da se promijeni isto~ni tip vojske koju su imali (...) u vojsku zapadnog tipa baziranu na demokratskim principima, rekao je Soyster. Pomo} MPRI nema nikakve veze s onim {to se doga|a na bojnom poqu, dodao je. Drugim rije~ima, MPRI je pomogao Hrvatskoj da obu~i profesionalni ~asni~ki kadar. Hrvatskim programom na terenu je rukovodio umirovqeni general Richard B. Griffits. Wegovu grupu od petnaest qudi su ~inili biv{i pukovnici Pentagona. Hrvatima je dano odobrewe od Stejt departmenta da posje}uju specijalne te~ajeve u ameri~kim bazama i {kolama. Posebnim aran`manom je umirovqeni general John Sewall, biv{i zamjenik direktora za strate{ko planirawe Vrhovnog {taba, bio na ~elu napora Stejt departmenta da se poboq{a koordinacija izme|u bosanske i hrvatske vlade i hrvatske policije u Bosni drugim rije~ima, da se ove tri vojske bore efikasnije. Sewall je preuzeo posao specijalnog savjetnika bosanske i hrvatske vojske od generala Johna Rogersa Galvina, biv{eg vrhovnog komandanta zajedni~kih snaga u Evropi. Iako su Amerikanci to negirali, francuski i engleski obavje{tajni izvori su tvrdili da su Hrvati dobili najsuvremeniju ameri~ku ra~unarsku tehnologiju i sustave za kontrolu vatre kako bi ostvarili superiornost na bojnom poqu. Ova oprema nije dana na kori{tewe Bosancima. Izgleda da je do toga trenutka Lejk savjetovao Klintonu da u ti{ini pristane na Tu|manov prijedlog, izre~en u proqe}e 1994, da se dozvoli Irancima kako bi kroz Hrvatsku dostavili oru`je u Bosnu. Od tog trenutka se smatra da je ovo okretawe glave od iranskih transporta oru`ja Bosni zna~ilo ameri~ku dozvolu Teheranu da pro{iri svoj
467
utjecaj i na Balkan. Ali dokazi govore druga~ije. Iranci su ve} imali svoje upori{te. Transportirali su svoje oru`je preko hrvatskih luka u Splitu i Rijeci od 1993, a Hrvati su rutinski napla}ivali prolaznu taksu prije nego {to bi dozvolili konvojima od 30 do 50 kamiona da iz luka krenu ka svojim odredi{tima u Bosni. (isto; 414-416) îwenicu da je ameri~ka administracija, odmah posle papine posete Zagrebu, po~ela obilno da pomaè Hrvatima obezbe|uju}i im oru`je i vojnu podr{ku, potvr|uje i Dejvid Gajet. Tokom 90-ih, raspad biv{e Jugoslavije nastavio se neometano. U Hrvatskoj, koja je nekad bila upori{te nacisti~kog reìma Ante Paveli}a i usta{a (a i danas ostaje pogodno mesto za razvijawe tih istih fa{isti~kih tendencija) Ujka Sem je radio ono u ~emu je najboqi u tajnosti obezbe|ivao oru`je i vojnu podr{ku uprkos embargu UN na oru`je iz 1991. Ova pomo} do{la je neposredno posle posete pape Jovana Pavla II Zagrebu, 1994. godine. Organizacija Profesionalni vojni resursi, koja se nalazi u Viryiniji (skra}eno MPRI) je od Klintonove administracije dobila autorizaciju da hrvatsku ve{tinu ratovawa unapredi od isto~ne u zapadnu vojnu doktrinu. MPRI nije nekakva bezazlena organizacija. Ona zapo{qava brojne penzionisane vi{e oficire iz Pentagona. (Gajet; cit. delo; str. 45) (...) Britanska i francuska vlada su bile nezadovoqne zbog o~iglednog kr{ewa embarga UN. Wihovi mirovni kontingenti su prijavili da su vidjeli bosanske Hrvate i muslimane obu~ene u ameri~ke vojne odore i naoruàne pu{kama M-16. Funkcionari UN su bili uvjereni da su Amerikanci koristili NATO zra~ne patrole nad Bosnom kako bi za{titili privatne isporu~iteqe krijum~arenog oru`ja koje je izbacivano na zra~nu luku u Tuzli. Oni tvrde da su isporuke bile no}u, po principu izbacivawa tereta iz zrakoplova niskog leta, a ta tehnika je razvijena kada je Butch Saint bio komandant ameri~ke vojske u Europi, a Seawall zamjenik {efa za planirawe vojske. Usprkos optu`bi da Sjediwene Dràve kr{e embargo, nije bilo istrage FBI, ako su Englezi i Francuzi dokaze o kr{ewu embarga dostavili na~elniku vrhovnog {taba Johnu Shaliskashviliju i Ri~ardu Holbruku, pomo}niku dràvnog tajnika za evropske poslove. Mo`da bi trebalo napomenuti da su FBI direktor Luis Freeh, kojega je na ovu du`nost imenovao Klinton u srpwu 1993. i wegova èna Merilyn, bili ozna~eni kao supernumerariji, a da wihovo dvoje najstarije djece poha|a Heights, {kolu Opus Dei u Va{ingtonu (...) Tu|man je naveden da slijedi vodstvo Vatikana. Wegovi savjetnici su predloìli otvarawe mirovnih pregovora sa Srbima u Krajini, ~ija je sudbina bila propast, {to je bilo dovoqno za primjenu doktrine pravednog rata. U me|uvremenu, komandant hrvatskih oruànih snaga, general Janko Bobetko i wegovi ameri~ki saveznici vr{ili su zavr{ne pripreme za operaciju Oluja (...) (isto, str. 418) Wegova ure|ena, amerikanizirana vojska je izvela muwevit napad na Krajinu. Tijekom 48 sati glavni grad Krajine, Knin, pao je, a opsada Biha}a dignuta (...)
468
NATO: u dva tjedna 3.500 bombarderskih napada (dvije tre}ine izvedeno ameri~kim zrakoplovima) je uni{tilo preko sto strate{kih ciqeva na srpskom teritoriju. Srbi nisu bili u stawu uzvratiti. U roku od nekoliko dana izgubili su vi{e od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije, a putove su zakr~ile kolone sa 60.000 novih izbjeglica. Bobetkove trupe su stigle na domet topova od Bawa Luke kada su objavile unilateralni prekid vatre. Beograd se nije ni pomaknuo. Podudarawe hrvatskog blitzkriega i NATO bombardirawa natjeralo je Srbe da priznaju poraz. Vatikanske novine LOsservatore Romano predstavile su NATO zra~ne napade kao upozorewe psihopatama s Pala, s namjerom da povrate nadu mu~eni~kom narodu Bosne. Bombardirawa nisu bila ~in rata, pisale su vatikanske novine, ve} demonstracija odlu~nosti da se za{tite prava naroda, nesretnih bosanaca, Hrvata, Srba i muslimana i svih drugih etni~kih grupa uvu~enih u ludilo dugotrajnog i surovog rata. Kardinal Kuhari} je proglasio operaciju Oluja legitimnom akcijom Hrvatske radi osloba|awa vlastitog teritorija. Kada je istaknuo da je okupacija Krajine od pobuwenika bila nelegalna, da je Knin odbio Tu|manovu ponudu da pregovara, ostavqaju}i vojnu akciju kao posqedwi nu`ni izlaz, i da je me|unarodna zajednica bila nemo}na u za{titi `rtava srpske agresije, izrekao je ~etiri preduvjeta za primjenu doktrine pravednog rata. (Ha~inson; cit. delo; str. 416-418)
17. Uloga MPRI u gra|anskom ratu u Hrvatskoj

Milan Budimir, dipl. politikolog za me|unarodne odnose analizirao je ulogu jedne od najve}ih ameri~kih privatnih vojnih kompanija iz Aleksandrije (Viryinija) u gra|anskom ratu u Hrvatskoj 1991-1995. Budak isti~e da je prelomni trenutak bio u septembru 1994, kada je izme|u ministra [u{ka i penzionisanog generala i zamjenika predsjednika MPRI Karla Vuona u hrvatskoj ambasadi u Va{ingtonu do{lo do potpisivawa ugovora pod imenom Demokratska tranzicija program podr{ke. MPRI osobqe dolazi u Hrvatsku ve} u novembru, gdje zapo~iwe sa trening programima. Penzionisani general Karl Vuono je vodio trening programe, a on je i odgovoran za razvoj nove ameri~ke doktrine Vazduh-zemqa 2000 koja je ve} bila upotrebqavana u operaciji Pustiwska oluja u Iraku. Vuono je odrào seriju sastanaka sa hrvatskim generalima Gotovinom i êrvenkom i intenzivno je radio na obuci hrvatske vojske u vojnom u~ili{tu Petar Zrinski kao i u drugim garnizonima. Zavr{ni seminar je odràn neposredno pred operaciju Oluja na Brionima 1995. U toku izvo|ewa napadnih operacija za vrijeme trajawa Oluje hrvatska vojska je koristila, prema ve}em broju izvora, izvi|a~ko-obavje{tajne podatke ameri~kih i NATO centara koji su se nalazili u Hrvatskoj i Italiji. DIA je onesposobila komunikacije Vojske Republike Srpske Krajine i organizovala i sprovodila kontrolu kretawa wenih jedinica iz vazduha avionima US EZ 6 b, opremqenim posebnom elektronskom opremom, a borbeni avioni NATO su bombardovawem uni{tili nedemontirane ostatke radarske i protivraketne odbrane. Kolika je tu odgovornost MPRI te{ko
469
je re}i ali su posqedice operacije Oluja bile katastrofalne. Vi{e od 220.000 Srba je protjerano, oko 2.000 je ubijeno za vrijeme trajawa akcije, me|u wima oko 1.200 civila, stotine sela su spaqena i opqa~kana. Operacija Oluja predstavqa najve}e etni~ko ~i{}ewe u Evropi od zavr{etka Drugog svjetskog rata. [ef hrvatske obavje{tajne slu`be Markica Rebi} kaè: Pentagon je bio supervizor cjelokupne operacije. Sin hrvatskog predsednika Miroslav Tu|man kaè da su u operaciji Oluja Hrvatska i SAD bili partneri i da su imali direktnu vezu za vrijeme cjelokupnog trajawa operacije. Ovo potvr|uje i biv{i hrvatski ministar spoqnih poslova Tonino Picula koji kaè da im je pomo} MPRI bila neophodna. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 198-199)
18. Stvarawe genocidne Hrvatske uz pomo} Vatikana

Tvrdwe autora i podaci koje iznosimo u ovom elaboratu o na~inu na koji je stvorena nezavisna hrvatska dràva nisu nikakva tajna, i utvr|ivawe ~iwenica ne predstavqa nikakvu te{ko}u. Sve ~iwenice koje navodimo, potvr|uje i potpredsednik tada{we Tu|manove ratne vlade, Zdravko Tomac. On je napisao kwigu Iza zatvorenih vrata u kojoj je opisao i analizirao poteze koje je vukla Hrvatska, koji su doveli do razbijawa suverene SFRJ. Naravno, Hrvatska nikada u svojim namerama ne bi uspela da nije radila na podsticaj, uz pomo} i podr{ku Vatikana i Tomac to ne skriva. Naprotiv, iskazuje duboku zahvalnost i papi i Vatikanu i katoli~koj crkvi u Hrvatskoj i kardinalu Kuhari}u. Tomac ne krije da je Hrvatska formirala paravojne formacije, otimala oru`je legalnoj vojsci (JNA) suverene zemqe, ilegalno se naoruàvala. On isti~e: Da u nekoliko mjeseci nismo stvorili na{u vojsku, da nismo oteli oru`je napadom na vojarne, da nismo ilegalno nabavqali oru`je, ni{ta nas ne bi spasilo niti bi nas bilo tko u svijetu podrào, jer bi svijet prihvatio realno stawe i priznao Milo{evi}evu pobjedu. Tomac sa ponosom nagla{ava da su nelegalno stvarali dràvu i pronalazili na~ine da je ru{e, zapravo da ratuju protiv savezne dràve, a sve pod maskom po{tovawa i provo|ewa saveznih zakona. Rat nikada nije u Hrvatskoj progla{en i objavqen, niti smo ga smjeli proglasiti i objaviti. Ratovali smo protiv savezne dràve, ~ije smo zakone formalno morali provoditi, tako da smo morali pronalaziti na~ine kako ih ne provoditi i postupno ru{iti i na gotovo ilegalan na~in stvarati svoju dràvu, sve do isteka brijunskog moratorija po~etkom listopada. Tomac je zna~ajan i kao svedok Tu|manovih velikohrvatskih pretenzija prema Bosni i Hercegovini, zbog kojih je dolazio u sukob sa wim. Zdravko Tomac je bio ~lan Saveza komunista Hrvatske, koji je prerastao u Stranku demokratskih promjena (SDP), na ~ijem ~elu je bio Ivica Ra~an, i kao predstavnik svoje stranke u~estvovao je u ratnoj vladi. Zdravko Tomac se prvi put sreo sa Tu|manom u Kopenhagenu, krajem juna 1989. godine, na evropskoj konferenciji.
470
To je bio po~etak na{eg druèwa koje je trajalo puna ~etiri dana. Neprestano smo bili zajedno (...) To je bila prilika da satima i satima razgovaramo o na{oj pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, a ujedno da detaqno upoznam ideje i koncepcije dr F. Tu|mana, kojeg sam dotad samo povr{no poznavao. Otvoreno smo i s punim povjerewem razgovarali o svemu, i {to se ti~e bitnih politi~kih ocjena, konstatirali smo da su nam stavovi ili identi~ni ili vrlo sli~ni. (Zdravko Tomac; Iza zatvorenih vrata; Zagreb; Organizator; 1992; str. 36-37) Ovo je prilika da danas, tri godine kasnije, prema sje}awu, poku{am rekonstruirati onda{we Tu|manove poglede na ono {to }e se doga|ati. U to vrijeme bilo nam je jasno, o tome nije bilo spora, da nastupaju sudbonosni dani za budu}nost hrvatskog naroda u narednim desetqe}ima. S puno strasti i uvjerewa u uspjeh obja{wavao mi je koncepciju HDZ-a, stranke ~ije ime odraàva bit wena politi~kog programa. Ciq mu je bio stvoriti svenarodni hrvatski masovni politi~ki pokret, koji }e udruìti ve}inu Hrvata u domovini i iseqeni{tvu. Posebno se oslawao na iseqeni{tvo, koje je trebalo biti ekonomska i politi~ka snaga koja }e u budu}im doga|ajima imati presudnu ulogu. Ve} je tada smatrao da su Bosna i Hercegovina, kao i biv{a Jugoslavija, umjetne tvorevine i da se, ako se biv{a Jugoslavija ne uspije transformirati u konfederaciju, do|e li do raspada Jugoslavije, ne}e mo}i odràti ni Bosna i Hercegovina, a Hrvati moraju imati jasnu strategiju {to }e raditi u tom slu~aju. Govorio je, ako tri najve}a naroda u biv{oj Jugoslaviji, Srbi, Hrvati i muslimani, ne mogu ìvjeti zajedno u Jugoslaviji, onda ne mogu ìvjeti zajedno ni u Bosni i Hercegovini. Kao {to sam ve} nekoliko puta javno rekao, u odnosu prema Bosni i Hercegovini nikada se nismo slagali. Tu su se na{a stajali{ta uvijek dosta razlikovala. (isto; str. 39) Nakon izbora dr Tu|man je postao predsjednik Predsjedni{tva SR Hrvatske. U rekonstrukciji Predsjedni{tva SR Hrvatske dr Tu|man je jedno mjesto ponudio SKH-SDP-u (...) Tu|manova rezerviranost prema mogu}nosti da mu postanem potpredsjednik bila je razlogom {to sam poslije izbjegavao osobne susrete s wim. Vjerojatno je razlog Tu|manovog nastojawa da ne postanem potpredsjednik Republike bilo moje neslagawe s politikom HDZ-a vezano za Bosnu i Hercegovinu, koje se potenciralo u predizbornim borbama, kada sam se o{tro suprotstavqao negirawu Bosne i Hercegovine i olakim obe}awima o granicama Hrvatske na Drini i zastavi na Romaniji. Dakle, od po~etka moje suradwe s dr Tu|manom, pa do na{eg spora qeta 1992, koji zavr{ava mojim razrje{ewem od du`nosti ambasadora u Sloveniji, razli~ita gledawa na odnos Hrvatske prema Bosni i Hercegovini bila su ne samo glavni, nego gotovo i jedini uzrok na{eg neslagawa. (isto; str. 40-41) Tomac obja{wava kako je Hrvatska, dok se tajno pripremala za rat, koristila taktiku zavaravawa i kupovine vremena: Tek kada je Hrvatska, potkraj 1991. godine, stvorila svoju vojsku, kada je postala vojno sna`na, i kada su ne samo Srbija i tzv. JNA, nego i na Zapadu shvatili da se Hrvatska ne moè ni lagano ni brzo vojno poraziti i silom natjerati da odustane od svoje samostalnosti, po~ela se mijewati po471
litika Zapada, koji postupno odustaje od svojih zahtjeva za o~uvawem integriteta Jugoslavije i po~iwe priznavati pravo biv{ih republika da se konstituiraju kao samostalne i suverene dràve. (isto; str. 49) Hrvatska se odlu~ila za rje{ewe da postupno, ako je mogu}e bez rata, ili ako nije, sa {to duqim vremenskim odga|awem rata, poku{amo korak po korak realizirati na{e politi~ke ciqeve. U tom je smislu u prvoj fazi trebalo obraniti Ustav iz 1974. godine, a osobito one konfederalne elemente koje je Milo{evi} ve} u praksi sru{io ukidaju}i samostalnost Kosova i Vojvodine i pretvaraju}i federalne organe u svoju produènu ruku (...) Idu}a faza, da bi se pridobilo svjetsko javno mnijewe i da se ne bi odmah tzv. Jugoslavenska narodna armija ukqu~ila u rat protiv Slovenije i Hrvatske, bilo je zastupawe konfederalne opcije i pristajawe na dugotrajno i mu~no pregovarawe, iako se znalo da od pregovora ne}e biti ni{ta. Ali, u tim pregovorima bilo je va`no da se uspori pretvarawe tzv. Jugoslavenske narodne armije u ~istu srpsko-crnogorsku vojsku koja }e brzo do}i pod potpunu vlast Slobodana Milo{evi}a. Trebalo je kupovati vrijeme, kako bi oja~ale reformske demokratske snage u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, kako bi se i te dvije republike prikqu~ile zahtjevima koje su postavqale Slovenija i Hrvatska. Hrvatska je morala rje{avati dodatni problem odnosa izme|u Hrvata i Srba u samoj Hrvatskoj, pa je teè mogla slijediti radikalne poteze slovenskog rukovodstva, kao {to su Makedonija te Bosna i Hercegovina jo{ teè mogle slijediti promjene koje su se doga|ale u Hrvatskoj. Zbog toga smo i u Sloveniji i u Hrvatskoj ~esto bili protiv radikalnih snaga u na{im republikama koje su predlagale radikalne poteze prije nego {to su se u Bosni i Hercegovini i Makedoniji donijele neke kqu~ne odluke koje su zna~ile da su i te dvije republike na strani Slovenije i Hrvatske, a ne Srbije i Crne Gore. Dakle, kad se ve} rat nije mogao izbje}i, jedina ispravna politika bila je da se vje{tom taktikom {to duqe odgodi ili da se lokalizira. Vrijeme je radilo za nas. Svaki dan mi smo bivali ja~i, a na{ protivnik i agresor slabiji i slabiji. Osobno nisam sumwao u pobjedu, ali sam neprestano nagla{avao da se Milo{evi} ne moè promijeniti, nego da se mora pobijediti. Usto sam se stalno zalagao da poku{amo pobijediti uz {to ve}u pomo} me|unarodne zajednice, zato je {to ve}a internacionalizacija na{e krize i s obzirom na nepovoqan odnos snaga, bila na{e biti ili ne biti. Pregovori i politika toplo-hladno, politika pristajawa na takti~ke ustupke, postupnost realizacije na{ih ciqeva, bili su najmawe lo{a rje{ewa, jer dobrih rje{ewa nije bilo. Zato, me|u ostalim, nisu bili ni pogre{ka pregovori s Milo{evi}em, ali samo ako su bili takti~ki potez, samo onoliko koliko je to bilo zavaravawe protivnika, a ne izraz uvjerewa da se Milo{evi} moè promijeniti, da mu se moè vjerovati i da se s wim moè bilo {to dogovoriti. Me|utim, o~ito je da je on bio vje{tiji u tim pregovorima i da je ~esto nametao pregovore kada su wemu odgovarali, i da ih je znao vrlo vje{to iskoristiti u vlastitu korist.
472
Nakon svega re~enog jasno je da se rat mogao izbje}i samo na jedan na~in, i to da se pravodobno zaustavila i sru{ila velikosrpska Milo{evi}eva politika. Popu{tawe Milo{evi}u upravo s ciqem da se izbjegne rat bio je izravan put u rat. Osobno sam i prije ulaska u Vladu demokratskog jedinstva, a osobito kada sam u{ao u Vladu, nastojao {to je mogu}e vi{e u~initi da Hrvatska izgradi vlastitu strategiju, da na{a politika ide daqe od traèwa {to boqih odgovora na Milo{evi}eve poteze, odnosno da mi wemu nametnemo na{u strategiju, te da borbu prebacimo na teren gdje smo mi ja~i a on slabiji. Internacionalizacija krize, promjena odnosa snaga u svijetu u na{u korist, poduzimawe svih mogu}ih mjera da se izbjegne rat ili da bude {to maweg intenziteta, ili da se lokalizira, uz istodobno organizirawe na{ih obrambenih snaga, bili su uvjeti na{eg opstanka. Da u nekoliko mjeseci nismo stvorili na{u vojsku, da nismo oteli oru`je napadom na vojarne, da nismo ilegalno nabavqali oru`je, ni{ta nas ne bi spasilo niti bi nas bilo tko u svijetu podrào, jer bi svijet prihvatio realno stawe i priznao Milo{evi}evu pobjedu. (podvukla E.B.T) (isto; str. 56-57) I Tomac nagla{ava da nezavisna Hrvatska predstavqa povijesnu te`wu hrvatskog naroda. Raspad dràvnog socijalizma i druge velike promjene stvarale su uvjete za ostvarivawe povijesnih te`wi hrvatskog naroda da se organizira u svoju samostalnu i suverenu dràvu. Kao da su se nakon stoqe}a uzaludnih borbi mnogih i mnogih generacija kona~no po~eli stjecati uvjeti da ta borba bude uspje{na (...) Zbog svega toga, ostvarivawe povoqnih povijesnih mogu}nosti za stvarawe vlastite dràve nije bilo mogu}e bez nacionalnog pomirewa Hrvata, bez zavr{etka Drugoga svjetskog rata me|u Hrvatima, bez politi~kog udruìvawa Hrvata od qevice do desnice u jedinstven nacionalni pokret i bez jedinstva i ~vrstog zajedni{tva domovinske i iseqene Hrvatske. Bilo je jasno od po~etka da se takav epohalni projekt nije mogao organizirati i ostvariti u jednopartijskom komunisti~kom sustavu ni u sklopu Jugoslavije, ma kako ona bila ustavno ure|ena. Dakle, nacionalno jedinstvo je bilo pretpostavka uspjeha, ali nacionalno jedinstvo se nije moglo ostvariti bez napu{tawa jednopartijskog i socijalisti~kog sustava i bez udruìvawa na projektu stvarawa suverene i samostalne hrvatske dràve. (isto; str. 61-62) U toj mukotrpnoj borbi bilo je vi{e doga|aja koji su svaki za sebe imali povijesno zna~ewe i koji su ugra|eni u temeqe stvarawa hrvatske dràve. To su dono{ewe novog Ustava, to su rezultati referenduma o samostalnosti Hrvatske, to su povijesne odluke Sabora o progla{ewu samostalnosti Republike Hrvatske, odluke o ukidawu Brijunskog moratorija i o po~etku razdruìvawa Hrvatske od Jugoslavije, kao i mnoge druge. Ipak, mislim da je u tom kontinuitetu povijesnih odluka, bez kojih danas ne bi bilo samostalne i suverene hrvatske dràve, bila najteà, a mo`da i najva`nija, odluka o formirawu Vlade demokratskog jedinstva. Vlada demokratskog jedinstva formirana je u najteèm trenutku borbe za hrvatsku dràvu. Wezino formirawe u najteìm trenucima nije bilo slu~ajno. (isto; str. 62)
473
Dana 4. kolovoza 1991. Saboru je predstavqena nova vlada, Vlada demokratskog jedinstva, u sqede}em sastavu: dr Frawo Greguri}, predsjednik, dr Mato Grani}, dr Milan Ramqak, dr Zdravko Tomac, potpredsjednici; dr Enzo Tireli, ministar energetike i industrije; Jozo Martinovi}, ministar financija; dr Zvonimir [eparovi}, ministar inozemnih poslova; Gojko [u{ak, ministar iseqeni{tva; Luka Bebi}, ministar obrane; Bosiqko Mi{eti}, ministar pravosu|a i uprave; dr Josip Boì}evi}, ministar prometa i veza; dr Davorin Rudolf, ministar pomorstva; Ivan Tarnaj, ministar poqoprivrede {umarstva; dr Vladimir Pavleti}, ministar prosvjete i kulture; Bernardo Jurlina, ministar rada i socijalne skrbi; mr. Petar Kriste, ministar trgovine; Ivan Veki}, ministar unutarwih poslova; dr Ivan Cifri}, ministar za{tite okoli{a, prostornog ure|ewa i graditeqstva; dr Andrija Hebrang, ministar zdravstva; dr Ante ôvi}, ministar znanosti, tehnologije i informatike, te ministri bez portfeqa: dr Zvonimir Baleti}, Draèn Budi{a, dr Ivan Cesar, @ivko Juzba{i}, dr Vladimir Veselica, dr Stjepan Zduni} i Muhamed Zuli}. Postojao je strah, s obzirom na raskol u vladaju}oj stranci, i nezadovoqstvo desnice u vladaju}oj stranci, da }e biti problema u davawu suglasnosti Vladi demokratskog jedinstva. Me|utim, nikakvih problema nije bilo. Zato je posebno zasluàn kontroverzni [ime \odan. Odrào je govor u kojem je, suprotno o~ekivawima, ustvrdio da je formirawe Vlade demokratskog jedinstva jedan od najsvjetlijih trenutaka u novijoj povijesti hrvatskog naroda. Vlada je izglasana jednoglasno, a predsjednik, potpredsjednici i ministri prihva}eni su s pqeskom. Na{a suradwa sa Saborom otad, pa sve do kraja, bila je izvanredna. Vjerovali smo jedan drugome i nije bilo problema kojeg zajedni~ki nismo mogli rije{iti, na kojem nismo uspjeli posti}i veliki stupaw jedinstva, bez obzira na strana~ku pripadnost. (isto; str. 81-82) a) Kako je Hrvatska stvarala nelegalnu vojsku Tomac obja{wava kako je hrvatska vlada stvarala paravojne formacije i otimala kadrove legalne JNA: U tih prvih deset dana sve svoje snage usmjerili smo prema najva`nijoj strate{koj zada}i organizirawu obrane. Uostalom, to je i bila glavna zada}a zbog koje je formirana Vlada demokratskog jedinstva. Kako zbog brijunskog moratorija Hrvatska nije mogla donijeti ni zakon o narodnoj obrani, ni organizirati vlastitu vojsku, bili smo prisiqeni, sve do isteka brijunskog moratorija, traìti izvaninstitucionalna rje{ewa organizirawa obrane. Zato se zapravo stvarala hrvatska vojska u sklopu Ministarstva unutarwih poslova i policije. To je bila privremena organizacija obrane, koju je trebalo ja~ati. Ali uporedo je trebalo raditi i na uspostavqawu nove organizacije, koja }e po~eti funkcionirati 7. listopada, nakon isteka brijunskog moratorija. Dakle, od po~etka nismo sumwali da }emo 7. listopada, bez obzira na pritiske, po~eti ostvarivati Odluku o samostalnosti i suverenosti Hrvatske donijetu 25. lipwa 1991. godine.
474
Zato je trebalo do 7. listopada mnogo toga u~initi u organizirawu Hrvatske kao suverene i samostalne dràve. Kako nije bilo vremena za izradu brojnih zakona, trebalo je, osim nekih novih zakona, zapravo nizom odluka postoje}e savezno zakonodavstvo pretvoriti u republi~ko zakonodavstvo. Takvu globalnu strategiju trebalo je operacionalizirati, utvrditi prioritete i s jedne strane stvoriti uspje{nu obranu do ukidawa moratorija, na jednim na~elima, ali i sve u~initi da prijelaz na novu organizaciju bude {to bezbolniji. Pri izgra|ivawu takve na{e strategije, na kojoj smo danono}no radili ne samo prvih deset dana nego i prva dva mjeseca, najve}a je pa`wa posve}ena ovim zadacima: 1. Izradi novih planova obrane u skladu s novom situacijom na svim razinama organizirawa dru{tva. Postoje}i planovi obrane u mjesnim zajednicama, poduze}ima, op{tinama i Republici bili su neupotrebqivi, jer su uglavnom govorili o opasnostima koje prijete od CIA-e i napada sa Zapada, a ne o napadu iznutra, u kojem }e upravo Jugoslavenska narodna armija biti agresor. Nije bilo lako napraviti nove planove obrane, jer su dràvne institucije jo{ uvijek bile pod kontrolom savezne dràve, Jugoslavenske narodne armije, i jer su u wima radili qudi koji su izravno ili neizravno vrlo ~esto bili na strani agresora. Zbog toga se nije mogla odmah uspostaviti teritorijalna obrana kao stup na{e obrane. Nije se moglo ni osloniti na postoje}e qude u strukturi narodne obrane i teritorijalne obrane, iako nam je bilo jasno da je ve}ina tih qudi na na{oj strani i da su spremni raditi za hrvatske interese (...) 2. Organizirati {to je mogu}e prije jedinstvenu hrvatsku vojsku na dva temeqa: dràvi i gra|anima. Pri ostvarivawu toga ciqa bilo je jo{ vi{e problema. Kao ratna vlada nismo imali nikakvih uzora prema kojima bismo to organizirali, jer se situacija u kojoj smo se nalazili bitno razlikovala u odnosu prema svim poznatim slu~ajevima djelovawa ratnih vlada. Rat nikada nije u Hrvatskoj progla{en i objavqen, niti smo ga smjeli proglasiti i objaviti. Ratovali smo protiv savezne dràve, ~ije smo zakone formalno morali provoditi, tako da smo morali pronalaziti na~ine kako ih ne provoditi i postupno ru{iti i na gotovo ilegalan na~in stvarati svoju dràvu, sve do isteka brijunskog moratorija po~etkom listopada (...) (podvukla E.B.T) Zato smo morali prvi mjesec dana raditi dan i no} te pronalaziti izvaninstitucionalne na~ine organizirawa dràve u ratnim uvjetima. Budu}i da je svjetska zajednica i daqe bila u to vrijeme za odràvawe teritorijalnog integriteta Jugoslavije, odnosno da je ~ak tajno i podràvala Jugoslavensku narodnu armiju da vojnom silom odrì Jugoslaviju, i Hrvatska i Slovenija morale su paziti da ne daju argumente na{im protivnicima, kako nas ne bi optuìli da ne po{tujemo potpisani brijunski moratorij (...) Nismo smjeli ni donijeti zakone potrebne za obranu dràve, ni stvarati svoju vojsku, ni organizirati proizvodwu oru`ja i streqiva ni nabavqati oru`je i streqivo. Zato smo morali djelovati na tri na~ina: a) Stvarati odre|ene institucije paralelno s dràvnim organima (regionalni krizni {tabovi, kao koncentracija civilne i vojne vlasti u uvjetima rata; organizirawe obrane u sklopu Ministarstva unutarwih poslova i policije, a ne Ministarstva obrane).
475
b) Odre|ene poslove obrane provoditi izvan dràvnih institucija u koje se nije moglo imati povjerewa zbog infiltracije onih koji su protiv nas ratovali, pa su se odre|eni va`ni poslovi obavqali preko vladaju}e stranke i provjerenih qudi (nabava i raspodjela oru`ja i streqiva, organizirawe proizvodwe za posebne namjene itd.) c) Pripremiti sve zakone i organizaciju za dan kada }e biti ukinut moratorij na primjenu Odluke o progla{ewu samostalne i suverene hrvatske dràve, kako bi dràva mogla {to brè i uspje{nije po~eti funkcionirati. Da bi dràva mogla po~eti funkcionirati ve} 7. listopada, na dan isteka brijunskog moratorija, trebalo je ne samo pripremiti sve odluke i propise, nego i organizirati dràvu u ratnim uvjetima, kako bi mogla uspje{no obavqati sve potrebne zadatke. Zato smo nastojali, gdje god smo to mogli, u privremenu organizaciju obrane unositi {to vi{e elemenata budu}e organizacije. To smo poku{ali u~initi novom organizacijom kriznih {tabova, kako bi legalni i legitimni organi dràve pod imenom kriznih {tabova preuzimali svoje funkcije. Iz navedenog se vidi da je Vlada radila dva proturje~na zadatka. S jedne strane morala je stvarati izvaninstitucionalnu organizaciju obrane, kao uvjet na{eg opstanka, a s druge strane morala je odmah po~eti s ukidawem takvog organizirawa, kako bi nakon isteka brijunskog moratorija upravo dràva i gra|anin postali dva temeqa obrane. Zato smo odmah predloìli predsjedniku Republike bitnu reorganizaciju kriznih {tabova i postupno razdvajawe civilne i vojne vlasti. Kako Vlada nije smjela biti izravno ratna vlada, posluìli smo se lukavstvom, pa smo uì kabinet Vlade i ministre najva`nijih ministarstava proglasili Kriznim {tabom Republike. Na taj na~in Vlada je stvarno preuzela funkcije koje ima ratna vlada, ali je to radila pod imenom Kriznog {taba. Na sli~an na~in postavqena je i organizacija na terenu. Izvr{na vije}a op{tina svoju su ratnu funkciju obavqala pod imenom kriznih {tabova op{tina i Kriznog {taba grada Zagreba. Predsjednik Republike donio je odluku o rasformirawu regionalnih kriznih {tabova, koji su bili oblik spajawa civilne i vojne vlasti i koncentracije vlasti. Istodobno se radilo i na formirawu Vrhovnog stoèra i na odvajawu komandirawa i rukovo|ewa ratnim operacijama od civilnih poslova dràve. Formiran je Vrhovni stoèr, u koji su u{li vojnici profesionalci, a krizni {tabovi, odnosno vlada i izvr{na vije}a, kao legalni i legitimni organi dràve, preuzeli su sve logisti~ke i ostale poslove koje dràva u ratnim uvjetima mora obavqati da bi vojska mogla funkcionirati. Pri ostvarivawu navedene strategije nije bilo dovoqno samo napraviti planove i uspostaviti novu organizaciju. Bilo je potrebno i javnim djelovawem i politi~kom borbom mijewati odnos snaga, kako bi se privoqeli oni koji su na terenu, u regionalnim kriznim {tabovima, imali ukupnu vlast, vojnu i civilnu, da prihvate novu organizaciju i gubitak svoje vlasti. Bilo je potrebno mnogo takta da se {to bezbolnije promijeni odnos snaga na terenu, jer su pojedini qudi u regionalnim kriznim {tabovima te{ko prihva}ali novu organizaciju i ~iwenicu da moraju svoju vlast prepustiti novim qudima. Dolazilo je do èstokih politi~kih sukoba izme|u
476
qudi koji su dotad vodili obranu kao rodoqubi a ne vojnici profesionalci, i vojnika profesionalaca koji su na na{u stranu prelazili iz JNA. Dolazilo je do sukoba i izme|u regionalnih {tabova i politi~kih struktura, s jedne strane, i legalnih i legitimnih organa vlasti koji su trebali preuzeti dio wihovih funkcija. Ti su sukobi bili posebno èstoki u Osijeku, Rijeci i Sisku. Kao vlada nastojali smo pronalaziti kompromisna rje{ewa postupne transformacije bez velikih lomova. U na{oj strategiji izgra|ivawa obrane trebalo je postupno od vojske, dobrovoqaca i domoquba te razli~itih neformalnih vojnih formacija koje su se stvarale na terenu (jer nismo smjeli imati svoju vojsku, pa je svaki oblik otpora trebalo podràti, ukqu~uju}i i brojne inicijative u naseqima, op}inama i regijama, pa ~ak i u politi~kim strankama), stvoriti jedinstvenu hrvatsku vojsku koja se temeqi na pravu i du`nosti gra|anina da brani svoju domovinu, bez obzira na politi~ko opredjeqewe. U sklopu takve koncepcije znali smo da je presudno za na{u obranu angaìrawe Hrvata vojnika i ~asnika iz Jugoslavenske narodne armije, te pronalaèwe na~ina kako da oni prije|u na na{u stranu. Time su se postizala tri ciqa: prvi, dobili smo ~asnike profesionalce, kojih nismo imali, i drugi, bitno smo oslabili i iznutra razbili Jugoslavensku narodnu armiju; tre}i, stvorili smo mogu}nosti da se brojne paravojne naoruàne formacije rodoquba {irom Hrvatske poveù u jedinstvenu hrvatsku vojsku pod jedinstvenom komandom. Trebalo je mnogo mudrosti, takta, pregovora, tajnih sastanaka da 17 tisu}a ~asnika i oficira prije|e na na{u stranu. Ni{ta lak{e nije bilo ni pri stvarawu politi~kog raspoloèwa me|u tada{wim borcima, koji su od po~etka branili Hrvatsku, da prihvate Hrvate ~asnike koji su iza{li iz JNA i da se stave pod wihovu komandu. Dolazak brojnih generala, admirala, pukovnika i ostalih ~asnika u na{e redove bio je odlu~uju}a prekretnica u ratu, jer su oni znali sve mane JNA i wihove planove, pa su mogli pripremiti najboqe odgovore na agresiju. To je bilo i zbog politi~kih razloga va`no, jer se ru{ila glavna strategija na{ih neprijateqa. Cijeli je svijet vidio da je rije~ o ratu protiv Hrvatske, a ne o ratu protiv navodno usta{ke vlasti koja ugroàva prava Srba, jer su brojni generali i admirali iz Titove JNA, koji su mnogo reskirali prelaze}i na na{u stranu, pokazali cijelom svijetu da je hrvatski narod jedinstven i da novoizabrana legitimna i legalna vlast ima podr{ku cijeloga hrvatskog naroda, pa ~ak i onih koji su donedavno bili najvi{i funkcioneri u Jugoslavenskoj narodnoj armiji, koja sada ratuje protiv Hrvatske. Pri ostvarivawu navedene strategije djelovali smo vrlo diferencirano, koriste}i se razli~itim metodama. Pravodobno smo donosili odluke kojima smo garantirali sva statusna prava ~asnicima tzv. JNA koji pre|u na na{u stranu (~inovi, pla}e, stanovi). Dobrom propagandom vr{ili smo pritisak, a ne samo informirali, o na{im pozivima. Preko odre|enih tajnih kanala i qudi koji su obra|ivali va`ne qude iz tzv. JNA, djelovali smo i pojedina~no i izvaninstitucionalno. Uglavnom, vrlo smo brzo uspjeli dobiti na svoju stranu gotovo sve Hrvate. Time je na{a vojska bitno oja~ala, a tzv. JNA je razbijena iznutra. Bila je to ne samo vojni~ka nego i
477
politi~ka pobjeda, jer Milo{evi} i vojna hunta vi{e nisu mogli govoriti da se bore protiv nekakvih usta{a i fa{ista, jer su morali ratovati protiv onih koji su do ju~er bili i u vrhu wihovih redova. (isto; str. 83-87) Slovenija i Hrvatska su u borbi za svoju samostalnost i suverenost dugo vremena djelovale kao uigrani tandem. Predsjednici Tu|man i Ku~an dnevno su se dogovarali i redovito postizali punu suglasnost o svim bitnim pitawima zajedni~kog djelovawa, sve do dono{ewa odluke Hrvatske i Slovenije o progla{ewu samostalnosti i suverenosti, potkraj lipwa 1991. godine. Iako je i Slovenija bila prisiqena prihvatiti ultimatum me|unarodne zajednice i pristati na brijunski moratorij, slovensko je vodstvo, uprkos tome zapravo odlu~ilo da ga se ne drì, pa je nizom prakti~nih poteza ve} prvih dana nakon progla{ewa Odluke o samostalnosti i suverenosti, po~elo primjewivati tu odluku. Odmah su preuzeli granice i grani~ne slu`be, stavqaju}i ih, ako treba i silom, pod svoju kontrolu. Donijeli su i druge odluke, koje su zna~ile da Slovenija odmah, bez obzira na brijunski moratorij, ostvaruje svoju suverenost i samostalnost, i ne priznaje vi{e zakone jugoslavenske dràve. (isto; str. 87) Isto tako smo znali, ako ne èlimo kapitulirati i ako ne èlimo propustiti povijesnu {ansu da stvorimo svoju samostalnu dràvu, da Hrvatska ne smije zaostati za Slovenijom i wenom radikaliziranom politikom. Morali smo slijediti Sloveniju, bez obzira na posqedice. Ako bismo dopustili da se Slovenija sama izdvoji iz Jugoslavije, Hrvatska bi propustila posqedwi vlak za Europu. Zato su predsjednik Tu|man, Vrhovno dràvno vije}e i Vlada demokratskog jedinstva, politi~ke stranke, Sabor i svi ostali u Hrvatskoj nastojali u kolovozu i rujnu 1991, do isteka brijunskog moratorija, sve pripremiti za uspostavqawe samostalne i suverene hrvatske dràve. Trebalo je promijeniti i vrlo negativno raspoloèwe prema tom ~inu u svjetskoj zajednici, koja je ~ak htjela pustiti Sloveniju, odnosno dati suglasnost Sloveniji da ne produàvaju brijunski moratorij, a natjerati Hrvatsku da ga produì. Zato su ta dva mjeseca, kolovoz i rujan, vrijeme na{e najja~e diplomatske ofenzive u svijetu, osobito predsjednika Tu|mana, ali i svih nas u Vladi demokratskog jedinstva. Traìli smo i koristili se najsitnijim mogu}nostima kako bi mijewali uvjerewe svjetske javnosti i kako bi uvjerili zapadne politi~are da Hrvatska mora slijediti Sloveniju. Uspjeli smo u tome, uprkos svim te{ko}ama, tako da je na Zapadu pre{utno prihva}eno da se ne produùje brijunski moratorij. Time je de fakto raspad Jugoslavije prihva}en kao neminovan, te su udareni prvi temeqi za me|unarodno priznawe Hrvatske i Slovenije. Neki zapadni politi~ari, a posebno \ani de Mikelis, u to su vrijeme i kasnije tvrdili da su Slovenci svojim nestrpqewem i nespremno{}u da postupno ostvaruju svoju suverenost, natjerali Hrvatsku na radikalne poteze, koji su tako|er pridonijeli pro{irewu rata. (isto; str. 89-90) b) Napadi na vojne objekte Tomac iznosi podatke o otimawu oru`ja koje je pripadalo legalnoj vojsci JNA i o napadu na wene vojne objekte:
478
Bilo je jasno da se neki radikalni zaokreti u na{oj obrani ipak moraju napraviti. Morali smo iz defenzive prije}i u ofenzivu (...) Zato su bile opravdane kritike koje su traìle da se uspostavi jedinstvena hrvatska vojska i jedinstven plan ratovawa, kako bi i mi mogli napasti protivnika tamo gdje je najslabiji i napadom mijewati odnos snaga u vlastitu korist. Me|utim, za takvu promjenu strategije trebalo je najprije stvoriti vrhovni stoèr, jedinstvenu organizaciju vojske, jedinstveno komandirawe i razdvojiti civilnu od vojne vlasti. Trebalo je slomiti i vladaju}e politi~ko raspoloèwe kako treba braniti svoje selo i svoj grad te ~uvati oru`je za obranu svoga sela i grada, a ne ga koncentrirati tamo gdje je najpotrebnije. Treba re}i da to nije bilo jednostavno, jer su qudi sami kupovali oru`je, jer su pojedine op}ine i mjesta sami nabavqali oru`je, pa su ga te{ko davali za obranu nekog drugog mjesta i op}ine. Preokret je bio prilikom napada na Vukovar, kada su Bro|ani dali za obranu Vukovara oru`je koje su sami nabavili. Preokret u ratu dogodio se zapravo tek onda kada smo po~eli tretirati Jugoslavensku narodnu armiju na cijelom teritoriju Hrvatske kao neprijateqa s kojim ratujemo i kada smo se prema woj na cijelom na{em teritoriju po~eli tako i pona{ati. Po~etak tog preokreta tako|er se dogodio u Slavonskom Brodu, kada su vrlo uspje{no napadnuti vlakovi koji su prevozili oru`je iz Slovenije, i kada smo dobili prve topove, minobaca~e i prvo protuzrakoplovno i protutenkovsko oru`je. Dotad su u Slavoniji postojala dva minobaca~a, koja je yip vozio iz jednog mjesta u drugo, kako bi ~etnici mislili da smo dobro naoruàni. Ipak, prekretnica je bila odluka o blokadi vojarni i pripremawe napada na one vojarne i skladi{ta oru`ja i streqiva za koje smo procijenili da mogu biti, ako ih osvojimo, preokret u ratu. Osvajawe vojarni dalo je novi polet i promijenilo odnos snaga u naoruàwu u na{u korist. To je i pomoglo pri dono{ewu odluke vojske da se mora povu}i iz Hrvatske. Odluku o blokadi vojarni na cijelom teritoriju Hrvatske donijeli smo na sjednici Kriznog {taba Republike Hrvatske, na prijedlog predsjednika Greguri}a, uz prethodnu suglasnost predsjednika Tu|mana. Bila je to jedna od najteìh odluka, jednako te{ka kao i kasnije odluke o napadu na pojedine vojarne (...) Nakon odluke Kriznog {taba da se krene u blokadu svih vojarni, {to je mogao biti po~etak globalnog rata s vojskom na cijelom teritoriju Hrvatske i razlog da nam svjetska zajednica otkaè podr{ku, odmah smo, i prije ve} zakazane sjednice Vrhovnog dràvnog vije}a, koja je o tome trebala raspravqati, proslijedili odluku na realizaciju u cijeloj Hrvatskoj. Nave~er, na sjednici Vrhovnog dràvnog vije}a, stvari su se po~ele komplicirati. Procjewivalo se treba li u blokadu i}i odmah, ili vaqa pri~ekati. Kada smo ~uli jake argumente zbog kojih treba cijelu akciju odgoditi, situacija je postala dramati~na, jer je trebalo priznati da smo u biti ve} izvr{ili blokadu vojarni. Presudio je predsjednik Greguri}, rekav{i da je blokada ve} po~ela i da bi povla~ewe odluke zna~ilo na{u kapitulaciju. (isto; str. 91-92)
479
v) Presudna uloga Vatikana Tomac potvr|uje ~iwenice koje smo navodili o vatikanskoj pomo}i bez koje Hrvatska nikada ne bi bila nezavisna i o~i{}ena od srpskog naroda. On pi{e o svojoj poseti Vatikanu i susretu sa Toranom, dràvnim sekretarom Vatikana zaduènim za spoqne odnose. Nai{ao je na dobrodo{licu i dobio uveravawa da Vatikan ve} ~ini sve u hrvatsku korist koriste}i svoju tajnu diplomatiju i na Istoku i na Zapadu. Po~etkom listopada 1991. godine, to~nije 7. listopada, istekao je moratorij na dono{ewe odluke o osamostaqewu Republike Hrvatske, istekao je tromjese~ni brijunski sporazum kojim su Hrvatska i Slovenija pristale da odgode primjenu donesenih odluka o progla{ewu samostalnih i suverenih dràva (...) U to smo vrijeme i vojno bili jo{ vrlo slabi i neorganizirani. Bili su to po~eci stvarawa vlastite vojske i svega onoga {to joj je potrebno da bi mogla obraniti Hrvatsku. Mogu}nosti da djelujemo institucionalno i da mijewamo odnos svjetskih institucija i najva`nijih dràva u korist Hrvatske bile su malene, jer su nam mnoga vrata bila zatvorena. Trebalo je prona}i na~in kako da do|emo do odre|enih qudi i institucija. Ako nije mogu}e kroz vrata, a onda ulaskom kroz prozor. U uèm kabinetu Vlade na na{im svakodnevnim jutarwim i no}nim sjednicama, na kojima smo analizirali globalnu situaciju i traìli kako da prona|emo ona najmawe lo{a rje{ewa, jer dobrih nije bilo, nastojali smo ne samo iskoristiti i najmawu mogu}nost da djelujemo, nego smo i stvarali prilike na razne na~ine kako bi do{li do centara svjetske politike. Premijer Frawo Greguri} koristio se osobnim vezama kako bi do{ao do Jeqcina, jer smo ve} tada prognozirali da je on odlu~uju}i ~ovjek, ~ovjek budu}nosti. Znali smo da je bitno neutralizirati SSSR i Rusiju u podr{ci Srbiji i obnovi Jugoslavije. Iskoristio sam priliku da preko Pannelline Transnacionalne radikalne stranke, koja je okupqala parlamentarce iz ~etrdesetak dràva Evrope, djelujem na mijewawe odnosa prema Hrvatskoj. Gospodin Pannella i wegova stranka neizmjerno su nam pomogli upravo u vrijeme kada su nam svi okrenuli le|a. Preko wega do{ao sam dvaput do talijanskog premijera Andreotija i to u najkriti~nijim trenucima. Nismo propu{tali nijednu pruènu priliku da utje~emo na promjenu javnog mi{qewa u na{u korist u dràvama koje su diktirale svjetsku politiku prema Hrvatskoj. S tim u vezi bio sam u roku 15 dana dvaput u Rimu. Potkraj rujna prisustvovao sam zasjedawu Federalnog vije}a Transnacionalne radikalne stranke koja je raspravqala o situaciji u Hrvatskoj. Boravak u Rimu iskoristio sam i za razgovore s predsjednikom talijanske vlade G. Andreotijem i za posjet Vatikanu, gdje sam razgovarao s nadbiskupom Toranom, ministrom inozemnih poslova Vatikana. Deset dana kasnije ponovno sam bio u Rimu, gdje sam zajedno s Jelkom Kacinom, slovenskim ministrom informirawa, nastupao u poznatoj i jednoj od najgledanijih emisija na talijanskoj televiziji, na kanalu V, Maurizio
480
Costanzo Show. Na povratku iz Italije, 6. 10. 1991, odrào sam sjednicu s predsjednicima kriznih {tabova Istre, Rijeke, Primorja i Gorskog Kotara, a ve} 7. 10. primio sam, na wegov zahtjev, generalnog konzula Sjediwenih Ameri~kih Dràva, gospodina Einika, koji je oti{ao iz mog ureda sat prije raketirawa Banskih dvora. Nave~er smo odràli izvanrednu sjednicu Vlade u zgradi INA-e Naftaplin, gdje smo se preselili zbog rakteirawa Banskih dvora. Tih je dana, preko svojih ruskih veza, premijer Greguri} uspio u gotovo bezizlaznoj situaciji, angaìrati Gorba~ova da sprije~i ve} planiran i odobren napad ~iji je ciq bio razarawe Zagreba. Bila je to no} dramati~nih, mo`da sudbonosnih odluka za budu}nost Hrvatske. [to se sve doga|alo, te{ko je objektivno opisati, jer se s nekim informacijama jo{ uvijek, budu}i da rat jo{ traje, ne smijem koristiti. Zbog toga }u iznijeti neka subjektivna zapaàwa i nastojati {to vernije opisati ono {to smo ja i moje kolege u uèm kabinetu i Vladi radili tih dana, {to }e pomo}i da se jednom kasnije objavi cjelovita istina o svemu {to se tih sudbonosnih dana za Hrvatsku doga|alo. (isto; str. 101-102) Kada sam se ve} od 23. do 26. 9. na{ao u Rimu na zasjedawu Federalnog vije}a Transnacionalne radikalne stranke, na kojem je bilo predstavnika parlamenata iz ~etrdeset dràva, i gdje je prvi put u inozemstvu donesena rezolucija potpuno u korist Hrvatske, nastojao sam na}i pogodan trenutak te razgovarati i u Vatikanu, cijene}i vatikansku diplomaciju kao jednu od najva`nijih u svijetu. Ambasador biv{e Jugoslavije u Vatikanu dr Ivica Ma{truko mnogo mi je pomogao da nenajavqen ipak razgovaram u Vatikanu. Pomogao je i Ivan Zvonimir î~ak, koji je tako|er bio na zasjedawu Federalnog vije}a Transnacionalne radikalne stranke. Zvao je iz jugoslavenske ambasade u Rimu nuncija u Beogradu da i on pomogne da me se primi. Budu}i da sam traìo da me prime istog dana, jedina mogu}nost je bila, s obzirom na zauzetost ministra inozemnih poslova, da me primi u kasnim ve~erwim satima, jer su svi ostali termini bili zauzeti. Ambasador Ma{truko, dana{wi ambasador Hrvatske u Italiji, rekao mi je da je to presedan i da ne pamti da je itko primqen u Vatikanu nakon 20 sati. Pomo}nik ministra inozemnih poslova Slovenije Zoran Thaler, koji je tako|er bio na zasjedawu Federalnog vije}a Transnacionalne radikalne stranke, molio me da i wega povedem, pa smo se tako u sumrak, {to je stvaralo posebnu atmosferu, automobilom jugoslavenske ambasade, ~iji je voza~ bio Srbin iz Bosne, uputili u Vatikansku tvr|avu (...) Nadbiskup Toran i wegovi suradnici vrlo su nas srda~no primili. Vidio sam da cijene ambasadora Ma{truka. Prevoditeqica Iva Grgi} tako|er se ve} pona{ala kao u svojoj ku}i, jer je bila i prevoditeqica pri susretu predsjednika Tu|mana i Svetog oca pape. Izgleda da sam ja bio najvi{e uzbu|en jer nikada nisam mogao ni sawati da }u se kasno nave~er na}i u ovoj ulozi, u razgovoru s ministrom inozemnih poslova Vatikana. Predstavio sam se i rekao tko sam i za{to sam do{ao. Energi~no sam zatraìo u ime onih koji su jo{ ìvi, a koji }e biti ubijeni, masakrirani i prognani iz svojih domova ako se ni{ta ne u~ini, da se tajnom diplomacijom Vatikana poku{a u~initi sve {to je mogu}e. Zatraìo sam podr{ku Vatikana u na{oj defi481
nitivnoj odluci da 7. 10. ne produàvamo moratorij na primjenu Deklaracije o nezavisnosti i suverenosti Hrvatske kao samostalne dràve. Zatraìo sam da Vatikan svojom mo}nom tajnom diplomacijom uvjeri dràvnike svijeta da prekinu pritisak na Hrvatsku da odustane od svoje suverenosti, jer sam znao da u nekim zemqama postoje planovi o pre}utnoj suglasnosti vojsci da silom slomi Hrvatsku i zadrì je u Jugoslaviji, a da se Sloveniji dopusti odlazak. Posebno sam op{irno govorio o opasnosti za demokratske snage u Hrvatskoj koje su se s predsjednikom Tu|manom na ~elu neprestano zalagale za mir, pregovore i politi~ka rje{ewa, ako ne bismo dobili podr{ku za ukidawe moratorija. âk sam vrlo argumentirano pokazivao da bi u tom slu~aju bila sru{ena demokratska vlast u Hrvatskoj. Zatraìo sam da Vatikan svojom tajnom diplomacijom utje~e na isto~noevropske dràve i SSSR, naro~ito kako bi se shvatilo da se Jugoslavija silom ne moè odràti. Zahvalio sam na svemu onome {to je crkva u~inila za Hrvatsku i {to jo{ namjerava u~initi, ali sam i posebno naglasio veliku moralnu i svaku drugu odgovornost politi~ara na Zapadu i u svjetskim institucijama, koji ne donose odluke koje moraju donijeti da bi spasili qudske ìvote i da bi sprije~ili katastrofu koja prijeti. Onim {to mi je obe}ano da }e se u~initi bio sam naro~ito zadovoqan. Re~eno je da Vatikan ve} sve ~ini svojom tajnom diplomacijom i na Istoku i na Zapadu da zaustavi rat, te da }e ve}i broj dràva istodobno priznati Hrvatsku i Sloveniju i ostale republike koje to èle. âk je i obe}ano, {to se kasnije i realiziralo, da }e Vatikan i kao dràva napraviti presedan i biti me|u prvom skupinom dràva koje }e priznati Sloveniju i Hrvatsku (...) îm sam se vratio u Zagreb, zatraìo sam i primawe kod kardinala Kuhari}a, da ga obavijestim o svojim razgovorima i da mu se osobno zahvalim za sve ono {to ~ini u interesu hrvatskog naroda. (isto; str. 102-104) g) Ekavica iritira Hrvate Tomac usput pomiwe jedan naizgled nebitan ali indikativan doga|aj. Naime, frustracija i srbofobija kod Hrvata su toliko sna`ne da je ~ak do{lo do sukoba prilikom diplomatskog susreta jer ih je iritiralo {to je prevodilac Srpkiwa koja govori ekavicom. Zahvaquju}i silnom angaìrawu Marca Pannelle u korist Hrvatske, pruìla mi se prilika da u sklopu posjeta delegacije Transnacionalne radikalne stranke detaqno upoznam predsjednika talijanske vlade i wegove suradnike sa situacijom u Hrvatskoj. Ve} na po~etku izbio je zanimqiv sukob izme|u prevoditeqica. Andreotijeva slu`bena prevoditeqica je Srpkiwa, koja nagla{eno govori ekavicom, koja sve nas iz Hrvatske iritira. Pri~ala mi je Iva Grgi} kako je predsjednik Tu|man bio {okiran wenim prevo|ewem, odnosno kako je zahtijevao da ona ne prevodi ono {to je on govorio. Da bi izbjegli nesporazum, dogovorili smo da Andreotijev govor prevodi wegova prevoditeqica, a moj Iva Grgi}. Andreoti je tada rekao neke stvari koje su se pokazale to~nima. Rekao mi je da priznawe Hrvatske i Slovenije ne dolazi u pitawe, da do wega mora do}i, ali postoji dilema kada i na koji na~in. Doslovce je rekao da kada mogu postati samostalne i suverene dràve neki otoci u Tihom okeanu, ne
482
postoji nikakav razlog da se pri raspadu komunisti~kog carstva spre~ava nastajawe novih nacionalnih dràva starih evropskih naroda, kao {to je, na primjer hrvatski narod. U to smo vrijeme svim snagama nastojali da nas barem neke zemqe pojedina~no priznaju, jer smo znali da }e trebati jo{ mnogo vremena da nas, na primjer, priznaju Francuska i Engleska, pa smo traìli da Italija bude u prvoj skupini dràva koje }e nas priznati, odnosno da ne ~eka onaj trenutak kada }e za to biti spremne sve ~lanice Evropske zajednice, SSSR i SAD. Andreoti je nastojao objasniti talijansku poziciju u Evropi i svijetu. Rekao mi je da je puno u~inio prilikom svog posjeta Sovjetskom Savezu da pripremi SSSR i Rusiju na nu`nost raspada Jugoslavije i stvarawa novih dràva. Osim toga, Andreoti je izrazio uvjerewe da }e se za nekoliko mjeseci mo}i posti}i suglasnost o priznavawu novih dràva na razini Evropske zajednice, SSSR-a i SAD, te da }e on osobno i Italija intenzivno raditi na tome. Na izlasku iz pala~e Quirinale ~ekala nas je velika skupina novinara i nekoliko televizijskih ekipa, pa sam mogao obavijestiti talijansku javnost o vrlo uspje{nim razgovorima, jer sam vidio da Italija postupno odustaje od svoje ranije politike, tj. od poku{aja spasavawa Jugoslavije u bilo kakvom obliku. (isto; str. 104 -105) d) Podr{ka Rimokatoli~ke crkve Zdravko Tomac je ~esto isticao zahvalnost Rimokatoli~koj crkvi, {to je jo{ jedna ~iwenica u prilog tezi da bez Vatikana i Rimokatoli~ke crkve Hrvatska ne bi mogla da stvori genocidnu tvorevinu etni~ki ~istu i nezavisnu dràvu. Naravno, oni uvek krivicu za izazivawe rata prebacuju na drugu stranu, a svoju politiku predstavqaju kao odbrambenu. Oni koji su se tajno naoruàvali i pripremali za rat, {to otvoreno priznaju, kao agresorski su predstavqali onaj narod koji su satirali, klali, otimali mu imovinu, uni{tavali mu pravoslavne hramove, dok ga nisu potpuno o~istili, a sve pod sloganom odbrane, a sve uz blagoslov pape i Rimokatoli~ke crkve, a sve u bo`je ime. Srpski narod je proteran sa svojih vekovnih ogwi{ta, i ni dan danas ne moè da se vrati. A ne moè zato {to Hrvatska i danas vodi istu politiku, koja podrazumeva da procenat srpskog stanovni{tva mora da ostane minimalan, ili onako kako je to Tu|man zacrtao 3 odsto. O redovnoj koordinaciji aktivnosti na relaciji dràvni vrh Rimokatoli~ka crkva, svedo~i i ovaj doga|aj koji nam iznosi Tomac: Prilikom razgovora s novinarkom Radio Zagreba Klarom Kova~i}, nakon mog povratka iz Rima, u rujnu 1991. (gdje sam se sastao s Pannellom, bio u privatnom posjetu predsjedniku talijanske vlade Andreotiju i Vatikanu te razgovarao s ministrom inozemnih poslova Vatikana), koja mi je rekla da nakon na{eg razgovora ide na razgovor s kardinalom Kuhari}em, zamolio sam je da prenese moje pozdrave i izrazi moju èqu da razgovaram s kardinalom u ~etiri oka. Odgovor je stigao vrlo brzo. Ve} sutradan g|a Kova~i} mi je poru~ila da Kardinal predlaè da se na|emo u 18 sati 2. listopada 1991. u wegovim prostorijama na Kaptolu. Uo~i razgovora s kardinalom bio sam dosta uzbu|en. Na ulazu su me do~ekale i vrlo srda~no pozdravile ~asne sestre, te kardinalov {ef kabine483
ta. Zamolili su me da nekoliko minuta pri~ekam, jer da su kod gospodina kardinala predstavnici Hrvata iz Vojvodine s Belom Tonkovi}em na ~elu. Nakon nekoliko minuta izi{ao je kardinal i srda~no me pozdravio, te predloìo da u|em i prisustvujem zavr{etku razgovora sa predstavnicima Hrvata iz Vojvodine. Tu je ve} stvorena vrlo srda~na i vrlo prijateqska atmosfera. Nakon odlaska Hrvata iz Vojvodine, ostali smo razgovarati u ~etiri oka vi{e od dva sata. Upoznao sam kardinala s razgovorima u Vatikanu i s obe}awima koje sam dobio: da }e Vatikan svojom tajnom diplomacijom posebno djelovati u Isto~noj Evropi i u SSSR-u kako bi pomogao da i taj dio Evrope {to prije prihvati nu`nost priznavawa Hrvatske kao suverene i samostalne dràve; da }e Vatikan napraviti presedan te da }e biti u prvoj skupini dràva koje }e priznati novu dràvu; kako }e u~initi sve da do|e {to prije do mira. Upoznao sam kardinala i sa svojim privatnim razgovorima s predsjednikom talijanske vlade gospodinom Andreotijem, kao i sa zakqu~cima skupa Transnacionalne radikalne stranke potkraj rujna u Rimu, na kojem su sudjelovali ~lanovi parlamenata ~etrdeset evropskih dràva. To je bio prvi zna~ajniji svjetski skup na kojem je jasno re~eno tko je agresor, a tko `rtva, odnosno na kojem je zatraèno da se prizna Hrvatska kao suverena dràva. Me|utim, tema na{eg razgovora bila je situacija u Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini. Zahvalio sam kardinalu osobno na svemu onome {to ~ini u ovim te{kim uvjetima. Posebno sam mu zahvalio na wegovom humanizmu i na golemim naporima {to ~ine on i crkva nastoje}i sa~uvati du{u hrvatskom narodu i ne pustiti da na mr`wu odgovorimo mr`wom, na zlo~in zlo~inom, na ubojstvo ubojstvom. Idu}i na{ susret bio je prilikom mise u crvenoj katedrali, o ~emu tako|er pi{em u ovoj kwizi. Vrlo srda~no susreli smo se i nakon boì}nog koncerta u Ciboninoj dvorani. (isto; str. 105-106) O zna~aju i ulozi Rimokatoli~ke crkve i kardinala Kuhari}a u otimawu srpskih teritorija i etni~kom ~i{}ewu Srba svedo~i i ova Tom~eva izjava: O~ito je da je stvarawe hrvatske dràve obiqeèno imenom Frawo, jer osim Frawe Tu|mana i Frawe Greguri}a ni{ta mawu povijesnu ulogu nije imao i tre}i Frawo, kardinal Kuhari}. Nekoliko sam puta u svojim govorima, a posebno na bogoslovnoj tribini na Kaptolu isticao va`nost uloge crkve u ovim prijelomnim povijesnim trenucima rata bez pravila i s neshvatqivom koli~inom zlo~ina i nasiqa. Smatrao sam i daqe smatram da moèmo pobijediti samo budemo li druga~iji od na{ih neprijateqa. Bez uloge crkve, na na~in kako je vodi kardinal Kuhari}, to ne bi bilo mogu}e. (isto; str. 106) Tomac je ~esto upu}ivao hvalospeve Rimokatoli~koj crkvi i jedan od takvih je i govor na bogoslovskoj tribini, koju je preneo Vjesnik od 20. svibwa 1992. godine. Koliko su daleko spremni Hrvati da idu, vidi se i iz poziva Albancima da im se pridruè i da zahtevaju nezavisnost. Bliski su im svi koji ho}e da zatiru srpsko ime i teritoriju. Hrvatska je ponovno na prekretnici, kao i pro{loga qeta, i ponovno joj treba duhovno jedinstvo kakvo je vladalo prije devet mjeseci. Danas po484
stoji nejedinstvo, a unutra{wi sukobi ugroàvaju ono {to smo dosad postigli. To je naglasio dr Zdravko Tomac na veoma posje}enoj bogoslovnoj tribini Budu}nost Hrvatske, koja je u utorak nave~er odràna u dvorani Vijenac na Kaptolu. Tomac je crkvi zahvalio za snagu koju je davala na{em narodu u najteìm trenucima. Burno pozdravqen, prof. Tomac je rekao kako se u Hrvatskoj stvara raspoloèwe da je za zlo~ine i nastavak rata kriv netko u Hrvatskoj, a ne na{ neprijateq. Ima onih koji su za vrijeme rata bili po strani, a misle da za rat treba optuìti vrhovni{tvo, predsjednika, Sabor, èle}i potpuno destabilizirati Hrvatsku. Rat u Hrvatskoj ne moè biti zavr{en dok se ne zavr{i rat u Bosni, naglasio je dr Tomac. Kad je rije~ o BiH, prema Tom~evim rije~ima bilo je lutawa i krivih poteza, ali Vlada nije lutala. I dodao: Rekao sam to i kardinalu Kuhari}u, u politici prema BiH imali smo veliku pomo} katoli~ke crkve koja je od po~etka bila na istoj strategiji kao i Vlada. Potpredsjednik Vlade je ocijenio da je sporazum Karayi} Boban nanio veliku {tetu Hrvatskoj kod ku}e i u svijetu, ali i kod muslimana, i to u trenutku kada su oni ve} shvatili da se moraju braniti od agresora. [teta je popravqena dogovorom Hrvata i muslimana u Splitu, koji ima golemo zna~ewe za budu}nost Hrvatske i BiH. Kona~no se stvara savez protiv zajedni~kog neprijateqa, a vojne snage muslimana i Hrvata }e se ujediniti. Najavom konfederacije Hrvatske i BiH i razgovora s Izetbegovi}em, neizravno se poru~uje Beogradu da }e te dvije suverene dràve, ako Beograd nastavi rat, stvoriti vojni savez i zatraìti me|unarodnu vojnu pomo}, naglasio je Tomac. Dr Tomac je dodao kako je za na{u budu}nost va`no da se taj savez pro{iruje i da na{i prijateqi Albanci kona~no shvate da im je ovo posqedwa povijesna {ansa da ne{to naprave, jer se dràva i samostalnost ne mogu posti}i samo pravdom i diplomatskom borbom. Nema druge nego prisiliti Srbiju diplomatskim i vojnim sredstvima da odustane od Velike Srbije. Prema Tom~evu mi{qewu, u interesu je Hrvatske da dade podr{ku mirovnim snagama UN. Oni koji èle da mi otjeramo mirovne snage nemaju pravo, jer to upravo èle na{i protivnici. Ako mi damo podr{ku mirovnim snagama, ako ih Srbija i wihova vojska budu otjerali, a mi budemo bili primqeni u UN, onda svijet ne}e otrpjeti da jedna mala dràva naru{ava red i morat }e intervenirati na drugi na~in. (isto; str. 106-107) Na zatvorenoj sjednici s predsjednicima kriznih {tabova detaqno smo analizirali kako se provodi blokada vojarni, {to smo u~inili u pripremi za obranu, kakve su vojne pripreme za rat i {to sve moraju u~initi organi vlasti u ostvarivawu vojnih planova za predstoje}e burne doga|aje. Vrlo otvoreno govorio sam o tome da }e na progla{ewe i primjenu odluke o suverenosti tzv. JNA i Srbija reagirati ratom, i da je potrebno spremiti se za te{ke dane koji dolaze. Budemo li organizirani i vojno jaki, izdràt }emo. Budemo li sasvim vojno poraèni ne}e nam pomo}i nitko u svijetu. Svi }e prihvatiti, neki prije a neki kasnije, novouspostavqeno stawe. Govorio sam i o tome na koji }emo na~in preuzeti granicu s Ma|arskom, s Italijom, o pripremama za vlastiti novac, carinu i sve ostalo {to mora imati samostalna i suverena dràva.
485
Ipak, najvi{e smo analizirali mjere koje moramo poduzeti pri blokadi vojarni i eventualnom osvajawu vojarni kad za to do|e vrijeme, ne na|e li se na~ina da vojska mirno napusti Hrvatsku. Dogovorili smo se kako }emo daqe u na{im stalnim akcijama unutra{weg destruktuirawa redova JNA. Zahtijevao sam da se definitivno rije{i pitawe odgovornosti svih onih koji su ostali u JNA. Sada, kada se Hrvatska i formalno konstituira kao samostalna dràva, svaki onaj koji ostane u okupatorskoj vojsci, iako osobno ne sudjeluje u vojnim operacijama i zlo~inima, snosi moralnu i politi~ku odgovornost. (isto; str. 110) Evo jo{ jedne epizode koja ukazuje na zna~aj ~uvenog fra Zovka, kojim smo se bavili u prethodnim poglavqima, a koji je ~uven i kao seksualni zlostavqa~. Ipak, ne mogu a da ne spomenem ne{to {to se dogodilo proqetos, u stanki sve~ane premijere opere Ero s onoga svijeta. Tu sam upoznao poznatog fra Zovka iz Me|ugorja, koji se upravo spremao na put u London. Usput mi je rekao kako je predsjednik Bu{ donio odluku o priznawu Hrvatske u ~etiri sata ujutro. Nisam ga stigao pitati za detaqnije obja{wewe, izvor informacije. êsto su, ~ini se, neki privatni putovi tajne diplomacije va`niji od velikih slu`benih susreta i parada. (isto; str. 295)
19. Penzionisani kapelan u ameri~koj vojsci: Za jugoslovensku krizu kriv Vatikan

Tanjug je preneo izjavu penzionisanog kapelana u ameri~koj vojsci datu Pitsburg post Gazeti. Srbi ne mogu da se krive za krizu na tlu prethodne Jugoslavije, za koju je kriv Vatikan, rekao je penzionisani kapelan u ameri~koj vojsci, puk. R. Bigler, a prenosi Pitsburg post Gazeta. Taj list je proteklog vikenda objavio ~lanak u kojem je vidan prostor dat upravo ocenama i izjavama Amerikanca Biglera. Bigler, kako nagla{ava list, èli da se u svetu shvati ~iwenica da se Srbi ne mogu kriviti za jugoslovensku krizu, pa ni za najnovija zbivawa na Kosovu i Metohiji. On je pritom, kako se isti~e u istom tekstu, optuìo Vatikan za sve nevoqe koje su se de{avale i koje se de{avaju na jugoslovenskim prostorima. Dnevnik daqe isti~e da je Bigler naglasio da je video tajne bankovne ra~une Vatikana koji potvr|uju da je katoli~ka crkva, zajedno sa nema~kom vladom, destabilizovala Jugoslaviju, prouzrokovav{i deceniju krvavih doga|aja. Nema~ka i Vatikan su bile prve sile koje su priznale Hrvatsku i Sloveniju, podse}a daqe penzionisani vojni sve{tenik u ameri~kim oruànim snagama. On je izneo i tvrdwu prema kojoj je Vatikan upumpao milione dolara separatistima u Jugoslaviji. Rimokatoli~ka crkva je bila veoma aktivna u zbivawima u Hrvatskoj i Sloveniji, sa ciqem da povrati svoju hegemonisti~ku ulogu, naglasio je Bigler. Pitsburg post Gazeta zatim navodi re~i ameri~kog kapelana, koji tvrdi da je podatke o direktnoj ume{anosti Vatikana u krvave doga|aje u Jugoslaviji dobio iz najpouzdanijih izvora.
486
Govore}i o nekim kqu~nim istorijskim doga|ajima i vekovnim patwama srpskog naroda, Bigler je podsetio i na to da je veliki broj Srba, za vreme hrvatske fa{isti~ke vlade u Drugom sv. ratu, nasilno pokr{tavan u katoli~ku veru. Na kraju teksta, kaè se i to da su izlagawe Biglera i wegova otvorena optu`ba na ra~un Vatikana, izazvali kritiku i burnu reakciju katoli~ke crkve u Pitsburgu. (www.suc.org/news/tanjug/b010299 s.html-39k)
20. Monstruozni zlo~ini nad Srbima u lijepoj wihovoj

îwenice o zverskim zlo~inima koje su Hrvati po~inili nad Srbima novinari Velike Srbije iznosili su u mnogobrojnim tekstovima. Prenosimo jedan od tih tekstova koji je kratak, ali sasvim dovoqan da ilustruje isto divqa~ko, zversko ubijawe i klawe Srba, istu patolo{ku mr`wu Hrvata i u ovom ratu od 1991-1995, kao i u onom od 1941-1945. Jedan od takvih stravi~nih zlo~ina koje navodi na{ novinar desio se u Vukovaru, kada je usta{a rasporio svoju ènu Srpkiwu, izvadio joj dete iz utrobe i zakucao ih za stablo. U posledwih stotinu i vie godina ~itavu nau istoriju neprekinuto, poput krvave niti i stradalne pre|e, karakterie unitavawe srpskog naroda. U balkanskim ratovima, u svetskim ratovima, u gra|anskim ratovima, u ukupno sedam ratova vo|enih u dvadesetom veku, pobijeno je i nestalo preko 4,000.000 Srba! To je procentualno najve}a `rtva koju je jedan narod u Evropi pretrpeo i koju jo uvek trpi. Ko pogleda svetu mapu srpskog naroda, vidi da i sada stradamo tamo gde smo stradali i ranije. Tik uz Beograd nalazi se Beànija, i to opomiwu}e ime deo je nae metafizi~ke istorije. U tom prokletstvu ima jedno drugo prokletstvo, u stradawu drugo stradawe ~iji smisao jo nismo doku~ili. Nema jame koja nije rodila jamu, nema mr`we koja nije naslednica mr`we, nema jarka koji nije umro sa onim ko ga je iskopao. Ali ima i jedna jama, koju svaki iskreni, dobronamerni, pravdoqubivi i istinoqubivi ~ovek (ne samo Srbin, ve} i svaki drugi ~ovek kojem je istina smisao ìvota), moè da otkrije i da je locira. To je jedna od najstravi~nijih jama namewenih srpskom narodu jama zaborava! Svaki genocid po~iwao je kulturnim genocidom. Sledila bi zatim reka izbeglica, a iza wih stizao je olo sa maqevima. Ciq je bio: pobiti, poklati, popaliti, sravniti sa zemqom, da ne ostane ni kamen na kamenu! Za proteklih ezdesetak godina sistematski su unitavani dokumenti o zlodelima nad srpskim narodom. Istovremeno, uniteno je na stotine i hiqade pravoslavnih crkava i svetiwa, silno je blago crkveno opqa~kano, izgoreli su mnogi stari rukopisi. Na mestima srpskih svetilita podizani su parkovi. Pogled na Fruku goru otkriva ìve rane na raspetom telu jednog naroda, i kazuje da je zajedno sa srpskim narodom raspeta i wegova crkva, wegova kulturna istorija i wegova vascela civilizacija. Ovaj narod je prisiqen da se odri~e, ne samo svoje vere, ve} i da svojim rukama rui taj jedini krov koji ga je oduvek titio. Prisiqavan je da se odri~e ~ak i onog najsavrenijeg to je do tada stvorio svog pisma, }iri487
lice. Ali je zato u~en i podstican da }uti i da sau~estvuje u zlo~inu nad samim sobom! Danas to nazivaju katarzom! Srbi sami sebi nisu priznali istinu i kako onda da tu istinu o~ekuju od drugih, posebno od onih kojima ta istina i te kako smeta, koji bi da unitewem srpskog naroda wegove vere, pisma, civilizacije... izbriu i tragove sopstvenog nasiqa, zlo~ina i greha. Deo te paklene politike, te svojevrsne autogenocidnosti je i odluka dosovaca, kao i wihovih istomiqenika iz aktuelne vlasti u Beogradu, da se zatvore svi centri za skupqawe podataka o srpskim `rtvama, da se ukine Muzej genocida nad Srbima, da se, ni u jednoj nacionalnoj ili dràvnoj instituciji u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj niko ne bavi utvr|ivawem broja i identiteta `rtava me|u Srbima u pomenutim gra|anskim ratovima!? Jedini izuzetak je Veritas, dokumentaciono-informacioni centar sa seditem u Beogradu, koji je osnovao ugledni predratni benkova~ki advokat Savo trbac. Ovaj Centar se bavi utvr|ivawem istine o genocidu koji je od 1991. do 1995. godine po~iwen nad Srbima u Hrvatskoj. Zahvaquju}i podacima iz ovog centra, a i uz pomo} li~ne dokumentacije, autor ovih redova podse}a ~itaoce Velike Srbije, na ~iwenice i na istinita svedo~ewa o zlo~instvima nad Srbima u Zapadnom Sremu, Slavoniji, Baniji, Kordunu, Lici, Srpskoj Dalmaciji... Da se ne zaboravi! Prema evidenciji Veritasa u gra|anskom ratu u Hrvatskoj je ubijeno ukupno 6.780 Srba. Wih 2.805 se vode kao nestali. Naàlost, niko od wih nije ìv! Najbrojniji su oni o kojima prakti~no nema tragova, ni kako su, ni gde ubijeni, ni gde se wihova tela ta~no nalaze. A ona se nalaze u tajnim grobnicama koje Hrvati kriju. Mnoga tela su unitena spaqivawem, u svojim ku}ama i kasnijim masovnim spaqivawem na loma~ama, ubacivawem u jame i bunare. Samo u zlo~ina~koj akciji Bqesak, koju su, uz potpunu podrku Amerike, protiv Srba u Zapadnoj Slavoniji sprovele ustae, na ~uvenoj Petrova~koj cesti stradalo je preko 1000 Srba, staraca, èna i dece, koji su se u panici i strahu pokuavali prebaciti preko Save u Republiku Srpsku. Wih je ustaka i ameri~ka avijacija na pomenutoj cesti pokosila kao glinene golubove, a wihova raskomadana tela su spaqena u Sisa~koj èlezari! Me|u poginulim Srbima u Hrvatskoj vie od polovine su civili ène, starci i deca. U prvoj godini rata, 1991. ubijeno je ~ak 2.442 Srba (stanovnika i gra|ana ove jugoslovenske republike), to je jasan dokaz da Hrvati i Hrvatska nisu bili nikakve `rtve, kako je predstavqeno na Zapadu, koji su se navodno goloruki, uz kori}ewe luka i strele, sa ponekim lova~kim karabinom, hrabro suprotstavqali podivqalim ~etnicima, koji su ih napadali tenkovima, avijacijom, raketnim sistemima, laserskim oru`jem...itd. Hrvati su, dobro naoruàni i opremqeni modernim naoruàwem, kojim su ih izdano snadbevali wihovi mentori Ameri i vabe, od samog po~etka secesije od SFRJ èstoko progawali i ubijali svoje komije srpske nacionalnosti. To ~ine i danas.
488
Najvie, 1.632 lica srpske nacionalnosti ubijeno je u Srpskoj Dalmaciji. Slede Banija sa 1.216, Lika sa 1.155, Zapadna Slavonija sa 1.079, Isto~na Slavonija sa 898, Kordun sa 475 nesre}nika...itd. Meda~ki yep, Pakra~ka poqana i Petrova~ka cesta osta}e, u istoriji genocida nad srpskim narodom, zapisani krvavim slovima i brojkama, kao mesta u kojima je nastavqena tragi~na pri~a o stradawu Srba od ruku pomahnitalih ustaa, zapo~eta u Jasenovcu i u mnogim golubwa~ama iz Drugog svetskog rata! Perfidni i zlo~ina~ki odnos hrvatskih zvani~nika prema srpskim `rtvama, kao i u slu~aju broja stradalih Srba u Jasenovcu, nastavqa se i danas, minimizirawem do tragi~ne groteske broja srpskih `rtava iz najnovijeg rata. Nastavqaju}i ono to je Tu|man ~inio sa brojem jasenova~kih `rtava, desetostruko smawuju}i taj broj, danawi hrvatski eksperti, recimo, Ivan Gruji}, predsednik hrvatske komisije za nestale, pred Hakim tribunalom tvrdi da je, za ~etiri godine rata u Hrvatskoj ubijeno 298 a nestalo 75 Srba!? Dakle, ukupno 373 srpske `rtve. To ~udovino Gruji}evo svedo~ewe najboqa je potvrda ta }e se dogoditi ako Srbi sami ne budu identifikovali i popisali svoju ubijenu bra}u. Za godinu-dve pojavi}e se neki novi Gruji}i koji }e hladno tvrditi da u Hrvatskoj nije bilo nijedne srpske `rtve, i da za boga miloga, Srbi u Hrvatskoj nikada nisu ni ìveli! Broj Srba prognanih iz Hrvatske je oko 460.000. Oni svoju izbegli~ku Golgotu proìvqavaju u preko 100 zemaqa sveta! Iz reporterske ratne bele`nice; 5- 8. decembar, 1991: U drutvu smo Wegove preosve}enosti, episkopa banatskog dr Atanasija (Jefti}a), u poseti slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. Preko Bawaluke i Bosanske Gradike doli smo u Oku~ane i bili u okolnim selima koja su zasad oslobo|ena. Zatim smo poli u pravcu Lipika i Pakraca, ali kako se tu i daqe vode borbe, skrenuli smo isto~no, preko brdskih srpskih sela, na planini Psuwu Bela Stena (gde je u petnaestom veku bila prestonica Zmaj-Ogwenog Vuka Brankovi}a), Rogaqi, Brusnik, Kusowe, (gde su usta{e 1941. godine spalile Srbe) i daqe preko Dragovi}a i Vu~ja, kroz Kamensko, gde je srpski patrijarh Arsenije Tre}i 1700. godine drào crkveno-narodni sabor, a kao patrijarh stolovao je u nedalekom Sira~u, izme|u Pakraca i Daruvara. Svuda kuda prolazimo zati~emo sliku koja pokazuje da je stawe naeg naroda i crkve u ovom vekovnom srpskom kraju tragi~no i skoro bezizlazno. Srpsko mesto Vo}in (sa neto malo Hrvata), u koje smo stigli 6. decembra 1991. nalazi se pribli`no na sredokra}i izme|u Daruvara, Virovitice, Podravske Slatine, Orahovice i Slavonske Poège. To je brdovit prostor, u krug blizu 300 kilometara, a u pre~niku oko 100 kilometara i vie, kako gde, jer su tu smetene planine Papuk i Bilogora, sa ~ijih je obronaka nedavno iseqeno 17 srpskih sela, dok su sada od strane upornih i pomahnitalih ustakih bojovnika opkoqena i napadnuta sva preostala periferna srpska sela. Zapadno odavde nalazi se Grubino Poqe, koje su zajedno sa celom okolinom zauzeli Hrvati i sve odreda pqa~kaju, rue i ubijaju. U samoj Po489
dravskoj Slatini i okolini hrvatske ustae skupqaju Srbe na igralitu, tr`nici i drugim mestima i koqu ih, kako su nam sino} i jutros svedo~ili izbegli Srbi i srodnici tamowih zato~enika. Govori se o najmawe 120 poklanih Srba, mahom starijih osoba. U okolini Slavonske Poège iseqeno je 28 srpskih sela, dok u samoj Poègi Hrvati bacaju letke sa spiskovima Srba koje treba pobiti. Isto tako, kod Nove Gradike hrvatski bojovnici drè u selu Poqane oko 150 Srba kao taoce, i wih isti~u u prvu liniju fronta prema srpskim borcima na oku~anskom frontu. Oni im sluè kao ìvi tit. Naravno, samo dok ne postanu mrtvi tit! Prethodnog dana, 5. decembra 1991, hrvatske snage su upale u srpsko selo Bastajske Br|ane i u borbi je poginulo 14 srpskih boraca, estoro metana. Za ovu pogibiju ~uli smo u Koreni~anima, gde su nam rekli da oni nude Hrvatima 10 ìvih zarobqenih ustaa za svojih 10 poginulih Srba! Ina~e, kaù nam da ustaki bojovnici obi~no izmasakriraju noèvima i kamama nae rawenike i poginule. U subotu, 7. decembra 1991, hrvatski oru`nici su napali na srpsko selo Batiwani Daruvarski i tenkovima poruili ku}e i poklali ve}i broj Srba staraca i starica koji nisu uspeli izbe}i. Izginulo je dosta Srba i iz Gorwe Vrijeske, kao i iz Dowe Vrijeske, u kojoj je spaqen na manastir Svete Ane, a nae dve monahiwe su silovane i masakrirane. Ustae napreduju, pale i ubijaju, dok po blatwavim i poluzale|enim putevima i puteqcima hiqade srpskih izbeglica pokuavaju da se domognu Save i da se preko we prebace u Republiku Srpsku. Iz reporterske ratne bele`nice; 17. septembar 1991: Ta~no u 10 ~asova pripadnici snaga Teritorijalne odbrane Bijelog Brda, u sadejstvu sa tenkovima JNA napali su Sarva, selo udaqeno svega 4,5 km od Osijeka, da bi ga oslobodili od ustake blokade pod kojom je bilo od 26. juna. Tamo preko, ~uju se eksplozije. Sarva je u plamenu. U 11 ~asova kre}u peadija i tenkovi. Ku}e (ili ono to je od wih ostalo), rue se pod tenkovskom kanonadom kao da su od kartona. @estoka borba za Sarva traje pet sati, a zatim, poto je selo oslobo|eno, bitka se prenosi u predgra|e Osijeka. Od oko 700 ku}a u Sarvau, teko da se moè na}i ijedna ~itava. Najopasniji deo posla je ~i}ewe ku}a. Mine su na sve strane. Mine i uàs. Smrt mirie u vazduhu. U ku}nim ruevinama nailazim na pobijene ìvotiwe i stoku, ustake parole ispisane krvqu po zidovima, preklane ma~ke na posteqi. Pravi vampirski pir. Sluam pri~e o desetinama zaklanih Srba. Mesto wihove masovne sahrane otkriva nam jedan raweni, zarobqeni zenga. To je jedna jaruga kraj seoskog fudbalskog igralita. Seoskim sokacima prolazi ìvina koja kquca travu pored mrtvog ustae. Jedna sviwa eta na tri noge: pola onoga to bi moglo biti unka raznela je granata. Nalazimo dosta municije, noèva za klawe, mina, bombi... Ali vie od toga ima alkoholnih pi}a, priceva s drogom za jednokratnu upotrebu...
490
Nailazimo i na jednu ku}u, koja je, po onome to smo u woj nali, o~igledno bila javna ku}a ustakih bojovnika. Onaj zarobqeni zenga nam to i potvr|uje. Za ènsko osobqe u ovoj ku}i kaè da su preba~ene u Osijek, da ih je bilo desetak i da su sve bile zarobqene Srpkiwe. Vra}amo se putem preko Tewe za Daq, gde je smetena Vlada SAO Slavonija, Barawa i Zapadni Srem. U Tewi upisujem, u ovaj ratni novinarski notes, stihove jedne pesmice, koju je ispevao nepoznati pesnik, nakon to je video telo ubijene srpske devoj~ice, kojoj je granata, ta~nije rapnel od ustake granate, probuio malu i lepu glavicu: Devoj~ica iz Tewe, s igra~kama u nebo se pewe! Jer gore, sve je ~isto. Dole, Zemqa i pakao isto! Ku}e bez krova, Saksije bez cve}a, U de~ijem krevecu, Gori sve}a... Iz reporterske ratne bele`nice; 17. septembar 1991. godine: U Borovu, u Pres centru susre}em kolege iz japanske televizije, a tu je i jedan britanski novinar. Svi su vidno uzbu|eni i prepla{eni nakon {to su ~uli jednu istinitu pri~u sa saslu{awa zarobqenog usta{e Mate Juri}a iz Vukovara. Istra`nim srpskim organima, a u prisustvu predstavnika medija, ova zver u qudskom liku je priznala da je zbog neprekidnog zadirkivawa pijanih kolega-usta{a, kako je on srpski {pijun i izdajica jer je oèwen Srpkiwom, a da bi pokazao svoje domoqubqe i dokazao vernost Poglavniku, oti{ao pijan ku}i, i tamo rasporio svoju ènu Danicu iz utrobe joj izvadio mu{ko dete pred ro|ewem, i oboje ih zakucao za stablo oraha u dvori{tu!!! Olovka mi je ispala iz ruke, a tamni oblak uselio se u moju glavu i du{u. Iz reporterske ratne bele`nice: Kraj je leta 1991. godine. U Urgentnom centru u Beogradu upoznao sam Zdravka Krstanovi}a, izbeglicu iz Splita. Ispri~ao mi je stravi~nu pri~u. Tijelo mi je, poslije bijega iz splitskog kaveza, doìvjelo slom. Do mene, u krevetu, leì student Zoran M. iz Loznice. Kao rezervista, mjesec dana je ratovao na Baniji bio je ni{anyija na haubici 104 mm, obja{wava Krstanovi}. Pri~ao mi je o sudbini borca M.T. iz wegove jedinice, rodom iz Tekeri{a na Ceru, koji je jednog popodneva, dok je zlo}udna ti{ina prekrivala krajolik, ~uo kako ne{to cvili u obli`wem kukuruzi{tu. Do{ao je na mjesto odakle se ~ulo cviqewe. Ugledao je dijete sa odsje~enim rukama i nogama. O~i su mu bile iskopane. A bilo je ìvo! M.T. je sada u ludnici... (Velika Srbija; br. 2161; Beograd; jul 2005; str. 60-63; pi{e: Momir Vasiqevi})
491
Jovan Bo{kovi}, autor kwige Lux croatiae ili NDH rediviva isti~e da je wegova kwiga skroman prilog istraìvawu qudskog zla i duhovne bijede uop}e. Bo{kovi} je napravio nasumi~an izbor iz jednog dela {tampanih medija. Prenosimo neke tekstove iz Bo{kovi}eve kwige. 22. 7. 1992. U Makarsku smo do{li prekasno. I ja, i doktorica M, i lije~nica S. Stigli smo u nedjequ, ~etvrtog dana nakon bestijalnog ubojstva mladi}a u uniformi tigra Nenada Josipa Dev~i}a. Wega su satrali u hodniku Doma zdravqa, wih devetorica otprilike. A wih pedesetak ili stotiwak, gomila skupqena na ulici pored Doma zdravqa, vikala je Ubijte ga, ubijte ~etnika, on je mlatio na{e izbjeglice! Ta je gomila o~ito bila za Dom zdravqa spremna. I jo{ o~itije kod zdravih o~iju slijepa. Ubijeni mladi} je od ~etnika bio udaqen za rati{ta Vukovara, Kostajnice, Dubrovnika i za 103 dana zarobqeni{tva u ~etni~kom logoru. To je ruqa vikala, slijepa i bijesna, da devetorica ubiju desetoga, a taj deseti je, dok su ga ubijali, imao 20 godina. I bio je sam, bez ikoga svog, ve} otprije bez obiteqi koju su mu ve} pobili neprijateqi u svojoj zoni sumraka. Wega su dokraj~ili po krvi i domovnici pripadnici istog naroda. Po svemu ostalom oni su stanovnici neke druge zemqe, zemqe Demonije. To je zemqa u kojoj caruje car kojeg skra}eno zovu DEM, a wome vlada Mefistofeles! A doktor Spasoje Fianin iz makarskog Doma zdravqa mi je rekao da se za 28 godina svoga slu`bovawa na tome mjestu nagledao svega i sva~ega ali da tako ne{to, toliko zvjerski nije nikada vidio. A taman je bio gledan TV dnevnik kada je dotr~ala medicinska sestra zapomaù}i u pomo} mladi}u kojega su u hodniku nogama i letvom zna se {to. Pa je potr~ao kroz poduga~ak hodnik, koji vodi od dnevnog boravka za lije~ni~ko osobqe, da bi se spiralnim stepenicama spustio do mjesta zlo~ina. Da bi pomogao, da bi zaustavio zvijer u ~ovjeku. Ali nije uspio. Zvijer se ve} bila raspomamila i priprijetila je doktoru da }e i wega ubiti ako se ne makne. Pa je zvijer svoje u~inila. Bila je svoja u svome elementu. Dokle }emo ìvjeti u ovoj zoni sumraka koju odre|uje ta kobna rije~ mo`da? Dokle }emo to ne znati vade}i se na zna se? Oni traè lin~ ~etnika, a lin~uje se pripadnik Hrvatske vojske?! {to je to wima u glavi, kakva kaseta i tko ju je unutra ubacio?! A wih su pedesetorica otprilike mogla sprije~iti wih devetoro u masakrirawu desetoga. Mogli su a nisu. Koja ih je sila u tomu sprije~ila? Da li je to sila ne~ista zna se. A da ne~iste sile preferiraju krajeve u kojima se sve stakli od vedrine i vawske ~isto}e, kao {to je Makarska, vrlo je logi~no i poznato. Vragu je najdraà maska nevinosti i kreposti... Odlazim do crkve sv. Marka ispod koje je plamtjela kobna tu~a. Popodnevna je misa zavr{ila, nema u woj nikoga. Praznom crkvom odjekuju zvuci orguqa. Melodija mi je poznata. Oh da, pa to je Lily Marlen! (Autor cit: Nedeqna Dalmacija, Split, 22. 7. 1992, Demon lin~a u Makarskoj ;str. 149; A. Ku{tre) (Bo{kovi}; cit. delo; str. 67) 30. 4. 1993. Gospodine predsjedni~e, moète li zamisliti ~ovjeka koji neprestano guta, sve dok mu ne do|e do grla. Ne preostaje mu drugo nego da se ugu{i ili da stavi prst u usta. E, pa vidite, takav je slu~aj sa mnom: ne mogu vi{e {utjeti!
492
Da ne spomiwem Ustav i famozni Zakon o nacionalnim mawinama, pozvat }u se samo na nemali broj puta izre~ene va{e rije~i: Srbi trebaju rje{avati svoje probleme u okviru institucija sistema legalno izabrane vlasti suverene, demokratske, nezavisne i me|unarodno priznate Republike Hrvatske. Te ste iste rije~i ponovili i na posqednoj sjednici na pregovorima u @enevi. Dodu{e, to su jasno izgovorene rije~i, koje svatko razumije, ali provo|ewe tih rije~i u ìvot krije sasvim drugu istinu. Istinu o gorkim razo~arewima i tragedijama qudi koji su u to povjerovali i nisu dobili ni{ta. Nisam ba{ siguran da vi o takvim slu~ajevima ne{to znate (dobio sam suprotna uvjeravawa) i zato vam iznosim vlastito iskustvo i nepobitne dokaze da je tomu tako. Ro|en sam na podru~ju Bilaja, koje je danas, ba{ kao i prije 50 godina, prva linija boji{ta. Bilo mi je samo {est godina kad me je jednog jutra probudio maj~in pla~. Kad sam otvorio o~i, prvo {to sam ugledao bila je uplakana majka s najmla|om sestrom u naru~ju. Drugo dvoje djece, jedno dvije godine starije od mene, a drugo dvije godine mla|e, vri{talo je drè}i se za maj~ine skute. Otac je stajao na ku}nom pragu, ruku zavezanih na le|ima, izme|u dvojice usta{a u ù}kastim uniformama. Tada sam ~uo i posqedwe rije~i svoga oca, dok se smirenim glasom obra}ao majci: Ne pla~i, ovo je samo neki nesporazum, do sutra }e se sve objasniti i ja }u se vratiti. Oca su guraju}i izveli u dvori{te. Pas koji je bio u dvori{tu, vidjev{i gospodara u opasnosti, napao je jednog straàra. Ovaj ga je udario pu{kom, a drugi je u psa ispalio tri metka. Te{ko rawen, pas je jo{ jednom poku{ao za{tititi svoga gospodara, a poslije ispaqenog ~etvrtog metka pobjegao je u vo}wak. Oca su privezali za seqa~ka kola i odveli niz cestu. Majka je nakon desetak minuta po{la za wima ostavqaju}i nas same. Do{av{i do mjesta gdje je otac bio zatvoren, obi{la je sve organe vlasti i mnoge poznate i utjecajne qude, kako bi oslobodila muà iz zatvora, uvjeravaju}i sve kako je nevin. Isti dan, kasno uve~er, vratila se ku}i nate~ena, razbijenih usta. Nije nam ni{ta govorila, ve} nas je nahranila i spremila na spavawe. Kasnije sam je ~uo kako pla~e. Sutradan je, uz pomo} susjeda, izvukla uginulog psa ispod o~eva kreveta, koji se te{ko rawen tamo zavukao. Susjedi su ga zakopali u vo}waku, pa znam gdje je wegov grob, a za o~ev ni do danas nismo uspjeli saznati. Nekoliko mjeseci kasnije, dotr~ali su neki qudi, vi~u}i da bjeìmo, jer u susjednim selima ve} ubijaju qude. Moja prepla{ena majka brzo nas je pokupila, najmla|u sestru uzela u naru~je, i bez i~ega pobjegla s nama u susjedno selo. Odande smo, s jednog brda gledali kako nam pqa~kaju i pale ku}u. Iako kao dijete nisam znao {ta se zapravo doga|a i za{to moramo bjeàti, vidio sam da su qudi koji su ostali u svojim ku}ama bili pobijeni ili odvedeni. U to doba nije bilo kamp-ku}ica i hotela za izbjeglice, pa smo gotovo ~etiri godine proveli skrivaju}i se po {umama, u spiqama. Nije bilo Crvenog krià i Caritasa, pa smo se hranili onim {to smo na{li u {umi: naj~e{}e li{}em i mahovinom. Kada su nas potkraj rata prebacili na oslobo|eni teritorij, prvi sam se put u ~etiri godine dobro najeo. Kada smo se nakon rata vratili u rodno
493
mjesto, od ku}e nije ostao ni kamen na kamenu. Prebacili su nas u najbliì grad, dali nam jednu sobicu. Tada sam prvi put krenuo u {kolu, iako mi je ve} bilo punih deset godina. Nisam jo{ stigao ni prva slova nau~iti, a vlasti su ve} odlu~ile da nas prebace. Nas, uglavnom Srbe, pokupili su i odveli na èqezni~ku stanicu, potrpali u sto~ne vagone i odveli u druge, nama strane krajeve. Nas gor{take doveli su u ravnicu, u tu|e ku}e, na tu|u zemqu, gdje su vladali nama strani obi~aji. Neki su ostali, neki su se odmah vratili, a mi djeca nakon zavr{ene osnovne {kole, ponovo smo do{li u Hrvatsku, u Zagreb, iako nikad vi{e na svoje ogwi{te. Kako su godine prolazile, po{tenim radom stekao sam malu u{te|evinu, od koje sam nedaleko od Karlovca kupio zemqu i nedovr{enu ku}u, koju sam, s vremenom, dovr{io i nadogradio. Velik broj qudi u Dragani}u nije ni znao da sam Srbin, niti je to bilo va`no. ûli smo dodu{e neke pri~e, no nismo se na wih obazirali jer qudi uvijek sva{ta pri~aju. Gledaju}i svaki dan kroz prozor ène i malu djecu kako s vre}icama u rukama besciqno lutaju gradom, prisjetio sam se svoga djetiwstva i izbjegli{tva. Odlu~io sam stoga, zajedno sa ènom, da ku}u u Dragani}u ponudimo na kori{tewe izbjeglicama. Tamo su mogle sasvim komforno ìvjeti dvije obiteqi. U ku}i je ~ak bilo dovoqno hrane za mjesec dana. Me|utim, susjedi Hrvati po~eli su me odgovarati od mog nauma, tvrde}i kako je Dragani} blizu podru~ja ratnih djelovawa, kako je ku}a nekomforna jer nema pitke vode... Stvarni je razlog u stvari bio strah da }e u tom slu~aju i oni morati izdati svoje ku}e izbjeglicama. Na kraju sam, da ne bih izazivao sukobe, odustao od svoje nakane. Potkraj 1991. godine, stotiwak metara od moje ku}e, raspore|ena je jedinica Hrvatske vojske s protuavionskim topom. Slu`beno su bili raspore|eni u vikendicu koja je vlasni{tvo jednog Hrvata. Me|utim, on im nije dao kqu~eve od ku}e, nego im je rekao da se smjeste u podrum. Gledaju}i ih svaki dan kako deùraju na ki{i i vjetrometini, po~eo sam ih posje}ivati i ubrzo sam se s tim momcima sprijateqio. Kako su se bliìli Boì} i Nova godina, a mi u Dragani}u ne boravimo tijekom zime, predloìo sam vojnicima da usele u moju ku}u. Wih su na poloàjima posje}ivale i obiteqi, pa mi je bilo te{ko gledati kako se qudi nemaju gdje smjestiti, raskomotiti... Vojnici su moju ponudu radosno prihvatili. Nisam to u~inio, kako su neki kasnije protuma~ili, da bi mi kao Srbinu ku}a ostala ~itava. Rekao sam im da se slobodno po~aste vinom, ali da mi ostave koju litru. Kada se u proqe}e pro{le godine Janko Ciganovi} vratio u Dragani}, zatekao je ku}u u potpunom redu. Istodobno, po~ele su i prve provokacije. Susjedi su Janka obavijestili da ga je traìla skupina naoruànih qudi, pitaju}i gdje je onaj ~etnik. Sredinom travwa pro{le godine, to~nije 16. travwa, u ku}u Janka Ciganovi}a u Dragani}u, prvi je put uba~en eksploziv: Slu~ajno nisam bio u ku}i, jer mi je umrla majka, pa sam oti{ao na sprovod. Ubacili su mi dva Molotovqeva koktela od kojih su popucali svi prozori i {tokovi, uni{ten dio namje{taja... Slu~aj sam prijavio karlova~koj policiji. Dva policajca iza{la su na uvi|aj, snimili objekt, uzeli moje po494
datke i oti{li rekav{i da je rije~ o djelu nestru~waka, ~ak da su se to mo`da djeca igrala. Prije odlaska slikali su se kraj ku}e za uspomenu. îste}i nakon wihova odlaska ku}u, prona{ao sam vojnu torbu i neeksplodirani Molotovqev koktel. To je vjerojatno trebalo biti poruka: seli odavde. Ponovo sam pozvao policiju. Policajci su razgledali torbu i bocu s Molotovqevim koktelom i oti{li. Na kraju sam morao tr~ati za wima. Rekao sam im da ponesu torbu i bocu jer je to ipak dokazni materijal koji im moè pomo}i ukoliko misle provesti istragu. Na moje inzistirawe potrpali su te stvari u prtqa`nik automobila. Susjedi su me u to vrijeme jo{ posje}ivali, ve}ina je tvrdila da se vjerojatno radi o nesporazumu. Oslonio sam se na to, rekav{i sebi: Bilo, pa pro{lo, ìvot ide daqe. Jednostavno, poku{ao sam sve zaboraviti. To~no mjesec dana kasnije, 16. svibwa pro{le godine, Janko je zajedno sa ènom, iskoristio sun~an proqetni vikend za posjet ku}i u Dragani}u. Nakon napornog rada u vinogradu, subotwu su ve~er odlu~ili provesti odmaraju}i se uz televizijski program. Oko 23 sata za~uo se udarac. Iza{li smo na terasu, èna na jednu stranu, ja na drugu, u onaj dio objekta gdje je ranije bio uba~en eksploziv. Ni{ta nismo prona{li i èna je zakqu~ila da je vjerovatno udarilo negdje drugdje. Istodobono, pas je laju}i otr~ao iz ku}e. Odlu~ili smo se vratiti u ku}u. U trenutku kad je èna zakora~ila u ku}u, a ja sam jo{ stajao na terasi, za~ula se eksplozija. Gorwi dio ku}e sloìo se kao kula od karata. Dijelovi ku}e i automobila letjeli su i do 50 metara u zrak. Buknuo je poàr. @ena je ostala zatrpana u ku}i, ja sam bio nepovrije|en. Poku{ao sam rukama i nogama, ~ak i glavom razbiti vrata i u}i u ku}u da pomognem èni, iako sam mislio da je mrtva. @elio sam barem izvu}i weno tijelo iz plamena. Nisam mogao provaliti pa sam pozvao susjede. Prisko~io je susjed musliman sa sinom, i nekako smo uspjeli u}i. Spazio sam na tlu zatrpano tijelo moje ène. Dignuo sam jedan betonski blok s wezina tijela. U trenutku kada sam je poku{ao izvu}i uzviknula je: Moje noge! Uspio sam ukloniti i dio zida s wenih nogu i, uz pomo} susjeda, iznio sam je na terasu. Krv je {ikqala na sve strane. Odveli smo je u Karlovac u bolnicu. Imala je potpuno zdrobqene noge, presije~ene tetive na rukama, posjekotine na glavi i vratu... Drugo jutro stigli su i policijski istraìteqi. Oko ku}e se skupilo mnogo qudi, me|u wima i vojnik koji me svakodnevno posje}ivao, a koji je imao kqu~eve ku}e puna tri mjeseca. Zanima me {to je on razmi{qao gledaju}i ostatke ku}e u kojoj je bezbroj puta bio ugo{}en i po~a{}en. Dok sam oko ku}e traìo psa (~ije sam tijelo razneseno od eksplozije kasnije prona{ao tridesetak metara od ku}e), uo~io sam tragove cipela i, iza wih, pse}e tragove koji su vodili u vinograd. Pozvao sam policijskog inspektora koji je pogledav{i tragove, samo slegnuo ramenima. Nakon {to su mi postavili nekoliko pitawa, policajci su oti{li i do danas mi se nisu javili. Nekoliko dana kasnije, kada sam do{ao u Dragani} kako bih pospremio dowi dio ku}e koji nije bio raznesen eksplozijom, ustanovio sam da je u ku}u provaqeno. U woj je netko boravio nekoliko dana, namje{taj je bio potpuno demoliran, sve je bilo prepuno sme}a. Pozvao sam policiju. Dva policajca koja su iza{la na uvi|aj, kada su vidjeli sru{enu ku}u, samo su se po495
gledali. Nakon {to su me upitali je li ne{to ukradeno, oti{li su. Pobunio sam se, upitao ih za{to ne uzmu otiske prstiju, za{to ne{to ne poduzmu. Vjerojatno sam gledao previ{e filmova. Rekli su mi, kad ve} toliko inzistiram, da }e poslati specijalnu ekipu. Nakon sat vremena stigla je ekipa, s automobilom punim foto-aparata i raznih instrumenata. Kad su vidjeli sru{enu ku}u, pogledali su se kao i ona dvojica ranije. Nakon {to su mi postavili nekoliko pitawa i oni su oti{li. Kad sam ih upitao za{to ne{to ne poduzmu, jedan mi je inspektor odgovorio: Gospodine, bilo bi dobro da preostale stvari odnesete dok ih ne opqa~kaju. Dva dana kasnije ku}a je ponovo bila provaqena. Tom prilikom uni{tili su i preostali namje{taj, od kuhiwe su napravili WC, odnijeli su sve {to su mogli nositi... Zabio sam ~avlima vrata i prozore, ali samo nekoliko dana kasnije susjedi su mi javili da je i tre}i put provaqeno. Nije ~udno da ovaj pedesetosmogodi{wi Srbin, dràvqanin Republike Hrvatske ~ija èna Hrvatica i godinu dana nakon eksplozije hoda uz pomo} {taka, ~ija su djeca kr{tena u katoli~koj crkvi, ~ija je k}i donedavno bila pripadnica specijalne postrojbe MUP-a, koji i danas prima prijete}e telefonske pozive kad govori o Ustavu i wime zajam~enim pravima Srbima i ostalim mawinama u svome glasu ne krije cinizam. (autor cit: Globus, Zagreb, 30. 4. 1993, Pod ènu su mi stavili razornu minu; str. 151; R. Majeti}) (Bo{kovi}; cit. delo; str. 106-109) 18. 5. 1993. U 1991. godini u Hrvatskoj je zabiqeèna 1881 eksplozija i 258 poàra na objektima, pri ~emu je o{te}eno 1257 ku}a u vlasni{tvu gra|ana srpske nacionalnosti, rekao je Mate Grani}. U 1992. godini zabiqeène su 3302 eksplozije i 1029 poàra, pri ~emu je o{te}eno 3158 srpskih ku}a. Podaci govore da se broj o{te}enih ku}a smawuje. Do sada je zbog toga podneseno 126 krivi~nih prijava protiv gra|ana hrvatske nacionalnosti, 13 srpske, a osam protiv ostalih. Broj objekata sru{enih u Hrvatskoj od po~etka rata procjewuje se na 210.000. (autor cit. Vjesnik, Zagreb, 18. 5. 1993, Mawe o{te}enih srpskih ku}a; str. 151; B. P) (Bo{kovi}; cit. delo; str. 115) 29. 6. 1993. Odveden sam bez ikakvog obja{wewa. Jednostavno: pokupqen. Odveli su me u ORU, naseqe izgra|eno za potrebe omladinskih radnih akcija. Kasnije, u toku ispitivawa, rekli su mi da sam tu zato {to sam ~etnik, i zato {to oni znaju da sam organizirao lanac naoruàvawa Srba u Sisku i okolici. Naravno, takva je optu`ba bila izvan svake pameti. Kakav crni ~etnik? Preko dana su me ispitivali. Tukli su me no}u. Ne znam tko me tukao, nisam mogao vidjeti lica, ali znam da su to bili balavci, do~epali su se uniforme, pa su iìvqavali svoj bijes i mr`wu. Skinuli bi me do gola, potom bi me izveli na dvori{te, tik u ì~anu ogradu kraj Save. U lice bi mi uperili jaku svjetlost, tako nikako nisam mogao vidjeti tko me udara, niti koliko ih ta~no ima. Tukli su me nogama, {akama, motkama, govorili su: Evo ti, pi~ka ti materina ~etni~ka, sada }e{ dobiti svoje! êsto sam gubio svijest, no oni bi me polili vodom i nastavqali. U nekoliko su navrata po meni urinirali ili bi mi po koì gasili cigarete. Posebno su voqeli da mi na ~elu flomasterom nacrtaju ocilo s ~etri s, na
496
to mjesto stave cijev pi{toqa i po~nu igrati ruski rulet. Sada mislim da je pi{toq bio prazan, ali onda to nisam znao. Bilo mi je potpuno svejedno. Pomirio sam se sa sudbinom. @elio sam samo da se to mu~ewe {to prije zavr{i. Jednom su me golog privezali za ì~anu ogradu, doveli su nekakvog psa. Pustili su ga na mene: Tamo, tamo ti je ~etnik, grizi ga grizi... govorili su. Ali pas je izgleda bio mlad, nije bio dresiran, pa se samo zbuweno okretao. Nije znao ili nije htio gristi. Pustili su me na isti na~in na koji su me i odveli, iznenada, bez ikakvog obja{wewa i bez potvrde da sam bio priveden. Netko se vaqda bio zauzeo za mene. Dok sam bio u ORI, nisam sretao druge qude, imao sam dojam da sam tamo sam. Nisam dobijao nikakvu hranu, samo vodu. Bio sam izgubio svaki pojam o vremenu. Tek kasnije sam izra~unao da sam tamo proveo pet dana. Na{ sugovornik ne usu|uje se re}i ~ak ni svoje inicijale. Moli da pre{utimo svaki detaq vezan za mjesto i vrijeme wegova odvo|ena iz Siska. Odmah bi znali o kome se radi. Nije nas mnogo iz ORE iza{lo na nogama, ve}ina je plutala Savom, kaè. Jasno mu je kaè da mu je ìvot poklowen, da ìvi na kredit, ali ima veliku obiteq, netko bi im mogao nauditi. N. N. iz Siska bez ikakvog je razloga 21. sije~wa 1992. li{ena slobode. Odvedena je u Barutanu i zadràna osam dana. Bila je izloèna maltretirawu i uvredama. Govorilo joj se, kao i drugim zato~enicama, da je ~etniku{a, da je glasala za Krajinu, da se weni bore protiv Hrvatske. Jedna ju je vojna policajka nagovarala da ide u nekakvu razmjenu, {to je N. N. kategori~ki odbijala, jer u Sisku joj ìvi cijela obiteq. Kad je traìla da joj se objasni za{to je privedena, naj~e{}e su joj odgovarali da su svi Srbi ~etnici i da se mora ispitati ima li koji po{ten. Nakon osam dana maltretirawa i poniàvawa, N. N. je pu{tena ku}i, bez ikakve potvrde ili obja{wewa. Ni tada, a ni danas ne moè na}i racionalan razlog za ono {to joj se dogodilo. Dok je ona maltretirana u Barutani, wen suprug, Hrvat, bio je u Hrvatskoj vojsci na prvoj liniji obrane. S: D: iz Siska nije odveden: 11. srpwa 1992. u no}i uniformirane osobe postavile su eksploziv pred moju ku}u, nije im smetalo {to nije prazna. Ku}a je gotovo potpuno sru{ena, ne znam kako smo èna i ja ostali ìvi. Protestirao sam kod policije, ali bez rezultata. Osam su me puta vodili na saslu{awe. Posqedwi put saslu{avala su me ~etiri pri~uvna policajca. Jedan od wih mi je rekao: Kuka{ {to smo ti sru{ili ku}u, a {to vi radite Hrvatima u Glini i Petriwi?. Rekao sam mu: Sinko, ali to im ne radim ja... Prekinuo me grubo: Ma, ko ti je sinko, pizda ti materina srpska. Nemoj da ti ìvom jaja izvadim ili da Savom otpliva{ u Beograd.... îni se da samo Sava zna i ~uva tajne brojnih nestalih gra|ana Siska... (autor cit. Feral tribjune, Split, 29. 6. 1993, Ve}inu je odnijela Sava; str. 151; N. Taraba) (Bo{kovi}; cit. delo; str. 125-126)
21. în kajawa?

Da li se papa Vojtila ikada pokajao zbog krvoproli}a koje je izazvao i zbog uni{tavawa jednog naroda samo zato {to je pravoslavne vere? Ne verujemo. Suvi{e je dokaza koji govore suprotno. Ali, Furnemo neke wegove izjave tuma~i kao izraz kajawa.
497
Vi{e nego {to se moè i zamisliti, bila je to nediplomatska ùrba Vatikana koja je i po samom Jovanu Pavlu II, nakon {to su mu to rekle i diplomate, nanela {tetu. Na sastanku u Asiziju 9. i 10. januara 1993, nakon {to je ponovio svoju privrènost pravima naroda da raspolaù sobom, papa je precizirao, na op{te iznena|ewe, da se to pravo moè realizirati bilo kroz vlastiti politi~ki suverenitet, bilo u okviru federacije ili konfederacije sa drugim nacijama. în kajawa, sigurno zakasneli, ali koji nije nikome promakao. [to smo uradili? napisao je Jovan Pavle II 1. marta 1993. generalnom sekretaru UN Butros Butros Galiju. Sa svoje strane monsiwor @an Luj Turan, sekretar za odnose sa dràvama, nudi opravdawe u formi priznawa: Da li smo zauzeli najboqu poziciju? Recimo da smo hteli uzdrmati mwewe. Postojalo je uàsno pomawkawe politi~ke voqe kod Evropqana. Dve godine su protekle nakon ishitrnog priznavawa koje je izvr{eno pod neuobi~ajenim pritiskom Vatikana. Dve godine i stotine hiqada mrtvih, razarawa, osvajawa i ~i{}ewa u Bosni da bi Jovan Pavle II uo~io predvidive posledice svoje tvrdoglavosti. Odjednom, jezici su se odvezali: Skoro dve godine bilo je potrebno starom ministru za spoqne poslove Rolanu Dimi da vidi uni{tavaju}u odgovornost Nema~ke i Vatikana u ubrzawu krize, govori general PijerreMarie Gaallois, koji dodaje da da nije bio takav diplomata, ministar bi mogao re}i da je odgovornost Nema~ke i Vatikana ne samo u ubrzawu jugoslovenske krize, ve} i u wenoj pripremi i pokretawu. Sa druge strane Atlantika, ~ak nenadano ~u|ewe: Otkrili smo da je Gen{er u svakodnevnom kontaktu sa svojim hrvatskim homologom. On je ohrabrivao Hrvate da napuste federaciju i proglase nezavisnost jo{ dok smo mi bili u toku traèwa zajedni~kog stava, otkriva Voren Cimerman, stari ambasador SAD u Jugoslaviji. Gen{er, kojem je le|a uvek ~uvala Wegova svetost, a kojemu je ve} rekao ne. Stru~wak za vatikansku diplomatiju, Constance Colonna-Cesari potvr|uje taj preokret, ~ija odbrana Bosne (otkazano putovawe u Sarajevo) predstavqa dodatni dokaz. Danas u Vatikanu ima dosta krivice u odnosu na poziciju koju je imala klasi~na vatikanska diplomatija podr{ke katoli~kim narodima latinskog obreda. To se jasno videlo sa Poqskom i Litvanijom, zatim sa Hrvatskom i Slovenijom. S obzirom na posledice ùrbe sa kojom se insistiralo na nezavisnosti ovih dveju republika zajedno sa Nema~kom, a i tu postoji o~igledni zajedni~ki interes, postoji krivica u odnosu na to i to obja{wava sve radwe u prilog Bosne kojoj se htela nadoknaditi ova istorijska gre{ka. (isto; str. 95-97) Nove nespretnosti Jovana Pavla II tokom wegovog putovawa u Zagreb 1994. godine kad je otvorio ponovo dosije Stepinac odlaskom na wegov grob nisu mogle vi{e zamaskirati ton, ponekad umeren, wegovih govora, ni wegovu nameru da putuje u Sarajevo. Ipak, nije trebalo biti veliki klerik pa videti da je priznavawe nezavisnosti samo vodilo bacawu uqa na vatru {to se ti~e separatizma i, prema tome, pogor{avawa tenzija izme|u Srba i Hrvata. Nije potreban ve498
liki diplomatski osje}aj da bi se ustanovilo da priznavawe nezavisnosti, koju, uostalom, niko nije bio spreman braniti, nije donelo koristi (...) Ova dvostruka igra Svete stolice se, uostalom, vidi u posledwoj peripetiji ove duge i mu~ne istorije izme|u Hrvatske i Vatikana: u prvoj poseti pape hrvatskoj zemqi, osvr}u}i se na pro{lost, Jovan Pavle II je nastojao da umiri nacionalisti~ku vatru koju je tri godine ranije upalio. U propovedi u Sarajevu govorio je o narodima koje je istorija pozvala da sara|uju u harmoni~noj koegzistenciji; protiv je namera o~ajnih nacionalizama koji vode u nasiqe protiv budu}nosti i u èqu za osvetom, i zahteva da se oprosti i traì opro{taj. Ali pre pri~e o opro{taju, nije li bilo boqe, u ime crkve ~iji je najvi{i predstavnik bio, zatraìti opro{taj od Srba i Jevreja za zlo~ine koje su po~inili hrvatski katoli~ki sve{tenici izme|u 1941. i 1945; a koja, ako ne i sam papa, ne prestaje da podse}a ve} godinama na dobro~instvo nacionalizma, kojeg ne imenuje, nastoje}i ga ogrnuti u la`ni sjaj kulture i prava naroda. (...) Ali ko se vi{e od pape obra}ao tokom 1991, svojoj hrvatskoj bra}i, ~ije su aspiracije za nezavi{}u morale biti podràne, bez odlagawa, od strane me|unarodne zajednice, uz rizik da i Bosna eksplodira? Iznena|ewe je bilo prijatno kada je, pre nego {to je napustio Zagreb, 11. septembra 1994, Jovan Pavle II rekao da mir pretpostavqa da u osnovi svake inicijative postoji uvek iskrena voqa za dijalogom, po{tovawe prava svakoga, podrazumevaju}i i prava nacionalnih mawina. Stiù}i, pozdravio je predsednika Republike i predstavnike vlasti, ~ije prisustvo ovoj proslavi poja~ava vrednost i zna~ewe neprekidne harmonije izme|u hrvatske nacije i Svete stolice. Ali ko je vi{e od samog tog predstavnika ismejavao pravo Srba i ko ne vidi nepristojnost u re~ima o neprekidnoj harmoniji sa nacijom koja, ima ta~no pedeset godina, vr{i genocid u ime Boga? Ne zna~i li to prepu{tawe uvredqivom falsifikovawu istorije kada se govori o neustra{ivoj hrabrosti, kardinala Stepinca, vernog NDH (Nezavisnoj dràvi Hrvatskoj) do posledweg trenutka? (...) Neka se ne zaboravi: neki qudi su pridoneli tome da pravda ispliva na povr{inu i oni zasluùju na{u zahvalnost, a ne katoli~ka crkva, marqiva za{titnica po~inilaca genocida. (Furnemont; cit. delo; str. 97-101)
22. Zvani~na reagovawa i osuda genocida nad srpskim narodom

Navodimo zvani~na reagovawa, odnosno apele na{ih crkvenih i dràvnih organa upu}ene predstavnicima me|unarodnih institucija da se zaustave zlo~ini i genocid nad srpskim narodom. Prenosimo pismo srpskog patrijarha Pavla upu}eno lordu Karingtonu, u kojem apeluje da `rtve i odgovorni za genocid ne mogu vi{e ìveti zajedno: Kao sekularni ~uvar srpske duhovnosti, srpskog nacionalnog, kulturnog i istorijskog identiteta, Srpska pravoslavna crkva je posebno zaokupqena istorijskom sudbinom srpskog naroda u ovom odlu~uju}em trenutku. Drugi put u ovom veku srpski narod se suo~ava sa genocidom i proteran je sa teritorija na kojima je vekovima ìveo. Prvi put je to bilo za vreme Drugog svetskog rata, pod takozvanom Nezavisnom Dràvom Hrvatskom,
499
saradnikom i fa{istom, koju su stvorili nema~ki nacisti i italijanski fa{isti. U toku ovih doga|aja vi{e od 700.000 Srba bilo je smaknuto i ubijeno na uglavnom okrutan na~in, u Jasenovcu, u drugim logorima smrti, i u brojnim rupama i ponorima. Tela nekih od wih se i danas pronalaze, dok su neki od wih danas pozvani da svedo~e o tim stradawima i tom paklu. Sve je to u~iweno kao izvr{avawe programa stvarawa etni~ki ~iste hrvatske dràve i izgona svih Srba. To je hrvatski ministar Mile Budak savr{eno izrazio ovim re~ima: Ubi}emo deo Srba, deo }emo proterati, a ostatak }emo preobratiti u katoli~ku veru i tako }e oni postati Hrvati. Nasilno preobra}awe srpskih pravoslavaca je predstavqalo su{tinski deo ovih zlo~ina~kih planova, ono je bilo predvo|eno katoli~kom crkvom u Hrvatskoj. Izvr{ewe ovog zlo~ina~kog programa je za~udilo ~ak i nema~kog predstavnika Hermana von Neubachera, koji je ovako protuma~io svoja zapaàwa: [to se ti~e pravoslavaca, recept poglavnika, {efa usta{a Ante Paveli}a, podse}a na najkrvavije ratove istorije. Tre}ina Srba mora postati katoli~ka, tre}ina mora napustiti zemqu i tre}ina mora umreti. Ova posledwa ta~ka programa je izvr{ena. Na bazi informacija koje imam, mislim da je broj onih koji su smaknuti oko 700.000. Tako su Srbi postali divqa~ za odstrel. Liste mrtvih su skoro beskona~ne. Tokom novog progla{avawa nezavisnosti Hrvatske, wen predstavnik Frawo Tu|man je javno priznao da je wen prethodnik u takozvanom neprekinutom hrvatskom milenijumskom politi~kom kontinuitetu bila tzv. Nezavisna Dràva Hrvatska. Od tada patwe Srba u Hrvatskoj ponovo po~iwu sa mo`da jo{ teìm posledicama. Na{i sunarodnici koji dele na{u veru i na{u krv nalaze se suo~eni sa okrutnom alternativom: ili biraju da makar i pomo}u oru`ja opstanu u istoj dràvi u kojoj je i majka Srbija ili }e biti primorani da budu isterani pre ili posle od strane ove nove nezavisne dràve Hrvatske. Nema tre}eg re{ewa. I zato dràva i narod srpski moraju svim legitimnim sredstvima, ukqu~uju}i tu i naoruànu samoodbranu, braniti srpske ìvote i sve srpske krajeve. Vreme je da se kaè da `rtve genocida i oni koji su to po~inili i koji }e ga mo`da po~initi, ne mogu vi{e ìveti zajedno. Posle Drugog svetskog rata niko nije primoravao Jevreje da ìve sa Nemcima u istoj dràvi. Me|utim, Srbi su bili primoravani da ìve sa Hrvatima, ali u okviru Jugoslavije kao zajednice dràva u kojoj je Hrvatska bila samo jedna od {est saveznih republika. Granice ove Hrvatske nisu ni istorijske ni etni~ke, one su odlu~ene samo voqom Josipa Broza Tita, vo|e komunisti~ke revolucije u Jugoslaviji, koji je bio po nacionalnosti Hrvat. Od trenutka kada Hrvati progla{avaju nezavisnost jedne takve Hrvatske, Srbi koji ìve u Hrvatskoj, koriste}i ono isto pravo naroda na samoopredeqewe do secesije, su odlu~ili da ìve u krwoj Jugoslaviji, tj. u dràvi u kojoj }e se na}i i ogwi{te srpskog naroda. A ako ne, pre ili posle oni bi bili izloèni gubitku nacionalnog identiteta, vere, imena, ili mo`da proterani ili fizi~ki uni{teni. Srbi ne mogu vi{e imati poverewa u one koji su ih vekovima unijatili i pokr{tavali i koji su tokom
500
Drugog svetskog rata fizi~ki uni{tavali Srbe, jednostavno samo zato {to su bili Srbi i pravoslavci. To je uàsna istina koju moraju prihvatiti dana{wi Jugosloveni kao i civilizovana Evropa. Srpska pravoslavna crkva je raspoloèna da po{tuje interese hrvatskog naroda, ali ceni isto tako i ìvot i interese srpskog naroda. Molimo vas, angaùju}i se za ove principe, da se i vi angaùjete u wegovu korist da bi se stiglo do pravednog re{ewa i da se ne po~ini gre{ka. U duhu svoje vlastite misije, Srpska pravoslavna crkva, svi weni episkopi i svi weni sve{tenici, mole i moli}e za mir u na{oj napadnutoj domovini. (Autor cit: srpski tekst u Politici (beogradski dnevnik), 26. oktobra 1991; prevod pravoslavne slu`be za {tampu, reprodukovan u katoli~koj dokumentaciji, br. 2041, 5. januara 1992) (isto; str. 153-156) Vlada Jugoslavije je uputila predstavnicima me|unarodnih institucija Memorandum o zlo~inu genocida u Hrvatskoj i skrnavqewu spomen-podru~ja Jasenovac: Predloèno je da UN utvrde istinu o genocidnim postupcima hrvatske vlasti i da se taj zlo~in na odgovaraju}i na~in osudi. Dokument je upu}en Ujediwenim nacijama, Evropskoj zajednici, ambasadorima velikih sila i brojnim drugim zemqama. 1. februar 1992. Jugoslovenska vlada smatra da postoji dovoqno elemenata da Organizacija ujediwenih nacija i druge me|unarodne organizacije identifikuju i kvalifikuju genocidne postupke koje ~ini hrvatska vlast. Stoga predlaèmo da se UN angaùju kako bi se utvrdila prava istina o ~iwenom zlo~inu genocida i on na odgovaraju}i na~in osudio isti~e se u Memorandumu vlade Jugoslavije o zlo~inu genocida u Hrvatskoj i skrnavqewu Spomen-podru~ja Jasenovac. Memorandum je ju~e, posredstvom SSIP-a, upu}en generalnom sekretaru OUN Butrosu Galiju, predsedavaju}em Saveta bezbednosti, specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Sajrusu Vensu, MIP-u Portugala i predsedniku Ministarskog saveta EZ @oau Piweiri, predsedavaju}em Konferencije o Jugoslaviji lordu Karingtonu, ambasadorima SAD, Ruske Federacije, Kine, Francuske, Velike Britanije, [panije, Gr~ke, Portugalije akreditovanim u Jugoslaviji, predsedavaju}em KEBS-a i drugima. Tekst Memoranduma glasi: Sa ose}awem nagla{ene odgovornosti i zabrinutosti za daqi razvoj doga|aja, ne samo u Jugoslaviji, obave{tavamo Organizaciju ujediwenih nacija, me|unarodne organizacije, institucije i udruèwa, eminentne nau~ne, kulturne i javne radnike, pobornike mira i demokratije, istinske borce za qudska prava i slobode i svetsku javnost da su hrvatski organi vlasti i wihovi paravojni i odmetni~ki oruàni sastavi u toku 1991. i po~etkom 1992. godine, drugi put u pola veka, izvr{ili zlo~in genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj i druga te{ka krivi~na dela. Pored vr{ewa fizi~ke likvidacije pripadnika, pre svega, srpskog naroda, stanovni{tvo se terorom i naredbama legalnih organa hrvatske vlasti prisilno preseqava izvan Hrvatske s ciqem stvarawa etni~ki ~istih prostora. Srpskom sta501
novni{tvu se uni{tavaju materijalna i kulturna dobra i vrednosti, kulturno-istorijski spomenici, verski objekti, nacionalne i kulturne institucije. Srpski narod u Hrvatskoj, od konstitutivnog naroda, progla{en je nacionalnom mawinom, obespravqen i ponièn, {to ~ini osnovu sukoba u Hrvatskoj i Jugoslaviji. îwenice koje se navode u aneksu I, II i III ovog memoranduma, spadaju u primere flagrantnog kr{ewa me|unarodnog prava, i po me|unarodnom pravu imaju karakter zlo~ina genocida na osnovu Konvencije Generalne skup{tine OUN iz 1948. godine. Ova konvencija pod zlo~inom genocida podrazumeva: nameru da se u celini ili delimi~no uni{ti neka nacionalna, etni~ka, rasna ili religiozna grupa, ubistvo ~lanova grupe, te{ke povrede fizi~kog i psihi~kog integriteta ~lanova grupe, namerno podvrgavawe grupe nequdskim ìvotnim uslovima. I prema ovoj i drugim me|unarodnim normama, zlo~in genocida ne zastareva, bez obzira na to da li je po~iwen u doba rata ili u vreme mira. Ukazujemo, tako|e, da je oskrnavqeno i Spomen-podru~je Jasenovac, koje obuhvata prostor nekada{weg usta{kog logora sa obe strane reke Save, duìne oko pedeset kilometara, u okviru kojeg se nalazi Memorijalni muzej i niz spomen-obele`ja sa simboli~nim spomenikom Kamenim cvetom. Skrnavqewem spomen-kompleksa Jasenovac, uni{tavawem kulturnih i verskih dobara Srba u Hrvatskoj, grubo je prekr{ena Konvencija o za{titi kulturnih dobara u slu~aju oruànih sukoba, usvojena u Hagu 14. maja 1954. godine i dopunski protokol iz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine i protokol II iz 1977. godine, po kome je: Zabraweno vr{iti bilo kakve neprijateqske akte uperene protiv istorijskih spomenika, umetni~kih dela ili hramova koji predstavqaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda, kao i koristiti ih za podr{ku vojnih akcija, a {to su hrvatske oruàne formacije masovno ~inile. 1. Polaze}i od iznetih ~iwenica, jugoslovenska vlada smatra da postoji dovoqno elemenata da Organizacija ujediwenih nacija i druge me|unarodie organizacije identifikuju i kvalifikuju genocidne postupke koje ~ini hrvatska vlast. Stoga predlaèmo da se UN angaùju kako bi se utvrdila prava istina o ~iwenom zlo~inu genocida i isti na odgovaraju}i na~in osudio. 2. Genocidna politika prema Srbima u Hrvatskoj predstavqa flagrantno gaèwe elementarnih i qudskih sloboda i prava. Zato s pravom o~ekujemo da bi odgovaraju}e komisije OUN trebalo da razmotre ugroàvawe qudskih prava i sloboda i poloàja srpskog i drugih naroda i nacionalnih mawina u Republici Hrvatskoj. 3. Verujemo da }e Organizacija ujediwenih nacija i wene specijalizovane organizacije (UNESKO i dr) osuditi pona{awe hrvatskih vlasti prema istorijskim, kulturnim i verskim objektima i preduzeti mere za wihovu za{titu, a posebno kada je re~ o spomen-kompleksu Jasenovac. Predlaèmo da UNESKO, u skladu sa Konvencijom o za{titi svetske prirodne i kulturne ba{tine iz 1972. godine, formira komisiju koja bi se neposredno upoznala sa razmerama o{te}ewa i skrnavqewa spomen-kompleksa Jasenovac.
502
4. Smatramo, tako|e, da je potrebno da se pod za{titu odgovaraju}ih me|unarodnih organizacija i udruèwa stave u~esnici, obele`ja i simboli antifa{isti~ke borbe u Hrvatskoj. 5. Organi federalne vlasti u Jugoslaviji sa svoje strane preduzimaju potrebne mere da se genocidna politika krivi~nopravno, moralno i politi~ki sankcioni{e i da se wene `rtve za{tite. U tome Jugoslavija, kao jedan od osniva~a Organizacije ujediwenih nacija, o~ekuje pomo} i podr{ku celokupne demokratske svetske javnosti. 6. Pozivamo me|unarodne institucije, organizacije i udruèwa i istaknute pojedince da se upoznaju sa navodima iz ovog memoranduma i wegovog aneksa 1, 2 i 3 i da u~ine {to je u wihovoj mo}i radi objektivnog utvr|ivawa istine, osude genocida, ublaàvawa posledica i preduzimawa mera da se ovakvi zlo~ini nikada nigde ne ponove. ANEKS 1. Ponavqawe fizi~kog, kulturnog i duhovnog genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj Nad srpskim stanovni{tvom u Republici Hrvatskoj danas se ponovo provodi zlo~in koji po odredbama me|unarodnog prava ima karakter genocida. U prilog ovih tvrdwi navodimo samo neke ~iwenice. Po~etkom novembra 1991. godine organi vlasti i oruàni sastavi hrvatske vojske proterali su sa podru~ja Zapadne Slavonije (Psuw, Papuk i Bilogora) preko 25.000 staraca, èna i dece srpske nacionalnosti. Tom bezumnom ~inu prethodila je naredba tzv. kriznog {taba hrvatske vlasti iz Slavonske Poège, od 29. oktobra 1991. godine, da se 24 srpska sela isele u roku od 48 sati (Aneks 2). Tom prilikom potpuno je uni{teno i spaqeno 17 srpskih sela. Tada je samo u Bosnu izbeglo blizu 10.000 stanovnika sa ovog podru~ja. Na podru~ju sela Torjanci, u Barawi, 30. novembra 1991. godine, uba~ena je ve}a diverzantsko-teroristi~ka grupa koja je masakrirala devet me{tana. Na podru~ju Zapadne Slavonije (pravac Novo Selo Dragovi} Kusowe) 16. decembra 1991. godine tri aviona hrvatske poqoprivredne avijacije, preure|ena za ratna dejstva, bombardovala su kolonu srpskih izbeglica sa podru~ja Psuwa i Papuka, prilikom ~ega je bilo poginulih i vi{e desetina rawenih civila. U selu Divo{, kod Osijeka, prilikom povla~ewa, hrvatski oru`nici su ubili 24 stanovnika srpske nacionalnosti, od kojih su {estorica masakrirani. Milenku Bawaninu sekirom su odsekli tri prsta desne ruke i gvozdenim klinom raspolovili lobawu. U selu je prona|ena i loma~a za spaqivawe uhva}enih pripadnika JNA i Teritorijalne odbrane. U gradi}u Petriwa, 19. decembra 1991. godine, pripadnici hrvatskih paravojnih formacija su na ku}nom pragu ìvu spalili 70-godi{wu Ankicu Kowuh, biv{u zato~enicu logora Jasenovac. Hap{ewa, a potom i likvidacija brojnih gra|ana srpske nacionalnosti izvr{ena su u Vukovaru, Gospi}u, Daruvaru, Ogulinu, Pakra~koj poqani, Zadru, Zagrebu i drugim gradovima.
503
U Vukovaru su pripadnici tzv. zengi (Zbor narodne garde) i usta{ke formacije sistematski radili na progonu i uni{tavawu srpskog i drugog nehrvatskog stanovni{tva. O tome postoje izjave prognanih gra|ana i porodica ubijenih; priznawa hrvatskih vlasti u Vukovaru i drugi dokazi (Aneks 3). Posle osloba|awa Vukovara, 18. novembra 1991. godine, na|ene su brojne masovne grobnice ubijenih i masakriranih civila, me|u kojima i le{evi petoro dece do sedam godina, zaklanih ili ubijenih mecima iz blizine. U toku je celovito rasvetqavawe zlo~ina genocida i drugih te{kih krivi~nih dela po~iwenih u Vukovaru i drugim naseqima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Iz Gospi}a je 16. i 17. oktobra 1991, godine prisilno odvedeno nekoliko desetina Srba, a narednih dana su odvedeni s posla ili su nestale nove desetine pripadnika ovog naroda, me|u wima i ve}i broj starijih i dece. Krajem decembra, pro{le i po~etkom januara ove godine, u selu [iroka Kula i u blizini Peru{i}a prona|eni su le{evi 24 nestala Srbina, koji su ubijeni na najsvirepiji na~in pucawem u potiqak ili le|a, klawem i na druge na~ine, {to su potvrdili i stru~waci za sudsku patologiju. Hrvatske vlasti u Daruvaru, uo~i Nove 1992. godine, uhapsile su 83 istaknuta predstavnika srpskog naroda intelektualce, javne i prosvetne radnike, direktore itd. U Karlovcu je 21. septembra 1991. godine, po{to su im prethodno pucali u noge, zaklano, a potom masakrirano, 13 pripadnika JNA i to nakon wihove predaje pripadnicima Ministarstva unutra{wih poslova Republike Hrvatske. Me|u 20 pravoslavnih sve{tenika, koji su uhap{eni 30. oktobra 1991. godine, bio je i vladika slavonski gospodin Lukijan. Na srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj vr{i ss pritisak da se iseli u druge krajeve Jugoslavije. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, registrovano je preko 250.000 izbeglica gra|ana srpske nacionalnosti. Prema najnovijim podacima, iz Zagreba je pod pritiskom iseqen veliki broj gra|ana srpske nacionalnosti. Srbi gube ne samo javne funkcije, nego i radna mesta. Do sada je s posla otpu{teno oko 120.000 Srba u Hrvatskoj, zbog wihove nacionalne pripadnosti. Minirano je, uni{teno ili o{te}eno oko 600 wihovih radwi ili trgovina, razoreno je vi{e hiqada wihovih stanova, vikendica i drugih objekata koji su prethodno opqa~kani. Za samo jedan dan u Zadru je opqa~kano i minirano 90 objekata male privrede ~iji su vlasnici Srbi. Prema posebnoj, ratnoj uredbi predsednika Hrvatske Tu|mana, policija u stanove moè ulaziti bez naloga i re{ewa, ~ime je dopu{teno bezobzirno pqa~kawe, hap{ewe i zadràvawe u pritvoru gra|ana bez ikakvog pravnog obrazloèwa. Prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture, do kraja oktobra 1991. godine na podru~ju Hrvatske uni{tena je ili teè o{te}ena 71 pravoslavna crkva, i to u eparhiji Slavonskoj 27, Zagreba~ko-qubqanskoj 18, Sremskoj 14, Gorwokarlova~koj 6 i Dalmatinskoj 6. Paravojne formacije hrvatske vojske razorile su, 28. septembra 1991. godine, barokni kompleks dvorske rezidencije pakra~kih episkopa, sagra504
|en 1732. godine, dok su pakra~ku bogosloviju zapalili. U Sabornom hramu spalili su ikonostas i brojne ikone, episkopsku biblioteku sa 5.500 kwiga i 120 kwiga neprocewive kulturno-istorijske vrednosti. Me|u uni{tenim kwigama je 50 koje poti~u iz XVIII veka. Uni{ten je i jedinstven primer Sabornika, {tampan u Veneciji 1536-1538. godine. Razorena je i crkva Svete Paraskeve u Kukuwevcu, iz 1782. godine. Zlo~in nad civilnim stanovni{tvom srpske nacionalnosti u Hrvatskoj se nastavqa i posle 3. januara 1992, tj. posle sklopqenog 15. primirja i izostanka {irih vojnih sukobqavawa. Na osnovu prikupqenih podataka u op{tinama Slavonska Poèga, Podravska Slatina, Daruvar, Grubi{no Poqe, Virovitica, Orahovica i Slavonski Brod, nad srpskim stanovni{tvom, koje nije pobeglo u BiH i Srbiju, primewuju se razni oblici terora: ubijawe, fizi~ko zlostavqawe, hap{ewe. Uni{tavaju se, minirawem i spaqivaqem ku}a, i ~itava sela u kojima su ìveli gra|ani srpske nacionalnosti, a sva materijalna dobra se pqa~kaju. Karakteristi~no je da se u celini radi o podru~jima koja su u toku Drugog svetskog rata tako|e bila obuhva}ena zlo~inom genocida. Najnovijim merama, sada{wa hrvatska vlast ne samo da nastavqa praksu usta{ko-fa{isti~ke vlasti od pre 50 godina, nego nastoji potpuno iskoreniti srpsko nacionalno bi}e sa tih prostora u ciqu stvarawa etni~ki ~iste dràve. Jasenovac mesto holokausta Srba, Jevreja, Roma i antifa{ista uop{te Pogromi nad Srbima i drugim nehrvatskim narodima, posle okupacije Jugoslavije i uspostavqawa kvislin{ke usta{ke Nezavisne Dràve Hrvatske, 10. aprila 1941. godine, imali su naj{ire razmere. Usta{ka propaganda je konstantno ponavqala da Srbima i Jevrejima nema mesta u Hrvatskoj, ozna~avala ih kao strani element i ìvotnu opasnost po Hrvate. Na toj osnovi pokre}e se i sprovodi od ranije pripremani pogrom zlo~ina genocida. U wegovoj realizaciji usta{e su, po sadizmu i patologiji zlo~ina, nadma{ile i naciste, koji su im, svojom fa{isti~kom ideologijom, teroristi~kim iskustvom, rasnom teorijom i negacijom Jugoslavije bili i ostali uzor. Kvislin{ka Nezavisna Dràva Hrvatska, po uzoru na nacisti~ku Nema~ku, osniva vi{e koncentracionih i sabirnih logora, od kojih se po veli~ini izdvaja kompleks logora Jasenovac. To je mesto najstra{nijeg holokausta Srba, Jevreja, Roma i antifa{ista uop{te. Jasenovac je bio najve}i koncentracioni logor u kvislin{koj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, tre}i po veli~ini u Evropi i najmasovnije qudsko gubili{te na podru~ju Jugoslavije. U sistemu koncentracionih logora Tre}eg rajha imao je status centralnog. Osnovan je u selu Jasenovac, u leto 1941. godine, na obali reke Save, 100 km ju`no od Zagreba, a oslobo|en je u aprilu 1945. godine. Ostao je pojam zverstava usta{ke vladavine i zlo~ina genocida od 1941. do 1945. godine. Na osnovu izve{taja Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina i drugih do sada utvr|enih podataka, broj `rtava u ovom logoru kre}e se oko 600.000 mu{karaca, èna i dece, starih i nemo}nih.
505
Naàlost, i sada{wi predsednik Republike Hrvatske u svojim kvaziistorijskim opservacijama i javnim istupima konstantno umawuje broj `rtava Jasenovca. Tako je iza govornice Konferencije o Jugoslaviji u Hagu, 7. novembra 1991. godine, pred licem Evrope i sveta izjavio da je u tom Jasenovcu stradalo 20 tisu}a `rtava, i to svih, ne samo Srba, nego i @idova, Hrvata, Cigana, antifa{ista itd. Enciklopedija holokausta, koja je objavqena u Londonu i Wujorku, navodi: Oko 600.000 qudi je ubijeno u Jasenovcu, i to uglavnom Srba, Jervreja, Cigana i protivnika usta{kog reìma. Broj jevrejskih `rtava se kretao izme|u 20 i 25 hiqada. Ubijawe i okrutnost u logoru su dostigli vrhunac krajem 1942. godine, kada je desetine hiqada srpskih seqaka deportovano u Jasenovac iz oblasti gde su se vodile borbe protiv partizana na planini Kozari. Aprila 1945. godine partizanska vojska se pribliìla logoru. U poku{aju da uklone tragove zverstava, usta{e su podigle u vazduh sve instalacije i ubile ve}inu zatvorenika. U Jasenovcu je svakodnevno radila stravi~na ma{inerija smrti. Po na~inu kako su `rtve mu~ene i ubijane, kako su zverski zlostavqani logora{i, ubijana deca i starci, kako su silovane k}eri i masakrirani sinovi u prisustvu bespomo}nih roditeqa koje je potom zadesila ista sudbina, kako su istrebqivani Srbi, Jevreji i Cigani, to prevazilazi sve ono {to bi najbolesniji um mogao da zamisli i ostvari. Ovu stravi~nu sliku zlo~ina genocida upotpuwuju i podaci da su odlukom poglavnika kvislin{ke NDH Ante Paveli}a, 12. jula 1941. godine, osnovani zasebni logori za decu (u Gorwoj Reci kod Krièvaca, Jastrebarskom i Sisku). Bili su to jedini logori u Evropi za neprijateqe poretka u pelenama. U samom Jasenovcu je zaklano i na druge svirepe na~ine umoreno preko 20 hiqada dece, mla|e od {est godina. Skrnavqewe Spomen-kompleksa Jasenovac ponovqeni genocid Spomen-kompleks Jasenovac je po~ivali{te mrtvih, ali i opomena i pouka ìvima, simbol jednog nevremena za sva vremena i sve qude odane slobodi, pravdi i miru. To je jedini spomeni~ki kompleks u Evropi koji simbolizuje borbu za mir, a protiv fa{izma, koji je u ~itavom periodu nakon Drugog svetskog rata bezobzirno oskrnavqen. Imaju}i u vidu trajne poruke Jasenovca, wegovo istorijsko mesto u stradawu i borbi protiv fa{izma, neprolazni zna~aj, posebno u svesti i ose}awu srpskog naroda, Jevreja, Roma i drugih, sa ogor~ewem obave{tavamo da su nova hrvatska vlast i wen oruàni sastavi tokom 1991. godine, silom i na druge na~ine, te{ko oskrnavili Spomen-podru~je Jasenovac. O tome predo~avamo slede}e relevantne ~iwenice: Skrwavqewe Spomen-kompleksa Jasenovac, wegovih objekata i lokaliteta, po~elo je pre oruànih sukoba. Izme|u ostalog, prvo je Ministarstvo za prosvetu, kulturu i bogo{tovqe Republike Hrvatske fakti~ki pri{lo slu`benom ukidawu Spomen-podru~ja, a Sabor Republike Hrvatske je proglasio park prirode Lowsko poqe u koji je trebalo uklopiti i Spomen-podru~je Jasenovac. Vlada Republike Hrvatske nije za 1991. godinu osigurala redovna materijalna sredstva za rad ovog spomen-kompleksa. Bio je
506
to samo uvod i najava onog {to je usledilo, posebno od septembra 1991. godine. Tim ~inom izvr{en je poku{aj brisawa iz istorijskog pam}ewa mesta najstra{nijeg zlo~ina genocida; Krajem septembra 1991. godine paravojni oruàni sastavi Republike Hrvatske nasilno su u{li u Spomen-prostor Jasenovac i tamo ostali do 8. oktobra 1991. godine, kada je ovo podru~je ponovo oslobo|eno. Po{to su prethodno minirali i sru{ili most na reci Savi, koji spaja dva dela ovog memorijalnog kompleksa, razoreno je Spomen-podru~je i uni{tena su zna~ajna svedo~anstva o genocidu izvr{enom pre 50 godina. Komisija, koja je tim povodom formirana od strane nadle`nih organa, utvrdila je da je velikim brojem minobaca~kih projektila pogo|ena Dowa Gradina, gde je utvr|eno postojawe 34 kratera nastala eksplozijom minobaca~kih granata. Granatama izba~ene kosti otkrile su jo{ jednu, do sada nepoznatu masovnu grobnicu jasenova~kih `rtava. Najve}e razarawe izvr{eno je na levoj obali reke Save, koja se nalazi u Republici Hrvatskoj. Zgrada u kojoj je bila sme{tena biblioteka, skladi{te materijala za memorijalnu prezentaciju i prostor za izlo`be su demolirani. Kwige, dokumenti i drugi memorijalni materijal su uni{teni ili o{te}eni, a znatan deo je odnet. Ve}ina od oko osam hiqada najvrednijih muzejskih eksponata je uni{tena, o{te}ena ili odneta. Reaguju}i na pomenuta skrnavqewa, jevrejski ratni veterani i preìveli zato~enici logora Jasenovac uputili su poruku Kongresu svetske federacije (FMAC), koji je 20. oktobra 1991. godine odràn u Helsinkiju. U poruci se, izme|u ostalog kaè: Oskrnavqen je Memorijalni centar u Jasenovcu, strati{te Jevreja, Srba i Roma tokom Drugog svetskog rata. Opusto{en je Memorijalni muzej sa dokumentacijom o samom po~iwenom genocidu. Hrvatski paravojni oruàni sastavi su 22. decembra 1991. godine ponovo, i pored prethodno sklopqenog primirja i obave{tewa hrvatskim vlastima o boravku ~lanova pripremne grupe mirovne misije UN, otvorili artiqerijsku vatru iz vi{ecevnih raketnih baca~a, topova i tenkova na Spomen-kompleks Jasenovac i {iru okolinu, koja je trajala nekoliko ~asova. Tom prilikom pogo|en je Muzej koji je pretrpeo velika razarawa, a bombardovana su i grobna poqa na najve}em logorskom strati{tu Dowoj Gradini. ANEKS 2. U posledwe vreme ~etni~ko-teroristi~ke snage i jedinice JA sve vi{e ugroàvaju svojim borbenim delovawem civilno stanovni{tvo u zapadnom delu op}ine Slavonska Poèga, te u ciqu za{tite wihovih ìvota i omogu}avawa uspe{nije obrane na{ih obrambenih snaga na tom prostoru, krizni {tab Op}ine Slavonska Poèga ogla{ava NAREDBU 1. Provesti evakuaciju svih gra|ana, wihove osobne imovine (prehrambeni artikli, ode}a i obu}a, posteqina, sredstva osobne higijene, pribor za jelo, najnu`nija sredstva rasvjete, zlatlinu i novac) i stoke s podru~ja naseqa: Oblakovac, Vu~jak ê~ava~ki, Jeminovac, [wegovi}, ê~avac, Koprivna, Rasna, Pasikovci, Kujnik, Oraqavac, Crqenci, Slobo{tina, Mi507
livojevci, Podsre}e, Vrani}, Weì}, Markovac Poè{ki, Klisa, Oyakovci, Poqanska, Kantrovci, Gorwi Vrhoci, Lu~inci i Oqasi u roku 48 (~etrdeset osam) sati od vremena stupawa na snagu ove naredbe. 2. Pu~anstvo }e se iseliti u druga naseqa na podru~ju op}ine Slavonska Poèga prema slobodnom izboru. Gra|ani koji se nemaju gde skloniti du`ni su se obratiti prihvatnim ekipama civilne za{tite, za evakuaciju u rejonima prikupqawa i to: Ivandol, Deèvci, Perenci, Toraw i Bi{kupci. 3. Ova naredba stupa na snagu 29. listopada 1991. godine u 12,00 sati, a vremensko trajawe wenog vaèwa }e zavisiti od smirivawa. 4. Istekom navedenog roka za sklawawe pu~anstva zabrawuje se svako kretawe civilnih osoba u navedenom podru~ju. Krizni {tab Op}ine Slavonska Poèga ANEKS 3. Poverenik Vlade Republike Hrvatske u op{tini Vukovar, Marin Vidi} Bili uputio je 18. avgusta 1991. godine poverqiv izve{taj o politi~kosigurnosnoj situaciji u toj op{tini predsedniku Republike Hrvatske, predsedniku hrvatske vlade i ministrima odbrane i unutra{wih poslova. Tekst glasi: Imenovawem Mer~ep Tomislava, sekretara op}inskog sekretarijata u Vukovaru, do{lo je do uzurpacije vlasti i koncentracije funkcija u jednoj osobi i to predsednika HDZ-a te fakti~ki zapovjednika ZNG, policijom te civilnim organima vlasti. Okruèni qudima sumwivih moralnih i stru~nih kvaliteta, biv{im kriminalcima, preuzeli su apsolutno nadzor nad svime u op}ini Vukovar, ne prezaju}i od nasilnih i respresivnih mjera nad gra|anima op}ine Vukovar (bespravnih upada u privatne stanove, upu}ivawem usmeno i pismeno u napu{tene stanove osoba koje su traìle sme{taj, pqa~kawa stanova, oduzimawa privatnih vozila, nasilnih privo|ewa na saslu{awe, pa ~ak i egzekucije). Takvim pona{awem stvorio je u gradu op}u psihozu straha me|u hrvatskim i srpskim pu~anstvom, {to je rezultiralo masovnim bjegom iz grada, totalnom blokadom rada policije, ZNG, organa uprave i stvorilo op}u konfuziju. Prevr{iv{i mjeru, do{lo je spontano do nasilnog smjewivawa Mer~ep Tomislava s funkcije sekretara op}inskog sekretarijata za narodnu obranu jer je bilo o~ito da to vodi u op}u katastrofu. Na intervenciju gospodina Manoli}a, Tomislav Mer~ep povu~en je u Zagreb, navodno na funkciju pomo}nika ministra MUP-a, {to je i zvani~no objavqeno u sredstvima javnog priop}avawa. Wegovim odlaskom nastalo je krajwe konfuzno stawe i vakuum koji smo poku{ali rije{iti formirawem kriznog {taba i imenovawem qudi na bitne funkcije i razgrani~avawem nadle`nosti ZNG, policije, civilnih organa vlasti i stranaka. Kada je to po~elo funkcionirati nastaju nove komplikacije imenovawem iz Zagreba nekompetentnih i nesposobnih qudi. Tako se smjewuje zapovjednik ZNG Stipan Rada{, stru~an i kompetentan
508
~ovjek koji uliva povjerewe i iza kojeg stoji povjerenik Vlade Republike Hrvatske u op}ini Vukovar, krizni {tab u Vukovaru i koga su predloìli zapovjednik III brigade potpukovnik Vukovac, na~elnik kriznog {taba za Sloveniju i Barawu Frawo Peji}, te koordinator za Slavoniju i Barawu gospodin [eks. Umjesto wega, imenovan je gospodin Arbanas, a za wegovog pomo}nika Zadro Blago, qudi bez ikakvih kvalifikacija i stru~nih znawa u tom podru~ju. Imenovawe smewivawe je izvr{eno bez ikakvog obrazloèwa, na izri~it nalog ministra Bebi}a. Na prijedlog kriznog {taba za vr{iteqa du`nosti sekretara op}inskog sekretarijata za narodnu obranu, povjerenik Vlade Republike Hvratske za op}inu Vukovar imenovao je profesora Rehak Danijela, za kojeg smatramo da bi tu funkciju stru~no obavqao. Iznenada stiè rije{ewe o imenovawu Gaò Josipa, dosada{weg Mer~epovog zamjenika, koji nema ni stru~nih niti drugih kvaliteta (ima sredwu stru~nu spremu, a vojni rok nije odsluìo). Zbog takve nesre|ene i konfuzne situacije u Vukovaru, traìmo va{u intervenciju jer je op}ina Vukovar izrazito krizno podru~je u kojem svakog ~asa moè do}i do oruànog sukoba ve}ih razmera, a i grad je gotovo opkoqen. Imenovani qudi nastavqaju politiku koju je vodio Tomislav Mer~ep i ponovo dolazi u gradu do terora, oruànih sukoba i provokativnog pucawa koje moè izazvati nesagledive posledice. Imenovawem Gaò Josipa ponovo je do{lo do blokade rada ZNG, policije i organa vlasti. Dosada{wa politika stvorila je te{ku psihozu straha me|u hrvatskim i srpskim pu~anstvom. Kompletno hrvatsko pu~anstvo ne opravdava takvo pona{awe i smatra se obla}enim, kompromitovanim i ne èli daqe snositi odgovornost za takvu politiku. Budu}i da smatramo da nismo u mogu}nosti lokalnim snagama ra{~istiti situaciju molimo vas da uputite hitno kompetentne qude koji }e pomo}i legalnim institucijama vlasti da se stawe {to prije normalizira. Vidi} na kraju napomiwe da o tome treba obavestiti i SDP, i Ra~ana, HNS, Savku D. Ku~ar, HSLS, D. Budi{u HDS i M. Veselicu. (Slavoqub B. [u{i} i Zlatoje Terzi}; Od Briona do Dejtona; Hronologija krize na prostoru Jugoslavije; 1990-1995; Beograd; Vojnoizdava~ki zavod; 2003; str. 179-188) Predsedni{tvo Jugoslavije je uputilo informaciju Skup{tini SFRJ o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj: Odgovaraju}a argumentacija je neophodna za izvo|ewe po~inioca pred sud. Doma}a i svetska javnost su jo{ slabo obave{tene. Postoje jo{ mnoga otvorena pitawa u vezi sa utvr|ivawem odgovornosti za genocid nad Srbima u Hrvatskoj. 4. februar 1992. Prikupqena dokumenta potvr|uju da su nelegalne paravojne formacije Hrvatske na teritorijama na kojima prete`no ìvi srpski narod izvr{ile zlo~ine koji, prema me|unarodno priznatoj definiciji, imaju obele`ja genocida, isti~e se u informaciji koju je Predsedni{tvo SFRJ dostavilo Saveznoj skup{tini. Tekst informacije pod naslovom O otvorenim pitawima utvr|ivawa odgovornosti za genocid i druga te{ka krivi~na dela koja se vr{e nad pri509
padnicima srpske i drugih nacionalnosti u oruànim sukobima u Republici Hrvatskoj, u celini glasi: Predsedni{tvo SFRJ je 13. decembra 1991. godine zakqu~ilo da se u odgovaraju}im organima Federacije organizovano pristupi prikupqawu i dokumentovawu dokaza o krivi~nim delima izvr{enim u toku oruànih sukoba u Republici Hrvatskoj radi pokretawa istrage i utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti za ta dela. Tim povodom Predsedni{tvo SFRJ je zaduìlo zamenika generalnog sekretara Predsedni{tva SFRJ da organizuje radno-konsultativni sastanak sa predstavnicima saveznih sekretarijata za unutra{we poslove, narodnu odbranu, pravosu|e i upravu i Saveznog javnog tuìla{tva radi razmene mi{qewa o ovim pitawima i pripremawa predloga za razmatrawe na sednici Predsedni{tva SFRJ. Konsultativni sastanak na kome su u~estvovali savezni javni tuìlac i predstavnici Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (Vrhovno vojno tuìla{tvo) i Saveznog sekretarijata za unutra{we poslove odràn je 16. decembra 1991. godine. Konstatovano je da postoje brojna otvorena pitawa u vezi s utvr|ivawem odgovornosti za genocid i druga te{ka krivi~na dela nad srpskim narodom i pripadnicima drugih nacionalnosti koja su izvr{ena u toku oruànih sukoba u Hrvatskoj i na podru~jima nekih drugih republika i da wihovom re{avawu treba pri}i vrlo odgovorno i organizovano. S tim u vezi je konstatovano da bi Predsedni{tvo SFRJ trebalo da razmotri pitawa koja treba hitno i dugoro~nije re{avati. Polaze}i od ranije usvojenih zakqu~aka, posebno zakqu~aka usvojenih na sednici Predsedni{tva SFRJ 11. novembra 1991. godine, u stru~nim slu`bama Predsedni{tva SFRJ prikupqena je zna~ajna gra|a o bitnim elementima oruànih sukoba u Hrvatskoj, a u toku je prikupqawe i novih dokumenata. Prikupqena dokumenta, posebno video materijal, potvr|uju da su nelegalne paravojne formacije Republike Hrvatske na teritorijama na kojima prete`no ìvi srpski narod izvr{ile zlo~ine koji, prema me|unarodno priznatoj definiciji, imaju obele`je genocida. Brojni su podaci koji govore o krivi~nim delima izvr{enim sa namerama da se stvore etni~ki ~iste teritorije: ubistva i masakrirawe pripadnika srpske i drugih nacionalnosti, mu~ewa i nasilno raseqavawe i proterivawe, spaqivawe srpskih sela, uni{tavawe materijalnih i kulturnih dobara, ukqu~uju}i i spomenike posve}ene borbi protiv fa{izma, verske objekte, klawe i ubijawe zarobqenika uo~i razmene i sl. Zlo~ini su, tako|e, vr{eni nad pripadnicima oruànih snaga SFRJ (masakrirawe, upotreba zabrawene municije i dr). Raspoloìva dokumentacija nedvosmisleno ukazuje da je u toku oruànih sukoba u Hrvatskoj pri~iwena ogromna materijalna {teta ru{ewem i paqewem domova, razarawem ~itavih naseqa, prekidom proizvodwe, ru{ewem mostova, nefunkcionisawem saobra}aja i veza, odsustvom ogromnog broja radnika sa posla i dr. Posebno velike {tete pri~iwene su nasilnim oduzimawem objekata, sredstava, naoruàwa i opreme JNA. Protivustavnim i protivpravnim delovawem organa i pojedinaca u~iwena je ogromna materijalna {teta prema imovini fizi~kih i pravnih lica iz drugih republika i mimo ratnih dejstava.
510
Me|utim, ovi zlo~ini iako su neki od wih prezentirani i putem televizije i drugih javnih glasila jo{ uvek se neadekvatno dokumentuju, na na~in kojim se nedvosmisleno dokazuje wihova verodostojnost i koji omogu}ava da se po~inioci izvedu pred sud. To, tako|e, ima za posledicu i veoma slabu obave{tenost doma}e i svetske javnosti o `rtvama genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Naime, bez verodostojnijeg dokumentovawa ovih zlo~ina i wihovog organizovanog prezentirawa svetskoj javnosti ni mnogobrojne tzv. bele kwige o ovoj tematici, koje se u posledwe vreme pojavquju, ne}e imati adekvatan efekat na formirawe i usmeravawe javnog mwewa ni u zemqi ni u svetu. Interesovawe i stavove dela evropske javnosti na karakteristi~an na~in je izrazio pariski radio RFI. Izme|u ostalog, komentator ovog radija, 22. novembra 1991. godine isti~e da se pitawe ratnih zlo~ina po~iwenih na teritoriji Hrvatske sve vi{e pomaqa iz pozadine napora da se rat u Jugoslaviji zaustavi. Me|utim, on isti~e da je, za sad, te{ko utvrditi {ta se ta~no de{ava. Jugoslavijom kruè najstra{nije vesti o zlodelima, koje svedo~e o atmosferi uàsa Me|u politi~arima i novinarima evropske javnosti vlada neka vrsta konsenzusa, da nije trenutak da se ta tema pokre}e dok traje rat No, po svemu se ~ini, da }e ratni zlo~ini, kad rat jednom bude zavr{en, postati izvanredno va`no pitawe, i da }e nesumwivo zapawiti evropsko javno mwewe vi{e nego i sam rat. Sve to ukazuje na potrebu mnogo organizovanijeg rada na identifikovawu i dokumentovawu zlo~ina, utvr|ivawu i sanirawu materijalnih {teta u Republici Hrvatskoj i prezentirawu istine koja bi efikasno, na duù stazu, mogla potirati efekte koje je postigla hrvatska propaganda sluè}i se ~esto falsifikatima, glasinama, montaàma, manipulacijama i sl. U vezi s tim, ukazano je na slede}a pitawa o kojima se daju kra}e ocene i konstatacije: 1. Do sada prikupqeni podaci ukazuju da se identifikovawem, dokumentovawem i prezentirawem zlo~ina koji se vr{e nad srpskim stanovni{tvom u Republici Hrvatskoj bave mnogi subjekti i institucije: SSNO, SSUP, organi vlasti srpskih autonomnih oblasti, ukqu~uju}i i lokalne organe vlasti, Matica iseqenika Srbije, Srpska pravoslavna crkva, organizacije Crvenog krsta, javna glasila, posebno televizija, SANU, izdava~ke ku}e i dr. Brojnost institucija i pojedinaca, koji tako|e masovno prikupqaju podatke i ~iwenice, pove}ava verovatno}u da zlo~ini budu otkriveni, a zlo~inci identifikovani i izvedeni pred sud pravde. Me|utim, to ima i brojne negativne implikacije: neorganizovanost, stru~nu i tehni~ku neopremqenost, preplitawe i duplirawe posla, pa i me|usobnu konkurenciju, nedovoqnu objektivnost pri prezentirawu. Na primer, trenutno samo u Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu boravi nekoliko grupa eksperata, brojne TV i radio ekipe, predstavnici {tampe i sl. Odgovaraju}u komisiju, sa grupama eksperata, polovinom novembra 1991. formirala je i Skup{tina Republike Srbije. Neophodno je obezbediti koordinaciju svih subjekata jer }e to omogu}iti da mnogi zlo~ini budu otkriveni i identifikovani,
511
stru~no izraèni i dokumentovani i argumentovano prikazani doma}oj i svetskoj javnosti. 2. Mnoge ~iwenice, izjave o~evidaca i svedoka, istorijska i pravna dokumenta, nau~ni, publicisti~ki i drugi radovi u nas i u svetu potvr|uju da je u toku Drugog svetskog rata nad pravoslavnim Srbima, Jervrejima i Ciganima usta{ka Nezavisna Dràva Hrvatska izvr{ila zlo~in genocida. Me|utim, jo{ ni pribli`no nije utvr|en broj `rtava. Isto tako, usta{ka kriminalna teroristi~ka organizacija nije na Nirnber{kom sudu, ni pred jugoslovenskim sudom, progla{ena zlo~ina~kom, kao {to je u~iweno sa nema~kom nacisti~kom partijom. U registru OUN u Wujorku nema nijednog podatka o logorima koje su na jugoslovenskom prostoru u Drugom svetskom ratu koristili okupatori i kvislinzi za ubijawe civilnog stanovni{tva, ukqu~uju}i i fabriku smrti Jasenovac, koji su po uzoru na Hitlerove logore formirale usta{e, a na listama ratnih zlo~ina Arhivu UN nema imena usta{kog poglavnika Ante Paveli}a, ni zlo~inaca Slavka Kvaternika i Andrije Artukovi}a, zapovednika svih sabirnih logora u Hrvatskoj Maksa Luburi}a i drugih najve}ih krivaca za stradawe stotina hiqada gra|ana u genocidu po~iwenom od 1941. do 1945. godine. Treba imati u vidu da je Jugoslavija 1950. godine podnela Memorandum Generalnoj skup{tini OUN o gepocidu nad srpskim narodom od strane NDH, u kome je traèno i formirawe me|unarodnog suda za su|ewe usta{kim zlo~incima, ~ija je lista bila priloèna. Me|utim, ovaj dokument je nestao iz arhiva OUN, a da jo{ nije odgovoreno kako je do toga do{lo i {ta se s tim u vezi namerava preduzeti. Ukazano je i na ~iwenicu da je Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije, 30. novembra 1943. godine, u Jajcu donelo Odluku o obrazovawu Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a. Ova komisija je formirala zemaqske komisije za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju, koje su 1948. godine rasformirane. Rezultati, a posebno iskustva iz rada ovih komisija nisu u dovoqnoj meri kori{}eni, niti se danas koriste. Tako|e, mora se imati u vidu da na prvom posleratnom op{tejugoslovenskom popisu stanovni{tva, 1948. godine, nije vr{en popis `rtava rata, niti `rtava genocida posebno. Prema raspoloìvim podacima, SUBNOR Jugoslavije je 1950. godine izvr{io popis poginulih boraca i popis `rtava fa{izma, ~iji rezultati nisu objavqeni. Savezno izvr{no ve}e je, 1964. godine, obrazovalo Dràvnu komisiju za popis `rtava Drugog svetskog rata. S obzirom na to da ovaj popis nije obuhvatio celu teritoriju SFRJ (oko 60 odsto naseqa), ni ovaj materijal do sada nije kori{}en. Sve je ovo doprinelo da ni do danas nije otkrivena puna i prava istina o ukupnim `rtvama, pa niti o `rtvama u logoru Jasenovac. To pruà i mogu}nost licitirawa brojem `rtava (iznosi se da je u logoru Jasenovac ubijeno od 600.000 do 1,100.000 mu{karaca, èna i dece, da bi na Konferenciji o Jugoslaviji u Hagu, 7. novembra 1991. godine, predsednik Republike Hrvatske Tu|man to minimizirao na 20.000). Danas, 50 godina ka512
snije, na istom ovom mestu povampirene usta{e vr{e skrnavqewe Spomenkompleksa Jasenovac, a time i novi genocid i nad mrtvima i nad ìvima. Ovi i drugi podaci nagla{avaju potrebu da se pored dokumentovawa i prezentirawa svetskoj javnosti zlo~ina genocida srpskog i drugih naroda u toku Drugog svetskog rata (to podrazumeva da se prethodno organizovano, sistematski i po utvr|enoj metodologiji istraì i obradi postoje}a dokumentaciona gra|a koja se ~uva u saveznim i republi~kim arhivama i drugim institucijama) obelodane i dokumentuju ~iwenice i o genocidu nad srpskim narodom koji se trenutno vr{i na teritoriji Republike Hrvatske. (Jugoslovenske institucije o ovim pitawima uglavnom }ute ili su u defanzivi, a Frawo Tu|man je 22. novembra 1991. godine uputio pismo predsedniku Bu{u u kome zahteva osnivawe Me|unarodne istra`ne komisije, te Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u~iwene protiv hrvatskog i drugih nesrpskih naroda). 3. Na potrebu dokumentovawa po~iwenih zlo~ina obavezuje Me|unarodna konvencija o spre~avawu i ka`wavawu genocida, usvojena na tre}em zasedawu Generalne skup{tine UN, 9. decembra 1948. godine. Ova konvencija precizira da zlo~in genocida, pored ostalog, ~ini: (1) namera da se u celini ili delimi~no uni{ti neka nacionalna, etni~ka, rasna ili religiozna grupa; (2) ubistvo ~lanova grupe; (3) te{ka povreda fizi~kog ili psihi~kog integriteta ~lanova grupe; (4) namerno podvrgavawe grupe ìvotnim uslovima, sra~unato na weno potpuno ili delimi~no fizi~ko uni{tewe. Dràve, strane-ugovornice, potvrdile su da je genocid me|unarodni zlo~in, bez obzira da li je po~iwen u doba rata ili za vreme mira i da zlo~in genocida ne zastareva i preuzele obavezu da ga spre~avaju i ka`wavaju. Jugoslavija je ovu konvenciju ratifikovala 1951. godine. Na osnovu Konvencije, svaka dràva ugovornica ima pravo da upozori nadle`ne organe Ujediwenih nacija na zlo~in genocida u ciqu wegovog spre~avawa i suzbijawa. Predvi|eno je, tako|e, da ukoliko jedna vlada izvr{i zlo~in genocida na svojoj teritoriji protiv svojih dràvqana, to postaje nadle`nost me|unarodnog prava (me|unarodnog suda pravde), protiv ~ije primene se ne moè pozivati na princip neme{awa u unutra{we poslove. Zlo~in genocida, kao i ratni zlo~ini i druga krivi~na dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, inkriminisani su u Krivi~nom zakonu SFRJ i za wihove izvr{ioce predvi|ene su najteè kazne, ukqu~uju}i smrtnu kaznu. Te{ke kazne predvi|ene su i za sve one koji organizuju grupe radi vr{ewa ovih krivi~nih dela. Predvi|eno je, tako|e, da za ova krivi~na dela ne zastareva krivi~no gowewe i izvr{ewe kazne. S obzirom na to da se ne moè po toj konvenciji odbiti ekstradicija izvr{ioca zlo~ina genocida iz politi~kih razloga, nadle`ni savezni, republi~ki i lokalni organi du`ni su da {to pre prikupe odre|ene podatke o izvr{iocima koji su ve} pobegli u inostranstvo ili }e to u~initi. 4. Savezno javno tuìla{tvo je u Krivi~nopravnoj proceni aktivnosti da se upotrebom sile i drugim protivustavnim putem Hrvatska i Slovenija otcepe od SFRJ, koja je ~lanovima Predsedni{tva SFRJ dostavqe513
na 20. novembra 1991. godine, navelo brojna krivi~na dela protiv osnova dràvnog ure|ewa i bezbednosti SFRJ ~iji su u~inioci i naredbodavci, pre svega, nosioci najodgovornijih funkcija. U ovoj celovitoj krivi~nopravnoj proceni navode se i brojni primeri krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava (genocid, ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, rawenika i zarobqenika) u~iwenih na teritoriji tih republika. Ukazano je da je u Hrvatskoj, pored napada na jedinice i ustanove JNA, na vojna lica i ~lanove wihovih porodica, izvr{en i masovan oruàni napad na gra|ane srpske nacionalnosti, na naseqena mesta u kojima oni ìve i na wihovu imovinu. Pored toga, izvr{en je i oruàni napad i na mnoga naseqena mesta van teritorije Hrvatske (u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori). Sve ovo u Hrvatskoj je dovelo do sna`nih i brojnih kriminalnih aktivnosti i te{kih posledica. Savezni javni tuìlac procewuje da je, bez ikakvih daqih izvi|awa, jasno da ubijawe civilnog srpskog stanovni{tva, wegovo prinudno raseqavawe i progawawe, paqewe, ru{ewe i pqa~kawe srpskih ku}a i naseqenih mesta, kao i drugi brutalni postupci prema civilnom stanovni{tvu, rawenicima, pripadnicima sredstava informisawa, pregovara~ima, pripadnicima stranih misija, zatim preduzimawe nedozvoqenih na~ina borbe i upotreba nedozvoqenih bojnih sredstava uz krivi~no delo ugroàvawa teritorijalne celine SFRJ imaju i sva bitna obele`ja drugih krivi~nih dela, pre svega: genocid iz ~lana 141 KZ SFRJ, krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142 KZ SFRJ, krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv rawenika i bolesnika iz ~lana 143 KZ SFRJ, krivi~nog dela surovog postupawa sa rawenicima, bolesnicima i ratnim zarobqenicima iz ~lana 150 KZ SFRJ i krivi~nog dela upotrebe nedozvoqenih sredstava borbe iz ~lana 148 KZ SFRJ. Savezno javno tuìla{tvo navodi i mere koje je, u saradwi sa nadle`nim organima, preduzimalo kako bi u~inioci ovih i drugih te{kih krivi~nih dela bili podvrgnuti krivi~noj odgovornosti. Pre svega, od Saveznog sekretarijata za unutra{we poslove zahtevalo je da obezbedi prikupqawe potrebnih obave{tewa o krivi~nom delu ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva i o krvi~nom delu genocida na teritoriji Hrvatske. Odre|ena saradwa ostvarena je i sa vojnim pravosudnim organima, s obzirom na to da su za neka od ovih dela nadle`ni vojni sudovi. 5. Na konsultativnom sastanku je ukazano i na brojne te{ko}e u otkrivawu i dokumentovawu navedenih krivi~nih dela. One su, pre svega, vezane za ~iwenicu da savezni organi nisu u mogu}nosti da primewuju svoja ovla{}ewa na celoj teritoriji SFRJ. Na delu teritorije Hrvatske, koji je trenutno pod kontrolom republi~kih vlasti, organi Federacije, ukqu~uju}i i Savezno javno tuìla{tvo, kao i organe SSUP-a pa i JNA, nisu u mogu}nosti da obezbede primenu federalne regulative koja je odlukama i prakti~nim aktima ove republike potpuno suspendovana. Me|utim, odre|ene te{ko}e u pogledu angaòvawa saveznih organa na prikupqawu dokaza o ratnim zlo~inima i genocidu javqaju se i na oslobo|enim delovima teritorije Republike Hrvatske (u krajinama) i vezane su, pre svega, za wihov odnos i saradwu sa novoformiranim organima vlasti na ovim teritorijama.
514
U vezi sa iznetim konstatacijama postavqa se vi{e politi~kih, ustavnopravnih i prakti~nih pitawa, posebno kada je re~ o poloàju i funkcionisawu novoosnovanih dràvnih organa: od pitawa wihovog legaliteta i poloàja sa stanovi{ta vaè}eg ustavnopravnog sistema SFRJ i, u tom kontekstu odnosa sa saveznim organima, do pitawa wihove prakti~ne osposobqenosti za vr{ewe ovih poslova. Pre svega, postavqeno je i pitawe ko prakti~no vr{i dràvnu vlast na ovim teritorijama. Ukazano je da je urgentna potreba pravnog regulisawa poloàja ovih organa i ingerencija saveznih organa na ovim teritorijama. Velike te{ko}e za krivi~no gowewe izvr{ilaca ratnih zlo~ina i zlo~ina genocida predstavqaju i ograni~ene nadle`nosti saveznih pravosudnih organa na teritorijama autonomnih jedinica u Republici Hrvatskoj (krajinama). I tu se postavqa problem legalnosti i poloàja novoosnovanih pravosudnih organa ovih autonomnih jedinica. Sve to zahteva da nadle`ni savezni organi, pre svega Savezni sekretarijat za pravosu|e, {to pre prou~e i predloè na~in prevazilaèwa ovog problema. Na primer, ima predloga da se nadle`nosti saveznih organa na ovim teritorijama i druga otvorena pitawa reguli{u uredbama sa zakonskom snagom, koje bi donelo Predsedni{tvo SFRJ. (isto; str. 199-205) Predsedni{tvo SFRJ je poslalo generalnom sekretaru Ujediwenih nacija Memorandum o genocidnoj politici Hrvatske prema srpskom narodu u Zapadnoj Slavoniji: Zahtev da UN upute u Zapadnu Slavoniju posebnu komisiju koja }e utvrditi fakti~ko stawe na tom podru~ju i predloìti odgovaraju}e mere, sadràn u pismu ~lana Predsedni{tva SFRJ i predsednika Dràvnog komiteta za saradwu sa UN dr Borisava Jovi}a generalnom sekretaru UN dr Butrosu Galiju, temeqi se na Memorandumu Predsedni{tva o genocidnoj politici Hrvatske prema srpskom narodu u Zapadnoj Slavoniji. Memorandum, zajedno sa 130 stranica dokumentarnog materijala u prilogu kojim se detaqno prikazuje stradawe Srba u Zapadnoj Slavoniji, uz Jovi}evo pismo, tako|e je prosle|en generalnom sekretaru svetske organizacije. Integralni tekst Memoranduma, koji je dostavqen Tanjugu, glasi: 12. april 1992. Vlada srpske oblasti Zapadne Slavonije upoznala je Predsedni{tvo SFRJ i Dràvni komitet za saradwu sa predstavnicima Ujediwenih nacija o genocidu i drugim zlo~inima koje su po~inile hrvatske vlasti srpskom narodu u toj oblasti. U vezi s tim, ona je dostavila do sada pribavqene konkretne podatke i ~iwenice koje to nesumwivo potvr|uju. Predstavnici vlade su istakli da svi do sada prikupqeni podaci dokazuju da se fa{isoidna, nacisti~ka i genocidna politika hrvatskih vlasti prema srpskom narodu u administrativnim granicama Republike Hrvatske ponavqa posle pola veka. To se ~ini fizi~kom likvidacijom pripadnika srpskog naroda, proterivawem sa wegovnh vekovnih ogwi{ta, onemogu}avawem slobodnog izraàvawa i razvijawa kulturnog i nacionalnog identiteta i ograni~avawem mogu}nosti ravnopravnog u~e{}a u politi~koj vlasti i lokalnoj samoupravi, kao i ostvarivawu ekonomsko-socijalnih i drugih gra|anskih prava i sloboda.
515
Primeri takve politike i razmere po~iwenih zlo~ina drasti~no su se ispoqili i u Zapadnoj Slavoniji. O tome, naàlost, svetska javnost ni{ta ili veoma malo zna, jer se istina o tragi~noj sudbini srpskog naroda te{ko otkriva, odnosno ve{to je skrivaju hrvatske vlasti. Vlada Srpske oblasti Zapadna Slavonija traì da Predsedni{tvo SFRJ i Dràvni komitet za saradwu sa predstavnicima UN na adekvatan na~in obaveste i upozore Ujediwene nacije i druge me|unarodne organizacije i institucije, istaknute dràvnike, nau~ne i kulturne radnike, doma}u i svetsku javnost o po~iwenom genocidu i drugim zlo~inima koje su hrvatske vlasti izvr{ile nad srpskim narodom na podru~ju Zapadne Slavonije. Takvom zahtevu se delimi~no udovoqava upu}ivawem ovog Memoranduma svetskoj demokratskoj javnosti. Uvereni smo i o~ekujemo da }e me|unarodna zajednica pokazati ve}e interesovawe da se utvrdi istina o poloàju i sudbini srpskog naroda na ovom prostoru i da }e najodlu~nije osuditi politiku koja ugroàva sva qudska i nacionalna prava, pa ~ak i sam opstanak ovog naroda. Istorijsko, geografsko i politi~ko odre|ewe pojma Zapadna Slavonija Slavonija, kao geopoliti~ki i dràvnopravni pojam i teritorija, postoji vekovima. U vreme Austrougarske monarhije geopoliti~ki pojam ove teritorije sasvim je samostalno odre|en prema Hrvatskoj i Dalmaciji. Ova teritorija je imala odre|enu samostalnost i u dràvnom i u politi~kom smislu, a kao deo Vojne krajine sluìla je i kao za{tita Be~a i Pe{te od nadirawa Otomanskog carstva prema centralnoj Evropi. Srpski narod na ovom podru~ju ìvi oko 500 godina. Slavonija se geografski deli na isto~nu i Zapadnu Slavoniju, koje povezuje pojas nazvan Srpska greda, tako|e prete`no nastawen srpskim stanovni{tvom. Taj prostor je sa severa ome|en rekom Dravom, sa juga rekom Savom, sa istoka linijom Osijek Vinkovci @upawa i sa zapada rekom Ilovom. Sa zavr{etkom Prvog svetskog rata i stvarawem Jugoslavije Slavonija po~iwe da gubi svoju dràvnopravnu i politi~ku samostalnost. Tendencija negirawa wene dràvne, nacionalne i politi~ke specifi~nosti, a posebno nacionalnog identiteta, do{la je do sna`nog izraàja u novijoj dràvnopravnoj teoriji i praksi Republike Hrvatske. Zapadna Slavonija predstavqa homogenu srpsku celinu, zbog ~ega se nekad i nazivala Mala Vla{ka. Ovaj prostor predstavqa jedinstvenu celinu u geografskom, nacionalnom, kulturnom i verskom smislu, a obuhvata op{tine Podravska Slatina, Orahovica, Dowi Mihoqac, Slavonska Poèga, Nova Gradi{ka, Novska, Pakrac, Daruvar i Grubi{no Poqe, te samo mawe delove susednih op{tina u kojima je prete`no skoncentrisano srpsko stanovni{tvo. U procesu zatirawa nacionalnog identiteta, srpsko stanovni{tvo u Zapadnoj Slavoniji je administrativno ve{to deqeno po op{tinama, tako da je bilo u mawini u svim op{tinama, izuzev u op{tini Pakrac. Primera radi, jedan broj srpskih sela op{tine Grubi{no Poqe pripojen je op{tini Bjelovar, srpska sela na podru~ju Podravske Slatine pripojena su op516
{tinama Virovitica, Dowi Mihoqac i Orahovica, a deo srpskih sela op{tine Pakrac op{tini Slavonska Poèga. Ovaj proces dovr{en je 1968. godine, ukidawem izrazito srpske op{tine Oku~ani, koja je podeqena izme|u op{tina Novska i Nova Gradi{ka, a Srbi iz op{tine Oku~ani ostali su u mawini u op{tinama kojima su pripojeni. Na ovaj na~in srpski narod je smi{qeno pretvoren u mawinu i onemogu}avano mu je da, u okviru lokalne samouprave, re{ava specifi~ne probleme svog kulturnog i nacionalnog razvoja. Tako je razbijen nacionalni identitet srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji. Imaju}i sve to u vidu, a prema izraènoj voqi ve}inskog srpskog stanovni{tva u srpskoj oblasti Zapadnoj Slavoniji, koja je u sastavu Republike Srpske Krajine, izvr{ene su promene u teritorijalnoj organizaciji op{tina. Teritoriju srpske oblasti Zapadne Slavonije obuhvataju op{tina Pakrac, kojoj su pripojena i ranije odvojena srpska sela sa podru~ja op{tina Slavonska Poèga i Nova Gradi{ka, zatim op{tina Daruvar, op{tina Grubi{no Poqe sa pripojenim srpskim selima s podru~ja op{tine Bjelovar, op{tina Podravska Slatina sa pripojenim srpskim selima sa podru~ja op{tina Orahovica, Dowi Mihoqac i Virovitica i op{tina Oku~ani, koju ~ine srpski etni~ki prostori zapadnog dela sada{we op{tine Nova Gradi{ka i isto~ni deo op{tine Novska. U sastavu ove op{tine je i naseqeno mesto Jasenovac, gde je podignut monumentalni spomenik `rtvama masovnog genocida nad Srbima, Jevrejima i drugim narodima, koji su po~inile usta{e u periodu od 1941. do 1945. godine. Da bi izbrisali tragove zlo~ina, hrvatske vlasti i wihovi vojni sastavi su tokom 1991. i 1992. godine vi{e puta izvr{ili te{ka razarawa na spomen-kompleksu i podru~ju Jasenovac, o ~emu je jugoslovenska vlada obavestila OUN i svetsku javnost Memorandumom od 20. januara 1992. godine. Zlo~in genocida nad srpskim narodom u Zapadnoj Slavoniji u periodu od 1941. do 1945. godine Nacionalna struktura stanovni{tva u Zapadnoj Slavoniji danas bi bila apsolutno druk~ija da usta{kofa{isti~ka vlast tzv. Nezavisne Dràve Hrvatske nije izvr{ila zlo~in genocida nad srpskim narodom, koji je bio posebno masovan u periodu od 1941. do 1945. godine. Ova struktura mewana je ne samo fizi~kim uni{tewem, nego i pokr{tavawem srpskog stanovni{tva u katoli~ku veru i proterivawem sa ovih prostora, pre sve ga u Srbiju. Istovremeno, hrvatsko stanovni{tvo je kolonizovano u ona naseqa Zapadne Slavonije iz kojih je srpsko stanovni{tvo isterano ili u kojima je fizi~ki uni{teno. U toku Drugog svetskog rata usta{ko-fa{isti~ke vlasti su, po ugledu na nacisti~ku Nema~ku, organizovale ~itav sistem koncentracionih logora, u kojima su po~iweni masovni zlo~ini nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim narodima i etni~kim skupinama. Ti logori nisu bili jedini oblici zlo~ina, ali sigurno su bili najstra{niji koje je civilizacija upoznala. Na podru~ju Zapadne Slavonije nalazio se kompleks logora, me|u kojima je Jasenovac sa isturenim punktovima u Staroj Gradi{ki bio tre}i po veli~ini u Evropi, sa zloglasnim statusom centralni.
517
Mnogi Srbi iz ovog kraja stradali su u logorima Jadovno i na Velebitu, Danica kod Koprivnice i mnogim drugim, a samo u logoru Jasenovac na najsvirepiji na~in ubijeno je oko 600.000 Srba. Na podru~ju Zapadne Slavonije, u periodu od 1941. do 1945. godine, srpsko stanovni{tvo je fizi~ki likvidirano i u mestima ìvqewa, a wihova imovina je sistematski uni{tavana pqa~kom i paqewem celih srpskih naseqa (Slobo{tina 1.368 `rtava, Le{tat 330 `rtava, Vo}in 320 `rtava, Kusowe 420 `rtava, Kukuwevac 800 `rtava i Dereza 400 `rtava). Podru~je Zapadne Slavonije je nakon Drugog svetskog rata smi{qeno i sistematski odràvano na niskom stepenu ekonomskog razvoja. Hrvatski {ovinizam 1971. godine, poznat kao maspok bio je vrlo izraèn i ekstreman na podru~ju Zapadne Slavonije, {to je, tako|e, uticalo na iseqavaqe srpskog stanovni{tva sa podru~ja Zapadne Slavonije na podru~je Srbije. Dolaskom na vlast stranke Hrvatske demokratske zajednice, a naro~ito dono{ewem Ustava Republike Hrvatske krajem 1990. godine, srpski narod u Hrvatskoj, kao konstitutivni narod, sveden je na poloàj nacionalne mawine. To je stvorilo pretpostavku za wegovu politi~ku, nacionalnu, ekonomsku, kulturnu i versku diskriminaciju u svim delovima Hrvatske, pa i tamo gde je predstavqao etni~ku ve}inu. U prvoj fazi, nova hrvatska vlast prisiqavala je srpsko stanovni{tvo da prihvati dràvne i nacionalne simbole iz vremena usta{ko-kvislin{ke Nezavisne Dràve Hrvatske, stvorene za vreme Drugog svetskog rata. Tim su negirana osnovna qudska, gra|anska i nacionalna prava i slobode srpskog naroda, jer ponovno uvo|ewe tih simbola za srpski narod nije bilo formalno politi~ko pitawe ve} udar na nacionalni identitet srpskog naroda, s obzirom na wegovo masovno uni{tavawe pod tim simbolima. U slede}oj fazi do{lo je do masovnog naoruàvawa pripadnika vladaju}e stranke i do etni~kog ~i{}ewa dràvnih organa, posebno policije. Gra|ani srpske nacionalnosti, bez ikakvog povoda, masovno su pozivani u policiju na saslu{avawe, otpu{tani su sa radnih mesta itd. Posebno nedopustivi, sa stanovi{ta po{tovawa osnovnih gra|anskih sloboda i prava, bili su zahtevi da Srbi potpisuju takozvane izjave lojalnosti novim hrvatskim vlastima. Hrvatski reìm se posebno okomio na Pakrac, kao centar duhovnosti srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji. Najpre je nasilno promewen nacionalni sastav policije u tom mestu, {to je 2. marta 1991. godine izazvalo direktan sukob gra|ana srpske nacionalnosti i policijskih snaga Hrvatske, a zatim su po~eli masovni fizi~ki i politi~ki progoni srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji, posebno istaknutih pojedinaca. Na osnovu datih priloga, koji sadrè konkretne podatke o izvr{enim zlo~inima hrvatskih vlasti i stradawima srpskog naroda na podru~ju Zapadne Slavonije u 1991. i 1992. godini, isti~emo da su na tom podru~ju 282 pripadnika srpskog naroda ubijena, dok je wih 289 raweno. U isto vreme sru{eno je ili spaqeno 3.745 srpskih ku}a i 27 pravoslavnih hramova. U op{tinu Oku~ani, iz drugih op{tina Zapadne Slavonije izbegle su 894 porodice srpske nacionalnosti, a nekoliko desetina hiqada gra|ana na podru~je Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.
518
Iskazano po op{tinama, podaci o stradawima srpskog stanovni{tva su slede}i: Oku~ani 122 poginula, 163 rawena, 90 sru{enih ku}a; Pakrac 43 poginula, 119 rawenih 2.514 sru{enih ili popaqenih ku}a; Podravska Slatina 104 sru{ene ili popaqepe ku}e; Orahovica 104 sru{ene ili popaqene ku}e; Slavonska Poèga 65 poginulih, 608 sru{enih ili popaqenih ku}a; Nova Gradi{ka 6 poginulih, 52 sru{ene ili popaqene ku}e; Bjelovar 5 poginulih, 36 sru{enih ili popaqenih ku}a; Grubi{no Poqe 5 poginulih i 54 sru{ene ili popaqene ku}e; Virovitica 16 poginulih, 156 sru{enih ili popaqenih ku}a. Kolike su stvarne razmere stradawa srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji, tek treba da se utvrdi. Sa sigurno{}u se u ovom trenutku moè re}i da su one daleko ve}e od ovde prikazanih, na osnovu konkretnih dosad prikupqenih podataka. Sa dolaskom mirovnih snaga UN na ovo podru~je bi}e stvorene sve pretpostavke da se utvrdi puna istina o razmerama stra{nih zlo~ina koje hrvatska vlast smi{qeno i sistematski prikriva. U wihovom utvr|ivawu zna~ajnu pomo} i podr{ku mogle bi da pruè UN i druge me|unarodne institucije, jer svet treba da sazna istinu o masovnim stradawima civilnog stanovni{tva na ovim prostorima, do koga je posle 50 godina ponovo do{lo danas, na kraju dvadesetog veka. Otpor srpskog naroda teroru i zlo~inu genocida Srpski narod Zapadne Slavonije suprotstavio se dràvnom teroru Hrvatske i ugroàvawu wenog nacionalnog i svakog drugog identiteta. To je dovelo do masovnog oruànog napada hrvatskih paravojnih oruànih sastava na Oku~ane 15. avgusta 1991. godine. Budu}i da su nai{le na neo~ekivani otpor, hrvatske oruàne snage zapo~ele su oruàne napade i na srpska naseqa na podru~ju Pakraca, Daruvara, Grubi{nog Poqa, Podravske Slatine, Orahovice i Slavonske Poège. Ovakav razvoj doga|aja izazvao je spontani otpor srpskog naroda Zapadne Slavonije i za kratko vreme, po~etkom septembra 1991. godine, stvorena je Teritorijalna odbrana koja je u svom sastavu imala oko 7.800 boraca. Od kraja avgusta do kraja decembra 1991. godine vo|ene su èstoke borbe na podru~jima Oku~ana, Pakraca, Daruvara, Grubi{nog Poqa, Podravske Slatine, Orahovice i Slavonske Poège. Za vreme tih borbi jedinice JNA bile su angaòvane do Pakraca, a na celom preostalom podru~ju rati{ta protiv hrvatskih paravojnih oruànih sastava borile su se iskqu~ivo jedinice Teritorijalne odbrane. Teritorijalna odbrana je na podru~ju Zapadne Slavonije formirala svoje op{tinske {tabove u Oku~anima, Pakracu, Daruvaru, Grubi{nom Poqu, Podravskoj Slatini, Orahovici i Slavonskoj Poègi i glavni {tab Teritorijalne odbrane za Zapadnu Slavoniju sa sedi{tem u Zve~evu na Papuku. U prvoj fazi borbe, zbog nepripremqenosti srpskog naroda i brutalnosti hrvatskih vlasti i wihovih vojnih formacija, do{lo je do stvarawa velikih zbegova srpskog naroda po {umama Papuka i Psuwa. Na tim prostorima zbegovi su se zadràli sve do oslobo|ewa puta Oku~ani Bosanska Gradi{ka, kada su preba~eni u Bosnu i Srbiju.
519
Za vreme trajawa oruànih borbi, na ovim prostorima poginuo je veliki broj pripadnika Teritorijalne odbrane. Do{lo je do masovnog uni{tavawa imovine na podru~jima gde su vo|ene borbe, kao i do stradawa civilnog stanovni{tva u srpskim naseqima koja su bila izvan kontrole jedinica Teritorijalne odbrane. Karakteristi~no je da su hrvatski paravojni oruàni sastavi svoje oruàne aktivnosti posebno poja~avali nakon potpisanih primirja. Zbog kr{ewa sklopqenog primirja na podru~ju Grubi{nog Poqa od strane hrvatskih paravojnih oruànih sastava, koji su imali neuporedivo brojnije snage, po~etkom novembra 1991. godine do{lo je do povla~ewa stanovni{tva i pripadnika Teritorijalne odbrane sa podru~ja Grubi{nog Poqa. Nikada do sada srpski narod sa tog podru~ja nije bio prinu|en da napusti svoja ogwi{ta. Nakon primirja, potpisanog u @enevi 23. novembra 1991. godine, do{lo je do {iroke ofanzive hrvatskih paravojnih oruànih sastava na prostorima pod kontrolom Teritorijalne odbrane Zapadne Slavonije. Hrvatski paravojni sastavi preduzeli su ofanzivu na svim linijama fronta, koriste}i daleko brojnije snage i tehniku. Radi odràvawa primirja, izbegavawa velikih `rtava i masovnog uni{tewa civilnog stanovni{tva, kao i zbog spleta drugih okolnosti, do{lo je do povla~ewa jedinica Teritorijalne odbrane i civilnog stanovni{tva sa podru~ja op{tina Podravska Slatina, Orahovica, Daruvar, Pakrac i Slavonska Poèga. Severna linija fronta odbrane postavqena je kod Pakraca. U to vreme sa ovog podru~ja izbeglo je oko 70.000 gra|ana srpske nacionalnosti. Zbegovi srpskog naroda kretali su se {umskim putevima Papuka i Psuwa, po izuzetno te{kim vremenskim uslovima. Zbog velike hladno}e i veoma te{kih uslova sredinom decembra, u zbegu je umrlo vi{e starijih lica. Hrvatski paravojni oruàni sastavi tukli su artiqerijskom vatrom i bombardovali, uz pomo} adaptiranih aviona poqoprivredne avijacije, kolone izbeglica koje su se kretale prema Bosni. Tom prilikom vi{e gra|ana je poginulo i te{ko ili lak{e raweno. Nakon povla~ewa srpskog stanovni{tva sa podru~ja na kojima su vo|ene oruàne borbe, do{lo je i do masovnog odlaska i iz naseqa u blizini rati{ta. Posebno je karakteristi~no da do masovnog uni{tewa napu{tenih srpskih sela i pqa~kawa wihove imovine dolazi nakon potpisivawa posledweg, tzv. Sarajevskog primirja, od 2. januara 1992. godine. Tada dolazi i do uni{tewa srpske imovine u ravni~arskom, tzv. podravskom delu op{tina Virovitica, Podravska Slatina i Dowi Mihoqac. Prema informacijama kojima raspolaèmo i koje predo~avamo u prilozima, pqa~ka i uni{tavawe srpske imovine na podru~ju Zapadne Slavonije imaju do sada nezabeleène razmere iako stradawe srpskog naroda nije u potpunosti sagledano niti su prikupqeni svi relevantni podaci. U sklopu mera za etni~ko ~i{}ewe Zapadne Slavonije posebno je karakteristi~na naredba kriznog {taba u Slavonskoj Poègi, kojom je nare|eno raseqavawe 24 srpska sela u severozapadnom delu op{tine Slavonska Poèga.
520
Prema podacima koje dajemo u aneksu, hrvatski paravojni oruàni sastavi su uni{tili najve}i deo svetovnih i crkvenih spomenika srpskog naroda, posebno onih koji su podignuti u znak se}awa na borbu protiv fa{izma. Drasti~an primer wihovog vandalizma je uni{tavawe Vladi~inog dvora u Pakracu i wegove biblioteke, koji su imali neprocewivu istorijsku vrednost. Problemi u vezi sa za{titom srpskog naroda Zapadne Slavonije Srpski narod, organi vlasti na prostoru Zapadne Slavonije i vlada te oblasti, od samog inicirawa i otpo~iwawa mirovnog procesa u Jugoslaviji, zalagali su se za mirno re{ewe krize. Pou~eni negativnim iskustvima u vezi sa angaòvawem predstavnika Evropske zajednice, oni su sa posebnim zadovoqstvom prihvatili angaòvawe Ujediwenih nacija u uspostavqawu mira, kao bitne pretpostavke za politi~ko re{avawe nastalih problema. U skladu sa ulogom UN da se srpskom narodu u Hrvatskoj obezbedi puna za{tita, posebno u oblastima u kojima Srbi predstavqaju ve}inu ili brojnu mawinu stanovni{tva i gde su etni~ke zategnutosti nedavno dovele do oruànih sukoba (ta~ka 8. Vensovog plana), srpski narod Zapadne Slavonije duboko je uveren i o~ekuje da }e se takva misija UN dosledno realizovati. Me|utim, sa àqewem konstatujemo da, zbog naru{avawa prekida vatre do koga je do{lo krivicom hrvatskih vlasti, u decembru 1991. godine, pripremna grupa UN nije posetila podru~je Zapadne Slavonije, kako bi sagledala stvarno stawe i, u skladu sa tim, predloìla adekvatna re{ewa o razme{taju mirovnih snaga UN. Tako|e, jo{ nije realizovano obe}awe visokih funkcionera UN, dato predstavnicima vlade Zapadne Slavonije, da }e ta pitawa re{iti pre dolaska mirovnih snaga UN i na licu mesta utvrditi naseqa koja }e u}i u zonu pod za{titom UN. Imaju}i u vidu strahote koje je srpski narod na podru~jima Zapadne Slavonije doìveo u 1991. i 1992. godini, kao i one iz Drugog svetskog rata, neophodno je da zona pod za{titom Ujediwenih nacija obuhvati sva naseqa u kojima je srpsko stanovni{tvo u ve}ini ili predstavqa ugroènu mawinu. To je bitna pretpostavka da se garantuje bezbednost srpskom narodu da ne}e daqe biti izloèn represalijama hrvatskih vlasti i wihovih paravojnih formacija i obezbedi povratak izbeglog stanovni{tva na svoja vekovna ogwi{ta. Ukoliko se te pretpostavke ne obezbede, to moè izazvati dalekose`ne posledice na ovim prostorima, pa i dovesti u pitawe ostvarivawe mirovne operacije Ujediwenih nacija u Zapadnoj Slavoniji. Polaze}i od ~iwenica iznetih u Memorandumu i dokumentacije date u aneksima, traìmo da Organizacija ujediwenih nacija formira komisiju koja }e utvrditi fakti~ko stawe i u skladu s tim preduzeti adekvatne mere. (isto; str. 243-250)
521
23. Zlo~ini nad srpskim narodom u Zapadnoj Slavoniji

Prof. dr Stojan Yelajlija, ukazuju}i na ~iwenicu da se antisrpska politika u Hrvatskoj u kontinuitetu sprovodila tokom XIX i XX veka, isti~e da je ratni sukob u Zapadnoj Slavoniji tokom 1991. i 1992. godine u potpunosti potvrdio etnocidnu politiku hadezeovske vlasti. U radu pod naslovom Zlo~ini hrvatske vojske i hrvatske policije u Zapadnoj Slavoniji 1991. i 1992. godine on polazi od istorijske i geografske odrednice pojma Zapadna Slavonija. Zapadna Slavonija je geografska, istorijska, demografska, kulturna i privredna celina, koja obuhvata prostor 10 op{tina, sme{tenih u me|ure~ju reka Save i Drave, isto~no od reke Ilove do linije Osijek \akovo Vinkovci. Taj centralni deo Slavonije poklapa se sa prostorom na kome se nalazi Slavonska eparhija, ~ije je sedi{te u Pakracu. Ova eparhija je duhovni produètak Poè{ke eparhije, koja je osnovana 1557. godine u doba postojawa Pe}ke patrijar{ije. Do velike seobe Srba, potkraj 17. veka duhovni centar ove eparhije bio je manastir Orahovica. U ovom delu stare Slavonije, postojala su brojna srpska naseqa, tako da je centralni deo Slavonije u dokumentaciji be~koga dvora nazivan Mala Vla{ka. Naime, u doba turske vladavine, iz odbrambenih razloga, turska administracija je ove krajeve naseqavala nemuslimanskim narodom sa podru~ja Stare Srbije, daju}i im odre|ene povlastice kao grani~arima vlasima, po ~emu su se razlikovali od obi~ne raje. Patrijarh Arsenije III sedi{te eparhije je preselio 1705. godine iz Slavonske Poège u Pakrac, gde su ve} od 15. veka postojala dva pravoslavna manastira Pakra i Sveta Ana. Od tada Pakrac postaje duhovni i kulturni centar. Od 1810. do 1870. godine u Pakracu deluje bogoslovska {kola, a od 1871. godine i pravoslavna u~iteqska {kola. Slavonska eparhija zbog ve}inskog srpskog stanovni{tva, za razliku od Zagreba~ko-Qubqanske eparhije, ~ije je sedi{te jedno vreme bilo u Severinu kod Bjelovara, relativno uspe{no se oduprla unija}ewu od strane katoli~ke crkve tokom 17, 18. i 19. veka. U obe ove eparhije za vreme Drugog svetskog rata usta{e su po~inile zlo~ine genocida nestale su cele porodice i naseqa, desetine hiqada Srba je pobijeno, poklano i nestalo u logorima. Na podru~ju Zapadne Slavonije tokom ~itavoga rata postojao je sistem logora sa Jasenovcem kao centralnim logorom. U Slavonskoj eparhiji sru{eno je i spaqeno 54 pravoslavne crkve, a 21 je te{ko o{te}ena. Manastiri Orahovica i Pakra su opqa~kani i spaqeni. Uni{teno je neprocewivo crkveno bogatstvo i kwi`ni fond sa dokumentacijom o historijskom postojawu Srba na ovim prostorima u eparhijskoj biblioteci u Pakracu. Razarawa i uni{tavawa po svojim razmerama nose pe~at etnocidnog i kulturnog genocida (...) Demografski oporavak srpskog stanovni{tva nikada nije dostigao predratni period, o ~emu govore posleratni popisi stanovni{tva u Hrvatskoj. Prema dr Jovanu Ili}u, migracioni bilans Srba u Hrvatskoj u periodu 1948-1981. godine bio je stalno negativan, {to zna~i da je iseqavawe bilo iznad doseqavawa. Kada je re~ o me|unacionalnim odnosima izme|u Hr522
vata i Srba, kao dva konstitutivna naroda u Hrvatskoj, onda se mora re}i da oni nikada nisu bili proèti poverewem i blisko{}u, jer nije bilo istinske èqe vlasti da se ratni zlo~ini razobli~e do kraja i krivci kazne. Kako u Slavoniji nije postojala ja~a ~etni~ka organizacija i pokret, nisu se mogle povla~iti paralele i izjedna~avawa `rtava tokom rata. Zvani~no, sve zlo~ine nad Srbima izvr{ili su fa{isti i doma}i izdajnici, po ~emu ispada da su Nemci glavni izvr{ioci zlo~ina iako su prakti~no sve zlo~ine izvr{ile doma}e usta{e. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 121-122) Sve ~e{}e pojavqivawe usta{ke ikonografije, minimizirawe i vre|awe `rtava rata, u periodu posle Mas pokreta izazvao je jo{ ve}e podozrewe i strah kod Srba. Posle sedamdesetih godina nastaje tiho, ali kontinuirano iseqavawe Srba iz Slavonije. Uglavnom se iseqava inteligencija, vojna lica, nosioci vojnih i invalidskih penzija i imu}niji slojevi koji su mogli obezbediti ìvotne potrebe i posao svojoj deci. Interesantno je pona{awe katoli~ke crkve u celom posleratnom periodu. Crkva je vodila ve{tu propagandu o tobo`noj ugroènosti hrvatskog naroda u sopstvenoj zemqi od strane srpskog nacionalizma, komunista kao progoniteqa vere i jugoslovenstva kojeg su uglavnom prihvatale porodice me{ovitih brakova i deo Srba. Predizborni period za izbore 1990. godine ponovno je doveo do pove}awa me|unacionalnih tenzija, jer je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) u osvajawu vlasti otvoreno nastupila sa usta{kom emigracijom. Na osniva~kom kongresu HDZ, 24. i 25. februara 1990. godine u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, ~ule su se poruke za reviziju granica Hrvatske do Drine, a predsednik HDZ Frawo Tu|man je rekao da je NDH èqa Hrvata, a da je nacisti~ka Nema~ka izvr{ila odmazdu za versajsku nepravdu. (isto; str. 123) Posle pobede HDZ na izborima, kojoj je u dobroj meri pomogla SDP, HDZ je sa re~i pre{la na delo. Ve} krajem 1990. godine donet je tzv. Boì}ni ustav po kome su Srbi izgubili pravo na konstitutivnost i ravnopravnost koju su prakti~no imali, izuzev perioda NDH od ukidawa Vojne krajine 1861. godine. Otpu{tawima sa posla, posebno u policiji, sudstvu, {kolstvu, privredi i traèwem pismene izjave o lojalnosti novoj vlasti, a zatim poni{tavawem prava na ravnopravnu upotrebu pisma i jezika, Srbima su prakti~no bila uskra}ena qudska, gra|anska i nacionalna prava. O razmerama diskriminacije prema srpskom narodu svedo~e zapisnici sa sednica Sabora i zakonski i podzakonski akti doneti u Saboru, od dolaska do silaska HDZ sa vlasti. Napadi na imovinu i lica srpskog porekla po~eli su ve} 1990. godine. Srpska zajednica u Hrvatskoj je preko svojih predstavnika na skup{tini u Srbu 25. juna 1990. godine donela odluku o raspisivawu referenduma o autonomiji. Pravna zasnovanost raspisivawa referenduma srpskog naroda bila je identi~na onoj na kojoj se zasnivao zahtev Republike Hrvatske za izlazak iz SFRJ Ustav SFRJ, Ustav SR Hrvatske i me|unarodni standardi o ravnopravnosti naroda, nacionalnih i etni~kih mawina. Ubistva koja je vr{ila jednonacionalna policija van oruànih sukoba u 1991. godini ukazuju da se radi o organizovanim politi~kim ubistvima (...)
523
Prvu polovinu 1991. godine u Zapadnoj Slavoniji karakteri{e formirawe kriznih {tabova i naoruàvawe ~lanova HDZ u svim op{tinskim odborima HDZ. Da se radi o pripremi za oruàni sukob moè se naslutiti iz izjava ~elnika HDZ. Advokat Branko Majcan iz Daruvara na sastanku HDZ, po~etkom maja 1991. godine, u selu Masliwa~i izjavquje: Svi Srbi bi}e pobijeni i proterani, ako vi to ne u~inite do}i }e Hercegovci ili Viroviti~ani. (isto; str.123-124) U prvoj polovini septembra 1991. godine, MUP Republike Hrvatske formirao je prve koncentracione logore u Zapadnoj Slavoniji Marino Selo i Pakra~ka Poqana, op{tina Pakrac. Ovi logori su egzistirali sve do dolaska UNPROFOR-a marta 1992. godine. U logore su dovo|ena lica prete`no iz op{tina Pakrac, Daruvar, Grubi{ino Poqe, Novska, Gara{nica, ali je bilo deportovanih ~ak i sa podru~ja Zagreba (Podravske Slatine, Rijeke i drugih mesta). Ta~an broj lica ubijenih u ovim logorima se ne zna. Prema raznim izvorima, taj broj se kre}e od nekoliko stotina do dve hiqade. Prema izjavama svedoka datih policijskom oficiru iz Kanade, koji je svoja saznawa preneo predstavniku UN za civilnu policiju u Zapadnoj Slavoniji g-dinu Fi{eru, u rejonu sela Antunovac, op{tina Pakrac, hladwa~ama je prevezeno i ukopano oko 200 le{eva dovezenih iz logora Marino Selo i Pakra~ka Poqana. Jedan od hrvatskih policajaca (Bajramovi}) koji je procesuiran zbog drugih zlo~ina izjavio je da je u ova dva logora ubijeno oko 270 lica. Prema navodima iz Memoranduma Vlade SRJ upu}enog UN novembra 1993. godine, samo u Pakra~koj Poqani otkriveno je 10 velikih (20 m h 5 m) grobnica sa vi{e stotina ubijenih lica i nekoliko desetina mawih grobnica (2 m h 3 m). U Marinom Selu ubijeno je oko 800 Srba i sahraweno u vi{e grobnica uz samu obalu reke Ilove. Na osnovu izjava svedoka napravqena je mapa prona|enih grobnica. Napravio ju je D. B. Nikolson, a mapu poseduje UNPROFOR. Akcijama likvidacije rukovodila je Jedinica za posebne namene MUP-a RH pod komandom Tomislava Mer~epa, a uz saglasnost ministra unutra{wih poslova Ivana Veki}a i znawe Zdravka Tomca. Komisija eksperata Saveta bezbednosti UN pod rukovodstvom êrifa Bosasionija i Vilijema J. Fenriha, nije saslu{ala svedoke niti je izvr{ila iskopavawe na svim nazna~enim lokacijama ve} na jednoj grobnici gde je otkriveno 19 le{eva. Ubijena lica su bila ve}inom civili srpske nacionalnosti, razli~itog pola i uzrasta. Jedan od preìvelih svedoka iz sela Kip, op{tina Daruvar, dao je izjavu komisiji za ispitivawe ratnih zlo~ina SRJ iz koje se mogu sagledati detaqi o postupku HP prema zato~enim licima. Policajci su naìvo `rtvama odsecali delove tela, a zatim terali da ih jedu (autor li~no poznaje svedoka). Deo podataka o logoru Marino Selo i Pakra~ka Poqana, sa kojima je raspolagao UNPROFOR ukraden je iz sedi{ta UNPROFOR-a u Zagrebu, o ~emu su pisali mediji u Hrvatskoj, a prenela {tampa i televizija u SRJ. Kako grobnice sve vreme nisu bile za{ti}ene, nepoznata lica su ih u vi{e navrata prekopavala i uni{tavala tragove zlo~ina.
524
Iz evidencije kojom raspolaè Veritas Nestala lica na podru~ju Hrvatske, poimenice je navedeno 38 lica ubijenih u Marinom Selu i 17 u Pakra~koj Poqani. Postoji velika verovatno}a da su mnoga lica koja se vode kao nestala ubijena u tim logorima. O postojawu ovih logora znali su najvi{i politi~ki organi u Hrvatskoj, jer su deportacije i egzekucije vr{ili vojni i civilni policajci. U toku 1993. godine sproveden je sudski proces protiv nekoliko lica za zlo~ine izvr{ene u tim logorima. Tuìlac Ante Nobilo se posle toga procesa povukao iz pravosu|a, jer je, po nalogu vlasti, proces obustavqen. Krajem septembra 1991. godine (29. 9) HV je izvr{ila napad na kasarne u garnizonu Bjelovar. Tom prilikom HV je izvr{ila brojne zlo~ine nad zarobqenim oficirima, vojnicima i civilnim licima srpske nacionalnosti koji su se iz bezbednosnih razloga sklonili u kasarnu Vojnovi}. Mawi deo le{eva, ukqu~uju}i i le{ komandanta garnizona pukovnika Kova~evi}a dopremqen je u tada{wu vojnu bolnicu u Zagrebu, gde je izvr{ena sudskomedicinska ekspertiza. Obdukcioni nalazi ukazuju na krajwu brutalnost prilikom usmr}ivawa zarobqenih lica odsecawe delova tela, va|ewe o~iju i sl. U toj vojnoj bolnici tako|e je izvr{ena i sudsko-medicinska ekspertiza zarobqenih, a potom ubijenih, rezervista na Koranskom mostu u Karlovcu, ~iji po~inioci su oslobo|eni u sudskom procesu. (Autor je li~no imao uvid u protokol sudsko-medicinske ekspertize obe grupe). Posle pada kasarne u Bjelovaru HV i HP su imali osigurano zale|e za predstoje}e operacije ~i{}ewa Zapadne Slavonije. Operacija je po~ela u oktobru i trajala je do kraja 1991. godine, uprkos primirju potpisanom u @enevi 23. novembra 1991. godine izme|u hrvatske strane i generala Kadijevi}a, kao opunomo}enika Predsedni{tva SRFJ. Ciq hrvatske operacije bio je da se do dolaska za{titnih snaga Ujediwenih nacija zauzme {to ve}a teritorija i potpuno o~isti od srpskog stanovni{tva. U tome je hrvatska vlast potpuno uspela. Od cele teritorije Zapadne Slavonije pod kontrolom TO SAO Zapadne Slavonije, krajem 1991. godine, ostala je novoformirana op{tina Oku~ani sa mawim brojem sela isto~no od Pakraca. Prema nepotpunim podacima koje je sakupila Vlada srpske oblasti Zapadna Slavonija, krajem 1991. godine iz Zapadne Slavonije je izbeglo i prognano preko 70 hiqada Srba u Bosnu i SRJ. Odbor Crvenog krsta op{tine Oku~ani tako|e je registrovao da se na teritoriji te op{tine zadràlo preko hiqadu izbeglih i prognanih lica sa teritorija drugih op{tina. U pismu predsednika dràvnog komiteta za saradwu sa predstavnicima UN u vezi sa organizacijom mirovnih snaga dr Borisava Jovi}a, upu}enom generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju, 10. aprila 1992. godine, i Memorandumu Predsedni{tva SFRJ o genocidnoj politici Hrvatske prema srpskom narodu u Zapadnoj Slavoniji, navodi se, pored pomenutog broja izbeglih i prognanih, da je poginulo 282 gra|ana srpske nacionalnosti, da je raweno 289 lica i da je sru{eno i spaqeno 3.745 srpskih ku}a i 27 pravoslavnih hramova. Spaqeno je ili iseqeno 60 sela na podru~ju Zapadne Slavonije. Me|utim, tragedija je bila znatno ve}a i prevazilazi ove podatke, jer su se ubistva i uni{tavawa imovine nastavila i tokom 1992. godine. Tako
525
da je do 15. avgusta 1992. godine iseqeno i spaqeno 193 naseqa gde su Srbi ìveli. Prema podacima koje je utvrdio Veritas za Zapadnu Slavoniju navodi se da je 1991. i 1992. godine poginulo 337, a nestalo 373 lica. U kwizi Nestala lica na podru~ju Hrvatske navedena su imena ubijenih i nestalih sa godinom ro|ewa, mestom u kome su ìveli i ubijeni. Na osnovu toga mogu}e je rekonstruisati zlo~ine po mestu nastajawa, vremenu, polu i uzrastu, a moè se zakqu~iti da su zlo~ini izvr{eni u svim op{tinama Zapadne Slavonije gde su ìveli Srbi. Ubistva su izvr{ena nad civilnim licima oba pola i razli~itih uzrasta ukqu~uju}i de~ji uzrast i osobe starije od 60 godina. (isto; str. 125-127) Minirawe ku}a 1991. i 1992. godine bilo je veoma ra{ireno i zahvatilo je svih 10 op{tina Zapadne Slavonije. S obzirom da je u Virovitici krizni {tab HDZ organizovao posebnu grupu, verovatno da je to bio jedan od oblika organizovanog uni{tavawa imovine srpske nacionalnosti i u drugim delovima Zapadne Slavonije. Da se radi o smi{qenom i organizovanom uni{tavawu jednoga naroda govore neke od dostupnih ~iwenica. Prvo, me|u ubijenim i nestalim licima srpske nacionalnosti 1991-92. godine, dakle na samom po~etku rata, nalazi se 115 lica preko 60 godina starosti, od ~ega je 56 lica ènskog pola. Drugo, u mesecu oktobru krizni {tab op{tine Slavonska Poèga izdao je naredbu o nasilnom iseqavawu 24 sela sa prete`no srpskim stanovni{tvom. Stanovnici koji su ostali u selima su pobijeni. Raseqeni se do danas nisu vratili svojim ku}ama. Tre}e, minirawe ku}a i uni{tavawe imovine pripadnika srpske nacionalnosti po~elo je dolaskom HDZ na vlast u Hrvatskoj, a intenziviralo se posle priznavawa hrvatske dràvnosti po~etkom 1992. godine. Tako je ve} u julu 1991. godine uni{ten objekat Milo{a Pua~e u Slavonskoj Poègi. U op{tini Daruvar minirawe ku}a i uni{tavawe imovine bilo je masovno zastupqeno u prvoj polovini 1992. godine, u vreme kada u tom kraju nije bilo vojnih operacija i kada je UNPROFOR poseo bazu u selu Doqanima kod Daruvara. Indikativno je da su u toku februara Daruvar posetili najvi{i nosioci hrvatske vlasti Stipe Mesi} i Slavko Degoricija i imali sastanke sa kriznim {tabom i mesnim ~elnicima HDZ. Interesantno je navesti izjavu anonimnog minera iz Daruvara, datu krajem marta 1992. godine Slobodnom tjedniku. On je rekao: Dizati ku}e je dobro i nije dobro. Dobro je samo u slu~aju, ako je to garancija da se ~etnik, ne Srbin, nego ~etnik, ne}e vratiti u grad. A ja mislim da je to dovoqna garancija. Miner je pripadao Zboru narodne garde iz Virovitice pod komandom \ure De~aka. U tom periodu sru{ena je i ku}a Mi{e \ermanovi}a u kojoj se nalazio bra~ni par Yelajlija Du{an i Kata, koji su slu~ajno ostali nepovre|eni. Naàlost, mnogi nisu preìveli ru{ewe svojih ku}a, me|u kojima i Du{an Kqaji} i wegova supruga Milica, stari 37 godina, iz sela Gu~ani, op{tina Slavonska Poèga, Savo Smoli} (1936) i Mara Smoli} (1936) iz Gorweg Mihoqca, op{tina Podravska Slatina, Jula Doki} (1924) iz Kantrovaca i mnogi drugi. Drasti~an primer nasiqa i uni{tavawa ku526
}a i imovine dogodio se 10. 12. 1991. godine u selu Sinlije u op{tini Nova Gradi{ka. U ranim jutarwim ~asovima HV je opkolila i napala to malo selo sa 14 ku}a iz vatrenog oru`ja. Posle prekida vatre usnule i prepla{ene qude pripadnici HV su isterali na put, nepokretnog Jovu @ivkovi}a (1913) obesili, a wegovu suprugu Jagodu (1918), zaklali. Na o~igled stanovnika sela wihove ku}e su zapaqene. Svi stanovnici su oterani u logor u Novu Gradi{ku, odakle su pu{teni uz zabranu da se vrate u selo. êtvrto, anonimni miner iz Daruvara rekao je za Slobodni tjednik da je za 30 ku}a utro{io 120 kg eksploziva TNT. Za hiqade sru{enih ku}a morale su se utro{iti tone eksploziva, {to nije mogao posedovati pojedinac, ve} dràva (...) Po~etkom marta 1992. godine za{titne snage Ujediwenih nacija UNPROFOR formirale su za{titne zone na podru~jima gde su ìveli Srbi u Hrvatskoj. Me|utim, u zonama koje su bile pod kontrolom hrvatske vlasti ubistva, maltretirawa i ru{ewa ku}a, ~iji vlasnici su bili srpske nacionalnosti su se nastavili i posle dolaska UNPROFOR-a.(isto; str. 127-130) Da su za ratne zlo~ine znale najvi{e politi~ke, policijske i vojne li~nosti, nema sumwe. Martin [pegeq, u intervjuu objavqenom u Feral tribjunu, govore}i o zlo~inima izvr{enim 1991. godine izjavquje da su zlo~ine i minirawa ku}a vr{ile posebne jedinice (HOS i druge), koje nisu bile pod komandom Glavnog stoèra HV i da je wihov zapovjednik general Ante Roso bio zbog zlo~ina u sukobu sa HV. [pegeq navodi da je o tome obavestio Tu|mana i [u{ka, ali su ove jedinice i daqe delovale sve do kraja 1995. godine. Takvih jedinica, po izjavi [pegeqa, bilo je 16 i bile su raspore|ene na celoj teritoriji Hrvatske. Me|utim, lokalni ~elnici HDZ, koji su ujedno komandovali HP i vojnim jedinicama, imali su neograni~enu mo} nad sudbinom qudi (\uro De~ak je bio glavni ~elnik HDZ i komandant bataqona HV u Virovitici). (isto; str. 131) Domovinski rat, kako se u Hrvatskoj slu`beno naziva gra|anski rat, postao je centralno mesto i simbol kompleksa, frustracija, zabluda i proture~ja. Pohvale o blistavosti uma, ve{tine, juna{tva i najvi{eg patriotizma treba suo~iti sa stvarno{}u i ~iwenicama da su se ratni zlo~ini dogodili. To niko ne moè negirati. Piter Galbrajt (Peter Galbraith) je rekao: Re}i }u samo da su se dogodili vrlo ozbiqni zlo~ini posle ~etvrtoga kolovoza. Ono {to nam je u tom trenutku bilo jasno jest da se radilo o zlo~inima, o sustavnom paqewu i pqa~ki srpskih ku}a u celoj Krajini, te o zna~ajnom broju ubistva civila koji su tamo ostali. Royer Koen (Roger Cohen), visoki funkcioner Ministarstva unutra{wih poslova SAD, objavio je u listu The New York Times, a preneo Vjesnik od 3. 11. 1995. godine: Cijelo smo vrijeme znali da je Tu|man hteo malu, poniznu, skr{enu i tihu srpsku mawinu drugoga reda. No mi smo ga trebali, pa smo zatvorili o~i. Sam predsednik Frawo Tu|man to je javno izgovorio 24. maja 1992. godine na Jela~i}evom trgu u Zagrebu: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije èqela. Ali mi smo procjenili da samo ratom moèmo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo mi
527
vodili politi~ke pregovore, a iza tih pregovora smo formirali svoje jedinice. Da to nismo tako uradili, ne bismo do{li do ciqa. Zna~i, rat je bilo mogu}e izbje}i, samo da smo mi odustali od na{ih ciqeva, tj. od samostalnosti na{e dràve. Ante Nobilo, koji je po~etkom devedesetih godina bio zamenik okru`nog tuìoca na slu~aju Pakra~ka poqana, kada je po nalogu najvi{ih organa Hrvatske proces obustavqen i svi oslobo|eni, izjavio je da je svojim u{ima ~uo da je Frawo Tu|man rekao: Ja sam vam svima rekao kada se zavr{i ovaj rat da }e Srbi u Hrvatskoj pasti ispod 3 odsto. To zna~i da su u ratu bili ura~unati zlo~ini i etni~ko ~i{}ewe. Frawi Tu|manu i Gojku [u{ku, koji su sve znali, odobrili i podstrekivali na zlo~ine, ne moè se suditi, jer su mrtvi, ali su ostali brojni neposredni izvr{ioci ratnih zlo~ina.(isto; str. 132-133) Antisrpska politika u Hrvatskoj u kontinuitetu se odràvala tokom XIX i XX veka. Ona je povezivala krajwu desnicu i levicu u ru{ewu Versajske i avnojevske Jugoslavije. Mas pokret 1971. i osniva~ka skup{tina HDZ februara 1990. godine pokazali su da su na platformi antisrpstva okupqene sve separatisti~ke snage, koje su kroz rat videle ostvarivawe svojih ciqeva samostalnu i etni~ki ~istu Hrvatsku. Ratni sukob u Zapadnoj Slavoniji tokom 1991/92. godine u celosti je potvrdio etnocidnu politiku HDZ-ovske vlasti. Posle pobede HDZ na izborima, nova vlast je odmah pristupila dono{ewu zakona u ciqu ukidawa i ograni~avawa nacionalnih, verskih i gra|anskih prava Srba u Hrvatskoj. Srbi su posle neuspe{nih poku{aja da se kroz Sabor demokratskim sredstvima izbore i za{tite ste~ena nacionalna, verska i gra|anska prava, pribegli pasivnom otporu bojkotu funkcionisawa vlasti i spre~avawu ulaska jednonacionalnih oruànih snaga (HP i HV) na teritoriju sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Hrvatska vlast i mediji ovakav otpor su podrugqivo nazvali balvan revolucija, iz ~ega se nazire karakter otpora. Do prvih oruànih sukoba u Zapadnoj Slavoniji do{lo je 2. marta 1991. u Pakracu. Sukob je nastao izme|u jednonacionalne policije (MP) i pripadnika stanice milicije u Pakracu. U stanici je ve}i broj milicionera bio srpske nacionalnosti i odupro se razoruàvawu i otpustu iz slu`be. Malo je poznato da je u tom sukobu prvi put na teritoriji SFRJ oruàno napadnuta jedinica JNA koja je upu}ena radi razdvajawa sukobqenih strana. U toku avgusta meseca do{lo je do razbuktavawa sukoba na podru~ju Oku~ana, a povod je bio blokada glavnih saobra}ajnica od strane TO. Po~etkom meseca oktobra 1991. u Zapadnoj Slavoniji zapo~ela je vojnopolicijska operacija HV i HP. U toku operacije iz 10 zapadnoslavonskih op{tina prognano je ili izbeglo oko 70 hiqada Srba, etni~ki je o~i{}eno 193 naseqa, ubijeno je ili poginulo 282 lica, a raweno 289 lica srpske nacionalnosti, dok je 368 lica nestalo. Za vreme te operacije (od septembra 1991. do marta 1992. godine) MUP RH formirao je sistem logora na podru~ju Zapadne Slavonije u rejonu Marino Selo Pakra~ka Poqana, gde su na najsvirepiji na~in ubi528
jani qudi, prete`no civili srpske nacionalnosti. Broj ubijenih se ne zna, a prema razli~itim izvorima kre}e se od nekoliko stotina do nekoliko hiqada. Ubistva i uni{tavawe ku}a i imovine lica srpske nacionalnosti su se nastavila i kasnije, kada nije postojao oruàni sukob. Sve ovo ukazuje ne etnocidnu politiku hrvatske vlasti tokom pomenutog perioda i zahteva da se brojni zlo~ini istraè, a po~inioci izvedu pred sud i kazne. To je obaveza nove hrvatske vlasti i me|unarodne zajednice, jer bez toga nema pomirewa, povratka izbeglica i mirnog suìvota izme|u dva naroda, na prostorima gde vekovima ìve zajedno. (isto; str. 134) Mr Du{ica Boji} iz Istorijskog muzeja Srbije, ina~e, rukovodilac Dokumentacionog centra Komesarijata za izbeglice Srbije od 1. jula 1994. do 1. oktobra 1997. godine, u radu pod naslovom Operacija Bqesak u Zapadnoj Slavoniji prema izjavama srpskih izbeglica, iznosi ~iwenice vezane za proterivawe srpskog stanovni{tva iz Zapadne Slavonije, a posebno 1995. godine u hrvatskoj operaciji Bqesak: Strate{ki isplanirana vojno-policijska akcija hrvatske dràve, pod nazivom Bqesak, izvedena je maja 1995. godine. Imala je za ciq proterivawe preostalog srpskog stanovni{tva iz Zapadne Slavonije. Da bi se razumeli doga|aji koji su se odigrali 1. i 2. maja 1995. godine moraju se pomenuti stravi~ni masovni zlo~ini nad srpskim stanovni{tvom koji su im prethodili 1991. godine. Jo{ 22. decembra 1990, u Zagrebu je Hrvatski sabor usvojio novi Ustav kojim se Republika Hrvatska progla{ava nacionalnom dràvom hrvatskog naroda. Srbi su iz statusa konstitutivnog naroda prevedeni u status nacionalne mawine. Zapadna Slavonija je prva teritorija nekada{we Jugoslavije na kojoj je po~iwen masovni i brutalni zlo~in nad srpskim stanovni{tvom, od strane hrvatskih vlasti. Ova oblast je pripadala Republici Hrvatskoj ali je u woj ìvelo uglavnom ve}insko srpsko stanovni{tvo (...) Sa zastra{ivawem stanovni{tva zapo~ele su hrvatske vlasti u Zapadnoj Slavoniji, kampawom otpu{tawa Srba sa posla i stvarawem ose}awa ugroènosti. Teàk oblik represije je po~eo da se primewuje na srpsko stanovni{tvo od polovine 1991. godine u vidu minirawa ku}a i sa~iwavawa spiskova za likvidaciju. Mnogi Srbi su tada napustili ve}e gradove i oti{li u sela, neki u Bosnu a neki u Srbiju. Povla~ewe u sela i druge delove prethodne Jugoslavije kod mnogih je doìvqeno samo kao privremeno stawe, ve}ina je smatrala da }e se politi~ki odnosi u Hrvatskoj nekako re{iti, a iseqeno stanovni{tvo vratiti u svoje domove. Hrvatska policija je aktivno u~estvovala u kr{ewu qudskih prava. Takvo pona{awe hrvatskih vlasti je stvaralo opravdan razlog ugroènosti. U se}awu mnogih Srba urezan je neizbrisivi trag o zverskim zlo~inima usta{ke vojske NDH u Drugom svetskom ratu, kada su Srbi doìveli pogrom od kojeg nikada nisu mogli da se oporave. U oktobru 1991. po~ela je ofanziva progona Srba iz ve}ine srpskih naseqa na {irem podru~ju Grubi{inog Poqa, Papuka, Psuwa. (isto; str. 139-140)
529
Prema prvim prikupqenim podacima, do avgusta 1992, u Zapadnoj Slavoniji masovno proterivawe i genocid nad Srbima izvr{en je u 10 gradskih i 183 seoska naseqa, a delimi~no je o~i{}eno 87 seoskih naseqa. Od 251 sela sa apsolutnom srpskom ve}inom etni~ki je potpuno o~i{}eno 149 sela a delimi~no 40 sela sa apsolutnom srpskom ve}inom. Iz Zapadne Slavonije prognano je do avgusta 1992. godine 52.320 Srba. Navedeni krajevi su postali potpuno etni~ki ~iste hrvatske oblasti. Tako je realizovan veliki hrvatski dràvni program postavqen jo{ krajem XIX veka, po kome je sa hrvatskih prostora trebalo proterati, pobiti ili pokatoli~iti srpsko pravoslavno stanovni{tvo. Opravdano se moè re}i da je do detaqa isplaniran progon i fizi~ko uni{tewe srpskog stanovni{tva u Zapadnoj Slavoniji. Time su Srbi ukloweni sa ve}eg dela teritorije kao snaàn nacionalni faktor, koji je ometao nesmetani razvoj hrvatske dràvnosti. Poru{eno je i uni{teno skoro sve {to je podse}alo na srpski vi{evekovni kulturni i duhovni ìvot u tim oblastima. Opqa~kani su i uni{teni verski hramovi, grobqa i drugi verski objekti ukqu~uju}i i Episkopski dvor u Pakracu. Proterano je srpsko pravoslavno sve{tenstvo, a parohijski domovi minirani. Promenom vlasti u Republici Hrvatskoj do{lo je i do promene nacionalnih obele`ja, {to je nas Srbe na neki na~in iritiralo, naime, umesto petokrake svuda je isticana hrvatska zastava sa tzv. {ahovnicom. Ta {ahovnica i pona{awe hrvatskog ìvqa nas je odmah podsjetilo na zbivawa iz perioda Drugog svetskog rata i stradawa srpskog naroda. Moj kraj u Drugom svetskom ratu je doìveo velika stradawa od fa{ista i hrvatskih usta{a. Mnogo je Srba odvedeno u Jasenovac, logor Staru Gradi{ku i ostala strati{ta koja su se nalazila u pojedinim selima (Kusowe, Kukuwevac, Subocka itd), gdje su mu~ki pogubqeni klawem, ubijawem maqevima i ostalim sredstvima za mu~ewe. Izme|u ostalog, u tim logorima stradalo je dosta i moje rodbine sa o~eve i maj~ine strane. (Autor cit: Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, Dokumentacioni centar, li~na izjava M. Q, zavedena pod inv. br. 43/00765/1. U nastavku izjave doznajemo slede}e: U martu 1991. kao pripadnik rezervnog sastava milicije, sa ostalim stanovni{tvom koje nije priznavalo novu hrvatsku vlast, suprotstavili smo se promeni obele`ja, tj. skidawu petokrake i postavqewu {ahovnice u op{tini Pakrac. Od tada smo progawani, hap{eni i zatvarani od strane hrvatske vlasti iako je ta hrvatska vlast za sve pobuwene Srbe izrekla aboliciju. Ja sam saslu{avan posle tih doga|aja kod islednika u Pakracu, a trebao sam i u Bjelovaru, jer je bila podignuta optu`nica protiv mene po ~lanu 236 g KZ SFRJ (Hrvatska je preuzela taj ~lan iz KZ SFRJ), me|utim, ja nisam hteo da idem za Bjelovar nego sam napustio Republiku Hrvatsku i oti{ao u BiH, gde sam ostao do kraja jula 1991, a tada sam se vratio u svoj kraj, u srpsko selo Kraguj jer nisam smjeo da do|em u svoje mesto Dobrovac u kome se nalazilo najgore jezgro usta{a u Pakra~kom kraju, ovoga rata. To su sve mahom naseqenici iz Hercegovine i poznati su kao qute usta{e. Sa navedenom izjavom se u potpunosti slaù druge date izjave zavedene pod brojevima: 78/00853, 78/000975, 43/00805, 43/00838, 43/00838/1, 43/00866, 43/00794, 78/00612..) (isto; str. 139-142)
530
Po~etkom 1992. godine deo srpskog stanovni{tva uspeva da se vrati u Zapadnu Slavoniju. U izbegli{tvu su proveli od novembra 1991. do kraja januara 1992. godine. Srbi se vra}aju u mesta pakra~ke, novske i novogradi{ke op{tine. Na povratak u delove Zapadne Slavonije koji su ostali pod srpskom kontrolom odlu~ilo se uglavnom siroma{nije stanovni{tvo koje nije moglo da se sna|e u izbegli{tvu. Izbegla srpska inteligencija se vratila ali u mnogo mawem obimu. Na tom teritorijalno malom prostoru na{lo se ne{to preko 15.000 lica. Na prostor razgrani~ewa u Zapadnoj Slavoniji dolaze snage UNPROFOR-a. (isto; str. 143) O stawu u Zapadnoj Slavoniji doznajemo iz zapisa biv{eg ministra informisawa u RSK, Du{ana E}imovi}a. On navodi da je 1. maja 1995. napustio Oku~ane, a iz vlade RSK je oti{ao 1993. godine, nakon {to je hrvatska vojska osvojila Maslenicu. E}imovi} tvrdi da je ve} onda pretpostavqao da se Hrvatska sprema da napadne Zapadnu Slavoniju kako bi je u celom obimu prikqu~ila ve} me|unarodno priznatoj dràvi. (isto; str. 144) Za napad koji je usledio na Zapadnu Slavoniju odgovorni su hrvatski i ameri~ki vojni planeri koji su osmislili i izveli ovu akciju. (isto; str. 144) Mi smo boravili u Gradi{ci gde je }erka i{la u {kolu, a kada je bila na raspustu odlazili smo u Raj~i}e, kod mojih roditeqa. Dana 1. 5. 1995. bili smo u Staroj Gradi{ci. Probudila nas je grmqavina. Kad smo se digli, to su bile granate, a ne grmqavina. Si{li smo sa ~etvrtog sprata u prizemni stan kod kom{inice Milke Dobrijevi}, koja je ba{ tada poginula ispred zgrade od granate. Sa wom su poginuli i [estanovi} Nikica, mali Ilin~i} od nekih 9 godina, mali od Petrovi} Biqane, od 6 godina, rawen je u nogu, Miqani} od 25 godina je te{ko rawen u stomak, Mi{i Kova~evi}u od ~etrdesetak godina je odnesen deo noge. U podrumima smo bili do 17.30 ~asova. Ko je imao auta, prelazio je i pod granatama, qudi su na rizik izlazili. (autor cit; Komesarijat za izbeglice, Dokumentacioni centar, li~na izjava N.R. inv. br. 78/00644) Autoput od Novog Varo{a prema mostu koji vodi prema Bosni je ve} 1. maja bio zakr~en brojnim vozilima i civilima koji su hteli da se spasu od napada. Taj put je za mnoge Srbe predstavqao posledwi put na koji su krenuli. Hrvatski avioni su oko 17 ~asova direktnim pogocima ga|ali civile u koloni. Tek tada je nastala potpuna pometwa i haos me|u ènama, decom i starcima koji su se zaputili da prona|u spas u Republici Srpskoj. (Ni posle deset godina od pada Zapadne Slavonije nemamo ta~ne podatke o broju poginulih i nestalih u napadu 1. maja 1995. na srpske civile) Udarili su gde je bilo najmek{e, od Raj~i}a. Tamo su popalili ku}e i poklali narod. Oti{ao sam skoro posledwi iz Oku~ana, za slu~aj da nekome zatreba gorivo. Na kraju smo èna, sin i ja pobegli traktorom. Pro{li smo kroz Novi Varo{. I{li smo 5 kilometara du` (puta sa) le{evima. Pucali su i na nas. Nije nas okrznuo nijedan metak iako je prikolica na traktoru bila skroz izre{etana. Raweni su jaukali a mi nismo mogli da im pomognemo. Sve se dogodilo neo~ekivano, komanda je oti{la a narod ostao.
531
Makar da su narod na vreme obavestili kao {to su Hrvati obavestili UNPROFOR. (autor cit; Preko le{eva, NIN; maj 1995; izjava Gojka Dobri~i}a; starog 55 godina, iz Oku~ana; ~uvara na benzinskoj pumpi) (isto; str. 148-149) Svo srpsko stanovni{tvo koje se zadràlo u Zapadnoj Slavoniji proterano je. Deo stanovni{tva pod uticajem, moèmo re}i namernog granatirawa civilnih objekata i qudi, nije uspeo da spase ni gole ìvote. Srbi iz Slavonije nisu ni slutili kako mogu da se zavr{e prvomajski praznici 1995. godine. Ve}ini porodica su u goste do{li prijateqi i ro|aci iz Srbije, Bosne i drugih krajeva, da se odmore, a u~enici da provedu prole}ni raspust. Mnogi su taj odmor skupo platili, neki ~ak i ìvotima. Zlo~in koji je po~iwen na prostorima Zapadne Slavonije spada u najbrutalnije zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva koji su se dogodili u novijoj istoriji. Uglavnom se ne razlikuje od zlo~ina koje je po~inila hrvatska vojska i policija na drugim prostorima Hrvatske na kojima je ìvelo srpsko stanovni{tvo. Na malom prostoru delova pakra~ke, novske i novogradi{ke op{tine od januara 1992. godine do 1. maja 1995. ìvelo je oko 15.000 Srba. U dobro vojno i medijski isplaniranoj akciji hrvatske dràve Bqesak svi su proterani, pohap{eni ili pobijeni. Evidentirano je 283 ubijenih lica srpske nacionalnosti, a pouzdano se zna da je broj mrtvih mnogo ve}i. Deo mu{kog srpskog stanovni{tva, oko 1.200 wih, odveden je na saslu{awe u sportske centre (improvizovane logore) u Vara`dinu, Bjelovaru, Slavonskoj Poègi, Lepoglavi i Remetincu. Posle par dana pu{teno je wih 600 a mnogima su se videle posledice psihofizi~ke torture koje su po izlasku iz logora bile i medicinski evidentirane. Do polovine 2003. u zatvoru u Lepoglavi jo{ su se nalazili zato~eni Srbi, a u me|uvremenu su preba~eni u Srbiju. Veliki broj srpskih izbeglica posle bega iz Zapadne Slavonije nalazi uto~i{te u Republici Srpskoj, dok tako|e zna~ajan broj izbeglica dolazi u SR Jugoslaviju. Oni su po~eli da pristiù ve} posle 5. maja 1991. U prvom izbegli~kom naletu dolaze starije ène i majke sa decom. Najmasovniji dolazak je zabeleèn 18. maja 1995, kada ih je Komesarijat za izbeglice prihvatio u kolektivnom centru u Sremskoj Mitrovici iz koga su se kasnije razi{li po ~itavoj Srbiji. Ovom hrvatskom vojnom akcijom, prostor Zapadne Slavonije je etni~ki potpuno o~i{}en od pripadnika srpske nacionalnosti. Po nepotpunoj dokumentaciji Srpskog sabora do avgusta 1992. sa ovih prostora proterano je 52.320 Srba. Baza podataka Komesarijata za izbeglice Republike Srbije beleì 26.020 Srba koji su u Komesarijatu dobili izbegli~ki status od 1991 do 2001. godine iz Zapadne Slavonije. U Srbiju je samo maja 1995. godine prebeglo 6.288 lica srpske nacionalnosti. U Zapadnu Slavoniju se, po podacima odeqewa za reparaciju UNHCR-a vratilo do kraja 2001. godine 782 lica srpske nacionalnosti. (isto; str. 150-152)
532
24. Zapadna Slavonija je moja simfonija

Do kojih granica ide hrvatska mr`wa prema Srbima i koliko su patolo{ka i i{~a{ena shvatawa (kada je u pitawu uni{tavawe svega srpskog), onih koji su se nalazili u hrvatskom dràvnom vrhu, imali smo priliku do sada da se uverimo iz mnogobrojnih citata. Videli smo da oni nalaze, gotovo estetski momenat u krvavom etno~i{}ewu Srba i sa ponosom najmonstruoznije zlo~ine nazivaju brilijantnim operacijama. Evo jo{ jednog takvog primera, ~oveka iz vojnog vrha, generala Janka Bobetka, koji je zatirawe Srba u Zapadnoj Slavoniji nazvao simfonijom. Prenosimo deo Bobetkovog intervjua datog Slobodnoj Dalmaciji 20. maja 1995. godine: Usporedili ste u na{em prethodnom telefonskom razgovoru akciju Bqesak sa simfonijom? To~no, usporedio sam je s umjetnikom koji mora imati cijelu simfoniju u svojoj glavi. Svaku sam pojedinost prou~io i bez ikakve karte znao svaku kotu i svaku situaciju. Trudio sam se da tim stvarima ovladam do krajwih granica. Kad je rije~ o odre|ivawu qudi koji }e izvoditi operaciju, vodio sam ra~una da bude najve}i dio onih koji su ve} bili sa mnom na ju`nom boji{tu i tamo ratovali. Oni su imali veliko iskustvo, a ovdje se na bitnim stvarima nije smjela u~initi gre{ka. (Janko Bobetko; Sava je ipak potekla prema Zagrebu: govori, ~lanci, intervjui 1990-2002; Zagreb; vlast. nakl. 2002; str. 340-341) Zatim jo{ jedna krajwe bezo~na izjava generala Bobetka, koju su, ina~e, izgovorali i izgovaraju gotovo svi hrvatski politi~ari. Naime, oni genocid koji su sprovodili nad Srbima eufemisti~ki nazivaju domovinskim ratom, ~ije pomiwawe nije mogu}e bez obaveznog epskog zanosa i vrhunskih atributa. I onda, nepojmqivi zlo~ini prema jednom narodu, monstruozna klawa, ubijawe nero|enog deteta u maj~inoj utrobi i zverstva od kojih vam se prevr}e èludac, izgledaju ovako: Domovinski je rat najsvetlija, najsna`nija i najorganiziranija stranica hrvatskoga naroda u formirawu hrvatske dràve i svih wenih atributa, rekao je stoèrni general Janko Bobetko na predstavqawu kwige Hrvatska borba za opstojnost 1919.-1998., autora Milivoja Kujunyi}a i Zdravka Dizdara, u ~etvrtak u Starogradskoj vije}nici. (autor cit: Vjesnik, 21. sije~wa 2000) (isto; str. 563) Da je ova genocidna politika prema Srbima samo nastavak politike koja se u kontinuitetu sprovodi nad srpskim narodom od XIX veka, uz vode}u ulogu Vatikana i Rimokatoli~ke crkve, pokazuje i ovaj primer te neraskidive veze koja je kroz istoriju samo ja~ala i omogu}ila ubicama da nastave da ubijaju u bo`je ime. Evo Bobetkovog obja{wewa tog zlo~ina~kog savezni{tva: Ne}u nikad zaboraviti susret s pokojnim kardinalom Kuhari}em kad me upitao: Generale, moète li mi odgovoriti za{to svi vojnici nose krunice, a znam da svi nisu iz vjerni~kih obiteqi, te vjerojatno imaju druk~iji pristup crkvi?
533
Odgovorio sam mu: Pitao sam i ja o tome mnoge vojnike, ~iji je odgovor bio jedinstven: Stavqaju}i krunicu, osje}amo se sigurnijima i hrabrijima, osje}amo da nismo sami. Pokojni kardinal Kuhari} je svojim obilaskom fronte ulijevao osje}aj strpqewa i nade te utjecao na nacionalno jedinstvo, kao imperativ da izdrìmo u tome ratu. Nisu to nikakve dosjetke, nego povijesno utvr|ene stvari koje su i dale krajwi rezultat ostvarivawe hrvatske dràve kao povijesnog sna svih generacija zadwih stoqe}a. (Referat J. Bobetka na promotivnom skupu udruge Unitis Viribus, Zagreb, 21. oùjka 2002.) (isto; str. 654)
25. Hrvatski bojovnici u Oluji divqa~ki ubijali nedu`ne Srbe

U prethodnom poglavqu smo govorili o Oluji, ali vi{e iz ugla samih priprema, kako je Tu|man sa dràvnim i vojnim vrhom pripremao etni~ko ~i{}ewe Srba, ~iju je podr{ku imao, i preneli smo delove brijunskih transkripata. Ovde Borislav Mikeli} tako|e govori o pripremama, ali i o posledicama Oluje, zlo~inima, qudskim i materijalnim gubicima. I pored ~iwenice {to vojska RSK sa svojih pet korpusa u zapadnim dijelovima Krajine nije prihvatila otvorenu borbu sa hrvatskim bojovnicima 4. avgusta 1995. godine, izuzev jednog usamqenog slu~aja na liniji razdvajawa Petriwe i Siska, kao i ~iwenice da vojska RSK nije upotrebila raketni sistem na Kordunu, kao ni avijaciju sa aerodroma u Udbini, te da je Tu|man u jutarwim ~asovima 4. avgusta 1995. godine pozvao Srbe u Krajini da ostanu kod svojih ku}a, hrvatske vojne snage, odnosno bojovnici divqa~ki su ru{ili i uni{tavali sve pred sobom i ubijali civilno srpsko stanovni{tvo. Drugim rije~ima, iako je dràvno i vojno rukovodstvo RSK ve} nakon prvog dana hrvatske vojne operacije Oluja donijelo odluku o povla~ewu naroda i vojske sa podru~ja zapadnih dijelova Krajine, hrvatski bojovnici su granatirali kraji{ke Srbe u kolonama izbjeglica. Uz prethodno iznesene ~iwenice, hrvatski bojovnici su za vrijeme i nakon vojne operacije Oluja po~inili stravi~ne zlo~ine nad Srbima u Krajini. Uz podatak da su na mu~ki na~in likvidirali oko 2.000 Srba pred ku}nim pragom i to uglavnom starije dobi, oni su uni{tili oko 40.000 srpskih ku}a, potpuno spalili oko 380 srpskih sela, te opqa~kali i uni{tili maltene svu privatnu imovinu kraji{kih Srba, te ogromne koli~ine raznih vrsta robe iz dru{tvenih preduze}a i trgovinskih radwi sa podru~ja Krajine. Protjerivawe Srba sa podru~ja zapadnih dijelova Krajine od strane dràvnog i vojnog rukovodstva Hrvatske bilo je izvedeno planski, jer su im ostavqena dva izlaza koja hrvatske vojne snage nisu napale, a mogle su. Jedan izlaz je bio Dvor na Uni, na kojeg su tjerali Srbe sa podru~ja Korduna i Banije, te djelomi~no Like. Drugi izlaz hrvatske vojne snage ostavile su u Martin Brodu izme|u Like i Podgrme~a, a tu su tjerali Srbe sa podru~ja Sjeverne Dalmacije i Like. Uz dva planirana izlaza, jedan u Dvoru na Uni, a drugi u Martin Brodu, na koje su hrvatski bojovnici tjerali Srbe iz za534
padnih dijelova Krajine, oko 12.000 Srba sa Korduna uz kordunski korpus SVK je ostalo u okruèwu hrvatskih vojnih snaga kod Topuskog sve do 8. avgusta 1995. godine. I tek kada je posledwi ministar policije RSK u Babi}evoj Vladi Teodor (To{o) Paji}, koji se u posledwih nekoliko godina nalazi na du`nosti pomo}nika komandanta àndarmerije za bezbjednost MUP-a Srbije, mimo svih vojnih pravila potpisao kapitulaciju kordunskog korpusa Srpske vojske Krajine, pred kamerama Hrvatske radio televizije, predaju}i tom prilikom ogromne koli~ine naoruàwa i vojne tehnike generalu Stipeti}u uz javno ~estitawe, Srbima sa Korduna uz pripadnike kordunskog korpusa omogu}en je odlazak sa Korduna. Tada su na poniàvaju}i na~in, u izbjegli~kim kolonama, uz kamenovawe od strane hrvatskih gra|ana i uz pratwu ameri~kog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta, koji je sjede}i na jednom od traktora punog izbjeglica otpozdravqao hrvatskim gra|anima na putu preko Petriwe i Siska do autoputa, kojim su izbjegli Srbi sa Korduna stigli u Srbiju. Dakle, hrvatsko dràvno i vojno rukovodstvo bilo je tada spremno u ostvarivawu svog plana i ciqeva da protjera Srbe iz Krajine, ako treba da obezbijedi i autobuse, samo da Srbi napuste Krajinu. Tako je Hrvatska sa vojnom operacijom Oluja na zapadne dijelove Krajine postigla dva ciqa: prvi, jer je sa podru~ja zapadnih dijelova Krajine protjerano oko 250.000 Srba i drugi, uni{tavawe privatne imovine Srba iz Krajine, kao i pqa~ka te imovine zna~ila je poruku da zaborave svoj zavi~aj. Kad jo{ tome dodate i ubistva starih i nemo}nih pred ku}nim pragom, {ta je to nego najteì oblik etni~kog ~i{}ewa koji je ravan genocidu. Dakle, takve vojne operacije kao {to su Bqesak i Oluja za predsjednika Hrvatske Stjepana Mesi}a su bile veli~anstvene vojne pobjede hrvatskih bojovnika u domovinskom ratu 1995. godine i to nad Srbima iz Krajine, kojima je to podru~je rodni zavi~aj i domovina. (Velika Srbija; br. 2336; Beograd; 2006; str; 51-53; Borislav Mikeli}) Zahvaquju}i tekstu Ive Pukani}a, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika zagreba~kog Nacionala, objavqenom u Nacionalu od po~etka avgusta 2005. godine, razotkrivena je sprega SAD i Bila Klintona sa hrvatskim dràvnim i vojnim rukovodstvom 1995. godine u vojnim operacijama Bqesak i Oluja. Prema tom kazivawu Pukani}a, uo~i hrvatske vojne akcije Bqesak na Zapadnu Slavoniju, koja je trebala biti generalna proba za akciju Oluja, ta~no u pono}, a to zna~i {est ~asova prije po~etka operacije, u MUP Hrvatske su pozvani Herik i Ivan [arac, kada su bili obavje{teni da akcija Bqesak zapo~iwe za nekoliko ~asova. U MUP-u Hrvatske je ta~no u pono} bio formiran {tab vojne operacije Bqesak, koji se izjutra u 6 ~asova prebacio u Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske. Kako se selio {tab, tako se sa wime selio ameri~ki vojni ata{e, koji je neprestano traìo izvje{taje o doga|ajima i slao ih Bilu Klintonu u Bijelu ku}u. Svakog jutra ameri~ki predsjednik je bio obavije{ten o pripremi i svakom djeli}u operacije. Amerikance je odu{e535
vio na~in na koji je provedena vojna operacija Bqesak i da je to izvrstan model saradwe sa Hrvatskom, koja bi, po wima, mogla biti odlu~uju}a u borbi protiv Milo{evi}a u BIH, te na kraju wegovo uklawawe sa vlasti. Dakle, Pentagon je cijelu akciju koordinirao preko Ri~arda Herika, a akciju CIA-e je koordinirao Mark Kelton, {ef ekspoziture CIA u Zagrebu, koji je usko sara|ivao sa Miroslavom Tu|manom, tada {efom HIS-a. Kad je rije~ o pripremama hrvatske vojne operacije Oluja, Amerikanci su obezbje|ivali hrvatsku vojsku podacima o kretawu Srba u Krajini i pokretima Vojske Jugoslavije na isto~nim granicama sa Hrvatskom. U no}i 3. na 4. avgust 1995. godine, hrvatskim jedinicama bila je izdata naredba da se, izme|u pono}i i ~etiri ~asa izjutra, iskqu~e svi telekomunikacioni ure|aji, da bi nakon toga Amerikanci iskoristili to vrijeme za ometawe i uni{tavawe srpskih telekomunikacijskih ure|aja elektroni~kim putem. Uo~i same operacije pozvan je ameri~ki vojni ata{e Herik, a u wegovoj pratwi je bio Ivan [arac. Dan ili dva prije vojne operacije Oluja Ri~arda Herika, koji je pripremao vojnu akciju Oluja sa hrvatskim oficirima, te dao u ime Klintona zeleno svjetlo za operaciju Oluja, zamjenio je pukovnik Yon Sadler. Ta~no u pono} oni su do{li u Operativni {tab u Ministrastvo odbrane Republike Hrvatske i odande neprekidno pratili doga|aje na terenu. Cijela hrvatska vojna operacija Oluja u realnom je vremenu preno{ena u Pentagonu, gdje i danas postoje snimci. Uz uni{tavawe srpskih komunikacija elektroni~kim putem, vojska SAD-a je i vojno djelovala po poloàjima vojske RSK, kada je raketirala protuavionsku bateriju nadomak Knina, koja je radarskim snopom obasjala ameri~ke borbene avione koji su nadlijetali to podru~je. Dakle, iz prethodnog, samo djelomi~nog, kazivawa Ive Pukani}a u zagreba~kom Nacionalu, SAD su vojno i diplomatski pomagale Hrvatskoj da protjera Srbe iz Krajine u vojnim operacijama Bqesak i Oluja, u ~emu je posebna odgovornost ameri~kog ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta. Zbog toga Ivo Pukani} u zagreba~kom Nacionalu predlaè, a ja se sa wim potpuno slaèm, da je neophodno potrebno zbog istine da Ha{ki tribunal od Pentagona zatraì sve snimke koje su snimale bespilotne letelice tipa Predator za vrijeme i nakon operacije Oluja. Zatim, da bi se ustanovila cjelokupna istina, u Hagu bi trebali svjedo~iti svi visoki ameri~ki oficiri i obavje{tajci koji su bili umje{ani u hrvatske vojne operacije Bqesak i Oluja. (isto; str. 53-54) Mikeli} postavqa pitawe za{to se ne utvr|uje odgovornost hrvatskih bojovnika koji su po~inili stravi~ne zlo~ine? Obavqaju}i funkciju predsjednika Komiteta za za{titu prava i interesa raseqenih lica i povratak u zavi~aj punih sedam godina, na ~istoj volonterskoj osnovi, uloìo sam mnogo truda da uz rad stru~nih slu`bi Komiteta, te ne malog broja udruèwa izbjeglih i prognanih Srba iz Krajine do|emo do slijede}ih podataka: Da je od izbijawa gra|anskog rata u Hrvatskoj 1991. godine, pa zavr{no sa koncem 1995. godine u Krajini poginulo oko 7.000 boraca i civilnih `rtava rata uz vo|ewe oko 2.800 nestalih Srba.
536
Evidentirali smo oko 6.952 rawena, oboqela i povrije|ena borca. Zatim je evidentirano da je iza pogibije 1.206 boraca ostalo 1.742 ~lana porodice od 60 i 70 godina (roditeqi poginulih). Evidentirali smo 1.902 djece, ~lanova porodica poginulih boraca, od toga 1.782 maloqetne djece u momentu pogibije jednog od roditeqa, uz podatak da su 34 djeteta bili blizanci. Uz saradwu sa Saveznim ministarstvom za rad, bora~ka i socijalna pitawa, od 1997. godine pa do konca 2000. godine, kroz obradu stru~nih slu`bi Komiteta, li~nu invalidninu regulisalo je oko 3.800 kraji{kih boraca i invalida od prve do desete grupe invaliditeta, ~ime su bili izjedna~eni sa istim kategorijama dràvqana SR Jugoslavije. Porodi~nu invalidninu do tada je bilo regulisalo oko 2.200 porodica koje su ìvjele na podru~ju 148 op{tina u Srbiji. Humanitarnu nov~anu pomo} u tom periodu uz aktivnosti udruèwa izbjeglica, a preko stru~nih slu`bi Komiteta, ostvarilo je 2.700 korisnika, me|u kojima su bila 58 ratna zarobqenika, zatim 145 najteìh ratnih vojnih invalida, te 103 socijalna slu~aja. Dakle, nije se tako veliki broj kraji{kih Srba me|usobno poubijao, rawavao i nestao iz Krajine za vrijeme gra|anskog rata u Hrvatskoj 1991. godine pa sve zavr{no sa vojnom operacijom Bqesak i Oluja 1995. godine, ve} su to u~inili hrvatski bojovnici koji se slobodno kre}u po mnogim evropskim zemqama, pa i u samoj Srbiji i Crnoj Gori. Za wima o~ito nema Interpolovih potjernica, ni hap{ewa na raznim prelazima ili ulazima u tre}e zemqe. (isto; str. 54) Mikeli} nagla{ava da izbegli i prognani Srbi od Hrvatske za uni{tenu i opqa~kanu privatnu imovinu potraùju preko trideset milijardi evra. Neposredno nakon egzodusa Srba iz Krajine 1995. godine na ove prostore, zapo~elo je evidentirawe imovine izbjeglih i prognanih lica, ne samo iz 1995. godine, ve} i iz 1991. godine, pri ~emu nisu izostali ni gra|ani SR Jugoslavije, koji su na teritoriji Hrvatske imali privatne ku}e i stanove ili vikendice. Naravno, tom evidentirawu pristupio je daleko mawi broj od o~ekivanog, u prvom redu jer su se pla{ili da wihova privatna imovina ne u|e u okvire dràvnih odnosa Hrvatske i Jugoslavije, odnosno sukcesije. No, i pored toga do sada evidentirana privatna imovina dovoqno govori {ta su sve izbjegli i prognani Srbi ostavili iza sebe, kada su 1995. godine prognani sa svojih vjekovnih ogwi{ta, a sve se to na{lo kako u rukama hrvatske dràve, tako i raznih mafija{a i pqa~ka{a. Ovom prilikom iznosim samo dio evidentirane privatne imovine koju izbjegli i prognani Srbi iz Hrvatske, odnosno Krajine potraùju od hrvatske dràve: Oko 600.000 hektara zemqi{ta, od kojeg 320.000 hektara najplodnije zemqe i oko 120.000 ha pod {umom, vinogradima i vo}wacima; Gra|evinskog prostora povr{ine od oko 18,000.000 m2, od ~ega je 14,000.000 m2 stambenog prostora, 4.000.000 m2 poslovnog prostora; Poqoprivrednih ma{ina oko 400.000;
537
Oko 64.000 raznih motornih vozila; Oko 440.000 potpuno opremqenih spava}ih i dnevnih soba, kuhiwa i trpezarija; Oko 760.000 komada raznih ku}anskih aparata i tehni~kih ure|aja; Oko 980.000 grla krupne stoke, od ~ega oko 200.000 goveda, 20.000 kowa, 260.000 sviwa, 380.000 ovaca, te oko 100.000 koza; ôkota vinove loze oko 18,000.000; Oko 8,000.000 raznih stabala vo}ki; Ko{nica p~ela oko 120.000; Oko 1,550.000 raznih umjetni~kih predmeta; Bunara i cisterni oko 24.000, povr{inske zapremine oko 960.000 m3; Oko 980.000 grama zlata; Krzna i predmeta od krzna 38.000 komada, itd Ukupno je prijavqeno oko 180,000.000 DEM raznih deviznih sredstava, zatim oko 3.500,000.000 dinara u hrvatskim poslovnim bankama, kao i 600,000.000 dinara hartija od vrednosti. Pod nedovr{ene investicije prijavqeno je oko 800,000.000 DEM i to obuhvata zapo~etu, a nedovr{enu izgradwu objekata, ugradwu dodatne opreme, kao {to je centralno grijawe, mermerne podloge, kotlovnice i ekskluzivne opreme, itd Zalihe trgova~ke robe, ìtarica, alkoholnih pi}a, te druge atraktivne robe, prijavqeno je u iznosu od 16.500,000.000 dinara. Uz prethodno iznesene polovi~ne podatke koji su vezani za privatnu imovinu, potrebno je posebno naglasiti da je na{a stru~na ekipa radila na procjenama ulagawa na{ih qudi kroz razne oblike samodoprinosa na objektima od zajedni~kog interesa, kao {to su vodovodni sistemi, kanalizacije, cestovni pravci, elektro mreè, osnovne {kole, de~iji vrti}i, zdravstvene ustanove, dru{tveni domovi, itd, ~ija vrednost prelazi nekoliko milijardi wema~kih maraka. Posebno smo radili obrade za zaposlene Kraji{nike u velikom broju dru{tvenih preduze}a, od kojih nisu dobili ni dinara nadoknade, nakon {to ih je hrvatska vlast privatizovala, ne omogu}avaju}i na{im qudima nijednu marku kroz dioni~arstvo. U vi{e navrata sam javno prezentovao taj problem, pri ~emu sam iznosio podatak da se na podru~ju RSK nalazi oko 50.000 penzionera, koji su to pravo stekli do polovine 1991. godine. Prve penzije od Hrvatske na{i qudi su kroz pojedina~ne napore dobili koncem 1997. godine (jedan dio). Na osnovu dana{wih procjena, radi se o isplati zaostatka penzionog fonda na{im qudima od oko 1.000,000.000 DEM. Na osnovu napred iznesenih polovi~nih podataka, sa sigurno{}u se moè kazati da su potraìvawa izbjeglih i prognanih Srba iz Krajine, odnosno Hrvatske, od hrvatske dràve zna~ajno ve}a od 30 milijardi evra. Naravno, tu nisu ukqu~eni podaci od gra|ana SR Jugoslavije, wih oko 25.000 koji su imali privatne ku}e i vikendice, te drugu imovinu, kako na podru~ju Krajine, tako i na podru~ju Istre, hrvatskog primorja, sjeverne i ju`ne Dalmacije, kao i u nekim urbanim sredinama, a kroz evidentirawe se prijavilo oko 12.500 gra|ana.
538
Na osnovu napred iznesenih podataka jasno je vidqivo da su Srbi iz Krajine, odnosno iz Hrvatske, koji su danas u izbjegli{tvu i prognani{tvu mnogo toga stvorili iskqu~ivo svojim radom i zalagawem. Wima hrvatska dràva samo treba da vrati wihovu privatnu imovinu i izvr{i pravi~nu nadoknadu uni{tene i opqa~kane privatne imovine. Uz povrat i pravi~nu nadoknadu privatne imovine izbjeglim i prognanim Srbima iz Hrvatske, odnosno iz Krajine, centralno pitawe jeste politi~ki status srpskog naroda u Hrvatskoj. Taj status Srba u Hrvatskoj sigurno ne moè da bude na razini nacionalne mawine, koju je Srbima nakon 1990. godine u Ustavu Hrvatske podmetnula hrvatska neofa{isti~ka vlast HDZ-a. Na tom planu obaveza na{e mati~ne dràve Srbije jeste da se to pitawe stavi pred organe Me|unarodne zajednice na dnevni red, bez obzira koliko }e hrvatsko rukovodstvo oko toga da kme~i. Uostalom, kako vidite hrvatsko rukovodstvo nije smetalo niti interesovalo kako }e da reaguje SR Jugoslavija i Crna Gora, kad je u pitawu Prevlaka. Dakle, iako Prevlaka nije wihova, ona je postala wihova. Na drugoj strani, ako su Srbi u Hrvatskoj do konca 1990. godine, a to zna~i do izbijawa krize u biv{oj SFRJ, bili dràvotvoran narod, onda se to pravo wima mora vratiti uz punu aktivnost na{e mati~ne dràve Srbije. (isto; str. 52)
26. Tu|man: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije èqela!

Mikeli} navodi deo Tu|manovog govora koji jasno pokazuje ko je hteo rat i etni~ko ~i{}ewe i ko se za wega pripremao. Da bih potvrdio sve prethodne ocjene koje sam iznio, a koje su prethodile gra|anskom ratu u Hrvatskoj, te razbijawu prethodne Jugoslavije, dovoqno je da ovom prilikom apostrofiram dijelove govora Frawe Tu|mana na Trgu bana Jela~i}a u Zagrebu 24. maja 1992. godine, povodom me|unarodnog priznawa Hrvatske. Naime, u prethodnom dijelu elaboracije iznio sam {ta se sve u Hrvatskoj de{avalo nakon dolaska na vlast 1990. godine Tu|mana i HDZ-a. Iznio sam argumentovano kakve je sve aktivnosti projektovala nova neofa{isti~ka vlast, od progona Srba sa posla, zatim istjerivawa Srba iz Ustava Hrvatske kao konstitutivnog i dràvotvornog naroda koncem 1990. godine, preko upada hrvatskih specijalaca na podru~je gdje su Srbi bili ve}inski narod, pa sve do izbijawa ratnih dejstava polovinom 1991. godine. Koliko je sve to smi{qeno projektovala hrvatska neofa{isti~ka vlast, pokazuje Tu|manov govor na Trgu bana Jela~i}a, nakon {to je Hrvatska me|unarodno priznata po~etkom 1992. godine. Citiram dio govora Frawe Tu|mana od 24. maja 1992. godine na Trgu bana Jela~i}a: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije èqela, me|utim mi smo procjenili da samo ratom moèmo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo vodili politiku pregovora, a iza tih pregovora formirali smo oruàne jedinice. Da nismo to tako uradili, mi ne bi do{li do ciqa. Zna~i, rat je bilo mogu}e izbje}i da smo odustali od na{ih ciqeva, tj. od samostalnosti na{e dràve, ali mi to nismo htjeli ni po cijenu ìvota!
539
Dakle, iz ovog govora Frawe Tu|mana nadam se da je sve jasno, jedino izgleda nije bilo jasno ni tada, ni danas predstavnicima me|unarodne zajednice. No, daleko je teà ~iwenica da i mnogim srpskim politi~arima u na{oj mati~noj dràvi ni danas nije jasno, da Srbi iz Krajine nisu izazvali rat u Hrvatskoj, niti je to u~inila JNA po nekoj direktivi rukovodstva mati~ne dràve Srbije. (isto; str. 55) Mikeli} komentari{e hrvatsku Deklaraciju o vojnoj operaciji Oluja kojoj je ciq prikrivawe zlo~ina i etni~kog ~i{}ewa Srba: Da bi se opravdali pred me|unarodnom zajednicom, a u prvom redu zbog Hakog tribunala, koji je prije nekoliko mjeseci proirio spisak qudi iz hrvatskog dràvnog i vojnog rukovodstva, koje smatra odgovornim za vojne operacije Bqesak i Oluja, dvojica hrvatskih neofaista Slaven Letica i Andrija Hebrang, koji tako|er snose odgovornost za sva ratna zbivawa u Hrvatskoj, prije izvjesnog vremena su ponudili hrvatskom Saboru Deklaraciju o vojnoj operaciji Oluja. Ve} sam pokuaj da se vojna operacija Oluja, u kojoj su po~iweni stravi~ni zlo~ini nad Srbima iz Krajine, a kroz wihovo protjerivawe izvreno najve}e etni~ko ~i}ewe jednog naroda na tlu Evrope, definie kao, savezni~ka antiteroristi~ka akcija zasnovana na me|unarodnom pravu spada u novi zlo~in prema Srbima iz Krajine, jer ih podvodi pod teroriste. Zamislite taj apsurd da nae qude koji su tu ro|eni i nalaze se u svojim ku}ama, a prije vojne operacije Oluja ne u~ine nijedan incident na linijama razdvajawa, kvalifikujete da su teroristi, a iz rodne ku}e i zavi~aja ih protjeruju iz raznih krajeva Hrvatske i inostranstva hrvatski bojovnici i jo im pritom unite ku}e i opqa~kaju wihovu imovinu. Naravno da je Srbima iz Krajine bilo poznato da je hrvatsko rukovodstvo imalo podrku i zeleno svjetlo od SAD i nekih zapadnoevropskih zemaqa za vojnu operaciju Oluja i da je hrvatsko rukovodstvo potpisalo sporazum sa Izetbegovi}em u Splitu 25. jula 1995. godine. Deklaracija koju su ponudili Andrija Hebrang i Slaven Letica hrvatskom Saboru o vojnoj operaciji Oluja ima za ciq prikrivawe zlo~ina nad Srbima i etni~kog ~i}ewa Srba sa podru~ja Krajine. Sa vremenske distance od 10 godina niko iz me|unarodne zajednice, a pogotovo ameri~ke diplomatije, nema spremnosti da zlo~ina~ku operaciju Oluja prihvati kao savezni~ku antiteroristi~ku akciju zasnovanu na me|unarodnom pravu, jer kada bi to prihvatili i podràli, deklarisali bi se kao sau~esnici zlo~ina nad Srbima iz Krajine. Ponu|ena Deklaracija je novi zlo~in nad Srbima iz Krajine i ona moè posluìti da se definitivno to pitawe stavi na sjednicu Evropskog parlamenta i osudi hrvatska vojna operacija Oluja. Razlog zbog ~ega Deklaracija nije ila daqe od samog prijedloga leì u ~iwenici da su u tome, na pozadinski na~in, sprije~eni od predstavnika me|unarodne zajednice. (Velika Srbija; br. 2162; cit; str. 46) Mikeli} nagla{ava da nema ulaska Hrvatske u Evropsku uniju dok ne vrati istorijska prava Srbima u Hrvatskoj koja su im oduzeta nasilnim politi~kim putem:
540
Sagledavaju}i ukupan problem razbijawa prethodne Jugoslavije i prava koje su narodi imali do wenog razbijawa, o~ito je da su jedino Srbi u Hrvatskoj ostali bez tih prava. I dan danas se nalaze na razini ispod prava nacionalne mawine, dok se pitawe kona~nog statusa Srba na Kosovu i Metohiji jo uvijek razmatra u okvirima Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN, to zna~i da jo uvijek nije definisan kona~ni status Srba na Kosovu i Metohiji. Uz Sloveniju i Makedoniju, koje su razbijawem prethodne Jugoslavije postale samostalne i suverene dràve, Hrvatska je prije izbijawa gra|anskog rata 1991. godine, nasilnim politi~kim putem, postala nacionalna dràva hrvatskog naroda, jer je Srbe koncem 1990. godine izbacila iz Ustava kao konstitutivan narod, da bi putem vojnih operacija Bqesak i Oluja 1995. godine protjerala Srbe iz Krajine i tako wihov postotak iz 1991. godine od 16 odsto u ukupnom broju stanovnitva svela na razinu ispod 3 odsto. Kad je rije~ o Bosni i Hercegovini i ratnim dejstvima u periodu od 1992. godine, pa zavrno sa 1995. godinom i Dejtonskom sporazumom koncem 1995. godine, sva tri naroda u BiH (Srbi, Hrvati i muslimani-bowaci) zadràla su konstitutivnost i dràvotvornost. Upravo zbog naprijed iznesenih ~iwenica parlamentarna delegacija Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore u Savjetu Evrope treba ponuditi rezoluciju, prethodno usaglaenu sa udruèwima izbjeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, odnosno Krajine, koja su u Srbiji i Crnoj Gori, te u Skuptini Srbije o povratku, nasilno, politi~kim i vojnim putem, oduzetih istorijskih prava Srbima u Hrvatskoj, a to je konstitutivnost i dràvotvornost srpskog naroda u Hrvatskoj ili u najmawu ruku utvr|ivawe statusa politi~ke autonomije Srba u Hrvatskoj, gdje su Srbi vjekovno bili ve}insko stanovnitvo i vlasnici tre}ine teritorija Hrvatske. Takvu rezoluciju, zasnovanu na istorijskim ~iwenicama u parlamentu Savjeta Evrope, teko moè da odbrani Hrvatska parlamentarna delegacija u Savjetu Evrope, jer dobro znaju da su nasilnim politi~kim putem na predlog tadawe neofaisti~ke stranke HDZ-a koncem 1990. godine u Saboru Hrvatske po sistemu jedan ~ovjek jedan glas izbacili Srbe iz Ustava Hrvatske kao konstitutivan narod i na taj na~in stvorili sebi uslove za secesiju i izlazak iz Jugoslavije. Da je Srbima u Hrvatskoj, koncem 1990. godine, nasilnim politi~kim putem u Saboru Hrvatske oduzeto istorijsko pravo na konstitutivnost i dràvotvornost, prije nekoliko mjeseci u Hrvatskoj javnosti je potvrdio i jedan od osniva~a HDZ-a i prvi ministar unutrawih poslova HDZ-ove vlasti iz 1990. godine Josip Boqkovac. Naime, Boqkovac je rije~kom Novom listu rekao da }e se zalagati da se Srbima u Hrvatskoj vrati status konstitutivnog naroda, koga su imali do konca 1990. godine. Kao jedan od kqu~nih argumenata kojim }e potkrijepiti svoj zahtjev, Josip Boqkovac isti~e da su Srbi u NOB 1941. godine i 1942. godine nosili najve}i teret borbe protiv faizma, dok su Hrvati u velikom broju u tom periodu otili na Isto~ni front i u Bosnu da budu na strani faizma.
541
Da bi potvrdio ocjenu Josipa Boqkovca kao ta~nu, iznosim agrumentovan podatak da je nakon proglaewa NDH Ante Paveli}a, 10. aprila 1941. godine, pa do konca 1941. godine, redovima NDH pristupilo 108.000 Hrvata, od kojih je 30.000 bilo iz Hercegovine. Od te brojke od 108.000 pripadnika NDH, 30.000 ih je, preko wema~kog Vermahta, u tri divizije legionara otilo na Isto~ni front, odnosno na Moskvu, od kuda ih je 1943. godine protjerala Crvena armija. Na drugoj strani, Srbi su 27. jula 1941. godine u mjestu Srb u Lici podigli ustanak protiv faizma, a to isto na isti dan su u~inili Srbi u BiH u Drvaru. U periodu od 1941. do 1943. godine, dok su Hrvati u masovnom broju bili pripadnici NDH i na strani nacisti~ke Wema~ke, Srbi su na podru~ju Like, Banije, Korduna, Zapadne Slavonije i Sjeverne Dalmacije formirali pet divizija, u ~ijem je sastavu bilo preko 90 odsto Srba. Dovoqno je ista}i podatak da je koncem 1942. godine u partizanskom pokretu u Hrvatskoj bilo 28.000 partizana, odnosno boraca, od kojih su 24.000 bili Srbi, pa da stvari budu potpuno jasne. Veoma zna~ajnu ulogu u povratku istorijskih prava Srba u Hrvatskoj treba da odigra naa parlamentarna delegacija u Savjetu Evrope, u ~ijem je ~lanstvu i Hrvatska. Kada to kaèm, onda u prvom redu polazim od ~iwenice da su Srbi do konca 1990. godine bili konstitutivan narod i da im je to pravo oduzeto nasilnim politi~kim putem po sistemu jedan ~ovjek jedan glas (majorizacija), a sve je to prethodilo gra|anskom ratu u Hrvatskoj 1991. godine. Drugo, ta ista vlast koja je izbacila Srbe iz Ustava kao konstitutivan narod, koncem 1995. godine je izvrila najve}e etni~ko ~i}ewe jednog naroda na tlu Evrope. Od te ~iwenice hrvatska parlametarna delegacija u Savjetu Evrope teko moè da se odbrani. (ist; str. 41)
27. Otimawe Republike Srpske Krajine

Neki me|unarodni krugovi, a onda i wihovi doma}i sateliti, koji èle da krivicu za gubitak RSK svale na srpsko rukovodstvo, i tako sebi stvore alibi za zlo~in u kojem su bili sau~esnici, uporno plasiraju tezu da je navodno odbijawe razmatrawa plana Z-4 odredilo sudbinu RSK. Mirko Bjelanovi}, general u penziji, obja{wava da je plan Z-4 bio velika obmana i la`. On nagla{ava da je zastupawe teze i izno{ewe stava da je odbijawe da se primi na razmatrawe plan Z-4, bio istorijski me|a{ koji je definitivno opredelio sudbinu RSK, u najmawu ruku zlonamerno i tendenciozno, a li{eno je svakog ~iweni~nog osnova. Sada je bar jasno da plan Z-4 nije ra|en ni u kakvoj tajnosti {to se ti~e hrvatske strane. U wega su polovinom 1994. godine bili ukqu~eni Tu|man i wegovi najbliì saradnici. Nasuprot tome, rukovodstvo Krajine nije ni{ta znalo o samoj pripremi plana. Sama ta ~iwenica upu}uje na zakqu~ak da su bili primeweni dvostruki standardi. Aktivnosti hrvatskog vrha u diplomatskoj aktivnosti nisu bili ni{ta drugo nego paravan, iza koga su se krile pripreme za definitivan voj542
ni obra~un. Do sada objavqeni dokumenti iz hrvatskih izvora jasno pokazuju da su glavne strategijske odluke o napadu na RSK donete ba{ 1994. godine. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 191) Vensovim planom predvi|ena je demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahva}enih ratom, povla~ewe jedinica JNA iz tih oblasti i stavqawe tih oblasti pod za{titu mirovnih snaga UN (UNPA zone). Ovaj period obuhvata uslovno vreme sve do kraja 1993. godine. Vensovom planu prethodio je @enevski sporazum koji je potpisan 23. novembra 1991. godine, a 3. januara 1992. godine, na snagu je stupio novi Sarajevski dogovor o prekidu vatre. Samo u periodu od 3. januara 1992. godine (stupio na snagu Sarajevski dogovor) do 24 ~asa 15. januara iste godine oruàne formacije Republike Hrvatske izvr{ile su 106 napada na jedinice i objekte JNA. (isto; str. 157) Da hrvatska strana nije imala nameru da se dosledno pridràva Sarajevskog sporazuma, najboqe se vidi iz date izjave predsednika Hrvatske F. Tu|mana. On kaè: Siguran sam da }e mirovne snage UN pomo}i mojoj republici da ponovo do|e do teritorije koju su izgubili u ratu. Ukoliko snage UN ne mogu obezbediti povratak te teritorije, onda }e sami Hrvati da je vrate. Zato i ne treba da ~udi da su u periodu od dolaska i razme{taja snaga UNPROFOR-a, pa do kraja 1993. godine, hrvatske oruàne snage izvele tri napadne operacije na za{ti}ene zone (UNPA). S obzirom na zna~aj i wihove posledice na stawe hrvatsko-kraji{kih odnosa, u kratkim crtama bi}e opisane ove operacije. Operacija pod nazivom Miqeva~ki plato izvedena je 21. juna 1992. godine. Hrvatske oruàne snage su ovaj napad izvele samo dvadeset dana od kada su jedinice JNA napustile ovo podru~je, a u skladu sa prihva}enim Vensovim planom. Hrvatske oruàne snage iskoristile su nastali vakuum, jer se snage teritorijalne odbrane Krajine nisu ni razmestile i organizaciono u~vrstile, a ve} su bile napadnute. To je isto vaìlo i za snage UNPROFOR-a; planom je bilo predvi|eno da se snage UN razmeste na liniju razdvajawa od 20. do 25. juna 1992. godine. U vezi sa napadom hrvatske vojske na Miqeva~ki plato generalni sekretar UN Butros Gali u izve{taju o ovom doga|aju upu}enom ~lanicama Saveta bezbednosti, navodi: Dvadeset prvog juna hrvatska armija je napala poloàje srpske teritorijalne odbrane na Miqeva~kom platou u blizini Drni{a u ruì~astoj zoni, ju`no od sektora Jug i napredovala je nekoliko kilometara. Napredovawe hrvatske armije koje se smi{qeno odvijalo pod vo|stvom dveju brigada, drugo je po redu koje se dogodilo u ovoj oblasti u toku posledweg meseca. Oba predstavqaju kr{ewe Sarajevskog sporazuma od 3. januara 1992. godine. Protiv ovog napada su uloìli protest UNPROFOR i Posmatra~ka misija EZ; istovremeno su traìli povla~ewe hrvatske vojske na raniju liniju sukoba. U ovoj napadnoj operaciji poginulo je preko 50 pripadnika Teritorijalne odbrane Krajine i 143 zarobqena borca (hrvatski izvori). Identi~543
ne podatke su izneli i pripadnici UNPROFOR-a. Simptomati~no da su hrvatske vlasti dopustile ekspertskoj me|unarodnoj ekipi pristup le{evima srpskih vojnika tek dva meseca nakon agresije na Miqeva~ki plato, i to na intervenciju UNPROFOR-a. Srpski izvori izneli su podatak da je u borbama poginulo 90 boraca, od toga broja 50 je neidentifikovano. Spisak poginulih boraca Teritorijalne odbrane RSK na Miqeva~kom platou vodi se u Dokumentaciono-informativnom centru Veritas Beograd. Ova hrvatska oruàna operacija osta}e i u istoriji ratova zabeleèna po tome, kako se na najbrutalniji na~in postupa sa zarobqenim borcima. Naime, zarobqeni srpski borci su zajedno sa poginulim bacani u kra{ku jamu u predelu Qut u blizini zaseoka Ba~i} Tako se ponovila istorija iz Drugog svetskog rata, kada su Srbi bacani u obli`wu Mratovsku jamu, a akademik Jovo Ra{kovi} u svojoj kwizi Luda zemqa je detaqno opisao strahote na ovom istom mestu iz te 1941. godine. (isto; str. 157-158) Drugi veliki napad na teritoriji Republike Srpske Krajine, od strane oruànih snaga Hrvatske izvr{en je 22. januara 1993. godine. Operacija je izvedena jednovremenim napadom na Maslenicu, Ravne Kotare i branu Peru~a. Po angaòvanim snagama i sredstvima, operacija je imala operativno-strategijska obele`ja. Da je ova operacija bila planska i organizovana, najboqe se vidi iz kwige svedo~ewa generala Janka Bobetka. On kaè: U planirawu operacije na sjednici vojnog savjeta Hrvatske 27. prosinca (decembra) 1992. godine, pod predsjedavawem F. Tu|mana iznio sam da smo poslije Vensovog plana, vr{e}i demobilizaciju, napravili neoprostive, nedozvoqene i nekontrolirane propuste. Na koje je propuste mislio general Bobetko, govori na istoj strani svoje kwige: Petog sje~wa (januara), pozvan sam kod predsjednika Tu|mana i dobio sam zadatak pripremiti operaciju Maslenica... zbog me|unarodnih uvjeta, ne treba to rastezati, nego {to prije to u~initi jer nam poslije vrijeme ne}e i}i na ruku. Ne treba biti vojni~ki obrazovan pa shvatiti da se nijedna operacija a posebno operativno-strategijskog karaktera ne moè pripremiti za nekoliko dana, naprotiv, potrebno je nekoliko meseci. Da su hrvatske oruàne snage otpo~ele pripreme daleko ranije, jo{ krajem 1992. godine, to se vidi iz izve{taja koje je rukovodstvo Krajine uputilo generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju i General{tabu vojske Jugoslavije i komandantu snaga UNPROFOR-a sektor Jug. U svom izve{taju rukovodstvo Krajine upozorava da hrvatske oruàne snage u prostoru zadarskog zale|a vr{e pregrupisavawe svojih jedinica i dovode snage sa strane. Istovremeno, od komandanta UNPROFOR-a sektor Jug rukovodstvo Krajine traì da odobri mobilizaciju TO Krajine. Od komandanta UNPROFOR-a stigao je odgovor: Nema potrebe za mobilizacijom, moje snage drè stawe pod kontrolom. Treba ista}i da je tada na prostoru Krajine vaìo dupli kqu~, a to je zna~ilo da su sva borbena sredstva TO Krajine pod nadzorom snaga UNPROFOR-a i da se ne mogu aktivirati bez wihovog odobrewa. Da Hrvatska planira da izvr{i napad na za{ti}enu zonu Krajine, oni to nisu krili ni pred me|unarodnim predstavnicima. U ve} pomenutoj kwi544
zi generala Bobetka, gde on detaqno opisuje kako i na koji je na~in od predsednika Tu|mana dobio zadatak da o napadu na Srbe izvesti snage UNPROFOR-a koje su bile raspore|ene u zadarskom zale|u, a na ~elu tih snaga je bio francuski komandant. General Roso dobio je zadatak da sat vremena pred po~etak napada izvjesti francuskog komandanta ... Rosu sam odabrao zbog toga {to se li~no poznavao sa francuskim komandantom iz Legije stranaca, a Roso je oti{ao i rekao: Ja vas, gospodo, slu`beno obavje{tavam i traìm od vas pismeno da sam vas obavijestio u toliko i toliko sati kako sutra ne bi bio sporan momenat. Zaista, francuski komandant izdaje generalu Rosi potvrdu da je u toliko i toliko sati, od toga i toga dobio informaciju o napadu kojeg su planirale hrvatske oruàne snage. General Bobetko dodaje: Taj dokument je poslije upu}en generalnom sekretaru Butrosu Galiju, kao jedan od dokumenata da smo vodili ra~una da se snage UN respektuju i za{tite... Navedeni citati iz kwige generala Bobetka sami po sebi kazuju sve, zato ostavqamo ~itaocu da izvu~e sopstvene zakqu~ke i ocene. (isto; str. 159-160) Posledice ove operacije za RSK su bile velike. Srpska vojska Krajine je izgubila strategijski jake objekte, Masleni~ki most, aerodrom Zemunik, branu Peru~u i niz jakih objekata (topografskih) na Velebitu. U operaciji je izginuo i bio rawen veliki broj boraca i civilnog stanovni{tva tog dela Krajine. Srpska sela u zale|u Zadra, kao {to su Crno, Murvica, Smokovi}, Islam Gr~ki i Ka{i} su totalno uni{tena i spaqena. Srpsko stanovni{tvo je izbeglo prema Kninu ili u Srbiju a nesrpsko stanovni{tvo, koje je od po~etka sukoba ostalo da ìvi na podru~jima pod kontrolom RSK, po~elo se listom iseqavati iz Krajine potaknuto i propagandom iz Hrvatske. Interesantno je ista}i da kada su hrvatske oruàne snage dostigle planirani ciq, odmah se krenulo u diplomatsku ofanzivu. Svetskoj javnosti servirali su informaciju, da su hrvatske oruàne snage bile primorane da oruàno dejstvuju jer su ih napale i izazvale ~etni~ke jedinice. Naàlost, zapadna sredstva informisawa i wihovi politi~ki lideri prihvatili su ovu bezo~nu la`. Ovo je bio deo jednog scenarija ko zna gde i kada napravqenog. Nakon ove operacije snage UNPROFOR-a su definitivno izgubile svaki kredibilitet kod srpskog naroda Krajine. Shvatili su Kraji{nici da su od institucija UN zloupotrebqeni i izmanipulisani. Radi ilustracije navodi se primer kada su se oruàne snage Krajine konsolidovale i kada su vr{ile pripreme za protivudar za povrat izgubqene teritorije, tada snage UNPROFOR-a po svaku cenu zaposedaju poloàje na dostignutim linijama zara}enih strana, odnosno ulaze u tampon zonu i na taj na~in srpskoj strani stavqaju do znawa da ne}e dozvoliti nikakav protivudar protiv hrvatskih oruànih snaga. (isto; str. 160-161) Na kraju, posle operacije Maslenica, Ravni Kotari i brana Peru~a, hrvatske oruàne snage su ostvarile svoj ciq. Hrvatska dràva nije pretrpela nikakve sankcije od me|unarodne zajednice, izostala je bilo kakva
545
o{tra reakcija na wenu ispoqenu samovoqu. Reagovao je direktor za civilna pitawa UNPROFOR-a Sedrik Tojnberi, koji u intervjuu Glasu Amerike izme|u ostalog kaè: Iznena|en sam i zapawen razvojem situacije iako imam razumevawe za hrvatsko nezadovoqstvo zbog sporog razvoja doga|aja.... za potpuno sprovo|ewe Vensovog plana potrebno je jo{ mnogo pregovarati. UNPROFOR nije imao nikakvih znakova o predstoje}oj ofanzivi, iako su bili upoznati da hrvatska vojska gomila snage u tom podru~ju. Srbi iz Knina su obavestili snage UNPROFOR-a o kretawu hrvatske vojske (...) u petak ujutro kada je po~eo hrvatski napad, bili su u potpunosti iznena|eni i zbuweni (...) Srbi su upali u skladi{ta i zaplenili te{ko naoruàwe. Intervju Tojnberija potvr|uje zvani~no objavqene stavove srpske strane. Me|utim, pre}utkuje ~iwenicu da je UNPROFOR o po~etku napada, mestu i vremenu, obavestila hrvatska strana, 26. januara 1993. godine, SB UN donosi rezoluciju 802, u kojoj stoji da Hrvatska mora da povu~e svoje snage na polazne poloàje izvan za{ti}enih zona. I ova rezolucija osta}e mrtvo slovo na papiru. Srbima Kraji{nicima je ovo bio dodatni znak za zabrinutost i strah i jasna opomena da nisu za{ti}eni ni sa jedne strane. (isto; str. 161-162) Prenosimo tekst Rezolucije 802 SB UN koju pomiwe Bjelanovi}, a koja nije imala nikakvog efekta jer joj, o~igledno, ni ciq nije bio da promeni bilo {ta na terenu niti da Hrvatska snosi bilo kakve sankcije: Savet bezbednosti, potvr|uju}i svoju rezoluciju 713 od 25. septembra 1991. i sve naredne relevantne rezolucije, potvr|uju}i posebno svoju privrènost mirovnom planu Ujediwenih nacija (tzv. Vensov plan pod brojem MS/23280, aneks III), duboko zabrinut informacijama dobijenim od generalnog sekretara 25. januara 1993. o brzom i nasilnom pogor{awu situacije u Hrvatskoj, do ~ega je do{lo usled vojnog napada hrvatskih oruànih snaga na podru~ju pod za{titom mirovnih snaga Ujediwenih nacija UNPROFOR, èstoko osu|uju}i ove napade koji su doveli do `rtava i gubitka ìvota iz sastava UNPROFOR-a kao i me|u civilnim stanovni{tvom, duboko zabrinut zbog nedostatka saradwe posledwih meseci sa srpskim lokalnim vlastima u podru~jima pod za{titom UNPROFOR-a, wihovim nedavnim prisvajawem te{kog naoruàwa koje je bilo pod kontrolom UNPROFOR, kao i pretwama {irewa sukoba: 1. zahteva trenutni prekid neprijateqskih aktivnosti od strane hrvatskih oruànih snaga unutar i oko od strane UN za{ti}enih podru~ja i povla~ewe hrvatskih oruànih snaga iz ovih podru~ja; 2. o{tro osu|uje napade od strane tih snaga na UNPROFOR koji obavqa svoj zadatak za{tite civila na za{ti}enim podru~jima i zahteva wihov trenutni prekid; 3. zahteva tako|e da se te{ko naoruàwe zapleweno iz skladi{ta koje kontroli{e UNPROFOR trenutno vrati pod kontrolu UNPROFOR-a; 4. zahteva da sve strane u sukobu i druge koje su u pitawu striktno sprovedu sporazumni prekid vatre koji je ve} postignut i u punoj meri i bezuslovno primene mirovni plan Ujediwenih nacija (Vensov), ukqu~uju}i ras546
pu{tawe i demobilizaciju jedinica srpske teritorijalne odbrane i drugih jedinica koje imaju sli~nu funkciju; 5. izraàva sau~e{}e porodicama poginulog osobqa UNPROFOR-a; 6. zahteva od svih strana u sukobu i drugih zainteresovanih da u potpunosti po{tuju bezbednost osobqa UN; 7. poziva generalnog sekretara da preduzme sve neophodne korake u pravcu bezbednosti osobqa UNPROFOR-a; 8. poziva sve strane kao i druge u pitawu da sara|uju sa UNPROFORom u razre{avawu svih ostalih problema vezanih za primenu mirovnog plana, ukqu~uju}i omogu}avawe civilnog saobra}aja slobodnom upotrebom prelaza Maslenica; 9. jo{ jednom poziva sve strane u sukobu i druge zainteresovane da u punoj meri sara|uju sa Me|unarodnom konferencijom o biv{oj Jugoslaviji i da se uzdrè od svakih aktivnosti i pretwi koje bi mogle ugroziti sada{we napore usmerene ka postizawu politi~kog re{ewa; 10. odlu~uje da ostane aktivno ukqu~en u ovaj problem. ([u{i} i Terzi}; cit. delo; str. 380-381) Bjelanovi}, daqe, navodi kako je izvedena i planirana stravi~na i brutalna operacija Meda~ki yep: Tre}i veliki napad na RSK izvela je hrvatska vojska 9. septembra 1993. godine. Operacija je izvedena pod nazivom Meda~ki yep. I ovaj prostor je bio pod kontrolom snaga UNPROFOR-a, a u skladu sa Vensovim planom, pripadao je ruì~astoj zoni sektora Jug. U ovoj operaciji hrvatske oruàne snage primeni}e ste~ena iskustva iz prethodne dve operacije, sa Miqeva~kog platoa i Maslenice i Ravnih Kotara. Po brutalnosti, primewuju}i princip sprène zemqe, ona je u svemu nadma{ila prethodne dve operacije. Prvi put je Hrvatska upotrebila i avijaciju ispoqavaju}i dejstva po zapadnom delu RSK. U zoni odgovornosti korduna{kog korpusa oboren je jedan avion MIG-29. Artiqerijskom vatrom dejstvovalo se po Gra~acu, Udbini, Teslingradu, Vrhovinama i Korenici. Da je operacija bila planirana po principu sprèna zemqa, kazuju ~iwenice: ubijeno je preko 100 civila srpske nacionalnosti, ukqu~uju}i i ène, decu i starce; preko 170 ku}a i isto toliko {tala za stoku je uni{teno paqewem i eksplozivom dizano u vazduh; sva stoka je bila poubijana, a seoski bunari za vodu zatrovani. Da je ova operacija bila temeqno pripremana jasno se vidi iz opisa doga|aja, koje je u svojoj kwizi zabeleìo general Bobetko. U kwizi on detaqno opisuje iz kojih razloga je bilo potrebno da se izvede ova operacija. Osnovni razlog, za{to treba odbaciti neprijateqske snage od Gospi}a je dobiti definitivnu bitku za Velebit kao polazni poloàj i prirodni fenomen i sa te strategijske osnovice stvarati uslove za sve ono {to se doga|alo u Oluji. Wegova ispovest jasno stavqa do znawa, da je operacija Meda~ki yep samo usputna stanica za kona~ni obra~un sa Srbima u Krajini. On izme|u ostalog kaè: Cijela operacija je bila zavr{ena za 4 sata i kompletna wi547
hova bojna je bila razbijena. Ja sam logi~no po liniji zapovedawa upoznao vrhovnika o operaciji. General ne nudi odgovor na pitawe {ta su wegove snage radile na tom podru~ju od 17. septembra od 18.00 sati. Apsolutna kontrola ovog podru~ja od strane hrvatskih oruànih snaga trajala je 6 dana. U ovom periodu nisu dozvolile snagama UNPROFORa da u|u u ovo podru~je iako su one na tome insistirale. Radilo se ovde o ~istoj kupovini vremena da se uklone tragovi stravi~nog zlo~ina. Kako je izgledalo ovo podru~je nakon povla~ewa hrvatske vojske, a kada su u wega u{le snage UNPROFOR-a, komandant ovih snaga francuski general @an Kot kaè: Doga|aj u Meda~kom yepu mrqa je koja je okaqala, ne hrvatski narod, nego hrvatsku politiku i vojsku (...), za takav zlo~in nema opravdawa (...). To nije bila ograni~ena operacija u politi~kom smislu (...) bila je to planirana i vo|ena vojna akcija, strate{ki inteligentno vo|ena prema obrascu delovawa JNA. Na pitawe novinara kako je na va{e zahteve reagovala hrvatska strana, general Kot kaè; Moram naglasiti da sam izme|u 9. i 14. rujna (septembra) 1993. godine, bio objektom diletantskih manevara predsjednika dr Frawe Tu|mana i generala Janka Bobetka s kojim sam tada bio u izravnom kontaktu. Naime, wima je bilo jasno da su masakrom koji se dogodio u Meda~kom yepu oti{li predaleko. Na pitawe za{to je hrvatska strana otezala ulazak snaga UN u Meda~ki yep, general Kot kaè: Poku{ali su dobiti nekoliko dana kako bi mogli uni{titi i prikriti barem dio dokaza o zlo~inima koje su po~inili hrvatski vojnici u Meda~kom yepu. Na pitawe {ta ste zatekli kada ste kona~no u{li u to podru~je, Kot kaè: Prona{li smo tek desetak tijela i samo dvoje preìvjelih. Sve ostatke uklonile su hrvatske snage. Nisu èqeli ostaviti svjedoke masakra, a radilo se o djeci, ènama i starcima. Tamo je po mom mi{qewu, po~iwen zlo~in protiv ~ovje~nosti. On daqe nastavqa: Na podru~ju Medaka sve su ku}e bile uni{tene. Qudi su bili razneseni eksplozivom u svojim domovima. Sje}am se kamiona punih eksploziva koji su bili pripremqeni za ~i{}ewe tog podru~ja. Sve je bilo unaprijed planirano. âk su i bunari bili otrovani. Osim nekoliko koko{i, prona{li smo tek dvije ène koje su preìvjele akciju. U vezi sa operacijom hrvatske vojske na Meda~ki yep, za{titne snage UNPROFOR-a izdale su dva saop{tewa za {tampu 18. i 19. septembra 1993. godine. Ova saop{tewa ne samo da potvr|uju zlo~ine koje je u intervjuu dao general Kot, ve} ih u mnogo ~emu dopuwuju. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 162-163) Razra|uju}i i analiziraju}i stawe u Hrvatskoj [arini} kaè: 19. kolovoza (avgusta) 1994. godine na Brijunima, pod predsjedavawem predsjednika, koji je bio otvoren i iscrpan, pored ostalog, zakqu~eno je: da ne}emo dopustiti produèwe sada{weg mandata UNPROFOR-a, te da se odobre borbena sredstva za hrvatsku vojsku. Tih je dana donesena i kona~na odluka o pripremi operacije osloba|awa okupiranih podru~ja...
548
Gotovo godinu dana prije no {to su izvedene akcije Bqesak i Oluja, kojima je hrvatska vojska oslobodila veliku ve}inu okupiranih podru~ja Hrvatske, predsednik Tu|man je svojim najpoverqivijim qudima ve} tada naredio da razrade mogu}e vojne operacije. Ovakva odluka hrvatskog vrha jasno pokazuje da potpisani Sporazum o liniji razdvajawa za wih ne zna~i ni{ta, a prihvatawe ekonomskog sporazuma posluì}e kao maska za realizaciju skrivenih namera. (isto; str. 171) Koautori plana Z-4, u vi{e su navrata isticali da je plan ra|en u najve}oj tajnosti i da nijedna strana u sukobu do momenta uru~ivawa nije sa wim bila upoznata. Da li je to bilo ta~no, bi}e re~i u narednom prikazu. [arini} u vezi sa diplomatskom aktivno{}u kaè: Na iznena|ewe cjelokupnog vrhovni{tva, Ahrens je donio vijesti da su snage Ujediwenih nacija po~ele izra|ivati politi~ko rje{ewe. Bio sam prili~no uznemiren.... Nekoliko dana poslije, to~nije 12. rujna (septembra) 1994. godine, velposlanik SAD Piter Galbrajt na vlastiti zahtjev susreo se sa hrvatskim predsjednikom. Sadràj razgovora nedvosmisleno je pokazao da je upravo on idejni tvorac najmonstruoznijeg prijedloga za rje{ewe procesa reintegracije okupiranih podru~ja Hrvatske u wezin ustavno pravni sustav, o kojem mi je Ahrens pone{to natuknuo pri na{em posledwem susretu.... Kako [arini} daqe isti~e, ambasador SAD je izneo slede}e: Plan odgovara va{im prijedlozima o dva kotara za Srbe u Hrvatskoj, od kojih bi svaki imao 5-6 op}ina. Mo`da bi ti kotari u odnosu na va{e prijedloge imali vi{e autonomije, ali bi time za tri mjeseca sektori Istok i Zapad bili integrirani u sastav RH. Zauzvrat biste trebali pristati na povezivawe tih kotara koridorom kroz Sluw. U svom daqwem obrazlagawu plana o politi~kom re{ewu krize, istaknuto je da bi dva kotara imali svoju zastavu i grb te mogu}nost da s drugim dràvama sklapaju ugovore o kulturi na primer ili o trgovini ako se s tim sloì Hrvatska. Posle izlagawa ameri~kog ambasadora Tu|man je odgovorio: Pa to ni Badinter jo{ davno nije prihvatio. Mora vam biti jasno da ne moè biti bitnijih odstupawa od Ustavnog zakona. Molim da nam dostavite sve to u pismenom obliku prije nego {to s tim eventualno izi|ete u javnost. Ono o ~emu, mo`da, kao o krajwem slu~aju moèmo razgovarati jest da dva kotara postanu jedna ùpanija. Zna~i skoro pet meseci pre zvani~nog objavqivawa plana Z-4, hrvatski vrh ne samo da se upoznao sa planom, ve} rigidno saop{tava svoje stavove predstavniku najmo}nije svetske sile. Tu|man se poziva na hrvatski Ustav, kojim su Srbi izba~eni kao konstitutivni narod i svedeni na obespravqenu nacionalnu mawinu. Da o svim ovim igrama oko plana Z-4 rukovodstvo Knina nije imalo nikakvih saznawa u tom vremenu, svedo~i i izjava Dejvida Ovena od 13. 10. 1994. godine, gdje on kaè: Oven je predsednika izvestio o namjeri da sutradan otputuje u Beograd na sastanak sa Milo{evi}em i poru~io mu da Hrvatska ima informaciju o Z-4, a Knin je jo{ nema te da budemo na oprezu s tim u vezi.
549
U oktobru 1994. godine i ambasador Nema~ke Horst Vajsel upozorava hrvatski vrh: Ako do|e do pregovora na Plesu sa me|unarodnim predstavnicima Ovenom i Stoltenbergom morate biti obazrivi i kooperativni, da vas ne bi optuìli da minirate pregovore. I on gospodinu [arini}u iznosi detaqe plana 3-4, isti~u}i da u wemu nema ni{ta neprihvatqivo za RH, ali ne{to morate i odbiti jer }e va{ stopostotni pristanak biti sumwiv Srbima. Da se diplomatska pri~a na relaciji hrvatski vrh i predstavnici ambasada SAD i Nema~ke ne zavr{ava samo na delimi~nom upoznavawu, ve} i na drugim detaqima, moè se videti i iz slede}eg primera: Dana 19. oktobra 1994. godine, ameri~ki ambasador Galbrajt na li~ni zahtev dolazi kod predsednika Hrvatske Tu|mana, upoznaje ga sa detaqima sadràja plana Z-4. Izviwava se {to mu detaqan plan jo{ ne moè uru~iti i kaè: Molim vas da vi i va{a Vlada ne kaète ni da ni ne kada ga primite. Tu|man je saslu{ao ambasadora, a zatim rekao: Cijenim napore da se postigne mir, ali to {to ste u~inili potpuno je neprihvatqivo za RH. Sada, kada je Srbija doìvjela i politi~ki i vojni poraz, vi ih nagra|ujete ne~im {to nema jedan u tisu}u {anse za prihva}awe... sama metoda va{eg rada je prihvatqiva, i nemojte to iznositi u javnost, nego konzultirajmo i predloìmo neko drugo rje{ewe koje }e biti prihvatqivo RH. Tu|man u nastavku dijaloga kaè: Ovakav prijedlog {kodio bi reputaciji SAD u Hrvatskoj, zato ne idite s tim u javnost... ako ga ne povu~ete, namjeravam hitno kontaktirati predsednika Klintona i Wemce. Zato nam dajte nacrt prijedloga, mi }emo ga prodiskutirati, dati vam na{ prijedlog i tek onda objaviti. Ako ne, idem predsjedniku Klintonu i wema~kim ~elnicima... moèmo li o~ekivati da }ete nam dati ovaj ili pripremiti drugi plan?, upitao je Tu|man. Galbrajt: Poku{at }emo vam dati jedan primjerak. O tome }emo danas razgovarati..... Sutradan, 20. oktobra, Galbrajt se na{ao kod Tu|mana i rekao: Za nekoliko dana mo}i }emo vam prezentirati dokumenat, ali vam draft diskretno dajem na uvid. Sad pripremaju novi draft. Razgovor izme|u Tu|mana i ameri~kog ambasadora govori sam za sebe i nije ni potreban {iri komentar. Tu|man plan a priori odbacuje i ne daje mu ni hiqaditi deo {anse da }e ga prihvatiti. [tavi{e, on upozorava ameri~kog ambasadora da plan povu~e jer u protivnom }e se àliti Klintonu i Nema~koj. (isto; str. 172-173) Da su hrvatski planovi o vojnom re{ewu problema sa Krajinom dobrano odmakli i da su ekonomski sporazumi o normalizaciji samo farsa svedo~i i susret izme|u Tu|mana i me|unarodnog predstavnika Dejvida Ovena 26. oktobra 1994. godine. Tom prilikom Tu|man je izjavio: Gospodo, imate jo{ nekoliko mjeseci. Ne èlim slu{ati nikakva parcijalna i periodi~na rije{ewa. Vrijeme isti~e. [arini}, komentari{u}i ovakav Tu|manov stav dodaje da je on (Tu|man) jednostavno u svojoj glavi rije{io sve dileme, vojni planovi za osloba|awe bili su zavr{eni, hrvatska vojska, uz izvanredan moral, sad je u svim ostalim segmentima bila spremna za dan D i od toga nije namjeravala odu550
stati, jedino je trebalo odabrati trenutak u kojem }e me|unarodne okolnosti biti {to povoqnije. On ne samo da je odabrao taj trenutak, nego pouzdano znam da ga je i reìrao. Taj Tu|manov stav je samo jo{ jedna potvrda da wega sem vojne akcije drugo ni{ta i ne interesuje. Me|utim, ono {to ~udi jeste da je izostala bilo kakva reakcija me|unarodnog predstavnika Ovena. Bar prema onome {to je zapisao [arini}. Oven je celi problem preneo na ekonomske odnose. Tom prilikom Oven je rekao: Oni (misli na kraji{ke Srbe, aut.) èle gospodarski sporazum, i sutra biste trebali odràti sastanak na kojem bi mogao biti potpisan sporazum. Na predlog lorda Ovena, Tu|man se osvr}e vrlo kratko i kaè: Nema gospodarskih pregovora. Ima samo pregovora o postupnoj reintegraciji okupiranih teritorija prema rezolucijama Vije}a sigurnosti. Otkuda tako rigidni stavovi hrvatskog predsednika prema jednom uglednom predstavniku UN. Tu|mana interesuje samo teritorija i on to ne skriva od svog sagovornika, sve ostalo je za wega periferno. Zato se postavqa pitawe koja strana nije kooperativna. Sve analize i saznawa upu}uju na zakqu~ak da je to upravo hrvatska strana. Sigurno je da je i me|unarodnim krugovima to dobro bilo poznato, ali su preko toga svesno prelazili, unapred je bilo ozna~eno ko su lo{i momci. Da se hrvatski vrh usmeri ka mirnom re{ewu problema nije pomogla ni Rezolucija SB br. 947, koja je prakti~no u sebi sadràla sve one elemente koje su Hrvati èleli. (isto; str. 174-175) Hrvatski vrh je ve} krajem 1994. godine procenio da je organizaciono i vojni~ki spreman da napadne RSK. Naime, polovinom novembra 1994. godine izvr{ene su konsultacije sa ameri~kim ambasadorom Galbrajtom, od strane hrvatskih ministara [u{ka i Grani}a. Ministri su izneli namere hrvatske vojske, on ih je saslu{ao i odgovorio: U slu~aju po~iwawa akcije, do sankcija ne}e do}i, apelujem da budete pa`qivi sa snagama UN-a i civilima. U punom jeku razgovora izme|u hrvatske i kraji{ke delegacije i uz pomo} me|unarodnih posrednika da se potpi{e ekonomski sporazum, iza wihovih le|a Hrvati i Amerikanci se dogovaraju i uskla|uju stavove za napad na RSK. Hrvati dobijaju zeleno svetlo od SAD uz garanciju da ne}e za oruànu akciju snositi nikakve posledice. Kao povod za napad hrvatski vrh je koristio trenutak kada su se u Cazinskoj krajini vodile borbe izme|u snaga lojalnih Fikretu Abdi}u i snaga lojalnih Aliji Izetbegovi}u. Pod sloganom sve za spas Biha}a, napad je nuàn. U odvra}awu hrvatske vojske od napada na RSK, presudnu ulogu je imao Jasu{i Aka{i, specijalni izaslanik UN. On je hrvatskoj strani doneo ~vrsta uveravawa da nema pokazateqa koji bi potvrdili da su u oruàne akcije u Cazinskoj krajini ukqu~eni kraji{ki Srbi. Ovu ~iwenicu u svojim svedo~ewima u kwizi potvr|uje i H. [arini}. (isto; str. 175) Hrvatski vrh je procenio da je do{ao trenutak da im snage UNPROFOR-a nisu vi{e potrebne, odnosno da je wihova uloga {to se ti~e Hrvatske istro{ena. Procenili su da je vreme od dolaska i razme{taja snaga UN
551
dobro iskori{teno za plansko i organizaciono osposobqavawe oruànih snaga Hrvatske, te da one u tom trenutku predstavqaju objektivnu smetwu u realizaciji planiranog ciqa da se sa pobuwenim Srbima oruàno obra~unaju (...) Rukovo|en takvom procenom, Tu|man je 10. januara 1995. godine pozvao u svoj kabinet ambasadore stalnih ~lanica Saveta bezbednosti u Hrvatskoj, doajena diplomatskog zbora u RH i wegova zamjenika i predsedavaju}eg EU. Na tom sastanku Tu|man je rekao: Za 2-3 dana objaviti }emo hrvatska gledi{ta o mandatu UN-a. Temeqni naglasci bit }e na ~iwenicama da UNPROFOR za svoga mandata nije gotovo ni{ta u~inio na reintegraciji okupiranih podru~ja... Nadaqe, hrvatsko javno mi{qewe, kao i Hrvatski sabor zbog toga su jedinstveni u namjeri da se nakon 31. oùjka (marta) 1995. godine dokad slu`beno traje, mandat otkaè. Snagama UN ostavilo bi se nakon?toga odre|eno vrijeme od mjesec dana, dva ili najvi{e tri, za povla~ewe. (isto; str. 176) Interesantno je da posle Tu|manovih re~i niko od prisutnih ambasadora i drugih zvani~nika nije reagovao. U vezi sa tim [arini} kaè: Za~udo, vi{e niko od wih nije imao potrebu prijetiti ili ucjewivati... osim {to je sutradan do{ao Aka{i i pani~no iznio mi{qewe da je odlaskom UNPROFOR-a rat neizbjeàn... zanimalo ga je da li postoji mogu}nost da predsjednik Tu|man do dvadesetog u mjesecu pri~eka sa objavqivawem odluke. Svakog objektivnog analiti~ara i poznavaoca prilika ne ~udi ovakva reakcija prisutnih diplomata i specijalnog predstavnika UN Aka{ija i to samo nekoliko dana pre nego {to }e zvani~no biti ponu|en plan Z-4. Hrvatski vrh se ne zadovoqava time {to je upoznao prisutne ambasadore, ve} nastavqa sa diplomatskom inicijativom da UNPROFOR mora da napusti sva podru~ja koja je u skladu sa Vensovim planom zaposeo. Svoju odluku Tu|man saop{tava 12. januara 1995. godine lordu Ovenu, kojem je izme|u ostalog rekao: Cijenim va{e napore u doprinosu hrvatsko-srpskim odnosima. Danas }u objaviti kraj mandata (misli na UNPROFOR, prim. autora) s 31. oùjkom (martom) 1995. godine, pri ~emu }u vam ostaviti tri mjeseca za organizaciju odlaska, u namjeri da omogu}im nastavak pregovora. I na ovako eksplicitno izre~en stav Tu|mana u kojem se direktno ignori{e Vensov plan i sve do tada donete rezolucije o mirnom re{ewu sukoba, izostala je reakcija lorda Ovena. Umesto bilo kakve izre~ene osude, on pita: A {to }emo sa planom Z-4? Ho}emo li ga objaviti? Treba nam va{e usmerewe i sugestija s tim u vezi. Na sva ova izneta pitawa i postavqene dileme Tu|man odgovara ... Nadaqe, taj i takav Z-4 apsolutno je neprihvatqiv. Izneti stav Tu|mana upu}uje na jedan jedino mogu}i zakqu~ak da je on svakodnevno bio u kontaktu sa autorima i tvorcima plana. Nasuprot tome, kraji{ki Srbi kao strana u sukobu nisu znali {ta im se sprema. (isto; str. 177) Iz do sada objavqene gra|e o doga|ajima iz tog vremena, jasno se vidi da je u momentu prihvatawa Z-4 Hrvatska pripremila svoje oruàne snage za oruàni napad na RSK. Igre sa planom su ve{to odigrane i posluìle
552
su akterima plana da zamagle celu diplomatsku pri~u o kraji{koj nekooperativnosti. Hrvatski vrh je javnim prihvatawem plana celu aktivnost sa diplomatskog prebacio na medijski teren i tako je obezbedio uslove za nastavak oruànih priprema za napad na RSK. Tako je tragawe za mirom dobilo dugu pauzu zahvaquju}i hrvatskom vrhu i diplomatskoj aktivnosti ~lanova mini kontakt grupe. Onaj ko traga za istinskim mirom ne ome|uje ga u prostorne u vremenske dimenzije. Ovo tragawe je bilo samo obmana i la`! Tada{wem rukovodstvu Hrvatske nije odgovaralo mirno re{ewe sukoba jer u to vreme nije re{ilo svoj drugi strategijski ciq a to je svesti broj Srba na procenat koji nikada vi{e ne}e predstavqati remetila~ki faktor. Taj ciq se mogao ostvariti samo oruànom akcijom i tako svaku budu}u te`wu ka integraciji kraji{kih Srba iskqu~iti za desetine godina unapred. Cenili su da }e date hrvatske `rtve biti brana i garant etni~ki {to ~istije dràve. (isto; str. 180-181)
28. Obmane i laì

Ve} smo pomiwali medijski rat koji je vo|en protiv Srba, ali bilo je i onih, dodu{e retkih, inostranih novinara i analiti~ara koji su poku{avali da situaciju predstave {to realnije. Evo jednog takvog teksta iz londonskog ~asopisa Defence & Foreign affairs: Kako Hrvatska vodi i dobija globalni psiholo{ki rat na Balkanu, istovremeno vr{e}i genocid nad Srbima? Istorija }e pokazati da je velika prevara protiv Srba ne samo nepravedna ve} da je omogu}ila da se dogodi genocid nad srpskim narodom po tre}i put u ovom veku. U vreme konferencije u Londonu Strategija 92, odràne u julu 1992. godine, jo{ uvek smo apsorbovali informacije, izve{taje, otvorene {tampe o tome {ta se de{ava na Balkanu sa raspadom stare Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Izgledalo je da ima vrlo malo razloga za sumwu u op{irne medijske izve{taje o konfliktu i politi~kim aktivnostima koje su ga okruìvale. Ali Stragegija 92 je zazvonila na uzbunu kada je postalo jasno da hrvatski zvani~nici i simpatizeri ne}e dozvoliti sebi da budu ispitivani na ovoj konferenciji i da ne èle da podvrgnu svoje tvrdwe unakrsnom ispitivawu obave{tajnih funkcionera i stru~waka za odbranu iz vi{e od 20 zemaqa. Jugoslovenski srpski analiti~ari, neki od wih u opoziciji u odnosu na srpsku i jugoslovensku vladu, bili su sre}ni {to mogu da iznesu svoje argumente u raspravi, iako su ~esto bili èstoko kritikovani od strane zvani~nih predstavnika spoqne politike ~iji pogledi nisu bili izo{treni otvorenim medijima. Razli~it pogled na konflikt po~eo je da se pojavquje. Ovaj ~asopis, koji je konstantno i uporno iznosio najva`nije strate{ke trendove, i to pre zvani~nih obave{tajnih organizacija, po~eo je da {aqe qude na teren da istraùju ovaj problem. I pored velikih kritika u vreme kada smo to objavqivali, naveli smo da su Sovjeti ranih sedamdesetih godina tro{ili 14 odsto svog bruto nacionalnog dohotka na odbranu.
553
CIA i ostali smejali su nam se pori~u}i to ali kasnije su se sloìli. Rekli smo da je po~etkom 1972. godine Egipat bio spreman da odbaci sovjetske snage, {to su oni (po{to je na{a pri~a ve} bila osporena) {est meseci kasnije i u~inili. Rekli smo da }e Indija nabaviti nuklearne podmornice i zbog toga smo bili predmet velikog pritiska. Klasa ârli SSN je stigla. Skrenuli smo pa`wu na ekspanzionisti~ke poglede ira~kog predsednika Sadama Huseina po~etkom 1990. godine i rekli smo kada, kako i za{to }e Irak napasti Kuvajt. Na{i pogledi su ismejavani, a ispostavilo se da su bili ta~ni. Danas, kada kaèmo da postoji problem, onda on zaista i postoji. U~inili smo zaista mnogo da istraìmo balkanski konflikt. Samo jedan deo na{eg istraìvawa je prezentiran ovde, ali ima ga dovoqno da pokaè da je situacija pogre{no predstavqena i da je slika izokrenuta u trenutku kada do|e do me|unarodnih medija i onih koji donose odluke. ([u{i} i Terzi}; cit. delo; str. 396-397) U delu teksta sa me|unaslovom Manipulacija imiya, ~asopis isti~e da to iskrivqavawe po~iwe na mestu gde se ratne informacije prezentiraju novinarima i predstavnicima stranih vlada, kako na terenu, tako i u inostranstvu. Hrvatska vlada i muslimanska vlada Bosne i Hercegovine razvile su veoma sofisticirani pristup manipulaciji imiya od kada je sovjetski odeqak me|unarodne sekcije KPSS-a prestao da radi. Da je Nema~ka ume{ana u sve ovo, sada vi{e nema nikakve sumwe. Slike mrtvih ili rawenih Srba (ili silovanih Srpkiwa ~esto ispuwavaju ekrane svetskih televizija i stupce novina samo zato da bi bili preimenovani u mrtve i rawene Hrvate i muslimane (ili silovane Hrvatice i muslimanke). Mnoge srpske `rtve, a one ~ine ve}inu `rtava u konfliktu, {to je u suprotnosti sa sada popularnim izve{tajima su Srbi ili iz Bosne i Hercegovine ili iz Hrvatske i one ne samo da doìvqavaju patwe i ponièwa u svojoj smrti, ve} i mrtvi koriste kao modeli za manipulaciju hrvatskim i muslimanskim Bosancima. Vijetnamski rat su Sjediwene Ameri~ke Dràve izgubile zbog negativnih televizijskih izve{taja koje su slali wihovi reporteri, a rat na Balkanu protiv Srba dobijaju usta{ka Hrvatska i muslimanska Bosna aktivnom, planiranom manipulacijom internacionalne televizije. Danas vidimo konstantna upozorewa kojima se preti Srbima i Srbiji. Ve}ina zapadnih politi~kih vo|a izgleda da ne shvata ogromnu razliku izme|u Srba ~ije porodice ve} stotinama godina ìve u Bosni i Hercegovini i Srba u Srbiji. Za{to je Srbija pod sankcijama Ujediwenih nacija? [ta to Srbija ~ini {to mora prestati da bi se sankcije Ujediwenih nacija ukinule? Srbija nema trupa van svojih granica (zaista, wene trupe su trupe jugoslovenskih oruànih snaga, koje su ostale u novim granicama Jugoslavije i to je ~iwenica koju ne pori~u ni velike obave{tajne slu`be).
554
Hrvatska, sa druge strane, ima 40 hiqada vojnika u Bosni i Hercegovini koji pomaù da Hrvatska ostvari svoj jo{ od ranije artikulisani ekspanzionisti~ki ciq. Svaki rat je zaista surov, ali brutalnost rata na Balkanu danas se najve}im delom svaquje na Srbe u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a politi~ki protiv dràve Jugoslavije i wene dràve ~lanice, Republike Srbije. âsopis Deference and Foreign Affairs nema interesa da bude naklowen nijednoj strani u konfliktu. Mi ve} vi{e od dve decenije prezentiramo ~iwenice onako kako dolazimo do wih, analiziramo ih u istorijskom i strate{kom kontekstu, a moralne predrasude drìmo daleko od kona~nog izgleda ~asopisa. Svakako, postoje dosta velike moralne predrasude koje su ve} formirane u pogledu na ovu situaciju: predrasude stvorene lo{im informisawem me|u qudima, koji bi ipak trebalo vi{e da znaju... (isto; str. 397-398) Pod me|unaslovom Skrivawe genocida, autori teksta nagla{avaju da u dva navrata u ovom veku ve} postoje dobro dokumentovani poku{aji Hrvata da uni{te srpski narod, da zatru wegovu kulturu, religiju i pam}ewe. To se prvi put desilo za vreme nemira u Austrougarskom carstvu, ~iji je deo bila Hrvatska, ali ne i Srbija u Prvom svetskom ratu. Potom posle perioda balkanske harmonije u prvoj Jugoslaviji (Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca) taj hrvatski poku{aj se ponovo pojavquje sa invazijom i okupacijom Jugoslavije od strane Italije i Nema~ke. Nacisti~ka Nema~ka je 10. aprila 1941. godine proglasila Hrvatsku nezavisnom dràvom prvi put u wenoj istoriji i uspostavila neonacisti~ku marionetsku vladu Nezavisne Dràve Hrvatske (poznate na srpskohrvatskom kao NDH). Izme|u 1941. i 1945. godine usta{ka vlada NDH poglavnika Ante Paveli}a sistematski je ubila ~ak milion srpskih mu{karaca, èna i dece. Srpski istori~ari tvrde da je ~ak dva miliona Srba ubijeno u Hrvatskoj u ovom veku. Podaci o broju stanovni{tva u ovom veku daju osnova wihovim tvrdwama. Dokumentovani dokazi potvr|uju prili~nu ta~nost broja poginulih u Drugom svetskom ratu. Od samog po~etka Paveli}eva vlada je ponavqala: ne sme biti ni Srba, ni pravoslavqa u Hrvatskoj. Zvani~nik NDH dr Milovan @ani} rekao je na sastanku u Novoj Gradi{ki 2. juna 1941. godine: Ovo }e biti zemqa Hrvata i ni~ija druga, a mi kao usta{e koristi}emo sve metode da ovu zemqu na~inimo stvarno hrvatskom i o~istimo je od Srba. Mi ovo ne krijemo, to je politika na{e dràve, i kada je sprovedemo, sprove{}emo u stvari ono {to je upisano u usta{ke principe. Danas novonezavisna dràva Hrvatska je usvojila iste simbole kao i usta{ka marionetska nacisti~ka dràva. U mnogim instancama wene vojne i paravojne formacije su prisvojile iste uniforme usta{kih legija iz perioda od 1941. do 1945. godine. I ubijawa su ponovo po~ela. Otima~ina je ponovo po~ela. Marionetska vlada NDH, sa punom podr{kom nacisti~ke Nema~ke i wihove okupacione armije, uni{tila je 450 srpskih pravoslavnih crkava u Drugom svetskom ratu. Novonezavisna dràva Hrvatska direktno ili indirektno podràva uni{tavawe vi{e od 300 srpskih pravoslavnih crkava, od kojih su mnoge ponovo sazidane na temeqima onih koje su sru{ene u Drugom svetskom ratu u
555
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Izme|u 600 i 800 hiqada etni~kih Srba je pobeglo u Srbiju pod za{titu Jugoslovenske narodne armije (JNA). Austrijski istori~ar Frederik Herd zabeleìo je 1968. godine da je ono {to se desilo u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj rezultat arhai~nog fanatizma koji vodi poreklo jo{ iz davnije istorije. Paveli} je, kako je rekao Herd, najve}i ubica XX veka. A Paveli} se danas smatra najve}im herojem moderne Hrvatske i wegova fotografija, kao i fotografija usta{kog ideologa iz XIX veka Ante Star~evi}a, nalazi se na majicama generacije Hrvata koja nije bila ni ro|ena kada se zavr{io Drugi svetski rat. Paveli} je napisao: Slaveno-Srbi su |ubre nacije. To je tip qudi koji }e se prodati svakome i za svaku cenu, svakome kupcu. Ve} 12. juna 1941. godine kretawe Srba i Jevreja u Hrvatskoj je bilo ograni~eno, a masovna ubistva su po~ela. Hrvatski pisac Mile Budak rekao je u Gospi}u, 22. jula 1941. godine: Jednu tre}inu Srba }emo poklati, drugu proterati, a tre}u pokatoli~iti i tako ih na~initi Hrvatima. Rimska katoli~ka crkva, mnogo ja~a u Hrvatskoj nego na bilo kom drugom mestu u svetu, nije se borila protiv nacista kao u Poqskoj, ve} ih je prihvatila, kao i usta{e. Hrvatski katoli~ki sve{tenici u svojoj sve{teni~koj odori i bez we pridruìli su se ubicama i sami ubijali u koncentracionim logorima u Hrvatskoj. Danas je vi{e nego zabriwavaju}a ~iwenica za Srbe da katoli~ka crkva nudi svoju neograni~enu podr{ku novoj hrvatskoj vlasti i usta{kim principima i pored izviwewa 1963. godine Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj zbog zlo~ina po~iwenih u Drugom svetskom ratu. U ovoj zemqi je mnogo na{e pravoslavne bra}e ubijeno u pro{lom ratu samo zato {to su bili pravoslavci, kaè Alfred Pihler, katoli~ki biskup iz Bawaluke, u svom obra}awu pastvi na Boì} 1963, a ti hri{}ani su ubijeni samo zato {to nisu bili Hrvati i katolici. Bolno priznajemo veliki greh onih qudi koji su zastranili i molimo na{u bra}u pravoslavne vere da nam oproste kao {to je Hristos oprostio svima nama na krstu. Zna~ajno je da u konfliktu 1991. i 1992. godine nije bilo hrvatskih izbeglica iz Srbije (Jugoslavije) u Hrvatsku kao ravnoteè onim Srbima (i drugim) koji su beàli iz Hrvatske. [tavi{e, veliki broj Hrvata pobegao je u Srbiju po{to su se protivili novom usta{kom vladaru Frawi Tu|manu i vladi u Hrvatskoj, pa je tako udruèwe hrvatskih novinara uspostavilo svoj izbegli~ki biro u Beogradu. Jo{ uvek svet za to nije ~uo. Hrvatska se u dva svetska rata borila na strani Nema~ke protiv zapadnih saveznika (za to vreme u oba slu~aja Srbija se borila sa saveznicima). Dana{wa nova Hrvatska se predstavqa kao prijateq i saveznik, a nova Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) smatra se neprijateqskim nasle|em Titove komunisti~ke administracije. Za{to ili kako tako velika stvar kao {to je poku{aj genocida nad ~itavim jednim narodom moè biti pogre{no predstavqena, tako da se `rtve, a ne agresori, nazivaju kriminalcima? Da li tako pogre{na interpretacija moè biti rezultat slu~aja ili pogre{ne interpretacije ~iwenica. To nije mogu}e.
556
Nema sumwe da se genocid nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nastavio odmah po{to je Nema~ka prisilila Evropsku zajednicu 1991. godine na prerano priznavawe onoga {to je sada Hrvatska. âsopis Deference and Foreign Affairs i wegovi saradnici su videli neosporne dokaze za tu ~iwenicu. Upravo zbog obnovqenog genocida nad Srbima, oni etni~ki Srbi ~iji su preci ìveli vekovima u Bosni i Hercegovini pobunili su se i po~eli da {tite svoja sela i svoje ìvote da se jo{ jednom ne bi na{li suo~eni sa pokoqem i bili proterani sa svoje zemqe. âsopis Deference and Foreign Affairs je imao priliku da uporedi mnoge fotografije i video-trake mrtvih u ovom ratu koje su prikazivane u novinama i na televiziji u ~itavom svetu za proteklih 18 meseci. U doslovno svakoj instanci zapadni mediji su za snimke mrtvih govorili da su to Hrvati ili muslimani iz Bosne i Hercegovine. U mnogim slu~ajevima porodice mrtvih pojavqivale su se da identifikuju `rtve kao etni~ke Srbe zaklane od strane Hrvata i ponekad muslimana. Bukvalno svaki snimak ili fotografija koji stiù iz zone konflikta prolazi kroz hrvatsku prestonicu Zagreb ili kroz postaje koje kontroli{u muslimani u Bosni. [efovi zapadnih medija su upozoreni da ne prihvataju propagandu onoga {to se ocewuje kao nasilni~ka i neokomunisti~ka vlast u Beogradu, prestonici Srbije i Jugoslavije. Zapadne televizije, ukqu~uju}i i evrovizijsku razmenu, konstantno odbijaju da prihvate bilo {ta {to dolazi iz Beograda. âsopis Deference and Foreign Affairs je video dokaze i za ovo. Zna~ajno je da je jedini televizijski i satelitski oda{iqa~ (up-link) u Jugoslaviji u vreme kada se dràva prerano raspala bio u Zagrebu, tako da je Hrvatska bila u mogu}nosti da kontroli{e televizijske slike koje tu prolaze. Beogradska veza za evropski satelitski sistem imala je drugorazredni status, pa danas mora stalno da mewa frekvencije da bi emitovala. Kao rezultat toga, oni koji govore srpski u Zapadnoj Evropi te{ko nalaze srpske i jugoslovenske frekvencije, a povrh toga postoje i dosta ~vrsti dokazi da Nema~ka stalno poku{ava da ometa ili da se me{a u emitovawe onog programa koji ne smatra pogodnim. Hrvatski emigranti su imali dovoqno vremena da se probiju na Zapad i da se domognu nekih nivoa mo}i. Srbi u progonstvu, a mnogi su u wega oti{li posle Drugog svetskog rata zato {to su bili protivnici Titovog komunizma, bili su progawani od Titovih obave{tajnih slu`bi gde god da su oti{li, ~ak i u Australiji. Hrvatski emigranti nisu ometani od strane komunisti~kih obave{tajnih slu`bi ve}im delom zbog toga {to je i sam Tito bio Hrvat. Danas kao rezultat toga imamo da se hrvatski nacionalisti nalaze na visokim mestima u zapadnim organizacijama od autoriteta. Kristofer Cviji} je klasi~an primer. Smatra se stru~wakom za Balkan u Kraqevskom institutu za spoqne poslove. Sa ovog nadmo}nog poloàja wega pozivaju na program Bi-Bi-Sija da predstavi gledi{ta Instituta o situaciji na Balkanu samo da bi izrazio svoje antisrpsko i antijugoslovensko gledi{te. îwenica da je ovaj ugledni Institut iskori{}en 1991. godine da objavi Cviji}ev tekst dokaz je za subverziju veoma po{tovanih tela da bi se sproveli prohrvatski ciqevi.
557
Edvard Gibon u svom Padu i propasti Rimskog carstva kaè: Pravednost i preciznost su jedina merila koja istori~ar mora da po{tuje, a merilo se moè uspostaviti samo procenom izvr{nog dela i du`nosti. Preciznost i ravnoteà kao i ta~nost iskqu~eni su iz sada{wih ~lanaka o istorijskim doga|ajima na Balkanu, delimi~no i zbog toga {to novinari imaju prirodnu tendenciju da izve{tavaju uglavnom o onome ~emu imaju lak{i pristup, objavquju}i samo ono {to im se prezentira u svr{enoj formi i preko kanala koji im odgovaraju. Postalo je gotovo pravilo da kada jedan novinar, ili ~ak mali broj wih, radi malo napornije ili rizikuje malo vi{e, potrudi se da vi{e shvati, sagleda {iru sliku doga|aja i izvesti kroz pogled koji se razlikuje od pogleda wegovog urednika, on ne dobija pohvale za ono {to je postigao. [tavi{e, wega kritikuju {to je skrenuo sa linije koja je op{teprihva}ena. Novinar koji priznaje (u svetlu novootkrivene istine) da je wegov rad takav da bi trebalo da se pla{i urednikovog gneva pravi je novinar. Sam urednik odbacuje korekcije stava (zbog straha da }e izgubiti kredibilitet) ukoliko ga zakon ne nagoni na izviwewe ili ispravku. Ali, u ratu takvog zakona nema. Boqe je zadràti la` nego revizijom svog stava izgubiti ~itaoce, gledaoce ili slu{aoce. Mo`da ovo ide na ra~un stalnog napora da se srpska i jugoslovenska poruka ne takmi~e sa onim {to su drugi investirali za svoj interes? (autori cit. Politika, 4. 3. 1993) (isto; str. 398-401)
29. Hronika hrvatskih zverstava nad Srbima u Bosni i Hercegovini

Prenosimo jo{ jedan tekst iz Velike Srbije koji u stvari predstavqa svedo~anstvo preìvelih Srba o paklu kroz koji su pro{li, o istoriji koja im se ponovila, o oìvqenim zverima iz Drugog svetskog rata. Dakle, to su opet bili Hrvati, isti divqaci kao oni iz 1941, to su bili Tu|manovi vojnici, to su bili zlo~inci koje je papa Vojtila podràvao i podsticao, govore}i im da se bore za evan|eosko spasavawe bezbo`ni~kog dru{tva. Prvi predsednik ratne vlade Herceg Bosne Jadranko Prli}, wen ministar odbrane Bruno Stoji}, generali i ratni komandanti Hrvatskog ve}a obrane Milivoje Petkovi} i Slobodan Praqak, komandant vojne policije HVO Valentin ]ori} i predsednik komisije Herceg Bosne za ratne zarobqenike Berislav Pu{i} posledwi su Hrvati iz Bosne i Hercegovine protiv kojih su podignute optu`nice Ha{kog tribunala. Karla del Ponte i weni saradnici najvi{e zvani~nike i vojne komandante Hrvata u BiH terete za etni~ko ~i{}ewe muslimana u Zapadnoj Hercegovini i sredwoj Bosni, sa posebnim akcentom na pokoqu muslimanskih civila u Ahmi}ima i Stupnom Dolu, te ru{ewu Starog mosta u Mostaru. Zahteva se i utvr|ivawe wihove krivice za zlo~ine nad muslimanskim stanovni{tvom, kako stoji u optu`nici, u severnoj Bosni. Pre ove {estorke, po skoro identi~nim optu`nicama, u pritvor u [eveningenu dospeli su general Tihomir Bla{ki}, jedan od ratnih komanda558
nata General{taba HVO, Dario Kordi}, politi~ki lider Hrvata u sredwoj Bosni, kao i jo{ nekolicina Hrvata koji su u vreme hrvatsko-muslimanskog sukoba komandovali mawim jedinicama HVO. I oni se terete iskqu~ivo za zlo~ine koje su oni, odnosno wihovi pot~iweni, po~inili nad muslimanima. S obzirom na to, kao i na ~iwenicu da se ni pred sudovima u Federaciji BiH ne vodi nijedan postupak za zlo~ine hrvatskih vojnika ili civila nad svojim pravoslavnim kom{ijama, nekom ko je neupu}en u ratne (ne)prilike u ovoj biv{oj jugoslovenskoj republici ostaje samo da zakqu~i da od 1992. do 1995. godine Hrvati nisu ~inili zlo~ine nad Srbima. Ili, ako su ih ~inili, da su ti zlo~ini mawi od zlo~ina nad muslimanima. Me|utim, nesporne ~iwenice govore sasvim suprotno hrvatski zlo~ini nad Srbima u BiH, i po broju `rtava, i po svireposti sa kojom su one mu~ene i likvidirane, vi{estruko nadilaze hrvatske zlo~ine nad muslimanima. Ovde }e biti pomenuti samo neki od wih. Le{inare i pse hranili ìvim Srbima Kada je u tom delu BiH, napadom regularne hrvatske vojske i formacije HVO iz pravca Livna i Tomislavgrada (Duvna) na srpska sela na Kupre{koj visoravni po~eo rat, svi Srbi u Tomislavgradu, bez obzira na starost, pol i stru~nu osposobqenost, dobili su otkaz na poslu, a nekoliko dana kasnije sve srpsko stanovni{tvo iz ove op{tine zatvoreno je u logore. U najve}em logoru, u selu Ra{}ani, nalazilo se 75 dece, ~ak 114 qudi starijih od 60 godina, 51 osoba ènskog pola Najstariji logora{ Danko Ze~evi} imao je 89 godina a najmla|i, Vawa (Pere) Savi}, je u trenutku hap{ewa imao mawe od mesec dana. Sedam logora{a nije preìvelo torturu svojih kom{ija i doju~era{wih kolega s posla, a ostali su proterani u Republiku Srpsku. Od 673 Srba, koliko ih je do~ekalo rat, danas u Tomislavgradu nema nijednog. Tako je genocid nad Srbima u toj op{tini, zapo~et u vreme Ante Paveli}a i NDH, kada je u selima Ra{}ani, Cebare, Mokronoge, Prisoje, Vrila, [uica i Baqci zaklano ili u jame ba~eno preko 2.000 srpskih du{a, u ovom ratu priveden kraju i to bez ikakvih posledica po wegove po~inioce. Kako one tada{we, koji su se sa svojim pravoslavnim kom{ijama obra~unali u ime fa{izma, tako i ove sada{we, koji su to ~inili u ime demokratije i evropeizacije Balkana. Osim domicilnog stanovni{tva, u logorima na podru~ju Tomislavgrada Hrvati su dràli i Srbe iz Kupresa i okolnih op{tina, zarobqene pripadnike JNA ali i Srbe iz drugih delova biv{e SFRJ, koji su ìveli i radili u Hrvatskoj a koje je policija hapsila u wihovim podstanarskim sobama ili na radnim mestima i transportovala u hercegova~ke logore smrti. Jedan od tih logora nalazio se u selu Gale~i}. Da bi se shvatilo kako su Srbi u wemu mu~eni i ubijani, dovoqno je pro~itati samo deo svedo~ewa logora{a Novaka Sredi}a (55). Novak je iz Ni{evi}a kod Prijedora. U logor je doveden krajem maja 1992. godine, kada ga je hrvatska policija uhapsila u autobusu kojim je iz Zagreba, u kojem je ìveo, putovao u BiH, sa namerom da se do~epa rodnog kraja.
559
Jednog dana u logor je do{ao jedan vukovarac kazuje Sredi}. Rekao je: Slu{ajte onu pticu kako cvrku}e. Hajde ti pokazao je na mene da pogleda{ sa mnom. Iza{ao sam za wim i gledao ispred sebe. Vidi{ li i{ta? pita. Ne vidim kaèm i potom podignem pogled. Ispred vidim ~oveka vezanog za drvo, sveg oglodanog od ptica. Oni su imali obi~aj da mu~e qude tako {to bi ih ìve vezali za drvo, a onda im noèvima zasekli meso, da bi privukli le{inare. Vidi{, ono ti je brat nastavio je crnoko{uqa{. I ti }e{ tako, samo za tebe ima jo{ vremena. Hajde, da vidi{ jo{ tvoje bra}e. Bilo je mnogo takvih mu~enika, bilo je stra{no. U logorima u Livnu ìve Srbe spaqivali na vatri Od oko pet hiqada Srba, koliko ih je, po posledwem popisu, ìvelo na podru~ju op{tine Livno kraj rata je u zavi~aju do~ekalo samo wih dvadesetak. Ve}ina wih je pobegla ili proterana, a nemali broj ubijen na znanim i neznanim strati{tima. Prva `rtva bio je poznati advokat Vladimir Mitrani}, koji je u no}i 14. aprila zaklan u krevetu, u svojoj ku}i u Zagonima. Nakon tog zlo~ina za Srbe u Livnu otvorena su tri logora u zgradi policije i obli`noj garaì, u zgradi {taba TO i u Osnovnoj {koli Ivan Goran Kova~i}. Kroz te logore pro{lo je vi{e od 1.000 Srba iz Livna ali, kao i u slu~aju Tomislavgrada (Duvna), i iz drugih mesta u BiH i Jugoslaviji, a vi{e od stotinu wih je ubijeno, i to uglavnom na zverski, zdravom razumu neshvatqiv na~in. Milana (Tome) @deru (45) iz Gubera, profesora matematike u Livnu, koji je u~io i vaspitavao generacije wihove dece, wegove kom{ije Hrvati prvo su te{ko mu~ili u zgradi Osnovne {kole Ivan Goran Kova~i}, a onda ga, 15. avgusta, odveli wegovoj ku}i i ìvog zapalili. Pre toga su mu oteli 300.000 maraka, kamion i dva automobila. Gledao sam svog strica kako mu seku prste na ruci svedo~io je nakon izlaska na slobodu logora{ Dejan Laganin. Mom {uri polomili su obe noge i sva rebra. Stavqali su qude na struju, odsecali im u{i i prste, ìve ih spaqivali na vatri Prema izjavama preìvelih livawskih Srba, samo od aprila do oktobra ubijeno je najmawe ~etrdeset i dvoje wihovih sunarodnika. Aleksandar Arnaut ìv je spaqen u porodi~noj ku}i. Milan Paìn i wegova supruga Milena zaklani su nedaleko od porodi~ne ku}e. Istu sudbinu doìveli su i wihovi ro|aci, Ilija Paìn i wegov sin Dragan. Usta{ki no` presudio je i Miloradu Crn~evi}u, Veselinu Mitrajli}u, Vojku Raci Jawa Laganin i An|a Jovi} su obe{ene. Rajko [unka i supruga mu An|a bukvalno su masakrirani. Jednog dana, u oktobru, mislim da je bio dvadeseti, do{ao je straàr Milan Radi}, bio je pijan se}a se logora{ Goran Zelen. Rekao nam je da je bio na uvi|aju povodom ubistva Rajka i An|e [unke, i da su im odse~ene u{i i nos, da je weno telo rastavqeno na dva dela, a da su oni u izve{taju napisali kako su poginuli u poku{aju bekstva. Uglednog Livwaka Milana Vujanovi}a, Hrvati su prvo u zgradi stanice policije namrtvo prebili a potom, kad su se umorili od batinawa, izbacili ga kroz prozor na ulicu, gde je ubrzo ispustio du{u. Zlikovcima ni to
560
nije bilo dovoqno ve} su poku{ali da se {ega~e sa mrtvim ~ovekom i wegovom porodicom. Mile je ve} bio mrtav kada su oni poslali kurira po wegovog brata, sa porukom da do|e hitno kako bi rawenom bratu dao krv. Iako izlazi iz okvira glavne teme ove pri~e, greh je ne spomenuti da su kasnije dva sina Mile Vujanovi}a juna~ki poginula u redovima Vojske Republike Srpske. Livwak Vojin Kova~i} je nakon hap{ewa prvo zaklan, a zatim poliven benzinom i zapaqen. Doju~era{we kom{ije nisu imale milosti ni prema Nenadu Pokrajcu, Milici Todorovi}, An|i Crnogorac. Moju ènu mu~ili su tako {to su joj ìvoj prebili noge, u na{oj ku}i, na moje o~i, a onda je Marko Prawi} u wu ispalio dvadeset metaka se}a se Dejan Laganin. Nakon izlaska na slobodu Nedeqko Kiso iz Livna, koji je pro{ao pakao ropstva na podru~ju te, ali i susedne duvawske op{tine, izjavio je da je jedan od komandanata specijalnih postrojbi HVO Davor Glasnovi} zatvorenim Srbima noèm zasecao vratove, a zatim lizao krv s noà. Kisu je prisilio da popije litarsku fla{u me{avine kowaka i soli, a zatim mu noèm napravio dva reza s obe strane grla, razrezao mu nos i obe podlaktice i u sve rane nasuo so. Jednom zatvoreniku, Kiso zna da se prezivao Karan, da je iz Tomislavgrada i star 60 godina, Glasnovi} je nao~igled svih logora{a noèm odsekao glavu. Koà mi je po~ela otpadati, kosa mi je pobelila, obrve otpale kaè u delu svog svedo~ewa o paklu livawskih logora Risto Marijan. Izvodili su nas iz }elije i do besvesti tukli. Jednom su mi probili prsnu kost, a onda me na suvo obrijali krvavim noèm. Drugi put prebili su mi dva rebra, dok su dva napukla, prebili su mi ple}ku, slomili kost na nozi. Jedno ve~e zovnuli su nekog ~obanina sa Kupresa da nas tu~e. Dva puta me leskovim {tapom iz sve snage udario po glavi. Glavu sam {titio rukama i tada su mi napukle kosti na obe ruke. Na podru~ju Livna i Duvna (Tomislavgrada) likvidirano je vi{e od stotinu Srba iz raznih delova SFRJ, koji su do izbijawa rata radili u Hrvatskoj, tamo hap{eni i dovo|eni u pakao Herceg-Bosne. I danas, devet godina nakon zavr{etka rata, oni i wihova tragi~na sudbina tajna su oko ~ijeg ~uvawa me|u tamo{wim Hrvatima vlada prava zavera }utawa. Kao da su ubijeni pili}i a ne qudi, ne~ija deca, o~evi, bra}a za kojima nesre}ne porodice uzaludno tragaju. U logor su jedno ve~e doveli dvanaest Srba. Bili su iz raznih delova BiH i Srbije. Na{li su ih u Rijeci i Zagrebu, gde su radili kao gra|evinski radnici. O{i{ali su ih do gole koè, a onda im noèm na ~elu urezali petokraku i latini~no slovo U. Dràli su ih pod nemogu}im uslovima, u }eliji dva sa dva i po metra. Odveli su ih jedne no}i, zajedno sa Livwakom Milanom Bajilom, zvanim Grof, i bacili u jamu bezdanku, iznad Suha~e, koju su usta{e 1941. godine napunile srpskom sirotiwom svedo~i Dejan Laganin. Po uzoru na svoje pretke i uzore, Hrvati iz Livna se od 1992. do 1995. godine, nisu obra~unavali samo sa ìvim, nego i sa mrtvim Srbima. Za vreme
561
Paveli}eve NDH vi{e od 2.000 livawskih Srba ba~eno je u jame u okolini tog grada. Dve godine pre posledweg rata wihove kosti izva|ene su iz jame i sahrawene u kosturnicu kod gradske pravoslavne crkve. Nedugo nakon po~etka rata, na osnovu odluke gradskih vlasti, kosturnica je raznesena eksplozivom. Stravi~nim terorom nad srpskim stanovni{tvom komandovali su prvi ~ovek livawske op{tine i HVO-a Mirko Bakovi}, predsednik HDZ-a Stipe Bara}, zapovednici vojne policije HVO Zdenko Andabak i Babo Ja{arevi}, na~elnik i sekretar livawske policije An|elko Hrgi} i Stanko Vrgo~, upravnik civilnog zatvora Mato Pavlovi} i Jozo Peri}, predratni {ef Dràvne bezbednosti u livawskoj regiji. Me|u nièrangiranim banditima kojima su ruke krvave do lakata preìveli logora{i po zlu posebno izdvajaju inspektore biv{e DB Gorana Mihaqevi}a, Jozu Peri}a, Mensuda Ba{i}a, Jozu ]uri}a, zatim milicionere i pripadnike HVO-a Antu Remca, Zorana Vrdoqaka, Marka Prawi}a, Jozu Stani}a i Stipu Baruna. Zna~ajno mesto u crnim hronikama posledweg rata pripada i stradawu srpskog stanovni{tva na podru~ju op{tine Kupres, koja se, nakon Bosanskog Broda, prva u BiH na{la na udaru otvorene agresije Tu|manove Hrvatske. Za osam dana okupacije dela Kupre{ke visoravni pripadnici HVO-a, uz pomo} svoje sabra}e iz Hrvatske i pla}enika iz inostranstva, ubili su nekoliko desetina civila i rezervista JNA, a wih skoro dve stotine odveli u logore u Zapadnoj Hercegovini i Hrvatskoj. Sedamnaest wih je ubijeno (Hrvati jo{ uvek kriju posmrtne ostatke wih {esnaest), trojica su podlegla mu~ewu u logoru (Mile Spremo, Petar Spremo i Stojan Zubi}) a ostali su se iz dvomese~nog zarobqeni{tva vratili kao ìvi le{evi. Prvog dana agresije na Kupre{ku visoravan Hrvati su izvr{ili potpuno etni~ko ~i{}ewe sela Dowi Malovan, tako {to su sve wegove stanovnike oterali u logor. Me|u wima 58 èna, od kojih je 13 imalo vi{e od 80 godina (nekoliko starica bilo je potpuno nepokretno) i devet mu{karaca koji su imali vi{e od 70 godina. U Vilinim ku}ama kod Kupresa, 6. aprila 1992. godine, vojnici HVO paqbom iz automatskog oru`ja izre{etali su devetoricu Srba me{tana koje su dràli zatvorene u podrumu ku}e Marka Vile Dragana [ormaza, Jovu Zubi}a, Vlastimira Jar~evi}a, Nedeqka Karana, Vladu Duvwaka, Mom~ila [e{uma, Predraga Ba{ti}a, Jovu Pavlovi}a i Mirka Kanli}a. Po ulasku u sam grad Kupres, 7. aprila, jedinice JNA i srpskih dobrovoqaca prona{le su 28 ubijenih Srba. Slike wihovih masakriranih tela obi{le su svet, mada je Evropska televizijska asocijacija odbila da ih emituje, uz providno obrazloèwe da su prete{ke za gledawe. Petnaestog aprila 1992. godine, iz logora u selu Stipani}i kod Tomislavgrada hrvatski policajci u nepoznatom pravcu odveli su osmoricu Srba iz Kupresa: bra}u Dragana i Milivoja Ma{i}a, wihovu bra}u od strica Marka i Radovana, Ratka Lugowu, \or|a Mari}a, Du{ana i Nikolu Duvwaka, kojima se posle toga izgubio svaki trag. I danas, 13 godina kasnije, Hrvati ne samo {to ne}e da kaù gde se nalaze wihovi posmrtni ostaci, nego ne priznaju da su nabrojani nesre}nici ikada bili u wihovim rukama.
562
Dragan Bosni} iz Kupresa tvrdi da su on i drugi zatvorenici bili prisutni kada su, u logoru koji se nalazio u zgradi Tomislavgradske gimnazije, hrvatski policajci grupi crnogorskih rezervista lomili ruke i noèvima im odsecali u{i, nos i druge delove tela. Kobnog dana, Hrvati su Milana @dera krvni~ki pretukli a onda ga vratili me|u ostale logora{e. Kada su ga, slomqenog i krvavog, bacili na pod, on je prkosno povikao: Bra}o Srbi, ne odajte jedni druge. A vi, bando usta{ka, ubijte mene, ja vas se ne bojim, ali znajte, moj narod nikada ne}ete iskoreniti! Bile su to wegove posledwe re~i. Nakon toga, zveri su sko~ile na wega, odvele ga i zapalile. Svim zatvorenicima, svojim kom{ijama, koji su, iscrpqeni od gladi, è|i i batina, li~ili na ìve kosture, livawski Hrvati su dva puta nasilno vadili krv. Od 300 grama do pola litra. Govorili su da je to za rawene Hrvate, da nadoknade hrvatsku krv koju su prolili ~etnici. Uz svakodnevne batine, koje su se obi~no zavr{avale padawem `rtve u nesvest, kupre{ki ali i drugi Srbi koji su bili u hrvatskim logorima mu~eni su prikqu~ivawem na niskonaponsku struju, zabadawem igala i eksera pod nokte, ubadawem noèm u razne delove tela, prisiqavawem da sve do padawa u nesvest netremice gledaju u sijalicu od 100 vati Zverskim mu~ewem prisiqavani su da noktima gule malter sa zidova a zatim isti jedu pome{an sa izmetom, da umesto vode piju svoju ili tu|u mokra}u, da jezikom ~iste ~u~avce u klozetu, da jedni druge oralno zadovoqavaju Za ~etiri ratne godine torturi u splitskom logoru Lora podleglo je najmawe sedamdeset logora{a srpske nacionalnosti, dok wih vi{e od hiqadu kao uspomene na preìvqeni pakao u tom logoru imaju te{ke telesne povrede i psihi~ke traume. Najve}i broj logora{a je u Loru doveden iz BiH, u organizaciji hercegova~kih postrojbi HVO i lokalnih op{tinskih vlasti, i to nakon {to su Hrvatska i BiH priznate kao zasebne dràve. Srpski civili u Mrkowi} Gradu ubijeni posle monstruoznog mu~ewa Desetog oktobra 1995. godine, zahvaquju}i politi~kim me{etarewima i dogovorima na relaciji BeogradZagrebVa{ingtonSarajevoPale, Srbi su izgubili i Mrkowi} Grad. Na podru~ju okupirane op{tine, koje su zaposele jedinice regularne hrvatske vojske i Hrvatskog ve}a odbrane ostalo je oko 300 srpskih civila i vojnika, uglavnom iz Mrkowi}a, [ipova i Kupresa, koji nisu uspeli da se sa glavninom snaga VRS na vreme povuku prema Mawa~i i Bawaluci. Pet meseci kasnije, kada se po Dejtonskom sporazumu agresorska vojska povukla iz tog dela Republike Srpske, svi nestali prona|eni su mrtvi. Najvi{e wih, stotinu osamdeset i jedna osoba, u masovnoj grobnici na pravoslavnom grobqu u Mrkowi}u. Fadil Dervi{evi} i Mustafa Spahi} rekli su mi da mi je sina ubio Mario Vidovi}, brati} na{eg kom{ije Pere kaè Branko Mitri}, kojem su Hrvati prilikom okupacije Mrkowi} Grada ubili sina Du{ka.
563
U ubistvu i mu~ewu mog deteta u~estvovali su i Perini sestri}i, vr{waci i drugovi mog sina, Dane i Bernard. Prvo su ga ranili a zatim ga tukli i mu~ili sve dok nije izdahnuo. Prilikom obdukcije, na telu nesre}nog mladi}a prona|ena je samo jedna rana od metka, na gle`wu leve noge, zbog koje, sasvim sigurno, nije mogao izdahnuti. Me|utim, glava mu je bila toliko smrskana da su od kostiju ostale samo dve vilice, a srce mu je probijeno direktnim udarcem noà ili nekog sli~nog o{trog se~iva. Ro|enom bratu Branka Mitri}a @arku Hrvati su, u oktobru 1995. godine, ubili dva sina, Petra i Milorada. Petar je imao dve prostrelne rane na le|ima i on je podlegao tim ranama obja{wava nesre}ni otac. Me|utim, Milorada su o~igledno umorili na zverski na~in. Oba oka su mu bila izva|ena. Obdukcija koju je sa svojom ekipom izvr{io dr Zoran Stankovi} sa VMA u Beogradu, potvrdila je ta~nost izjava me{tana muslimanske nacionalnosti, koji su bili o~evici divqawa hrvatskih vojnika, da je najve}i broj `rtava ubijen nakon zarobqavawa i monstruoznog mu~ewa. Kod pedeset i dve `rtve utvr|eno je da su usmr}ene udarcima tupim predmetom, najverovatnije maqem, u glavu a kod ~etrdeset i {estoro nesre}nika prona|ene su kombinovane povrede od vatrenog i hladnog oru`ja. Kod ~etiri `rtve glava uop{te nije prona|ena, kod wih nekoliko glava je bila odse~ena i ba~ena pored tela a na vi{e od dvadeset tela konstatovani su prelomi nogu i ruku, ili nedostatak potkolenica i podlaktica. Pojedine `rtve bile su vezane ìcom. Od 134 identifikovane `rtve trideset i ~etiri su bili civili, deset od wih ène. Prose~na starost ubijenih civila bila je 65 godina, jedanaestoro wih bilo je starije od sedamdeset, a petoro od osamdeset i pet godina. Pored ostalih ubijeni su Vid Kovjani} (89), An|a Drini} (86), \or|e Vidovi} (86), Jovanka Kovjani} (82), svi iz Bo~ca, Vid Podra{anin (84) i \uka Kosti} (71) iz Surjana, Jovan Lazendi} (89) iz Podbrda Svima wima glava je bila smrskana udarcima nekim tupim predmetom, poput maqa. Mileva @upi} je u masovnoj grobnici prona{la sva tri svoja sina Stevana (28), @eqka (26) i @ivka (24). U selu Surjan kod Mrkowi} Grada u zgari{tu zapaqene ku}e Pantelije Grma{a (70) prona|eno je osam ugqenisanih tela. Utvr|eno je da se radi o doma}inu i wegovoj supruzi Savi (68), zatim Radojki Jorganovi} (70), Branku Kudri (56), Jeli Jorganovi} (61), Branku Roì}u (70), wegovoj supruzi Nevenki (63) i wihovoj nepokretnoj }erci Radojki (34). Wih su Hrvati zatvorili u ku}u i ìve zapalili. U ]atama kod [ipova, u zapaqenoj porodi~noj ku}i, Nedeqko Ili} prona{ao je ostatke kostiju svoje osamdesetogodi{we majke Stoje. Dragiwa i Mihajlo Mi~i} iz ûkli}a su svog tridesetogodi{weg sina Petra na{li na seoskom putu u Jelovcu, umotanog u }ebe i zapaqenog. Sedam dana posle Petrovdana 1992. godine na grobqu u Vitezu sahraweno je trideset i dvoje srpskih civila koje su tih dana pobili pripadnici
564
HVO iz jedinice Crni vitezovi, kojom su komandovali Slaven i Darko Kraqevi}, zatim Jakov i Sivi Kriànac. U februaru 1993. godine u selu Qeskovica kod @ep~a, snage Hrvatskog ve}a odbrane pod komandom Ive Lozan~i}a (kasnije postao jedan od najvi{ih dràvnih funkcionera u Sarajevu) ubile su Vinka Boì~kovi}a, Du{ana Krièvi}a, Milo{a Lu~i}a, Miroslava Lu~i}a, Miroslava Mi{i}a, Qubu Nikoli}a, Peru Nikoli}a, Sretu Paripovi}a, Nenada Petru{i}a, Luku Todorovi}a, Simu Todorovi}a i Peru Boì}a. Tokom juna 1992. godine u @ele}i kod Zenice Hrvati i muslimani su zajedni~kim snagama ubili vi{e od dvadeset srpskih civila. Najstariji me|u wima, bra~ni par Veqko i An|a Blagojevi}, imali su po 80 godina. U logoru koji se nalazio u zgradi O[ Rade Kondi} u @ep~u Hrvati su ubili petoro zato~enih srpskih civila. Iako je masakr u Mrkowi} Gradu {kolski primer ratnog zlo~ina, iako je sva potrebna dokumentacija o tom zlo~inu jo{ pre osam godina dostavqena Ha{kom tribunalu, iako su istraìteqi iz Haga prisustvovali ekshumaciji 181 `rtve iz masovne grobnice, ni protiv jednog hrvatskog oficira i vojnika koji su u~estvovali u izvr{ewu zlodela nije podignuta optu`nica. Najstravi~nije metode mu~ewa primewivane su u logoru u Qubu{kom Jedno od najstra{nijih mu~ili{ta za Srbe u Zapadnoj Hercegovini bio je logor u Qubu{kom. Mene je najvi{e mu~io Niko Jurkovi} izjavio je srpskim istra`nim organima nakon izlaska na slobodu jedan od logora{a Damjan Tripkovi} iz Pribilovaca. Wegova sestra udata je za Srbina Mladena Glibu iz Tasov~i}a. Rekao mi je: Ja jesam usta{a, ali nisam onaj pravi sve dok ne zakoqem svoju sestru i tri sestri}a, a onda i svog zeta. Tukao me je drvenim maqem. Kad padnem u nesvest, polivao me je vodom i ponovo udarao dok ponovo ne izgubim svest. Ivica Vego i Marko Rai} su me najvi{e tukli u testise. Crne vre}e pune govana i mokra}e nabiju mi na glavu i tuku me. Zabijali su mi eksere pod nokte. Gasili su mi cigarete svuda po tijelu, pa i na jeziku. Morao sam da gutam zapaqene cigarete. Zavla~ili su mi u ~mar {tapin a onda ga palili. U klozet su me vodili da ruku do ramena zavu~em u klozetsku {oqu a onda je svu oblièm. Lova~kom pu{kom su mi pucali u lijevu ruku i trajno je onesposobili. Dolazile su i wihove ène da nas tuku, naj~e{}e motkama nastavqa svoje sje}awe na te dane uàsa Tripkovi}. Dovodili su i jednu qepu{kastu Srpkiwu iz du{evne bolnice u Domanovi}ima i svi su je silovali. Tjerali su i nas zatvorenike da je silujemo, svakodnevno. Ko ne}e ili ne moè, dobije stra{ne batine. Mene su tjerali da pu{im kurac svima odreda, i zatvorenicima, i straàrima i zapovjednicima. A da bih preìvio muke od è|i molio sam no}u ro|enog brata da mi se pomokri u {aku, pa da popijem. Osim {to su ih krvni~ki tukli i ubijali, hrvatski vojnici ali i civili, koji su svakodnevno u velikom broju navra}ali u logor da bi u~estvo565
vali u mu~ewu ~etnika, tjerali su zatvorenike da jedni drugima jedu izmet i piju mokra}u, jedu tucani kamen, opu{ke i ostali otpad koji su skupqali po logorskom krugu; da pasu travu, pu{e jedni drugima, noktima grebu malter sa zidova i jedu ga pomje{an sa soqu, izmetom i mokra}om; da sa stola naglava~ke ska~u na tucani kamen Dok je nesre}nicima krv oblivala glavu, okupqeni Hrvati su se smijali, aplaudirali i `rtvama obja{wavali da su to skokovi sa Starog mosta u Mostaru u Neretvu pri~a Damjan Tripkovi}. Jo{ morbidnije od fizi~kog bilo je psihi~ko mu~ewe logora{a u Qubu{kom. Evo dijela svjedo~ewa Steve Anti}a, koji je uhap{en 19. aprila 1992. godine u Bijelom Poqu kod Mostara. Jedan Mate je u kutiji za bombone nosio qudsko uho i pokazivao nam ga a drugi je na lan~i}u imao mali prst od djeteta Jedan usta{a mi je rekao da mi je silovao k}erku Nedjeqku, staru 6 godina a da je wegov otac silovao moju drugu k}erku Jovanu, staru 4 godine, a da su mog sin~i}a Jovana ispekli na srpskim kostima izva|enim iz jame, te da se svi nalaze nabijeni na kolac ispred na{e crkve u Prebilovcima. Svako svjedo~ewe iz logora u Qubu{kom podjednako je potresno, za zdrav razum neshvatqivo, za normalnu qudsku du{u neizdrìvo. Moè se samo naslu}ivati kako je bilo onima koji su taj pakao svakodnevno gledali i preìvqavali. Jedan od wih, Slavko Bogdanovi}, uhap{en je u aprilu 1992. godine, u jednom mostarskom restoranu, zajedno sa jo{ tri prijateqa. Odvedeni su u pomo}ni logor u selu Lipno kod Qubu{kog. Oko biv{e {kole vidim sve je krvavo, i zidovi i zemqa svjedo~i Bogdanovi}. Uvode nas u {kolu, u jednu prostoriju koja je sva krvava. Tuku svim i sva~im Krv pqu{ti na sve strane, glava mi je sva isje~ena. Jedan usta{a puca Milovanu Zupcu kroz petu. Iz we te~e potok krvi a ne}e da ga previju. Usta{e govore: Zakla}emo ga, da se ne mu~i. Milovana su usta{e tada izvele i vi{e niko nikada ni{ta nije saznao o wemu. Tukli su nas sedam dana i no}i. Ne daju nam ni{ta da jedemo, a ne daju ni vode. Prste na nogama su mi polomili ~eki}em lijevu ruku su mi stukli istim tim ~eki}em. Jedan mladi} ofarban u crno po licu zabada mi no` kroz mi{i} lijeve nadlaktice. Rasjeca me dva puta na lijevoj strani stomaka. Pekli su me upaqa~em i let lampom po ranama, sve do kosti. Kapqe sa mene ne{to kao mast... U se}awu Damjana Tripkovi}a posebno mesto zauzima ubistvo Ne|e Milutinovi}a i Nedeqka Zelena, koji su, koliko su on i ostali preìveli logora{i iz Qubu{kog saznali, negde od Bugojna i Doweg Vakufa. Kad su ih doveli, ~ula se vika i udarawe. Nema ko nije dolazio da ih tu~e. Jedni su udarali, a drugi ~ekali na red. Podneli su stra{ne muke i u wima izdahnuli. Ne|o Zelen je posle mu~ewa doveden oderanih le|a, sve do kolena. Niz wega je curila krv i limfa, videlo se ìvo meso. Milutinovi} je imao posekotine po glavi. Tukli su ih celu no}. Slede}e ve~eri Ne|o Mati}, Adem i jo{ dvojica upali su kod wih u }eliju i tamo se dugo zadràli. ûli su se udarci i krkqawe. Nakon nekog vremena ~uli su se kao ratni pobedni~ki pokli~i. Vri{tali su i skakali po wihovim telima. Nesre}nici su izdahnuli. Slede}e ve~eri odneli su wihova tela.
566
Milorad Paj~in (34) iz Gubera kod Livna zarobqen je u aprilu 1992. godine u Ravawskom poqu kod Kupresa, kada je, usled pijanstva, neoprezno pre{ao na teritoriju pod kontrolom HVO-a. Pro{ao je kroz devet krugova pakla u deset hrvatskih logora. Svi nokti na rukama su mu po~upani, vilica slomqena na tri mesta, mnoga rebra napukla U policijskoj stanici u Rami usta{a Ambrozije Tovilo mu je noèm duboko zasekao mi{icu leve ruke. Krvqu koja je {iknula iz rane prisutni Hrvati prali su ruke i pritom se smejali. Na kraju tog rituala ve} pomenuti hrvatski vitez, visoki ~asnik HVO-a, noèm je Paj~inu napravio posekotinu na vratu. Jednog dana nas dvadesetak zatvorenika izveli su u grad izjavio je Milorad Paj~in u svedo~ewu o danima uàsa u logoru Qubu{ki. Vodili su nas do jedne ulice, gde su nam pokazali jednu banderu. Na banderi je ekserima bilo prikovano dete od godinu-dve. Usta{a nam re~e: Pogledajte, ~etni~ko dete. Evidencija o ukupnom broju zato~enih i, na na~in sli~an opisanom, ubijenih Srba u logorima na podru~ju op{tine Qubu{ko ne postoji. O ve}ini onih koji su ubijeni uni{teni su skoro svi tragovi. Ostala su samo se}awa wihovih preìvelih sapatnika, koji, zbog brzine kojom su qudi ubijani nakon dovo|ewa u logor, ~esto nisu znali ni ime `rtve. Prema tim se}awima, sigurno je da se radi o desetinama ubijenih i stotinama Srba koji su u logore dovedeni kao relativno zdravi qudi, a iz wih iza{li kao doìvotni te{ki bogaqi. Ali za Karlu del Ponte, wene saradnike i nalogodavce to nije zlo~in. Zato {to `rtve pripadaju srpskom narodu. Pokoq na podru~ju Bosanskog Broda U no}i izme|u 26. i 27. marta 1992. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda vojnici HV i HVO zaklali su 17 me{tana Srba. Ubijeni su Jovan Ze~evi} i tri wegova sina Milan, Borislav i Branislav, Pejo Ba~i} i wegovi sinovi Risto i @arko, Milan Milo{evi}, wegov sin i desetogodi{wi unuk. Krvavi pir bra}e Hrvata nisu preìveli ni Vid Radovanovi} i wegov sin @eqko, Andrija Marti} i wegov sin Momir, te Du{ko Dujani}. Tela ubijenih Hrvati su odvezli i bacili u reku Savu. Utvr|eno je da je pokoqem srpskih civila komandovao Ante Prka~in. Osam dana kasnije, 4. aprila, u Sijekovcu je ubijeno jo{ 27 Srba. Sve mlade ène u selu silovane su a zatim odvedene u Hrvatsku kao belo robqe, u javne ku}e koje je nova usta{ka dràva otvorila za zabavu svojih vojnika. Ostali preìveli me{tani odvedeni su u logore, a sve ku}e u selu minirane. Istog dana u Kostresu, kod mesnog grobqa, muslimani, pripadnici HVO-a, nai{li su na srpski zbeg i noèm zaklali svih desetoro nesre}nika. Me|u wima Zorana i Zoricu Zorak i wihovu decu, petogodi{weg Sla|ana i ~etvorogodi{wu Sla|anu. Prema sopstvenom priznawu, Zorake i ostale civile zaklao je Alija Selmanagi}. Drugog maja 1992. godine Hrvati su napali kasarnu JNA u Zbori{tu kod Bosanskog Broda. Jedanaest vojnika je zarobqeno i odvedeno u zatvor u
567
Brodu. Dva dana kasnije wihovi tamni~ari su osmoricu vojnika potrpali u vozilo furgon, odvezli izvan grada i pobili. Od tog dana pa do novembra, kada je srpska vojska oslobodila Bosanski Brod, sve stanovni{tvo srpske nacionalnosti iz te op{tine, ukupno oko 15 hiqada qudi, proterano je ili odvedeno u logore. Nakon povla~ewa Hrvata i wihovog islamskog cve}a iz Broda, u kanalu u ulici Jove Jovanovi}a Zmaja prona|eni su posmrtni ostaci desetoro Srba, na koje su bile nabacane strvine sviwa i pasa. Na gradskom grobqu prona|en je 61 ubijeni Srbin, a na pravoslavnom grobqu wih jo{ deset. [est tela kod zgrade brodske elektrodistribucije. Utvr|eno je da su na podru~ju Broda postojala ~etiri logora za Srbe na stadionu Poleta, skladi{tu gra|evinskog materijala u robnoj ku}i Beograd u Tuleku, u zgradi Sredwo{kolskog centra i bazi lokalnog kajaka{kog kluba. Kroz te ~etiri klanice pro{lo je vi{e od hiqadu mu{karaca, èna i dece sa podru~ja Broda i najmawe jo{ toliko nesre}nika koje su Hrvati doterali iz logora u Oyaku i Derventi, kada je postalo jasno da }e ta mesta srpska vojska osloboditi. Svakodnevno, nesre}ni Srbi ne samo {to su, ~esto na smrt, prebijani i poniàvani u samim logorima, nego su mnogi od wih redovno izvo|eni na linije fronta na Kostre{u, Bijelom Brdu i drugde da kopaju rovove ispred poloàja HVO-a. Svedoci tvrde da je dnevno ginulo (od unakrsne vatre i granata) ili ubijano od strane hrvatskih vojnika najmawe ~etvoro-petoro logora{a. Hrvati su ih uve~e kupili, odvozili i bacali u reku Savu. Da bi se naslutio ukupan broj Srba ubijenih na ovaj na~in, dovoqan je podatak da je front u ovom delu Posavine postojao vi{e od ~etiri meseca. Srpkiwe dovozili autobusima i organizovano silovali Prilikom napada na Sijekovac 4. aprila, vi{e devojaka, odnosno mladih ènskih osoba je silovano u ku}ama gde su zate~ene a ukupno je tog dana, koliko ja znam, oteto dvadeset i osam ènskih osoba, Srpkiwa, koje su kombijem prebacivane u Slavonski Brod izjavio je kasnije pripadnik HVOa, koqa~ iz Kostresa Alija Selmanagi}. U no}i izme|u 13. i 14. jula usta{e su u Tulek dovele grupu èna i dece iz Novog Grada svedo~io je Vlado Derventi}, i sam zato~enik logora smrti. Prvo su {est devojaka smestili u zasebnu sobu. Tu su ih silovali, kako je ko htio. Posebno se isticao Jurica Blaì}, zatim Anto Golubovi}, [imo Topalovac i Josip Toli}. Jednom su dovezli dva autobusa puna Srpkiwa. Smestili su ih po kancelarijama robne ku}e. Silovali su ih a mlade ène su usta{ki policajci odvodili sa sobom gde god su se kretali. Me|u wima je bila i jedna trudnica stara 20 godina. Svedok koja je èlela da ostane anonimna, a ~ije svedo~ewe je zavedeno pod brojem 279/94-30, dala je istra`nim organima RS izjavu koja po~iwe ovako: Moje stradawe je zapo~elo 11. septembra 1992. godine. Muà i mene odveli su na stadion u Bosanskom Brodu. Razdvojili su nas. Mene su ubacili tamo gde su ène. Upao je Drago âbri}, uhvatio me za kosu, odveo me u drugu prostoriju, psuju}i mi majku ~etni~ku, tukao me i pretio klawem. Nakon toga je rekao: Ho}u da ti napravim malog usta{u. Prvo me silovao
568
on a posle wega jo{ jedanaest vojnika. Svi su bili u uniformama sa {ahovnicama. Tako su radili i sa ostalim ènama. Tako je bilo svako ve~e. Uàsavaju}u mr`wu prema Srbima Hrvati i muslimani u Posavini 1992. godine, nisu ispoqavali samo prema ~istokrvnim pripadnicima tog naroda, nego i prema svima onima iz reda Hrvata i muslimana koji se nisu slagali sa politikom istrebqewa Srba, ili koji su, preko me{ovitih brakova, sa Srbima bili u rodbinskim vezama a nisu ih se odrekli, zapravo, po mi{qewu Tu|manovih i Izetbegovi}evih ekstrema, nisu to u~inili dovoqno uverqivo. Najgore su prolazili oni Hrvati ili muslimani koji se nisu dovoqno uverqivo odrekli svojih srpskih korena. Jedna od wih je Hazba N, Srpkiwa islamske veroispovesti, ro|ena 1945. godine, iz Slavonskog Koba{a. Wen ìvotni pakao po~iwe 28. juna 1992. godine, kada su je, zbog otvorenog prosrpskog opredeqewa, uhapsili pripadnici HVO-a i zatvorili u logor-stadion fudbalskog kluba Polet u Bosanskom Brodu. Po izlasku na slobodu, 5. novembra, Hazba je izjavila da je za ~etiri meseca i jednu nedequ zato~eni{tva silovana vi{e od tri stotine puta. Odveli su me u podrum, a to je nekakav prostor koji li~i na tu{ kabine, u kojem su se ve} nalazile D. R. (76) i N. G. (oko 30) iz Poqa kod Dervente, N. (oko 30) iz Broda i jetrve V. Sl. i V. So. iz Beograda tvrdi Hazba. Jetrve su mi ispri~ale da su prilikom hap{ewa silovane. Do kraja dana dovedene su i @. S. (64) i S. M. (54), obe iz Broda. Evo daqeg svedo~ewa ove mu~enice: Uve~e oko 23 ~asa izveli su me iz podruma na sprat, u jednu kancelariju. Tu prepoznajem pet policajaca: Talib i Jakub iz Sijekovca (stari izme|u 30 i 35 godina), Kadrija Mlivi} iz okoline Bosanskog Broda (oko 30) i Hrvati Luka i Ilija, poznat po nadimku Buqak. Skinuli su mi zlatnu ogrlicu, zlatne min|u{e i sat. Tuku nogama, rukama, palicom, pu{kom Tuku po glavi i le|ima. Nekad udaraju sva petorica odjednom a nekada naizmeni~no. Batinawe traje do dva sata iza pono}i. S. M. su noèvima sekli po rukama, a na desnoj nozi su joj urezali znak kukastog krsta. Meni pod vrat podnose kamu duga~ku 70 cm, a onda me wome tuku po le|ima. Doveli su nekog zatvorenika i rekli mu: \u|ane, prihvati se posla. Naterali su me da mu sednem u krilo. Skinuo mi je dowi ve{ i palac mi zavukao tako divqa~ki da sam mislila da }e mi matericu i{~upati. Tada sam prvi put zaplakala, a zapovednik logora Indira Vrbawac (30) sve je to gledala i kad sam po~ela jaukati opalila mi dva {amara. Jedan od wih uzeo je no` i po~eo da mi reè veliki prst na levoj nozi. Urezao mi je {est dubokih rezova i ja sam sva pretrnula od bola. Mislila sam da mi je taj prst sasvim odse~en. Onda mi je na istoj nozi zasekao i mali prst. Na desnoj nozi napravio mi je dva reza noèm. Zapalio je cigaretu i prìo me po licu. U oba uha, s unutra{we strane, urezao mi je dva krsta. Pala sam u komu. Mene, neku Mirjanu iz okoline Modri~e i Ka}u naj~e{}e su vozili luksuznim automobilom u Sijekovac, gde im je bila baza u ku}ama pobijenih Srba. Ka}a je Hrvatica, udata za Srbina. Izvodili su je na silovawe zato {to je htela da se vrati muù, a oni su je ube|ivali da ga napusti zato {to
569
je Srbin. ûle smo kad govore da su u tim ku}ama poklali devedeset odsto Srba iz tog kraja. Silovali su nas svakodnevno. Kad su jednog dana vodili nas tri zajedno, Mirjanu i Ka}u su ostavili u Kolibama a mene su odvezli u Sijekovac, u ku}u gde je bila sme{tena vojna policija. Svi su u usta{kim uniformama, sa slovom U na kapama i opasa~u. Tada su me silovala sedmorica. U sobi na stadionu u kojoj smo bile sme{tene siluju nas svake no}i. Nagone i zatvorenike U jednoj sobi zajedno siluju @.S, S.M. i mene. Vodili su mene samu u Kri~anovo, gde je bila stacionirana Hanyar divizija i 108. brigada ZNG. Tu su me silovala devetorica se}a se Hazba. Klanica u Domu JNA u Derventi Dvadeset i petog aprila 1992. godine, u nasequ ârdak kod Dervente Hrvati su ubili osam Srba a slede}eg dana jo{ dvanaest. Me|u ubijenima su i Veqko Lazarevi}, wegova supruga Mira i sin Du{ko. Dvadeset i osam mu{karaca, sve ène i decu iz tog naseqa odveli su u logor, u Juraki}ev dom. Zarobqenike su kasnije prebacili u Dom JNA u Derventi, stra{no mu~ili{te u kojem su straàri primewivali sve one zverske metode mu~ewa kao i wihova sabra}a u Brodu, Livnu, Qubi{kom, Dretequ Najmawe pedeset zatvorenika, ~ija imena su poznata, podleglo je batinawu ili je nakon vi{ednevnog mu~ewa imalo tu nesre}u da bude streqano ili zaklano. U logor za Srbe iz Dervente i okoline bila je pretvorena i zgrada osnovne {kole u selu Poqari. Pakao tog mu~ili{ta pro{ao je i Bogdan ]osi}. Damir Lipovac, koji je bio zapovednik logorske straè, stavio je cev od automatske pu{ke u usta Bori Markovi}u, a zatim pucao, nao~igled svih nas. Borisa Stjepanovi}a, Srbina iz Zagreba, koji je bio teàk bolesnik, Lipovac je ubio rafalom, istog dana. Sutradan su mene i jo{ trojicu izveli da nosimo ubijene prema {umi. Kopali smo ~etiri rake. U jednu smo stavili Stepanovi}a, a preko wega Markovi}a i zatrpali zemqom. Nas su naterali da legnemo u ostale rake. Nekoliko puta su reperirali oru`je, izgonili nas iz raka i ponovo u wih vra}ali. O zlo~inima nad srpskim civilima u Posavini svedo~io je i zarobqeni hrvatski vojnik Vlado Skenderovi}: Oti{ao sam jedno jutro i dovezao trojicu Srba iz Dervente da kopaju rovove. Radili su od ~etiri ujutro, do deset nave~e. Jedan od wih, zvao se Quban, zatraìo je vode. Pozvao me zapovednik Branimir Dumi}, vodnik po ~inu, i rekao mi da ga zakoqem. Odupirao sam se, jer sam smatrao da mu treba dati vode. Dumi} je uperio pi{toq prema meni i rekao: Koqi ovoga! Ti, ili on! Uzeo sam bajonet i pored zemunice zaklao Qubana, ~ijeg prezimena se ne se}am. Prema sopstvenom priznawu, isti vojnik je dan kasnije, na istom mestu, zaklao jo{ jednog Srbina, po imenu Nikola. Jedan od logora na podru~ju Dervente nalazio se u Silosu, u selu Poqe, u koji su preba~eni svi logora{i iz logora u Rabi}u i Poqarima. Odveli su me u Silos izjavio je istra`nim organima Republike Srpske Mile Kuzmanovi}. [est sati su me u laboratoriji dràli na posebnoj obradi. Prìli su me po ki~mi i po le|ima uàrenom alatkom, ko570
ja je sli~na kle{tima. Zaka~e mi ta usijana kle{ta na dowu usnu i levo uvo. Jedan usta{a me silovito udario nogom. Glavom sam izbio vrata i strovalio se u susednu prostoriju, a tamo vidim dvojicu usta{a i jednu golu ènu. Prebacili su me tada u jednu prostoriju, gde zati~em i {est nepoznatih uplakanih èna. Evo dela svedo~ewa Ne|e (Pavla) Blagojevi}a, koji je tek posle izlaska na slobodu saznao da su mu Hrvati u jednoj garaì masakrirali suprugu Milanku. Neka Azra, o{i{ana na mu{ku frizuru, crna, sredwe visine, davala nam je da, pretu~eni i raskrvavqeni, jedemo so. Ne daju vode. Blagoja \ura{a je tuklo wih petnaest, a onda ga je Azra s desne strane iznad kuka probola noèm i izvadila mu mokra}ni mehur. Zatim je pri{ao jedan usta{a u crnoj uniformi i noèm ga zaklao. Sve se to de{avalo u Domu JNA. Mene su tada ponovo pretukli i kroz prozor izbacili napoqe. Tre}i dan osvestio sam se u hangaru na Rabi}u. U hangaru se tako|e nalazio logor, kroz koji je u maju i junu 1992. godine pro{lo oko 180 srpskih civila. U pam}ewe logora{a sa podru~ja op{tine Bosanski Brod koji su do~ekali slobodu posebno se urezalo stradawe ~etrdeset{estogodi{we Dese Blagojevi}, medicinske sestre, koju su uhapsili kada je iz Nema~ke, gde je radila, do{la da poseti svoju rodbinu u Te{wu. Wu nisu samo silovali svedo~i o stradawu Desanke Blagojevi} jedna od wenih sapatnica. Po~upali su joj svu kosu s glave, tako da je ostala bez kose. Golu su je stavqali na usijanu ringlu elektri~ne pe}i. Usta{e su joj bukvalno ispekle stra`wicu, laktove i kolena. Leàla je nepokretna. Ispe~eni delovi tela su joj se usmrdeli, na woj ìvoj meso je po~elo da truli. Svedok zverstvima nad nesre}nom ènom bio je i Lazar (Riste) Ilin~i}, iz Trwana kod Oyaka. Drugog oktobra doveli su je i naredili da se svu~e. Meni su naredili da uzmem jedan lavor, naspem u wega vode i deteryenta i ponesem jednu spu`vu i pe{kir. Jedan po jedan, wih ~etrdeset izvr{ilo je silovawe. Kako je koji zavr{avao taj prqavi posao, ja sam jadnicu morao da perem. Po zavr{etku ove stravi~ne scene usta{e su uzele dve palice belu i crnu. Jednu palicu, a svaka je bila duga~ka po ~etrdestak centimetara, gurali su do kraja u polni organ a drugu u analni otvor. Prema Ilin~i}evom iskazu, Desanku su, pucawem iz pu{ke, dokraj~ili pripadnici HVO-a Kadrija Mlivi} i Manga{ Jurkovi}. Da je masovno silovawe Srpkiwa u Posavini bilo organizovano na vi{em politi~kom i komandnom nivou svedo~i i jedan od dokumenata prona|enih na tom podru~ju u kojem se doslovce kaè: Potvr|uje se pravo Interventnom vodu iz Sijekovca da moè izvr{iti privo|ewe osoba ènskog pola M. D. i P. G. u korist mu{kog pola. Osobe }e se privoditi u ve~erwim ~asovima i pu{tati izjutra ku}ama. Privedene osobe bi}e tokom no}i sme{tene u podrumu. U slu~aju opirawa dozvoqena je upotreba sile. Na zaglavqu dokumenta vidi se da je izdat od strane komande pozadine Stotinu prve brigade iz Bosanskog Broda.
571
Svoje zato~ene su`we Hrvati su krili od predstavnika me|unarodnog Crvenog krsta, posebno one koji su od batina bili izobli~eni ili nisu mogli stajati na nogama. Me|utim, i kada bi do{li u priliku da razgovaraju sa me|unarodnim humanitarcima, zato~eni Srbi nisu smeli da pri~aju o zverstvima kojima su izloèni jer su se pla{ili da }e ih ovi ocinkariti kod Hrvata. Da taj strah nije bio bezrazloàn, pokazuje slede}i primer: Profesor iz Dervente Mirko Paji} uspeo je u logoru u Tuleku predstavnicima Me|unarodnog Crvenog krsta doturiti ceduqicu, kojom ih je obavestio da su Hrvati grupu logora{a sakrili u âraparu. Do{li su da nas prona|u. Zatim su i nas iz ârapare i sve ostale iz Tuleka prebacili u sredwo{kolski centar. Kad su predstavnici Me|unarodnog Crvenog krsta oti{li, Hrvati su odmah ubili profesora Paji}a izjavio je, izme|u ostalog, posle izlaska na slobodu, logora{ Bogdan ]osi}. U logorima u Oyaku Srbima lomili ki~mu, sekli i pekli delove tela U Drugom svetskom ratu samo u selima Dowa Dubica, Trwak i Novi Grad kod Oyaka Hrvati su zaklali preko 700 svojih kom{ija Srba. Sinovi i unuci tada{wih koqa~a krenuli su 18. aprila 1992. godine putem svojih predaka, tako {to su prvo potpuno opkolili, a zatim napali ta i okolna srpska mesta. Da bi izbegao novo krvoproli}e, predsednik lokalnog odbora Srpske demokratske stranke Rajko \uri}, sa trojicom saradnika, oti{ao je u {tab napada~a, koji se nalazio u selu Struke, sa vi{e nego korektnim predlogom mi vama svoja sela i svu imovinu, vi nama slobodan prolaz do Bosanskog [amca, u slobodu. Kao gostoprimstvo i odgovor dobio je metak u ~elo. Jedan wegov pratilac te{ko je rawen i zarobqen, druga dvojica su tako|e rawena, ali su uspeli da pobegnu i spasu ìvu glavu. Slede}eg dana Srbi su u Struke poslali novi pregovara~ki tim. Me|utim, Hrvati su peto~lanu srpsku delegaciju zarobili i prebacili u Hrvatsku, u Slavonski Brod. Tu su Tomislava Kr{i}a (30) i Peru Vladi}a (22) odmah likvidirali, a ostalo troje, me|u wima i Milana Raki}a, podvrgli te{kom mu~ewu. Pretili su da }e mi dovesti porodicu, sina mi zaklati, a ènu i }erke silovati u mom prisustvu se}a se Raki}. Posle zverskih batina prislawali su me uz zid i pi{toqem ga|ali pored glave. Na kerami~kim plo~icama zida na koji sam prislawan vidio sam ~etiri-pet rupa od metaka, oko kojih je bilo tragova krvi, mozga, sitnih ko{~ica i dlake Jednom prilikom, hrvatski policajac u civilu doveo je svog sina, starog oko pet godina. Mali, ~uo sam da se zove Stipica, psovao mi je majku ~etni~ku i rekao da ho}e da mi odse~e u{i. Otac mu je dao no`, a meni naredio da do|em i kroz re{etke proturim ruku, nakon ~ega je de~ak istu zasekao noèm. Potom je trqao no` po krvi. Kada mu je otac rekao da obri{e no`, da idu ku}i, Stipica je olizao krv s noà i isti vratio ocu. Hrvati su 7. maja obavestili opkoqene Srbe da }e im, ukoliko pre toga predaju sve oru`je koje imaju, omogu}iti traèni prelazak u {ama~ku op572
{tinu. Slede}eg dana Srbi su prikupili i predali oru`je a 9. maja kolona, u kojoj se nalazilo skoro 800 qudi, èna i dece krenula je iz svojih sela u, kako su verovali, slobodu. Me|utim, Hrvati su pogazili datu re~ pa su se, umesto na slobodi, nesre}nici na{li u logoru, koji je nekoliko dana ranije osnovan u zgradi O[ u Oyaku, simboli~nog imena Bratstvo i jedinstvo. U toj zgradi za jedne qude po~eo je pakao, u kojem }e desetine wih biti prebijeno na smrt a ostali, bez izuzetka, postati te{ki fizi~ki i mentalni bogaqi. U me|uvremenu, pre i u toku evakuacije, Hrvati su u ovim selima ve} likvidirali petnaestak qudi, a najmawe jo{ toliko odveli u logore i na neznana strati{ta u Hrvatskoj. Sli~nu sudbinu doìveli su i Srbi iz Gnionice, Svilaja i susednih mawih mesta. Pre nego {to je sve stanovni{tvo iz wih odvedeno u ropstvo a wihove ku}e temeqno opqa~kane, ubijeni su Anka, Bogdan i Jovo Danilovi}, Marinko Krsti}, Timotije Raki}, Bogdan Stanojevi}, Luka Milanovi} Svedo~anstva koja slede samo su kap u moru qudske patwe koja se te prve ratne godine, dok se ta teritorija delimi~no nalazila pod hrvatskom kontrolom, prolila Posavinom. îm smo stigli u zgradu {kole, usta{e su upale me|u nas, po~ele da vri{te, urlaju i o{tre noève se}a se Dragan Ninkovi} iz Novog Grada, koji je u ropstvo doju~era{wih kom{ija i kolega s posla dopao zajedno sa ~etrdeset ~lanova uè i {ire familije. Kada su po~eli da nas tuku, tela su, okrvavqena, padala jedno preko drugog. êtrdesetdevetogodi{weg Radu Tomanovi}a iz Modri~e, koji je doveden u logor u Oyaku, tako su zverski pretukli da je ~ovek umno poremetio. Tako slomqenog svezali su ga za stub na koji se ka~i odbojka{ka mreà. Nesre}nik je iste no}i preminuo. @ivka Goranovi}a su skinuli do pojasa a onda mu noèm na grudima urezali veliko latini~no slovo U. Drugima su isto slovo urezivali na ~elu, le|ima, obrazu Samo iz logora u Oyaku vi{e od stotinu suàwa na slobodu je iza{lo sa tim ili nekim drugim biqegom urezanim na telu. Sino} su nas tukli do iznemoglosti, kundacima, ~izmama, palicama, {ta im se na|e pri ruci stoji u izjavi koju je 28. maja 1992. godine, odmah po izlasku na slobodu putem razmene, dao Milan Tadi}. Pre nekoliko ve~eri, nakon jednog upada hosovaca, dvadeset i pet na{ih qudi izneli su na }ebadima. Svetozar Derveni} i jo{ jedan mladi} umrli su od zadobijenih povreda. Pripadnica hrvatskih oruànih snaga muslimanske veroispovesti, o kojoj preìveli logora{i znaju samo toliko da joj je ime bilo Adisa, praktikovala je da na logora{e koji su bili u samicama pu{ta krvoèdne pse a onda bi, glasno ih podstrekavaju}i, sa uìvawem posmatrala borbu na ìvot i smrt. Jednom je u salu u kojoj se nalazilo nekoliko stotina suàwa upao usta{a Zdenko Mikuli} u pratwi dve mla|e Hrvatice, koje su izdvojile sve mu{karce starosti od 18 do 20 godina. Naredile su im da se skinu potpuno goli a da zatim, jedan po jedan, siluju tridesetpetogodi{wu zatvorenicu A. O.
573
Grupno silovawe nesre}ne devojke kasnije se ~esto ponavqalo, ponekad u odvojenim prostorijama, ponekad nao~igled ostalih zatvorenika. Naàlost, me|u stotinama srpskih èna i devojaka koje su pro{le kroz logore u Oyaku neznatan je broj onih koje nisu doìvele sli~no iskustvo, bez obzira da li su imale {ezdeset i devet ili samo devet godina. Od nesre}nika iz Dowe Dubice, Novog Grada, Trwaka i drugih srpskih sela u Posavini koji su pro{li kroz sistem logora u Oyaku (najve}i pojedina~ni logori u okviru istog nalazili su se u O[ Bratstvo i jedinstvo, O[ Aleksa [anti} i Strolitu) ubijeno je ili je od posledica mu~ewa umrlo odmah po izlasku na slobodu najmawe pedeset i troje. Najvi{e wih ubijeno je u logoru Dowa Mahala kod Ora{ja, u koji je deo srpskih logora{a iz Oyaka preba~en nekoliko dana pre nego {to }e podru~je te op{tine osloboditi srpska vojska. Prebijawe do smrti, lomqewe ruku, prstiju i ki~me, pe~ewe delova tela uàrenom ringlom ili let lampom, ukqu~ivawe u strujno kolo, rezawe tela noèm, udarawe glavom o zid, zabijawe cevi oru`ja u usta i okidawe na prazno, vi{e~asovno ve{awe za noge, terawe qudi da piju jako zasoqenu vodu, a onda mu~ewe istih è|u, zasoqavawe sveìh rana samo su neke od preko stotinu registrovanih metoda kojima su Hrvati u Posavini mu~ili svoje doju~era{we kom{ije. Uhap{eni Srbi iz Posavine kori{}eni su kao radna snaga, najvi{e za kopawe rovova na prvoj liniji fronta. Posle obavqenog zadatka ~esto su ubijani, bacani u Savu ili zakopavani u neki od rovova koje su sami iskopali. Samo na liniji fronta koja se nalazila u zoni odgovornosti Samostalnog motorizovanog bataqona pod komandom bojnika Zdravka [imonovi}a u toku ili posle kopawa rovova ubijeni su Milenko Borojevi} (37), Rajko Dragi} (52), Tomislav Dragi} (23), Milan Markovi} (40), svi iz Dowe Dubice; zatim Radovan \uki} (25), Spasoje Kr{i} (58), Jadranko Pavi} (27), Simo Savi}, Mirko Stani} (48), Milo{ Stankovi} (40), Mihajlo [i{qagi}, svi iz Novog Grada; Drago i Stevo Topi} iz Lipika; Miroslav Radulovi} iz Trwaka i Petar \uri} iz [amca, dok se Milovanu Ba~i}u, Pavi i Savi \eri}u, Vidu Juki}u, Goranu i Predragu Nenadi}u, Nikoli Tomi}u i Branku Trifunovi}u izgubio svaki trag. Gledao sam kako je jedan usta{a izveo Miku Bumbi}a (20) i dva rafala stresao u wega svedo~i Vlado Derveni}. Kundakom ga je udario u desni obraz, a onda ga noèm zaklao. Seksualno iìvqavawe nad Srpkiwama i srpskom decom Kao i u svim ostalim logorima pod hrvatskom i muslimanskom kontrolom i u Oyaku, Bosanskom Brodu i Ora{ju zarobqene Srpkiwe bile su izloène svakodnevnom silovawu. Posavina je izuzetak utoliko {to je u woj postojao i zaseban devoja~ki logor. Isti je na inicijativu Ante Golubovi}a iz Novog Grada, jednog od zapovednika logora u Oyaku, otvoren u Bosanskom Brodu. U isti logor odvo|ene su devojke i mla|e ène i on je sluìo kao besplatna javna ku}a za Golubovi}a i druge usta{e. Tri moje saputnice odveli su u ku}u kod sina Mate Barbari}a, a mene je Martin Baruk~i} poveo iza ku}e u wivu stoji u izjavi tridesetsed574
mogodi{we L. Q, koja je u logoru bila sa {estomese~nim detetom, ro|enom sestrom i troje wene maloletne dece. Najstarije je imalo sedam godina, a najmla|e devet meseci. Iako smo bili kom{ije i znamo se godinama, silovao me. Uzalud sam se branila i prekliwala za milost Jozo Glava{ silovao me dva puta. Ilija Glava{ tako|e. Za wim su se re|ali Pavao Glava{, Ilija Juri} Znam da je sedmi bio Marijan Baruk~i}, wihov zapovednik. Tada sam pala u nesvest Na meni se izre|alo wih petnaest. Tre}eg jula u moju ku}u, u kojoj je bilo petnaestak èna i dece, do{la je tami}em i jednim autom grupa usta{a svedo~io je Drago Vladi} iz Novog Grada. Bilo je oko 23 ~asa. Bilo ih je osam. Dok su u{li, po~eli su da tuku sve redom. Naredili su da svi iza|emo van, a po{to neke devojke nisu htele, po~eli su ih otimati od majki. Jednu devoj~icu od petnaest godina i jo{ jednu odvezli su u Posavsku Mahalu, u ku}u Mate Brni}a. Znam da je tu devoj~icu od petnaest godina silovao Marijan Brni}. Marijan Brni} je te no}i silovao i dvadesetdvogodi{wu Z. M, koja je kasnije, istra`nim organima Republike Srpske, ispri~ala slede}e: Molila sam Marijana Brni}a da to ne ~ini, pozivala se na prijateqstvo na{e dve porodice, ali mi je on rekao da budem sretna {to je on sam, jer ako me preda momcima, onda je procedura posebna, petorica ili {estorica na jednu. Moju drugaricu B. N. (19) vukli su za kosu i tukli, kad se poku{ala opirati, podnosili su joj no` pod grlo. Wu su silovala dvojica. Dvanaestog jula oko osam ~asova dvojica usta{a su nas udarcima kundaka naterali da iz ku}e Pante Tadi}a, u kojoj smo se nalazile sa jo{ tridesetak èna i dece, u|emo u wihov automobil. Odveli su nas u Novo Selo. Tu me silovao usta{a zvani ûtura. Onda je u ku}u do{lo jo{ 15 qudi. Smejali su se. ûla sam glasove: Hajde, Jozo, posluì se, vidi{ da je mala dare`qiva!, ali on nije hteo. Za sat vremena silovala su me jo{ trojica svedo~ila je N. S. iz Novog Grada. Wena kom{inica T. P. izjavila je da su jedne no}i wu silovala {estorica hrvatskih vojnika, govore}i joj da }e da rodi malog usta{u. Moj mu` je poginuo u aprilu, kada je Novi Grad bio u okruèwu stoji u izjavi dvadesetsedmogodi{we B. M. iz tog mesta. Bilo je sat iza pono}i kada je u ku}u u{ao Marijan Brni}, sa jo{ petoricom usta{a. Rekao je: Ovu ovde u crnini, ~etni~ku udovicu, ja }u. Branila sam se dok nisu po~eli da prete da }e mi ubiti decu, a tada sam iza{la napoqe. Mene i jo{ dve ène odvezli su u Mahalu, u ku}u Mate Barbari}a, i rasporedili po sobama. Mene je prvo silovao Marijan Brni}, a onda Jozo Baruk~i}, Ilija Glava{, Pavo Glava{ i Martin Baruk~i}. Ja sam se opirala, a oni su me tukli. Krv mi je curila iz usta. Pred zoru su nas sve oterali u {umu, pucaju}i za nama. Hrvatski vojnici u Posavini nisu se ustru~avali da svoje `rtve Srpkiwe siluju pred wihovim muèvima, roditeqima, decom Jer, sve {to su radili, izme|u ostalog bilo je u funkciji {to ve}eg poniàvawa pripadnika naroda kojem, po svojim, ne tako starim korenima, u ve}ini i sami pripadaju. êtrdesetogodi{wu G. Q. iz Dowe Dubice silovali su u prisustvu troje wene dece, starosti od sedam do dvanaest godina stoji u izjavi S. D,
575
koja je i sama od svojih doju~era{wih kom{ija preìvela svakovrsna ponièwa. Silovali su je i u Oyaku, i u Novom Gradu, i u Dubici. Svake no}i su to radili. Deca vri{te. Usta{e govore da najvi{e vole to da rade dok deca vri{te. Naàlost, deca nisu bila po{te|ena ni direktnog seksualnog iìvqavawa. Kao ilustraciju navodim slu~aj devetogodi{we devoj~ice iz porodice Topi}, Novi Grad kod Oyaka, koji se dogodio 5. jula 1992. godine, i svedo~ewa o~evica Sretka Radulovi}a: Devoj~ica je bila u ku}i sa svojom bakom kada je unutra upao Mato Baruk~i} iz Pe}nika. U baku je uperio pi{toq i stavio joj no` pod vrat. Terao je da iza|e napoqe, da zakopa deda Mihajla Topi}a, starog 79 godina, kojeg je, kako se istragom utvrdilo, on ubio udarcima kamenom po glavi. Baka se opirala, nije htela da iza|e, a on je udarao nogama i rukama. Potom je uzeo devoj~icu za ruku da je vodi napoqe. Iako je baka branila, on je oteo devoj~icu i odveo je u {umu udaqenu jedan kilometar. Baba je iza{la ispred ku}e i zapomagala i tada sam ja do{ao. Video sam kako usta{a vodi devoj~icu preko mog krompiri{ta, prema {umi. Hrvatski sve{tenici blagosiqali vojnike u logorima krvavim od srpskih `rtava Kao i u vreme Ante Paveli}a, i u ovom potowem zlo~inu genocida nad srpskim narodom Hrvati su imali blagoslov katoli~ke crkve, koja nijednom nije javno osudila bilo neki pojedina~ni zlo~in, bilo sveop{ti teror nad bra}om hri{}anima. Svaki put, pred wihov odlazak, videla sam kako dolazi paroh, star oko pedeset godina stoji u izjavi Vi{we Goranovi} iz Trwaka (46). Upitala sam jednog vojnika, zvao se Niko, za{to svaki put kad kre}u u borbu dolazi paroh. Odgovorio mi je: On dolazi da nam sve{ta oru`je pu{ke, bombe i noève. Koga god ubijemo ili zakoqemo da nam Bog oprosti. Ako bi se blagosiqawe pre odlaska u borbu i moglo prihvatiti kao ritual kojim je hrvatski sve{tenik pred borbu hrabrio hrvatske vojnike, kako objasniti to {to su se pojedini sve{tenici pojavqivali u logorima iznad kojih se nebo prolamalo od krikova srpskih mu~enika i pritom blagosiqali yelate. A zabeleèno je nekoliko takvih slu~ajeva, pa ~ak i slu~aj da fratar do|e u zatvor pretvoren u javnu ku}u i, u prisustvu Srpkiwa koje su upravo doìvele masovno silovawe, blagosiqa taj sramni ~in hrvatskih vojnika. Jedanaestog juna 1992. godine, Hrvati iz Br~kog napali su na srpske ku}e u Bijeloj i Gorwoj Skakavi. U prepodnevnom napadu ubili su troje a u ve~erwem ~etvoro civila, me|u wima i Veselina Luki}a (54). Mu` i ja smo obedovali, kada su upala tri naoruàna ~oveka u maskirnoj uniformi se}a se Veselinova supruga Ilka. Jedan od wih je bio Ivo (Pave) Jurkovi} iz Bijele, koji mi je psovao srpsku majku. Jedan od nepoznatih je sa stola uzeo no` i stavio mi ga pod grlo, a drugi je uperio pu{ku u mog muà i po~eo da puca. Tokom ta dva napada spaqeno je oko 80 srpskih ku}a, a seoska crkva je sru{ena do temeqa.
576
Dvadeset i osmog avgusta u Ceriku zlo~inci su ubili dvadeset ~etvoro me{tana i izbeglica iz drugih mesta, me|u wima Mitru Brkovi} i wenu devetnaestogodi{wu k}erku Milenu. Jedanaestog septembra u Bukovcu kod Br~kog hrvatski bojovnici ubili su devet me{tana, civila, a ku}e u selu spalili. êtrnaestog septembra u napadu na srpska sela Lukavac, Bukvik, Vuj~i}i i Gajevi isti zlo~inci ubili su vi{e od dvadeset me{tana. Pripadnik jednog interventnog voda HVO Ejub Dugali}, musliman, upao je jednog dana, po~etkom jula 1992. godine, u ku}u Mirka \eri}a i uhapsio Mirkovog sina Du{ana. Odveo ga je do obli`weg kanala i likvidirao. Nekoliko dana kasnije, na Petrovdan, zlo~inac se vratio na mesto zlo~ina i iz ku}e odveo nesre}nog oca Mirka. Nakon {to ga je zverski premlatio, vratio ga je u ku}u, uveo u kupatilo i zaklao. Glavu je potpuno odvojio od tela i bacio na tavan. Prilikom napada na srpsko selo Vu~ilovac kod Br~kog, 22. decembra, Hrvati i muslimani ubili su dvanaest me{tana a wih petoro Igwatija Majstorovi}a, Netku Luki} (starica od 64 godine), Iliju Majstorovi}a, Marka Nikoli}a i Petra Ostoji}a odveli u zarobqeni{tvo. Dva meseca kasnije, na jednoj od razmena, Hrvati su ih vratili mrtve i masakrirane. Vidio sam kako je Gligor Ba{i} poginuo u svom dvori{tu i kada je {logirani i nepokretni \oko Vidovi} ubijen u kolicima na wivi iza svoje ku}e kaè Radislav Ba}i}. Video sam kad su usta{e Radojku i Milku Brestova~ki izveli na put i naredili im da {to ja~e dozivaju Marka Brestova~kog, a zatim ih obe ubili. Nedaleko od ku}e Petra Vuji}a, na nasipu od ceste, video sam ubijenog Paju Sekuli}a. On je mogao da se kre}e samo uz pomo} {taka. Pored zadru`nog doma video sam mrtvog Milu \uri}a. On je bio teàk mentalni bolesnik. Povla~e}i se daqe, kod ku}e Bore Lazi}a video sam da mrtvi leè Jovan Tanaskovi} i Vaso Vuji}, obojica nepokretna lica. Kad sam do{ao u Tiwe, od Petra Kerezovi}a sam ~uo da su poubijana sva lica koja su se nalazila u bolnici, koja je bila sme{tena u ku}i Mande Paji} iz Bukvika. Kre}u}i se iz sela prema izvoru Brestovac, na samom ulazu u {umu video sam jednog ~oveka koji je ìcom bio vezan za hrast izjavio je Radislav Ba}i}. U{i su mu bile odse~ene, nos isto odse~en, o~i izva|ene Noèm je bio isparan po trbuhu i obrazu, kao i po bedrima. Bio je toliko unakaèn da nisam uspeo da ga prepoznam. Teror nad Srbima u Ora{ju Devetog maja 1992. godine, u Bukovoj Gredi kod Ora{ja Hrvati, uglavnom kom{ije `rtava, ubili su sedmoro me{tana srpske nacionalnosti. Prvo sam ~ula galamu i smeh a onda sam ih ugledala kako ulaze na kapiju se}a se supruga jednog od ubijenih, Marka Maksimovi}a, Jawa. Dvojica vode Marka. On im govori da nema ni{ta, da slobodno pretresu ku}u, ako mu ne veruju. Samo {to je on to rekao, jedan je izvadio no` i zabio ga Marku u prsa. Ja sam zajaukala i poletela prema wima ali me drugi do~ekao na cev pu{ke. Onda je onaj {to je ubo Marka rekao: Dobro, ako je tako, be577
ì da te moje o~i ne vide. Samo {to je, teturaju}i se i sa rukama na mestu uboda, krenuo, oni su zapucali po wemu. Wihove kom{ije Dragu Cvijanovi}a, Mitra Gavri}a, Zorana Maksimovi}a i Lazara Vasiqevi}a Hrvati su prvo vezali a zatim streqali. Istog dana trideset i dvoje me{tana iz Grede odvedeno je u logor u Dowoj Mahali, a slede}ih dana tamo je odvedeno i sve preostalo pravoslavno stanovni{tvo. Torturom u logoru i na drugi na~in Hrvati su do kraja rata ubili jo{ wih desetoro. Peru Gavri}a su dokraj~ili tako {to su ga prvo tukli maqem, a zatim zaklali. U logoru Dowa Mahala ubijeno je i ~etrnaest Srba iz Novog Grada, Trwaka i Dowe Dubice. Ovi nesre}nici nalazili su se u grupi od najmawe 150 Srba koji su u logor u Mahali preba~eni iz logora u Oyaku, kada je postalo jasno da }e taj posavski gradi} pasti u ruke srpske vojske. Iz te grupe ~etrdeset logora{a je na razmenu do{lo sa teìm i lak{im povredama od vatrenog oru`ja, a skoro da nije bilo nijednog koji nije imao bar jednu slomqenu kost. Ukupan broj Srba ubijenih u logorima u Ora{ju nije poznat, niti ga je mogu}e precizno utvrditi, jer, tu je bio kraj ìvotnog puta mnogim nesre}nicima koji su pokupqeni iz svojih ku}a i stanova, sa radnih mesta, {irom Slavonije i dovedeni u Ora{je da bi bili ubijeni, bez evidencije i bilo kakvog drugog traga. Cvijetin Maksimovi}, koji je u logoru u Dowoj Mahali proveo 14 meseci, tvrdi da je za to vreme samo iz wegove }elije ubijeno 15 qudi. Preìveli zatvorenici se se}aju Rajka Stojni}a iz Omarske, izvesnog kapetana Miwe, Bogdana Blagojevi}a iz Lepnice, jednog vojnika za kojeg su uspeli saznati samo toliko da je iz Crne Gore Ubijeni su noèvima i maqevima. Terorom nad Srbima u Ora{ju komandovali su \uro Matuzovi}, komandant Zbornog podru~ja, Ivo Or{oli}, biv{i na~elnik op{tinskog {taba TO, Ilija Vinceti}, kapetan JNA i wegov brat Pero, pod ~ijom komandom se nalazila vojna policija HVO Ne samo {to su komandovali, nego su sami predwa~ili u zverstvima nad nemo}nim srpskim ìvqem. Pero Vinceti} je A}ima Cvijanovi}a iz Bukove Grede umorio tako {to mu je prvo izvadio jedno oko, a zatim ga tukao te{kim èqeznim lancem sve dok ovaj nije izdahnuo. Drugog nesre}nika zlikovci su ubili tako {to mu 13 dana nisu davali hranu, a onda ga izveli na liniju fronta i dali mu sat vremena da iskopa rov za ~ije kopawe bi zdravom i uhrawenom ~oveku trebalo bar jo{ toliko vremena. Po{to nije izvr{io zadatak, zveri u qudskom obli~ju su sko~ile na wega i bukvalno ga isekle a{ovima, a wegovo telo bacile u Savu, reku koja je i u ovom ratu bila najve}a grobnica Srba iz Posavine i Slavonije. êdo Cvijanovi} iz Bukove Grede ubijen je tako {to mu je Mate @ivkovi} odsekao dva prsta na desnoj ruci, a zatim ga spre~avao da zaustavi krvarewe. Kada je palo ve~e, izveo ga je napoqe i likvidirao. Perici Boì}u iz Bukove Grede Hrvati su prvo udarcima daskom potpuno slomili desnu ruku, a zatim mu svakog dana noèm sa glave skidali po
578
jedan komadi} koè, tako da je posle nekog vremena mladi} izgledao kao da je skalpiran. Peri~inog kom{iju Andriju Gavri}a ubili su tako {to su ga bukvalno svoga izlomili. Damir Klai} je tog dana Andriju tukao nekoliko ~asova izjavio je Cvijetin Maksimovi}. Kada su mladi}a uneli unutra bio je nepokretan. Bile su mu polomqene noge, ruke i vilica. Leào je tako nekoliko dana, nije mogao da jede. Jednog dana krvnik Klai} do{ao je u }eliju, gurnuo Andriji palicu duboko u grlo, a onda unutra ubacio nekakvu tabletu. Mladi} je ujutro osvanuo mrtav. Me|u nesre}nicima koji su ubijeni u Ora{ju je i Luka Peki} iz Bukovca. Uhap{en je kada je iz Austrije, gde je radio kao gastarbajter, do{ao da obi|e porodicu. Svedoci wegovih posledwih trenutaka kaù da je ubijen udarcima kundaka i {utirawem vojni~kim ~izmama. Zabijali {rafcigere u vrat, noève u dlanove, heftali u{i spajalicama, prikqu~ivali na struju Dvanaestog decembra 1992. godine, hrvatska vojska iz pravca Ora{ja napala je i zauzela poloàj Vojske Republike Srpske u Vu~ilovcu. Tom prilikom ubijeno je {esnaest vojnika iz êlinca a ~etvorica su zarobqena. Bili su to Ranko Antoni}, Milenko Jeli}, Petar Popovi} i Grujo \aji}, koji je u tom hrvatskom napadu izgubio i ro|enog brata Qubomira. Istog dana ~etvorica srpskih vojnika preba~ena su u logor u Dowoj Mahali. Tridesetog januara slede}e godine, na razmenu zarobqenih srpskih i hrvatskih vojnika, koja je obavqena u Vidovicama, Grujo je doveden u nesvesti i kastriran. Preba~en je u Bijeqinu, u tamo{wu bolnicu, ali nije mu bilo spasa. Preminuo je oko devet ~asova uve~e. Ispostavilo se da je Grujo kastriran ve~e pre nego {to je trebalo da iza|e na slobodu. Taj umobolni ~in wegovih tamni~ara, hrvatskih vojnika, bio je logi~an zavr{etak, vrhunac pakla kroz koji su on i wegovi sapatnici pro{li u Dowoj Mahali. U jednoj uzanoj prostoriji ispituju nas, uzimaju podatke izjavio je po izlasku na slobodu Milenko Jeli}. Potom nas odvode u jednu ve}u prostoriju, punu wihovih vojnika, u kojoj nas snimaju kamerom. Na glave su nam stavili kape s petokrakom a sa strane unose papir na kojem je napisano ~etnici. Kad su zavr{ili snimawe, pri{ao je jedan vojnik, koji govori nema~ki, i nare|uje da ruke dignemo uvis, sa tri ispruèna prsta. Taj isti ù}o proziva mene prvog i nare|uje mi da legnem na pod, sa ra{irenim rukama i ispruènim prstima, a onda po~iwe da mi ska~e po glavi Meni je jedan pri{ao, stavio mi {rafciger na vrat i upitao da li moè wime da mi probije vrat svedo~i Petar Popovi}. Prvo je merio da li je {rafciger dovoqno dug, a onda je sna`no zamahnuo i ubo me u vrat. Kad je izvukao {rafciger, oblila me krv. Naredio mi je da legnem, a onda po~eo da ska~e po meni, prvo po glavi, pa svuda Osetio sam o{tar bol u predelu bubrega, kao da su odbijeni, a onda sam izgubio svest. Nakon {to su nas zverski premlatili, izvukli su nas u neku drugu zgradu i svu ~etvoricu smestili u neko kupatilo nastavqa Jeli}. Veza579
li su nas za {ipke od grejawa, a onda zakqu~ali. Istog dana uvode nas u nekakvu salu, u kojoj je dvanaest policajaca, dva-tri civila i jedna èna, plava, stara oko 35 godina. Zvali su je Amazonka, a ~uo sam da joj je pravo ime Elvira Hayiomerovi}. Ona je odmah rekla da mene i Petra Popovi}a ostave woj. Kaè: Ja }u wih poslati niz Savu, Milo{evi}u. Prilazi policajac i palicom me udara po kolenima. Po~eo sam se izmicati. On mi kaè: Ako jo{ jednom pomeri{ noge, oko }u ti izvaditi. Onaj u crnom odelu nare|uje Ranku Antoni}u da legne potrbu{ke i dlanove pritisne na pod. Prilazi milicioner, saznao sam da se zove Damir, zovu ga Dama, i u oba Rankova dlana silovito zabija po jedan no`. Dok on leì tako prikovan, Elvira ga daskom tu~e po bubrezima i tabanima. Onaj u civilnom odelu ~upa noève iz Rankovih ruku i poda i nare|uje meni da legnem na isto mesto. Elvira i Damir po~iwu da me tuku. Onesvestio sam se. Kad sam do{ao sebi, tukli su Petra Popovi}a. Damir na kraju uzima no` i zabije ga Petru u dlan tako silovito da ga je za patos zakovao. Petar Popovi} svedo~i kako mu je jednom jedan stariji policajac heftao tri spajalice na uvo, a zatim ga prikqu~ivao na strujno kolo. Jednom su nas izveli u jednu prostoriju u kojoj su se nalazila ~etvorica wihovih vojnika kaè daqe Jeli}. Po~eli su nemilice da nas tuku. Krv mi je {ikqala na usta i nos. Izgubio sam svest Ranku su gasili cigarete na ruci. Britvom su ga rasecali po vratu. Krv je {ikqala, kao da je zaklan. Meni je jedan ~izmom prebio tri rebra. Gruju \aji}a, kojem su ranije slomili nogu i ruku pa nije mogao da hoda, jedan je bacio na pod a onda ga izgazio ~izmama, sve lice mu je iskrvario Meni su upaqa~em palili kosu Po{to nije mogao da hoda, Grujo je ~esto ostajao sam u prostoriji. Tada je unutra ulazila Elvira i seksualno ga zlostavqala. Pero Vicenti} mu je stalno pi{ao u ~izme, a nije dao da iste skine s nogu. Noge su mu natekle, po~ele su se raspadati. Poku{ali smo mu skinuti ~izme i pantalone, ali nije moglo. Sve je to bilo u rane i u gnoj pretvoreno. Mate zvani Rakijica dao mi je no` i terao me da tim noèm povadim svoje zlatne zube kaè u svojoj ispovesti Petar Popovi}. Poku{ao sam da sam sebi noèm izvadim zub ali nije se dalo. Onda je Mate uzeo kle{ta kombinerke i izvadio mi odjednom pet zuba, sa kojih je skinuo zlatne navlake. I u logoru u Dowoj Mahali bilo je èna se}a se Vlado Derveni}. Bile su tri mlade Srpkiwe i jedna stara oko 60 godina. Svake no}i su ih izvodili i nema {ta sa wima nisu radili. Jedna, woj je ime Milka, ostala je trudna. (Velika Srbija; Beograd; jul 2005; str. 36-59; Du{an Mari})
30. Papa Vojtila progla{ava zlo~inca Stepinca blaènim

Kao vrhunac srbomr`we, vrhunac uni{tavawa srpskog naroda i srpske vere, kao pe~at na tragi~nu sudbinu naroda `rtve, oktobra 1998. godine zlo~inac je uzdignut na korak do sveca. Godine 1998, 8. maja povodom stogodi{wice ro|ewa Alojzija Stepinca, wegov nasqednik, zagreba~ki nadbiskup i primas Hrvatske katoli~ke crkve, monsiwor Boàni}, proslavqa ovu sve~anu godi{wicu naro~itom
580
poslanicom. Rije~ je o dokumentu koji predstavqa novu apoteozu istorijskog i moralnog falsifikata: Kada je u travwu 1941. osnovana, u ratnim okolnostima, Nezavisna Dràva Hrvatska, Stepinac u tim te{kim okolnostima sudjeluje u javnim ispoqavawima i osobnim zalagawem brani pred vlastodr{cima Boìji zakon i zahtijeva pravdu za svakoga. Postaje za{titnikom i glasom svih onih koji se progone i li{avaju prava. Koliko mu okolnosti dozvoqavaju, nastoji ostvariti op}u milosrdnu djelatnost prema onima kojima pomo} treba. S velikom pastirskom qubavqu prihva}a evakuirane slovenske sve}enike. Tih godina posebice se javqa wegov pastirski osje}aj i svijest kojom se zalaè i bori za ~ast i neotu|iva prava svakog qudskog bi}a. Jasnim, hrabrim i proro~anskim rije~ima, u ime Boga traì prava za pojedince i za grupe, koje progone zbog druk~ijih politi~kih i vjerskih ubje|ewa ili etni~ke pripadnosti. (Alojzije Stepinac je tokom Drugog svjetskog rata ostavio) veliko bogatstvo vlastitih uputstava biskupskom odli~niku. U vlastitom slu{ateqstvu èlio je nadasve probuditi ìvu vjeru u Boga i u sve objavqene tajne istinitosti Boìje. Poticao je vjernike na mukotrpniji svetotajstveni ìvot, neumorno ih podstrekuju}i na molitvu i nesebi~nu kr{}ansku velikodu{nost. Wegove su moralne propovijedi duboko ukorijewene u Deset zapovijedi, koje je Isus Krist saèo u veliku zapovijed o qubavi prema Bogu i bli`wemu. Stepinac je posebice aktivan i postojan kad se zanima za nepovredivost braka i plodnost obiteqi kao i za kr{}ansku naobrazbu mladeì... Hrabro je i bez bojazni osudio svaku nepravdu i svaku vrst mr`we: rasnu, klasnu, nacionalnu, vjersku, politi~ku. Branio je bez oklijevawa qudska prava svakoga ~ovjeka i svakoga naroda, posebice progowenih @idova, Srba i Roma, i svih koji su bili li{eni prava. Poslanica monsiwora Boàni}a, koja vrvi od krivotvorewa do be{~a{}a, dostojno zavr{ava: Stepinac je znak puta spasewa, svjetionik crkve hrvatskoga naroda. On je primjerom i poticajem domoqubqa i qubavi prema bli`wemu, izraz dosqednog {tovawa dostojanstva svakoga qudskog bi}a. (Riveli; cit. delo; str. 247-249) Grad Vatikan, utorak 1. oktobra 1998. Jovan Pavle II se priprema da krene za Zagreb. To je wegovo ~etrdeset ~etvrto putovawe u inostranstvo, drugo u Hrvatsku (prvo je bilo 10 11. septembra 1994). Ova vijest izaziva polemike u pogledu ciqa pastirske posjete. Papa, u stvari, èli da u Hrvatskoj prisustvuje progla{ewu Alojzija Viktora Stepinca (1898 1960) za blaènoga. Nadbiskup zagreba~ki od 1937. i katoli~ki primas Hrvatske za vrijeme krvave usta{ke diktature pod nacifa{isti~kom okupacijom i u prvom periodu Titovog reìma, Stepinac je jedna od najsloènijih i najkontoverznijih figura u istoriji Rimske crkve. Pred dolazak pape na sve~anu ceremoniju predsjednik Frawo Tu|man okarakterisao je Stepinca kao mu~enika komunisti~kog reìma stavqaju}i se tako u wegovu fanati~nu odbranu.
581
Centar Simona Vizentala najpoznatija me|unarodna ustanova koja se bavi istraìvawem nacisti~kih zlo~ina i odgovornosti za holokaust traìo je od pontifeksa da odloì progla{ewe za blaènoga do zavr{etka jedne temeqite studije o pona{awu Stepinca za vrijeme rata, koja je zasnovana na mogu}nosti potpunog pristupa arhivu Vatikana. Tom prilikom direktor Odjeqewa za me|unarodne odnose pri ovom centru, [imon Samuels, podsjetio je na brojna dokumenta koja svjedo~e o podr{ci koju je kardinal Stepinac dao usta{koj dràvi, marioneti nacisti~ke Wema~ke, prilikom davawa blagoslova wenom poglavaru Anti Paveli}u, zakqu~iv{i odluka da se pri~eka hladan sud nezavisnih istori~ara popravila bi osje}awe prema ovome ~inu u slu~aju da je rije~ o provokativnoj hipotezi, a pokvarila bi ga u slu~aju da je rije~ o istorijskom revizionizmu. Me|utim, Sveta stolica je potvrdila ovo pastirsko putovawe i predvi|enu ceremoniju progla{ewa za blaènoga. Zagreb, srijeda 2. oktobra 1998. Prilikom dolaska u Zagreb papu do~ekuje masa slavqenika. U svetili{tu Marije Bistrice (50 kilometara od hrvatskog glavnog grada) sve je spremno za sve~anu vjersku ceremoniju koja }e sutradan proglasiti blaènim Wegovu eminenciju Stepinca. Povorkama katolika koje na ulicama hrvatske prestonice pozdravqaju wegov dolazak pontifeks propovijeda pomirewe i opro{taj. Tako|e nagla{ava bolnu i tragi~nu pro{lost, govore}i: Od srca èlim da se u ovom kutu Evrope nikada vi{e ne ponove ne~ovje{tva koja su se u vi{e navrata potvrdila u ovom vijeku. U stvari, pro{lost Hrvatske jeste bolna i tragi~na: u periodu 19411945. ovaj kut Evrope okrvavqen je ne~ovje{tvom koje kulminira genocidom. Ali ono {to Jovan Pavle II pre}utkuje jeste ~iwenica da je taj genocid ba{ u Alojziju Stepincu imao odlu~uju}eg sau~esnika, uz potpunu garanciju Vatikana. (Riveli; cit. delo; str. 9-10) Mnogo godina poslije grozne petoqetke 1941-45, Sveta rimska crkva, uvijek u oskudici mu~enika, sprema se da proglasi Alojzija Stepinca za blaènoga: velikodostojnika koji je aktivno sara|ivao u stvarawu Nezavisne Dràve Hrvatske koju je htjela trojna osovina Hitler-Musolini-Paveli}; koji je potvrdio nacifa{isti~ku okupaciju svoje zemqe; koji je ostao gluv i nijem pred ne~uveno varvarskim genocidom koji je trajao godinama; koji je hvalio usta{ke krvnike; koji je aktivno u~estvovao u zlo~ina~kom obi~aju nasilnih masovnih prekr{tavawa. O balkanskom holokaustu i odgovornosti monsiwora Stepinca zabraweno je govoriti, zapadna istoriografija o godinama usta{ke diktature u Hrvatskoj gotovo da i ne postoji: tako èli Sveta rimska crkva. Rijetki su istraìva~i koji se usu|uju da prkose katoli~kom tabuu o genocidu u Hrvatskoj tokom godina 1941-45; rizik je velik; bojkot, zastra{ivawe, pa ~ak i progon. (autor cit: Sigurno je u toku nova inkvizicija, koja se, ne mogav{i pribje}i metodima iz pro{losti, prilagodila vremenu i usvojila moderne represivne sisteme: ... eto pozivawa sudova na ~lan 166 koji ka`wava vrije|awe Boga, eto kazni i zatvora... eto prije svega diskriminacije na po582
slu, eto profesionalne izolacije, izjavquje wema~ki istori~ar Karlhajnc De{ner (autor brojnih studija posve}enih zlodjelima Svete rimske crkve), u jednom intervjuu koji je dao Etoru Mou i koji je objavqen u Corriere della Sera od 13. aprila 1998. Novinar tako|e dokumentuje pritiske, prijetwe, ucjene upu}ene biv{em sve{teniku Hubertusu Minareku da ne bi objavio svoju kwigu Herren und Knechte der Kirche (Gospodari i sluge crkve), koja predstavqa optu`bu wema~ke kurije i apsolutisti~kog i monarhisti~kog karaktera Rimske crkve). Vatikan je uspio da izop{tewem kazni nau~nika Viktora Novaka, autora kwige Magnum Crimen, dokumentovane istoriografske studije balkanskog holokausta: najstroòm katoli~kom kaznom, izop{tewem, koja nikada nije odre|ena nekom od usta{kih krvnika koji su godinama krvqu {kropili Nezavisnu Dràvu Hrvatsku u ime Boìje. (isto; str. 249) Marija Bistrica (Hrvatska), subota, 3. oktobar 1998. Svetili{te Djevice Marije u Bistrici prepuno je vjernika. Na oltaru gdje se {epuri velika stara statua Bogorodice, Jovan Pavle II sluì sve~anu slu`bu kojom progla{ava Alojzija Stepinca za blaènoga. Pontifeks i svi prisutni prelati nose sve~ane purpurne ode`de koje predstavqaju mu~eni{tvo (...) Predsjednik hrvatske dràve, biv{i komunista Frawo Tu|man, pridruùje se pontifeksu na oltaru. U svetili{tu se prolamaju mo}ne note hrvatske nacionalne himne, koju vjernici pjevaju iz sveg glasa; kardinal An|elo Sodano i ostali prelati slu{aju himnu, drè}i desnu ruku na srcu. Svetili{te opsjedaju desetine hiqada vjernika (po nekim procjenama svih tri stotine hiqada). Jovan Pavle II se obra}a ogromnoj masi àlosnim glasom: Blaèni Stepinac nije prolio svoju krv u uskom zna~ewu te rije~i: wegova smrt je uzrokovana dugom patwom, posqedwih petnaest godina wegovog ìvota bijahu neprestano nizawe patwe... U blaènom Stepincu se spaja cjelokupna tragedija koja je pogodila hrvatski narod i Evropu tokom ovoga vijeka koji obiqeàvaju tri velika zla, fa{izam, nacizam i komunizam... Kardinal, zagreba~ki nadbiskup, nakon {to je u vlastitom duhu i u vlastitom tijelu pretrpio sva zvjerstva komunisti~kog sistema, sada je predat pam}ewu svojih sunarodnika s blistavim znamewem mu~eni{tva. Na kraju pontifeks poziva na opro{taj: Oprostiti i pomiriti se zna~i pro~istiti pam}ewe od mr`we, od jeda, od èqe za osvetom... O godinama usta{ke diktature i o balkanskom holokaustu Jovan Pavle II ne kaè ni jednu jedinu rije~. (isto; str. 243-254) Ksenija Rukavina navodi kako su razli~ite strukture komentarisale beatifikaciju zlo~inca i ubice Stepinca. Dominantan je poku{aj da se o~iste temeqi genocidne tvorevine Hrvatske. Vatikanski dnevnik je Stepin~evu beatifikaciju prilikom druge papine posete Hrvatskoj 1998. godine nazvao pobjedom Kristova krià. Povijesni dan za crkvu, za Hrvatsku i Europu bio je naslov ~lanka objavqenog na prvoj stranici vatikanskoga dnevnika L Osservatore Romano u kojem se navodi da je Stepin~eva beatifikacija pobjeda Kristova
583
krià. U istome listu umirovqeni be~ki nadbiskup kardinal Franc Kenig istaknuo je kako se iskreno nada da ~in beatifikacije ne}e jo{ vi{e produbiti postoje}e jazove te da je Stepinac oduvijek, pa i za vrijeme rata, bio domoqub, a nipo{to nacionalist. (isto; str. 110) Rukavina ukazuje da su neki inostrani mediji bili rezervisani prema ovom ~inu: U nekim francuskim medijima zamjetna je rezerva spram kardinalova odnosa prema usta{kom reìmu. Tako je Le Monde objavio op{iran osvrt s podnaslovom Biv{i nadbiskup Zagreba bio je jedna od potpora usta{kog reìma, kojega je napisao Henri Tincqa, stru~wak za vjeroispovijesti, posebice pravoslavqe. Kao izvor za zlo~ine usta{koga reìma ovaj list donosi rije~i V. Novaka, autora Magnum Crimena, gdje se navode primjeri Stepin~eve kolaboracije i suradwe s usta{kom vla{}u. U tome smislu Le Monde pi{e da iako je komunisti~ka promiyba napuhala te ~iwenice, beatifikacija riskira da uz Ivana Pavla II poveè amputiranu viziju povijesti. Prema izvje{}u Kleine Zeitunga, na najavqeno progla{ewe blaènim... Srpska pravoslavna crkva reagirala je razdraèno. Upozorila je na prisilno prekr{tavawe Srba tijekom II svj. rata. Kao reakcija na papin posjet, srpski je patrijarh odgovrio progla{avawem svetima ~etvorice srpskih sve}enika, koji su ubijeni u Hrvatskoj tijekom II svj. rata. (isto; str. 112) Predstojnik Kongregacije za nauk vjere kardinal Jozef Racinger u izjavi za Hinu od 24. rujna rekao je, povezuju}i Stepinca s Hrvatom iz tre}e kwige Danteove Boànske komedije, da taj anonimni Danteov Hrvat za nas ima jedno ime. On je sluga Bo`ji, kard. Alojzije Stepinac, koji je gledao prema Isusu, meditirao je Isusa, ìvio je u Isusovoj viziji i postao ìvom slikom Krista koji pati. (...) Budu}i da je bio ~ovjek savjesti, protivio se totalitarizmima. (...) Postao je, ponajprije, Boìjim odvjetnikom na zemqi jer je branio prava ~ovjeka da ìvi s Bogom (...) nije se bavio politikom. Po{tovao je dràvu kad i koliko je ona stvarno to bila. (isto; str. 116) Dru{tveno-politi~ki kontekst prikaza kard. Stepinca dolazi do izraàja posebice u predsjednikovim rije~ima u kojima ga predsjednik opisuje kao `rtvu dviju velikih ideologija, nacizma i komunizma te kao velikoga domoquba ~ija odanost hrvatskomu narodu postaje uzor i poticaj za besprijekorno sluèwe domovini. Iz predsjednikovih se poruka moè zamijetiti da je on Stepin~evom beatifikacijom htio zapravo opravdati temeqe demokratske, suverene i neovisne dràve Hrvatske. (isto; str.123)
31. Nekom an|eo drugom antihrist

Papa je tre}i put posetio Hrvatsku 2003. godine. Na ~elu dràve se nalazi Stjepan Mesi}, ~ovek koji je, kada je Jugoslavija razbijena, sa ponosom uzviknuo u parlamentu Obavio sam zadatak, Jugoslavije vi{e nema. Papa je ponovo naglasio svoju privrènost Hrvatskoj. On je povodom ove posete, u Vatikanu pred hodo~asnicima, svoju beskrajnu qubav prema Hrvatima, u ime koje je, o~igledno, spreman da uni{ti ~itav jedan narod samo zato {to je pravoslavne vere, iskazao ovim re~ima:
584
Neka Bog nastavi i daqe blagoslivqati i {tititi Hrvatsku! Ona }e pak uvijek imati povla{teno mjesto u mojim osje}ajima i u mojoj molitvi. (Zoran Filipovi}; Sveti otac Ivan Pavao II u III pastirskom pohodu Hrvatskoj; Zagreb; Sarajevo; Zora; 2003; str. 129) O toj papinoj qubavi prema Hrvatima, prof. dr Stanislav Marijanovi} kaè: Svi na{i suvremenici, i oni misle}i na nas, znaju da ne poznaju nijednoga drugoga Petrova nasqednika u Rimu koji je toliko prigrlio Hrvate i Hrvatsku koliko je to ~inio prvi u povijesti crkve slavenski papa i papa Poqak Sveti otac Ivan Pavao II, koji je uveo crkvu u tre}e tisu}qe}e (...) Time se i Hrvatskoj dogodilo {to joj se samo jednom u dva tisu}qe}a moglo dogoditi: dobila je papu za hodo~asnika, koji ju je u samo devet godina tri puta pohodio i uveo ju sa svojim tre}im pohodom u tre}e tisu}qe}e. S wome je uveo u cijeli svijet, a samo za jedan dan i gradove na{e biskupije, [trosmajerov Osijek i \akovo. (isto; str. 153)
32. Satanizacija opravdawe za destrukciju

Smiqa Avramov analizira metod kriminalizacije ~itavih naroda da bi se opravdalo nasiqe, metod koji primewuju zapadne sile, a koji je Rimokatoli~ka crkva kroz svoju istoriju odli~no razvila i usavr{ila. Centralni problem svakog rata je neprijateq. U ratovima sa religioznim elementima neprijateq je, po pravilu, predstavqen kao dijaboli~na inkarnacija zla. Religiozni ratovi su uvek manihejski i neprijateq je satanizovan uz kolektivnu odgovornost naroda. Moderni instrumenti mo}i, kori{}eni od strane sekularnih institucija imaju, velikim delom, svoje korene u crkvi. Na primer, termin propaganda poti~e od naziva vatikanske institucije De propaganda Fide {to }e re}i propagirawe vere. Kada je taj termin poprimio peòrativnu konotaciju, naziv institucije je izmewen u Kongregaciju za evangelizaciju naroda; ili, teolo{ki termin satana, |avo, pakao, u{li su u politi~ku terminologiju. Predsediik SAD Regan nazvao je SSSR, sredinom 80-ih, |avoqim carstvom, a lider Irana ajatolah Homeini SAD velikim satanom. Sa teolo{kog stanovi{ta kategorija satane razli~ito se tuma~i u pojedinim crkvama. Zajedni~ko im je polazi{te postavqawe |avola ili satane kao antipoda Bogu i Boìjoj milosti. Simboli kojima se predstavqaju i rituali za osloba|awe od satane su razli~iti. U prvom kanonu êtvrtog lateranskog koncila iz 1215. stoji zapisano \avo i demoni su tvorevina Boga; u trenutku wihovog stvarawa oni nisu bili zlo; postali su to kroz svoje sopstvene grehe i od tada su upleteni u isku{ewa ~oveka. Vatikan je krajem januara 1999. osavremenio rituale za isterivawe |avola. Zvani~na uputstva izdala je Rimokatoli~ka crkva jo{ 1614. godine. U novoj kwiìci od 84 strane, na latinskom jeziku, ukazano je da vernici nemaju izbora, no da poveruju u postojawe |avola. Kardinal Estevez (Jorge Arturo Medina Estevez) koji stoji na ~elu Kongregacije za boànski rad i sakramentalne discipline, izjavio je tim povodom: Postojawe |avola nije stvar mi{qewa koje se moè prihvatiti ili odbaciti. On pripada ka585
toli~koj veri i doktrini. Uticaj obnovqene doktrine Rimokatoli~ke crkve o satani vi{e je nego o~it na savremenoj politi~koj sceni. I nakon toga {to svako identifikuje svog |avola, ili satanu, Iran npr. SAD, SAD Srbiju, Izrael Palestince itd., preostaje jedino borba za wegovo totalno uni{tewe. Demonizacija ili satanizacija je inspiracija za destrukciju u religiji, a isto tako i u politici. Bombardovawe gradova i sela u Srbiji u prole}e 1999. bilo je pra}eno sna`nom kampawom satanizacije zemqe i naroda. Vatikanskoj politici potreban je |avo kao opravdawe prozelitske politike; ona ga je identifikovala jo{ 1054. godine u {izmaticima. Preostaloj supersili potreban je |avo kao pokri}e za jedan novi oblik totalitarizma. U tom stilu vr{i se danas kriminalizacija ~itavih naroda. Nije ovde re~ o suzbijawu nasiqa, nego obrnuto, o primeni nasiqa na osnovu subjektivne ocene; o tome gde, kada i ~ije nasiqe je dozvoqeno. Odbrana Jugoslavije, na primer, odbrana sopstvene zemqe, predstavqena je kao te{ko krivi~no delo, pa je za kaznu zemqa bombardovana 78 dana, {to nije zabeleèno u istoriji. Rat Izraela protiv Sirije, Libana itd, okupacija delova wihove teritorije, bombardovawe civilnih naseqa je dozvoqeno. Ceo proces koji se danas odvija na svetskoj sceni, apsurdan, nepojmqiv sa pravnog i op{tequdskog stanovi{ta, mora se locirati u okvir jednog modela sile kojim raspolaè preostala supersila i wene politike. Ustanovqewe tzv. Tribunala u Hagu za su|ewe ratnim zlo~incima po~iwenim na teritoriji biv{e Jugoslavije je sastavni deo tog koncepta i kriminalizacije naroda. Tribunal je, u stvari, jedan jeftini teatar, koji treba da saop{tava svetu gde i koje se nasiqe moè tolerisati, i pod kojim uslovima. Francuski teoreti~ar Mesadi, kao i brojni ameri~ki pisci, smatraju da koncept demonizacije svega {to se ne uklapa u politiku ameri~kog reìma predstavqa najve}u tragediju sada{weg vremena i te{ko breme koje administracija u Va{ingtonu name}e ameri~kom narodu. Savez crkve i careva postavqen na boànskom pravu bio je u pro{losti uobi~ajena pojava, kad god je mo} jedne ili druge strane bila dovedena u pitawe. Savez izme|u Regana i Vojtile deo je tog procesa. U borbi protiv neprijateqa tokom inkvizicije, Tridesetogodi{weg rata, progona i masovnog ubijawa {izmatika, u tzv. Nezavisnoj Hrvatskoj 1941-1945, ni vera, ni milosr|e, ni humanizam nisu igrali nikakvu ulogu. Na Au{vic i Jasenovac, na Gulage i Hiro{imu, nadovezao se Vijetnam, Avganistan, ratovi u Africi, na Foklandskim ostrvima i danas kolektivno stradawe srpskog naroda. Sve je to daleko od hri{}anstva, prosvetiteqskih ideja i tekovina borbe protiv dvaju totalitarizama: nacizma i staqinizma. Problem je u biti duboko moralan. Svet je u{ao u period mra~wa{tva. Raspad Isto~nog bloka i razarawe Jugoslavije ne zna~i kona~nu pobedu isto~ne politike Vatikana, nego kraj prve faze, koja je po oceni pape i ameri~ke administracije uspe{no okon~ana. U drugoj fazi prodora na Istok oba saveznika su se suo~ila sa nepredvidivim te{ko}ama. Papina predvi|awa izloèna prilikom wegove posete êhoslova~koj, maja 1990, da }e panevropska Rimokatoli~ka crkva lako savladati Istok pokazala su
586
se kao nerealna. Te{ko}e nisu dolazile samo sa Istoka, nego i sa Zapada. Kao pobednik u ratu, i ne samo to, nego kao glavni arhitekta pobede, kako su ga opisali u zapadnoj {tampi, papa je pretendovao da i daqe ostane glavni igra~ u procesu preure|ewa sveta, {to se pokazalo kao neizvodqivo. Kleroglobalizam koji zastupa Rimokatoli~ka crkva, i globalizam koji svetu nudi Amerika kao ideologiju XXI veka u biti se duboko razilaze. Stratezi podzemnog, nimalo herojskog rata, kome su dva transnacionalna aktera pribegla u razarawu Jugoslavije, otvorili su Pandorinu kutiju ali nijedna strana nema, niti je imala jasnu predstavu, kako da savlada duhove. Vatikan i nadaqe tapka iza vojnog kolosa NATO-a, dolivaju}i uqe na vatru. U Memorandumu Sv. stolice upu}enom Evropskoj zajednici o situaciji u Bosni i Hercegovini, od 15. aprila 1992, navodi se: Intervencija oruànih bandi Jugoslovenske federalne armije u korist samo jedne strane je u flagrantnoj kontradikciji sa normama definisanim u Zavr{nom aktu iz Helsinkija... naro~ito u pogledu priznatih granica pa Sv. stolica svesna svoje duhovne misije u korist mira i odbrane prava ~oveka zahteva oruànu akciju, kakva je pre toga ustanovqena za Hrvatsku. Teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine za Vatikan je prvorazredni problem, pa je wegov predstavnik na konferenciji KEBS-a u Pragu, 16. septembra 1992, zahtevao od ovog najve}eg evro-atlantskog foruma energi~nu, koordiniranu akciju osude jednog istinskog agresivnog rata... i etni~kog ~i{}ewa. Podrào je sve ratne akcije Zapada i zahtevao usagla{avawe re~i i dela kako bi se obezbedio efektivni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Na sastanku {efova dràva i vlada ~lanica KEBS-a, odrànom u Budimpe{ti 6. decembra 1994, kardinal Sodano protestovao je {to me|unarodna zajednica jo{ uvek ne pravi jasnu razliku izme|u agresora i `rtve, podrazumevaju}i pod agresorom Srbe, pa je s tim u vezi zahtevao konkretne odluke kako bi se nametnuo prestanak neprijateqstava. Bosna i Hercegovina imala je jo{ od 1054. godine poseban zna~aj za Vatikan, pa je logi~no da je on i ovog puta pretendovao na odre{ene ruke na tom prostoru. Neobja{wivo je da je posle serije neprijateqskih akata, satanizacije Srba itd., papa nastojao da uspostavi direktan kontakt s pravoslavnom crkvom. On je vatreno branio pravo na samoodbranu novonastalih dràva ali je to isto pravo osporavao Jugoslaviji. Ni jednog jedinog puta nije izri~ito osudio zlo~ine po~iwene nad srpskim narodom. Podrào je primenu sankcija protiv Srbije, a u jednom trenutku èleo je da se Srbima predstavi kao mirotvorac. Nakon {to su stvorene etni~ki ~iste katoli~ke dràve Hrvatska i Slovenija, papa je izmenio retoriku. U obra}awu diplomatskom koru povodom nove 1994. godine napao je primitivni rasizam i nacionalizam koji je zahvatio Bosnu i Hercegovinu. Zahtevao je prevazilaèwe istorijskih podela. U vreme kada su se vodile ogor~ene borbe u Republici Srpskoj Krajini i na celom prostoru nekada{we Bosne i Hercegovine, papa je izrazio èqu da kao mirotvorac poseti Zagreb, Beograd i Sarajevo. Pravoslavna crkva bila je protiv posete Beogradu, pre no {to papa poseti Jasenovac i pokloni se `rtvama genocida. On je osudio genocid nad Jermenima, Romi587
ma i Jevrejima, osudio je staqinizam, totalitarni reìm u Kini i Kamboyi, ali se Rimokatoli~ka crkva nikad nije izvinila za genocid nad srpskim narodom u kome je katoli~ko sve{tenstvo u Hrvatskoj uzelo aktivnog u~e{}a. Specijalni papski izaslanik kardinal Paqa posetio je dva puta predsednika Republike Srpske doktora Radovana Karayi}a s molbom da uti~e na patrijarha srpskog gospodina Pavla i Sinod da se saglase sa posetom pape Beogradu. Odgovor predsednika Karayi}a bio je slede}i: Mi od na{e crkve traìmo savete i ose}amo se nedoraslim da uti~emo na tu svoju vekovnu instituciju, ali }emo preko na{eg mitropolita gospodina Nikolaja preneti ovaj razgovor i ne}emo se protiviti stavu na{e crkve, kakav god on bude. Predsednik Karayi} je zamolio papskog izaslanika da Sveta stolica promeni retoriku prema Srbima, jer je poziv pape na bombardovawe srpskih poloàja jo{ sve` u se}awu. Nakon te posete do{lo je do popu{tawa u propagandnoj delatnosti Vatikana, ali za kratko. Papa je posetio Hrvatsku 10-11. septembra 1994; prema navodima Ha~insona dva prokrijum~arena lovca Mig-21 pratila su papin avion u hrvatski vazdu{ni prostor. U pozdravnom govoru papa se zaloìo za kulturu mira koja zahteva distancirawe od ograni~enosti i iskqu~ivosti nacionalizma. Negirao je da netolerancija, koja je zahvatila region ima veze sa religijom ili da joj se moè pripisati. Vjera mora postati snaga koja ujediwuje naglasio je papa i pozvao vernike da grade nove perspektive bratske solidarnosti. Naàlost, svoje re~i nije potvrdio i delom. Odbio je da poseti Jasenovac i da se pokloni srpskim `rtvama kako je to u~inio u Poqskoj u odnosu na Jevreje. Najavqena poseta pape Sarajevu 1994. je otkazana. Papski nuncij u Sarajevu Monterizi (Francesco Monterisi), ina~e vatikanski ekspert za isto~noevropske zemqe, zatraìo je od vlade Republike Srpske odobrewe da se papin avion spusti na aerodrom u Sarajevu, koji je bio pod kontrolom srpske vojske. Imaju}i u vidu nedavne tragi~ne doga|aje na Markalama, koji su neosnovano pripisani srpskoj strani, strahuju}i od sli~nih muslimanskih provokacija, srpska strana predloìla je da se papin avion spusti u Splitu, da papa do Kiseqaka do|e helikopterom, odakle bi pod za{titom srpske vojske kolima pro{ao kroz srpsku teritoriju do Sarajeva. Predlog je odbijen zbog navodno lo{eg zdravstvenog stawa pape. Do posete je do{lo tek 12-13. aprila 1997. Strahovawa vlade Republike Srpske pokazala su se kao opravdana; samo nekoliko ~asova pre papinog ulaska u Sarajevo policija je otkrila velike koli~ine eksploziva na putu kojim je trebalo da pro|e. Vatikanska diplomatija preduzela je maksimalne napore kako bi u svoje ruke preuzela pronalaèwe re{ewa za Bosnu. Papa je drào u jednoj ruci gran~icu mira, a u drugoj ma~. Bio je inicijator oruàne akcije protiv srpske strane u Bosni, podrào je bombardovawe srpskih poloàja u kojima su stradali prete`no civili. Sa druge strane, jedan ~lan Evropskog parlamenta predloìo je da se papi uputi poziv da preuzme posredovawe u iznalaèwu re{ewa za Bosnu. Predlog je podràla francuska katoli~ka
588
grupa. Zapadna Evropa èlela je da zavr{nu scenu u Bosni izvede papa Jovan Pavle II, s obzirom na to da je od wega potekla ideja o priznawu secesionisti~kih republika, odnosno razarawu Jugoslavije u okviru ru{ewa versajskog sistema. SAD su to odbile iz razumqivih razloga. Svoju lidersku ulogu nisu èlele da dele, a jo{ mawe prepuste verskom poglavaru. Rimokatoli~koj crkvi time je saop{teno i ukazano gde je weno mesto u novom svetskom poretku. U poku{aju Vatikana da se nametne kao posrednik do{lo je i do posete delegacije Republike Srpske Vatikanu, {to je izazvalo razli~ite komentare. Vlada Republike Srpske prihvatila je svaku inicijativu u ciqu prekida rata, pa je to u~inila i ovoga puta. Delegacija Republike Srpske, u ~ijem su se sastavu nalazila dva ~lana vlade, Miroslav Tohoq i Dragan Kalini}, kao i dva eksperta, akademik Milorad Ekme~i} i @ika Raki}, vodili su konsultativne razgovore sa predstavnicima vatikanskog Instituta za politi~ka i ekonomska istraìvawa, za saradwu i razvoj (ISPECO) u Rimu od 12. do 17. jula 1995. Italijanska {tampa pisala je o ovim, kao i prethodnim sli~nim razgovorima kao o senzacionalnom otkri}u tajnih pregovora. U stvari nikakvih tajni tu nije bilo. Delegacija Republike Srpske, kao {to se moè zakqu~iti iz platforme sa koje je istupala, iznela je dobro poznate stavove, mnogo puta ponavqane od strane zvani~nih predstavnika Republike Srpske. Vatikanska diplomatija i wen propagandni mehanizam razvili su nakon toga sna`nu kampawu osude akcije srpske vojske u odnosu na za{ti}ene zone Srebrenice i @epu, uz dramati~ne apele svetskoj javnosti da se zaustave srpska zverstva. Hrvatsku agresiju Bqesak i Oluju vatikanska {tampa nazvala je povra}aj teritorija, iako su i te teritorije bile za{ti}ene zone. Papa Jovan Pavle II izneo je, 19. oktobra 1995, svoj stav o ovom pitawu: U izvesnim situacijama ne iskqu~uje se upotreba sile, ukoliko je to potrebno za odbranu opravdanih prava jednog naroda, i ukoliko je to neophodno da bi se odrào mir izme|u razli~itih rivala, da bi se izbegao masakr nedu`nog stanovni{tva. U takvim situacijama re~ je o humanitarnoj intervenciji, legitimioj i obaveznoj, da bi se sa~uvali qudski ìvoti i za{titile nemo}ne, bespomo}ne li~nosti, u krajwoj liniji, da bi se do{lo do solidarnosti i mira pod pokroviteqstvom me|unarodne zajednice. Tu je, dakle, bila na delu humanitarna intervencija posle koje je papa predloìo dijalog i duhovno pribliàvawe. Druga poseta Zagrebu, od 2. do 4. oktobra 1998, vezana za beatifikaciju zagreba~kog nadbiskupa Alojzija Steninca, imala je za posledicu pogor{awe odnosa izme|u Rimokatoli~ke i pravoslavne crkve. Stepinac je osu|en 10. oktobra 1946. na robiju od strane suda u Zagrebu zbog saradwe sa usta{kim reìmom. Dràvno rukovodstvo tada{we Jugoslavije ponudilo je 1945. Vatikanu kompromis, u smislu povla~ewa Stepinca u Vatikan i imenovawa novog nadbiskupa. Vatikan je to kategori~ki odbio. U nedavno deklasifikovanoj dokumentaciji Ministarstva inostranih poslova SAD, potvr|eni su podaci o saradwi Stepinca sa usta{ama u izvo|ewu genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima. Protesti zbog rehabilitacije Stepinca
589
kroz beatifikaciju stizali su sa raznih strana: iz centra Simon Vizental u Be~u, jevrejskih zajednica u Jugoslaviji i inostranstvu, od preìvelih logora{a, koji su kolektivno pokr{tavani itd. Papa je ostao pri svom stavu; prilikom posete Zagrebu posetio je grob Stepinca 3. oktobra i proglasio ga `rtvom zlo~ina~kog komunisti~kog sistema. Hrvatski sabor poni{tio je prethodno presudu kojom je osu|en Stepinac, uz obrazloèwe da se time ispravqa istorijska nepravda i uvreda u~iwena hrvatskom narodu. Treba dodati da to nije jedini slu~aj u istoriji Rimokatoli~ke crkve da se zlo~inac progla{ava za sveca. Pije V, koji je izabran za papu 1566, pre izbora, poznat pod nazivom Veliki inkvizitor, uputio je trupe u Ju`nu Italiju sa zadatkom da poubijaju sve protestante. Kada je postao papa, uputio je trupe u Francusku da se sa oru`jem u ruci obra~unaju sa hugenotima i naredio komandantima da poubijaju sve zarobqenike. Vodio je rat i protiv islama a masakr koji je izvr{ila wegova pomorska armada na obalama Gr~ke (Lepanto) 1571, zapam}en je u istoriji kao jedan od najstravi~nijih doga|aja tog vremena. Posle smrti progla{en je za sveca. Istovetnu strategiju i taktiku primenio je Vatikan i prema Kosovu. Demonstracije secesionisti~kih snaga u ovoj pokrajini, krajem februara i po~etkom marta 1989, podràli su zagreba~ki nadbiskup Kuhari} i qubqanski [uster, zatim, katoli~ki list Glas Koncila i sva vatikanska {tampa. Prilikom posete Albaniji aprila 1994. papa je podrào zahteve {iptarskih secesionista sa Kosova. Prvi je 1998. zahtevao energi~nu akciju protiv Srbije, a zatim je ponovo po~eo da ma{e palminom gran~icom. Sazvao je 30. marta 1999. sastanak svih ambasadora zemaqa NATO-a i Saveta bezbednosti, akreditovanih pri Svetoj stolici, radi pokretawa inicijative da se zaustavi rat protiv Srbije. Prvog aprila uputio je pismo predsedniku SAD Klintonu i generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani u kome apeluje da se zaustave bombardovawa tokom uskr{wih praznika. Svi ovi predlozi, kako je tih dana zabeleìla vatikanska {tampa, cini~no su odbijeni. Papi je ponovo skrenuta pa`wa da je pion u igri, a ne faktor koji odlu~uje. O~ito povre|en, papa je poku{ao da opere ruke tvrde}i da on nije prouzrokovao sve ono {to se dogodilo na Istoku od 1989. U intervjuu italijanskom publicisti Mesoriju (Vittorio Messori) on je izjavio: Bilo bi isuvi{e upro{}eno re}i da je Boànsko provi|ewe prouzrokovalo pad komunizma. On je pao sam od sebe kao posledica sopstvenih gre{aka i zloupotreba. Neo~ekivano, 12. marta 2000, papa se pokajni~ki obratio svetu i zatraìo opro{taj za grehe Rimokatoli~ke crkve u pro{losti, od krsta{a, preko inkvizicije do dana dana{weg. Mi ne moèmo a da ne priznamo izdaju Jevan|eqa koju su po~inila na{a bra}a, naro~ito u drugom milenijumu. Priznawe zastrawivawa u pro{losti vodi od bu|ewa na{e savesti do kompromisa u sada{wosti rekao je papa. Dok je vatikanska {tampa ovaj ~in ocenila kao istorijski, kao put pro~i{}avawa ka tre}em milenijumu, u raznim delovima sveta izraène su kritike zbog uop{tenosti kojom je dotakao grehe pro{losti. Drugi su opet izraàvali sumwe da ~ovek koji je
590
bio arhitekta razarawa moè biti karika u pomirewu. Kritike su stizale i iz katoli~kih sredina; npr. istaknuti holandski katoli~ki mislilac profesor Lenderer (Leo Laeyendecker) propratio je govor pape slede}im re~ima: Papa je izrazio àqewe za ono {to je u~iweno u pro{losti, ali nema indikacija da on razmi{qa o promeni svog pona{awa u sada{wosti. Generalni sekretar Holandskog saveta crkava je istakao: Postoji podr{ka i divqewe za ovaj istorijski korak, ali istovremeno i skepticizam, u o~ekivawu da se vidi {ta to zna~i u konkretnim potezima. Po oceni analiti~ara papstva i politike Vatikana, taj korak bio je usmeren, u prvom redu, ka pravoslavnim crkvama. Papa je ostvario pomirewe sa Jevrejima, utro je put saradwe sa islamom ali nije ostvario svoj glavni zadatak ujediwewa Isto~ne i Zapadne crkve pre 2000. godine. Umesno je postaviti pitawe da li re~i pontifeksa kako su izgovorene, sa teolo{ke strane, mogu ozna~iti prekretnicu u ìvotu crkve. Sveto pismo govori o grehu u konkretnm vidu, ne postoji univerzalni koncept greha. Pri tome se mora imati u vidu da je priznawe vezano za opro{taj i pomirewe. Kako to izvanredno konstatuje ceweni protestantski teolog Falke: U praksi opro{taj od greha je presuda za greh i apel gre{niku da ne ~ini isti greh. Opro{taj je uvod u proces katarze. Nema opro{taja za gre{nike, bez izri~itog pomiwawa `rtve. To upravo nedostaje u ovom ~inu pape i u politici Vatikana. (Avramov; cit. delo; str. 183-191)
XIX ZA[TO JE JUGOSLAVIJA MORALA DA BUDE RAZBIJENA

1. Uloga Vatikana u svetskim tajnim organizacijama i kreirawu globalne politike
U ovom poglavqu analiziramo interese svetskih centara mo}i koji su odredili sudbinu Jugoslavije i ponovo iscrtali granice na ovom delu Balkana. Razbijawe Jugoslavije forsirao je Vatikan, a prihvatile Sjediwene Ameri~ke Dràve i Nema~ka. Kqu~nu ulogu u kreirawu globalne politike imaju svetske tajne organizacije, kao i i pojedinci na wihovom ~elu. Vatikan je vrlo zna~ajan faktor u ovim organizacijama. Smiqa Avramov detaqno obja{wava nastanak i ciqeve svetskih tajnih organizacija kao {to su Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, Savet za spoqne odnose. Uloga Vatikana, a posebno aktuelnog pape Benedikta XVI, ili Jozefa Racingera, presudna je u stvarawu Bilderberg grupe. Ali, time nije uloga Vatikana umawena u ostalim organizacijama, jer one ne zastupaju razli~ite interese. Kako navodi Avramov, sve organizacije su me|usobno tesno povezane i ve}ina ~lanova je ista. Navodimo, tako|e, i tuma~ewa drugih autora o razlozima zbog kojih je do{lo do razbijawa Jugoslavije.
591
O~igledno da su sudbinu Jugoslavije skrojili isprepleteni interesi mo}nika ~iji je glavni ciq dominacija i profit. Kao {to Avramov obja{wava, stvorena je specifi~na svetovno-duhovna alijansa Trilaterala Vatikan. Ovaj glavni ciq i te`wa za dominacijom i profitom, prikriven je iza, cini~no nazvanog, koncepta humanitarnog posredovawa koje postaje savremena forma imperijalizma. Otuda proizlazi ne{to potpuno paradoksalno, da je mogu}e i humanitarno ubijawe. U posledwoj fazi postojawa Jugoslavije, u proces wenog razarawa (19911995) bilo je ukqu~eno ~ak nekoliko tajnih organizacija. Svi tzv. posrednici u jugoslovenskoj krizi bili su ~lanovi jedne, a poneki svih triju tajnih organizacija: Saveta za spoqne odnose, Bilderberg grupe i Trilateralne komisije. Na istom poslu na{la se i katoli~ka organizacija Opus Dei. (Smiqa Avramov; Trilateralna komisija; Veternik; LDIJ; 1998; str. 9) Inicijativa za formirawe Saveta za spoqne odnose pokrenuta je za vreme odràvawa mirovne konferencije u Parizu 1918. godine, a proiza{la je iz te{kih problema sa kojima su bile suo~ene pobedni~ke sile. [efovi dràva i vlada, generali i diplomate, pravnici, finansijski i tehni~ki eksperti bili su nemo}ni da u kratkom roku, tokom same konferencije, prona|u adekvatna re{ewa za komplikovane probleme koji su se na{li na dnevnom redu konferencije. Grupa anglo-ameri~kih eksperata, na sastanku odrànom 30. maja 1919. u hotelu Majestic, predloìla je formirawe jednog instituta, koji bi kontinuirano pratio i prou~avao me|unarodna zbivawa, a koji bi imao svoje ogranke u Londonu i Va{ingtonu. Velika Britanija imala je u tom pogledu izvesno iskustvo, pa je {ema budu}eg instituta preuzeta iz britanske kolonijalne uprave. Britanija je svoju kolonijalnu politiku sprovodila preko dràvnih organa, ali i ogranizacija nazvanih Grupe za okrulim stolom (Round tabale groups). Idejni tvorac i kqu~na figura ovih organizacija bio je finansijski magnat Rods (Cecil Rhodes). On je formulisao ciq ovih organizacija stvarawe svetske imperije na ~elu sa Velikom Britanijom. Najsna`niju grupu ~inili su lord Balfur (Lord Balfour), lord Rot{ild (Lord Rotschild) i lord Grej (Lord Grey). Nakon smrti Roda vodstvo ovih organizacija preuzeo je lord Milner (Alfred Millner), guverner Ju`ne Afrike. Ove organizacije nisu finansirane iz dràvnog buyeta, nego od strane finansijskih magnata i kompanija, ali su i pored toga imale odlu~uju}i uticaj na formulisawe britanske spoqne politike i ratnih ciqeva u Prvom svetskom ratu. (isto; str. 17) Kao osnovni ciq Saveta postavqeno je kontinuirano organizovawe konferencija o politi~kim, ekonomskim i finansijskim problemima ameri~ke politike. Naredne, 1922. godine, doneta je odluka na osnovu koje je Savetu stavqeno u zadatak da sara|uje sa Vladom i postoje}im me|unarodnim organizacijama i da izme|u wih vaspostavi harmoniju. Tokom svog sedamdesetogodi{weg delovawa Savet je pro{irivao svoje ciqeve i delatnost. Deluju}i iza scene, diskretno uvode}i svoje ideje i odluke u zvani~nu politiku, on je od skromnog tela prerastao u najuticajniju organizaciju u politi~kom ìvotu SAD.
592
Postao je centar iz koga su regrutovani kadrovi za najvi{e dràvne funkcije, od predsednika SAD, ministara, do direktora Centralne obave{tajne agencije (CIA), ali i vode}ih izdava~kih ku}a. Npr. New Yordk Times Company finansirana je od strane bankarskih ku}a kao {to su: Chase Manhattan Bank, Chemical Bank, First National City Bank, mo}nih kompanija kao {to su Standard Oil, US Steel, General Electric, IBM, Brown Brothers, Harriman and Co. Lehman-Goldman, Sachs group, Du Pont group itd. Savet je zami{qen kao kanal preko koga }e bankarski krugovi vr{iti uticaj na spoqnu politiku SAD. Taj ciq je uspe{no ostvaren. Ali krajwi, nepisani ciq Saveta bio je izgradwa novog svetskog poretka, kome bi na ~elu stajala jedna jedinstvena svetska vlada. Taj ciq se diskretno provla~i kroz celu istoriju Saveta. (isto; str. 18-19) Koncept svetske vlade se mewao i prilago|avao, javqa se u okviru delovawa kluba bogatih, okupqenog oko grupe 7 najrazvijenijih zemaqa sveta, Trilateralne komisije itd. Udruèwe Ujediweni svetski federalisti (United World Federalist), koje deluje pod starateqstvom Saveta, zastupa tezu o potrebi pretvarawa Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija u svetsku vladu. Danas se oprobava taj eksperiment, dugo pripreman u potaji, ~iji su ciqevi dalekose`ni (...) Na ~elu Saveta nalazi se Odbor direktora, u ~ijim je rukama koncentrisana sva mo}. Sednice su zatvorene, daleko od javnosti, a odluke su strogo tajne prirode, off the record. Odavawe tajni ka`wava se iskqu~ewem iz ~lanstva, ali su posledice u pojedinim slu~ajevima daleko teè. Odbor usvaja projekte budu}nosti, bira nove ~lanove iz bankarskih i univerzitetskih krugova, mo}nih kompanija i iz vladaju}ih struktura. Bankari obezbe|uju finansijska sredstva, ali se projekti budu}nosti ne mogu sa~initi bez tesnog saveza sa naukom. Intelektualci Amerike prihvatili su ovaj izazov, sa uverewem da na taj na~in pomaù svojoj zemqi u wenim odnosima sa svetom. (isto; str. 19) Nepisano je pravilo Saveta, koje se decenijama strogo po{tuje, da dràvni sekretari za spoqne poslove, pre polagawa zakletve, izlaù svoje ideje pred wim. Isto tako, svi zna~ajniji potezi u ìvotu SAD prethodno se razmatraju u Savetu. (isto; str. 20) U proteklom periodu Savet, sa mreòm instituta, nije bio samo centar nau~ne misli, nego i posve druga~ijih ciqeva, kao {to su, na primer, planirawe dràvnih udara, izazivawe kriza itd. Scenarij za mnoge nemile doga|aje u Latinskoj Americi sa~inio je, znatno pre kriti~nih doga|aja, Aspen institut (Kolorado), centralna upori{na ta~ka Saveta (...) Od kraja Prvog svetskog rata, Savet se postepeno pretvarao u arhitektu i glavnu motornu snagu spoqne politike SAD. Bez preterivawa se moè re}i da je istorija Saveta u stvari diplomatska istorija SAD-a. (isto; str. 21) Sredinom 1973, usvojen je najambiciozniji projekat nazvan Projekat 1980 plan za novi me|unarodni poredak. Po broju angaòvanih nau~nih radnika i visini finansijskih sredstava ovaj projekat je nadvisio sve dotada{we poduhvate i projekte Saveta. Koordinacionoj grupi poverena je
593
uloga vode}e intelektualne snage. Formirano je 12 radnih grupa, svaka sa po 20 ~lanova, a svaka grupa formirala je, po potrebi, svoje podgrupe. Koordinacionu grupu sa~iwavali su profesori sa tri elitna univerziteta: Harvarda, Prinstona i Kolumbija. Pored ostalih bili su tu: Stenli Hofman (Stanley H. Hoffman), Yozef Nai (Joseph S. Nye), Samuel Hantington (Samuel P. Huntington), Ri~ard Folk (Richard A. Falk). Svaka radna grupa imala je svoj projekat sa precizno utvr|enim podru~jem istraìvawa; me|u tim projektima su, na primer, bili Odnosi Sever Jug, Makroekonomska politika i me|unarodni monetarni odnosi, Industrijska politika i sli~ni. Najve}i broj grupa bavio se ekonomskim problemima, ali je centralno mesto imala grupa koja je projektovala institucionalnu strukturu budu}eg poretka. Polazna osnova svih radnih tela, i glavna reperna ta~ka bio je pojam transnacionalizma. Ciq ovog poduhvata bio je izgradwa globalnog svetskog poretka, uz depolitizaciju zna~ajnih sektora u unutra{wim sistemima dràva (...) U martovskom memorandumu iz 1975. Savet je ukazao na potrebu da se pomo}u precizno razra|ene strategije mora izmeniti pona{awe svih relevantnih faktora u me|unarodnoj zajednici: pojedinaca, vlada, kompanija, elitisti~kih grupa, masovnih organizacija, organizacija na nadnacionalnoj i transnacionalnoj osnovi. Sasvim je prirodno {to tako grandiozan poduhvat nije mogla sprovesti sama Amerika, i to Amerika koja je tonula u te{ku ekonomsku krizu, a ~iji je ugled posle poraza u Vijetnamu pao na najniù ta~ku. Amerika je bila prinu|ena da traì saveznike i tako se za~ela ideja o formirawu Trilateralne komisije. U literaturi je TK nazvana sestrinskom organizacijom Saveta. Pre bi se moglo re}i da je TK samo produèna ruka Saveta. Wihovo se ~lanstvo, naro~ito u rukovode}im telima, poklapa. Veze nisu samo poslovne, bitnije od toga je istovetna ideolo{ka matrica. (isto; str. 25-26)
2. Aktuelni papa Benedikt XVI idejni tvorac i prvi generalni sekretar Bilderberg grupe
Podaci koji slede o aktuelnom papi, koji je ina~e bio desna ruka pape Vojtile, pokazuju koliko je Vatikan zna~ajan faktor u kreirawu globalne politike i da papi Vojtili nije bilo te{ko da svoje interese kanali{e kroz ove organizacije. Papa Racinger je danas nastavqa~ politike pape Vojtile, a kada se tome doda i wegovo mesto u vrhu svetskih tajnih organizacija, kao i naklonost Hitlerovoj politici, to samo zna~i da }e zatirawe srpskog naroda biti efikasno nastavqeno i na onim prostorima na kojima je uspeo da se jo{ sa~uva. Dok god ima srpskog naroda i srpske vere ciq Vatikana nije ostvaren. U skupini javnih i tajnih organizacija koje pripadaju atlantskoj porodici, posebno mesto ima Bilderberg grupa (BG). Re~ je o strogo tajnoj, po svom karakteru supranacionalnoj organizaciji koja je proiza{la iz neformalnog privatnog sastanka mo}nih i uticajnih pojedinaca, odrànog
594
od 29. do 31. maja 1954, u malom holandskom gradu Osterbecku u hotelu Bilderberg, po ~emu je i dobila ime. Za razliku od Saveta za spoqne poslove, ~ije je ~lanstvo rezervisano iskqu~ivo za dràvqane SAD, BG uvrstila je u svoje ~lanstvo li~nosti iz zemaqa NATO-a i [vajcarske. Druga zna~ajna karakteristika ove organizacije jeste ta da su tu zastupqene i politi~ke partije, ali samo partije centra, sa internacionalisti~kim ciqevima. Od svog osnivawa BG uspostavila je najte{we veze sa Savetom za spoqne odnose. (isto; str. 29) Ameri~koj finansijskoj eliti bilo je potrebno pro{irewe, transnacionalno grupisawe, razgovori u privatnim grupama, usvajawe jedinstvenih odluka, u ciqu manipulacije politi~kim strukturama zemaqa na obe strane Atlantika. Liderska uloga Amerike u svetu zahtevala je sofisticiran prilaz problemima i tehniku koju je ve} primewivala zapadnoevropska elita. Tako su se susrele inicijative sa isto~ne i zapadne obale Atlantika, koje su proiza{le iz razli~itih izvora. Ideje Racingera (Joseph H. Retinger) uklapale su se u veliku strategiju SAD-a, razra|enu u Savetu za spoqne odnose. (isto; str. 30) Poziv na prvi sastanak BG 1954. uputio je holandski princ Bernhard. Wen idejni tvorac je siva eminencija evropskih diplomatskih krugova, Jozef Racinger, po profesiji katoli~ki sve{tenik, jezuitskog reda, po politi~kom opredeqewu ~lan masonerije 33 stepena (...) Po zavr{etku rata, Racinger postaje strate{ki katalizator mnogih zna~ajnih diplomatskih i politi~kih inicijativa u krugu Zapadne Evrope; pored ostalog pokrenuo je inicijativu i za stvarawe Evropskog saveta. Odràvao je veze sa industrijskim magnatima, intelektualnim krugovima, ali i sa revolucionarima. Bio je organizator mnogih tajnih skupova na najvi{em nivou, a bila su mu otvorena vrata u mnogim kraqevskim i predsedni~kim palatama i, sasvim prirodno, u Rimskoj kuriji. Racinger je propagirao ideju evropskog ujediwewa iz koje }e se kasnije roditi Savet Evrope. Osnovna ideja od koje je polazio bila je da se stvori nova transnacionalna diplomatija hladnog rata, koja bi delovala u najstroòj tajnosti. Nagla{avao je da reporterima ne sme biti dozvoqen pristup sastancima, niti u~esnici smeju davati bilo kakve izjave, jer se jedino tim putem moè razviti svrsishodan dijalog. Za svoju zamisao na{ao je saveznika u li~nosti svog prijateqa princa Bernharda od Holandije, koga je 1952. upoznao sa projektom. Prihvataju}i u celosti plan, princ Bernhard stupio je odmah u vezu sa vrhom Trumanove administracije i bankarskim krugovima, na ~elu sa porodicom Rokfeler. Princ Bernhard je po ro|ewu nema~ki princ (Lippe-Biesterfeld); nakon zar{enih studija prava i ekonomije zaposlio se u poznatom nema~kom trustu I. G. Farben, glavnom osloncu Hitlerove ratne ma{ine. @enidbom sa holandskom princezom Julijanom 1937, budu}om holandskom kraqicom, postao je princ od Holandije. Okupaciju je proveo u Londonu. Podru~je wegovog bavqewa bila je ekonomija, a u korporaciji Royal Dutch Petroleum zauzimao je kqu~no mesto. Princ Bernhard predsedavao je prvom konstitutivnom sastanku Bilderberg grupe, i zadrào je funkciju predsednika pune 22 godine, sve do ot595
kri}a velike korupciona{ke afere Lockheed, u koju je bio duboko ume{an. Za prvog generalnog sekretara izabran je Racinger. Princ Bernhard bio je prinu|en da podnese ostavku, a nasledio ga je biv{i premijer Velike Britanije lord Daglas (Douglas Home of the Hirsel); 1980. na mesto predsednika do{ao je kancelar Nema~ke Valter [el (Walter Scheel), a 1985. Lord Rolc Roll of Ipsden predsednik korporacije S.G. Varburg (Warburg). (isto; str. 30-31)
3. Jugoslavija na dnevnom redu Bilderberg grupe

Avramov iznosi vrlo zanimqiv podatak da u burnoj 1989. godini, kada se raspadao isto~ni blok, funkciju predsednika preuzima lord Karington (Peter Carington). Nije slu~ajno {to }e upravo on biti imenovan za posrednika u jugoslovenskoj krizi, budu}i da se Jugoslavija na{la na dnevnom redu ove organizacije, pored glavne teme: perspektive demokratije u biv{im komunisti~kim zemqama. Bilderberg grupa nije neformalna, a jo{ mawe privatna, kako se obi~no predstavqa. To je organizacija sa ~vrstom institucionalnom strukturom. Weno sedi{te je u Amsterdamu, sa ispostavom u Wujorku. Pored predsednika i potpredsednika, grupa ima upravni odbor koji organizuje godi{wa zasedawa i priprema nacrte odluka; generalni sekretar je najvi{i administrativni organ. Godi{wa zasedawa odràvaju se u najstroòj diskreciji, u skrovitim, izolovanim mestima i osamqenim hotelima, gde se ponajboqe mogu za{tititi od javnosti. Iako su u ~lanstvu grupe zastupqeni vlasnici ili najvi{i funkcioneri vode}ih listova u svetu, nikakva saop{tewa se ne daju o radu grupe (...) Struktura ~lanstva u Bilderberg grupi razlikuje se zna~ajno od strukture ~lanstva u Savetu. Pored bankara, vrhunskih politi~ara i nau~nika, predstavnika multinacionalnih kompanija, BG je u svoj sastav ukqu~ila i predstavnike armija, obave{tajnih slu`bi, sindikata, pa i krunisane glave. Tako }e se za istim stolom na}i npr. {panska kraqica Sofija, predsednik Francuske Valeri @iskar Desten (Valery Giscard dEstaing), baron Rot{ild (Edmond Rotschild), Dejvid Rokfeler, sa potpredsednikom norve{kog sindikata (Hojdahl Odd) ili sa predsednikom Kanadskog radni~kog kongresa (Joseph Morris); pored ministara odbrane i spoqnih poslova, tu }e se na}i i Soro{ (Georg Soros) i uvek obavezno prisutni Kisinyer i Bèìnski. Primqen je u ~lanstvo i guverner Arkanzasa Klinton (Bill Clinton), koji }e se po oceni hroni~ara, uzdi}i do predsednika SAD upravo posredstvom BG. Tako heterogen sastav BG proiza{ao je iz opredeqewa osniva~a da u svoje redove uvedu strate{ku elitu koja dominira politi~kim i dru{tveno-ekonomskim sistemima razli~itih zemaqa. Treba i ovom prilikom naglasiti da ovako {iroko postavqeno ~lanstvo predstavqa spoqni krug i taj se povremeno mewa, dok je unutra{wi krug sveden na nekolicinu li~nosti, sa doìvotnim ~lanstvom. Identitet ~lanstva iz ovog kruga predmet je raznih naga|awa. Najpouzdanije podatke dao je Gejlon Ros u ve} citiranom delu. On smatra da je Dejvid Rokfeler centralna li~nost, car novog svetskog poretka.
596
Na prvi pogled moè predstavqati iznena|ewe da su se u krugu Bilderberg grupe nalazili poznati socijaldemokrati, kao {to su, na primer, Vili Brant i Olaf Palme ili {to se danas u wemu nalaze wihovi naslednici. Stvar je, me|utim, vrlo prosta. Da bi se preoblikovala struktura mo}i, bilderbergovci primewuju elasti~ne metode, pa se tim putem do{lo i do interesantnog istorijskog kompromisa sa socijaldemokratima. Davno pre raspada Isto~nog bloka, BG je izradila koncept kraja ideologije, tj. pomirewa evropskih vladaju}ih klasa i socijalisti~ke opozicije: Socijalisti~ke partije su izostavile sve one ru`ne, prqave, marksisti~ke fraze i sada se bore sa kapitalisti~kim partijama na bazi ko moè u~initi postoje}i sistem funkcionalnijim i efektivnijim. Ne postoje zna~ajne razlike izme|u BG i socijaldemokrata u odnosu na NATO. Razlike postoje samo u pogledu stila rada, ali su one minorne, smatraju ~lanovi BG (...) Savez izme|u bankara, socijaldemorkata i Vatikana nesumwivo je najspektakularnija pojava na{eg vremena. Da li je u pitawu samo takti~ka igra, i borba za vlast po svaku cenu, ili pak istinski kompromis, te{ko je u ovom trenutku oceniti. Krajwi ciq Bilderberg grupe istovetan je sa ciqem Saveta za spoqne odnose formirawe svetske vlade. Put ka tom ciqu, u prelaznom periodu, vodi preko instrumentalizacije Ujediwenih nacija. Tako je, na primer, na sastanku u Evijanu (Francuska) 18. maja 1992. na predlog ministara spoqnih poslova Nema~ke, Italije, Austrije i Kanade, usvojena odluka o pravu na intervenciju u unutra{we poslove dràve, u ciqu za{tite qudskih prava, {to je obeleèno kao zna~ajan napredak u ciqu stvarawa svetske vlade do 2000 godine. Treba se podsetiti da su na zasedawu Generalne skup{tine, u jesen te iste godine, predstavnici zemaqa iz kojih poti~u ~lanovi Bilderberg grupe frontalno napali koncept suvereniteta kao nespojiv sa modernom epohom. Ovaj i sli~ni slu~ajevi mogu da posluè kao primer metoda koje koristi BG. Kao neposredan ciq, ona je postavila spre~avawe i blagovremeno re{avawe me|uevropskih i me|uatlantskih sporova, ali na jedan nov na~in, iza staromodnog koncepta nacionalnih dràva, {to }e re}i odnosa: dràva dràva. Na zasedawu grupe u Garmi{-Partenkirhenu, odrànom od 23. do 25. septembra 1955, taj ciq formulisan je slede}im re~ima: Odstrawewe uzroka transatlantskih zategnutosti kroz unapre|ewe atmosfere uzajamnog poverewa i prijateqstva, koje }e omogu}iti slobodnu i iskrenu diskusiju, budu}i da }e razli~iti interesi iz istorijskih razloga nu`no i daqe postojati. Tradicionalna diplomatska tehnika odnosa dvaju suvereniteta, zamewena je zakulisnim sporazumevawem ~lanova BG, koji, istina, pripadaju razli~itim nacijama i dràvama, ali ih sjediwuje pripadnost uòj transnacionalnoj porodici. Vrhovni autoritet je nevidqiv; to je unutra{wi krug posve}enih ~lanova. (isto; str. 31-33)
4. Racinger je izdejstvovao obustavu progona ratnih zlo~inaca iz II svetskog rata

Izgleda da je nemogu}e nabrojati sve kompromituju}e ~iwenice, sva sau~esni{tva u zlo~inima vezana za pape i visoke crkvene dostojanstvenike samo u savremenoj istoriji Rimokatoli~ke crkve.
597
Aktuelni papa, koji ima nacisti~ku pro{lost bio je pripadnik Hitlerove omladine, iskoristio je svoju funkciju u Bilderberg grupi da spasava ratne zlo~ince. Pored aktivnosti na relaciji dugoro~nih ciqeva i uskla|ivawa interesa unutar zajednice atlantskih zemaqa, BG bila je ukqu~ena i u sasvim prizemnu politiku. Na primer, u prvim godinama svog delovawa generalni sekretar Jozef Racinger poveo je uspe{nu kampawu da se obustavi progon ratnih zlo~inaca iz Drugog svetskog rata i denacifikacija u Nema~koj i satelitskim zemqama. Zahvaquju}i toj akciji glavni ratni zlo~inci ostali su neka`weni. Velika Britanija bila je prva savezni~ka zemqa koja je zvani~no obustavila progon ratnih zlo~inaca, suprotno izri~ito preuzetim obavezama. U sklopu te politike, u Jugoslaviju se 1967. vratio poznati ratni zlo~inac, katoli~ki sve{tenik Krunoslav Draganovi}, organizator pacovskih kanala. Me|u wegove najve}e podvige spada spasavawe Ante Paveli}a, poglavnika NDH, i wegovo prebacivawe u Argentinu. O tome je u svojim se}awima, prilozima za istoriju, pod nazivom Moj zadwi razgovor s dr Paveli}em zapisao: Bilo je to prvih dana listopada 1948. Po{ao sam u Napuq da s dr Paveli}em provedem zadwe razgovore o wegovom odlasku u Argentinu ... Sve je bilo gotovo: putnica Crvenog krià na ime ma|arskog ing. Pl Aranyosa, vizum argentinske delegacije u Genovi ... Glede talijanske policije mogao sam ga izvjestiti, da ima salvum conductum talijanske vlade ... I{ao sam u Napuq u punom uvjerewu da vr{im historijsku du`nost, koju mi nalaè moja savjest. O daqim planovima borbe usta{a Draganovi} kaè: Imali smo do sada nesre}u, da smo se uvijek oslonili na onoga koji je izgubio rat... Glede sila Osovine moramo re}i, da su one izgubile rat a wihovi dràvni poglavari svi su ubijeni. Jedina iznimka jest poglavar Hrvatske dràve i mi smo Hrvati ponosni da smo ga spasili. Danas fa{isti~ke sile nigdje na svijetu, ni u jednoj zemqi po~ambi od Wema~ke i Italije, ne zna~e nikakvu snagu. Svaki oslon Hrvata, ne ulaze}i u ideolo{ku stranu problema, bio bi iluzoran ... Preostaju zapadni saveznici... S wima moraju i}i Hrvati, da ostvare svoju slobodu i dràvu. Obra}aju}i se potom Paveli}u, Draganovi} navodi: Ali, ti Zapadni saveznici vas, gospodine doktore, ne}e. Oni vas odbacuju i vi ste na wihovim crnim listama. Svaka borba za Hrvatsku vo|ena u ime Paveli}a unaprijed je od wih odba~ena i osu|ena. I vi ste ào mi je to re}i danas zapreka za hrvatsku narodnu borbu. I zato, kad se jednom spasite i do|ete u Argentinu, zahvalite se najprije Bogu za svoje spasewe i onda dignite ruke od hrvatske politike. Evo to je ona molba, koju na vas ne stavqam ja, profesor Draganovi}, nego cijeli iskrivqeni, mu~eni~ki hrvatski narod,... Ovo ne zna~i, da se va{i sqedbenici, usta{e, me|u kojim toliki naj~estitiji hrvatski rodoqubi, se trebaju daqe boriti za Hrvatsku. [ta vi{e, izdajte im zapovjed da se bore do zadwe kapi krvi, ali ne vi{e pod va{om kapom i va{im imenom. Tvorac nove usta{ke strategije vratio se legalno u Jugoslaviju septembra 1967, svakako ne bez odobrewa Josipa Broza i najvi{eg partijskog rukovodstva. Nastanio se u Sarajevu, gde je nastavio svoju politi~ku delatnost.
598
Upravo u to vreme do{lo je do obnove diplomatskih odnosa SFRJ sa Vatikanom, ne{to kasnije prijema Broza kod pape itd. Na konferenciji za {tampu Draganovi} je 15. novembra 1967. izjavio da je crkva pod Titovim reìmom slobodna. U jugoslovenskoj {tampi nije se pojavio ni jedan jedini ~lanak o ulozi Draganovi}a u politici NDH i genocidu nad srpskim narodom. Umro je u Sarajevu juna 1982, i sahrawen uz najve}e po~asti. Sve to ilustruje mra~nu stranu Brozove politike, koja je Jugoslaviju uvela u tragediju 1990/91. Bilderberg grupa stajala je iza svrgavawa diktatorskog reìma u Portugaliji i oslobo|awa posledwe kolonije: Angole i Mozambika. Wihov motiv nije bilo osloba|awe naroda od ropstva, nego preuzimawe bogatih rudnika, strate{ki izuzetno zna~ajnih, od strane multinacionalnih kompanija, posredstvom bankarskih krugova. U kontekst aktivnosti ove vrste treba uvrstiti i Karingtonov papir, tj. plan o razarawu Jugoslavije, iz 1991. Kao {to je dobro poznato, Evropska zajednica obavezala se Brionskom deklaracijom da }e posredovati u ciqu miroqubivog re{avawa krize, uz po{tovawe suvereniteta Jugoslavije. Umesto toga, Karington je ponudio raspad zemqe putem iznu|enog konsenzusa lidera federalnih jedinica, uz sadejstvo NATO-a. Za britanskog lorda, tada predsednika Bilderberg grupe, bili su irelevantni ugovori koji su obavezivali wegovu zemqu kao i sve~ane izjave date prilikom dono{ewa Brionske deklaracije. Wega je u jednom trenutku vezivala samo odgovornost i gvozdena disciplina jedne tajne organizacije. Karingtonov papir ve{to je formulisan, tako da je izbegnuto ime wegovog autora. Konsenzus odanih Brozovih sledbenika trebalo je da legalizuje odluku neidentifikovane grupe. A kad ceo scenarij nije uspeo, vru} krompir preba~en je u ruke Ujediwenih nacija. Logikom internacionalisti~kih kriterija Bilderberg grupe, nisu progla{eni za ratne zlo~ince oni koji su razorili zemqu, {to bi bilo u skladu sa Nirnber{kim principima, nego oni koji su stali u odbranu svoje dràve. ^lanovi BG, kao i drugih dveju sestrinskih organizacija, apsolutni primat daju odluci najvi{eg tela, {to }e re}i unutra{weg kruga organizacije, a ne me|unarodnom pravu ili etici. U literaturi se Bilderberg grupa naj~e{}e opisuje kao nevidqiva ruka, kao super vlada plutokrata koji upravqaju svetom. Nasuprot tome Sklar smatra da grupa predstavqa samo jedan deo neprobojnog sistema transnacionalne koordinacije, i kolektivnog menaymenta svetskog poretka, {to je bliè istini. (isto; str. 33-35) U vreme kada je kriza u svetu dostigla svoj vrhunac, kada su oba bloka, i Isto~ni i Zapadni, bila suo~ena sa ogromnim problemima na unutra{wem planu, ponu|ena su dva modela, dve {eme budu}ih me|unarodnih odnosa: detant, koji je nudio kompromisno re{ewe i postepeno prevazilaèwe ideolo{ke konfrontacije, uz ekonomsku saradwu, i trilateralizam, ili koaliciju najbogatijih, sa ofanzivnim nastupom, bez alternative, u pravcu stvarawa globalnog svetskog poretka, na vrednosnom sistemu razvijenog kapitalisti~kog sveta. (isto; str. 40)
599
Trilaterala je stupila u dejstvo, pre no {to je detant mogao dati pozitivne rezultate i na ekonomskom planu, a ne samo na politi~kom. To je bio prvi poraz Moskve i uvod u ono {to }e se dogoditi 1990/91. (isto; str. 41) Osniva~ka skup{tina Trilateralne komisije odràna je u Tokiju od 20. do 23. oktobra 1973, nakon regionalnih sastanaka triju sastavnih delova. Za predsednika je izabran Bèìnski, za zamenika Mekins (Christopher Makins), a za koordinatora Frenklin (George Franklin) (...) Na listi ~lanova, uz ime Dejvida Rokfelera, zapisano je osniva~ i po~asni predsednik. Izabran je, kao {to je ve} istaknuto, i za izvr{nog predsednika ameri~kog ogranka. Sve do 1975. zadrào je i funkciju predsednika Saveta za spoqne odnose. U Bilderberg grupi zauzimao je mesto jednog od najuticajnijih li~nosti. (isto; str. 41-42) Bankarska ku}a Rokfeler najte{we je povezana sa bankarskom ku}om Rot{ild, najuticajnijom u Evropi (...) Posmatrana iz {ire perspektive, Trilateralna komisija predstavqa strate{ki centar koji povezuje elitisti~ke krugove triju najbogatijih regiona sveta. ^lanstvo je raspore|eno po geografskom kritrijumu, ali se on gubi u sprovo|ewu transnacionalnih ciqeva. Najve}i broj ~lanova Trilateralne komisije izabran je iz redova Saveta za spoqne odnose i Bilderberg grupe, tako da se ~lanstvo poklapa u 90 odsto slu~ajeva (velik broj masona tako|e je u{ao u ~lanstvo). (isto; str. 42-43) Najbrojniju grupu u ~lanstvu ~ine lideri banaka i multinacionalnih kompanija, iza wih dolaze nau~ni radnici, a tek na tre}em mestu su politi~ari. Bèìnski isti~e da su veze nove elite iznad nacionalnih granica, a wihovi interesi funkcionalni, a ne nacionalni. Broj~ana premo} bankarske elite je logi~na posledica ciqeva Trilateralne komisije. Oko 100 najve}ih multilateralnih kompanija u svetu, i 50 najve}ih banaka, pod kontrolom su Trilateralne komisije. To su poluge globalne politi~ke ekonomije i, po re~ima Bèìnskog, motorna snaga progresa (isto; str. 44) Me|u one koji mogu uticati na mi{qewe uvr{tena je i {tampa, pa su se u ~lanstvu na{li direktori i odgovorni urednici: The Los Angeles Times, The Economist, La Stampa; Di Zeit, The Japan Times; Kyodo News Service, The Financial Times, The Wachington Post, itd. îtavi televizijski i radio sistemi stavqeni su pod kontrolu Trilateralne komisije. Putem mas-medija, dru{tvene i politi~ke vrednosti zemaqa Trilaterale treba da postanu univerzale vrednosti. Otuda je multinacionalnim kompanijama u oblasti informatike dodeqena uloga kreatora novog ìvotnog stila, koji, kako je to podvu~eno na osniva~koj konferenciji TK otvara put postnacionalnoj epohi(isto; str. 45) Trilateralna komisija nije zami{qena kao forum za akademske rasprave svetske elite, nego kao organizacija koja formira politiku, a zatim je sprovodi kroz vladine i nevladine kanale. Wena institucionalna struktura je, na prvi pogled, veoma prosta; me|utim, kanali wenog delovawa, vidqivi i nevidqivi, veoma su razgranati. (isto; str. 45) Plenarna zasedawa odràvaju se jedanput godi{we, po pravilu, u razli~itim mestima (...)
600
Na dnevnom redu, pored organizacionih i tehni~kih pitawa, obavezna ta~ka je razmatrawe stawa u zemqama Trilaterale, a potom problem koji je u to vreme, i sa stanovi{ta Trilaterale, od fundamentalnog zna~aja (...) Nakon svestrane, ponekad veoma kriti~ne diskusije, razra|uje se operativni koncept i na kraju donosi odluka, koja je tajne prirode. Izve{taji predstavqaju kqu~nu kariku u radu, {tampaju se u ograni~enom broju primeraka i dostupni su javnosti, ali ne i odluke. Plenarna zasedawa obezbe|uje policijska slu`ba dràve u kojoj se odràva skup; ona ne predstavqaju tajnu u strogom smislu re~i, mada su zatvorenog tipa, i o toku diskusije se ne daju nikakva saop{tewa. Zavisno od teme koja je na dnevnom redu, ponekad se pozivaju i specijalni gosti. Tako su, na primer, zasedawu u Rimu, koje je odràno od 17. do 19. aprila 1983, prisustvovali Klibi (Chelbi Klibi), generalni sekretar Arapske lige, i Lever (Harold Lever), predsednik upravnog odbora Svetskog jevrejskog kongresa. Prisutnima se tom prilikom obratio i papa Jovan Pavle II. Pored navedenih tema i objavqenih studija postoje i neobjavqene, o kojima je TK zauzela svoj stav, ali koje nisu dostupne javnosti (...) Jedna od najdalekose`nijih i najmra~nijih studija, koje ulaze u ovu vrstu aktivnosti Trilaterale, jeste studija Changing Image of Man, koju je izradio Stanford Research zajedno sa Taviskock Institute, a odnosi se na programirawe promena nacija u negativnom smislu, izmenom na~ina ìvota i svesnim odbacivawem istine. I {to je najgore, navodi dr Koleman u svojoj studiji: najdivqa~kiji snovi... tima nau~nika postaju stvarnost. On, primera radi, ukazuje na Zalivski rat, kada je pobeda pla}ena visokom cenom gubitkom samopo{tovawa i nacionalne ~asti. U najinteresantnije, ali istovremeno i najfatalnije po budu}nost celokupnog ~ove~anstva, spada neobjavqena studija: Global 2000 Report, koja obra|uje problem nataliteat, ili ta~nije kako smawiti stanovni{tvo za oko tri milijarde; oni prekobrojni nazvani su useless eaters beskorisne izjelice. Razmatrane su sve opcije i sve metode koje mogu pripomo}i ostvarewu tog ciqa, od izazivawa ratova izme|u rivalskih frakcija, {to predstavqa stimulans za istrebqewe, preko ve{ta~ki izazvanih epidemija, pa do upotrebe droge. (isto; str. 46-47) Drugi kanal i druga tehnika delovawa TK i{la je putem saziva konferencija na vrhu. Postupaju}i po direktivi TK, predsednik SAD Ford sazvao je prvi sastanak ove vrste decembra 1975. u Rambujeu (...) Po mi{qewu Novaka, na konferenciji u Rambujeu institucionalizovan je supranacionalni direktorij G7. (isto; str. 49) @estoke kritike izre~ene su na ra~un G-7, od strane istaknutih ~lanova i uticajnih novinara. Postavilo se pitawe da li ukinuti ili institucionalizovati grupu, jer, kako je istaknuto na zasedawu, staro je pravilo da institucije treba ukinuti kada vi{e ne postoji veza izme|u re~i, akcija i odgovornosti. Poseban problem predstavqala je Rusija. Gorba~ov je prisustvovao sastanku G-7 u Londonu 1991, Jeqcin u Minhenu 1992. i u Tokiju 1993; motiv za poziv Gorba~ovu bio je da se dobije podr{ka za Zalivski rat, Jeqcinu da se neutrali{e nuklearni arsenal, ali i da se dobije podr601
{ka za rat u Bosni. Ali, ukqu~ewe Rusije kao punopravnog ~lana nije se uklapalo u logiku grupe. Pre svega, G-7 je institucija Trilaterale, kojoj Rusija ne pripada; sem toga, rusku ekonomiju, u tranziciji, prezaduènu i u haosu, nemogu}e je podvr}i pod ranije usvojene standarde. (isto; str. 49-50) I pored otpora, Rusija je primqena za ~lana Grupe 7, na sastanku odrànom u Birmingemu 16-18. maja 1998. Grupa je prerasla formalno u G-8, ali je Rusija ostala periferna zemqa, a politika prema woj nije se promenila. Ciq TK i nadaqe je ostao da se Rusija svede na status zemqe Tre}eg sveta. (isto; str. 50) Tre}i kanal delovawa Triletarale i{ao je preko me|unarodnih organizacija, u prvom redu ekonomskih. (isto; str. 51) Svoj uticaj u Ujediwenim nacijama TK je sprovodila na dva na~ina: postavqawem na odgovorna mesta qudi od poverewa, ili pak putem pritiska na glasa~ku ma{inu (...) Sve dok je postojao SSSR, TK nastupala je obazrivo, elasti~no, osetqiva na probleme ostalog sveta. Konsultovala se povremeno i sa dràvnicima van svog uskog kruga. Nakon raspada Isto~nog bloka, situacija se iz temeqa mewa. Na plenarnom zasedawu u Lisabonu, odrànom od 25. do 27. aprila 1992, Kisinyer je u uvodnom referatu naglasio da u kontekstu promena mnoge od posleratnih institucija i gotovo sve pretpostavke posleratne politike moraju biti preispitane. TK je iza{la sasvim otvoreno na svetsku scenu, preuzimaju}i sve vidnije ulogu svetske vlade, ali su se istovremeno pojavile ozbiqne pukotine unutar same ove organizacije. Nestankom glavnog protivnika sa me|unarodne scene, SAD su zauzele poloàj neprikosnovenog lidera sveta, poku{avaju}i da svoj model nametnu svetu bez konsultovawa ostalih ~lanova. Radi se o jednoj novoj dimenziji ameri~ke politike, o poku{aju podizawa svojih nacionalnih interesa na planetarnu ravan i poistove}ivawa svojih uskih interesa sa interesima sveta u celini. Posmatrana u tom svetlu, TK se javqa kao sprovodnik tre}e faze hegemonisti~ke politike SAD-a, u kojoj one prerastaju u imperiju. (isto; str. 51-52) Na osniva~kom skupu 1973, TK je opisana kao privatna ameri~ko-evropsko-japanska inicijativa u vezi sa pitawima od zajedni~kog interesa (...) îwenica je da se radi o privatnim grupama, ultraeliti iz triju regiona, ali je isto tako i ~iwenica da wihova delatnost ulazi u sferu dràvne politike. Osnovna premisa na kojoj TK deluje je globalna svetska reforma, dakle mewawe strukture dràva vanustavnim putem. (isto; str. 52) Paradoks u wenom poloàju proizlazi iz okolnosti da uìva pravnu za{titu mnogih dràva, iako ima za ciq razarawe ustavom utvr|enog poretka u nekoj drugoj dràvi. Nije na odmet podsetiti se na to da to nije prvi slu~aj u istoriji da jedna transnacionalna, teritorijalno neograni~ena organizacija nastoji da pot~ini neku teritorijalno organizovanu, tj. dràvu. Rimokatoli~ka crkva vodi vekovnu borbu, ne samo za duhovnu, nego i svetovnu supremaciju. Prva internacionala, koju je osnovao Marks 1864, ili Kominterna, koju je osnovao Lewin 1919, spadaju tako|e u ovu kategoriju. TK je samo posledwi primer u tom lancu. U sva tri slu~aja nastupa avan602
garda, samo sa razli~itim predznakom. Zajedni~ko im je da svoj autoritet grade na opskurnoj pozadini, ignori{u}i legitimne organe i izabrane predstavnike naroda. Drugi paradoks u poloàju TK proizlazi iz okolnosti da multinacionalni kapital, iako se bori protiv dràva, ne moè opstati bez dràve i wenog represivnog aparata. Dok katoli~ka crkva svoju mo} izvodi iz duhovnog fonda, Kominterna iz snage ujediwenog proletarijata sveta, transnacionalni kapital, koncentrisan u rukama malog broja li~nosti, moè opstati samo uz oslonac na dràve, sa mo}nom vojnom silom kakvu danas predstavqa NATO. (isto; str. 54) Osnovni ciq TK je istovetan sa ciqem Saveta za spoqne odnose i Bilderberg grupe: preoblikovawe sveta u ciqu uspostavqawa novog svetskog poretka i stvarawa jedinstvene svetske vlade. Ostvarewe tog ciqa postavqeno je kao dugoro~ni proces, kroz koji bi trebalo da bude modeliran svet budu}nosti. Ciqevi Trilaterale u prelaznom periodu, ili kako ga nazivaju periodu tranzicije, sadràni su u aktu pod naslovom Iskaz o ciqevima (Statement of Purposes), koji je usvojen na prvom plenarnom zasedawu, odrànom od 21. do 23. oktobra 1973. (isto; str. 57) U periodu tranzicije diplomatija korporacije treba postepeno da zameni diplomatiju dràva, da potisne nacionalnu lojalnost i zameni je lojalno{}u multinacionalnim kompanijama. U onoj meri u kojoj ekonomska pitawa budu bacala u senku vojnu bezbednost, u toj meri }e multinacionalne kompanije postepeno preuzimati suverene prerogative dràva. Da bi se ostvario ovaj ciq neophodno je, po mi{qewu stratega Trilaterale, pasivizirati mase i dovesti ih u stawe totalne apatije, uz istovremeno uspostavqawe najvi{eg stepena kontrole, koji danas omogu}avaju savremena tehnologija i savremena dostignu}a u oblasti psihologije. Sve ovo pomalo zvu~i kao utopija, fantazija, u stilu pisawa Kafke, Hakslija (Huxley) ili Orvela (Orwell); me|utim, neosporno je da su prvi, iako skromni, rezultati ipak opipqivi. Ri~ard Baret je umesno primetio da gde god su se zaviorile ameri~ke zastave, u oko pet stotina vojnih i pomorskih baza {irom sveta, na{le su se ameri~ke korporacije, te da je Vojni buyet SAD najboqi (je) primer spojivosti patriotizma i profita. Uspostavqawem monopola nad mas-medijima omogu}eno je plansko manipulisawe masama, modelirawe mi{qewa i formirawe ukusa. U trenutku velikih poreme}aja u svetu tradicionalni kapital osetio se dovoqno mo}an da, uz oslonac na vlade pojedinih zemaqa, artikuli{e procese i usmerava sudbinu sveta. Na tom sloènom zadatku sinhronizovano deluju sve tri organizacije o kojima je bilo re~i: Savet za spoqne odnose, Bilderberg grupa i TK, kao i Rimski klub, sluè}i se pri tom strategijom posrednog nastupawa preko nevladinih, masovnih organizacija, u koje, u prvom redu, ulazi Pokret novog doba (The New Age Movement), na prvi pogled humanisti~ki obojen, za~iwen pomalo mistikom, i Svetsko ustavno i parlamentarno udruèwe, (The World Constitution and Parliament Assotiation), osnovano jo{ 1959. (isto; str. 58)
603
TK u planovima za preoblikovawe sveta nije ispustila iz vida ni stawe u sopstvenim zemqama. Ovo utoliko pre {to su one sve, bez izuzetka, bile suo~ene sa ozbiqnim politi~kim i ekonomskim problemima, koje je izvr{ni komitet Trilaterale podveo pod zajedni~ki imeniteq kriza demokratije. (isto; str. 60-61) I dok su se polemi~ke rasprave o krizi demokratije u zemqama Trilaterale nastavqale, demokratska prava u tim zemqama ocewena su kao krajwe nezadovoqavaju}a. Ironija je {to je upravo taj model demokratije ponu|en svetu kao uzor kome ~ove~anstvo treba da teì. Ameri~ki predsednici Karter, Regan i potowi uvrstili su u svoje osnovne spoqnopoliti~ke ciqeve unapre|ewe demokratije u zemqama Tre}eg sveta i u Isto~noj Evropi, uz podràvawe vlada koje slede taj put. Pa`qivom analizom te politike lako se moè zapaziti da je krilatica unapre|ewe demokratije bila u stvari eufemizam za me{awe u unutra{we poslove tih dràva. Demokratizacija je ~ak postavqena kao uslov za prijem dràva u Ujediwene nacije, a ne{to kasnije i kao formula za upu}ivawe mirovnih snaga u zemqe Latinske Amerike, Azije i Afrike. U postsovjetskoj eri TK hladnoratovsku {emu crno-bele slike o Istoku i Zapadu zamenila je novom podelom sveta na demokratski i diktatorski, ~ak ponegde fa{isti~ki. (isto; str. 66) Termin demokratija u retorici Trilaterale zna~i sistem vladavine koji omogu}ava nesmetan prodor multinacionalnih kompanija u unutra{wi poredak dràva i stavqawe profita trasnacionalnog kapitalizma iznad interesa dràve i pojedinca. Ekonomska reforma koju zahteva Trilaterala ima tri bitna elementa: privatizaciju, deregulaciju i decentralizaciju. Tim putem nacionalne vlade gube mo} i kontrolu na svojoj teritoriji, ali i izvore prihoda kojima se pokrivaju socijalne potrebe. Da bi se ostvarile bazi~ne modifikacije dru{tvenog ìvota, TK pribegava jednoj perfidnoj tehnici institucionalizovane krivice, ekonomske represije i inèweringa konsenzusa. Te nove kategorije svedene su na slogan demokratska tranzicija. Sloboda gra|ana u toj varijanti demokratije ograni~ena je na izbor vlade koja }e bespogovorno slediti put trasiran od strane transnacionalnih korporacija. (isto; str. 70) Efekat dosada{weg delovawa TK u {irewu demokratije je krajwe negativan, {to su uostalom konstatovali i sami weni ~lanovi na nekoliko posledwih plenarnih zasedawa. Demokratija je u politici Trilaterale propagandni instrument da bi se opravdale vojne intervencije. Delovali su ne snagom ideja, nego ekonomskim i vojnim terorom. (isto; str. 70) O profitu transnacionalnih korporacija, kao jednom od bitnih razloga za razbijawe Jugoslavije, govore i profesor Majkl ôsudoski i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Yo [tiglic. ôsudoski, profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi, u Kanadi, u ~lanku objavqenom 1996. godine u ~asopisu Covert Action, rekao je da se razbijawe Jugoslavije desilo zbog ... dominacije zapadnih sila nad globalnim finansijskim sistemom, koje su zbog ostvarivawa nacionalnih i zajed604
ni~kih strate{kih interesa doprinele uni{tewu jugoslovenske ekonomije i prouzrokovale etni~ke i socijalne konflikte. Profesor ôsadoski je zatim izjavio da sa mirovnim dogovorom u Bosni, odrànim na ni{anu NATO, Zapad je otkrio svoj program rekonstrukcije koji li{ava ovu oskrnavqenu zemqu suvereniteta do te mere koja nije vi|ena u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Program se sastoji uglavnom u deobi Bosne na teritorije koje }e biti pod okupacijom NATO snaga i sa zapadnom administracijom, i predstavqa proces koji vodi kolonizaciji Bosne. Spori proces destabilizacije i preuzimawa nacionalnih dràva zarad cini~nih finansijskih motiva je detaqnije otkriven u intervjuu koji je, 10. oktobra 2001. godine, dao biv{i ekonomista Svetske banke i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Yo [tiglic. U ovom intervjuu [tiglic, koji je javno prokazao politiku Svetske banke i MMF-a, pokazao je kako stvari zapravo funkcioni{u iza kulisa. Uzimaji}i jedan broj nacija (Rusija, Ekvador, Ruanda itd) kao primere za proces dominacije i preuzimawa, [tiglic kaè da je prvi korak mitoizacija, kada se nacionalna dobra na silu privatizuju. Ovome sledi liberalizacija trì{ta kapitala, {to je eufemizam za neregularnosti koje nastaju oticawem tzv. vrelog novca, dok se isu{uju nacionalni resursi. Potom dolaze znatno vi{e cene osnovnih ìvotnih namirnica koje rezultiraju u osiroma{ivawu gra|ana ciqne zemqe. Kako ovaj proces napreduje, ima mnogo gubitnika, kaè [tiglic, ali dobitnici su zapadne banke i Ministarstvo finansija SAD koji zara|uju velike pare od ove nove me|unarodne mu}ke. Planovi Svetske banke, poput ovih koje je naveo wen biv{i ekonomista, kuju se u tajnosti i podrivaju demokratiju. Prema [tiglicevom vi|ewu, banke i korporacije koje rade na ostvarewu ovih planova nije briga da li }e qudi ìveti ili umreti. Koriste}i planove za Ekvador kao primer, [tiglic je otkrio da Svetska banka o~ekuje da }e wene metode izazvati socijalne nemire da upotrebimo birokratski naziv za naciju u plamenu. A kada se suo~e sa nemirima, vo|e izabrane dràve su primorane da re{e borbu i patwu gra|ana politi~kim odlukama po sve ve}oj ceni. U ~lanku se daqe navodi da ~ovek gotovo da ima utisak da je pobuna deo plana. (Gajet; cit. delo; str. 42-45)
5. Stvarawe svetovno duhovne alijanse Trilaterala Vatikan

Avramov isti~e da je alijansa Trilaterala Vatikan delovala na razbijawu isto~nog bloka. Na plenarnom zasedawu TK u Londonu, odrànom od 23. do 25. marta 1980, ukazano je da nadolaze}a ekonomska recesija, i bezobzirni protekcionizam zemaqa Trilaterale, dovode u pitawe daqu saradwu, posebno u vezi sa snabdevawem naftom. Zemqe Trilaterale imale su razli~ite stavove i povodom sovjetske intervencije u Avganistanu (...) Prekretnicu u toj, uslovno re~eno, stati~noj poziciji Trilaterale i uzajamnih optu`bi, predstavqao je dolazak na ~elo SAD-a Ronalda Regana,
605
wegovo priliàvawe Vatikanu i stvarawe mo}ne svetovno-duhovne alijanse za borbu protiv komunizma. Papa Pavle II primio je aprila 1983. delegaciju od 200 ~lanova TK. Vredno je zabeleìti na~in na koji se delegacija predstavila. Mi predstavqamo dobrovoqno udruèwe, retko ali ne i jedinstveno, kombinaciju iskustva i odgovornosti u ve{tini vladawa, u predstavqawu i odbrani radnika, u rukovo|ewu biznisom, bilo javnim ili privatnim, u unapre|ewu i transferu znawa, u prikupqawu i {irewu informacija, u vo|ewu jednog sve vi{e me|uzavisnog sveta. Predstavili su se, dakle, kao istinska svetska vlada. Nova alijansa, Trilaterala Vatikan, ukqu~ila je ubrzo i Izrael, i delovala je vrlo efikasno iza scene na razbijawu Isto~nog bloka. Me|utim, unutra{wi nesporazumi su i daqe optere}ivali TK i delovali destabiliziraju}i na odnose triju regiona. Plenarnim zasedawem u Rimu obeleèna je 10-godi{wica delovawa Trilaterale; tom prilikom su sa àqewem izre~ene konstatacije da postoje duboka razmimoilaèwa izme|u ~lanova Trilaterale u vezi sa nizom zna~ajnih pitawa. Prevazilaèwe tih razlika sagledano je u razradi velike strategije, kojom bi se kona~no porazila sovjetska imperija. Strah od SSSR-a bio je jedini, neprikosnoveni ~inilac koji je povezivao trilateralnu alijansu, i terapija za prevazilaèwe suprotstavqenih stavova. Na plenarnom zasedawu u Madridu, odrànom od 17. do 19. maja 1986, diskusija je vo|ena o produbqivawu krize u SSSR-u. (Avramov; cit. delo; str. 82) Plan o perspektivama saradwe izloìo je glavni ideolog Trilaterale Bèìnski, u kwizi koja je objavqena pod nazivom: Velika {ahovska tabla: primat Amerike i weni geostrategijski imperativi. (isto; str. 106) Podela kola~a nekada{we ruske imperije predstavqa centralni elemenat ameri~ke strategije, koju Bèìnski naziva mekom hegemonijom (Soft hegemony). Destrukcija kao osnovni elemenat globalisti~ke ideologije nije delo zaverenika. Ona se sprovodi u delo otvoreno, o woj se pi{u studije. U dosada{woj primeni destrukcije, kroz razarawe Jugoslavije i SSSR-a, i poku{ajima wihove daqe dezintegracije, mogu se zapaziti istovetni strategijski elementi: Destrukcija nije izvedena uàsavaju}e razornim oru`jem uskladi{tenim u zemqama NATO-a, nego aktivirawem nacionalnih i verskih antagonizama i ekonomskim oru`jem, pre svega sankcijama. Oruàna sila sluì kao sredstvo pritiska i zastra{ivawa, ili kao dodatni elemenat pregovora, na primer bombardovawe srpskih poloàja u Republici Srpskoj da bi se iznudila saglasnost. To se opravdava humanitarnim motivima, {to je prvenstveno nameweno unutra{woj upotrebi, doma}em politi~kom trì{tu SAD. Stari preteksti suzbiti sovjestku ekspanziju, spre~iti {irewe komunizma su neupotrebqivi. Danas toga nema, prime}uje ômski, pa kad ubijamo, bombardujemo to ~inimo iz humanitarnih razloga. To je samo savremena forma imperijalizma zakqu~uje ovaj filozof. Novi imiy neprijateqa, u oba slu~aja, stvoren je putem kriminalizacije dru{tva i nacije. Nije slu~ajnost da je kriminalizacija Srba i Rusa
606
izvedena do srbofobije i rusofobije. U ovoj fazi globalizacije pod ma~em stratega na{ao se prostor Evroazije i Balkana, u kojima ruski, odnosno srpski narod, predstavqaju glavne stubove i, sem toga, presu|uju nesporni istorijski i pravni legitimitet (...) Na prostoru Balkana, srpski narod, koji je bio `rtva nacizma i staqinizma, nad kojim je izvr{en najteì genocid 1941-1945, dovr{en 1991-1995, optuèn je za genocid. Za ratne zlo~ine na ovom prostoru, za najteì zlo~in zlo~in protiv mira, nisu optuèni oni koji su poveli rat i po~inili zlo~ine, shodno nirnber{kim principima, nego oni koji su ustali u odbranu dràve i naroda. Bacaju}i pod noge sve pravne i moralne obzire, formiran je ~ak tribunal za ratne zlo~ine na prostoru Jugoslavije, po uzoru na sli~ne ustanove iz doba inkvizicije. (isto; str. 108) Postepena dezintegracija dràva predstavqa prelaznu stepenicu u procesu ovladavawa svetom od strane TK. Kao tranzitni mehanizam Trilaterala upotrebqava, odnosno zloupotrebqava, Ujediwene nacije, koje su se i same na{le u izuzetno te{koj situaciji. SAD su jo{ od 1960. zauzele negativan stav prema ovoj organizaciji smatraju}i da ona vi{e ne deluje u wenom interesu. Dolaskom Regana za predsednika, Amerika je sistematski podrivala ovu organizaciju, nepla}aju}i svoj doprinos, {to je izazvalo finansijsku krizu i povremenu paralizu wenog rada. Raspadom SSSR-a UN ulaze ponovo u domen ameri~ke politike. Kina, ekonomski rawiva, trgovinski zavisna od SAD, odavno je odustala od upotrebe veta. Rusija, kako je to primetio jedna ameri~ki novinar, postala je lojalniji klijent SAD-a i od same Velike Britanije. Dok su na sceni UN bile sve supersile, bilo je mesta i za nesvrstane; ostankom na sceni samo jedne supersile nesvrstanost upada u mreù Trilaterale. U Savetu bezbednosti nestalo je veta i Amerika je stekla apsolutnu dominaciju, pretvaraju}i UN u svoju agenturu. Na plenarnom zasedawu TK u Va{ingtonu, odrànom od 27. do 29. marta 1993, konstatovano je da Savet bezbednosti i energi~ni generalni sekretar treba da budu globalni centar, preko koga }e se artikulisati akcije u posthladnoratovskom svetu, a NATO izvr{ni agent UN, ~ime je iz temeqa izmewena fizionomija i priroda UN, suprotno izri~itom slovu Poveqe (...) Do koje mere je i{lo agresivno pona{awe TK, i nametawe svog autoriteta UN, najboqe govori ~iwenica da su funkcioneri UN izve{taje o svom radu i delovawu organizacije podnosili direktno TK (...) Mere koje su primewene na Irak, Libiju, Haiti ili Jugoslaviju, predstavqaju te{ku zloupotrebu UN. Zadràni su simboli ove organizacije, plavi {lemovi i beretke, ali je iz temeqa izmewena su{tina. U jugoslovenskoj krizi UN su uvu~ene u otvoreni rat protiv svog ~lana, kome su po Poveqi bile obavezne da garantuju teritorijalni integritet. Profesor Rajsman (Michael Reisman) je veoma ilustrativno opisao na~in na koji Savet bezbednosti donosi odluke u posthladnoratovskom periodu: Sastanci se odràvaju iza zatvorenih vrata, bez zapisnika i odluke su tajne. Pre odràvawa plenarnog sastanka tri vode}e zapadne sile, SAD, Velika Britanija i Francuska, vr{e pojedina~na konsultovawa, sa ostalim ~lanica607
ma Saveta bezbednosti, zapravo pritisak da bi pridobile wihov glas. Sve to pre li~i na zavereni~ku grupu, nego na odgovorno i objektivno telo svetske organizacije. Procesno pravna pravila su pogaèna i odba~ena, no va`nije od toga su posledice i rezultati tzv. mirovnih misija u posthladnoratovskom periodu, iza kojih je stajala Trilaterala (...) Razarawe Jugoslavije u koje su direktno bile ukqu~ene Mirovne snage UN, a potom NATO, osta}e kao drasti~an primer zloupotrebe mandata i kao pouka za budu}nost. (isto; str. 110-112)
6. Trilaterala brutalno sprovela odluku o razarawu Jugoslavije

Avramov nagla{ava da su ~lanovi Trilaterale i Saveta za spoqne odnose bili odlu~ni u opredeqewu da se razori Jugoslavija i izrazito antisrpski raspoloèni. Krize u svetu bile su stalan predmet bavqewa Trilateralne komisije i o wima su, po pravilu, sa~iwavani posebni izve{taji, kao npr. o bliskoisto~noj, izraelsko-palestinskom ratu itd. (T.F.R. br. 20 i 38). Na spisku objavqenih izve{taja nema posebnog izve{taja o Jugoslaviji, {to ni u kom slu~aju ne zna~i da se TK nije bavila tim problemom, ili da takav izve{taj ne postoji, ali kao tajni dokument. U stvari, Jugoslavija se na{la u fokusu pa`we sve tri organizacije o kojima je bilo re~i u ovoj kwizi (...) Izvesno je da se Jugoslavija na{la u unakrsnoj vatri razli~itih centara mo}i. Me|u wima je i TK sa svojim sestrinskim organizacijama, Bilderberg grupom i Savetom za spoqne odnose. Wenu ulogu mogu}e je sagledati na osnovu delova iz pojedinih izve{taja i dokumenata, koji iz razli~itih uglova doti~u problem. Dileme su postojale, o ~emu nedvojbeno svedo~e pojedini dokumenti, ali je odluka o razarawu Jugoslavije disciplinovano i sa krajwom brutalno{}u sprovedena od strane ~lanova TK, uz sadejstvo NATO-a, po svim pravilima discipline kojima se odlikuju tajna i polutajna udruèwa. Pojedini ~lanovi Trilateralne komisije, Bilderberg grupe i Saveta za spoqne odnose, verovatno pod pritiskom griè savesti, priznali su gre{ke, pa i la`ne iskaze koje su davali da bi se odluka sprovela, ali ne i odgovornost. Sud istorije ne mogu izbe}i. Prvi zvani~ni napad na Jugoslaviju kao suverenu dràvu potekao je od lorda Karingtona. Te{ko je poverovati da bi li~nost jednog Karingtona mogla pribe}i tako te{koj prevari, kakvu je sadràvao tzv. Karingtonov papir, u odnosu na mandat koji je Jugoslavija poverila EZ: Sve {to je radio ovaj britanski aristokrata radio je u ime i kao predsednik Bilderberg grupe, a u visokoj politici za prevaru se koristi elegantan eufemizam promena kursa. Nakon smene Karingtona kao posrednika u jugoslovenskoj krizi, {tafetnu palicu preuzeli su ~lanovi TK i Saveta za spoqne odnose: Sajrus Vens, lord Oven, Holbruk, Stoltenberg, Sadako Ogata itd, itd. Nastupali su kao savr{eno uve`ban tim, sa ~vrstim opredeqewem da se razori Jugoslavija, uz najvi{i stepen neprijateqstva prema celokupnom srpskom narodu. [tampa koja je bila pod kontrolom TK, BG ili Saveta, bila je pobornik upotrebe sile protiv Srbije i bombardovawa wenih saobra608
}ajnica. Me|unarodna banka i Me|unarodni monetarni fond, glavne poluge TK, stavqene su tako|e u slu`bu razarawa Jugoslavije, svog ~lana osniva~a davne 1944. godine, kada je Drugi svetski rat jo{ besneo. SAD i NATO preuzeli su vojnu za{titu secesionsita, pobuwenika i pla}enika, koji su uba~eni na teritoriju Jugoslavije. S obzirom na odlu~nost sa kojom su akcije izvo|ene ne moè biti nikakve sumwe da se radilo o izvr{ewu jedne odluke, sa veoma preciznom i razra|enom strategijom. Ta politika, li{ena pravnih i moralnih obzira, na delu je i danas, u odnosu na Kosovo i Metohiju. Sve je to daleko od tradicionalne diplomatije; pre se moè govoriti o totalitarnim metodama kolektivnog menaymenta, ~ije se odrednice mogu veoma jasno razabrati u objavqenim izve{tajima, zvani~nim aktima ovih triju organizacija i studijama o novom svetskom poretku. U samoj Jugoslaviji imali su odanog saveznika u komunistima brozovske orijentacije, koji su u svojim rukama imali bogatstvo zemqe, korumpiranu birokratiju i ideologiju mr`we, koju su olako pretakali iz klasne u nacionalnu, a obe su se stapale u srbofobiji. Da bi se de{ifrovali apsurdni stavovi TK prema Jugoslaviji, posebno prema srpskom narodu, i eufemizmi kojima se pribegavalo da bi se zlo~in prikrio, potrebno je zakora~iti u istoriju i vratiti se na po~etak hladnog rata. (isto; str. 117-118) Nakon stvarawa ratne koalicije pod nazivom Ujediwene nacije, 1. januara 1942, u kojoj je SSSR-u priznat status velike sile, Savet za spoqne odnose pozabavio se pitawem kako ograni~iti uticaj SSSR-a u posleratnom svetu i {irewe komunizma. Maja 1942, tada{wi predsednik Saveta Dejvis (Norman H. Davis) do{ao je na ideju da bi dràve od Baltika do Gr~ke, povezane ugovorima, mogle predstavqati jednu tampon zonu, ~ime bi bilo zaustavqeno {irewe sovjetskog uticaja. Predlog je usvojen i ukqu~en je u projekat pod nazivom Rat i mir (...) Savet za spoqne odnose, uz saradwu Ministarstva inostranih poslova SAD, razradio je detaqan plan o isto~noevrospkoj federaciji sa carinskom unijom, jednom centralnom bankom, jedinstvenim transportnim sistemom. Oktobra 1942. podnet je predsedniku SAD memorandum, u kome se zahteva od vlade SAD da u zajednici sa vladom Velike Britanije realizuje ovaj plan. U taj okvir sme{teni su ve} potpisani ugovori: ugovor izme|u kraqevine Jugoslavije i kraqevine Gr~ke o balkanskoj uniji od 15. januara 1942; ugovor izme|u Poqske, êhoslova~ke, Jugoslavije i Gr~ke od 7. januara 1942. formirawu Saveta za planirawe, u ciqu te{we posleratne saradwe, i ugovor o konfederaciji izme|u Poqske i êhoslova~ke od 25. januara 1942. Od posebnog je zna~aja za razumevawe dana{we ameri~ke politike prema Jugoslaviji, preliminarni ugovor izme|u kraqevske vlade Jugoslavije i vlade SAD o principima koji }e se primewivati na uzajamnu pomo} u vo|ewu rata protiv agresije, potpisan 24. jula 1942, u kome je odbrana Jugoslavije protiv agresije definisana kao vitalna za odbranu SAD. Taj ugovor je revitalizovan posle Rezolucije Informbiroa, i iskqu~ewa Jugoslavije iz socijalisti~ke zajednice. Na marginama velike svetske politike vo|en je prikriveni rat Hrvatske protiv Srbije. ûdnim sticajem okolnosti otpo~ela je sinhronizovana
609
kampawa protiv srpskog naroda. Potpredsednik kraqevske vlade u Londonu, zamenik Vlatka Ma~eka u HSS, dr Juraj Krwevi} ube|ivao je Engleze, a Paveli}, poglavnik Nezavisne Dràve Hrvatske, Nemce da su Hrvati nosioci zapadne civilizacije, a Srbi isto~wa~ki varvari, rusofili, boq{evici, {to je u datim okolnostima imalo politi~ku teìnu. Tre}i Hrvat, Josip Broz, istovremeno je perfidnim metodama borbu traumatizovanog srpskog naroda za goli ìvot, pred naletom usta{kih koqa~a, transformisao u bajku o bratstvu i jedinstvu, kako bi neutralisao moralni kapital srpskog naroda, verifikovan 27-martovskim doga|ajima, otporom ostatka Jugoslovenske kraqevske vojske u otaybini i istorijskom pro{lo{}u srpskog naroda. Ponet iluzijama o ~vrstom savezni{tvu sa Britanijom, razjediwen, sa desetkovanom inteligencijom i razorenim doma}inskim ku}ama po selima, koja su rat nosila na svojim le|ima, srpski narod, kao i wegovo tada{we rukovodstvo, nije shvatio igru u koju je postepeno uvla~en; gubio je iz dana u dan snagu da se suprotstavi agresivnoj, podmukloj strategiji, putem koje je planski prevo|en od pobednika i `rtve u optuènu stranu i zlo~inca. Krajem marta 1943. kada je razmatrana mogu}nost iskrcavawa saveznika na Jadranu, Krwevi} je uputio vo|stvu HSS-a u zemqi slede}u direktivu: Opovrgnuti izdaju i iznositi protivne ~iwenice... Wegovati vezu sa Vatikanom. Mi smo u srda~nim odnosima sa papinim izaslanikom i sa predstavnicima katoli~ke crkve u Londonu. Zahtevao je, nadaqe, da se pod svaku cenu zadrì granica na Drini. Ameri~ki nadbiskup Spelman bio je ukqu~en u hrvatsku politiku i odlu~no je zagovarao potrebu stvarawa federacije katoli~kih dràva, kako bi se obezbedile ~vrste pozicije katoli~anstva prema Istoku. Prilikom posete Vatikanu, i prijema kod pape Pija XII, zaloìo se za spasavawe hrvatske dràve. Jugoslaviju je ozna~io kao najve}u opasnost. Na diplomatski protest Jugoslovenske kraqevske vlade, povodom akcije nadbiskupa Spelmana, Ministarstvo inostranih poslova SAD pruìlo je uveravawe da je u pitawu bila privatna poseta i ogradilo se od we. Me|utim, 40 godina kasije te ideje na}i }e mesto u politici SAD i TK, o ~emu }e biti re~i kasnije. Projekat Rat i mir samo je delimi~no realizovan. Primena dela plana o posleratnom ure|ewu Evrope osuje}ena je vojnim pobedama Crvene armije i sporazumom êr~il Staqin, na osnovu koga je revolucionarnim promenama u Jugoslaviji, i reìmu koji je izrastao iz revolucije na postavkama Kominterne, dat pseudolegitimitet. Za Jugoslaviju to je zna~ilo drasti~an zaokret u wenoj unutra{woj i spoqnoj politici, i raskid sa tradicionalnim saveznicima. Me|utim, nijednog trenutka nije doveden u pitawe dràvno-pravni kontinuitet Jugoslavije, odnosno Srbije, na ~ijim je temeqima po~ivala. Na osnovu formule iz Jalte novi reìm bio je obavezan da preuzme sve ugovore zakqu~ene u periodu 1918. do 1941, zatim obaveze koje je preuzela vlada u izbegli{tvu od 1941. do 1944, kao i ugovore koje je zakqu~ila Kraqevina Srbija, a koji su putem dràvno-pravnog kontinuiteta i sukcesije pre{li na Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Temeq svih odnosa izme|u
610
SAD i obe Jugoslavije bio je ugovor izme|u Kraqevine Srbije i SAD iz 1881, ~ija je kontinuirana va`nost, kroz vi{e od 110 godina, predstavqala pravu retkost u svetskoj diplomatskoj istoriji. Preìveo je taj ugovor Balkanske ratove, dva svetska rata, duboke unutra{we promene u Srbiji i Jugoslaviji i jo{ dubqe u svetu. Stogodi{wica vaèwa ovog ugovora sve~ano je proslavqena 1981. u Va{ingtonu i u Beogradu, uz u~e{}e najvi{ih predstavnika dveju zemaqa. O ovom ugovoru govorio je i sam predsednik SAD Bu{. Amerika ga je odbacila 1991. kao krpu od hartije, kako je to nekada ~inila nacisti~ka Nema~ka. Ovaj zaokret u politici SAD ima dubqe korene i prevazilazi odnose dveju zemaqa (...) Dolazak na ~elo Jugoslavije Komunisti~ke partije, zabrana svih politi~kih stranaka, fizi~ka likvidacija opozicije samo su neki od potresa koji su zadesili Jugoslaviju. Socijalisti~ka Jugoslavija promenila je tri ustava, izvela vi{e od deset neuspelih privrednih reformi i tri puta radikalno mewala pravac spoqne politike: 1945. uklapa se u celosti u sovjetsku spoqnu politiku, 1948. traì izlaz iz krize u pomo}i Zapada i osloncu na wega, da bi se sredinom pedesetih opredelila za nesvrstanost. Dinamika i intenzitet odnosa izme|u SAD i Jugoslavije bili su u zavisnosti od tih promena. Posle perioda izrazito neprijateqskih odnosa izme|u dveju zemaqa, od 1944. do 1948, do{lo je do nagle promene u pravcu svestrane saradwe izme|u SAD i SFRJ, nakon objavqivawa Rezolucije Informbiroa i te{ke osude Komunisti~ke partije Jugoslavije. (isto; str. 118-120) Josip Broz je potpisao, 14. novembra 1951, sa SAD ugovor o vojnoj pomo}i, a dve nedeqe nakon toga izjavio je da }e Jugoslavija nastaviti da se bori odlu~no za odbranu nauke Marksa, Engelsa i Lewina. Govori vode}ih li~nosti politi~kog ìvota Jugoslavije bili su i nadaqe puni ideolo{kog naboja i uveravawa da }e Jugoslavija i nadaqe biti angaòvana na liniji socijalizma kao svetskog procesa. Slogan borba protiv imperijalizma na ~elu sa SAD-om, koji je dominirao od 1944. do 1948, zamewen je sloganom borba protiv staqinizma, a zatim borba na dva fronta protiv Istoka i Zapada. Na [estom kongresu KPJ, odrànom u Zarebu 1952, generalni sekretar Josip Broz ocenio je politiku SSSR-a kao imperijalizam i to najgoreg tipa, a zatim je dodao: Kada mi ovdje nabrajamo grijehe Sovjetskog Saveza u wegovoj vawskoj politici mi ne zaboravqamo ni grijehe zapadnih sila. I pored krajwe hipokrizije Broza i KPJ, SAD su pruìle Jugoslaviji pomo} od nekoliko desetina milijardi dolara. U periodu izme|u 1948. i 1965. zakqu~eno je ukupno 179 ugovora izme|u dveju zemaqa. Kod SAD preovladao je globalni kontekst sukoba dveju komunisti~kih partija, Jugoslavije i SSSR-a, i uticaj koji taj sukob moè imati na sveukupne odnose u svetu. Iz diskusije koja je vo|ena u ameri~kom Kongresu o politici prema Jugoslaviji, nedvosmisleno proizlazi da su zakqu~eni i tajni sporazumi izme|u Josipa Broza i SAD-a, koji ni do danas nisu obelodaweni i o kojima se ni u Kongresu nije moglo raspravqati. Ideolo{ka ofanziva Broza na unutra{wem planu imala je za ciq o~uvawe legitimiteta vlasti, koji je
611
proiza{ao iz revolucije, jer je revolucija bila jedini oslonac reìma. Me|utim, u politi~ko manevrisawe ve{to je ukomponovana odbrana otaybine, princip koji je za srpski narod imao gotovo teolo{ko svojstvo, koje iskqu~uje potrebu dokazivawa. Pomo} dobijena od SAD-a bila je presudna za savladavawe te{ko}a u kojima se na{la Jugoslavija, ali i za odràvawe Brozovog reìma. Me|utim, imala je i jednu {iru dimenziju. Jugoslavija je kroz vojnu pomo}, dobijenu ne samo od SAD, nego i od ostalih ~lanica NATO-a, osposobqena za efikasnu vojnu akciju i to je bio osnovni motiv za weno ukqu~ewe u bezbednosni sistem NATO-a, kroz vojnoodbrambeni savez sa Gr~kom i Turskom. Sa druge strane, sukob Jugoslavije i SSSR-a bio je prvi korak u razbijawu Isto~nog bloka i Var{avskog ugovora. Me|utim, ti odnosi nisu imali postojanu putawu. Brozova politika bila je neuhvatqiva; podr{ka Fidel Kastru 1959, pribliàvawe Jugoslavije Kini, o{tri tonovi na ra~un Zapada u pokretu nesvrstanih, te{we povezivawe sa SEV-om, kona~no obnova me|upartijskih veza KPJ i Komunisti~ke partije SSSR-a, izazvali su èstoku kritiku jugoslovenske politike u Kongresu SAD; izraèno je i nepoverewe prema zemqi. Usledilo je najpre smawewe, a zatim obustava vojne pomo}i; 1962. ameri~ki Kongres suspendovao je klauzulu najve}eg povla{}ewa Jugoslaviji. Strahuju}i da bi zemqa, li{ena pomo}i, ostala bez alternative, sem da se vrati u Isto~ni blok, administraciji je dato diskreciono pravo da pruà ili uskra}uje ekonomsku i vojnu pomo}, zavisno od pona{awa jugoslovenskog reìma. Ambivaletna politika Broza zadavala je administraciji SAD mnogo muke. (isto; str. 121-122) U krugovima Saveta za spoqne odnose, i u prvim godinama delovawa TK, pa i u zvani~noj politici SAD tokom sedamdesetih godina, dominirala je politika balansirawa prema Jugoslaviji, uz prevagu na saradwi u kriti~kim trenucima. U izve{taju pripremqenom za plenarno zasedawe TK 1977, o odnosima Istok Zapad, konstatovano je da su promene nepredvidive, bilo da se problemu pri|e sa stanovi{ta komunisti~kog verovawa o zakonima istorije, ili zapadnim idejama o svetskom poretku. Zapadna Evropa je stabilna, konstatuje se u izve{taju i wena demokratija je atraktivna za mase. Ali je wena glavna slabost vi|ena u nedostatku kohezije u odnosu na me|unarodnu politiku. Poseban odeqak u izve{taju posve}en je Jugoslaviji; on je pod nazivom Budu}nost Jugoslavije, a otpo~iwe slede}im re~ima: Jugoslavija je jedina zemqa u Evropi o ~ijoj dugoro~noj politi~koj orijentaciji nema pre}utnog sporazuma izme|u Istoka i Zapada... Jugoslavija je formalno nesvrstana od prekida Tita sa Staqinom; ali poststaqinsko rukovodstvo SSSR-a prihvatilo je to kao ~iwenicu ìvqewa, ali ne i kao trajnu. Jugoslavija je na to reagovala balansirawem, dodaje se u izve{taju, kako u me|udràvnim, tako i u me|upartijskim odnosima, ali postoje jasni indikatori o trajnom i dugoro~nom pritisku SSSR-a, kako na Tita, tako isto i na wegove naslednike. Ukoliko se takva orijentacija prihvati u Jugoslaviji, bila bi izmewena ravnoteà snaga u Evropi i ne samo {to bi Sovjetima bila obezbe|ena
612
pozicija na Jadranu, nego bi bila obeshrabrena komunisti~ka autonomija na Istoku i Zapadu. Autori izve{taja, o~ito izvanredno obave{teni o stawu u Jugoslaviji, ukazali su na jednu drugu, jo{ ve}u opasnost, po wenu budu}nost: Imaju}i u vidu kontinuirane, ozbiqne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne moè biti siguran da }e kriza oko nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, {to Sovjetima moè pruìti {ansu za indirektnu intervenciju, u najmawu ruku, ako ne i direktnu, koja bi se mogla strmoglaviti u veliku me|unarodnu krizu... Zbog nedostatka pre}utnog sporazuma izme|u Istoka i Zapada o budu}nosti Jugoslavije, i zbog zna~aja zemqe za evropski bilans (Jugoslavija) mora biti posmatrana kao potencijalno najeksplozivnija ta~ka u Evropi. Potpredsednik SAD Mondejl (Mondale) posetio je odmah posle plenarnog zasedawa TK Jugoslaviju, maja 1977. U svom izve{taju predsedniku Karteru podvukao je zna~aj nezavisnosti Jugoslavije i wenog teritorijalnog integriteta za politiku SAD-a. Pozitivno je ocenio i wenu ulogu u pokretu nesvrstanih. Povodom agresije SSSR-a na Avganistan, predsednik Karter je zabeleìo u svom dnevniku da se potanko konsultovao sa svojim evropskim saveznicima: predsednikom Jugoslavije Titom... kako bi se najefikasnije odgovorilo na ovu agresiju. Do radikalnog zaokreta u politici SAD do{lo je izborom Ronalda Regana za predsednika i sklapawem saveza SAD sa Vatikanom, u ciqu vo|ewa krsta{kog rata protiv komunizma. Regan je jo{ u svojoj inauguracionoj besedi najavio temeqite promene u spoqnoj politici. On je odbacio doktrinu Containment, na kojoj se zasnivala politika SAD u posledwe tri decenije: po wegovim re~ima pogre{no je SSSR opkoqavati, wega treba kompletno uni{titi. Antikomunisti~ka doktrina Regana oslawala se, najve}im delom, na crkvu kao instituciju, a ne na religiju. (isto; str. 123-124)
7. Sveta alijansa
Avramov isti~e da je Regan prihvatio politi~ku inicijativu Vatikana u odnosu na Isto~nu Evropu. Kada je u pitawu Jugoslavija to zna~i da je papa Vojtila ubedio Regana da ona mora da bude razorena. Konstituisawe SAD kao nezavisne dràve, pre vi{e od 200 godina, po~ivalo je na filozofskim postavkama dvaju velikih ameri~kih politi~ara: Yefersona (Thomas Jefferson) i Medisona (James Madison). Po wihovom shvatawu, zemqa religioznog pluralizma, kakva je Amerika, sa stotinama razli~itih religioznih zajednica, moè opstati samo ako se strogo odvoji crkva od dràve, tj. duhovna i politi~ka misija, i pri tom obe ostanu nezavisne i slobodne. Taj princip unet je u ~lan VI ustava i amandman br. 1, koji je i danas na snazi. Sledstveno toj odredbi, tokom svoje istorije SAD nisu odràvale diplomatske odnose sa Vatikanom i Svetom stolicom, sem u jednom kra}em vremenskom intervalu sredinom pro{log veka. Kongres SAD je 1867. doneo odluku o povla~ewu ambasadora i time su prekinuti diplomatski odnosi. Vatikan je vr{io snaàn pritisak, naro~ito 1943, pa i kasnije, da se uspostave diplomatski odnosi ali nijedan
613
predsednik nije èleo da u|e u ovu avanturu. âk je i Kenedi (John Kennedy), u istoriji SAD prvi predsednik katolik, odbio predlog, iako je bio ~lan mo}ne katoli~ke organizacije u SAD-u, Vitezovi Kolumba (The Kinghts of Columbus), smatraju}i da bi to bilo {tetno za interese zemqe. Fogarti navodi da je antikatolicizam bio ~iwenica u ameri~kom politi~kom ìvotu i predsednik je morao biti obazriv. U nau~nim krugovima i u javnom mwewu preovladalo je uverewe da Vatikan nije dràva, nego verska organizacija, pa je nelogi~no priznati diplomatski imunitet predstavnicima jedne crkve, a osporavati ta ista prava predstavnicima drugih crkava, npr. protestantima, pravoslavnima itd. Tradiciju staru vi{e od 200 godina prekinuo je Regan. Diplomatski odnosi izme|u SAD i Vatikana uspostavqeni su 18. aprila 1983, razmenom diplomatskih nota od 15. decembra 1983, ~emu je prethodilo nekoliko privatnih poseta ministra spoqnih poslova Yory [ulc (George Shultz) novom papi Jovanu Pavlu II, tokom 1982, kao i tajni pregovori, prijem i razgovor sa 200 vode}ih qudi Trilaterale. U Americi se javila sna`na opozicija i povedena je o{tra kampawa protiv ove odluke. Koalicija sastavqena od 20 verskih zajednica i 80 istaknutih ameri~kih intelektualaca podnela je tu`bu Federalnom sudu, navode}i da je prekr{en ustav i princip razdvajawa crkve od dràve. Sud je odbio tu`bu sa obrazloèwem da ustav poverava predsedniku SAD vo|ewe spoqne politike, pa je prema tome tu`ba li{ena pravnog osnova. Sudija Renkvist (Chief Justice William Rennquist) je izjavio: Zid koji deli crkvu od dràve je metafora zasnovana na pogre{noj istoriji, metafora koja je nekorisna kao put za presu|ivawe. Ona treba, iskreno i izri~ito da bude napu{tena. I pored negativnog stava sudskih organa, spor ni do danas nije okon~an i bitka se i daqe vodi. Predstavnik baptista je izjavio: Mi }emo nastaviti borbu na politi~kom, obrazovnom i filozofskom planu, sve dok jednog lepog dana u budu}nosti ne bude po{tovan amandman br. 1. Mi smo mo`da izgubili ovaj krug, ali mi ne odustajemo. Umesno je postaviti pitawe {ta je navelo Regana na ovako radikalan zaokret. Odgovor je veoma prost; papa Jovan Pavle II bio je obuzet istim idejama kao i predsednik Regan, a u Poqskoj je, pre izbora za papu, duboko u{ao u politi~ki ìvot i bio je duhovni vo|a Solidarnosti. Stupio je na presto katoli~ke crkve sa ~vrstim reformskim opredeqewem. Nasledio je papu Jovana Pavla I, koji je 33 dana po izboru na|en mrtav, u no}i 28/29 septembra 1978 (...) Poqski nadbiskup Vojtila (Karol Wojtyla) potajno je, i ilegalno u~estvovao u pokretu Solidarnost, i finansirao ga, a kada je postao papa, finansirao je sli~ne pokrete i u drugim katoli~kim zemqama. Suprotstavio se politici ekvidistance prema Isto~nom i Zapadnom bloku, koju su zastupali wegovi prethodnici, i zahtevao je ve}u ulogu Vatikana u svetskoj politici, u velikom pitawu epohe borbi protiv komunizma. U tom smislu najavio je novu fazu papske diplomatije. Uspostavqawem diplomatskih odnosa sa SAD i SSSR, nakon dolaska Gorba~ova na ~elo SSSR, a Regana SAD, istorijskim pomirewem sa Jevrejima i normalizaci614
jom odnosa sa Izraelom, pruìla mu se {ansa da te ambicije i ostvari. (isto; str. 124-126) Sveta alijansa, kako je nazvan savez izme|u Regana i pape Jovana Pavla II, stupila je otvoreno i borbeno na trì{te ideja i preduzela niz zajedni~kih akcija, o ~emu svedo~e nedavno deklasifikovana dokumenta iz oblasti spoqne politike SAD. U dokumentu NSDD 32 o kooperaciji, navedeno je 5 temeqnih stubova politike i strategije Regana: vojna modernizacija; pove}avawe vojnih izdataka saveznika SAD; ekonomski pritisak na SSSR i wegove saveznike; politi~ko ube|ivawe i propaganda u zemqi i u inostranstvu; i prikrivene operacije u ciqu udaqavawa satelitskih vlada od Moskve... Kampawa javnog ube|ivawa mora biti poduprta prikrivenim operacijama kako bi se neutralisali napori SSSR-a da odrì kontrolu nad Isto~nom Evropom. Predsednik Regan prihvatio je politi~ku inicijativu Vatikana u odnosu na Latinsku Ameriku i Isto~nu Evropu, i u tom smislu dao je direktive svojoj administraciji da izradi detaqan plan strategije, kako za samu Ameriku, tako i za inostranstvo. Dok su se krajwi ciqevi politike Vatikana i Regana u odnosu na isto~noevropske zemqe i Rusiju u potpunosti poklapali, u odnosu na zemqe Tre}eg sveta i Jugoslaviju su se razilazili. Nasuprot ~vrstom i beskompromisnom stavu Trilaterale i SAD prema Tre}em svetu, Vatikan je vodio izbalansiranu politiku prema Africi, izraàvao prijateqske odnose prema Arapima, solidarisao se sa siroma{nima, pa je ~ak i osudio Pustiwsku oluju. U odnosu na Jugoslaviju situacija je bila obrnuta. Vatikan je imao beskompromisan stav o razarawu Jugoslavije, a SAD su balansirale. U dokumentu Bele ku}e (System II, 9061-Directiva 51) data su uputstva za politiku prema isto~noevropskim zemqama uz napomenu Jugoslavija }e biti predmet odvojene odluke NSDD. U Izve{taju NSDD 133, koji je ozna~en kao tajni, ali i osetqiv (Secret-sensitive) od 14. marta 1984, nagla{eno je da je vlada SAD tokom duèg perioda posmatrala Jugoslaviju, posvedo~eno razli~itu od zemaqa Var{avskog pakta, prete`no zato {to je vodila nezavisnu unutra{wu i spoqnu politiku. Iako, uop{teno, stabilna i relativno prosperitetna za vreme hladnog rata, Jugoslavija posle smrti karizmatskog predsednika Josipa Broza Tita 1980. trpi od ozbiqnih ekonomskih problema i etni~kih sukoba. Potowe jugoslovenske vlade otvorile su doma}e trì{te, ohrabrile strana ulagawa, pove}ale cene, smawile program socijalnih davawa, ali su te promene poja~ale etni~ke i regionalne sukobe unutar zemqe. Konzervativne nacionalisti~ke organizacije, od kojih pojedine imaju zna~ajan uticaj u republikanskim i demohri{}anskim strankama u inostranstvu, zahtevaju raspad Jugoslavije na wene postoje}e republike. Na liniji raspada Jugoslavije, preko demohri{}anskih partija u Evropi, i organizacije Opus Dei, uz obilatu finansijsku pomo} slovena~kim i hrvatskim separatistima, delovao je Vatikan. SAD su i nadaqe ostale na liniji ranije utvr|ene politike. U direktivi br. 133 Bele ku}e, od 14. marta 1984, navedene su slede}e re~i predsednika SAD: Odlu~io sam da saglasno na{oj dugoro~no utvr|enoj politici podràvawa nezavisnosti, teri615
torijalnog integriteta i nacionalnog jedinstva Jugoslavije slede}e mere budu preduzete: SAD }e nastaviti tesnu saradwu sa prijateqskim zemqama u ciqu podr{ke jugoslovenskim naporima da prevazi|e finansijske te{ko}e. Nastoja}emo da pro{irimo ekonomske odnose sa Jugoslavijom u duhu obostrane koristi, {to }e poja~ati veze Jugoslavije sa industrijskim zemqama. Ameri~ka politika }e biti usmerena u pravcu efektivne, trì{no orijentisane ekonomske strukture Jugoslavije. Amerika }e nastaviti dobro postavqen dijalog sa jugoslovenskim liderima o problemima od zajedni~kog interesa i zna~aja. Mi }emo koristiti zvani~ne posete na visokom nivou da bismo ponovili na{u potporu jugoslovenskj nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i nacionalnom jedinstvu. Me|utim, ve}i deo ovog, i nekih drugih dokumenata, ostao je zatamwen tj. i nadaqe pod embargom. Moè se sa mnogo verovatno}e pretpostaviti da je re~ o alternativama, jer je poznato da su Pentagon, CIA i Ministarstvo inostranih poslova imali nekoliko scenarija u vezi sa budu}no{}u Jugoslavije. Vredno je napomenuti da se Bèìnski i nadaqe izuzetno povoqno izraàvao o Jugoslaviji. Po wegovim re~ima: SAD pruàju Jugoslaviji privilegovan ekonomski tretman i neguju dobre politi~ke odnose. Ameri~ke korporacije otpo~ele su sa ozbiqnim investicijama u Jugoslaviji. Vatikan je, nasuprot tome, poja~ao subverzivnu delatnost. Problem je bio u tome da se geopolitika pape Pavla Jovana II nije poklapala sa geoekonomijom Trilaterale i SAD-a. Zajedni~ki imeniteq bila im je borba protiv komunizma. Vatikan je zahtevao i ne{to vi{e od toga, zahtevao je izdvajawe iz Jugoslavije katoli~kih delova, odnosno razarawe zemqe, u kojoj je decenijama video glavnu prepreku svojim prozelitskim ciqevima. Sa fanati~nom odlu~no{}u nastavio je ofanzivu u tom pravcu, a Trilaterala i SAD su sve vi{e tonule u vatikanske vode, prebijaju}i svoju ra~unicu u Latinskoj Americi na ra~un Jugoslavije. Vatikan je svesrdno potpomogao SAD u uzavrelom regionu centralne Amerike, ali su one te usluge platile visokom cenom na drugoj strani. Vatikan je svoju ofanzivu pro{irio i na SAD. Katolici su postepeno zauzimali zna~ajna mesta u organima vlasti, a zabeleèna je i promena strukture Kongresa u korist katolika. U 102. sazivu Kongresa katolici su imali 142 ~lana, daleko iznad bilo koje druge verske zajednice. Poznati ameri~ki magazin Times objavio je, 24. februara 1992, op{iran analiti~ki ~lanak o tajnim vezama Bele ku}e i pape Pavla Jovana II sa zakqu~kom: To nije nimalo Sveta alijansa nego gre{na zbrka; {to se na{a nacija brè bude vratila na stvarnu odvojenost crkve od dràve, utoliko }e biti boqe za wu. Ovaj savet, i drugi sli~ni koji su se pojavili u {tampi, nisu na{li odjeka u Beloj ku}i. U samoj Americi do{lo je do jednog neobi~nog, neformalnog katoli~ko-jevrejskog saveza, koji }e dovesti do istorijskog kompromisa Vatikana i Izraela. Predsednik Klinton posetio je papu u Vatikanu 2. juna 1994. u ciqu daqeg u~vr{}ewa odnosa, a u pismu od decembra iste godine ponudio mu je no616
vo partnerstvo: @elimo razmenu informacija, ukqu~uju}i izve{taje sa rati{ta na sistemati~noj osnovi. Predloìo je zatim da se formira zajedni~ko ameri~ko-vatikansko telo za distribuciju pomo}i u ratom zahva}enim podru~jima. Na ovaj potez predsednika usledio je ponovo talas protesta u samoj Americi. Predsednik je opomenut da amandman br. 1 izri~ito zabrawuje me{awe religije i politike i weno ukqu~ewe u dràvnu strukturu, ili davawe prednosti jednoj verskoj zajednici u odnosu na ostale. Klinton je ostao dosledan obavezi koju je preuzeo Regan da }e SAD slediti i koordinirati svoju politiku sa politikom Vatikana. Politiku Bele ku}e, u mnogo ~emu nelogi~nu, protivre~nu, neprincipijelnu, mogu}e je shvatiti samo u kontekstu lutawa TK u postsovjetskoj epohi, u kojoj su se kao kule od karata ru{ile projekcije iz ranih sedamdesetih godina. (isto; str. 126-128) Saradwa Vatikana i TK bila je pra}ena uzajamnim ustupcima, od kojih su poneki zna~ili odstupawe od temeqnih opredeqewa katoli~anstva, ali i od ideja Trilaterale. ^lanovi TK, sa malim izuzecima, bili su istovremeno i ~lanovi raznih masonskih loà, poneki najvi{eg stepena. Vatikan je jo{ 1789. godine, posebno u enciklici Rerum novarum pape Lava XIII, masoneriju uvrstio u glavne neprijateqe katoli~anstva; listi su kasnije pridodati komunizam i socijalizam. Ovoga puta prelazi se preko masonerije i poraz socijalizma ostaje kao zajedni~ki ciq duhovne i svetovne transnacionale. Prilikom susreta pape Jovana Pavla II sa ~lanovima TK, aprila 1983, predsednik TK je izjavio da ~lanovi ove organizacije pripadaju razli~itm religijama, ali su u toj razli~itosti svi ujediweni u po{tovawu vrednosti koje je Va{a svetost sa àrom pruìla ~ove~anstvu kroz Va{u veru, Va{e u~ewe, Va{u hrabrost, Va{e pastirske posete. Idejna identifikacija Trilaterale sa u~ewem vrhovnog poglavara Rimokatoli~ke crkve nije bila prost izraz kurtoazije, nego mnogo dubqeg povezivawa. U prvoj enciklici iz 1981, pod nazivom Laborem Exercens, papa Jovan Pavle II, u duhu svojih prethodnika, ozna~io je socijalizam i grubi materijalizam kao neprijateqe katoli~anstva. Budu}nost sveta video je u tre}em putu, izme|u socijalizma i kapitalizma. To su bile ideje koje su zastupali disidenti u isto~noevropskim zemqama i hri{}anskodemokratski pokret u Evropi. U procesu raspada Isto~nog bloka i nakon povezivawa sa Trilateralom papa mewa stav. U enciklici Centesimus Annus, izdatoj 1. maja 1991, u znak se}awa na sv. Josipa radnika, on navodi: Crkva se nalazi na ~elu istorijskog procesa... koji je dostigao neuralgi~nu ta~ku... Tradicionalno dru{tvo se rastapa i po~iwe da se formira jedno drugo, koje donosi nadu u novu slobodu... Pojavquju se nove forme vlasni{tva, kapitala i novi oblici rada. Ukazuju}i na te{ko stawe koje je iza sebe ostavio realsocijalizam, na te{ko stawe u Tre}em svetu, papa otkriva slobodno trì{te kao najefikasniji instrument za kori{}ewe resursa i za efikasno zadovoqewe potreba. On odbacuje dràvni kapitalizam i zalaè se za dru{tvo slobodnog rada. Izjasnio se protiv intervencije dràve u dru{tvenoj sferi, jer se tako dru{tvo li{ava odgovornosti, gubi se qudska energija, a preterano pove}ava javni aparat, rukovo|en
617
birokratskom logikom, a ne qudskim potrebama. Enciklika Centisimus Annus bila je namewena isto~noevropskim zemqama; to je u stvari bila duhovna potpora tranziciji, deregulaciji i privatizaciji, za {ta se zalagala TK. Prilikom susreta sa ~lanovima TK papa Pavle Jovan II prizvao je moral i etiku, ukazao na osnovno qudsko pravo na ìvot, zaloìo se za integralni razvoj qudske li~nosti, koji obuhvata materijalnu i duhovnu dimenziju. Ali, u prvi plan stavio je odnos Istok Zapad i problem Bliskog istoka; U tom pogledu ja sam vrlo zainteresovan za va{ rad, naglasio je papa. U bavqewu tim problemima, u narednom periodu, uticaj Vatikana do{ao je do punog izraàja. Stare ideje, negovane vekovima u krilu katoli~ke crkve najdirektnije su pogodile Jugoslaviju. Na sastanku TK u Tokiju, 20. do 22. aprila 1991, u preispitivawu uloge TK u posthladnoratovskom periodu postavqen je problem evropskog identiteta kao jedan od najzna~ajnijih neizvesnosti, jer }e od odgovora na pitawe: {ta se zapravo podrazumeva pod Evropom, koje su wene granice, zavisiti budu}a institucionalna struktura ovog kontinenta. Izvestioci su predo~ili dve mogu}e solucije: 1. formulu generalnog sekretara EZ Delora (Jacques Delors) o koncentri~nim krugovima, koja ima dodirnih ta~aka sa idejama Gorba~ova o zajedni~kom evropskom domu, i 2. rimsku formulu, ili podelu Evrope na rimsku i vizantijsku. Delor je u svom projektu po{ao od jedne {iroko rasprostrawene zablude koju je poku{ao da otkloni. Naime, godina 1989. ozna~ena je kao Anno mirabilis i slavqena kao godina prevazilaèwa podele Evrope. Delor je ukazao da Zajednica dvanaestorice ne moè apsorbovati olako delove oslobo|ene Evrope, odnosno, da bi to izazvalo negativne posledice po Zapad, pa mo`da dovelo i do raspada EZ. Predloìo je jedno realnije re{ewe, formulu koncentri~nih krugova, {to je nai{lo na pozitivan odjek me|u ~lanovima EZ. U prvom krugu EZ bi bila pro{irena zemqama EFTAe, a u drugom zemqama centralne Evrope: Poqskom, Ma|arskom i êhoslova~kom, a u tre}em zemqama jugoisto~ne Evrope, Balkana i SSSR-a. Pro{irewe ne bi usledilo pre nego {to EZ u potpunosti konsoliduje svoje unutra{we odnose i ostvari najve}i stepen integracije kroz zajedni~ku valutu. Ukazao je i na opasnost da tokom tranzicije do|e do nove podele Evrope, na bogate i siroma{ne, {to bi izazvalo migracije na naj{iroj osnovi. To pitawe smatrano je fundamentalnim i obra|eno je u zasebnom izve{taju koji je stavqen na dnevni red plenarnog zasedawa u Va{ingtonu 1993. Delor je smatrao da se rizik mora prihvatiti jer su ekonomije u centralnoj i Isto~noj Evropi prakti~no uni{tene. Situacija u SSSR-u je jo{ gora. Najve}em broju isto~noevropskih zemaqa nedostaje menayment, administrativna kultura i kultura know-how, koja bi im omogu}ila da upravqaju liberalnom trì{nom ekonomijom (...) Druga formula polazi od teze da vekovna podela na rimsku i vizantijsku Evropu nije prevazi|ena. To zna~i, nagla{avaju izvestioci, da bi se Evropa partnerstva sa Trilateralom zavr{avala na isto~nim granicama Poqske. Poqska bi eventualno mogla biti primqena za ~lana; to isto vaì za Ma|arsku, êhoslova~ku i eventualno za Sloveniju i Hrvatsku, ali
618
samo ako se izdvoje iz Jugoslavije... Ni SSSR, ni wegovi narodi ne}e biti primqeni kao ~lanovi pro{irene EU, niti bezbednosnog sistema, kakav je Helsin{ki proces. Evropa ne}e ukqu~iti tre}i koncentri~ni krug koji je definisao Delor. Treba imati u vidu da je ovo pisano pre secesije Hrvatske i Slovenije, {to drugim re~ima zna~i da se sa takvom mogu}no{}u ra~unalo. U izve{taju je izri~ito re~eno da je evropski ogranak Trilaterale, u odnosu na ove dve varijante budu}nosti Evrope, sklon drugoj, koja je ukqu~ivala razarawe Jugoslavije. Identifikacija Evrope kao rimske Evrope, sa granicama na zapadnim linijama nije nova. Na toj ideji Vatikan je vekovima gradio svoju politiku, vodio verske ratove, uz istovetne argumente, kao {to su oni izneti u izve{taju. Vizantijska Evropa, dodaje se u izve{taju odvojena je od Zapada dubokim kulturnim i istorijskim razlikama. Godine renesanse, koje su oblikovale Zapadnu Evropu, severnu Ameriku i u zna~ajnoj meri japansku kulturu i civilizaciju imale su mali uticaj na razvoj najve}eg dela SSSR-a... Politi~ka, ekonomska i kulturna zrelost Zapadne Evrope i zapadnog sveta te{ko moè biti ostvarena u kratkom periodu, za jednu ili dve generacije u vizantijskoj Evropi. Neophodno je podsetiti na to da je na tim istim osnovama po~ivala kvislin{ka tvorevina Nezavisna Dràva Hrvatska, da je u to ime izvr{en genocid nad srpskim narodom. Kona~no, na toj osnovi izvr{ena je oruàna, nasilna secesija Slovenije i Hrvatske, a kroz Bqesak i Oluju, uz pomo} avijacije NATO-a, dovr{en je genocidni proces nad srpskim narodom u Hrvatskoj 1995, koji je otpo~eo u NDH 1941. godine. Kada se poveè izve{taj TK, br. 41, sa deklasifikovanim dokumentima ameri~ke obave{tajne slu`be i sa Karingtonovim papirom, dobija se jasna slika o tome ko je bio inicijator razarawa Jugoslavije i ~iji je interes stajao iza ovog zlo~ina. Olako se moè otkriti i pozadina satanizacije srpskog naroda. Prema tome, razarawe Jugoslavije nije slu~ajnost, niti slu~ajan incident vezan za nestanak Isto~nog bloka, nego osmi{qen plan, sa~iwen pre progla{ewa secesije Slovenije i Hrvatske. Amerika je zatim rat u Jugoslaviji ukomponovala u svoj {iri geostrate{ki projekat, kako bi usaglasila svoju politiku sa politikom svog novog saveznika Vatikana, u kontekstu svog pohoda na Istok. Da se TK opredelila za rimsku varijantu Evrope, govori potowi razvoj doga|aja, stezawe obru~a oko Rusije i odnos prema preostalom delu Jugoslavije. Hantington je ideju o podeli izveo do ekstrema, ali je istovremeno oborio osnovne premise globalizma. Pogre{no je, po wemu, poistove}ivati modernu civilizaciju sa zapadnom civilizacijom, jer je Zapad bio jedinstven davno pre, no {to je postao modernim. Zapadna civilizacija je jedinstvena i razli~ita od svih ostalih civilizacija. Ta jedinstvenost proizlazi iz ideje individualne slobode, politi~ke demokatije, pravnih pravila, qudskih prava i kulturne slobode... to su evropske ideje, a ne azijske, afri~ke niti bliskoisto~ne. Ako su se tu i tamo pojavile u drugim delovima sveta, to se dogodilo putem preuzimawa sa Zapada. Do{lo je vreme, zakqu~uje Hantington, da Zapad napusti iluziju o univerzalnosti i da una619
predi svoju mo}, koherentnost i vitalnost svoje civilizacije u svetu civilizacija. U prilog ove teze isti~e dva osnovna razloga: 1. ono {to Zapad tuma~i kao univerzalizam, to je za ostatak sveta imperijalizam, i 2. Zapad nema ekonomsku ni demografsku mo} da nametne svoju voqu ostatku sveta. To drugim re~ima zna~i napu{tawe ideje globalizma. U multipolarnom i multicivilizacijskom svetu Zapad mora obezbediti svoje interese, nastavqa daqe Hantington, a to moè ostvariti samo tesnom saradwom sa Evropom, i postavqawem ~vrstih granica prema Istoku. Takvo opredeqewe, po wemu, diktirano je istim vrednostima, institucijama, istorijom i kulturom. To zahteva strogu kontrolu imigracione politike. NATO je bezbednosna organizacija zapadne civilizacije, pa prema tome, dodaje Hantington, ~lanstvo treba da bude rezervisano iskqu~ivo za zemqe koje su zapadne po istoriji, religiji i kulturi... a to prakti~no govore}i zna~i da ~lanstvo u NATO-u moè biti otvoreno samo za Vi{egrad-dràve, balti~ke dràve, Sloveniju i Hrvatsku, ali ne i za zemqe koje su istorijski muslimanske ili pravoslavne. U pogledu Turske i Gr~ke, koje su ve} u NATO-u, Hantington predvi|a da }e te veze postepeno slabiti i tako }e se okon~ati wihovo ~lanstvo. Glavna odgovornost zapadnih politi~ara po Hantingtonu nije premodelirawe drugih civilizacija prema zapadnom imiyu... nego o~uvawe i obnova jedinstvenih kvaliteta zapadne civilizacije. Odluka ili zakqu~ci TK o pitawima pokrenutim u izve{taju br. 41 nisu poznati. Moglo bi se pretpostaviti da su stavovi ~lana TK Hantingtona wegov li~ni stav. Me|utim, sve sumwe otpadaju kada se prati daqi razvoj doga|aja. Na liniji rimske formule kretala se sve do dana{weg dana politika Trilaterale i wenog najmo}nijeg ~lana SAD. Savet za spoqne odnose formirao je radnu grupu za ju`ni Balkan, koja je podnela iscrpan izve{taj, ali ne o tragediji koja je zadesila narod, nego o budu}nosti vizantijskog dela nekada{we Jugoslavije. Interesantna je klasifikacija regiona koje su posetili, i identifikacija li~nosti sa kojima su vodili razgovore, {to nedvosmisleno govori o mra~nim planovima Saveta i TK. Posetili su, navodi se u izve{taju, Beograd, koji je svrstan u Srbiju, Pri{tinu koja se nalazi na Kosovu i Skopqe, Tetovo i Gostivar, sva tri grada u Makedoniji. Pri{tina i Kosovo su po wima van Srbije. Delegacija se susrela sa predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em, Stojanom Andovim, predsednikom Makedonije, Sali Beri{om, predsednikom Albanije i Bujar Buko{ijem, premijerom autonomne vlade Kosova. Legitimne predstavnike dràva izjedna~uju, dakle, sa predstavnikom ilegalne, pobuweni~ke grupe. Za pisce izve{taja istorija po~iwe Dejtonskim sporazumom. Me|unarodna zajednica i SAD moraju do maksimuma iskoristiti prednosti i uticaj koji sada imaju u Srbiji; od vitalnog je zna~aja da se odrì tzv. spoqni zid sankcija protiv SR Jugoslavije, dok se ne postigne zna~ajan napredak u pravcu re{ewa sukoba na Kosovu; zakqu~uju izvestioci. S obzirom na veoma udaqene stavove spornih strana, predlaù privremeni sporazum, jedan modus vivendi, koji bi pored ostalog obezbedio u~e{}e albanskog stanovni{tva u izborima u SR Jugoslaviji, a ne u Srbiji.
620
U pogledu dugoro~ne politike izvestioci predlaù za ceo balkanski region ve}u unutra{wu ekonomsku integraciju, a kao prvi korak izgradwu saobra}ajnog koridora koji }e povezati Makedoniju sa Bugarskom i Albanijom i lukama na Jadranu. Drugim re~ima, zalaù se za opkoqavawe Srbije, isto {to se ~ini danas sa Rusijom. Razlozi za ovakav stav su, po re~ima pisaca izve{taja, strate{ki: Makedonija, Kosovo i Albanija predstavqaju zajedni~ki teren akcije koji mora biti posmatran sa stanovi{ta regionalne strategije. Karnegijeva fondacija i Aspen institut, sa jo{ nekoliko ustanova preko kojih deluju TK, BG i Savet, formirali su me|unarodnu komisiju za Balkan u ciqu pronalaèwa dugoro~nih re{ewa za ovo podru~je, jer sada{wa situacija netolerancije predstavqa sramotu za Evropu. Po mi{qewu sedmo~lane komisije, na Balkanu postoje dva epicentra sukoba: srpsko-hrvatski i Kosovo, koje direktno poga|a Srbiju, Albaniju i Makedoniju, a potencijalno Bugarsku, Gr~ku i Tursku. (autor cit: Unfinished peace. Report of the International Commission on the Balkans, with a Foreword by Leo Tidemans. Washington, 1996, pp. 139, 141-144) Komisija je kao regionalno re{ewe za celo podru~je predloìla stvarawe Balkanskog udruèwa partnerstva za mir, koje bi bilo koordinirano kroz NATO. Ali, dodaje se u izve{taju Za doglednu budu}nost potrebno je angaòvawe NATO-a, koje bi i{lo iza partnerstva za mir, jer NATO moè biti doveden u situaciju da svoju voqu demonstrira putem upotrebe sile. Kao {to se moè zakqu~iti iz prethodnog izlagawa, TK, odnosno SAD, napustila je svoj prvobitni stav podr{ke Jugoslaviji i po{tovawa principa Poveqe UN, u procesu strate{kog usagla{avawa politike sa Vatikanom, u zajedni~kom krsta{kom pohodu protiv komunizma, ali i usagla{avawa sa Nema~kom, ~iji su se motivi u ratu protiv Jugoslavije razlikovali od motiva SAD i Vatikana. U spletu brzopletih i protivre~nih akcija udaqili su se i od svoje ideolo{ke platforme, pomaù}i ultradesne snage i fundamentaliste. Rajnike je u glasilu Saveta za spoqne poslove izneo stav da politika prekrajawa geografske karte ne doprinosi globalizaciji. U izve{taju podnetom na plenarnom zasedawu TK u Tokiju, odrànom od 22-24. marta 1997, data je krajwe negativna ocena politike Trilaterale i SAD prema Jugoslaviji. Izme|u ostalog re~eno je i slede}e: Rat u biv{oj Jugoslaviji pruà priliku za prou~avawe jednog neslavnog slu~aja o granicama dominacije supersile. Tokom celog rata, ameri~ki stavovi i akcije igrali su zna~ajnu ulogu. Ali je vojna akcija kod ku}e (u samoj Americi) bila politi~ki kontroverzna, logisti~ki hazardna, i stalno je bila zapletena nedostatkom jednog jasnog dugoro~nog ciqa. Na kraju je ameri~ko vodstvo u Dejtonu dovelo rat do kraja: ali i to se dogodilo, verovatno, zbog iscrpqenosti ratuju}ih strana i jer su Srbija i Hrvatska do{le do zakqu~ka da se malo {ta moè posti}i ratom. Drugim re~ima, ameri~ko vojno liderstvo ne moè biti lako prevedeno u globalnu dominaciju, niti moè lako obezbediti globalni mir. Ono ostaje zna~ajno i moè biti enormno efikasno. Ali ono nije garant poretka.
621
Negativnom stavu o politici Trilaterale i SAD-a prema Jugoslaviji pridruùje se iz dana u dan sve ve}i broj zna~ajnih imena u nauci. Galin npr. uzroke dana{weg krajwe zabriwavaju}eg stawa vidi u transnacionalnom kapitalu koji u grabqivoj i destruktivnoj formi ~isti sve pred sobom. îwenicu da to ~ini bez ikakve opozicije obja{wava time da ve} decenijama ìvimo u svetu represije, nasiqa i straha. Stru~waci za me|unarodno pravo uzimaju razarawe Jugoslavije samo kao jedan primer op{te i najteè krize u koju je ~ove~anstvo u{lo; drugi opet sa neskrivenim razo~arewem ukazuju da me|unarodno pravo ne postoji kao disciplina, odnosno, da je re~ o drugoj strani politike sile. Nisu retki ni oni koji analizom doga|aja koji su pratili rat protiv Jugoslavije dolaze do zakqu~ka da sve to predstavqa veliku zagonetku. Klark je, me|utim, dobro primetio: Zagonetka je zaogrnuta misterijom u okviru jedne enigme... a enigma je Rusija. Ameri~ko bombardovawe srpskih poloàja pravdano je pritiskom javnog mwewa u Americi, a Klark dokazuje da su istraìvawa u SAD pokazala da je mawe od 1 odsto pratilo zbivawa ili bilo upoznato sa doga|ajima u Jugoslaviji; 50 odsto, navodi ovaj autor pratilo je sapunske operete na olimpijskim klizali{tima. O~ito da je u pitawu duboka moralna i duhovna kriza u koju je Zapad upao. Ne{to sli~no dogodilo se i u Rimskom carstvu pred wegov kona~ni slom. (isto; str. 126-134)
8. Ameri~ki interes na Balkanu je da zadovoqi svoje katoli~ke saradnike

Prof. dr Mihajlo M. Vu~ini} u tekstu Sada je Hrvatska etni~ki naj~istija dràva u Evropi, citira akademika Ekme~i}a koji potvr|uje iste teze koje iznosi i Smiqa Avramov o savezni{tvu Vatikana i Va{ingtona. Su{tinski problem koga moramo analizirati je uloga i pona{awe SAD u savremenom svetu. Ne ulaze}i u celokupnu vojno-politi~ku problematiku ove supersile èleo bih da iznesem samo ovu konstataciju, koju navodi akademik Ekme~i} u tekstu u ~asopisu Nova zora. Sjediwene Dràve sve vi{e li~e na jednu katoli~ku, latinoameri~ku dràvu kakva je Argentina. Crkva se odrekla mnogih svojih na~ela i postupaka naro~ito u latinoameri~kim dràvama kako bi verno pratila imperijalisti~ku globalisti~ku ameri~ku politiku jo{ od sastanka Regana i pape Jovana Pavla Drugog 1982. godine. Istaknuti ameri~ki kwièvnik Norman Majler, vatreni kriti~ar ameri~kog novog militarizma, napisao je da katoli~ka crkva u Americi ima isti zna~aj kao obave{tajna slu`ba FBI i Pentagon: Nakon Drugog svetskog rata i duhovna arhitektura Amerike poduprta na{im gotovo mitskim institucijama bezbednosti, od kojih su FBI i katoli~ka crkva najistaknutije, jednake specijalnom i nedoku~ivom poloàju koji imaju Ustav i Vrhovni sud. U drugom eseju veli da su klasi~ni bastioni ameri~ke vere korporacijski integritet (Volstritska berza), FBI i katoli~ka crkva da citiramo samo tri. Katoli~ka crkva ima posebnu ulogu u otvarawu neprohodnih puteva ameri~ke spoqne politike.
622
Sada vi{e nema kritike nedemokratskog pona{awa katoli~ke crkve i u anglosaksonskoj pro{losti to se vi{e ne pomiwe, pedofilija se u crkvenim krugovima pre}utkuje itd. Kakva je situacija na Balkanu i na na{im prostorima? Na Balkanu jo{ mnoge stvari nisu re{ene, tu je nezavr{eno ratno stawe. Velike sile jo{ nisu na{le re{ewe ili ga ne mogu realizovati. Rusija koja je pristala da se Jugoslavija razbije, izgubila je poloàj i uticaj na Balkanu {to je za wu katastrofalna gre{ka... Da li je time stvar zavr{ena i {ta treba uraditi? Hrvatsko pitawe, jednako kao i albansko, nije jo{ re{eno. Zapad ga je uvek u pro{losti podràvao zbog èqe da nezavisna Hrvatska postane arbitar u re{avawu {irih balkanskih pitawa. Odatle su nastale i teorije o bosanskim muslimanima kao cvije}u hrvatskog naroda. Bez politi~ke granice na reci Drini, sve su hrvatske ambicije osu|ene da re{avaju lokalna pitawa, bez me|unarodne teìne. Srpski teritorij je postao kola~ od koga treba rezati nadoknade svojim najvernijim saveznicima sa hrvatske, muslimanske i albanske strane. Ameri~ka politika nasiqa je od Hrvatske stvorila etni~ki naj~istiju dràvu u Evropi. Onog ~asa kada je Lord Oven na ha{kom su|ewu rekao da je najve}i zlo~in u celoj jugoslovenskoj krizi bilo etni~ko ~i{}ewe Srba iz Hrvatske, tuìlac u Hagu je ponovo prozvao Milana Babi}a, sa optu`bom da je vodio politiku genocida i etni~kog ~i{}ewa Hrvata. Zapad je u~inio toliko povreda me|unarodnog prava i morala, da se od wih ne moè o~ekivati nikakva promena u pona{awu narednih godina. Kao i od po~etka krize 1991, za svoje zlo~ine }e optuìvati srpske politi~are i srpsku kulturu, konstatuje akademik Ekme~i}. Gra|anski rat u Hrvatskoj, naro~ito u zavr{nim operacijama Bqesak i Oluja, je vrlo jasno pokazao geostrategijske i politi~ke interese SAD na ovom prostoru, pogotovo {to su Rusi odigrali krajwe pogubnu politiku, ne samo prema Srbima ve} i prema svojim interesima, gube}i prostor na Balkanu. Pitawe je kad, kako i gde se vratiti. Ameri~ki interes je da na Balkanu zadovoqi svoje katoli~ke saradnike, {to je bitan faktor o kome moramo voditi ra~una sa stanovi{ta bezbednosti zemqe, pogotovo {to Amerikancima uz bok stoje Vatikan i drugi wihovi saveznici, naro~ito ovi u na{em okruèwu. Gra|anski rat u Jugoslaviji 1991. i 1992. je bio posledica promena ameri~kog stava o jugoslovenskoj zajednici. Jo{ 1984. (National Security Decision Directive 133, od 14. marta 1984) je Reganova administracija smatrala Jugoslaviju prijateqskom zemqom, u istom statusu kao {to su Austrija i [vedska. Od we se jedino o~ekivalo da svoju politiku okupqawa neopredeqenih zemaqa {to vi{e usmerava protiv Kube i Sovjetskog Saveza. Onda je do{lo do postepenog prihvatawa zahteva pape Vojtile da se pomaè odvajawu Hrvatske i Slovenije. U zamenu je crkva `rtvovala i mnogo onog {to je ranije smatrala wenim temeqima: suprotstavqawe u~e{}a katoli~kih sve{tenika u (ameri~kim) masonskim organizacijama; suzbijawe socijalnog pokreta u Latinskoj Americi. (Gra|anski rat u Hrvatskoj... cit. delo; str. 9-10)
623
Na{e okruèwe nikad nije bilo nakloweno Jugoslaviji, a naro~ito srpskom narodu. Te{ko}e su se kontuinirano javqale jo{ od stvarawa zajedni~ke dràve Ju`nih Slovena 1918. godine. Sada tu situaciju treba posmatrati polaze}i od konkretnog stawa. Polaze}i od negativnih tendencija i pojedinih jo{ uvek neostvarenih ambicija na{ih suseda. U {tampi SAD npr, moè se pro~itati da je ameri~ki interes da na Balkanu treba zadovoqiti katoli~ke saveznike i da Hrvatska treba biti vode}a snaga na tom prostoru. Vatikan je i do sada blagonaklono gledao na takve opcije. Ne sme se zaboraviti da su ekstremne nacionalisti~ke snage u Hrvatskoj jo{ uvek ambiciozne da izbiju na granice na Drini, na u{}e Save i Dunava, spomiwe se Ba~ka, pa i Crna Gora. I u Bosni i Hercegovini ima sli~nih ambicija. Akademik Ekme~i} navodi: Glavni zagovornici oja~avawa centralisti~kih institucija i tendencija u Bosni i Hercegovini, podrezivawe korena autonomije Republike Srpske su vrhovi katoli~ke crkve. Nedavno je sarajevski kardinal pred televizijskim kamerama ~itao svoj brevijar o potrebi stvarawa jedinstvene i nezavisne dràve Bosne i Hercegovine, na osnovama kantonizacije. Ima mnogo nastojawa, u ~emu se naro~ito isti~e Pedi E{daun, koja bi htela da elemini{u Republiku Srpsku i stvore jedinstvenu BiH. (isto; str. 17)
9. Ponavqawe istorije
Dajana Yonston isti~e da komadawe nacionalnih dràva odgovara ekonomskim merama globalizacije. Ona posebno analizira ulogu obnovqene Nema~ke i satanizaciju Srba, koja prema wenom mi{qewu, predstavqa eho nacisti~ke propagande iz 1941, koja je sa svoje strane bila eho 1914. godine, kada su Nema~ka i Austrija zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. Yonston sagledava i ulogu naslednika ukinutog prestola AustroUgarske Ota fon Habzburga i ideju o obnavqawu Habzbur{ke monarhije. U pore|ewu sa ostalim Jugoslovenima, zna~ajna distinkcija kojom su se odlikovali Srbi bila je wihova dràvotvornost: oni su uloìli najvi{e napora da se stvori moderna nacionalna dràva na zapadnom Balkanu. Srpski nacionalni pokret po~etkom devetnaestog veka pripadao je liberalnom periodu emancipacije naroda koja se zasnivala na uspostavqawu suvereniteta naroda kao jednakih gra|ana na odre|enom prostoru. Erik Hobzbom razlikuje ukqu~uju}e i ujediwuju}e teritorijalno orijentisane oslobodila~ke pokrete od kasnijih separatisti~kih i iskqu~ivo nacionalisti~kih pokreta. Nasuprot dràvotvorcima, kakvi su Srbi, koji su nu`no promovisali ideal teritorijalnog dràvqanstva, ovi potowi, dràvoru{iteqi, kao {to su Hrvati, nagla{avaju identitet i razliku sa tendencijom iskqu~ewa onih koji nisu kao oni. U izgradwi moderne dràve, vreme i susedi igraju odsudnu ulogu. Pre nego su dobile svoj prirodni izgled, neke od najmo}nijih nacionalnih dràva podignute su na krvavim ratovima i nemilosrdnom gu{ewu buntovnih mawina. Kad jednom postignu potpuno ujediwewe nacije, uspe{ne dràve mogu èstoko da osude druge zbog prakse koja wima vi{e nije potrebna. U
624
toku devedesetih me|unarodna zajednica, predvo|ena Sjediwenim Dràvama, nije vi{e bila zainteresovana za promovisawe dràvotvornosti. Komadawe nacionalnih dràva je kompatibilnije sa ekonomskim merama globalizacije. Prisetiv{i se da je dràwe Evrope otvorenom za trgovinu neprikosnoveni ciq ameri~ke politike, Madlen Olbrajt je naglasila da se, nakon poraza komunizma, bitka sad vodi izme|u demokratije i ekstremnih oblika nacionalizma. Epitet ekstremni dodaje se najverovatnije nacionalizmu koji odstupa od linije koju diktiraju ekonomski interesi me|unarodne zajednice. Tradicionalni jugoslovenski dràvotvoriteqi pobudili su mawe simpatije od dràvoru{iteqa. Kao celina, Jugoslavija bi mogla da bude izvor nezavisne politike. Fragmentovana, ona se lako mogla pokoriti i marginalizovati. (Yonston; cit. delo; str. 205) Zahvaquju}i jugoslovenskoj krizi devedesetih godina, ponovo ujediwena Nema~ka pojavila se iznenada na me|unarodnoj sceni kao velika evropska sila. Bila je to zasluga ministra inostranih poslova Hansa Ditriha Gen{era koji je uspe{no izvr{io pritisak na zapadnoevropske partnere da se raskomada Jugoslavija priznawem Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih dràva. Koja je to Nema~ka? Je li to stara Nema~ka kajzera Vilhelma i Tre}eg rajha koja provodi svoju vekovnu politiku Drang nach Osten? Ili je to jedna nova Nema~ka, pro~i{}ena okajawem greha genocida, re{ena da od sada bude odana iskqu~ivo univerzalnoj promociji demokratije, civilnog dru{tva i qudskih prava? Ili je to neka ~udna kombinacija obeju? Nema~ka politika prema Jugoslaviji po~etkom devedesetih godina predstavqa jedinstvenu me{avinu ideala i interesa.,.Humanitarne intervencije predstavqene su kao sredstvo iskupqewa za nacisti~ku pro{lost. Pa ipak, ova intervencija je na ironi~an na~in obeleìla povratak (svesno ili ne) na izvesne oblike strane intervencije karakteristi~ne za nema~ku ekspanzionisti~ku politiku, kakva je prethodila 1945. godini. Ve}ina qudi i èna koji se bave politikom u Nema~koj zapawuju}e slo`no je prihvatilo ovu istovremeno agresivnu i moralizatorsku politiku. Bila je to prilika da se proklamuje jedna nova Nema~ka, ~iji grehovi pro{losti odobravaju {tavi{e, name}u novi krsta{ki rat za qudska prava. Takav krsta{ki rat mogao bi i da opravda napu{tawe sve~ane obaveze koju je dala nema~ka vlada da se definitivno odri~e svakog vida vojne intervencije sa nema~kog tla. On je, dakle, mogao da ujedini dve suprotne tendencije nema~ke spoqne politike politiku ekspanzije na Istok i politiku griè savesti vezane za odbacivawe nacisti~ke pro{losti koja se posebno ispoqila sa pojavom Zelenih kao politi~ke sile. Ovaj neobi~ni brak jastreba i kuni}a sklopqen je kada se {ef zelenih realista, Jo{ka Fi{er, popeo na poloàj ministra inostranih poslova, upravo na vreme da stane iza odgovornosti Nema~ke za u~e{}e u bombardovawu Jugoslavije. Prisustvo Fi{era u svojstvu {efa rata ovog novog militantnog humanitarizma savr{eno je maskiralo kontinuitet sa politikom Berlina prema Balkanu u toku dva svetska rata. (isto; str. 86-87) @estoka kampawa masovnih medija po~etkom posledwe decenije dvadesetog veka pripremila je javno mwewe u Nema~koj da se Srbi okrive za sve.
625
Hrvati u Jugoslaviji predstavqani su kao zlostavqani zatvorenici koje varvarski Srbi drè u ropskom poloàju. U julu 1991. osuta je bara`na vatra ~lanaka u nema~koj {tampi, koju je predvodio uticajni konzervativni Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ). Iz dana u dan, Georg Rajsmiler, urednik FAZ, optuìvao je srbokomunisti~ku silu, tzv. Jugoslaviju, beogradski srbo-komunizam koji drì velikosrpski no` pod grlom Slovenaca i Hrvata. Rajsmiler je opisivao Jugo-Srbe kao u su{tini isto~wa~ke militaristi~ke boq{evike, kojima nema mesta u Evropskoj zajednici. Po Rajsmileru, Srbi su kombinacija gre{aka Jevreja kako ih je prikazivala nacisti~ka propaganda (u su{tini boq{evici kojima nije mesto u Evropi) i gre{aka samih nacista: Civilizovani svet mora... da upozori srpsku naciju da napusti ludilo izabrane rase (Herrenvolk-Wai). Ova kampawa nema~ke {tampe imala je uticaja i u samoj Hrvatskoj. U julu 1991. godine, Rajsmilerove izve{taje iz Hrvatske iz FAZ reprodukovao je zagreba~ki Vjesnik, pa su ti izve{taji shva}eni kao glas najmo}nije evropske zemqe sluìli za u}utkivawe opozicije koja se protivila secesionisti~koj politici predsednika Tu|mana, jer je vodila Jugoslaviju u gra|anski rat. Ako su Frankfurter Allgemeine Zeitung i desni~arski Die Welt inicirali antisrpsku kampawu, nema~ka {tampa levo od centra ubrzo im se prikqu~ila. Uticajni Der Spiegel obavio je, 8. jula 1991, na naslovnoj strani ~lanak Srpski teror, opisuju}i Jugoslaviju kao tamnicu naroda iz koje, uz viku i galamu, oni nastoje da pobegnu. Srbi su na sve strane stigmatizovani kao neevropski varvarski uqezi u civilizovanu Evropu. Devetnaest meseci nakon ujediwewa Nema~ke, i prvi put posle 1945. godine, nema~ki mediji su odjekivali anatemisawem jedne celokupne etni~ke grupe podse}aju}i na predratnu propagandu protiv Jevreja. Vremena su se promenila. Tokom osamdesetih, pod pretpostavqenom pretwom nuklearnog rata izme|u dveju supersila, jedna nova generacija Nemaca propovedala je izmirewe sa narodima koji su patili od nema~ke agresije. Aktivisti su nagla{avali potrebu da se stavi ta~ka na stereotipe neprijateqa (Feindbilder). Ova hvale vredan napor nije obuhvatao i Srbe. îni se da gotovo niko nije bio {okiran silovitom pojavom Srba kao stereotipnog neprijateqa. Pa ipak, satanizacija Srba u 1991. bila je eho nacisti~ke propagande iz 1941. godine, koja je sa svoje strane bila eho 1914. godine, kad su Nema~ka i Austrija zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. U oba slu~aja, ta mala balkanska zemqa stigmatizovana je kao remetila~ki faktor koji mora da se elimini{e. Ovaj stav je saèt u paroli iz 1914. koja glasi: Serbien muss sterbien (igra re~i: streben umreti), {to zna~i, Srbija mora da umre. Ali 1991. izgleda da se gotovo niko nije se}ao bombardovawa Beograda, nacisti~kog pohoda na Jugoslaviju koja je raskomadana a weni delovi podeqeni Hitlerovim saveznicima, kao ni brutalnosti nema~ke okupacije. Vrhovni komandant nacisti~kih okupacionih snaga, feldmar{al Vilhelm Kajtel, 16. septembra 1941. godine, objavio je da }e za svakog ubijenog Nemca
626
pedeset srpskih talaca biti pogubqeno. Gerilski napadi su se nastavili, pa je 6. oktobra 1941. Kajtel izdao novo upozorewe na nema~kom i srpskom jeziku, kojim se daje na znawe da je nema~kom strpqewu kona~no do{ao kraj. Od sada, glasio je wegov dekret, za svakog Nemca ubijenog iz zasede, stotinu Srba }e biti streqano. Svaka porodica koja pruà pomo} ili informacije gerilcima bi}e streqana, wena imovina bi}e konfiskovana, a ku}a sravwena sa zemqom. Svaka eksplozija ili planirana eksplozija kazni}e se pogubqewem pedeset Srba. Svako mesto iz kojeg se otvori vatra na nema~ke vojnike bi}e spaqeno, mu{ki deo stanovni{tva bi}e zatvoren, a svaki drugi od wih pogubqen. Svi mu{karci Kragujevca, grada u centru Srbije, 20. oktobra odvedeni su iz svojih ku}a u nema~ki logor. Prethodne no}i je iz zasede napadnut jedan nema~ki konvoj pri ~emu je ubijeno deset nema~kih vojnika. U znak odmazde, Nemci su pogubili 7.000 civilnih talaca starih izme|u 14 i 80 godina, ukqu~uju}i 10 sve{tenika, 300 |aka i 20 u~iteqa i profesora. Direktor gimnazije, Lazar Panteli}, odlu~io je da umre sa svojim |acima kad su se nema~ki vojnici oglu{ili o wegovu molbu da ih po{tede. Ovo je bio najgori, ali nipo{to jedini takav pokoq civilnih talaca. U Kraqevu je pogubqeno 5.700 srpskih talaca, me|u kojima je bilo i u~enika i èna. Ukupno 44.000 qudi, èna i dece pogubqeno je na ovaj na~in u Srbiji, ukqu~uju}i i izvestan broj Jevreja i Cigana. Nekoliko napomena: ovi taoci bili su civili koji nisu imali nikakve veze sa delima za koja se ka`wavaju. Politiku odmazde provodile su ne samo SS trupe, na koje se obi~no svaquje krivica za sve po~iwene zlo~ine nacisti~ke okupacije, ve} i Vehrmaht, regularna armija. Za te zlo~ine niko nije ka`wen. A ova krvava odmazda, sasvim izvesno, nije bila usmerena protiv Jugoslovena uop{te, jo{ mawe protiv Hrvata, Bosanaca ili Albanaca, ve} sasvim izri~ito protiv Srba. Moglo se o~ekivati da }e se mlada generacija Nemaca, koji su naizgled bili tako osetqivi za patwe `rtava nacizma, suprotstaviti politici prema Jugoslaviji, koja zloslutno podse}a na pro{lost. Bilo je i takvih, ali su oni bili veoma retki. (isto; str. 87-89) Nakon ponovnog ujediwewa Nema~ke rehabilitacija Nema~ke. Takav je bio dnevni red bonske vlade. Poistove}ewe Srbije sa demonom rata bio je korak u pravcu revizionisti~ke interpretacije Nema~ke kao nevine `rtve dva svetska rata. Ako je drugde pitawe krivice za po~etak rata 1914. izgledalo otvoreno za {pekulaciju 1990. godine, ono za neke od kqu~nih kreatora nema~ke vawske politike nikad nije gubilo na aktuelnosti. Ubrzo nakon ujediwewa, prevazilaèwe posledica Prvog svetskog rata postavqeno je kao politi~ki ciq ujediwene Nema~ke u zna~ajnom govoru jednog od vode}ih kreatora spoqne politike, Ruperta [olca, potpredsednika CDU/CSU frakcije u nema~kom Bundestagu. U septembru 1991. godine [olc je odrào govor poslovnim qudima i armijskim oficirima o temi Uloga Nemaca u politici evropske bezbednosti nagla{avaju}i su{tinski nove zadatke i orijentaciju nema~ke spoqne politike i politike bezbednosti u novonastaloj situaciji posle
627
ujediwewa i povratka punog suvereniteta Nema~ke. NATO }e sve vi{e da preduzima operacije izvan zone, Nema~ka ne moè da ostane po strani pod izgovorom da joj wen ustav zabrawuje sve vrste vojnih operacija na strani s wene teritorije. Konflikt u Jugoslaviji jeste neosporno od su{tinskog zna~aja za sve u Evropi, rekao je on, jer nakon prevazilaèwa podele Nema~ke, slede}i zadatak na dnevnom redu jeste prevazilaèwe posledica Prvog svetskog rata. Daleko od toga da bude uzdr`qiv zbog agresivne nema~ke politike na Balkanu u dva svetska rata, [olc je tvrdio da ovo istorijsko iskustvo daje Nema~koj poseban mandat da pokaè solidarnost... prema Hrvatima i Slovencima. On je apelovao na neodlo`no me|unarodno priznawe Hrvatske i Slovenije. Kad se jednom to priznawe postigne, jugoslovenski konflikt ne}e vi{e biti problem unutra{we politike Jugoslavije, u kojem ne bi bilo me|unarodne intervencije, istakao je on. Kad se jednom Hrvatska i Slovenija priznaju kao nezavisne dràve, postaje mogu}no, uz pribavqawe mandata Saveta bezbednosti UN, da stupi na snagu me|unarodna bezbednosna odgovornost putem vojne intervencije. Sasvim je jasno {ta [olc ho}e da kaè: brzo priznawe Hrvatske i Slovenije ima za ciq ne kao {to je zvani~no tvrdila bonska vlada da se spre~i vojni sukob, ve} da se on internacionalizuje, kako bi se opravdala vojna intervencija, uz u~e{}e nema~kih trupa, pod pokroviteqstvom UN ili OSCE. To je bio na~in da se kompletira preobraàj ujediwene suverene Nema~ke kako bi povratila status normalne sile. U decembru 1991. godine, [olc je osudio pozive na stabilnost u Evropi kao veliku opasnost, jer kad se pojedini narodi prinudno drè u neèqenim, neprirodnirm dràvnim organizacijama, to stvara pre sve drugo nego stvarnu stabilnost. Jasna implikacija jeste da evropske granice ne bi trebalo smatrati nepovredivim, ako su to granice neèqenih dràva (neèqenih od koga i zbog ~ega?) ili neprirodnih (widernatrlich) dràva. Koncept neprirodnih dràva jeste implicitno obrtawe ideje da su prirodne dràve izraz etni~ke homogenosti, i da su etni~ki me{ovite dràve suprotne prirodi pa ih dakle ne treba uvaàvati. Ovo je tradicionalna crta nema~ke vawske politike u wenom najagresivnijem obliku. Po ovom tradicionalnom nema~kom shvatawu, samoopredeqewe je pre svega i mnogo vi{e etni~ki ili volkisch od nema~ke re~i Volk, koja ozna~ava etni~ku grupu ili narod nego politi~ki princip, dakle ne stvar politi~kih prava (kao {to su jednakost pred zakonom, slobodni izbori i druga gra|anska prava) gra|ana koji i ìve na odre|enoj teritoriji, ve} prevashodno kolektivno pravo rasno i kulturno homogenog naroda da potvrdi svoj identitet kao osnovni princip politi~ke organizacije. Adolf Hitler je jasno izrazio ovu ideju u svom manifestu Mein Kampf iz 1924. godine, na kome se zasnivala politika koju je on provodio kao firer Tre}eg rajha. Dràva nije sama sebi ciq, ve} samo sredstvo za postizawe ciqa, a ciq je o~uvawe i prosperitet zajednice fizi~ki i duhovno identi~nih bi}a. Re~ima koje podse}aju na [olcove, Hitler je izjavio da dràve koje ne sluè tome ciqu jesu iluzija, ako ne i nedono{~ad. (isto; str. 89-91)
628
10. Obnavqawe Habzbur{ke monarhije?

Yonston analizira ulogu Ota fon Habzburga, vrlo mo}nog ~oveka, i wegov uticaj na svetske politi~ke tokove, posebno kada je u pitawu biv{a Jugoslavija i Srbija, ~iji je on izraziti protivnik. Odu{evqewe za Evropu regija na{eg vremena sa slabqewem modernih nacionalnih dràva doziva u svest {aroliki obrazac Svete rimske imperije, koji je dominirao Evropom vi{e od jednog milenijuma. Tu Evropu autenti~nu staricu Evropu nije zaboravila jedna klasa bogatih i dobrostoje}ih Evropqana skrivenih od o~iju javnosti, ako se izuzmu rasko{ne fotografije u mondenskim magazinima koji se prelistavaju po luksuznim frizerskim salonima: re~ je o evropskim kraqevskim porodicama, koje su najve}im delom nema~kog porekla. Od svih ovih porodica najodanija krojewu budu}e Evrope je najblistavija od svih, Habzbur{ka dinastija. Posle vekova upravqawa Svetom rimskom imperijom, [panijom i Flandrijom, carska porodica Habzburg je komadawem Austro-Ugarske imperije nakon Prvog svetskog rata bila prinu|ena da ìvi u izgnanstvu. Ali u vreme istorijskog poraza i konfuzije koja vlada na levici, niko ne moè da kaè da fragmentirawe isto~nog dela sredwe Evrope na male patrijarhalne dràvice naroda ne priprema teren za povratak tradicionalnog politi~kog vrha dru{tva: monarhije. Za najve}i deo javnosti, naro~ito u SAD, Habzbur{ka imperija je fantom iz pro{losti. U stvarnosti, dinastija Habzburg nastavqa da ìvi, ìlavo se prilago|avaju}i prilikama Evrope zahva}ene procesom promena, pod rukovodstvom naslednika ukinutog prestola Austro-Ugarske imperije, Ota fon Habzburga, ro|enog 1912. godine. Nekrunisani imperator je, moglo bi se re}i, najsposobniji od svih ikad ro|enih Habzburga, kao i najuticajniji princ u Evropi dvadesetog veka. Nevoqe mogu i da osnaè. Bez ograni~ewa kojima se pokorava ustavni monarh, i sa izuzetno {irokom mreòm veza i poznanstava koja mu obezbe|uje rang rodona~elnika najdugove~nije uspe{ne kraqevske porodice, on danas vr{i diskretan uticaj na doga|aje svog vremena. Nadvojvoda je opisao ulogu svoje porodice oko ubrzawa pada Berlinskog zida. Istorijski dan bio je 19. avgust 1989, kada je organizovan internacionalni piknik na ma|arskoj strani kod grada [oprowa, nedaleko od gvozdene zavese, pedesetak kilometara ju`no od Be~a. Organizatori su bili sam Fon Habzburg i wegova Panevropska unija, wegova k}erka Valburga i neki ma|arski funkcioneri, me|u ostalima i predsednik vlade Po`gaj. Odsudan momenat je nastupio kada su Valburga i ma|arski ministar Vas otvorili granicu i omogu}ili grupi od preko 600 isto~nih Nemaca da u|u u Austriju na putu za Zapadnu Nema~ku. Berlinski zid je bio zaobi|en i u~iwen neefikasnim, ~ime je zadat smrtni udarac reìmu neslavnog Honekera. Protivnik an{lusa i protivnik nacista, blizak ameri~kim obave{tajnim slu`bama, Habzburg je tokom Drugog svetskog rata boravio u SAD, da bi posle rata na{ao uto~i{te u Bavarskoj, politi~ki srodnoj wegovoj
629
rodnoj Austriji, kojom je dugo vladao wegov bliski prijateq Franc Jozef [traus. Kao premijer Bavarske, [traus je bio neosporni vo|a najkonzervativnijeg krila nema~ke desnice, kao i Oto fon Habzburg, koji se kao predsednik Panevropske unije, jedne desni~arske katoli~kofederalisti~ke organizacije, uporno borio protiv komunisti~kog bloka i zagovarao ekspanziju Evropske zajednice na Istok, sve do granica pravoslavne Rusije. U Bavarskoj, on je radio sa mo}nim organizacijama prognanih Nemaca iz êhoslova~ke daju}i podr{ku regionalisti~kim inicijativama koje su omogu}ile ponovno oìvqavawe koncepta Mitteleuropa, ~ije su se granice uglavnom poklapale sa granicama biv{e Austrougarske imperije. On je kao obi~ni Oto Habzburg, izabran u Evropski parlament 1979. na listi [trausove stranke CDU. Veoma inteligentan, sa znawem nekoliko evropskih jezika, elegantan i vredan, Fon Habzburg uìva renome najuticajnijeg autoriteta za probleme vawske politike u toj mladoj instituciji. Evropski parlamentarci nisu videli ni{ta ~udno u tome da svrgnuti naslednik ma|arske krune bude imenovan za izvestioca tog parlamenta o Ma|arskoj, a zatim i za predsednika me{ovite parlamentarne komisije sa Ma|arskom. Prema Jugoslaviji, ta~nije, prema Srbima, on je bio i ostao ìlav i èstok protivnik. Tokom cele jugoslovenske krize stav Evropskog parlamenta bio je pod jakim uticajem analiza Fon Habzburga. Ve} u januaru 1988. godine, Habzburg je pozvao predstavnike Slovenaca, Hrvata i Albanaca (ali ne i Srba) da iznesu nacionalne poglede svedo~e}i na raspravi u Evropskom parlamentu u Strazburu o krizi u Jugoslaviji. êst u~esnik u debatama Evropskog parlamenta, kao i u raznim ~asopisima, Habzburg je neprestano razvijao tezu o su{tinskoj razlici izme|u primitivnih i varvarskih Srba i Hrvata, dostojnih predstavnika zapadne civilizacije. S wegovim blagoslovom, neki hrvatski nacionalisti opsedali su prijemne kancelarije Parlamenta da boqe informi{u poslanike i novinare (prevashodno nema~ke) o arijevskom poreklu Hrvata, za razliku od orijentalnih Srba. U svom redovnom stupcu na {panskom jeziku, Habzburg je povukao precizne geografske linije koje odvajaju hrvatsku civilizaciju od balkanskog varvarstva. Savr{eno je jasno, pisao je on, da granica izme|u Balkana i Zapada ide isto~no od Hrvatske i Bosne. Moglo bi se zakqu~iti da je gosp. Habzburg, sa svojim kolegama hroni~arima imao vi{e uticaja na politiku Nema~ke prema Jugoslaviji i od samog Gen{era. Ako je Nema~ka priznala Sloveniju i Hrvatsku tako brzo, se}ao se Fon Habzburg kasnije, ~ak i protiv voqe Hansa Ditriha Gen{era, koji nije èleo da preduzme taj korak, to se desilo zbog toga {to je bonska vlada bila izloèna gotovo neodoqivom pritisku javnog mwewa. U tom pogledu, nema~ka {tampa je odigrala zna~aju ulogu, naro~ito Frankfurter Allgemeine Zeitung i Karl Gustav [trem, taj veliki nema~ki novinar koji radi za Die Welt. Oto se oènio 1951. Reginom fon Sakse-Majningen sa kojom je dobio dva sina i pet k}eri, spremnih da obezbede nesmetan uticaj dinastije. U Belgiji, gde on ima mnogo pristalica, princeza Astrid je udata za jednog Habzburga. Otov najstariji sin, Karlo, izabran je u Evropski parlament 1996. kao ne630
zavisan na drugom mestu konzervativne Austrijske narodne stranke (vo|en je javni spor u vezi sa pitawem da li je on bezuspe{no traìo nominaciju na listi Stranke slobode Jerga Hajdera). Aktivan u Panevropskoj uniji svoga oca, predsednik zajednice Alpen-Adria Arbeitkreis, mladi nadvojvoda gleda na Evropsku uniju prvenstveno kao na zajednicu bezbednosti koja }e da se pro{iri do ruske granice. Frawo Kuhari}, primas Hrvatske, krstio je 20. septembra 1997. u zagreba~koj katedrali wihovog tri meseca starog sina, wegovo carsko i kraqevsko viso~anstvo nadvojvodu Ferdinanda Zvonimira. Ime Zvonimir protuma~eno je kao odavawe priznawa hrvatskom narodu, to je ime hrvatskog monarha koji je ujedinio zemqu u jedanaestom veku. S tim imenom, de~ak je na putu da bude nominovan za kraqa Hrvatske, u slu~aju da to mesto nekad postane aktuelno. Nadvojvotkiwa Fran~eska je objasnila da su odlu~ili da krste sina u Zagrebu zbog toga {to su se ona i wen mu` upoznali u Zagrebu tokom oktobra 1991. godine. Od na{eg ven~awa, oboje smo radili za ovu zemqu ja preko moje fondacije za o~uvawe umetni~kog nasle|a, a Karlo preko Evropskog parlamenta, kako bi se olak{ala integracija Hrvatske u EZ. U januaru 1996. Habzburg je u holu Evropskog parlamenta priredio izlo`bu fotografija na kojima se Hrvatska predstavqa kao zemqa u srcu Evrope. Me|u slikama spomenika (ukqu~uju}i i rimske) ispod kojih stoji potpis Hrvatska kultura, nalazi se i slika razorenog Vukovara ispod koje stoji potpis Srpska kultura. Od 1993. drugi sin Ota fon Habzburga, Georg, ìvi u Budimpe{ti. Pribavio je ma|arsko dràvqanstvo kao \er|i i kaè da jedva ~eka da predstavqa Ma|arsku u Evropskom parlamentu, kada ta zemqa postane ~lan Evropske unije. U me|uvremenu, mladi Habzburg je ~lan saveta Nacionalnog muzeja (gde je odràn i wegov svadbeni prijem) i vodi programirawe jedne popularne radio-stanice u Ma|arskoj. Karlo, \er|i i Zvonimir mogu lako da pretenduju na prestole triju nekada{wih habzbur{kih zemaqa Austrije, Ma|arske i Hrvatske u slu~aju da politi~ka pat-pozicija ponudi priliku kakva je bila ona {to je dovela do povratka Huan Karlosa na {panski presto. Premda to izgleda neverovatno, evropski zaokret udesno mogao bi da ponudi iznena|ewa za koja su ovi qudi u najmawu ruku pripremqeni. Raspad Jugoslavije na vi{e na~ina ohrabruje ovu hipoteti~nu restauraciju. Utvr|uju}i da je Jugoslavija bila neodrìva, ona daje podr{ku ideji da su Srbi krivci za Prvi svetski rat i da je nasilna abdikacija Habzburga bila tragi~na istorijska gre{ka. Otcepqewem Hrvatske stvorena je jedna konzervativna katoli~ka dràva sa sna`nom rojalisti~kom nostalgijom za sredwovekovnom hrvatskom kraqevinom. Budu}i da je odanost Habzburgovcima deo hrvatske konzervativne tradicije, povratak Habzburga na vlast u Hrvatskoj je verovatniji nego u bilo koji deo biv{e AustroUgarske imperije. Na op{tem planu smrt Jugoslavije donela je obrt prema tipu duboko konzervativne etni~ke svesti koja favorizuje paternalisti~ku monarhiju. (isto; str. 117-121)
631
XX EPILOG UNI[TAVAWA SRPSKOG NARODA, SRPSKE VERE I KULTURE U HRVATSKOJ

1. Progon, pogrom, genocid, dràvno nasiqe
Kona~ni crni bilans zlo~ina i etni~kog ~i{}ewa srpskog naroda u Hrvatskoj je oko 7. 000 ubijenih i skoro milion proteranih. U Hrvatskoj je pre rata ìvelo oko 700.000 Srba i jo{ oko 300.000 Srba koji su se izja{wavali kao Jugosloveni, a danas ih nema ni 100.000, {to zna~i da je proterano vi{e od 900.000. Mr Mile Daki} u svom radu Politi~ki, qudski i materijalni gubici srpskog naroda u Hrvatskoj krajem 20. i po~etkom 21. vijeka, izloènom na Okruglom stolu u Beogradu, 26. oktobra 2004. godine, istakao je da nema primjera u evropskoj istoriji 20. vijeka, da jedan istorijski i evropski narod doìvi razmjere tragedije, zlo~ina i genocida, etni~kog ~i{}ewa, pqa~ke i vi{egodi{weg li{avawa elementarnih qudskih prava, kao {to je to doìvio srpski narod u Hrvatskoj, od hrvatskih {ovinista, fa{ista, komunista i hrvatske dràve koju je kroz istoriju stvarao i branio. U poglavqu Postizawe pune nacionalne ravnopravnosti (politi~ka, nacionalna i kulturna subjektivizacija), mr Daki} sagledava sticawe nacionalne samobitnosti srpskog naroda u prvoj polovini 17. veka, a onda i sticawe statusa ravnopravnog naroda u Hrvatskoj u 19. veku. Nacionalna samobitnost srpskog naroda u Habzbur{koj carevini i kraqevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji po~iwe u prvoj polovici 17. vijeka, {to je vidqivo u Diplomi Ferdinanda II iz 1627. godine i Statutima Valahorum 1630. godpne. U ovim carskim dokumentima Srbi Kraji{nici postaju slobodarska oaza u feudalnoj Evropi. Oni su vlasnici zemqe, koju mogu i prodavati, {to je nepoznanica u ostalim dijelovima Hrvatske, Slavonije i Habzbur{kog carstva. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 73) U 19. vijeku srpski narod u Hrvatskoj je postigao status ravnopravnog naroda, koji je rezultat wegovog politi~kog, ekonomskog i kulturno-prosvjetnog organizovawa. Bez predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj se nije rje{avao niti jedan bitan politi~ki i dràvnopravni problem. Suo~en sa zna~ajem srpske participacije u svim oblastima ìvota Hrvatski sabor je 1867. godine usvojio Izjavu u kojoj pi{e: Sabor trojedne kraqevine izjavquje sve~ano, da trojedna kraqevina priznaje narod srpski, koji u woj stanuje, kao narod s hrvatskim narodom istovetan i ravnopravan. (isto; str. 74) Frawo Josip I je, 14. maja 1887. godine, proglasio Zakon o ure|ewu posalah crkve gr~ko-isto~ne i uporabi }irilice u Kraqevini Hrvatskoj i Slavoniji u kojem ozakowuje pravo Srba, pravoslavnih vjernika, u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, na crkvenu autonomiju i upotrebu }irilice. (isto; str. 74) Politi~ka i nacionalna ravnopravnost s hrvatskim narodom u Hrvatskoj dolazi do pune kulminacije po~etkom 20. vijeka, u periodu hrvatskosrpske koalicije, kada udruène politi~ke snage Hrvata i Srba usvajaju i
632
potvr|uju dva bitna dokumenta o me|unacionalnim odnosima: Rije~ku (3. oktobra 1905) i Zadarsku rezoluciju (17. oktobra 1905). Potpisom Rije~ke rezolucije, predstavnici politi~kih stranaka srpskog naroda su pristali da podrè hrvatske interese u Dalmaciji i Slavoniji, a za uzvrat da se sa strane Hrvata obavezno prizna ravnopravnost srpskog naroda s hrvatskim. Srpski poslanici Be~kog parlamenta i Dalmatinskog provincijalnog sabora su na sastanku u Zadru, 17. oktobra 1905. godine, podràli Rije~ku rezoluciju i izglasali Zadarsku rezoluciju, kojom daju podr{ku Hrvatima u nastojawu da prisajedine Dalmaciju Hrvatskoj i Slavoniji, pod uslovom pune ravnopravnosti izme|u Hrvata i Srba, te da se zajedni~ki slu`beni jezik naziva srpski ili hrvatski, te da zajedni~ka pisma budu latinica i }irilica, da se u {kolama u~e hrvatska i srpska istorija, da se u op}inama gdje ima preko 1/3 srpskog naroda pored hrvatske isti~e se i srpska zastava. Poslije obostranog prihvatawa Rije~ke i Zadarske rezolucije, 12. decembra 1905. godine, objavqeno je formirawe Hrvatskosrpske koalicije koja, u maju 1906. godine, pobje|uje na izborima Narodnu unionisti~ku stranku i preuzima vlast u Hrvatskoj. (isto; str. 74) Predstavnici srpskoga naroda su zauzimali i najvi{e funkcije u vlasti Hrvatske. Oni su bili i predsjednici Hrvatskog sabora: Nikola Kresti}, ro|en u Zagrebu (od 1873. do 1884), Dane Stankovi} Danilo, iz Vrginmosta (1897. do smrti 1898), Vaso \ur|evi} iz Osijeka, dr Bogdan Medakovi} iz Like (od 1913. do 1918). (isto; str. 75) Istovremeno, srpska nacionalna ravnopravnost se nagla{eno manifestirala u oblastima nauke, bankarstva, kulture i umjetnosti. Prilikom formirawa Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1866. godine, u woj su i predstavnici srpskoga naroda: dr Jovan Suboti} (pjesnik, dramski pisac i politi~ar), \uro Dani~i} (ugledni srpski filolog) je prvi generalni sekretar JAZU. Kasnije u wu ulaze i drugi Srbi: matemati~ar dr Vladimir Vari}ak (od 1904. godine), istori~ar dr Gavro Manojlovi}, slikar Pavle Paja Jovanovi} (po~asni ~lan od 1919. godine), dr Boìdar Petranovi}, Danilo Medakovi} i drugi. U {irewu pismenosti, nauke i kulture, na podru~ju Hrvatske stasavaju brojne istaknute li~nosti: Dositej Obradovi}, Zaharije Orfelin, Sava Mrkaq, Lukijan Mu{icki, Boìdar Petranovi}, Nikola Tesla i drugi, a da se i ne spomiwu brojni Srbi katolici u Dubrovniku, od 16. do 20. vijeka: Trojan Gunduli}, Ivan Gunduli}, Jevta Qubibrati} Jeronim, Ru|er Bo{kovi}, Lujo Vojnovi}, Ivo Vojnovi}, Medo Puci}, Vlaho Bukovac, Matija Ban, \uro Vojnovi}, Ivo Stojanovi}, Antun Fabris i drugi. Srbin Hristofor Stankovi} je finansirao izgradwu prvog kazali{ta u Zagrebu. (isto; str. 75) U pripremama stvarawa prve Jugoslavije, 1918. godine, s podru~ja Austrougarske monarhije nastupaju tri subjekta, odnosno tri ravnopravna naroda: Hrvati, Slovenci i Srbi. Glas Slovenaca, Hrvata i Srba, 29. oktobra 1918, na naslovnoj strani objavquje osnivawe slobodne, suverene dràve Slovenaca, Hrvata i Srba, da bi predstavnici ove dràve, nastale na ru{evinama AUM, 1. decembra, predali prestolonasqedniku Aleksandru
633
Kara|or|evi}u, adresu Narodnog vije}a u kojoj izraàvaju èqu ulaska: Slovenaca, Hrvata i Srba s podru~ja AUM u zajedni~ku dràvu s Kraqevinom Srbijom i Crnom Gorom. Srbi s podru~ja AUM su i u ovim vremenima i dokumentima bili potpuno ravnopravni s Hrvatima i Slovencima. (isto; str. 75) U toku raspada Kraqevine Jugoslavije, 10. aprila 1941. godine, u Zagrebu je progla{ena Nezavisna Dràva Hrvatska, koja je, zahvaquju}i Nema~koj, prisvojila Srem, Bosnu i Hercegovinu. Srpski narod na podru~ju ove fa{isti~ke dràve se na{ao van zakona. Dràvnim nasiqem srpski narod je masovno ubijan, protjerivan i nasilno prevo|en na katoli~ku vjeru. Zabrawena je upotreba }irilice i srpsko ime. Na podru~ju NDH hrvatska vojska i policija je ubila preko milion Srba. Komunisti~ka partija je sakrivala u ratu i poslije wega istinu o genocidu nad srpskim narodom. Zbog bezizlaza u kojem se na{ao, srpski narod se digao na masovni oruàni ustanak, na ~ije ~elo su se vrlo brzo (i tragi~no za srpski narod) postavili komunisti, pa je generalno uzev{i, srpski oruàni ustanak sve vi{e poprimao komunisti~ki i antisrpski karakter. (isto; str. 75-76) Srpski narod nije priznao fa{isti~ku NDH, pa se 27. jula 1941. godine digao na masovni oruàni ustanak. U mnogim dokumentima Zemaqskog antifa{isti~kog vije}a narodnog oslobo|ewa Hrvatske (ZAVNOH) zagarantirana je puna nacionalna jednakost i dràvotvornost srpskog naroda u Hrvatskoj. U Rezoluciji Prvog zasijedawa ZAVNOH-a, odrànom na Plitvicama i Oto~cu 1943. godine, pi{e: ZAVNOH je sastavqen od predstavnika hrvatskog i srpskog naroda, te nacionalnih mawina u Hrvatskoj, bez obzira na wihovu politi~ku i vjersku pripadnost. U Rezoluciji Drugog zasijedawa ZAVNOH-a, odrànog u Pla{kom oktobra 1943. godine, pi{e: Nema, ne smije i ne}e biti Hrvatske u kojoj Srbima ne bi bila zajam~ena puna ravnopravnost i jednakost. Uo~i Tre}eg zasijedawa ZAVNOH-a u Topuskom cijelu no} se vije}alo, da li }e Srbi u Hrvatskoj imati status ravnopravnog naroda ili politi~ku autonomiju. Mo{a Pijade je zastupao politi~ku autonomiju, a Milovan \ilas i predstavnici hrvatskog naroda, da Srbi dobiju status ravnopravnog naroda. Bio je to i stav Josipa Broza Tita, pa je taj status ozakowen u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i gra|ana demokratske Hrvatske, u ~ijem prvom ~lanu pi{e: Hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj potpuno su ravnopravni. Nacionalnim mawinama u Hrvatskoj osigurat }e se sva prava na nacionalni ìvot. U prvom Ustavu Narodne Republike Hrvatske iz 1947. godine, u ~lanu 2 pi{e: Srbi u Narodnoj Republici Hrvatskoj ravnopravni su sa Hrvatima. U Ustavu SR Hrvatske 1974. prikriveno je izbjegnuto spomiwawe izri~ite ravnopravnosti srpskog naroda. U Osnovnim na~elima je formulacija: Hrvatski narod, zajedno sa srpskim narodom i narodnostima u Hrvatskoj, u skladu sa svojim povijesnim i slobodarskim te`wama, izvojevao je u zajedni~koj borbi s drugim narodima i narodnostima Jugoslavije u Narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji nacionalnu slobodu....
634
Ovdje se vidi samo jedan ustavni subjekt hrvatski narod, a drugi, srpski narod se spomiwe samo kao poluga stvarawa Socijalisti~ke Republike Hrvatske. (isto; str. 76-77) U poglavqu Politi~ko i vojni~ko organizovawe, me|unarodna za{tita i izgon srpskog naroda, Daki} nagla{ava da paralelno s hrvatskom nasilnom secesijom iz sastava SFRJ, dolazi do politi~kog organizovawa i drugog ravnopravnog naroda, srpskog naroda u Hrvatskoj. Srpski narod, u ve}inskim dijelovima Krajine je istakao svoje politi~ke ciqeve na Velikom srpskom saboru u Srbu 25. jula 1990. godine. Usvojena je Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda. U ~l. 1 je istaknuto: U granicama SR Hrvatske koja je dràva i srpskog naroda koji ìvi u SR Hrvatskoj, srpski narod je na osnovu svojih geografskih, istorijskih, dru{tvenih i kulturnih osobenosti, suveren narod sa svim pravima koja sadràva suverenost naroda. Srpski narod u SR Hrvatskoj ima puno pravo da se, u zajedni{tvu sa hrvatskim narodom ili samostalno, pri uspostavqawu novih odnosa u Jugoslaviji opredjequje za federativno ili konfederativno dràvno ure|ewe. Srpski narod je izvodio svoja prava iz statusa i prava svakog ravnopravnog i politi~kog naroda. Koliko je hrvatski narod imao svoje prirodno pravo da se izdvaja iz sastava SFRJ, isto je pravo imao i srpski narod, na teritoriji gdje je apsolutno ve}inski, da odlu~uje o svojoj budu}nosti, jer su u Ustavu SR Hrvatske bila priznata dva ravnopravna naroda. Ta misao je upravo i izraèna u citiranoj Deklaraciji. Na ovom Saboru je prisustvovalo oko 200.000 Srba gdje je formirano Srpsko nacionalno vije}e, kao politi~ko predstavni{tvo srpskog naroda u Hrvatskoj. Po~etno, srpski narod nije imao namjeru da se izdvaja iz sastava Hrvatske, ali je udaqavawe izme|u dva naroda sve vi{e raslo zbog otvorenog poistovje}ivawa HDZ vlasti i fa{isti~ke NDH, koja je ostala u negativnom kolektivnom pam}ewu srpskog naroda, po zlu i masovnim zlo~inima. Poslije provedenog referenduma, Srpsko nacionalno vije}e je 30. septembra 1990. godine proglasilo, na zasijedawu u Srbu, srpsku autonomiju u Hrvatskoj. Iz straha da se ne ponovi zlo~in, srpski narod se paralelno naoruàvao kao i hrvatski. Uo~i progla{ewa Hrvatskog ustava, krajem 1990. godine, u Kninu je 21. decembra 1990. progla{ena SAO Krajina. Predsjednik SAO Krajine, dr Milan Babi} je forsirao odvajawe SAO Krajine iz sastava Republike Hrvatske, pa je 18. marta 1991. SO Knin, ~iji je predsjednik bio dr Milan Babi}, donijela odluku o odvajawu od Republike Hrvatske. Na sjednici Srpskog nacionalnog vije}a, aprila 1991. u Korenici, na insistirawe dr Milana Babi}a, donesen je zakqu~ak, da se raspi{e referendum o prikqu~ewu SAO Krajine Srbiji. Uslijedilo je formirawe Skup{tine SAO Krajine 30. aprila, a 12. maja je organiziran referendum o prikqu~ewu SAO Krajine Srbiji. Krajem maja iste godine osnovana je i Vlada SAO Krajine, ~iji je predsjednik bio dr Milan Babi}. Vrhunac kraji{kog samoorganizovawa je bio 19. decembra 1991, kada je progla{ena Republika Srpska Krajina. SAO i RSK su djelovale kao zasebna dràva 4 godine, 8 mjeseci i 15 dana.
635
Od proqe}a 1992. bila je pod za{titom Ujediwenih nacija. Rezolucijom Savjeta bezbjednosti br. 743, od 21. februara 1992. godine, ozvani~en je Vensov plan, kojeg su, 23. novembra 1991. godine, u @enevi potpisali Sajrus Vens, Slobodan Milo{evi}, Frawo Tu|man i Veqko Kadijevi}. Plan je garantirao mirno rje{ewe odnosa izme|u Hrvatske i RSK. Republika Hrvatska je izvr{ila masovno etni~ko ~i{}ewe Zapadne Slavonije, krajem novembra i po~etkom decembra 1991, a 21. juna 1992. izvr{ila je vojni~ki napad na Miqeva~ki plato, 21. januara 1993. na Ravne Kotare, pa 9. septembra 1993. na podru~je ju`ne Like (Meda~ki yep). U ovim agresivnim vojnim akcijama poginulo je vi{e stotina srpskih civila. Poslije neuspjeha potpisivawa plana Z-4, januara 1995, kada je Milo{evi} zabranio rukovodstvu Krajine da prime plan i da o wemu raspravqaju, Hrvatska je po~ela sa pripremama vojnih operacija Bqesak, na Zapadnu Slavoniju i Oluja na podru~ja Banije, Korduna, Like i Dalmacije. Iako u ovim operacijama otpora nije bilo (tako je dogovoreno u Beogradu i na Palama) hrvatska vojska je osvajala ve} napu{tena podru~ja i masovno palila i razarala srpska sela i naseqa. Srpski narod se povukao u Bosnu i Srbiju, pla{e}i se ponovqenih zlo~ina. Srpska sela i dobra su gorjela i mjesecima poslije vojne operacije. Mnogi od onih koji nisu bjeàli pobijeni su. U Doqem Lapcu od 43, ubijeno je 27 civila. Prema poimeni~nim spiskovima i do sada prikupqenim podacima Veritasa, u Bqesku i Oluji je ubijeno 2.190 Srba, od kojih su gotovo svi civili, jer se vojska povla~ila bez borbe. Srpski narod se u pretrpanim kolonama povla~io iz Krajine. Usput je doìvqavao avio bombardovawe izbjegli~kih kolona, zasjede i masovna ubistva, posebno na podru~ju Banije, od Gline do Dvora na Uni. Prema popisu izbjeglica u SRJ 1996. godine iz Hrvatske je protjerano 356.887 pripadnika srpskog naroda, a u Republiku Srpsku 48.000 ili ukupno 404.887 Srba iz Hrvatske. Prema popisu stanovni{tva 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 581.663 Srba, {to ukazuje na podatak da ih je ostalo u Hrvatskoj 176.776. Popis izbjeglica 1996. godine nije obuhvatio sve izbjeglice protjerane iz Hrvatske. Vojni obveznici se nisu prijavqivali jer su dolaskom u Srbiju masovno hap{eni i prebacivani na bosansko rati{te, a i Zakon o izbjeglicama Srbije propisuje da su izbjeglice u Srbiji vojni obveznici. Pribli`ni podaci o broju protjeranih iz Hrvatske se mogu dobiti, kada se u ukupan broj Srba u Hrvatskoj dodaju i oni koji su se u popisima izjasnili kao Jugosloveni. Popis izbjeglica i prognanika iz Hrvatske pokazuje da nisu protjerivani Srbi iz pobuwenih dijelova Krajine, nego iz ~itave Hrvatske, gdje nije bilo ratnih operacija. Popis pokazuje da se radilo i radi o sistematskom etni~kom marketingu iza kojeg je stajala dràva Hrvatska sa svim svojim potencijalima prinude i nasiqa. (isto; str. 77-79) Nu`no je traìti motive, za{to je srpski narod protjeran iz Republike Hrvatske i objaviti istinu. Analizom broja i mjesta iz kojih su Srbi protjerani dolazi se do zloslutne i optuùju}e istine, da su Srbi progoweni i ubijani samo zato {to su Srbi, a ne zato {to su se bunili protiv fa{isoidnog stawa u Hrvatskoj. Za{to je u hrvatskoj Oluji u Dowem Lapcu, od 43 pripadnika srpskog naroda, koji nisu bjeàli u Srbiju, ubijeno 27?
636
I poslije ove istine mnogi politi~ari u Hrvatskoj govore da su Srbi dobrovoqno napustili Hrvatsku i sve svoje ostavili. Srpska pobuna protiv nasiqa i fa{izacije u Hrvatskoj je i{la na ruku planovima progona i istrebqewa. Predsjednik Hrvatske dr Frawo Tu|man je izjavio na Trgu bana Jela~i}a u Zagrebu, da je Hrvatskoj rat bio potreban u stvarawu samostalne nacionalne dràve. Motivi progona i uni{tavawa su sasvim isti kao u toku Drugog svjetskog rata, kada je na prostorima NDH ubijeno oko milion Srba. Postavqa se pitawe, za{to su Srbi protjerani u ovolikom broju iz dijelova Hrvatske gdje nije bilo ratnih dejstava i Republike Srpske Krajine? Analizom tih podataka otkriva se puna istina o sudbini i golgoti srpskog naroda u Hrvatskoj. (Zagreb 7560, Rijeka 5127, Vara`din 420, Virovitica 3231, Zadar 9036, Sisak 9401, Crikvenica 215, Dubrovnik 2147, \akovo 602, Imotski 358, Karlovac 13240, Makarska 163, Ogulin 5325, Opatija 221, Pore~ 210, Buje 229, Pula 1820, Cres-Lo{iw 147, Jastrebarsko 263). Popis izbjeglica i prognanika u SRJ 1996. godine odgovara na pitawe razloga progonstva srpskog naroda. Iz ostalih dijelova Hrvatske, van RSK, ratnih zona i dejstava protjerano je ukupno 141.887 Srba. Ovo je egzaktan podatak koji se odnosi samo na izgon Srba u Srbiju i u Crnu Goru. Ne treba zaboraviti da je broj izgona u SCG jo{ ve}i jer se vojni obveznici zbog hap{ewa nisu prijavqivali kao izbjeglice u SRJ. Ne postoje podaci koliko je Srba protjerano iz hrvatskih gradova u druge zemqe svijeta. Odgovoriti na ova pitawa zna~i na}i pravi razlog progonstva srpskog naroda iz Hrvatske i sagledati dubinu i su{tinu etni~kog ~i{}ewa, posebno zato {to je hrvatska dràva odmah po izgonu naroda iz gradova oduzela wihove stanove, svu pokretnu i nepokretnu imovinu, bez prava na povratak stanova i imovine. Zato je etni~ko ~i{}ewe srpskog naroda iz hrvatskih gradova najsna`niji oblik etno-banditizma, jer su prognanici ostali bez prava na povratak. Taj vid etni~kog ~i{}ewa je u po~etku sadràvao i svoju trajnu zavr{nicu. Ako se uzme, da je tada{wa prosje~na jugoslavenska porodpca imala 2,8 ~lanova, onda su samo evidentirani prognanici iz hrvatskih gradova u SRJ ostali bez 50.678 stanova. Ovaj etno-marketing je porazan za srpski narod i zato {to je iz hrvatskih gradova protjerana srpska inteligencija. Time je srpski narod u Hrvatskoj ostao bez kormilara i nacionalnih osjetila neophodnih za postojawe i opstanak svakoga naroda. U ovim razmatrawima ne treba zaboraviti ni 48.000 Srba iz Hrvatske koji su na{li uto~i{te u Republici Srpskoj, a sasvim je izvjesno da je vi{e desetina hiqada Srba na{lo skloni{te u mnogim dràvama svijeta. Sve se radilo planski. Etni~ko ~i{}ewe iz gradova sadràva kidawe nacionalne ki~me i daje planerima najdjelotvornije rezultate. Srpski stanovi s pokretnom imovinom su po hitnom postupku dodijeqeni Hrvatima, a zatim prodani. Ovom anticivilizacijskom zavjerom prognani Srbi su osu|eni na trajno progonstvo i nestajawe. Ostali su bez stanova koje su izgradili svojim li~nim izdvajawem iz li~nog dohotka, bez pokretne imovine i dokumenata o identitetu, bez najdraìh uspomena, bez radnog staà i rad637
nog mjesta, kao osnovne pretpostavke svakog ìvota u gradovima. Nevra}awem stanova, pokretne imovine i radnih mjesta protjeranim Srbima, oni su maksimalno du{evno i materijalno ubijeni, onesposobqeni za ìvot i za bilo kakav povratak. Hrvatska je za rje{avawe stambenih problema Srba u hrvatskim gradovima izmislila ~udesnu kategoriju stambenog zbriwavawa, kao da se ne radi o ìvim qudima koji znaju svoja prava, imaju svoj ponos i dostojanstvo. (isto; str. 81-82) U poglavqu Ostali gubici srpskog naroda u Hrvatskoj krajem 20. i po~etkom 21. vijeka (ukidawe statusa ravnopravnog naroda), Daki} sagledava politi~ke i nacionalne gubitke, gubitke op{tih qudskih prava, imovine i imovinskih prava, duhovne i qudske gubitke. U Ustavu Republike Hrvatske, od 23. decembra 1990. godine, srpski narod je grubim dràvnim nasiqem izba~en nz Ustava, {to je dovelo do bezumnog i tragi~nog rata. Ovim takozvanim Boì}nim ustavom, grubo su pogaèni svi dokumenti u kojima je srpski narod u Hrvatskoj (kroz vijekove) bio potpuno ravnopravan s hrvatskim narodom u Hrvatskoj. Srpski narod se nije mogao pomiriti s ovim politi~kim nasiqem, koje je podsje}alo na wegovu vanzakonsku poziciju, poslije osnivawa fa{isti~ke Nezavisne Dràve Hrvatske 1941. godine, koja je zapam}ena po masovnim ubistvima, progonima i genocidu prema srpskom narodu. U Ustavu Republike Hrvatske Srbi se spomiwu samo u preambuli, koja ima deklarativni, a ne obavezuju}i zna~aj. Ovim jednostranim aktom ukinute su sve srpske privilegije, dobivene od Austrijskog i Austro ugarskog carstva, posebno od Ferdinanda II, Ferdinanda III, Leopolda I, Marije Terezije (Militar Grenz Rechte iz 1754), Zakonom Frawe Josipa I (1887). Poni{tena je Izjava Hrvatskog sabora o ravnopravnosti Hrvata i Srba (1867), Rije~ka rezolucija i Zadarska rezolucija (1905), zajedni~ka vladavina i istorijski dokumenti Hrvatskosrpske koalicije, puna nacionalna ravnopravnost pri stvarawu prve Jugoslavije (1918), Rezolucije Prvog i Drugog zasedawa ZAVNOH-a, Deklaracija o osnovnim pravima naroda i gra|ana Demokratske Hrvatske koja je doneta 9. maja 1944. godine na Tre}em zasedawu ZAVNOH-a u Topuskom. Ukinuta je }irilica i odluke srpskih kongresa u [ibeniku, januara 1945. i septembra 1945. u Zagrebu, kao i sve ustavne odredbe o punoj ravnopravnosti od 1947. do 1990. godine. U oktroiranom Ustavu su nacionalisti~ke odredbe nepoznate u ustavima demokratskih evropskih dràva: Hrvatski sabor i narod neposredno, samostalno, u skladu sa Ustavom i zakonom odlu~uju: o ure|ewu gospodarskih, pravnih i politi~kih odnosa u Republici Hrvatskoj, o o~uvawu prirodnog i kulturnog bogatstva i kori{}ewu wime, o udruìvawu i savezu s drugim dràvama (~lan 2, stav 4). Ovo je poni{tavawe svakog oblika gra|anske dràve u kojoj 25 odsto stanovnika nisu Hrvati i ne mogu u~estvovati u ekonomskom i politi~kom ìvotu svoje dràve. Postoje brojne diskriminacije u Zakonu o blagdanima. U Zakonu o Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti (Narodne novine 34/91) stoji: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti je pravni sqednik Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1941 1945..., dakle ne i sqednik Jugo638
slavenske akademije znanosti i umjetnosti, osnovane u Zagrebu 1866. godine, pa ponovo je od 1945. do 1990. delovala pod istim imenom. O~ita nacionalna diskriminacija je ozvani~ena u republi~kom buyetu (prora~unu), u odnosu na Srbe u {kolovawu i {tampi. Me|unarodna zajednica je prihvatila (nadajmo se privremeno) duple standarde na biv{im jugoslavenskim prostorima, da stawe nacionalnih prava u BiH bude kao prije rata (tri ravnopravna naroda), a u Hrvatskoj da od dva ravnopravna naroda (Hrvati i Srbi) ostane samo jedan hrvatski narod. To je sasvim sigurno kamen spoticawa za sre}niju i razboritiju budu}nost, za harmoniju ìvota, za mir na balkanskim prostorima. Nepravde }e samo sa~ekati neka druga vremena i namirivati svoje dugove, na obostrano zlo i uzurpatora i nezadovoqnika. Tragi~no je {to svi ovi oblici uzurpacija, oktroiranih ozakowewa niti u struci, niti u mati~nim sredinama diplomatskim kanalima, niti s naslova me|unarodnih konvencija nemaju nigdje za{tite, osim na~elnih stajali{ta i moralnih nadawa. (isto; str. 82-83) Stvarawem nacije-dràve i izgonom stotina hiqada Srba, Hrvatska je ukinula wihova osnovna qudska prava: pravo na slobodan ìvot, pravo na dom i zavi~aj, pravo na katastar, pravo na dosqedno i pravi~no socijalno i penziono zbriwavawe, pravo na ìvot dostojan ~ovjeka, pravo na politi~ku participaciju koja je kroz vijekove postojala... Hrvatska je oruànim akcijama protjerala svoje dràvqane i u wihove ku}e i stanove uselila dràvqane druge dràve i dala dràvqanstvo na ku}nim brojevima svojih dràvqana. Strane dràvqane iz BiH je svesrdno primila i pomaè samo zato {to su hrvatske nacionalnosti. To je ne{to {to se moè upore|ivati samo s najcrwim vremenima fa{izma i staqinizma. To je jedina dràva u svijetu koja traì od svojih gra|ana da pi{u molbe za povratak u svoju ku}u stan ili zavi~aj. O povratku odlu~uje hrvatska policija. Time je povre|en Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, kojeg je Hrvatska potpisala 12. oktobra 1995. godine: Niko ne moè biti proizvoqno li{en prava da u|e u svoju zemqu (~l. 4). Sudbina srpskog naroda se rje{ava uredbama i odlukama, a putem zakona se reguli{u odnosi doseqenih Hrvata koji su u srpskim ku}ama i koji uìvaju srpsku imovinu. Postoji mno{tvo kapilarnih metoda usmjerenih protiv qudskih i prava na povratak. To se posebno manifestira kod niìh organa vlasti: podizawe li~nih dokumenata, radnog staà, obrazaca M-4 o radu, prijetwa tajnim spiskovima zlo~inaca, povremena ubistva i hap{ewa, dolasci policije u dvori{ta povratnika, odmjeravawe visine penzije prema nacionalnoj pripadnosti, zara~unavawe kamata za sve ratne godine za prijeratne kredite, progoni iz svojih dvori{ta od onih kojima je dràva dala srpsku imovinu, odbijawe svakog prava u procesima privatizacije, nemogu}nost participacije u vrijednostima samodoprinosima izgra|enoj infrastrukturi. Najteè je shvatiti, da takav oblik nasiqa i kr{ewa elementarnih qudskih prava traje 14 godina, a za najve}i dio prognanika punih 10 godina. Ova ~iwenica dodatno optuùje, ali ne samo dràvu Hrvatsku. Da bi poli639
ti~ki sarkazam bio u potpunosti zadovoqen, hrvatska politika i dràva plasiraju neistinu, da su Srbi sami napustili svoje ku}e, stanove i zavi~aje. Time se ovu nemo}nu i izmu~enu kategoriju dràvqana Hrvatske dodatno psihi~ki optere}uje i zalu|uje. Bitno i nedvosmisleno je povre|ena Op{ta deklaracija o pravima ~ovjeka, koju je usvojila Generalna skup{tina UN 1948. godine: Svako ima pravo da svagdje bude priznat kao pravni subjekt (~l. 6). Progonstvom svojih dràvqana, otimawem stanova i ku}a, razbijawem porodica, Hrvatska je proglasila nevaè}om sve odredbe ove deklaracije, jer Niko ne smije biti izloèn proizvoqnom mje{awu u privatni ìvot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ~ast i ugled. Svako ima pravo na za{titu zakona protiv ovog mje{awa ili napada (~l. 12). Srpska prava u Hrvatskoj su u praksi neostvariva, jer doma}i sudovi zateù godinama prazne sporove, a o{te}eni se moè àliti u Strazburu ili Komitetu za qudska prava UN poslije okon~awa spora u Hrvatskoj koji se razvla~i u nedogled. Da se u Hrvatskoj desio progon i pogrom srpskoga naroda, etnocid velikih razmjera i dràvno nasiqe, vidi se iz uporednih podataka u popisima stanovni{tva: Poznato je, da u strukturi Jugoslavena ima preko 80 odsto Srba i da je udio srpskog naroda uo~i rata bio iznad 900.000, odnosno preko 20 odsto od ukupnog stanovni{tva Hrvatske i da u Hrvatskoj nedostaje oko 700.000 Srba. Bar poslije posqedweg popisa svijetu mora biti jasno {ta se desilo. (isto; str. 83-85) Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima potpisan u Wujorku 16. 12. 1966, koji je supotpisala Hrvatska 12. oktobra 1992, propisuje: Da bi postigli svoje ciqeve, svi narodi mogu slobodno da raspolaù svojim bogatstvima i svojim prirodnim izvorima... Jedan narod ne moè ni u kom slu~aju da bude li{en svojih vlastitih sredstava za ìvot (~l. 1). Postavqa se pitawe, kako je srpski narod izba~en iz Ustava Hrvatske, a stotine hiqada protjerano je i pretvoreno nasiqem, ratom i etni~kim ~i{}ewem u nacionalnu mawinu? Kako se desilo da jedan istorijski narod bude vojni~ki protjeran iz za{ti}enih zona UN? To je sramotna stranica istorije OUN, koja se nikada i ni~im ne}e mo}i pravdati pred demokratskim svijetom. To je zaista bio zlo~ina~ki pohod protiv ìvota u kojem se sve ru{ilo: Oni su ru{ili sve postoje}e: dràvu, privredu, politi~ki sistem, javne ustanove, stambene ku}e, preduze}a, crkve i yamije, objekte materijalne kulture. Oni su li~ili na mongolske i tatarske horde iz ranog sredweg vijeka. U tome pohodu srpski narod je izgubio i svoju privatnu imovinu, nepokretnu i pokretnu, ~ije se vra}awe neprekidno odlaè u ciqu stvarawa ~iste nacionalne dràve. U ovim ponovqenim suludim vremenima dràva nacija zamewuje dràvu partiju koriste}i wene obrasce. Nacionalni identitet ove nove dràve se dokazuje netolerancijom, diskriminacijom i suprotstavqawem drugima. To je novi oblik rasizma nacionalizma, ~iji su ishodi etni~ko ~i{}ewe, nasilno iseqavawe, u koliko se ne radi o uni{tewu populacija stranih nacija. To je povratak pod novom legitimno{}u arhetipovima rasizma. (isto; str. 86)
640
U Hrvatskoj se dogodio slu~aj bez presedana. Da su svi srpski prostori oktroiranim aktom konfiscirani, ma kad je to me|unarodnim pritiscima derogirano, onda se novim oblicima oktroirawa sve zauzelo pod privremenu upravu i najzad zapo~eta nezasnovana kolonizacija, a da se vlasnike nije deposjediralo... Qude se ~upalo iz korijena, ubijalo ili progonilo i to jo{ traje.... Zatim se zatire katastar, mati~ni listovi, zatiru se toponimi ili se vr{i wihova prenominacija, zatire se onomastika, vlasni{tvo se dodjequje nezasluèno anonimusima, od onih u gradovima do onih prognanih iz drugih prostora... U Hrvatskoj je osnovana agencija za otima~inu srpskih blaga i dobara, imovine i zavi~aja. Ina~e svaka druga rasprava o Srbima u Hrvatskoj je za mene bespredmetna, jer kao svjedok doga|awa, etno-banditizam ocjewujem najve}im zlo~inom na{eg doba... Rije~ je o zlo~ina~koj strategiji izgona, ili pod zemqu ili van zemqe. Politi~ki i dràvni predstavnici Republike Hrvatske upu}uju srpskome narodu pozive za povratak, {to je vrhunac tragi~ne zbiqe, jer se povratnici ne mogu vratiti u svoje ku}e i dvori{ta, u stanove koji su jedino u Hrvatskoj trajno oduzeti. (isto; str. 86-87) Od svih gubitaka, najteè se doìvqavaju duhovni, jer oni sadràvaju ukupnost postojawa jednog naroda. Nekada Vojna krajina, a u novije vrijeme status ravnopravnog naroda, pa period postojawa SAO i RSK, odlikuju se s bogatim i specifi~nim kulturnim ìvotom. Krajina je dala brojne li~nosti u oblasti nauke. (isto; str. 87) Kraji{ki Srbi su poznati po bogatoj i specifi~noj narodnoj kwièvnosti, objavqenoj u mnogim kwigama. U Krajini su i poznati manastiri: Krupa na rijeci Zrmawi, iz 1317. godine, Krka, na rijeci Krki iz 1350. godine, Dragovi} iz 1397, Pakra, Sveta Ana i Dejanovac u Zapadnoj Slavoniji, Lepavina i Mar~a u Gorwoj Slavoniji, Rmaw, na Uni kod Srba, Gomirje u Gorskom kotaru, Komogovina na Baniji i Orahovica u Slavoniji. U toku Drugog svjetskog rata mnogi manastiri i crkve su uni{teni ili o{te}eni, a u posqedwem ratu od 1991. do 1998. godine uni{teno je 87 pravoslavnih crkava, a 195 je o{te}eno, poru{eno je 45 parohijskih domova SPC i 57 o{te}eno. Uni{tena je specifi~na drevna drevna arhitektura, najintimnije li~ne i porodi~ne uspomene, fotografije, dokumenti i znamewe predaka, svjedoybe, diplome, dokumenti iz katastra, podaci o radu i penzionom staù. Izgonom naroda sve je ba~eno u dubok zaborav i nestajawe. O{te}ene su du{e, toponimi i grobqa. Uni{tene su {kole i domovi kulture. Protjerana je inteligencija i sve lu~ono{e kulture ìvqewa. Jedna od bogatih evropskih kraji{ka kultura je u izumirawu, a ukupan duhovni ìvot kopni i nestaje. Za}utale su gusle, dvoìce, ~etveroìce i bogata usmena predawa. Nestaje jedan izrazito ~ist jezik sa naj~istijim {tokavskim i ijekavskim izgovorom, sa naj~istijom akcentuacijom u Hrvatskoj. (isto; str. 87-88) Postoji zajedni~ka platforma za ubistva pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj u Drugom svjetskom i posqedwem ratu. U oba rata Srbi su ubijani samo zato {to su Srbi. Zlo~ini 1941. godine su po~eli mnogo prije oruànog ustanka. Oruàne snage Nezavisne Dràve Hrvatske su ubile 520
641
Srba u Hrvatskom Blagaju na Kordunu, od 6. do 9. maja, a oruàni ustanak je po~eo krajem jula. Tako je bilo i u ostalim srpskim krajevima. To isto pravilo je primjeweno u Republici Hrvatskoj, od 1991. do 1995. godine. Pripadnici srpskog naroda su ubijani van zona ratnih dejstava, u hrvatskim gradovima: Zagrebu, Sisku, Karlovcu, Osijeku, Splitu, Zadru i drugdje, a da se i ne govori o progonu Srba iz svih hrvatskih gradova. Ne radi se o krivwi, nego o etni~kom ~i{}ewu po svaku cijenu i svim mogu}im sredstvima, s ciqem stvarawa ~iste nacionalne dràve. Prof. dr Svetozar Livada iz Zagreba je za sve ove pogrome dao najadekvatniji izraz: etnobanditizam, o ~emu se, naàlost, uporno }uti. Nejasno je, u ime kojih ciqeva i koje budu}nosti se ovom zlo~ina~kom etni~kom marketingu i oficijelno ne daje pravo ime. Ne samo da su ubijani qudi. Na Krajinu se i{lo sistemom sprène zemqe. Francuski general @an Kot je pisao o hrvatskoj agresiji na Meda~ki yep, septembra 1993. godine: Nisam na{ao znakove ìvota, ni qudi ni ìvotiwa u nekoliko sela kroz koja smo pro{li. Razarawe je potpuno, sistematsko i namjerno. Koliko je ubijeno pripadnika srpskog naroda, u ime hrvatskog naciona, jo{ uvijek nema egzaktnih podataka. Oni se uporno kriju, da bi se smawila odgovornost i da bi se zadrào tempo glorifikacije dràvne politike koja je masovno ubijala i progonila svoje gra|ane druge vjere i nacije. Posebno je te{ko do}i do podataka ubijenih Srba u hrvatskim gradovima, jer su ti podaci dostupni samo onoj strani koja ih prikriva i ne daje u javnost. Isto tako nema istinitih podataka o broju prognanih Srba iz Hrvatske, jer se vi{e desetina hiqada mu{karaca vojnih obveznika nije prijavqivalo u Srbiji i Crnoj Gori. Oni su 1995. i 1996. masovno hap{eni, progla{avani izdajnicima i slani na isto~no slavonsko i bosansko rati{te, shodno Zakonu o izbjeglicama Srbije u kojem su i izbjeglice vojni obveznici. Prema objavqenim podacima Veritasa, koji prikupqa poimeni~ne podatke o `rtvama u RSK ubijeno je ili nestalo: Banija: 1990. 2, 1991. 288, 1992. 71, 1993. 59, 1994. 29, 1995. 473, 1996. 3, 1997. 2, 1998. 1, ukupno 868; Isto~na Slavonija: 1990. 585, 1991. 102, 1992. 28, 1993. 3, 1994. 3, 1995. 3, 1996. , 1997. , 1998. 1, ukupno 721; Kordun: 1990. 1, 1991. 106, 1992. 55, 1993. 41, 1994. 5, 1995. 148, 1996. 6, 1997. 1, 1998. , ukupno 363; Lika: 1990. 1, 1991. 326, 1992. 89, 1993. 198, 1994. 26, 1995. 468, 1996. 10, 1997. 7, 1998. 6, ukupno 1131; Dalmacija: 1990. 1, 1991. 261 1992. 213, 1993. 414, 1994. 55, 1995. 678, 1996. 6, 1997. 1, 1998. 1, ukupno 1630; Z. Slavonija: 1990. , 1991. 627, 1992. 99, 1993. 29, 1994. 2, 1995. 282, 1996. , 1997. 1, 1998. 1 ukupno 1041; Van RSK: : 1990. , 1991. 48, 1992. 116, 1993. 6, 1994. 15, 1995. 109, 1996. 2, 1997. , 1998. , ukupno 296; Nepoznato: 1990. , 1991. 3 1992. 2, 1993. , 1994. , 1995. , 1996. , 1997. , 1998. , ukupno 5; Sveukupno: 1990. 5, 1991. 2244, 1992. 747, 1993. 775, 1994. 135, 1995. 2101, 1996. 30, 1997. 12, 1998. 10, ukupno 6059.
642
Prema podacima Veritasa u vojnoj operaciji Oluja, ubijeno je 1.960 qudi, od kojih su 1.205 bili civili, me|u kojima su 522 ène i 12 djece. Ne treba zaboraviti na poratne gubitke u izbjegli{tvu, koji su daleko ve}i od ratnih. Qudi umiru zbog bola u du{i, zbog neimawa vizije ìvota, zbog neishrawenosti i du{evnih oboqewa. Me|u podacima, koji su nedostupni, pretpostavqa se da od ukupnog broja umrlih 1/4 ~ine samoubistva. (isto; str. 88-89)
2. Tu|man dovr{io Paveli}ev posao

Na istom Okruglom stolu, Savo [trbac iz agencije za prikupqawe podataka o prognanim i nestalim Veritas izneo je podatke o proteranim i ubijenim Srbima u Hrvatskoj. On je prvo pro~itao zavr{ni deo iz svog referata Zlo~ini nad Srbima na prostoru Hrvatske u periodu 1990 1999, koji je izloìo na nau~nom skupu 26. novembra 1999. u Rektoratu Univerziteta u Beogradu: Ono {to nije po{lo za rukom Anti Paveli}u za vrijeme NDH, od 41 45, ostvario je Frawo Tu|man u vremenu 90 95 u RH. U tome mu je pomogla me|unarodna zajednica, ali i Srbi sa prostora prethodne Jugoslavije svojim nejedinstvom u najkriti~nijim momentima svoje istorije. Paveli}evu formulu za uni{tewe Srba jednu tre}inu pobiti, jednu tre}inu protjerati i jednu tre}inu prekrstiti u katoli~ku vjeru, Tu|man je modifikovao (ne namjerno), tako {to je oko 3/4 protjerao, ne{to vi{e od 1 odsto pobio, a one {to su ostali ili se vratili, jo{ moè, ako ve} nije, prekrstiti. Srpska imovina, ukqu~uju}i i cjelokupnu kulturnu i duhovnu ba{tinu, je opqa~kana, o{te}ena ili potpuno uni{tena. U Hrvatskoj se primjewuje niz diskriminiraju}ih zakona prema Srbima, koji im oteàvaju ili onemogu}avaju povrat imovine, ostvarewe ste~enih prava, pravo glasa, povratak na ogwi{ta, sahrawivawe mrtvih, upotrebu pisma, ispovjedawe vjere... koji ih svrstavaju u gra|ane drugog reda. Tu|manov reìm je Srbe, od konstitutivnog naroda, sveo na minornu, obespravqenu, progawanu i upla{enu mawinu. Hrvatska je dràva u kojoj je najve}i grijeh biti Srbin. Hrvatski etnocid nad Srbima je realizovan, ali ne i okon~an. Ovome {to sam tad napisao nemam {ta oduzeti, samo mogu dodati nove momente, koji potkrijepquju to {to sam tada napisao. Po popisu stanovni{tva iz aprila 2001. godine u Hrvatskoj, ìvi 4,5 odsto Srba, nasuprot 1991. godini, kada ih je bilo 12,2 odsto. I sad se svi pitaju: gdje su Srbi? U dijelu referata kojeg sam sad pro~itao iznio sam podatak da ih je 3/4 protjerano. Taj podatak, naàlost, potvr|uje i ovaj, o u~e{}u Srba u stanovni{tvu Hrvatske po popisu iz 2001. godine. Za iole ozbiqnijeg analiti~ara ratnih i poratnih zbivawa na podru~ju Hrvatske, ovaj podatak nije nikakvo iznena|ewe. Pa gdje su Srbi iz Hrvatske? Na prvom popisu obavqenom 1996. godine, u Srbiji je registrovano 297.543 izbjeglih/prognanih (Srba) iz Hrvatske. U tu registraciju nisu bi643
la ukqu~ena lica iz Slavonsko-barawske oblasti (SBO), u kojoj je avgusta 1999. godine (poslije reintegracije u ustavno-pravni poredak RH), od ukupno 128.316 stanovnika, ostalo da ìvi 48.000 qudi srpske nacionalnosti s tendencijom daqeg iseqavawa. Na drugom popisu izbjeglica/prognanih obavqenom u aprilu 2001. godine, u Srbiji je ìvjelo 284.334 Srba iz Hrvatske. Broj izbjeglica iz Hrvatske u Srbiji od prvog do drugog popisa rezultat je: priliva izbjeglica iz SBO; povratka u Hrvatsku (po podacima UNHCR-a do januara 2002. godine u Hrvatsku se vratilo 88.418 Srba, a 34.000 onih koji su se vratili u Hrvatsku, ponovo se vratilo u SRJ); iseqavawa u tre}e?zemqe (oko 25.000 preko UNHCR-a i ambasada sa izbjegli~kim statusom oko 15.000 sa hrvatskim dokumentima u toku 2001. godine u Norve{koj je azil zatraìlo 1.216 dràvqana Hrvatske, uglavnom srpske nacionalnosti, a jedna advokatska kancelarija iz Londona zastupa vi{e od 2.000 Srba u postupku dobijawa azila pristiglih u Englesku sa hrvatskim dokumentima); pove}ane smrtnosti izbjeglica i povratnika (po procjeni Veritasa radi se o vi{e od 20.000 lica); stradalih u toku rata (u Veritasovoj evidenciji vodi se preko 7.000 poginulih i nestalih i pohrva}ewa. Stipe [uvar, poznati hrvatski sociolog i politi~ar, kaè da se 15.000 Srba izjasnilo kao Hrvati, a ve}ina ih je promijenila imena i vjeru). Prema podacima Udruèwa Srba iz Hrvatske, u Crnoj Gori jo{ ìvi oko 5.000, a u RS oko 35.000 Srba iz Hrvatske. Dakle, prosta ra~unica govori da je vi{e od 400.000 Srba napustilo Hrvatsku, odnosno stradalo u ratu, umrlo ili se pohrvatilo. Ne treba zaboraviti da je po popisu iz 1991. godine u RH bilo i 106.041 Jugoslovena, od kojih je, u ~emu su saglasni i hrvatski demografi, bilo 6080 odsto Srba, dok ih se po popisu iz 2001. godine kao Jugosloven izjasnilo samo 74. Po{to je jedna od najva`nijih odredbi popisa iz 2001. u Hrvatskoj glasila da se gra|ani ne moraju nacionalno izjasniti, onda nije te{ko pretpostaviti da su upravo Srbi iz kategorije Jugoslovena koristili ovu odredbu, pa je i na ovaj na~in nestalo jo{ 60-80.000 Srba, {to su oni koje Milorad Pupovac iz Srpskog nacionalnog vije}a (SNV) zove kolebqivo gradsko stanovni{tvo). Pokojni predsjednik Hrvatske Frawo Tu|man jo{ je u qeto 1991. godine iznio procjenu da }e pitawe Srba u Hrvatskoj biti rije{eno kada se wihov broj svede na 3 odsto. S obzirom na to da su povratnici u Krajinu skoro iskqu~ivo stara~ka (reproduktivno nesposobna) populacija, i po{to je kod urbanih Srba tendencija pohrva}ewa (asimilacija), sve kada bi se iz Srbije vratilo svih 4,3 odsto izbjegli~ke populacije, koliko ih se izjasnilo za povratak, nije te{ko predvidjeti, ako se u me|uvremenu ne dogodi neko ~udo, da }e na narednom popisu stanovni{tva u Hrvatskoj Tu|manova procjena (ciq) iz qeta 1991. godine biti ispuwena, ako ne i prema{ena. Mala je vjerovatno}a da }e sada{wa vlast u Hrvatskoj, procjewuju}i po pona{awu i izjavama wenih najvi{ih predstavnika, dobrovoqno htjeti da ponovo naru{i ste~enu i dugo o~ekivanu demografsku ravnoteù.
644
Po registraciji izbeglica u Srbiji iz 2001. godine, mawe od 5 odsto Srba iz Hrvatske i Krajine izjasnilo se za povratak, oko 75 odsto za integraciju, a ostali se nisu ni izjasnili (mi znamo da su to oni koji bi èqeli oti}i u tre}e zemqe, a izjasnili se nisu iz prostog razloga {to takva rubrika na obrascu nije ni bila predvi|ena). Za{to se samo tako mali broj Srba èli vratiti? Da li smo mi Srbi stvarno lud narod, kako je govorio pokojni Jovan Ra{kovi} (naravno u drugom smislu), kada se ne èlimo vratiti u svoj zavi~aj, na svoja imawa, koja su i velika i bogata i koja su nam obezbje|ivala pristojan ìvot? I mi èlimo da se vratimo i u svoj zavi~aj i na svoja imawa kao {to to èle i Srbi sa Kosova i Metohije i svi drugi. Ali na putu na{eg povratka stoje velike zapreke. Onoj Budakovoj i Paveli}ovoj, uvodno citiranoj, formuli za rije{ewe srpskog pitawa u Hrvatskoj, Tu|man i wegovi nasqednici, dana{wi vlastodr{ci (iako se vlast promjenila, politika prema Srbima je ostala ista), dodali su jo{ jedan, ~etvrti, elemenat, koji se moè nazvati sudski procesi protiv Srba. Ovaj elemenat je u funkciji najperfidnijeg etni~kog ~i{}ewa, odnosno u funkciji odràvawa postoje}eg stawa. Evo podataka: trenutno se pred hrvatskim sudovima vodi 4.530 procesa, toliko je lica srpske nacionalnosti procesuirano za ratne zlo~ine. Taj broj je fantasti~an ako ga uporedite, recimo, sa Nirnber{kim procesom, na koji je izvedeno samo 25 qudi, ili sa brojem do sada javno optuènih od strane Ha{kog suda, pred kojim je do sada sa cijelog prostora biv{e Jugoslavije optuèno mawe od stotinu lica. Ispada da svako selo u Krajini u prosjeku ima vi{e ratnih zlo~inacaod broja ukupno izvedenih nacista na Nirnber{ki proces. Hrvatsko pravosu|e je, po~ev od, aprila 2001. godine, preko Biroa Interpola u Zagrebu, sukcesivno po~elo da stavqa na Interpolove potjernice slu~ajeve Srba koji su procesuirani za ratne zlo~ine. Do sada ih je prema evidenciji Veritasa, registrovano 365, a na osnovu wih je do sada ve} i uhap{eno 10 lica. Vi{e od 21.000 Srba Hrvati su amnestirali za oruànu pobunu primjenom Zakona o oprostu. Kada im na zajedni~kim sastancima prigovaramo na velik broj procesuiranih Srba za djela ratnog zlo~ina, odgovaraju nam Vi Srbi nikad niste zadovoqni. Vidite li koliko smo vas amnestirali, pa ne moèmo vaqda sve, neko mora i da odgovara za 15.000 pobijenih Hrvata u toku rata. Zaista u pitawu je veliki broj amnestiranih Srba. Ali ... Enormno visok broj procesuiranih Srba od strane hrvatskog pravosu|a i wihovo stavqawe na Interpolove potjernice u direktnoj je funkciji vrlo perfidnog etni~kog ~i{}ewa Hrvatske od Srba. Naime, kraji{ki Srbi uglavnom ne znaju ni ko je procesuiran, ni ko je amnestiran ni ko je jo{ u postupku, tako da po procjeni Veritasa, najmawe 100.000 Srba (21.000 amnestiranih + 4.530 procesuiranih za ratni zlo~in, pomnoèn sa brojem ~etiri, koliko prosje~na porodica ima ~lanova) strahuje da su pod krivi~nim postupkom, zbog ~ega ne smiju da se vrate u Hrvatsku. A u pitawu je najvitalnija kategorija (radno i plodno sposobna) srpske populacije.
645
Jedan od razloga za{to se onoliko malo Srba izjasnilo za povratak, treba traìti i u ~estim hap{ewima Srba. U toku 2001. godine na podru~ju Hrvatske, na osnovu raspisanih potjernica, uhap{eno je 62 lica srpske nacionalnosti za djela ratnog zlo~ina. Me|u uhap{enima bilo je i povratnika i onih koji su bili u tranzitu preko Hrvatske, ali i onih koji uop{te nisu napu{tali podru~je Hrvatske. Od tolikog broja uhap{enih, 35 ih je, nakon kra}eg ili duèg vremena zarobqeni{tva, pu{teno iz zatvora. Isti trend je nastavqen i kasnije. Do sada je uhap{eno najmawe 15 lica, svi za djela ratnog zlo~ina, a svi su skoro iz kategorije povratnika. Svako hap{ewe povratnika uti~e na odluku potencijalnih povratnika. O~ito je da to i Hrvati dobro znaju, zbog ~ega i preduzimaju opisana hap{ewa i to po dobro razra|enom planu, koji obuhva}a i prostornu i vremensku komponentu. Naime, hap{ewa se de{avaju u odre|enim vremenskim intervalima, a prostorno gledano po cijelom podru~ju biv{e RSK. Ova hap{ewa, po kriterijumima zapadne demokratije, imaju i izraènu demokratsku komponentu ~ovjeka niste ni ubili ni ku}u mu spalili, a opet se ne vra}a. Hrvati ~ak poru~uju: Do|ite, ako niste krivi, sud }e vas osloboditi. Me|utim, pou~eni iskustvima onih koji su ranije poslu{ali takve pozive, ne èle na sebi isku{avati pravdu na hrvatski na~in, pa se uglavnom i ne vra}aju. Dakle, Srbi rade upravo ono {to hrvatska vlast i èli da postigne tim sudskim postupcima protiv wih. Povratak izbjeglica podrazumijeva i povratak wihove imovine i drugih prava koja su imali i koja im pripadaju po bilo kom osnovu. Svi znaju za problem stanova. Radi se o oko 50.000 stanova na kojima su Srbi iz Hrvatske imali stanarsko pravo i koji su im oduzeti u sudskim postupcima na osnovu diskriminiraju}ih zakona koje je donosila Hrvatska dràva za vrijeme Tu|mana. Tih 50.000 stanova nije mala stvar. Brat bratu to vrijedi bar hiqadu i po milijardi evra. Mo`da ta finansijska strana i ne bi toliko destabilizovala Hrvatsku, koliko bi to u~inio povratak biv{ih stanara pomenutih stanova. Najprostija ra~unica govori da bi broj takvih stanara mogao biti oko 200.000 (50.000 stanova h 4, koliko ima ~lanova prosje~na porodica). [ta bi Hrvatska sa tolikim brojem Srba? Zar to ne bi naru{ilo sada{wu strukturu stanovni{tva u Hrvatskoj, a samim tim i veli~anstvene rezultate Domovinskog rata? Koliko bi tek tada trebalo mijewati zakona? Hrvatski premijer Ivica Ra~an je govorio, a to su nastavili da govore i wegovi nasqednici, da stanarsko pravo jednostavno ne postoji u Hrvatskoj kao zakonska kategorija. Veliki legalista Ra~an pri tom zaboravqa da je to pravo bila zakonska kategorija i da je ukinuta drugim zakonima, koje poznati hrvatski nau~ni radnik i univerzitetski profesor Nikola Viskovi} smatra rasisti~kim i upore|uje ih sa onim {to je Hitlerov reìm uradio @idovima, kojima je, uz genocid, oduzeo i svu imovinu. Me|unarodna zajednica one zakone iz vremena nacisti~ke Wema~ke nije verifikovala, pa vjerujemo da ne}e ni ove iz vremena Tu|manove Hrvatske koji diskrimini{u Srbe, a ima ih skoro dvadesetak koji su jo{ na snazi. Jo{ jedan problem sprije~ava zna~ajniji povratak Srba u Hrvatsku. To je odnos prema poginulim i nestalim Srbima. Dugo godina ova kategorija
646
Srba bila je tabu tema za slu`benu Hrvatsku. Na spiskovima wihove dràvne komisije nije bilo ni ubijenih ni nestalih Srba. Srpskih `rtava kao da nije ni bilo. Srbi su bili samo zlo~inci. Istina je, naàlost, druga~ija. Prema Veritasovim podacima, vi{e od sedam hiqada Srba nalazi se na evidenciji poginulih i nestalih na podru~ju Hrvatske u toku posqedweg rata i pora}a vi{e od 3.000 ih je na spisku nestalih. Prikupili smo informacije za oko 1.500 grobnih mjesta. Me|utim, godinama niko nije htio da vr{i ekshumacije srpskih `rtava. A onda je Ha{ki sud za potrebe istraga koje provodi o zlo~inima po~iwenim nad Srbima od strane hrvatske vojske i policije, 2000. godine zapo~eo ekshumacije srpskih `rtava. Prva ekshumacija je obavqena kada je iz jedne septi~ke jame u Gospi}u izva|eno 11 tijela za koje je utvr|eno da su Srbi pobijeni u septembru 1993. godine u akciji poznatoj pod nazivom Meda~ki yep. U toku 2001. godine ekshumiran je 301 le{ sa kninskog grobqa, a radi se o srpskim `rtvama iz akcije Oluja. Godine 2002. su ekshumirani i le{evi sa koreni~kog (27) i gra~a~kog (154) grobqa, a le{evi tako|e prpadaju Srbima stradalim u akciji Oluja. Iste godine sa jedne lokacije u okolini Gospi}a ekshumirano je i 18 tijela Srba ubijenih u decembru 1991. godine u Isto~noj Slavoniji. Odakle srpski le{evi iz Isto~ne Slavonije na Velebitu, tek treba utvrditi. Sve ove ekshumacije imaju dva aspekta: krivi~nopravni za potrebe krivi~nih postupaka pred Ha{kim tribunalom, i humanitarni nakon autopsija slijedi postupak identifikacije i predaje posmrtnih ostataka porodici radi sahrane. Po{to Veritas jo{ od 1994. godine aktivno sara|uje sa Ha{kim sudom u svim istragama u doga|ajima u kojima su kraji{ki Srbi `rtve, smatramo da je i ta saradwa doprinijela da se kona~no po~nu rije{avati i slu~ajevi nestalih i ubijenih Srba. Do sada identifikovane Srbe, wihova rodbina u 70 odsto slu~ajeva sahrawuje u porodi~ne grobnice u starom zavi~aju, a tek 30 odsto u novim stani{tima (SRJ, odnosno SCG i RS). To je dobar znak, jer Srbi su se uvijek okupqali oko grobova predaka. Pod izmjewenim uslovima, {to porazumijeva i povratak imovine, op{tu amnestiju od krivi~nih progona, ukidawe svih diskriminiraju}ih zakona, kao i povratak ostalih oduzetih ili izgubqenih prava, Srbi bi se rado vratili u svoj zavi~aj. Uvjeren sam u daleko ve}em procentu od onoga sa registracije izbjeglica u Srbiji iz 2001. godine. (isto; str. 201-206)
3. Duhovni genocid
U kwizi Ratna stradawa pravoslavnih hramova 1991: srpske oblasti u Hrvatskoj izneseni su podaci o uni{tenim pravoslavnim objektima samo u toku 1991. godine i napravqena je paralela sa objektima koje su usta{e uni{tile za vreme Drugog svetskog rata. Ve}ina pravoslavnih hramova koji su uni{teni 1991. ve} su istu sudbinu pro{li i za vreme Drugog svetskog rata. Dinko Davidov u poglavqu Kulturni i duhovni genocid nad srpskim narodom isti~e:
647
Pogrom nad spomenicima kulture, srpskim pravoslavnim crkvama na teritoriji Hrvatske, predstavqa nastavak onog vandalskog ~ina koji je trajao od 1941. do 1945. u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, a ~iji je osnovni ciq bio i ostao uni{tavawe i asimilacija srpskog naroda u severozapadnim oblastima Jugoslavije. Godine 1991. hrvatski reìm je samo obnovio nekada{wa nastojawa fa{isti~ko-usta{ke vlasti, koja je nad srpskim narodom sprovodila biolo{ki, kulturni i duhovni genocid. Zbog osvedo~ene geneze genocida, ovde se donosi saèt prikaz prethodnih istorijskih zbivawa. Severozapadne oblasti Balkanskog poluostrva Srbi su od davnina naseqavali, a mnogoqudno od XV veka, odnosno posle najezde Turaka u Evropu i pada srpske sredwovekovne dràve. Ve} tada su podizani fru{kogorski manastiri u Sremu, kao i manastiri u Slavoniji, Staroj Hrvatskoj, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini. U wima je negovana poznosredwovekovna kultura tradicionalnog srpsko-vizantijskog stila. Do promene stila do{lo je tek u XVIII veku, kada su ovi manastiri, osobito fru{kogorski, bili pod uticajem slovenskog baroka iz Rusije, a ubrzo i austrijskog baroka. Ovde je do{lo do zanimqive simbioze autohtonog nasle|a i spoqnih uticaja. Tada se obnavqaju manastiri i grade nove parohijske crkve. U zapadnim oblastima, u gradovima i selima nacionalno me{ovitih sredina, naporedo sa hrvatskim, katoli~kim hramovima, gra|ene su srpske pravoslavne bogomoqe. Znatan broj ve}ih i mawih mesta u Hrvatskoj ima srpski etni~ki karakter; u wima se pravoslavne crkve XVIII i XIX veka po svojoj spoqa{wosti jedva razlikuju od katoli~kih budu}i da su ih gradili neimari iz iste ili srodne arhitektonske {kole. Razlika je upadqiva tek u unutra{wosti. Tu su, u pravoslavnim crkvama, izrazite duborezbarene i pozla}ene oltarske pregrade ikonostasi na kojima se nalazi nekoliko desetina ikona. Crkve, osobito manastirske, bile su prave galerije ikona i ostalih umetni~kih dela po ~emu su fru{kogorski manastiri bili najbogatiji. Pa`wu su privla~ile i manastirske riznice, predmeti umetni~ke izrade za sakralnu upotrebu: kandila, krstovi, kadionice, putiri, ~iraci i ostalo. Poznate su bile i manastirske biblioteke i arhive u kojima su ~uvane rukopisne i stare {tampane kwige. Istorija srpskog naroda od XV veka ne moè se zamisliti bez poznavawa ovih spomenika i wihovih umetni~kih i istorijskih riznica i zbirki. Usta{ka Nezavisna Dràva Hrvatska progla{ena je 10. aprila 1941. godine. Voqom nema~kog Rajha, u toj okupacijskoj dràvi na{le su se i oblasti koje nikada nisu ulazile u sastav Hrvatske pod Ugarskom. U toj ratnoj dràvi Srbi su ~inili skoro jednu tre}inu stanovni{tva, a srpska pravoslavna crkvena organizacija imala je na toj teritoriji svojih devet starih episkopija sa preko 800 crkava. Ocewuju}i prilike koje su sledile nakon osnivawa Nezavisne Dràve Hrvatske, poznati hrvatski istori~ar i paleograf dr Viktor Novak je izrekao i ovu ocenu: Ve} prvih dana usta{kog reìma pokazalo se da }e se prema pravoslavqu, ustvari prema srpstvu u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj
648
zauzeti jedan neobi~an, zlo~ina~ki stav. Bilo je jasno da }e se gra|ani i seqaci pravoslavne vere tretirati ne samo kao dràvqani drugog reda, nego kao lica izvan zakona. Za ovu tvrdwu moè se na}i bezbroj primera u zvani~nim naredbama tek uspostavqene usta{ke vlasti. Uredbom koju je ve} 29. aprila iste godine potpisao poglavnik dr Ante Paveli}: Zada}a je usta{kog pokreta brinuti se da u usta{koj dràvi uvijek i svugdje vlada samo hrvatski narod, te da on bude potpuni gospodar svih stvarnih i duhvonih dobara u svojoj zemqi stavqena su van zakona materijalna i kulturna dobra srpskog naroda. Uskoro se ovaj stav poglavnika odrazio na sudbinu srpskog naroda i pravoslavne crkve. Posle izjave dr Ante Paveli}a do{ao je do punog izraza wegov doglavnik dr Mile Budak. On je dao genocidne predloge za re{ewe srpskog pitawa u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj: Jedan deo Srba }emo pobiti, drugi raseliti a ostale }emo prevesti u katoli~ku veru i tako pretopiti u Hrvate. Drugom izjavom dr Budaka da su pravoslavne bogomoqe stra{ilo srpske penetracije prema Zapadu bila je jo{ vi{e ispoqena ideja duhovnog genocida, {to je, u isto vreme, davalo pravo usta{kim jedinicama i organizacijama da uz ubijawe i prisilno pokatoli~avawe mogu uni{tavati srpske pravoslavne crkve, manastire i ostala dobra. Genocid je, dakle, u isto vreme bio i pogrom nad spomenicima kulture. Ubijawem qudi usta{e su uni{tavale istorijske korene srpskog naroda. Bio je to totalni genocid. Davna{wa humanisti~ka poruka Hajnriha Hajnea: Kad po~nu da spaquju kwige, odmah iza toga po~e}e da spaquju qude dobila je u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj svoju tragi~nu potvrdu, s napomenom da su u usta{koj dràvi, u isto vreme i na istom mestu, spaqivani i qudi i kwige. Hramovi hri{}anskih bogosluèwa pretvoreni su u strati{ta samo zbog toga {to su pripadali pravoslavnom obredu. Verodostojni opisi preìvelih i prebeglih u Srbiju zaustavqaju dah ili pobu|uju nevericu, a to je zato {to je istina o genocidu nad srpskim narodom u Jugoslaviji dugo prikrivana, kao i zato {to mla|e generacije, odvojene od rata nekoliko decenija, ne mogu da zamisle da je to {to izgleda fantazmagori~no bila tragi~na istorijska relanost. Zbog toga ovde navodim nekoliko upe~atqivih slu~ajeva iz 1941/1942. godine koji prevazilaze sredwovekovna mu~ili{ta inkvizicije. U crkvi varo{i Glina zaklano je preko 500 Srba. Po tome je ova bogomoqa jedinstven evropski spomenik zlo~ina. Zapisano je da je u toku masakra krv oticala preko crkvenog praga. Crkva je potom spaqena i razru{ena, a u woj je uni{ten ikonostas akademskog slikara Pavla Simi}a sa preko pedeset religioznih kompozicija. U crkvi sela Drakseni}a usta{e su zatvorile 360 qudi, èna dece i sve ih u jednom danu zaklali. I ovde je zabeleèno da je krv oticala u crkvenu portu. U crkvi sela Kusowa bilo je sabrano nekoliko desetina me{tana; uneta je i ve}a koli~ina slame, koja je potom zapaqena, pa su zatvorenici ìvi izgoreli.
649
U crkvi sela Kolari}a, u Gorwokarlova~koj eparhiji, zatvoreno je osamdeset qudi i deset èna koje su im donele hranu. Svi su u zapaqenoj crkvi izgoreli. U selu Zbori{tu zapaqena je crkva puna èna i dece. U crkvi Dobrog Sela sakupqene su ~itave porodice, a potom su kroz prozore uba~ene ru~ne bombe i najzad je crkva zapaqena. U mestu Sadilovcu usta{e su u crkvu sabrale nekoliko desetina Srba; zabeleèno je da je me|u wima bilo i dece iz kolevke. Mu{karci su vezani ìcama i zaklani, dok su u ène i decu pucali. Crkva je zapaqena. Ovo nekoliko primera samo ilustruje op{te prilike u kojima je tragi~no povezana sudbina srpskog naroda sa svojom crkvom. Velika razarawa pogodila su manastire u Sremu. Najpre je celokupna manastirska imovina oduzeta i upisana kao vlasni{tvo dràve Hrvatske. To se odnosilo na crkvene zgrade, konake i zemqi{ne posede. U manastirskim konacima su boravile usta{ke jedinice, administrativni poverenici i usta{ka mlade`. Kalu|eri su se razbeàli; naj~e{}e su pre{li u Srbiju, a uhva}ene su sprovodili u logore ili ubijali. Pored ostalih, ìvot je izgubio i iguman manastira [i{atovca, akademski slikar Rafailo Mom~ilovi}. Ubijena je i mati Paraskeva, monahiwa manastira Kuve`dina na koju su usta{e nabacale ikone sa ikonostasa Pavla Simi}a. Postoje svedo~ewa da su u manastiru Hopovu usta{e skidale ikone sa ikonostasa Teodora Kra~unovi}a, najboqeg srpskog slikara XVIII veka. Oko pedeset ikona su sekirama lomili i cepali a potom naloìli vatru u crkvi. Zapaqen je i ikonostas Vasilija Ostoji}a u manastiru Rakovcu sa preko ~etreset ikona. Istu, ili sli~nu sudbinu imali su i ostali manastiri. Pored razarawa i paqevina stradale su bogate manastirske biblioteke, riznice i arhive. Osim ovog vida vandalizma usta{kih vojnih jedinica i mnogobrojnih aktivnih saradnika, postojala je i praksa takozvanog mirnog ru{ewa crkava. U ovu grupu spadaju crkve koje su stru~no ru{ili ovla{}eni zidari po nalogu usta{kih vlasti. Zvani~ne naloge izdavao je monstruozni Odjel za ru{ewe srpskih crkava koji je jedno vreme funkcionisao pri Glavnom usta{kom stanu u Zagrebu. Na osnovu re{ewa ovog Odjela poru{ene su do temeqa srpske pravoslavne crkve u Osijeku, Iloku, Petriwi, Bawa Luci, Biha}u, Kostajnici, Virovitici, Dubici i ostalim mestima. Crkve ru{ene na ovakav na~in prethodno su opqa~kane. Radna snaga na ovim ru{ili{tima bili su uhap{eni Srbi i Jevreji, koji su pod pretwom smrtne kazne morali da u~estvuju u ovom ~inu. Crkvu u zloglasnom logoru Jasenovcu ru{ili su logora{i Jevreji, a usta{ki vojnici su prethodno izneli ikone iz crkve, polili ih benzinom i zapalili. Najzad, postojao je i tre}i na~in uni{tavawa i skrnavqewa crkava i dragocenih predmeta za crkvenu upotrebu. Bilo je to u toku akcije prisilnog pokatoli~avawa pravoslavnih Srba, koje su sprovodile usta{ka vlast i Rimokatoli~ka crkva. U toku tog ubijawa qudskih du{a iz crkava su iznete ikone, razru{eni ikonostasi, a nestale su bogoslu`bene i mati~ne kwige. Sa~uvan je i publikovan dokumenat |akova~kog biskupa dr Antuna Ak{amovi}a kojim obave{tava da su na podru~ju wegove biskupije 23 pravo650
slavna hrama pretvorena i prilago|ena za rimokatoli~ko bogosluèwe. Za ove zasluge biskup je dobio orden od Poglavnika. O saradwi katoli~ke crkve sa usta{kim reìmom i o wenom aktivnom u~e{}u u genocidu postoje izvorni dokumenti koji su jednim delom i publikovani (...) Jo{ u toku rata srpski kwièvnik Me{a Selimovi} je u tekstu Sje}awa napisao i ovu misao: Ni{ta nije dobro {to ostane neobja{weno, niti se istorija gradi na pre}utkivawu. Posle rata se upravo desilo pre}utkivawe, osobito kada je re~ o uni{tavawu srpskih pravoslavnih crkava i manastira. Tek u novije vreme, zahvaquju}i politi~kim promenama, zapo~ela su nau~na istraìvawa u koje spada i topografsko utvr|ivawe broja uni{tenih, o{te}enih i opqa~kanih crkava. Zakasnela istraìvawa genocida nad srpskim narodom posledica su zahteva komunisti~kog reìma koji je vodio antisrpsku i, razumqivo, antipravoslavnu politiku. Zbog toga nije pribavqena ni najosnovnija dokumentacija o uni{tenim pravoslavnim hramovima. Da bi postalo jasnije odakle i od kada poti~e geneza diktiranog zaborava o stradawu srpskog crkvenoumetni~kog nasle|a u Drugom svetskom ratu, treba pogledati dokumenat: DOSSIER REMIS PAR LA YUGOSLAVIE, koji je Demokratska Federativna Jugoslavija (kako se zvala ova dràva posle rata) podnela evropskoj Konferenciji za reparacije (CONFERENCE SUR LES REPARATIONS) u Parizu 1945. godine. U ovom {tampanom elaboratu Jugoslavija je obavestila evropsku Konferenciju, a time i svetsku javnost, da je za vreme rata u Jugoslaviji uni{teno 456 pravoslavnih hramova i da je to u~inio nema~ki okupator. Dok je navedena brojka uglavnom ta~na, dotle se odgovornost za uni{tavawe srpskih crkava skida sa usta{a, izvr{ilaca genocida, i prebacuje na nema~kog okupatora. Me|utim, pravi odnos je slede}i: preko 90 procenata srpskih crkava i znamenitosti uni{tile su hrvatske usta{e, a ispod 10 procenata nema~ke okupatorske jedinice, prete`no u toku ratnih sukoba ili kao zlo~in odmazde. U toj fantasti~noj obmani evropske javnosti nalazi se sama su{tina politi~kog ciqa dràvnog i partijskog vrha Jugoslavije. Namera je bila da se zbivawa u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj smi{qeno stave postrance od doma}e i svetske javnosti, ~ime bi usta{ki genocid ostao nedovoqno poznat ili ~ak nepoznat u onim svojim najsurovijim zlodelima: masakr i paqevine ìvih u crkvama. Jo{ tada su stvoreni reìmu potrebni politi~ki i psiholo{ki uslovi da se genocid umawi i postepeno potisne u zaborav. U ovoj prizemnoj, u su{tini izdajni~koj strategiji u~estvovali su i mnogi srpski komunisti~ki funkcioneri prihvataju}i sve javne i tajne spekulacije Josipa Broza. U hrvatskom politi~kom rukovodstvu Bakari} Kraja~i} on je imao najpouzdaniju podr{ku. Uni{tene su logorske mu~ionice u zloglasnom Jasenovcu, zabetonirane su kra{ke jame u koje su ubacivani Srbi, ostale su puste poru{ene crkve. Neke crkvene ru{evine su naredbama narodne vlasti posle rata poru{ene do temeqa. Materijalnu {tetu uni{tenih crkava i manastira veoma je te{ko izra~unati. Kulturnu {tetu, razumqivo, nije mogu}e ni zamisliti u nov~a651
nom iznosu. Spaqene ikone i ikonostase, kwige i ostale predmete crkvenih riznica nije mogu}e nadoknaditi. A zauvek uni{tene ikone broje se na stotine. Uni{tena arhivska gra|a i mati~ne kwige ro|enih i umrlih oteàvaju ili ~ak onemogu}avaju da se pojedine crkve ili naseqa istorijski opi{u i sa~uvaju od zaborava. Fenomen duhovnog i kulturnog genocida ovako velikih razmera i katastrofalnih posledica izlazi iz okvira jedne dràve i jednog naroda. Ne treba zaboraviti da se taj fenomen ti~e evropske kulturne i politi~ke javnosti: to {to se desilo u Jugoslaviji, odnosno u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, nije tragedija samo srpskog naroda i wegovog kulturnog nasle|a ve}, u isto vreme, predstavqa atak na dugovekovnu evropsku civilizaciju. Jer, o{te}eni i uni{teni srpski crkveni spomenici bez sumwe pripadaju kulturnom nasle|u Evrope na ~ijem su tlu nastali, ba{ u onom wegovom delu gde su se vekovima ukr{tali uticaji isto~noevropske i zapadnoevropske kulture. Naàlost, na{e zakasnele informacije o stradawu spomenika srpske kulture u Drugom svetskom ratu sustiù i prikrivaju najnovije vesti. U ovom ratnom sukobu, godine 1991, u Hrvatskoj su ponovo izloèna uni{tavawu srpska kulturna i crkvena dobra. Neousta{ki reìm nastavqa zapo~eti genocid nad srpskim narodom. (Ratna stradawa pravoslavnih hramova 1991: srpske oblasti u Hrvatskoj; Ministarstvo kulture Republike Srbije; Beograd; 1992; str. 9-13) Radomir Stani} u poglavqu Motivi, vidovi i posledice uni{tavawa hramova nagla{ava da je, prema prikupqenim podacima, do po~etka decembra 1991. godine, oko stotinu hramova stradalo. Srpski pravoslavni hramovi ~ine nesumwivo zna~ajan deo kulturne ba{tine na tlu Hrvatske, a u ukupnom nasle|u srpskog naroda predstavqaju celinu koja i pored izrazitih osobenosti ~ini s wime jedinstvo i doprinosi wegovom bogatstvu i raznovrsnosti. Iako nisu dovoqno istraèni ni prou~eni, wihove raznovrsne vrednosti, ~esto nedovoqno isticane, svedo~e o vi{evekovnom ìvotu i stvarala{tvu srpskog naroda na ovom podru~ju. Kao pam}ewe srpskog naroda kristalizovano u umetni~ku formu, ove crkve su izuzetni dokazi o wegovoj duhovnosti, graditeqskoj i umetni~koj delatnosti. Kao rasadnici humanisti~ke misli i izvori patriotskih ose}awa i kao upori{ta za odbranu nacionalnog i verskog identiteta Srba, crkve su svedo~anstva kojima se prepoznaje wihova kultura i mere ukupni doprinosi civilizaciji kojoj pripadaju. Wihovo ~uvawe, prou~avawe i za{tita u stvari su negovawe svesti o sebi i potvrda te`wi ka upoznavawu vlastitih kulturnih korena. Spomenici srpske crkvene arhitekture i umetnosti u granicama dana{we Hrvatske nisu samo izvori saznawa o wihovoj autohtonosti i nekim originalnim obele`jima, ve} su i svojevrsni dokazi o zajedni~kim uticajima i kulturnim proìmawima, o dodirima kultura pojedinih naroda (...) Ako bismo èleli da diferenciramo vi{eslojne i vi{ezna~ne vrednosti srpskih pravoslavnih crkava na etni~kom i kulturnom prostoru srpskog naroda u administrativnim granicama Hrvatske, mogli bismo da ih
652
posmatramo najmawe trojako. Sa stanovi{ta vremena nastanka moè se uo~iti ~iwenica da je ve}ina dana{wih crkava plod obnove znatno starijih, naj~e{}e drvenih hramova, koji su svojevremeno u ratnim vihorima ili od zuba vremena stadali. Nastale u XV ili XVI veku, a neke i ranije, kao izraz religiozno-duhovnih potreba, ove bogomoqe, gra|ene od tro{nog materijala a potom i{~ezle, dobile su svoje naslednike prete`no u vidu monumentalnih srpsko-vizantijskih i baroknih crkvenih gra|evina nastalih krajem XVI, tokom XVII i do kraja osme decenije XVIII veka, i ne{to docnije. One su, sa svojim mawe ili vi{e kvalitetnim arhitektonskim odlikama, tvorevine srpskog graditeqstva sa obele`jima neimarskih tradicija tog kraja, ali i autenti~ni dokazi o dugove~nom neprekidnom prisustvu srpskog naroda na tom prostoru i wegovom kontinuiranom duhovnom ìvotu. Pojedini manastirski kompleksi kao {to su Krka, Krupa, Mar~a, Gomirje, Orahovica, Pakra, Lepavina i drugi bili su sna`na duhovna sredi{ta u kojima se razvijala raznorodna kulturna i umetni~ka aktivnost od izuzetnog zna~aja za o~uvawe etni~kog i verskog integriteta srpskog naroda. Umetni~ke starine srpskih crkava u vidu zidanih dekoracija, ikonostasa i pojedinih slikarskih dela verske sadrìne ~ine dragocen deo umetni~ke ba{tine srpskog naroda i onaj segment starog umetni~kog stvarala{tva u oblastima Hrvatske bez kojeg bi ova republika bila li{ena specifi~nog i samosvojnog nasle|a. Mnoga slikarska dela nastala su rukom najboqih srpskih umetnika, po~ev{i od anonimnih majstora koji su slikali freske u Krki i manastiru Orahovici pa preko Georgija Mitrofanovi}a, autora zidnih slika u Krupi, do ~itavog niza istaknutih srpskih slikara XVIII i XIX veka (...) Naàlost, dobar broj wihovih ikonostasa i pojedina~nih slika zauvek je nestao stradav{i u genocidu nad srpskim narodom i delima wihove pravoslavne duhovnosti. Do 1941. godine, odnosno do stradawa nezavisne Dràve Hrvatske, na podru~ju ove fa{isti~ke tvorevine delovalo je sedam episkopa od kojih su tri ubijena na po~etku usta{kih zlodela, tri internirana, a jedan je umro od posledica usta{kog mu~ewa. Od 557 sve{tenika, koliko je bilo na teritoriji NDH, usta{e su ubile 217, a mnogi od wih su najsvirepije umoreni. Ogroman broj Srba je nasilni~ki preveden iz pravoslavne u rimokatoli~ku veru, a ubijeno je nekoliko stotina hiqada Srba pravoslavne veroispovesti. U Jugoslaviji je, za vreme Drugog svetskog rata, uni{teno 456 pravoslavnih hramova. Najve}i broj su poru{ile i spalile usta{e, pri ~emu je srpskoj kulturi nanesen nenadoknadiv gubitak uni{tavawem ikonostasa, rukopisnih i {tampanih kwiga, arhivskih dokumenata i drugih unikatnih vrednosti umetni~ke produkcije. U ratnom sukobu 1991. kulturna dobra srpskog naroda i pravoslavni hramovi ponovo su izloèni uni{tavawu (...) Prema podacima koji su prikupqeni do po~etka decembra 1991, blizu 100 hramova je u razli~itim vidovima stradalo. Nema sumwe da je wihov broj znatno ve}i s obzirom na to da je izostao uvid u stawe mnogih crkava koje se nalaze na podru~ju zaposednutom paravojnim jedinicama Hrvatske,
653
na kome nije bilo mogu}e organizovati obilazak i stru~ni pregled o{te}enih i uni{tenih hramova i drugih objekata, u selima i naseqima koja su spaqena i odakle je oja|eno stanovni{tvo izbeglo u Srbiju i Bosnu. Vi{e nego tragi~no izgledaju hramovi u selima oko Pakraca: Batiwani, Gorwa Obreà, Toraw, Kukuwevac, Lovska, Dowi âgli}. (isto; str. 17-18) U ciqu sticawa potpune i precizne slike o stawu srpskih spomenika na podru~ju zahva}enom ratnim djestvima u Hrvatskoj Ministarstvo kulture Republike Srbije osnovalo je komisiju za za{titu kulturnih dobara srpskog porekla na teritoriji ratnih dejstava koju sa~iwava blizu dvadeset predstavnika republi~kih kulturnih ustanova, Srpske pravoslavne crkve i predstavnika ~etiri ministarstva. Ova komisija (Krizni {tab), koja radi pri Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture, obrazovala je nekoliko stru~nih ekipa koje su obi{le dobar deo ratom ugroènog podru~ja, utvrdile stepen o{te}ewa nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara srpske pripadnosti i prikupile obimnu dokumentaciju. Jedan od zadataka ove komisije jeste da doma}u i svetsku javnost obavesti o utvr|enom stawu srpskih spomenika u Hrvatskoj, {to ovom prilikom ~ini posve}uju}i ovo izdawe stradawu srpskih pravoslavnih hramova. Podaci o stawu srpskih pravoslavnih hramova u SAO Slavonija, Barawa i Zapadni Srem i Srpskoj Krajini prikupqeni su na vi{e na~ina. Neposredni uvid u stepen o{te}enosti ovih objekata koji su ostvarile stru~ne ekipe Kriznog {taba sa~iwene od iskusnih stru~waka razli~itog profila zaposlenih u republi~kim i pokrajinskim kulturnim i nau~nim institucijama bio je najpouzdaniji izvor saznawa. Ove ekipe su najpre obi{le Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem posetiv{i sve crkve na teritoriji koju kontroli{u jedinice JNA, dobrovoqa~ki odredi i teritorijalna odbrana. Pored detaqnih opisa stawa hramova ekipe su prikupile kompletnu fotografsku, filmsku i video dokumentaciju. Drugi vid sticawa podataka o uni{tavawu crkava i crkvenih objekata obavqen je preko Srpske pravoslavne crkve. Najneposrednije zainteresovana za stradawe svojih hramova koje u mnogo slu~ajeva nosi oznake nastavka duhovnog genocida iz vremena usta{ke Nezavisne Dràve Hrvatske, Srpska pravoslavna crkva je organizovala akciju prikupqawa podataka o razarawu, spaqivawu i uni{tavawu svojih svetiwa. U woj su u~estvovali arhijereji (banatski, gospodin dr Atanasije Jevti}, osije~kopoqski i barawski, gospodin Lukijan, slavonski, gospodin Lukijan, koji je ina~e nedeqama bio zatvoren od strane hrvatskih vlasti, dalmatinski, gospodin Nikolaj, zagreba~ko-qubqanski mitropolit, gospodin Jovan i growokarlova~ki, gospodin Nikanor), sve{tenici, vernici i qudi dobre voqe odani crkvi. Tre}i na~in prikupqawa podataka o o{te}enim i poru{enim srpskim hramovima vezan je za pojedince, bilo da je re~ o stru~wacima bilo li~nostima u ~ije podatke nije bilo razloga za sumwu. Me|u svim postradalim hramovima o ~ijoj devastaciji postoje sigurni podaci nalaze se oni koji su razoreni ili te{ko o{te}eni van ratnih operacija i oni koji su stradali u toku i od ratnih dejstava. Ove dve grupe crkava treba me|usobno razlikovati, jer su motivi i okolnosti u kojima su
654
uni{tene ili te{ko razorene veoma nejednaki. Hramovi koji su poru{eni, spaqeni ili nepovratno izgubqeni van ratnih operacija stradali su iz genocidnih pobuda. Oni su na smi{qen, bezo~an i podmukao na~in minirani ili su uni{teni wihovi enterijeri (ikonostasi, mobilijari i dr) podmetawem poàra. Tako su u ovim uslovima u celini uni{tene crkva Uspewa Bogorodi~inog u Dowoj Ra{enici minirawem i hram Svetog Dimitrija u Rastovcu poàrom. Razvaqena je i demolirana crkva Bogorodi~inog ro|ewa u Malim Zdencima, dok su hramovi u Bol~u, Sisku, Vara`dinu, Koprivnici, Krièvcima, Zagrebu i Glinskoj Poqani na razli~it na~in o{te}eni ili su onesposobqeni za bogosluèwe. Prema vrsti, na~inu i stepenu o{te}enosti mogu se razlikovati ~etiri grupe hramova. Prvu ~ine oni koji su potpuno uni{teni minirawem ili dejstvom razornih eksplozivnih sredstava posebne namene. Ove crkve su poru{ene i na podru~ju ratnih dejstava i van ratnih operacija. Wihovo razarawe usledilo je s opakom genocidnom te`wom da se uni{te tragovi ìvota i vekovnog prisustva srpskog naroda na ovim prostorima. Ciq je bio da se likvidiraju graditeqska i umetni~ka dela Srba i wihovih duhovnih svetili{ta. Neke crkve su u nekoliko mahova minirane kako bi bile sravwene sa zemqom. U tom pogledu najtipi~niji primer predstavqa hram Sv. Spiridona u Petriwi koji je bio tri puta miniran. Drugu grupu crkava ~ine hramovi koji su stradali tako {to su pogo|eni i vi{e puta granatama iz artiqerijskog oru`ja, minobaca~kom vatrom i te{kim mitraqezima u toku ratnih dejstava. Posledice ovih udaraca ogledaju se u delimi~nom ili potpunom ru{ewu zvonika, te{kom razarawu bo~nih zidova, krovova i svodova. Utvr|eno je da se u ovakvom stawu nalazi nekoliko desetina hramova. U tre}u grupu svrstavaju se hramovi ~ije su fasade o{te}ene mitraqeskim i pu{~anim mecima, {rapnelima, od granata koje su eksplodirale u wihovoj neposrednoj blizini. Na ovim hramovima po pravilu su stradali prozori od detonacija ili su stakla polupana mecima i {rapnelima od kojih ~esto nisu bili po{te|eni ikonostasi i druge vrednosti u unutra{wosti bogomoqa. U ~etvrtu skupinu ulaze hramovi koji su bili zahva}eni poàrom. Kod jednih je on bio podmetnut, a kod drugih je nastao prilikom eksplozija granata ili mina. U poàru su delimi~no ili potpuno uni{teni ikonostasi, mobilijari i sve drugo {to je imalo funkcionalnu i kulturno-istorijsku vrednost. Posebno se po tragi~nosti stradawa ikonostasa i uop{te enterijera mogu ista}i hramovi u Vukovaru, Erdutu, Sarva{u, Marincima, Pakracu, Dowim Bogi}evcima, Batawanima, Torwu, Dowem ârli}u, Dowoj Ra{enici, Rastovcu, Kukuwevcu i dr. Veliki broj hramova odnosno wihovih zvonika o{tetili su ili dobrim delom razru{ili artiqerijskim i drugim oru`jem pripadnici snaga MUP-a, ZENG-a i ostalih paravojnih odreda kojima je i bio ciq da ih uni{te, ali ne kao ratno strate{ke objekte ve} kao pravoslavne bogomoqe. U nekim selima, iako su ga|ane sa bezbroj granata, crkve su ostale nepogo|ene ili su pojedine samo okrznute. Nije poznato da je bilo koja od wih bila strate{ka ta~ka u ratnim dejstvima. One su unapred bile osu|ene na likvidaciju, ali je neke od wih sa655
mo ~udo spaslo. S druge strane, dobar broj pravoslavnih hramova odnosno wihovih zvonika sluìli su hrvatskim paravojnim formacijama kao mitraqeska i snajperska gnezda od ~ijeg je vatrenog dejstva stradao veliki broj pripadnika JNA i Srba. Da bi ova gnezda bila neutralisana i uni{tena, zvonici su morali da postanu meta artiqerijskom i mitraqeskom oru`ju usled ~ega je do{lo do wihovog o{te}ewa. Zabeleèni su primeri nasilnog demolirawa ikonostasa pa i bizarnog vandalizma u vidu brijawa svetiteqa predstavqenih na ikonama. Kra|a i odno{ewe ikona i drugih vrednosti u nepoznatom pravcu postali su tipi~an vid otu|ewa srpskog umetni~kog blaga. Ukradenih 17 ikona iz crkve Sv. Spiridona u Peroju kod Pule iz XVII i XVIII veka i ve}eg broja iz kapele Sv. Petke u Kradinu i drugih hramova predstavqaju svakako nenadoknadiv gubitak za srpsku ikonopisnu ba{tinu u ovim oblastima. Nije poznata sudbina nekih crkveno-umetni~kih zbirki i riznica pri manastirima i eparhijama u kojima se ~uvaju izuzetno vredne umetni~ke starine i istorijski dokumenti od neprocewivog zna~aja. Za sada se zna da su riznice manastira Krke, Krupe i Dragovi}a u bezbednom stawu, a o nekim drugima nema pouzdanih podataka da li su i koliko stradale. Sigurno je, me|utim, da je Srpska pravoslavna crkva pretrpela teàk gubitak stradawem Episkopske riznice u Pakracu koja je rasturena i razvu~ena i ~iji su predmeti lomqeni i paqeni. U eparhijskom muzeju u Karlovcu bile su izloène ikone, kwige i dragocenosti koje su za vreme Drugog svetskog rata od strane usta{a bile otu|ene iz srpskih pravoslavnih crkava ove eparhije. U episkopskoj rezidenciji ~uvana je velika zbirka portreta gorwokarlova~kih episkopa. Deo zbirke je evakuisan pre dolaska snaga MUP-a u eparhijski dvor, a preostali deo MUP Hrvatske je otpremio u nepoznatom pravcu. (isto; str. 19-21) Prema do sada prikupqenim i sre|enim podacima koji se ovde objavquju, broj o{te}enih odnosno razorenih hramova po eparhijama izgleda ovako: Osije~kopoqska i Barawska eparhija 26, Slavonska 24, Zagreba~ko-qubqanska 17, Gorwokarolova~ka 17 i Dalmatinska 12, iz ~ega proizlazi da je do sada utvr|eno da je 96 srpskih pravoslavnih hramova i drugih crkvenih objekata stradalo na podru~ju zahva}enom ratnim dejstvima i van ratnih operacija na teritoriji Republike Hrvatske. Sa sigurno{}u se moè re}i da je ovaj broj, naàlost, znatno ve}i, {to }e se naknadno utvrditi i o tome javnost obavestiti. Visoke strane ugovornice se obavezuju da po{tuju kulturna dobra koja se nalaze kako na wihovoj sopstvenoj teritoriji tako i na teritoriji drugih visokih strana ugovornica, uzdràvaju}i se od upotrebe ovih dobara, wihovih sredstava za za{titu, kao i wihove najbliè okoline u svrhe koje bi mogle izloìti ova dobra razarawu ili {teti u slu~aju oruànog sukoba kao i uzdràvaju}i se od svakog neprijateqskog akta uperenog protiv ovih dobara. Ovo je tekst ~lana 4 Konvencije o za{titi kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba ili tzv. Ha{ke konvencije koju je ratifikovala na{a zemqa posebnim zakonom iz 1955. godine, kojim su usvojeni Pravilnik o iz656
vr{ewu ove konvencije i Protokol o za{titi kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba koji su sastavni deo ove konvencije. Ako bi se ove i druge odredbe ovog me|unarodnog pravnog akta, koje precizno odre|uju pona{awe u~esnika u oruànom sukobu prema kulturnim dobrima, po{tovale, spomenici bi bili po{te|eni od ratnih stradawa i razarawa. One, me|utim, nisu po{tovane. Prqavi i sramni rat koji je nametnut srpskom narodu u Hrvatskoj izloènom genocidu naneo je neprocewive {tete spomenicima kulture svih vrsta i svekolikog porekla i pripadnosti. U kataklizmi~nim i brutalnim razarawima nesagledivog zamaha i èstokog intenziteta, u kojima nisu birana sredstva kako bi se neprijatequ naneli {to teì gubici, te{ko su, kako smo videli, stradali srpski pravoslavni hramovi jer o~igledno nisu po{tovana na~ela i stavovi ove me|unarodne konvencije niti su od strane paravojnih hrvatskih formacija uvaàvana humanisti~ka i civilizacijska nastojawa da se o~uvaju neponovqive univerzalne kulturnoistorijske vrednosti oli~ene u prisustvu graditeqske ba{tine. Iako je izri~ito zabraweno da se kulturna dobra upotrebqavaju u vojne svrhe, a pogotovo ne za ratna dejstva i vatrena upori{ta, kao {to su mitraqeska i snajperska gnezda, skladi{ta municije i drugih eksploziva, videli smo da to, naàlost, nije po{tovano, {to je proizvelo katastrofalne posledice. Kad jedna strana ne po{tuje odredbe Ha{ke konvencije, onda se postavqa pitawe kako to moè druga, odnosno da li je to uop{te mogu}e. Jer, ako hrvatske snage zaposednu crkvene objekte, pretvore ih u vatrene ta~ke snajperska i mitraqeska gnezda ili skladi{ta municije nije li time izre~ena smrtna presuda tim gra|evinama po{to se, kako se zna, rat vodi da bi se napadnuti odbranio, odnosno, savladao protivnik bez obzira odakle i kako napada. Suvi{no je isticati kakvi su sve gubici naneti ru{ewem i razarawem hramova, uni{tavawem wihovih umetni~kih inventara. Kolike su to materijalne {tete samo se moè slutiti, a {to se ti~e kulturno-istorijskog, nacionalnog i duhovnog stradalni{tva wegove razmere se ne mogu ni slutiti. One su nesagledive ne samo u ovom ~asu, ve} za dugi niz godina pa ni doveka, mo`da (...) Razneseno i obesve}eno srpsko kulturno blago Pakraca, primarnog duhovnog sredi{ta srpskog naroda u ovom delu Hrvatske, uni{teni ikonostasi u razorenim hramovima, ukradene ikone i zauvek stradale unikatne kulturno-istorijske i umetni~ke vrednosti dokaz su duhovnog genocida koji se ne moè osporiti. Rade}i na sabirawu i sre|ivawu podataka o stradawu srpskih pravoslavnih hramova i prire|uju}i ih za {tampu, nijednog trenutka se nije gubila iz vida ~iwenica da su pretrpeli velike {tete i te{ka razarawa i rimokatoli~ki hramovi, kao i svetiwe ostalih veroispovesti. Najve}a o{te}ewa nastala su na crkvama u gradovima, naseqima i selima u kojima su se vodile èstoke borbe. Pogotovo su mnogo postradali hramovi ~iji su zvonici kori{}eni kao mitraqeska gnezda i kao mesta za dejstva snajperista. Nije zabeleèn slu~aj da je bilo koja crkva o{te}ena ili razru{ena
657
van ratnih operacija, odnosno iz pobuda iz kojih su ru{eni i paqeni srpski hramovi. (isto; str. 21-22)
a) Pregled uni{tenih i o{te}enih pravoslavnih crkava

Prenosimo izvode iz ovog pregleda. Navodno je ukupno 96 pravoslavnih hramova iz osje~kopoqske i barawske eparhije, slavonske, zagreba~ko-qubqanske, gorwokarlova~ke i dalmatinske eparhije, koji su uni{teni ili o{te}eni, prema podacima, do kraja decembra 1991. godine. Mi navodimo deo wih. Osije~kopoqska i barawska eparhija Erdut Hram arhan|ela Gavrila Stari parohijski hram, posve}en arhan|elu Gavrilu, podignut je 1764. godine (...) 1941-1945: Ovaj hram su usta{e sru{ile na pravoslavni Boì} 1942. godine, a ru{ewem je rukovodio rimokatoli~ki sve{tenik Josip Astalo{. Tom prilikom je potpuno stradao ikonostas zajedno sa svim ikonama, kao i najve}i deo starog crkvenog mobilijara. Na temeqima ovog hrama, u poratnom periodu podignuta je nova crkva. 1991: Hram je u toku ratnih operacija pogo|en granatama. Sru{eni su krovni venac i deo severne krovne konstrukcije hrama, a jedna granata je pogodila severnu stranu temeqa. Fasada je izbu{ena mecima, a svi prozori su polupani. Unutra{wost hrama je demolirana. Uni{ten je severni deo drvenog ba~vastog svoda. Na ikonostasu su stradale carske dveri i prestone ikone. Na hramu su izvr{ene primarne popravke, u svrhu za{tite od daqeg propadawa. Belo Brdo Hram svetog Nikole Parohijski hram posve}en prenosu mo{tiju svetog Nikole je sagra|en 1764, a zvonik je dogra|en 1809. godine (...) 1941-1945: Na po~etku Drugog svetskog rata hram je, nakon prisilnog pokr{tavawa, pretvoren u katoli~ku crkvu. Tom prilikom je ikonostas izba~en iz crkve i uni{tena je wegova drvorezbarija. Radovima na uni{tavawu mobilijara i pretvarawu hrama u katoli~ku crkvu je rukovodio frawevac Kamilo Kolb. Nakon rata hram je vra}en Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Podignuta je nova olarska pregrada na koju su, pored sa~uvanih ikona postavqene dve starije zografske ikone, i ikona Jovana Prete~e koju je za ikonostas srpske pravoslavne crkve u obli`wem Sarva{u slikao Dimitrije Ba~evi}. 1991: U toku ratnih operacija razbijena su ~etiri prozora, a fasada je o{te}ena mecima. Sarva{ Hram svetog Jovana Prete~e 1991: Unutra{wost hrama je demolirana. U toku ratnih operacija u hram su uba~ene bombe i znatno je uni{ten zapadni deo naosa. Mobilijar je iznesen iz hrama i spaqen pred ulazom. Pa~etin Hram svetog Nikole Parohijski hram posve}en svetom Nikoli sagra|en je izme|u 1752. i
658
1759, a obnovqen je 1908. godine. 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je o{te}en i pretvoren u rimokatoli~ku crkvu. Hram je obnovqen 1958. godine. 1991: Hram je pogo|en sa dve granate koje su o{tetile oltarski prostor, a jedna granata je o{tetila ogradu porte. Zidovi hrama su o{te}eni mitraqeskom vatrom, a prozori su polupani. Svod naosa je o{te}en. Hram je delimi~no konsolidovan nakon razarawa. Krovna konstrukcija je popravqena i prepokrivena. Marku{ica Hram silaska Dvetog Duha Sada{wi parohijski hram Silaska Svetog Duha sagra|en je 1810. godine (...) 1941-1945: Hram je u toku Drugog svetskog rata bio pretvoren u rimokatoli~ku crkvu. Tom prilikom je demontiran ikonostas, ali su ikone ostale sloène na horu hrama. Sa~uvan je i ostali crkveni mobilijar. 1991: Hram je pogo|en granatom s jugoisto~ne strane. Toraw je izre{etan mitraqeskom vatrom s ju`ne i isto~ne strane. Fasada je o{te}ena mecima. Prozori su razbijeni (...) Tewa Hram svetog Nikole Parohijski hram posve}en prenosu mo{tiju svetog Nikole je podignut 1961. godine (...) 1941-1945: Hram je do temeqa poru{en 1942. godine. Ru{ewe je zapo~eto na pravoslavni Boì}, a pre toga su vernici nasilno pokr{teni. Tom prilikom su potpuno uni{teni drvorezbarija ikonostasa i ostali crkveni mobilijar, rad osije~kog skulptora Jakoba Gerstnera, ali su ikone sa ikonostasa delimi~no sa~uvane. Gradwa novog parohijskog hrama dovr{ena je 1985. godine. Tada je podignuta i nova oltarska pregrada na koju su postavqene ikone sa starog ikonostasa. 1991: Pu{~anom vatrom su o{te}ene fasade i krovni pokriva~. Daq Hram velikomu~enika Dimitrija Saborni eparhijski hram posve}en svetom velikomu~eniku Dimitriju pomiwe se 1719, a sada{wa gra|evina je sazidana 1799. godine (...) 1941-1945: Hram je demoliran 1942. godine. Tom prilikom potpuno je sru{ena krovna konstrukcija, ikonostas je delimi~no spasen a zvona su odneta. Ru{ewem je rukovodio rimokatoli~ki sve{tenik Josip Astalo{. 1991: Fasada hrama je o{te}ena mecima. Snage MUP-a Hrvatske poku{ale su da provale u hram i tom su prilikom o{te}ena severna ulazna vrata u hram. Daq Kapela Uspewa presvete Bogorodice Kapelu na Daqskim vodama, posve}enu Uspewu presvete Bogorodice, podigao je mitropolit Pavle Nenadovi} 1759. godine (...) 1941-1945: Ova kapela je do temeqa sru{ena 1941. godine. Bila je to prva crkva Osije~kopoqske eparhije koja je sru{ena u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Tom prilikom je uni{ten crkveni mobilijar i najve}i deo ikonostasa. Sa~uvale su se samo gorwe partije sa malim medaqonima proroka i apostola. U poratnom periodu kapela je obnovqena.
659
1991: Snage MUP-a Hrvatske minirale su prilaz hramu. Stawe o{te}enosti spomenika nije mogu}e proveriti. Gorwi Tovarnik Hram velikomu~enika Georgija Parohijski hram, posve}en velikomu~eniku Georgiju, podigao je majstor Petar [uvakovi} izme|u 1797. i 1799. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je o{te}en i opqa~kan. Arhiva i kwige su potpuno uni{teni. U poratnom periodu hram je obnovqen. 1991: Toraw hrama je pogo|en sa nekoliko granata. Granatama je potpuno uni{tena i krovna konstrukcija naosa, ali svod nije obru{en. Zidovi su ispucali i zidno slikarstvo je o{te}eno. Ikonostas i crkveni mobilijar nisu stradali (...) Vinkovci Hram Silaska Svetog Duha Parohijski hram posve}en Silasku Svetog Duha sazidan je 1794. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je demoliran i opqa~kan. Polupani su prozori s vitraìma a crkveni mobilijar je o{te}en. 1991: Hram je izre{etan mecima iz raznih vrsta naoruàwa 22. jula. Dan pre toga u dvori{te parohijskog doma ba~en je eksploziv. Po kasnijim vestima, od 12. oktobra, hram je sru{en. Osijek Hram Uspewa presvete Bogorodice Stari barokni hram Uspewa presvete Bogorodice u osije~kom dowem gradu je podignut izme|u 1743. i 1750. godine (...) 1941-1945: Ovaj hram je, na osnovu re{ewa Odjela za ru{ewe pravoslavnih crkava, uni{ten do temeqa 1942. Na temeqima starog hrama je podignuta nova crkva izme|u 1966. i 1979. godine. 1991: Novopodignuti hram je te{ko stradao van ratnih operacija, a zvonik je sru{en. Demolirani su parohijski dom i prostorije crkvene op{tine. Sudbina crkveno-umetni~ke zbirke nije poznata (...) Vukovar Hram svetog Nikole Hram svetog Nikole je podignut izme|u 1732. i 1737. godine i bio je jedna od prvih baroknih gra|evina kod Srba u prekosavskim oblastima (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je o{te}en i opqa~kan. Pqa~ku je izvr{io usta{ki poverenik Vinko Horvatovi}, a ukradene stvari je poverio rimokatoli~kom fratru Silvesteru Zubi}u. Po zavr{etku rata ukradene dragocenosti su delimi~no vra}ene. U poratnom periodu hram je obnovqen. 1991: U toku ratnih operacija hram je znatno stradao. Sru{en je gorwi deo zvonika. Uni{teni su krovna konstrukcija i svod hrama. Od udaraca granata i mitraqeskih metaka veoma su stradale fasade crkve. Unutra{wost je potpuno demolirana. Izgorela je rezbarija ikonostasa, pevnica i tronova. Sa~uvane su samo pojedine ikone koje su evakuisane iz hrama (...) Koprivna Hram Ro|ewa presvete Bogorodice Parohijski hram posve}en Ro|ewu presvete Bogorodice pripada najstarijim sa~uvanim pravoslavnim hramovima Osije~kopoqske eparhije. Sagra|en je u sredwem veku, a obnovqen je u baroknom duhu 1757. godine.
660
1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je bio pretvoren u rimokatoli~ku crkvu. Tom prilikom ikonostas je sru{en, ali su me{tani sa~uvali ikone. U poratnom periodu hram je vra}en Srpskoj pravoslavnoj crkvi i osposobqen za bogosluèwe. 1991: Hram je gotovo sasvim uni{ten zajedno s celokupnim crkvenim mobilijarom. (isto; str. 27-34) Slavonska eparhija Autor pregleda uni{tenih i o{te}enih hramova Miroslav Timotijevi} navodi da su u Pakracu Epskopski dvor, koji su pogodile dve granate, zaposele snage MUP-a i instalirale mitraqeska gnezda. Predmeti iz Episkopske riznice su paqeni, lomqeni, razbacivani. Kwige iz Biblioteke Slavonske eparhije su paqene i razbacivane. Ova Biblioteka spada u najvrednije nacionalne biblioteke. Sadràla je 120 srbuqa, 5500 starih kwiga i znatan broj periodike. U woj su se nalazile i stare kwige iz slavonskih manastira i parohijskih crkava koje su za vreme Drugog svetskog rata bile odnete u Zagreb. Pakrac Saborni hram svete Trojice Saborni hram Slavonske eparhije posve}en je svetoj Trojici. Sada{wa crkva je podignuta u vremenu izme|u 1757. i 1768. godine (...) 1941-1945: Tokom Drugog svetskog rata usta{e su provalile u hram, opqa~kale bogoslu`bene dragocenosti, a uni{tile kwige i arhivu. 1991: Unutra{wost hrama je spaqena 28. septembra 1991. Izgoreli su ikonostas, ikone, crkveni mobilijar, bogoslu`beni predmeti i kwige. Na vrh torwa je postavqeno mitraqesko gnezdo snaga MUP-a Hrvatske. Pakrac Kapela Ro|ewa presvete Bogorodice Grobqanska kapela posve}ena Ro|ewu presvete Bogorodice podignuta je, prema predawu, 1672. godine (...) 1941-1945: Fasada kapele je u toku Drugog svetskog rata o{te}ena mecima, a unutra{wost znatno demolirana. Uni{ten je najve}i deo starih ikona. Sa~uvane su samo prestone ikone. Bogoslu`beni predmeti su opqa~kani, a kwige su uni{tene. 1991: Hram su zapalile snage MUP-a Hrvatske 28. septembra, u isto vreme kada je podmetnut poàr u Sabornoj crkvi. Zvonik je o{te}en, a unutra{wost hrama je demolirana. Uni{teni su crkveni mobilijar i bogoslu`beni predmeti. Ikonostas je sa~uvan, mada su pojedine ikone stradale (...) Kukuwevac Times Cyrillic Parohijski hram svete Petke podignut je oko 1782. godine, na temequ starije drvene crkve. Ikonostas hrama je slikan 1896. 1941-1945: U toku Drugog svetskog rata hram je o{te}en, a u wemu je tada stradalo oko 800 ovda{wih Srba. O{te}eni hram je u poratnom periodu u celini obnovqen, a u spomen genocida je nedaleko od wega podignut memorijalni centar. 1991: Crkva i memorijalni centar su i minirani i potpuno uni{teni 9. oktobra 1991. Mine su postavile snage MUP-a Hrvatske.
661
Doqani Hram svetog Ilije Parohijski hram posve}en svetom proroku Iliji podignut je 1805, a obnavqan je 1904. i 1979. godine (...) 1941-1945: Hram je o{te}en 2. avgusta 1943. godine, na dan crkvene slave. Stradali su zidovi, krovna konstrukcija, zvonik, prozori i vrata. Uni{tena je drvorezbarija ikonostasa, bogoslu`beni predmeti, kwige i arhiva. Sa~uvani su samo 1 putir i 2 sve}waka. U poratnom periodu hram je u celini obnovqen. 1991: Hram je u toku ratnih operacija potpuno uni{ten, zajedno s ikonostasom i celokupnim pokretnim inventarom. Nova Gradi{ka Hram svete Trojice Stari hram svete Trojice je podignut 1738, a obnavqan 1824. i 1885. godine (...) 1941-1945: Ovaj hram je do temeqa sru{en u toku Drugog svetskog rata. U crkvi je podmetnut poàr 7. jula 1941. godine, ali se on sam ugasio. Nakon toga usta{e su hram proglasile neupotrebqivim i naredili su da se sru{i. Za ru{ewe su dovodili Srbe zatvorene u logoru u Staroj Gradi{ki. Tom prilikom su uni{teni ikonostas iz 1814, koji su, prema arhivskoj gra|i, slikali italijanski majstori, kao i ve}ina bogoslu`benih predmeta i ostalih dragocenosti. Novi hram svete Trojice sagra|en je 1982. prema projektu arh. Dragomira Tadi}a, a osve}en 3. oktobra iste godine. To je jednokupolna gra|evina s nagla{enim oltarskim i pevni~kim prostorima. Iznad ulaza u hram, na zapadnom delu, podignut je zvonik sa kupolom. 1991: Hram je miniran i ima velika o{te}ewa. Arhiva, stare kwige i mali broj ikona preostalih posle razarawa u Drugom svetskom ratu ~uvaju se u eparhijskom domu koji su sve{tenici morali da napuste, pa sudbina ovih pokretnih kulturnih dobara nije poznata. Gre|ani Times Cyrillic Parohijska crkva svete Petke podignuta je u drugoj polovini XVIII veka na temequ ranijeg drvenog hrama, a obnovqena je 1858. godine. 1941-1945: U toku Drugog svetskog rata usta{e su uni{tile crkvu od koje su ostali samo zidovi. Ikonostas, mobilijar, kwige i bogoslu`beni predmeti tom prilikom su demolirani. Hram je obnovqen 1975. i tada mu je dodat toraw. 1991: Kapela je o{te}ena granatom. Unutra{wost kapele je demolirana. Ikonostas i pokretni inventar su znatno o{te}eni. Jasenovac Hram svetog Jovana Krstiteqa Stari parohijski hram posve}en ro|ewu svetog Jovana Krstiteqa podignut je 1775. godine (...) 1941-1945: Ovaj hram su usta{e zapalile i do temeqa sru{ile 1941. godine. Tom prilikom su uni{teni ikonostas, crkveni mobilijar, kwige i bogoslu`beni predmeti. Istovremeno sa stradawem crkve spaqen je i stari parohisjki dom. Sa~uvana je samo stara zgrada srpske veroispovedne {kole, sagra|ene 1847. Nova parohijska crkva je podignuta 1984. godine. Arhitektura hrama je saìmala srpsku sredwovekovnu tradiciju sa baroknom
662
arhitekturom koju prekosavski Srbi prihvataju u XVIII veku. Pre toga, jo{ 1948, podignut je i novi parohijski dom, na mestu onog spaqenog za vreme Drugog svetskog rata. 1991: Hram je sada o{te}en granatama i mitraqeskom vatrom. Medari Hram Preobraèwa Gospodweg Gradwa sada{we parohijske crkve Preobraèwa Gospodweg zapo~eta je 1777. godine. Hram je obnovqen 1834. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata usta{e su spalile unutra{wost hrama zajedno sa crkvenim mobilijarom i ostalim bogoslu`benim predmetima. Sa~uvan je samo mali broj ikona sa ikonostasa. Nakon rata hram je obnovqen za potrebe bogosluèwa. 1991: Crkva je pogo|ena sa nekoliko granata. O{te}en je severni zid naosa, a toraw je sru{en. Unutra{wost hrama je demolirana noèvima i sekirama (...) Oku~ani Hram svetog Petra i Pavla Stara parohijska crkva svetih apostola Petra i Pavla podignuta je sredinom XVIII veka (...) 1941-1945: Hram su do temeqa sru{ile usta{e 1942. godine. Tom prilikom je potpuno spaqen ikonostas zajedno s ikonama, crkveni mobilijar, bogoslu`beni predmeti i kwige. Hram posve}en Svetom Dimitriju je iz temeqa obnovqen u poratnom periodu i osve}en 1969. godine. 1991: Hram je o{te}en granatama. O{te}en je i parohijski dom. Ratkovac Hram Pokrova presvete Bogorodice Parohijska crkva posve}ena prazniku Pokrova presvete Bogorodice podignuta je 1800. godine u duhu tada vladaju}eg klasicizma. 1941-1945: Hram su o{tetile usta{e sa ~etiri granate koje su bile ispaqene sa obli`we katoli~ke crkve. U toku rata uni{teni su bogoslu`beni predmeti, kwige i arhiva. 1991: Hram je o{te}en granatama. Dowi Bogi}evci Hram Vaznesewa Gospodweg Parohijski hram posve}en Vaznesewu Gospodwem podignut je u drugoj polovini XVIII veka. Na ikonostasu su se nalazile 24 ikone iz tog vremena. 1941-1945: Ovaj hram su usta{e sru{ile 1943. godine. Ostali su samo zidovi u visini od nekoliko metara. Tom prilikom su o{te}ene ikone sa ikonostasa, a uni{teni su bogoslu`beni predmeti i arhiva. U poratnom periodu hram je obnovqen. 1991: Hram je znatno razoren granatama. Toraw je sru{en, a pro~eqe hrama je pogo|eno granatama. Unutra{wost hrama je demolirana. Uni{ten je ikonostas i crkveni mobilijar, a sa~uvano je svega nekoliko ikona. Slavonska Poèga Hram svetog Georgija Stari barokni hram posve}en svetom velikomu~eniku Georgiju podignut je 1730. a obnovqen je 1845. godine. Ikonostas je slikao Celestin Medovi}. 1941-1945: Ovaj hram sru{ile su usta{e 1. maja 1941. godine. Tom prilikom je uni{ten ikonostas zajedno sa ikonama. Kasnije su prona|ene samo carske dveri. Prilikom ru{ewa hrama uni{teni su bogoslu`bni predme663
ti, kwige i arhiva. Kamen temeqac za gradwu novog hrama je postavqen 1986. a gradwa je zapo~eta 1. jula 1988. godine. Do izbijawa ratnih sukoba hram nije bio dovr{en. 1991: Hram je oskrnavqen nekoliko puta. U no}i izme|u 20. i 21. jula izvr{en je ponovni napad, kada su hram i parohijski dom kamenovani. U~iwena je zna~ajna materijalna {teta. Toraw Hram svetog Pantelejmona Stari parohijski hram posve}en svetom Pantelejmonu podignut je 1757. godine na temeqima stare trolisne goti~ke gra|evine (...) 1941-1945: Tokom Drugog svetskog rata hram je delimi~no stradao. Uni{ten je deo arhive i kwiga, a bogoslu`bene dragocenosti su odnete. U poratnom periodu hram je u celini obnovqen. 1991. Parohijski hram je stradao od poàra koji je podmetnut van ratnih operacija. Izgorela je unutra{wost hrama sa ikonostasom, ikonama, kwigama, bogoslu`benim predmetima i celokupnim crkvenim mobilijarom (...) Dowi âgli} hram svetog Nikole Stari parohijski hram posve}en svetom Nikoli podignut je 1757. godine. 1941-1945: Hram su zapalile usta{e 1942. godine. Unutra{wost hrama je potpuno izgorela. Tom prilikom je uni{ten ikonostas zajedno sa ikonama, bogoslu`beni predmeti, kwige i arhiva. U poratnom periodu hram je obnovqen i osposobqen za bogosluèwe. 1991: Hram je veoma o{te}en. Stradali su svod, zvonik, krovni pokriva~, demolirana unutra{wost 22. decembra 1991. Lovska Hram Teodora Tirona Parohijski hram posve}en Teodoru Tironu je sagra|en 1786. a ikonostas je slikan 1842. godine. U wegov tematski repertoar su ukqu~ene ikone sa likovima Srba svetiteqa. 1941-1945: Hram je o{te}en u toku borbi. Pre toga je ikonostas bio odnet, a bogoslu`beni predmeti, kwige i arhiva su uni{teni. 1991: Hram je znatno o{te}en van ratnih operacija. Subotska Hram svetog arhan|ela Gavrila Parohijski hram svetog arhan|ela Gavrila je sagra|en 1889. godine. 1941-1945: Hram su za vreme Drugog svetskog rata usta{e o{tetile granatama. Tom je prilikom stradala unutra{wost hrama. O{te}en je ikonostas, a uni{teni su bogoslu`beni predmeti, kwige i arhiva. 1991: Hram je o{te}en granatama, a toraw je sru{en. Slavonski Brod hram svetog Georgija Podaci o starom parohijskom hramu posve}enom svetom velikomu~eniku Georgiju nisu sa~uvani. 1941-1945: Hram je potpuno uni{ten 1941. Tom prilikom stradali su ikonostas zajedno sa svim ikonama, bogoslu`beni predmeti, arhiva i kwige. Gradwa novog parohijskog hrama zapo~eta je nedavno. Do izbijawa ratnih sukoba jo{ nije bio osve}en. 1991: Hram je vi{e puta napadan i potpuno je demoliran. (isto; str. 35-42)
664
Zagreba~ko-qubqanska eparhija Mali Zdenci Hram Ro|ewa presvete Bogorodice Crkva brvnara posve}ena Ro|ewu presvete Bogorodice obnovqena je 1761. godine, ali se pretpostavqa da je struktura naosa znatno starija. 1941-1945: Tokom Drugog svetskog rata hram je delimi~no stradao, a pokretni crkveni mobilijar i bogoslu`beni predmeti tada su velikim delom uni{teni. Posle rata crkva je obnovqena. Spomenik pripada grupi prve kategorije. 1991: Hram je o{te}en van ratnih operacija. Crkva je razvaqena i demolirana 5. oktobra. Ikone sa~uvane od razarawa Drugog svetskog rata poskidane su sa ikonostasa, odnete ili polomqene. Od vrednijih ikona isti~e se Hrist na prestolu iz 1745, te dve mawe ikone, Bogorodica sa Hristom i Isus Hristos (...) Vara`din hram svetog Georgija Stari parohijski hram posve}en svetom velikomu~eniku Georgiju podignut je 1884. godine. 1941-1945: Hram je postradao u Drugom svetskom ratu, a obnovqen je u poratnom periodu. 1991: Hram je napadnut van ratnih operacija. Vrata hrama su polivena benzinom, ali je podmetawe poàra na vreme spre~eno. Koprivnica Hram svete Trojice Gradwa starog parohijskog hrama posve}ena svetoj Trojici odobrena je 24. juna 1791. godine. Hram je podignut za tri godine, a osve}en je 16. maja 1795 (...) 1941-1945: Hram je stradao od usta{a i obnovqen je u poratnom periodu. 1991: Hram je o{te}en van ratnih operacija. Kamenicama su porazbijani prozori hrama. Lupawem prozora je o{te}en ikonostas. Grubi{ino Poqe Hram svetog Georgija Parohijski hram svetog velikomu~enika Georgija podignut je izme|u 1773. i 1775, a obnovqen je 1820. godine. Antimins je osvetio episkop Sofronije Jovanovi} 1750. godine. 1941-1945: Hram je stradao od usta{a u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom je uni{teno i sedam starih rukopisnih kwiga. Hram je obnovqen u poratnom periodu. 1991: Hram je zape~a}en od strane MUP-a. Parohijski dom demolirali su pripadnici Zbora narodne garde iz Grubi{inog Poqa 15. avgusta. Nakon toga hram je potpuno uni{ten. Veliki Zdenci Hram posve}en Podizawu ~asnog krsta Parohijska crkva posve}ena prazniku Podizawa ~asnog krsta sagra|ena je na starim temeqima iz polovine XVIII veka, izme|u 1836. i 1848. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata hram je te{ko stradao, posebno zbog obru{avawa krova. Nakon toga je deo sa~uvanog inventara prenet u filijalni hram Bogorodi~inog ro|ewa u Malim Zdencima, koji je sada
665
uni{ten. Od hrvatskih vlasti nije dobijena dozvola za obnavqawe hrama, tako da su sem zvonika preostali zidovi hrama. 1991: Snage MUP-a Hrvatske su na torwu instalirale mitraqesko gnezdo. Sve{tenikov dom i gospodarske zgrade su opqa~kane (...) Velika Peratovica Hram svete Petke Parohijski hram svete Petke podignut je 1895. godine, na temeqima starije drvene crkve iz prve polovine XVIII veka. 1941-1945: Hram je stradao u Drugom svetskom ratu, a obnovqen je u poratnom periodu. 1991: Hram je u toku ratnih operacija znatno o{te}en granatama. Velika pisanica Hram svetog Lazara Parohijski hram svetog ~etvorodnevnog Lazara podignut je 1713, a obnovqen 1750. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata arhitektura hrama je znatno stradala, a potpuno je uni{ten celokupan crkveni inventar zajedno sa ikonostasom, od koga se nije sa~uvala nijedna ikona. Tom prilikom su uni{teni bogoslu`beni sasudi i kwige. Posle rata je crkvena op{tina obnovila hram. 1991: Snage MUP-a su poku{ale da na ovu crkvu postave mitraqesko gnezdo, ali se zbog starosti obru{ila greda, pa su odustali (...) Petriwa Hram svetog Spiridona Parohijski hram svetog Spiridona podignut je izme|u 1783. i 1785. godine (...) 1941-1945: Po nalogu Usta{kog stana u Petriwi hram je do temeqa sru{en ve} na po~etku Drugog svetskog rata. Tom prilikom je uni{tena rezbarija ikonostasa i najve}i deo crkvenih dragocenosti. Sa~uvalo se nekoliko ikona sa ikonostasa i nekoliko bogoslu`benih kwiga koje su se posle rata ~uvale u parohijskom domu i novopodignutom hramu koji je dovr{en i osve}en 1976. godine. 1991: Hram je mitraqiran i miniran tri puta, u julu, avgustu i septembru. Potpuno je uni{ten, a razoren je i parohijski dom. Uni{tene su preostale ikone i kwige, me|u kojima su najzna~anije: Psaltir, Kijevope~erska {tamparija 1705; Srbqak, Rimni~ka {tamparija 1761. i Apostol, Moskovska {tamparija 1784. Odnesene su mati~ne kwige ro|enih, kr{tenih, ven~anih i umrlih od 1747. do 1991. godine. Sa~uvao se jedino barokni name{taj koji je grof Se~ani poklonio parohijskom domu (...) Glina Hram Ro|ewa presvete Bogorodice Stari parohijski hram posve}en Ro|ewu presvete Bogorodice, podignut je 1826. godine u duhu tada vladaju}eg klasicizma. 1941-1945: Hram su zapalile i potpuno sru{ile usta{e u toku Drugog svetskog rata. Pre toga u hramu je izvr{en stravi~an pokoq srpskog stanovni{tva. Ru{ewe hrama je zapo~elo 12. avgusta 1941. Tom prilikom je uni{ten ikonostas koji je slikao Pavle Simi}, bogoslu`bene kwige i sasude, te ostali crkveni mobilijar. U neposrednoj blizini nekada{we stare crkve podignut je novi hram 1963. Tri godine kasnije on je dobio zidno slikarstvo i novi ikonostas.
666
1991: Fasada je o{te}ena krhotinama mina koje su pale u neposrednoj blizini hrama. Glinska Poqana Hram Vaznesewa gospodweg Filijalni hram parohije u Petriwi sagra|en je 1896. godine 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata bio je pretvoren u katoli~ku crkvu, a stanovni{tvo je prisilno pokr{teno. U vreme prisilnog pokatoli~avawa spaqene su crkvene arhivi i bogoslu`bene kwige. U poratnom periodu hram je vra}en Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tom prilikom je predat i ikonostas koji se nalazio u katoli~kom ùpnom uredu u Dvoru kod Petriwe. 1991: Hram je potpuno uni{ten van ratnih operacija. Minirali su ga hrvatski diverzanti 8. oktobra. Tom prilikom uni{ten je ikonostas i celokupni crkveni mobilijar (...) Gospi} Hram svetog Georgija Stari parohijski hram velikomu~enika Georgija podignut je 1785. godine. Ikonostas je slikan 1902, a radove je izveo profesor Bauer iz Zagreba. 1941-1945: Hram je sru{en u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom je potpuno uni{ten ikonostas, ikone, crkveni mobilijar, bogoslu`beni predmeti i kwige. Usta{e su u hramu ubile i veliki broj Srba. Na istom mestu je 1964. godine podignut novi hram. 1991: Hram je o{te}en, ali stepen o{te}enosti nije mogu}e proveriti. Peroj Hram svetog Spiridona Stari parohijski hram posve}en svetom Spiridonu podignut je u XVIII veku. 1941-1945: Hram su sru{ile usta{e u toku Drugog svetskog rata, a mali deo crkvenog inventara je spasen. Novi hram je podignut u poratnom periodu. 1991: Crkva je provaqena i iz we je ukradeno 17 starih italokritskih ikona koje se datiraju u XVII i XVIII vek (...) Muwava (Josipdol) Hram svetih arhan|ela Mihaila i Gavrila Stari parohijski hram posve}en svetim arhan|elima Mihailu i Gavrilu sagra|en je 1838. godine. 1941-1945: Ovaj hram usta{e su sru{ile u toku Drugog svetskog rata. Hram je obnovqen u poratnom periodu. 1991: Hram je o{te}en, ali stepen o{te}ewa nije mogu}e proveriti (...) [kare Hram svetog Nikole Stari parohijski hram posve}en svetom Nikoli podignut je 1772. godine. 1941-1945: Hram su uni{tile usta{e u toku Drugog svetskog rata. Pre toga je demontiran ikonostas gomirske slikarske {kole i zajedno sa ostalim dragocenostima je deportovan u Zagreb. Hram je nedavno obnovqen. 1991: U toku ratnih operacija je uni{tena fasada hrama (...) Skradin kapela svete Petke Kapela posve}ena svetoj Petki podignuta je na mesnom grobqu 1895. godine. 1941-1945: Kapela je za vreme Drugog svetskog rata o{te}ena, a u poratnom periodu obnovqena. 1991: Kapela je provaqena, a iz we su ukradene ikone (...)
667
Drni{ Hram Uspewa presvete Bogorodice Hram posve}en Uspewu presvete Bogorodice iz 1618, zamewen je novom gra|evinom 1905. godine. 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata usta{e su provalile u hram i opqa~kale dragocenosti. Tom prilikom su delimi~no uni{tene bogoslu`bene kwige. Skrnavqewe hrama je predvodio fra Petar Berkovi}. 1991: U toku ratnih operacija hram je znatno o{te}en, posebno zvonik koji je pogo|en granatama (...) Jagodwa Hram svetog Simeona Stolpnika Parohijski hram posve}en svetom Simeonu Stolpniku podignut je u XVIII veku, a obnovqen je 1869. godine (...) 1941-1945: Za vreme Drugog svetskog rata uni{tene su mati~ne kwige, a delimi~no su stradale i bogoslu`bene kwige. 1991: U toku ratnih operacija stradala je fasada hrama, ali stepen o{te}ewa nije mogu}e proveriti (...) Tribaw ([ibuqina) Hram svetog arhan|ela Mihaila Parohijski hram posve}en svetom arhan|elu Mihailu podignut je 1865. godine. Iz tog vremena poti~e ikonostas i ostali crkveni mobilijar. 1941-1945: Hram su demolirale usta{e po~etkom avgusta 1941. godine. Drvorezbarija ikonostasa je o{te}ena, a ikone su izbodene noèvima. Tom prilikom su uni{teni bogoslu`beni predmeti, kwige i crkvena arhiva. 1991: U toku ratnih operacija hram je stradao, ali stepen o{te}ewa nije mogu}e proveriti. (isto; str. 27-52)
XXI KORENI I KONTINUITET MR@WE

1. Hrvatsko dràvno i istorijsko pravo ideolo{ko-politi~ka osnova za genocid nad Srbima
Zlo~ini, proterivawe, genocid nad srpskim narodom nije puki sticaj okolnosti, ili nije, kako bi to Andri} boqe rekao, ludi sticaj okolnosti u mutnom vremenu, naprotiv, ta politika istrebqewa Srba negovana je i uobli~avana od XIX veka. Srbi su bili smetwa samim svojim postojawem, jer dok god je Srba, ne}e biti nezavisne i ~iste Hrvatske. Ta mr`wa se gradila kroz rasisti~ki koncept da su Srbi nià, primitivna rasa, pripadnici isto~ne civilizacije koji treba da budu tamo negde, preko Drine, a ne da prqaju pripadnike superiorne rase, zapadne civilizacije. U oblikovawu tog rasisti~kog koncepta i politike istrebqewa Srba, kqu~nu ulogu imala je Rimokatoli~ka crkva. Vasilije \. Kresti}, u analizi o vremenu nastanka, uzrocima i ciqevima genocidne politike u Hrvatskoj isti~e da je hrvatsko dràvno i istorijsko pravo generator sukoba izme|u Hrvata i Srba.
668
Neka su{tinska pitawa koja bi u mnogo ~emu osvetlila genocid ostala su po strani, jedva dotaknuta i sasvim zaobi|ena. Jedno od takvih pitawa je vreme kada je nastala i kad je kona~no bila uobli~ena ideologija genocidnog uni{tavawa Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Druga nezaobilazna pitawa koja se ti~u genocida, bez kojih se on ne moè nau~no objasniti i pojmiti, jesu pitawa: za{to je do{lo do genocida, koji su uzroci wegovog nastanka i s kojim ciqevima je on izvo|en i ostvarivan? To su, bez sumwe, krucijalna pitawa na koja je nauka du`na da odgovori, ako je dorasla svojim obavezama. U svakom slu~aju moraju biti odba~ene kao iskonstruisane, odbrana{ke i neta~ne tvrdwe hrvatske publicistike i istoriografije po kojima je istina da se genocid dogodio, da su ga po~inile usta{e, da su oni neznatan gori deo hrvatskog dru{tva, ali da su Srbi svojom velikosrpskom hegemonisti~kom i {ovinisti~kom politikom, svojim ugwetavawem i eksploatisawem Hrvata i Hrvatske u okvirima Kraqevine SHS i Jugoslavije 1918-1941. godine, diktaturom kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, atentatom na Stjepana Radi}a i hrvatske poslanike u Skup{tini 1928, izazvali opravdan gnev i mr`wu Hrvata, pa je genocid samo wihova osveta za ono {to su Srbi zasluìli. Ovakvom konstrukcijom ponu|ena su tri zakqu~ka. Prvi, da vreme nastanka genocidne politike pada u razdobqe izme|u dva rata 1918-1941. godine. Drugi, da uzroke genocida treba traìti u velikosrpskoj hegemonisti~koj i {ovinisti~koj politici. I, tre}e, da postoji simetrija u odgovornosti za genocid. Usta{e su izvr{ile genocid, {to je za osudu, ali Srbi su svojim pona{awem zasluìli da budu ka`weni. Ovakva tuma~ewa genocida nisu u saglasnosti s obiqem ~iweni~kog materijala i logikom hrvatskog istorijskog razvoja, koji su u nauci dobro poznati. U svakom slu~aju, politika o genocidnom uni{tavawu Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji nije nastala u vreme Kraqevine SHS i Jugoslavije 1918-1941, nego je ona bila jasno i kona~no uobli~ena jo{ u okvirima Austrougarske, do Prvog svetskog rata 1914. godine. Kqu~nu ulogu i ideolo{ko-politi~ku osnovu za genocid imalo je hrvatsko dràvno i istorijsko pravo sa svim konsekvencama koje je sobom nosilo, a ne tzv. velikosrpska hegemonisti~ka i {ovinisti~ka politika izme|u dva svetska rata. Hrvatsko dràvno pravo bilo je, kao {to je i danas, pravi generator za proizvodwu nesporazuma i sukoba izme|u Hrvata i Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. To pravo nije priznavalo politi~ku individualnost (konstitutivnost) Srba u Hrvatskoj. Ono je Srbe prihvatalo kao gra|ane ali ih je smatralo delom hrvatskog politi~kog naroda. Po hrvatskom dràvnom pravu, u politi~kom smislu Srbi nisu bili Srbi ve} Hrvati pravoslavne vere. Zbog ovakvog tretmana Srbima je sistematski, svugde, gde god se moglo, poricano nacionalno ime. Tretirani kao politi~ki Hrvati, oni nisu imali pravo na svoj srpski jezik, na svoje srpsko }irili~ko pismo, na svoju Srpsku pravoslavnu crkvu i na svoje nacionalne simbole: zastavu i grb. Pravi smisao potirawa srpske nacionalne i politi~ke posebnosti, li{avawa prava na ime, jezik, pismo i simbole, krio se u nameri da se Srbi asimiluju i hrvatizuju.
669
Zbog toga {to su se Srbi individualno i kolektivno opirali asimilaciji i hrvatizaciji, pritisak Hrvata bivao je tokom druge polovine XIX i po~etkom XX veka sve osmi{qeniji sve obuhvatniji, a kako je vreme odmicalo i sve brutalniji. Zbog toga {to nisu hteli da budu pravoslavni Hrvati, {to su se suprotstavqali hrvatizaciji, {to, kad je re~ o wima, nisu prihvatali hrvatsko dràvno pravo i iz wega proisti~u}u {iroko rasprostrawenu hrvatsku dràvnu politiku, po kojoj su svi stanovnici Hrvatske, bez obzira na etni~ku i versku pripadnost, politi~ki Hrvati, Srbi su progla{eni za remetila~ki faktor hrvatskog dru{tva. Za remetila~ki faktor progla{eni su stoga {to su postali prepreka hrvatskim nacionalno-politi~kim i dràvnim planovima po kojima je vi{enacionalna Trojedna kraqevina imala da postane etni~ki ~ista Hrvatska. U dru{tvima koja teè stvarawu etni~ki ~istih dràva, praksa je to pokazala, nasiqe je neizbe`no. To nasiqe je u Hrvatskoj postepeno, iz generacije u generaciju, dobijalo takve razmere da je krajem XIX i po~etkom XX veka preraslo u politiku s jasnim genocidnim odlikama. Wu su ideolo{ki, politi~ki, dràvotvorno i religijski uobli~ili hrvatski politi~ari onih stranaka koje su svoje programe gradile na temeqima hrvatskog dràvnog i istorijskog prava i predstavnici tvrde, ekskluzivne verske linije Rimokatoli~ke crkve, koji su èleli da svi stanovnici Hrvatske budu ne samo Hrvati ve} i pripadnici rimokatoli~ke vere. Jo{ 1866. godine, zagreba~ki list Pozor, organ Hrvatske narodne stranke, na ~ijem ~elu je bio biskup J. J. [trosmajer, zapretio je Srbima, ako budu insistirali na svojoj nacionalnoj i politi~koj posebnosti, da }e Hrvati upotrebiti sva raspoloìva sredstva da ih prisile da se odreknu svoje posebnosti pa da na teritoriji hrvatskih zemaqa bude samo jedan hrvatski narod. U skladu sa ovakvim pretwama Pozora, Eugen Kvaternik, jedan od osniva~a Stranke prava, pisao je 1869. godine da samo izdajice domovine i krvi na{e, izdajice uma t.j. znanosti mogu vere radi re}i na svetoj hrvatskoj zemqi da su Srbi a ne Hrvati. Kvaternik je stanovnicima pravoslavne vere, koji su se ose}ali Srbima, otvoreno poru~io da }e hrvatski narod znati da osveti takvo izdajstvo uni{tiv takovi nakot vere. Po hrvatskim politi~arima koji su nacionalne programe gradili na hrvatskom dràvnom pravu, a takva je bila ve}ina, na svetom hrvatskom zemqi{tu postojala je samo jedna hrvatska narodnost i samo jedan hrvatski jezik. Radi ostvarewa te i takve dràvno-politi~ke ideologije, koja je ovladala najve}im delom hrvatskog dru{tva, posebno onim koji je sledio politiku îste stranke prava Josipa Franka, genocid nad Srbima u Hrvatskoj bio je neizbeàn. Dokaza za ovakav zakqu~ak ima mnogo, a ovom prilikom, ilustracije radi, nave{}u samo nekoliko. U listu Dom, od 20. novembra 1908, u vreme aneksione krize, zabeleèno je: Na posledwem vije}u Frank-Star~evi}eve stranke prava prihva}en je ~udan zakqu~ak, o kojem novine mnogo pi{u (...) Ustrojila se naime Hrvatska narodna legija, tj. oruàna ~eta za obranu hrvatske domovine (...) No najstra{nije je ovo: ovo {to ho}e legija, to je ne samo mr`wa; to je
670
gotovo klawe Srba. I onda oni koji su za legiju, govore da }e se Bosna, u kojoj ima oko 700.000 Srba, sjediniti s Hrvatskom da te Srbe èdne hrvatske krvi, ili mi pokoqemo ili oni zbiqa popiju na{u krv (...). U Domu, od 22. avgusta 1908, Stjepan Radi} je napisao: Kad god su gospoda u Be~u bila u stisci, traìla su kakvu bilo smutwu, u kojoj }e narod kao slijep i lud udarati bilo na koga, a do tada }e gospoda svoje poslove obaviti (...) A Srbi su bili najzgodniji, da se radi wih na~ini smutwa. Oni su doseqenici, druge su vjere, doma}emu narodu s ve}ine razloga nepo}udni, pa zato i treba kad{to samo malo namignuti i eto klawa! Po svedo~ewu poznatog hrvatskog politi~ara i profesora univerziteta Isidora Kr{wavija, koji je bio savr{eno obave{ten o zbivawima u zemqi, da u Hrvatskoj i Slavoniji nije bilo oko 700.000 Srba, ban Pavao Rauh bi ih najradije sve pobio. Me|utim, kako je taj broj bio pozama{an, izjavio je da to nije mogu}e u~initi. Kr{wavi je ostavio i ovakvo svedo~ewe: Bilo je jedno vrijeme, zapisao je on, kada se je pisalo da treba sve Srbe sjekirom utu}i. Ova misao imade ne{to za sebe, i to ne{to vrlo va`no: ona naime, izri~e otvoreno i dosqedno jedini na~in, kojim bi se dala provesti hrvatska misao. Zastupnik Frankove îste stranke prava u Saboru Hrvatske, Jerko Paveli}, je brutalno otvoreno izjavio da kad bi frankovci bili na vlasti takozvani Srbi bi za 48 sati postali pravoslavni Hrvati. Ugledni hrvatski politi~ar Frano Supilo je, poput E. Kvaternika, A. Star~evi}a i J. Paveli}a, smatrao da se pitawe Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji moè i mora re{iti, ako nema drugog na~ina, wihovim fizi~kim uni{tavawem. O tome je napisao da Hrvati, ako èle da emancipuju Hrvatsku od Srba, moraju najprvo da se svih sredstava (pa i najgorih: u politici je koje{ta dopu{teno) late, do toga najpogibeqnijeg, da doma}eg i istojezi~nog, narodnog protivnika bilo kako ili apsorbuju, ili ga ina~e uni{te (...). Pored ovako eksplicitnih iskaza o tome da se srpsko pitawe u Hrvatskoj moè i mora re{iti fizi~kim uni{tavawem Srba klawem, ima i onih koji su verbalno ugla|eniji ali im je smisao isti. Tako je, primera radi, Gajo Raduni}, 1911. godine, u Splitu, objavio jednu kwiìcu u kojoj je napisao da je biti Srbin u Hrvatskoj àlosno, a da je najàlosniji i pogibeqan naziv srpski. On je iskazao uverewe da }e taj naziv iz Hrvatske nestati i da }e to biti samo àlosna pojava koju }e pomiwati istorija, jer }e se tu ime srpsko izgubiti, po{to }e svi Srbi postati Hrvati. Srpsko pitawe, po oceni Raduni}a, stoji kao ma~ nad glavom Hrvatima pa }e stoga svako hrvatsko srce da obveseli dan kad budemo videli da su se ove nezdrave biqke na na{oj narodnoj wivi izgubile, kada vidimo da svi ko jedan ~ovjek pristupismo ozbiqnom radu za ostvarewe i oslobo|ewe va{e mile Hrvatske Dràve. Drugim re~ima, Hrvati }e biti veseli kad Srbi iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije budu nestali, kad Hrvatska bude etni~ki ~ista i jedinstvena, bez Srba, jer oni su, za Hrvate i Hrvatsku, po oceni poznatog politi~ara Josipa Mi{katovi}a, dra~je (trwe V. K), koje Hrvati iz svoje ba{~e moraju i{~upati.
671
U politi~koj povijesti hrvatskoga naroda, objavqenoj u Zagrebu 1895. godine, dr Pero Gavrani} je napisao kakvo je raspoloèwe Hrvata prema Srbima i {ta zbog tih nezdravih odnosa koji vladaju u Hrvatskoj treba o~ekivati. Gavrani} je zabeleìo: danas za cijelo nema nigde u Evropi me|u raznojezi~nim narodima ve}e mr`we, nego {to ovdje u nas postoji me|u istojezi~nim Hrvatima i Srbima. Ta je mr`wa dodu{e nezgodna, ali je vrlo razumqiva. Te`wa hrvatska i te`wa srpska ne bori se dodu{e s oru`jem u ruci, jer takve nam borbe ne bi dozvolili na{i sada{wi gospodari, ali za to borba i te kako obstoji, i to podmukla, potajna, gadna borba jedne egzistencije protiv druge, jednog pojedinca protiv drugoga, bez po~inka, bez kraja i konca. Da bi mi Hrvati imali svoju nezavisnu dràvicu kao Srbi, i da se ne bi trebali ni od koga bojati, buknuo bi za cijelo rat izme|u Hrvata i Srba, i taj bi svakako bio najpopularniji. Istorijski doga|aji koji su se zbili od 1941. do 1945. i od 1991. do 1993. u svemu su potvrdili ocene P. Gavrani}a izre~ene 1895. godine. Dva puta kad su Hrvati stekli svoje nezavisne dràvice do{lo je, kako je Gavrani} i predvideo, do krvavog pira u kojem su `rtve bili Srbi. Mr`wa prema wima ispoqena je tada na najbrutalniji na~in, ali sa jasnim ciqem: da se stvori etni~ki ~ista i {to ve}a hrvatska dràva. Pored navedenih prvorazrednih pisanih dokaza o tome da je ideja o genocidnom uni{tavawu Srba u Hrvatskoj jasno bila uobli~ena jo{ u okvirima Austrougarske, to mogu da potvrde i mnoge konkretne ~nwenice. Kad je izbila revolucija 1848. godine Srbima u Dubrovniku javno je pre}eno da }e ih Hrvati na najmawe komadi}e ise}i. Dubrova~ke Srbe spasli su bokokotorski Srbi, koji su poru~ili Dubrov~anima da ne ti~u tamo{wu bra}u, jer ako taknu ijednoga, oni nijednog katolika u ìvotu ostavitn ne}e (...). Iste te, 1848. godine, i Srbima u Zagrebu zapretila je opasnost. Kada se u Zagrebu saznalo da su Srbi na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima izabrali vojvodu, u gradu je zavladalo veliko nezadovoqstvo. Prema svedo~ewu Anastasa Popovi}a, poznatog i uglednog zagreba~kog trgovca i predsednika tamo{we srpske pravoslavne crkvene op{tine, skoro je do toga htelo do}i da sve Srbe pokoqu. Pokoq je zapretio i srpskim deputatima koji su se posle Majske skup{tine na{li u Zagrebu. Wima su sereàni [okci pripremali vartolomejsku no} zato {to je bana Jela~i}a imao da instali{e srpski patrijarh Josif Raja~i}. Tri pozama{ne antisrpske demonstracije u Zagrebu, ali i u nekim drugim mestima Hrvatske, do kojih je do{lo 1895, 1899. i 1902. godine, na kojima je ispoqena ne samo velika nacionalna i verska mr`wa ve} i brutalna agresivnost sa ru{ila~kim i ubila~kim namerama, dokazuju da je genocid bio na pomolu i da je bilo samo pitawe dana kada }e se on ostvariti. Da je ideja o genocidnom uni{tavawu Srba u Hrvatskoj sazrela u okvirima Austrougarske jo{ pre izbijawa Prvog svetskog rata, svedo~e i zapisi dr Ivana Ribara, poznatog hrvatskog politi~ara, pripadnika napredne jugoslovenski opredeqene omladine, pristalice politike Hrvatsko-srpske koalicije. U kwizi Iz moje politi~ke suradwe, objavqene u Zagrebu 1965, Ribar je zabeleìo da su ban Pavao Rauh i Josip Frank, uz odobrewe
672
najvi{ih vojnih krugova u Be~u, u slu~aju rata sa Srbijom povodom aneksije Bosne i Hercegovine, sklopili sporazum koji je glasio da se izvr{i pokoq i iseqewe svih Srba iz Hrvatske. U jo{ neobjavqenim zabele{kama Ivana Ribara, koje sam dobio od wegovog biografa prof. dr Koste Milutinovi}a, na jednom mestu je zapisano: U programu frankovaca bilo je 1914. godine istrebqewe Srba, razbijawe jedinstva i hrvatskosrpske koalicije. Da su se frankovci tada dokopali vlasti, zapisao je Ribar, izvr{en bi bio program u cijelosti, koji su izgradili frankovci, a po prijedlogu (Ante V. K) Paveli}a, po kojem se trebalo najradikalnije obra~unati sa Srbima, kao i Hrvatima koalicije. Izvr{en bi bio pokoq Srba jo{ 1914. godine. Po{to sam izborom, a ne svim raspoloìvim dokumentima pokazao da je ideja o re{avawu tzv. hrvatskog pitawa putem genocida nad Srbima u Hrvatskoj sazrela u okvirima Austrougarske, a ne Kraqevine SHS i Jugoslavije, po{to sam ukazao na to da je genocidom trebalo stvoriti etni~ki ~istu i verski katoli~ki jedinstvenu dràvu, da bih udovoqio obavezama koje proisti~u iz naslova mog izlagawa, bez podrobnije analize i {ire eksplikacije, obavezan sam da upozorim na jo{ jedan ciq koji je trebalo da se postigne genocidom. Po osnovanom mi{qewu ve}ine hrvatskih politi~ara i geopoliti~ara, Hrvatska i Slavonija sa Dalmacijom imala je i ima jedan ne ba{ mnogo sre}an geopoliti~ki poloàj. Ona ima oblik banane, mladog meseca, raskre~ene kobasice; asocira na hleb sa korama bez sredine, kako su ocewivali oni Hrvati koji su o tome pisali. U svakom slu~aju Hrvatska, kao dràva, nema potrebne geostrate{ke dubine koja bi joj omogu}avala samostalan i nesmetan razvoj. Da bi taj problem mogla da re{i, po {iroko rasprostrawenom uverewu koje je vladalo u hrvatskoj politici, Hrvatska bi morala da popuni prazninu koja postoji u razmaku od wenog severoisto~nog do jugozapadnog dela. Tu prazninu ~ine Bosna i Hercegovina i ba{ zbog toga bili su retki hrvatski politi~ari koji te oblasti nisu èleli da ukqu~e u sastav Hrvatske. U ostvarivawu tih i takvih velikohrvatskih te`wi, pored drugih prepreka i smetwi, na putu su se na{li i Srbi, kako oni iz Hrvatske, tako i oni iz Bosne i Hercegovine. Wih je zbog toga, kao brojnu etni~ku i versku grupaciju, suprotstavqenu hrvatskim nacionalnim, politi~kim i dràvnim ciqevima, po svaku cenu, ne biraju}i sredstva, trebalo ukloniti. Drugim re~ima kazano, genocid je bio u funkciji velikohrvatskih te`wi i ciqeva. Wime je trebalo stvoriti veliku, etni~ki ~istu i verski katoli~ki jedinstvenu hrvatsku dràvu. (prir. Vu~ini}; cit. delo; str. 41-46) Dr Nikola @uti} u izlagawu Ideolo{ka osnova srpsko-hrvatske netrpeqivosti (Srbi i Hrvati izme|u liberalizma, rimokatolicizma i komunizma), daje istorijski presjek uzroka nastanka netrpeqivosti Rimokatoli~ke crkve (RKC) i rimokatolika vjernika prema Srbima, ali i prema Hrvatima liberalima, integralnim Jugoslovenima. Konvertitska osnova hrvatstva, odnosno ideolo{ka pripadnost rimokatolika Vatikanu, izrodila je kod tog dijela vjerskog naciona fanati~nu
673
mr`wu prema istorodnim pripadnicima druge vjere. U radu hronolo{ki kre}em od vremena pokretawa ideje uspostavqawa hri{}anskog jedinstva ali pod okriqem Vatikana i RKC, a to je vrijeme 15. vijeka, odnosno vrijeme odràvawa Crkvenog sabora u Firenci koji pokre}e stvarawe unijatske crkve. Prema deklaraciji o uniji, usvojenoj na Saboru u Firenci 1439, utvr|eno je da Sveta Rimska crkva ~vrsto vjeruje da niko koji ne pripada katoli~koj crkvi, ne samo neznabo{ci nego Judeji, ni jeretici, ni {izmatici, ne mogu u}i u carstvo nebesko, nego }e svi po}i u vje~ni ogaw, koji je spremqen za |avole, ako se pred smrt ne obrate k pravoj crkvi. Dakle, u startu je stvorena strategija vjerskog ekskluzivizma, izuzetne vjerske netrpeqivosti prema nerimokatolicima. Nave{}u primjer vjerskog ekstremizma sa na{ih srpskih etni~kih prostora, primjer koji se nadovezuje na proklamovanu unijatsku strategiju iz Firence, primjer Srbina rimokatolika Vi}entija Zmajevi}a iz Wegu{a, koji je bio na ~elu srpske primasije u Baru. Wegov spis Ogledalo istine bio je ogledni uzor Anti Star~evi}u i ostalim prava{ima kod pisawa antipravoslavnih djela. Prema wegovoj viziji, iz pravoslavnih Srba, u dràvi katoli~kog vladara, trebalo je izbaciti jereti~ki otrov kako bi oni od surovog postali slatki narod. Po{to se kona~no odstrani pravoslavni otrov MorlaciSrbi }e svoju mr`wu prema katoli~koj vjeri zamjeniti po{tovawem prema woj. Na taj na~in }e katoli~ki vladar, prema mi{qewu Zmajevi}a, imati mirne podanike, jer }e ih sa interesima wegovog prijestola ~vrsto vezati lanac religije. U vatikanskoj terminologiji, iskazanoj u dokumentima, srpski narod je nazivan najgorim {izmati~kim narodom, pravoslavne crkve su nazivane poganim bogomoqama; u isto~noj crkvi je nevirnost i nepravda. S druge strane, Rimokatoli~ka crkva je nazivana sveta mati Cerkva Rimska Katoli~anska i Apostolska, dakle, predstavqena je kao jedini tuma~ i predstavnik izvornog hri{}anstva koje preko gr~kog termina katolikos ima stalnu tendenciju da preuzme hri{}anstvo u cjelini. Daqe, u vatikanskim dokumentima ~esto se koristi re~enica: Jedina ista vje~na istina katoli~ka i apostolska pod jednim vidqivim i istim vrhovnim rimskim pontifeksom glavom svih vjernih na svijetu; ili Vjera rimska i katoli~ka, jedna jedina, katoli~anska i apostolska, izvan koje nema spasewa. Tokom druge polovine 19. i u 20. vijeku, brojni srpski rimokatolici konvertiti, pored stranaca rimokatolika, u sve ve}oj mjeri prihvata}e hrvatsko ime kao svoje prastaro etni~ko opredjeqewe. Na osnovu istraìvawa, poslije napisane kwige Rimokatoli~ka crkva i hrvatstvo od ilirske ideje do velikohrvatske realizacije, do{ao sam do definicije hrvatstva i Hrvata (li~no ne volim definicije ali mi se ova moja vlastita jako svidjela): Hrvatstvo je multinacinonalna imperijalna vatikansko-habzbur{ka civilizacijska ideolo{ka tvorevina koja se prethodno preko ilirizma i rimokatoli~kog jugoslovenstva utemequje i {iri tokom druge polovine 19. i kroz cijeli 20. vijek. Pravoslavni Srbi su, svim svojim politi~kim i ideolo{kim bi}em, u prvoj polovini 20. vijeka prionuli uz svjetski poredak zapadnih demokra674
tija, {to je moralo dovesti do budu}ih sukoba na vjersko-nacionalnoj osnovi sa rimokatolicima Hrvatima pripadnicima drugog ideolo{kog tabora. Dolaskom Kara|or|evi}a na dràvno kormilo poja~ava se srpska orijentacija ka liberalno-demokratskim zemqama. Srpski politi~ki i dràvni faktori postepeno su, tokom 19. i po~etkom 20. vijeka, prihvatali ideje buròaske ideologije kao najefikasnije sredstvo ostvarewa sopstvenog sna o definitivnom oslobo|ewu i ujediwewu svih srpskih zemaqa. U Kraqevini Srbiji su upravo nastajale organizacije koje su imale prvenstveni ciq da sprovode srpsku nacionalno-oslobodila~ku akciju u ime svesrpskog oslobo|ewa i ujediwewa, ali i zbog prodora i {irewa zapadnih gra|anskih ideja na balkansko tle. Kraqevina SHS stvorena je srpskim vojni~kim pobjedama ali uz presudnu pomo} i arbitrirawe zapadnih liberalnih saveznika. Stvaraoci tada{weg novog svjetskog poretka Srbima su namijenili ulogu sprovodnika wihove zamisli ru{ewa Austrougarskog carstva, i glavnog oslonca kod uvo|ewa zapadnih gra|anskih demokratskih ideja u zemqe austrijskog cezaropapizma. Zbog neprikosnovenih interesa zapadnih liberalnih demokratija stvorena je dràva razli~itih civilizacija i antagonisti~kih konfesija koja se, zbog toga, u kriznim svjetskim pomjerawima uvijek mogla lako razbiti. To se i desilo po~etkom devedesetih godina kada su upravo te zapadne liberalne demokratije, u novim svjetskim prekrajawima granica, srpske zemqe po~ele posmatrati kao ogledno dobro i glavnu smetwu za svoje nove evropske geopoliti~ke vizije. Srpski narod, ili boqe re~eno topovsko meso za interese velikih, stvarawem nove liberalne Evrope 1918. godine, idealno je posluìo za {irewe kosmopolitskih, modernih, napredwa~kih, demokratskih gra|ansko-liberalnih ideja na Balkanu. Slovenci, Hrvati i muslimani nikako nisu mogli u ve}oj mjeri posluìti interesima zapadnih demokratija zbog svog duha, ve}e ili mawe naslije|ene feudalne rimokatoli~ke i islamske iskqu~ivosti. Poznato je da je u rimokatoli~kim narodnim masama, mimo mawine gra|ana liberala, bio dominantan klerikalno-jezuitski duh zbog iskqu~ivog uticaja RKC u svakodnevnom ìvotu ve}inskog seoskog stanovni{tva. Srpska dràvni~ka, intelektualna, vjerska i politi~ka elita u Kraqevini Jugoslaviji prihvatila je liberalizam kao svoj ideolo{ki kredo. Srpske politi~ke partije obrazovane su iskqu~ivo, sem Zbora Dimitrija Qoti}a, na liberalnim osnovama, SPC je imala bliske vjerske veze sa Anglikanskom crkvom, srpske nacionalne i kulturne, sportske organizacije pripadale su taboru liberalnih organizacija. SPC je zapravo provodila ideologiju i nacionalnu politiku monarhisti~ke Jugoslavije ispoqavaju}i klerikalni legitimizam. Moè se govoriti o vjerskom liberalizmu i jugoslovenstvu kao nacionalnom vjerovawu te crkvene organizacije. Komunisti~ki internacionalizam je samo dodatno kod srpskog naroda razvijao anacionalne i ateisti~ke osje}aje, naro~ito u prekodrinskim krajevima. Hrvati rimokatolici su komunizam prihvatili ve}inom samo kao sredstvo za ostvarewe svojih dràvno-nacionalnih ciqeva, pa se o wima moè govoriti kao o nacional-komunistima.
675
Na kraju da pomenem ideolo{ku klimu na mikro terenu Like. Mi, koji smo tamo ro|eni odrastali smo u klimi pravoslavnog vjerskog indiferentizma, komunisti~kog ateizma i pod pla{tom jugoslovenstva. U Kraqevini Jugoslaviji, zbog stvarawa monarhisti~kog jugoslovenstva, me|u li~kim Srbima izrodio se liberalni kosmopolitski jugoslovenski duh, dok je u socijalisti~koj Jugoslaviji u velikoj mjeri prihva}an jugoslovenski komunisti~ki internacionalizam. Rimokatoli~ke mase su se u velikoj mjeri sa~uvale od jugoslovenskog internacionalizma, zbog dominantnog uticaja ideja rimokatoli~kog ekskluzivizma koje su od nekada{wih srpskih konvertita stvarale iskqu~ive i fanatizovane poklonike velikohrvatske ideje. U podsvijesti Hrvata sa~uvao se mentalni sklop rimokatoli~kog podanika i svijest o uzvi{enoj civilizaciji habzbur{ke uzoritosti. Na kraju su zapadne liberalne demokratije, nekada{we srpske ideolo{ke i politi~ke saveznice, potencirale naslije|ene ideolo{ke, civilizacijske, vjerske i nacionalne razlike izme|u Srba i Hrvata, i uz pripremqeno demontirawe Jugoslavije, inicirale vjerski i gra|anski rat koji se, gledaju}i iz istorijske vizure moè nazvati ratom Srba tri vjere (ako se izuzmu Slovenci, Zagorci kajkavci, istarski ~akavci, stranci rimokatolici koji su preuzeli hrvatsko ime i malobrojni bosanski etni~ki Turci). Znalo se da }e prividnom obnovom usta{ke ideologije (preko HDZ-a), sa antisrpskim nacisti~kim, usta{kim terminolo{kim vokabularom, izazvati Srbe na odbranu od prete}e likvidacije, po uzoru na 1941. godinu. Demokratskom polugom liberalno-demokratskih zemaqa, dakle, razbijena je Jugoslavija na republi~ke dijelove koje je zemqa izvornog liberalizma Velika Britanija, uz sadejstvo SSSR-a (sa sje}awem na Kominternin model) krojila 1945. godine. Administrativne granice federativne Jugoslavije, koja je s protokom vremena postajala konfederativnom, stvorene su s namjerom da se dràvno-pravni eksperiment nazvan Jugoslavija, u eventualnim budu}im svjetskim geopoliti~kim prekrajawima uvijek moè lako razbiti. (isto; str. 47-50)
2. Prilozi za istraìvawe qudskog zla i duhovne bede

Autor kwige Lux croatiae ili NDH rediviva, sakupio je tekstove, uglavnom iz hrvatskih novina, ~asopisa i kwiga, koji su sasvim dovoqni da pokaù kontinuitet mr`we i qudskog zla. Sam autor isti~e: Svi junaci ove kwige stvarni su. Sva imena su prava. Ni{ta nije izmi{qeno. U opisima, monolozima i dijalozima ni{ta nije izmijeweno ili dodavano. Sve je autenti~no i doslovce preneseno, prete`no iz slu`benog, dràvnog tiska, koliko god to nevjerovatno zvu~alo (...) Naslovom kwige èlio sam samo, jo{ jednom, potencirati sav apsurd truda jednog, skoro cijelog, naroda, ili plemena, da iza|e iz vlastitog mraka, uvijek iznova odabiru}i najgori put put mr`we; mr`we koja ga vodi u jo{ ve}i mrak iz kojeg se, uvijek iznova, ~uju histeri~ni krici o svjetlosti, uzvi{enosti i nadmo}i hrvatstva! A hrvatstvo, istini za voqu, neodoqivo privla~i priproste du{e. Jer u hrvatstvu je sve jednostavno, sve je mogu}e i sve je dozvoqeno.
676
Ve} stoqe}ima hrvatstvo je na ju`noslavenskim prostorima sinonim za katoli~anstvo. Katoli~anstvo je, opet, s druge strane, dotjeralo do savr{enstva instituciju ispovijedi. A Hrvatima se, izgleda, u katolicizmu najvi{e dopala upravo ispovijed. Svake nedeqe prema crkvama u Hrvatskoj slijevaju se rijeke smjernih vjernika, sa jednom jedinom èqom da ih wihov pastir odrije{i svih grijehova po~iwenih u protekloj sedmici. A u katoli~koj hrvatskoj ispovjedaonici, pravi }e vjernik, Hrvat, dobiti oprost za sve, ali ba{ sve, ovozemaqske grijehe, pa i za one najteè, ako su po~iweni za na{u stvar. êmu onda stid, kad vas, ulaskom u ispovjedaonicu, katoli~ka hrvatska vjera osloba|a svake krivwe. U ispovjedaonici skru{eno obe}avamo da }emo za okajawe izmoliti toliko i toliko zdravomarija i o~ena{a i svaki stid postaje izli{an. Dakle, ovu kwigu prepu{tam wenim junacima, koji slobodno i nesputano, probu|eni nakon tisu}qetnog sna, napokon progovaraju, otkrivaju}i nam svo bogatstvo svojih brojnih talenata. Osim {to su u svemu iznad ostalih, oni su ~as slavenskog, ~as germanskog, ~as iranskog, a ~as ilirskog podrijetla. Srpske narodne pjesme ovdje u trenu postaju hrvatske narodne pjesme; napolitanske, gr~ke i meksi~ke arije tipi~ni su hrvatski napjevi; austrijske i ma|arske urbane cjeline u unutra{wosti i talijanske u primorju postaju integralni, autohtoni i izvorni artefakti hrvatskog graditeqstva. Ukratko, junaci ove kwige su neponovqivi i jedinstveni. Wih ne}ete biti u stawu da opi{ete ili definirate, jer ~as su ovo, a ~as ono. Oni nevjerovatnom lako}om poraze pretvaraju u pobjede, sramotu u ponos, kukavi~luk u juna{tvo, zlo~ine u dobro~instva, ne~asno u ~asno, bijedno u slavno, tu|e u svoje, uvrede u pohvale, laì u istine... Oni znaju sve, jer oni su izumiteqi svijeta. Oni su oni, a sve ostalo je la`. Ne zanosim se mi{qu da }e ova kwiga biti krunski dokaz u prosudbi jednog (dijela) naroda, ili plemena, ali se nadam da }e bar onima koji je pro~itaju pomo}i da progledaju, da vide, da se odupru zaslijepquju}oj lux croatiae. Ovo nije ni po~etak, ali, naàlost, ni kraj pri~e o wima. Ovo je samo jedan mali dio pozajmqen iz wihovog nedosawanog sna. @ivot nas, koji smo se igrom zle sudbine na{li u tom snu, pravi je ko{mar. A, kako je onima {to taj san sawaju, to samo oni znaju. Jedno je, me|utim, posve izvjesno neki budu}i nara{taji nacije, ili plemena, o kojoj je rije~, nosit }e te{ko breme hipoteke pro{losti i ove sada{wosti. Trebat }e im mnogo snage i svake pomo}i da se iskreno pokaju za ono {to su im namerli djedovi i o~evi. A, danas u wihovim {kolama djeca nastavnike pozdravqaju pozdravom Za dom spremni!, {to u slobodnom prevodu zna~i isto {to i Heil Hitler! Nastavnici na pozdrav odgovaraju pitawem: Tko je agresor? Djeca uglas odgovaraju: Srbi! Na kraju u~iteq pita: Koga }emo ubiti? êtnike!, odgovaraju radosno mali pu~ani. (Jovan Bo{kovi}; Lux croatiae ili NDH rediviva; Gorwi Milanovac; De~je novine 1995; str. 5-6)
677
Narod je hervatski poznao ne~istu kerv koja mu je onu sramotu i nesre}u zadala; narod hervatski smatra tu kerv za tu|u, slavoserbsku; narod hervatski ne}e terpiti, da ta suàwska pasmina oskverwuje svetu zemqu Hervatah, narod Hervatski dade novo pokolewe, koje }e obnoviti i u~vrstit wegovu sre}u, slavu i veli~inu; narod hervatski kroz i uz svoje sinove i prijateqe okrepit }e se na suncu, koje se ra|a za unesre}ene narode. (autor cit; Djela dr Ante Star~evi}a: Nekoline uspomene, Zagreb, 1894; str. 373) [to se ti~e Srba koji ovdje ìve, to nisu Srbi nego dotepenci s Istoka koje su kao torbono{e i ostale slugane doveli Turci. Oni su sjediweni samo sa pravoslavnom crkvom, a mi nijesmo uspjeli da ih asimiliramo. Me|utim, neka znadu da je na{a lozinka: Ili se pokloni ili se ukloni. (autor cit: Katoli~ki tjednik, 29. VI 1941, Star~evi}: Niti se urotnikom poklonismo ni uklonismo, Stranke u Hrvatskoj, str. 135). U~enu je svetu poznato da ime Serb ili Serv starinom, ime Slav u sredwem veku bia{e kod svih naroda ob}enito za su`wa (...) ja sam oba oblika spojio, {to znanost ne moè nego potverditi i nastaviti (Autor cit: Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj, str. 140, Star~evi}) Tko su Slavoserbi? Ve} Aristotel opazi da ima qudi suàwske naravi. On je znao Trakiju, u kojih beja{e takvih naroda. Mora da od te ne~iste pasmine poti~u oni Slavoserbi, koji su ne samo u svemu su`wi, nego i rade da svako, i isti oni, u suàwstvo do|e, ili da u wemu ostane. (Autor cit: Stranke u Hervatskoj, Djela dr Ante Star~evi}a, kwiga III, str. 107) Hervati su narod gospoduju}i, oni su svoju, hervatsku narodnost, protegnuli na sve narode koji nekada stanovahu po na{oj domovini... Narod hervatski ne}e terpeti, da ta suàwska pasmina (napomena: Srbi) oskverwuje svetu zemqu Hervatah... Hervati ne samo da su narod gospoduju}i nego nijedan danas ìvu}i narod Evrope nejma u svojoj pro{losti ve~je veli~anstvo negoli ima narod hervatski... Ne~istu pasminu (Srbe) vaqa trebiti i istrebiti po rasnim zakonima i iz preventivnih razloga odbrane ~ove~anstva od rastu}ih pasmina... Tribalia be{e po prilici dana{wa Ra{ia, zemqa koju mnogi zovu starinskom Serbiom. Konstantin VII je za jedno uzeo Serbe i Tribale... Amblem Tribala bio je prase}a glava sa {iqkom i strelicom... U~ewak iz XVII veka kaza osvedo~ewe svih razumnih povestnikah, kad no napisa da Hervati, gospoduju}i narod, zasu`wi{e puke koje u ovih zemaqa zateko{e, i da ime Serbia ili, {to je isto Servia, od su`wa dolazi... isti Hervate derì za narod razli~an od Slavah ili Slavjanah... Tko ne vidi da je Slav i Serb sve isto, oba ta imena zamewuju su`wa... Ime Serb zaudara po serbeù... Svako hervatsko dete zna da je Serb ~ist i pravilan koren glagola serbit (~itaj: svrbeti, srab, srbe`). (autor cit: Izvodi iz Djela dr Ante Star~evi}a, posebno iz kwige III, str. 162, 373, 28, 42, 34, 77 i druge) Na to zarok}a{e Slavoserbi kako i ona ìvotiwa na kojoj slanina raste (...) A nakon nekoliko udaraca, iz onih istih Slavoserbah gledaj pra678
ve pse, koji svi beè dok je jedan udaren (autor cit; Nekolike uspomene, Djela dr Ante Star~evi}a, kwiga III, str. 339) ... da bi Slavoserbi imali iskru uma i po{tewa, oni ne bi bili Slavoserbi. (autor cit. isto, str. 346) Ve} davno osvedo~en o prosta~ini i gluposti Slavoserbah, ja jo{ sudih, da su to samo nesre}nici a ne lupeì, sudih da im nije serdce otrovano, da nisu za svako dobro izgubqeni; da nisu hotice naverli i izdati na{u domovinu: sudih da su samo ludi, a ne i hudobni (autor cit. isto, str. 361). Mi smatramo Slavoserbe tako ni{tavnom herpom, da drìmo da ona, izvan svoje dru`be, ne moè imati nikoga (...) wezina snaga prestaje dok joj se krinka skine, pa narod vidi i pozna onu herpu onakva kakva je. Mi smo onu krinku skidali, skidati }emo i skinuti }emo. (autor cit. Stranke u Hervatskoj, str. 129) Slavoserbi, neprijateqi slobode, naroda i domovine (...) (autor cit. isto, str. 130) Sve {to Slavoserbi ~ine lupe`tina je, koju jo{ na ovome svetu ~eka sekira. (autor cit. Bi li k Slavstvu ili ka Hervatstvu, Djela dr Ante Star~evi}a, kwiga III, Zagreb 1894) Hrvatski vojnici (...) ja vas pozivam da okrenete oru`je protiv srpskih vlastodràca (...) Odstranite srpske ~asnike, svrstajte se odmah pod usta{ku zastavu, uperite pu{ke protiv onih koji su zarobili hrvatski narod, te zaposjeli hrvatska ogwi{ta i hrvatsku zemqu (...). Do{ao je dan oslobo|ewa! Bije se zadwi i odlu~ni boj za uspostavu samostalne Nezavisne Dràve Hrvatske (...) za taj ciq du`nost nam je svima dati svoje ìvote. Ni danas niko nema ovla{tewe od hrvatskog naroda da wegovu sudbinu veè sa stra{nom sudbinom koja ~eka Beograd, Srbiju i zapadne demokratije, jer se hrvatski narod ve} nebrojeno puta u svakoj zgodi otvoreno i jasno izjasnio za potpuno otcepqewe od Srbije, za uspostavu samostalne i Nezavisne Dràve Hrvatske (...) Hrvatski narod, sakupqen oko usta{ke zastave, doista }e i stupiti u borbu uz bok velikih svojih prijateqa, koji mu jam~e wegovu slobodu (...) Na{a je potpuna pobjeda posve osigurana, jer se za wu bore i silne i nepobjedive vojske na{ih prijateqa, vojske Italije i Wema~ke. Postoje}e prilike me|u pu~anstvom osje}aju se i u vojsci. To nije jedinstvena narodna vojska, ve} {arena vojska raznih narodnosti. Kod mom~adi iznosi postotak Srba oko trideset. Ostali su Hrvati i pripadnici drugih naroda: Makedonci, Rumuni, Slovenci, Albanci, Wemci, Mayari itd. U ozbiqnom slu~aju Hrvati, Makedonci i Albanci ne samo da se ne}e boriti za ovu dràvu, nego dapa~e oru`je, koje im bude dano u ruke, upotrijebiti }e za borbu protiv ove dràve. Zbog ovakvih prilika nije se nijedanput mogla u Hrvatskoj provjesti mobilizacija. (autor cit. dr Ante Paveli} rije{io je hrvatsko pitawe, Zagreb 1942, str. 30) Okitite va{e domove hrvatskim trobojkama i znakovima prijateqskih naroda i vojske. Ovi vojnici znadu da prolaze kroz prijateqske zemqe, no neka se i na licu mjesta osvjedo~e, da su ih Hrvati u hrvatskim zemqama primili onako bratski i s qubavqu (...). S wima dolaze u tvoju sredinu, hrvatski narode, s pu{kom u ruci hrabro se bore}i i tvoji sinovi, dolazi i
679
hrvatska usta{ka vojska. (autor cit. Mijo Bzik, Usta{ka pobjeda u danima ustanka i oslobo|ewa, citat Paveli}a, Zagreb 1942, str. 73) Izuzev{i mali dio inteligencije, ponajvi{e tu|inske krvi, hrvatski je narod otklonio jugoslavenstvo sa svom odlu~no{}u, a pre svega hrvatsko seqa{tvo. U {irokim slojevima hrvatskog naroda nikada nije postajala neka ob}a slovenska sviest, koju bi mogli ozbiqno suprotstaviti hrvatskoj narodnoj sviesti. Ovi slojevi ne ose}aju se nikada kao pripadnici Slavenstva, te su otklonili, po svome osje}aju, kao ne{to tu|e i opasno, slavensku i jugoslavensku promiybu, koju su u zadwem stoqe}u vr{ili Prag, Moskva i Beograd. Ova neoboriva ~iwenica pruà nam daqni dokaz, da Hrvati uob}e i nijesu slavenskoga, nego gotskoga podrijetla, tvrdwa koja je ve} ozbiqno raspravqana. (autor cit. dr Ante Paveli} rije{io je hrvatsko pitawe, Zagreb 1942, str. 5) (...) (...) otvoreno velimo: samo izdajice domovine i kervi na{e, izdajica uma t.j. znanosti, moè vere radi re}i na svetoj hervatskoj zemqi da je Serb, a ne Hervat. Otvoreno velimo doti~nim, da }e znati hervatski narod osvetiti takovo izdajstvo, uni{tiv takovi nakot vere (podvukao P. Y), koja je kadra iz qudih u~initi izdajice kervi i svetiwah svakomu narodu najmilijih. Kod nas u provincijalnoj Hervatskoj i Slavoniji ima na 800 hiqada katolika 129.000 vla{adi. Kod vas na 420.000 ìteqah imade jih ne{to preko 80.000; mi se ne obaziremo, {to jih ima u granici do polovine; wih je jedva spram ukupnosti na{ega naroda jedna petina: ali mi smo jih ovdje ~istom narodwom politikom tako priredili, da niti pisnuti se neusu|uju; a mladost za~imqe pristajati uz nas; tako imponira politika otvorena, muèvna, ~ista. êmu i vi ne postupite ovako? (...) Stoga, ja upravo Boga prosim, da se zmije za vremena odkriju, te serbstvom vam zagrozila; onda }ete jih se otresti jednim udarom, kao i mi, nederè}i bar ne-brata za brata! Hervatstvo, uperiv se na zapad, samo je kadro odoqeti barbarstvu serbeà (...) niti za slovo neodstupiti od dosadanjeg pravca Hervatstva (...) Pa }ete vidjeti, da ne od Drave do mora, nego od salcburgtirolskih alpah do Kosova i Albanije vijati }e se doskora zastava ~iste, neoskverwene Hervatske! (autor cit. Korespondencija M. Pavlinovi}a, Kvaternik, str. 108 i daqe) (...) opet izbija na javu ~iwenica da su Srbi i Hrvati dva svijeta koji se nikad ne}e ujediniti dok je jednog od wih u ìvotu. Duh bizantinizma je ne{to tako grozno, da je samo Svemogu}i i Sveznaju}i Bog u stawu parirati intrigama i podvalama tih qudi. (autor cit. Episkop Alojzije Stepinac, u svom Dnevniku 1941. godine) Sretan sam {to mi supruga nije ni @idovka ni Srpkiwa. (autor cit. Frawo Tu|man) Septembar 1900. Mi se sastadosmo ovdje iz sve {irom Hrvatske da usred nasrtaja sa strane neprijateqske a i prijateqske o~uvamo svoje svetiwe i unaprijedimo {to nam je najdraè na svijetu: dom svoj i vjeru svoju... Mi smo Hrvati i katolici, i to ho}emo da budemo. I zato se sastadosmo, da to pred cijelim svijetom izjavimo, od kojega nam mnogi ne daju da se
680
zovemo Hrvati, a drugi nam ho}e da krate da smo katolici. Mi smo jedno i drugo... Ovaj svijet, dakle, i mila nam Hrvatska, postoji jedino radi pravednika Kristovih... Du`ni smo dakle i te kako ne samo kao katolici, nego i kao Hrvati sve u~initi, da u na{oj domovini bude {to vi{e pravednika Kristovih, jer je gospodin Isus mnoge gradove, a i narode i kraqevstva i prije reda razorio i uni{tio upravo stoga razloga {to nije na{ao u wih pravednika. Zato i mi odlu~ismo ovim katoli~kim sastankom izraziti osobito po~itawe i qubav k na{em Gospodinu Isusu, ter koje dobrom odgojom mladeì, koje ispuwavawem du`nosti nametnutih nam od istoga Gospodina Isusa, sve u~initi, da u na{oj miloj domovini bude {to vi{e pravednika Kristovih, a da tako odstranimo mogu}nost da bi Gospodin Isus Krist mogao kazniti Hrvatsku, tu milu nam Hrvatsku, {to nema u woj dovoqan broj pravednika... (autor cit. Vrhbosna, br. 18, 1900. (Govor nadbiskupa Stadlera, izv. V. Novak, Magnum Crimen, Zagreb, 1948) 29. 6. 1914. U na{em krugu, na na{em tijelu nalazi se sva slika krpu{a u spodobi Srba i Slavosrba, koji nam prodaju grudu i more, a eto i kraqa ubijaju! S wima moramo jednom za uvijek obra~unati i uni{titi ih. To nek nam bude od danas ciq... Ubojico, ime ti je Srbin! I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, {to ga je vjetar natrunio po na{em hrvatskom tlu, da ra|a zlo~in i zlobu, sije neslogu i razbojni~ki prolijeva krv. (autor cit. Hrvatska, Zagreb, 29. 6. 1914; Uvodnik, izv. ibid) 26. 7. 1914. Odluka je pala, a glasi rat! Rat sa Srbijom, da se ta zemqa bomba{a i atentatora, zemqa kraqoubica jednom za vazda osjetqivo, te{ko kazni. â{a strpqivosti monarkije punila se sve vi{e i vi{e, dok se nije prepunila, dok nije srbska drzovitost prevr{ila mjeru. @ivio rat! ori se danas monarkijom, jer kao da je na taj glas pala te{ka mora, koja je svima pritiskivala grudi. @ivio rat! oriloxse sino} ~itavim hrvatskim Zagrebom, a orit }e se i svim hrvatskim zemqama, koje su bile na udaru velikosrbske propagande i koje u ratu gledaju i moraju gledati trajno oslobo|ewe od poùdnih aspiracija Srbije... @ivio rat!... Kobni udarac od 28. lipwa ostat }e kao trajna grozna spomen na djelotvornost velikosrpske propagande, koja je zavapila èstokim glasom: odmazdu, odmazdu! Doqe krvnici! Doqe urotnici! Doqe Srbija! @ivio rat! To mora danas biti jednodu{an klik svih vjernih podanika, naro~ito Hrvata, ove monarkije. Odluka je pala, odmazda je do{la. Rat }e kona~no odlu~iti da }e velikosrbska propaganda zauvijek prestati u na{im hrvatskim krajevima. @ivio rat! Boè ìvi kraqa Frawu Josipa! Slava Frawi Ferdinandu! @ivila Hrvatska! (autor cit. Hrvatska, Zagreb, 26. 7. 1914. Uvodnik, izv. ibid) 11. 4. 1941. Poslije osam i pol stoqe}a uskrsla je nova Hrvatska! Hrvatski narod nije tokom svoje slavne ali krvave povijesti podnio razmjerno toliko `rtava u krvi i imetku koliko je podnio u posqedwih dvadeset i dvije godine.
681
U ovom prete{kom razdobqu, u kojem je poloèno na oltar domovine sve {to se od jednog potla~enog naroda moglo maksimum o~ekivati, krvavo su se zamjerili uz na{e vjekovne neprijateqe doma}e Srbe i Srbijance jo{ i oni pripadnici nove Hrvatske koji su svijesno i zlonamjerno pomagali ove na{e neprijateqe... Zato }e wima suditi pravedni hrvatski narod. (autor cit; Hrvatski narod, Zagreb, 11. 4. 1941; Uvodnik, izv. ibid) 22. 5. 1941. Kada je 1918. neprijateq slu~ajem prilika bio zakora~io da hrvatski narod upokori, onda znamo svi, da je hrvatski narod sav svijesno dao svoj otpor, svijesno ~itav hrvatski narod stao sa sredstvima, koja su u onaj ~as bila mogu}a, na branik svoje opstojnosti. A kada je neprijateq vidio da sredstva, koja je on bio zapo~eo upotrebqavati nisu dovoqna i dosta sna`na, onda se je prije 12 godina bio latio novog sredstva sile i nasiqa, da hrvatski narod zbri{e s lica zemqe, da zatre zadwi trag wegove narodne osebujnosti i wegove dràvne nezavisnosti. A onda je u hrvatskom narodu niknuo usta{ki pokret. Meni je bilo jasno da se s molitvenikom u rukama ne moèmo boriti protiv razbojnika. I zato sam poveo pokret s odlukom, da se na qutu ranu metne i quta trava... Do{ao je novi svjetski rat, jer je morao do}i, jer Evropa i svijet ne mogu ìvjeti na temequ papirnatih mirovnih ugovora, nego samo na ìvim potrebama i na razmjeru snaga izme|u pojedinih naroda... Bra}o usta{e! Mi smo taj ~as ~ekali. Taj ~as je do{ao i taj ~as je donio nama oslobo|ewe. Uz na{u voqu, uz na{u svijest, uz na{u vjeru, uz na{e mu~eni~ke `rtve, uz na{u borbu, uz na{u organizaciju, uz na{a velika moèmo mirne du{e re}i ratina djela, izvr{ena zadwih dana ìvota zlokobne Jugoslavije. Oslobo|ewe hrvatskog naroda i uspostava Nezavisne Dràve Hrvatske utvrdili su, donijeli su dva velika naroda Osovine, sa svojim velikim vo|ama. Zato smo mi wima zahvalni. Zato }e im hrvatski narod biti vje~no zahvalan. Bra}o usta{e! Nu ne samo da je izvr{en veliki ~in oslobo|ewa, nego je izvr{en i drugi veliki ~in neophodno potreban. Na{a dràva dobila je u prvim danima svoga ìvota i priznawe od na{ih velikih prijateqa. Na{a domovina priznata je odmah kao Nezavisna Dràva Hrvatska. Priznali su je na{i veliki prijateqi i veliki niz naroda u Evropi. Bra}o usta{e! Nakon priznawa hrvatska dràva morala je imati i svoje granice. I opet zahvaquju}i velikim vo|ama dvaju prijateqskih naroda, danas hrvatski narod imade ve} utvr|ene u glavnim linijama granice na dva najva`nija dijela zemqe. Bra}o! Mi smo u tome doprinijeli i koju `rtvu. Nu narod, koji nije kadar podnijeti `rtve, nije kadar ni ìvjeti... Ja vam mogu re}i, da }e uskoro i ostale granice biti rije{ene i postavqene i to na veliko zadovoqstvo cijelog hrvatskog naroda... Kod nas se dogodilo ne{to nova dosad nevi|ena: iz jedne ru{evine podignuta je i uskrsla Nezavisna Dràva Hrvatska. Na{li smo prilike, kakvih mo`da nigdje na svijetu nema. Iz jedne kloake, iz jedne bare, trebalo je napraviti vrt. Ja vam kaèm: mi }emo to napraviti.
682
U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj bit }e unutarwi poredak takav, kakvog ga hrvatski narod treba, kakvog zasluùje i kakav }e mu donijeti sre}u i blagostawe... U Hrvatskoj }e vladati red i rad! Hrvatska dràva bit }e ure|ena i na putu je ure|ivawa na osnovicama tradicija hrvatskog naroda i na najmodernijim na~elima, koja su kod na{ih velikih prijateqa i saveznika pokazala, da su u dana{we vrijeme jedina u stawu stvoriti red, dati rada, pribaviti kruha i uspostaviti normalan ìvot. Bra}o usta{e! Na{e unutarwe politi~ko ure|ewe jeste i bit }e takovo, da }e narod bez takozvanih demokracija, bez tzv. politi~arskih spekulacija, sam u svim svojim bitnim i ìvotnim interesima suvereno odlu~ivati... (autor cit. Hrvatski narod, Zagreb, 22. 5. 1941; Govor A. Paveli}a, poglavnika NDH) (isto; str. 14-15) 12. 1. 1991. Grupa mladih qudi ponovo je no}u izme|u 8. 9. sije~wa napala Srpsku pravoslavnu crkvu u sredi{tu Zagreba. Protonamjesnik crkve Milenko Popovi} zvao je miliciju i zatraìo pomo}, ali su se napadi nastavqali. Napada~i su pjevali pjesme u kojima se najavquje klawe Srba i izri~u pogrde na ra~un srpskog naroda i pravoslavne crkve. Mokrili su na zidove crkve, lijepili natpise sa usta{kim simbolima, pozdravom za dom spremni i natpisima takozvanog hrvatskog oslobodila~kog pokreta na vrata crkve. Napali su i protonamjesnika Popovi}a, ali su ga dva milicionara za{titila od fizi~kog napada obijesnih mladi}a. Posqedwih nekoliko mjeseci, isti~e protonamjesnik Popovi}, u~estali su napadi i uvrede na objekt i vjernike Srpske pravoslavne crkve. (autor cit; Vjesnik, Zagreb, 12. 1. 1991) (isto; str. 20) 12. 11. 1991. Divqa stoka s istoka nema {anse. Majmun razbija po ku}i i svejedno mu je da li je razbio ~a{u ili kinesku vazu jer ne zna {ta je to. Nema majmun {anse u borbi sa ~ovjekom. Uvijek }e se na}i na~ina da ga se uspava i smjesti u kavez gdje mu je i mjesto... Izme|u wih i nas razlika je kao izme|u kompjutera prve i pete generacije. Treba ih ili zatvoriti ili eliminirati, jer ni{ta se boqe od wih ne moè o~ekivati. Nema s wima puno razgovora i pregovora. Uvjeren sam da je wihova kultura ispod razine primitivnog, jer primitivne kulture mogu biti zanimqive i bogate duhovno{}u. Qudi koji pucaju na sv. Vlaha, {ibensku katedralu, osje~ku katedralu idu u domenu rudimentarne kulture i ne treba àliti vlastiti ìvot da bi ih se u tome sprije~ilo. (autor cit; Danas, Zagreb, 12. 11. 1991; Intervju s K. Dolen~i}em, redateqom i direktorom dramskog kazali{ta Gavella u Zagrebu) 21. 11. 1991. Kao lojalan gra|anin grada Splita i stanovnik Ka{tela, kao gra|anin koji Republiku Hrvatsku smatra svojom domovinom apeliram na javnost i sve qude molim za pomo}. Ja sam hrvatski pravoslavac i otuda moji problemi. U Slobodnoj Dalmaciji iza{ao je ~lanak pod naslovom Tjerali su nas da lajemo. U tom ~lanku pi{e se o nequdskim postupcima moga brata zvanog ]ipe. On je oti{ao u Knin s izgovorom da odlazi potraìti boqi posao, ali to je bila samo kamuflaà, jer se zaduìo i prokockao mnogo novca. Po{to se u Kninu na{ao s odmetnicima ravnim sebi i tamo po683
stupa nequdski, wegov ro|eni brat stidi se i ispa{ta. Da mu mogu suditi, ja bih to prvi u~inio. S druge strane, ja sam uvijek bio lojalan gra|anin i uvijek sam bio za boqi ìvot, za samostalnu i suverenu Hrvatsku. Tako sam se izjasnio. Qudi smatraju da sam i ja kriv za zlo~ina~ke postupke koje on ~ini i zbog toga se ovako javno odri~em bilo kakve veze sa svojim bratom i ne smatram ga vi{e svojim. Ja se kao ~ovjek bojim za svoju djecu, ènu, na kraju i za sebe samoga. Moji susjedi me poznaju, ali me ne poznaju drugi qudi, i zbog tog su pucali na moju ku}u prije nekoliko dana, jer qudi koji su to uradili ne znaju za moje stavove i moju lojalnost. Zbog toga vas molim da objavite moje pismo jer ne èlim da me smatraju onakvim kakav nisam. Molim sve vas, qude ovog grada i stanovnike Ka{tela da me razumiju. Ja sam tu ro|en, tu ìvim, tu èlim ostati i to je moja domovina. Nemojte me dovoditi u vezu s mojim bratom jer ja brata vi{e nemam. Ja sam Mijo Krivi}, gra|anin Republike Hrvatske, koji èli boqe sutra i sebi i svojoj domovini, i koji èli ìvjeti mirno s ovim qudima, jer nisam kriv za zlodjela nekog ve} sad stranog ~etnika iz Knina. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 21. 11. 1991, Ja vi{e nemam brata; M. Krivi}) (isto; str. 25) 27. 11. 1991. U selima sjeverne Slavonije nastawenim preteìto srpskim pu~anstvom, a koja se nalaze u sastavu tzv. SAO Zapadna Slavonija posqedwih dana sve su ~e{}a iseqavawa srpskog ìvqa. Iako od strane hrvatske vlasti na ta sela i mje{tane nije bilo nikakvih pritisaka, sve je ve}i broj Srba koji napu{taju Hrvatsku. Pro{log tjedna jedan autobus odvezao je starce i starice sela [panat u Bosnu, a protekle subote dva autobusa pokupila su starce, ène i djecu iz nekoliko sela slatinske i orahovi~ke op}ine. To~no u 12 sati ju~er je krenuo i konvoj srpskih izbjeglica iz sela Poganovci i Budimci iz na{i~ke op}ine. Da li je odlazak Srba iz ovog kraja uzrokovan sve ~e{}im i brutalnijim napadima srpskih terorista i agresorske vojske s Papuka ili je to tek rezultat svih pritisaka Srba koji su se odmetnuli u {umu i od svojih sunarodwaka traè da ne sluè hrvatskoj domovini vidjet }e se uskoro. (autor cit; Ve~erwi list, Zagreb, 27. 11. 1991, Sele u Bosnu; D. [) (isto; str. 26-27) 16. 12. 1991. Samo }u vam jednu stvar re}i dok i jedan Srbin postoji ovdje, mi ne}emo imati mira. Svi su oni {pijuni i izdajice! Qubomorni su na nas, na{e more, obalu, qepotu koju imamo, vo}e koje ovdje raste. I sve ovo {to se doga|a po gradu, sve ove eksplozije, doga|at }e se dok je i jedan Srbin ovdje. Ne opravdavam one koji podme}u eksploziv, ali traìm da svi Srbi odu! (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 16. 12. 1991, P. Ili}, gra|anin Splita u anketi lista; isto; str. 29) 1. 3. 1992. Podmetawa eksploziva pod obiteqske zgrade i poslovne prostore koje su u Osijeku uhvatile maha, u no}i s petka na subotu odnijele su i prve `r684
tve. U izvje{taju Policijske uprave u Osijeku navodi se da su nepoznate osobe podmetawem velike koli~ine eksploziva prouzro~ile ru{ewe triju obiteqskih ku}a. To se dogodilo u nasequ Vinogradi, na periferiji Osijeka. Od sna`ne eksplozije ku}e su sru{ene do temeqa, a tom su prilikom smrtno stradale dvije ène, koje su se u vrijeme eksplozije zatekle u svojim ku}ama. Kako je istraga u toku, a zbog sna`ne eksplozije ru{evine je trebalo ra{~i{}avati tijekom cijeloga prijepodneva, potankosti o ovome nemilom doga|aju nije bilo mogu}e saznati. Me|utim, prema neslu`benim informacijama, vlasnici triju obiteqskih ku}a bili su pripadnici srpske nacionalnosti. Iako je podmetawe eksploziva u Osijeku poprimilo zabriwavaju}e razmjere, policija do sada nije imala uspjeha u otkrivawu po~initeqa. No, no}a{we stradawe dviju osoba zacijelo ne}e mo}i ostati samo na pukoj konstataciji gdje se i {to dogodilo, uz uobi~ajenu opomenu istraga je u toku, ve} }e zahtijevati energi~nije mjere u skladu s na~elima funkcionirawa pravne dràve. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 1. 3. 1992, Prve `rtve dinamita{a; D. Hedl) (isto; str. 39-40) 17. 3. 1992. (...) Izjave nekih vladinih du`nostnika, da su hrvatske granice stvar pro{losti, su najobi~nija veleizdaja. Na wih se imaju primijeniti rije~i Stjepana Radi}a, koje je izrekao 1918: Srqaju kao guske u maglu. Bilo da se hrvatske zemqe suze zbog prisile me|unarodnih ~imbenika, bilo zbog veleizdaje na{ih prokomunisti~kih vlastodràca, ili zbog obojega, mi sve~ano izjavqujemo: Godine 1918. u novu dràvnu tvorevinu hrvatske zemqe su u{le sa granicom Kotor Drina Zemun. Ta ista granica je postojala od 1941-1945, te je s wom Hrvatska u{la u ponovnu dràvnu tvorevinu. Sa tom granicom ima hrvatski narod i izi}i iz te tvorevine. Hrvatski narod se ne odri~e te granice, pa }e ju obnoviti i vojnom silom, kad mu se za to pruì prva prilika. Ovo neka dobro upamte svi me|unarodni ~imbenici neka ne siju klicu novoga rata. To, {to je okupator kolonijalizirao svoje qude u ~isto hrvatska sela i u sela umorenih Wemaca, ne daje im nikakvo pravo da smatraju te zemqe svojim vlasni{tvom. Ako su kroz pedeset godina trubili da Hrvati pobi{e sve Srbe u Bosni i uòj Hrvatskoj, onda je vi{e nego o~ito da su Srbi uqezi, pa im kod nas nema mjesta. Hrvatska Hrvatom! Za dom spremni! (autor cit; pismo dr Stipe Tomkina, tajnika hrvatskog Narodnog vije}a iz Ontarija (Kanada) hrvatskim sredstvima javnog priop}avawa; 17. 3. 1992) (isto; str. 44-45) 28. 3. 1992. Na konferenciji za novinare HDZ-a gosti su bili ~elnici Hrvatskog narodnog odbora, organizacije koja je dosad djelovala me|u hrvatskim iseqeni{tvom, ~iji je predsjednik Tomislav Krolo zajedno sa Stipom Mesi}em potpisao izjavu o zajedni~kom djelovawu i ujediwewu te organizacije s Hrvatskom demokratskom zajednicom. Krolo je naglasio da obje organizacije imaju sli~ne programe i zajedni~ke ciqeve, a to su stvarawe neovisne hrvatske dràve, ja~awe demokracije i bogatstva Hrvatske, te borba za we685
nu slobodu. Kako precizira u izjavi, HNO }e u izvr{nom odboru HDZ-a biti predstavqen s dva ~lana, a u iseqeni{tvu }e i daqe autonomno djelovati kao dio HDZ-a. HNO je, kako je rekao wegov tajnik Krunoslav Prates, 1950. utemeqio dr Branimir Jeli}, koji je pored ostalog, prije rata zajedno s dr Antom Paveli}em osnovao usta{ki pokret, a jedna je od najstarijih i najbrojnijih skupina hrvatske polili~ke dijaspore, koja od osnutka zastupa stvarawe suverene demokratske Nezavisne Dràve Hrvatske. (Vjesnik, Zagreb, 28. 3. 1992, Boqe plave kacige nego {ubare; Hina) (isto; str. 49-50) 11. 5. 1992. Mnogi svoju imovinu i osobnu sigurnost brane oru`jem, a neki domovnicom! Nedavno se u Bjelovarskom listu oglasio Desimir Vorkapi}, vlasnik restorana Dukat u Leti~anima, obavje{}uju}i bjelovarsku javnost da on, kako bi se moglo zakqu~iti po imenu i prezimenu nije Srbin, ve} Hrvat. U tekstu Obavijest pu~anstvu doslovno kaè: S obzirom na u~estale napade na moju imovinu, odnosno restoran Dukat, te integritet li~nosti, obavje{tavam pu~anstvo grada Bjelovara i okolice da sam HRVAT! Vorkapi} daqe pi{e da je kr{ten u katoli~koj crkvi, da mu je supruga Hrvatica, da je svojim radom i pona{awem uvijek podràvao politiku vrhovni{tva Hrvatske itd. Kao dokaz svoje nacionalnosti i vjeroispovjesti, gospodin Vorkapi} objavquje u Bjelovarskom listu originalnu kopiju domovnice i potvrdu o kr{tewu u katoli~koj crkvi... Jedinstven slu~aj da netko zbog, o~ito, velike nevoqe javno u novinama dokazuje svoje hrvatstvo. Samo kome? (autor cit; Ve~erwi list, Zagreb, 11. 5. 1992, Neobi~na obavijest) (isto; str. 50) 7. 6. 1992. Zahvaquju}i dr Tu|manu za sve {to je dosad i {to }e jo{ u~initi za probitak Hrvatske te ~estitaju}i mu ro|endan, predsjednik Dru{tva hrvatskih kwièvnika Nedjeqko Fabrio je istovremeno upozorio na hrvatske pisce koji su perom i ma~em pripomogli u stvarawu samostalne dràve Hrvatske. Isti~u}i kako su prostorije u kojima se nalazimo sama povijest, Fabrio je tom prilikom podsjetio na prvi javni nastup Hrvatske demokratske zajednice odràn na Tribini onda{weg Dru{tva kwièvnika Hrvatske, 28. veqa~e 1989. godine. Tom je prigodom Fabrio tako|er predsjednika upoznao sa ~etiri krucijalna problema dru{tva. Naime, uz kriti~no stawe hrvatskih izdava~a, potrebu za polagawem temeqa kroatisti~kim studijima u svijetu, Fabrio je upozorio i na potrebu za takvom adresom koja }e rije{iti pitawe mirovine ~lanova DHK, visina kojih je uistinu sramotna, i stanova za hrvatske pisce i sve druge umjetnike. Prisje}aju}i se na susrete u emigraciji, prof. Vinko Nikoli} je ukratko opisao proslavu 20. godi{wice Hrvatske revije u [vicarskoj 1971. godine, kada je kwiga dr Tu|mana Velike ideje i mali narodi dobila nagradu: 1981. kad je u Barceloni u nakladi Hrvatske revije objavqena Tu|manova kwiga Nacionalno pitawe u suvremenoj Europi te 1989, kada je u îkagu uprili~en Slavisti~ki kongres u povodu 100. godi{wice ro|ewa Mile Budaka. Sretan je slu~aj napomenuo je Nikoli} {to danas,
686
premda smo ~ekali 20 godina, mogu uru~iti diplomu dr Tu|manu za kwigu objavqenu jo{ 1971. godine, Velike ideje i mali narodi, isti~u}i kako je kona~no postignuto pomirewe svih Hrvata i pozivaju}i dr Tu|mana na daqwu suradwu u Hrvatskoj reviji. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 7. 6. 1992, I povjesnik i literat; Q. Kneèvi}) (isto; str. 54-55) 15. 7. 1992. Kako je priop}eno iz Ureda predsjednika Republike Hrvatske, predsjednik Republike Hrvatske, dr Frawo Tu|man uputio je ju~er u ime hrvatskog naroda i u svoje ime brzojav potpore papi Ivanu Pavlu II, u povodu wegova odlaska na klini~ku dijagnosti~ku kontrolu. U brzojavu se izraàva nada u brzi oporavak Svetog oca. Neka vam svemogu}i Bog dade jo{ mnogo godina ìvota i dobroga zdravqa kako biste po Wegovoj voqi mogli daqe obavqati svoju svetu du`nost na dobrobit cijeloga ~ovje~anstva koje u vas ima povjerewa, kao i hrvatskog naroda koji je vjeran svojoj crkvi i wezinu vrhovnom sve}eniku i koji vam èli dobro zdravqe i {to skoriji dolazak u Hrvatsku navodi se u brzojavu hrvatskoga predsjednika Tu|mana papi Ivanu Pavlu Drugom. (autor cit; Ve~erwi list, Zagreb 15. 7. 1992, Potpora Svetom ocu) (isto; str. 65) 26. 7. 1992. HSP skida krinke, ne dopu{ta nikakve razgovore o autonomiji srpskog pu~anstva u Hrvatskoj, nema Srpske pravoslavne crkve nego samo Hrvatska pravoslavna crkva, rije~i su Ante \api}a. Prema wegovu mi{qewu, 10. travwa je najve}i datum u povijesti hrvatskog naroda. Nema vi{e suìvota s ~etnicima, jer su oni napali Hrvatsku, digli ruke na domovinu koja im je otvorila {irom srce. Svi koji su napali Hrvatsku morat }e oti}i u Srbiju, ali }e prvo zlo~inci odgovarati. Samo se silom mogu istjerati, kaè \api}. U obrani su sva sredstva dopu{tena, na qutu ranu quta trava... Nakon \api}a, Zadrani su eufori~no pozdravili predsjedni~kog kandidata HSP, Dobroslava Paragu. I on je na po~etku kazao kako je HDZ-ovska vlast iznevjerila o~ekivawa naroda. Umjesto da je pove}ala Hrvatsku, ona ju je smawila... Pokazat }emo da ne postoje krajine. Postoji samo jedna krajina, od Sutle do Drine, a to je NDH... Tko nije za dom spreman, van iz Hrvatske. Za{titit }emo hrvatsko nebo, kopno, more, pokazat }emo tim be{tijama, sru{it }emo Beograd. Bit }e oni u podrumima i neka vide kako ~etni~ka djeca krvare. Predsjednik HSP je za svoje rije~i nagra|en odu{evqewem okupqenih Zadrana. (autor cit; Vjesnik, Zagreb, 26. 7. 1992, Sru{it }emo boq{evike; I. Marija~i}) (isto; str. 70-71) 28. 9. 1992. Podru~nim uredima grada Zagreba tijekom ove godine podneseno je oko 3500 zahtjeva za promjenu osobnih imena gra|ana. Postupak za promjenu vrlo je jednostavan pa svatko moè promijeniti svoje ime ili prezime prema èqi. Zahtjev se podnosi Podru~nom uredu grada Zagreba prema mjestu prebivali{ta, a potrebno je priloìti dokaz o hrvatskom dràvqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, vjen~ani list ako je osoba u braku, izvod iz MKR vlastite djece i uz to 200 HRD takse.
687
Najvi{e je zahtjeva za promjenu prezimena u èna koje nakon razvoda braka èle vratiti svoje djevoja~ko prezime. Radi pripreme potrebnih isprava za pribavqawe osobne iskaznice ili putovnice vrlo su ~esto ustanovqene razlike izme|u starih isprava i izvoda iz MKR te gra|ani podnose zahtjeve radi uskla|ivawa podataka u svim ispravama. Ovakvih je zahtjeva najvi{e... Zatim slijede zahtjevi za promjenom imena kao {to su preimenovawe Du{ana u Du{ka, Jovanke u Ivanku, Vidosave u Vidu, êdomira u [imuna ili Ranka u Branka. Kao naj~e{}i razlog tih promjena gra|ani navode kako zbog svojih imena ~esto imaju te{ko}a u svakodnevnim kontaktima. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 28. 9. 1992, Me|u svojom duhovnom rodbinom; N. Fabrio, hrvatski kwièvnik i predsjednik Dru{tva hrvatskih kwièvnika D. Vukorepa) (isto; str. 83-84) 1. 3. 1993. Na crkvenom simpoziju u Be~u 18. 11. 1992. iznio sam ~etiri pretpostavke za uspje{an katoli~ko-pravoslavni dijalog u Hrvatskoj, me|u kojima je istaknuto i slijede}e: Srbi u Hrvatskoj moraju respektirati novu politi~ku realnost, a to ne iskqu~uje osnivawe Hrvatske pravoslavne crkve, odnosno pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Na to je reagirao protojerej Jovan Nikoli} iz Zagreba tvrde}i da je takva tvrdwa sasvim nepotrebna i neumjesna i da ona budi neprijatna sje}awa na ishitreno (politi~ko) osnivawe Hrvatske pravoslavne crkve u NDH 1942. godine. Gospodinu Jovanu Nikoli}u, ina~e angaìranom crkvenom djelatniku, odgovorio sam da je apsurdno tvrditi da se pravoslavqe u Hrvatskoj mora ispovijedati samo kao Srpska pravoslavna crkva i da pravoslavni Hrvat, Slovenac, Makedonac ili pripadnik nekog drugoga naroda u Hrvatskoj (Grci, Rusi, Ukrajinci) svoje pravoslavqe moè o~itovati samo i iskqu~ivo putem Srpske pravoslavne crkve i da sve to podsje}a na sintagmu: Gdje je Srbin, ondje je Srbija, {to bi u pravoslavnoj konotaciji moglo glasiti: Gdje je pravoslavac, ondje je Srpska pravoslavna crkva: Osim toga, za osnivawe Pravoslavne crkve u Hrvatskoj i nije toliko va`no da li postoje pravoslavni vjernici hrvatske nacionalnosti, jer postoji pravoslavna crkva u êhoslova~koj, Ma|arskoj i Poqskoj, u kojima su vjernici pripadnici drugih nacionalnosti. A {to se ti~e neprijatnih sje}awa na NDH, vaqa re}i da se u NDH nije vodio nikakav vjerski rat, kako to tvrdi velikosrpska i svetosavska propaganda, i da pravoslavni Srbi nisu bili progoweni zbog toga {to su pravoslavni, ve} zbog politi~kih razloga jer su mrzili hrvatsku dràvu i sve {to je hrvatsko. Usudio bih se ustvrditi da je u tome kontekstu 1991. godina samo repriza 1941. godine. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 1. 3. 1993, Ekumenski odnosi u Hrvatskoj nikakvi; J. Kolari}, katoli~ki sve}enik I. Mlivon~i}) (isto; str. 100) 4. 3. 1993. Direktor Ureda Vlade Bosne i Hercegovine u Republici Hrvatskoj dr [emso Tankovi} izjavio je da samo usta{ka ideja moè ujediniti Hr688
vate i muslimane u zajedni~koj fronti protiv srpskog agresora jer se tijekom povijesti pokazalo da ih je ta ideja uvijek zbliàvala. Dr Tankovi} je to rekao na tribini o hrvatsko-muslimanskim odnosima u SKUC-u, na kojoj su govorili i veleposlanik Republike Hrvatske u Bosni i Hercegovini dr Zdravko San~evi}, zastupnik u hrvatskome Saboru Vice Vukojevi} i predsjednik Kulturnog dru{tva muslimana Preporod Ibrahim Kajan. (autor cit; Slobodna Dalmacija, Split, 4. 3. 1993, Usta{ka ideja ih ujediwuje) (isto; str. 100) 4. 5. 1993. Tvrde}i da su partizani oslobodili Istru, prof. Bobanu o~ito nisu jasne neke ìvotne zakonitosti niti poznate neke povijesne ~iwenice. Zato }u ga upozoriti na wih: prirodna je te`wa naroda za vlastitom nacionalnom dràvom. Samo u vlastitoj dràvi narod moè biti slobodan. Stoga je svaka Jugoslavija neprirodna tvorevina. Nijednu hrvatski narod nije slobodnom voqom prihvatio. Nezavisna Dràva Hrvatska izraz je prirodnih te`wi hrvatskog naroda, ona je nastala voqom hrvatskog naroda. Tu voqu hrvatskog naroda i formalno je potvrdio Hrvatski dràvni sabor 28. veqa~e 1942, u kojemu je bila ve}ina narodnih zastupnika izabranih 1938, zakqu~kom da prihva}a sve ~ine donesene prigodom osnutka Nezavisne Dràve Hrvatske, progla{avaju}i ujedno ni{tenim sve ~ine koji su doneseni od 1. 12. 1918. do 10. 4. 1941, a ti~u se hrvatskog naroda. (autor cit; Ve~erwi list, Zagreb, 4. 5. 1993, îsta stranka ~isti rezultati; I. Gabelica, hrvatski politi~ar) (isto; str. 109) Evo zore, evo dana, Evo Jure i Bobana. Na vrh goreTrebevi}a, u logoru Franceti}a. U logoru Jure sjedi, Svojoj vojsci on besjedi. O, Hrvati, bra}o mila, Duboka je voda Drina. Drinu treba pregaziti, I Srbiju zapaliti. Kad je Drinu pregazio, U nogu je rawen bio, On ne vi~e, Ajme meni, Ve} on kli~e, Za dom spremni (autor cit; Evo zore, evo dana, hrvatska narodna, 1941) (isto; str. 133) Tu~e Tompson, kala{wikov, a i zbrojovka Baci bombu, goni bandu preko izvora Korak naprijed, pu{ka gotovs i uz pjesmu svi Za dom, bra}o i slobodu borimo se mi ûjte srpski dobrovoqci, bande, ~etnici Sti}i }e vas na{a ruka i u Srbiji
689
Sti}i }e vas Bo`ja pravda, to ve} svatko zna Sudit }e vam bojovnici iz âvoglava Slu{ajte sad poruku od Svetog Ilije Ne}ete u âvoglave, niste ni prije Oj, Hrvati bra}o mila iz âvoglava, Hrvatska vam zaboravit ne}e nikada Ne}e nikada! (autor cit; Bojna âvoglave, M. Perkovi}; Globus, 13. 3. 1992) (isto; str. 36) Stoji Hrvat do Hrvata, svi smo bra}a mi Za dom spremni zovemo se poglavnikovi, Ko poskoci zmije qute, mlade usta{e Na braniku domovine biju ~etnike. Poslu{ajte poruku od Ante Svetoga Ne}ete vi nikad sti}i do [irokoga. Oj usta{e bra}o mila sa [irokoga NDH vam zaboravit ne}e nikada. (autor cit; Poskok bojna, @. Grgurevi}; Globus, 6. 11. 1992) (isto; str. 137) Za dom spremni usta{ka prisega Zakliwem se Bogom svemogu}im i svime {to mi je sveto, da }u se dràti usta{kih na~ela i pokoravati propisima, te bezuvjetno izvr{avati sve naloge poglavnika, da }u svaku povjerenu mi tajnu najstroè ~uvati i nikada nikome ni{ta odati. Zakliwem se, da }u u usta{kim redovima na kopnu, moru i u zraku izvojevanu hrvatsku samostalnost i hrvatsku narodnu slobodu ~uvati i braniti. Ako se ogrije{im o ovu prisegu, svijestan svoje odgovornosti za svaki svoj ~in i propust, i proèt osvjedo~ewem du`nosti ima me po usta{kim propisima sti}i kazna smrti. Tako mi Bog pomogao! Amen. Sve do Zemuna (isto; str. 137) Past }e bomba na Beograd Beograda ne}e biti Volio bh majko mila U to ime nazdraviti Joj, joj, joj, joj! (autor cit; Past }e bomba na Beograd, Ex Panonia; Globus, 6. 11. 1992) (isto; str. 138) Kad se Murat do~epa Kukawca Pojest }e ga za ru~ak ko jawca Herceg-Bosna bit }e pusta èqa za ~etni~kog vojvodu [e{eqa Herceg-Bosna oduvijek je bila
690
Na{a zemqa, na{a domovina Drina, Timok, Dunav i Morava Tu je ta va{a srpska dràva! (autor cit; Bosno, nedaj se, @. Grgurevi}; Globus, 6. 11. 1992) (isto; str. 139) (...)Rade, gade! Propalico stara, Oduvijek si bio ~etni~ka fukara! Ali, pazi {to }u re}i, ponavqati ne}u, Ti i tvoje psine, svi mar{ preko Drine! (autor cit: Rade, gade!, M. Mihaqevi}; Suzy, Zagreb, 1992) (isto; izvod iz pesme; str. 141) Kwiga Zorana Petrovi}a Piro}anca Izbrisati srpski virus, tako|e je svojevrsno svedo~anstvo srbomr`we, a sadrì izjave, citate, tekstove i novinske komentare koji su dovoqno ilustrativni. Tomislav Mer~ep, hrvatski ultranacionalista: Ovi izbori su bili za Hrvatsku, da se zauvijek rije{imo Srba i napravimo ekolo{ki ~istu dràvu. (autor cit; iz govora na osniva~koj Skup{tini UHDDR-a, Vukovarskosrijema~ke @upanije, studeni 1995. Splitski nedeqnik Feral Tribune) (prir. Zoran Petrovi} Piro}anac; Izbrisati srpski virus mala antologija rasizma, {ovinizma i govora mr`we na kraju drugog i po~etku tre}eg milenijuma; Beograd; îgoja; 2002; str. 35) Dinko [aki}, upravnik logora Jasenovac u II svetskom ratu: @ao mi je {to nismo u~inili sve ono {to nam se pripisuje, jer da smo to tada u~inili, danas Hrvatska ne bi imala problema, ne bi imao tko pisati izmi{qotine. (autor cit; intervju u hrvatskom listu Magazin, sije~aw 1995) (isto; str. 36) Bosiqko Mi{eti}, podpredsednik hrvatske vlade i savetnik predsednika Republike: Hrvatska ne èli da u woj ìve qudi koji pripadaju drugom narodu. (autor cit; izjava na press-konferenciji, kolovoz 1995) (isto; str. 37) Nikola Busija: Taj isti Jasenovac treba prikazati svijetu u kakvim je uvjetima nastao i zbog ~ega. U taj logor su dovedene izbjeglice i besku}nici, a i oni koji su bili politi~ki nepodobni. Jesu li ti besku}nici bili ba{ toliko nevini kako ih se èli javnosti prikazati? To treba istraìti. (autor cit; Hrvatski Obzor, srpaw 1996) (isto; str. 37) Letak iz Vukovara: Srbi, ~etnici! To~no je pet do dvanaest! Jo{ samo dva mjeseca do 15. sje~wa. Prvog prosinca vas stavqamo u rezervat. Volimo lov na divqa~, naro~ito kad je bradata. Zadwa prigoda, dobro razmislite! Ubija}emo tiho, polako, ali ne we`no.
691
Po~iwemo 18. 11. 1997. Dug je dug Za dom spremni! (autor cit; letak se prvi put pojavio u Vukovaru, 14. 11. 1997) (isto; str. 51) Goran Ivani{evi}, hrvatski teniski as: Dali su mi da pucam iz automata. Bio je teàk za kontrolu, ali, oh, bio je to lep ose}aj, kada svi meci izlaze napoqe. Mislio sam kako bi bilo lepo imati nekoliko Srba koji stoje naspram mene. (autor cit; u intervjuu dnevniku The New York Times. Opis scene iz Adelaide, kada mu je lokalna policija dodelila policijsku za{titu, a policajac mu u jednom trenutku pokazao kako funkcioni{e wegovo oru`je) (isto; str. 55) Tomislav Mer~ep, hrvatski ultranacionalisti~ki lider: Na nesre}u, nisam pobio sve Srbe! (autor cit; u svom uvodnom govoru na Kongresu Hrvatske pu~anske stranke. Objavqeno u splitskom nedeqniku Feral Tribune, studeni 1995) (isto; str. 61) Pajo Kaniàj, hrvatski pisac za decu, humorist, satiri~ar, urednik dramskih emisija za decu na HTV: Paradoksalno je s opancima u gra|anski rat, Ali, opanci srqaju, Cipele i postole prqaju. Misle da je mawa razlika izme|u blatnog opanka i blatne cipele. Opanku nikad dosta blata balkanskoga. I najblatniji opanak u gra|anskom ratu moè biti unapre|en u ~izme u tri ~ina. Lak{e je opancima u}i u gra|anski rat, nego u Europu. I zadwe podravsko selo bliè je Europi od Dediwa, gdje su uvijek ìvjeli velikosrbi i velikoizdajice drugih naroda. Jer, svi su narodi, bre, drugi, a mi smo uvek prvi. Gdje tenkovska gusenica pro|e, tu trava ne raste, ni svibaw, ni lipaw, moè samo paw. I Srbaw, i @ikino kolo vos, studeni. I prosinac bi nam jedino ostavili, da qeti cvoko}emo i prosimo svoje. Cipele ne damo, opanak ne}emo! A ne}emo ni SFRJ. Jugoslavija }e biti, ili je ne}e biti. Ako }e biti, ne damo se vi{e tu}i. Ne}e je biti! Niko vi{e ne}e u ime Jugoslavije obe}avati, ako bude sre}e, Rat, i znoj, i suze, i krv hrvatsku. Pa se posle praviti Englez. [to god u~inili, ispremijestili Ustav, maznuli lovu, krivotvorili povijest, lagali, lagali i samo lagali; Laganim jedinicama legalne su jedinice paravojne. A ne vidite, drugovi |enerali, nelegalne paravojne jedinice.
692
Paranoja, paranoja, s glavom u pesku huseinijevskom, S rukom u yepu hrvatskom. Glava vam moè ostati u pijesku, Ali, ruku izvadite. I ne bacajte mi pijesak u o~i. Nama pijesak, vama zlato. [to biste vi generali, |enerali. Generali ne osjete kad ih pregazi vrijeme. Tu treba ne{to konkretnije. Najboqe godine ìvota. Sve godine ìvota ste mi ugeneralisali. Kad se samo sjetim, do|e mi da se zaboravim. Ne bacajte mi pijesak u o~i. Ho}u zvjezdanu pra{inu. Tako sam genocidan. (autor cit; pesma izgovorena u Domu hrvatskih pisaca u Zagrebu. Snimqeno za Deset puta ponovqena istina, dokumentarac RTS, autora Vuka Jovanovi}a, 1991) (isto; str. 62-63) Marijan Juri}, saborski zastupnik hrvatskog parlamenta, ~lan HDZ: Srbi se sluè svim velikim laìma, ne bi li do{li do Velike Srbije. Ali, pitam ja te iste Srbe, da li bi se oni opametili, ali ovo pitam, ne konstatiram da li bi se oni opametili kada bi za jednog ubijenog redarstvenika bilo strijeqano 10 civila? Za ubijenog ~asnika Garde da se strijeqa 100 civila? Meni moja kr{}anska katoli~ka vjera ne dozvoqava, jer me to fra Stanko Bogeqi} nau~io, da ima zapovjed u onih deset: Ne ubij! i ona mi ne dozvoqava da kaèm da je to ispravno. Ali, za mene bi bilo ispravno da za svakog ubijenog hrvatskog redarstvenika 10 Srba intelektualaca dobije otkaz u Zagrebu, u Rijeci, u Splitu, u Osijeku... Zar i mi Hrvati ne znamo se primit oru`ja? U ime to Pro Patria! (Sledi nacisti~ki pozdrav) (autor cit; govor u Saboru Hrvatske, 1991) (isto; str. 63) Jerko Tomi}, HTV, Zagreb: Srbi su nequdi kojima nije pomoglo ni svetosavqe; oni su trgovci sviwama, ~etni~ka gamad; gori su od stoke; srbadija prqave {ape, sotonski dobo{ari; civilizacija ra`wa i rakijetine; krezubi monstrumi, prqave {ubare, jad, bede, |ubrad; srbo~etni~ki vampiri; qudsko zlo, horde, bolest, guba, neslani Jovani, bjesne razularene ~etni~ke zveri; tepih nacizma; u Hrvatsku do{li pre sto godina; slizani s Turcima; potamanili su Jevreje jo{ pre dolaska Nemaca u Beograd... (autor cit; re~i u TV emisiji Kuda srpska horda pro|e, emitovanoj 20. avgusta 1996. Citirano akademik Kresti} u Srpskom nasle|u, br. 10, 1998) (isto; str. 77-78) Papa Jovan Pavle II Trebalo bi da bombardujete Srbe. (autor cit; re~i upu}ene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavqivawa u Denveru) (isto; str. 83)
693
Sportski transparent iz Zagreba: Srbe u Jasenovac! (autor cit; vi|eno na TV ekranima, tokom prenosa ko{arka{ke utakmice izme|u Cibone i Crvene Zvezde u Zagrebu, jesen 1998) (isto; str. 85) Goran Mili}, hrvatski voditeq vesti, na privremenom radu u muslimanskoj TV u Sarajevu: A sutra }e, dragi gledaoci, nad Srbijom nebo biti vedro. (autor cit; odjava vesti biv{eg Beogra|anina, povla{}enog komunisti~kog novinara, za emisije vesti na BiH televiziji, tokom aprila 1999. Mili} ne skriva zluradost prognozom da }e boqe vreme doneti vi{e bombardovawa Srbiji) (isto; str. 103) Vjekoslav Lasi}, katoli~ki sve{tenik, poznat po misama za Antu Paveli}a i usta{e: Za vreme NDH svi koji su bili protiv te dràve bili su, {to je normalno, dràvni neprijateqi. I zato je logi~no da su bili zatvarani, pa, ako treba i likvidirani. (autor cit; sa tradicionalne liste 20 izjava godine, splitskog nedeqnika Feral Tribune, decembar 1999) (isto; str. 113) Marko Kopi}, predstavnik Hrvatske kr{}ansko-demokratske unije: Hrvatsko trì{te je preplavqeno genetskim srpskim paradajzom, koji je kad se prereè unutra zelen, dok je hrvatski unutar skroz crven. (Feral Tribune, lista 20 izjava godine, decembar 1999) (isto; str. 114) Papa Jovan Pavle II Vreme je da se silom potvrdi kako je dovoqno rata. Rat koji objavquje rat ratu jeste pravedan i neophodan. (autor cit; u vreme ~etrnaestodnevnog bombardovawa bosanskih Srba, 30 avgust 14. septembar 1995) (isto; str. 126) Feral Tribune, splitski nedeqnik: NATO nad Srbijom Doqe ameri~ke bombe! (autor cit; Naslovna strana krajem marta 1999) (isto; str. 133)
3. Sve je u~iweno da se Srbi ne bi mogli vratiti u Hrvatsku

Potvrdu da je nad srpskim narodom sprovedeno etni~ko ~i{}ewe daju i hrvatski intelektualci. Ante Nobilo, hrvatski advokat, u intervjuu za Nezavisne nedjeqne novine isti~e da je sve u~iweno da se Srbi ne bi mogli vratiti u Hrvatsku. Novinar Rokni} je Nobila u ovim novinama predstavio na slede}i na~in: Ante Nobilo spada u sam vrh advokatske bran{e u Hrvatskoj. Iza sebe kao tuìlac ima slu~ajeve Artukovi} Arkan, Pakra~ka poqana, Krvavi Uskrs, aferu Labrador... Kao advokat zastupao je porodicu Mihajla Zeca i desetine drugih poznatih slu~ajeva, ali je svoje medijske vrhunce dosegao zastupaju}i Tihomira Bla{ki}a pred Ha{kim sudom (...) Prenosimo izvode iz ovog intervjua: NN: Hrvatska je uznemirena posqedwim doga|ajima. Ubistvo Srbina u Karinu i eksplozije u Vukovaru, a potom i prijete}e pismo samozvane teroristi~ke organizacije. Kako tuma~ite te doga|aje?
694
Nobilo: [to se pisma ti~e, uvjeren sam da je to djelo amatera, sra~unato na skretawe pa`we vjerovatno psihi~ki bolesnog ~ovjeka, pa mu i ne treba pridavati preveliki zna~aj. Me|utim, ono {to se de{avalo poslije lokalnih izbora puno je ozbiqnije. Naime, prvi put efekat povratka Srba u te krajeve dao je rezultate. Ostvarili su kriti~nu masu bira~a koji su osvojili zna~ajan broj mjesta u lokalnoj samoupravi, {to su ekstremisti prepoznali kao signal da bi Srbi mogli preuzeti lokalnu upravu u tim dijelovima Hrvatske i prakti~ki preuzeti lokalnu vlast. A u wihovoj svijesti jo{ je slogan jesmo li se zato borili? Oni su jo{ u 1995. godini: Srba nema, to je prazan prostor; to smo mi osvojili ratom, to je na{e i nikada Srbi to ne}e imati. Me|utim, izbori su prvi put naru{ili tu sliku i dogodilo se to {to se dogodilo. U svakoj dràvi ima takvih ludaka. No, tada dràva treba da pokaè zube. Da je Hrvatska to u~inila odmah poslije Oluje, nakon {to je vojska zauzela taj teritorij, ne bi do{lo do svega onog ru`nog do ~ega je do{lo. Hrvatska vlast je popustila u prvim danima. Nakon {to je vojni~ki osvojila taj teritorij trebalo je da garanatira sigurnost svakom ~ovjeku i wegovoj imovini. Nadam se da to ovaj put ne}e uraditi. Dakle, jedna energi~na istraga, otkrivawe po~initeqa, sada je nu`no (...) NN: Nije li, u tom kontekstu, zabriwavaju}a ~iwenica da i posqedwi izvje{taj Amnesty Internationala otkriva da je u hrvatskom pravosu|u i daqe prisutan etni~ki kriterij u odmjeravawu pravde? Nobilo: Naàlost, to je ta~no. Tu se jo{ vuku repovi pro{losti kada su se masovno izricale presude u odsutnosti (...) Naàlost, sudovi u Hrvatskoj rukovodili su se etni~kim kriterijumom. Pokazuje to i stawe u hrvatskim zatvorima. Zatvorenici ka`weni za zlo~ine iz me|unarodnog krivi~nog prava. Prebrojite ih po nacionalnosti i sve }e vam biti jasno. Tu bi nekakav balans morao biti, ali ga nema. U zatvorima je po toj osnovi oko 600 Srba i otprilike ~etvoro Hrvata. To je nedopustivi debalans koji je potvrdio i Amnesty International (...) NN: Lora, Koranski most, Pakra~ka poqana, Meda~ki yep, Sisak... sve su to toponimi zlo~ina koje hrvatsko pravosu|e ignori{e. Vidite li svjetlo na kraju tunela? Nobilo: Neke od wih upravo mrcvarim. Rasprava u slu~aju Pakra~ka poqana je nedavno odgo|ena jer je jednog od optuènika bolio zub. To vam dovoqno govori koliko se tome ozbiqno pristupa. Slu~aj Lora presudu je ukinuo Vrhovni sud, a novo su|ewe nikako da po~ne. Problem je {to je pravosu|e dio dru{tva, a hrvatsko dru{tvo jo{ nije dovoqno zrelo u smislu jedne politi~ke odluke, da se suo~i sa negativnim stranama svoje pro{losti. Dakle, hrvatsko dru{tvo, javnost, politi~ka elita moraju prije ili kasnije osuditi tamne strane Tu|manove vladavine i stvoriti takvu klimu u kojoj }e pravosu|e mo}i djelovati (...) NN: Ma {to mislili o optu`nici, ~iwenica jeste da Srba u Hrvatskoj vi{e nema. Etni~ko ~i{}ewe se dogodilo? Nobilo: îwenica je da Srba nema, ~iwenica je da su izbjegli, me|utim isto tako je i ~iwenica da su resursi za povratak uni{teni, ku}e popaqe695
ne, sve je u~iweno da se oni ne bi mogli vratiti. Sve govori da je to bio Tu|manov ciq. Etni~ko ~i{}ewe je provedeno, samo treba da se utvrdi tko je kriv, imenom i prezimenom. Ja tvrdim da je i hrvatska vlast kriva {to smo dobili takvu optu`nicu. Ona je bila i jeste u boqoj poziciji nego Ha{ko tuìla{tvo da utvrdi tko je po~inio zlo~in i u Oluji, koje jedinice, koji zapovednici i po ~ijoj su komandi zlo~ini ~iweni. To je trebalo da se procesuira. NN: Pa vlast govori o 4.000 procesuiranih osoba poslije Oluje? Nobilo: To su pri~e za malu djecu. Ta jo{ je Tu|man mahao tzv. bijelom kwigom gdje je zabiqeèn svaki koko{ar koji je pro{ao tim prostorom. To nije to. Tu nema nit jednog kqu~nog ~ovjeka, niti jednog organizatora, tu nema ratnog zlo~ina protiv civila, ratnih zarobqenika. (Nezavisne nedjeqne novine; novinar: Marko Rokni}; 5. juna 2005; str, 8-9)
4. Srbi izbrisani
Ono {to se danas de{ava potvr|uje da se nastavqa, ne samo zatirawe srpskog naroda i vere (primer za to je nemogu}nost povratka Srba u Hrvatsku i ostvarivawa normalnog ìvota), ve} i bukvalno brisawe zlo~ina i genocida koji su po~iweni nad Srbima i krivotvorewe istorije. Jedan od takvih primera je i nova postavka muzeja Jasenovac. U martovskom broju Velike Srbije iz 2006. godine, dr Milan Bulaji} govori o ovoj novoj postavci kojom se drasti~no falsifikuje istorija. Predsednik Fonda za istraìvawe genocida, profesor dr Milan Bulaji}, ~ovek koji je imenom i prezimenom popisao 81. 000 `rtava logora Jasenovac, za Veliku Srbiju govori o sramnim falsifikatima u novoj muzejskoj postavci logora Jasenovac koju Hrvatska namerava da napravi. Na taj na~in, Hrvatska po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do istine, niti do suo~avawa sa ~iwenicom o monstruoznim zlo~inima koje je po~inila prema srpskom narodu, posebno tokom Drugog svetskog rata. Gospodine Bulaji}u, na delu je sramni poku{aj falsifikovawa svih ~iwenica vezanih za monstruozna zlodela po~iwena od strane usta{a prema Srbima u Jasenovcu. Da li zaista danas postoje takvi bezdu{nici, koji imaju drskosti da tako ne{to ~ine? Osnovni problem danas sa kojim se svaki objektivni istraìva~ susre}e je istina. Svi se u wu kunu, a we nigde nema. Ona je zapisana i u Svetom pismu, odnosno u Jevan|equ po Jovanu, gde se kaè istina }e vas izbaviti. Naàlost, ima danas onih koji bi istinu da sakriju i koji bi istinu da falsifikuju. Svojevremeno, dok sam bio u odboru SANU koji se bavio prikupqawem gra|e o zlo~inima po~iwenim nad srpskim narodom, ali i drugim narodima na prostoru nekada{we SFRJ tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa pokojnim akademikom Radovanom Samaryi}em, organizovali smo jedan nau~ni skup pod nazivom Sistem neistina o zlo~inima genocida. Za ovih 13 godina, kakve su se laì i falsifikati {irili, ube|en sam da bismo danas mogli da odrìmo nekoliko takvih skupova. Zaista, na delu su pravi sistemi neistina i sramno je to {to se ~ini.
696
[ta to danas Hrvatska poku{ava da uradi kada je u pitawu Jasenovac i u ~emu se ogleda problem sa novom postavkom u samom muzeju? Pre svega je problem u samom broju pobijenih logora{a, iako broj nije toliko su{tinsko pitawe. Sasvim je nebitno da li su oni pobili 10.000 ili na stotine hiqada nevinih `rtava. Zlo~in je zlo~in i tu se sve zavr{ava. Me|utim, ono {to poku{ava Hrvatska da u~ini minimalizovawem broja pobijenih je vrhunski primer be{~a{}a. Pro{le godine obeleèno je 60 godina od herojskog proboja jasenova~kih logora{a. Govore}i u Dowoj Gradini, u Republici Srpskoj, predsednik Dragan âvi} je izjavio da je u Jasenovcu pobijeno 700.000 qudi. Na drugoj obali Save, u Jasenovcu, premijer Hrvatske Ivo Sanader, zajedno sa predsednikom saveta Jasenovca Slavkom Gold{tajnom, govore da broj `rtava nije ve}i od 80.000 i jasno stavqaju do znawa da je ono {to govori predsednik Republike Srpske po wima zapravo la`. Kako je to mogu}e kada ste li~no vi imenom i prezimenom popisali 81.000 `rtava? Dok sam ja bio direktor Muzeja `rtava genocida, mi smo do{li do tog broja, a garantujem, da smo imali sredstava, mogli smo do}i i do 100.000. Bila su nam potrebna minimalna nov~ana sredstva da po{aqemo istraìvawe na odre|ena mesta i da se konsultuju arhive. Naàlost, nismo uspeli da ih obezbedimo. Po{to to nismo u~inili, ostala je ta brojka od 81.000 imenom i prezimenom popisanih i to je ono ~ime se Sanader i uop{te Hrvatska sluè da podme}u wihove falsifikate. Pazite, to su popisani imenom i prezimenom, a moète samo da zamislite koliko je bilo onih za koje se nikada nije saznalo ni da su u Jasenovcu zavr{ili. Na kraju krajeva, imate primere nekih sela koja su potpuno zbrisana sa mape. Jednostavno ne postoje posle usta{kih pogroma. Koga smo tu mogli da konsultujemo? Nikoga, jer nema vi{e ìvih svedoka. Kada se na sve to doda katastrofalni popis `rtava rata od 1941. do 1945. godine, koji je izvr{ila tada{wa vlada Jugoslavije, a koji govori da je na teritoriji ~itave onda{we Jugoslavije stradalo 597.000 `rtava, {to je shva}eno kao ne{to {to je daleko od istine, onda je Hrvatska, sasvim razumqivo, upotrebila te podatke da iznese brojne falsifikate o Jasenovcu. Pazite, taj izve{taj, umesto da doìvi reviziju, jer je o~igledno da je bio neistinit, na wega se stavqa embargo. Sam po sebi embargo ne re{ava ni{ta, posebno ne sa aspekta me|unarodnog prava. Tog izve{taja se posle dokopao Tu|man sa svojom svitom i na osnovu wega razvio sramnu teoriju Jasenovac srpski mit. Po wegovoj logici, na osnovu tog neistinitog izve{taja, kako se moè govoriti o 700.000 `rtava u Jasenovcu, kada je na teritoriji cele Jugoslavije tokom rata nastradalo sve ukupno 597.000 qudi. [ta kaù inostrani izvori o broju stradalih u Jasenovcu? Da krenemo prvo od Zemaqske komisije Hrvatske, koja je 1946. godine podnela izve{taj Me|unarodnoj komisiji za ratne zlo~ine, u kome se kaè verovatno se nikada ne}e znati ta~an broj `rtava, ali na osnovu sveìh podataka i svedo~ewa preìvelih moè se re}i da je u Jasenovcu ubijeno izme|u 500.000 i 600.000 `rtava. Podse}am vas, to je izve{taj iz 1946. godine, {to zna~i da su podaci bili veoma sveì.
697
Posebno bih spomenuo Enciklopediju holokausta {tampanu u Los An|elesu, u kojoj se govori o 600.000 `rtava Jasenovca. Najnovija Enciklopedija genocida, tako|e objavqena u SAD, govori o nekoliko stotina hiqada `rtava. Sve to jasno ukazuje da se o Jasenovcu ne moè govoriti na na~in kako to poku{avaju Gold{tajn i Sanader. Na na{u àlost, ni posle 60 godina ne moèmo da kaèmo ta~an podatak koliko je stotina hiqada qudi ubijeno u Jasenovcu, ali ono {to mogu da kaèm je podatak koji sam dobio iz Stejt dipartmenta. Naime, iz ministarstva pravde SAD, od gospodina Rozenbauera, dobio sam nema~ki dokument iz 1943. godine, u kome sami Nemci navode da je do tada u Jasenovcu ubijeno 120.000 `rtava, dok je u Staroj Gradi{ci, koja spada u kompleks jasenova~kih logora, do tada ubijeno 80.000 qudi, {to zna~i da je do decembra 1943. godine, po nema~kim podacima, ubijeno 200.000 qudi. Naravno, na ovo se mora dodati krvava 1944. godina i polovina 1945. godine. Tako|e, voleo bih da naglasim da Jasenovac nije bio samo logor, ve} sistem usta{kih logora koji obuhvata kompletnu onda{wu NDH. Tako se mora shvatati Jasenovac. Dana{wi falsifikati, posebno u novoj postavci samog muzeja, ogledaju se i u tome {to se namerno ne pomiwu Srbi kao `rtve, ve} se, recimo, kaè da su stradali qudi koji su dovedeni sa Kozare, pa se namerno ozna~avaju kao Kozar~ani, a ne Srbi. Upravo u tome je veliki problem. Danas se radi na toj novoj postavci, koja je odista sramna. Me|utim, kao predistorija te postavke, mora se re}i da je vlada Republike Srpske, koju je 2002. godine predvodio Milorad Dodik, predala kompletnu dokumentaciju o Jasenovcu Muzeju holokausta, odnosno ambasadi SAD. Me|utim, problem je u tome {to je ~itava dokumentacija predata bez registra, tako da se zapravo i ne zna {ta je predato. Kada je ta arhiva u Va{ingtonu sre|ena, ona nije vra}ena tamo odakle je i uzeta, zna~i u Bawaluku, ve} je data Hrvatskoj. Mi sada zbog takve nemarnosti Dodikove vlade zapravo i ne znamo {ta smo predali, a na osnovu te dokumentacije Hrvatska pravi novu postavku muzeja u Jasenovcu. Ko zna kako su oni te podatke sebi prilagodili. Prilikom gledawa te postavke, prva stvar koju sam primetio je da u woj nema Roma. Romi se nigde ne spomiwu. Hrvatske publikacije govore da je sve ukupno tokom rata u NDH stradalo 8.000 Roma. Svojevremeno sam prisustvovao jednoj komemoraciji povodom ubistva 12.000 Roma ubijenih samo na tom mestu. Ono {to je najbitnije, to je da se u toj postavci Srbi ne spomiwu kao narod koji je najvi{e stradao u sistemu logora Jasenovac. Spomiwu se stanovnici Kozare, Like, ovog ili onog kraja, tako da se lako moè zakqu~iti da su to mo`da bili i Hrvati ili dràvqani Hrvatske, kako ve} ho}ete. Samim tim gubi se osnovni smisao {ta je zapravo Jasenovac bio. Zatim, oni u toj postavci izbegavaju da pokaù su{tinu Jasenovca. Dahau, Au{vic, Treblinka su bile industrije smrti. Ovde su dominantnu ulogu imali no`, maq, sekira, kama, klawe, izgladwivawe qudi i dece. Oni to ne èle da prikaù na takav na~in.
698
Moram da naglasim da je Drago Luki}, kao jedan od dece zato~enika, posle rata svoj ìvot posvetio popisu imena i prezimena dece koja su u Jasenovcu pobijena. Brojka od 19.432 dece, starosti od jednog dana do 14 godina koju je on popisao imenom i prezimenom je jeziva. Ako se takve stvari negiraju u budu}oj postavci, onda o ~emu daqe da govorimo. Sve se vi{e Jasenovac pomiwe kao neka vrsta radnog logora, maltene kao da je bio neki privredni subjekt? Na to pitawe je najboqi odgovor dao Sadik Braca Danon, Jevrejin koji je preìveo Jasenovac. Kada je gostovao u emisiji Klopka na BK, on je lepo objasnio da je Jasenovac bio sistem logora za izgladwivawe qudi tokom prinudnog rada. Kao istraìva~, pravnik i istori~ar, mogu samo da kaèm da su ovakve tvrdwe uperene ka sramnoj reviziji ~iwenica oko Drugog svetskog rata. Nad tim uàsom u Jasenovcu su se i Nemci zgraàvali i svako ko na ovakav na~in poku{ava da govori o Jasenovcu ima u najmawu ruku ne~asne namere. [ta ste vi li~no i va{a organizacija poku{avali do sada da u~inite kako biste spre~ili falsifikovawe ~iwenica vezanih za Jasenovac? Svojevremeno, uz dosta napora, ja sam sa svojim saradnicima uspeo da izdejstvujem odràvawe Tre}e me|unarodne konferencije o Jasenovcu, i to na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Tamo je usvojena Deklaracija o Jasenovcu, za koju jedino nije glasao Slavko Gold{tajn kao predstavnik Hrvatske. O~ito je da to nije u~inio po nalogu hrvatskih vlasti. Me|utim, ono {to mnogo vi{e boli od toga je ~iwenica da mi, evo ve} ~etvrtu godinu, nismo uspeli da objavimo zbornik Jerusalimske konferencije. Tako|e, nije ni{ta preduzeto da se ostvari deset ta~aka Jerusalimske konferencije, me|u kojima je prvi zahtev bio da se pripremi êtvrta me|unarodna konferencija o Jasenovcu. Bilo je predvi|eno da se ta ~etvrta konferencija odrì ba{ u Jasenovcu. U slu~aju da Hrvatska odbije odràvawe te konferencije, bilo je predvi|eno da se ona odrì u Parizu, jer je tamo sedi{te UNESKO-a. Pre jedanaest godina ja sam predloìo da se ceo kompleks logora Jasenovac stavi pod za{titu UN. Za{to niste uspeli u toj inicijativi? Prvo, rat se tek zavr{io. Mi smo dobili podr{ku od gospodina Vladislava Jovanovi}a i tada{we Savezne vlade SRJ, zatim od vlade Republike Srpske, ali od vlade BiH i Hrvatske podr{ku za tako ne{to nikako nismo mogli da dobijemo. [tavi{e, u Hrvatskoj je ta incijativa do~ekana na no`. Razlog takve reakcije Hrvatske je ~iwenica da, u slu~aju da se Jasenovac stavi pod za{titu UNESKO-a, nijedna postavka muzeja ne bi mogla da se vr{i bez saglasnosti UN. Svojevremeno ste pratili su|ewe usta{kom zlo~incu Andriji Artukovi}u. To su|ewe se odràvalo u Zagrebu jo{ pre raspada SFRJ. Da li se ve} tada naziralo da Hrvatska ne èli da se suo~i sa zlo~inima koje su usta{e po~inile u NDH i samom Jasenovcu? Upravo tako. Andrija Artukovi} je osu|en za ne{to {to nije uradio. Wemu nije su|eno za genocid, iako je on bio ministar policije u NDH. On je odgovoran za brojne zastra{uju}e zlo~ine, a nije mu su|eno za to. Onda
699
sam ja preko TV Zagreb pozvao svoje hrvatske kolege i rekao im hajde da zajedno radimo na utvr|ivawu istine. Kao pravnik i istori~ar, ja nemam samo interes da branim srpski narod, koji je nesumwivo najvi{e stradao i nad kojim je po~iwen genocid. @elim da se utvrdi istina, a ona je vezana i za stradawe Jevreja, Roma, ali i Hrvata koji nisu èleli da prihvate koncept NDH i koji su zavr{ili u Jasenovcu. @eleo sam da se skine ta jeziva hipoteka sa mlade hrvatske generacije. Me|utim, do sada, a od tada je pro{lo zaista mnogo, na iskrenu saradwu od strane hrvatskih kolega nikada nisam nai{ao. Velike nade sam polagao u dr Ivu Gold{tajna, ali posle wegovih nastupa u javnosti, posebno na BK televiziji, iskreno sam razo~aran. On je tvrdio da Dinko [aki}, komadant Jasenovca, nije mogao da bude osu|en za genocid, zato {to se utvrdilo da je on navodno ubio samo dva ~oveka. Dr Gold{tajn namerno izbegava ~iwenicu da je [aki} bio komandant logora Jasenovac gde se genocid sistematski sprovodio. Vi imate danas jedan stra{an nonsens. General Radosav Krsti}, komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, osu|en je za sau~esni{tvo u genocidu u Srebrenici, iako do sada genocid nikada nije utvr|en, a jedan Dinko [aki}, koji je komandovao Jasenovcem nije osu|en za o~igledan genocid. Zaista je tragedija da ni Artukovi} ni [aki} nisu osu|eni za genocid, jer je kod wih o~ito postojala namera da se Srbi, Jevreji i Romi sistematski istrebe iz NDH. Danas te zlo~ince u Hrvatskoj veli~aju, posebno Dinka [aki}a. O~ito je da ni mla|e generacije Hrvata ne èle da skinu hipoteku jezivih zlo~ina koje su po~inili wihovi preci, pa ih ~ak i slave? Da, i to je stra{no. Recimo, Dinko [aki} moè mirne du{e da iza|e iz zatvora i da se pro{eta do svoje supruge Nade [aki} u stara~kom domu. Ona ga pokazuje po novinama. Uzgred, i ona je jedan od velikih usta{kih zlo~inaca. Oni su bili tandem zlo~inaca. Nada [aki} je morala biti osu|ena, ali ona danas uìva sve blagodeti u Hrvatskoj. Eto {ta je tragedija. Mi danas ne moèmo da objavimo zbornik sa Jerusalimske konferencije, a Dinko [aki} najavquje da }e uskoro objaviti kwigu o Jasenovcu. Imate li podatke koliko je logorskih eksponata uni{teno kada su hrvatske snage okupirale Zapadnu Slavoniju 1995. godine? Nemamo tih podataka, jer prosto je nemogu}e ostvariti bilo kakvu saradwu sa Hrvatskom. Organizacija koju vodim, kao i brojna udruèwa logora{a nisu u prilici da sara|uju sa hrvatskom vladom, jer ona to izbegava. Ono {to je va`no ista}i je ~iwenica da su svi Srbi koji su bili u savetu spomen podru~ja Jasenovac napustili to telo. Da tragedija bude ve}a, na ~elo saveta izabran je pripadnik HDZ. To vam sve govori. Ve} sam napomenuo da je Milorad Dodik predao kompletnu dokumentaciju o Jasenovcu Va{ingtonu, bez reversa, tako da smo danas onemogu}eni da napravimo bilo kakav popis {ta u logoru ima, a {ta nema. Sa kim ste iz vlasti Srbije i Republike Srpske poku{ali da razgovarate o va{oj inicijativi za organizovawe me|unarodne komisije o Jasenovcu? Kontaktirao sam sa gospodinom Draganom âvi}em, predsednikom Republike Srpske. On je podrào formirawe komisije, ali nikakve daqe
700
korake nije preduzeo, odnosno nismo dobili nikakav odgovor da li konferenciju moèmo ili ne moèmo da odrìmo. Kontaktirali smo i doskora{weg predsednika vlade Republike Srpske, Peru Bukejlevi}a. Sa wim smo postigli dogovor. Imali smo i razgovore sa wegovim predstavnicima na najvi{em nivou. âk nam je obe}ao da }e u buyet Republike Srpske za 2006. godinu ubaciti sredstva za odràvawe me|unarodne konferencije o Jasenovcu u Parizu, ali kao {to smo imali priliku da vidimo, Bukejlevi}u je izglasano nepoverewe i ne znam kako }e se novi premijer pona{ati. Verovatno }emo morati da po~nemo sve iz po~etka. [to se Srbije ti~e, imali smo kontakte sa premijerom Ko{tunicom, ministrom pravde Stojkovi}em i ministrom kulture Kojadinovi}em, kao i sa predstavnicima SANU. Me|utim, do sada, a pro{lo je vi{e od dve godine, nismo dobili nikakav odgovor od premijera, niti od ministara. Ni pozitivan, ni negativan. Kada govorimo o zameni teza da se narod koji je preìveo najgori genocid danas progla{ava za genocidan, kako vam se ~ini na{a odbrana od tu`bi za genocid koje su protiv SRJ podnele Bosna i Hercegovina i Hrvatska? Izuzetno lo{e. Svojevremeno sam u~estvovao u izradi protivtu`be prema Bosni i Hercegovini. Me|utim, prvu stvar koju su u~inili novi vlastodr`ci posle 5. oktobra bilo je povla~ewe te protivtu`be. To je u~iweno bez uslova da i BiH povu~e tu`bu protiv nas, tako da }e proces po toj tu`bi BiH protiv nas uskoro po~eti pred Me|unarodnim sudom pravde. Mi nemamo nikakav odgovor i to je ono {to me uàsno zabriwava. Ne postoji nikakav vaqan razlog zbog koga je protivtu`ba povu~ena. Tako|e, niko ne zna imamo li mi bilo kakvu protivtu`bu prema Hrvatskoj. Na primeru Hrvatske sasvim je evidentno da je zlo~in prema Srbima vr{en sve od Jasenovca, odnosno NDH, pa do Oluje. Danas se Srbiji doga|aju neverovatne stvari. Recimo, gospo|a Sowa Biserko zahteva od na{e dràve da podrì tu`be BiH i Hrvatske protiv SRJ. Da sami sebe tuìmo! Garantujem vam, a to ~inim sa aspekta stru~nosti, jer sam doktorirao jo{ 1953. godine i sve ove godine se aktivno bavim me|unarodnim pravom, da pravnim sredstvima moèmo da dokaèmo ko je zapravo preìveo genocid i da odbranimo svoju dràvu i srpski narod. Na{ ministar spoqnih poslova i wegovi saradnici predlaù neka vaninstitucionalna re{ewa, {to je notorna glupost. Umesto da ih argumentima pobedimo, da se pravni~ki izborimo za istinu i pravdu, ovde neko na indirektan na~in imputira Srbima krivicu, jer za{to bismo i{li na vaninstitucionalne metode, kada nismo ni{ta nikome u~inili. Nas su proterali, etni~ki nas o~istili sa na{e zemqe i to je argument koji uvek moèmo upotrebiti. Kao doktor pravnih nauka i istraìva~, kako vidite danas tu zastra{uju}u zamenu teza da se narod koji je preìveo najgori mogu}i genocid, danas progla{ava za genocidni narod? To je toliko neverovatno objasniti i prosto ne znam {ta da kaèm. Citira}u ~uvenog ameri~kog novinara Dejvida Bajdena, koji je mo`da najboqi poznavalac prilika na Balkanu. U svom tekstu on je napisao da su zlo~ini nacista, usta{a i sli~nih krvnika iz Drugog svetskog rata danas iz701
bledeli i da je kreatorima novog svetskog poretka bilo potrebno da prona|u neke nove krivce. Izbor je pao na Srbe iz potpuno nepoznatih razloga. Po wemu, Srbi se danas kotiraju gore od nacista. To je uàsna i sramna ~iwenica, jer Srbi su u proteklom ratu, da ne govorimo o Drugom svetskom ratu, preìveli genocid u pravom smislu te re~i. Mi smo proterani sa na{ih vekovnih ogwi{ta, etni~ki je o~i{}en prostor gde smo ìveli, ali eto, postali smo deùrni krivci za sve {to se de{avalo na ovim prostorima. Danas je na delu jedna klasi~na zamena teza, jer moète misliti, 1993. godine Bosna i Hercegovina podnosi tu`bu protiv SRJ za genocid, a {est godina kasnije to isto ~ini i Hrvatska, i to za genocid koji je SRJ navodno napravila na prostoru Dalmacije i Knina!( Velika Srbija, mart 2006; broj; 2511; str. 30-33)
XXII KROATIZACIJA CRNE GORE

1. Brisawe istorije, tradicije i memorije
Pri~a o kroatizaciji Crne Gore posebno je aktuelna kada se imaju u vidu posledwi doga|aji, referendum i otcepqewe Crne Gore. Rimokatoli~ka crkva i Vatikan oduvek imaju pretenzije ka Crnoj Gori i tretiraju je kao misionarsko podru~je sa te`wom da pravoslavni srpski narod prevedu na katoli~anstvo. Stara je ideja o autokefalnoj unijatskoj crnogorskoj crkvi koja bi se zatim priklonila Vatikanu. Svoje namere Vatikan ne krije. On stoji iza formirawa crnogorske crkve. I Smiqa Avramov i Budimir Aleksi} navode podatak da je specijalni izaslanik pape Francisko Palovineti, krajem decembra 1969. godine uputio pismo mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Danilu, u kome, pored ostalog, pi{e: Svima je jasno da sada{wi narod (Crne Gore) nema vi{e ni{ta zajedni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom... koji eto, moè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa je Sveti otac papa voqan da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloì velika sredstva... Sveti otac papa... vjeruju}i da }e u vama nai}i na saradnika u borbi da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera, i taj narod povrati i osamostali kao novoro|en~e Svetog oca pape, on je voqan da sve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì pa jedva ~eka da se osveti divni hram u Titogradu i uspostavi biblioteka, dovedu misionari i otpo~ne pomagawe tog dobrog naroda u prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri. U tome Sveti otac papa ra~una pa va{u saradwu... uz zagarantovanu diskreciju. Budimir Aleksi}, autor kwige Crveno-Crna Gora, sakupio je tekstove koji su pisani od 1991. do 2001. godine u vreme kada su se na crnogorskoj politi~koj sceni pojavile nametqive separatisti~ke snage usta{ke orjentacije.
702
Potpomognute od nekih inostranih centara mo}i (Vatikana, zagreba~kog Kaptola) i aktuelnog reìma u Crnoj Gori (od 1997), ove strukture imaju za ciq latinizaciju i kroatizaciju Crne Gore, odnosno zatirawe cjelokupne istorije, tradicije i memorije Crnogoraca, isti~e Aleksi}. On nagla{ava da se wegov interes za ovom problematikom rodio kao potreba da se vaqanom argumentacijom odgovori na mnoga nenau~na, {ovinisti~ka osporavawa nacionalnog i duhovnog identiteta Crnogoraca, Br|ana, Starohercegovaca, Primoraca i Starora{ana, odnosno srpskog (pravoslavnog i rimokatoli~kog) naroda koji ìvi na podru~ju dana{we Republike Crne Gore. Naro~ito smo insistirali na ~iwenici da je antisrpski separatisti~ki pokret u Crnoj Gori do 1997. godine bio marginalan, bez zna~ajne podr{ke u narodu i bez uticaja i upliva u kulturni, politi~ki i dru{tveni ìvot Crne Gore. Me|utim, nakon pobjede Mila \ukanovi}a na predsjedni~kim izborima oktobra 1997. i nakon pobjede boqeìve}e koalicije na majskim parlamentarnim izborima 1998. godine, Crna Gora je postala leglo istorijskog i politi~kog razvrata, a novouspostavqeni reìm razara~ tradicija koje su vjekovima utemeqivale duhovne i sve druge vrijednosti Crnogoraca. Stoga nimalo nije slu~ajno {to je prvi ~ovjek tog reìma, Milo \ukanovi}, svoj politi~ki kapital uloìo u starog udba{kog ja{ipopa i krstolomca Jevrema Brkovi}a, koji je danas jedan od najja~ih stubova usta{tva u Crnoj Gori. J. Brkovi} je po~etkom devedesetih godina bio idejni odgojiteq cetiwske crnolatina{ke mladeì u usta{kom fa{isti~kom duhu. Prije svega, J. Brkoni} je bio u Tu|manovoj Hrvatskoj za vrijeme usta{kog genocida nad srpskim narodom od 1991. do 1995. godine. Bio je angaòvan u odjelu za propagandu hrvatske usta{ke vojske, odnosno u Ministarstvu obrane Republike Hrvatske, koje je suizdava~ wegove kwige Prqavi rat iz 1992. godine. On je, su{tinski gledano, ako se ima u vidu wegova propagandna djelatnost, a posebno wegova veza sa hrvatskim usta{ama, mo`da i zaslu`nija li~nost za novu Crnu Goru, dukqansko-montenegrinsku antisrpsku tvorevinu, od samog \ukanovi}a. Sama ~iwenica da je M. \ukanovi} stavio Jevrema Brkovi}a u svoje najbliè politi~ko okruèwe govori o tome da je, gledano sa stanovi{ta svog politi~kog programa, prihvatio wegove (i wegovih u~iteqa usta{a) rasisti~ke i {ovinisti~ke antisrpske ideje i da ih je ugradio u svoj ideolo{ki sistem. Logi~no je onda {to se preko pseudonau~nih i pseudokulturnih institucija (tzv. Dukqanska akademija, tzv. Matica crnogorska, fondacija Sveti Petar Cetiwski itd), na ~ijem je ~elu J. Brkovi} sa svojim doglavnicima, a koje je osnovala crnogorska vlast, u crnogorski kulturni prostor na velika vrata uvodi ratni zlo~inac Savi} Markovi} [tedimlija, jedan od osniva~a crnogorskog separatisti~kog usta{kog pokreta. Dolaskom boqeìve}e koalicije na vlast u Crnoj Gori (1998) [tedimlijina i Drqevi}eva vizija Crne Gore kao Crvene Hrvatske razra|ena je u cjelovitu dràvnu politiku. Kqu~ne ta~ke toga programa su: utemeqewe dukqanstva kao politi~ke i nacionalne ideologije; stvarawe crnogorskog jezika i potiskivawe }irili~nog pisma; konstituisawe crno703
gorske crkve i prihvatawe unije (jedinstva) sa Rimskom kurijom; postepeno pokatoli~avawe Crnogoraca (o ~emu otvoreno govore vode}i ideolozi crnogorskog separatizma); podr{ka velikohrvatskoj i veliko{iptarskoj ideji i projektu stvarawa Velike Hrvatske i Velike Albanije. Mi smo u ovoj kwizi pokazali da pojedini separatisti~ki znanstvenici, ne samo {to su prihvatili [tedimlijinu velikousta{ku doktrinu, nego su ga i bukvalno pokrali, beskrupulozno prepisiju}i djelove wegovih tekstova i la`no ih u javnosti predstavqaju}i kao svoje. Nedvosmisleno smo utvrdili da je takav autor lopov dr Danilo Radojevi}, dukqanski akademik, nekada{wi {tafetlija i komitetlija, zagreba~ki doktorant i beogradski ~inovnik, koji je po nalogu Gradskog komiteta iskitio beogradske ulice imenima komunisti~kih glave{ina. Crnolatina{ka separatisti~ka misao, kada je o Srbima i Srpstvu rije~, ne izlazi iz okvira [tedimlijinih i Drqevi}evih ideja. Djela ove dvojice autora, neka su vrsta univerzalne enciklopedije dukqansko-montenegrinske misli i o svim drugim relevantnim pitawima istorije, politike, vrijednosti rasa, etnogeneze Crnogoraca, itd. Pisci i ideolozi montenegrinskog novousta{tva, kao {to su J. Brkovi}, D. Radojevi}, V. Nik~evi}, samo eksploati{u [tedimlijino i Drqevi}evo postoje}e ideolo{ko i nau~no imawe. Poput znamenitog usta{kog ideologa dr Iva Pilara (sa ~ijim su se djelom upoznali preko [tedimlijinih kompilacija i plagijata), svi oni progla{avaju Srbe prvorazrednom opasno{}u za susjedne im narode i dràve (dr Ivo Pilar, Ju`noslavensko pitawe, Zagreb 1943. str. 189). Ta teza je danas zvani~na politika i slu`bena nauka \ukanovi}eve nove Crne Gore. (Budimir Aleksi}; Crveno-Crna Gora: O unija}ewu i kroatizaciji Crne Gore nekad i sad; Nik{i}; Omladinski intelektualni centar; 2002; str. 10-12) Naslovom ove kwige, Crveno-Crna Gora, èqeli smo da istaknemo ~iwenicu da je |ukanovi}evsko-brkovi}evska nova Crna Gora nusprodukt komunisti~ko-usta{ke (crveno-crne) ideologije, ~iji su korifeji posledwih sedamdesetak godina zajedni~kim snagama zidali to karikaturalno zdawe u kome wihova ideolo{ka nedono{~ad èle da potru klasi~nu, wego{evsku, pravoslavnu Crnu Goru. (isto; str. 14) Prenosimo delove tekstova objavqenih u Aleksi}evoj kwizi: Pobjeda; Podgorica, 13. avgust 1991, pod redakcijskim naslovom Wima nema pomo}i: Svako kome je stalo do istine zna da na{e sjeverozapadne republike za sve nevoqe u Jugoslaviji okrivquju Srbiju i srpski narod, i da se {irom Jugoslavije vodi èstoka antisrpska kampawa u kojoj se mnogi utrkuju ko }e vi{e i bezo~nije da optuì srpski narod i proglasi ga deùrnim krivcem za sve (...) Crnogorski federalisti~ki pokret i wegovi ~elnici Jevrem Brkovi} i Sreten Zekovi}, trude se koliko god mogu da u toj antisrpskoj kampawi nimalo ne zaostanu za svojim saveznicima iz Hrvatske, Slovenije, Kosmeta i Ra{ke oblasti. Da bi i ~itaocu koji se ovom problematikom (djelatno{}u i genezom srbomr`we koju sprovodi CFP i wegovi ~elnici) ni704
je posebno bavio bilo jasno koje su i kakve razmjere wihove aktivnosti i dokle ide wihova iracionalna mr`wa prema svemu {to je srpsko i pravoslavno, nave{}u nekoliko teza koje je Jevrem Brkovi} iznio u intervjuima hrvatskim listovima. (isto; str. 17) U listu Imotska Krajina (glasilo skup{tine op}ine Imotski), od 20. lipwa ove godine u razgovoru sa Tomislavom Jowi}em Jevrem Brkovi} se predstavqa kao dosqedni nastavqa~ u~ewa Sekule Drqevi}a, Savi}a Markovi}a [tedimlije i fra Dominika Mandi}a, koji Crnu Goru i Crnogorce vide kao integralni dio hrvatskog etni~kog i istorijskog korpusa. Evo {ta je hrvatski pjesnik iz Pipera rekao u tom nntervjuu uìvaju}i gostoprimstvo u Imotskom, koje je, uzgred budi re~eno, u potowem ratu dalo 60 usta{kih ~asnika i satnika, a koliko je dalo usta{kih koqa~a dokaz su jame-bezdanice u okolini, napuwene srpskim mu~enicima, a poslije rata zabetonirane da bi se zlo~in sakrio: Postoje drevne veze izme|u Dukqe i Hrvatske, a katoli~anstvo se u Crnoj Gori odràlo do nazad dva vijeka. Prastare veze Crnogoraca i Hrvata nastavqaju Savi} Markovi} [tedimlija i dr Sekula Drqevi}. Posve je normalno da oni djeluju u Zagrebu, jer im je to jedino u Zagrebu bilo mogu}e, i jer je hrvatski narod, koji se i sam borio za svoju slobodu najlak{e mogao shvatiti patwe Crnogoraca. (isto; str. 18) U pomenutom intervjuu Brkovi} isti~e [tedimlijine i Drqevi}eve zasluge oko pokretawa pitawa Crnogorske autokefalne crkve: Problemom autokefalne CPC nije se nitko nikad ozbiqno bavio, najvi{e su o tome pisali Savi} Markovi} [tedimlija i Sekula Drqevi}. A na pitawe konstataciju novinara Imotske krajine: Vi ste ponovo zatraìli pomo} iz Zagreba, odnosno oti{li ste govoriti u Zagreb, J. B. odgovara: Borba protiv Bulatovi}a, \ukanovi}a i wihovih trabanata koji su izrasli u tzv. antibirokratskoj revoluciji (a rije~ je o najobi~nijem pu~u!) mogu}a je samo iz Qubqane i Zagreba, pokazuju}i jasno i glasno da dosqedno slijedi ne samo ideje svojih u~iteqa, nego i izbor podnebqa i mjesto odakle je, po sopstvenom priznawu, jedino mogu}e slobodno djelovati protiv Crne Gore i srpskog naroda. (isto; str. 18-19) Upitan Postoji li albanska opasnost za Crnu Goru, po{to je dobar dio ju`nog crnogorskog primorja nastawen Albancima, Brkovi} kratko i jasno odgovara: Boè sa~uvaj! Crnoj Gori ne prijeti ni albanska ni hrvatska opasnost. To je fatamorgana koju èle stvoriti velikosrbi. Jedina ozbiqna opasnost za Crnu Goru jest Srbija. I jo{ kaè svom pita~u: Vi jednostavno ne moète shvatiti dokle ide ta srpska paranoidna perverzija. Ovo su samo neke od Brkovi}evih monstrum-teza i paranoidnih perverzija, u ovom intervjuu koji ina~e po~iwe sentencom, koga bi drugog do dr Sekule Drqevi}a: Nitko kao izdajica ne mrzi izdanu domovinu. I lipawski broj hrvatskog lista Azur donosi intervju sa Jevremom Brkovi}em, u kome Jevrem ponavqa svoje poznate teze ali dodaje i sqede}u zlomisao: Srpskom narodu je hrvatski Ustav osigurao dostojanstvo. Sudbina srpskog naroda u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu, Baniji i drugim krajevima avnojske Hrvatske najboqe pokazuje kakvo je dostojanstvo
705
osigurao svom narodu hrvatski Ustav o kome govori Tu|man i, evo, Jevrem Brkovi}. A dopredsjednik CFP Sreten Zekovi}, u istom broju istog lista u tekstu Crna Gora i Velika Srbija re}i }e: Glavni razlog jugoslovenske krize je srbototemizam(?!) Ve} drugi put, on Jugoslaviju i wezine narode dovodi na ivicu ambisa. Kao {to se vidi Zekovi} je novim terminom srbototemizam(?!) obogatio vokabular koji rabe usta{e kada govore o: odmetnicima, ~etnicima i teroristima. Dakle, vi{e je nego o~igledno da Jevrem Brkovi} i Sreten Zekovi} u svojim intervjuima datim hrvatskim ~asopisima i novinama, i u svojim ~estim i dugim nastupima na hrvatskoj televiziji, direktno i na najotvoreniji na~in dokazuju i potvr|uju da se wihov politi~ki program temeqi na u~ewu fra Dominika Mandi}a, S. M. [tedimlije i Sekule Drqevi}a, po kome su Crnogorci po vjeri katolici a po nacionalnosti Crveni Hrvati ilirskog porijekla. Tako Brkovi} u Azuru kaè: U korijenima je Dukqana vrlo utemeqena hrvatska komponenta... Moji su suplemenici Piperi bili katolici do kraja XVII stoqe}a, i ja vjerujem da se hrvatsko ime na ovim prostorima nikad ne}e izgubiti. (isto; str. 19-20) Dakle, Brkovi} pi{e u najboqim tradicijama [tedimlijinog nauka, koji je [tedimlija izloìo u svojoj bro{uri Osnovi crnogorskog nacionalizma. Crnogorci su u svoju dana{wu zemqu do{li kao Hrvati i pod tim imenom u woj ìvjeli nekoliko vjekova, a tek kasnije, kada je bila sgvorena sredwovjekovna srpska dràva, u ~iji je sastav u{la prethodnica dana{we Crne Gore, Zeta, po~ela je pod uticajem i pritiskom autoriteta nove dràve da se gubi Hrvatska u korist srpke nacionalne svijesti kod predaka dana{wih Crnogoraca. (S. M. [tedimlija, Osnovi crnogorskog nacionalizma, 3agreb 1937, 9). A ~uveni usta{ki ideolog, poslijeratni emigrant, fra Dominik Mandi} pisao je: Dana{we Crnogorce, u kojima te~e krv starih Hrvata, vaqa da Hrvati sa simpatijama susre}u i pomaù wihovu borbu za nezavisno{}u i samostalno{}u Crne Gore i crnogorskog naroda (Dominik Mandi}, Crvena Hrvatska, îkago, 1972, 312). Kada pro~itamo ove i druge tekstove dvojice usta{kih ideologa S. M. [tedimlije i D. Mandi}a i uporedimo ih sa tekstovima wihovih savremenih sqedbenika Jevrema Brkovi}a i Sretena Zekovi}a, vidimo da su wihovi stavovi do u detaqe isti. Imaju}i tu ~iwenicu u vidu, nema nikakvog razloga da stvari ne nazovemo pravim imenom i ne konstatujemo da je Crnogorski federalisti~ki pokret otvoreno usta{ka stranka, ~iji je ciq kroatizacija i latinizacija Crne Gore. Sve svoje politikantske, kvazi-intelektualne i finansijske potencijale usmjerili su u pravcu postizawa toga ciqa. (isto; str. 20-21) Pobjeda; Podgorica, 14. oktobar 1990, pod redakcijskim naslovom Kao u potowem ratu: Istorija se, o~igledno, ponavqa, bar kada je rije~ o izdajnicima Crne Gore i Srpstva. Naime, sada{wa aktivnost {a~ice crnogorskih usta{a potpuno je identi~na sa aktivno{}u wihovih prethodnika, odnosno u~iteqa iz 1941. godine, i na organizacionom i na propagandnom planu. Izbor
706
mjesta i podnebqa odakle se vuku konci i daju instrukcije je tako|e isti kao i 1941. godine. To je, poga|ate, glavni grad i prve i potowe Endehazije Zagreb. A ono {to je 1941. godine bio Klub akademske omladine Wego{ iz Zagreba, to je sada Dru{tvo Crnogoraca i prijateqa Crne Gore Montenegro, tako|e iz Zagreba. [tedimlijin zloduh je inkarniran u licu dr Uro{a Golubovi}a, predsjednika Dru{tva Montenegro. A ono {to je bio usta{ki list Hrvatski narod u kome je [tedimlija {irio antisrpsku propagandu, to je sada crnogorski neovisni tjednik Monitor, koji dodu{e ne izlazi u Zagrebu ve} o tempora, o mores u glavnom gradu Crne Gore. Ove tvrdwe, naravno, nije te{ko dokazati. Istog dana kada je stvorena Nezavisna Dràva Hrvatska pomenuti Klub akademske omladine je izdao Proglas i objavio ga u listu Hrvatski narod. U Proglasu se pozdravqa uspostava NDH i traì se uspostava Neovisne Crne Gore, naravno, pod pokroviteqstvom Italije i Wema~ke. A kada je Frawo Tu|man pobijedio na izborima u Hrvatskoj, Dru{tvo Crnogoraca i prijateqa Crne Gore Montenegro i wihov vo|a Uro{ Golubovi}, me|u prvima su mu ~estitali pobjedu i uspostavu mlade hrvatske demokracije. Od tada, zapravo, po~iwe plodna aktivnost ovog Dru{tva i wihove potu|mawene druìne iz Crne Gore okupqene oko Monitora. Sjetimo se samo kako su organizirali znanstveni simpozij u Zagrebu na kome su gostovali potu|maweni Crnogorci liberali i federalisti, na ~elu sa Slavkom Perovi}em, kojima je Frawo Tu|man za tu prigodu uputio specijalni avion. Put je blagoslovio i sa wima poletio na skup don Branko Sbutega, gdje je i skup blagoslovio. Na skup je, kao {to je poznato, odnesena vu~edolska zastava i postavqena ispod usta{ke {ahovnice. Kada je Pobjeda o tome pisala, Dru{tvo Montenegro je u Monitoru broj 28 izdalo priop}ewe u kome se traì od Pobjede i od Crnogoraca da po{tuju hrvatsku usta{ku {ahovnicu jer je to zastava hrvatskog naroda. Ovo Dru{tvo je zatim organiziralo gostovawa i istupe Jevrema Brkovi}a na hrvatskoj televiziji, gdje je ova crnogorska prevjerica fantazmagorisala o Crnoj Gori kao o Crvenoj Hrvatskoj. Zatim su izdavali brojna priop}ewa u kojima se osu|uju srpski teroristi i }etnici. A vrhunac nepo~instva i usta{ke ostra{}enosti Dru{tva Montenegro jeste nedavni poziv Crnogorcima preko hrvatskog radija da pristupe Zboru narodne garde i da budu lojalni hrvatskoj usta{koj dràvi. Daqe od ovoga, vjerujem, ne bi imao kud ni sam [tedimlija, koji je u toku rata izdavao putnice onim Crnogorcima koji su bili lojalni Endehaziji. Naravno, aktivnost ovog Dru{tva se odvija u saradwi i proìmawu sa propagandisti~kom aktivno{}u crnolatina{kog tjednika Monitor, koji objavquje wihova priop}ewa i sa svojih stranica lansira nevi|enu srbomr`wu, a u posledwim brojevima objavquje i antiarmijske pa{kvile u kojima se Jugoslovenska narodna armija naziva srbokomunisti~kom. Dakle, terminom preuzetim iz usta{ke {tampe. (isto; str. 22-24) Pobjeda Podgorica, 24. maj 1991; tekst povodom zahteva za uspostavqawe autokefalne katoli~ke crkve u Crnoj Gori: Po{to se rimska biskupija 1054. godine potpuno otcijepila od apostolske crkve u Carigradu, odmah je po~ela da vr{i svoj uticaj ne samo u bi707
skupijama na teritoriji dana{we Italije, ve} i znatno {ire, a prije svega na gradove Split i Dubrovnik, srpsko primorje i oblast dukqanske dràve. Me|utim, u ovim gradovima i oblastima u po~etku se nijesu osje}ale razlike izme|u isto~ne i zapadne crkve. Tako Konstantin Jire~ek u svojoj Istoriji Srba kaè da je u arhiepiskopiji barskoj crkveni sabor morao jo{ 1199. (dakle 145 poslije raskola) donositi odluke protiv sve{teni~kog braka i zabraniti kliricima no{ewe duge brade. Ali agilni i aktivni rimski misionari su uspjeli da u tim oblastima i gradovima u primorju nametnu novonastale dogmate rimske crkve, prije svega dogmat o nepogre{ivosti pape, filiokve, celibat i druge koji su, ipak, stvar forme, a nikako su{tine izvornog hri{}anstva. (isto; str. 29-30) Prihvatawem ovih dogmata jedan dio srpskog naroda u primorju je pokatoli~en. Me|utim, samim tim {to je primio katoli~ku vjeru taj dio na{eg naroda, po prirodi stvari, nije promijenio svoju nacionalnu pripadnost. Naprotiv. Sa~uvao je sve one elemente koji jedan narod ~ine jedinstvenim bilo da pripada ovoj ili onoj konfesiji prije svega: jezik, obi~aje, tradiciju, dràvotvornu svijest. Tako ve}ina primorskih katolika i dan-danas slavi krsnu slavu koju su naslijedili od svojih pravoslavnih predaka. Pored ostalih pravoslavnih svetiteqa koje slave na{i katolici, nekoliko bratstava u okolini Bara slavi svetog Savu Nemawi}a (ja znam za Zgradi}e u Sutomoru), mada prvo pero {tedimlijevske nauke danas, dr Danilo Radojevi}, pi{e gdje stigne od Cetiwa do Zagreba, da svetog Savu ne slavi niko ni od pravoslavnih Crnogoraca, i to uprkos op{tepoznatoj ~iwenici da oko stotinu crnogorskih bratstava u nekoliko crnogorskih plemena, ima za krsnu slavu prvog srpskog arhiepiskopa svetog Savu Nemawi}a. Dakle, uprkos pokatoli~ewu, primorski Srbi su sa~uvali svoju nacionalnu svijest i nacionalna obiqe`ja sve do sedamnaestog vijeka, kada katoli~ka crkva postaje politi~ki faktor na na{im prostorima, angaùju}i se prije svega na unija}ewu po svaku cijenu, a samim tim i na denacionalizaciji srpskog naroda. Od tada pa do danas praktikuje se zamjewivawe vjerskog kriterijuma nacionalnim, {to zna~i da se promjenom vjere mijewa i nacionalna pripadnost. Tako se danas svi pokatoli~eni Srbi nacionalno svrstavaju u Hrvate. Da bi se sprije~ile daqe politi~ke akcije Rimske kurije (koje su svakako ne samo nereligiozne ve} u su{tini antireligiozne prirode), usmjerene prije svega ka denacionalizaciji i hrvatizaciji srpskog ìvqa na crnogorskom primorju i u Boki Kotorskoj, vi{e je nego neophodno, a i istorijski opravdano i utemeqeno, uspostaviti autokefalnu katoli~ku crkvu u Crnoj Gori. Jer, sve dok su barska nadbiskupija i kotorska biskupija pod direktnom jurisdikcijom Rimske kurije, odnosno Vatikana, wihova djelatnost je motivisana politi~kim intencijama, dok je religiozna i duhovna komponenta tek drugorazredno motivacijsko sredi{te. Uspostavqawem autokefalne katoli~ke crkve u Crnoj Gori, crnogorski katolici bi sa~uvali svoje autenti~ne tradicionalne nacionalne vrline i vrijednosti, koje ih ~ine dijelom srpskog etnosa, ~ega su mnogi od wih jo{ uvijek svjesni, do ~ega drè i {to sa ponosom isti~u. Isto tako bi
708
zadràli i nastavili da praktikuju svoju katoli~ku vjeru (u ~isto dogmatskom smislu), koju su primili wihovi daleki preci. (isto; str. 30-31) A da je ovaj predlog istorijski utemeqen, nije te{ko dokazati ako se osvrnemo na mjesto i ulogu katoli~ke crkve u dràvi Nemawi}a, u ~ijem je sastavu bilo i primorje. Naime, tada su srpski kraqevi branili prava katoli~ke barske nadbiskupije, naro~ito kada je dubrova~ka biskupija poku{ala da rasprostre svoja prava na ~itavo podru~je barske stolice. A kada su jednom izaslanici dubrova~kog biskupa do{li u Bar da arbitriraju pozivaju}i se na papu, katoli~ki sve{tenici su odbili da ih prime, a sami gra|ani Bara su ih otjerali povicima: [ta je papa? Na{ gospodin kraq Uro{ (Nemawi}) je nama papa! Dakle, vi{e je nego indikativno da gra|ani grada Bara sredinom trinaestog vijeka svog srpskog kraqa pretpostavqaju vrhovnom vjerskom poglavaru u Rimu. Tako|e je zna~ajna, i kad se govori o autokefalnosti katoli~ke crkve u Crnoj Gori, nezaobilazna ~iqenica da je barskog nadbiskupa birao ne papa ve} kaptol tamo{we saborne crkve Svetog \ur|a, a nadbiskupi su bili iz barskih patricijskih porodica. Osim toga, barsko i kotorsko katoli~ko plemstvo davalo je zna~ajne djelatnike na dvoru Nemawi}a, a u pro{lom i po~etkom ovog vijeka istaknute velikodostojnike na dvoru Petrovi}a, kakvi su bili don Ivan Musi}, sve{tenik, i [imun (Simeon) Milinovi}, nadbiskup barski. Imaju}i na umu navedene ~iwenice moè se re}i da je nalog istorijske istine i prijeka potreba crnogorskih katolika, iz razloga koje smo naveli, da se {to prije uspostavi autokefalna katoli~ka crkva u Crnoj Gori, ili boqe re}i da joj se povrati autokefalni status koji je de facto imala jo{ u vrijeme Nemawi}a. (isto; str. 31-32)
2. Rehabilitacija [tedimlijine usta{ke ideologije

Pobjeda Podgorica, 5. maj 1992, pod redakcijskim naslovom Perom u zlo: Kada savremeni crnogorski separatisti crnolatina{i èle dokazati da Crnogorci nijesu po nacionalnosti Srbi, a po vjeri pravoslavni, naj~e{}e i najradije poseù za publicisti~kim radovima Savi}a Markovi}a [tedimlije. Podsjetimo se: teza koju je u svojim radovima (objavqenim u usta{koj {tampi izme|u dva rata a naro~ito za vrijeme II svjetskog rata dok je kao Paveli}evo prvo pero u Zagrebu neumorno tiskao svoje bro{ure i pamflete) lansirao ovaj piperski usta{a, glasi: Crnogorci su po vjeri katolici, a po nacionalnosti Crveni Hrvati ilirskog porijekla. Godine 1937. u Zagrebu je objavio ve}u bro{uru ba{ pod naslovom Crvena Hrvatska. Takve [tedimlijine monstrum-teze i takve pisanije, gdje se anatemi{e sve {to je srpsko i pravoslavno u Crnoj Gori, predstavqaju nepresu{ni izvor i neiscrpnu inspiraciju savremenim istrebiteqima pravoslavne tradicije u Crnoj Gori, okupqenim oko hrvatskog nedjeqnika Monitor koji izlazi u Podgorici. Proces nau~ne rehabilitacije S. M. [tedimlije otpo~eo je jedan od vode}ih crnogorskih kakologosa dr Danilo Radojevi}, ~ovjek koji decenijama u zagreba~kom tisku popuwava rubriku Pisma ~i709
talaca. Naime, on je u listu LSCG Liberal, novembra 1990. godine (broj 8), objavio tekst [tedimlijino djelo je nu`no nau~no ocijeniti, u kome je, u stvari, rehabilitovao [tedimlijinu usta{ku ideologiju, uvode}i je na velika vrata na crnogorsku politi~ku scenu. U tom tekstu dr Radojevi} prihvata i prezentuje kao ~iwenicu [tedimlijinu crnu neistinu koja glasi prije 18. vijeka nije dokumentovan pomen srpskog imena u Crnoj Gori. Me|utim, dr Radojevi} nije samo vjerni i dosqedni nastavqa~ [tedimlijinog falsifikatorskog zanata kada je u pitawu istorija Crne Gore, ve} i ~ovjek kome skrupuloznost o~ito nije ja~a strana. (isto; str. 40-41) Da ovo nije nikakva optu`ba ni diskvalifikacija, kako bi se na prvi pogled ~itaocu moglo u~initi, ve} notorna istina nedvosmisleno pokazuje postupak dr Radojevi}a koji ~itaocima predo~avamo. On je, naime, u Monitoru br. 47 objavio tekst pod naslovom Falsifikovawe svijesti Crnogoraca o sebi, u kome analizuje kwigu dr Vasilija \eri}a O srpskom imenu po zapadnijem krajevima na{eg naroda, {tampanu 1900. godine. Opet, na prvi pogled reklo bi se ni{ta stra{no. Ali kada pro~itamo rad S. M. [tedimlije objavqen u usta{kom listu Alma Mater Croatica br. 4 iz 1941. godine (str. 339-344) pod naslovom Hrvatsko i srpsko ime u Crnoj Gori od 9. do 18. vijeka, vidimo da je dr Radojevi} preuzeo drugi dio [tedimlijinog teksta koji tretira pomen srpskoga imena, odnosno analizuje pomenutu kwigu dr V. \eri}a. Indikativno je da dr Radojevi} nije preuzeo prvi dio [tedimlijinog rada |e ovaj govori o Hrvatskom imenu u Crnoj Gori. Tu, naime, [tedimlija kaè: Spomeni hrvatskog imena, u vezi sa obla{}u dana{we Crne Gore, govore iskqu~ivo o wenom nacionalnom karakteru kao hrvatskom. Za prezentaciju ovakve nauke, odnosno za otvorenu hrvatizaciju Crne Gore, dr Radojevi} i wegovi istomi{qenici o~ito ~ekaju povoqniju politi~ku klimu u Crnoj Gori. Garancija za realizaciju tog paklenog plana je jedino suverena i samostalna, tu|manovsko-perovi}evska Crna Gora. No, vratimo se Radojevi}evom plagirawu [tedimlijinog teksta, U tom, od [tedimlije preuzetom tekstu, Radojevi} navodi i pori~e iskqu~ivo one primjere pomena srpskog imena koje apostrofira i [tedimlija. I to ih pori~e istom argumentacijom kojom ih pori~e i [tedimlija, tako da ~italac koji paralelno ~ita i jedan i drugi tekst (Radojevi}ev i [tedimlijin) odmah uo~ava da je rije~ o klasi~nom plagirawu. Radojevi} daqe preuzima [tedimlijinu metodologiju i, na kraju, zakqu~ak. Kada je o metodu rije~, i [tedimlija i Radojevi} ho}e da pokaù kako upravo \eri} hote}i da navede primjere pomena srpskog imena u Crnoj Gori od 9. do 18. vijeka dokazuje da u Crnoj Gori nije egzistirao pojam srpski narod u odnosu na Crnogorce do 1818. Dakle, [tedimlijina metodologija koju Radojevi} bukvalno preuzima sastoji se u poku{aju da se \eri}evi argumenti okrenu protiv wega samog, i na taj na~in potvrde [tedimlijinu i Radojevi}evu tezu o nepostojawu pomena srpskog imena u Crnoj Gori do 19. vijeka. Ovaj poku{aj je, naravno, bezuspje{an, ali je zato dr Radojevi} uspje{no prona{ao pomenuti [tedimlijin tekst u usta{kom listu Alma Mater Croatica i prezentovao ga pod svo710
jim imenom na stranicama Monitora, slijede}i [tedimlijin metodolo{ki postupak i zakqu~ak. Ovim (ne)djelom se dr Radojevi} predstavio ne samo kao epigon svoga u~iteqa S. M. [tedimlije, ve} i kao wegov plagijator. (isto; str. 41-42) Da bismo pokazali koliko je golema la` S. M [tedimlije i dr Radojevi}a po kojoj se srpsko ime ne odnosi pa etni~ku pripadnost naroda Crne Gore, sve do 19-og vijeka, prezentova}emo ~itaocima samo nekoliko primjera. Vizantijski hroni~ar iz 11. vijeka Jovan Skilica dukqanskog kneza Stefana Vojislava (osniva~a prve srpske dinastije Vojislavqevi}a) naziva arhontom Srba!, a wegove vojnike koji su ratovali protiv Vizantije naziva Srbima. Ovo je samo jedan od mnogih vizantijskih izvora koji imenuju stanovnike Dukqe, kasnije Zete, kao Srbe a wihovu zemqu tretiraju kao srpsku. Isto tako postoje bezbrojni dokumenti u kojima sami Dukqani i Ze}ani govore o svojoj etni~koj pripadnosti. Pomenu}emo poznatog {tampara Boìdara Vukovi}a, Podgori~anina koji je ìvio u Veneciji, a |e je postojalo Bratstvo sv. \or|a koje su sa~iwavali Srbi i Grci. U kwizi toga bratstva, Boìdar Vukovi} je prilikom pla}awa ~lanarine upisan kao DIONISIO DELLA VECHIA DE LA NATION SERVA Boìdar od Ve~e, narodnosti srpske. Prilikom gradwe jedne gr~ke crkve u Veneciji 1514. g, jedan Ze}anni koji je bio u komisiji sa jo{ trojicom Grka, upisan je kao ANDREA DE ZETA SERVIANO Andrija iz Zete, Srbin. Ovdje je, dakle, apostrofirana wegova nacionalna pripadnost, kako bi se razlikovao od trojice pravoslavnih Grka. A 1753. g. Jovan Stefanov Balevi}, ina~e i sam Crnogorac, je pisao: @iteqi Crne Gore su svi od sloveno-srpskog naroda i pravoslavno isto~noga blago~estivog ispovijedawa. Ova tri primjera nam jasno pokazuju ne samo da su Ze}ani, a kasnije i Crnogorci, u etni~kom smislu sebe smatrali Srbima, ve} i da su jasno odvajali svoju nacionalnu pripadnost od konfesionalne. Time se izbija glavni adut iz ruku crnogorskih crnolatina{a, me|u wima predwa~i dr Radojevi}, a koji tvrde da je Srpstvo u Crnoj Gori sinonim vjerske pripadnosti pravoslavqu, a ne etni~ke pripadnosti srpskome narodu. (isto; str. 42-43) Sjutra Podgorica, 21. oktobar 1992 i Pogledi Kragujevac, 13. novembar 1992. pod naslovom Piperski usta{a (Putokaz Jevrema Brkovi}a): Kao {to je poznato, vode}i ideolog crnogorskih usta{a Jevrem Brkovi} ìvi i zloradi u Zagrebu kao Tu|manov savjetnik i povjerenik za tzv. crnogorsko pitawe, odakle daje instrukcije svojim poklisarima u Crnoj Gori liderima i lider~i}ima nekoliko crnolatina{kih prousta{kih stranaka kako da najboqe sprovode latinizaciju i kroatizaciju Crne Gore. U brojnim usta{kim listovima J. Brkovi} se takmi~i sa Tu|manovim novinarima ko }e boqe i vi{e da pi{e protiv srpskog naroda i wegovih interesa. Svojom pisanijom ovaj piperski usta{a naprosto podsti~e usta{e i usta{ki reìm na progone, pqa~ke i ubijawa Srba kako u Zagrebu, gdje ìvi, tako i u ~itavoj krvavoj Tu|manovoj tvorevini u kojoj su Srbi razapeti na golgotski krst. U intervjuu koji je nedavno dao katoli~kom tjedniku Glas Koncila, koji izlazi sa blagoslovom kardinala Kuhari}a, J. Brko711
vi} je direktno i na najotvoreniji na~in proklamovao krajwe ciqeve za koje se bore on i wegovi istozlomi{qenici u Crnoj Gori. A krajwi ciq je uni{tewe svega srpskog i pravoslavnog u Crnoj Gori, nakon ~ega bi po ovoj paklenoj zamisli Crna Gora stupila u dràvnu zajednicu sa Albanijom i Hrvatskom. A da bi taj naum opravdao, J. Brkovi} iznalazi povijesno opravdawe i utemeqewe, tako {to falsifikuje cjelokupnu istoriju Crne Gore: Mi smo prvobitno bili katolici. To je poznato. Onda nas je Sava Nemawi}, taj genocidni Sava Nemawi}, jednostavno popravoslavio... Crna Gora se mora vratiti svojim korjenima, svojoj autokefalnoj crkvi sa elementima katoli~anstva. Kao {to je Sava Petrovi}, tre}i vladar u dinastiji Petrovi}a, htio da pounijati crnogorsku crkvu. Bila bi sre}a da je to ura|eno. Jer bi nas to na neki na~in za{titilo od svetosavaca. Bezo~no izri~u}i najgnusniju la` da je Sava Petrovi} htio da pounijati Crnu Goru, odnosno pripisuju}i svoje namjere vladici Savi, J. Brkovi} u stvari ho}e da i za ovaj projekat, projekat autokefalne unijatske crnogorske crkve na|e oslonac u povijesti. Ali, u laì su kratke noge. Nikad nikome od slavnih Petrovi}a takve zlomisli nijesu padale na pamet. (isto; str. 47-48) Ideja o autokefalnoj unijatskoj crnogorskoj crkvi koja bi se zatim priklonila Vatikanu ro|ena je u glavi S. M. [tedimlije, kao i teza da je Sveti Sava genocidan ~ovjek i da je popravoslavio Crnu Goru. Jednu od takvih ideja Brkovi} iznosi u pomenutom intervjuu Glasu Koncila: Ja sjutra na tom na{em divnom Jadranskom moru, domorju i uzmorju, vidim jednu budu}u, jadransku, mediteransku uniju koju }e ~initi Albanija, Crna Gora i Hrvatska. Poznato je da je jedan od brojnih [tedimlijinih zadataka u usta{kom pokretu bio da radi na zbliàvawu Hrvata, Crnogoraca i [iptara i da ih zdruène konfrontira protiv Srba (zadatak istovjetan ovom koji danas J. Brkovi} ima). U ciqu re{ewa tog i takvog zadatka [tedimlija (kao i Brkovi} danas) nije {tedio hartiju ni pero. Tako je i on u usta{kom listu Hrvatski narod broj 963, od 18. veqa~e 1944. godine, objavio na prvoj stranici tekst pod naslovom: Putokaz dr Milana [uflaja u kome, pored ostalog, kaè: Hrvati, Crnogorci i Albanci razlikuju se od drugih susjednih naroda time {to je kod wih neobi~no razvijen smisao za pro{lost i za odràvawe smjernica onih sila, koje su ove narode odràle u pro{losti i koje im daju snagu za budu}nost Da podsjetimo: dr Milan [uflaj je bio ideolog i pripadnik Star~evi}eve i Frankove zloglasne Hrvatske stranke prava iz koje je nastao cjelokupni usta{ki pokret, i istori~ar koji je pisao da su Crnogorci mje{avina Crvenih Hrvata i starih Ilira. U tom tekstu o [uflaju [tedimlija daqe kaè: Prou~avaju}i povjest Hrvatske, Crne Gore i Albanije, [uflaj je nedvojbeno ozna~io kuda se treba obratiti pa`wa hrvatskog u~ewaka i politi~kog ~ovjeka u budu}nosti i na koju stranu treba upraviti i u~vrstiti utjecaj zapadne europske kulture, da bi se stvorio du` cijele obale Jadrana jedan {irok pojas zapadwa{tva i brana prema prodornim nasrtajima podivqalog balkanskog ~ovjeka. Kad pro~itamo ove [tedimlijine rije~i biva nam jasno odakle J. Brkovi}u ideja o mediteranskoj uniji
712
sa Hrvatima i [iptarima i odakle crnogorskim crnolatina{ima i wihovim liderima naklapawa o Europi, Zapadu i zapadwa{tvu, koje tiskaju u Monitoru, dezinformativnom tjedniku europske Crne Gore, pri~e koje proizlaze iz wihovog kompleksa niè vrijednosti i koje su doista zapadno od razuma. A, kao {to vidimo, sve te pri~e vuku svoju genezu iz usta{ke Hrvatske stranke prava ~iji je ideolog bio Milan [uflaj, a vo|e Ante Star~evi} i Josip Frank. [tedimlija je samo dobro prou~io i prezentovao wihove ideje, a danas po ugledu na [tedimliju to rade Jevrem Brkovi} i wegovi poklisari u Crnoj Gori. Na kraju moèmo samo konstatovati da kqu~ne programske ideje crnogorskih crnolatina{kih stranaka koje se bore za nezavisnu i suverenu Crnu Goru, a to su antisrpstvo i antipravoslavqe, crkvena unija sa Vatikanom preko tzv. autokefalne unijatske crnogorske crkve, i dràvna unija i zajednica sa Hrvatima i [iptarima, dakle te wihove ideje imaju svoje ishodi{te u Star~evi}evoj rasisti~koj Hrvatskoj stranci prava, a to je, kao {to znamo, prva rasisti~ka i fa{isti~ka partija u Europi (fa{izam u Italiji i nacizam u Nema~koj nastali su 50 godina posle ove stranke). Dakle, prva rasisti~ka i fa{isti~ka misao i ideja, te ideologija izgra|ena na rasisti~koj osnovi, ro|ena je u Hrvatskoj. (isto; str. 48-50) Srpska Sparta Podgorica, 20. januar 1992. pod naslovom Crna Gora u mreì vatikanske strategije: Op{tepoznata je i nau~no verifikovana istorijska istina da je Vatikan prakti~no od raskola, 1054. godine, podru~je dana{we Crne Gore tretirao kao terra missionis, ne bi li srpski narod na ovim prostorima, gdje je nastala prva srpska dràva Dukqa, priveo pod okriqe svete rimske crkve. Ta i takva aktivnost je posebno dolazila do izraàja u vremenima pometwi i istorijskih lomatawa srpskog naroda. Kad kod bi Crnu Goru napadnuli Turci, katoli~ki misionari sa primorja bi se aktivirali i za to vrijeme bi lovili u mutnom. To je rezultiralo pokatoli~ewem znatnog dijela Srba u primorju i Boki. Crna Gora je, me|utim, budu}i nacionalno i duhovno jaka, za katoli~ke misionare bila tvrd orah. Upravo je zato u Crnoj Gori najvi{e ~uvano i razvijano kosovsko opredeqewe za krst ~asni i slobodu zlatnu. Me|utim, komunisti su, kao uostalom i svuda tamo gdje su pobijedili, i u Crnoj Gori posijali gorke plodove svoje obezduhovqenosti i svoga zla. Po{to su genocidnim sredstvima uni{tili intelektualnu i sve{teni~ku elitu Crne Gore, dolaskom na vlast institucionalizovali su ateizam i la`ni internacionalizam. To je ujedno dovelo do gubqewa ne samo religiozne ve} i srpske nacionalne svijesti u Crnoj Gori. Svojom jezuitski perfidnom institucionalizacijom rasrbqavawa Crnogoraca, komunisti ne samo da su i{li na ruku Vatikanu, ve} su se za pedeset godina svog fizi~kog i duhovnog genocida nad Crnogorcima, u pogledu na{eg denacionalizovaqa uradili mnogo vi{e nego kongregatio de propaganda fide (Kongregacija za propagandu vjere) za nekoliko vjekova. (isto; str. 64-65) Danas, kada je komunizam svuda u svijetu pa i kod nas doìvio krah, i kada je srpski narod na istorijskoj raskrsnici kojim putem da krene, Vati713
kan ponovo primjewuje svoju strategiju lova u mutnom. Ovoga puta, naàlost, tu strategiju sprovodi preko svojih eksponenata i pla}enika iz redova srpskog naroda. Rije~ je o [tedimlijinim duhovnim naslednicima i ba{tinicima fiks-ideje Sekule Drqevi}a o Crnoj Gori kao Crvenoj Hrvatskoj, organizovanim u politi~ke stranke i udruèwa od kojih su svakako najmilitantnije LSCG i CFP. Primarni zadatak ovih stranaka jeste uspostavqawe nekakve Crnogorske autokefalne crkve, pa su formirali i Odbor koji organizuje napade na sve{tena lica u Crnoj Gori i koji poku{ava minirati svaki ve}i crkveni sabor. Ta se paklena zamisao èli realizovati po makedonskom obrascu. Naime, kao {to su makedonski komunisti nasilno proglasili tzv. Makedonsku pravoslavnu crkvu i eparhije na podru~ju Ju`ne Srbije odvojili od svoje matice Srpske pravoslavne crkve, tako bi i crnogorski crnolatina{i da odvoje Crnogorsko-primorsku mitropoliju. I kao {to tzv. MPC ne priznaje nijedna pravoslavna crkva na svijetu, tako ni Crnogorska autokefalna crkva ne bi bila priznata. Naravno, objeru~ke bi je prihvatio i priznao Vatikan, koji priznaje i prakti~no podràva tzv. MPC. Progla{ewe crnogorske crkve je samo prvi korak ka uniji sa Rimom, {to i de facto i de jure zna~i prihvatawe pape za vrhovnog poglavara, uz zadràvawe pravoslavnih vjerskih obreda. Slede}a faza je pokatoli~avawe, odnosno primawe rimokatoli~ke vjere, ukqu~uju}i i dogmatiku i liturgiju. Jer, ako se prihvati papa kao poglavar i Kristov namjesnik na zemqi onda nema nikakvog razloga da se ne prihvati sve ono {to on i wegova jedinospasavaju}a crkva nalaù. A prelazak u rimokatoli~ku vjeru je ne samo nuàn ve} i dovoqan uslov za denacionalizaciju. To je istorijsko iskustvo na srpskim prostorima potvrdilo kroz vijekove. Naime, svi Srbi u Dalmaciji, Dubrovniku, Boki, Herceg-Bosni i drugim zemqama, koji su prelazili (uglavnom silom) u katolicizam nedugo potom su gubili svoju srpsku nacionalnu svijest, i prihvatili tu|u hrvatsku. Danas se svi oni deklari{u kao Hrvati. Rije~ je, dakle, o zamjeni vjerskog kriterijuma nacionalnim, kojim se rukovode i crnogorski crnolatina{i. Oni i wima bliski kvazi-nau~ni krugovi u Crnoj Gori, istina, ne kaù da treba odmah da pre|emo u rimokatoli~ku vjeru, ali nam agresivno nametqivo i uporno papagajski ponavqaju kako smo bili katolici. To naravno podrazumijeva zakqu~ak: ako smo bili katolici onda treba da se vratimo vjeri pra|edovskoj. Tako cetiwski kvazi-istori~ar i vi{estruki {ampion u disciplini falsifikovawa istorijskih ~iwenica Dragoje @ivkovi}, u svojoj kwizi Istorija crnogorskog naroda, ina~e finansiranoj od usta{ke emigracije, i u svom radu objavqenom u listu Ars pod nazivom Istorijsko djelo kraqa Nikole u svjetlosti najnovijih istraìvawa kaè da je Crna Gora do kraja XV vijeka bila dominatno katoli~ka. Kwièvni plagijator i skriboman Jevrem Brkovi}, koji se sada nalazi na privremenom radu kao pisar u glavnom usta{kom stoèru u Zagrebu, u svom intervjuu koji je dao usta{kom listu Azur tvrdi da su wegovi suplemenici Piperi bili katolici do kraja XVIII vijeka. Oni, naravno, ne kaù ni{ta novo. Sve su to
714
izme|u dva rata napisali i potpisali: usta{ki ideolog fra Dominik Mandi}, i crnogorski usta{a Savi} Markovi} [tedimlija u svojim kwigama koje imaju zajedni~ki naslov Crvena Hrvatska. (isto; str. 65-67) Kada smo ve} kod Crvene Hrvatske, vaqa crnogorsku javnost upoznati sa ~iwenicom da je ovih dana u Dubrovniku pokrenut ekstremno usta{ki list koji se tako|e zove Crvena Hrvatska, a ~iji je vlasnik i urednik jedan od ~elnika Paragine Hrvatske stranke prava. U prvom broju toga lista na udarnom mjestu se nalazi intervju sa vo|om LSCG Slavkom Perovi}em, koji po svjedo~ewu crnogorskih rezervista, koji su taj list imali u rukama, govori o vjekovnom prijateqstvu Crnogoraca i Hrvata i o agresiji, kako on kaè, ~etni~ke vojske na Dubrovnik. Wihovo svjedo~anstvo je objavila i Pobjeda, kao i fotokopiju zaglavqa tog usta{kog lista, u ~ijem prvom broju, dakle, nijesu imali ~ast da budu intervjuisani ni Tu|man, ni Paraga, ni \odan, ni kardinal Kuhari}, nego ba{ ~elnik crnogorskih liberala Slavko Perovi}. One koji su pratili wegov politi~ki anga`man u posledwe dvije godine to naravno ne}e iznenaditi. Isti Perovi} je bio ~est gost dubrova~kih politi~kih lidera i glasnogovornik crnogorskog novog identiteta, na mnogobrojnim politi~kim tribinama po Dubrovniku i okolici. Pobjeda je nedavno donijela fotografije na|ene u kafi}u jednog usta{kog ekstremiste iz Dubrovnika, na kojima se vidi Perovi} u dru{tvu sa hrvatskim politi~kim vo|ama iz Dubrovnika, a pored kojih dominira {ahovnica. Ni{ta mawe aktivan u politi~kom promovisawu takve vrste nije ni ~elnik druge usta{oidne stranke sa Cetiwa Crnogorskog federalisti~kog pokreta, zloznameniti Jevrem Berkovi}. Wegova hodo~a{}a po najusta{kijim hrvatskim mjestima dovoqno govore o wegovoj politi~koj orjentaciji i namjerama, kao i o wegovim naredbodavcima. Imaju}i sve to u vidu, jasno je i o~igledno da svi zagovornici crnogorske autohtonosti i crnogorske individualnosti van Srpstva, tu individualnost potenciraju ne radi we same, ve} radi wenog politi~ko-ideolo{kog instrumentalizovawa i postepenog utapawa u okvir integralnog hrvatstva i inkvizitorskog papizma, odnosno rimokatolicizma. (isto; str. 67-68) Sjutra, Podgorica, br. 23, septembar 1994; pod naslovom Utemeqiva~ crnogorske nacije ([tedimlijine konstrukcije i kontradikcije): Od svega je, svakako, najindikativniji termin crnogorska crkva, jer on predstavqa onaj okvir koji je i [tedimliji i wegovim dana{wim nastavqa~ima potreban kao polazi{te, a kome }e oni shodno svojim uvjerewima, dati sadràj i karakter. Prvo, ovaj termin, ako se pod wim ne podrazumijeva pravoslavna crkva, ne zna~i ni{ta. Jer, ako je u pitawu katoli~ka crkva onda je onaj pridjev crnogorska suvi{an, budu}i da to nije u duhu katoli~ke crkve. Ne postoji, na primjer, hrvatska crkva, niti italijanska crkva, ve} jednostavno Rimokatoli~ka crkva u Hrvatskoj, podijeqena u vi{e nadbiskupija i biskupija. Ako bi crkva u Crnoj Gori bila katoli~ka onda bi bio primjeren termin crnogorska biskupija, a nikako crnogorska crkva. No,
715
ovaj termin [tedimlija i wegovi u~enici koji danas zagovaraju crnogorsku crkvu koriste samo kao paravan iza koga se krije sr` problema. Prvo, oni ne smiju i zbog dijela svojih ~lanova koji su u zabludi, kao i zbog cjelokupne crnogorske javnosti, direktno i na najotvoreniji na~in da zagovaraju kolektivni prelazak u rimokatoli~ku vjeru. Zato najprije èle da proglase Crnogorsku pravoslavnu crkvu, da je odvoje od srpske, a u slede}oj fazi, putem propagande da je ta crkva bila katoli~ka (kako to kaù [tedimlija, Danilo Radojevi}, Jevrem Brkovi} i drugi), da je prevedu u Uniju (kako to danas èli otvoreno tzv. Makedonska pravoslavna crkva), a onda, u tre}oj fazi, jednostavno bi prestala da postoji i unijatska Crnogorska pravoslavna crkva, ve} bi se jednostavno konstituisala crnogorska nadbiskupija (kao npr. vrhbosanska nadbiskupija u Bosni). (isto; str. 74-75) Da stvari u tom pogledu stoje upravo ovako kako smo ih naveli, najjasnije potvr|uje jedan od vode}ih protagonista antisrpstva u Crnoj Gori, i najistaknutiji [tedimlijin sledbenik na poqu aktivnosti oko odvajawa Crnogorsko-primorske mitropolije od svoje matice Srpske pravoslavne crkve, dr Danilo Radojevi}. Naime, list crnogorskih separatista Monitor, od 17. decembra 1993. godine (broj 165) donosi wegov tekst pod naslovom Obmane i la`ni ekumenizam, u kome on isti~e slede}e: Crna Gora je imala staru, ustrojenu crkvenu organizaciju Dukqansko-barsku nadbiskupiju pa je Sava (tj. Sveti Sava B.A) poslije nema~kog vojnog osvajawa Dukqe (Crne Gore), radio da pro{iri pravoslavqe na crnogorskom (tada) katoli~kom tlu. Iz ovog iskaza, tj. ove goleme istorijske neistine se jasno vidi, kao i iz ~itavog Radojevi}evog teksta, da on ne èli ni{ta drugo do da jedina crkvena organizacija u Crnoj Gori bude Dukqansko-barska nadbiskupija, i da crnogorsko tlo bude katoli~ko. Iz ove premise logi~no se name}e zakqu~ak da u tom slu~aju nema mjesta ni za kakvu crnogorsku pravoslavnu crkvu. Kao {to je poznato, od 1089. godine postoji barska nadbiskupija kao institucija pokatoli~enih primorskih Srba preko koje je Vatikan vjekovima {irio prozelitizam. Indikativno je da nadbiskup barski nosi titulu primas srpski, {to svakom misle}em ~ovjeku jasno govori da je Vatikan ovo svoje misionarsko podru~je tretirao kao srpsko. Ali zato danas Radio Vatikan, kao i neki istaknuti rimokatoli~ki velikodostojnici, bjelosvjetsku skitnicu Iliju Abramovi}a nazivaju mitropolitom i poglavarom Crnogorske pravoslavne crkve, daju}i time veliku moralnu podr{ku crnogorskim separatistima, koji u imaginarnoj Crnogorskoj crkvi, vide jedan od konstitutivnih faktora imaginarne crnogorske nacije. (isto; str. 75-76) Evidentno je iz ove ~iwenice da postoji bitna veza izme|u strategije Rimokatoli~ke crkve i dominantnih politi~kih koncepcija crnogorskih separatista, od kojih je svakako najdominantnija konstituisawe crnogorske nacije. Kada je o tom famoznom terminu rije~, vaqa ukazati na wegov istorijat. Prvi put je eksplicitno upotrijebqen izme|u dva svjetska rata, a upotrijebio ga je, kao {to smo rekli, tako|e Savi} Markovi} [tedimlija u svojoj kwizi Crna Gora u Jugoslaviji, objavqenoj 1936. godine. Zani716
mqivo je konstatovati da ova [tedimlijina kwiga vrvi od protivurje~nosti, konfuzije i kontradiktornosti, tako da ~italac te{ko moè zakqu~iti {ta je zapravo wen autor htio da kaè. Tu on, na primjer, citira izjavu grupe crnogorskih oficira koju su dali 1919. godine po povratku iz zarobqeni{tva, u kojoj kaù da svakom ~estitom Crnogorcu diktuje svijest da izdajnike domovine, zlo~ince narodne slobode, grobare srpske misli, povedu pred sud, |e ima dati svoju rije~ uvrije|ena du{a i ~ast, ìvot i srpsko ime Crne Gore. [tedimlija, tako|e, citira, bez komentara, mnoge tekstove u kojima se Crnogorci nacionalno deklari{u kao Srbi. Citira i predlog Sekule Drqevi}a upu}en 23. februara 1914. godine Crnogorskoj narodnoj skup{tini, u kome se kaè da velika mogu}nost kulturnog i ekonomskog preporoda Crne Gore leì u carinskoj, vojnoj i diplomatskoj uniji izme|u Crne Gore i Srbije. U tim unijama kaè daqe Drqevi} u vrijeme dok je bio vatreni srpski rodoqub i nacionalista, prije svoje tragi~ne i po srpski narod u Crnoj Gori pogubne metamorfoze ja nalazim jedini izvor na{eg narodnog blagostawa, smatraju}i ih prirodnom ekonomsko-politi~kom posledicom teritorijalnoga spajawa srpskih kraqevina i nu`nom nagradom krvavih ratnih napora srpskoga naroda. (isto; str. 76-77) Me|utim, iza takvih citata u kojima se zagovara jedinstvo srpskog naroda, a prije svega jedinstvo Crne Gore i Srbije, pri ~emu se, naravno, Srpstvo tretira kao esencija Crne Gore, [tedimlija osporava dostignuta nau~na saznawa o Srpstvu u Crnoj Gori, osporavaju}i time istovremeno cjelokupnu istoriju, tradiciju i memoriju Crne Gore. On, naime, kaè da su Slaveni dolaze}i u krajeve dana{we Crne Gore i naseqavaju}i ih tu zatekli starosjedioce Ilire i Vlahe (Romane). Zatim govori da su Sloveni starosjediocima nametnuli svoj jezik i ime, a od wih primili sve oznake nacionaliteta i karaktera. Zatim eksplicitno formuli{e tezu o postojawu crnogorske nacije. Crnogorci su kaè [tedimlija nekoliko stotina godina potpuno samostalno izdvojeni na jedinstvenom i neprekidnom teritoriju, me|usobno op{tili i zajedni~ki ìvjeli. Tako je wihova nacija istorijski postala zajednica jezika, teritorije, ekonomskog ìvota i psihi~ke konstitucije, izraène u zajednici sveukupne wihove duhovne i materijalne kulture. Ako je zaista nacija skup qudi spojenih zajednicom sudbine i zajednicom karaktera (O. Bauer) onda su Crnogorci isti~e [tedimlija sa svojom jedinstvenom i izdvojenom zajednicom sudbine i sa svojom specijalnom zajednicom karaktera, najboqi primjer jedne ve} formirane nacije. Istovremeno, i u listu Zeta koji je izlazio u Podgorici, [tedimlija nastavqa da razvija svoju ve} zasnovanu teoriju o postanku i razvoju tzv, crnogorske nacije. Krcati konstrukcijama i falsifikatima, [tedimlijini tekstovi u Zeti predstavqaju osmi{qenu?teorijsku osnovu na kojoj savremeni crnogorski separatisti grade svoju koncepciju o crnogorskom autohtonom povjesnom bi}u. U tim tekstovima [tedimlija tretira Srpstvo kao neetni~ki, vjerski, ideolo{ko-politi~ki i partokratski fenomen u Crnoj Gori, od ~ega dana{wi protagonisti antisrpstva u Crnoj Gori ne odstupaju ni za
717
jotu. [tedimlija je 1937. godine objavio kwigu Crvena Hrvatska, ~iji sam naslov dovoqno govori o wenim intencijama, smislu i sadràju. Osnovna teza koju [tedimlija razvija u ovoj kwizi je da su prvi slovenski stanovnici Dukqe (Zete) i preci dana{wih Crnogoraca bili Hrvati i da se wihova zemqa zvala Crvena Hrvatska (CROATIA RUBEA). On tu analizira i porijeklo imena Crna Gora i izmi{qa da je to kompromis izme|u starog imena (Crvena Hrvatska B.A) i spontanih te`wi naroda. U ovoj kwizi [tedimlija je ustanovio u~ewe o crnogorskoj etnogenezni i istoriogenezi kao i antiistorijsku, zapravo izmi{qenu i iskonstruisanu interpretaciju Srpstva u Crnoj Gori. U tim i takvim okvirima koje je odredio [tedimlija o crnogorstvu kre}e se cjelokupna spisateqska i teorijska, kao i prakti~no-politi~ka aktivnost svih posleratnih ideologa rasrbqavawa Crnogoraca do na{ih dana. (isto; str. 77-79) Glas Zete Podgorica, septembar 1998; Istok, Podgorica, septembar 1998, pod redakcijskim naslovom Da ìve boqe usta{e: Nedavno su svi crnogorski mediji separatisti~ke orijentacije (dràvni i tzv. nezavisni), pompezno objavili saop{tewe Republi~kog sekretarijata za informacije o tome kako je potpredsjednik Vlade Crne Gore Dragi{a Burzan primio delegaciju Udruèwa nacionalne zajednice Crnogoraca iz Hrvatske, koju je predvodio predsjednik tog udruèwa Drago Kastratovi}. Sam naziv ovog udruèwa, kao i sadràj pomenutog Vladinog saop{tewa, u kome se kaè da su gosti istakli da je wihov poloàj isti kao i drugih mawina u Hrvatskoj i da odgovara europskim standardima, ukazuje na generalni pravac wihovog politi~kog opredjeqewa. Ali to svakako nije dovoqno da bi na{a javnost imala iole potpuniju informaciju o ~elnicima tog udruèwa i o wihovim projektima koje su oni prezentirali Vladi Crne Gore radi pruàwa pomo}i, kako je to s ponosom istakao Republi~ki sekretarijat za informacije. Zato }emo se u najkra}im potezima osvrnuti na djelatnost ovog udruèwa (od wegovog osnivawa po~etkom ove decenije do danas) i na neke ~iwenice iz biografije nekih wegovih ~elnika. (isto; str. 94) Udruèwe je osnovano 1990. godine pod patronatom novouspostavqenog Tu|manovog reìma, sa ciqem da tom evidentno neousta{kom i antisrpskom reìmu bude demokratski dekor i da mu posluì kao dokaz tolerantnog odnosa prema nacionalnim mawinama, ~iji poloàj odgovara europskim standardima. (Tada{wi puni naziv ovog udruèwa je bio Dru{tvo Crnogoraca i prijateqa Crne Gore Montenegro). Ve} na osnovu prvih wihovih saop{tewa bilo je jasno da je rije~ o ostra{}enim crnogorskim separatistima (za koje je istorijska nauka ustanovila sasvim precizan i, naravno, sasvim ta~an termin crnogorske usta{e), sqedbenicima Sekule Drqevi}a i Savi}a Markovi}a [tedimlije, dvojice ozlogla{enih crnogorskih usta{a i ratnih zlo~inaca, koji su za vrijeme Drugog svjetskog rata djelovali, tako|e, u Zagrebu. Upore|ivawem tih wihovih saop{tewa protiv velikosrpskog hegemonizma koji ugroàva Crnu Goru i Hrvatsku, sa tekstovima S. Drqevi}a i S. M. [tedimlije, objavqenim u usta{koj {tampi, vidjelo se da je u pitawu ista pojmovna i terminolo{ka aparatu718
ra, isto ideolo{ko i metodolo{ko polazi{te. Osim saop{tewa, aktivnost dru{tva Montenegro, tokom prve godine svoga djelovawa, sastojala se u organizovawu gostovawa ovda{wim separatistima na hrvatskoj televiziji i radiju, a poseban odjek u na{oj javnosti imalo je wihovo organizovawe jednog znanstvenog simpozijuma u Zagrebu, na kome je u~estvovala velika grupa ovda{wih autokefalnih pseudointelektualaca, kojima je Frawo Tu|man za tu prigodu uputio specijalni avion. (isto; str. 94-95) Kada je Frawo Tu|man 1991. godine otpo~eo agresiju na srpski etni~ki prostor u tzv. avnojevskoj Hrvatskoj, sa namjerom da izvr{i genocid nad srpskim narodom, dru{tvo Montenegro je, me|u mnogobrojnim usta{kim asocijacijama i institucijama, predwa~ilo u pruàwu verbalne i materijalne podr{ke tom Tu|manovom naumu. Izdavali su takore}i svakodnevno saop{tewa u kojima su osu|ivali srbo}etnike i agresorsku jugo-vojsku, prikupqali dobrovoqne priloge za tada{we Tu|manove paravojne formacije, a preko hrvatskog radija su uputili poziv svim Crnogorcima koji ìve u Hrvatskoj da budu lojalni toj usta{koj dràvi, a sve vojno sposobne Crnogorce su pozvali da dobrovoqno pristupe tada{wem Zboru narodne garde (zloglasnim zengama, koje su se proslavile po bestijalnim masakrima nad srpskim civilima) i da time doprinesu brèm oslobo|ewu lijepe wihove. O svemu tome Pobjeda je iscrpno pisala. Saop{tewa i informacije o aktivnostima dru{tva Montenegro redovno je objavqivao crnogorski separatisti~ki tisak (prije svega Monitor), naravno u pozitivnom kontekstu. Tamo smo mogli pro~itati kako su ~elnici tog udruèwa (Drago Kastratovi}, Veqko Bulaji}, Dimitrije Popovi}, Du{an Vukoti}, Milorad Nik~evi} itd) krajem 1991. godine predvodili tzv. karavan pomo}i i solidarnosti sa ugroènim Dubrov~anima, koji su palili gume na Stradunu i do temeqa spalili srpski pravoslavni parohijski dom, da bi svijetu do~arali posledice srpskog bombardirawa. Kao tobo`wi Crnogorci, do besvijesti i ispod svake granice ukusa, izviwavali su se (i jo{ uvijek se izviwavaju) hrvatskom narodu zbog navodnih crnogorskih zlo~ina u Konavlima. (isto; str. 96-97) Nakon Tu|manove agresije na Republiku Srpsku Krajinu avgusta 1995. godine, kada je 300 hiqada Srba protjerano a oko 15 hiqada pobijeno, u Vjesniku je objavqen telegram-~estitka Udruèwa nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske novom hrvatskom poglavniku za uspje{no slamawe srpske pobune. Bio je to vrhunac nepo~instva i usta{ke ostra{}enosti ovog udruèwa, ~ime se ono svrstalo u red najekstremnijih usta{kih organizacija. Da je zaista rije~ o usta{kim ekstremistima potvr|uje i ~iwenica da ~elnici ovog udruèwa prisustvuju (kao specijalni gosti) tzv. misama zadu{nicama biv{em poglavniku NDH Anti Paveli}u, koje se sluè u katoli~kim crkvama u organizaciji Paragine Hrvatske stranke prava. To je, me|utim, potpuno logi~no i prirodno ako se zna da je predsjednik ovog udruèwa Drago Kastratovi} bio intimni prijateq i u~enik Savi}a Markovi}a [tedimlije (dakle prijateq Paveli}evog prijateqa), ~ovjek kome je [tedimlija ostavio svoju li~nu biblioteku i svoje rukopise, za koje se pretpostavqa da su dospjeli (Kastartovi}evom zaslugom, naravno) do
719
etnogeneti~ara Sava Brkovi}a, [pira Kuli{i}a, Vojislava Nik~evi}a i drugih, koji su ih publikovali pod svojim imenom. Krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesstih godina Kastratovi} je bio jedan od urednika u Vjesniku i jedno od prvih i najubojitijih pera MASPOK-a, toliko odan hrvatskoj stvari (kao {to je to, uostalom, i danas) da je ~ak i svoje prezime okqa{tio i kastrirao da bi bilo milozvu~nije i pitomije, odnosno hrvatskije, pa se potpisivao kao Drago Tovi}. U tada{woj maspokovskoj {tampi vodio je kampawu za ru{ewe Wego{eve kapele na Lov}enu i za postavqawe Me{trovi}evog mauzoleja, omogu}iv{i i samom [tedimliji da u Vjesniku od 26. 4. 1970. godine objavi jedan tekst (boqe re}i pamflet) u prilog tom projektu. A kada je jugoslovenska javnost burno reagovala na ~iwenicu da jedan ratni zlo~inac slobodno objavquje pamflete natopqene mr`wom, Kastra(Tovi}) se latio pera napisav{i u ime redakcije tekst u kome brani ovaj (zlo)~in svoga prijateqa [tedimlije. (Oba ova pamfleta moèmo na}i i u specijalnom i zabrawenom broju ~asopisa Umetnost iz 1971. godine, naslovqenom Sumrak Lov}ena dokumenti i prilozi o sudbini Wego{eve kapele na Lov}enu 18451971. godine). (isto; str. 97-98) U prvom broju ovda{weg novopokrenutog ultrausta{kog glasila Crnogorac, od 12. jula ove godine (posve}enog uspomeni na 12-julsku Crnu Goru, fa{isti~ku tvorevinu iz 1941. godine), ~itamo da je, po ugledu ka Hrvatsku stranku prava Dobrosava Parage koja svake godine proslavqa 10. travaw dan osnutka Paveli}eve NDH, Kastratovi}evo udruèwe Tu|manovih Crnogoraca ovog godi{ta, 12. jula otpo~elo tradicionalni 12julski sabor na izleti{tu iznad Zagreba. U ovoj informaciji se daqe kaè da se tijem ~inom, kako zbore nadle`ni u Klubu Crnogorske nacionalne zajednice, ho}e podsjetiti na istorijski zna~aj, mjesto i ulogu oìvqavawa crnogorske dràvnosti tj. nezavisne crnogorske dràve, obnovqene istog datuma 1941. godi{ta. (isto; str. 98) Feral tribjun, broj 780, 2000: Ako je istina da imam crnogorsko podrijetlo, to je u tomu loe. Pa Crna Gora je Hrvatska, a Crnogorci su Hrvati. Anto ?Yapi}, predsjednik Hrvatske stranke prava, na konferenciji za novinare, kolovoz 2000, citirao Ve~erwi list. (Sponzor i ideolog zagreba~kog Dru{tva Montenegro, vo|a savremenih prava{a najekstremnijih usta{a, Anto \api}, o identitetu Crnogoraca) (isto; str. 100) Borba Beograd, 19-20. avgusta 2000, pod naslovom \ukanovi}eva anticrnogorska dijaspora: Da bi se doma}oj i svjetskoj javnosti predstavio kao dràvnik koga podràvaju najva`nije institucije u zemqi, Milo \ukanovi} se pametno dosjetio da te institucije najprije treba osnovati. Naime, po{to nema podr{ku Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, on je osnovao novu (la`nu) akademiju, tzv. Dukqansku, a kad je shvatio da ga ni Crkva ne podràva, stvorio je pseudocrkvu, u stvari sektu, tzv. Crnogorsku crkvu, sa anatemisanim raspopom Dedei}em na ~elu, i registrovao je u policijskoj stanici na Cetiwu.
720
Obezbijediv{i podr{ku la`nih akademika i la`nih popova, \ukanovi} je sra~unao da bi wegove pozicije mogla oja~ati i podr{ka dijaspore. Me|utim, po{to Crnogorci u rasejawu najo{trije osu|uju wegovu antisrpsku politiku i wegove svakodnevne dràvnoru{ila~ke i crkvenoru{ila~ke poteze, on se dao na stvarawe dijaspore po svome podobiju, koja }e biti negacija svega {to je autenti~no crnogorsko, dakle wego{evsko, srpsko i pravoslavno. Stvoriv{i takvu dijasporu, on je na Cetiwu priredio antisrpski i antijugoslovenski teferi~ (pretenciozno nazvan Svjetski kongres crnogorske dijaspore) za s koca i s konopca skupqenu druìnu dokazanih srbomrzaca koja je dva dana freneti~no i fanati~no aplaudirala wegovim govorancijama, prijetwama i obe}awima da }e se Crna Gora osloboditi beogradskog jarma i srpske hegemonije. (isto; str. 110-111) Neizbje`na zvanica na cetiwskom balu vampira bio je don Branko Sbutega, ùpnik iz Dobrote, vatikanski povjerenik za Crnu Goru, zaduèn za unija}ewe Crnogoraca i mozak svih aktivnosti tzv. crnogorske crkve (dok je raspop Dedei} samo izvo|a~ prqavih poslova). Wemu je pokroviteq cetiwskog skupa bio povjerio dolazak usta{kih emigranata i pohrva}enih Crnogoraca iz Zagreba. Zagreba~ki Crnogorci su posebna pri~a. Rije~ je o nekoliko ostra{}enih srbofreni~ara koji su se tokom posledwih deset godina hrvatske genocidne politike nad Srbima istakli kao Tu|manove evetefendije, zaduène za satanizaciju Srba na na~in na koji se ni najzagrièniji hrvatski nacional{ovinisti nijesu usu|ivali. Poput svojih u~iteqa Drqevi}a i [tedimlije, koji su bili najvjernije Paveli}eve sluge, i ovi Tu|manovi Crnogorci se neprestano dokazuju da su ve}i katolici od pape. Neki od wih su istaknuti aktivisti Paragine Hrvatske stranke prava koja glorifikuje Paveli}a i usta{ki pokret. Kada je 1995. godine Tu|manova novousta{ka soldateska pobila na desetine hiqada Srba, a protjerala preko trista hiqada, udruèwe pohrva}enih Crnogoraca Montenegro tim povodom je organizovalo veliko slavqe, a hrvatskom vrhovniku je ~estitalo povijesnu pobjedu nad srpskim agresorom. Sada se ovi usta{oidni Crnogorci takore}i svakodnevno ogla{avaju saop{tewima, pozdravqaju}i svaki antijugoslovenski potez aktuelne crnogorske vlasti. Zbog toga su postali miqenici \ukanovi}evog reìma, koji finansijski i medijski izda{no pomaè wihovu antisrpsku djelatnost u Zagrebu. (isto; str. 112-113) Glas Crnogor(a)ca Podgorica, 4. i 5. decembar 2001, pod naslovom Kroatizacija Boke u reìji Rimokatoli~ke crkve: Dok aktuelni crnogorski reìm vodi borbu protiv velikosrpskog hegemonizma, dotle velikohrvatski nacional{ovinisti, uz podr{ku tog istog reìma, nastavqaju sa prisvajawem Boke Kotorske. A nedavna promocija jedne kwige u Tivtu potvrdila je politi~ku umije{anost Rimokatoli~ke crkve u pretenzije usta{kih ideologa prema duhovnom i kulturnom nasle|u Boke. Naime, Vijesti su, 8. oktobra ove godine, donijele izvje{taj sa promocije kwige Don Sre}ko Vulovi} o starosjediocima Boke Kotorske, auto721
ra mr Vande Babi} (asistenta na Filozofskom fakultetu u Zadru), odràne 6. oktobra u sali Doma kulture Gracija Petkovi} u Tivtu. Iz ovog izvje{taja sa bombasti~nim naslovom Nepristrasna i jasna slika pro{losti Boke saznajemo da su u kwizi koja sadrì reprint Vulovi}evog djela Tko su bili starosjedioci Boke (napisanog i {tampapog 1891) i komentare same autorke, govorili novinar Hrvatske televizije Boò Vodopija i tivatski ùpnik don Ivan Gali}. (isto; str. 124) Izvjestilac reìmskih Vijesti sa primorja isti~e da kwiga sadrì niz istoriografskih podataka do kojih je autorka do{la istraùju}i bogate i ~esto nauci nepoznate (podvukao B. A) bokeqske arhive koji bacaju novo svijetlo na bogatu i slojevitu pro{lost ovog zaliva. Izvjestilac daqe navodi da je autorka; govore}i o motivima da nakon 110 godina objavi rezultate Vulovi}evih istraìvawa o korijenima hrvatske populacije i kulture u Boki, istakla kako je neophodno javnosti dati nepristrasnu i jasnu sliku na osnovu argumentovanih ~iwenica i materijalnih dokaza koji govore o Hrvatima kao autohtonom narodu na tim prostorima, {to se ~esto negira u kwigama srpskih istori~ara poput dr Jovana Erdeqanovi}a ili popa Sava Naki}enovi}a. Sve je jasno, da jasnije ne moè biti. Objavqivawem starih i novih falsifikata i wihovim promovisawem (u organizaciji toboè kulturnog Hrvatskog dru{tva Napredak iz Tivta i, naravno, ùpnog ureda Rimokatoli~ke crkve u Tivtu), èli se pomo}i projekat kroatizacije Boke Kotorske koji je davno osmi{qen na zagreba~kom Kaptolu sredi{tu Crkve u Hrvata. Zato velikousta{ki znanstvenici osporavaju dostignuta nau~na saznawa o pro{losti nevjeste Jadrana, grubo i, naravno, posve neargumentovano negiraju}i rezultate istraìvawa poznatih i u evropskim okvirima priznatih nau~nika (poput Jovana Erdeqanovi}a), za ~ija mi{qewa pomenuta Vanda Babi} kaè da su proizvod vremena koja su u bokeqskoj povijesti ostavila trag bjesomu~nog trgawa i otimawa cijele jedne ba{tine koju je hrvatski narod izgradio, wegovao i sa~uvao, te da su ona (mi{qewa tih nau~nika prim. B. A) poku{ala izbrisati cijeli jedan narod i wegovu kulturu na bokokotorskom prostoru. Ovo je {kolski primjer zamjene teza. Velikohrvatska znanstvenica svoje i svojih mentora namjere i metode pripisuje drugome. Evropskoj nauci (posebno slavisti~koj) odavno je poznato ko na prostorima Balkana ~itav vijek i po (od Star~evi}a i Franka do Mesi}a i Tu|mana) bjesomu~no trga i otima tu|u ba{tinu i ko je poku{ao (i dobrim dijelom uspio) genocidnim sredstvima (u dva svjetska rata i od 1991. do 1995) izbrisati cijeli jedan narod i wegovu kulturu sa lica zemqe. Poznato je, tako|e, i ko je to sve blagosiqao i dan danas blagosiqa. (O tome bi Vanda Babi} i weni promoteri mogli mnogo saznati iz kwige italijanskog istori~ara, naravno rimokatolika, Marka Aurelia Rivelija Nadbiskup genocida monsiwor Stepinac, Vatikan i usta{ka diktatura u Hrvatskoj 1941-1945, Jasen, Nik{i}, 1999). No, mi nemamo namjeru da polemi{emo s qudima koji krivotvore istoriju. Krivotvoriteqi istorije su izazvali mnoge krvave pirove na ovim
722
prostorima, pa i ovaj posledwi 1991. (Sjetimo se Tu|manove izjave nakon genocida nad Srbima u Kninskoj krajini 1995: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htjela). Istoriju treba u~iti iz poznatih svjetskih arhiva, enciklopedija, autenti~nih istorijskih izvora, a ne iz pisanija krivotvoriteqa tipa don Sre}ka Vulovi}a i iz nauci nepoznatih arhiva, kako to radi (i jo{ se time di~i) vajna znanstvenica Vanda Babi}. (isto; str. 124-126) Mi ovim osvrtom samo èlimo da upozorimo na agresivnost rimokatoli~ke crkve u Hrvata koja nastavqa s prisvajawem srpske tradicije i ba{tine i koja nenau~nim teorijama preko vjere, pokatoli~ene Srbe progla{ava Hrvatima. @elimo, tako|e, da u najkra}im potezima podsjetimo ~itaoce na rezultate vi{evjekovne strategije Rimokatoli~ke crkve koja je, vje{to zamjewuju}i vjerski kriterijum (katolici) nacionalnim (Hrvati) skoro sve Srbe rimokatoli~ke vjeroispovijesti prevela u Hrvate. Poznato je, naime, da se etni~ko ime Hrvati odnosilo samo na govornike tzv. ~akavskog dijalekta, a zatim se putem propagande Rimokatoli~ke crkve {irilo na srpsko ({tokavsko) i sloviwsko (kajkavsko) stanovni{tvo. Istorijska nauka je precizno ustanovila hronologiju nametawa hrvatskog imena Srbima rimokatolicima. Srbi rimokatoli~ke vjeroispovijesti u Bosni i Hercegovini sve do po~etka 20. vijeka su sebe zvali prosto katolici, a etni~ko ime Hrvati im je bilo nepoznato, o ~emu svjedo~i Antun Radi}, brat Stjepana Radi}a: Na dosta mjesta dovoqno i nehotice sam se uvjerio da je hrvatsko ime u Bosni i Hercegovini seoskom svijetu posve nepoznato. (Zbornik za narodni ìvot i obi~aje Ju`nih Slovena, kw. IV, 1899, str. 38) @iteqi Dubrovnika i Konavala sebe nikad nijesu nazivali Hrvatima iz jednostavnog razloga {to su im hrvatsko etni~ko ime i hrvatski jezik, odnosno tzv. ~akavski dijalekat, bili tu|i. O nasilnom pokatoli~avawu Konavala, koji su i nakon toga sa~uvali neke srpske pravoslavne obi~aje na primjer slavu, podrobno govori dr Radoslav Gruji} u studiji Konavli pod raznim gospodarima, (Spomenik Srpske kraqevske akademije, LXVI, Beograd, 1926). Ovu svoju strategiju Rimokatoli~ka crkva je realizovala u dvije faze; prvo je potiskivala srpsko nacionalno ime, a zatim je pokatoli~enim Srbima nametala ime Hrvati. U skladu sa ovom strategijom uzet je srpski jezik kao kwièvni jezik Hrvata, ali je nazvan najprije hrvatski ili srpski, a danas samo hrvatski jezik. Osim toga, Hrvati prisvajaju mnoga znamenita imena Srba rimokatolika iz druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka koji su imali srpsku etni~ku samosvijest i koji su se deklarisali kao Srbi: Nikola Tomazeo, Matija Ban, Petar Budmani, don Ivan Stojanovi}, don Jakov Grupkovi}, Aptun Fabris, Valtazar Bogi{i}, Ivo ]ipiko, Antonije Vu~eti}, Marko Murat, Marko Car, Milan Re{etar, Henrik Bari}, Petar Kolendi}. I ne samo {to prisvajaju Srbe-rimokatolike, nego i pravoslavne, na primjer, Nikolu Teslu i, vjerovali ili ne, Milo{a Obili}a. Najpoznatijem kosovskom junaku je Rimokatoli~ka crkva pripisala prezime Kobili}, sa osnovnom namjerom da ga omalovaì i da dokaè da on
723
vodi porijeklo iz Hrvatske od Turopoqa. Tako je Pavao Riter Vitezovi} (1652-1713), veliki megaloman i falsifikator, velikohrvat i revnosan rimokatolik, iako wema~ke krvi, dao spoqne oznake Milo{a Obili}a, sa ciqem da dokaè da se on preziva Kobili} i da je Hrvat. U djelu Serbia Illustrata Vitezovi} pripisuje Milo{u grb u ~ijem {titu se nalaze tri kobiqe glave bijele boje na crvenom poqu, izvode}i iz ovog heraldi~kog simbola Milo{evo prezime Kobili}. I prije Vitezovi}a su pripadnici Rimokatoli~ke crkve falsifikovali grb Milo{a Obili}a, kako bi ga proglasili Kobili}em i Hrvatom. (isto; str. 126-128) Navedeni primjeri iz pro{losti pokazuju da poku{aji prisvajawa Boke Kotorske od strane Vande Babi} i wenih tivatskih promotera nijesu slu~ajni. Aktuelni crnogorski reìm je stvorio plodno tle za {irewe velikohrvatske politike. Umjesto da se suprotstavi agresivnoj i veoma organizovanoj propagandi velikousta{kih ideologa, vlast u Crnoj Gori podsti~e i na svaki na~in pomaè protagoniste nacional{ovinisti~ke politike koja se odvija pod pla{tom Rimokatoli~ke crkve. Don Branko Sbutega, ùpnik iz Dobrote, jedan od najagilnijih glasnozbornika crnogorskog separatizma i rimokatoli~kog klerikalizma miqenik je crnogorskih dràvnih medija, preko kojih krivotvori istoriju i osporava cjelokupnu tradiciju i memoriju Crnogoraca. On je spiritus muovens svih politi~kih akcija Rimokatoli~ke crkve u Crnoj Gori i Boki, pa i nedavne tivatske promocije koja je bila predmet na{eg osvrta. Na kraju èlimo da ukaèmo i na ~iwenicu da je mr Vanda Babi} napisala jo{ jedno djelo kojim se prisvaja duhovna i kulturna ba{tina Boke. Rije~ je o kwizi Hrvatska kwièvnost Boke Kotorske do preporoda, promovisanoj pro{le godine u Kotoru, ~emu su crnogorski dràvni mediji dali veliki publicitet. Glavni promoter ove kwige kojom se kwièvnost Boke progla{ava hrvatskom bio je dukqanski besmrtnik Vojislav Nik~evi}, koji decenijama grize i drvo i kamen da dokaè da Stefan Mitrov Qubi{a nije srpski pisac, i pored ~iwenice {to je ovaj kwièvni velikan napisao da je Srb narodno{}u a pravoslavni vjerom. Vojislavu Nik~evi}u, ina~e redovnom profesoru na Filozofskom fakultetu u Nik{i}u (gdje predaje crnogorsku kwièvnost), smeta Qubi{ino nacionalno samoodre|ewe, ali mu o~igledno veoma godi kada velikohrvatske skribomanke prisvajaju kwièvnost Boke Kotorske. (isto; str. 128-129) Argument; Beograd, 23. novembar 1998, pod redakcijskim naslovom Mira{ Dedei} je razvratnik i raspop Carigradske patrijar{ije: U pro{lom broju va{eg lista prenijeli ste intervju koji je zagreba~koj reviji Globus dao ra{~iweni i prokletstvu predati biv{i sve{tenik Mira{ Dedei}, predstavqaju}i se kao samozvani vladika tzv. crnogorske crkve (...) Rije~ je o biv{em sve{teniku Carigradske patrijar{ije koji je rukopoloèn za sve{tenika tek u pedesetoj godini ìvota, nakon vi{edecenijskog besposli~arewa po svijetu i potucawa od nemila do nedraga ({to bi moji i wegovi zemqaci Durmitorci rekli, bio je ni torno ni lovno). (isto; str. 133)
724
O~ito, dakle, da ga Bog nije dao za sve{tenika, {to se nedugo potom i pokazalo. Supruga Italijanka ga je uhvatila u prequbi sa jednom maloqetnicom (u Rimu, gde je slu`bovao) i istjerala iz stana, nakon ~ega mu je nadle`ni episkop zabranio da ~inodejstvuje. Na{av{i se na ulici, Dedei} je sa jednim koferom u ruci zapucao pravo na Cetiwe, u tabor autokefalaca, stavqaju}i se u slu`bu ~elnih dobo{ara udruènih velikousta{kih struktura u Crnoj Gori, organizovanih u nekoliko udruèwa, kao {to su: Crnogorski helsin{ki komitet, tzv. Crnogorski PEN, tzv. Matica crnogorska i, naravno, tzv. Odbor za vrtawe autokefalnosti crnogorske crkve. Time je Dedei} po~inio najteì hri{}anski grijeh raskol, zbog ~ega ga je nadle`ni crkveni sud Carigradske patrijar{ije ra{~inio i vratio u red laika. On je potom, iako li{en svakog ~ina, primio nekanonsku i la`nu hirotoniju u sasvim drugoj pomjesnoj crkvi, i to od raskolni~kih arhijereja (...) A sad nekoliko rije~i o tome ko podràva raspopa Dedei}a i wegov du{epogubni i antipravoslavni projekat. Na po~etku ovog osvrta smo konstatovali da je rije~ o strategiji osmi{qenoj u Vatikanu i na zagreba~kom Kaptolu. Za to postoji sijaset dokaza, ali }emo mi ovom prilikom podastrijeti samo dva-tri. Najprije treba ista}i da je po~etkom devedesetih godina (kada su pojavom vi{estrana~ja u na{oj zemqi, na crnogorsku politi~ku scenu hrupile malobrojne ali agresivno nametqive separatisti~ke snage koje su lansirale ideju o tzv. crnogorskoj crkvi), zagreba~ki katoli~ki tjednik Glas Koncila, kao zvani~ni organ Crkve u Hrvata, prvi otvorio svoje stranice crnogorskim autokefalcima. Taj primjer su slijedili i mnogi drugi listovi Rimokatoli~ke crkve. Osim toga, mnogi zna~ajni rimokatoli~ki teolozi i sve}enici su se ukqu~ili u kampawu ne samo za vaspostavqawe tzv. crnogorske crkve, nego i za uspostavu tzv. hrvatske pravoslavne crkve. (isto; str. 133-135) U tome je predwa~io niko drugi do sam dekan rimokatoli~kog Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu dr Juraj Kolari}. U samoj Crnoj Gori, najagilniji borac za crnogorsku autokefalnost, sa rimokatoli~ke strane, jeste don Branko Sbutega, ùpnik iz Dobrote, i po svemu sude}i koordinator svih zna~ajnijih akcija u ovom poslu. U intervjuima koje daje crnogorskim separatisti~kim listovima, on uporno isti~e da je crnogorska Mitropolija bila autokefalna, te da je Dedei}eva hirotonija validna. Osim toga, on se bezobzirno, i za{to ne re}i bezobrazno, ruga pravoslavnoj crkvi i wenim vjernicima govore}i da ni sam Bog ne zna koliko vi{e ima autokefalnih pravoslavnih crkava. Ako se, pak, vratimo malo u pro{lost i u|emo u genezu problema o kome govorimo, vidje}emo da su tako|e rimokatoli~ki teolozi i sve}enici bili pioniri na planu teorijske artikulacije usta{kokomunisti~kih ideja o tzv. crnogorskoj crkvi i crnogorskoj naciji. Rije~ je o dr Dominiku Mandi}u, dr Krunoslavu Draganovi}u i dr Kerubimu [egvi}u, sve{tenicima i nau~nicima {kolovanim u Rimu i specijalizovanim za falsifikovawe istorije Balkana. Oni su prvi lansirali tezu o Crnoj Gori kao Crvenoj Hrvatskoj, pa je dr Dominik Mandi} objavio i obimnu kwigu pod tim naslovom. Pod
725
istim naslovom je objavio jednu bro{uru i Savi} Markovi} [tedimlija (u Zagrebu 1937. g), poznati crnogorski usta{a i ratni zlo~inac, koji je prvi elaborirao ideju o tzv. crnogorskoj autokefalnoj crkvi, prvi eksplicitno upotrebio termin crnogorska nacija. Kada se posle dugogodi{we robije (bio je osu|en zbog po~iwenih ratnih zlo~ina) na{ao na slobodi, [tedimlija je svoje radove, u kojima je elaborirao pomenute teze, objavqivao u rimokatoli~koj crkvenoj {tampi, najvi{e u splitskom ~asopisu Crkva u svijetu. O~ito, dakle, da su iza takve wegove djelatnosti stajali uticajni krugovi u Rimokatoli~koj crkvi. Zato ni malo nije slu~ajno {to je upravo Glas Koncila 1991. g, kada je u Hrvatskoj objavqeno reprint izdawe [tedimlijine bro{ure Crvena Hrvatska, iz broja u broj reklamirao tu bro{uru, isti~u}i da je rije~ o kapitalnom djelu velikog prijateqa hrvatskog naroda. (isto; str. 135-136)
3. Nastojawe Vatikana da pokatoli~i srpski narod u Crnoj Gori

Monsiwor Francisko Palovineti, koji se predstavio kao papin specijalni izaslanik, uputio je 28. decembra 1969. godine pismo blaènopo~iv{em mitropolitu Crnogorsko-primorskom Danilu Dajkovi}u. U pismu se kaè: Va{e Preosve{tenstvo, molim da mi oprostite na gre{kama, ali trudi}u se da ih bude {to mawe, jer sam po prvi put u povjerqivoj misiji ovdje. Molim da razumijete moje napore koje ~inim sam uz pripomo} veoma odanih i povjerqivih sau~esnika, ali sve to da {to boqe i savjesnije, da najboqe namjere Svete stolice izvr{im {to razboritije uz veliku obazrivost, na{to sam naro~ito upozoren. Nosim vam specijalnu poruku Svetog oca pape i wegovu poruku trebam li~no da uru~im pa sam rado prihvatio ovaj naporni put da se uz wegov blagoslov ovjekovje~i trud i obezbijedi va{a saglasnost i sau~e{}e, {to je izri~ita èqa Sv. oca pape pa sam po{ao na ovaj istorijski put koji treba da ovjekovje~i i vas. No, evo u Sarajevu sam pozvan u nadbiskupiju i zadràn, hitno obavije{ten sa napomenom da momentalno nije pogodan momenat naime, pala bi u o~i moja prisutnost na Cetiwu, pa bi mogle nastupiti nemile posqedice i mnoge neprijatnosti od nenamjernih zlih qudi va{e sredine, {to bi omelo i mnogo na{kodilo postignutim uspjesima u odvajawu va{e Svete crkve od naturene separatisti~ke jeresi. Mnogo se postiglo i Sv. otac papa je veoma zadovoqan i predloìo je da bi bilo najboqe da se skine ona mala kapela i smjesti u muzej ili Wegu{e gdje bi odgovarala namjeni, gdje istorija toga vremena izumrlog starog naroda jo{ jedino ne moè da vidi. Svima je jasno da sada{wi narod nema vi{e ni{ta zajedni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom koja je zloupotrijebila ovaj narod, koji eto, moè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa je voqan Sv. otac papa da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloì velika sredstva.
726
Sv. otac papa je voqan da dade 500 miliona lira kao pomo} za izradu mauzoleja koji ti hrabri qudi tako uporno traè i èle, pa }e i papina pomo} mnogo doprinijeti, pa }e samo traìti da u mauzolej budu smje{tene kosti Lucije Crnogorke (Ozane Kotorske), koja je jo{ ranije pre{la u pravu Hristovu vjeru i do smrti bila izloèna svim progawawima, ali nikad nije htjela da tu vjeru osramoti i ostavi. Zato }e ona biti ogla{ena sveticom i èqa bi bila da se weni ostaci pohrane u mauzolej, za{to }e biti izgra|en veliki i divan sarkofag koji }e krasiti unutra{wost mauzoleja. Sv. otac papa cijeni}e veoma va{e napore i veliku du{evnu i prosvjetnu vrijednost, cijene}i va{u odanost svetoj crkvi, a vjeruju}i da }e u vama nai}i na saradnika u borbi da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera i osamostali kao novoro|en~e Sv. oca pape, on je voqan da sve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì, pa jedva ~eka da se osveti divni hram u Titogradu i uspostavi biblioteka, dovedu misionari i otpo~ne pomagawe tog dobrog naroda u prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri. U tome Sv. otac papa ra~una na va{u saradwu i voqan je da vam ponudi poloàj me|u svojim najbliìm saradnicima a da vi rukovodite svim tim poslovima uz zagarantovanu diskreciju. To je bila moja misija i to bi bila poruka koju sam imao da uru~im sa jo{ mnogim drugim, pa kako sam sprije~en i kako su sada zao{trene mnoge nesigurnosti od pakosti qudi, to sam obavije{ten da prilikom posjete predsjednika od strane Pa~inelija i dodira istog sa izvjesnim hrabrim qudima Titograda, da se ovo sada izbjegne i zatraì dodir ili sastanak u Zagrebu ili \akovu, kako bi se izbjeglo da se predaju nov~ana sredstva i nagrade hrabrim qudima na mjestima koja bi bila podloga neprijatnosti, kako tih hrabrih qudi, tako i sveg dosada{weg uspjeha i rada. Iznose}i vam ovo molim vas da razumijete veliko interesovawe Sv. oca pape za va{a velika djela i qubav prema svojoj pastvi koja treba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri za {to bi vibili najpogodnija li~nost. Vjerujem da vam je poznat udio Sv. oca pape kod odvajawa makedonske crkve, no iz specijalnih razloga u dana{woj vjeri, {to je bilo uslovqeno od tih hrabrih qudi u Skopqu, koji su voqni da se u dogledno vrijeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru. Iz èqe da se sve to najqep{e sredi, molim da donesete va{u odluku gdje bi èqeli da se li~no sastanemo i primite sve {to vam donosim a vi mi dadete va{u saglasnost ili mogu}nost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb. Metkovi}i, 28. decembar 1969. S osobitim po{tovawem, odani i pokorni vam Palovineti. Mladen [varc (Mladen Schwartz) jedan od vode}ih usta{kih ideologa danas, prvi triumvir, odnosno predsjednik Nove hrvatske desnice, u ~asopisu Nezavisna dràva Hrvatska, od 25. maja 1999, objavio je tekst Crna Gora i Crvena Hrvatska u kome tvrdi da su Crnogorci potomci Crvenih Hrvata, da je hrvatski interes neovisna Crna Gora, da Crnom Gorom struji duh Sekule Drqevi}a i kandiduje Jevrema Brkovi}a za predsjednika Crne Gore: Dok vam ovo govorim, mo`da je u nama susjednoj zemqici ve} do{lo do sudbinskih promjena. One }e stvoriti stawe koje se i nas sudbinski ti~e, i
727
koje }e zna~iti da ni{ta vi{e nije kao prije. U Hrvatskoj po~esto se zanemaruje ili omalovaàva ono {to se doga|a u Crnoj Gori. Rado se zaboravqa ono {to povezuje dana{wu Crnu Goru i negda{wu Crvenu Hrvatsku. Jer, na tom prostoru Neretve, Dukqe, Zahumqa, koje Konstantin Porfirogenet zaokruùje u prostor Crvene Hrvatske, nastala je kasnije Crna Gora. Crvena Hrvatska, to }e re}i ju`na Hrvatska, kao {to je bijela sjeverna, i to je tako|er jedan od argumenata koji se navode kada treba dokazati iransko podrijetlo Hrvata, budu}i da su u staroiranskoj svijesti s pojedinim bojama bile povezane strane svijeta. I izvorna je Crna Gora Diokletija, Dukqa; kasnije se prozvala Zetom, a tek potom Crnom Gorom, ovoga puta dodu{e ne slijede}i iransko ozna~avawe zemqopisa, nego svojih tamnih zimzelenih {uma. Tko promatra rasni tip ju`nohrvatskih, dalmatinskih dinarida i uspore|uje ih s crnogorskim gor{tacima, morat }e ustvrditi da je u pitawu jedan isti etnikum. Crnogorci nisu na svoje dana{we podru~je dospjeli kao izgra|eni narod, nego su to postati tek tijekom stoqe}a i stjecajem osobitih okolnosti. Kqu~ni je moment crnogorske etnogeneze, u kojoj je crnogorstvo zapravo predstavqalo teritorijalni i dràvni, ali ne i narodnosni pojam, bio wihov djelomi~ni prijelaz na pravoslavno kr{}anstvo, ortodoksno ili gr~koga obreda, kako se to jo{ naziva. Kao i u ostalim krajevima, kao i u hrvatskoj Bosni, Srpska je pravoslavna crkva, ili srpsko-pravoslavna crkva, ili svetosavska crkva, jer u woj od izvornog i autenti~nog kr{}anstva nije vi{e odve} ostalo ta je dakle crkva u podru~jima na koja se pro{irila wezina crkvena jurisdikcija cjelokupno pravoslavno pu~anstvo progla{avala srpskim, kao da svi pravoslavci u vjerskom smislu moraju biti etni~ki Srbi, i tako je za ra~un velikosrpskog imperijalizma uporno, postojano i strpqivo, te nadasve djelotvorno, {irila granice srpstva. I tako su Crnogorci postali Srbi, ili ih je postao dobar dio, ili, su se na{li na najboqem putu da to postanu. Odlu~uju}u je ulogu u tome procesu svakako odigrao veliki crnogorski teokrat, dràvni vladar i vjerski poglavar, pjesnik i mislilac Petar II Petrovi} Wego{, znan povijesno i kao vladika Rade. Wegov srpski osje}aj, sa svim prate}im i pripadaju}im oznakama protojugoslavenstva, prihvatio je i dobar dio crnogorskoga puka u XVIII stoqe}u. Stvarawem jugoslavenske dràve Crna Gora integrirana je u Srbiju, wezina je vladaju}a dinastija obezvla{}ena a crnogorska je autokefalna pravoslavna crkva ukinuta. Posqedice i rezultati toga posrbqivawa niù se do dana{wega dana. Te posqedice nisu bezna~ajne ni indiferentne za hrvatski narod, hrvatsku dràvu i hrvatsku politiku. Zato o wima danas i govorim. Jedna je od posqedica na{a zajedni~ka granica sa Crnom Gorom. Ona danas jo{ nije ni posve definirana niti je stabilna i mirna. Na toj granici sluti se i prijeti sukob ve}ih razmjera. Jugoslavenska vojska blokirala je granice, putove i luke u Crnoj Gori, koju, sukladno velikosrpskoj tradiciji i u~incima podlog i dugotrajnog odnaro|avawa, smatra u najboqem slu~aju srpskom pokrajinom, ako ve} ne i potpuno integriranim sastojkom homogene Velike Srbije. Stoga je sada Gra|anski savez Crne Gore na Cetiwu, u sta728
roj prijestolnici crnogorskih vladara, pozvao na proturatne demonstracije ne na demonstracije protiv rata, na pacifisti~ki prosvjed, jer Crnogorci su od starine ratnici i junaci, nego na prosvjed protiv rata u kojemu se danas na{la Srbija, jer oni u tom ratu ne vide svoj rat, i ne èle da wih sna|u nemile posqedice vojne akcije protiv Srbije. Koliko god, naime, dio Crnogoraca opisanom metodologijom bio kroz povijest srbiziran, ostajao je uvijek drugi dio koji je sebe prepoznavao u svojoj crnogorskoj posebnosti i odvojenosti. Hrvatski korijeni i kod toga drugog dijela Crnogoraca potonuli su u tamu narodnog zaborava, ali su se izraàvali, i izraàvaju se jo{ uvijek, osobitim odnosom prema Hrvatskoj. U politi~koj pro{losti ovi su se nacionalni Crnogorci nazivali zelena{ima, a oni prosrpske orijentacije bjela{ima. Rije~ je o boji glasa~kih listi}a na wihovim saborovawima, gdje je dolazio do izraàja wihov stav spram Srpstva. Neki od zagriènih bjela{a postajali bi zelena{i kad bi im uspjelo proniknuti u pravu narav velikosrpskog imperijalizma. Najpoznatije je sigurno ime Sekule Drqevi}a, neko} posrbice, ali potom nacionalnog konvertita, {tovi{e, najgorqivijeg zagovornika crnogorske neovisnosti, koji je s tih pozicija dospio i u srda~an osobni i plodati politi~ki kontakt s hrvatskim poglavnikom Antom Paveli}em. Slijedom te svoje nacionalne orijentacije, za Paveli}a i niz ostalih europskih patriota onoga vremena, skon~ao je, dakako, i nesretni Sekula u legiji onih koje je primitivna i cini~na pobjedni~ka pravda svrstala me|u takozvane kvislinge, kolaborante i marionete. Danas se, me|utim, }uti (osje}a B.A) da Crnom Gorom ponovo struji duh zelena{a, duh Sekule Drqevi}a. Sqedbenika toga duha ima i otprije. Dostatno je u~initi letimi~ni pregled crnogorskih muèva u Crnoj Gori, ili u Hrvatskoj, koji se uvjerqivo distanciraju od Srbije i iskazuju svoje simpatije za Hrvatsku: mawe to ~ine zbog moèbitne slutwe svojih vlastitih hrvatskih korijena, kolikogod da su im ovi, ako je rije~ o intelektualcima, povijesno bjelodani. Vi{e zbog hrvatskog otpora velikosrpskoj hegemoniji. Najistaknutije je ime iz ove skupine Jevrem Brkovi}, mo`da budu}i predsjednik Crne Gore, spisateq koji je, ìvu}i godinama u Zagrebu, izrastao gotovo do otjelovqene crnogorske nacionalne svijesti i duhovnog predvodnika svega onoga {to Crnoj Gori èli prekid svih veza sa Srbijom, nezavisnost, suverenitet, miran razvoj i oslon na susjednu i srodnu joj Hrvatsku. Netko drugi u Crnoj Gori mo`da i ne misli i ne osje}a ovako jasno i dosqedno, no ipak predmnijeva da bi se na strani Srbije moglo izgubiti i vi{e negoli {to se izgubilo do sada. I zakqu~uje da ovaj rat koji se vodi protiv Srbije nakon svih ratova {to ih je Srbija pokrenula, da ovaj srpski rat nije ujedno i crnogorski rat. Zato se danas doga|aju demonstracije na Cetiwu, tradicionalnom upori{tu zelena{a, a uostalom i monarhista, kao {to je dana{wi glavni grad Podgorica, neko} takozvani Titograd, sredi{te bjela{kih posrbica i Jugoslavena, ~iji je vode}i ~ovjek predsjednik jugo-vlade Momir Bulatovi}, a wegov negda{wi intimus, Milo \ukanovi}, i on odgojen kao ~istokrvni Titov pionir-skojevac, sada je, htio-ne-htio,
729
postao neupitnim predvodnikom crnogorskoga autonomizma. Ovaj u trenuta~noj konstelaciji, s obzirom na srpske apetite, nepopustqivost i iracionalnost wihove politike, ne moè skon~ati druga~ije nego u potpunoj samostalnosti crnogorske dràve. Treba biti svjestan okolnosti i otvoreno priznati, da Hrvatska nema najboqa iskustva sa svojim crnogorskim susjedom u onoj mjeri u kojoj je ovaj bio instrumentaliziran u slu`bi srpske megalomanije. To se o~itovalo ne samo periodi~nim upadawem ru{ila~kih crnogorskih barbara na hrvatsko tlo, nego prije svega teritorijalnim gubitcima hrvatske strane. U prvoj Jugoslaviji, podjelom dràve na deset banovina, u zetsku banovinu, pro{irenu Crnu Goru, pripalo je podru~je hrvatskog Dubrovnika, a sigurno no{eni i takvim uspomenama, srbo~etni~ki orijentirani divqaci iz Crne Gore u ovom Domovinskom ratu na istom su podru~ju odradili svoj dio posla. Crnogorski se predsjednik za taj zlo~in do danas jo{ nije ispri~ao. Posebnu je {tetu Hrvatska pretrpjela gubitkom ju`ne Dalmacije, staroga hrvatskog zaqeva Boke Kotorske, koja je 1945. preko federativne republike Crne Gore pripala velikosrpskom miniimperiju i odonda je zaqev svetaca, kako ga nazivaju i zbog blaènoga Bogdana Leopolda Mandi}a, svete Ozane Kotorske i drugih, bio izloèn sustavnoj denacionalizaciji koja traje sve do danas. Jo{ u partizanskoj podjeli u Drugom svjetskom ratu komunisti~ko antifa{isti~ko vije}e za Crnu Goru imalo je privjesak i za Boku Kotorsku. Time su Titovi komunisti priznali da Boka Kotorska nije integralni dio crnogorskoga teritorija. Danas nasqednici tih istih Titovih komunista Boku Kotorsku uop}e i ne spomiwu, {tovi{e, nisu je spomiwali ni u vrijeme najè{}ega Domovinskog rata i srpskih presizawa na dijelove Hrvatske, da bi se danas na{li u poniàvaju}oj defenzivi brane}i hrvatsko pravo na komadi} stijene Prevlaku, koja nikada nije bila upitna ni onoliko koliko je to za nekoga bila Boka Kotorska. Dana{wi nemiri na Cetiwu i te kako se ti~u nas Hrvata. Oni }e vrlo brzo uroditi odvajawem Crne Gore od svoje fatalne zajednice sa Srbijom. Za Crnogorce nastupio je ~as odluke: sada ili nikada. Samostalna Crna Gora zna~iti }e oslabqenu Srbiju i crnogorskog susjeda na na{im granicama koji je oslobo|en frustracija i kompleksa {to ih mu je nametnuo {tetni suìvot s beogradskim hegemonom. Rije{it }e se tada i pitawe Boke. Zato je prioritetna zada}a hrvatske politike svim sredstvima poduprijeti put Crne Gore u slobodu. Budimo i tim prijeko potrebnim savezni{tvom. ZA DOM SPREMNI! Ured predsjednika Prvi triumvir Mladen [varc Nezavisna dràva Hrvatska, 25. maj 1999. (isto; str. 213-217)
730
XXIII CIQ EKUMENIZMA UNI[TEWE PRAVOSLAVQA

1. Ekumenizam deo procesa novog svetskog poretka
Ekumenizam nije ni{ta drugo nego maska za sprovo|ewe prozelitizma. Iza obiqa lepih re~i o otvarawu dijaloga, zbliàvawu, ostvarewu jedinstva crkava, kriju se vrlo lo{e namere. Rimokatoli~ka crkva ~ini sve da uni{ti srpski narod i pravoslavnu veru, u~estvuje u zlo~inu nad srpskim pravoslavnim narodom, a za to vreme cini~no {aqe poruke o potrebi zbliàvawa. O~igledno je da tu nema ni~eg iskrenog. Avramov nagla{ava da je Vatikan uvek sna`no podràvao svaki raskol u pravoslavnim crkvama. Stajao je iza otcepqewa makedonske crkve od Srpske pravoslavne kao i iza formirawa crnogorske crkve. Rimokatoli~ka crkva nikada nije ni priznala da je bila sau~esnik u genocidu nad srpskim narodom za vreme Drugog svetskog rata, nije priznala ~ak ni da je genocid po~iwen, a da ne pomiwemo pokajawe. Da je priznala, Alojzije Stepinac i Hans Ivan Merc nikada ne bi mogli da budu progla{eni blaènima. To zna~i da bi, prihvataju}i ekumenizam, srpski narod `rtva najvarvarskijeg genocida, trebalo da prihvati svoje ubice za svoje svece. Ovo pitawe analizira dr Milo{evi}. Rimokatoli~ka crkva je, u vreme kada je intenzivno propagirala ekumenizam, bila opet sau~esnik u zlo~inu etni~kog ~i{}ewa srpskog naroda u ratu od 1991 1995. Propagirawe ekumenizma je deo vrlo dobro smi{qene kampawe. Smiqa Avramov, govore}i o nezapam}enim napadima na pravoslavqe i srpski narod devedesetih godina, isti~e da je cela kampawa koja se vodila pod etiketom ekumenizma bila sastavni deo procesa tzv. novog svetskog poretka. Na II Vatikanskom koncilu, na zahtev reformske grupe da se otvori dijalog sa nekatolicima, Karol Vojtila i ostali poqski biskupi odgovorili su pozitivno, ali pod uslovom da dijalog bude uspostavqen tek nakon {to se izri~ito prizna da je crkva, istina deo dru{tva, ali iznad wega. Vojtila je smatrao da se ne moè govoriti istim jezikom sa katolicima i nekatolicima, vernicima i nevernicima... sa onima koji se bore protiv crkve i onima koji veruju u Boga. (Avramov; Opus...; str. 52) Drugi vatikanski koncil opisan je u literaturi ne samo kao grani~ni stub dva vida rimokatoli~anstava, nego i dveju hri{}anskih epoha. Naime, na sednici Koncila 7. decembra 1965. izvr{en je ~in izmirewa izme|u Rima i Carigrada, izme|u isto~ne i zapadne crkve. Ukinuta je anatema iz 1054. godine u vidu zajedni~ke izjave pape Pavla VI i carigradskog patrijarha Atinagore, koja je istovremeno pro~itana u Rimu i Carigradu. Inicijativa za ovaj ~in potekla je od patrijarha Atinagore, ali taj ~in nije do
731
kraja sproveden. Carigradskom patrijarhu upu}ene su mnogobrojne primedbe i protesti zbog na~ina na koji je izvedeno pomirewe. Predsednik sinoda Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije, mitropolit Filaret, izrazio je prvi protest zbog samovoqnog skidawa anateme i nazvao je taj ~in kompromitovanim jedinstvom. Rim se nije pokajao ni za jednu svoju gre{ku, posebno ne za u~e{}e katoli~kih sve{tenika u genocidu nad srpskim narodom, Jevrejima i Romima. Ali razlozi za{to taj postupak nije okon~an prevashodno su politi~ke prirode, kao {to su u ostalom bili i prilikom deobe crkve 1054. godine. Suprotno o~ekivawima, neposredno po zavr{etku Drugog koncila poja~an je sukob izme|u reformske i konzervativne struje. Spirala sukoba zahvatila je sve sfere: ekleziolo{ku, teolo{ku, a iznad svega politi~ku. U najvi{im hijerarhijskim krugovima Rimokatoli~ke crkve preovladala je klima iz doba Prvog vatikanskog koncila. Vatikan }e se uskoro ukqu~iti, sa svim svojim potencijalima, duhovnim i propagandno politi~kim, u borbu dvaju blokova. îwenica da je Isto~ni blok bio prete`no pravoslavan nije mogla ostati bez te{kih posledica po odnose dveju hri{}anskih crkava. (isto; str. 56) Isto~na politika Vatikana mora biti sagledana jo{ i iz jednog ugla iz ugla ekumenizma, budu}i da je postavqena u koordinatama ekumenizma i evangelizacije. Ne bi se u principu tome moglo ma {ta prigovoriti, ukoliko bi bilo re~i o istinitom, dobronamernom i kriti~kom opredeqewu. (isto; str. 193) Kroz ceo prvi milenijum hri{}anstvo je bilo jedinstveno; u drugom milenijumu do{lo je do podele i to je ~iwenica sa kojom ulazimo u tre}i. Bilo je u pro{losti poku{aja da se podele prevazi|u, ali bez uspeha. Ekumenski proces je zloupotrebqavan u politi~ke svrhe, {to je slu~aj i danas. Ra|awe moderne verzije ekumenizma vezuje se naj~e{}e za Svetsku misionarsku konferenciju, odrànu 1910. u glavnom gradu [kotske Edinburgu. Treba dodati da se ekumenski pokret javio ranije i to u krilu anglosaksonskog protestantizma. Pozadina mu je bila politi~ka (...) Nakon propasti carske Rusije inicijativu za ekumensko okupqawe pokrenuo je patrijarh Konstantinopoqa 1920. Pravoslavqe je kroz pobedu Oktobarske revolucije pretrpelo svoj najve}i istorijski poraz. Patrijarh Konstantinopoqa poku{ao je da popuni vakuum i predloìo je 1920. godine da se formira Liga crkava, analogno tek stvorenoj Ligi naroda. Na konferenciji predstavnika pravoslavnih zemaqa, svih sem SSSR-a, iste godine osnovano je udruèwe Vera i poredak i @ivot i rad. Me|utim, politi~ka previrawa u Evropi, velika ekonomska kriza, pojava fa{izma i nacizma, kona~no i Drugog svetskog rata, onemogu}ili su {iri zamah ovog pokreta. Pokret ekumenizma koga je vodila Rimokatoli~ka crkva u to vreme blokiran je krutim dogmatskim stavovima Pija XI i Pija XII. Pije XI u enciklici Mortalium Anima, iz 1927, izneo je stav da postoji samo jedan put koji vodi hri{}anskom jedinstvu, a to je povratak u jedinu istinsku Hristovu crkvu onih koji su se od we odvojili 1054, i tokom Reformacije. Ekumenizam je, prema tome, shva}en kao bespogovorno prihvatawe rimoka732
tolicizma sa papom na ~elu. Pije XII u enciklici Ecclesia Sancta iz 1949, dozvolio je razgovor o veri i moralu sa predstavnicima drugih hri{}anskih crkava, pod strogo predvi|enim uslovima, ekleziolo{ki postavqenim kao povra}aj u jedinu istinitu Rimokatoli~ku crkvu. Bolno iskustvo iz Drugog svetskog rata, kada je katoli~ki fundamentalizam do{ao do izraàja u svom najbrutalnijem vidu glavni je razlog da je ekumenski dijalog zamro. Drugi vatikanski koncil zna~io je izvestan pomak u procesu pribliàvawa hri{}anskih crkava, ali ne i re{ewe. (isto; str. 193-194) Papa Pavle VI susreo se sa patrijarhom Atinagorom u Jerusalimu 1967, {to je imalo daqi pozitivni efekat na proces ekumenizma. Katoli~ko-pravoslavna zajedni~ka komisija za ekumenski dijalog formirana je 1980. i ve} iste godine odràn je prvi sastanak na Rodosu. Sledili su zatim sastanci: jula 1982. u Minhenu, juna 1984. na Kritu, juna 1986. u Bariju, juna 1987. tako|e u Bariju, juna 1988. u Finskoj (Mew Valamo). U jednom kratkom vremenskom razdobqu ekumenski dijalog doveo je do poboq{awa odnosa izme|u crkava. Nestalo je o{trih jezika i uzajamnih optu`bi. Tri hri{}anske crkve: katoli~ka, pravoslavna i protestantska otpo~ele su nov ìvot, ako ne u punoj toleranciji, ono svakako uz uzajamno uvaàvawe. Raspadom Isto~nog bloka to~ak istorije vra}en je unazad, ili kako to neki pisci kaù nestalo je dobronamernog ekumenizma. Umesto toga virtuozno je izvo|ena hipokritska politika. Godine 1980, papa Jovan Pavle II proglasio je slovenske apostole ]irila i Metodija kao kopatrone Evrope, naporedo sa sv. Benediktom koji je progla{en za patrona 1964. Povodom 11 vekova od smrti Metodija papa je objavio 2. juna 1985. encikliku pod nazivom Slavorum apostoli u kojoj je izneo svoje vi|ewe odnosa Pravoslavne i Rimokatoli~ke crkve. Po{ao je i korak daqe poku{avaju}i da prona|e zajedni~ke korene van religije. Dve crkve, crkve Konstantinopoqa i Rima, nazvao je sestrinskim, uz naglasak da je Rim o~iti centar crkvenog jedinstva (...) Svoju narednu encikliku Dominum et vivifincantem, iz 1986, posvetio je predstoje}em jubileju dvehiqadite godine od ro|ewa Hrista, i zaloìo se za brì postupak sjediwewa crkava. U javnim istupima papa se zalagao za kulturno i duhovno jedinstvo od Atlantika do Urala. Ali sve to ulazi u okvir jednog novog tipa ekumenizma, vo|enog ne teolo{kim razmi{qawima, nego politi~kim ambicijama pape. Kako je to umesno primetio Stranski, autenti~no ekumensko razmi{qawe prihvatio je mali broj katolika. Nedoslednost u orijentaciji i praksi izraèna je na svim nivoima crkvenog ìvota, bilo u Rimu ili ma kojoj nacionalnoj dijecezi i parohiji. Ekumenizam je bio deo politi~ke igre prodora Vatikana na Istok. Nesumwivo da postoje odre|eni teolo{ki i doktrinarni problemi izme|u crkava, ali je ekumenski proces blokiran usled politi~kog kursa Vatikana. Ekumenska retorika te{ko je odudarala od prakse. Na me|unarodnom skupu o pravi~nosti i miru, odrànom u Koreji marta 1990, u zavr{nom dokumentu konstatovano je: Sada je vreme kada je ekumenskom pokretu potrebno vi{e smisla za povezivawe, uzajamnu privrènost i solidarnost u svetu... za svaku upotrebu sile odgovara se
733
pred Bogom. Me|utim, doga|aji koje je artikulisao Vatikan i{li su u suprotnom pravcu. Vatikan je zdu{no podrào svaki raskol u pravoslavnim crkvama. Prema pisawu zapadne {tampe stajao je iza otcepqewa Makedonske crkve od Srpske, kao {to i danas stoji iza poku{aja formirawa Crnogorske crkve. Svoje akcije Vatikan izvodi prikrivenim putem, putem tzv. humanitarne pomo}i, a ponekad sasvim otvoreno i beskrupulozno. Tako, na primer, specijalni izaslanik pape mons Francisko Palovineti uputio je pismo krajem decembra 1969. mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Danilu, ~iji je original pohrawen u arhivi Mitropolije, a u kome, pored ostalog, stoji: Svima je jasno da sada{wi narod (Crne Gore) nema vi{e ni{ta zajedni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom... koji eto, moè se re}i, potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa je Sveti otac papa voqan da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloì velika sredstva... Sveti otac papa... vjeruju}i da }e u vama nai}i na saradnika u borbi da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera, i taj narod povrati i osamostali kao novoro|en~e Svetog oca pape, on je voqan da sve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì pa jedva ~eka da se osveti divni hram u Titogradu i uspostavi biblioteka, dovedu misionari i otpo~ne pomagawe tog dobrog naroda u prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri. U tome Sveti otac papa ra~una pa va{u saradwu... uz zagarantovanu diskreciju. Predloìo je zatim izaslanik papski da se sa hrabrim qudima Titograda sastane u Zagrebu ili \akovu kako predaja nov~anih sredstava i nagrada tim qudima ne bi izazvala neprijatiosti i pakost qudi. Na{ao je za potrebno mons. Palovineti da obavesti mitropolita o udelu Svetog oca kod odvajawa makedonske crkve, o pomo}i hrabrim qudima u Skopqu, o wihovom nastojawu da se u dogledno vrijeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru. Marta 1993, dekan Katoli~kog teolo{kog instituta u Zagrebu Juraj Kolari} predloìo je, svakako ne bez znawa i odobrewa pape, formirawe autonomne Hrvatske pravoslavne crkve. U stvari re~ je o produètku dobro poznate politike Paveli}a iz Drugog svetskog rata. U procesu prerastawa krize u oruàni sukob na prostoru nekada{we Jugoslavije, Rimokatoli~ka crkva bezrezervno je stala na stranu paravojnih snaga. Oru`je koje je ilegalno ubacivano u Jugoslaviju za te snage iz Libana, pla}eno je preko vatikansks banke. Neprijateqski stav ispoqen je i prema Pravoslavnoj crkvi. Sinod Srpske pravoslavne crkve na svom vanrednom zasedawu, odrànom od 30. novembra do 6. decembra 1990, konstatovao je: Sa dubokim àqewem da je netolerantan stav jednog dela Rimokatoli~kog sve{tenstva i individuencije u Jugoslaviji prema Pravoslavnoj crkvi, doveo ekumenske odnose u na{oj zemqi gotovo na mrtvu ta~ku. Ipak, Sabor ostaje otvoren za bratski dijalog i ~ini}e sve {to moè da se klima u me|ucrkvenim odnosima poboq{a. Sa narednog vanrednog zasedawa, kako se navodi u zvani~nom saop{tewu radi dono{ewa hitnih, ìvotno va`nih odluka vezanih za duhovnu misiju
734
Srpske pravoslavne crkve i za opstanak i budu}nost srpskog naroda u ovim tragi~nim i sudbonosnim danima wegovog stradawa i borbe za slobodu i dostojanstvo pred pretwom novog genocida u ratu, upu}en je apel lordu Karingtonu, uz protest {to je samo srpskom narodu uskra}eno pravo na samoopredeqewe i na ìvot u jednoj dràvnoj zajednici. Sinod je predloìo formirawe vlade nacionalnog spasa i saradwu svih zdravih politi~kih i duhovnih snaga ... u ovim najteìm danima novije, a mo`da i celokupne srpske istorije. Na politi~koj sceni Jugoslavije na{le su se sve crkve i brojne sekte uba~ene u zemqu. Pravoslavna crkva oglasila se posledwa, ali kao autonomna snaga, upu}uju}i kritike u prvom redu vladi Republike Srbije i Jugoslavije, potom me|unarodnoj zajednici i opoziciji u zemqi. Jula 1991. otvoreno je istupila protiv predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, zahtevaju}i wegovu ostavku. Ti zahtevi su ponavqani iz godine u godinu. Sa vanrednog zasedawa Sinoda, odrànog 16-17. januara 1992, upu}ena je poruka srpskom narodu, a me|unarodnoj zajednici protest povodom priznawa Slovenije i Hrvatske, koje je izvr{eno, kako se navodi u saop{tewu: Bez ravnopravnog uvaàvawa elementarnih nacionalnih i politi~kih prava srpskog naroda van administrativnih granica dana{we Republike Srbije... Ve} 50 godina izdeqeni neprirodnim granicama koje cepaju wegov ìvi organizam. Wih je isplanirala komunisti~ka internacionala, a protiv voqe srpskog naroda sprovela titovska komunisti~ka diktatura preko svog izrazito antisrpskog AVNOJ-a. Sabor ustaje u za{titu egzistencije i elementarnih nacionalnih i gra|anskih prava srpskog naroda u svim krajevima u kojima on vekovima ìvi, i hri{}anski ~asno svedo~i o svom duhovnom identitetu i slobodarskom opredeqewu, ne ugroàvaju}i susedne narode, niti gaje}i netrpeqivost prema wima. Patrijarh srpski gosp. Pavle odràvao je kontakte sa papom Jovanom Pavlom II posredstvom kardinala Torana (Jean Louis Tauran), koji je dva puta preneo patrijarhu specijalnu poruku pape. Prvi susret odràn je u Sremskim Karlovcima 7. maja 1991, dakle pre secesije, a drugi u Slavonskom Brodu 24. oktobra iste godine. Sa nadbiskupom zagreba~kim gosp. Frawom Kuhari}em patrijarh je odràvao neposredan kontakt. Na inicijativu partrijarha dva crkvena velikodostojnika srela su se po drugi put u @enevi 23. septembra 1992. (prvi put u St. Galenu) i uputila zajedni~ki apel ratuju}im stranama u ciqu obustavqawa neprijateqstva i mirnog re{ewa sukoba. Ruski patrijarh gosp. Aleksej preduzimao je sa svoje strane korake kako bi se spre~ila zloupotreba religije u prozelitske ciqeve. Marta 1992, vo|eni su u tom ciqu poduì razgovori izme|u predstavnika pape kardinala Keside (Cassidy) i predstavnika moskovskog patrijarha mitropolita gosp. Kirila. Naàlost, odnosi su se i daqe pogor{avali. Napadi na pravoslavne crkve, posebno Srpsku pravoslavnu crkvu, nisu dolazili samo iz Rima, nego i od pojedinih protestantskih crkava sa Zapada, pa i od Svetskog saveta crkava. Protestantska crkva Austrije je ~ak zahtevala da se Srpska pravoslavna crkva iskqu~i iz Svetskog saveta crkava
735
zbog podràvawa rata u Srbiji, a predstavnik Protestantske crkve Nema~ke izjavio je tim povodom: Nemamo simpatija za tesne veze naroda i crkve u Srbiji. Agresivnu kampawu povele su ujediwene verske i politi~ke snage na Zapadu protiv Srbije. Tako te{ke re~i na ra~un pravoslavqa, pravoslavnih crkava i srpskog naroda nisu se ~ule od vremena inkvizicije. U stvari, cela kampawa koja se vodila pod etiketom ekumenizma bila je sastavni deo procesa tzv. novog svetskog poretka koji je u okviru globalisti~ke ideologije projektovao u daqoj perspektivi i jednu univerzalnu crkvu. Drugim re~ima, re~ je o poku{aju integracije politi~kih, ekonomskih i verskih centara mo}i na Zapadu. Treba konstatovati da je ne{to kasnije do{lo do podele unutar protestantskih crkava, kako u pogledu podr{ke ekumenizmu, tako i op{te politike Vatikana. Dok je prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi vo|ena otvorena, brutalna ofanziva, prema Ruskoj crkvi primewene su sofisticirane metode. Celokupna propagandna ma{inerija Vatikana okrenula se ka Rusiji, uz obilatu finansijsku pomo} biv{im sovjetskim republikama, pod etiketom humanitarne pomo}i. Posle raspada SSSR-a, Rusija je novim Ustavom garantovala verske slobode, {to su iskoristile katoli~ke organizacije masovno upu}uju}i u ovu zemqu tzv. misionare (...) Osnovao je parohije u delovima Rusije gde nije bilo katolika. [tampa je zabeleìla da je do{lo do katoli~kog verskog divqawa (...) Na inicijativu vaseqenskog patrijarha gosp. Vartolomeja, odràn je, 15. marta 1992, sabor Predstojateja pravoslavnih crkava u Fanaru. U zavr{nom aktu konstatovan je neuspeh svih ~ovekocentri~nih ideologija koje su u ~oveku na{eg veka stvorile duhovnu prazninu i egzistencijalnu nesigurnost, a zatim se dodaje: U istom duhu zainteresovanosti i za jedinstvo svih koji veruju u Hrista uzeli smo u~e{}a u ekumenskom pokretu na{ih dana. To u~e{}e se zasniva na uverewu da smo mi pravoslavni du`ni da, onoliko koliko moèmo, doprinesemo vaspostavqawu jedinstva tako {to }emo pruìti svedo~anstvo jedne, nepodeqene crkve Svetih apostola, otaca i vaseqenskih sabora... O~ekivali smo solidarnost od svih koji veruju u Hrista... Sa velikom tugom i àlo{}u u srcu konstatujemo da odre|eni krugovi u krilu Rimokatoli~ke crkve postupaju u odnosu na na{u crkvu na na~in potpuno suprotan duhu dijaloga, qubavi i istine... Posle sloma komunisti~ko-ateisti~kih reìma, od kojih su mnoge pravoslavne crkve pretrpele uàsno gowewe i tolike nevoqe, o~ekivali smo bratsku podr{ku... Umesto toga, tradicionalno pravoslavne zemqe se smatraju za misionarska podru~ja te se u wima stvaraju misionarske mreè i praktikuje prozelitizam, uz primenu svih, ve} pre mnogo decenija u svehri{}anskom opsegu osu|enih i odba~enih metoda, a nau{trb èqenog hoda ka hri{}anskom jedinstvu... Mi pravoslavni osu|ujemo apsolutno svaki oblik prozelitizma, koji vaqa jasno razlikovati od evangelizacije i misionarstva. Prozelitizam je usmeren na narode koji su ve} hri{}ani, a u mnogo slu~ajeva pravoslavni, i
736
deluje se pomo}u novca u vidu materijalnih dobara, ponekad pomo}u raznih oblika nasiqa. On truje odnose me|u hri{}anima... Nasuprot tome misionarstvo se neguje u nehri{}anskim zemqama i narodima i predstavqa svetu du`nost crkve... Pravoslavna crkva pozdravqa svaki napredak u pravcu pomirewa i jedinstva, posebno hod Evrope ka wenom jedinstvu i podse}a na ~iwenicu da u woj ìvi velik broj pravoslavaca... Najdubqe àlimo zbog bratoubila~kog sukoba izme|u Srba i Hrvata u Jugoslaviji. @alimo sve wegove `rtve. Mislimo da sada{wi trenutak od vo|a Rimokatoli~ke crkve i od svih nas zahteva posebnu pa`wu, pastirsku odgovornost... Da bi se spre~ilo iskori{}avawe verskog ose}awa u politi~ke i nacionalne svrhe. Sa terena su i nadaqe stizale zabriwavawu}e vesti. Prema izjavi prof. zagreba~kog univerziteta dr Milorada Pupovca oko 11.000 srpske dece u Hrvatskoj prevedeno je tokom 1992/1993. u katoli~anstvo. @albe su dolazile i iz muslimanskih sredina pod kontrolom Hrvatske. Ruska Duma usvojila je, 14. jula 1993, Zakon o ograni~ewu ulaska u zemqu stranih misionara. Usledio je o{tar protest pape Jovana Pavla II predsedniku Rusije Borisu Jeqcinu. Protestno pismo uputilo je i 160 ~lanova ameri~kog kongresa uz pretwu da }e Rusija biti izloèna izolaciji i sankcijama. Pod spoqnim pritiskom predsednik Jeqcin odbio je da potpi{e taj zakon. Duma je preispitala tekst, ublaìla neke formulacije, ali je predsednik Jeqcin pod jo{ teìm pretwama spoqa odbio da stavi svoj potpis. Tek nakon tragi~nih doga|aja, izazvanih delatno{}u misionara i raznih sekti, otkrivawem {pijunskih kanala u kojima su nesvesno bili zloupotrebqeni vernici, Jeqcin je potpisao Zakon 19. septembra 1997. Protesti, me|utim, nisu prestajali, uz obrazloèwe da su time te{ko prekr{ena qudska prava o slobodi savesti. Patrijarh moskovski gosp. Aleksej II pozdravio je usvajawe Zakona uz obrazloèwe da je nu`no za{tititi mlade Ruse. U èqi da spre~i daqe pogor{awe situacije moskovski patrijarh sreo se na sarajevskom aerodromu sa patrijarhom srpskim gosp. Pavlom i zagreba~kim nadbiskupom Frawom Kuhari}em; potpisali su zajedni~ku Deklaraciju za mir. Reis-ul-ulema Mustafa Ceri} odbio je da se sretne sa ruskim patrijarhom. Zloupotreba vere radi opravdawa neprijateqstava nemoralna je i predstavqa greh sa stanovi{ta religije, konstatovala su tri visoka verska dostojanstvenika. Me|utim, re~i i dela u politici Rimokatoli~ke crkve i nadaqe su se razilazili. U vreme najteèg stradawa srpskog naroda, masovnog ubijawa, bombardovawa od strane NATO-a, ~emu je papa dao svoju punu podr{ku, Rimska kurija progovorila je preko L Osservatore Romano, svih svojih radio i TV stanica, obja{wavaju}i da se to ne moè smatrati kao rat nego kao vra}awe nade mu~eni~kom narodu tj. katolicima. Pred masovnim ubijawem srpskog naroda Vatikan nije samo zatvorio o~i nego je i podrào nasiqe ravno genocidu. Zvu~i gotovo neverovatno da je upravo u to vreme papa preduzeo novu ekumensku inicijativu. U apostolskom pismu Tertio Millennio Adveniente, od 10. novembra 1994, papa je izloìo ambiciozni program ujediwewa svih hri{}anskih crkava pod èzlom Svete stolice. Uputio je apel pravoslavcima, protestantima i katolicima da jubilej dvehiqadite godine od ro|ewa Spasiteqa bu737
de obeleèn ekumenizmom. Posle jednog milenijuma deoba, navodi u pismu papa, name}e se ispit savesti... Bolni rezovi u pro{losti u suprotnosti su sa Hristovim u~ewem. Pre no {to je pismo dobilo definitivnu fizionomiju, papa je aprila 1994. Memorandumom obavestio kardinale, wih 140, o svojoj nameri da se jubilej dvehiqadite pretvori u ~istili{te crkve za sve wene grehe pro{losti. Kako moèmo }utati o svim oblicima nasiqa, koje je po~iweno u ime vere, o verskim ratovima, tribunalima inkvizicije i drugim kr{ewima individualnih prava? Va`no je napomenuti da su ove nasilni~ke metode... kasnije primenile totalitarne ideologije XX veka. Crkva mora preduzeti nezavisne korake u pravcu revizije mra~ne strane svoje istorije, zakqu~uje se u Memorandumu. Kada se tim povodom sastao Kolegijum kardinala, 13. juna 1994, pruèn je otpor papskoj inicijativi u pogledu preispitivawa pro{losti i pomiwawa zlo~ina crkve. Najè{}e protivqewe dolazilo je iz Hrvatske, ali i drugih isto~noevropskih zemaqa. Drugi su opet smatrali da je pitawe izuzetno kompleksno, da pro{lost treba prepustiti zaboravu i koncentrisati se na analizu sada{weg vremena. Ali i u tom pogledu ostalo se samo na op{tim frazama. U enciklici Tertio Millennio papa je viziju za XXI vek vezao za Drugi vatikanski sabor i za misteriju Hrista i wegove crkve (t.18). Centralna tema ovog dokumenta je ekumenizam, postavqen veoma precizno u projektu koji treba da se ostvari kroz tri faze. (isto; str. 195-202) Posledwa faza slavqa planirana je da se odrì u Rimu na me|unarodnom euharisti~kom kongresu. Ekumenska dimenzija Svetog jubileja panhri{}anskih susreta bila bi kruna projekta koji je papa postavio. U vreme hrvatske agresije na Zapadnu Slavoniju, 2. maja 1995, u kojoj je ubijeno vi{e od 2000 civila i izvr{eno kompletno etni~ko ~i{}ewe ove teritorije nastawene Srbima, papa nije na{ao ni jedne jedine re~i sau~e{}a za stradawa srpskog naroda, niti je na{ao za potrebno da preduzme korake da se nasiqe spre~i. Umesto toga, sa krajwim cinizmom u apostolskom pismu Orientale Lumen (svetlost Istoka), pozvao je katolike i pravoslavne da ubrzaju proces jedinstva i skinu sa sebe greh hiqadugodi{we {izme izme|u dveju grana hri{}anstva. Greh na{eg razdvajawa je veliki... Ja ose}am potrebu da poja~amo na{u zajedni~ku iskrenost prema Duhu koji nas poziva pa preobra}awe, da prihvatimo i priznamo jedni druge sa bratskim po{tovawem, da u~inimo sve`, hrabar potez, koji je u stawu da odagna svako isku{ewe okretawa pro{losti... Neka Gospod otvori na{a srca, preokrene na{e misli i neka nas inspiri{e u pravcu konkretnih, hrabrih koraka, sposobnih, ukoliko je to potrebno, da slomimo kli{ee, laku rezignaciju ili put u }orsokak (t. 17, 19). Ve} 25. maja iste godine izdao je encikliku Ut Unum Sint (Da svi budu jedno), u kojoj se zalaè da hri{}anski jubilej dvehiqadite godine svi hri{}ani do~ekaju kao sveti jubilej, kao bra}a i sestre koji vole jedni druge i zahvaquju jedni drugima na bogatstvu koje izmewuju. Po slovu enciklike ekumensko angaòvawe mora se zasnivati pa preobra}awu srca i na molitvi koja podrazumeva nu`no ~i{}ewe istorijske memorije...
738
Katoli~ka crkva priznaje i ispoveda slabost svojih sinova, svesna da wihovi gresi predstavqaju, pored ostalog, prepreku za ostvarewe plana Gospodweg (t. 2, 3). U enciklici se dodaje da je Hristos pozvao svoje sledbenike na jedinstvo a to je upravo obaveza rimskog biskupa kao naslednika Sv. Petra ... Hristos je poverio Sv. Petru ovu specijalnu misiju crkve (t. 4). Papa podse}a na Dekret o ekumenizmu usvojen na Drugom vatikanskom koncilu koji Ne zaboravqa qudske gre{ke obeju strana, priznaju}i da odgovornost ne moè biti pripisana samo drugima... Ali pravog ekumenizma nema bez unutra{weg preobraàja, kome enciklika u smislu dijaloga preobraàja posve}uje nekoliko odeqaka. Obra}aju}i se Istoku, tj. Pravoslavnoj crkvi, papa je naglasio da legitimitet razli~itosti nije ni na koji na~in prepreka hri{}anskom jedinstvu, nego pre pove}ava wenu slavu i doprinosi ogromnom ispuwewu wene misije. Crkva mora disati sa svoja dva plu}na krila... Katoli~ka crkva ne èli ni{ta mawe do punog zajedni{tva Istoka i Zapada. Centralnu ta~ku u enciklici predstavqa pitawe primata, koje po re~ima pape ne moè biti osporeno Rimu. U t. 88 zapisano je: Me|u svim crkvama i crkvenim zajednicama katoli~ka crkva je svesna da je sa~uvala zvawe naslednika Sv. Petra, biskupa Rima, koga je Bog konstituisao kao ve~ni i o~iti princip i osnov jedinstva... Moja slu`ba je servus servorum Dei. To je najboqa mogu}a odbrana od rizika deqewa mo}i (naro~ito primata), jer bi takva podela protivure~ila smislu mo}i pa osnovu Evan|eqa... Biskup Rima je biskup crkve koja je o~uvala svojstva mu~eni{tva Petra i Pavla. Tajanstvenim planom Provi|ewa to je Rim, gde je (Petar) zavr{io svoje putovawe slede}i Hrista i u Rimu je dao najve}i dokaz qubavi i vernosti (t. 90). Papa je ponovio ono {to je ponavqao od prvog dana svog ustoli~ewa, da obavezu ekumenizma smatra prioritetom svog pontifikata. Te{ko je obja{wiv stav vaseqenskog patrijarha Vartolomeja I, koji je pruìo podr{ku papi Jovapu Pavlu II prilikom wihovog susreta u Vatikanu 29. juna 1999, dakle ne{to vi{e od mesec dana nakon objavqivawa enciklike. Vi{e je nego o~ito da je enciklika protkana te`wom za dominacijom, a ne istinskim ekumenizmom. Izvornom hri{}anstvu stran je svaki oblik dominacije. Povodom agresije hrvatske vojske na Republiku Srpsku Krajinu i stradawa srpskog naroda Sinod Srpske pravoslavne crkve uputio je apel papi da podigne svoj glas protiv masovnog ubijawa Srba i proterivawa na stotine hiqada, najstra{nijeg etni~kog ~i{}ewa u novijoj istoriji. Taj apel ostao je bez ikakvog odjeka. Kako je to umesno konstatovao doktor Lazar Milin u ~lanku Pravoslavna crkva i papstvo, da bismo se jedni drugima pribliìli ne smemo istinu skrivati... nego je re}i jasno jedni drugima u o~i bez poziva na revan{ i osvetu, i sa dubokim àqewem {to je to tako kako jeste. Ono {to je ru`no nije dovoqno samo zaboraviti, nego iskreno odbaciti. Ne obaziru}i se na kritike, papa je nastavio sa putovawima po isto~noevropskim zemqama. Posle posete Bugarske i Rumunije posetio je i Gruziju, jednu od najstarijih pravoslavnih zemaqa. U govoru u Tbilbisiju izja739
vio je da namerava uskoro da poseti i Rusiju, te da sa patrijarhom Aleksejem II odrì zajedni~ku slu`bu u nekom od moskovskih hramova. Me|utim, patrijarh je odbio da se sretne sa papom zbog nedopustive aktivnosti Rimokatoli~ke crkve, posebno u Ukrajini. Prema re~ima patrijarha Rimokatoli~ka crkva u uslovima religiozne slobode, izvr{ila je nasilni pritisak i uni{tila pravoslavne eparhije u zapadnoj Ukrajini. Sa sestrinskom crkvom tako se ne postupa, zakqu~io je patrijarh Aleksej II. Ekumenizam je u hladnom ratu zabeleìo izvesne rezultate; bio je to pored ostalog, i instrument solidarnosti u borbi protiv ateizma. U posthladnoratovskom periodu dobija drugu dimenziju. Postao je instrument prodora na Istok, uz poku{aj Vatikana da uspostavi dominaciju nad pravoslavnim crkvama. Paul Mojzis umesno je primetio: Rimokatoli~ki biskupi inicirali su proces nacionalno religiozne konfrontacije. Ishod tog politi~kog pokreta je katastrofi~an i rimokatoli~ko vo|stvo snosi zna~ajnu odgovornost za tragediju. Nije bila potrebna velika mudrost da se shvati da ta inicijativa, u tom sloènom regionu moè voditi samo ratu, zakqu~uje uvaèni analiti~ar. U Jevan|equ po Mateju zabeleène su re~i Hristove: ûvajte se la`nih proroka. Oni dolaze u odelu ov~ijem, a iznutra su vuci grabqivi. Po plodovima wihovim pozna}ete ih. Razoreni domovi i crkve, 600 000 prognanih Srba iz Hrvatske, plodovi su isto~ne politike Vatikana i ekumenskog procesa. (isto; str. 203-205)
2. Reinterpretacija hri{}anstva u duhu novog doba

Jeromonah Sava Jawi} upozorava da je ekumenizam najve}a opasnost za pravoslavnu crkvu, i da je osnovni ciq i zadatak ekumenskog pokreta reinterpretacija hri{}anstva, odnosno potpuno uni{tewe pravoslavqa. Pravoslavna crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uva neoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristos preko svetih apostola i Svetih otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}om opasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvo Pravoslavne crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo. Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dosta pi{e i s pravom se moè re}i da se radi o jednoj veoma sloènoj pojavi. Za razliku od drevnih jeresi koje su unakaàvale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa i bogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznim planovima crkvenog ìvota. U su{tini, radi se o ~itavom nizu jeresi koje udaraju na sam koren pravoslavne vere wenu crkvu. Zato je ekumenizam pre svega eklisiolo{ka jeres. Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvoji verne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu Crkvu Hristovu (la`nog i falsifikovanog Hrista).., i da pretvori samo Telo Hristovo u jednu ekumensku organizaciju, kako bi na taj na~in pripremio dolazak svog izabranika Antihrista... Ekumenizam, dakle, samovlasno koriguje bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke i
740
pacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezboènim i sekularizovanim evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu Novog doba (New Age) i time otvara dveri crkve za sve ostale jeresi i novotarije. U drevnoj crkvi re~ oikoumenikoj (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewa svih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne katoli~anske crkve. Otuda je taj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske patrijar{ije. Danas se ovaj izraz koristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih (ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}e bogo~ove~anske istine kompromisu qubavi, sa krajwim ciqem ostvarewa savr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga. Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog i humanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnih hri{}ana sve do po~etka ovoga veka, kada ulazi u pravoslavnu crkvu na mala vrata, potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}om klasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske patrijar{ije, obrazovanih na papisti~kom i protestantskom Zapadu. (Jeremonah Sava Jawi}; Ekumenizam i vreme apostasije. Prizren, 1995; str 4-5) Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih crkava odràna Svetska misionarska konferencija (International Missionary Society), na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovremeno sa ovim pokretom delovao je i pokret @ivot i rad (Life and Work) ~iji je zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnim ìvotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948. godine ujediniti u tzv. Svetski savez crkava (The World Council of Churches) sa sedi{tem u @enevi. Paralelno sa ovom te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenih me|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewe sveta. Tako je 1914. godine formirana u [vajcarskoj tzv. Liga naroda koja predstavqa za~etak Organizacije ujediwenih nacija. U delovawu oba ova pokreta primetna je jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima ìvota ali ne u li~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini, radi se o jednoj hilijasti~koj ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja se projavquje u raznim vidovima kroz papizam, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete sli~ne orijentacije. Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo je pravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom prema svakoj modernisti~koj reinterpretaciji hri{}anstva i stavom da je istinsko merilo i na~in prevazilaèwa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~oveka Gospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi moè ostvariti jedino u pravoslavnoj crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. pri~e{}u i jedinstvenom ispovedawu apo741
stolske vere. Trebalo je, dakle, uvu}i i pravoslavnu crkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o crkvi ekumenisti~kom eklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imaju najve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom svetu. (Carigradska i Moskovska) (isto; str 5-6) U me|uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji je kona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog saveza crkava. êtiri godine kasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952. g. u kojoj poziva sve poglavare pomesnih pravoslavnih crkava da se pridruè Svetskom savezu crkava. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi potreba pribliàvawa naroda i nacija u ciqu suo~avawa sa velikim problemima sada{wice. Patrijarh hvali SSC, jer on omogu}ava zajedni~ke aktivnosti crkava i razvija kooperaciju. Sve u svemu radi se o dokumentu potpuno sekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me|unarodnoj politici i diplomatiji. Ve} od 1952. g. pojedine pravoslavne pomesne crkve po~ele su da se ukqu~uju u SSC, a 1955. g. Vaseqenska patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centralu SSC, u @enevi. Godine 1959, Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sa predstavnicima svih pravoslavnih crkava. Na ovome skupu ekumenizam je prakti~no u{ao me|u zidove pravoslavqa. Od 1961. pravoslavni ekumenisti sazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. Godine 1964. odràna je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanski arhiepiskop i generalni sekretar SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavni ekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode dijalozi sa jereticima na ravnopravnoj osnovi. Pored toga afirmisano je pravo da svaka pomesna pravoslavna crkva samostalno neguje bratske odnose sa jereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sa rimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protiv papske jeresi iz 1054. g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama. (isto; str 11-12) Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ iz perioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947) godine. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopa ameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~ni pozdrav nazivaju}i ga drugim Prete~om!?! Wegovim dolaskom na carigradski presto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u pravoslavnu crkvu. U svojoj ekumenisti~koj teologiji jedinstva crkava patrijarh Atinagora polazi od ~iwenice da me|u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika. Sve one ~ine jednu jedinstvenu katoli~ansku i apostolsku crkvu, mada je me|u wima do{lo do izvesnog otu|ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji se postavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove. Dosada{wi poku{aji ostvarewa jedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatske razlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagora, smatraju}i da je sada do742
{lo novo vreme, vreme Svetog Duha veruje da je jedini put ka jedinstvu dijalog qubavi kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jedne i nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svega jednostavno ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele i potruditi se da uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi. Kako i sam u svojoj nadahnutoj besedi kaè: Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost. Hri{}anstvo, po re~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijom pomirewa. O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa, posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetih mu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je pravoslavna crkva jedina istinita Crkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizam pro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom. Drè}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno ponovo osnuju jednu Svetu katoli~ansku i apostolsku crkvu, da ponovo na|u Hrista. Ali na koji na~in? Mi kao sredstvo sjediwewa predlaèmo Svetu ~a{u... kaè u jednoj besedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris je osnovni ciq dijaloga qubavi. Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sve razlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obavezna za druge. Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodno ukinuti anateme iz 1054. godine, {to je i sve~ano u~iweno 7. 12. 1965. Jednostavnim potezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska crkva progla{ena je za sestrinsku crkvu. Nakon ovoga, u obra}awu carigradskog patrijarha i wegovih mitropolita papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i titule uobi~ajeni za odnose izme|u dve sestrinske pravoslavne crkve. [tavi{e, ime pape se unosi u diptihe Carigradske crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqa priznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu|ene Svetim ocima i Svetim saborima. Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojoj su{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva, {to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide pa. trijarh Atinagora i papa Pavle VI. Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogled patrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednog pravoslavnog episkopa. On u potpunosti izraàva jereti~ko shvatawe Boga i vere, i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznaboà~kim i jereti~kim u~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost za modernizacijom i reformacijom pravoslavne crkve, wenih crkvenih obi~aja i pravila ìvota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemo potpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvawe duhovnog identiteta pravoslavne crkve. U svakom slu~aju, kao i u svim prethodno navedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. (isto; str 12-14)
743
Zvani~na Srpska crkva je pred svim ovim }utala. Jedino se ~uo glas arhimandrita Justina elijskog, koji je u posleratnom periodu op{te apostasije i kolaboracionizma sa bezbo`nim vlastima, bio i ostao duhovni patrijarh pravoslavnog srpskog naroda. On je, duboko ose}aju}i i liturgijski proìvqavaju}i duh apostolske i svetoota~ke istine napisao povodom patrijarha Atinagore: A patrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem svojim re~ima i delima sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu i svespasonosnu istinu pravoslavne crkve i vere, priznavaju}i rimskog vrhovnog prvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u..... Ove re~i jasno izraàvaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema patrijarhu jeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada koje naslednici patrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawe zvani~nika crkve. Svi ovi doga|aji i aktivnosti prvojerarha Carigradske crkve i wegovih istomi{qenika {irom pravoslavnog sveta plasti~no odraàvaju osnovni duh filosofije 20. veka koja, iako razjediwena u stotinama raznih filosofskih pravaca i ideologija, ipak ima zajedni~ki imeniteq. Wu je mo`da najjasnije izrazio Ivan Karamazov, koji kaè: Bog je mrtav, zato ~ovek postaje Bog i sve je mogu}e. Ova misao je sr` savremenog nihilizma, anarhizma i ekumenizma. Ekumenisti uporno spomiwu sintagmu Nova epoha. U korenu te ideje leì drevna jeres hilijazma, jer {ta bi drugo moglo opravdati takve radikalne promene i monstruozna izopa~ewa pravoslavqa osim ~iwenice da ulazimo u nove istorijske okolnosti, novu vrstu vremena u kojoj ideje pro{losti vi{e nisu va`ne. Osnovni rukovodilac svih ovih kretawa zapravo je duh vremena. Rimokatoli~ka crkva vekovima vodi borbu da preobrazi hri{}anstvo u humanizam. Na Drugom vatikanskom koncilu istaknuta je potreba osavremewewa crkve u svakom pogledu aggiornamento (osavremewewe). Papa Pavle VI proro~ki izjavquje: VOX TEMPI VOX DEI (Glas vremena je glas Bo`ji). Koliko je to samo suprotno svetoota~kom na~inu razmi{qawa velikog ispovednika pravoslavqa Sv. Atanasija Velikog, koji je govorio Znajte da moramo da sluìmo ne (ovom) vremenu ve} Bogu. Bilo je, dakle, potrebno da se reforma sprovede i na Istoku. Patrijarh Atinagora je uporno radio na uvo|ewu novog duha u crkvu ne obaziru}i se na to da time kr{i desetine kanona i celokupnu sve{tenu tradiciju crkve. Uostalom, wegovi istomi{qenici nikada nisu ni poku{avali da ga opravdaju kao teologa ili tradicionalistu. Za wih je on prorok novog vremena ~ije se ideje ne mogu osuditi zato {to on ve} ìvi u novom vremenu ispred svoga vremena i svoje generacije. Sam patrijarh ~esto je govorio o Tre}em dobu Svetoga Duha. Radi se o staroj hilijasti~koj ideji koju je propovedao i Ber|ajev, a moè se pratiti u pro{lost direktno do Joakima od Fiore, a indirektno do montanista. Ideja Novog doba proìma gotovo celu evropsku misao u periodu posledwa dva veka. Ove ideje posebno su aktuelne u mnogim savremenim pokretima objediwenim pod imenom New Age (Novo doba), ili The Age of Aquarius (Doba vodolije) {to ozna~ava po~etak novog astrolo{kog ciklusa i
744
kraj jednog civilizacijskog perioda u kome je dominiralo hri{}anstvo. U nameri da kona~no ot{krinu dveri hiqadugodi{weg carstva mira i blagostawa na zemqi, glavni inspiratori ovih ideja konstantno su forsirali pojam progresa koji je kqu~na re~ svih evropskih revolucija. Stalno se govori o novoj moralnosti, novom poimawu religije, bratstvu svih naroda i vera, toleranciji i kompromisu, prole}u hri{}anstva i potrebi reinterpretacije pojma crkve. A sve ove pomenute ideje, pored wima sli~nih, u oblasti politike i ekonomije sastavni su deo Novog svetskog poretka, koji ima za ciq da izvr{i prepravku Bo`jeg poretka, i da stvori qudsko carstvo na zemqi bez Boga. Naàlost, i pored verovatno iskrenih dobrih namera nekih naivnih ekumenista, ovaj pokret sluì upravo sasvim suprotnom ciqu, uni{tewu crkve i pravoslavne vere i ostvarewu zemaqskoga carstva Antihrista. (isto; str 19-20) Od 17. do 24. juna 1993. odràna je 7. plenarna sednica Me{ovite me|unarodne komisije za bogoslovski dijalog izme|u pravoslavnih i rimokatolika na teolo{koj {koli u Balamandu, blizu Tripolija u severnom Libanu. Na woj je u~estvovalo 24 predstavnika Rimokatoli~ke crkve i 13 pravoslavnih delegata koji su predstavqali 9 od 15 pravoslavnih crkava. Kopredsednici su bili arhiepiskop Stilijan i kardinal Edvard Kasidi. Zajedni~ka komisija se bavila teolo{kim i prakti~nim pitawima koja su nastala zbog aktivnosti unijatskih zajednica koje su nedavno oìvele u Centralnoj i Isto~noj Evropi. Na kraju, komisija je razradila tekst koji je pripremqen od strane Koordinacionog komiteta u junu 1991. g. u Ari~iju kod Rima, pod naslovom Unija, stari metod sjediwewa i sada{we traèwe potpunog op{tewa. U ovom dokumentu ostvareni su slede}i osnovni ciqevi Rima: potpuna reinterpretacija pravoslavne patristi~ke eklisiologije i prihvatawe papisti~kog tuma~ewa nastanka i uloge tzv. unijatskih crkava, mada je unija odba~ena kao model i na~in sjediwewa koji pripada pro{losti (tzv. teologija mosta); potpuno priznavawe Rimokatoli~ke crkve kao sestrinske crkve od strane pravoslavnih, kao i priznawe svih wihovih svetih tajni; priznawe pravoslavne strane da unijatske zajednice imaju pravo da i daqe egzistiraju; pravoslavna strana je prakti~no podràla osnovne principe deklaracije Drugog vatikanskog koncila o tzv. isto~nim crkvama, uz jo{ ve}e ustupke. 1. Jedan od va`nijih principa, u Balamandskom tekstu, koji su pravoslavni pismeno podràli jeste princip uzajamnog priznavawa rimokatolika i pravoslavnih kao dvaju sestrinskih crkava. U tekstu se konkretno kaè: Katolici i pravoslavni opet otkrivaju jedni druge kao sestrinske crkve (~l.12) i priznavaju jedni druge kao sestrinske crkve. (~l.14) Naziv sestrinske crkve nije tek samo stvar diplomatske pristojnosti, ve} je fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka kategorija. U vezi sa teologijom sestrinskih crkava stoji i teologija o tzv. dva plu}na krila i dvostrukom predawu (isto~nom i rimskom, tj. latinskom), na osnovu koje papisti ~vrsto brane daqe postojawe unijatskih crkava. Zaista je neverovatno kako se stavovi pojedinih ekumenista brzo mewaju. Kopredsednik me{ovite komisije u Balamandu, mitropolit Stilijan
745
australijski je jo{ pre nekoliko godina (1985. i 1987) otvoreno tvrdio da se Rim usudio da promeni veru u najva`nijim ta~kama, da je crkva podeqena na Isto~nu i Zapadnu i da {tovi{e u podeqenom hri{}anstvu, papa nije prvi me|u jednakim, ~ak ni jednaki me|u jednakim, ... do te mere da je sada{wi papa u {izmi i jeresi, da je papizam u raznim periodima uveo ne~uvene jeresi u rimski katoli~ki svet, te da je nemogu}e da smatramo Rimokatoli~ku crkvu jednakom po statusu bilo kojoj autokefalnoj ili pomesnoj crkvi ili institucijom od koje moèmo da primimo darove Svetoga Duha i spasewe. Samo nekoliko godina kasnije predsedava saboru koji sve ove ta~ke tuma~i potpuno suprotno. O tempora, o mores! 2. Sa obe strane se priznaje da ono {to je Hristos poverio svojoj crkvi ispovedawe apostolske vere, u~estvovawe u istim svetim tajnama, i iznad svega, jedno sve{tenstvo koje sve{tenodejstvuje jednu `rtvu Hristovu, apostolsko prejemstvo episkopa ne moè se smatrati ekskluzivnim posedom jedne od na{ih crkava. (~l.13) Pravoslavni ekumenisti vi{e ne veruju u sotiriolo{ku i eklisiolo{ku ekskluzivnost pravoslavqa, kao jedne i jedine Crkve Hristove, posebno kada uzmemo u obzir ~iwenicu, da su se u Be~u, 1990. godine, jednodu{no saglasili sa rimokatolicima u izjavi koja je u najblaù ruku ne~uvena. 3. ...Jasno je da se u tom smislu iskqu~uje svaka vrsta prekr{tavawa. (nastavak ~l. 13) Teologija povratka se balamandskim sporazumom potpuno odbacuje. (tj. prelazak nepravoslavnih hri{}ana u pravoslavnu crkvu preko jednog i jedinstvenog svetog kr{tewa). Nova eklisiolo{ka osnova op{tewa, koju su obe crkve prihvatile u svom dijalogu, diktira da one obe odbace teologiju povratka. Ovim pravoslavni ekumenisti odbacuju ono {to je pravoslavna crkva u svojoj ota~koj i sinodalnoj tradiciji uvek prihvatala konsenzusom ve} 10 vekova da su latini jeretici i nekr{teni, da im je potrebno kr{tewe, da oni koji se vra}aju iz latinstva trebaju da se krste, bespogovorno i obavezno. Prihvatawe ova tri pomenuta principa ~ini sr` balamandskog sporazuma jer po tvr|ewu ekumenista, me|usobno priznavawe apostolske tradicije, eklisiolo{ke i svetotajinske strukture dve crkve, zaista ih ~ini sestrinskim crkvama usprkos dogmatskim razlikama koje jo{ postoje i koje ne dozvoqavaju wihovo puno kanonsko op{tewe. Ovakvim stavom se stvara svojevrsna eklisiolo{ka {izofrenija i o~igledan dogmatski sinkretizam. (isto; str 55-57) 4. [to se ti~e isto~nih katoli~kih crkava (Me{ovita komisija pa`qivo izbegava o~igledno problemati~an termin unijatske crkve) jasno je da one kao deo katoli~ke zajednice i imaju pravo da postoje i da deluju kako bi odgovorile duhovnim potrebama svojih vernika. (~l. 3) Ovom deklaracijom pravoslavna crkva priznaje katoli~ku crkvu u wenoj puno}i kao sestrinsku crkvu i indirektno priznaje i Isto~ne katoli~ke crkve (na osnovu toga i tzv. unijatske crkve su sestrinske crkve). Prakti~no se moè re}i da su unijati posle Balamanda iza{li sa ve}im pravima na postojawe i delovawe nego {to su im predvi|ena dekretom Dru746
gog vatikanskog koncila (Orientalium ecclesiarum), jer pravoslavni ne samo da ne osporavaju wihovo postojawe, nego ih de facto priznaju za sestrinske crkve. Potpisivawe jednog ovakvog stava, u najmawu ruku je kontradiktorno, jer ako se osu|uje unija kao metod sjediwewa i sa wom svaki prozelitizam, kakav je daqi smisao postojawa ovih zajednica koje su plod takvog delovawa i kao takve stalni su povod za nastavak prozelitizma na {tetu pravoslavne crkve. (isto; str 58) 5. Takozvane Isto~ne crkve (tj. unijate) treba potpuno ukqu~iti... u dijalog qubavi... i da u|u u bogoslovski dijalog sa svim prakti~nim obavezama koje iz wega budu proisticale. (~l. 16, vidi i ~l. 34) Ovaj, kao i drugi stavovi sa kojima su se saglasili pravoslavni predstavnici u Balamandu u pogledu pitawa unijata, u potpunosti negira stav tzv. Tre}e svepravoslavne konferencije (Rodos 1-15. novembar 1964. g), koja je zauzela dosta o{tar stav prema dekretu o Isto~nim crkvama donesenom na Drugom vatikanskom koncilu i potvrdila svoje stanovi{te po kome ukidawe unijatskih zajednica predstavqa neophodan uslov za po~etak dijaloga. Tada je traèno potpuno povla~ewe iz svih pravoslavnih zemaqa unijatskih agenata i vatikanskih propagandista i potpuna inkorporacija tzv. unijatskih crkava u Rimsku crkvu, jer su unija i dijalog istovremeno nemogu}i. Ali, ovde u Balamandu vidimo potpunu kapitulaciju po tom pitawu i pobedu vatikanske diplomatije. 6. Episkopi i sve{tenici imaju obavezu pred Bogom da po{tuju vlast, koju je Sveti Duh dao episkopima i sve{tenicima drugih crkava i zato da ne izbegavaju da se ukqu~uju u duhovni ìvot vernika te crkve...po{tuju}i svetotajinski poredak druge crkve. Tako|e je potrebno da se katoli~ki i pravoslavni episkopi me|usobno savetuju kako bi izbegli paralelne misionarske aktivnosti... (~l. 29) Vera u svetotajinsku realnost podrazumeva po{tovawe prema bogosluèwima drugih crkava. (~l. 28) Ovo je potpuni dogmatski minimalizam, sinkretizam i gaèwe sve{tenog kanonskog prava pravoslavne crkve, implementacija ekumenisti~ke patrijarhalne enciklike iz 1920. g. u najsavr{enijem vidu. Insistirawe na saradwi na svim nivoima crkvenog ìvota nova je strategija Rima prema pravoslavnima. Kod svih pomenutih principa iz Balamanda jasna je geneza nastanka: Rim odlu~uje @eneva potvr|uje Fanar potpisuje. Tri centra dogmatskog sinkretizma idu pod ruku. I ovde se eksplicitno priznaje postojawe punova`ne svete tajne sve{tenstva kod papista. Samim tim i wihove sve ostale svete tajne su ispravne i spasonosne. Pitamo se, koliko je jo{ ostalo vremena dok se ne ostvari ono {to je potpisano? 7. Posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu budu}ih sve{tenika...Ovo obrazovawe u svome sadràju treba da bude afirmativno prema drugim crkvama. Svi trebaju od po~etka da se upoznaju sa apostolskim nasle|em druge crkve i autenti~no{}u wenog svetotajinskog ìvota. Svima je potrebno omogu}iti jedan ~astan i celovit uvid u istoriju, zasnovan na usagla{enoj i zajedni~koj istoriografiji dvaju crkava. Na taj na~in pomo}i }emo da se razbiju predrasude i izbegnu}emo da se istorija koristi u svrhu konfrontacija. (~l. 30)
747
Jo{ jedan korak dole na lestvici kompromisa savesti. Vatikan uporno radi na razvijawu kulta la`nog pokajawa kolektivne krivice, i papa traì opro{taj na uop{ten na~in, u kolektivisti~kom kontekstu, {to je sasvim bez ikakve vrednosti jer se konkretni doga|aji uop{te ne spomiwu. Sada i pravoslavni ekumenisti u~estvuju u prawu savesti i kriminalnih aktivnosti Rima i unijatskih crkava prihvatawem papskog mita o tzv. o~i{}ewu pam}ewa na obe strane, o nesporazumu motiva i jednakoj teìni odgovornosti, zajedni~koj odgovornosti za istorijske gre{ke kao i me|usobnom pra{tawu. Na osnovu razrade ovih osnovnih principa i elemenata balamandskog sporazuma moèmo da steknemo neku sliku o trenutnom stawu i smerovima dijaloga izme|u Fanara i Rima. Prakti~no, stvoreni su svi uslovi za uniju koja je potpuno mogu}a i bez trenutno potpune saglasnosti u va`nim dogmatskim pitawima koji se minimalizuju i svode na lokalnu bogoslovsku tradiciju neobaveznu za drugu sestrinsku crkvu. Sasvim je jasno da dijalog ne samo da nije omogu}io nepravoslavnima da upoznaju istinu pravoslavqa i da se postepeno vrate bogoslovskoj tradiciji otaca, ve} je za latine posluìo kao trojanski kow kojim su uspeli da uti~u na pravoslavne da promene svoje osnovne eklisiolo{ke i kanonske principe i postavke. Zastupawem teorije da evharistijsko op{tewe nije toliko vidqivi znak dogmatskog jedinstva koliko pre svega sredstvo za postizawe jedinstva, ubrzano se stvaraju uslovi za vaspostavqawe zajedni~kog pri~e{}ivawa, zasnovanog na teologiji sestrinskih crkava i tzv. kr{tewskoj teologiji. Na kraju ovog pregleda balamondskog sporazuma ne moèmo a da se ne zapitamo, da li je Balamand otvorena pobeda vatikanske diplomatije ili ne? Da li je on realizacija principa Vatikanskog koncila ili je oti{ao jo{ daqe? Da li smo u krivu kada govorimo o postignutoj uniji u Balamondu? Ubrzo posle sporazuma u Balamondu, Sveta Gora je izdala jednu poduù Deklaraciju u kojoj su istaknute ozbiqne strepwe pred zakqu~cima pomenutog sporazuma. U svojoj deklaraciji svetogorski monasi osu|uju balamondsku uniju i pozivaju odgovorne da {to pre daju obja{wewe za svoje postupke. Kakvi su, me|utim, odgovori usledili, to moèmo jasno videti iz ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada i drugih pomesnih crkava u narednom periodu. Naime, svepravoslavna delegacija je u julu 1993. uzela u~e{}e u Svetskom ekumenskom skupu omladine i studenata u okviru SSC, u Brazilu, gde je preovladavala sinkretisti~ka atmosfera, kori{tena je nehri{}anska simbolika (znaci jin i jang), a jedan od glavnih predava~a bila je, dr âng iz Koreje, koja nam je dobro poznata iz Kanbere, po svojim spiritisti~kim ritualima. Pored toga skupa, pravoslavni predstavnici u~estvuju na Petoj konferenciji po pitawima vere i poretka u organizaciji SSC, u {panskom gradu Santjago de Kompostela te iste godine u avgustu mesecu. Nakon toga usledila je ve} pomenuta poseta patrijarha Vartolomeja Upsali, a u septembru predstavnici pravoslavnih crkava u~estvovali su na Panreligioznom skupu u Milanu. Pravoslavni predstavnici u~estvuju i u Drugom svetskom parlamentu religija u îkagu, a u novembru iste godine sklapaju predunionisti~ki sporazum sa monofizitima. Da balamondski sporazum nije tek jedan bezna748
~ajni sastanak, ve} veoma vaàn ekumenisti~ki skup potvr|uje i sam patrijarh Vartolomej koji je do sada u nekoliko prilika podrào wegove odluke. Ipak, mo`da najdaqe od svih ide rumunski mitropolit Nikolaj banatski, koji na sva usta hvali tekst iz Libana i otvoreno propoveda teologiju sestrinskih crkava i tzv. teologiju dva plu}na krila. (isto; str 59-61) Rimokatoli~ka crkva danas predstavqa samo naizgled jednu jedinstvenu versku instituciju, po{to u wenim okvirima vidqivog kanonskog ustrojstva postoje veoma raznoliki stavovi i duboke unutra{we podvojenosti po osnovnim pitawima hri{}anske vere. Po{to se radi o jednoj pseudo-crkvenoj organizaciji koja ne poseduje unutra{wu koheziju crkve koju rukovodi i ~uva blagodat Svetoga Duha, Rimokatoli~ka crkva zasnovana je na ~vrstom autoritetu vlasti rimskog pape. U woj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska crkva zamewen duhom papizma. Bez sna`nog kulta papizma, koji je osnovni kamen temeqac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na hiqade sekti. Otuda su rimokatolici spremni da se odreknu svega osim papizma koji je ujedno i glavni generator svih dogmatskih i kanonskih anomalija Rima. Danas se Rimokatoli~ka crkva nalazi u veoma nezavidnom poloàju. Pod stalnim pritiskom evropskog racionalisti~kog i humanisti~kog duha, koji je i nastao u wenom okriqu i otrgao se od wene kontrole, ona je prinu|ena da svoj opstanak traì u konstantnom prilago|avawu i saobraàvawu ovome svetu i veku i da svoje Evan|eqe sve vi{e humanizuje i osavremewava poku{avaju}i na taj na~in da odrì neki privid kontinuiteta tradicije, ali jo{ vi{e da odrì korak sa vremenom. Veoma je naivno mi{qewe mnogih pravoslavnih hri{}ana koji sawaju o uniji sa Rimom da }e se jedinstvo ostvariti kada Rimska crkva odlu~i da ispravi neke svoje pogre{ke. Zaboravqa se pritom na ~iwenicu da je hri{}anski Zapad ve} deset vekova odvojen od stabla Crkve Hristove, da osu{enim ìlama wihovih odse~enih grana ve} odavno ne struji ìvonosni sok boànske blagodati. Na wima je tek ponegde ostao koji zeleni listi}, ali blagodatnih plodova istinske i nepatvorene svetosti nema. Zato se konkretno moè govoriti samo o povratku pojedinaca ili grupa rimokatolika u naru~je Majke crkve, ali nipo{to o sjediwewu jednog celog obolelog organizma sa pravoslavnom crkvom. Zaista, rimokatoli~ka zajednica samo spoqa poseduje obli~je crkve, a u su{tini je zasnovana na sasvim druga~ijim temeqima, odi{e sasvim druga~ijim duhom i mi{qu nego pravoslavna crkva. To su izvesne konstante koje su prakti~no nepromewive jer su ve} kroz vekove dobile vrednost tradicije i na wima je izgra|ena celokupna gra|evina papizma. Da bi rimokatolik istinski postao pravoslavan potrebno je da se u wemu rodi celi jedan novi svet, da pro|e kroz celoviti proces preumqewa. Nipo{to nije dovoqna samo deklarativna izjava da priznaje i prihvata ono {to u~i pravoslavna crkva, da pro~ita Simbol vere bez Filioque ili da prihvati druga pravoslavna u~ewa. To posebno vredi u slu~aju papisti~kih klirika i teologa koji su duboko inficirani jereti~kim umovawem. Danas u pravoslavnom svetu nije retka pojava da nedovoqno opravoslavqeni obra}enici iz papizma, posebno oni koji su dobili sve{teni ~in, i daqe razmi{qaju na stari na~in.
749
Za celu pravoslavnu crkvu bi bilo krajwe pogibeqno uspostavqawe unije sa Rimom. Ta unija bi jedino mogla biti zasnovana na nekom kompromisu bez pokajawa, na priznawu zajedni~ke krivice i odgovornosti. Tada bi se vrata Crkve Hristove {irom otvorila za nesmetani priliv najrazornijih duhovnih anomalija, novotarija i racionalisti~kih teorija koje razdiru unutra{wi ìvot rimokatoli~kog sveta. To bi izazvalo sna`nu reakciju svih onih pravoslavaca koji bi, u nastojawu da sa~uvaju kontinuitet tradicije i duha, bili prisiqeni da se odvoje od zvani~ne crkve ukoliko se ona sjedini sa Rimom. U svakom slu~aju ovakva unija ne samo da ne bi donela mir crkvi, ve} bi dovela do novih raskola. @ivi i zdravi organizam pravoslavne crkve ne moè da prihvati jedno nepokajano i obolelo tkivo, jer ako se ono pricepi na wegovoj periferiji ponovo otpada, zajedno sa onim delom tkiva koje je ono zarazilo. Kada se stvari sagledaju na ovoj osnovi, snovi o nekom povratku na stawe pre 1054. g. sasvim su iluzorni. Problem vi{e nije ni u pitawu Filioque, problemu papolatrije i vlasti u crkvi kao i drugim dogmatskim razlikama, ve} u jednom duhu papizma koji je u stalnom i dinami~kom prilago|avawu duhu ovoga sveta i veka i koji opet generi{e sve druge razlike. Taj duh sam po sebi nema ni{ta zajedni~ko sa blagodatnim duhom pravoslavne crkve. U tom smislu aktivnost pravoslavne crkve trebala bi iskqu~ivo da se ogleda u svedo~ewu istinskog, svetoota~kog pravoslavqa uz nepokolebivo ispovedawe da je jedina istina pod suncem, Hristos Gospod i wegova Sveta saborna i apostolska pravoslavna crkva. Tada bi crkva pravoslavna postala uto~i{te svim onim hri{}anima koji su èdni ìve vode evan|elske. Naàlost, ekumenskim pokretom ova uloga crkve je potpuno izneverena. U strahu da se wen tvrd i nepopustqiv stav ne shvati u dana{wa vremena tolerancije i humanizma kao fanati~an i primitivan, pravoslavni jerarsi i teolozi hitaju da u duhu novog vremena razvijaju licemerni dijalog qubavi sa Rimom i sve uùrbanije traè (ne)~astan kompromis na osnovu koga bi se proglasila unija sa sestrinskom crkvom u Rimu. Danas se zvani~ni kurs Vatikana nalazi razapet izme|u sasvim protivre~nih strujawa sa desne i leve strane. Tradicionalisti koji drè desno krilo na sve mogu}e na~ine nastoje da zaustave nezadrìvu modernizaciju koja je otpo~ela sa Drugim vatikanskim koncilom. (Na toj poziciji stoji i kontroverzni kardinal Lefevr i wegovi sledbenici koji ve} decenijama prkose novom kursu Rima). S druge strane liberalni krugovi poku{avaju pritiskom na Vatikan da ozakone ukidawe celibata sve{tenstvu, rukopolagawe èna, afirmaciju prava homoseksualaca, liberalniji stav prema masoneriji, ve}u autonomiju i slobodu od Rima, modernizaciju kulta i dr. U tim krugovima, prvenstveno na ameri~kom i azijskom kontinentu, ali i u Evropi, ve} se odavno ide u pravcu sve ve}eg sinkretizma. U Latinskoj Americi sve su ~e{}e pojave uvo|ewa izvesnih paganskih kultova u katoli~ku bogoslu`benu praksu. U Indiji se sve vi{e propagira neka vrsta hindukatolicizma, u mnogim kontemplativnim manastirima uvode se metode joge i isto~nih meditacija. Na poqu dru{tveno-politi~kog ìvota ide se i ka proìmawu marksizma i drugih levih ideja sa hri{}anstvom. (isto; str 61-63)
750
Pitawe seksualnih (~itaj nastranih) mawina tako|e postaje aktuelno. U ro~ersterskoj nadbiskupiji u Engleskoj, u aprilu 1994. g. odràn je tronedeqni seminar o poloàju homoseksualaca u Rimokatoli~koj crkvi. Sa crkvene predikaonice vernici su mogli da slu{aju vrlo avangardne besede biskupa Metjua Klarka, velikog pobornika ovog na~ina ìvota i profesora teologije Darela Lansa koji je izme|u ostalog izneo neverovatnu tvrdwu da su najstariji obredi u Rimokatoli~koj crkvi bili u stvari homoseksualni bra~ni rituali. Predavawa seminara bila su za~iwena ispovestima pojedinih vernika koji su iznosili svoja zapaàwa po ovom pitawu. Sada{wi papa, Jovan Pavle II, trudi se da balansira izme|u dva suprotna tabora. Dok nepokolebivo drì pitawe celibata i tradicionalni stav prema abortusu ipak, da bi udovoqio i drugoj strani daleko ide u prihvatawu raznih sinkretisti~kih ideja. Jo{ 1983. godine, kada je izdano novo Kanonsko pravo, izuzeta je kazna ekskomunikacijom za ~lanove masonskog pokreta. Papa na svojim putovawima aktivno u~estvuje u raznim paganskim obredima. Tako je u avgustu 1985. godine prisustvovao animisti~kim ritualima u svetoj {umi pored Lome i paganskim obredima u Togovilu. Pred muslimanima otvoreno govori da hri{}ani i muslimani imaju istoga Boga, a prilikom posete Indiji 1986. godine, TV kamere su zabeleìle i detaq kada papa primio na ~elo znak tilak od jedne hinduisti~ke sve{tenice. Jovan Pavle II je prvi rimski papa koji je posetio veliku rimsku sinagogu i prisustvovao slu`bi. Svi ovi papini ispadi ~esto su bili na meti tradicionalisti~kih krugova i {tampe. (isto; str 63-64) Da bi se celokupna institucija odràla usled ovih dezintegracionih sila Vatikan jo{ intenzivira ulogu papskog kulta kao su{tinskog kohezivnog elementa. Prilikom svojih redovnih javnih audijencija papa sve ~e{}e isti~e svoju ulogu Hristovog namesnika kao nepogre{ivog duhovnog vo|e i nosioca crkvene vlasti. Nagla{avawe ovih ideja je pre svega od unutra{weg zna~aja za rimokatoli~ku zajednicu, jer je jedino snaàn autoritet pape u stawu da disciplinuje buntovne biskupe i teologe koji ne misle na isti na~in kao Rim. U svojim obra}awima vernicima papa je vi{e puta isticao da je rimski episkop nosilac posebne harizme koju je Gospod dao apostolu Petru, koja ga onemogu}ava da gre{i po pitawima vere i morala, i to ne samo kada govori ex cathedra (kako je utvr|eno tzv. dogmom o nepogre{ivosti). Drugim re~ima, Sveti Duh ekskluzivno ~uva papu od pogre{aka i crkva je nepogre{iva samim tim {to je vodi nepogre{iv pastir. Otuda je crkva za rimokatolike nezamisliva bez one uloge pape koja je definisana Prvim vatikanskim koncilom. Na osnovu svega ovoga te{ko je razumeti kakvog smisla ima daqi pravoslavno-rimokatoli~ki dijalog kada se radi o ovako fundamentalnim razlikama, koje nisu samo posledica kulturnoistorijskih razlika koje bi se nekako i mogle prevladati dijalogom, ve} su sasvim suprotnih teolo{kih osnova i shvatawa su{tine crkve i domostroja spasewa. Ono {to pravoslavna crkva najvi{e moè da u~ini za `rtve papisti~ke jeresi jeste da nepokolebqivo i otvoreno svedo~i svetoota~ku istinu spasewa i da o~uva svoje u~ewe neoskvrweno duhom ovoga sveta. Tada }e veliki broj rimoka751
tolika, protestanata i drugih jeretika u pravoslavnoj crkvi poznati ono {to su traìli u svojim pseudo-crkvama. (isto; str 64-65) Osnovni ciq i zadatak ekumenskog pokreta jeste reinterpretacija hri{}anstva ili drugim re~ima, potpuno uni{tewe pravoslavqa. Dijalozi izme|u raznih hri{}anskih konfesija, ali i hri{}anstva sa islamom i judaizmom, kao i drugim religijama jednostavno su karike u lancu op{teg plana za ujediwewe celog ~ove~anstva. (isto; str 72) îwenica da ekumenisti~ki pokret, koji je po~eo da radi na jedinstvu hri{}ana sve intenzivnije pro{iruje dijalog i kontakte sa nehri{}anima (primer Kanbere, Asizija, Milana itd), pokazuje da se ciqevi ekumenizma ne iscrpquju na sjediwewu hri{}anskih konfesija. Ali upravo na tom planu zadatak je najteì, jer je istinsko hri{}anstvo, koje jedino poseduje pravoslavna crkva Hristova, glavna opasnost za celu ideju. Otuda toliko nastojawa da se pravoslavqe razvodni sjediwewem sa drugim jeresima. Tada ostvarewe ostatka plana ne}e biti nimalo te{ko po{to ve}ina drugih religija ne apsolutizuje svoje u~ewe kao jedino ispravno. Dakle, potrebno je jedinstvo u raznolikosti. Drugim re~ima, zadatak nije stvoriti jednu novu religiju sa unificiranim kultom i u~ewem, ve} radije proglasiti sve religije manifestacijama jedne iste duhovne stvarnosti. Ove ideje otvoreno razvija i slobodno zidarstvo, koje je po mi{qewu mnogih duhovnih autoriteta upravo glavni pokreta~ celog pokreta koji deluje na dva plana: ekonomsko-poli~kom ujediwewu sveta i religioznom. Zato su ve}ina aktera svetskog ekumenizma, ako ne direktno ukqu~eni, onda barem pod velikim uticajem svetske masonerije. Pitamo se da li je mogu}e biti mason, a ujedno i hri{}anin? Kod okorelih ekumenista tu nema dileme. Oni hri{}anstvo shvataju na jedan drugi na~in, ta~nije kao jedan od najsna`nijih i najautenti~nijih izraza boànske istine, mada, svakako, ne i jedini. (isto; str 73) Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavqa va`nu kariku u ~itavom nizu nastojawa evropskog ~oveka da Boga zameni ~ovekom, da Carstvo Bo`je zameni carstvom ~ove~jim, da istinu zameni la`ju i nebesa trule`nom zemqom. U wemu prepoznajemo iste elemente koje moèmo da primetimo u papizmu, humanizmu, komunizmu i mnogim drugim izmima evropskog palog ~oveka. A kao podloga svega toga leì namera kneza ovoga sveta |avola da na zemqi osnuje svoje carstvo, svoju pseudocrkvu i na wegovo ~elo dovede svoga izabranika, la`nog Hrista Antihrista. To su osnovni ciqevi i pravci ekumenisti~ke jeresi. (isto; str 75)
3. Ekumenizam iz ugla Mer~evih i Stepin~evih greha

Dr Zoran Milo{evi} postavqa pitawe kako progla{ewe Merca za blaènog, kada se ima u vidu wegovo delo, uti~e na crkveno jedinstvo, tj. ekumenizam u 21. veku. Po{tovawe svetiteqa hri{}anska je tradicija od nastanka hri{}anstva. Raskolom u 11. veku rimokatolici kre}u svojim putem i od tada samostalno i samoinicijativno progla{avaju svoje svece. Da su na ovom putu odstupili od izvornog hri{}anstva svedo~i raskol u samoj Rimskoj crkvi u 16. veku, kada su se odvojili protestanti i u svom u~ewu istakli da nemaju svece. Naime, jedna od kqu~nih protestantskih primedbi rimokatolicima
752
jeste da su za svece progla{avali svakojake qude. Protestanti su sa prqavom vodom bacili i dete, tj. odrekli se svetiteqa. Danas oni ne po{tuju ni stare (do 11. veka), ni nove svetiteqe (posle 11. veka). Jedno od prvih pitawa koje se otvara povodom najavqenih beatifikacija Merca (u me|uvremenu Merc je progla{en blaènim; nap. E.B.T), [tadlera, Drinskih mu~enica itd. jeste otkud (ovakvi) sveci? Poznato je da protestanti nemaju svece, upravo zbog odbijawa da kontroverzne li~nosti Rimske crkve budu slavqene kao sveci. Izme|u izbora da uz pravu svetost stoji i neki prevarant, protestanti su odbacili i jedno i drugo. (Milo{evi}; cit. delo; str. 57-59) Naravno, ako pratimo protestantizam koji je mnogo pre pravoslavaca uo~io rimokatoli~ku manipulaciju sa svetiteqima, mora se priznati da im je motiv za ovakvo wihovo pona{awe svakako ispravan, mada ne i krajwa odluka o potpunom negirawu svetiteqstva. Kako po{tovati kao sveca Stepinca, Merca ili [tadlera? Ako bi se pretresao rimokatoli~ki kalendar, a to se sve vi{e name}e kao ekumenska potreba, u wemu bi se na{lo podosta likova koji, prema mi{qewima pravoslavnih i protestanata, nisu za po{tovawe. Prema tome, ako se analizira hri{}anska praksa (pravoslavna, protestantska i rimokatoli~ka) o~igledno je da se mora otvoriti pitawe rimskih svetiteqa i sve one koji su progla{eni politi~kim kriterijumima treba iz kalendara izbaciti. Dana{wa svetska politika name}e pravoslavnima (i drugima) kao imperativ crkveno ujediwewe (ekumenizam). Pri tome ne ulaze u su{tinu problema. Da li to zna~i da Merc, Stepinac i [tadler ostaju u crkvenom kalendaru kao sveci. Naravno, ako do|e do ujediwewa. Da li }e se, prema tome, pravoslavni i drugi moliti Stepincu, Mercu itd.? Da li }e se kao sveci na}i zajedno u kalendaru srpski novomu~enici sve{tenomu~enik Platon (Jovanovi}), episkop bawalu~ki koga su usta{e 5. maja 1941. uhapsile zajedno sa protom Du{anom Suboti}em, arhijerejskim namesnikom iz Bosanske Gradi{ke, ubili ih bacili u reku Vrbawu; sve{tenomu~enik Petar (Zimowi}), mitropolit dabro-bosanski, koga su usta{e uhapsile 12. maja 1941. godine. Prvo je bio sme{ten u zatvor Beladija, a 15. maja iste godine otpremqen je u zagreba~ki zatvor Kerestinac, gde je dobio broj 29781. Tu je obrijan i oduzeta su mu sva episkopska obele`ja. Posle te{kih muka odveden je u Koprivnicu, a potom u Jasenovac. Po svedo~ewu Jove Furtule i Jove Lubure iz sarajevskog sreza, mitropolit je ubijen u Jasenovcu i ba~en u uàrenu pe} za paqewe cigle. Mu~enik Vuka{in iz Klepaca, koga su usta{e uhvatile po~etkom Drugog svetskog rata i odvele u zloglasni logor Jasenovac. Posle uàsnih dana mu~ewa, doveden je pred usta{u koji je trebalo da izvr{i egzekuciju i koji je rekao da }e mu po{tedeti ìvot ako glasno vikne: @iveo poglavnik Ante Paveli}! Vuka{in je mirno odgovorio: Samo ti, dijete, radi svoj posao. Usta{a mu je odrezao uvo i ponovio svoj zahtev. Vuka{in je ponovio svoj odgovor. Po{to mu je odsekao i drugo uvo i nos i unakazio lice, do{ao je red i na jezik. Posle zlikova~kih re~i da usklikne poglavniku, Vuka{in je smireno ponovio: Samo ti, djete, radi svoj posao! Izbezumqeni usta{a ga je ubio i potom poludeo.
753
Sve{tenomu~enik Sava (Trlaji}), episkop gorwokarlova~ki koga su usta{e uhapsile 17. jula 1941. godine i zato~ili u Pla{kom. Posle mu~ewa usta{e su vladiku ubile. Sve{tenomu~enik Georgije \or|e Bogi}, paroh na{i~ki. Wegovo stradawe zabeleìo je Viktor Novak u znamenitoj kwizi Magnum crimen (koju dana{wi rimokatoli~ki zvani~nici nazivaju pamfletom!). No}u 17. juna 1941. godine usta{e su upale u stan Georgija i povele ga do rimokatoli~ke kapele svetog Martina gde su ga vezali za drvo, odrezali nos, u{i, jezik i bradu sa koòm. Posle ovoga iskopali su mu o~i. Napokon mu je jedan usta{a rasporio grudi i trbuh i izvadiv{i creva zamotao mu ih oko vrata. Tada je tek sve{tenik Bogi} klonuo, te su usta{e presekle konopac kojim je bio vezan za drvo i on je pao na zemqu, gde su ga najzad dotukli iz pu{aka. Za mu~eni~ko stradawe Georgija \or|a Bogi}a glavni je krivac rimokatoli~ki sve{tenik iz Na{ica Sidonije [olc. Jedan od svedoka je izjavio: On (fra [olc) je na najzverskiji na~in dao ubiti na{eg mjesnog paroha \or|a Bogi}a. Izveli su ga iz stana u pola no}i i iskasapili ga.... Sve{tenomu~enik Branko Dobrosavqevi} uhva}en je na \ur|evdan 6. maja 1941. godine na dan svoje krsne slave protu Branka uhapsile su usta{e koje je predvodio Ivan [ajfer iz Vequna. Toga dana uhap{eno je preko 500 Srba. Najpre su bili zato~eni u àndarmerijskoj stanici u Vequnu, a sutradan (7. maja) odvedeni su i poubijani kod Hrvatskog Blagaja u {umi zvanoj Kestenovac. Usta{e su naterale protu Branka da svome ìvom sinu ~ita opelo. Godine 1946, mu~eni~ke mo{ti prote Branka i ostalih stradalih Srba prenesene su u zajedni~ku grobnicu u Vequnu. Sve{tenomu~enik Rafailo (Mom~ilovi}) iguman manastira [i{atovca koga su usta{e uhapsile, zajedno sa trojicom {i{atova~kih monaha, 25. avgusta 1941. i otpremili vozom za Slavonsku Poègu. Tokom putovawa iguman Rafailo je mu~en. U logoru u Slavonskoj Poègi nastavqeno je stradawe sve{tenomonaha Rafaila. Posle nezapam}enih muka izdahnuo je 3. septembra 1941. godine. Do danas nije poznato gde je sahrawen; i drugi. Da li }e se o tome ko ostaje u kalendaru odlu~ivati argumentom politi~ke mo}i? Da li to zna~i da }e se iz kalendara izbaciti srpski novomu~enici a ostaviti Stepinac, Merc i [tadler? Jasno je da ova pitawa vape za odgovorom, ali je i jasno da progla{ewe Merca za blaènog nije ekumenski ~in. (isto; str. 61-64)
XXIV TEOLOGIJA MAFIJE

1. Savezni{tvo Vatikana i Koza nostre
îwenice koje iznose Vilijams i Ha~inson o na~inu stvarawa krvave finansijske imperije, ili kako je to Vilijams nazvao preduze}a Vatikan a.d. samo su jo{ jedna potvrda da Sveta stolica nije nikakva hri{}anska, ve} vrlo mo}na mafija{ka organizacija. Podaci koje ovi autori navode o
754
povezanosti Vatikana i sicilijanske mafije, o trì{nim {pekulacijama, o neverovatnim finansijskim transakcijama i malverzacijama, o nelegalnim transferima, prawu novca, investirawu u najja~e nacionalne i me|unarodne kompanije, ubistvima, {vercu oru`ja, droge... toliko su zastra{uju}i da vam zastaje dah. Sve ono {to mislite da postoji samo na filmu, zapravo se doga|a, a glavni akter je Sveta stolica. Deo ovog organizovanog me|unarodnog kriminala su Rimokatoli~ka crkva Vatikanska banka Opus Dei mafija vlast. Posledwih godina Vatikanska banka je u sredi{tu me|unarodnih skandala za koje se vezuju enormne sume novca, milijarde dolara i mnogobrojna ubistva. Me|utim, ona ostaje nedodirqiva. I spekulacije o ubistvu pape Jovana Pavla I (sve je ostalo samo u domenu spekulacija jer je svaka istraga bila onemogu}ena, ali podaci koji su dospeli u javnost vi{e nego jasno ukazuju na ubistvo), vezuju se upravo za ove mafija{ke poslove Vatikana. Naime, papa je najavio da planira da ra{~isti sa svim aferama i skandalima, {to je podrazumevalo i smenu svih koji su ume{ani. A, onda je iznenada prona|en mrtav. Papski tron, posle wega, preuzima Jovan Pavle II, koji zata{kava sve finansijske skandale i omogu}ava da se kriminal nastavi i oja~a. U vreme kada je na vrhuncu bila afera vezana za Banko Ambrozijano i Vatikansku banku, a Kalvi (~ovek koji je bio na ~elu Banko Ambroziano i ume{an u kriminalne poslove sa Vatikanskom bankom), pretio da }e sve da otkrije ako odlu~e da ga puste niz vodu, papa Jovan Pavle II sastao se sa wim i zamolio ga da sa~eka i da im pomogne u re{avawu problema sa Vatikanskom bankom. Ubrzo posle toga Kalvi je prona|en mrtav. Sve dokaze koji su mogli da isplivaju i da dovedu u direktnu vezu Svetu stolicu sa ubistvom Kalvija, papa Jovan Pavle II je zata{kao uz pomo} podzemqa. Istraìvawe o slu~aju Kalvi dovelo je i do otkri}a da je Opus Dei krijum~ario oru`je u Hrvatsku preko izvesnog Silvana Vitora. Tek mnogo godina kasnije prona|ene su Kalvijeve ubice, ali do danas niko nije optuèn kao nalogodavac ubistva. Papa Jovan Pavle II omogu}io je prodor mafije u wegovu voqenu Poqsku, u kojoj su do neverovatnih razmera razvili svoje delatnosti. Ha~inson navodi podatak da je tako Poqska, u kojoj do 2002. godine rasturawe droge i zavisnost gotovo da nisu postojali, postala glavno distributivno mesto za trgovinu narkoticima. Institut za verske poslove (Instituto per le Opere di Religione) ili IOR, poznatiji kao Vatikanska banka, jeste jedna od najmisterioznijih institucija na svetu. (Williams; cit. delo; str. 55) Vatikanska banka je na meti stotina zakonskih tu`bi od kojih su neke podigle `rtve holokausta tuè}i Vatikan zbog posedovawa nacisti~kog zlata, wegovog delovawa u vezi sa pacovskim kanalima i prawa nezakonito ste~enog novca. Ipak, Vatikanska banka ostaje gluva za sve prijave i optu`be za kriminalno pona{awe. Banka predstavqa fiskalnu agenciju jedne suverene dràve. Kao takva, ona se ne moè prisiliti da ispravi gre{ke, ~ak i kada su u pitawu najflagrantnija kr{ewa me|unarodnog zakona. Vatikan moè po755
stati predmetom sudskog spora samo na jedan na~in, i to tako {to bi Vatikanski Grad bio progla{en marionetskom dràvom i Vatikanska banka marionetskom institucijom. Da bi se ovo ostvarilo bilo bi neophodno Rimokatoli~ku crkvu proglasiti korumpiranom organizacijom i kao takva podleè gowewu prema odredbama uredbe protiv organizacija koje se bave reketirawem i korupcijom (Racketeer and Corrupt Organization: RICO) a koja je u bliòj pro{losti primewivana u slu~ajevima protiv ~lanova porodica koje su se bavile organizovanim kriminalom. Uprkos tome {to oni tvrde druga~ije, Vatikanska banka nije filijala Vatikanskog grada-dràve (Statto della Citta del Vaticano). Ona postoji kao zaseban entitet bez korporacijskih ili crkvenih veza sa bilo kojom drugom agencijom u okviru Svete stolice. Pod direktnom je papinom nadle`no{}u. On je jedan i jedini deoni~ar. On je vlasnik; on je kontroli{e. Za razliku od drugih finansijskih institucija, rad Vatikanske banke ne nadgledaju niti unutra{we niti spoqne agencije. Vrednost Vatikanske banke predmet je naga|awa, ~ak i za ~lanove konklave. Nema nikakvog pismenog traga kod drugih birokratija unutar Rimokatoli~ke crkve, ~ak ni izve{taja neke crkvene finansijske agencije, koji bi potvr|ivao wene posede ili ra~une. Kardinal Edmund Szoka, interni kontrolor Svete stolice rekao je istraìteqima da on nema nikakav autoritet nad Vatikanskom bankom i ne poseduje saznawa o wenom delovawu. Jo{ je bizarnija ~iwenica da Vatikanska banka svakih 10 godina uni{tava sve wene izve{taje, tako da weno delovawe ostaje tajna i za javnost i za privatna istraìvawa. Bilo ko ko se interesuje za banku, ~ak i za wenu korporacijsku strukturu, nai}i }e na gotovo praznu fasciklu u vatikanskoj arhivi. Unutra{we poslovawe u Vatikanskoj banci je neverovatno komplikovano. Po utvr|enom sistemu papiri cirkuli{u izme|u tri razli~ita, odvojena upravna odbora. U jednom su odboru kardinali visokog ranga, u drugom ugledni me|unarodni bankari a u tre}em vatikanski finansijski stru~waci zvani~nici. Wihovi lokalni propisi pod imenom chirographs ~uvaju se u Svetoj stolici. Ali ~ak ni ovi izve{taji nisu pod sudskom nadle`no{}u, tj. sud ne bi mogao izdati naredbu za pretres. Ti izve{taji ti~u se poverqivih pitawa suverene dràve i mogu se pregledati samo uz specijalnu dozvolu od pape. Vatikan poslu{no objavquje godi{wi finansijski izve{taj. Izve{taji koji prikazuju dobitke i gubitke skromnih razmera, deluju iscrpno. Oni sadrè detaqne bele{ke o prihodima i tro{kovima svake agencije u okviru Svete stolice, svake agencije izuzev Vatikanske banke. Ime ove agencije ne pojavquje se ni na jednom zavr{nom ra~unu. Iz svih objavqenih izve{taja moglo bi se zakqu~iti da ova crkvena korporacija ni ne postoji i da je Rimokatoli~ka crkva dobrotvorna institucija koja postoji od danas do sutra. Primera radi, 1990. god. Vatikan je prikazao deficit od 78 miliona dolara. Jedino {to uz ovu tvrdwu nisu spomenuli imovinu ~ija vrednost uveliko prelazi 10 milijardi dolara, a koja se ~uva u trezorima Vatikanske banke.
756
Istraìteqi koji slede pismeni trag unutar Svete stolice uvek zapadnu u }orsokak. Svi interni dokumenti ili izjave dostupne javnosti izuzimaju Vatikansku banku ili IOR od svake presude ili procedure. Oni uvek bivaju prekinuti frazama tipa ostavqaju}i po strani posebni karakter IOR-a, izuzimaju}i IOR ili uz puno po{tovawe za pravni status IOR-a. âk ni vatikanski zvani~nici ne mogu zaviriti u bogatstvo koje se ~uva u trezoru. Godine 1967, papa Pavle VI osnovao je op{ti ra~unovodstveni ured unutar Vatikana nazvan Prefektura za ekonomska pitawa Svete stolice. Osnovna namena ureda bilo je izdavawe godi{weg izve{taja o imovini i nov~anim obavezama Svete majke crkve. Papa je za {efa ovog novog odseka postavio jednog od najbliìh prijateqa, kardinala pod imenom Egidio Vagnozzi. Ipak, napori kardinala Vagnozzija odmah su osuje}eni. Zabraweno mu je da se raspituje o posedima Vatikanske banke. Takve informacije bile su dostupne samo Svetom ocu. Kardinal Vagnozzi je to ovako prokomentarisao: Potrebni su i KGB i CIA i Interpol zajedno samo da bi se stekao nagove{taj o tome koliko ima novca kao i gde se nalazi. Zahvaquju}i tajnom poslovawu, u Vatikansku banku se mogu deponovati milioni koji }e nestati na ra~unu [vajcarske banke. To se pokazalo kao idealan metod za poslovawe sa krivotvorenim hartijama od vrednosti, novcem od mafije ili nacisti~kim zlatom. Temeqi su postavqeni 9. marta 1939. godine, kada se Pije XII (biv{i kardinal Evgenije Pa}eli) popeo na papski tron. (isto; str. 56-58) Nakon pobede nad komunistima, Pije XII prvi put je video plave oblake kako se pomaqaju iz posleratne magle. Novoizabrani predsednik De Gasperi, u znak zahvalnosti Vatikanu na wegovoj podr{ci, izmenio je uslove konkordata sa Musolinijem u korist crkve. Sva preduze}a u vlasni{tvu Vatikana unutar Italije i daqe su bila oslobo|ena poreza i, kao dozvoqena poslovawa suverene dràve, oslobo|ena od upliva javnosti. Nijedan deo ogromnog crkvenog bogatstva ne}e biti podre|en vladaru. Dok je ameri~ka pomo} pristizala u Italiju, Vatikan je primio milione za revitalizaciju preduze}a kao {to su Italgas i Immobiliare. Pored toga, Trumanova administracija uz posredovawe kardinala Spelmana (Spellman) po~ela je da usmerava velike sume novca iz nelegalnih tokova Vatikanu radi konsolidacije antisovjetskih aktivnosti u Zapadnoj Evropi. U jednom od wegovih izve{taja upu}enih Rimu, Spelman je naglasio potrebu za strogom tajno{}u u vezi sa milionima ameri~kih dolara sklowenih u koferima Rimokatoli~ke crkve. Subverzivne grupe, on kaè, uze}e ovo kao zgodan izgovor za napad na ameri~ku vladu zbog novca koji {aqe u Vatikan, ~ak i ako to ne budu formulisali ba{ na taj na~in. Uz takvu stranu i doma}u podr{ku, Vatikan je postao glavni korisnik italijanskog ekonomskog ~uda (il miracolo economico). Izme|u 1953. i 1958. bruto nacionalni proizvod (BNP) Italije porastao je za 150 odsto, dostiù}i sumu od 70 milijardi ameri~kih dolara. Od ukupno 180 kreditnih, bankarskih institucija i osiguravaju}ih dru{tava u dràvi, Vatikan je kontrolisao vi{e od 90. Jedan od najve}ih koncerna bila je i La Centrale,
757
kompanija koja je obezbe|ivala sredworo~ne i dugoro~ne kredite za projekte u poqoprivredi, hidroelektranama, inèwerstvu i rudarstvu. Do 1968, kada su demohri{}ani izgubili vlast u Italiji, vlasni{tvo La Centralea je ukqu~ivalo je 8.235 akcija u jednoj elektri~noj kompaniji procewenih na 24,5 miliona dolara i 1,417 akcija u drugoj procewenih na 25, 2 miliona. Do tog momenta, La Centrale kompanija posedovala je kapital u vrednosti od 107 miliona dolara i 277 milona dolara vrednu imovinu. Ova kompanija iskazivala je industrijske zajmove u visini od 60 miliona i sredworo~ne zajmove u visini od 155 miliona. Neto profit La Centrale kompanije iznosio je otprilike 16 miliona dolara. Italcementi, druga kompanija pod kontrolom Vatikana, obezbe|ivala je gotovo 30 odsto cementa u Italiji. Tako|e su posedovali finansijsku kompaniju pod nazivom Italmobiliare. S druge strane, Italmobiliare kompanija posedovala je 8 banaka sa kumulativnim sredstvima u iznosu od 512 miliona dolara i rezervama kapitala u iznosu od 22 miliona dolara. Pored toga, Banca Provinciale Lombarda i Credito Commerciale di Cremona ~iji depozit zajedno prelazi 1,2 milijarde dolara, tako|e su bile pod kontrolom ove finansijske kompanije. Godine 1968, kada je napredak naglo zaustavqen, Italcementi kompanija imala je 51,2 miliona dolara vrednosti kapitala sa neto profitom od 5 miliona dolara. U istom ovom periodu, Vatikan je postao ve}inski vlasnik u trima velikim bankama: Banco di Roma, Banca Commerciale Italiana i Credito Italiano i 76 drugih banaka {irom Italije. Najuglednija me|u tim bankama bila je Banco Ambrosiano iz Milana. Vatikan je tako|e kupio dve zna~ajne osiguravaju}e kompanije sa kombinovanim kapitalom u iznosu od 30 miliona dolara i 9 mawih osiguravaju}ih kompanija sa kombinovanim kapitalom u iznosu od 10,7 miliona dolara. Kada je industrija u pitawu, Vatikan je zadrào kontrolu nad Italgasom, koji je snabdevao gasom 35 gradova u Italiji. Do 1968, Italgas je proizvodio preko 680 miliona kubnih metara gasa na godi{wem nivou i iskazivao kapital u vrednosti od 59 miliona. Tako|e su do{li u posed velikog preduze}a za komunikacije pod nazivom Societa Finanziavia Telefonia, glavnog snabdeva~a telefonskih i telegrafskih usluga sa godi{wim profitom koji prema{uje 20 miliona (ameri~kih) dolara. Jedna od prvih posleratnih kupovina Vatikana bila je Finsader kompanija, kombinat ~elika, ve}inski vlasnik i u automobilskoj kompaniji Alfa Romeo, u holdingu Finmeccanica koji je obuhvatao 35 preduze}a koja su bila specijalizovana za svaku fazu u ma{instvu (ukqu~uju}i proizvodwu nuklearnog oru`ja); u Finmare kompaniji koja je delovala na putni~kim brodskim linijama; u Terni kompaniji koja je pravila proizvode od ~elika; i u kompaniji Italsider koja se bavila proizvodwom sirovog èqeza, èqeza u blokovima i proizvodwom cevi. Vatikan je zatim kupio Montedison, preduze}e specijalizovano za rudarstvo i u metalur{koj proizvodwi, farmaceutskoj industriji, elektri~noj energiji i tekstilu. Montedison je 1968. god. imao prodaju u iznosu od 854 miliona dolara i neto profit u iznosu od 67 miliona dolara.
758
Jedna od najunosnijih novih kompanija za crkvu, bila je i holding kompanija SNIA-Viscosa, vode}i proizvo|a~ tekstila, koja je 1968. posedovala kapital u vrednosti od 90 miliona dolara sa prikazanim godi{wim profitom u iznosu od 15 miliona dolara. Ogromno vatikansko carstvo obuhvatalo je hiqade drugih preduze}a, velikih i malih, {irom Italije, ~ija su specijalnost bili svila, predionice, izdava{tvo, krzna, {pageti, turizam, so, elektronika, gotova ode}a, de~ije igra~ke i robne ku}e. Neki od ovih poseda predstavqali bi neprijatnost za Vatikan. Kada je 1968. godine papa Pavle VI objavio ~uvenu Humanae Vitae encikliku koja se bavila kontrolom ra|awa, Vatikan je posedovao niz farmaceutskih kompanija, ukqu~uju}i Sereno, kompaniju koja je proizvodila kontraceptivne pilule za oralnu upotrebu pod nazivom Lutteolas. Ipak, za Vatikan je i daqe glavnu brigu predstavqala kompanija Societa Generale Immobiliare, gigantski konglomerat i najve}a gra|evinska firma u Italiji. Uz pomo} Imobiliarea, Vatikan je je posedovao velike lance italijanskih hotela, ukqu~uju}i rimski Hilton, italijansko-ameri~ki Nuovi Alberghi, Alberghi Ambrosiani, Compagnia Italiana Alberghi Cavalieri i Societa Italiani Alberghi Moderni. Ta kompanija tako|e je omogu}ila Vatikanu da znatno pro{iri uticaj i na Zapad. Imobiliare je u Francuskoj gradio blokove zgrada i prodavnica u Avenue des Champs Elyssees br. 90, u Rue de Ponthieu br. 61 i Rue de Berry br. 6. U Kanadi je u wegovom vlasni{tvu bila zgrada berze u Montrealu, jedna od najvi{ih zgrada na svetu, Port Royal Tower blok zgrada sa 224 stana i veliki kompleks stambenih zgrada u Grinsdejlu (Greensdale), izvan Montreala. U Meksiku je Vatikan posedovao ceo jedan mali grad na obodu Meksiko Sitija pod imenom Lomas Verdes. U SAD-u posedovao je 5 velikih stambenih kompleksa u Va{ingtonu, ukqu~uju}i i Watergate hotel, nekoliko hotela i poslovnih zgrada u Wujorku i rezidencijalni kompleks od 277 ari u Oister Bayu u Wujorku. Za kompletan spisak Vatikanovih nekretnina bilo bi potrebno posebno poglavqe. Pored nekretnina, do 1968. godine Vatikan je postao ve}inski vlasnik u raznim ameri~kim kompanijama kao {to su Shell Oil, Gulf Oil, General Motors, General Electrics, Bethlehem Steel, IBM i TWA. Ako bi do{lo do promene vrednosti akcija tih kompanija na berzi, qudi kao {to su Nogara ili Pije XII bili su wihov uzrok. Takve inostrane investicije bile su jako profitabilne ali se bogatstvo crkve ipak zadràlo u Italiji, pod za{titom vlade, gde je ostvareni profit bio ~ist i slobodan i gde su izabrani zvani~nici Hri{}anske demokratske stranke bili na usluzi Svetom ocu. (Williams; cit. delo; str. 82-85)
2. Mafija{ postaje vode}i bankar Svete stolice

Italijanska vlada, sada koalicija hri{}anskih demokrata, socijalista i komunista, 1969. godine odlu~ila je da odbaci uslove konkordata sa Musolinijem iz 1929. godine kojim je Vatikan oslobo|en pla}awa poreza na posede {irom Italije. Vatikan }e se tretirati kao bilo koja poslovna ili
759
finansijska institucija. Pavle VI bi pobledeo i na pomisao da se takvo ne{to ostvari. Dug na ra~un poreza procewen je na preko 720 miliona dolara. Vatikan je bio suo~en ne samo sa duhovnim previrawima ve} i sa finansijskom propa{}u. Sveti otac bio je prinu|en da preduzme krajwe mere. Kontaktirao je sa Mi{elom Sindonom (Michele Sindona), bankarom sicilijanske mafije. Pavle VI upoznao se sa Sindonom dok je bio Milanski nadbiskup. Godine 1959. poku{ao je da skupi 2,4 miliona ameri~kih dolara za stara~ki dom Casa della Madonina, a Sindona je istupio i skupio potrebnu sumu za jedan dan. Novac su dali biznismeni, ~lanovi mafije koji su bili nestrpqivi u èqi da uspostave radni odnos sa Svetom stolicom i, ma koliko to ~udno zvu~alo, CIA-om. Povodom u~e{}a ameri~ke obave{tajne slu`be u parohijskim poslovima Rimokatoli~ke crkve, Victor Marchetti, biv{i operativac CIA-e otkrio je slede}e: Pedesetih i {ezdesetih godina 20. veka, CIA je ekonomski podràvala mnoge aktivnosti katoli~ke crkve, od siroti{ta do misija. Veliki broj sve{tenika i monsiwora primao je milione dolara svake godine. Jedan od wih bio je kardinal \ovani Batista Montini. Postoji mogu}nost da kardinal Montini nije znao odakle novac dolazi. Mo`da je mislio da ga {aqu prijateqi. (...) Imamo stra{an problem, Pavle VI rekao je Sindoni, misle}i na odluku parlamenta kada je u pitawu izuze}e Vatikana od pla}awa poreza. Papa je objasnio da, ako Vatikan dozvoli Italiji da oporezuje wihove investicije, bi}e to signal za druge zemqe da slede taj primer dok ogromno bogatstvo crkve ne bude protra}eno. Ne postoji ni{ta va`nije od toga, rekao je papa. Sindona je odgovorio predlogom da se vatikanski resursi premeste iz Italije na profitabilno evro-dolar trì{te koje je oslobo|eno poreza pomo}u mreè of-{or poreznih korporacija. Ovo ne samo da }e sakriti vatikanske posede pod pretwom zakona }utwe, ne{to {to je Vatikan negovao koliko i mafija, ali bi tako|e pokazalo drugim zemqama da je Rimokatoli~ka crkva sna`na institucija i da bi me{awe u vatikanske finansije moglo da ima ozbiqne posledice po nacionalnu ekonomiju. Ovaj predlog predstavqao je ogroman poduhvat, poduhvat koji bi finansijeru sa Sicilije obezbedio kontrolu nad skrivenom imovinom Specijalne administracije i Vatikanske banke. Nakon {to je ~uo ovaj predlog, papa Pavle predao je Sindoni ranije pripremqeni dokument. Sporazum je mafiozi nudio vi{e nego {to se nadao ili se usu|ivao da pretpostavi. Sindona je postao Mercator Senesis Romanam Curiam, vode}i bankar Rimske kurije, ovla{ten da preuzme potpunu kontrolu nad vatikanskom inostranom i doma}om investicionom politikom. U skladu sa uslovima sporazuma, Sindona }e blisko sara|ivati sa biskupom Polom Mar~inkusom, novoizabranim predsednikom Vatikanske banke i kardinalom Sergiom Guerrijem, vatikanskim guvernerom. Ali ovi su zvani~nici ostali samo savetnici. Sporazum je omogu}io Sindoni upravqawe vatikanskim milijardama.
760
Kada je mafija{ki vo|a stigao do posledwe strane sporazuma, pogledao je u pravcu Svetog oca i nasme{io se. Papa je ve} bio potpisao i zape~atio dokument. To je bio najvi{i stepen ukazanog poverewa kome se neko mogao nadati kada je u pitawu Hristov predstavnik. Nakon {to je potpisao dokument, Sindona je kleknuo ispred pape i prineo papski prsten wegovim usnama. Pavle ga je zauzvrat blagoslovio. Vladavina Satane samo {to nije po~ela. (isto; str. 99-101)
3. Katoli~ki prelati partneri mafije

Gotovo sve {to su Italijani jeli, obla~ili, pu{ili ili vozili za vreme okupacije od strane saveznika stizalo je iz ameri~kih vojnih baza. Kako sam stekao bogatstvo?, objasnio je don Luciano Leggio tuìocima mnogo godina kasnije. Bavio sam se {vercom za vreme i nakon rata. Zamislite samo! Mogli ste kupiti kvintal ìta od Udruèwa farmera za 2.000 ili 2. 500 lira i prodavati ga na crnom trì{tu za 15. 000. Don Luciano Leggio nije bio samo mafija{ki kapo ve} ujedno i lider kvazi-fa{isti~ke grupe u Palermu pod nazivom Anonima Sequestri. Leggio je prihvatio Sindonu za prijateqa i uveo ga u wegovu mafija{ku porodicu. Preko kapoa, Mi{ele je upoznao i fra Agostina Kopolu (Agostino Copola) koji je kasnije optuèn za organizovawe jednog ubistva i kidnapovawe nekolicine vode}ih italijanskih privrednika i politi~kih vo|a. Otac Kopola nije bio jedini katoli~ki sve{tenik u sicilijanskoj mafiji. Sve{tenstvo je ~esto prelazilo granicu mirne koegzistencije sa mafijom. êtiri frawevca osu|ena su 1962. godine na 13 godina zatvora zbog zavere, iznude i ubistva iz nehata. Fernando Taddei, nadstojnik katedrale Sv. An|ela u Rimu je 1978. godine uhap{en zbog kupovine novca, iznu|enog nakon kidnapovawa, za 70 odsto wegove vrednosti od mafija{ke porodice radi prawa toga novca u vatikanskim finansijskim institucijama. Prawe novca bilo je neophodno jer je novac od otmica bio obeleèn i bilo mu je lako u}i u trag. Od po~etka karijere Sindona je nau~io da katoli~ke prelate posmatra ne samo kao ~uvare vere ve} i kao potencijalne partnere kada je kriminal u pitawu. Sindona se preselio u Milano 1946. godine, gde je osnovao kancelariju kao poreski stru~wak i poslovni savetnik. Dok je zahvaquju}i ekonomskom ~udu De Gasperija i hri{}anskih demokrata ameri~ki kapital pristizao u posleratnu Italiju, on je postao specijalista u sprovo|ewu takvih investicija kroz sloèni italijanski poreski sistem. Dokazao je da je talentovan, ambiciozan i u potpunosti potkupqiv. Zahvaquju}i prijateqskim vezama sa Vitom \enovezeom, nau~io je da ceni va`nost omerte. [tavi{e, zahvaquju}i ovoj saradwi sa don Lucianom Leggiom, on je shvatio va`nost saradwe sa Rimokatoli~kom crkvom. Preko wegovih saradnika iz Milana, Sindona se sprijateqio sa monsiworom Amletom Tondinijem, zvani~nikom Rimske kurije. Ispostavilo se da je monsiworova sestra bila udata za Sindoninog ro|aka. Monsiwor Tondini, kao ~lan porodice, upoznao je Mi{ela sa Masimom Spadom, pripadnikom Crnog plemstva, potomkom aristokratske porodice koji se suprotstavqao Garibaldi761
jevom zauzimawu papskih dràva. Spada je bio izaslanik Vatikanske banke pod Bernardinom Nogarom. Preko Spada, Sindona je upoznao progresivnog kardinala koga je Pije XII prognao u Milano. Kardinal se zvao \ovani Batista Montini. Vito \enoveze vratio se u Ameriku na kraju rata, nakon {to su nestali svi svedoci ubistva Ferdinanda Bocciae zvanog Senka. Sa Lakijem Lu~anom u egzilu (deportovan je na rodnu Siciliju nakon {to je osu|en zbog trgovine belim robqem), \enoveze je pokrenuo kampawu ubistava sa ciqem da stekne titulu {efa nad {efovima. Bio je odgovoran za smrt Vilija Moretija (Villie Moretti) 1951. god, Stevea Fransea 1953. god. i Alberta Anastasia, {efa mafije 1957. god. Da bi konsolidovao snage i da bi zapo~eo me|unarodnu trgovinu drogom, \enoveze je formirao savez sa Karlom Gambinijem (Carlo Gambini), uvaènim kapom iz porodice Gambino iz Wujorka. Gambini je godinama odràvao kontakt sa Sindonom kome je dao nadimak mlada ajkula. Onda je stigla pozivnica. Sindonu su pozvali na porodi~nu ve~eru u Grand hotel (Grand hotel des palmes) u Palermu drugog novembra 1957. god. Ve~era je trajala dvanaest i po sati u separeu restorana sa morskom hranom i pogledom na more. U ovakvom okruèwu, me|u previ{e u{tirkanim stoqwacima i resama ukra{enim menijima, ohla|enim vinom i sve}ama, uz jela kao {to su pasta alle sarde i pesce arrosto, nastala je Koza nostra ili na{a stvar tj. internacionalna mafija. Uticajni qudi mafije sa dva kontinenta prisustvovali su ble{tavom okupqawu. Tu su bili i Lucky Luciano, Joseph (Yo Banana) Bonanno, Carmine Galante, Tommaso Busceto, Frank Costello (kao predstavnik porodice Gambino), zajedno sa predstavnicima wujor{kih porodica Lucchese i Genovese. Iz SAD su stigli Antonio, Giuseppe i Gaspare Magadino koji je upravqao Bafalom i John Prizziola koji je upravqao Detroitom. Don Giuseppe Genco Russo bio je vo|a Sicilijanaca. Za stolom je sa wim bilo dvanaestak ostrvskih najsvetijih maj~inih sinova (mammasantissima), Salvatore Cichieddu (Pti~ica) Greco, potomak mo}ne porodice Greco, Calcedino Di Pisa (Grekov podre|eni) i La Barbera bra}a. Ve~era je organizovana da bi se formirala me|unarodna trgovina drogom. Sicilijanci }e preuzeti odgovornost za protok heroina iz Zlatnog trougla koji ~ine Burma, Laos i Tajland kroz preradu u Turskoj i Bugarskoj i u luke u Poqskoj, Portugalu i Italiji. Amerikanci }e biti odgovorni za distribuciju na teritoriji {irom SAD i prikupqawe rente, tj. dela profita od dilera i distributera koji je pripadao mafiji. Sa ogromnim profitima od ove trgovine, porodicama je bio potreban bankar koji }e mo}i prebaciti velike koli~ine gotovog novca u Italiju i izvan we, bez da uznemire poreske urede u dràvi. Tako|e im je bio potreban neko ko bi mogao da investira wihovu zaradu u ugledne kompanije {irom sveta: neko da im omogu}i da se ozakone. Taj bankar je morao biti Sicilijanac povezan sa mafijom, osoba sa iskustvom u biznisu i pravnim poslovima da bi razumela zamr{ene poslove u bankarstvu i finansijama. Mikele Sindona bio je pravi ~ovek za taj posao.
762
Nekoliko sedmica posle sabora mafije, Sindona je sa novcem od mafije osnovao u Lihten{tajnu holding kompaniju pod nazivom Fasco AG. Nova kompanija kupila je u Milanu banku pod nazivom Banca Privata Finanziaria ili kra}e BPF. Banca di Mesina je banka koju su kupili na Sindoninoj rodnoj Siciliji a Banque de Financement je banka koju su kupili u @enevi. Sindona je prodao pakete akcija wegovih banaka drugim bankama, ukqu~uju}i Habros banku iz Londona, Continental Illinois i Vatikansku banku. Sindonino bankarsko carstvo cvetalo je dok su milijarde dolara od me|unarodne trgovine drogom odlazile sa Sicilije u [vajcarsku. U isto vreme Sindona je nau~io jedno od osnovnih pravila za kra|u: najboqi na~in da se ukrade novac od banke jeste da se banka kupi. I pored veza sa podzemqem i godina iskustva kada su u pitawu vi{emilionski poslovi u stranim valutama, Carlo Bordino je, nakon {to je pregledao poslovawe BPF-a 1966. godine bio zaprepa{ten onim {to je otkrio. Dvanaest godina kasnije, Bordino je iz zatvorske bolnice u Karakasu pri~ao o ovim otkri}ima vlastima u Milanu. U izjavi koju je potpisao napisao je slede}e: Kada sam u leto 1966. godine po~eo da odlazim u BPF, haos koji je vladao u raznim sektorima ostavio je dubok utisak na mene. To je bila mala banka koja je mogla da opstane samo zahvaquju}i uzimawu marì, i gde je vr{eno bezbroj nelegalnih operacija koje je BPF obavqao kao zastupnik Credito Italiano banke, ili Komercijalne banke Italije (Banca Commerciale Italiana) i drugih va`nih nacionalnih banaka. Nezakoniti izvoz kapitala i ova nezakonita poslovawa sa stranim novcem obavqana su svaki dan i to sa velikim sumama novca. Sve se obavqalo na najgrubqi i najkriminalniji mogu}i na~in. Bordino je na{ao veliki broj prekora~enih bankovnih ra~una bez stvarnih garancija i to na sume koje su mnogo prevazilazile zakonski limit, tj. petinu kapitala i rezervi. Nai{ao je i na mnogobrojne primere kra|a. Zaposleni u BPF-u prebacivali su velike sume novca sa ra~una klijenata bez wihovog znawa. Ovaj novac prebacivali su na ra~un Vatikanske banke. Vatikanska banka je, nakon {to bi uzela 15 odsto provizije, zauzvrat prebacivala novac na Sindonin ra~un u banci u @enevi (Banca de Financement). Sindonin ra~un u [vajcarskoj banci dobio je ime po wegovim sinovima: MANI, MA za Marka i NI za Nina. Ako bi se klijent BPF banke àlio da ~ek nije imao pokri}e ili da na wegovom ra~unu treba biti vi{e novca, rekli bi mu da promeni banku. Ako bi nastavio sa àlbama, pojavio bi se upravnik sa slede}im re~ima: U pitawu je samo problem u ra~unovodstvu koji }emo ispraviti. Ako bi zapretio da }e se obratiti vlastima, bio bi ba~en k ribama. Bordinijeva otkri}a u @enevskoj banci izazivala su podjednako zaprepa{tewe. Upravnici su provodili dane prebacuju}i akcije i robu za Sindonu. Kada bi izgubili, gubici bi bili prebacivani na klijentov ra~un. Kada bi pobedili, profit bi zavr{io na Sindoninom ra~unu. Pored toga {to je posedovala 29 odsto ove banke, Vatikanska banka je imala nekoliko ra~una u ovoj @enevskoj banci (Banca de Financement). Bordoni je bio {okiran otkri}em da su ovi ra~uni sluìli samo za gigantske
763
sumwive operacije koje su se zavr{avale ogromnim gubicima. Liberfinco (Liberijska finansijska kompanija) finansirala je ove gubitke, zajedno sa gubicima drugih velikih sumwivih investitora. U vreme kada je Bordini vr{io inspekciju, Liberfinco je bio u mawku 30 miliona ameri~kih dolara. Do trenutka pojavqivawa zvani~nika [vajcarske banke 1973. godine gubici ove kompanije popeli su se na 45 miliona dolara. Kada su [vajcarci obavestili Sindonu da ima na raspolagawu 48 sati da zatvori Liberfinco ili }e proglasiti bankrot Finansijske banke (Banque de Financement), Sindona je zatvorio Liberfinco i otvorio drugu kompaniju istog tipa, koja je odmah imala deficit od 45 miliona ameri~kih dolara. Nakon {to je razotkrio takve prevare u Sindoninoj banci, Bordini je poku{ao da se distancira u odnosu na poslodavca. Sindona je odgovorio na to uobi~ajenom taktikom: ucenom. Bordoni je prekr{io zakon u inostranim poslovima. Sindona je pretio da }e prijaviti ova sagre{ewa Italijanskoj banci. Bordini je ostao i pomogao Sindoni u operaciji krupnog me|unarodnog brokerskog posla u kompaniji pod nazivom Moneyrey. Moneyrey kompanija koju je Sindona osnovao 1964. godine uspostavila je saradwu sa 850 banaka klijenata {irom sveta sa profitom od preko 200 milijardi dolara godi{we. Preko ove brokerske firme, najbogatiji i najmo}niji qudi Italije mogli su da prebace ogromna bogatstva nezakonitim, ali sigurnim putem u strane banke. Sindona je obavqao ove usluge uz proviziju koja je varirala izme|u 15 i 20 odsto. Tako|e je vodio tajno kwigovodstvo kojim je mogao inkriminisati klijente od poverewa. Ova kwiga spasi}e mu ìvot kada wegov prepuweni korporativni brod po~ne da tone. Do 1969. godine Sindona je bio najmo}niji finansijer u Italiji i idealna osoba za saradwu izme|u Vatikana i italijanske vlade. Sindoninu grupu ~inilo je 6 banaka u 6 zemaqa, me|unarodni hotelski lanac CIGA, Libby hrana (Libby foods) i 500 drugih kompanija. Kontrolisao je milansku berzu gde je 40 odsto akcija kojima se trgovalo svaki dan bilo pod wegovom kontrolom. Wegova sposobnost i uticaj na finansijsku situaciju u Italiji bili su tako veliki da ga je premijer \ulio Andreoti proglasio spasiteqem lire. Sindona je sada bio ~ovek od ~asti i u sicilijanskoj i ameri~koj Koza nostri. Zbog toga je i primio poziv da se u~lani u tajno masonsko dru{tvo pod nazivom Propaganda Due. Veliki majstor ovog masonskog dru{tva bio je najve}i stru~wak za ucene u Italiji: Licio Lutkar Gelli. (isto; str. 104-109)
4. Mafija{ \eli i Vatikan zara|ivali organizuju}i pacovske kanale

Gelli je bio vo|a bataqona crnoko{uqa{a za vreme [panskog gra|anskog rata u vreme kada su aristokrate i katoli~ka crkva pruàli aktivnu podr{ku generalu Franku. Za vreme Drugog svetskog rata, Gelli je bio glavni oficir za vezu sa elitnom nema~kom SS divizijom pod rukovodstvom feldmar{ala Hermana Geringa. [pijunirao je italijanske partizane i o tome izve{tavao nema~ke {efove.
764
Gelli je nagomilao poprili~no bogatstvo dok je bio stacioniran i gradu Kataru (Cattaro) u Italiji gde su bila skrivena nacionalna blaga Jugoslavije. Zlatne poluge nikada nisu vra}ene u Jugoslaviju. Italijanska policija nabasala je na 150 zlatnih poluga vrednosti preko 2 miliona dolara 1999. godine, na stazi oivi~enoj cve}em u saksijama i me|u begonijama koje su ukra{avale \elijevu vilu u Toskani. Novac je zara|ivao i saradwom sa fra Krunoslavom Draganovi}em oko vatikanskih pacovskih kanala. Gellijeva nadnica iznosila je 40 odsto gotovog novca koji su dobijali na ruke za svakog odbeglog pacova. Zboga ovakvih zahteva, i udelom Vatikana koji je iznosio izme|u 40 i 50 odsto, nacisti su stizali u Argentinu i druge neutralne zemqe bez prebijene pare. Jedan od najpoznatijih pacova kome je Gelli pomogao bio je Klaus Barbi (Klaus Barbie), koqa~ iz Liona. Vatikan je obezbe|ivao skloni{te {efu Gestapoa nekoliko meseci pre nego {to su ga predali Gelliju. Novac je obezbedila Kontraobave{tajna slu`ba Sjediwenih Ameri~kih Dràva za koju je Barbi radio sve do 1951. godine. Za vreme hladnog rata, Gelli je postao vo|a Operacije Glaudio, poduhvata CIA-e kojom su èleli da uspostave mreù {irom Evrope s ciqem spre~avawa {irewa komunizma. Gelli se posle sprijateqio sa {efom osobqa u Beloj ku}i i biv{im vrhovnim zapovednikom NATO snaga Aleyandrom Haigom, pa je mreà Glaudio do 1972. godine imala vi{e od 15.000 operativaca {irom sveta. Izvor iz obave{tajne slu`be tvrdio je da je Haig odobrio upotrebu miliona dolara s ciqem da se pruì podr{ka Gellijevim poku{ajima da se ugu{i komunizam. Da bi ostvario san o vaskrslom fa{isti~kom poretku u modernoj italijanskoj dràvi, Gelli se okrenuo ka rehabilitovanom masonskom pokretu. Ironi~no je bilo to {to je wegov voqeni lider Benito Musolini zabranio postojawe slobodne masonerije kao dràve unutar dràve. Ipak, demokratska italijanska vlada dozvolila je masonima da obnove aktivnosti, tako da su masonske loè po~ele da ni~u {irom zemqe. Gelli je postao ~lan regularne masonske loè u novembru 1963. Brzo je dogurao do tre}eg stepena, do statusa koji mu je omogu}avo da bude {ef loè. Veliki majstor Giordano Gamberini nagovarao je Gellija da oformi kruòok uticajnih masona koji bi mogli da promovi{u razvoj slobodne masonerije {irom Italije. Gelli mu je odgovorio tako {to je formirao Propagandu 2 (P-2) poznatu i kao Raggruppamento Gelli. Ciq ovog veoma tajnog dru{tva unutar tajnog dru{tva postao je grandiozniji od povratka fa{ista na vlast u Italiji. Teìli su ka uspostavqawu ekstremnih desni~arskih vlada {irom sveta. Gellijev plan li~i na scenario lu|aka u {pijunskom trileru, ako ne na neku {alu Ostina Pauersa (Austin Powers). Ipak, plan je bio zasnovan na dobrim temeqima i jako uspe{an. Tako je Gelli u kratkom vremenskom roku postao bogatiji i mo}niji nego izmi{qeni Blofeld, i wegova organizacija, razvijenija i opasnija nego kriminalna mreà Spektra u romanima o Yemsu Bondu.
765
Do 1969. godine kada je Sindona postao ~lan reda, ~lanovi P-2 loè bili su i komandant italijanskih oruànih snaga Giovanni Torrisi, {efovi Tajne slu`be Giuseppe Santovito i Giulio Grassini, {ef italijanske finansijske policije Orazio Giannini, glavni hirurg doktor Joseph Micheli iz kriminalisti~kog odseka policije iz Palerma, general Vito Micili iz SID-a, general Raffaele Giudice iz Finansijske slu`be, {ef sekretarijata Vrhovnog suda Ugo Zilletti, ministri, predstavnici svih politi~kih partija izuzev Komunisti~ke partije, 30 generala, 8 admirala, urednici novina, direktori raznih televizija i va`ni biznismeni. Jedna od najve}ih Gellijevih pobeda kada je u pitawu regrutovawe novih ~lanova bilo je u~lawewe Carmeloa Spagnuoloa u wegovo tajno dru{tvo. Spagnuolo je bio {ef advokatske kancelarije za advokate po slu`benoj du`nosti i kasnije predsednik italijanskog Vrhovnog suda. S ciqem da se obezbedi da pravda bude na strani P-2. Gelli je koristio razli~ite tehnike kako bi privukao nove ~lanove. Koristio je standardni metod, li~ni kontakt i uvo|ewe u red od strane ve} postoje}ih ~lanova. Drugi metod bio je mra~niji. Kada bi regrut postao ~lan P-2, imao je obavezu da demonstrira odanost tako {to }e Gelliju dostaviti dokumenta koja kompromituju ne samo wega ve} i druge kandidate. Nakon suo~avawa sa dokazima o wihovim sagre{ewima, kandidati su ve}inom popu{tali i pridruìvali se redu. To je bio slu~aj sa Giorgiom Mazzantijem, predsednikom italijanske naftne kompanije ENI (Ente Nazionale Idrocarburi). Suo~en sa dokazima koji su ga optuìvali za primawe mita u vezi sa nedovr{enim poslom sa naftom u Saudijskoj Arabiji, Mazzanti se zakleo na }utawe, pridruìo se elitnom masonskom redu i Gelliju dostavio ~ak i jo{ vi{e kompromituju}e informacije. U deset godina postojawa, P-2 loà otvorila je filijale i Argentini, Venecueli, Paragvaju, Boliviji, Francuskoj, Portugalu, Nikaragvi, Zapadnoj Nema~koj i Engleskoj. U SAD-u, organizaciju su ~inili ~lanovi Gambino i Luchesse mafija{kih porodica. Dok su prou~avali odnos izme|u mafije i industrije otpada, novinari koji se bave istraìva~kim novinarstvom otkrili su 1996. godine da je nekoliko vode}ih vlasnika otpada koji se bave transportom sme}a u Pensilvaniji i Wu Yerziju bilo povezano ne samo sa wujor{kim mafija{kim porodicama, ve} i sa P-2. Gelli je snosio odgovornost i za povratak na vlast Huana Perona, za vladavinu generala Anastazia Somoze u Nikaragvi, za Tri-A odrede smrti u Argentini, Kolumbiji i Brazilu. Gelli je u Ju`noj Americi blisko sara|ivao sa Klausom Barbijem, biv{im {efom Gestapoa na uspostavqawu grupe pod nazivom Zaru~nici smrti u Boliviji, grupe odgovorne za ubistvo socijalisti~kog lidera Marceloa Quirogae i dolazak na vlast generala Garciae Mezae. Uz blagoslov bolivijske hunte, Gelli i Barbi odlu~ili su da reguli{u kokainsku industriju, tako {to su uni{tavali male dilere da bi veliki trgovci drogom, saradnici sicilijanske mafije, postali mo}ni kraqevi droge sa privatnim vojskama. Gelli i Barbi po~eli su sa prodajom oru`ja Boliviji i drugim desni~arskim ju`noameri~kim reìmima. âk su uspeli i da prodaju arsenal sofisticiranog oru`ja Izraelu.
766
Sude}i na osnovu izve{taja CIA-e, P-2 kompanija nastavila je poslovawe u Italiji, izazivaju}i haos, èle}i da spre~i najgoru mogu}u katastrofu: komunisti~ku vladu izabranu demokratskim putem. Iz nedavno objavqenih dokumenata CIA-e saznajemo za povezanost Gellijeve masonske grupe sa teroristi~kim napadima, ukqu~uju}i bombardovawe ekspresnog voza Italicus na liniji Rim-Minhen, u kome je 1969. godine ubijeno 12 a raweno 48 osoba, bombardovawe Pjace Fontana 1969. godine u kome je nastradalo 16 a raweno 88 osoba i bombardovawe èlezni~ke stanice u Bolowi 1980. godine, kada je nastradalo 85 a raweno 182 qudi. P-2 kompanija tako|e je bila ume{ana u ubistvo italijanskog premijera Alda Mora, koga su 1978. godine ubile Crvene brigade i uàsnog ubistva Vitorrioa Occorsioa. Ova strategija {irewa uàsa imala je velikog uspeha. Za ova dela optuèni su pripadnici Crvene brigade i drugih levi~arskih organizacija, ~ak su i poku{aji da se do|e do istorijskog kompromisa izme|u komunista i hri{}anskih demokrata nasilno zaustavqeni. U me|uveremenu, Gelli je nastavio da pro{iruje krug svojih prijateqa. Vo|a P-2 1981. godine imao je tako dobre veze da je primio specijalnu pozivnicu za inauguraciju predsednika Ronalda Regana. Tako|e se sprijateqio sa Rimokatoli~kom crkvom, ukqu~uju}i kardinala Paola Bertolija, zemqaka iz Toskane. Preko Bertolija, Gelli je upoznao i kardinale Sebastiana Baggioa, Agostina Casarolija, Uga Poletija i Jeana Villota. Ovi prin~evi Svete majke crkve omogu}ili su mu nekoliko privatnih audijencija kod pape Pavla VI, koji je bio toliko odu{evqen Gellijem da mu je dodelio zvawe viteza od Malte i viteza Svetog groba. Takvi vitezovi treba da sluè kao papski za{titnici. O~igledno. Sveti otac nije bio svestan da Gelli nije rimokatolik, a kamoli da je mason. Rimokatoli~ka crkva prezire slobodnu masoneriju. Po Kanonskom pravu iz 1917. godine, ~lanstvo u masonskoj loì povla~ilo je ekskomunikaciju. Ova odredba potvr|ena je zakonom iz 1983, u kome se kaè: Negativan stav crkve prema masonskim udruèwima ostaje nepromewen jer su principi masonerije uvek bili nepomirqivi sa crkvenom doktrinom. Daqe se kaè: Katolici ~lanovi masonskih organizacija mnogo su zgre{ili i ne mogu pristupiti svetom pri~e{}u. Bez obzira na ovu sna`nu osudu, rimokatolici su ~inili veliku ve}inu ~lanstva u P-2 jer su u ovoj organizaciji videli priliku da se suprotstave {irewu socijalizma i komunizma, kao i priliku za uspostavqawe korisnih veza. Bez obzira na to, istraìteqi zaduèni da istraè {irewe P-2 bili su {okirani otkri}em da su vode}i vatikanski (ukqu~uju}i kardinale) i rimokatoli~ki zvani~nici (ukqu~uju}i ugledne biskupe i nadbiskupe) bili ~lanovi masonskih loà a mnogi od wih negovali su veze sa P-2. Wihova imena postala su dostupna javnosti nakon potvrde odluke italijanske vlade da se obznane svi pripadnici tajnih dru{tava, kao {to su masonske loè. Bulletin de lOccident Chretien objavio je listu navodnih masona na uticajnim poloàjima u Rimokatoli~koj crkvi i datume u~lawewa, wihove tajne {ifre i masonska imena ako su bila dostupna. (isto; str. 111-116) Autor prenosi ovu listu na kojoj se nalazi 63 imena.
767
Objavqivawe liste izazvalo je nekoliko hap{ewa (ukqu~uju}i i hap{ewe Gellija, koji je uspio da pobjegne iz zatvora nakon {to je podmitio ~uvara) zbog zavere, otpu{tawe dva ~lana kabineta i ostavku italijanskog ministra pravde Adolfa Sartija. Sartijevo ime nije bilo spomenuto ali su dokumenti prona|eni u Gellijevom domu pokazali da je Sarti podneo prijavu za u~lawewe. Kada je Mikele Sindona postao ~lan P-2 1964. godine pojavio se pred velikim majstorom Liciom Gellijem i podneo ovakvu zakletvu: Zakliwem se pred svim prisutnim osobama, zakliwem se svima ~iji su identiteti skriveni u trezorima Propagande 2 i naro~ito se zakliwem vama, ~asnom gospodaru Naja Hannah (Kraq Kobra Gellijevo masonsko ime) da }u biti lojalan bra}i i na{em zajedni~kom ciqu. Zakliwem se nad ovim ~elikom (Gelli je dodao Sindoni sekiru) da }u se boriti protiv komunisti~kih zala, da }u zadati odlu~uju}i udarac liberalizmu i da }u se boriti za uspostavqawe predsedni~kog sistema. I ako ne uspem u tome, ako se la`no zakunem (Gelli je u ovom delu ceremonije isekao Sindoninu fotografiju na ~etiri dela) neka moje telo bude ise~eno u delove (Gelli je bacio delove u vatru) i pretvoreno u prah kao ostaci ove slike. Kao ~lan P-2, Sindona je ubrzo postao prijateq sa Paulom Marcinkusom, otresitim katoli~kim ~inovnikom iz îkaga(...) Nakon {to je sluìo kao parohijski sve{tenik u îkagu, Mar~inkusu je dodeqena slu`ba u kancelariji Vatikanskog dràvnog sekretarijata 1952. god, nakon intervencije wegovog za{titnika kardinala Samuela Stritcha. Papa Pavle VI je, tokom posete centru Rima 1964. godine, bio u opasnosti da ga pregazi preterano optimisti~na gomila. Mar~inkus je prisko~io da pomogne. Koriste}i ramena, laktove i ruke, ra{~istio je put kroz gomilu za upla{enog pontifa. Slede}eg dana papa ga je imenovao za papskog savetnika i nezvani~nog telohraniteqa. Od tada pa nadaqe, u crkvenim krugovima su ga znali kao Gorilu(...) Progla{en je za biskupa 1964. godine (prelato d onore) i dobio mesto specijalnog asistenta kardinala Alberta di Jorioa. Pridruìo se masonskom redu Propaganda 2 1967, a 1969. upoznao je svog brata iz loè Mikelea Sindonu koji je naimenovan za finansijskog savetnika Pavla VI sa potpunom kontrolom nad svim vatikanskim finansijama. Susret kao da je bio sudbinski predodre|en i povoqan. Biskup Paul Marcinkus postavqen je na mesto predsednika Vatikanske banke umesto kardinala Vagnozzija. U Sindoninim o~ima, Mar~inkus je bio savr{en za taj poloàj. Nemam iskustva u bankarskim poslovima, Gorila je otvoreno priznao novinarima. (isto; str. 120-121)
5. Sindona u dogovoru sa Vatikanom kupuje wihovu imovinu

Prvi korak u rasprodaji ogromnih vatikanskih dobara u Italiji, budu}i da je ta dobra italijanska vlada sada smatrala oporezivim, bila je prodaja Societ Generale Immobiliare (Glavno dru{tvo za nekretnine) koje je za Rimokatoli~ku crkvu zgrnulo veliko bogatstvo po{to je Bernardino Nogara kupio italijansku gra|evinsku kompaniju 1934. godine, za vreme velike depresije.
768
Godine 1969, akcije Dru{tva za nekretnine prodavale su se po 350 lira. Mikele Sindona je kupio od Vatikana 143 miliona akcija po dvostrukoj trì{noj ceni 700 lira po akciji novcem koji je ilegalno preba~en na wegov ra~un sa depozita Banca Privata Finanziaria (Privatna kreditna banka). Sindona je bio spreman da plati mnogo vi{e od vrednosti akcija da bi pridobio naklonost Svete stolice. [tavi{e, pla}ao je novcem koji je ukrao od deponenata u raznim svojim bankama. Na isti na~in Sindona je kupio ve}insko vlasni{tvo Vatikana u Condotte dAcqua, italijanskoj vodnoj kompaniji, i u Cermica Pozzi, kompaniji za proizvodwu hemikalija i porcelana. Da bi po{tedeo papu bilo kakvih neprijatnosti, tako|e je kupio Sereno, vatikansku farmaceutsku kompaniju koja je proizvodila tablete za kontracepciju. Ove transakcije su vo|ene u velikoj tajnosti da bi se izbegla pa`wa italijanskih poreznika. Akcije Dru{tva za nekretnine najpre su preba~ene na luksembur{ki Paribas Transcontinental, ogranak Banque de Paris et des Pay Bas. Posle toga su preba~ene na Sindoninu holding kompaniju, Fasco AG u Lihten{tajnu. Uprkos ovim tehnikama zavaravawa, {tampa je saznala za prodaju i traìla je odgovor od Svete stolice. Papa Pavle VI rekao je preko portparola: Na{a politika je da izbegnemo dràwe kontrole nad na{im kompanijama kao u pro{losti. @elimo da poboq{amo investicionu sposobnost, koja }e, naravno, biti u skladu sa su{tinski konzervativnom investicionom filozofijom. Ne bi bilo dobro za crkvu da izgubi svoj princip u ulagawu novca. Kada su italijanski novinari pitali Sindonu o prodaji, odbio je da komentari{e, govore}i da je obavezan da ~uva tajnost svog klijenta, Svete majke crkve. Zatim je papin bankar po~eo da rasprodaje preostale akcije crkve u italijanskim kompanijama kupcima kao {to su londonska Hambros Bank, Continental Illinois i ameri~ki koncern Gulf & Western. Vatikanski profit iz ovih transakcija Sindona je uloìo u ameri~ke kompanije, kao {to su General Fords, Chase Manhattan, Colgate, Standard Oil, Westinghouse, General Motors, Proctor & Gamble i Dan River. Likvidacija ogromnih vatikanskih dobara, kako ju je izveo Sindona, imala je katastrofalne posledice po italijansku privredu. Lira je strmoglavo pala. Nezaposlenost je porasla. Tro{kovi ìvota su se pove}ali. U{te|evina vi{e miliona porodica izbrisana je gotovo preko no}i. U to vreme Sindona je razvio bliske radne odnose sa ârlsom Bladhornom iz kompanije Gulf & Western. Novi prijateqi su se angaòvali na trgovini bezvrednim akcijama po trì{noj ceni da bi stvorili la`no trì{te. Godine 1972. Komisija za hartije od vrednosti i razmenu SAD zatraìla je zabranu beskona~ne razmene hartija od vrednosti ove dvojice qudi. Tako|e u to vreme kompanija Gulf & Western preko svoje filmske kompanije Paramount Pictures snimala je Kuma, glamurozno vi|ewe ìvota u mafiji. Dru{tvo za nekretnine (Imobiliare) gigantska firma za nekretnine i gra|evinarstvo koju je Sindona kupio od Vatikana, bila je vlasnik Paramo769
unt Studios u Holivudu, gde je ovaj film sniman. Preko aran`mana sa Bladhornom, profit od ove Kopoline epopeje slivao se u Sindonine banke i kompanije, skupa s milionima iz me|unarodne trgovine narkoticima koju je vodila mafija. @ivot je zaista opona{ao umetnost. Sindona je sklopio druga va`na prijateqstva, ukqu~uju}i prijateqstvo s Robertom Kalvijem, ~lanom loè P-2 i predsednikom Ambrozijanske banke (Banco Ambrosiano) u Milanu, sa Dejvidom Kenedijem, prvim ministrom finansija predsednika Niksona i predsednikom Continental Illinois National Bank & Trust Company. Sindona je uspeo da najve}i deo vatikanskih investicija kanali{e u akcije u SAD preko Continental Illinois. Sli~no tome, Kenedi je sredio za Continental Illinois da kupi 20 odsto Sindonine Privatne kreditne banke (Banca Privata Finanziaria) u Milanu. Kenedi je postao direktor Fasco International, jedne od Sindoninih holding kompanija, a kasnije ga je italijanska vlada tuìla za 54 miliona dolara zbog nezakonitog udruìvawa sa Sindonom u prodaji Talcott Corporation, koja je bila vlasni{tvo Privatne kreditne banke, grupi biznismena iz Jute. Sindona se tako|e sprijateqio s predsednikom Niksonom. Wih dvojica su nekoliko puta bili na zajedni~kom ru~ku. Nikson je, u stvari, preporu~io mnogim klijentima i saradnicima da iskoriste Sindonine ekspertske usluge u investicionim i bankarskim poslovima. Pored tako uticajnih prijateqa, Sindona je okupio niz mladih èna kao qubavnica, ukqu~uju}i lepooku holivudsku starletu poznatu kao Lana Tarner. Ona je kasnije rekla novinarima da je Sindona jedini ~ovek s kojim joj nikad nije bilo dosadno. Mikele je posedovao ogromnu hrabrost, govorila je. Bio je veliki borac, divan qubavnik i plemenit prema prijateqima. Ali je u isto vreme imao poriv da bude nalik Bogu. Radio je {ta je hteo. Nije ìveo po zakonima i moralu ostalih. Kako je mogao? Bio je iznad svih nas. Fantazija koja je ìvela. Bio je kao Kum. Godine 1970, po sopstvenom priznawu, Mikele Sindona je kontrolisao Milansku berzu. Bila je to kontrola koju je neprestano koristio za kriminalnu dobit. Mogao je svakog dana da dovede do rasta i pada akcija u raznim kompanijama, da ska~u kao jojo loptica, jer je direktno posedovao ili upravqao u ime svojih bankarskih klijenata sa 40 odsto svih deonica kojima se trgovalo. Na~in na koji je manipulisao trì{tem samo za svoju korist lepo se vidi u kupovini male, bezna~ajne kompanije za {tavqewe koà koja se zvala Pacchetti (Pa}eti). Sindona je odlu~io da pretvori Pacchetti u koncern kao {to je Gulf & Western. Me|utim, umesto da otkupi interese u filmskim studijima, izdava~kim ku}ama i avio-kompanijama kao wen ameri~ki uzor, Sindonina firma se pozabavila kupovinom neprofitabilnih ~eli~ana i kompanija koje su proizvodile komercijalno neuspe{ne proizvode za doma}instvo. Pacchetti je, u stvari, postala komercijalna kanta za |ubre. Me|utim, ona je posedovala jedno dobro od velike vrednosti opciju kupovine Banca Cattolica del Veneto, presti`ne katoli~ke banke. Sindona je uspeo da kupi ovu opciju od biskupa Mar~inkusa, koji je bio u~esnik u projektu. Banca Cattolica del Veneto bila je prepuna u{te|evine vernika iz naj770
razvijenije regije u severnoj Italiji. Nekretnine u wenom vlasni{tvu, ukqu~uju}i divne sredwovekovne zgrade u kojima su radile wene mnogobrojne filijale, imale su ogromnu vrednost. Roberto Kalvi, tre}i Sindonin partner u kriminalu, pristao je da odre|enog datuma kupi od Sindone investitorsku kompaniju (investment company) Zitropo Holding. Ovaj sporazum je trasirao put za jednu od Sindoninih nezakonitih manipulacija Milanskom berzom. Kwigovodstvena vrednost Pa}etija 1971. godine iznosila je 250 lira po akciji. Sindona je naredio berzanskom odeqewu Banca Unione, pod upravom ~lana loè P-2 Uga de Luke, da otkupi sve raspoloìve akcije Pa}etija. Te akcije su potom prodate nekolicini finansijskioh institucija u Sindoninom vlasni{tvu po neverovatno naduvanim cenama. Cena akcija je astronomski porasla, dostigav{i 1.600 lira na berzi za samo nekoliko meseci. U martu 1972, kada je kona~no stigao dan Kalvijeve kupovine Zitropo holdinga, Sindonine kompanije su iznenada rasprodale svoje akcije iz Pa}etija i po~ele da kupuju krupne akcije Zitropa, kompanije koja je do{la u posed opcije kupovine Banca Cattolica del Veneto. Ovo ludilo kupovine odmah je naduvalo vrednost Zitropa, kompanije koja je cela bila u Kalvijevom vlasni{tvu. Sindona, budu}i da je finansirao celu operaciju fiktivnim garancijama bez ikakvih nov~anih transakcija, imao je ~ist profit preko 40 miliona dolara. Od te sume morao je da odvoji 6,5 miliona dolara na ime reketa: 3,25 miliona Kalviju i 3,25 miliona biskupu Mar~inkusu. Kardinal Albino Lu~ani, patrijarh Venecije, nawu{io je da ne{to smrdi u prodaji ove katoli~ke banke Kalviju. Banka je ranije sluìla za finansirawe katoli~kih dobrotvornih akcija i graditeqskih projekata. Sada }e kapital te institucije sluìti za puwewe kese jednog pohlepnog milanskog biznismena. Kardinal Lu~ani je pri{ao biskupu Mar~inkusu u Vatikanskoj banci. Mar~inkus ga je saslu{ao i onda rekao: Va{a eminencijo, zar nemate ni{ta pametnije da radite danas? Radite svoj posao, a ja }u raditi moj. Po{to je to rekao, Mar~inkus je ispratio Lu~anija do vrata. Bio je to potez zbog kojeg }e predsednik Vatikanske banke kasnije zaàliti. Godine 1978. Lu~ani }e postati Jovan Pavle I, a sastanak s Mar~inkusom osta}e duboko urezan u wegovom pam}ewu. Novac koji je kori{}en za naduvavawe vrednosti Pa}etija, ~ija je vrednost iznenada pala na 75 lira po akciji, poticao je od nesre}nih klijenata u Sindoninim bankama, od kojih mnogi nisu nikada dali ovla{}ewe za transakcije. Nekoliko wih ukqu~uju}i klijenta po imenu \akometi, koji je izgubio preko 500 hiqada lira u ovoj transakciji pokrenulo je sudske parnice. Me|utim, wihove tu`be su stornirane preko veza unutar sudskog sistema Li~a \elija i nekoliko razgovora s o{te}enim klijentima. Kalvi je 1976, zahvaquju}i udruìvawu sa Sindonom, nakupio 50 miliona dolara, koje je drào na ~etiri tajna ra~una u Union de Banques Suisses i Ciri{ke kreditne banke: ra~un broj 618934, ra~un broj 619112, ra~un broj Ralrov/G21 i ra~un Ehrenkranz. (isto; str. 123-127)
771
6. Vatikan vlasnik centralne institucije za prawe novca

@ele}i napredak Svetoj majci crkvi, Sindona je podstakao Mar~inkusa da uloì znatan deo vatikanskog kapitala (ste~enog prodajom wegovih italijanskih dobara) u wegovu {vajcarsku banku Banque de Financement u @enevi. Vatikan je sa Sindonom i nekoliko wihovih saradnika sada bio vlasnik centralne institucije za prawe novca koji je mafija sticala preprodajom droge. Ova investicija je tako|e omogu}ila Rimokatoli~koj crkvi da profitira od Sindoninog kori{}ewa ove {vajcarske banke za dvostruko fakturisawe. U vezi s ovom praksom Karlo Bordoni je kasnije rekao vlastima: To je bilo mawe so~no od reketa dobijenih od nezakonitog izvoza prqavog novca, ali je svejedno doseglo visoku cifru. Praksa dvostrukog fakturisawa, kako ju je sprovodio Sindona, bila je jednostavna. Izvozni artikli su fakturisani po ceni koja je bila znatno nià od stvarne. Zapisi o ovim isplatama odmah su prosle|ivani Ministarstvu za oporezivawe Italije. To je zna~ilo da }e izvoznik biti oporezovan po niskoj stopi. Saldo }e platiti primaoci izvezene robe direktnom uplatom za Banque de Financement. U mnogim slu~ajevima Sindonine izvozne kompanije }e prikazivati gubitak tako da }e nezakonite transakcije rezultirati ubirawem tax creidts od italijanske vlade. Godinama je Sindona podmazivao razne politi~are i izabrane funkcionere da bi se dvostruko fakturisawe nastavilo bez slu`benog me{awa. Bio se navikao na takve isplate. Sindona je ~ak poku{ao da pokaè svoju veru u Ameriku isporukom kofera sa milion dolara u ke{u Morisu Stensu, glavnom Niksonovom skupqa~u novca u predsedni~koj kampawi 1972. Kada je Sindona insistirao na tome da taj dar mora ostati tajna, Stens je odbio da primi kofer zato {to su novi savezni propisi stavili van zakona anonimne izborne poklone. Sindonina zvezda sjala je visoko i jarko na nebu. Godine 1972, kada se preselio iz Milana u @enevu, bio je jedan od najbogatijih qudi na svetu. Mogao je da kupi ili da uradi sve {to zagolica wegovu ma{tu. Imao je vernu suprugu i niz lepih qubavnica. Imao je mo}ne prijateqe i saradnike koji su uvek bili spremni da postupe prema wegovom nalogu. Dana 17. februara 1972. Wall Street Journal ga je opisao kao italijanskog Hauarda Hjuza, koji je bio jedan od najuglednijih bankara na svetu. U januaru 1974. Yon Volp, ameri~ki ambasador u Italiji, proglasio je Sindonu ~ovekom godine na sve~anosti u rimskom hotelu Grand. \ulio Andreoti, italijanski premijer, poqubio je Sindoninu ruku i pozdravio ga kao spasiteqa lire. Me|utim, ova zvezda }e uskoro da ugasne i da padne sa visine. U oktobru te godine Sindona }e biti begunac, a Vatikan }e biti ume{an u razorni skandal u vezi s la`nim hartijama od vrednosti. (isto; str. 128-129)
7. Sveta majka crkva kupuje milijardu dolara u la`nim hartijama od vrednosti

Dana 29. juna 1971. Vinsent Rico, jedan od niìh stare{ina kriminalne grupe \enoveze, otputovao je u hotel êr~il u Londonu na sastanak s
772
Leopoldom Ledlom, austrijskim ~ovekom za vezu. Ovaj sastanak se odnosio na pitawe koje je zainteresovalo Matea de Lorenca (~ika Martija), koji be{e nasledio ârlsa Lakija Lu~ana i Vita \enovezea kao capo kriminalne grupe. Mikele Sindona, jedan od najcewenijih qudi u grupama Gambino i \enoveze, be{e skrenuo pa`wu ~ika Martija na jednu stvar. Rimska katoli~ka crkva, rekao je Sindona, èli da kupi milijardu dolara u la`nim hartijama od vrednosti preko Ledla, dokazanog posrednika, a ~ika Marti je pravi ~ovek za izvr{ewe poruybine. Sama pomisao da Sveta majka crkva èli da se ukqu~i u takvu transakciju naterala je Rica da zatrese glavom. Me|utim, ~ika Marti be{e dobio uveravawa da je pogodba legit, to jest, sigurna stvar. A Rico nije bio u poziciji da osporava ~ika Martija, a kamoli po{tovanog ~lana grupe kao {to je don Mikele, papin bankar. Ricova optu`nica ispunila je nekoliko stranica. Bio je uhap{en za kra|u kola, prevoz ukradenih obveznica u me|udràvnoj trgovini, pqa~ku, posedovawe ilegalnog oru`ja i niz zlo~ina~kih napada pendrecima i pi{toqima. Zvani~nici Ef-Bi-Aja i Interpola znali su da Rico tako|e rukovodi grupom koja je prebacivala ukradeno oru`je u Ju`nu Ameriku; da je jedan od glavnih rastura~a kokaina i heroina; i da se bavi la`nim hartijama od vrednosti {irom sveta. ôvek s kojim je Rico putovao zbog sastanka prijatni i prefiweni Leopold Ledl bio je tako|e predmet interesovawa Ef-Bi-Aja i Interpola. On je bio ume{an u trgovinu oru`jem, drogom i u krivotvorewe hartija od vrednosti. Ovaj austrijski milioner imao je va`ne veze u Italiji. U wegove prijateqe spadali su Mario Foqini, samozvani grof od San Franciska, koji je rukovodio osiguravaju}u i bankarsku kompaniju zvanu Nuova Sirce, s poslovnicama u Rimu i Minhenu; dr Tomaso Amato, milanski advokat i varalica, koji se specijalizovao za la`ne slike, dokumenta i hartije od vrednosti; i Remi|o Bewi, jedan od vode}ih rimskih berzijanaca kojega nisu interesovali poreklo i odredi{te akcija koje prodaje. Preko Foqinija, kojem Vatikan be{e dodelio po~asni doktorat iz teologije, Ledl se sprijateqio sa mno{tvom crkvenih dostojanstvenika, ukqu~uju}i kardinala \ovanija Benelija, pomo}nika dràvnog sekretara Pavla VI; kardinala Edi|a Vawocija, {efa vatikanske Kancelarije za ekonomske poslove; kardinala Amleta \ovanija îkowanija, penzionisanog dràvnog sekretara; i kardinala Eèna Tiserana, {efa Kolegijuma kardinala. Takve uzvi{ene figure bile su redovni gosti na ve~eri na Ledlovom rasko{nom {umovitom imawu u blizini Be~a. Po~etkom te godine kardinal Tiseran je pozvao Ledla u kancelariju u Vatikanu zbog razgovora o pitawu od naro~ite hitnosti. Tiseran je, kako je kasnije detaqe sa sastanka preneo Ledl agentu Ef-Bi-Aja Ri~ardu Tamaru i detektivu grada Wujorka You Kofiju, govorio o sve teèm stawu vatikanske dràvne blagajne i o tome kako je biskup Mar~inkus, u svojstvu {efa Vatikanske banke, napravio niz nepromi{qenih investicija koje su stajale crkvu vi{e miliona dolara. Kardinal je tada pitao Ledla da li ima ideju kako bi finansijska situacija Vatikana mogla da se popravi. Ledl je
773
imao mnogo ideja, ali malo onih koje bi hteo da podeli sa ~ovekom takve mo}i i dostojanstva, sa po{tovanim princom Svete majke crkve. Dakle, nema nikakvih ideja, moj prijatequ iz Be~a? navaqivao je Tiseran. Naravno da ~ovek s tvojim iskustvom i vezama mora da zna neki na~in na koji se moè dobiti mno{tvo hartija od vrednosti koje bi u sada{woj situaciji pomogle Vatikanu. Ledl je upitao kakve hartije od vrednosti. Prvoklasne, naravno, odgovorio je Tiseran, u velikim ameri~kim kompanijama. Takve hartije bi bile skupe i te{ko bi ih bilo dobiti, rekao je Ledl. Ako su la`ne? upitao je Tiseran blago. Koju koli~inu imate na umu? upitao je Ledl. Blizu milijardu dolara, odgovorio je Tiseran. U stvari, imao je na umu 950 miliona dolara. Me|utim, Ledl je èleo da zna da li je Vatikan zabrinut {ta moè da se desi ako bude uhva}en sa toliko la`nih sertifikata. Izlagawe takvom poduhvatu stvar je za biznismena, kao {to je Ledl, ili za veliku korporaciju. Druga je stvar sa tako svetom institucijom kao {to je Rimokatoli~ka crkva. Tiseran je rekao da uop{te nije zabrinut. Ameri~ka vlada ne bi nikad optuìla Svetu majku crkvu za bavqewe la`nim akcijama i obveznicama. Sama pomisao na takvu optu`bu delovala bi istraìteqima kao apsurdna. Ako bi se otkrilo da Vatikan poseduje takve la`ne hartije od vrednosti, ameri~ke vlasti bi jednostavno smatrale da je crkva bila `rtva nekih bezobzirnih varalica i ukqu~ila bi se u nadoknadu gubitaka. Koliko bi Vatikan bio spreman da plati za takvu prvoklasnu la`nu robu? upitao je Ledl. [ezdeset pet odsto od stvarne vrednosti ili 625 miliona, odgovorio je Tiseran. Naravno, od Ledla bi se o~ekivalo da obezbedi ~etvrtinu te koli~ine sumu od 150 miliona Tiseranu i nadbiskupu Mar~inkusu za razradu plana. Tako bi Ledlu i saradnicima ostalo 450 miliona dolara. Nagodba je bila neodoqiva. Dvojica qudi su se sloìli i Ledl je krenuo da izvr{ava poruybinu crkve. Uspostavio je kontakt s Manuelom Rikijem Yekobsom u Wujorku, koji je izneo stvar pred familiju Gambino. U isto vreme Sindona je uspostavio kontakt sa ~ika Martijem da ga ubedi da je zahtev sa la`nim hartijama od vrednosti stvaran i da Ledl, na dogovorenom sastanku, moè da pruì opipqiv dokaz ovla{}ewa od Svete stolice. Sindona je znao da je takav dokaz nuàn. Posao }e stajati mnogo novca za plo~e, papir, metaloresce, {tampawe i za kurire. Ni ~ika Marti ni bilo koji drugi pripadnik kriminalnih familija Gambino i \enoveze nije ni{ta znao o Lepoldu Ledlu. Na sastanku u otmenom apartmanu hotela êr~il, kao {to pi{e istraìteq Wujork tajmsa Ri~ard Hemer u Vatikanskoj vezi, Ledl se nalazio u pratwi Morisa Eyena, koji je sluìo kao tuma~. U apartmanu s Ricom sedela su trojica qudi. Jedan je bio Riki Yekobs, ~ovek s kojim je Ledl kontaktirao u vezi s po~iwawem posla; drugi je bio Rikijev sin
774
Yeri, ambiciozna bitanga. Do Rica je sedeo niski, zdepasti ~i~a poluzatvorenih o~iju. Rico ga je predstavio kao dr Grinvalda, poslovnog saradnika iz Los An|elesa. Ledl je, posle razmene nu`nih formalnosti, otvorio aktovku i izvadio dokument koji je tog jutra dobio u Rimu. U zaglavqu tog dokumenta Svete kongregacije redovnika (Sacra Congregazione dei religiosi), koji se sada nalazi u posedu Ef-Bi-Aja, pisalo je slede}e: Zainteresovanima: Posle na{eg sastanka koji je odràn danas, èlimo da potvrdimo slede}e ta~ke: Spremni smo da kupimo ukupan iznos robe do svote od 950,000.000 dolara. Dogovorili smo se o uslovima i datumima dostave kao {to je vidqivo dole: 9. 3. 71. 100 10. 9. 71. 200 10. 10. 71. 200 10. 11. 71. 250 10. 12. 71. 200 Razume se da dve posledwe dostave, najverovatnije, mogu da se izvr{e skupa 10. 11. 71. Garantujemo da roba ne}e biti preprodata do 1. 6. 72. ni posle. S po{tovawem (potpis ne~itak) Rim, 29. juni 1971. Rico je pogledao dokument i pokazao ga dr Grinvaldu, koji je klimnuo glavom i nasme{io se. Ovo je bilo uverewe obe}ano familiji. Rico je, posle razgovora sa dr Grinvaldom u ~etiri oka, obavestio Ledla da }e wegovi saradnici po~eti da {tampaju falsifikate bez odlagawa tako da bi se postavqeni datumi isporuke ispo{tovali. Rico je tako|e rekao da }e familija biti spremna da plati kaznu od 1 odsto {to zna~i 9,5 miliona ako isporuka bude kasnila. Ta isplata, ako bude potrebno, bi}e izraz dobre voqe grupe i vere u Svetu majku crkvu. Ledl je obavestio Rica i wegove saradnike da }e Vatikan morati da pogleda i ispita probni paket da bi se uverio da je roba prihvatqiva. Taj paket treba da se pripremi {to pre. Rico se okrenuo dr Grinvaldu, koji je klimnuo glavom u znak odobravawa. Ledl i Rico su se sloìli da uzorak raznih vrsta hartija od vrednosti u iznosu od 14,5 miliona dolara treba da bude dovoqan. Kuriri mafije }e dostaviti paket Ledlu i wegovim saradnicima u hotelu Kavalijeri Hilton u Rimu. Posle sre|ivawa svih stvari u vezi s razilaèwima, Rico i saradnici su odbili Ledlov poziv na ve~eru. Oni su jedva ~ekali da se vrate u SAD da dogovore sve potrebne aran`mane. Detaqi su razmeweni pre nego {to je stigla limuzina da prebaci gostuju}e kriminalce do rimskog aerodroma. Ledl je bio ushi}en. Dogovorio je posao ìvota. Za austrijskog ~oveka za vezu odre|ena je suma od 250 miliona dolara, koja }e mu pripasti u roku od ne775
koliko meseci. Nikada nije shvatio da tajanstveni dr Grinvald nije bio niko drugi nego Mateo di Lorenco, ~ika Marti, podmukli kapo familije \enoveze. îm se Rico vratio u Wujork, posao je krenuo. Luis Majlo je pripremio plo~e za sertifikate u svojoj {tampariji na Aveniji A i Dvanaestoj ulici u maloj Italiji. Pomagao mu je Eli Lubin, glavni metalorezac, koji je radio s crnim {tampa~ima (to jest, specijalistima u falsifikovawu) u radionici na Aveniji Melrouz u Los An|elesu. Vilijam Benyamin iz Filadelfije, glavni falsifikator familije \enoveze, uradio je zavr{no doterivawe. Probni paket sastojao se od 498 obveznica Ameri~kog telefona i telegrafa (AT&T), procewenih na 4,980.000 dolara; 259 obveznica Yeneral elektrika, procewenih na 2,590.000; 412 obveznica Krajslera, procewenih na 2,060.000; i 479 obveznica Pan Ameriken Vorld Ervejz, procewenih na 4,780.000. Ukupna stvarna vrednost la`nih hartija od vrednosti bila je 14,410.000 dolara. Obveznice su Ledlu isporu~ili kuriri ~ika Martija. Ledl je, sa svoje strane, preneo falsifikate u Vatikan da bi ih pregledao kardinal Tiseran, koji je posle pregleda smatrao da su zadovoqavaju}e. Dok je Vatikan ~ekao na isporuku ostatka hartija od vrednosti, biskup Mar~inkus je èleo da utvrdi da li }e obveznice pro}i kao prave. Krajem jula naredio je Mariju Fiqini da izvr{i probni ulog od 1,5 miliona dolara u Handelsbank u Cirihu. Kada je Foqini otvorio ra~un, kao korisnika je imenovao monsiwora Marija Fornasarija, jednog od sekretara u Vatikanu. Hartije od vrednosti su pro{le pregled slu`benika banke, {to je predstavqalo pohvalu ve{tini familije \enoveze u falsifikovawu. Mar~inkus je u septembru naredio Foqiniju da izvr{i drugi probni depozit ovaj put 2,5 miliona dolara u Banko di Roma, sa Alfijem Markinijem, vlasnikom hotela Leonardo da Vin~i kao korisnikom. Hartije su bile pregledane i prihva}ene kao autenti~ne. Problem je nastao kada su obe banke poslale uzorke obveznica u Wujork na fizi~ko ispitivawe. Bankarska asocijacija u Wujorku zakqu~ila je da su hartije falsifikat. Obave{ten je Interpol. Kada je Foqini ispitivan, propevao je kao kanarinac, navode}i da je te hartije dobio od Ledla. Kada je ispitivan Ledl i on je propevao, cvrku}u}i o Vinsentu Ricu, familiji \enoveze, Vatikanu i kardinalu Tiseranu. Ledl i Rico su uhap{eni, su|eno im je i osu|eni su na zatvorsku kaznu skupa s Rikijem Yekobsom, Yerijem Yekobsom, Vilijamom Benyaminom, Tomasom Amatom, Remi|om Bewijem i ~ika Martijem. Luis Majlo, glavni falsifikator, na|en je mrtav u prtqa`niku svojih kola. Foqini je uspeo da izbegne dugu ruku zakona tvrde}i da je radio kao zastupnik dràvnog sekretara Vatikana i da zato ima diplomatski imunitet. U vreme kada su Vilijam Lin~, {ef Odeqewa za organizovani kriminal i reketirawe pri Ministarstvu pravde SAD, i Vilijam Aronvald, pomo}nik {efa Wujor{kog udarnog odreda, uspeli da probiju administrativne barijere u Vatikanu i da dogovore razgovor s Tiseranom, kardinal se ve} bio upokojio prirodnom smr}u i bio je sahrawen. Islednici su zatim
776
traìli da ispitaju biskupa Pola Mar~inkusa. Trebalo im je duè od godine dana da dobiju dozvolu za posetu unutra{wem svetili{tu Vatikanske banke. Razgovor je, kako su ga snimili Lin~ i Aronvald, po~eo tako {to su islednici ispitivali Mar~inkusa o Mikeleu Sindoni. Mikele i ja smo dobri prijateqi, govorio je Mar~inkus dok je odbijao dimove kubanske cigare. Poznajemo se nekoliko godina. Me|utim, moji finansijski poslovi s wim bili su veoma ograni~eni. On je, znate, jedan od najbogatijih industrijalaca u Italiji. Daleko je ispred svog vremena po pitawu finansijskih stvari. Kada je upitan o svojim ograni~enim poslovima sa Sindonom, Mar~inkus je odgovorio: Mislim da nije potrebno da kr{im tajnost bankarskih zakona da bih sebe branio. Ako bude potrebno, da li ste spremni da svedo~ite na sudu u Sjediwenim Dràvama? upitao je Lin~. Ovaj, da, rekao je Mar~inkus, ako je apsolutno nu`no. Lin~ je pre{ao na posao i upitao: Imate li tajni ra~un na Bahamima? Ne, odgovorio je Mar~inkus. Imate li obi~an ra~un na Bahamima? Ne, odgovorio je Mar~inkus leèrno, nemam. Jeste li sasvim sigurni, biskupe? bio je uporan Lin~. Vatikan zaista ima finansijske poslove na Bahamima, odgovorio je Mar~inkus, ali je re~ o strogo poslovnoj transakciji sli~noj mnogima koje kontroli{e Vatikan. Nije re~ ni o kakvom privatnom finansijskom profitu. Ne, nastavio je Lin~, nas interesuju privatni ra~uni koje imate. Ja nemam nikakvih privatnih ili li~nih ra~una na Bahamima niti bilo gde drugde, rekao je Mar~inkus. Islednici su verovatno znali da sve {to Mar~inkus govori nije ta~no. Biskup je bio ~lan borda direktora Prekomorske Ambrozijanske banke u Nasauu od 1971; redovno je odlazio na Bahame i li~no je bio vlasnik 8 odsto akcija banke u Nasauu. Oni su tako|e verovatno znali za biskupove privatne ra~une u Sindoninim bankama {irom Italije i za malo bogatstvo koje je Mar~inkus ostavio po strani, zahvaquju}i poslovima sa Sindonom i P2, u Banque de Financament u @enevi. Posle ovog sastanka ameri~ki istraìteqi su zatraìli podizawe optu`nice protiv Mar~inkusa. Biskup je, uostalom, bio ameri~ki gra|anin i podloàn ameri~koj pravdi. To je zna~ilo da moè da bude izru~en da bi mu bilo su|eno. Takva mera je izgledala potrebnom. Preko 10 miliona dolara u la`nim hartijama od vrednosti jo{ je drào Vatikan, a postojala je i velika mogu}nost da bude potpisana, zape~a}ena i isporu~ena poruybina od preko milijardu dolara. Me|utim, Niksonova administracija je naredila obustavqawe istrage. Stvar je bila previ{e delikatna i mogla je da rezultira politi~kom reakcijom ameri~kih katolika. Zakqu~eno je da je boqe zaboraviti na 10 miliona dolara, bandite, Mar~inkusa. Uostalom, vlada nije mogla da {aqe agente preko Tibra sa poluautomatskim oru`jem, nalozima za pretragu i lisicama.
777
Nismo èleli da izgubimo toliku koli~inu novca poreskih obveznika govorio je kasnije Vilijam Aronvald. Ukoliko ne pristupimo prikupqawu dokaza zaista ozbiqno, na kraju istrage Mar~inkusov slu~aj je morao da bude stavqen ad akta zbog nedostatka dokaza koji bi uverili porotu. (isto; str. 131-139) Kako je biskup Pol Mar~inkus pohvalio bankarsku blistavost Mikelea Sindone ameri~kim istraìteqima, finansijske akcije [arka po~ele su da se ru{e. Elementarno finansijsko pravilo kaè da }e svako ko ukrade velike svote novca iz neke banke stvoriti ogromnu rupu u toj finansijskoj ustanovi. Kako se ta rupa {iri, ne moè da se popuwava izjavama o la`nom profitu. Ona mora da se zatvara ~vrstom gotovinom, prihodima poravnawem kwiga i za vra}awe izvesnog stepena fiskalne ravnoteè. Me|utim, kada su se takve rupe pojavile u dve velike banke Banca Unione i Banca Privata Finanziaria Sindona je poku{ao da re{i problem spajawem ove dve firme u gigantsku firmu nazvanu Banca Privata. Dve velike rupe postale su jedna rupetina koju nije mogao da zanemari ni najve}i slepac me|u bankarskim inspektorima u Milanu. U julu 1974. Sindonina nova banka pokazala je gubitak od 200 milijardi lira. Sindona je uspeo da ubedi direktore Banca di Roma da ubace 200 miliona dolara u Banca Privata u poku{aju da popuni problemati~nu rupu. Me|utim, ta taktika nije dala rezultat. ^vrsta gotovina nije bila dovoqna da spre~i krah ove ustanove. U septembru 1974, mawe od tri meseca posle formirawa, Banca Privata je oti{la u obaveznu likvidaciju sa gubicima preko 300 miliona dolara. Banca di Roma je do{la skoro do kraha zbog nepromi{qenog poku{aja da spase Sindonu. Vatikan je, po sopstvenom priznawu, izgubio preko 27 miliona dolara prilikom ovog kraha, skupa sa svotama koje je uloìo u Banca Unione i Banca Privata Finanziaria. Gubitak Svete majke crkve, po {vajcarskim procenama, prelazio je 240 miliona dolara. Drugi su ra~unali da ti gubici iznose oko milijardu dolara. U isto vreme pojavila se velika rupa u Nacionalnoj banci Frenklin, finansijskoj ustanovi koju je Sindona kupio 1972, kao rezultat Ajkulinih povla~ewa novca na prevaru. Pojava ove rupe delovala je neobja{wivo. Nacionalna banka Frenklin bila je osamnaesta banka po veli~ini u SAD i jedna od najlikvidnijih, s kapitalom od 3,3 milijarde dolara. Me|utim, Sindona je za dve godine uspeo da isprazni trezore ove institucije na Long Ajlendu. Ameri~ka vlada, pla{e}i se da bi pad banke na Long Ajlendu mogao da ima ozbiqne posledice {irom zemqe, pomogla je Sindoni u neograni~enim sredstvima da odrì solventnost banke. U septembru i oktobru 1974. preko milijardu dolara slilo se u Frenklin iz Saveznih rezervi. Ispostavilo se da su takvi napori uzaludni. Dana 8. oktobra Nacionalna banka Frenklin je propala, uzrokuju}i gubitke od preko dve milijarde dolara za Saveznu osiguravaju}u kompaniju. Bio je to najve}i krah banke u ameri~koj istoriji i prvi posle velike depresije. Razgr}u}i pepeo ove banke, ameri~ki istraìteqi su otkrili da je Sindona ukrao 45 miliona dolara iz we uo~i wene smrti svota koju je pro778
}erdao na poku{aje manipulacije deviznim spekulacijama i na pokrivawe gubitaka u svojim italijanskim operacijama. Posle propasti Privatne i Frenklin banke zvuk padawa Sindoninih finansijskih institucija odjekivao je {irom Evrope. Za samo nekoliko nedeqa u ru{evinama su leàle Bankhaus Volf u Hamburgu, Bankhaus Her{tat u Kelnu i Aminkor bank u Cirihu. Bezbrojne milijarde propale su kroz ogromnu pukotinu pukotinu koja je u italijanskoj {tampi postala poznata kao Krah Sindona. Italijanske vlasti su izdale nalog za hap{ewe Sindone, Ajkula je pobegao iz [vajcarske u Wujork, gde je odseo u diskretno otmenom hotelu Pjer na Petoj aveniji i postao finansijski konsultant kompanije Yonija Gambina G&G (Gambino i \enoveze). Po savetu Dejvida Kenedija, biv{eg ministra finansija pod predsednikom Niksonom, Sindona je angaòvao advokatsku firmu Ri~ard Nikson/Yon Mi~el da mu pomogne u borbi protiv ekstradicije. Tako|e je angaòvao privatnog konsultanta za odnose s javno{}u koji mu je sredio da drì predavawa na vode}im ameri~kim univerzitetima (...) Pojavqivawe Sindone u tako uglednim institucijama kao da je bilo istrgnuto sa stranica ~asopisa Mad (Ludak). Finansijski kapo sicilijanske mafije drào je predavawa studentima elitnih univerziteta budu}im predvodnicima biznisa u Americi o poslovnoj etici, finansijskim strategijama i stvarawu idili~nih kosmokorporacija. U septembru 1975, kada su se u me|unarodnoj {tampi pojavile fotografije na kojima Sindonu pozdravqa gradona~elnik Wujorka Abraham Bim, krici gneva ~uli su se {irom Italije (...) U Sjediwenim Dràvama Sindona je ostao neosetqiv na takve vapaje. Yoni Gambino i drugi wujor{ki mafija{i tretirali su Sindonu kao uomo rispettato (uvaèni ~ovek). Zvali su ga don Mikele i odràvali su bankete u wegovu ~ast. Nino Gambino, Yonijev sin, kasnije se se}ao da su ~lanovi zlo~ina~ke familije stalno traìli Sindonu i uzvikivali: Don Mikele, vi ste najve}i Sicilijanac. Ponosni smo na vas. Da vam pomognemo da re{ite probleme. Recite nam koga treba da ubijemo. Recite ko su te huqe. U~ini}emo to za vas zato {to vas po{tujemo. Bez novca, don Mikele. Ubijamo samo za svoje prijateqe. Sindona je verovatno dao takav spisak zato {to je pet italijanskih istraìteqa koji su se bavili poslovima papinog bankara (ukqu~uju}i zastupnika Banke Italije \or|a Ambrozalija) ubijeno u masakrima banditskog stila. Drugi koji su poku{ali da svedo~e protiv don Mikelea doìveli su sli~nu sudbinu. (isto; str. 141-144) Mikelea Sindonu su mo`da traìli predstavnici zakona u Italiji i pozdravqali mafija{i u Americi, ali su bronzana vrata Svete stolice sada bila zatvorena za wega. Kako su italijanski istraìteqi otkrili vatikansku vezu, Pavle VI je postao predmet prezira i poruge. U {tampi su se pojavile pri~e da je Sveti otac izgubio milijardu dolara zbog tajnih poslova s mafijom. Sleva u ovom teolo{kom spektru, jezuiti su napadali papu zbog me{awa u italijansku politiku i zbog predavawa budu}nosti cr779
kve u ruke Satane. Zdesna su tridentinski konzervativci, ukqu~uju}i francuskog nadbiskupa Marsela Lefevra, zahtevali ostavku Pavla VI. Tradicionalist, katoli~ki nedeqnik, posle detaqnog prikaza afere Sindona u februaru 1973, nazvao je papu izdajnikom crkve. Biskup Mar~inkus bio je primoran da se preda ne~ove{tvu isle|ivawa italijanskih istraìteqa u vezi sa transakcijama koje je imao sa Sindonom na li~noj osnovi i kao predstavnik Vatikana. Mar~inkus se pona{ao prema o~ekivawu. U aprilu 1973. rekao je ameri~kim istraìteqima: Mikele i ja smo veoma dobri prijateqi. Poznajemo se vi{e godina. Dve godine kasnije, u razgovoru za italijanski ~asopis Lespreso, Mar~inkus je rekao: Istina je da ne poznajem Sindonu. Kako sam mogao izgubiti novac zbog wega? Papa Pavle VI se smrtno upla{io. Wegovo pona{awe je bilo ~udno. Qudima od poverewa govorio je o mogu}nosti povla~ewa. Pre nego {to pristane da odloì papsku krunu, govorio je da }e morati da nadoknadi finansijske gubitke koje je doneo crkvi. @eleo je da zadrì pravo da imenuje naslednika i zahtevao je ukidawe ~etiri stotine godina starog ukaza koji zabrawuje papama da prodaju svoj posve}eni poloàj Hristovog izaslanika onome kardinalu koji ponudi najvi{e. To bi mu omogu}ilo da prikupi bogatstvo za Svetu majku crkvu bogatstvo koje je izgubio zbog poslovawa s mafijom (...) Sveti otac je kona~no do{ao k sebi. Znao je kako }e prevazi}i probleme. Dozvoli}e biskupu Mar~inkusu da napravi novi i boqi posao ovaj put sa Sindoninim zamenikom na mestu finansijskog kapa mafije i blagajnika loè P-2 Robertom Kalvijem, predsednikom Banko Ambrozijano. Me|utim, Roberto Kalvi nije gubio vreme za ukqu~ivawe Vatikana u seriju sumwivih poslova; 19. novembra 1976. Kalvi je kupio 53,3 odsto firentinske Trgovinske banke (Banco Mercantile) u ime Vatikanske banke; 17. decembra akcije su preba~ene milanskoj brokerskoj firmi \amej i dru{tvo. Opsenarskom ve{tinom ove akcije su se istog dana parkirale u Vatikanskoj banci. Me|utim, postojao je problem. Vatikan nije imao dovoqno sredstava na ra~unu na koji su akcije preba~ene. Ovaj problem je re{en otvarawem novog ra~una sa iznenadnim i ~udesnim bilansom od 8 milijardi lira (preko 10 miliona dolara). [est meseci posle ovih ~udnih transakcija, 29. juna 1977, \amej i dru{tvo su otkupili natrag ove akcije preko firme zvane Credito Commerciale iz Milana. U ovom trenutku, Kalvi je, u ime firme Nekretnine 20. septembra, kupio bankarski kapital od Credito Commerciale. Bila je to vra{ka igra. Svaki put kada su akcije mewale ruke, pokazivale su dramati~no pove}awe vrednosti. Po~etna vrednost kapitala Trgovinske banke (Banco Mercantile) bila je 14.000 lira po akciji; 29. juna, kada je Credito Commerciale prodao akcije Kalviju, vrednost kapitala se pove}ala na 26.000 lira po akciji. Prodaju}i li~no akcije koje je ve} posedovao po dvostrukoj ceni u odnosu na po~etnu, Kalvi je ve{ta~ki pove}ao vrednost bankarskog kapitala. Akcije Trgovinske banke sada su postale najprivla~nije na Milanskoj ber780
zi. To je omogu}ilo Kalviju da rasproda naduvani kapital Ani Bonomi, poslovnoj suparnici, za 33 milijarde lira (40 miliona dolara). Za privilegiju kori{}ewa imena i institucije Vatikana u ovom projektu, Kalvi je velikodu{no platio reket Vatikanskoj banci u iznosu od 800 miliona lira. Trgovinska banka je bila samo jedan od mno{tva projekata. Vatikanska banka po~ela je da zara|uje ogromne anuitete od Kalvija zbog spremnosti da se ukqu~i u la`ne poduhvate. Papski trezori su se jo{ jednom napunili do vrha. Me|utim, u avgustu 1978. priliv gotovine iznenada je prestao. Papa Pavle VI umro je od sr~anog udara u Kastel Gandolfu, a wegov naslednik Albino Lu~ani, koji se prozvao Jovanom Pavlom I pozvao je na reformu. (isto; str. 145-147)
8. Kako je stvarana finansijska imperija Opusa Dei

Bez pri~e o Opusu Dei nemogu}e je dobiti kompletnu sliku funkcionisawa te kriminalne ma{inerije na relaciji Rimokatoli~ka crkva Vatikanska banka (IOR) Opus Dei mafija vlast. Ha~inson iznosi ~iwenice koje deluju zastra{uju}e, jer pokazuju kako je pod maskom duhovnosti i svetosti stvarana politi~ko finansijsko multinacionalna organizacija. Ha~inson, tako|e, potvr|uje i veliki deo podataka koje nalazimo kod Vilijamsa, iz prostog razloga jer su svi akteri deo jednog kruga, to je, zapravo, ista pri~a. Samo je teì{te Ha~insonove analize na Opusu Dei, a Vilijamsove na samom Vatikanu i Vatikanskoj banci. Opus Dei je izgra|ivao korporativne piramide i razvijao praksu kwigovodstva transfera profita. Koriste}i anstalts, stiftungs i off-shor kompanije razvili su sustav korporativne tajnosti kako bi sakrili wene mnogobrojne pipke. Stiftung (fondacija) je oblik korporativnog organizirawa koji su razvili [vicarci i ~esto se koristi za komplicirane financijske transakcije. Anstalt (poduze}e) je specijalitet Liechtensteina, stvoren po austrijskom modelu, Privatanstalt. Ima fiksiran kapital i ne izdaje akcije. I jedan i drugi oblik su toliko zaogrnuti povjerqivo{}u da je wihove prave osniva~e to jest prave vlasnike apsolutno nemogu}e identificirati. Oslawawe Opus Dei na ove izume je i{lo u etapama kako je rastao u veli~ini i sloènosti. Prvi korak je bio osnivawe obi~nih fondacija u zemqi kako bi se sakrilo vlasni{tvo nad imovinom, a novi slojevi su dodavani po~ev od pedesetih godina. Jedan od najva`nijih je bio onaj koji je stvorio odvjetnik Alberto Ulastres, prije nego {to je postao ministar trgovine. Poznato kao Esfina, s po~etnim kapitalom ispod milijuna dolara, promovirala je novu Opusovu ideju, takozvana obi~na djela. Ovo je bilo ne{to sasvim razli~ito od korporativnih djela, koja su bila koncentrirana na poqu obrazovawa i otvoreno povezana s Opusom Dei, od kojih je sveu~ili{te Navare bio glavni primjer. Obi~na djela, s druge strane, iako su bila dio apostolata, smatrana su komercijalnim sredstvom, financiranim kada god je bilo mogu}e tu|im novcem, ali kojima je rukovodilo osobqe Opusa Dei. Mnogi od Esfininih holdinga su bili u AOP (Apostolat javnog mnijewa) sektoru, osnovanom
781
kako bi se vr{io utjecaj na javno mnijewe, pod kontrolom nadzornog komiteta. U [pawolskoj, prvi AOP su nadzirali Laureano Loper Rodo, Alberto Ulastres i profesor Hesus Arelano. AOP je bio maska za pilleria (prqave poslove) druge vrste. Opus Dei je bio, i ostao, privilegirana institucija crkve koja tvrdi, sa svom pobo`no{}u koju moè prikupiti, kako je wen jedini interes duhovna dobrobit ~lanova i da se nikada ne upli}e u wihov svakodnevni ìvot. Ona ne posjeduje ni{ta, najmawe banku, i nikada se ne bavi politikom. Ali sada, s AOP, Opus Dei je htio potajno utjecati na javno mnijewe, po{to je prvo pripremio svoje ~lanove za prihva}awe skupa moralnih vrijednosti koji ih odvaja od ostatka dru{tva. U prvoj fazi AOP se koncentrirao na osnivawe ili preuzimawe javnih kompanija iz oblasti emitiraju}ih medija ili tiskanih medija, izdava{tva i komunikacija. Ve}ina akcionarskog kapitala u svakoj kompaniji dràli su numerariji Opusa Dei, supernumerariji ili provjereni suradnici. U svim slu~ajevima, od povjerenika se zahtijevalo da potpi{u nedatirane ugovore o prodaji akcija, koje su dràli u sefu u regionalnim sjedi{tima. U [pawolskoj su obi~na djela financirana kroz Esfinu, koja je prikupqala svoj kapital od obiteqi ~lanova i prijateqa. U svakom slu~aju, tako prikupqeni kapital tretiran je kao ra~un sa {tedwom u privatnoj banci, na koji se dobivala kamata koja je bila ne{to iznad kamata u komercijalnoj banci, a svakim ra~unom se individualno upravqalo s punom marqivo{}u i diskrecijom. Kao dodatak poreskim prednostima, ulaga~i Esfine imaju zadovoqstvo vjerovati da se wihovim novcem financira Bo`je djelo. Prvi direktor Esfine je bio Pablo Bofill de Qvadras, numerarij Opusa Dei, koji je tako|er sjedio u upravnom odboru {pawolske podru`nice kompanije koju je kontrolirao Vatikan, Condotte Espaola. Wegov zamjenik je bio Jose Ferrer Bonsoms, mladi bankar i supernumerarij, ~ija obiteq posjeduje veliku imovinu u Argentini. Esfina je kupila ili osnovala novcem drugih, Ediciones Rialp, vode}u izdava~ku ku}u Opusa Dei, Editorial Magistero Espanol, izdava~a sredwo{kolskih kwiga i SARPE, koji posjeduje Alcazar, konzervativne novine, Actualidad Espaol i Actualidad Economica, tjednike, Telva, popularni ènski ~asopis i Mundo Cristiano, religiozni ~asopis. Ovim publikacijama, kojima upravqaju i redakcije ~ine ~lanovi, bila je potrebna pres-agencija i tako je ro|ena Evropa pres. Wihovim oglasima i prodajnim promocijama bavila se agencija u vlasni{tvu Esfine, a koristili su usluge tiskara koje su pripadale Totopresu S. A, tako|er dijelu Esfine. Svi su bili ovisni o financijskoj podr{ci Opusa Dei, i ~esto su, sluè}i potrebama AOP, a mawe komercijalnim ciqevima, bili u deficitu. Esfina je 1958. pro{irila poslovawe na bankarstvo, kupuju}i malu privatnu banku u Barseloni, kojoj je promijenila ime u Banco Latino. Nekoliko mjeseci kasnije dodala je i Credit Andorra, najve}u banku u Andori. U 1959, Esfina je formirala Sveu~ili{te de Inversiones S. A. koja je upravqala {pekulativnim investicijama. Direktor Sveu~ili{ta bio je Francisco Planel Fontrodona, do zare|ewa 1964. Pomagao mu je Alfonso Lre Rod,
782
brat Laureana Lpeza Roda, dok Alfonso tako|er nije zare|en. (Ha~inson; cit. delo; str. 171-173) Najve}i dobro~initeq Opusa Dei, poslije gra|anskog rata, bio je katalonski industrijalac Feran (Fernando) Valls Taberner, koji je financirao otvarawe NSRC-a u Barseloni i osigurao da ga vode numerariji Opusa Dei, i koji je osnovao Banco popular de los Previsores del Porvenir (Narodnu banku za budu}e potrebe) koja je poslije zna~ajnih prepravaka postala pedesetih godina kamen temeqac financijske zgrade Opus Dei. Iznenadna Vallsova smrt 1942, na ~elo banke dovodi Felixa Milleta Maristaniya, ultrareligioznog katalonskog financijera. Promijenio je ime banke 1947. u Banco popular Espaol i unio je na Madridsku berzu. Wegova desna ruka je bio Juan Manuel Fanjul Sedeo, supernumerarij Opusa Dei, koji je, kao i Millet, bio blizak Feranu Vallsu. Fanjul je bio ovla{teni posjednik zna~ajnog bloka akcija banke koji je pripadao obiteqi Valls. Kroz Fawula je Opus Dei po~eo svoje prodirawe u direktorat banke. Feranov najstariji sin, Luis, postao je Opus Dei numerarij. U dvadeset~etvrtoj godini bio je asistent profesor prava, prvo u Barseloni, a potom u Madridu. Wegovi Opus Dei nadre|eni su ga 1950. postavili za glasnika sv. Gabrijela, koji se brine o duhovnim potrebama supernumerarija i wihovih obiteqi. Poslije dvije godine borbe s du`nostima arhan|ela, rekao je svojem duhovnom direktoru kako nije ro|en za savjetnika u vezi s du{om, i kako èli postati bankar. U svijetu bankarstva Luis Valls je postao za Opus Dei ono {to je Lpez Rod predstavqao u svieejtu politike. U banku je u{ao 1953. i o wemu se starao Mariano Navarro Valls. Do tada Banco popular Espaol je svoje sjedi{te preselila u Madrid. Prestruktuirawe Valsovih holdinga je bankarske interese koncentriralo u rukama Luisa i wegove bra}e Javijera i Felixa. Manufacturas Valls, obiteqska tvornica tekstila, ostavqena je stri~evima. U svakom slu~aju, Luis i Felix, tako|er numerariji, zadràli su svoje akcije u tvornici, koja se uskoro pro{irila na poslove nuklearnog inèweringa. Po{to je Opus Dei bio vi{e zainteresiran za bankarstvo nego za tekstil, Banco popular je solidno bila pod wegovom kontrolom. Opus Dei nikada nije posjedovao banku, barem ne zakonski, jer je kontrola provo|ena kroz mreù off-shor fondova. Ali Esfina je donosila i glavoboqe. Koriste}i obi~na djela za promociju politi~ke agende Opus Dei, to~nije re~eno liberalizaciju ekonomije i modernizaciju {pawolske politi~ke strukture, nosilo je i rizik. Obi~na djela su bila i financijski teret. Ovi faktori su izazvali neo~ekivanu odluku iz Opus Centrale. Jednog dana 1963, regionalni administrator je obavije{ten da je otac u Rimu odlu~io: Ukidamo obi~na djela!(...) Likvidacija obi~nih djela nije zna~ila da se Opus Dei odrekao AOP koncepta. On je nastavqen u drugom obliku. Ipak je sa~uvano i nekoliko va`nih obi~nih djela. Ovo je ukqu~ivalo izdava~ku ku}u Rialp i Talleres dArte Grande, koja je snabdijevala religioznom umjetno{}u Opus Dei centre {irom svijeta. Poslije zatvarawa obi~nih djela, Esfinin oslobo|eni kapital je investiran u bankarski sektor. Prvi ciq je bio Banco Atlantico, mala regio783
nalna banka ~iji je najve}i akcionar poginuo u èqezni~koj nesre}i. Pregovori su povjereni industrijalcu iz Barselone Casimiru Molinsu Robitu, supernumerariju Opusa Dei, koji je zaveo prodava~e i javno mnijewe da povjeruje kako nastupa u korist Banco popular Espaol. Posao je uspje{no okon~an, Molins je postao novi direktor Atlantica, a upravqawe je preuzeo dvojac Bofil-Ferrer. Oni su od banke napravili jednu od deset najboqih u {pawolskoj, mijewaju}i wen status usput, koji je dozvoqavao da se 15 posto profita izdvoji kao donacija za dru{tvene potrebe. Kada su Bofil i Ferrer saznali kako }e wihov brat po vjeri, ministar financija Mariano Navarro-Rubio donijeti novi zakon koji }e dozvoliti komercijalnim bankama da se pro{ire na trgovinsko bankarstvo, isplanirali su da Atlantico osnuje vlastitu trgova~ku banku, koju su nazvali Bankunion. U novu banku su èqeli dovesti i me|unarodne partnere. Operativni direktor Condotte dAsqua S.P.A, koju je kontrolirao Vatikan, Loris Corbi upoznao je Bofila s Johnom McCafferyem, predstavnikom Hombros banke u Rimu. Bofil je ponudio McCafferyu u~e{}e, ali Hambros se ve} obvezao formirati trgova~ku banku s Banco popular Espaol. Stoga je McCaffery predloìo Bofilu i Ferreru da kontaktiraju financijera u usponu iz Milana Michele Sindonu. Bankunion je registriran u listopadu 1963, s dioni~arskim kapitalom od 24 milijuna dolara. Banco Atlantico je direktno drào samo 10 posto kapitala. Nije sigurno je li se Sindona ikada prikqu~io konzorciju. Ako je, u~estvovao je kroz jednu od anonimnih stranih inesticijskih kompanija koja je postala glavni dioni~ar Bankuniona. Drugi investitori su bili Esfina i Condotte Espaola. Kao i kod Banco Atlantico, statut Bankuniona je predvi|ao izdvajawe 15 posto profita za dobrotvorne aktivnosti. Sindona je u me|uvremenu uspio prodati 24 posto akcija u svojoj banci (Banca Privata Finanziaria iz Milana) Amerikancima, Continental Ilinois Bank & Trust iz îkaga. Continental Ilinois je u to vrijeme bio sedma najve}a banka u Sjediwenim Dràvama. Potez se pokazao mudrim jer je direktor Continentala, mormonski biskup imenom David M. Kenedi, postao tajnik za financije Richarda Nixona. Sindonu je s wim upoznao Paul Marcinkus, sve}enik iz îkaga, koji je postao diplomat i koji je bio direktno putovawe kod pape Pavla VI. Sindona je zauzvrat predstavio Bofila i Ferera Davidu Kenediju. Mormonskom biskupu su bili interesantni jer je Continental Ilinois èlio kupiti 18 posto akcija u Banco Atlantico. Transakcija je obavqena preko kompanije u [vicarskoj, Greyhound Finance AG. Greyhound se nalazio u Cirihu, u uredima jednog od vode}ih evropskih financijskih eksperata dr Artura Wiederkehra. Tijekom pregovora Bofil i Ferer su sreli Wiederkehra, ~iji talent je bio na velikoj cijeni me|u trgovcima me|unarodnog kapitala. Sindona je koristio Wiederkehra, a tako|er je kolegi bankaru iz Milana Robertu Calviu preporu~io usluge ciri{kog odvjetnika. Usput je Sindona upoznao Calvia i s grupom iz Madrida. Opus Dei je u to vrijeme reorganizirao svoju korporativnu imovinu u svijetu, po uputama donesenim u [pawolskoj. Vlasni{tvo i upravqawe imovinom generalno je podijeqeno izme|u dvije neovisne grupacije koje su
784
bile u vlasni{tvu jednog ili vi{e privatnih trustova ili holding kompanija. Ovo je Opus Dei dalo gotovo nevidqiv korporativni profil ali je teoretski dalo i pravo na postotak od fondova koji su primani kao donacija od wenih pomo}nih dru{tava. (isto; 174-177) Vlasni{vo Opusa nad imovinom u Francuskoj je bilo komplicirano. Iako su otac Fernando Maicas i Alvaro Calleja stigli u Pariz u listopadu 1947, Opus Dei nije bio registriran po francuskim zakonima do svibwa 1966. Obojica su stigli sa NSRC stipendijom i komadom posmrtnog pokrova Isidora Zorzana koji je izvje{en u kapelici rezidencije koju su otvorili na aveniji Sen Germainu u Latinskom kvartu. Prva poslovna jedinica osnovana je 1955. pod imenom ACUT. Registrirana je kao dobrotvorni trust i bila je pod patronatom tri izuzetna profesora sa Sorbone, potpredsjednika francuskog Senata, biv{eg degolisti~kog ministra i visokog diplomata Quai dOrsaz. Moèmo se zapitati jesu li pokroviteqi shva}ali ~iji su pokroviteqi, jer se Opus Dei, koji jo{ nije bio registriran u Francuskoj, nigdje ne spomiwe u statutu ACUT-a. ACUT je kupio dvorac iz sedamnaestog stoqe}a u blizini Soassona, sjeveroisto~no od Pariza, koji je postao konferencijski centar Opusa. Operativni direktor ACUT-a je bio 21-godi{wi student Instituta politi~kih studija u Parizu Augustin Romero. Po{to je zavr{io studij, Romero je po~eo raditi u Bank de lUnion European, koja je bila jedna od korespondentnih banaka Banco popular Espaola. Ova malo poznata institucija je dijelom bila u vlasni{tvu Banco Ambrosiano iz Milana. Opus Dei ju je koristio za transfer novca u Francusku. U me|uvremenu, osnovana je ~itava serija holding kompanija sa ~udnim akronimima od imena poput SEPAL, SAIDES, SOCOFINA, SOFICO i TRIFEP. SAIDEC je osnovan 1962. s minimalnim kapitalom od 2.000 dolara. Nicolas Macarez, [pawolac, upisan je kao direktor. Najve}i akcionar je bio Romero, ali je uzastopnim pove}awem kapitala, 90 posto wenih akcija preuzeo TRIFEP. Kako se ~ini, ovaj jasan detaq je bio zamagqen ~iwenicom kako je SAIDEC posjedovao 90 posto TRIFEP i da su dvije kompanije imale me|usobno povezane upravne odbore. Ni u Engleskoj poslovno prisustvo Opusa nije bilo ni{ta mawe konfuzno. U jesen 1946. Juan Antonio Galaraga, kemi~ar po profesiji, stigao je iz Madrida kao stipendista NSRC. Do 1950. Galaraga je uspio regrutirati samo jednog Britanca. Bio je to Michael Richards, biv{i oficir, koji je u materijalima Opusa uskoro postao ratni heroj. Escriva je o wemu govorio kao o engleskom nesta{ku. Poslan je u Keniju kako bi osmotrio situaciju za {irewe Opus Dei u isto~nu Afriku, nakon ~ega je otac otkrio wegovu pravu vokaciju i zaredio ga. S novcem preba~enim iz inozemstva Opus Dei je kupio mali hotel u Hampsteadu, koji je od 1952. radio kao studentski internat pod imenom Neterhol Haus. Iz [pawolske je stigla grupa èna numerarija kako bi vodila brigu o internatu i ishrani, i iznenada, Opus Dei je bio u poslu u Britaniji, iako nije bio registriran. Registracija je u~iwena u travwu 1954, kada je osnovano sve}eni~ko dru{tvo Svetog krià i Opus Dei Dobrotvorni
785
fond. U osniva~kom dokumentu pi{e kako je ciq fonda bio unapre|ewe rimokatoli~ke vjere. Wegov pravi ciq je bio {irewe apostolata koji odgovara Opus Dei. Tri numerarija Opus Dei su stigla u [vicarsku u listopadu 1956. i otvorila u Cirihu prvu rezidenciju u dijelu grada u kojem ìve imu}ni, Fluntern. Dvojica od wih bili su Katalonci. Vo|a im je bio otac Juan Vautista Torello. Pratili su ga Pedro Turul, student arhitekture i Hans Rudi Freitag, ekonomista [vicarac, koji je radio u Valensiji. Osnovali su 1961. Kulturgemeinschaft Arbor kroz koji su i{li svi poslovni poduhvati Djela u [vicarskoj. Cirih je postao kqu~ni financijski centar za Opus Dei poslije formirawa Fundation General Mediterranea (FGM), dobrotvornog fonda koji je dobivao postotak iz prihoda Banco Atlantico. FGM je imao dvije podru`nice za koje se zna, Fundasion General Latinoamerikana (Fundamerika), sa sjedi{tem u Karakasu i FGM fondacija u Cirihu. Ali se ispostavilo kako posjeduje i tre}i ogranak u Argentini koji je pomagao u financirawu neoperonisti~kih kadrova pod Carlosom Mennenom FGM je izrodio Limat-[tiftung, trust u Cirihu s po~etnim kapitalom od 42.000 dolara. Wegova registracija je iza{la iz ureda dr Artura Wiederkehra. Trustovi pothvati }e biti iskqu~ivo u domeni javnog interesa, posebno na poqu obrazovawa, kako u [vicarskoj, tako i u inozemstvu, {to mu je osiguralo izuze}e od poreza. Limat-[tiftung je primao donacije od Banco Atlantico dok je u isto vrijeme Bank-union bio registriran kao vlasnik akcija. Wiederkehr je sjedio u upavnom odboru Limat-[tiftunga. Za Wiederkehra se tako|er govorilo kako je Opusu Dei prodao ciri{ku Nordfinanc Banku. Ova institucija je bila osnovana godinu dana prije po~etka Drugog svjetskog rata, kada je ovaj ciri{ki odvjetnik zapo~eo sa svojom pravnom profesijom. U 1964. je Wiederkehr prodao 80 posto wenog kapitala Nordik financijskoj grupaciji. Prema {pawolskom magnatu Jos Mara Ruiz-Mateosu, Opus Dei je kontrolirao Nordfinanc, iako nije objasnio kako. S druge strane, Wiederkehr je ostao direktor banke dugo godina, kona~no napu{taju}i to mjesto u korist svog sina dr Alfreda Juliusa Wiederkehra. Dok je jo{ bio mlad, talenti Artura Wiederkehra su pali u o~i lorda Selborna, koji je bio britanski ministar ratne industrije. Lord Selborn je stavio ciri{kog odvjetnika 1942. na listu onih koji trguju s neprijateqem ili djeluju kao nacisti~ki agenti. Wiederkehr je s nizozemskom @idovkom Anom Hohbert pribavqao izlazne vize iz okupiranih zemaqa za @idove, koji su to pla}ali svime {to su posjedovali. Poslije rata Wiederkehr se pojavio pred disciplinskom komisijom ciri{ke odvjetni~ke komore, koja ga je oslobodila optu`bi za neprofesionalno pona{awe. Sjedio je u bordu Union banke [vicarske od 1975. do 1981, u vrijeme kada je Filip de Vek bio wen direktor. Opus Dei je sigurno cijenio wegove usluge. Osnovao je za institut ili wegove partnere nepoznat broj kompanija, ukqu~uju}i Supo Holding S. A, Cirih, s kapitalom od milijun {vicarskih franaka. Pro~itano unazad, Supo postaje Opus. Najuo~qivija osobina financijskih operacija Opus Dei je bila, i ostala, tajnost. Opus Dei je siroma{an. Mi nemamo novca, izjavio je An786
drew Soan, britanski portparol. Soan je ovla{teni kwigovo|a, {to je neobi~na kvalifikacija za medijskog portparola, i u intervjuu sa wim sam poku{ao saznati o èqi Eskrive de Balagera da otvori Opus Dei koley u Oksfordu. Ovo nije bio pothvat za siroma{nu organizaciju. Otac je dizajnirao i grb i nacrtao planove za koley. @elio je imati i kulu sa satom na ~ijem }e vrhu biti statua Djevice Marije, koja bi tijekom no}i bila osvijetqena reflektorima. Kako bi konkretizirao o~eve namjere, Opus Dei je podnio izvje{taj vlastima dijeceze tvrde}i kako su wegovi ~lanovi pomagali u borbi protiv {irewa komunizma u Africi tako {to su indoktrinirali afri~ke studente zapadnim ideologijama, {to je li~ilo politi~kom pothvatu ozbiqnih razmjera. Ali Opus Dei je duhovna organizacija. Vjerojatno je zbog toga upravnik wihovog Stratmor Collegea u Keniji, diplomac s Yalea David Sperling, prijateq predsjednika Ameri~kog mirovnog korpusa Sargenta Shrivera, dozvalio ameri~kom veleposlanstvu u Najrobiju da koristi koley, koji je djelomi~no financirala engleska vlada, kao centar za profesionalnu orijentaciju za afri~ke studente koji traè stipendije u Sjediwenim Dràvama. Centar za orijentaciju je eufemizam CIA sa zna~awem regrutne baze. Poslije neodlu~ne reakcije oksfordskih vlasti, Opus Dei fond u Velikoj Britaniji je kupio Grandpont House, dvorac iz osamnaestog stoqe}a, na Temzi. Eskrivin prijedlog za koley u Oksfordu je odbijen, prouzro~iv{i veliku bol. Smatrao je kako su ga minirali upravo katolici pa je dizajnirao novi grb za Grandpont House koji je odraàvao wegovu tugu. Djevicu Mariju s tekstom Ipsa duce iznad mosta s bijelim i plavim valovima ispod wega. Jedna od poenti ove pri~e, pored o~igledne spremnosti Djela da dozvoli da wegov prostor koristi CIA, je da je siroma{ni Opus bio u stawu prikupiti zna~ajne sume novca i financirati svoje pothvate. Jo{ grandiozniji pothvat bio je Sveti{te u Toreciudadu, koje je otvoreno 1975. Pri~alo se da je konstrukcija ispod zemqe iste veli~ine kao i ona na zemqi. Sigurno je da se nadzemna gra|evina moè mjeriti po opsegu sa Sv. Petrom u Rimu, a ko{tala je oko trideset milijuna dolara. Kao {to smo vidjeli, stratezi Opus Dei su razvili sustav duhovne kontrole, vi{e nego fizi~ke, svojih poslovnih interesa. Ali sustav nije bezgrje{an. U stvari, morao je biti ozbiqno promijewen po{to je sin koji je uìvao povjerewe Gregorio Ortega Pardo iznenada nestao sredinom {ezdesetih godina. Regionalni administrator u Portugalu, Ortega je bio sakupqa~ mrvica ponosa, ukqu~uju}i {pawolski Veliki kri` za javne zasluge, koji mu je dodijeqen dok je Ibanez Martin bio veleposlanik u Lisabonu, a posjedovao je vra`ju qubav prema luksuzu. Za Opus Dei je osigurao kontrolu nad Banco de Agricultura u Lisabonu, dio u Banco Comercial de Angola, a 1963. je osnovao Lusofin, financijsku instituciju koja je uìvala vladinu podr{ku. U jesen 1965, Ortega Pardo je uhi}en u luksuznom hotelu u Karakasu sa dva kofera u kojima je bilo 225.000 dolara u gotovom i nakita vrijednog 40.000 dolara, a vlastima ga je prijavi787
la prostitutka. Ibanez Martin je objasnio da ga je u Venecuelu poslao da kupi novu rezidenciju za lokalno odjeqewe Opus Dei. U svakom slu~aju, izru~en je [pawolskoj. Novinari su bili razo~arani jer ga nisu mogli intervjuirati, po{to je odmah odvezen na psihijatrijsku kliniku kojom je upravqao Opusov lije~nik. Optu`be protiv wega odba~ene su i dvije godine kasnije izba~en je iz Djela s kartom u jednom smjeru za Argentinu. Afera Ortega je pokazala veliki broj iznena|uju}ih kontradikcija. Organizacija insistira na tome da je siroma{na, iako je sasvim jasno kako kontrolira, kroz komplicirani sustav fondova i na drugi na~in, veliku imovinu za koju ne postoji javno kwigovodstvo. Izvana poku{ava prikazati tih, poboàn lik, makar je u realnosti vo|ena sna`nim unutarwim osje}awem misije. Pori~e mije{awe u privatni ìvot i karijeru ~lanova, iako je o~igledno suprotno, do odre|ivawa kwiga koje ~itaju. U {irem kontekstu, o~igledno je da progawa protivnike ili one za koje misli da su joj nanijeli {tetu svim raspoloìvim sredstvima, ukqu~uju}i pilleria i fizi~ku silu. Povrh svega, sebe predstavqa samo kao jedan ogranak katoli~ke crkve iako je razvila jak sekta{ki pristup, ~iji su posve}enici zaglibili u fundamentalisti~ke doktrine koje zahtijevaju wihovu doìvotnu pot~iwenost i poslu{nost ne crkvi, ve} ocu. (isto; str. 179-184)
9. Politi~ke i finansijske mra~ne igre Opusa Dei

Opus Dei je optuìvan kako je igrao zna~ajne uloge iza scene, u rasponu od dràvnih udara u Latinskoj Americi do me|unarodne trgovine oru`jem. Nepotrebno je re}i da Opus Dei negira svoju umije{anost. Jedan od vi{ih ~lanova organizacije je u Irskoj konstruirao oklopni transporter koji su kupile najmawe tri vojske. Vozilo po licenci proizvodi poduze}e u îleu, koje je tako|er i proizvo|a~ klaster bombi. U tijeku prvog rata u Persijskom zaqevu, ovo je poduze}e prodalo velike koli~ine spomenutih bombi Iraku. Pri kraju vladavine Pavla, u Kuriji je izbila borba izme|u progresivne i konzervativne struje. Progresivna frakcija je èqela ve}u financijsku kontrolu i opirala se rastu}em utjecaju Opus Dei, a predvodio ju je najbliì Pavlov pomo}nik, nadbiskup Benelli. Bio je zasluàn za rje{ewe jedne od najve}ih kriza u postkoncilskom periodu ìvota crkve, poku{aju ru{ewa Dru{tva Isusovog, koje je navodno smi{qeno u Vili Tevere. Benelijevi napori su osigurali da 26.000 jezuita ostane pod komandom jednog generala, koji je u to vrijeme bio don Pedro Arupe. Beneli je htio da jezuiti ostanu nedirnuti, jer su predstavqali jednu protuteù Opusu. [tovi{e, bila je poznata Benelijeva netrpeqivost prema merkantilnom moralu biskupa Pola Mar~inkusa, {efa Vatikanske banke kojega je doìvqavao kao skra}eni Opus Dei. Moglo bi se pomisliti kako je Beneli, kao Pavlov dràvni podtajnik, bio u dobroj poziciji da istakne svoje mi{qewe. Ali kada je obra~un kona~no po~eo, Beneli je izgubio. U lipwu 1977, Pavle je Beneliju dao crveni {e{ir i poslao ga u Firencu. Pontif je imao jo{ ne{to vi{e od godinu dana ìvota. (isto; 206-207)
788
Posqedwih godina Frankove vladavine, s vladom u rukama Opus Dei tehnokrata, Madrid je postao va`no sredi{te evropskih investicija i politi~kih itneresa Latinske Amerike. Ovakav razvoj su ohrabrivali Vatikan, desni~arski demokr{}ni u Italiji i [pawolskoj. Pa`wa Zapada usmjerena prema Latinskoj Americi, i posebno Argentini, odraàvala je interese antikomunisti~kog lobija, bez obzira je li ga predvodila crkva ili je bio ~isto sekularni, s istovjetnim ciqem, da se zaustavi {irewe marksisti~ke subverzije. Ja~awe ovih snaga, djelomi~no zahvaquju}i strategiji iz Rima, ali tako|er i iz afiniteta prema zajedni~kom ciqu, masonski pokret u Evropi je bio pun konzervativnih katolika. Glavni stratezi iza ove evolucije su bili \ulio Andreoti iz Italije i {pawolski ministar inozemnih poslova Gregorio Lopez Bravo. Wih je podràvao veliki vatikanski otvara~ vrata Umberto Ortolani, wegov momak za te{ke poslove Licio Gelli i ugledni mason Pio Cabanillas, koji je bio jedan od osniva~a {pawolske Alianza Popular. Od svih wih, Andreoti je imao prvenstvo u stvarima politike, jer je bio najbliì strukturama mo}i crkve i politi~kim sustavima Slobodnog sveta. Andreoti je bio najbliì laik Pavlu VI i imao je prijateqe u svakom glavnom gradu zapadnog svijeta (...) Subverzivne snage u Argentini razumjele su zna~aj presijecawa investicijskog kanala iz Evrope. Izveli su seriju drskih napada uperenih protiv stranih interesa, vode}i svoj podzemni rat sada i u poslovnom i financijskom djelu Buenos Ajresa. Dva od wihovih najsurovijih poteza bila su ubojstva usred bijela dana financijera Francisca Soldattia, uglednog ~lana {vicarskog dru{tva i patrijarha najbogatije obiteqi u zemqi i biznismena, Giuseppea Valoria, preko kojega su i{le neke od najve}ih talijanskih investicija u Argentini. Madrid je tih godina postao uto~i{te latinoameri~kih politi~kih izbjeglica. Najpoznatiji od wih je bio biv{i argentinski diktator, Juan Domingo Peron. On je investirao 250.000 dolara, iz plijena koji je ukrao iz dràvne blagajne Argentine, u luksuznu vilu u predgra|u koju je nazvao Puerta de Hierro (@eqezna vrata). Ve}i dio svog bogatstva, ukqu~uju}i veliku koli~inu zlata, dao je pod kontrolu {pawolske vlade za odobreni azil u [pawolskoj. (isto; str. 209-210) Jedan od najvjernijih zagovornika Peronovog povratka bio je Gianccarlo Elia Valori, mla|i brat ubijenog Giuzeppea Valorija. U dvadesettre}oj godini, 1960, imenovan je za tajnog komornika papinskog doma}instva, postav{i jedan od Ortolanijevih {ti}enika. Sredinom {ezdesetih godina imenovan je za tajnika novoformiranog Instituta za me|unarodne odnose, formalizirane verzije Pinej grupe. Kao takav, poznavao je svakog prominentnog antimarksistu na tri kontinenta. Kada je Peron do{ao u Rim, odsjeo je u Valorijevoj vili, dok je svoje poslove u toku dana obavqao iz hotela Excelzior u Via Veneto. Ako bi Peron poèlio upoznavawe s direktorom Banco Ambrosiano, Valori bi to uredio. Ako je èlio sastanak s dràvnim tajnikom Vatikana, Valori se pobrinuo da ga ugovori. Jednog dana Ortolani je pozvao Valo789
rija u svoj ured i upoznao ga s Liciom Gellijem koji je predloìo da se Valori pridruì masonskoj loì P-2. Valori nije odmah odgovorio. Ali kada je u travwu 1973. drào predavawe u Madridu s temom Koncept kr{}anske dràve, poslao je toplo pismo Gelliju pozivaju}i ga da prisustvuje. Prilikom Peronove sqede}e posjete Rimu, Valori nije bio iznena|en kada je sreo Gellija u salonu Excelziora. Gelli je zamolio da bude predstavqen generalovom osobnom tajniku Lopezu Regi. Va{a ekselencijo, rekao je u~itovo Gelli na savr{enom {pawolskom, kaù da ste vi Bo`ji ~ovjek. Lopez Rega je zaista vjerovao da je govorio direktno s arkan|elom Gabrijelom. Gelli je {armirao Regu, kojega je uskoro uveo u loù P-2. Gelli je opisao Perona kao neshva}enog genija. Po~etkom sedamdesetih godina bilo je jasno da ako vojska ostane na vlasti, dràva Argentina }e doìvjeti kolaps. Lanuse je èlio predati vlast legalno izabranom predsjedniku ali je postoje}i zakon sprje~avao Perona da ponovno preuzme javnu slu`bu. Rega i Isabelita su savjetovali Perona da nominira jednog od svojih najprilagodqivijih sqedbnika dr Hectora J. Campora, da se kandidira za predsjenika umjesto wega, znaju}i da }e Campora, ako pobijedi, promijeniti zakon i raspisati nove izbore. Lanuse je najavio nove predsjedni~ke izbore za svibaw 1973. na kojima je Campora lako pobijedio. Sqede}i plan, sa~iwen u Madridu, opozvao je zabranu protiv Perona, sazvao nove izbore za jesen i podnio ostavku. Vjeruje se kako je Lopez Rega zahtijevao podr{ku tehnokrata iz Opus Dei u organizirawu diktatorovog povratka. Peronu je bilo potrebno brdo novca za podmirewe gerilaca Montonerosa radi pomirewa i pokrivawa tro{kova Campore i svoje predsjedni~ke kampawe. (isto; str. 212-213) Poslije Peronovog trijumfa u rujnu 1973. na izborima, po{tovani majstor loè P-2 je imenovan za po~asnog konzula Argentine u Firenci i postao je jedan od ekonomskih savjetnika vlade. U lipwu 1974, Eskriva de Balager je odleteo za Buenos Ajres, {to je bila druga etapa velike latinoameri~ke turneje (...) Od otvarawa prvog centra 1950, îleanci sredwe klase hrlili su u Opus Dei kao leguani u more, u potrazi za duhovnom hranom. U vrlo kratkom vremenu, Opus je tvrdio kako ima 2.000 ~lanova i 15.000 suradnika. île je bio jedan od najboqe financiranih operacija Opus Dei u Latinskoj Americi. Jedan od prvih qudi poslanih iz [pawolske bio je Jose Migel Ibanez Langloa, mladi sve}enik iz Opus Dei, koji je postao vode}i latinoameri~ki ideolog. Dvojica od wegovih najranijih regruta su bili desni~arski aktivisti Jaime Guzman i Alvaro Puga. [ezdesetih godina Guzman i Puga su postali urednici El Mercurio, najstarijih ~ileanskih novina. Ibanez Langloa je honorarno radio u El Mercuriu kao literarni kriti~ar. Vatikan je u po~etku podràvao demokr{}anskog lidera Eduarda Freia, ali se nisu lagodno osje}ali kada su po~eli stizati izvje{taji od Ibaneza kako Frei uspostavqa veze se radikalnim radni~kim sindikatima. Do tada, Vatikan je smatrao île mogu}im modelom socijalnih promjena u Latinskoj Americi. Dok su se sumwe Vatikana poja~avale, jezuiti su nastavili podràvati Freia kao jedinog ~ovjeka sposobnog za zaustavqawe marksizma u îleu.
790
Ovo stanovi{te nisu dijelili ni Ibanez, ni wegovi politi~ki aktivni regruti. S ekonomistom Pablom Baraonom osnovali su konzervativni trust mozgova, Institut for General Studies, koji je privukao sqedbenike iz krugova ekonomista prista{a slobodnog trì{ta, odvjetnika, izdava~a i tehnokrata. Freiov socijalni program je natjerao krv u lice ameri~kom predsjedniku Ri~ardu Niksonu i, na wegovo traèwe, CIA je po~ela financirawe Instituta u nadi da }e to stvoriti protu-elitu Demokr{}anskoj partiji. Iako je Freiova vlada gotovo uspjela savladati ogromnu inflaciju, Nikson je èlio da Frei bude prikovan bude li ponovno pobijedio na predsjedni~kim izborima. Desni~arski ekstremisti, koje su predvodili Guzmana i Puga, uzeli su dio glasova konzervativaca, {to je rezultiralo tijesnom pobjedom Salvadora Aqendea. Madridski tehnokrati su bili protiv Aqendea (...) Pod tim okolnostima, ekstremna desnica nije dugo ~ekala na odgovor. Operacija kvarewa koju je naredila CIA planirana je u Institutu za op{te studije i rezultirala je u rujnu 1973. udarom generala Augusta Pino~ea. Wegov portparol je bio jedan od suosniva~a Instituta Alvaro Puga. Drugi direktor Instituta, Herman Cubillos, postao je Pino~eov ministar inozemnih poslova, a suosniva~ Instituta, Pablo Baraona, bio je ministar ekonomije. Tre}i osniva~ Instituta, Jaime Guzman, napisao je novi ustav. Najmawe dvojica ~lanova vojne hunte, zapovjednik Jose Merino i general Jaime Estrada Leigh, bili su, po pri~i, sinovi Eskrive de Balagera. Estrada, koji je prethodno bio na ~elu Komisije za nuklearnu energiju, postao je ministar gra|evinarstva (...) Tehnokrati Opus Dei koji su okruìvali Pino~ea, upravqali su zemqom na vrlo sli~an na~in kako su to radili wihovi prijateqi u [pawolskoj. Dodu{e, nije pro{lo mnogo vremena, a otpo~ela je borba za vlast izme|u tehnokrata i vojske oko djelovawa Pino~eove tajne policije DINA. Po{to su izvukli dovoqno iskustva u [pawolskoj i Argentini, stratezi Instituta su èqeli polagano potisnuti Pino~ea, kao {to su {pawolski tehnokrati to u~inili s Frankom. (isto; str. 214-216) Pod Ivanom Pavlom II ~ileanska episkopija je o~i{}ena od mekih biskupa koji su zamijeweni prelatima Opus Dei. Opus Dei je tako|er otvorio Sveu~ili{te Los Andes u Santjagu. Teologija slobode, koja je promovirala mnogo pogodniju opciju za siroma{ne u Latinskoj Americi, nije bila na programu. (isto; str. 217) Da je Opus Dei neprijateqski nastrojen prema Teologiji Slobode i da poku{ava sprije~iti katoli~ke progresivce od djelovawa u Latinskoj Americi, skrenuo mi je pa`wu otac Giuliano Ferrari. Krajem pedesetih godina postao je laik asistent kardinala Eugena Tisserana. (isto; str. 218) Kada je Pavao VI proizveo Samoru u kardinala i stavio ga na ~elo Prve sekcije dràvnog sekretarijata, za Ferarija je postalo nemogu}e nastaviti vo|ewe svog Bo`jeg dru{tva za humanost u Latinskoj Amrici. Posqedwi od wegovih fondova su uga{eni, pa je odlu~io zatvoriti dru{tvo i vratiti se u Rim. Kada je umro kardinal Tiseran, Ferari se na{ao bez za{titnika. Vratio se pastoralnom radu u hrlamovima Gvatemala Citya, ali
791
ne zadugo. Jednog dana je pozvan u dijecezu, koja je jo{ bila u rukama Opus Dei, gdje su mu rekli kako je wegov rad u favellas vi{e politi~ki nego pastoralan i da zato vi{e nije poèqan u Gvatemali. Dobio je zrakoplovnu kartu u jednom pravcu za [vicarsku, ve} za sutra{wi dan. Kako bi bili sigurni da ne}e propustiti let, dva sve}enika Opus Dei su ga ujutro odvezla u zrakoplovnu luku. U automobilu su ga upozorili da ako se poku{a vratiti u Latinsku Ameriku, oni }e za to saznati, i da }e tada wegov ìvot biti u opasnosti. Autor ove kwige je upoznao Ferarija 1978. i dobio kwigu koju je ovaj napisao o Latinskoj Americi i jo{ jednu o financijama Vatikana. Rekao je da }e ono {to zna o zloupotrebama vatikanskih fondova u Rimu i Latinskoj Americi izazvati veliki skandal. Zatraìo sam od wega da pripremi neku dokumentaciju za na{ sqede}i sastanak, kada }emo daqe razgovarati o zajedni~kom projektu. Ali mi se vi{e nije javio. Nekoliko tjedana kasnije ~uo sam kako je na|en mrtav, u vlaku, izme|u @eneve i Pariza. Otac Ferari, ~etrdeset osam godina, po izvje{taju je umro od sr~anog udara. Ali koliko se moglo utvrditi, autopsija nije napravqena, bar to nije u~inilo Pravno odjeqewe za medicinu iz @eneve. [esnaest godina poslije wegove smrti, nemogu}e je prona}i wegovu osmrtnicu u arhivama grada i kantona @eneve. (isto; str. 221)
10. Opus Dei preuzima finansije Vatikana

Eskriva de Balager nije bio u stawu sakriti svoje nezadovoqstvo zbog napora nadbiskupa Giovania Benellia da blokira transformaciju Opus Dei u Osobnu prelaturu. On i Alvaro del Portillo su bili odlu~ni da isforsiraju rje{ewe (...) Eskriva je zatraìo od dràvnog tajnika, kardinala Villota, da ugovori novu audijenciju kod pape. Do we je do{lo 25. lipwa 1973. Pavao VI je ovom prilikom bio mnogo prijem~iviji. [to je leàlo iza ovog o~iglednog umek{avawa? Jedini prijete}i oblak na horizontu Vatikana u to vrijeme bile su financije. Tro{kovi rada Kurije i odràvawa stawa konstantnog sjaja su se pove}avali. Kao rezultat, dràva Vatikan je po~ela objavqivati godi{we izvje{taje o financijskom deficitu koji }e u sqede}im godinama dovesti na rub bankrota. Postoji mala sumwa, iako bez pravog dokaza, da su u lipwu 1973, prelati Opus Dei dali prijedlog, koji sam ja nazvao Portilleva opcija, kako bi se pomoglo Vatikanu u rje{avawu financijskih problema. Po{to je prvi put saop}ena, uskoro je po~ela dobivati pozitivnu podr{ku u papinom okruèwu. Prema nekim izvorima, kona~no je postignut dogovor po kojem }e Opus Dei biti promoviran u osobnu prelaturu, a zauzvrat }e preuzeti u svoje ruke financije Vatikana. Potpisan je preliminarni protokol koji je uspostavio modalitete Portillieve opcije. Wegova kopija se pojavila me|u papirima pred parlamentarnom komisijom koja je istraìvala aferu loè P-2, ali je poslije toga nestala. Bilo kako bilo, bankar iz Milana Roberto Calvi je ispri~ao svojoj obiteqi da je pomagao Opus Dei u formulirawu tog plana, koji je ukqu~i792
vao preuzimawe kontrole nad Vatikanskom bankom od Opus Dei. Pri~alo se da je {ef Vatikanske banke biskup Paul Marcinkus i{ao u Madrid radi diskusije o aspektima plana s Opus Dei bankarima. Opus Dei pori~e da je postignut bilo kakav dogovor, to jest, da Portillieva opcija nikada nije niti postojala. Sveti otac je bio zadovoqan i ohrabrio je na{eg oca da nastavi s radom kongresa, bilo je sve {to je don Alvaro Portillo rekao o audijenciji lipwa 1973. Za trenutak je pitawe ostalo otvoreno. Ali jedna je stvar sigurna. Portillo je iskoristio interval kako bi se pribliìo kardinalu Villotu. Pavao, ~ija se bolest pogor{avala, vi{e se oslawao na Villota. Mar~inkus je tako|er shvatio kako u Opus Dei i kardinalu Villotu ima saveznike. Svi oni su se bojali Benellia; on je natkriqivao Villota, èlio da Mar~inkusa po{aqe natrag u îkago, a wegovi osje}aji prema Opusu su bili dobro poznati. Diskusije u Opus Dei kako da se izlije~e financijski problemi Vatikna su ozbiqno zapo~eli u rujnu 1974, poslije Balagerovog i Portillevog povratka s posqedwe etape wihovog trijumfalnog puta u Ju`nu Ameriku. Tajming je bio zna~ajan. Nesre}om po Vatikan, wegov najpovjerqiviji financijski partner u to vrijeme, Michele Sindona, bio je veliki valutni {pekulant. Prije Oktobarskog rata na Bliskom istoku 1973, Sindona je {pekulirao s dolarom na pogre{an na~in i kada su unaprijed sklopqeni ugovori do{li za naplatu, wegovo carstvo, povezano neuobi~ajenim sustavom uzastopnih depozita, kolabiralo je. U rujnu 1974, ministarskom odlukom Sindonina banka je oti{la u likvidaciju. Gubici su bili ve}i od 386 milijuna dolara. Mjesec dana kasnije Sindonina banka u Wujorku, Franklin National Bank, doìvjela je istu sudbinu, postav{i tako najve}i bankarski krah u ameri~koj povijesti do dana{weg dana. U sije~wu 1975, {vicarske vlasti su zatvorile Finabank u @enevi, u kojoj je Vatikan imao 20 posto akcija. Sindona je u to vrijeme ve} bio bjegunac od talijanskih vlasti. Prema rije~ima princa Massima Spada, biv{eg generalnog direktora IOR, Vatikan je izgubio 55 milijuna dolara u krahu Sindoninog carstva. Ali Charles de Trenck, generalni direktor Finabanka, procjewuje kako su ukupni gubici Vatikana u investirawu u Sindoninu banku otprilike 240 milijuna dolara. Kolika god da je suma bila u pitawu, Pavle VI je bio {okiran. Oklijevawe da se prihvati Portilleova opcija je po~elo blijedjeti. Ali, papini savjetnici su insistirali na uvjetima. @eqeli su da se veli~ina doprinosa Opusa fondovima Vatikana fiksira unaprijed. Bilo kakav protokol potpisan izme|u Opus Dei i Vatikana }e ostati u tajnim arhivima Vatikana. Prema nestalom parlamentarnom dokumentu papa je (ili je to u stvari bio Opus Dei?) insistirao na tome da se za{titi privilegirani aran`man izme|u IOR i Banco Ambrosiano. (isto; 223-225)
11. Afera Mateos

Od 1857. obiteq Ruiz-Mateos je bila u poslu sa {erijem. Obiteqski posao se polako {irio, tako da je 1958. Jos Mara Ruiz-Mateos, koji je bio
793
mladi zastupnik za {eri u Jerez de la Frontera, uspio postati ekskluzivni snabdjeva~ poduze}a Harvey iz Bristola. (isto; str. 231) Do 1978. Rumasa je postala najve}i {pawolski konglomerat u privatnim rukama. Jos Mara se bacio u vrtoglavi program kupovine, grade}i multinacionalni gigant koji je kontrolirao 350 industrijskih, transportnih, farmaceutskih, turisti~kih i poqoprivrednih poduze}a i 20 banaka. Imao je 40.000 zaposlenih i bio jedan od najve}ih {pawolskih izvoznika roba i usluga, izvoze}i u vrijednosti ve}oj od 260 milijuna dolara godi{we (...) Za ubacivawe, u prosjeku, 1,65 milijuna dolara godi{we u kofere Djela Ruiz-Mateos je rekao: Novac sam dobio od Boga, i zato dajem novac Bogu (...) Dozvolio je stratezima Opus Dei da koriste wegovo poslovno carstvo, iako je on i daqe drào kontrolu. Ipak, osam od petnaest wegovih operativnih direktora, bili su ~lanovi Opus Dei. I zato {to ga je Opus Dei ostavqao da slobodno vodi svoj posao kako najboqe zna, nije primijetio paradoks kada su mu wegovi duhovni mentori rekli da mora ostati diskretan i poricati da je ~lan Eskrivinog Corps Mobile (...) S Ruiz-Mateosom i Rumasom jo{ jednom se sre}emo s Opusovim dvostrukim standardima, jer organizacija tvrdi da se ne mije{a u profesionalni ìvot svojih ~lanova (...) Rumasa je bila tako pa`qivo kontrolirana jer je stvorena gotovo savr{ena korporacijska struktura za potrebe Opus Dei. Prvo, Rumasa je bila privatno vlasni{tvo Ruiz-Mateosa, wegovih ~etvero bra}e (jedan od wih je bio sve}enik Opus Dei) i sestre. Zbog toga je Rumasa mogla ~initi stvari koje javne kompanije, s dionicama registriranim na burzama, ne mogu. Drugo, Grupa Rumasa je postala izuzetno razgranata i razvedena, sa svojim bankama u zemqi i inozemstvu, i velikim vawskotrgova~kim transakcijama. Ovo je zna~ilo da moè biti iskori{tena, s jedne strane, kao kamuflaà za me|unarone transfere, dok je s druge mogla biti cije|ena za donacije. Tre}e, za Opus Dei je bila za jednokratnu upotrebu. Zato je Rumasa u o~ima Djela imala kvalitete povjerqivosti, elasti~nosti, iskoristivosti i potro{ivosti, {to je sve bilo va`no qudima koji su rukovodili financijama Opus Dei (...) Financijski zahtjevi Opusa bili su veliki. Sa pet ju`noameri~kih sveu~ili{ta napravqenih po modelu sveu~ili{ta Navara, s desetinom drugih visokih akademskih institucija koje su postojale ili bile planirane {irom svijeta, i sedi{tem od trideset milijuna dolara u Toreciudadu, bilo je potrebno osloniti se na kompanije poput Rumase. Postojao je stalni pritisak ne samo da se na|u novi ~lanovi, ve} i novi izvori kapitala. S tako te{kim zahtjevima stratezi su se pripremali iscijediti glavne donatore, a prebaciti odgovornost za isplatu kreditora na vlade. Ovo je bio posao visokog rizika, jer ako su propala poduze}a bila dovoqno velika, dovodila su u opasnost ~itav sektor kojem su pripadala. U stvari, bio je potreban samo jedan veliki poreme}aj u ekonomiji (...) Ruiz-Mateos je bio potpuno svjestan da je poslu{nost po svim pitawima bila kqu~ da budete dobar sin Djela. On ju je zvao zastra{uju}om poslu{no{}u. Jedan od wegovih biv{ih savjetnika i bliski prijateq, koji nije
794
bio ~lan Opus Dei, primijetio je: Numerariji i supernumerariji se zavjetuju na poslu{nost. Opus Dei ih zove obe}awima, ali mu to do|e na isto. I najmawe oklijevawe da se slijedi i najblaà sugestija, u stvari apsolutni imperativ, nekoga od nadre|enih se tuma~i kao odbijawe da se poslu{a Bog. To je odbijawe Boga. Josemara, koji se dvadeset godina borio sa svojom savje{}u kako bi opravdao mo} koju Djelo ima nad svojim ~lanovima, rekao je o qudima u Opusu: Boè, ako oni pristaju na ovu zastra{uju}u poslu{nost, to zna~i da ne}e u~initi ni{ta prije nego {to se konzultiraju sa svojim duhovnim direktorom. Pod takvim reìmom pot~iwenosti, ~lan se mora pokoriti, a da ne pita za razlog. Preispitivati nare|ewe je ozbiqan prekr{aj. Ako duhovni direktor sugerira da bi bilo dobro za ~lana kada bi napustio svoj posao i uzeo drugi, ~lan to mora u~initi istoga trenutka. Ako se od ~lana zatraì prelaèwe u drugu zemqu, ili da se nikada vi{e ne vrati u zemqu u kojoj je ro|en, on mora izvr{iti nare|ewe bez traèwa obja{wewa. Insistirawe na razja{wewu moglo bi izazvati bijes nadre|enih ili da }e ~ak biti prijetwa za iskqu~ewe iz Opus Dei (...) U to vrijeme godi{wi promet Rumase je iznosio dva posto {pawolskog bruto nacionalnog dohotka. Bilo je to izuzetno profitabilno poduze}e, i bilo bi dovoqno da se malo protresu wegovi ra~uni pa da se prona|u sredstva za bilo koji Opusov projekt, izuzev mo`da Portilleove opcije. Tako|er je religiozno nastavio pla}ati 10 posto Rumasinih profita, u kvartalnim transakcijama na ra~une Opusa u [vicarskoj, iako je [pawolska strogo kontrolirala transfere novca sve do ulaska u Evropsku zajednicu 1986. Operacijama su direktno rukovodili Carlos Qvintas Alvarez, direktor Rumasinog bankarskog sektora i Juan Francisco Montuenga, Opusov blagajnik za [apwolsku. Dok je Qvintas bio jedan od sedam najvi{ih direktora Rumase koji nije bio ~lan Opus Dei, wegova èna Mercedes bila je supernumerarij. Kao dodatak ovim regularnim uplatama, Opus Dei bi postavio povremeni zahtjev koji je obi~no imao ozbiqne posqedice na daqwi razvoj Rumase. Najzna~ajniji je bio Rumasino otkupqewe Banco Atlantico 1977. Operacija je ispala skupa i za Rumasu i za Opus Dei. Atlantikovi problemi su zapo~eli tri godine prije toga. Kriza likvidnosti iz 1974. nanijela je mnogo {tete, i iako su depoziti narasli do 1977. na 730 milijuna dolara, imala je problema s likvidno{}u, a vrijednost wenih akcija na burzama je padala. Continental Ilinois je odlu~io prodati svoje akcije Atlantika. Radije nego da se suo~e s mogu}no{}u sramnog kolapsa, hijerarhija Opus Dei u [pawolskoj je zatraìla od Ruiz-Mateosa, rade}i iza le|a Atlantikovim direktorima, da preuzme banku i spasi je propasti. Ruiz-Mateos je isplanirao otkup od Rumase koji je Atlantiku odmah donio infuziju od gotovo stopedeset milijuna dolara (...) U ciqu kompletirawa ve}inskog preuzimawa banke Atlantika, Opus Dei direktori su traìli od Ruiz-Mateosa da kupi i Banco Latino, i to po visokoj cijeni. Banco Latino je dala kao avans zna~ajne zajmove mnogim Opus Dei koncernima koji su otpisani kao nenaplativa potraìvawa. Kupovi795
nom Banco Latino mi smo preuzeli ove obaveze i otpisali ih, objasnio je Kraq p~ela. Tako je Rumasa upumpala 13,5 milijuna dolara u Esfinu, Fundasion General Mediteranca i sam Atlantiko da bi dobila wihove akcije u Latinu. S otpisanim zajmovima bila je to skupa akcija spasavawa. Ali, to je omogu}ilo biv{oj Atlantikovoj dobrotvornoj filijali Fundasion General Mediteranea, s kapitalom od sto milijuna dolara, nastavak rada sqede}ih {esnaest godina. Kona~no, kupovinom Atlantika Ruiz-Mateos je naslijedio usluge ciri{kog odvjetnika Arthura Wiederkehra (...) Zbog velikih zahtjeva prema blagajni Rumase, nije iznena|uju}e da je 1978. Banco de Espaa upozorila Ruiz-Mateosa da uspori svoju ekspanziju. [tovi{e, Banco de Espaa je traìla od Rumase da pruì financijske izvje{taje dràvnim kontrolorima i odredila zamjenika guvernera Mariana Rubia da osigura izvr{ewe toga. Iako je Rumasa u cijelosti bila u privatnim rukama, neke kompanije koje je kontrolirala su bile javno ogla{ene i wihove akcije je posjedovalo oko 100.000 malih investitora. Ruiz-Mateos nije bio voqan ustupiti slu`bene papire jer bi oni pokazali Rumasine neprijavqene transfere Opus Dei u inozemstvu. Boje}i se vladine odmazde, s Arturom Wiederkehrom je po~elo raspliwavawe Rumasine imovine. (isto; str. 231-239)
12. Opus Dei kontroli{e transnacionalnu mreù banaka i finansijskih institucija

Ruiz-Mateos nije bio usamqen u mi{qewu da Opus Dei kontrolira transnacionalnu mreù banaka i financijskih institucija. Pored Banco popular Espanol i Credit Andora, znao je kako mreà ukqu~uje i Nordfinans Bank u Cirihu. Moè se zamisliti da dijelovi sustava postoje i u Argentini, Peruu, Honkongu ili Singapuru, gdje god Djelo ima svoje poslove. Opus Dei ne insistira na fizi~koj kontroli banaka u svojoj mreì, i veze ostaju uvijek dobro sakrivene, tako da ih je gotovo nemogu}e otkriti. Jedna teorija koju }emo istraìti je da Opus Dei èli kontrolirati, misli kako kontrolira ili je zaista kontrolirao Banco Ambrosiano u Milanu. Kao i uvijek u ovakvim situacijama, Opus Dei je radio s ograni~enim krugom qudi, od kojih neki nisu bili svjesni da su iskori{teni, dok su drugi, ako su i sumwali, bili nesigurni oko toga tko je s kime manipulirao i s kojim ciqem. Jedna od kqu~nih osoba u aferi Ambroziano je bio Paul Casimir Marcinkus, sve}enik iz îkaga, koji je u Rimu bio poznat kao ugovara~. Bio je ambiciozan, èlio je postati prvi ameri~ki kardinal u Kuriji i veliki elektor budu}ih papa. Mislio je da sve ovo moè posti}i ako ostvari kontrolu nad papskim financijskim koncima. Na po~etku svoje karijere skrenuo je pa`wu kardinala Francisa Spelmana iz Wujorka, koji je predloìo Pavlu VI da uzme mladog ameri~kog prelata pod svoju za{titu (...) Od po~etka, financijski problemi su dominirali pontifikatom Pavla VI. Talijanska vlada je najavila da }e oporezivati vatikansku imovinu, {to je natjeralo papske bankare da traè putove diverzifinacije investicija Svete stolice. To je dovelo do prodaje IOR-ovog bankarskog bisera
796
Banca Cattolica del Veneto, koja je imala depozite od 700 milijuna dolara. Opciju za kupovinu ove banke dali su milanskom odvjetniku Michele Sindoni, koji je u to vrijeme smatran za jednog od vode}ih talijanskih financijskih ~arobwaka. Po~etkom 1969, detaqi poslova Sindone i Vatikana su procurili u tisku i on preko no}i postaje nacionalna figura. Jedan od najbliìh Sindoninih prijateqa u Rimu je bio Mark Antnucci, italo-ameri~ki poslovni ~ovjek, vlasnik lista Rome Daily American, koji je imao veze sa CIA. Antinucci i Mar~inkus su igrali golf zajedno u rimskom Holy Waters Golf klubu. Jo{ 1967. Antinucci je sa Dindonom razgovarao o Mar~inkusu (...) Poslije Spelmanove smrti u prosincu 1967, prilozi iz Amerike u Vatikan su se zna~ajno umawili. Otac Maci je predloìo Mar~inkusa kao ~ovjeka koji bi mo`da mogao promijeniti situaciju. Ideja se dopala pontifikatu koji je odlu~io prebaciti Mar~inkusa na upra`weno mjesto u IOR, koji je vodio kardinal u poodmaklim godinama Di Jorio. Mar~inkus je bio odli~an organizator ali nije imao iskustva kao bankar. Zahtijevao je vrijeme tijekom kojeg }e posjetiti nekoliko velikih financijskih centara, prou~iti wihove sustave i iznutra vidjeti kako oni rade. Zahtjevu je udovoqeno, oti{ao je u Chase Manhattan u Wujork, po wegovim rije~ima na dan ili dva ... da vidi kako akcije i te stvari funkcioniraju, a onda u Continental Ilinois u îkago, gdje je pro{ao kao neki trodnevni te~aj, gdje su me proveli svagdje. Proveo je sqede}i dan u Continental Finance Corporation u îkagu da bi nau~io kako operiraju trustovi i na kraju turneje jednodnevna posjeta maloj lokalnoj banci. U tih sedam dana, Mar~inkus je postao me|unarodni bankar, obu~en za igrawe vode}e uloge u upravqaawu vatikanskim financijama. Na Boì} 1968, Pavao VI ga je imenovao za titularnog biskupa od Orta, a dva tjedna kasnije potvrdio je wegovo imenovawe za tajnika IOR-a. Wegova po~etna pla}a je bila 6.400 dolara godi{we. (isto; str. 241-243)
13. Prqave transakcije u Banko Ambrozijano

Sindona je prebacio opciju Banca Cattolika na Roberta Kalvija, centralnog menayera u Banco Ambrosiano. Kalvi je postao Sindonina aliternacija u tajnim operacijama koje su se sada razvile izme|u Milana i Vatikana. Wih su se dvojica sreli nekoliko mjeseci prije toga. Sindona, koji je rijetko imao lijepu rije~ za bilo koga, osjetio je kako je Kalvi èlio staviti neke od Ambrosianovih of-{or fondova u zajedni~ko ulagawe s wim. Sindona je zakqu~io da je Kalvi ne samo zainteresiran za of-{or operacije, ve} i za neregistrirane transakcije. Nedugo po{to je upoznao Sindonu, Kalvi je unaprije|en u generalnog direktora. Osnovana 1896. po statutu, Banco Ambrosiano je ustrojena da wene operacije moraju biti posve}ene unapre|ewu kr{}anskih vrlina, vjere i milosr|a. Te{ko je povjerovati da je bilo koja od ovih vrlina dovela do osnivawa kompanije u Lihten{tajnu 1956. po imenu Lovelok. Ovaj koncern, koji je postao najve}i akcionar banke, u posjedu je nepoznatih vlasnika. Mo`da ga je kontrolirao Carlo Canesi, tada operativni direktor Ambroziana i Kalvijev {ef, ali ovo je samo pretpostavka. Vjerojatnije je kako je pripadala skrivenom partneru ~iji identitet je mo`da, a
797
mo`da nije, bio poznat Canesiju. Dovedeno do krajweg apsurda, zastor tajnovitosti koji je okruìo Loveloka je zna~io da je mogao biti pod kontrolom osobno pape, ili Opus Dei. Godinu dana kasnije Lovelok je formirao Banca del Gottardo u Luganu, smje{taju}i 40 posto Gottardovog kapitala u Ambroziano. Onda je, u svibwu 1963, Lovelok osnovao u Luksemburgu podru`nicu po imenu Compendium. S. A. radi kupovine jo{ akcija Ambroziana, uglavnom gotovinom iscije|enom iz crkvenih institucija i novcem posu|enim od samog Ambroziana (...) Kalvijeva prva odluka, kada je imenovan za generalnog direktora Banko Ambroziano, bila je da izvu~e Compendium iz wegovog tajnog postojawa. Promijenio mu je ime u Banko Ambroziano holding S.A. i u~inio ga vrhom of-{or operacija grupe. Ovo je dalo Ambrozianovom skrivenom partneru Lovoloku pove}anu mo} u poslovima grupe. Do kojeg obima je ovaj plan bio unaprijed dogovoren ili ~ak smi{qen od Lovolokovih pravih vlasnika, ostaje za naga|awe. Naravno, ~ak ime Banco Ambrosiano Holding je bilo dvosmisleno, jer je samo 40 posto bilo u vlasni{tvu pretpostavqenog osniva~a Banco Ambrosiano. Drugih 20 posto je dràla Banca del Gottardo, a preostalih 40 posto je kontrolirala jo{ jedna misteriozna kompanija, Radowal AG iz Lihten{tajna, kroz ra~un u Vatikanskoj banci. Banko Ambroziano holding je formirao podru`nicu banke na Bahamima, koja je svoje postojawe zapo~ela pod imenom Cisalpin Overseas Banc, ali je ubrzo promijenila ime u Banco Ambrosiano Overseas Limited. Canesi je potvrdio Kalvijevo imenovawe za predsjednika Ambrosiano Overseasa. U travwu 1971, IOR je postala mawinski vlasnik akcija Nasau banke, kupuju}i 32 posto akcija s pravom glasa. Do tada je Mar~inkus zamijenio Di Jorija na mjestu predsjednika IOR. Tako ~vrsto je bilo povjerewe Vatikanske banke u ovu neprovjerenu of-{or banku da je u toku prve godine imala ni mawe ni vi{e nego 73,5 milijuna dolara depozita u woj. [tovi{e, Gospodin Paul C. Mar~inkus je prihvatio da postane direktor Ambrosiano Overseas. Prema Sindoni, Mar~inkus je uìvao u ulozi me|unarodnog bankara. Tako|er je uìvao igrati golf na Nassau Paradise Island {ampionskom terenu. Uskoro po prvom sastanku upravnog odbora, Banko Ambroziano se izjasnila za opciju kupovine kontrole Banca Cattolica del Veneto. Ovo se dogodilo u kolovozu 1971. ali nije objavqeno do oùjka sqede}e godine. Kako je Kalvi pribavio opciju za Banca Cattolica je samo po sebi interesantna pri~a. Iskupio je Sindonu iz gomile problema tako {to je od wega kupio bezveznu kompaniju po imenu Pacheti za ~etrdeset milijuna dolara. Sindona je koristio Pacheti, jedno vrijeme proizvo|a~a proizvoda od koè, za poslove promocije akcija, ali izba~ena iz svojih poslovnih cipela, nije vrijedila ni ~etvrtinu onoga {to je Kalvi platio. Kako bi za{e}erio posao, Sindona mu je ponudio da otkupi 50 posto Banca Cattolica del Veneto za 46,5 milijuna dolara. Kao dodatak, naga|a se da je Sindona platio proviziju od 6,5 milijuna dolara Kalviju i Mar~inkusu za kupovinu Pa}etija. Kroz ove operacije, Banco Ambrosiano je privremeno rije{ila i problem likvidnosti Sindo798
ne i Vatikanske banke. Ali moè se postaviti pitawe je li Ambroziano kupio Banca Cattolica novcem Vatikanske banke? Odgovor izgleda da je pozitivan, ukoliko, {to je druga mogu}nost, to nije povjereni~ki novac koji je pripadao anonimnom klijentu, na primjer Loveloku ili Radowalu. Prije nego {to je preuzeo Banca Cattolica, Kalvi je zatraìo od Mar~inkusa da mu omogu}i privatnu audijenciju kod pape. Iako Vatikan pori~e da se sastanak odrào, u snimqenom razgovoru izme|u bankara i biznismena sa Sardinije, Flavia Carbonia, koji je kasnije dospio u ruke milanskog istra`nog suda, Kalvi je objasnio da je insistirao da se vidi s papom kako bi bio siguran da je Sveti otac upoznat s onim {to Mar~inkus smjera. Ne samo da je papa bio informiran, kaè Kalvi, ve} je zahvalio bankaru za podr{ku Ambroziana (...) Kalvi je 1971. po~eo redovno putovati u Rim, a wegovi poslovi su se intenzivirali tijekom zime 1974-1975. Me|u imenima koja je svojoj èni Klari spomenuo su bili dr Francesco Cosentino, generalni tajnik talijanskog doma poslanika (za kojega je rekla da je savjetovao wenog muà o politi~kim pitawima), Flaminio Piccoli, predsjednik Demokr{}anske partije i Loris Corbi, direktor Condote dAkva. Za Piccolija i Corbija se znalo da su bliski Opus Dei, ili, u slu~aju Corbi, bliski visokim dostojanstvenicima Opus dei. Kroz Cosentina, Kalvi je tako|er upoznao Andreotija, Ortolanija i Gellija. Klara je o prvom govorila kao o velikom intrigantu, a drugu dvojicu je zvala il Gato e la Folpe, po ma~ku i liscu koji su pokrali Pinokija. Kalvi je 1974. prvi puta upotrijebio ciri{ko poduze}e dr Artura Wiederkehra, kupiv{i United Trading Corporation S.A, panamsku kompaniju. Sve su indicije da Kalvi nije radio u korist grupe Ambroziano ve} za povjerqivog klijenta IOR, ili za sam IOR, jer je Vatikanska banka preuzela kompletan dioni~arski kapital United Tradinga. Ali ono {to nam daje boqi uvid u identitet Ambrozianovog skrivenog partnera je da je United Trading preuzeo imovinu Radwala i Loveloka, kada su obje zakqu~ene. [to je Vatikanska banka èqela posti}i s United Tradingom, u koji je Kalvi unio oko osamdeset milijuna dolara postoje}eg duga, interesantno je pitawe. Logi~no obja{wewe bi bilo da je preba~eni dug bio napravqen u prvoj instanci od IOR-ovog tajnog klijenta i garantiran, {to se Kalvija ti~e, od samog IOR. Ako nije tako, za{to bi Vatikanska banka prihvatila tako bijedan posao? United Trading je ostao jedna od velikih nepoznanica finansijskih operacija Vatikana osamdesetih godina. United Trading je imao podru`nicu Nordeurop AG, registriranu u Lihten{tajnu. Tijekom nekoliko godina Norduerop (pazite na sli~nost s Nordfinanz iz Ciriha Arthura Wiederkehra) u{ao je u dug gotovo ~etiristo milijuna dolara podru`nici Banko Ambroziano iz Lime. Nordeurop }e odigrati va`nu ulogu u poslovima izme|u Ambroziana, Vatikanske banke i neotkrivenog misterioznog klijenta, ili kako je to kasnije Mar~inkus rekao, nedostaju}e druge strane. U poku{aju da bacimo vi{e svjetla na zna~aj United Tradinga, moramo pogledati {to se de{avalo u svjetskim financijama, i sjetiti se da je 1974. bila peta uzastopna godina u kojoj je Vatikan imao deficit. Godina je po~ela dobro. Ali, samo je nekoliko bankara i ekonomista predvidjelo po799
sqedice odluke islamskih zemaqa, iz prosinca 1973, da u~etverostru~e cijene nafte. Ovo je stvorilo veliku potra`wu za dolarima, i od 5 posto godi{we rasta, svjetska ekonomija je 1974. do{la na nulu ili negativni rast i godi{wu inflaciju od 12 posto. Ovo je dovelo do pada Sindoninog bankarskog carstva, koje je stvorilo gubitak Vatikanu od 240 milijuna dolara, {to je bio potres katastrofalnih razmjera. Pove}awe cijena nafte u tom opsegu je kasnije ocijeweno kao najdestruktivniji ekonomski doga|aj od Drugog svjetskog rata (...) Po{to je bio oprezan, Kalvi je izradio ugovor o upravqawu za United Trading od Banca del Gottardo. Bio je to kqu~ali lonac, ali je u ugovoru pisalo da je United Trading formiran po instrukcijama iz IOR. Monsignor Doanto de Bonis i jo{ jedan slu`benik Vatikanske banke dr Pellegrino de Strobel, potpisali su menayerski ugovor. Ali Mar~inkus je kasnije tvrdio da je ugovor bio nedatiran kada su ga eventualno potpisali i onda ga je antidatirao Kalvi kada je postao izvr{ni direktor u studenom 1975. Ovu tvrdwu je porekao Fernando Garconi, predsjednik Banca del Gottardo. Obojica su uvjeravali milanski istra`ni sud da su ve} potpisali i datirali ugovor kada ga je Kalvi donio u Rim, i da je IOR znao da je operativan od tog dana. Ovo je automatski bacilo sjenku sumwe na autenti~nost pisma koje nosi inicijale (nije potpisano) Kalvija, u kojem je rukom napisan datum 26. srpaw 1977, u kojem Kalvi priznaje da je IOR drào akcije United Tradinga u korist Banke Ambroziano. Pismo preuzima obavezu nadoknaditi {tetu IOR kao fiducijalnog vlasnika i razrje{ava ga odgovornosti za poslovawe United Tradinga. Do tog trenutka Vatikanska banka je avansirala dvjesto milijuna dolara United Tradingu. U najboqem slu~aju pismo demonstrira da je Vatikanska banka bila svjesna da je United Trading bio varqivo sredstvo. Jo{ gore, bio je falsifikat napravqen dugo poslije doga|aja s kojima je povezan. U dosijeima Banko Ambroziano nije na|en duplikat dokumenta, odakle je navodno krenuo. Pun je osnovnih gramati~kih pogre{aka, {to sugerira da ga je napisao netko kome talijanski nije materwi jezik. Ali kada je istra`ni sudac èlio ispitati pismo, nije to bio u stawu jer jedina postoje}a verzija je bila u rukama IOR. Po{to IOR nije na talijanskom tlu, ve} u gradu Vatikanu, dokument nije mogao biti zatraèn za nau~nu analizu. U izjavi pod zakletvom, danom u sije~wu 1989, genralni direktor Banca del Gottardo je rekao istra`nom sucu: Mar~inkus mi je potvrdio da je Kalvi bio ovla{ten od IOR da radi za wihov ra~un. [to moè biti optuùju}e vi{e od ovoga? Nije imao razloga krivo se zakleti. Mar~inkus je s druge strane odbio predati dokaz i odlu~io je skrivati se iza vatikanskih zidina. Osim {to je posjedovao veliki blok akcija Banko Ambroziano, United Trading je tako|er kontrolirao lepezu fiktivnih kompanija koje su dugovale Ambrozianu mnogo novca. Kalvi nikada ne bi dozvolio tako veliku koncentraciju neosiguranog duga koji je rastao ukoliko nije slijedio nare|ewa najve}eg akcionara i skrivenog partnera Ambroziana. Zbog narastaju}eg duga United Tradinga, u drugoj polovici 1977. pojavile su se prve pukotine u Ambrozianovoj korporacijskoj zgradi.
800
U to vrijeme je Sindona, bjegunac od talijanske pravde, qen~ario u svom milijunski vrijednom apartmanu u Pjer hotelu u Wujorku, pitaju}i se kako }e platiti ra~une za pravne usluge. Federalna banka iz rezerve Wujorka je ubacila milijardu i petsto milijuna dolara u wegovu bankrotiranu Franklin National Bank. Onda je Sindoni palo na pamet zatraìti od Kalvija da priloì petsto tisu}a dolara u wegov fond za odbranu. Kalvi je eskivirao, a rezultat je bio taj da su 13. studenog 1977. zaposleni u Banko Ambroziano, do{av{i na posao tog dana, otkrili da je cijeli financijski centar Milana izlijepqen plakatima u kojima je direktor optuèn za prijevaru, izdavawe la`nih ra~una, postojawe tajnih fondova, ilegalni izvoz valute i porezne prijevare. Plakati su tako|er optuìvali Kalvija da je primio desetine milijuna dolara neprijavqenih provizija iz svojih mra~nih poslova sa Sindonom. Kalvi je poslao ekipu za ~i{}ewe kako bi uklonila plakate, ali je talijanski magazin lEspresso do{ao do jednog i objavio pri~u. Luigi Cavalo, poznat kao il Provacatore, bio je umjetnik iza napada na integritet Kalvija. Vodio je novinsku agenciju Agenzia A. Po{to se pojavio tekst u listu Espresso, napisao je Kalviju prijete}e pismo i najavio nova otkri}a ukoliko ovaj ne razmotri mogu}nost da nagradi pothvate koje je tako slobodno poduzimao prije nekoliko godina. Kalvi se odlu~io sresti sa Sindoninim odvjetnikom u Rimu i pristao je uplatiti petsto tisu}a dolara na ra~un u [vicarskoj. Novac je preba~en s ra~una United Tradinga u Nasauu. Kao rezultat Kavalove ucjene, Bank of Italy je naredila pregled poslovawa Banke Ambrozioano. U travwu 1978. inspektor Narodne banke Italije \ulio Padalino stigao je u sjedi{te Ambroziana u Milanu, s timom od pedeset kontrolora. Kalvi nije izgledao uzbu|eno. Poslije tjedana kopawa i preokretawa dokumenata, Padalino je ustanovio da su Ambrozianove doma}e operacije bile, u cjelini, uspje{ne i dobro vo|ene. Ban~ine inozemne operacije, s druge strane, bile su takve sloènosti da je posumwao kako one prikrivaju na~in transfera talijanske valute iz Italije. Padalino se suo~io s Kalvijem. Bankar je porekao bilo kakve nepravilnosti. Ipak je pregled poslovawa ukazivao da je bilo kr{ewa propisa o valuti. Iznerviran Kalvijevim odsustvom kooperacije, Padalino je obe}ao daqwe kontrole. Uvjeren da prijetwa ne}e dati rezultate, Kalvi je napustio Milano i oti{ao na dugo poslovno putovawe u Ju`nu Ameriku. Dok se istraga Banc of Italy nastavqala, aktivnost u Vili Tevere se koncentrirala na novom dosijeu za papu Pavla VI i bavila se transformacijom Opus Dei u Osobnu prelaturu. U lipwu 1978, papa Pavao je ohrabrio don Alvara del Portilla da podnese formalan zahtjev radi dobivawa èqenog pravnog statusa. Ovo se podudarilo s daqwim pogor{awem vatikanskih financija. Kardinal Villot, sada aktivno na strani Opus Dei, ve} dvije godine je vr{io pritisak na papu da u~ini ne{to povodom pogor{awa situacije. Ali prije nego {to je don Alvaro napisao peticiju, 6. kolovoza 1978, Pavao VI je umro. Dok su se kardinali skupqali u Rimu za konklavu, saveznici Opus Dei su se potrudili da im financijski problemi Vatikana budu stalno na umu (...)
801
Deficit Vatikana je sada bio izme|u 30 i 40 milijuna dolara godi{we, i na prvom Op}em okupqawu kardinal Palacini je postavio pitawe treba li promijeniti status IOR i staviti ga pod ve}u kontrolu Kurije. Kardinal Villot je ùrno sproveo istragu. U teoriji, IOR je bio odgovoran komisiji od pet kardinala, kojom je predsjedavao Villot osobno. Villot je u svom izvje{taju kardinalima nekoliko dana kasnije zakqu~io da IOR-ov nezavisni status treba odràti ali da je potreban sustav stroè unutarwe kontrole. Usred odràvawa Op}ih kongregacija, kardinal Vojtila je oti{ao u posjetu Vili Tevere. U{ao je u crkvu Na{e Gospe od mira, dok mu se odje}a ~e{ala o sedamdeset tri svjeè odrezane ruè i kleknuo je da se moli ispred groba osniva~a. Ovo je bila neuobi~ajena gesta jednog od kqu~nih elektora samo tjedan dana prije zapo~iwawa Konklave. (isto; str. 243-251)
14. Ubistvo pape Jovana Pavla I?

Izbor patrijarha Venecije Albina Lucianija bio je jedan od najve}ih protestnih glasawa u povijesti izbora pape (...) Po{to je uzeo ime Ivan Pavao I, Luciani je objavio da èli biti vi{e pastor, a mawe pontif, i da papinska pompa nije za wega. Rekao je gra|anima Rima da namjerava svoj pontifikat posvetiti primjeni u~ewa Drugog vatikanskog koncila. To je po sebi, komentirao je kasnije Roberto Kalvi, bila opasno izre~ena odluka. Postojali su krugovi unutar Kurije, fundamentalisti do biti, koji su èqeli izuzeti, to jest ispraviti, zakqu~ke Vatikana II. U nedjequ, 27. kolovoza, po{to se pojavio na balkonu Svetog Petra kako bi blagoslovio posjetiteqe, Luciani je ru~ao s kardinalom Villotom. Zatraìo je da Villot nastavi kao dràvni tajnik, dok ja ne na|em svoj put. Zaista su wegovi liberalni stavovi o kontroli ra|awa uzdrmali tradicionaliste, i bio mu je potreban Villotov savjet dok ne formira svoju administraciju novog lika. Konzervativci su reagirali na poglede novog pape uvjeravaju}i vjernike kako je on u stvari apsolutno posve}en promovirawu kontinuiteta crkvenog poglavarstva. U~inili su ovo iako su bili svjesni da je, dok je jo{ bio biskup, Luciani smatrao kako Vatikan treba olabaviti stavove po pitawu uvjetne kontrole ra|awa. Naravno, potajno su prokliwali Lucianijev stav i odmah poslije wegovog izbora tim povjerqivih sve}enika iz Tajni{tva dràve je po~eo pregledavati i ~istiti arhive od onih dokumenata koji su potvr|ivali stavove novog pape, a nisu se slagali s wihovim vi|ewem puta crkve. U Veneciji su, prema biv{em slu`beniku dijeceze, uklonili iz arhive patrijarhije svaki papir s Lucianijevim pogledima o kontroli ra|awa. Nekoliko mjeseci prije objavqivawa Humanae Vitae Luciani je govorio o problemu kontracepcije na konferenciji dijeceze o braku. Samo nekoliko tjedana poslije toga, wegov pretpostavqeni kardinal Giovani Urbani iz Venecije zatraìo je od wega da pripremi jedan tekst o umjetnoj kontroli ra|awa za Pavla VI. Luciani je konzultirao lije~nike, roditeqe i teologe, i napisao uvjerqiv teol{ki argument za reviziju stava crkve o kontroli ra|awa. Kardinal Urbani je poslao dokument papi Pa802
vlu prije kona~ne verzije Humanae Vitae. On je oja~ao zakqu~ak ve}ine na panelu eksperata koje je imenovao papa i smatra se da je papu okrenuo u pravcu liberalnije politike prema seksualnim pitawima. Jedino je energi~na reakcija kardinala Vojtile, wegovo gotovo provaqivawe u papinski stan, dovela do ponovnog pisawa nekih stavova Humanae Vitae od wega osobno, {to je spasilo konzervativce. Od tada nema ni traga Lucijanijevom tekstu, i danas Sveta stolica pori~e da je takav dokument ikada postojao. Iz koncepta papinskog prvog govora, pripremqenog za wega u Tajni{tvu dràve, Luciani je izbacio sve sugerirane napomene o Humanae Vitae (...) Ve} tada je Opus Dei smatran najve}om konzervativnom snagom crkve. Ona je bila, i ostala, najè{}i protivnik svih oblika planirawa obiteqi osim prirodne metode ritma. [okiran Lucijanijevim namjerama, Opus Dei je organizirao sve ~lanove kardinalata sli~nog mi{qewa, posebno Hoffnera iz Cologna, Krola iz Filadelfije, Sina iz Manile, Sirija iz \enove, Vojtile iz Krakova kao i konzervativce iz Kurije, Baggia, Oddija, Palazzinija, Poelttija, Samorea i naravno, Villota. Otvoreni Odi je rekao da je Sveti Duh napravio pogre{ku kada je dozvolio izbor Lucianija. Roberto Kalvi je bio u Montevideu kada je ~uo vijest o izboru Lucianija. Ako ni{ta drugo, osjetio je olak{awe. Suprotno od onoga {to se obi~no misli, Kalvi nije èlio zata{kavawe poslova koje je Ambroziano imao s Vatikanskom bankom. U ovom trenutku imao je razloga za nezadovoqstvo, i vjerovao je da }e rezultat istrage biti takav da Banko Ambroziano dobije uvjeravawa koja je traìo. U stvari, smatrao je Ivana Pavla I jednim od rijetkih qudi spremnih da zapo~nu i te kako potrebno ~i{}ewe u Vatikanskoj banci. Kalvi je rekao èni i k}erki da vi{e ne vjeruje Mar~inkusu. Klara Kalvi je kasnije svjedo~ila: Znam da je radio na rje{ewu IOR-ovog problema uz pomo} Opus Dei. Jednog dana mi je rekao da namjerava otputovati u Madrid. Upitala sam ga za{to. Nasmijao se i objasnio mi da je Opus Dei vrlo mo}an u [pawolskoj. Osim jadnih financija Vatikana, papa Luciani je imao dvije ve}e brige na po~etku svog pontifikata, revizija Humanae Vitae, i uvjet da Giovani Benelli postane wegov dràvni tajnik. Takav potez je zna~io ogromnu opasnost za Opus Dei. Pri~alo se da se Alvaro del Portillo bojao Benellija vi{e nego ijedne osobe u crkvi. (isto; str. 251-253) Vilijams detaqnije od Ha~insona iznosi i analizira ~iwenice vezane za smrt Jovana Pavla I. . Tek {to su rezultati izbora bili obelodaweni pojavom belog dima iz dimwaka Sikstinske kapele, talijanska {tampa je traìla od novog pape da ponovo uspostavi red i moralnost unutar Svete stolice. Il mondo, talijanski vode}i ekonomski ~asopis, objavio je otvoreno pismo Jovanu Pavlu, postavqaju}i niz o{tro intoniranih pitawa. âsopis je pitao: Je li istina da Vatikan deluje na trì{tu kao {pekulant? Je li istina da Vatikan poseduje banku koja potpomaè nelegalni transfer novca iz Italije u druge zemqe? Je li istina da ta banka pomaè Talijanima da izbegavaju pla}awe poreza?
803
Il mondo je nastavio postavqaju}i pitawe o vatikanskoj vezi sa najcini~nijim finansijskim dilerom kao {to je Mikele Sindona. U pismu se postavqalo pitawe: Za{to crkva toleri{e investirawe u kompanije, nacionalne i me|unarodne, ~iji je jedini ciq profit, kompanije koje, kada je to potrebno, jesu voqne da gaze po qudskim pravima miliona siroma{nih, posebno u Tre}em svetu, a koji su tako bliski va{em srcu? U pismu, koga je potpisao finansijski urednik ~asopisa, tako|e su stajale slede}e opaske o biskupu Polu Mar~inkusu, predsedniku Vatikanske banke: On je jedini biskup koji sedi u odboru svetovwa~ke banke, koja, ne slu~ajno, ima ogranak u jednom od velikih poreskih rajeva kapitalisti~kog sveta. Mislimo na Cisalpine Overseas Bank u Nasauu na Bahamima (koja }e kasnije postati Banco Ambrosiano Overseas). Kori{}ewe poreskih rajeva je dozvoqeno prema zemaqskim zakonima, i nijedan svetovni bankar ne moè biti izveden pred sud zbog iskori{tavawa takve situacije; no, to mo`da nije dopu{teno prema Bo`jem zakonu, prema kome bi se trebala odvijati svaka delatnost crkve. Crkva propoveda jednakost, no ne izgleda nam da je najboqi na~in da se osigura jednakost izbegavawe poreza, a pla}awe poreza upravo jeste na~in na koji svetovna dràva poku{ava promovisati tu istu jednakost. Uzev{i k srcu takve komentare i kritike, novi je papa odlu~io poboq{ati stvari i transformisati preduze}e Vatikan u apostolsku crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. 27. avgusta, drugog dana u Svetom uredu, Jovan Pavle je objavio @an Vijou, vatikanskom dràvnom sekretaru, svoju nameru da pokrene istragu o svim aspektima vatikanskih finansija. Nijedan odel, nijedna kongregacija, nijedan deo ne moè biti iskqu~en, rekao je sveti otac. U roku od nedequ dana, Jovan Pavle je primio preliminarni izve{taj o delovawu Vatikanske banke. Banka, koja je osnovana radi {irewa religioznih dela, sluìla je sada u jasno sekularne namene. Od 11.000 ra~una u wenom registru, mawe od 1.650 su sluìli u crkvene svrhe. Ostalih vi{e od 9.350 su sluìli kao fondovi novca za podmi}ivawe posebnih prijateqa Vatikana, kao {to su Sindona, Kalvi, \eli i Mar~inkus. Sedmog septembra kardinal Beneli (Benelli) prenio je Svetom ocu jo{ goru vest. Banka Italije je ispitivala veze Roberta Kalvija iz Banke Ambroziano sa Vatikanskom bankom, ukqu~uju}i Kalvijevu kupovinu Banca Cattolica del Veneto i manipulaciju dionicama Banco Mercantile iz Firence. Istraìteqi su ve} poslali preliminarni izve{taj u vezi sa neregularnostima sudiji Emiliju Alesandriniju (Emilio Alessandrini). Papa je prebledeo. Izve{taj }e, verovao je, rezultirati optu`nicama za kriminalnu delatnost ne samo protiv Kalvija, nego, tako|e, i protiv vode}ih vatikanskih zvani~nika, ukqu~uju}i biskupa Mar~inkusa i dvojicu wegovih saradnika Lui|ija Meninija i Pelegrina de Strobela. Papa je znao da stvar zahteva hitnu akciju. Papa, bez sumwe, nije bio svestan da su stvari ve} bile pod kontrolom. Novost o istrazi i izve{taju prenesena je Li~u \eliju i Robertu Kalviju. Za opasni je problem izna|eno re{ewe koje je Sindona nazvao talijanskim
804
re{ewem. Petorica ubica su pucala na sudiju Alesandrinija kada je wegov naranyasti reno 5 stao na crvenom svetlu u ulici Via Muratoni u Rimu. Akcija je postigla svoj ciq. Istraga o Kalviju i Vatikanskoj banci nenadano je zaustavqena. Najstra{nije otkri}e se desilo u utorak, 12. septembra, kada je papa, sede}i za svojim stolom, prona{ao primerak LOsservatore Politico. U novini, koju je izdavao Mino Pekoreli (Mino Pecorelli), je objavqena lista sa 121 imenom vode}ih katoli~kih klirika i laika, koji su bili ~lanovi masonskih loà sa navodnim vezama sa Li~om \elijem i P-2. Ako bi se lista pokazala ta~nom, papa bi morao provesti drasti~ne mere. Vode}im kardinalima, nadbiskupima i biskupima bi morali biti oduzeti ~inovi i slu`be i morali bi biti ekskomunicirani. Stvar bi rezultirala pogromom papabilija, pojedinaca bliskih Svetom uredu. Dok je Jovan Pavle prou~avao novinu, zadrhtao je. Na vrhu liste bilo je ime wegovog dràvnog sekretara, kardinala @ana Vijoa, sa masonskim imenom Jeanni, loà broj 041/3, koji je uveden u ciri{ku loù 6. avgusta 1966. Papa je, preko svojih bliskih prijateqa kardinala Periklea Feli~ija (Pericle Felici) i monsiwora \ovanija Benelija (Giovanni Benelli), a ~ija se imena nisu nalazila na listi, hteo proveriti ta~nost informacije putem kontakata sa talijanskim zvani~nicima. Po{to su, kako je re~eno ranije, sva tajna dru{tva morala registrovati imena wihovih ~lanova kod dràve, talijanski su zvani~nici bili u mogu}nosti da lociraju talijanske masone u ciri{koj loì, a koji su potvrdili da je @an Vijo stvarno bio uveden u Red slobodnih masona. Drugo ime na listi je bilo ime Vijoovog pomo}nika, kardinala Sebastiana Ba|a (Sebastiano Baggio), masonskog imena SEBA, broj loè 851640, uveden dana 14. avgusta 1967. Ponovo je papa uspostavio konakt sa vlastima i primio je potvrdu da je i Ba|o ~lan tajnog dru{tva. Do kraja dana, Jovan Pavle je bio vidno potresen. Primio je sli~ne potvrde u vezi sa ~lanstvom drugih najvi{ih vatikanskih zvani~nika u masonskim loàma, ukqu~uju}i i: monsiwora Agostina Cazarolija (Agostino Casaroli), wegovog ministra spoqnih poslova; kardinala Uga Poletija (Ugo Poletti), vikara Rima; monsiwora Paskvalea Ma~ija (Pasquale Macchi), poverqivog sekretara pape Pavla; monsiwora Paskvalea Ma~ija iz Vatikanske banke; i na kraju, ali ne i najmawe bitnog, biskupa Pola Mar~inkusa, koji je kontrolisao ogromno bogatstvo Svete majke crkve. Ubrzo nakon {to je Li~o \eli obave{ten da je papa pro~itao novine, Mino Pekoreli, urednik LOsservatore Politico, ubijen je ispred svog ureda na Via Oracio. Cev pi{toqa mu je gurnuta niz grlo i pucano je dvaput. Kao klasi~nu gestu mafija{ke sassa in bocca, policijski su slu`benici otkrili kamen u Pekorelijevim ustima kao objavu da novinar nikada vi{e ne}e odati tajnu. Tokom cele nedeqe, papa je primao daqwe rezultate istrage o Vatikanskoj banci. Saznao je za uvozno izvozne {eme koje je razvio Sindona, fiktivne kompanije koje je osnovao Kalvi, {eme sa krivotvorenim obveznicama za prawe milijardi koje su poticale od mafija{ke trgovine drogom.
805
Kako je sve ve}i i ve}i deo unutar{weg delovawa preduze}a Vatikan izlazio na videlo, Mar~inkus je znao da su mu dani pri Svetoj stolici odbrojani. Mo`da i ne}u jo{ zadugo biti ovde, kazao je kolegi iz Vatikanske banke. Mar~inkus nije bio jedini vatikanski zvani~nik koji je bio uznemiren delovawem novog pape. Broj cigareta koje je kardinal Vijo ispu{io tokom nekog dana, sluìo je kao pokazateq wegove nervne uznemirenosti. Od krunisawa Jovana Pavla, wegova dnevna porcija od {ezdeset je porasla na osamdeset. Do kraja septembra, ~ista~i bi svakog jutra izbrojali preko sto opu{aka u wegovim pepeqarama (...) Pri~e o predstoje}em spremawu u Vatikanu pro{irile su se nadaleko i na{iroko. Wusvik je izvestio da je Jovan Pavle naredio kardinalu Vijou da podnese celovit izve{taj o crkvenim finansijama i da je na putu smewivawe biskupa Mar~inkusa iz Vatikanske banke. Do 28. septembra papa je bio spreman da povu~e poteze. Ujutro je pozvao kardinala Ba|a u svoje odaje. Govorio je o tome da je svestan Ba|ovog ~lanstva u masonskoj loì i o svojoj nameri da prebaci kardinala u àbokre~inu Venecije. Ba|o se jasno tresao od besa i odgovorio je kricima qutwe. Papa je, prema izve{tajima, ostao miran. Popodne se Jovan Pavle sastao uz ~aj od kamilice sa kardinalom Vijoom. Po~eo je sa temom Vatikanske banke. Vijoova se {oqica po~ela tresti. Mar~inkusa se mora ukloniti sa mesta predsednika banke u roku od 24 sata. Bi}e vra}en u îkago, gde }e biti postavqen za pomo}nog biskupa. Svi bankovni slu`benici sa vezama sa Mar~inkusom, Sindonom i Kalvijem tako|e }e biti otpu{teni i preba~eni na niè poloàje izvan Vatikana. Papa se potom obratio na temu Ba|a. Nakon razmatrawa kardinalovih pritu`bi, odlu~io je da ga treba prebaciti iz Vatikana ne u Veneciju, nego u Firencu (...) Jovan Pavle je usmerio svoju pa`wu na ~oveka koji je pred wim drhtao. Kardinal Vijo, rekao je, mora dati ostavku na mesto vatikanskog dràvnog sekretara do slede}eg jutra i vratiti se u uto~i{te wegove rodne Francuske (...) Pre nego {to je otpustio Vijoa, papa ga je uverio da }e i wegovi drugovi ~lanovi Vatikanske masonske loè biti ukloweni iz Svete stolice i sme{teni na pozicije u parohijama, gde }e biti pod paskom biskupa i prelata koji su istinski katoli~ki. (...) Slede}eg jutra, u 4 i 30, sestra Vin}enca, slede}i dnevnu rutinu, pokucala je na vrata papine spava}e sobe (...) Papine su usne bile povu~ene unazad u samrtnoj grimasi; videle su mu se desni; o~i kao da su htele isko~iti iz o~nih dupqi. Opatica je aktivirala alarm i zazvonila je da bi pozvala oca Megija (...) îm je Megi u{ao u sobu, telefonirao je kardinalu Vijou, koji je stanovao u stanu unutar Lateranske palate. Vijo je, prema vatikanskim izvorima, izustio slede}i krik iznena|ewa na francuskom: Mon Dieu, cest vrais tous ca? (Moj, Boè, je li to istina?) Potom je ocu Megiju postavio ~udno pitawe: Zna li jo{ neko da je Sveti otac mrtav? Megi je preko telefona rekao kako niko drugi ne zna, osim jedne vatikanske opatice.
806
Vijo je potom rekao Megiju da se nikome ~ak ni sestri Vin}enci ne smije dozvoliti ulazak u spava}u sobu i da }e on, kao du`no postavqeni vatikanski Camerlengo (tj. predsedavaju}i kardinal) srediti stvari ~im stigne. Vijo se u pojavio u roku od nekoliko minuta. Na Megijevo zaprepa{tewe, kardinal je bio obrijan, vaqano doteran i u punoj crkvenoj opremi. Izgledalo je kao da je Vijo spreman za javni nastup. Bilo je 5 sati ujutru. Pre nego {to je pristupio posledwem pri~e{}u, Vijo je po~eo stavqati predmete iz papine sobe u torbu: bo~icu sa lekom protiv niskog krvnog pritiska koju je Jovan Pavle drào na sto~i}u kraj uzglavqa, papire koji su bili razbacani me|u ~ar{afima, omot spisa koji je ostao stisnut u ruci preminulog pape. Kardinal je otvorio sto da bi uklonio rokovnik, listu papinih preme{taja i papin testament. Kona~no, uklonio je papine nao~are i wegove papu~e. Nijedna od tih stvari nikad posle nije vi|ena (...) No, tokom tog }e se dana doga|ati jo{ i ~udniji doga|aji. Ubrzo nakon {to je lekar oti{ao, dvojica pogrebnika, Ernesto (Ernesto Signoracci) i Alberto Siwora~i (Alberto Signoracci), pojavili su se niotkuda. Bilo je {est ujutru. Mora da je Vijo pozvao pogrebnike ~im je pozvan od strane oca Megija, pre pet sati, pre nego {to je pozvao lekara, pre nego {to je video telo. Iako se tela papa tradicionalno ne balzamuju, dvojica pogrebnika, po Vijoovom nalogu, zapo~ela su sa ubrizgavawem te~nosti za balzamovawe u telo Jovana Pavla. Ova neuobi~ajena mera balzamovawa bez prethodnog izvla~ewa krvi iz tela trebala je posluìti tome da spre~i bilo kakvu mogu}nost potpune autopsije i preciznog utvr|ivawa uzroka smrti. Dvojica su pogrebnika, tako|e, pomerila izme{tenu papinu vilicu, ispravqaju}i uàsnu grimasu i zatvorili su mu o~i (...) U 6 i 30, Vijo je preneo vest o papinoj smrti kardinalu Konfalonieriju (Confalonieri), 86-godi{wem dekanu Svetog zbora; monsiworu Kasaroliju, {efu vatikanskog diplomatskog tela; i naredniku Hansu Roganu (Hans Roggan) iz {vajcarske garde. U 6 i 45, narednik Rogan je nai{ao na biskupa Pola Mar~inkusa ispred Vatikanske banke. To je bilo veoma neobi~no. Mar~inkus, koji je ìvio na dvadeset minuta od Vatikana u Villa Stritch u Rimu, kasno je ustajao i nikada nije dolazio u ured pre 9 sati ujutru. Rogan je izmucao vest: Sveti otac je mrtav. Na{li su ga u krevetu. Mar~inkus je buqio u Rogana, nije pokazivao emocije i nije ni{ta komentarisao. Kasnije, kada je pitan o wegovom postupawu, Mar~inkus je rekao da je pomislio da je Rogan poludeo. (...) Uprkos Vijoovoj brizi oko proizvodwe fikcije, pri~a se ubrzo po~ela raspadati usqed ispitivawa (...) Prvog oktobra je Korijere dela Sera, milanska dnevna novina, objavquje ~lanak na naslovnoj strani pod naslovom: Za{to ne autopsiji? ^lanak je pozivao na potpuno otkrivawe svih ~iwenica u vezi sa papinom smr}u i zakqu~en je re~ima: Crkva se nema ~ega pla{iti, te stoga ni nema {ta izgubiti. Nasuprot, moè mnogo dobiti. Tako, znati od ~ega je papa umro jeste legitimna istorijska ~iwenica, deo je na{e vidqive istorije, i ni na koji na~in ne uti~e na duhovno otajstvo wegove smrti. Telo koje ostavqamo za sobom kada umre807
mo moèmo razumeti pomo}u na{ih slabih pomagala, ono je ostatak; du{a je ve}, ili radije uvek je i bila, zavisna od drugih zakona, koji nisu qudski i tako ostaju nedodirqivi. Ne ~inimo od otajstva tajnu koju treba braniti iz zemaqskih razloga i priznajmo da su na{e tajne male{ne. Ne progla{avajmo svetim ono {to nije sveto. Ovi su zahtevi poja~ani kada je li~ni lekar Jovana Pavla rekao da je papa bio vrlo dobrog zdravqa. Dr Karlo Fricerio (Carlo Frizzerio) je kazao: On nije imao nikakvih kardiopatskih karakteristika. Pored toga, wegov bi ga niski krvni pritisak trebao, bar, u teoriji, u~initi sigurnim od akutnih kardiovaskularnih udara. Jedini put kad sam ga trebao le~iti bio je kada je imao grip. Ovu je dijagnozu potvrdio dr \uzepe Daros (Giuseppe Da Ros), koji je papu ispitao u subotu 23. septembra, i koji je rekao novinarima: Non sta bene ma benone (On nije samo dobro, on je vrlo dobro). Dobro zdravqe Jovana Pavla je pripisivano wegovom na~inu ìvota. Redovno je ve`bao, nikad nije pu{io, samo je retko pio alkohol i drào se zdrave prehrane. Brojni specijalisti za srce, iz mnogih zemaqa sveta, ukqu~uju}i tu i dr Kristiana Barnarda (Christiaan Barnard) iz Ju`ne Afrike i dr [ejmusa Banima (Seamus Banim) iz Londona, prekorevali su dijagnozu dr Buconetija (Buzzonetti) o infarktu miokarda, datu bez izvr{ene autopsije, kao neverovatnu i sme{nu. Takve su primedbe naterale Vijoa da smisli drugu pri~u. On je, naime, nekolicini svojih kolega kardinala, koji su zahtevali autopsiju, rekao da uzrok smrti Jovana Pavla zapravo i nije bio sr~ani udar. Sveti je otac, rekao je, nesvesno uzeo fatalnu prekomernu dozu Efortila (Effortil), wegovog leka za krvni pritisak. Vijo je insistirao na tome da, ako bi se izvr{ila autopsija, ovo bi dalo povoda verovawu kako je papa izvr{io samoubistvo. Kada ni ovo obja{wewe nije uti{alo bu~ne zahteve za autopsijom, Vijo je ustvrdio da kanonsko pravo izri~ito zabrawuje da se papino telo podvrgava autopsiji. Ova je izjava otvorila novi problem. Naime, kanonsko pravo niti zabrawuje niti podsti~e na autopsije. Ova izjava naprosto nije odgovarala na problem. [tavi{e, istraìoci su otkrili da je 1830. izvr{ena autopsija na telu Pija VIII. Ubrzo je {tampa otkrila da je sestra Vin}enca, a ne otac Megi, prva prona{la telo pape, te da je ~asna sestra zatvorena u samostan da bi se osigurala wena }utwa. Ubrzo su se pro{irile glasine da je Jovan Pavle otrovan. Neki su {pekulisali o tome da je Efortilu, te~nom leku za nizak krvni pritisak, koga je papa drào kraj uzglavqa, dodata smrtonosna doza digitalisa. Takva bi me{avina izazvala povra}awe time bi se ujedno i objasnilo to {to je Vijo sklonio papine nao~are i papu~e. Vatikan je slede}u konklavu zakazao za najskoriji mogu}i datum, 14. oktobar, te je izdao zavr{nu izjavu za {tampu ne bi li uti{ao sve kritike i ne bi li zaustavio sve {pekulacije: Na kraju perioda àlovawa (Novemdialis), direktor slu`be za odnose sa javno{}u izraàva svoje ~vrsto neslagawe sa onima {to su nedavno dopu{tali sebi {irewe ~udnih glasina, neproverenih, ~esto pogre{nih, koje su ponekad dosezale nivo najgorih insi808
nuacija, to tim crwih {to mogu imati posledice u onim zemqama gde qudi nisu naviknuti na preterano slobodne na~ine izraàvawa. I tako je zavr{ena stvar sa ubistvom Jovana Pavla I. Smrtovnica nikada nije data na uvid javnosti, niti je ikad izvr{en post mortem. Iz devetnaest soba papskog apartmana je uklowen svaki znak da je Jovan Pavle tu ikada ìvio i vladao kao vrhovni pontifeks Svete majke crkve. Kolege su kardinali napravili gre{ku time {to su ga izabrali, gre{ku koju ne}e biti ponovqena. Tokom slede}e konklave, poduzeti su svi napori da bi bio izabran papa koji }e dozvoliti da se Vatikan vrati uobi~ajenom na~inu rada. Bilo je to pravo vreme za Karola Vojtilu iz Poqske, koji je postao Jovan Pavle II. (Williams; cit. delo; str. 150-161) Evo nekih izvoda iz Ha~insonove analize iznenadne smrti Jovana Pavla. Poslije samo 33 dana na du`nosti, Ivan Pavao I je umro. Jagma za wegovo mjesto imala je sve elemente detaqno pripremqenog coup detat (...) îwenice koje su u vezi s papinom smrti, u najmawu su ruku bizarne. One pokazuju da Vatikan nije, u prvom trenutku, rekao istinu i da mo`da jo{ ne govori istinu. Prva ~iwenica koju su poku{ali sakriti je da je sestra Vin}enca na{la papu mrtvog oko pet ujutro kada mu je donijela termosicu kave. Izjavila je da je sjedio u krevetu, iskrivqenih usana. Primijetila je da stiska sveàw papira u ruci. Do danas nije ra{~i{}ena dilema oko sadràja tih papira, jer su nestali. Jedno od obja{wewa je da izvjesni ~lanovi Kurije nisu èqeli da vawski svijet zna kako se u Vatikanu vodi borba za vlast, koju je zapo~ela grupa koja se protivila Benellijevom povratku u centar mo}i. Papiri su navodno sadràli detaqe promjena koje je Luciani namjeravao objaviti tog istog dana. Ali prema saop}ewu vatikanskog centra za informacije, papa je u ruci drào kwigu Opona{awe Krista. Glasine u vezi s nestalim papirima i druge anomalije u vezi smrti Ivana Pavla I su se pojavqivale u narednih {est godina dok se kona~no, u lipwu 1984. nije pojavio nepotpisani memorandum kako bi se glasine presjekle jednom zauvijek. Bio je pripremqen za biskupsku konferenciju i odbacio je Opona{awe Krista kao pri~u koju je izmislio tisak! Ovaj dokument je bio neistinit ba{ kao i prvi, napravqen sa ciqem da se ispravi povijest. Taj memorandum je sugerirao ~itateqima da su papiri koje je vidjela sestra Vin}enca bile jednostavno biqe{ke koje je papa pravio za propovijed u srijedu i u sqede}u nedjequ. Izvje{taj je propustio spomenuti da je originalni vatikanski kominike tvrdio da je papu na{ao otac John Magee, jedan od dvojice papinih tajnika. Sestra Vin}enca je u stvari pozvala oca Maggeeja. Wegova prva reakcija je bila da pozove kardinala Villota ~iji je stan dva kata niè. (Ha~inson; cit. delo; str. 257-258) Ha~inson zatim iznosi iste ~iwenice kao i Vilijams vezane za kardinala Vijoa (Viollot). U Vatikanu se po~ela stvarati pri~a o papinom slabom zdravqu. Ali ako je papino zdravqe bilo tako slabo, za{to nije bilo lijekova, ne ra~unaju}i efortil, nigdje u wegovom stanu? I {to se desilo s nestalom bo809
~icom efortila? Za{to kardinal Villot nikada nije ispitan u vezi s tim? Tako|er se ne smije zaboraviti da je Edoardo Luciani, papin brat, slu`beno izjavio da Albino nikada nije bolovao od srca. Kontroverze oko smrti pape Lucijana lebdjele su u zraku nad skupom Generalne kongregacije prije Konklave. Kao upravnik papinskog doma}instva Villot se na{ao na udaru kritike progresivnih kardinala. Priznao je da je vatikanska pres-slu`ba davala obmawuju}e informacije. Nezadvoqni kardinali su èqeli znati za{to nije obavqena autopsija, ni izdana slu`bena osmrtnica, i traìli su da se donese kolegijalna izjava o papinoj smrti. Konzervativci su odbili ovaj prijedlog. Ne postoji reakcionarnija figura u Kuriji od kardinala Silvija Odija. On je bio kardinal za{titnik Opus Dei. Talijanske vlasti su zahtijevale autopsiju, ali Odi je tvrdio da je on ve} sproveo istragu za Kolegij kardinala i nije na{ao dokaze za ne~asne radwe. Stoga se protivi autopsiji jer bi to stvorilo presedan, {to nije bilo to~no. Autopsije papa su se obavqale i prije toga. Odi je rekao: Kolegij kardinala ne}e ispitati mogu}nost jo{ jedne istrage, i ne}e prihvatiti ni~iji nadzor, i ne}e o tome vi{e ni razgovarati ... Mi znamo ... s potpunom sigurno{}u da je smrt Ivana Pavla I nastupila jer je wegovo srce prestalo kucati zbog potpuno prirodnih uzroka. Onda je 12. listopada 1978, prilikom otvarawa druge Konklave, otac Pancirolli, vatikanski ata{e za tisak, objavio da je osmrtnicu potpisao profesor Mario Fontana i dr Renato Buzzonetti. Osmrtnica nije javni dokument. S dobrim razlogom. Sadrì jedva pet redova otisnutih strojem na talijanskom, da je papa umro u Apostolskoj pala~i u 23 sata 28. rujna, od infarkta miokarda. Takav dokument ne bi pro{ao ispit u pravnom sustavu u kojem postoji razvijen gra|anski zakon. (isto; str.259)
15. Izborom pape Vojtile prikriven kriminal, a Opus Dei ja~a

Nakon wegove krunidbe, Jovan Pavle II je odbacio sve predloge za promene koje je iznio wegov prethodnik. Uobi~ajeni su se poslovi nastavili u preduze}u Vatikan. Kardinal Vijo je ponovo postavqen za dràvnog sekretara; biskup Mar~inkus vratio se na poloàj u Vatikanskoj banci; a veze Svete stolice sa Robertom Kalvijem i Li~om \elijem su obnovqene i oja~ane. Sve je bilo spremno za jednu od najozlogla{enijih {ema u istoriji me|unarodnih finansija, koja je postala poznata pod imenom afera Ambroziano. (Williams; cit. delo; str. 165) Drugu Konklavu su ponovo zapo~eli Siri i Benelli kao favoriti. U po~etnim glasawima Benelli je gotovo dobio potrebnu ve}inu, dvije tre}ine glasova plus jedan. Onda je Siri, na nagovor Baggija, Krola, Oddija i Palazzinija, zatraìo od onih koji ga podràvaju da svoje glasove prebace Karolu Vojtili. Izjavio je da }e Vojtila biti dobar doktrinarni papa. Govore}i kasnije o onome {to se desilo na Konklavi, kardinal Enriqe Tarancon izrazio je svoje gnu{awe zbog politikantstva oko izbora pape, a Siri je izjavio: Tajnovitost sakriva neke vrlo nemilostive akcije. Siri nikada nije specificirao {to su te akcije mogle biti, ali je izbor pape
810
netalijana poslije 455 godina zna~io da se Sveta stolica ukrcala na apostolski program koji se drasti~no razlikovao od onoga koji je po~eo formulirati Ivan Pavao I. Po{to je izabran, Vojtila je htio uzeti ime Stanislav, po prvom krakovskom biskupu i mu~eniku. Ali Siri je preporu~io, kako bi se izlije~ile rane crkve, treba se uzeti ime Ivan Pavao II. Odvjetnik iz Karakasa Albert Jaimes Berti koji je poznavao Sirija duè od dvadeset godina, bio je u Rimu na papinoj inauguraciji. Kaè da je Siri bio odu{evqen. Podrào je Vojtilu jer je u wemu vidio figuru provi|ewa, poslanu kako bi uni{tila komunizam u svijetu. Moramo pomo}i ovom papi u ostvarewu wegove misije. Trebati }e mu novac, mnogo novca, citirao je Berti Sirija. Berti je u to vrijeme rukovodio financijama crkve u Venecueli. Tijekom posjete Rimu, imao je razgovor sa Sirijem koji mu je rekao da crkva èli osnovati latinoameri~ku banku za razvoj trgovine s Isto~nom Evropom. Naglasio je da banka treba imati dobar kapital i mora raditi s apsolutnom povjerqivo{}u. Prema Bertiju, nije bilo sumwe da se skandal s Banco Ambrosiano ne bi desio da je Ivan Pavao I ostao ìv. Luciani bi otkrio tajne operacije Vatikanske banke i prekinuo s wima. S druge strane, to bi bio skandal za sebe koji bi ukqu~io ne samo Mar~inkusa ve} i Opus Dei, talijansku vojnu obavje{tajnu agenciju SISMI, i druge. S Vojtilom na mjestu pape problemi u Vatikanskoj banci su prikriveni. Mar~inkus je ostao na mjestu predsjednika banke. Villot je ostao dràvni tajnik. Tada ve} nije bila tajna da je Villot bio ~ovjek Opus Dei (...) Ostali rezultati izbora pape Vojtile bili su da je Baggio nastavio kao Prefekt kongregacije biskupa, a Poleti je zadrào svoj posao vikara Rima. Oni su bili va`ni kako bi se osigurala beatifikacija Osniva~a i podizawe Opus Dei na nivou Osobne prelature. Tako nije do{lo ni do audijencije za ameri~kog kongresmena Jamesa Scheuera, zamjenika predsjedavaju}eg Fonda za stanovni{tvo Ujediwenih naroda, jer je Vojtila, podràn od Opus Dei, bio ~vrsto protiv bilo kakvog stava Vatikana po pitawu kontracepcije. I zaista, tijekom prve godine svog pontifikata, Vojtila je iskoristio vode}eg teologa Opus Dei u Latinskoj Americi monsiwora Ibaneza Langloa, da izvr{i pritisak na ~ileanskog direktora Pino~ea da iz zemqe vrati medicinsku opremu vrijednu milijun dolara namijewenu programu sterilizacije, koju je poslala Me|unarodna federacija za planirawe obiteqi iz Londona. Propust da se povede ra~una o papinim èqama, upozorili su Pino~ea, dovesti }e do gubqewa papine podr{ke îleu u sporu s Argentinom oko Beagle kanala. Pino~e je istog trenutka popustio. Pod Lucianijevim nasqednikom, ista ekipa je nastavila voditi Vatikansku banku koja je, na sli~an na~in, negirala svoju umije{anost u financijske skandale. Nije bilo kadrovskih promicawa u Kuriji i jezuiti su se na{li pod jakim pritiskom da dovedu u liniju konzervativnu struju ili se suo~e s raspu{tawem. Pod Ivanom Pavlom II, Opus Dei je poduzeo akcije da suzbije sva disidentska mi{qewa o seksualnom moralu. [tovi{e, u enciklici Veritas
811
splendor, papa Vojtila je ozna~io abortus, eutanaziju, kontracepciju i homoseksualnost kao su{tinsko zlo. Ovo su bile omiqene fobije Opus Dei. Oni su ~ak bili optuèni da su indirektno financirali formirawe antiabortus grupa, devedesetih godina, u Francuskoj i Americi. Neupu}en u borbu za vlast u Rimu, Roberto Kalvi je nastavio s putovawima po Ju`noj Americi, posjetiv{i Limu prije odlaska za Va{ington, na godi{wu skup{tinu Svjetske banke i Me|unarodnog monetarnog fonda. Dok je bio u Limi, sreo se s ministrom za ekonomiju i predsjednikom Nacionalne banke kako bi razmotrio mogu}nosti za otvarawe banke u Peruu. Kako bi pokazao korisnost takvog poteza, Kalvi je omogu}io kredit Ambroziano banke Peruanskoj centralnoj banci, na ~ijem je ~elu kao direktor bio Emilio Castaon iz Opus Dei, {to je bilo neophodno da se plate fregate naru~ene u talijanskom brodogradili{tu. Licenca za novu banku je izdana tijekom godine. (Ha~inson; cit. delo; str. 259-262)
16. Religijska hegemonija zavisi od finansijske hegemonije

Javijer Sainz Moreno, profesor prava na sveu~ili{tu u Madridu, opori je kriti~ar Opusa Dei, koji je formirao kona~an stav o wegovom na~inu djelovawa koji vi{e li~i na organizaciju specijaliziranu u prijevarama, nego ogranku katoli~ke crkve. Opus Dei pravi razliku izme|u svojih ~lanova i ostatka svijta. Organizacija se ne boji suradwe s qudima sumwive reputacije, pravim varalicama ili ~ak politi~arima socijalistima. Ali se zato hijerarhija Opus Dei pa`qivo osigurava da ove osobe ne zagade ili do|u previ{e blizu Djelu. Jednom kada ih iskoristi, Opus Dei opere ruke od wih, otpi{e ih, ostavi i prezre. Ono {to daje Opus Dei na zna~aju je utjecaj kojim ma{e i raspore|ivawe ogromnih financijskih sredstava kojima {iri svoj apostolat... Opus Dei vrlo dobro zna da novac vlada svijetom i religijska hegemonija nad zemqom ili kontinentom zavisi od osiguravawa financijskih hegemonija... Svojom drsko{}u Opus Dei se usu|uje u~initi ono {to se drugi religiozni redovi ne bi usudili, ~ak ni sawati: on koristi isto oru`je kao i wegovi neprijateqi. Zato se ne ustru~ava angaìrati qude koje ne}e po{tivati, kako bi ovi za wih obavqali prqave poslove. Ovo im omogu}ava postizawe wihovih ciqeva, a da ne bi direktno bili umije{ani. Ciq opravdava sredstva. Poslije obavqenog posla, Opus Dei ispla}uje ove qude i odbacuje ih kao {to netko odbaci upotrijebqene prqave maramice u kantu za sme}e. Tako }e Opus Dei angaìrati odvjetnike koji }e ih savjetovati kako izbje}i pla}awe poreza, i jasno je poslije toga da }e tvrditi da tako zara|en novac sluì da se pro{iri wihov religiozni rad. Angaìrati }e arhitekte da prona|u na~in kako da se izigraju urbanisti~ka ograni~ewa za gradwu u pojedinim zonama i osigurawu gra|evne dozvole. Naravno, dozvole su za {kole ili stara~ke domove i sluè socijalnom dobru. Angaìrati }e ène da naprave skandale i diskreditiraju politi~are koji se suprotstavqaju Djelu. Jasno je da }e zbog svog niskog morala ovi politi~ari svakako podle}i isku{ewu. Ukratko, oni angaìraju qude bez morala radi ispuwewa wihovih prqavih ciqeva.
812
Razmi{qao sam o ovome dugo, prije nego {to sam shvatio da je Roberto Kalvi bio jedna od tih upotrijebqenih maramica, ~esto je govorio svojoj èni Klari da je Opus Dei duboko umije{an u wegove poslove s Vatikanom. Bilo kako bilo, po rije~ima wegove ène, mogao je navesti imena samo dvije osobe unutar Kurije, kardinala Palazzinija i monsiwora Hilarya Franca kao posrednike, iako niti jedan od wih, striktno govore}i, nije bi ~lan Opus Dei. Naravno, Kalvi je bio blizak s Mar~inkusom, ali ni vatikanski bankar nije bio ~lan Opus Dei. On je bio rob èqe za crvenim {e{irom. Iako nije bio posebno religiozan, Roberto Kalvi je po{tovao crkvu. Kao i kod Mar~inkusa, wegova slaba to~ka je bila pretjerana ambicija. U kontekstu tog vremena, vjerujem da Roberto Kalvi nije bio ne~asna osoba, iako ga je wegova ambicija u~inila podlo`nim manipulaciji. Kalvi je imao drugi problem. Kada je postao predsjednik Banke Ambroziano naslijedio je tajnog partnera, kojega mu je u nasqe|e ostavio Canesi, biv{i predsjednik. Skriveni partner je bio, ili kasnije postao, najve}i akcionar banke, i ma koliko to izgledalo ludo, i {ta god je Kalvi u~inio, a poku{avao je vrlo sna`no, nije se mogao osloboditi tog akcionara. Identitet skrivenog akcionara nikada sa sigurno{}u nije bio utvr|en. Postoje indicije da je to bila Vatikanska banka, ili klijent Vatikanske banke, ali Vatikanska banka je tvrdila da je radila u korist Kalvija, daju}i liste sumwivih ili u najmawu ruku paralelna pisma kao dokaz. Kako nam zdravi razum name}e zakqu~ak, u nedostatku boqeg dokaza, Kalvi mora da je bio svoj vlastiti tajni partner. [tovi{e, logika nalaè da vjerujemo, kako bi se osvojio tako veliki paket akcija banke, u kojoj je on bio samo slu`benik, on mora da je koristio novac te banke. To zna~i da je bio varalica. Kalvijeva obiteq je godinama poku{avala uvjeriti svjetsku javnost da ovo nije istina. Taj ciq ih je mnogo ko{tao i prakti~no porazio. Ipak, tijekom mojih istraìvawa razvio sam izvjesne simpatije za wihovu borbu. Mo`da bih formirao druga~ije mi{qewe da su se qudi za koje je Kalvi rekao da su bili wegovi partneri, koji su upravqali Vatikanskom bankom, konzistentno dràli istinite pri~e. Ali oni to nikada nisu u~inili. Zato vrijedi pro}i Kalvijevu pri~u jer pomaè da se ustanovi kredibilitet onih istih qudi koji su do{li na vlast unutar Vatikana. Kalvi je tvrdio da su sve}enici bili ti koji su potkopavali kapital Banke Ambroziano i wime financirali svoje tajne projekte, a on ih kasnije nije mogao natjerati da po{tuju svoje obaveze. Ako je to to~no, onda je rije~ o zaista mefistofelskom planu djela sve}enstva. Kako se plan razvijao, Madrid je postao mjesto gdje se prao novac iz mnogih poslova, {to zna~i da su on i wegovi prijateqi masoni Licio Gelli i Umberto Ortolani ~esto tamo odlazili. [ezdesetih godina crkva je odlu~ila ublaìti svoj stav o masoneriji. Promijeweni kodeks kanonskog prava nije ih vi{e tretirao kao zabrawenu instituciju. Izvjesni krugovi crkve su ~ak gledali na masoneriju kao na pogodno oru`je u borbi protiv marksizma. Loà Propagande Due (P2) u Italiji, ne prava loà u masonskom smislu, ve} tajna grupa prominentnih
813
osoba organiziranih ba{ u ovom, antimarksisti~kom smislu, bila je dokaz ovog stava, jer su mnogi crkveni prelati visokog ranga bili weni ~lanovi. Crkva je izvr{ila invaziju na masonski pokret i kolonizirala ga. P-2 je formirana krajem {ezdesetih godina, navodno po nalogu Giordana Gamberinija, Velikog majstora Velikog orijenta Italije i prijateqa \ulia Andreotija. Ali je bio mnogo bliì Francescu Cosentinu, koji je imao dobre veze u vatikanskim krugovima. Ili Andreoti ili Cosentino, ili mo`da obojica, predloìli su stvarawe tajne }elije povjerqivih desni~ara iz kqu~nih dràvnih sektora, posebno bankarstva, obavje{tajnih slu`bi i tiska, kao ~uvare protiv onoga {to su oni vidjeli kao nadolaze}u marksisti~ku prijetwu. Osoba koju je Gamberini izabrao da razvije Loù P-2 je bio mali tekstilni magnat iz Toskane, iz grada Arezza, na pola puta izme|u Firence i Peru|i, koji se poslije dvije godine od prijema u masone podigao do talijanskog ekvivalenta masona majstora. Wegovo ime je, naravno, bilo Lucio Gelli. Ali ~ovjek na vrhu P-2 je bio, prema Kalviju, nitko drugi do Andreoti, ispod kojega su u lancu komandirawa bili Cosentino i Ortolani. Andreoti je uvijek poricao Kalvijeve optu`be. Ostaje ~iwenica da se Kalvi bojao vi{e Andreotija nego Gellija ili Ortolanija. Cosentino je umro neposredno nakon {to je po~ela istraga protiv P-2. U stvari, Javijer Sainz kaè da je Loà P-2 bila dio tajne desni~arske organizacije stvorene uz blagoslov Vatikana, kao dio zapadnog bedema protiv marksizma. Loà P-1 je bila u Francuskoj, a Loà P-3 u Madridu. P-3 je vodio biv{i ministar pravde, Pio Cabanillas Gallas. Moj dojam je da se metodologija Opus Dei sastojala od kori{tewa, ako je potrebno, prqavih ruku da se postignu weni sekularni ciqevi, i da su Kalvi, Gelli, Ortolani i organizacija Propaganda, imaju}i sli~ne politi~ke ciqeve, bili pogodni da budu iskori{teni, a onda odba~eni. [to se ti~e ubacivawa sredstava u Latinsku Ameriku u bici protiv marksizma, Opus Dei je navodno odlu~io da bi drugorazredna {pawolska banka bila dobar partner za Kalvi Banco Ambrosiano. Sredinom sedamdesetih godina, Kalvi je po~eo pokazivati interesirawe za Banco Occidental u Madridu. Wene akcije su bile kotirane na burzi u Madridu. Blok od 100.000 akcija, {to je predstavqalo 10 posto wenog kapitala, bio je u vlasni{tvu {vicarske kompanije Zenit Finance S.A. Doktor Artur Wiederkerh nije bio u Zenitovom upravnom odboru u to vrijeme, ali je 1980. postao direktor. Kalvi je kupio ove akcije za 80 milijuna {vicarskih franaka, {to je deset puta vi{e nego {to je bila trì{na cijena, a to je bila neobi~na stvar za jednog lukavog bankara. Akcije je stavio u kompaniju ~iji je vlasnik bio United Trading. Banco Occidental je pripadala Gregoriju de Diegu, biznismenu gusaru, rodom iz Salamanke. Diego je predstavqao sve ~emu se Opus Dei divio u okvirima nesputane trgova~ke etike, bio je pametan, agresivan kupac i o~igledno talentiran u prikupqawu kapitala (...) Poslije rata u wegovim rukama se nalazila enormna koli~ina novca, dok je ostatak [pawolske grcao u financijskoj nelikvidnosti. [ezdese814
tih godina je kupio Banco Peninsular, kojoj je promijenio ime u Banco Occidental. Wegovo sjedi{te na Trgu Espaa, s velikim tamnim staklima, li~ilo je na crkvu. Diego je umro od sr~anog udara u naru~ju svoje qubavnice. Iako to nije bio bod u wegovu korist, nije zasmetalo wegovom sinu, koji se tako|er zvao Gregorio de Diego, da preuzme obiteqsko carstvo. Mada nije imao bankarskog iskustva, Diego mla|i je postao operativni direktor Occidentala, a za predsjednika je imenovao grofa Tomasa de Marsala, {pawolskog plemi}a, koji je, kao Ortolani, bio tajni vitez papinskog doma}instva. Pod grofom De Marsalom, Banco Occidental je u{la u investicijsko bankarstvo, zauzimaju}i pozicije u industrijskim koncernima, kao {to je industrija cementa, {to se dobro uklapa u Diegove gra|evinske aktivnosti. Ranih sedamdesetih godina banka je otvorila predstavni{tvo u Rimu, prvenstveno kako bi se ugodilo Tomasu de Marsalu, koji je ~esto i{ao u Vatikan. Banka Ambroziano je 1976. dala kredit Occidentalu koji ga je iskoristio da kupi jedan posto akcija Ambroziana. U isto vrijeme, Banka Ambroziano je pove}ala svoje u~e{}e u Banco Occidental na 510.000 akcija, za koje je pla}eno novih 40 milijuna {vicarskih franaka (oko 18 milijuna dolara), a Kalvi je u{ao u bord direktora Banco Occidentala. Pored grofa De Marsala, kojega su oni koji su ga znali opisali kao vjerskog fanatika, me|u direktorima je bio Pio Cabanillas, velepo{tovani majstor P3. Kao i wegov ispisnik u P-2, Cabanillas je posjedovao tajne dosijee o ve}ini najva`nijih li~nosti u [pawolskoj. I bio je prijateq Luisa Vallsa Tabernera. Diego se okruìo ~lanovima Opus Dei. U ovom smislu wegova banka je bila na raspolagawu Opus Dei. Desna ruka mu je bila supernumerarijus Eloy Ramirez, dugogodi{wi predstavnik Banco Espaol de Credito (Banesto) najve}e [pawolske komercijalne banke u Meksiku. Diego ga je angaìrao zbog wegovih veza u Latinskoj Americi. Uvijek je pratio Diega na wegovim putovawima u inozemstvo. Kada bi stigli u neku zemqu prvi put, Ramirez bi posjetio bra}u u vjeri koja su otvarala sva potrebna vrata. Ali pravi eminence grise je bio Diegov zet Fernando Perez Minguez, qubiteq umjetnosti i trgovac antikvitetima, ~iji je ured bio u banci, iako nije bio na wenom platnom popisu. Kao i bra~ni par Ramirez, Fernando Perez i wegova èna su bili supernumerariji Opus Dei. Banco Occidental se koncentrirala na gradwu objekata u Latinskoj Americi i na Floridi, kupuju}i u~e{}e u malim komercijalnim bankama i hotelima. Jedan ~lan Occidentalovog pravnog odjeqewa je sumwao da Kalvi koristi Banco Occidental kao stoèr trgovine oru`jem s latinoameri~kim diktatorskim reìmima. Ove transakcije su zahtijevale ~esto prisustvo Kalvija u Madridu. Ali bi boravak preko no}i u {pawolskoj prijestolnci mogao privu}i pa`wu, pa je United Tradinig kupio poslovni mla`wak koji ga je vozio do Madrida i natrag u jednom danu. Zaposleni u Occidentalu su imali instrukcije da nikada ne spomiwu Learjet u telefonskim razgovorima s uredima Ambroziane u Milanu, {to sugerira da zaposleni u Milanu ne trebaju znati za postojawe zrakoplova. U Madridu se Kalvi ~esto sretao s Cabi815
nillasom i diskutirao o mogu}nosti da se kupi kontrola nad El Paisom, jer se bojao da su najve}e dnevne novine u Madridu previ{e naklowene qevici. Projekt se lijepo uklapao u Apostolat javnog mi{qewa Opus Dei i plan P-2 i Vatikana o preuzimawu lista Corriere della Sera, vode}ih talijanskih novina. Matias Cortez Domingues, vrhunski odvjetnik iz Madrida, koji je bio neovisni savjetnik Banco Occidentala, radio je ekspertizu o preuzimawu za Cabanillasa. Matijasov brat Antonio, tako|er odvjetnik, bio je numerarij Opus Dei. Nekoliko godina prije toga Umberto Ortolani je kupio Banco Financiero Sudamericano, malu banku u Montevideu, koju je nazvao Bafisud. Kalvi i Diego su po~eli koristiti Bafisud za neke od svojih ju`noameri~kih poslova. Ambrosiano Overseas je kupila pet posto interesa u Ortolanijevom Bafisudu, a tako|er je pet posto kupilo i Occidentalovo poduze}e Cogebel. Ortolani i Diego su postali dobri prijateqi. Diego je opisao Ortolanijevu rezidenciju u Montevideu kao muzej gdje je polovica eksponata iz Vatikana. U 1977. Banco Occidental i Ruamsa su zapo~eli suradwu serijom me|usobnih depozita. Povezani odnosi su postojali izme|u tri bankarske grupe, Ambroziano, Occidental i Rumasa, i potvr|eni su jednim sredworo~nim kreditom od 25 milijuna koji je Rumasa osigurao na trì{tu 1980. U osigurawu kredita je pomogla i Banca del Gottardo, podru`nica Ambroziane u [vicarskoj, Bank de lunion Europeenne, u kojoj Ambroziano ima tako|er udio i koji je ~vrsto povezan s operacijama Opus Dei u Francuskoj i Prva nacionalna banka Sent Luisa. Ova banka je povezana s obiteqi proizvo|a~a piva Anheuser Buch, i za wih se pri~a da odràvaju bliske veze s Opus Dei u Americi. Do toga trenutka kamate na dug United Tradinga Ambrozianu su dostigle oko pedeset milijuna dolara godi{we. Po{to je United Trading bio of-{or kompanija, morala je biti hrawena of-{or novcem. Kako je dug rastao, Kalvi je imao sve vi{e problema da na|e izvor of-{or novca da ga pokrije. Talijanskim bankama je potrebno specijalno odobrewe kako bi izvozile kapital i kako bi ga dobio, Kalvi bi morao otkriti financijskim organizacijama postojawe organizacije United Trading. To bi zna~ilo otkrivawe wenih tajnih operacija u Ju`noj Americi i drugdje. Postao je rob pozicije United Tradinga, u skladu s onom poznatom definicijom da ako klijent duguje banci milijun dolara i ne moè ih vratiti, onda ima problem, ali ako klijent duguje banci sto milijuna dolara i ne plati, onda banka ima problem. Kalvi je imao problem, a wegovo ime je bilo United Trading. Kalvijeva umje{anost u poslove s Banco Occidental je bila indikacija za wegove poslove s osobama i interesima bliskim Opus Dei. Ali je Opus Dei kasnije demantirao kako je Kalvi imao bilo kakvih poslova s wenim ~lanovima, bilo direktno ili indirektno. Druga indikacija da je prikqu~en u Opus Dei sustav se pojavila kada Ambrozianovi of-{or izvori vi{e nisu mogli poduprijeti teret duga United Tradinga, a privremeno rje{ewe je na|eno u Ju`noj Americi, u zemqi gdje je direktor centralne banke i nekoliko tada{wih i budu}ih ministara bilo u~laweno u Opus Dei.
816
Kalvi je otvorio Banco Ambrosiano Andino u Limi u listopadu 1979. Nova banka je imala kapital od 12,5 milijuna dolara, od ~ega je ve}inu osigurao Banco Ambrosiano Holding iz Luksemburga, koji je tako|er bio djelomi~no u vlasni{tvu United Tradinga. Banco Andino je sada postala uto~i{te za United Trading. Na kraju prvog mjeseca poslovawa, Andinovi papiri su pokazivali 435 milijuna dolara vi{ka, {to je uglavnom poticalo iz zajmova na papiru, koji su bili odobreni kako bi se sakrili pravi izvori i krajwi korisnici novca osiguranog od United Tradinga i wenog sustava of-{or kompanija. ûdno je da je Kalvi vjerovao kako je Opus Dei bio wegov saveznik. Sigurniji saveznik je mogao biti kardinal Egidio Vagnozzi, koji je bio na ~elu vatikanske Prefekture za ekonomske poslove. Vagnozzi je bio zabrinut jer je Opus Dei predloìo Pavlu VI iza wegovih le|a, da preuzme financije Vatikana. Vagnozzi je bio protiv da se Opus Dei dopusti bilo kakav utjecaj u poslovima Vatikana, od onoga koji ve} ima. Nije vjerovao ni Mar~inkusu, i govorio je s kardinalom Kazarolijem, novim dràvnim tajnikom, o svojim strahovima. Kazaroli, majstor ambivalentnosti, pruìo mu je minimalnu podr{ku. Podrào je Vagnozzijev prijedlog za sazivawem izvanrednog skupa 123 kardinala za ponedjeqak, 5. studenog 1979. Vagnozzi je èlio pozvoniti na uzbunu, jer se Vatikan bliìo stawu financijskog kolapsa. Skup kardinala iz studenog 1979. je posqedwi veliki skup kojim je Vagnozzi predsjedavao. Umro je uskoro poslije toga, a dosije koji je prikupio o Mar~inkusu je nestao. Otprilike u isto vrijeme general Guiseppe Santovito, {ef SISMI-a, talijanske vojne obavje{tajne slu`be, angaìrao je kao specijalistu za Vatikan i Palestinu Francesca Pazienzu. Pazienza je ro|en 1946. u Tarantu, u ju`noj Italiji, u striktnoj katoli~koj obiteqi. Govorio je pet stranih jezika i poznavao mnoge poznate svjetske osobe, izme|u ostalog Aristotela Onazisa, glavnokomandiraju}eg NATO pakta Aleksandra Neiga, me|unarodnog prevaranta Roberta Vesca, {efa PLO Jasera Arafata i gomilu saudijskih prin~eva. Imao je tako|er odli~ne veze u Latinskoj Americi, posebno Argentini, gdje je nuncij nadbiskup Pio Laghi bio wegov blizak prijateq, kao i stalni predstavnik Vatikana u Ujediwenim narodima, nadbiskup Giovani Cheli. (isto; str. 265-273) 21. januara 1981. grupa akcionara iz Milana u Banci Ambroziano, u strahu da }e se mehur od sapunice rasprsnuti i da }e wihove akcije postati bezvredne, napisali su duga~ko pismo papi Jovanu Pavlu II, mole}i ga da istraì nesvetu alijansu izme|u Mar~inkusa, Kalvija, Umberta Ortanija (Umberto Ortani) i \elija i ogromni odliv novca ka korporacijama pod pokroviteqstvom Vatikana. U pismu, koje je napisano na poqskom da bi ga papa mogao ~itati na wegovom materwem jeziku, stajalo je: IOR (Vatikanska banka) nije samo dioni~ar u Banci Ambroziano. Ona je, tako|e, saradnik i partner Roberta Kalvija. Pokazalo se u sve ve}em broju sudskih slu~ajeva da Kalvi danas jeste u vezi kako sa najizopa~enijom slobodnim zidarima (P-2), tako i sa mafija{kim krugovima, a {to je
817
rezultat nasle|ivawa Sindone. Sve se to ~ini uz u~e{}e qudi koje izda{no neguje i za koje se brine Vatikan, kao {to je to Orlani, a koji se kre}u izme|u Vatikana i mo}nih grupa iz me|unarodnog podzemqa. Jovan Pavle II nikada nije milanske akcionare udostojio odgovora. Umesto toga, on je odlu~io, skoro u ~inu prkosa, da nagradi biskupa Mar~inkusa za wegovu slu`bu Svetoj stolici uzdigav{i ga na poloàj predsednika pontifikalne komisije za dràvu grada Vatikana. Ovaj ga je poloàj u stvarnosti u~inio upraviteqem grada Vatikana, uz wegov poloàj {efa Vatikanske banke. Unapre|ewe je nosilo sa sobom i poloàj nadbiskupa. Drskost unapre|ewa ogledala se u ~iwenici da je ono na~iweno 28. septembra 1981, tj. na tre}u godi{wicu smrti Jovana Pavla I, pape koji je teìo da ukloni Mar~inkusa i wegove kolege iz ureda. (Williams; cit. delo; str. 169)
17. Otkup Mar~inkusovog dosijea za milion i po dolara

Pazienza je radio sa SISMI gotovo dvije godine kada je u Italiji eksplodirala nova kriza, gotovo slu~ajno, zahvaquju}i dvojici istra`nih sudaca. Sredinom oùjka 1981, kao dio istrage o Sindoninim kriminalnim aktivnostima, suci su naredili pretres Gelliojeve ku}e i kancelarije. Osim fotokopija raznih povjerqivih dràvnih dokumenata, otkrili su popis ~lanova tajne masonske loè. Me|u 962 imena na{lo se i nekoliko ministara. Ostali s popisa bili su visoki ~asnici vojske i tajnih slu`bi, poznati industrijalci, bankari, novinari, ugledni stranci, pretendent na talijansko prijestoqe i visoki prelati Vatikana. Gelli se javio u kancelariju iz Ju`ne Amerike dok je pretres bio u toku i saznao {to se zbiva. Ostatak svijeta je ostao bez informacije o ovom otkri}u jo{ nekoliko mjeseci. Pazienzin {ef Santovito bio je na Gellijevoj listi P-2. Od wega je zatraìo da podnese ostavku. Bez Santovitove podr{ke karijera Pazienze kao agenta SISMI je bila pri kraju. Po{to je otvorio vlastitu agenciju za osigurawe u Rimu, kontaktirao ga je Flaminio Piccoli, predsjedavaju}i Kr{}ansko demokratske partije. Piccoli, Andreotijev prijateq, predloìo je Pazienzi da se sretne s Robertom Kalvijem, zabrinutim za integritet qudi koji vode Vatikansku banku. Pazienza je predloìo Kalviju da mu pribavi nestali dosije o Mar~inkusu, koji je prikupio pokojni kardinal Vagnozzi. Pazienza je poznavao senatora Marija Tedescchija, izdava~a desni~arskog ~asopisa Il Borghese, koji je imao stranu posve}enu zbivawima u Vatikanu. Il Borghese je ve}inu tra~eva iz Vatikana dobivao od ucjewiva~a Vatikana Giorgia di Nunzija. Doti~ni Di Nunzio je znao da je Vagnozzi deponirao Mar~inkusov dosije kod ciri{kog odvjetnika dr Petera Dufta, i tvrdio da ga se za novac moè do~epati. Kalvi je postao zna~ajan faktor u talijanskoj jednaybi mo}i i vlasti. Wegova banka je raspolagala kapitalom od gotovo 20 milijardi dolara i imala 38.000 dioni~ara. Usprkos problemu s likvidno{}u, bila je profitabilna i daleko od bankrota. Ali Kalvi je poku{avao udaqiti Ambroziano od wene tradicionalne baze mo}i katoli~ke desnice i da je uvede u neutralnije vode.
818
Po istom principu, ovo bi rezultiralo slabqewem vlasni~ke pozicije skrivenog partnera i zbog toga je ovo sve sli~ilo opasnom pokazivawu vlastite inicijative. Zapo~eo je i poslove sa Socijalisti~kom partijom. Pomagawe socijalistima da pro{ire svoju financijsku osnovu nije se dopalo \iuliju Andreotiju, koji je èlio da se Banka Ambroziano vrati u desni~arsku katoli~ku orbitu. Pazienza je odre|en za onoga koji }e pomo}i u ovom pothvatu. Pazienza je pregovarao s Peterom Duftom, Vagnozzijevim ~ovjekom od povjerewa u [vicarskoj, o kupovini Mar~inkusovog dosijea za milijun i pol dolara. Isplata je izvr{ena s ra~una United Tradinga, tako {to je jedna ~etvrtina pripala odvjetniku, a ostatak je upla}en na ra~un Di Nunzija. Pazienza je osobno uru~io dokumente Kalviju. Ali, ~udni su putovi Gospodwi. Dok se nalazio u banci zbog svog ra~una, 1982, Di Nunzio je doìvio iznenadan sr~ani udar i umro. Kalvi je mjesecima radio sa Gellijem i Ortolanijem na restruktuirawu izdava~kog carstva Rizzoli, koje je bilo vlasnik lista Corriere della Sera. Do kraja 1980. United Trading je uplatio ukupno 40,65 milijuna dolara na Ortolanijev ra~un u [vicarskoj, o~igledno kako bi zapo~eo proces preuzimawa Rizzolija. Kalvi je pretpostavqao da Ortolani radi za Vatikan i da je sjedio u upravnom odboru Rizzolija kao predstavnik Vatikana. Do oùjka 1981. uplate United Tradinga Ortolaniju i Gelliju su dostigle 76 milijuna dolara. Kalvi je po~eo pritiskati Vatikansku banku kako bi smawio izloènost riziku United Tradinga. Nije vjerovao Gelliju i Ortolaniju, i bojao se Andreotija, vjeruju}i da je desni~arska katoli~ka opcija, koja je ~inila tradicionalnu bazu banke, {tetna za rast Ambroziane, pa je po~eo traìti nove partnere. Odmazda je bila brza. Usred pregovora oko Rizzolija sudac u Milanu je oduzeo Kalviju putovnicu, optuùju}i ga za ilegalno izno{ewe kapitala. Iako je sumwao, Kalvi nikada nije bio u stawu identificirati svoje neprijateqe. Sumwao je na Andreotija. Sve su mu se mawe svi|ali Gelli i Ortolani. Ali je potpuno bio obmanut dvoli~no{}u Vatikana. Smatrao je Opus Dei i kardinala Palazzinija za saveznike. Gledao je na Casarolija, zbog privatnog ìvota za koji su se vezali neki kompromitiraju}i dokumenti, i Mar~inkusa, zbog wegove pohlepe i nesposobnosti, kao na opasne neprijateqe. U èqi za otkrivawem vi{e o Vatikanskoj frakciji, za koju je mislio da mu je protivnik, Kalvi je traìo od Pazienze, kojega je angaìrao i isplatio mu kao avans 500.000 dolara, da ugovori sastanak s nekim iz Kasarolijeve klike. Tjedan dana pred Uskrs 1981. Pazienza je upoznao Kalvija s Casarolijevim podtajnikom, nadbiskupom Achillom Silvesterinijem. Po{to nije namjeravao obavijestiti Silvestrinija o svojim transakcijama s Vatikanskom bankom, Kalvi je pri~ao o grupi Rizzoli, ali je Silvestrini ostao nezainteresiran. Kalvi je èlio razjasniti Ortolanijevu poziciju u operaciji Rizzoli. Silvestrini nije rekao ni{ta, mo`da zato {to ni{ta nije znao.
819
Sqede}a faza posla s Rizzolijem, vrijedna 260 milijuna dolara, dogodila se krajem travwa, s transferom od 95 milijuna iz Banco Ambrosiano Andino na ra~un Zirka corporation, iz Monrovije u Rot{ild banci u Cirihu. Ovaj novac je ozna~en kao posudba Belatrixu, panamskoj kompaniji, koja je bila u sastavu United Tradinga. Ovom novcu za Belatrix se pridruìlo jo{ 46,5 milijuna koji su transferirani Rot{ild banci iz preduze}a Ambrosiano Servisiz iz Luksemburga, po~etkom godine, vjerojatno kako bi kupili paket od 189.000 Rizzolijevih akcija koje je dràla Rot{ild banka, za cijenu koja je bila dvadeset puta ve}a od trì{ne cijene. Ovim transferima treba dodati jo{ osam milijuna dolara, {to zaokruùje ukupnu sumu koju je primio Belatrix, na oko stopedeset milijuna. Bilo je ovdje nekoliko ~udnih anomalija, koje su iza{le na svjetlost dana kasnije, kada su po~ele istrage. Prvo, iako je Belatrix pripadao United Tradingu, Ortolani i Bruno Tasan Din, Rizzolijev operativni direktor, kontrolirali su wegov rad. Drugo, Rot{ild banka je tvrdila da kod we ne postoji ra~un poduze}a Belatrix. Tre}e, ime Belatrix ne postoji u Rizzolijevom registru akcionara. Mar~inkus je, u me|uvremenu, okupqao svoje snage kako bi se obranio od Casarolijeve grupe. Ali dok je planirao svoj protunapad, do{lo je do katastrofe. (isto; str. 273-276)
18. Sukob razli~itih struja u Vatikanu lomi se na Kalviju

Dogodilo se ne{to {to je promijenilo omjer snaga u Vatikanu. Trinaestog svibwa 1981. poku{an je atentat na Ivana Pavla II na trgu sv. Petra. Dok je papa bio u bolnici, Casaroli je preuzeo vlast u Vatikanu. Ovo je bio ozbiqan udarac Mar~inkusu. Casaroli je imao mnogo razloga da ga uni{ti, objasnio je Pazienza. Ivan Pavao II se od rawavawa oporavqao ~etiri mjeseca. U tom periodu Mar~inkusova pozicija je bila daqe uzdrmana novim zbivawima. Dvadesetog svibwa 1981, Talijanska fiskalna policija, Guardia di Financa, uhitila je Kalvija u wegovoj ku}i u Milanu, zbog ilegalnog izno{ewa kapitala kroz of-{or poduze}e Ambroziane. Poslovawe na me|unarodnom trì{tu novca bilo je, na kraju krajeva, jedan od poslova internacionalnog bankara. Po vaè}im talijanskim zakonima pred bankarima su stajale brojne prepreke za poslovawe u inozemstvu. Kako bi razvili svoje inozemne poslove morali su biti vrhunski òngleri. Kalvi je, mo`da, bio previ{e vje{t. Prosvje}enik talijanskog privatnog bankarstva proveo je sqede}a dva mjeseca u zatvoru, tretiran kao da je obi~an kriminalac, ispa{taju}i zbog svoje èqe da pomogne crkvi u wenim tajnim financijskim kombinacijama. [ok Klare Kalvi zbog uhi}ewa ne moè se opisati. Sve do tog trenutka bila je uvjerena da je Roberto vodio uzoran ìvot. Naivno je vjerovala da je wena obiteq za{ti}ena od talijanskih combinacione, podmi}ivawa i pokroviteqstva, {to je vuklo zemqu u moralnu krizu. Zbog valova kidnapirawa u Italiji djecu tjelohraniteqi prate svuda. Bila je to jednostavno ìvotna ~iwenica bogatih Talijana sedamdesetih i osamdesetih godina. Kada je Karlo Kalvi dobio poziv za vojnu vje`bu, odvezli su ga do vojarne u
820
oklopnoj limuzini. Wihov qetwikovac u Drezzu, iako se nalazio na vrhu brda, ~uvali su dan i no} qudi iz osigurawa. Opseg za{tite, politi~ke i fizi~ke, ovisio je od ne~ije pozicije: {to je obiteq bila uglednija, to je imala ve}u za{titu. Onda je za{tita iznenada prestala. Italija i [pawolska su jedine zapadne industrijske velesile koje jo{ imaju kontrolu nad me|unarodnom trgovinom valutom. To je u suprotnosti s propisima zajedni~kog trì{ta i uskoro }e biti izmijeweno. Ali za sada je izno{ewe kapitala kriminalno djelo. Ipak, nema talijanskog bankara koji u odre|enom trenutku nije zaobi{ao ove restrikcije kako bi mogao biti konkuretan na me|unarodnom trì{tu. Kalvi nije bio izuzetak. Ali je bio otpisan. Wegovo su|ewe se pretvorilo u medijski cirkus. U Kalvijevom odsustvu Pazienza je preuzeo kontrolu. Omogu}io je Klari da iznese slu~aj svog muà osobno \uliju Andreotiju. Veliki spletkaro{ joj je saop}io da Roberto treba odstupiti. Rekao joj je da }e predloìti da Talijanska banka imenuje dva prijateqska punomo}nika jedan bi bio financijer Orazio Bagnasco, Sirijev prijateq iz \enove i predsjednik Banco Popolare di Novara, male provincijske banke ~iji je bio vlasnik, da preuzmu kontrolu nad Ambrosianom. Klara Kalvi je interpretirala Andreotiev stav kao stav Kasarolijevog kampa, koji je pripremao svoju laku kowicu za napad na Mar~inkusa. Ali podzemne struje u Kuriji su tako delikatne da je nemogu}e za nekog izvana da stekne pravu sliku. Andreoti je u stvari pripadao ne~emu {to je bilo poznato kao Rimska partija, tre}a struja u Vatikanu koju su ~inili ultrakonzervativci, doktrinarno povezani s Opus Dei i papom. Mar~inkus im je jo{ bio od koristi, ali }e na kraju i on biti gurnut u stranu i zamijewen novim ~ovjekom. Poslije hap{ewa Kalvija, u svibwu 1981, Banco Occidental se na{la na rubu likvidnosti, a po~etkom srpwa 1981. udarila u dno s minusom od sto milijuna dolara. Sumwalo se na prijevaru. Banco de Espaa je preuzela propali Banco Occidental, kupuju}i 51 posto wenog kapitala za simboli~nu sumu od jedne pezete. Banko Ambroziano holding je prodala svoje akcije u Occidentalu {pawolskoj regionalnoj banci Banco Vizcaya, za koju se znalo da je u orbiti Opus Dei, za jedan milijun dolara, snose}i tako gubitak od 40 milijuna dolara. Banco de Espaa je onda promijenila taktiku i prodala ono {to je ostalo od bankarskog biznisa Occidentala istoj Banco Vizcaya Occidental, oslobo|en dugova, na taj na~in je rekonstruiran unutar Banco Vizcaya, koja se uskoro spojila s Banco Bilbao i prestigla Banesto kao najve}u {pawolsku komercijalnu banku. Igrom slu~aja, guverner Banco de Espaa u to vrijeme je bio Alvarez Rendueles, mladi bankar koga Ruiz-Mateos nije htio zaposliti. Nekoliko dana prije intervencije Banco de Espaa, Diego mla|i je dobio savjet od visokog funkcionera centralne banke, tako|er ~lana Opus Dei, da ako pokrije dio Occidentalovih gubitaka osobnom garancijom, za koju su obojica znali da je nenaplativa, dozvolit }e mu se da izvu~e Occidentalov hotelski dio iz ban~inih kwiga u posebnu korporaciju gdje }e biti za{ti}ena od bankrotstva.
821
Occidentalov hotelski sektor je posjedovao dva presti`na hotela u [pawolskoj, jedan u Budimpe{ti, dvanaestak u Dominikanskoj Republici, nekoliko u Portugalu, jedan u Venecueli, Occidental Plazza u Majamiju, Feirmont u San Antoniju i Grand hotel u Atlanti. Upozoren da se priprema nalog za uhi}ewe, Diego je odletio u Atlantu, gdje je posjedovao ogromno imawe s velikim voznim parkom luksuznih automobila, bazenom, terenom za bejzbol, teniskim terenima i stajama za trideset kowa. Godinu dana kasnije, u pedeset petoj godini, doìvio je teàk sr~ani udar, ali mu je ìvot spa{en hitnom kirur{kom intervencijom. Occidental Hotels S.A, na ~ije ~elo je do{ao wegov sin Gregorio de Diego Tre}i, postao je jedan od najve}ih {pawolskih lanaca hotela. Ortolanijev Bafisud nije dugo nadìvio propast Occidentala. Bankrotirao je i preuzet je od Centralne banke Urugvaja. U svibwu 1983. ono {to je preostalo od Bafisudovog biznisa prodano je nizozemskoj banci za jedan pezos. Predsjednik urugvajske Centralne banke je bio Ramon Diaz, ~lan Opus Dei. (isto; str. 276-278) Uvjereni kako je Mar~inkus zadràvao informacije od talijanskih vlasti, koje bi oslobodile Roberta, Kalvijeva obiteq je poèqela upututi poruku papi. Poslije susreta Klare Kalvi sa Andreotijem, Pazienza je odletio u Wujork da se dogovori s Karlom Kalvijem. Sin je bio na ~elu podru`nice u Va{intgonu Banco Ambrosian Servis Corporation, sa sjedi{tem u kompleksu zgrada Votergejt. Pazienza je dogovorio sastanak Karlu sa {efom diplomatske misije Vatikana pri UN u Wujorku, nadbiskupom Giovannijem Chelijem. Pazienza je obavijestio Karla da Cheli èli Mar~inkusov posao. Stoga bi se moglo pomisliti da Cheli ima interesa osigurati prolaz poruke. Trojica Pazienzinih prijateqa su pratili Karla na sastanak: otac Lorenco Corca je bio Chelijev pomo}nik; Alfonso Bove, poslovni ~ovjek iz Bruklina; Sebastiano Lustrisimi, ~lan talijanskih tajnih slu`bi, stacioniran u Wujorku. Oni su pri~ekali u Chelijevom prijemnom uredu u UN, dok je Karlo razgovarao nasamo s nadbiskupom. Karlo ga je opisao kao arogantnog ~ovjeka. Po{to je s o~iglednim nestrpqewem saslu{ao Karlov izvje{taj o zajedni~kim poslovima Banko Ambroziano i Vatikanske banke, Cheli je predloìo da prvi kanal za preno{ewe takve informacije u Rim bude apostolska delegacija iz Va{ingtona. Ugovorio je Karlu sastanak s prvim tajnikom, monsiworom Eugeniom Sbarbarom, i naloìo ocu Zorzi da se pridruì Karlu. Prilikom susreta Karla sa Sbarbarom, stekao se utisak da je ovaj jo{ mawe zaintersiran od Chelija. Bez podr{ke Vatikanske banke, Kalvi je progla{en krivim za kr{ewe zakona o deviznom poslovawu, osu|en je na ~etiri godine zatvora i kaznu od 13,5 milijuna dolara, s pravom àlbe. Bo`ji bankar, kako ga je krstio svjetski tisak, pu{ten je na slobodu uz kauciju. Ali mu nisu vratili putovnicu. Mala utjeha je bila da je za vrijeme Kalvijevog boravka u zatvoru Ivan Pavao II imenovao komisiju od petnaest kardinala za ispitivawe financija Vatikana. Na prvom sastanku upravnog odbora banke, direktori su Kalvija pozdravili ustajawem i pqeskom. On je zatim otputovao u Sardiniju ne bi li se nekoliko tjedana odmorio.
822
Tek mnogo godina poslije bankarove smrti pojavili su se u javnosti novi elementi koji su doprinijeli tezi da je bio `rtva zavjere u koju su bili umije{ani Vatikanska banka i skriveni akcionar Ambroziana, ~iji su identitet zbog o~iglednih razloga, zavjerenici htjeli za{tititi. Me|u novim otkri}ima je bilo postojawe venecuelanske veze i uloge koju je igrala talijanska tajna slu`ba, koja je znala u detaqe {to se de{ava, ali nikada se nije umije{ala. Pazienza, koji je i sam podnio àlbu zbog duge zatvorske kazne koju je dobio zbog svoje uloge u bankrotu Ambroziane, priznao je postojawe okultnih sila koje su utjecale na Banku Ambroziano iza Kalvijevih le|a. Ova naznaka zavjere je bila ignorirana od suda, mo`da zato {to je Pacienca brzo iskqu~en sa slike, po{to je upoznao Kalvija sa ~ovjekom koji je postao glavni koordinator zavjere. Bio je to gra|evinski poduzetnik sa Sardinije Flavio Mario Carboni. Klara Kalvi je voqela ovog qubaznog, slatkorje~ivog ~ovjeka. Bio je pa`qiv, donosio je poklone u vidu kozjeg sira sa Sardinije i maslinovog uqa. Ipak se pitala za{to je uvijek nosio {iroke sakoe, dok jedne ve~eri nije primijetila da Karboni nosi revolver zataknut za pojas. Klara je brzo zaboravila incident. Sqede}ih nekoliko tjedana Kalvijevi su krstarili na Karboneovoj jahti. Me|u gostima su bili Nestor Coll Blasini, veleposlanik Venecuele pri Svetoj stolici, i venecuelanski ekonomista Karlo Bineti, ~lan venecuelanskih kr{}anskih demokrata. Blazini je imao bliske veze s Opus Dei, ali Kalvijevi to nisu znali. Tako|er je reformirao nacionalni institut za menayment, iskqu~iv{i sve one koji su bili qevi~ari, i bio je blizak prijateq ministra obrazovawa, Enriqea Pereza Olivaresa, visokorangiranog numerarija Opus Dei. Vodio je duge razgovore s Kalvijem. Karboni je bio u dru{tvu Manuele Kleinszig, svoje dvadesettrogodi{we prijateqice iz Austrije. Imao je i ènu i qubavnicu u Rimu, ali one nisu putovale s wim. Usred qetovawa, Kalvi je odletio u Rim kako bi se sreo s Mar~inkusom. No} prije toga Karboni je do{ao na ve~eru i Kalvi mu se povjerio kako ima problema sa sve}enicima. Na sastanku u Rimu, Kalvi je èlio uvjeriti Mar~inkusa da likvidira United Trading, jer je ovo poduze}e izvan wihovog nadzora. To {to je Kalvi morao traìti od Mar~inkusa obustavu poslovawa United Tradinga bio je jak dokaz da ovo poduze}e tada, ili ikada prije toga, nije pripadalo Ambrozianu. Ali jedino {to je uspio ovom prilikom je bilo da uvjeri Mar~inkusa kako treba objaviti dva utje{na pisma, nagla{avaju}i da su United Trading i organizacija koja ga je osnovala, bili direktno ili indirektno pod kontrolom Vatikanske banke. Jedno pismo je poslano u Banco Ambrosiano Andino S.A. u Limi, drugo na adresu Ambrosiano Group Banco Komercial S.A. u Managvu. Oba nose datum 1. rujan 1981. Kako bi dobio ova pisma, Kalvi je potpisao kontrapismo osigurawa, na bjanko memorandumu Banco Ambrosiano Overseas Limited. Nosio je datum 26. kolovoz 1981, dan wegovog dolaska u Rim. Nema kopije tog pisma u dosijeima Ambroziana, niti me|u Kalvijevim osobnim papirima. U wemu pi{e da Ambrosiano Overseas smatra da je slawe pisma od Vatikanske banke ne823
{kodqivo. Ono tako|er utvr|uje da grupacija United Trading ne}e zapo~iwati nove poslove i poslovne odnose s Vatikanskom bankom, ukqu~uju}i oro~eni depozit od dvjesto milijuna dolara, koji }e biti razro~en najkasnije 30. lipwa 1982. Usprkos ovom pismu, akcije United Tradinga su ostale u Vatikanskoj banci u Rimu. Samo po sebi ovo je dovoqno govorilo. Namjera ovog kontrapisma bila je stvoriti iluziju kako kona~na odgovornost za grupaciju United Trading pripada Banco Ambrosiano Oversease iz Nassaua. U ovom slu~aju Kalvi bi bio budala da ga potpi{e. Ukoliko mu to nije nare|eno, banka u Nassau jednom je petinom bila u posjedu Vatikanske banke, a ostatak je posjedovala Banko Ambroziano holding iz Luksemburga, ~ijih je 40 posto u to vrijeme bilo u posjedu Loveloka, skrivenog partnera. Zato bi se moglo protuma~iti da je kontrapismo samo ozna~avalo kako je Vatikanska banka ili wen neimenovani klijent, jednostavno prebacivao United Trading iz jedne ruke u drugu. Po istom principu, Vatikanska banka je boqe sebe {titila od rizika da United Trading bude doveden u vezu s Vatikanom ako wegovo postojawe bude otkrila Nacionalna banka Italije. Druga uloga kontrapisma bilo je insistirawe da se dvjesto milijuna dolara vrati do kraja lipwa 1982. Vatikanska banka se nikad direktno nije izjasnila o depozitu. Neki smatraju da je to zbog toga {to je depozit bio dio me|usobnog prelijevawa sredstava izme|u Vatikanske banke i Ambroziana, jer je tako novac napuqskih investitora i{ao u investicijske projekte u Venecueli. Vatikanska banka je rekla Kalviju kako }e jednom, kada se novac povu~e iz cirkulacije, kako bi mirovao, ovaj dug United Tradinga biti vra}en Ambrozianu. Kada se Kalvi vratio u Sardiniju, iste ve~eri je rekao Klari: Sve}enici }e me natjerati da platim zato {to sam u javnost pustio ime Vatikanske banke. U stvari, ve} sam po~eo pla}ati. Kako se korisnost United Tradinga biliìla kraju, tako je i Mar~inkusov zna~aj po~eo blijedjeti. Imenovan je za nadbiskupa 29. rujna 1981, a Ivan Pavao II ga je nagradio i drugom titulom, guvernera grada Vatikana. Zadrào je i svoju poziciju na ~elu Vatikanske banke, ali je stizao veliki dio radnog vremena posvetiti poboq{awu rada administracije i prihoda grada Vatikana. Ako je Kalvijeva hipoteza bila to~na, Opus Dei se pripremao preuzeti kontrolu nad Vatikanskom bankom. [est tjedana kasnije Ivan Pavao II je obavijestio kardinala Baggia da je odlu~io Opus Dei podi}i u status Osobne prelature. Me|u Kalvijevim alternativama za rje{ewe problema nastalog zbog roka pla}awa, dvije su bile najrealnije. Jedna je bila prodaja 10 posto Banke Ambroziano po inflatornoj cijeni od dvjesto dolara po akciji ili vra}awe sto pedeset milijuna dolara upla}enih Belatrix u Rot{ild banku u Cirihu. U sqede}ih nekoliko mjeseci radio je na oba projekta, oslawaju}i se na Pazienzu. Umjesto da na|e kupca za Ambrozianove akcije, Pazienza je vratio Flavija Carbonea u igru. Pazienza je uspio nagovoriti Kalvija da odobri kredit od tri milijuna dolara Carboneovoj kompaniji Prato Verde S.P.A. sa Sardinije, i za to je Pazienza primio proviziju od dvjestopedeset tisu}a dolara. Kada je Kalvi shvatio da Pazienza nije ozbiqno zainteresiran za pronalaèwe kupca akcijama Ambroziane, po~eo je pregovore s Carlom de Be824
nedettijem, ~ovjekom koji je spasio Oliveti od bankrota. De Benedeti se sloìo da kupi milijun akcija Ambroziana, ekvivalent dva posto ban~inog kapitala, po 43 dolara svaku, i pridruìo se bordu direktora kao zamjenik predsjedavaju}ega. Za Kalvija, ovo je bio novi po~etak. Nije bilo blistavo, ali je na trì{tu ipak pozitivno ocijeweno. Sqede}eg dana Kalvi je otputovao u Rim zbog va`nog sastanka. Barem je tako rekao Klari. Ali, propustio joj je re}i s kim ima sastanak. Je li to bio veliki ministar financija Opus Dei? Klara nije znala. Istoga dana, La Repubblica je objavila vijest o De Benedetijevom ulasku u Ambroziano. Kalvi je pobjesnio. De Benedetijevo povezivawe s Ambrozianom je trebalo ostati tajna. Kalvi je ~ekao dva dana prije nego {to je obavijestio De Benedetija da je tekst u Republici do~ekan s negativnim reakcijama u Rimu. Te{ko je zamisliti za{to je ~ovjek De Benedetijevog kalibra prihvatio da bude zamjenik predsjednika, iako je bilo jasno kako je on veliki dobitak za banku. Reakcija je bila negativna mo`da zbog toga {to je De Benedeti @idov, a qudi koje je Kalvi sreo u Rimu nisu èqeli @idova na utjecajnoj poziciji u katoli~koj banci, koja je obavqala tajne financijske operacije za Vatikan. De Benedeti je vratio svoje akcije i oti{ao. Wegovo mjesto u bordu direktora Ambroziane zauzeo je Orazio Bagnasco, kojega je sedam mjeseci prije toga Andreoti predloìo kao zamjenu Kalviju. Bagnasco se obogatio prodaju}i akcije javnih fondova, a Klara Kalvi ga je nazvala financijerom od vrata do vrata. Bagnasco je s jednim prijateqem, na burzi kupio dva posto Ambrozianovih akcija i zahtijevao da bude imenovan u bord direktora. Te{ko se oteti dojmu da je Bawasko bio zamjena Rimske partije za De Benedetija. Kalvi je sada bio o~ajan. Pomislio je kako je u De Benedetiju na{ao saveznika, da bi ga izgubio i da bi na wegovo mjesto do{ao ~ovjek nièg nivoa, kojem nije vjerovao. Zbog ovoga je odigrao svoju posqedwu kartu, poslao je Pazienzu u Cirih da u|e u trag novcu Belatrixa. Pazienza je govorio o svom zadatku kao o Operaciji vino veroneze, zato {to je kroz jednu od kompanija, kroz koju je pro{lo 14 milijuna Belatrixovog novca koji je nestao, Recioto S.A, nosila ime sli~no talijanskom vinu po imenu Richotta, iz regije Verone. Operacija vino veronese udarila je u zid, to~nije u Jurga Heera, ~ovjeka s tisu}u tajni. On je bio direktor kredita Rot{ild banke. Poslije razgovora s wim, Pazienza je zakqu~io kako je sto pedeset milijuna dolara u cijelosti izvjetrilo. Izvukao sam veliku nulu, izvjestio je. Ovaj tip (Heer) zaista je mra~an. Kalvi nije bio impresioniran. Operacija vino veroneze je bila Pazienzin posqedwi anga`man. Poqe je ostalo slobodno za Flavija Carbonija, koji je postao Kalvijev najbliì povjerenik. (isto; str. 279-284)
19. Papa Vojtila traì od Kalvija da pomogne u re{avawu problema Vatikanske banke
Po~etkom tog mjeseca Kalvi je traìo od Karbonija da prenese poruku svojim kontaktima u Vatikanu, da ukoliko sve}enici ne budu ispunili svoju obavezu, i Banka Ambroziano i Vatikanska banka }e oti}i u propast.
825
Karboni je poruku prenio kardinalu Palazziniju. Ovo je moglo djelovati ~udno, jer Palazzini nije imao veze s financijama. Ali je Karboni znao da je Palazzini bio najvjerniji podràvateq Opus Dei u Kuriji i da je Kalvijev problem Opus Dei, a ne Mar~inkus. Od ove to~ke nadaqe, i Vatikan i Opus Dei pori~u opis doga|aja koji su dali Karboni ili Kalvijeva obiteq. Karboni je ugovorio sastanak Kalvija i Palazzinija. Poslije wega, Kalvi je ispri~ao svojoj èni kako je odveden na tajni sastanak s Ivanom Pavlom II, koji je zatraìo od wega da pomogne u sre|ivawu situacije u Vatikanskoj banci. Papa ga je, rekao je Kalvi, uvjeravao da ako bude imao uspjeha, nagrada }e biti velika. Dirnut, Kalvi je po~eo planirati rekonstrukciju Banke Ambroziano grupe, dok je u isto vrijeme pripremao prijedlog za pregled poslovawa Vatikanske banke i vjerovao je kako }e Opus Dei to prezentirati papi. Palazzini je stupio u vezu s Karbonijem u oùjku 1982. i rekao mu da je Vatikanska banka nepristupa~na. Predloìo je da Kalvi posjeti monsiwora Hilarya Franca, koji je dobro poznavao Mar~inkusa jer su obojica ìvjela u istoj rezidenciji. Kratak pogled na Annuario Pontificio pokazivao je da je Franko bio asistent istraìvawa pri Kongregaciji sve}eni{tva. Annuario Pontificio nije otkrio da je Franko bio Palazzinijev osobni tajnik. Kao i Mar~inkus, i Hilary Franco se nadao blistavoj karijeri u Kuriji. Nedavno je imenovan za po~asnog prelata papskog doma}instva. Takvo priznawe ga je uzdiglo do nièg slu`benika prvog razreda (stupaw 2) u kompliciranoj vatikanskoj birokratskoj ma{ineriji. Prema Karboniju, Hilary Franco je pristao posredovati kod Vatikanske banke i Opus Dei. Krajem travwa 1982, Roberta Rosonija, pomo}nika direktora u Ambrozianu, ranio je pucwem u noge ~ovjek koji se vozio na pomo}nom sjedi{tu motora. ôvjek iz osigurawa pucao je dva puta i pogodio u glavu atentatora. Ovaj je mrtav pao na kolnik, ali je voza~ neokrznut pobjegao. Za atentatora se ispostavilo da se zvao Danilo Abbruciati i bio je ~lan rimskog kriminalnog udruèwa, poznatog kao Banda dela Magliana. Posqedwih nekoliko mjeseci je nestao, odlu~iv{i operaciju prawa novca za Bandu dela Magliana voditi iz Londona. Ali za{to je Rosone bio na listi podzemqa za odstrijel? Pazienza tvrdi da je policija sumwala da je Rosone prao novac za podzemqe. Ovo nikada nije dokazano, a Rosone je to energi~no poricao. Uskoro je po~ela kruìti pri~a da je Kalvi naru~io ubojstvo Rosonea, jer je vjerovao da wegov zamjenik kuje zavjeru iza wegovih le|a. Ali Kalvi je bio uàsno potresen napadom koji je shvatio kao upozorewe wemu samome. Bio je zabrinut i patio od nesanice. Dva tjedna kasnije, Kalvi je pisao Hilaryu Francu, zahtijevaju}i hitan sastanak radi pronalaèwa na~ina za prikupqawe dvjesto pedeset do tristo milijuna dolara za Ambroziano. U ovome pismu direktor banke od 20 milijardi dolara je doslovno puzio pred niìm slu`benikom prvog razreda (Stupaw 2) Vatikana i u~inio bi to samo jer je vjerovao kako postoji neki jak razlog, kao {to je Frankova bliskost s Opus Dei i papom. O ovom prelatu su kruìle najnevjerojatnije pri~e. Klara Kalvi je zapisala u svom dnevniku da su joj rekli da je bio papin ispovjednik. Karbonijev asistent Emilio Pellicani, mislio je da je Franko imao ured u sredi{tu
826
Opus Dei. Karboni je tvrdio da je Franko imao odli~ne veze u Bijeloj ku}i. Tako|er je odràvao dobre veze s Ju`nom Afrikom i wenim klijentom, afri~kom dràvom Bocvanom, jer se pri~alo kako je zainteresiran za investirawe vatikanskih fondova u kasino i hipodrom. Ostala wegova interesirawa u Ju`noj Africi bila su vezana za Prezident hotel u Kejptaunu, u kojem se odràvao godi{wi izbor mis obale. Franko je obavijestio Karbonija da je Opus Dei spreman osigurati zajam za Ambroziano grupu, tako da ona moè vratiti dvjesto milijuna dolara Vatikanskoj banci u roku. Monsiwor Franko zna sve; zna da sam ja pitao moè li Kalvi dobiti zajam od Opus Dei ... i uvjeravao me da }e sve biti sre|eno, i to za mjesec ili mjesec i pol, izjavio je Karboni istra`nim sucima u Milanu, dvije godine kasnije. Usprkos Kalvijevom puzawu, ton pisma upu}enog Franku 12. svibwa 1982. u kojem mu zahvaquje za vrijednu intervenciju kod vatikanskih vlasti, bio je relativno nejasan, jer je bankar vjerovao da je rje{ewe na vidiku. Ispri~ao je Klari i k}erki da je Opus Dei predloìo papi novi plan ~iji je centralni dio bilo preuzimawe kontrole nad Vatikanskom bankom od Opus Dei, i ako to bude prihva}eno, stvoriti }e potpuno novi odnos snaga u Vatikanu. Poslije razgovora s Kalvijevom obiteqi uvjeren sam da je bankar iskreno vjerovao kako je u kontaktu s predstavnicima Opus Dei. Mogu}e da je namjerno doveden u zabludu. Ali, wegova putovawa u Madrid i wegov plan rekonstrukcije Ambroziane koji je ukqu~ivao Carla Pesentija, ~lana upravnog odbora Ambroziane, bliskog Vatikanu i ~lanu Opus Dei, nisu bili plod Kalvijeve ma{te. Oni su zaista postojali. âk je bilo nagovje{taja da ga, ako podnese ostavku u Ambrozianu, ~eka mjesto financijskog savjetnika Vatikana. Kalvijev optimizam je bio kratkotrajan. Prilikom sqede}e posjete Vatikanskoj banci, u ~etvrtak 20. svibwa 1982, Mar~inkus ga je odbio primiti. Umjesto wega, Kalvija je primio pomo}nik, dr Luigi Mennini. Susret je bio izrazito hladan. Mar~inkus je traìo da se Kalvi pojavi pred komisijom kardinala koja je ispitivala financijsko poslovawe Vatikana. Komisija je, prema Kalvijevom memorandumu kasnije prona|enom u wegovoj torbi, èqela znati za{to je iskoristio novac United Tradinga, bez prethodne suglasnosti, da podrì Ambrozianove akcije. Da su kardinali znali za postojawe United Tradinga, ve} je samo po sebi dosta otkrivalo. Kalvi je posumwao da Mar~inkus priprema krivi~nu prijavu protiv wega, upravo u trenutku kada se wegova àlba na presudu, u vezi s deviznim prekr{ajima, pripremala. Izgubio je samokontrolu. Dreknuo je na Menninija: Ako se oktrije da ste dali novac sindikatu Solidarnost, ne}e ostati kamen na kamenu u Vatikanu. Detaqi ovog sastanka, koje Vatikan pori~e, iza{li su na svjetlost dana jer je Karboni tajno snimio svoj razgovor s Kalvijem, koji mu je o tome sve ispri~ao na zajedni~kom vikendu u Drezzu. Kalvi je poslao Klaru u Va{ington, da bude s wihovim sinom Karlom, jer je mislio da je wen ìvot u Milanu ugroèn. Ana, wihova k}erka, odbila se pridruìti majci, jer je u to vrijeme imala ispite na fakultetu u Milanu.
827
Krajem svibwa Kalvi je pisao kardinalu Palazziniju, mole}i ga da intervenira jo{ jednom kod onih, kojima je, kao i vama, na srcu interes crkve. Poslije tvrdwe kako posjeduje dokaze da su Kazaroli i Silvestrini primali mito od Sindone, traìo je od Palazzinija da mu ugovori jo{ jednu audijenciju kod pape, kako bi mu mogao objasniti problem u wegovoj cjelovitosti, a iznad svega zaustaviti planove neprijateqa crkve ... kako ne bi uspjeli. Za prvi lipawski vikend Kalvi se s Anom vratio u Drezzo. Po{to se ni Palazzini ni Franko nisu javqali, napisao je posqedwe pismo papi u kojem je optuìo vatikanske bankare za nemar i nesavjesno poslovawe. U dijelu pisma pi{e: Politika da se uvijek djeluje iz sjenke, apsurdni nemar, tvrdoglava beskompromisnost i drugi nevjerojatni stavovi nekih visokih vatikanskih slu`benika su me uvjerili da je Va{a svetost informirana vrlo malo, ili nikako, o prirodi odnosa moje grupacije s Vatikanom, svih ovih godina... Na direktan zahtjev va{ih ovla{tenih predstavnika osigurao sam financijska sredstva za mnoge zemqe i politi~ko religiozne organizacije na Istoku i na Zapadu. Ja sam bio taj koji je, na zahtjev Vatikana, koordinirao {irom Ju`ne i Centralne Amerike stvarawe brojnih bankarskih organizacija sa ciqem, izme|u ostalog, zaustavqawa prodora i {irewa marksisti~ke ideologije. Poslije svega ovoga, ja sam taj koji je iznad i ostavqen od onih istih vlasti prema kojima sam uvijek pokazivao maksimum po{tovawa i pokornosti. Na kraju, Kalvi je napisao kako èli papi predati dosta zna~ajnih dokumenata koji su u wegovom posjedu, i objasniti mu obi~nim jezikom kako su se ove transakcije, o kojima papa o~igledno nije bio obavije{ten, dogodile i kako se mogu dogoditi ponovno. U ovo vrijeme Licio Gelli se tajno vratio u Evropu. Primjetili su ga po~etkom svibwa agenti tajne slu`be kako ru~a u restoranu u \enovi s Hansom Albertom Kunzom, poslovnim partnerom Karbonija. Uskoro zatim, jo{ mo}ni veleuvaèni majstor raspu{tene loè P-2 je kontaktirao Kalvija i traìo novac. Pritisak nikada nije prestajao. Vidjev{i kako joj je otac rastrojen, Ana ga je upitala za obja{wewe. Kalvi joj je rekao da je zbog rje{avawa problema Vatikanske banke napravqen i stavqen u djelovawe plan koji omogu}ava direktnu intervenciju Opus Dei i da }e Opus Dei osigurati ogromnu sumu ... kako bi pokrio minus Vatikanske banke u Banci Ambroziano. Kako je plan prestruktuirawa Ambroziana napredovao, Kalvi je rekao svojoj èni: Ako Andreoti ne ubaci klip u kota~e i sqede}ih nekoliko tjedana, sve }e biti dobro. Dva dana kasnije ponovno je rekao Klari: Ono {to mi je Andreoti rekao danas, uop}e mi nije odgovaralo. Onda je rekao da mu je Andreoti prijetio kako }e ga ubiti. @ivimo u stalnoj atmosferi straha i s konstantnim predznacima smrti, rekla je. Jedan od wegovih posqedwih komentara je bio: Ako me ubiju, papa }e morati podnijeti ostavku. Sedmog lipwa 1982, Kalvi je obavijestio upravni odbor Banke Ambroziano prvi put da je milijardu i tristo milijuna dolara pod rizikom zbog
828
poslova s Vatikanskom bankom. Sqede}eg dana Kalvi je uklonio iz banke dvije kutije dokumenata koje je smatrao bitnima, kao dokaz da je doveden u zabludu od sve}enika i poslao ih na nepoznato mjesto, vjerojatno Drezzo. Kalvi je odletio u Rim u srijedu nave~er, 9. lipwa 1982. Wegov voza~ u Rimu, Tito Tesauri, do~ekao ga je u zrakoplovnoj luci i primijetio da je wegova crna torba, nabrekla od dokumenata, teà nego obi~no. Kalvi je no} proveo u svom stanu u starom dijelu grada. Sqede}eg jutra je telefonom rekao Menniniju kako se odbio sastati s komisijom kardinala, jer su dokumenti koji su mu potrebni kako bi objasnio svoje poslove s Vatikanskom bankom u inozemstvu i bez putovnice ih nije u stawu donijeti. Bez obzira na to, pristao se sresti s Menninijem sqede}eg jutra. Negdje u toku redovnih sastanaka u ~etvrtak Kalviju je pokazan falsificirani nalog za wegovo uhi}ewe. Ideja s la`nim nalogom, prema tajnom agentu financijske policije, bila je Licia Gellija. Agent, poznat kao Podgora, tvrdi da je Gelli ~ekao u Londonu pod la`nim imenom. Talijanski istra`ni suci, {to je Kalvi ve} znao, imali su ovla{tewa da ga lako privedu. Vjeruju}i da je nalog autenti~an, imao je mnogo razloga za zabrinutost. Te no}i je nestao. Prema Karboniju, Kalvi se preselio u stan Emilija Pellicanija, u rimskom predgra|u Maqana. Pellicani je bio Karbonijev posilni. Tito Tesauri je oti{ao kako bi povezao Kalvija rano sqede}eg jutra, u petak 11. lipwa 1982. na sastanak u Vatikansku banku. Voza~ je stan na{ao prazan, krevet u kojem nije leàno, i poruku u kuhiwi koju je wegov {ef napisao drhtavom rukom: Vratio sam se ranije nego {to sam mislio. U 13,30 Kalvi je zvao Menninija i ispri~ao mu se {to nije do{ao na sastanak tog jutra, ali je obe}ao da }e se sresti sqede}i tjedan. Onda, u pratwi Pellicanija, Kalvi vjerojanto sjeda u Alitalijin zrakoplov iz Rima za Veneciju, a odatle ga Pellicani vozi u Trst, gdje ga predaje Silvanu Vittoru, sitnom krijum~aru, ~ija je qubavnica, Michala, sestra bliznakiwa Manuele Klainsizg. Vittor je sredio Kalvijev tajni prelazak u Austriju tijekom te no}i. Jedini problem s ovom verzijom doga|aja je da je Tina Anselmi, predsjedavaju}i parlamentarne komisije za istargu P-2, i nekoliko drugih osoba dobro poznatih Kalviju, bilo u tom istom zrakoplovu i nitko od wih nije primijetio Kalvija. Mogu}e je da je stigao u Trst na neki drugi na~in. Gradona~elnik Drezza Leandro Balzaretti tvrdi da su Kalvi i Karboni stigli u Dezzo automobilom, kasno u ~etvrtak nave~er. Balzaretti, agent osigurawa, znao je dobro Kalvija. Kalvijeva obiteq je porijeklom iz obli`weg Coma i wih dvojica su razgovarali na lokalnom dijalektu. Je li se Kalvi vratio u Drezzo kako bi pokupio dvije kutije s dokumentima, koje je ovdje pohranio po~etkom tjedna? Kalvi me pozvao iz svoje ku}e i rekao da }e svratiti sutra kako bi porazgovarao o osigurawu za malu banku koju je kupio na jugu. Rekao mi je da poslije toga odlazi u Rim i ne}e se vra}ati u Drezzo do dvadest i {estog datuma. êkao sam ga do podneva, kada se javio telefonom iz automobila da ne moè do}i. Nikada ga vi{e nisam ~uo, ispri~ao je Balzareti. (isto; str. 284-290)
829
20. Ubistvo Kalvija

Komo je 530 kilometara udaqen od Trsta. Automobilom se ta udaqenost lako moè prije}i za {est sati. Kalvi i Pellicani su stigli u hotel Excelsior u Trstu rano ujutro. Kalvi je navodno sa sobom imao samo torbu. Ali, ako je do{ao iz Drezza, gotovo sigurno je imao i dvije kutije dokumenata. Kalvi je prvobitno planirao oti}i u Cirih, gdje ga je ~ekala Ana, jer je èlio istraìti {to je s nestalih stopedest milijuna dolara u Rot{ild banci. Ali zavjerenici nisu èqeli Kalvija u Cirihu. @eqeli su ga u Londonu. Kalvijevo imawe na brdu u Drezzu je udaqeno 50 metara od {vicarske granice, i po{to je pokupio dokumente i novac, mogao je iza}i na vrata, pro}i niz {umovitu padinu brda do {vicarskog sela Pedrinate, u predgra|u Chiassa. Ili je mogao i}i putem, jer na talijanskoj strani nema carine, i prije}i u [vicarsku kao talijanski gra|anin, samo s osobnom kartom koju je nosio sa sobom. Ali evidentno je da ga je Karboni uvjerio da se s Pellicanijem odveze u Trst, dok se Karboni vratio u Rim svojom privatnom cesnom. Dok su putovali ka svojem odredi{tu ma~ka je iza{la iz torbe. Vrhovni tuìteq Rima dr Domenico Sica obavije{ten je da je bankar nestao. Sica je istoga trenutka dao znak za uzbunu. Vittor je dogovorio sa svojim jugoslavenskim ortakom da ovaj preveze Kalvija u toku no}i u ku}u sestara Klajnzig, u Klagenfurt, Asutrija. Vitor je objasnio da }e iskoristiti drugu rutu da prokrijum~ari Kalviju torbu, i pretpostavqam, dvije kutije dokumenata preko granice, i pridruìt }e se bankaru u Klagenfurtu kako bi do~ekali dolazak Karbonija. Kalvi je nervozno proveo dan u Klagenfurtu, ~ekaju}i tr{}anskog {vercera i svoju prtqagu. Vitor se pojavio oko pono}i s torbom, a dvije kutije dokumenata se vi{e nikada nisu spomenule. Zaka{wewe je zna~ilo da je tijekom od dvadeset~etiri sata bio u posjedu torbe i kutija {to mu je dalo dovoqno vremena kako bi fotokopirao wihov sadràj. Moè se samo pretpostaviti da su, izme|u ostalog, prtqaga i kutije sadràvali nestalo kwigovodstvo za United Trading, mo`da i poslovne kwige uga{enih poduze}a Lovelok i Radowal, i Vagnozzijev dosije o Mar~inkusu. Kwigovodstvena dokumentacija bi sigurno dala dokaze o tome tko je pravi vlasnik kompelksa Lovelok-Radowal-United Trading i mogao osloboditi optu`be Kalvija. Kalvi je ostao pri ideji da se sretne s Anom u Cirihu. Po{to je Karboni stigao s Kalvijevom osobnom prtqagom, koja je spakirana u Drezzu i dana Karboniju u Milanu prije nego {to je Kalvi otputovao za Rim, odlu~eno je da Vitor odveze Kalvija u Bregenz, na austrijsko-{vicarskoj granici, dok }e Karboni, Manuela i Mihaela odletjeti u Cirih i pri~ekati da vide ho}e li Kalvi s la`nom putovnicom, koju je Karboni pripremio, pro}i bez problema. U stvari, Karboni se u Cirihu sreo sa druga dva zavjerenika, {vicarskim poslovnim ~ovjekom Hansom Kunzom i rimskim restauratorom Erne830
stom Diotallevijem i partnerom pokojnog Danila Abbrucatija. [est tjedana prije toga Karboni je platio Diotalleviju, ~lanu Bande dela Magliana, 530.000 dolara iz nepoznatih razloga u Cirihu i obe}ao da }e Diotallevijevoj svekrvi isplatiti tako|er veliku sumu. Iz Ciriha je Karboni zvao Pellicanija u Rim i zamolio da ovaj provjeri red letewa iz Londona za Karakas. Onda su se on i Kunc odvezli u Bregenz, gdje su stigli oko devet nave~er i imali dugotrajni sastanak s Kalvijem. Postoji samo wihova verzija {to se desilo, ali je o~igledno bio napetiji nego {to su Karboni ili Kunc spremni priznati. Karboni je pritisako Kalvija da stvori dvjesto milijuna dolara, kako bi se taj novac prebacio u Karakas do kraja mjeseca. Prema Karboniju, tijekom sastanka Kalvi im je rekao kako je zamoqen da u korist Opus Dei i drugih religijskih redova u Ju`noj Americi oformi do rujna 1982. bankarsku instituciju koja }e financirati trgovinu izme|u Latinske Amerike i zemaqa isto~nog bloka. Karakas je bio predvi|en za sjedi{te banke. Karboni je izjavio da je Kalvi pripremio plan za prikupqawe tristopedeset milijuna dolara u sqede}ih nekoliko dana. Kalvi je rekao kako ima na ~uvawu stopedeset milijuna dolara u Banqe Lambert u @enevi, sqede}ih pedeset milijuna u banci u Sjediwenim Dràvama, i vjeruje da moè osigurati stopedeset milijuna dolara od partnera u Londonu. Karboni je dodao da je Kalvi predloìo da po{to prikupi potrebnu gotovinu, odleti u Karakas. Je li Karboniju izletjelo ne{to {to nije uop}e smio spomenuti? Kako bi prikrio svoju pogre{ku, Karboni je ispri~ao da su on i venecuelanski ekonomsit Carlo Binetti planirali da otpututju u Karakas, a Kalvi je, po{to nije imao ni{ta drugo za raditi, predloìo kako }e im se pridruìti. U svakom slu~aju, ovo je bilo prvo spomiwawe veze u Karakasu i iznenada je izrasla u ne{to veliko u Kalvijevim planovima, u nekoliko dana koliko mu je preostalo. Karboni je predloìo da Kalvi odleti direktno u London privatnim zrakoplovom, koji podlijeè labavijoj kontroli imigrantskih vlasti, a on }e oti}i u @enevu kako bi uzeo sto pedeset milijuna dolara iz sefa u Banqe Lambert. Tada je ve} znao da Kalvi ima nekoliko kqu~eva za sefove u torbi i pretpostaqao je da je jedan bio za Izvor sv. Patricija, kako je sam krstio sef u Lambertu. Tako|er je predloìo da Kunc odleti u Ameriku i pokupi pedeset milijuna dolara. Ovo }e omogu}iti Kalviju da se slobodno bavi djelom posla s partnerom u Londonu. Kalvi mora da je do toga trenutka shvatio s kime ima posla. Nije mu bilo ni na kraj pameti da Karboniju preda kqu~ sefa u Banqe Lambert, jer je vjerovao da je to posqedwe osigurawe koje mu je preostalo. Umjesto toga je rekao kako je potreban odvjetnik wegove ène kako bi se do{lo do sefa. Karboni nije bio zadovoqan. Imao je o~igledno èqu do}i do sume od dvjesto milijuna dolara i, izgleda, hitnu potrebu da bude u Karakasu prije kraja mejseca. Kalvi je uvjerio Karbonija da sve moè srediti u Londonu. Mo`da je spomenuo da baron Lambert, vlasnik banke Lambert, ima prvokla831
snog odvjetnika koji moè srediti da se sadràj sefa u @enevi isporu~i u London. Zatraìo je da Kunc sredi iznajmqivawe luksuzne ku}e u Londonu ili apartmanu, kako bi se u diskreciji mogao sresti s tre}im izvorom svojih fondova, pretpostavqa se sa ~ovjekom na visokoj poziciji. Karborni i Kunc su se vratili u Cirih. Sqede}eg jutra je Kunc sredio da taksi-zrakoplov u Insbruku pokupi dva direktora Fiata i prebaci ih na Gatwik. Zbog gu`ve na Gatwiku, proma{ili su voza~a iznajmqenog automobila poslanog da ih pri~eka, pa su taksijem oti{li do Chelse Cloistersa, rezidencijalnog hotela na Sloan aveniji, gdje je Kuncov odvjetnik iz Londona rezervirao stan pod imenom Vitor plus jedan. Kalvi nije bio zadovoqan udobnim stanom na osmom katu koji je uz to dijelio sa svojim ~uvarem i gorko se àlio. Ali bankar vi{e nije bio gospodar svojih poteza. Vitor mu je odgovorio da se ni{ta ne moè u~initi dok Karboni ne stigne u London sqede}eg poslijepodneva. Sqede}eg jutra Kalvi je kontaktirao Alberta Jaimesa Bertija, prijateqa kardinala Sirija. Od svibwa 1980, Berti je ìvio uglavnom u Londonu gdje je posjedovao stan u Hans Place, blizu Harrodosa. Kalvi je prvi puta sreo odvjetnika iz Karakasa 1975. ili 1976. na prijemu u Grand hotelu u Rimu na prijemu za predsjednika Venecuele Carlosa Andresa Pereza. Berti se sloìo da se sretne s Kalvijem u rano poslije podne, i kada je stigao u Chelse Cloisters, Kalvi ga je ~ekao u predvorju, obu~en u tamno odijelo, uredan, sa svjeè podrezanim brkovima. Sjeli su u jedan separe i tu proveli pola sata u razgovoru. Kalvi je iz torbe izvadio notes i pro~itao iz wega informaciju koja je bila predmetom razgovora. O~igledno je znao da je Berti ~uvar zape~a}ene koverte u kojoj su akcije panamske kompanije vrijedne dvije milijarde dvjesto milijuna dolara i koje su pripadale {estorici principala. Kalvi je vjerovao da su vlasnici Vatikanska banka, {pawolski ogranak Opus Dei, Rumasa Ruizi-Mateosa, Banko Ambroziano, mo`da Camorra i jo{ netko. Prilikom posqedweg boravka u Rimu, Berti je razgovarao s Donatom de Bonisom, sve}enikom, tajnikom Vatikanske banke, koji mu je savjetovao da o svemu otvoreno razgovara s Kalvijem, {to je potvr|ivalo wegov dojam da su Vatikanska banka i Ambroziano upoznati s transakcijom. U jednom trenutku Berti je iznio pretpostavku da je novac bio namijewen kao kapital za Latinoameri~ku trgova~ku banku, o kojoj su i on i Kalvi znali, iako iz razli~itih izvora. U me|uvremenu, novac je investiran u akcije najve}ih i najboqih kompanija na burzi u Wujorku. Kalvi je upitao moè li se taj portfeq iskoristiti kao garancija za dobivawe kredita. Berti je rekao da misli da je to mogu}e, ali iz tehni~kih razloga }e biti potrebno nekoliko dana da se to sredi. Kalvi je s olak{awem rekao: Zna~i, stvar je rije{ena. Dogovorili su se da }e biti u vezi. Dok je ~ekao da Karboni stigne, Kalvi je telefonirao Klari. Bio je raspoloèn. Dogoditi }e se ne{to ludo, nevjerojatno. To }e promijeniti na{e ìvote, rekao je. Zatraìo je od Vitora da mu pribavi red letewa Brit{ ervejza.
832
Karboni je stigao u pratwi sestara Kleinsizig, i odsjeo u Park lejn Hiltonu. Pozvao je Kalvija oko 6,15 istog poslijepodneva. Sreli su se oko 8 nave~er i sqede}a dva sata proveli u {etwi Hajd parkom. Opet imamo samo Karbonijevu verziju onoga {to se desilo, ali se Kalvi vratio u Chelse Cloisters, potpuno uzdrman. U 7.30 sqede}eg jutra je pozvao Anu u Cirih. Objasnio joj je da vi{e nije siguran ovdje i da istog trenutka treba otputovati u Va{ington. Ana je kasnije posvjedo~ila da joj je otac zvu~ao vrlo nervozno i rekao je da }e se desiti stra{ne stvari ako ne otputujem. Karborni nije razgovarao s Kalvijem sqede}eg dana, u ~etvrtak, do 11 sati nave~er. Tvrdi da je Kalvi odbio da se s wim sretne. Umjesto wega, si{ao je Vitor, pa su on i Karboni oti{li na pi}e u obli`wi pab Qenns Arms, gdje su ~ekale sestre Kleinszig. Kada se Vitor vratio kasno, u jedan poslije pono}i, nije imao kqu~ od apartmana, pa mu je portir otkqu~ao vrata. Televizor je bio ukqu~en, ali Kalvija nije bilo u sobi. Kalvijev tobo`wi tjelohraniteq, mrtav hladan, legao je spavati. U izjavi danoj pod zakletvom, jednog od stanara s tog istog, osmog kata, koji je ispitivan o toj no}i sedam godina kasnije, jasno se vidi da su Vitor i Karboni lagali. Cecil Coomber, umjetnik iz Ju`ne Afrike, tih sedamdesetih godina, boravio je u sobi 834, niz hodnik od sobe u kojoj su boravili Kalvi i Vitor. Oko 10 sati nave~er, Coomber i wegov prijateq su krenuli na ve~eru. Ispred lifta su stajala trojica qudi. Dvojica su bila mla|a i govorila su talijanski me|usobno, dok je tre}i, kojega je Coomber identificirao kao Kalvija, djelovao upla{eno i {utio je. Svi zajedno su si{li dizalom. Dok je Coomber krenuo predvorjem ka glavnom ulazu, trojka je krenula ka slu`benom izlazu u pozadini zgrade, i posqedwe {to su Coomber i wegov prijateq vidjeli, nakratko, bio je crni automobil s voza~em, parkiran ispred slu`benog ulaza. Ovaj Coomberov pogled u pravcu Kalvija, bio je posqedwe vi|ewe Roberta Kalvija ìvog. Bankar sa sobom nije nosio torbu; imao je kravatu i brkove. Kalvijevo tijelo je prona|eno kako visi sa skele pod mostom Crnih fratara, rano sqede}eg jutra. Bio je obu~en u svijetlo sivo odijelo, ali nije imao kravatu. Nije imao ni brkove. Noge su mu bile u vodi. Pozvana je Rije~na policija koja je skinula tijelo, i odnijela ga do policijskog doka. Policajci su u yepovima `rtve prona{li ~etiri velika kamena i ciglu grubo zataknutu u hla~e, tako da je falio jedan gumb rasporka. Autopsija napravqena tog poslijepodneva utvrdila je da je `rtva umrla oko dva sata ujutro od gu{ewa izazvanog vje{awem. Nije bilo drugih tjelesnih povreda. Uz tijelo je prona|ena falsificirana talijanska putovnica na ime Gan Roberto Calvini, nov~anik sa sedam tisu}a funti u raznim valutama, dva sata, ~etiri para nao~ara, ali nije bilo kqu~eva. U jednom yepu je bio komadi} papira s ru~no ispisanom adresom Chelse Cloistersa, posjetnica na ime Colin Mc Fadyean, i stranica istrgnuta iz adresara s telefonskim brojem monsiwora Hilarya Franca.
833
Detektiv inspektor John White iz Gradske policije Londona je pozvan u policijsku stanicu Snow Hill te ve~eri oko sedam sati. Stigao je teleks od Interpola koji je najavio dolazak u London iz Rima istra`nog suca Domenica Sice, u pratwi trojice policijskih ~asnika. Kao deùrni inspektor te ve~eri, White je odre|en da pri~eka Talijane u zrakoplovnoj luci Heathrow u 3.30 sqede}eg jutra. Dovezao ih je direktno u mrtva~nicu. Dr Sica je identificirao tijelo kao Kalvijevo. Nije ga trebalo uvjeravati kako je u pitawu ubojstvo. Odmah se vratio u Rim i izdao me|unarodnu potjernicu za nestalim Karbonijem. Ono {to White nije znao bilo je to da su Kalvijevi kompawoni ve} pobjegli iz zemqe. Polaze}i od komadi}a papira na|enog u Kalvijevom yepu, oti{ao je u subotu ujutro u Chelse Cloisters, da provjeri je li Kalvi tu bio registriran. Nije otkrio ni{ta. Po{to je Kalvijeva smrt progla{ena samoubojstvom, nije obavqeno nikakvo ispitivawe skele ispod mosta Crnih fratara. Klara Kalvi je saznala za smrt muà u petak ujutro. Wen brat Luciano Canetti pozvao ju je po{to je na radiju ~uo vijest da je nestali bankar na|en mrtav u Londonu. [ok je bio ogroman. Klara je kolabirala. Pozvan je lije~nik. Obiteq nije znala {to }e se daqe doga|ati. Poslije o{tre, razdiru}e boli u prvih nekoliko dana, kada smo u Votergejtu potraìli uto~i{te, za{ti}eni naoruànim ~uvarima, na{ duh je ostao jak. Vodila nas je konstantna vjera u wega i odlu~nost da iskoristimo pravni sustav u Italiji i Engleskoj kako bismo otkrili istinu. Bila je to na{a du`nost, bez obzira na cijenu i rizik, jer smo znali da nema govora o samoubojstvu, objasnio je kasnije Karlo Kalvi. (isto; str. 290-296)
21. Jovan Pavle II podiè Opus Dei na rang personalne prelature

Da je do{lo do novog omjera snaga unutar Vatikana, kao {to je Kalvi predvidio da }e se desiti, potvr|eno je doga|ajima u Rimu u sqede}e tri godine. Oìvqeni Ambrozijano je dan novim vlasnicima, kako je Andreoti èlio. United Trading je potonuo u korporacijski pakao i o wemu se vi{e ni{ta nije ~ulo. Vatikanska banka je spa{ena od nevoqa, a osobe bliske Opus Dei su preuzele kontrolu nad wom i papinskim nov~anikom. Kako su se ovi doga|aji doga|ali, postajalo je sve jasnije kako je Kalvi, iako mrtav, bio kqu~ za mno{tvo tajni koje su ostale prijetwa za novu grupu na vlasti u Vatikanu. Posjedovawe ovih tajni i wihovo selektivno uni{tavawe moralo se osigurati pod svaku cijenu. Tajne su, naravno, ostale u Kalvijevoj nabrekloj crnoj torbi i nestalim kartonskim kutijama, i tu je bio jedini dokaz koji je povezivao mrtvog bankara s onima koji su bili u vezi s novom mo}nom grupom u Vatikanu. Informacije o tome {to se dogodilo s torbom nalazimo u izvje{taju talijanske tajne slu`be. On otkriva kako je istog dana kada je otkriveno Kalvijevo tijelo, privatnim zrakoplovom iz @eneve u Gatwick doletio glasnik kojemu je Karboni predao dio sadràja torbe. On je donesen natrag u @enevu i odnesen u skrovitu vilu pored jezera gdje su ~ekali Gelli i Or834
tolani kako bi ga ispitali. Sama torba, s ostatkom dokumenata i nekoliko sve`weva kqu~eva, drugim privatnim zrakoplovom u nedjequ je preba~ena iz Edinburga u Klagenfurt, gdje je sqede}eg dana deponirana u sef u Karmoner Savings banci. U ponedeqak su se neki od zavjerenika okupili u Cirihu da usporede svoje alibije i da se telefonom konzultiraju s odvjetnikom u Rimu Wilfredom Vitaloneom, bratom Andreotijevog najblièg prijateqa senatora Claudia Vitalonea. Odlu~ili su da se Vitor preda vlastima u Trstu, dok }e se Karboni sakritvati. U najmawu ruku, gledano financijski, Karboni sebi moè dozvoliti da izvjesno vrijeme provede na odmoru. Izme|u sije~wa i svibwa 1982, Kalvi je odobrio nekoliko isplata na {vicarske ra~une koje je kontrolirao poslovni ~ovjek sa Sardinije ukupan iznos od 16.300.000 funti. Ovo nije bio lo{ prihod za ~ovjeka koji je prethodnog listopada izdao ~ekove bez pokri}a u iznosu od 352.000 funti. Drugog srpwa 1982, tro~lana komisija imenovana od Narodne banke Italije, preuzela je Banku Ambroziano. Prvo {to su u~inili bilo je da se sretnu s Mar~inkusom u sjedi{tu Vatikanske banke u Rimu. Mar~inkus je izjavio da se Vatikanska banka ne osje}a obaveznom po osnovu pisama koje je izdala Ambrozianu 1. rujna 1981. i da stoga ne}e platiti milijardu i tristo milijuna dolara, na ~emu je komisija insistirala. Trinaestog srpwa 1982, kardinal Kazaroli je poku{ao sti{ati sveop}e kritike iz svijeta zbog vatikanske financijske beskrupuloznosti, imenuju}i komitet tri mudraca koji }e otkriti pravu istinu o poslovima Vatikanske banke i Banko Ambroziano: Philipp de Weck, biv{i predsjednik Union banke [vicarske, ina~e umije{an u skandal oko zrakoplova koji su prevozili drogu, Joseph Brennan, predsjednik Emigrant Savings banke iz Wujorka, i Carlo Cerutti, vi{i direktor STET-a, talijanske dràvne kompanije za telekomunikacije. U me|uvremenu, Karboni je uhi}en u blizini Lugana. U wegovoj torbi je prona|en sveàw dokumenata koji su bili u vezi s ranim aspektima Kalvijevog nestanka, kao i dogovoreni alibi kqu~nih konspiratora za vremenski period oko bankareve smrti. Istog dana u Milanu su izdani sudski pozivi za Mar~inkusa, Menninija i De Strobela. Boje}i se uhi}ewa, Mar~inkus se preselio u Pala~u guvernera, unutar grada Vatikana. Petog kolovoza 1982, Ivan Pavao II je odobrio podizawe Opus Dei u Osobnu prelaturu, iako je do objavqivawa te odluke pro{lo jo{ dvadesetak dana, zbog velikog neslagawa unutar Kurije. Neslagawe je pokazalo da ~etverogodi{we papinstvo Ivana Pavla II i klike koja je bila za wegov izbor, nije izgla|eno s onima koji su bili protiv wegovog izbora te je potreban duì vremenski period za daqwe konsolidirawe. [estog kolovoza 1982, Narodna banka Italije je pokrenula proces likvidacije Banke Ambroziano. Sedam vode}ih talijanskih komercijalnih banaka je formiralo Novi banko Ambroziano, plativ{i 250.000.000 funti za preostalih 1,460.000 funti u Ambrozianovim depozitima i doma}oj mreì od stotiwak podru`nica. Strana mreà, u kojoj je bila ve}ina obaveza, odvojena je od mati~ne banke i stoga nije bila ukqu~ena u operaciju otku835
pa. Ovi razli~iti dijelovi su oti{li u likvidaciju u skladu s jurisdikcijom pod kojom su poslovali. Novi Ambroziano je otvorio vrata sqede}eg ponedjeqka i po~eo s poslovawem, kao da se ni{ta nije ni dogodilo. Dvadeset tre}eg kolovoza 1982. predstavnik Vatikana, otac Romeo Panciroli, objavio je da }e Opus Dei biti transformiran u Osobnu prelaturu. Panciroli je dodao kako ipak ne}e biti mogu}e odmah objaviti dokument o ovoj odluci, s naslovom S vrlo velikom nadom, iz tehni~kih razloga. Vatikanski izvor je potvrdio najva`niji tehni~ki razlog; bio je to kardinal Giovani Benelli i wegova stalna i odlu~na opozicija. Uhi}ewem Karbonija, me|u zavjerenicima je do{lo do razdora, pogotovo {to je Kalvijeva obiteq ~inila sve kako bi se slu`bena verzija o samoubojstvu poni{tila. Odluka o samoubojstvu je donesena na osnovu zakqu~aka isqednika kako na tijelu nije bilo znakova nasiqa, iako je ~iwenica da je na licu bilo ogrebotina nastalih noktom prilikom navla~ewa om~e preko bankareve glave s le|a. Jedan od imenovanih zavjerenika je po~eo traìti za sebe ve}u sumu novca. Prije nego {to su ove nesuglasice bile rije{ene, Gelli je procijenio da je vrijeme izlaska iz sjenke. Trinaestog rujna 1982. poku{ao je podignuti trideset milijuna funti s ra~una u Union banci u @enevi, {to je te{ko bilo smatrati neupadqivom operacijom. Direktor banke je qubazno zamolio svog komintenta da pri~eka dok se zavr{e formalnosti oko podizawa ovolike svote, a onda je pozvao policiju. Gelli je uhi}en na osnovu talijanske potjernice. Pri~alo se da se Sergio Vaccari i Licio Gelli poznaju. Gelli je bio strastan kolekcionar, a Vaccari je imao odli~ne veze me|u trgovcima antikvitetima u Londonu. Porijeklom iz Milana, govorio je ~etiri strana jezika, a wegov biv{i stanodavac ga je opisao kao elitistu koji je mrzio qudski rod. Mogao je ubiti za novac i to je bilo poznato u podzemqu. Vidite, u nasiqu je otkrio ekstazu. Uìvao je u strahu drugih qudi, rekao je Bil Hopkins. Toliko se bojao Vaccarija da je u proqe}e 1982. zatraìo od trgovca antikvitetima iseqewe. Vaccari se sloìo, ako mu Hopkins prona|e novi stan iste kvalitete, negdje u blizini. Hopkins je to u~inio, u Holand parku broj 68. Prilikom iseqewa, Vaccari je ostavio za sobom fascikl sa isje~cima iz novina koji su se odnosili na Kalvija. Ne razmi{qaju}i, Hopkins ju je bacio. Nekoliko tjedana kasnije Vaccari se vratio kako bi se raspitao kod Hopkinsa o detaqima iznajmqivawa stana u Chelse Cloistersu, gdje je Hopkins poznavao qude iz uprave. Prema agentu Podgora, Vaccari je bio potkaziva~. On je odveo Kalvija iz Chelse Cloistersa na kona~ni sastanak s wegovim ubojicama. Vaccari je mislio kako je wegov rad zasluìvao ve}u nagradu. Po~etkom rujna 1982. oti{ao je u Rim na nekoliko dana. Kada se vratio, prema Hopkinsu je bio u blistavom raspoloèwu. @eni koja mu je ~istila stan dao je odmor od nekoliko dana. Kada se vratila spremawu stana, ujutro 15. rujna 1982, dva dana poslije Gellijevog uhi}ewa u @enevi, na{la je svog poslodavca kako leì u bijeloj ko`noj foteqi
836
u lokvi krvi. Bio je izboden noèm, osamnaest puta, u lice i grudi. Pretpostavka policije bila je kako je Vaccari poznavao svoje ubojice. Zavjese su bile navu~ene. Na stolu su bile tri ~a{e, dopola napuwene viskijem, i otvorena kutija ~okolade. Na jednoj je stolici stajala otvorena torba u kojoj je na|en dokument talijanskih masona. Na kuhiwskoj vagi su prona|eni tragovi droge. Wegov pisa}i stol je bio u neredu, a ladice otvorene i wihov sadràj rasipan. Jedan od Vaccarijevih susjeda je prijavio kako je vidio dva ~ovjeka da izlaze iz zgrade u pretpostavqeno vijeme ubojstva i misli da su govorili talijanski. Me|u osumwi~enima, koje je policija ispitivala, bio je Giuseppe PipoBellinghieri. Trideset{estogodi{wi Bellinghieri je priznao kako je poznavao Vaccarija i dolazio u wegov stan nekoliko puta. No, tvrdio je da je bio u Poqskoj, na hodo~a{}u, u vrijeme kada je Vaccari ubijen. Istraga je zatvorena i zlo~in je ostao nerasvijetqen. Zavjerenici su sada bili sigurni. Gelli i Carboni su bili u zatvoru, Vaccari uklowen s puta, a verzija o samoubojstvu Kalvija je i daqe bila na snazi, zahvaquju}i gradskoj policiji Londona. Jedna od wihovih osnovnih zamisli bila je prikazati reputaciju Roberta Kalvija {to je mogu}e gorom. [irile su se pri~e da je pronevjerio novac, primao mito, druìo se s varalicama, izdràvao qubavnicu u Rimu jednom rije~ju bio je ~ovjek bez morala. Iznanada su Opus Dei i Vatikan u{li u bitku, tako|er tvrde}i kako je Kalvi bio laòv i prevarant. Kako bi netko vjerovao takvom ~ovjeku? Wegova reputacija je metodi~no ru{ena, usprkos naporima obiteqi da ga opravda. Pri~alo se, na primjer, da je jedini wihov interes u promjeni sudske odluke da je rije~ o samoubojstvu, èqa za naplatom Kalvijevog ìvotnog osigurawa od 1,750.000 funti. Dok se kampawa bla}ewa Kalvija nastavqala, vatikanska tri mudraca su objavila preliminarni izvje{taj. Po wihovom vlastitom priznawu, izvje{taj nema karakter kona~nog zakqu~ka, jer im nije bilo omogu}eno pregledati svu relevantnu dokumentaciju. Shodno tome, predloìli su zajedni~ku istragu Vatikana i talijanske vlade, koja bi se provela na bazi dokumenata koji su u posjedu obje strane kako bi se iz toga izvukli zakqu~ci koji su zakoniti. Ovo je otvorilo val novih glasina na takav na~in da se Vatikan osjetio ugroènim pa je, 8. listopada 1982, u listu lOsservatore Romano iza{ao uvodnik u kojem se pori~e da je Opus Dei, ili netko od ~lanova, imao bilo kakve poslove s Kalvijem ili Bankom Ambroziano. Onda je 17. listopada isti list objavio demanti da je Vatikanska banka primila bilo kakav novac od Ambroziana. Ovo je ponovqeno u nedjeqnom izdawu na engleskom jeziku, 28. listopada 1982. Nedavno je rimski dnevnik objavio neke zakqu~ke ... koji se ti~u odnosa IOR-a (Vatikanska banka nosi eufemisti~ko ime IOR Institut za religiozni rad) i Grupe Ambroziano. Prikazani su kao rezultat do kojega je do{ao me|unarodni komitet eksperata koji je ustanovio Vatikan, sa ciqem da se utvrdi stvarno u~e{}e IOR-a u aktivnostima Banke Ambroziano Roberta Kalvija.
837
U stvari, rije~ je o zakqu~cima proisteklim iz dugotrajnog i pa`qivog prou~avawa IOR-a i wenih pravnih eksperata na osnovu dokumenata u posjedu samog Instituta i ukratko prikazanim s obzirom na proturje~ne izjave koje su se pojavile. Zbog velikog publiciteta danog zakqu~cima, i po{to su oni bili predmet brojnih komentara, osje}amo potrebu objaviti ih u cijelosti: 1. Institut za religiozni rad nije primio nikakva sredstva bilo od Grupe Ambroziano ili od Roberta Kalvija, te stoga nije obavezan vratiti bilo {to. 2. Strane kompanije koje duguju novac Ambrozianu, nisu nikada bile u posjedu IOR, koji nema nikakvih saznawa o djelovawu ovih kompanija. 3. Sve isplate koje je Ambroziano u~inio spomenutim kompanijama su izvr{ene u vremenu prije pisawa takozvanih pisama za{tite. 4. Ova pisma, zbog datuma pisawa, ne proizvode nikakav utjecaj na isplate o kojima je rije~. 5. Ako bude potrebna verifikacija re~enog, ona se moè sprovesti i sve ovo dokazati. Ove tvrdwe su bile la`ne. Tvrditi da IOR nije primio nikakva sredstva od Grupe Ambroziano ... te stoga nije obavezan vratiti bilo {to, jednostavno ne odgovaraju istini. U trenutku objavqivawa priop}ewa Vatikanska banka je bila u procesu vra}awa depozita u lirama, vrijednog 60 milijuna funti. Izjava isti~e kako su zakqu~ci bazirani na izra|enoj studiji proistekloj iz dugotrajnog i pa`qivog prou~avawa dokumenata. Odli~no, ali kojoj studiji? Za{to nikada ona nije objavqena ili makar stavqena na uvid trojici mudrih qudi? Studija je bila sve, samo ne pouzdana. Bilo bi vrlo interesantno, stoga, vidjeti dokumentaciju na osnovi koje su stru~waci donijeli svoje zakqu~ke. Jesu li dokumenti bili falsificirani? Bazirano na ~iwenici da }e poslije devetnaest mjeseci Vatikan priznati svoju moralnu odgovornost u aferi, pitawe falsifikata postaje relevantno. Drugo relevantno pitawe koje tako|er ostaje je, tko zaista upravqa Vatikanskom bankom? ôvjek se moè zapitati, koji su to pravni stru~waci sproveli istragu i jesu li bili ~lanovi Opus Dei. Na to sugerira jezik izvje{taja. Svakako, kardinal Benelli, u ~ijim su rukama bile neke od ~iwenica, znao je da je izvje{taj laàn. Ali za trenutak, energija Rimske kurije je bila koncentrirana na plenarnu sjedicu Collegea kardinala, koja se odràvala svake tre}e godine i koja je trebala po~eti krajem studenog. U petak, 22. listopada 1982, nepomirqivi neprijateq Opus Dei u Collegeu kardinala, nadbiskup Firence Benelli, doìveo je teàk sr~ani udar, kako je stajalo u medicinskom biltenu. [ezdesetdvogodi{wi Toskanac Benelli je bio odli~nog zdravqa, izjavio je wegov osobni tajnik. Volio je raditi i rijetko je no}u spavao duè od ~etiri sata. Prvi znaci problema sa srcem su po~eli dva dana prije udara. Umro je 28. listopada 1982. Wegova smrt je bila ~udo, va`no za Opus Dei, kao i neobja{weno ozdravqewe sestre Concepcion, koje je utrlo put beatifikaciji osniva~a. Benelli se pripremao
838
za suprotstavqawe prevo|ewa Opus Dei u Osobnu prelaturu na konferenciji kardinala. êtiri dana prije otvarawa saziva, regionalni vikar Opus Dei za Italiju, don Mario Lantini, napisao je pismo Klari Kalvi i wenom sinu Karlu, kako bi se poàlio zbog wihovih izjava u tisku. Ton pisma je bio ulizi~ki. Osim poloàja koji je zauzimao, treba se zapitati za{to bi se Lantini, doktor teologije i filozofije, uop}e u ovo petqao. O~igledan je odgovor vjerojatno bio u instistirawu obiteqi Kalvi da je bankar bio ubijen, {to je izazivalo nevoqe velikom broju qudi. Po{to je uputio svoje kr{}ansko sau~e{}e, Lantini se osvrnuo na tri ~lanka koja su nedavno objavqena u listovima Wall Street Journal, La Stampa i LEspresso u kojima su Kalvijevi tvrdili da je Roberto Kalvi bio u vezi s Opus Dei prije smrti. Lantini pi{e: U mojem svojstvu savjetnika Opus Dei za Italiju èlio bih potvrditi ono {to je ve} re~eno i objavqeno u tisku, da nitko tko bi predstavqao Opus Dei nije nikada, direktno ili indirektno, odràvao bilo kakve veze s Robertom Kalvijem ili s Vatikanskom bankom povodom transakcija s dionicama, s Ambrozianom, ili u bilo kojoj drugoj operaciji (ili planiranoj operaciji) ekonomskog ili financijskog karaktera bilo koje vrste ili zna~aja. Apsolutno distanciraju}i Opus Dei, sa ciqem da puno svjetlo padne na ovaj aspekt, postaje neophodno kako bi saznali na koje elemente mislite kada govorite o Opus Dei. Namjera je, izme|u ostalog, osigurawe dokaza o onome koji je zloupotrebio ime Opus Dei, ili mu poku{ao pripisati la`ne namjere. Stoga vas molim, gospodo i gospodine Kalvi, da budete qubazni i uputite me na qude, ~iwenice i okolnosti i da specificirate bilo koji drugi materijal koji bi pomogao obja{wewu ~iwenica na koje se pozivate u intervjuima. Lantini je zlurado uìvao u ~iwenici da nikada nije dobio odgovor na pismo, a Opus Dei je odbacio izjave udovice Kalvi kao emocionalne spekulacije. Ono {to je sama izrekla je vi{e od toga. Pored toga, pismo don Marija Lantinija bilo je svadqivo. Klara Kalvi nikada nije skrivala tko je bio wen izvor informacija i wena svjedo~ewa su pod zakletvom dana vi{e puta. Don Lantini je ovo znao, pa se postavqa pitawe za{to se trudio ponovno je prozivati. îwenica da nikada nije odgovorila zato nije iznena|uju}a. Pravi odgovor bio bi da je pismo don Lantinija adresirano na osobe koje su navele Roberta Kalvija da vjeruje kako govori, direktno ili indirektno, s Opus Dei. Benellijevom smr}u, posqedwa opozicija podizawa Opus Dei u status pokretne dijeceze je nestala u Collegeu kardinala i tri dana po okon~awu konferencije, kardinali Kazaroli i Baggio su u ime pape Ivana Pavla II izdali papsku bulu, S vrlo velikom nadom, koja je ukqu~ivala i apostolski ustav poznat kao Ut sit, kojim je Opus Dei transfomoran u Osobnu prelaturu. Papa je objavio: S vrlo velikom nadom, crkva usmjerava svoju pa`wu i maj~insku brigu na Opus Dei, koji je, boànskom inspiracijom sluga Bo`ji Josemara Escri839
va de Balaguer osnovao u Madridu 2. listopada 1928, tako da moè uvijek biti spreman i efikasan instrument spasiteqske misije koju crkva nosi radi ìvota svijeta. Sada je postalo slu`beno. Prema ovoj deklaraciji papa se sloìo da Opus Dei nije stvorio Eskriva de Balager, ve} Bog. Eskriva de Balager je samo bio wegov glasnik. Zna~ajno je i to da Ut sit legalizira kanonski status Opus Dei kao dràve unutar crkve. Ne samo s vrlo velikom nadom i Apostolski ustav Ut sit su ~inili don Alvara del Portilla malim papom iz Vile Tevere, ve} je potvrdilo da on odgovara nikome drugome osim velikom papi s druge strane Tibra, iako se, {to se ti~e velikog pape, jasno vidjelo kako je on vi{e zavisan od Opus Dei, nego obrnuto. Ako iz bilo kojeg razloga prelat Opus Dei ne èli primati nare|ewa od pontifa Rima, onda }e biti odgovoran samo Bogu. Ako pontif odlu~i ne slu{ati prelata, izlaè se riziku smawewa financija u znatnoj mjeri. Konfirmacija sadrì jednu kqu~nu dimenziju, da je Opus Dei osnovan zahvaquju}i boànskoj inspiraciji darovanoj Prelaturi i da je to opravdawe za wenu vrhunsku aroganciju, jer je stavila Djelo iznad svih isntitucija crkve, i time je postala jedina, izuzimaju}i samo crkvu, koja se usudila tvrditi kako ju je osnovao Bog, a ne ~ovjek. Ova je kori{tena kao boànska licenca da je modus operandi Opus Dei u izvjesnim poslovima grani~io sa zakonskom legalno{}u i dru{tvenim obi~ajima. Slu`bena ceremonija podizawa Opus Dei u jedinu Osobnu prelaturu u okviru crkve odràna je, sredinom oùjka 1983, u Sant Eugeniju. Bilo je to dramati~no finale polustoqetne nade i planirawa, ali je na wega pala sjenka neo~ekivanog doga|aja. Dva tjedna prije toga, Grupu Rumasa je eksproprirala novoizabrana {pawolska socijalisti~ka vlada i stavila je u likvidaciju. (isto; str. 299-307) Tek 2005. su ~etiri osobe optuène za ubistvo Kalvija, ali do danas niko nije optuèn kao nalogodavac. 18. april 2005; San Francisko: U nerazre{enom skandalu Vatikanske banke, italijanske vlasti su objavile danas da su ~etiri osobe optuène za ubistvo u slu~aju smrti italijanskog finansijera Roberta Kalvija, bankara sa bliskim vezama sa Vatikanom, koji je 1982. godine na|en obe{en ispod jednog mosta u Londonu. Advokati tuìteqa u slu~aju Alperin protiv Vatikanske banke (tu`ba za restituciju imovine preìvelih iz II svetskog rata Srba, Jevreja i Ukrajinaca) su Li Bojd, profesor prava na Univerzitetu Peperdin, i Yonatan Levi i Tom Iston. Prema Tomu Istonu, Vatikan mora {to pre da odgovara za svoje delovawe u pro{losti, odavno je istekao rok za izviwewe. Yonatan Levi, koji je tako|e upoznat sa slu~ajem Kalvi, izjavio je: Vatikanska banka se predugo dràla za skute popularnog pape (pokojni Jovan Pavle II). (www.remnantofgod.org/BN050419.htm)
22. Opus Dei iskoristio i Mateosa i pustio ga niz vodu

Jos Maria Ruiz-Mateos ne samo da je vjerovao Luisu Vallsu kao bratu, ve} ga je smatrao jednim od vode}ih stratega Djela. (isto; str. 309)
840
Osamdesetih godina Opus Dei u [pawolskoj je imao godi{wi buyet od {est milijuna funti. Iako izgleda skromno, on je pokrivao samo operativne tro{kove regionalnog vikarijata i devet provincijalnih delegacija. U stvarnosti, kroz svoj poslovni sustav i stalno zaposlene skupqa~e novca {pawoslki Opus Dei godi{we prikupi oko 160,000.000 funti. Ova svota je dva puta ve}a od godi{weg buyeta Katoli~ke crkve u [pawolskoj. [to Obra, koja za sebe tvrdi da je ~isto religozna organizacija bez materijalnih sredstava, radi s ovim neevidentiranim novcem? To je èqela znati i {pawolska Socijalisti~ka partija. Ve} neko vrijeme bilo je o~igledno da }e na sqede}im op}im izborima u [pawolskoj, listopada 1982, na vlast do}i socijalisti, prvi puta poslije gra|anskog rata. Neki socijalisti su optuìvali Opus Dei kao podstreka~a neuspje{nog dràvnog udara 23. veqa~e 1981, {to je odloìlo dolazak socijalista na vlast, i o~ekivali su da }e Felipe Gonzales, vo|a socijalista, poduzeti neku osvetni~ku akciju. Luis Valls, sa svoje strane, bojao se da }e socijalisti teìti nacionalizirawu bankarskog sektora. Sebe je promovirao u neslu`benog predstavnika {pawolskih privatnih komercijalnih banaka, u obrani prava na slobodno poduzetni{tvo. Socijalisti~ka prijetwa nije mogla do}i u gore vrijeme. Pretpostavqaju}i da }e Sveta stolica prihvatiti Portillo opciju, potreba Opus Dei za novcem je bila ogromna. [pawolska je, kao i obi~no, bila predvodnik u prikupqawu novca za Bo`je sitne potrebe. Ruiz-Mateos je sumwao da je Gregorio Lopez Bravo, koji je s mjesta {pawolskog ministra inozemnih poslova do{ao za potpredsjednika Banesta, najve}e {pawoslke komercijalne banke, dobio zadatak pokriti Portillo opciju. Ali zbog insistirawa Opus Dei na diskreciji, iako su bili najboqi prijateqi, Lopez Bravo to nikada ne bi priznao. Neovisno od toga, u lipwu 1980. oformio je Instituto de Educacion e Investigacion (IEI), postavio sebe za direktora, a Enriqua Sendagorta Aramburua, drugog supernumerarija, za pomo}nika direktora. Sendagorta je bio u bordu Vanco Vizcaya, i bio pomo}nik direktora Indubana, investicione bankarske ruke Vizcaye. Osobno je priloìo vi{e od milijun funti pokretu. Ruiz-Mateos je ozna~en za specijalno pla}awe IEI od milijardu i pol pezeta (7,900.000 funti). Re~eno mu je da je novac za sveu~ili{te Navare, ali je sumwao da je u stvari to jamstvo za preuzimawe Vatikanske banke od Opus Dei. U nemogu}nosti da ispuni ovu indeksaciju u trenutku traèwa, jer je bila izvan i iznad kvartalne obaveze Rumase u davawu desetka, Ruiz-Mateos je predloìo platiti puni iznos u roku od pet godina u jednakim godi{wim ratama od tri stotine milijuna pezeta (1,600.000 funti), plus 10 posto godi{we kamate na neizmireni dio duga. Za ovo je izdao pet ~ekova koji glase na donositeqa, i dao ih posredniku Hispano Alemana de Construcciones S.A. kako bi se mogli diskontirati. êkovi su izdani 9. prosinca 1980, platiti od Banco Industrial del Sur u korist Hispano Alemana istog datuma svake godine. Prve godine je na iznos zara~unata kamata od sto pedeset milijuna pezeta (789.000 funti), {to je davalo ukupnu svotu od ~etiristo pedeset mi841
lijuna pezeta (2,400.000 funti). Kao dodatak, Ruiz-Mateos je ponudio direktorima Opus Dei pisanu obavezu da obnovi ovaj aran`man svakih pet godina za sqede}ih sedamdeset pet. Ugovor je precizirao da su isplate Hispano Alemani bile za IEI ra~un. Po{to su preuzeli Banco Atlantico, Rumasa banke, ukupno wih dvadest, kolektivno su i{le u grupu presti`nih osam najve}ih komercijalnih banaka [pawolske, odmah iza banke Luisa Vallsa Banco Popular Espaol. U establi{mentu bankara pojavio se strah da je Ruiz-Mateos otkrio novu vrstu formule poslovawa, i ako nastavi tako, bez kontrole, Rumasa moè izrasti u banku broj jedan u [pawolskoj. Banco de Espaa je reagirala traè}i da Rumasa otvori svoje kwige radi kontrole. Ruiz-Mateos je zakqu~io kako je najutjecajnija osoba {pawolskog financijskog establi{menta bio Luis Vals. Primijetio je da ve}ina u direktoriju centralne banke i bordu guvernera su Valsijanci, qudi koji svoju odanost duguju predsjedniku Banco popular Espaol, ukqu~uju}i guvernera Josea Ramona Alvareza Renduelesa i wegovog zamjenika Mariana Rubia, koji je bio odgovoran za traèwe da se Rumasa povinuje nare|ewu centralne banke o kontroli. Ruiz-Mateos je bio vi{e nego svjestan da ako otvori poslovne kwige Rumase inspekciji Banco de Espaa, da }e prvo na vidjelo iza}i neprijavqeni transferi Opus Dei, {to }e i Djelu i Rumasi stvoriti mnogo problema. S druge strane, ako odbije, izlaè se riziku da isprovocira Rumasinu eksproprijaciju. Stoga je odlu~io predmet raspraviti s Valsom. Ruiz-Mateos tvrdi da ga je Luis Vals uvjerio da se problem s Banco de Espaa moè rije{iti novcem, davawem novaca. Ruiz-Mateos je rekao da ga je Valls instruirao kako }e angaìrati specijalistu za politi~ke isplate, Antonia Navalon Sancheza, a za legalni dio da se osloni na usluge Matiasa Cortesa Dominguesa. Obojica su qudi koji uìvaju moje potpuno povjerewe, rekao je Vals. Koliko gotovine je potrebno, upitao je Ruiz-Mateos. Milijardu pezeta (5,300.000 funti) za sada, navodno je odgovorio Vals. Matias Cortes je bio vode}i {pawolski odvjetnik za kriminalne slu~ajeve. Me|u wegovim klijentima su bili car Jean Bedel Bokassa iz centralnoafri~kog carstva, lokalni predstavnik Rot{ild banke, nekolicina {pawolskih vode}ih izdava~a, i Manuel de la Concha, predsjednik burze u Madridu, koji }e kasnije, s Marianom Rubiom, oti}i u zatvor zbog korupcije. Kortes je odisao zna~ajem; u wegovoj agendi se nalazio kraqev privatni broj telefona, a ru~ao je s ministrima i vojvodama. Posjedovao je agenciju za pablik rilej{n i jedan talijanski restoran, a poslovao je i s kompanijom ku}nih aparata dr Artura Widerkehra. Iako je bio blizak s Valsom, jednom je prilikom, pri spomiwawu bankara Opus Dei, u dru{tvu dao wegovu karakteristiku, kao arogantnog, prostog nasilnika iz kraja. U oùjku 1982, Ruiz-Mateos je angaìrao Navalona kao konsultanta. Ruiz-Mateos kaè da je platio Navalonu, koji je prije toga radio kao politi~ki torbar za Valsa, mjese~nu naknadu od 31.560 funti i da nikada nije zatraìo priznanicu za to. Kortes, Navalon i Vals su bili prijateqi Pija
842
Cabanillasa, sveprisutnog javnog biqe`nika i ministra pravde u prijelaznoj vladi koja je [pawolskoj donijela demokraciju. Kortes je bio iskusan odvjetnik borac u {koli jakih udara~a. Kao savjetnik Banesta, u~estvovao je u pregovorima 1978. prilikom preuzimawa Banca Coce. Ignacio Coca, koji se uzdigao za vrijeme Frankove diktature, prodao je banku za zna~ajnu sumu i sedam posto Banestovih akcija. Tek poslije toga bord Banesta je otkio da je Coca procijenio svoj kapital, koriste}i fiktivno napuhanu vrijednost imovine i vrijednosnih papira. Kortes je zatraìo od Coce da nadoknadi osam milijardi pezeta (42,000.000 funti). Coca je izvr{io samoubojstvo. Socijalisti su uvjerqivo pobijedili na izborima u listopadu 1982. Sa Gonzalesom kao predsjednikom vlade, Ruiz-Mateos je upitao Luisa Valsa {to }e se sada dogoditi. Kaè kako ga je Vals posavjetovao da Navalonu isplati jo{ milijardu pezeta, vjerojatno za funkcionare centralne banke ili ~lanove nove socijalisti~ke vlade. Novac je predan preko osobnog tajnika Ruiz-Mateosa, u gotovini i ~ekovima koji glase na donositeqa. Odu{evqeni Navalon je ovaj novac zvao svojim slatki{ima. Nekoliko mjeseci kasnije Opus Dei je poslao dva emisara kako bi ispitali Ruiz-Mateosa o tome tko je u Rumasi znao o transferima u [vicarsku. Rekao im je da je transferima rukovodio {ef bankarskog sektora Carlos Quintas. Izgleda da ih je ovaj odgovor zadovoqio, ali kasnije, Ruiz-Mateos je zakqu~io da su, znaju}i {to }e se dogoditi, emisari èqeli biti sigurni da }e Qintas iz papira ukloniti sve podatke o transferima povezanim s Opus Dei. Tako|er je, po~etkom 1983, od dvojice navodnih prijateqa, direktora Banco Popular, Rafaela Termesa i Paca Curta Martineza, otkupio nazad, po velikodu{noj cijeni, akcije firme Ruiz-Mateos i Cia, podru`nice Rumase. Sje}aju}i se kasnije svih ovih doga|aja, Ruiz-Mateosu je bilo jasno da je bio jedina osoba koja nije znala da }e vlada preuzeti Rumasu, a da je iza svega, vuku}i konce, stajao Luis Vals. Ruiz-Mateos je do{ao sa sastanka u srijedu, 23. veqa~e 1983, na kojem su bili i Kortes i Navalon, uvjeren da }e se na}i rje{ewe za probleme Rumase. Kasno tog poslijepodneva Kortes se sreo s Petrom Mateos, {efom kabineta Miguela Boyer Salvadora, super-ministra ekonomije i financija u vladi socijalista, koja je svom {efu prenijela definitivni stav Rumase, da se ne}e pokoriti nare|ewu. Boyer je odmah izdao nare|ewe paramilitarnoj policiji da u|e u zgrade Rumase u Madridu. Datum je bio zna~ajan, druga godi{wica neuspjelog dràvnog udara, za koji je Ruiz-Mateos sumwao da ga je financirao Vals. Ruiz-Mateos je bio kod ku}e kada su na televiziji objavili vijest, i do tog trenutka nije imao ni najmawih naznaka da je sudbina Rumase zape~a}ena. Saznao sam za eksproprijaciju Rumase u isto vrijeme kada i svi [pawolci, kod ku}e, na televiziji. Danima se nisam mogao ~uti s Valsom. Nekoliko tjedana prije toga nazvao me je i misteriozno mi rekao da je eksproprijacija Rumase jedna od mogu}nosti koje razmatraju socijalisti, ali da ne brinem, i zbog svega ovoga sam mu i daqe vjerovao, napisao je Ruiz-Mateos u pismu don Alvaru del Portillu 31. svibwa 1985.
843
Svi Navalonovi slatki{i su propali. Miguel Boyer je objasnio naciji da je Ruamsa odbila da se podvrgne vladinoj kontroli. Boyer je rekao da se pla{io da }e carstvo Ruiz-Mateosa kolabirati, jer je bilo previ{e nategnuto. Iako je to bila privatna holding kompanija, istaknuo je da je Rumasa kontrolirala mnoge javne banke i korporacije. Ako bi iznenada ovo poslovno carstvo kolabiralo, to bi moglo izazvati nacionalnu krizu. Ova opasnost je opravdala wegovu intervenciju. Poti{teni Ruiz-Mateos je upitao Luisa Valsa: [to sada da uradim? Drì usta zatvorena, i idi iz zemqe. Pomo}i }emo ti, ali mora{ napraviti ono {to }e ti Kortes re}i. I tako, na na~in sli~an Kalvijevom bijegu iz Italije, Ruiz-Mateos je nestao iz javnosti. Stigao je u London u pratwi svog privatnog tajnika Pepe Diaza, direktora bankarstva Carlosa Qintasa i ~ete privatnih tjelohraniteqa. Bio je iscrpqen i neraspoloèn. Re~eno mu je da ni pod koju cijenu ne otkriva svoje ~lanstvo u Djelu. Kako bi se osigurala wegova poslu{nost dobio je novog duhovnog starateqa Franka Kika Mitjansa, Katalonca kojega nije volio, i stalnog ispovjednika Benedicta Whyta, kojega je opisao kao vrlo blagog i poslu{nog ~ovjeka. Boravi{te Ruiz-Mateosa je ostalo tajna za {pawolski tisak, izazivaju}i raznovrsne glasine o wegovom nepo{tewu i zakonskoj odgovornosti zbog izazivawa krize u Rumasi. Osje}ao se izoliranim ali wegova vjera je ostala jaka. Svakodnevno je i{ao na misu u crkvi Sv. Marije u Codogan streetu, u Belgraviji. Uvijek je dolazio u crnoj limuzini, ispred koje je i{lo identi~no vozilo s tjelohraniteqima. Sjedio bi u posqedwim redovima crkve. Kada je do{ao trenutak da organizira svadbu svoje najstarije k}erke, pastor crkve sv. Marije bio je zamoqen ustupiti crkvu Opus Dei za tu priliku. Pro{li su tjedni i Ruiz-Mateos je shvatio kako ga je Vals izdao kako bi spasio Banco popular Espaol od nacionalizacije. Vlasti i tisak su ga svakim danom sve vi{e ocrwivali. Boyer je tvrdio da u Rumasi postoji rupa od dvije milijarde dolara. Po vlastitom sje}awu, Ruiz-Mateos je procjewivao neto vrijednost Grupe Rumasa na tri milijarde tristo milijuna dolara. Iz Londona je dao instrukcije svom odvjetniku, Opus Dei supernumerariju Crispinu de Vicenteu, da tuì vladu i zatraì povrat imovine. Vlada je odgovorila optuùju}i Ruiz-Mateosa za prijevaru, vo|ewe la`nih kwiga i ilegalni izvoz kapitala. Izdan je i nalog za wegovo hap{ewe. Istraìteqi su prona{li kopije Rumasinih ~ekova na 9,300.000 funti (ukqu~uju}i kamatu) u korist IEI. Lopez Bravo je potvrdio da je IEI, koji je po wegovim rije~ima osiguravao financijsku pomo} studentima i istraìva~ima, primio 870,000.000 pezeta (4,600.000 funti) od Ruiza-Mateosa ali je negirao da je institut prebacio novac u Opus Dei, {to je bilo to~no samo u slu~aju da je novac i{ao daqe u Vatikansku banku. Opus Dei je tako|er porekao da je ikada primio novac od Ruiz-Mateosa. Ja nisam ~lan Opus Dei, iako sam simpatizer wihovih ciqeva, izjavio je Ruiz-Mateos novinaru londonskog Sandej tajmsa 24. travwa 1983. Tjedan dana kasnije rekao je u Fajnen{l tajmsu: Nikada nisam sreo Kalvija, ali neki qudi kaù da }u zavr{iti kao on.
844
Wegove izjave dovele su dva Opus Dei supernumerarija u London kako bi ga posavjetovali da nastavi {utjeti. Jedan od wih, Luis Koronel de Palma, guverner Banco de Espaa od 1970. do 1976, nagovijestio je da je eksproprijacija bila dogovor da se spasi Banco popular Espaol od nacionalizacije. S Koronelom u dru{tvu je bio Lopez Bravo. Kao prijateq, Lopez Bravo je bio uznemiren. On je ve} upozorio Ruiz-Mateosa da ne vjeruje Valsu, na elipti~an na~in. ^lanovima Opus Dei je zabraweno govoriti lo{e o drugom ~lanu. Ovoga puta Lopez Bravo, koji je i sam po~eo imati neke sumwe po pitawu etike Opusa, rekao je Ruiz-Mateosu: Luis Vals ti duguje obja{wewe. U sqede}a ~etiri mjeseca Luis Vals je zvao dva puta. Rekao mi je da ako ostanem strpqiv, budu}nost }e biti fascinantna. Tako|er mi je kazao da }e se uskoro sresti s na{om bra}om u zemqi i da }e s wima o svemu razgovarati. Onda je, poslije posjete Navalona, Vals do{ao u London posjetiti svog nesretnog prijateqa. Izdao si me, rekao mu je Ruiz-Mateos. O ~emu ti govori{? odgovorio je Vals. Vals je izbjegao bilo kakvo obja{wewe. Ruiz-Mateosu je postalo jasno da postoje dva Djela: Opus Dei, duhovno ~ist, kako je originalno zamislio osniva~, i Opus Homini, neko novo Djelo, koje su stvorili qudi. Odlu~io je presje}i sve veze s Opus Homini. Otpustio je Matias Cortesa, odbio bilo kakvu vezu sa svojim duhovnikom u Londonu Ben Whytom i prestao se konzultirati s Kikom Mitjansom. Opus Dei je poslao svog biv{eg duhovnog direktora Bora Nachera u London da ga poku{a urazumiti. Ali Ruiz-Mateos se odbio sresti s wim, jer je bio siguran da je Nacher znao sve vrijeme kako su Vals i direktori u Madridu kovali zavjeru da `rtvuju Rumasu socijalistima. Ruiz-Mateos je tvrdio da nikada nije ~uo kako se spomiwe odvjetnik iz Karakasa Alberto Jaime Berti ili projekt s nekretninama Paraparal. Ako obojica, on i Berti, govore istinu, onda je Opus Dei radio iza wegovih le|a dugo prije eksproprijacije, guraju}i novac kroz bankarski sektor Rumase bez wegovog znawa ili pristanka. Prema Bertiju, agent u ovoj operaciji je bio Ruiz-Mateosov zet Luis Baron Mora-Figueroa. Ruiz-Mateos je opisao svog zeta kao stopostotnog ~lana Opus Dei. On je divan ~ovjek, ali fanatik Opus Dei. Razgovarati s wim danas je kao obra}ati se zidu od cigala. Luis Baron je porekao da je ikada sreo Bertija, a Ruiz-Mateos je sumwao da je wegov zet putovao u Karakas 1980. u vezi s investicijama. Do ranih osamdesetih godina, pored vo|ewa financija crkve u Venecueli, Berti je bio pravni savjetnik Apostolske nuncijature u Karakasu. Formirao je sve}eni~ki mirovni fond kroz kompaniju koju je osnovao pod imenom Inpreclero, i po nalogu nadbiskupa Benellija, upotrijebio je drugu kompaniju Inecclasia, da anonimno investira novac crkve u vrijednosne papire ameri~kih kompanija ili u posebne projekte. Iako je bio izvr{ni direktor obiju kompanija, kontrola nad wima je bila u rukama venecuelanske biskupske konferencije kroz wen financijski komitet. Inecclasia je imala upisan kapital od milijardu i ~etiristo milijuna dolara.
845
Berti je bio prvi koji je priznao da nije bio veliki {tovalac Eskrive de Balagera ili organizacije koju je osnovao. Kao savjetnik Apostolske nuncijature godinama se morao baviti raznim zadacima, koji su bili izvor neugodnosti za Prelaturu. Prvi se dogodio 1970. kada je nuncij u Karakasu primio prijavu roditeqa dva maloqetna dje~aka iz dijeceze Margarita, grupe otoka uz venecuelansku obalu. Roditeqi su priprijetili krivi~nom prijavom protiv lokalnog biskupa jer je seksualno zloupotrebqavao wihove sinove i nuncij se upla{io skandala. Zatraìo je od Bertija da intervenira. Biskup Margarite je bio Francisco de Guruceaga, prvi profesionalac Opus Dei u Venecueli. Berti je odletio u La Asunsion na Margaritu i uz pomo} tuìteqice u odjelu za seksualne delikte do{ao do Guruceaginog dosijea. Onda se s roditeqima nagodio da odustanu od tu`be za 160.000 dolara. Nuncio je poslao Guruceaga u London na duì dopust, gdje je sqede}e tri godine ìvio sekularnim ìvotom, dosta putuju}i. Novi nuncije monsiwor Antonio del Giudice dao je 1973. Guruceagi novu priliku i imenovao ga biskupom La Guaire, male dijeceze i lu~kog grada u federalnom distriktu Karakasa. Prema Bertiju, Guruceaga je sebe smatrao trgova~kim prelatom, ovla{tenim da zaradi novac za Bo`je djelo. Jedan od Guruceaginih poslova je bila prodaja 1975. godine, djela zemqe koji je pripadao dijecezi, za dva i pol milijuna dolara. Novac je nestao. Nasqednik Giudice je zatraìo od Bertija ispitivawe slu~aja. Berti kaè kako je prikupio dokaze o cijeloj transakciji, a nuncij je wegov izvje{taj poslao u Rim, dràvnom tajniku kardinalu Villotu. O aferi se poslije toga ni{ta nije ~ulo. Na Benelijev zahtjev, Inecclasia je pomagala qudima koji su bili bliski crkvi, da investiraju novac na ameri~kim burzama. Za po~etak takav klijent je morao Bertiju donijeti pisane preporuke od neke va`ne crkvene osobe ili organizacije kao {to su Malte{ki vitezovi. Ako prihvati klijenta, Berti je tada davao broj bankarskog ra~una Inecclasie u Panama Sitiju. Novac se poslije toga prebacivao na kompaniju koja je sluìla kao paravan, i u ~ije ime su kupovani ameri~ki vrijednosni papiri. Kada bi se novac investirao, Berti je klijentu davao certifikat o vlasni{tvu akcija panamske kompanije. Ovo je bila procedura koju je Berti provodio kada ga je 1980. kontaktirao Luis Baron Mora-Figueroa, predsjednik Banco del Norta, jedne od dvadeset banaka Rumasa grupe i ~lan borda direktora Rumase. Kaè da mu je Luis Baron dao nekoliko pisama preporuka iz Vatikana i drugih crkvenih vlasti, ukqu~uju}i dràvnog tajnika kardinala Kasarolija, i prelata-tajnika Vatikanske banke Donata de Bonisa. Luis Baron je rekao Bertiju da on predstavqa sindikat investitora u dugoro~nom projektu. U po~etku je Berti mislio da je rije~ o projektu koji je kardinal Siri spomiwao, Latinoameri~ka trgova~ka banka. Tek kasnije, kada su planovi za banku stopirani, Berti je posumwao da je rije~ o projektu Paraparal, najve}em venecuelanskom gra|evinskom pothvatu. Paraparal je planiran kao grad sa 14.000 stanovnika, na obalama Lago de Valencia, i ovaj projekt je zapo~et 1976. Graditeq naseqa je bio Giuseppe
846
Milone, koji je godinu dana prije toga stigao iz Napuqa. Cijena Paraparala na trì{tu je grubo procijewena na dvije milijarde dolara. Berti je bio Miloneov odvjetnik u Karakasu. Kako je Berti istaknuo, nije bilo mnogo investitora sa dvije milijarde neiskori{tenih novaca. Crkva je bila jedna; mafija (napuqski sindikat zlo~ina Camorra) drugi. Za prvog, Berti, kao menayer crkvenog novca, sigurno je bio kvalificiran za pruàwe odgovora. Luis Baron je to~no znao distribuciju likvidnih sredstava unutar Grupe Rumasa. Wegov Banko del Norte je prikupqao i sre|ivao financijske podatke za Banco de Espaa, a u vezi s Rumasinom bankarskom grupacijom, a tako|er je pripremao redovne izvje{taje koje je slao monetarnim vlastima u vezi s me|unarodnim financijskim transakcijama grupe. Berti tvrdi da je Luis Baron povjerio Inecclasiju na ~uvawe dvije milijarde dolara, {to je kasnije pove}ano za jo{ dvijesto milijuna dolara. Berti kaè da je slijedio normalnu proceduru. Novac je transferiran u nekoliko rata u panamsku kompaniju, a odatle proslije|en odre|enim brokerima u Wujorku radi investirawa. U to vrijeme Berti je putovao poslom u Rim i tu se sreo s De Bonisom iz Vatikanske banke. Tvrdi da je otkrio kako je De Bonis sve znao o Baronovim transakcijama. Poznavawe detaqa je uvjerilo Bertija da je Vatikanska banka tako|er umije{ana. [tovi{e, prema Bertiju, De Bonis je spomenuo Roberta Kalvija kao jo{ jednog u~esnika koji je sve znao o operaciji. Ovo je imalo smisla, jer je dio novca primqen u Panami kroz poslovni sustav Ambroziana. Otprilike u to vrijeme je u Konferenciji venecuelanskih biskupa izbila dvorska revolucija. Francisco de Guruceaga je preuzeo financijski komitet konferencije i istog trenutka doveo Inpreclero i Inecclasiu pod svoju kontrolu. Berti je svoj mandat dobivao od {estero~lanog borda direktora, od kojih je on bio jedan, od trojice laika u bordu. Guruceaga je zaobi{ao direktore i u veqa~i 1983. imenovao sebe za predsjednika obiju kompanija, u proceduri koju je Berti smatrao nezakonitom. Berti je odbio predati poslovne kwige novom predsjedniku. U znak odmazde Guruceaga ga je optuìo za pronevjeru pedeset milijuna dolara iz sve}eni~kog mirovnog fonda. Preuzimawe kontrole nad obje kompanije je bilo u skladu s politikom Opus Dei da monopolira upravqawe crkvenim financijama gdje god je to mogu}e. Opus Dei, na primjer, uspio je to u îleu pod Pinochetom, kada su weni ~lanovi preuzeli financije crkve u toj zemqi. Ono {to je {okiralo Bertija je bila wihova taktika: Opus Dei je bio beskrupulozan i nemoralan u kampawi kako bi me uklonio. Poku{ali su me uni{titi. Osam mjeseci su koristili radio, TV i tisak u dobro organiziranoj kampawi laì i mr`we kojoj je bilo nemogu}e suprotstaviti se. Tijekom svog okr{aja s Opus Dei, Berti je otkrio jo{ ne{to {to je smatrao dokazom da su dvije milijarde dvjesto milijuna bile namijewene za projekt Paraparal. Znao je da je 1981. projekt bio u jednoj od svojih bezbrojnih kriza likvidnosti i da se izlagao riziku da ode pod led. Milone je o~aj847
ni~ki traìo dvjesto milijuna dolara. Tada je zatraèno od Kalvija da investira u Paraparal. Ali je i Ambroziano u to vrijeme imao svojih problema, zahvaquju}i otkri}u United Tradinga. I pored svega, Kalvi se sloìo ali je traìo kao znak dobre voqe da sindikat napravi kompenzacijski depozit od dvjesto milijuna dolara s Ambrozianom. Ovo je u~iweno kroz Vatikansku banku, ali Berti je zakqu~io da Kalvi nije izvr{io svoj dio pogodbe, jer kaè da ga je bankar zvao u Karakas i zatraìo da intervenira kod Milonea da ga ovaj prestane pritiskati za novac. Po{to su se Ambrozianovi problemi produbqivali, Kalvi nije bio u stawu osigurati dvjesto milijuna dolara za projekt, ali ni vratiti kompenzacijski depozit. Kao rezultat, Paraparal se izlagao riziku propasti ako se potrebni novac ne prona|e. Ovo obja{wava odlagawe u primawu posqedwe rate u iznosu od dvije milijarde dvjesto milijuna dolara, jer Berti misli da je tada jedan od Miloneovih spasiteqa u{ao u projekt i spasio ga. Ako je to to~no, od ovog trenutka Kalvi je bio obiqeèn ~ovjek. Iako ovaj opis doga|aja ima smisla, Bertijevo zakqu~ivawe je bazirano vi{e na dedukciji, a mawe na ~iwenicama, dok jednog dana nije otputovao u Rim da sredi papire s Miloneom. Tu mu je izvjesni gospodin Tortola, koji se predstavio kao partner Camorre, rekao: Prona{li smo Kalvija u Londonu, a i vas moèmo prona}i gdje god da odete. Berti pretpostavqa da je pregled Rumasinih kwiga u vezi s Baronovom operacijom. Ali kada je Rumasa eksproprirana, da bi se vladini likvidatori sprije~ili da to ustanove, vlasni{tvo nad projektom Paraparal je preba~eno na novu kompaniju po imenu Kali S.A. Osnovana u Panami istog dana kada je Rumasa nacionalizirana, dobila je parni~na prava àliteqa koji je poveo proces protiv Paraparala. Kali je dobila proces, i stavila Paraparal kompaniju u legalnu poziciju da ne izr{i svoju obavezu, omogu}uju}i tako preuzimawe vlasni{tva. Bio je ovo vrlo neobi~an na~in prodaje, zakqu~io je Berti. I bio je, ali vrlo ~ist, tako|er, jer ni{ta nije povezivalo Kali s originalnim sindikatom investitora. Bertijeva pri~a je mje{avina pretpostavki i poznavawa detaqa posla. Vatikan i Opus Dei su stalno negirali umje{anost u Kalvijeve petqancije. Ali, krajem 1983, Vatikan je shvatio da }e ga kreditori Banke Ambroziano poslati na sud. Ovo je natjeralo Vatikan da napravi prvi oklijevaju}i korak ka nagodbi. U sije~wu 1984, preko jednog rimskog odvjetnika najavili su da bi svotom od dvjesto pedeset milijuna dolara zakqu~ili aferu Ambroziano. Ali Vatikanska banka nije tu svotu imala na raspolagawu. Poduzeti su koraci da se uzme komercijalni zajam od devedeset milijuna dolara. Onda je krajem sije~wa Mar~inkus izjavio da je Vatikanska banka dogovorila novo financirawe. Izvor novog financirawa nikada nije bio otkriven. Dvadeset i ~etvrtog svibwa 1984, Vatikanska banka se suglasila da plati 244,000.000 dolara u nagodbi prema svim potraìvawima. Kada je ovaj iznos dodan drugim isplatama, depozitima, i sumi od 99,000.000 dolara u lirama koje je isplatila, ukupni gubitak Vatikanske banke u Ambrozianovom fijasku je dosti848
gao 510,000.000 dolara. Nagodba je, prakti~no, dovela Vatikansku banku do bankrota. Mar~inkus je protestirao: Nagodba nas nije potpuno oslobodila, morati }emo sniziti nivo na{eg kapitala. Ali Vatikanska banka nije imala nivo kapitala, jer nije posjedovala dioni~ki kapital per se. Mo`da je imala rezerve i imala je ulaga~e. Vatikanska banka se dràla u ìvotu zahvaquju}i lojalnosti svojih ulaga~a. Najve}i ulaga~ je bio Opus Dei. Nagodba je imala i kodicil, po kojem se Vatikanska banka slaè da kreditorima preda izabrani broj akcija koje su pripadale grupaciji kompanija United Trading, {to se spomiwe u utje{nim pismima. One su ukqu~ivale cjelokupan dioni~arski kapital samog United Tradinga, kao i 53.300 akcija, 23 posto dioni~arskog kapitala Banke Ambroziano Holdinga iz Luksemburga. Na potresnoj skali financijske katastrofe, 1984, definitivno je bilo vulkanskih devet za Vatikan. Odakle je do{ao novac za pokrivawe ove ogromne rupe, obja{weno je najnejasnijim mogu}im frazama na sastanku kardinala, odrànom devet mjeseci kasnije. Obavije{teni su kako je isplata od dvjesto ~etrdeset ~etiri milijuna dolara u cijelosti pokrivena od same Vatikanske banke, bez doprinosa Svete stolice i bez povla~ewa fondova povjerenih administraciji Instituta. Jose Maria Ruiz-Mateos je jo{ negirao svoje veze s Prelaturom. Po~eo je izlaziti iz dugog perioda dekompresije sa saznawem kako je bio izdan. Uskoro, po{to je otpustio svog engleskog odvejtnika, Britanci su mu odbili obnoviti rezidentnu dozvolu, nalaù}i mu da napusti zemqu. Na osnovu {pawolskog naloga, uhi}en je u Frankfurtu i zadràn u zatvoru tri mjeseca prije nego {to je pu{ten na uvjetnu slobodu, jer je platio kauciju od 2,700.000 funti. Zatraìo je politi~ki azil, koji mu je odbijen, i sqede}ih godinu i pol borio se da ne bude izru~en. Usred procedure ekstradikcije, 31. svibwa 1985, Ruiz-Mateos je napisao pismo od 45 stranica don Alvaru del Portillu, koje je iskreno, dirqivo, puno bola, ali bez gor~ine, pismo sina koji osloba|a pred ocem svoju du{u od tereta, nadaju}i se razumijevawu, vodstvu i nekoj vrsti qudske topline. Na po~etku pi{e: Uvjeravam vas, o~e, da su sve ~iwenice o kojima govorim istinite, i Bog to zna. Moj jedini ciq je informirati vas o onome {to se desilo, i ako je mogu}e, dobiti savjet od vas. Sve mi je oduzeto. Oni nisu po{tovali niti jednu stvar. Osramo}en sam, diskreditiran u poslu i izba~en iz [pawolske. Progonili su me i ogovarali. Oti{ao sam u zatvor i razdvojen sam od obiteqi. Ima li jo{ ne~ega {to se nije dogodilo? Prekliwem vas, o~e, stavite se u moju situaciju i poku{ajte me razumejti. Siguran sam da }ete se saàliti ... i ako vi razumijete {to osje}am, da }e mi to pomo}i ublaìti bol... Nabrojao je sve uvaène ~lanove Opus Dei koji su ga do{li posjetiti u Londonu, i kasnije, u zatvoru u Frankfurtu. Traìli su od wega {utwu, ali se on pitao: Tko zaista ima koristi ako nastavim {utjeti? Moète biti uvjereni, o~e, da niti jednog trenutka nisam èlio umije{ati ustanovu i vjerujem da sam to pokazao na herojski na~in... Ali kako je bio nagra|en za
849
svoju {utwu? Tvrdi da ga je regionalni vikar za Wema~ku upozorio: Mogao bi sutra umrijeti od sr~anog udara... U pismu se daqe kaè: Moj obiteqski krug je usko povezan s Djelom: èna, djeca, bra}a, zet, ~ak i moj odvjetnik (Crispin de Vicente). Koliko puta sam plakao pred wima zbog moje situacije, da bi me do~ekala mrtva ti{ina i primijetio sam da me svi oni gledaju s rezervom, kako bih kona~no shvatio da me ne razumiju... Citirao je zatim pismo koje je dobio od Luisa Vallsa, pori~u}i da ima bilo kakve veze s wegovim problemima s Banco de Espaa. Ako vas je netko prevario, to nisam bio ja, tvrdio je Vals. Kako bi osigurao da wegovo pismo sigurno stigne u ruke vrhovnog prelata, Ruiz-Mateos je poslao svojeg najstarijeg sina Zoila kako bi ga osobno odnio u Vilu Tevere. Ruiz-Mateos nikada nije primio odgovor. Jednog dana je do{ao iz Rima Amadeo de Fuenmayor kako bi ga posjetio. Kako je tvoja du{a?, upitao je Fuenmayor. Pridràva{ li se pravila. Ruiz-Mateos je zanemario pitawe i èlio je znati {to se desilo s wegovim pismom. Koje pismo, odgovorio je don Amadeo. Zna{ li da moè{ umrijeti ve~eras? Doìvjeti sr~ani udar? Ili umrijeti od raka? (isto; str. 309-324)
23. Mateos za Opus Dei prebacio 40 miliona funti u inostranstvo

U studenom 1985. wema~ke vlasti su odobrile ekstradikciju i prebacile ga vojnim zrakoplovom u Madrid. Sqede}ih nekoliko tjedana proveo je u krilu maksimalne sigurnosti zatvora Alccala-Meco i imao je dovoqno vremena za razmi{qawe. Na saslu{awu je bio po~etkom sqede}e godine i uspio je umaknuti straì, maskiraju}i se la`nim brkovima, perikom i ogrta~em koji su ga ~akali u sudskom WC-u, kako bi se poslije nekoliko dana pojavio na dobro organiziranoj konferenciji za tisak i poàlio na uvjete u kojima je zatvoren. Odmah poslije toga zajapurene vlasti su se sloìle da }e ga smjestiti u ku}ni pritvor. Ve} tada nije vidio razlog, povrh svega, za{to bi bio optuèn za ilegalno izno{ewe kapitala, kada oni koji su ga na to natjerali nisu optuèni zajedno s wim. Tako je obavijestio sud u Madridu da tri nacionalna direktora Opus Dei, Alejandro Cantero, Juan Francisco Montuenga i Salvador Nacher ne samo da su ga pritiskali na izdvajawe velikih priloga za Opus Dei, ve} su traìli da za wih transferira novac u inozemstvo. Na taj na~in je za Opus Dei u inozemstvu prebacio gotovo 40 milijuna funti Rumasinog novca. Wegove optu`be je odmah pobilo nacionalno sjedi{te Opus Dei, iako se sada moralo priznati da je Ruiz-Mateos bio ~lan Obra. U svibwu 1986, direktor Opus Dei u [pawolskoj je uputio ultimatum Ruiz-Mateosu, prijete}i da }e ga iskqu~iti iz svojih redova ako ne povu~e optu`be protiv trojice direktora. Umjesto da se povu~e, Ruiz-Mateos je objavio petnaest fotokopija transakcija koje su se ticale Rumasinih transfera kroz Nordfinanz bank, Cirih, na ra~un River Invest u Union banci [vicarske u @enevi. Dok se javno tuìla{tvo premi{qalo {to }e u~initi, dràvni tuìteq Francisco Jimenez Lablanc je bio ~lan Opus Dei.
850
Opus Dei je samouvjereno porekao kako ima bilo kakve veze s Ruiz-Mateosovim poslovima, i poku{ao se lo{em publicitetu suprotstaviti intervjuom na osam stranica koji je za list Epoca dao Tomas Gutierez Calzada, regionalni vikar za [pawolsku. Intervju je imao naslov Neprijateqi slobode nas napadaju. Sloboda je u opusovskom rje~niku bila zamjena za rije~ crkva. Neprijateqi crkve, kako se vidjelo iz daqweg teksta, odnosilo se na Ruiz-Mateosa, jer je prijetio javnim skandalom. Shva}aju}i kako je krenuo putem bez povratka, Ruiz-Mateos se po~eo bojati za svoj ìvot. Ne samo da sam svjestan kako mi se ne{to moè desiti, iznena|en sam da se ve} nije dogodilo. Mnogo [pawolaca je umrlo misterioznom smr}u za mnogo mawe stvari, a povijest je prepuna zlo~ina izvr{enih u ime Boga, rekao je u intervjuu u lipwu 1986. Tri mjeseca prije toga Michele Sindona je umro u zatvoru u Milanu popiv{i otrov u kavi, i taj doga|aj, kao i Kalvijevo ubojstvo, bilo mu je u svjeèm sje}awu. Ku}ni pritvor mu je ukinut uskoro, nakon {to je pala prva optu`ba za prijevaru, zbog nedostatka dokaza. Do toga trenutka carstvo Rumasa je bilo likvidirano. Dràva je prodala Banco Atlantico jednoj arapskoj grupaciji po smije{noj cijeni, {to je nagnalo novine iz Barselone da utvrde kako je likvidacija Rumase ko{tala {pawolske poreske obveznike dva puta vi{e od one milijarde funti za koliko je tuìteq teretio Ruiz-Mateosa, da je dràva bila o{te}ena. Ostale optu`be su i daqe bile u toku. înilo se da bi Felipe Gonzales bio vrlo sretan da se afera oko Rumase zakopa i zaboravi. Ali Ruiz-Mateos nije dozvolio da se to dogodi. Poveo je akciju protiv vlade traè}i od{tetu od 842,000.000 funti. Najva`nije to~ke svog slu~aja prezentirao je na pres konferencijama ispred zgrada vladinih institucija, obu~en kao gusar ili Supermen. To je bio jedini na~in, rekao je, da svoj slu~aj zadrì u fokusu interesirawa javnosti. U lipwu 1989. stekao je privremeni imunitet od krivi~nog gowewa jer je izabran u Evropski parlament. Prije nego {to je proslavio svoju pobjedu, hitno je prenesen u bolnicu gdje mu je operativnim putem uklowen metar crijeva kao rezultat tromboze trbu{ne maramice. Ovaj tip tromboze, obi~no fatalan, moè nastati jedino zbog vaskularne blokade ako ste pojeli otrovnu ribu, ako vas je ugrizao otrovni pauk ili ste otrovani. Ruiz-Mateos je oti{ao na kliniku Mayo na postoperativni oporavak. Lije~nici su smatrali da je bio otrovan. Na osnovu wihovog izvje{taja, kada se vratio u Madrid, podnio je tu`bu za poku{aj ubojstva, protiv nepoznatih po~initeqa. [pawolski Ustavni sud je dobio zahtjev da se izjasni o legalnosti eksproprijacije Rumase. Sud ima jedanaest sudaca i predsjednika, ~iji glas vrijedi dvostruko. Poslije dugotrajnog razmatrawa, {est sudaca je glasalo protiv legitimnosti zakona; pet je bilo u wegovu korist. Predsjednik, Manuel Garcia-Pelayo, koji se tada bliìo osamdesetoj godini, odlu~io je, po{to ga je pozvao Felipe Gonzales, da glasa s mawinom. Dvije godine kasnije Garcia-Pelauo se povukao u Venecuelu. Prije nego {to je umro, izjavio je da je dono{ewem odluke u slu~aju Rumasa integritet Ustavnog suda bio umawen.
851
Zbog ove odluke Ruiz-Mateos se àlio Evropskom sudu pravde u Strazburu koji je podrào wegovu tvrdwu da je {pawolska vlada postupila neustavno i poslije toga mu propustila omogu}iti po{teno su|ewe. Ali sud u Strazburu je izjavio da nije kompetentan presuditi u vezi s wegovim zahtjevom za kompenzacijom. Dvanaest godina poslije eksproprijacije Rumase Ruiz-Mateos jo{ nije dobio svoj dan u sudu, dan za koji neki eksperti misle da bi trajao nekoliko godina i bio izuzetno neugodan za Opus Dei. Kada su ga upitali tko je odgovoran za wegov pad, odgovorio je: Isti oni qudi koji su organizirali dràvni udar su organizirali i eksproprijaciju Rumase. Tko su bili ti isti qudi?, upitao sam ga. Vallsijevci, odgovorio je. (isto; str. 324-327) Shema zavjere nalazi se u snimkama Karbonijevih telefonskih razgovora, dok je pratio Kalvijev put od Trsta do Londona, koji su prezentirani prilikom druge istrage u Londonu. Pribavqeni iz hotela u kojima je Karboni boravio, oni potvr|uju da je bio u svakodnevnom kotnaktu s Hilariyem Francom, rimskim odvjetnikom Wilfredom Vataloneom i glavnom vatikanskom centralom. Nema sumwe da su nare|ewa stizala iz Rima. Sqede}i prodor su napravili odvjetnici koji su zastupali obiteq Kalvi, kada su naletjeli na kriminalisti~ki slu~aj u Trstu, povodom poku{aja Silvana Vittora da proda agentu Podgora dio sadràja iz Kalvijeve nestale torbe. Pravo ime tajnog agenta je bilo Eligio Paoli, i u Trstu je radio za Guardia di Finanza, i vjerojatno SISMI. On je bio jedini, od najmawe ~etiri agenta koji su radili za razli~ite talijanske agencije, koji je znao detaqe Kalvijevog leta. Podgora je bio taj koji je saznao da je Sergio Vaccari bio angaìran kao sau~esnik u Kalvijevom ubojstvu. Do tada je Gelliju dojadilo sjediti iza re{etaka i uspio je podmititi ~uvara koji ga je prokrijum~ario iz zatvora u ko{ari s rubqem. U toku od nekoliko dana od bjega, na{ao se u @enevi gdje ga je u ku}i Ferdinanda Mora, talijanskog generalnog konzula i biv{eg ~lana P-2, ~ekala {pawolska putovnica. Na svom putu u Ju`nu Ameriku, Gelli se zadrào u Madridu, gdje se sreo i razgovarao s Gregoriom Lopezom Bravom. Poslije Kalvijeve smrti Francisco Pazienza je uvjerio Klaru da se uvijek moè obratiti za pomo} dvojici wegovih najbliìh prijateqa u Wujorku, ocu Larryju Zorzi iAlfonsu Boveu. Ova dvojica su bili partneri u pogrebnom poduze}u u Brooklynu, a Bove je posjedovao i dvije putni~ke agencije na Menhetnu. Jednom ili dva puta se javqao Karlu i raspitivao o transferu fondova sa Sicilije u Nassau. Tijekom tih razgovora Bove nije krio svoje veze s mafijom. Otac Zorza, s druge strane, morao je podnijeti ostavku kao suradnik nadbiskupa Chelija u Ujediwenim narodima, jer je uhi}en prilikom krijum~arewa ukradenih slika u Sjediwene Dràve. Prilikom privo|ewa rekao je agentu carine: Nadam se da ovo ne}e dugo trajati. Moram sluìti misu u pet sati. Zorza je sucu sve predstavio kao pogre{ku. U~inio sam to vo|en iskrenom èqom da pomognem jednoj osobi, i stra{no mi je ào ... Nau~io sam mnogo. Osu|en je na tri godine uvjetne kazne. Nedugo zatim ponovno je uhi}en, dok je poku{avao prodati ukradene ulaznice za brodvejski hit Jad852
nici u vrijednosti od 40.000 dolara, i to poduze}u iz koje su bile ukradene. Moji prijateqi mi nisu rekli cijelu pri~u o tim ulaznicama, uvjeravao je suca. Dok je sudac razmi{qao o osudi, Zorza je uhi}en tre}i put, ovog puta zbog svoje umije{anosti u uno{ewe sicilijanskog heroina u Sjediwene Dràve. Pazienza je uhi}en u Wujorku na osnovu naloga talijanskih vlasti zbog svoje umije{anosti u bankrot Banke Ambroziano. Policija ga je {~epala dok je prenosio vrlo vrijedne informacije o terorizmu i drugim stvarima ameri~kim agentima obavje{tajne slu`be. Oficir ameri~ke carine je svjedo~io u wegovu korist, tvrde}i da prije nego {to se upleo u posao s Bankom Ambroziano, Pazienza je bio jedan od vrhunskih obavje{tajnih operativaca svoje zemqe i zbog toga ga neidentificirana grupa qudi èli mrtvog. Dok je dràn u Wujorku, Pazienza je otkrio nekoliko nejverojatnih stvari koje su mogle imati veze s prijetwama wegovom ìvotu. Izjavio je da je novac Ambroziana, uba~en u poduze}a United Tradinga, bio namijewen za razne aktivnosti Vatikana. Dodao je da je tre}ina novca ukradena od raznih posrednika i me{etara. Imena Gellija, Ortolanija i Tassana Dina na{la su se u pismenoj izjavi likvidatora Banco Andino. Druga tre}ina je oti{la na u~vr{}ivawe kontrole Vatikanske banke nad samim Ambrozianom. Posqedwa tre}ina, podvukao je, iskori{tena je za tajne politi~ke ciqeve Vatikana. U svakom od ova tri slu~aja radilo se o ~etristo pedeset milijuna dolara, vi{e ili mawe. Koji su to bili ciqevi Vatikana? Spomenuo je poqski pokret Solidarnost, naravno, Irsku republikansku vojsku, kao i razne grupe i diktatorske reìme koji su se suprotstavqali {irewu marksizma i liberalne teologije u Latinskoj Americi. U reorganizaciji vatikanskih financija koji je uslijedila, pri Vatikanskoj banci je stvoren nadzorni odbor od pet ~lanova, civilnih eksperata. Wihov predsjednk je bio Angelo Caloia, predsjednik Medicredito Lombardo banke. Potrepdsjednik je bio Philipp de Weck. Preostala trojica su bili doktor Jose Angel Sanchez Asiain, biv{i direktor Banco Bilboa, Thomas Pijetzcker, direktor Deutssche banke i Thomas Macioce, ameri~ki poslovni ~ovjek. Novi izvr{ni direktor je bio Giovani Bodio, tako|er iz Mediocredito Lombardo. Galoia i Bodio su bili povezani s Giuseppeom Garofanom, svojevremeno predsjednikom Montedisona i jednim od rukovoditeqa Feruci Financiaria S.P.A, druge privatne industrijske grupe po veli~ini, poslije Fiata. Garofano, Opus Dei supernumerarij, bio je s Caloijom ~lan vatikanskog Komiteta za etiku i financije, do uhi}ewa 1993, u vezi sa {emom politi~kog podmi}ivawa u visini od devedeset ~etiri milijuna dolara, {to je zna~ajna svota koja je pro{la preko Ferruzzijevog ra~una u Vatikanskoj banci, na ime Fondacije sv. Serafina. Sancheza Asiaina je Ruiz-Mateos opisao kao jednog od Vallsijevaca. Bio je blizak s Alvarom del Portillom i prijateq iz djetiwstva Javiera Echevarrije, iako je Opus Dei porekao da je wihov ~lan.
853
Vrijeme za ure|ivawe je do{lo. Kalvi je bio mrtav, Ruiz-Mateos diskreditiran, Jaime Berti van igre, i moglo bi se re}i da je tajna ma{inerija trijumfirala. u Italiji je beskona~ni krug parnica u vezi s Ambrozianom i P-2 (pazite, nema afere IOR) i{ao svojim tokom i vjerojatno se ne}e okon~ati prije kraja tisu}qe}a. U [pawolskoj, sve je bilo mirno na pravni~kom frontu, ali je bilo problema u vrhovima Opus Homini. U istovo vrijeme zapo~ela je rekonstrukcija {pawolske bankarske industrije i pojavila se ponuda da Banco Bilbao, ~etvrta po veli~ini banka u zemqi, preuzme Banesto, najve}u banku. Zamjenik predsjednika Banesta Lopez Bravo, podràn od svog prijateqa i investicijskog partnera Ricarda Tejera Magroa, i drugog partnera, magnata ~elika Josea Maria Aristraina Noaina, uspje{no se obranio od preuzimawa. Umjesto toga, mawi Bilbao se integrirao s Banco Vizcaya i postao najve}a {pawolska komercijalna banka, pod imenom Banco Bilbao-Vizcaya, dok je Banesto pao na tre}e mejsto, ispred Banco popular Espaol. Po rije~ima profesora Sainza Morena, Lopez Bravo je prolazio kroz krizu savjesti. Poslije vi{e od trideset godina lojalnog ~lanstva, èlio je napustiti Opus Dei. Kona~no je shvatio da Opus Dei nije spiritualna organizacija ve} financijska multinacionalna, a bio je u dubokom konfliktu s Luisom Valsom, rekao je profesor. Pored toga, Lopez Bravo je znao mnoge mra~ne tajne Djela. U stvari, wegovo napu{tawe Opus Dei je po~elo poslije susreta s Liciom Gellijem u Madridu krajem kolovoza 1983, kada je ovaj kao bjegunac bio na proputovawu u Montevideo. [to mu je Gelli rekao? I koga je Gelli jo{ sreo u Madridu? I {vicarski i francuski obavje{tajni izvori su prijavili da se sreo s prijateqima iz Opus Dei. Da li je Gelli govorio o tajnama koje su se krile u Kalvijevoj nestaloj torbi? Ili o ubojstvu Sergia Vaccarija? ûdno, talijanski istra`ni organi su dobili informaciju da je visoki ~lan Opus Dei iz [pawolske boravio u Londonu u vrijeme Kalvijeve smrti. Tako|er bi bilo interesantno znati je li Lopez Bravo govorio o svojim brigama najbliìm suradnicima u to vrijeme Ricardu Tejeru i Jose Maria Aristraniu. Za Tejera se znalo kako nema nikakvih veza s Opus Dei i bio je jedan od rijetkih {pawolskih bankara koji se suprotstavqao Luisu Valsu. [to god da bili razlozi wegovog razo~arawa, 19. veqa~e 1985. Lopez Bravo je planirao i}i u Bilbao poslovno. Imao je rezervaciju u prvoj klasi za devet sati ujutro. Kasnio je u zrakoplovnu luku, nose}i samo torbu, i bio je posqedwi putnik koji se ukrcao u zrakoplov. Boing 727 je uzletio s madridske zrakoplovne luke uz petnaest minuta zaka{wewa, sa 148 putnika i ~lanova posade. Pribliàvaju}i se po lo{em vremenu zrakoplovnoj luci u Bilbaou, zrakoplov je eksplodirao u zraku i sru{io se. Svi koji su se nalazili u wemu poginuli su. Prvi izvje{taji su govorili o bombi koju je postavila ETA. Tehni~ka komisija koja je istraìvala nesre}u je otkrila da je zrakoplov skrenuo s kursa i zapeo o televizijsku antenu na brdu Oiz. U tisku je sugerirano da je pilot pio prije uzlijetawa. Pad je pripisan pogre{ci pilota. ûdna stvar,
854
komentirao je profesor Sainz Moreno, bila je ta da od svih `rtava, Lopez Bravo je bio jedini ~iji ostaci nisu prona|eni. âk ni wegov rolex, rekao je. Osam minuta poslije uzlijetawa zrakoplova iz Madrida, Ricardo Tejero je napustio svoj stan i si{ao do podzemne garaè gdje je drào automobil, direktno preko puta sjedi{a Banco popular Espaol. Kada je zastao kako bi otkqu~ao automobil, pri{la su mu dvojica qudi i pucala mu u glavu. Ubojice su neopaèno pobjegle. Policija je potvrdila da je to djelo madridske komande ETA militar. Svoj zakqu~ak su zasnivali na ~iwenici da su se ubojice predstavile portiru na ulazu u zgradu kao ~lanovi Generalne direkcije za sigurnost, pokazuju}i stare zna~ke ove slu`be. Takve zna~ke su bile na|ene me|u stvarima koje su pripadale ETA u Francuskoj i koje je zaplijenila Francuska antiteroristi~ka brigada, nekoliko tjedana prije toga. List La Vanguardia iz Barselone je bio jedini koji je povezao ova dva doga|aja. Wihov reporter koji je izvje{tavao o Tejerovom ubojstvu pre{ao je ulicu do sjedi{ta banke, nadaju}i se kako }e dobiti izjavu od predsjednika banke. Rekli su mu da je napustio prostorije banke i vratio se u svoj stan na katu iznad. Kada je napokon reporter stigao do bankara, Luis Vals mu je rekao: Svi su jako potreseni. To se moglo dogoditi i meni. Luis Vals je drào svoja dva sportska automobila u istoj garaì. Tre}i partner u baskijskom brodarskom poduhvatu, koji su postavili Lopez Bravo i Tejero, bio je Jose Maria Aristrain. On i wegova èna su bili supernumerariji Opus Dei. Za Aristraina se pri~alo da je bio izba~en iz Djela jer je napustio ènu i uzeo glamuroznu Awu Lopez, ènu vode}eg francuskog kompozitora opereta, za qubavnicu. Aristrian je nadìvio svoja dva prijateqa za ne{to vi{e od godinu dana. On i Awa Lopez su proveli svoj posqedwi vikend u svibwu 1986. na Monte Karlo Grand priju. Iznajmio je helikoper kako bi ga prebacio natrag u Kan u zrakoplovnu luku, gdje ga je ~ekao wegov privatni zrakoplov. Helikopter, model squirel sa ~etiri sjedi{ta, uzletio je, napravio krug nad Cap dAntibes i nadomak Croissete naglo pao i eksplodirao pri udaru u vodu. Nije bilo preìvjelih. Odmah je zapo~eta istraga. O~evici su izjavili da im se u~inilo kako je otkazao zadwi motor, {to je dovelo do pada helikoptera u more. Na helikopteru tipa squirel najosjetqiviji dio je upravo zadwi motor. Neki reporteri su iznijeli pretpostavku da je odgovorna ETA. [est tjedana prije nesre}e u Kanu crna torba Roberta Kalvija se misteriozno pojavila u televizijskom studiju u Milanu. Ova medijska caka je bila marqiv poku{aj Flavija Karbonija da sebe u javnosti prikaè kao braniteqa interesa Vatikana. Karbonijeva vrsta za{tite ko{tala je novca, mnogo novca. Naravno da je imao platiti i velike ra~une za pravne usluge. Poslije uhi}ewa u Luganu, Karboni je izru~en Italiji krajem listopada 1982. i preba~en je u zatvor u Parmi dok se istraè optu`be protiv wega. Ostao je pod preventivnim pritvorom u Parmi do kolovoza 1984, kada su ga prebacili u ku}ni pritvor u gradu. Iznajmio je apartman u hotelu Maria Luigija, i odmah se bacio na posao.
855
U svibwu 1984, Karbonijev odvjetnik u Rimu, Luigi DAgostino, postavio je temeq kontaktiraju}i poqskog jezuita koji je radio za Vatikan. DAgostino je zamolio oca Casimira Przydateka da posjeti Karbonija u zatvoru iz pastorskih razloga. DAgostino je imao odli~ne veze u Vatikanu jer je odavno pomogao Karboniju da se sretne s kardinalom Palazzinijem i monsiworom Hilariyem Francom. Interesantno je, da umjesto da novu misiju povjeri Hilariyu Francu, Karboni bira poqskog sve}enika koji je jedva govorio talijanski. Karboni je rekao ocu Kazimiru da mu nije potreban ispovjednik ve} èli da netko prenese poruku crkvenoj hijerarhiji da ima va`ne dokumente koje èli prodati. Karboni to ba{ nije rekao tim rije~ima, ali je smisao bio taj. Karboni je predloìo sebe za braniteqa crkve. Rekao je da èli zapo~eti me|unarodnu pres kampawu koja }e oprati ime Vatikana od afere Ambroziano, jer zna gdje su sakriveni Kalvijevi dokumenti. Uvjeravao me je da }e dokumenti dokazati nevinost Vatikana i da on moè ugovoriti wihovu kupovinu, rekao je poqski sve}enik. (isto; str. 329-335)
24. La`ni biskup i kriminalac Hnilica, za Vatikan otkupqivao kompromituju}e dokumente iz afere Kalvi
Ovde se ponovo sre}emo sa la`nim biskupom Pavelom Hnilicom o kojem smo govorili u poglavqu Demonske obmane Vatikana. Isti taj la`ni biskup, za koga je policija dokazala da se bavi krijum~arskim poslovima po Evropi, Aziji, SAD, ta~nije {vercom oru`ja, droge, lekova, dece za snabdevawe pedofila, pornografa i makroa, vrlo je blizak sa vrhom Svete stolice i za wu je obavqao zata{kavawe informacija koje bi mogle da je dovedu u vezu sa ubistvom Kalvija. Vrativ{i se u Rim, otac Kazimir je razgovarao s biskupom Pavelom Hnilicom koji je bio wegov ispovjednik i prava meta Karbonijeve strategije. Hnilicu su opisivali kao papina najblièg savjetnika za poslove crkve u Isto~noj Evropi. Rodom iz Trnave, u srcu katoli~ke Slova~ke, zare|en je kao jezuit u tajnosti 1950, u vrijeme kada su sve vlasti êhoslova~ke aktivno progonile sve}enike kao izdajnike. Pavao VI ga je u tajnosti podigao u rang biskupa nepostoje}e biskupije Rusado (smje{tene u Mauritaniji Caesariensis, dana{wi Alìr). U Rim je pre{ao u vrijeme najè{}eg perioda hladnog rata, i postavqen na ~elo organizacije Pro Fratribus, koja je krijum~arila pomo} i biblije u zemqe iza èqezne zavjese i pomagala katoli~kim izbjeglicama. Hnilica je poslao oca Virgilija Rotondija, za kojega se tako|er pri~alo da ima pristup papi, u Parmu da upozna Karbonija. U sqede}a dva mjeseca Karboni i Rotondi su koncipirali me|unarodnu kampawu, zami{qenu da privu~e simpatije Vatikanu, baziranu na izabranim dokumentima iz Kalvijeve torbe. Nazvana je Operacija S.C.I.V. po talijanskim inicijalima za vatikansku dràvu. Karboni je traìo gotovo dvadeset milijuna funti za ovu operaciju. Rekao je da novcem treba kupiti Kalvijeve dokumente, kao i podmititi politi~are, novinare, izdava~e i sudove. Traìo je i {est milijuna funti unaprijed kako bi pokrio pretkampawske tro{kove i honorare. Rotondi je wegov prijedlog odnio Hnilici koji je konzultirao svoje pretpostavqene.
856
Biskup Rusada je imao prvi kontakt s Karbonijem u studenom 1984, po{to su uvjeti wegovog ku}nog pritvora promijeweni, tako da mu je dozvoqeno da se vrati u svoju vilu u Rimu. Hnilica tvrdi da je od pretpostavqenih dobio dozvolu da nastavi razgovore s Karbonijem. Kao znak dobrih namjera, Karboni je biskupu predao tri pisma upu}ena Kalviju 1980. od Luigija Cavalla, ucjewiva~a iz Torina, od kojih su dva bila originalna. Rekao je Hnilici da zna gdje su drugi dokumenti ali kako bi ih dobio, potreban mu je novac. Dok su Cavallova pisma predstavqala Kalvija u lo{em svjetlu, ona nisu bila materijal koji je dokazivao nevinost Vatikana u aferi Ambroziano. Sqede}i sastanak je ugovoren za po~etak sije~wa 1985. s ocem Rotondijem. Za ovaj razgovor Karboni je pribavio kopije dva pisma koja je napisao Kalvi, jedno od 30. svibwa 1982. upu}eno kardinalu Palazziniju, drugo od 6. lipwa 1982. za monsiwora Hilariya Franca, kao i ne{to skra}eni dokument koji po~iwe rije~ima: Monsiwor Mar~inkus me je prekorio... Za ova tri dokumenta, otac Rotondi je dao Karboniju ~ek na 190.000 funti. Da lak{e osigura Hnilici zakonit dogovor, Karboni se uorta~io sa ~ovjekom iz svijeta podzemqa, po imenu Giulio Lena. Karboni je rekao Hnilici da je Lena uloìo novac da otkupi dio Kalvijevih dokumenata. Lena je bio jedan od rimskih dilera droge. Ali biskup Rusada ovo nije znao. Naprotiv, ocijenio je Lenu kao {armantnog i kulturnog. Kako bi dobio postotak od posla, Lena je uloìo u Karbonijevu kombinaciju 600.000 funti. Ovo je bilo te{ko optere}ewe za Lenu, ~ija je financijska situacija bila daleko od ruì~aste. U svibwu 1985, Lena je dao Hnilici nedatirano pismo koje je potpisao Kalvi, s kojega su bili ukloweni i adresa i ime primateqa, ali o~igledno namijeweno osobi za koju je vjerovao da moè, kao Beelzebub, princ doweg svijeta, istjerati demone. U wemu je kritizirao Gellija i Ortolanija, nazivaju}i ih agentima vraga. Rekao je kako je bio uvjeren da }e kolaps Ambroziana prouzro~iti kolaps Vatikana, dodaju}i: Po{to sam napu{ten i izdan od onih koje sam smatrao mojim najpouzdanijim saveznicima, ne mogu a da se ne sjetim operacija koje sam izveo u korist predstavnika sv. Petra... Osigurao sam financirawe {irom Latinske Amerike za kupovinu ratnih brodova i druge vojne opreme kako bi se suzbile aktivnosti dobro organiziranih komunisti~kih snaga. Zahvaquju}i ovim operacijama, crkva danas ima nov autoritet u zemqama kao {to su Argentina, Kolumbija, Peru i Nikaragva... Pismo je zavr{io rije~ima... Umoran sam, zaista umoran, previ{e umoran... Okviri mog dugotrajnog strpqewa su odavno zaobi|eni... Insistiram na tome da sve transakcije koje se ti~u politi~ke i ekonomske ekspanzije crkve moraju biti nadokna|ene; mora mi se vratiti milijardu dolara koju sam osigurao na ekspresni zahtjev Vatikana u korist Solidarnosti; mora mi se vratiti novac iskori{ten da se organiziraju financijski centri i politi~ka mo} u pet ju`noameri~kih zemaqa, u ukupnom iznosu od 175 milijuna dolara; da ostanem, pod uvjetima koji se trebaju dogovoriti, na mjestu financijskog konzultan857
ta zbog mog djelovawa kao posrednika u mnogim isto~noevropskim i latinoameri~kim zemqama; moj du{evni mir mora mi se vratiti...; neka me Kazaroli, Silvestrini, Mar~inkus i Mennini ostave na miru! Sam }u se posvetiti mojim drugim obavezama!!! Po{to je primio ovaj dokument, Hnilica je dao Karboniju dva ~eka Vatikanske banke na ukupno 61.000 funti. U me|uvremenu, Lenina financijska pozicija je izazivala brigu pa je Karboni predloìo da se Andreoti zamoli za zajam. Jo{ ranije je Karboni prodiskutirao mogu}nost sa svojim bratom Andreom da se neki dokumenti iz Kalvijeve torbe ponude direktno Palazziniju i tako|er, preko senatora Claudija Vitalonea, Andreotiju. Leni je re~eno da je pismo o wemu uru~eno Andreotiju preko sestre Sandre Mennini, k}erke direktora Vatikanske banke dr Luigija Menninija. Ona je ovo kasnije porekla. Bilo kako bilo, u roku od nekoliko dana po{to je pismo napisano, Lena je dobio ~etveromjese~ni kredit na ~etiristo milijuna lira (168.000 funti) od Roma Savings Bank. Kako bi pokrio zajam, Hnilica mu je 15. studenog 1985. dao dva blanko ~eka, potpisana, s instrukcijama da ih zadrì dok mu se ne kaè na koju svotu mogu biti napla}ena. Nekoliko tjedana kasnije Lena je obavije{ten da ih moè popuniti na {esto milijuna lira svaki (252.000 funti) i naplatiti ih u razmaku od dvadeset dana. Lenina radost je bila kratkotrajna, jer su oba ~eka bila odbijena. Kada je to ~uo, biskup od Rusada je bio van sebe. Uvjeravao je Karbonija da ~ekovi imaju pokri}e i da ih Vatikanska banka blokira iz politi~kih razloga. Karboni je prihvatio ovo obja{wewe, ali je zahtijevao da Hnilica zamijeni ~ekove, {to je biskup u~inio, daju}i krajem oùjka 1986. novih dvanaest ~ekova koji su glasili na razli~ite banke, ukupno na 458.000 funti. Kada je kasnije ispitivan, Hnilica je rekao kako mu je Karboni tvrdio da }e ~uvena Kalvijeva torba koju mi je pokazao, biti pokazana javnosti na televiziji u emisiji Spot. Karboni mi je rekao da }e poslije emitirawa morati torbu predati sudu u Milanu. Spot je emisija politi~kog karaktera i vodio ju je politi~ki komentator Enzo Biagi. Sa zamijewenim ~ekovima Pro Fratribusa u rukama Karboni je uvjeravao Hnilicu da }e emisija Spot, u koju je pozvan, biti trijumf za Vatikan, jer }e dokazati da Vatikan nema razloga bojati se duha Roberta Kalvija. Pred kamere Enzo Biagi je doveo neofa{isti~kog senatora Giorgia Pisana i predstavio ga gledateqima kao osobu koja je otkrila torbu. Pisano, koji je napisao kwigu pod naslovom Kalvijevo ubojstvo, ispri~ao je kako je torbu kupio za dvadeset tisu}a funti prilikom pono}nog susreta sa dvije nepoznate osobe.Razlog wegove zainteresiranosti, naglasio je, bio je taj {to je èlio da ovaj kqu~ni dokaz preda u ruke vlastima. U emisiji su u~estvovali i Karboni i Silvano Vittor da posvjedo~e kako je to ista torba koja je bila u Kalvijevom posjedu u Londonu. Drào ju je kao {to se davqenik drì pojasa za spa{avawe, delikatno se prisjetio Karboni. Ono {to je Kalvijev voza~ u Rimu opisao kao punu, teù nego obi~nu torbu, pred kamerama je bilo prili~no spqo{teno. Kada je otvorena, na858
vodno prvi put od nestanka, kamere su zumirale kako bi otkrile wen sadràj. Kao {to se moglo predvidjeti, u woj nije bilo biqe`nice, agende, adresara, ni sve`wa kqu~eva od sefova. Sadràla je Kalvijevu voza~ku dozvolu, nikaragvansku putovnicu na wegovo ime i kqu~eve Kalvijevog stana u Milanu i wegove ku}e u Drezzu. Tako|er je sadràla osam dokumenata, ne ba{ jak arsenal koji bi Bo`ji bankar mogao upotrebiti protiv Belzebubovih demona. Dokumenti su bili sqede}i: 1. Pismo Kalvija kardinalu Palazziniju od 30. svibwa 1982. 2. Pismo Kalvija monsiworu Hilariyu Francu od 6. lipwa 1982. 3. Karbonijevo pismo Kalviju od 6. lipwa 1982. 4. Nedatirana biqe{ka: Monsiwor Mar~inkus me je prekorio... 5. Nedatirani memorandum koji poti~e: Rc: Razgovor s Robertom Kalvijem, bankarom Ambroziana i pera~em prqavog novca... 6. Pismo Luigija Cavalla upu}eno Kalviju, 9. srpwa 1980, Kao {to moè{ zamisliti... 7. Pismo Luigija Cavalla upu}eno Kalviju, Me|u plemenima Ugande... 8. Pismo Luigija Cavalla upu}eno Kalviju, Prije nekoliko dana sam proveo vikend na moru... Zavirivawe dràvne televizije u torbu mrtvog ~ovjeka zbog materijalne koristi i prestià televizijskih promotora, s dvojicom glavnih konspiratora u bankarevom nestanku u studiju, bio je vrhunac lo{eg ukusa. Mada je to bio Dan luda, 1. travaw 1986. Javnost, naravno, nije bila upoznata s dogovorom izme|u Karbonija i biskupa od Rusada. Dvije godine kasnije sve je izbilo na vidjelo kada su se talijanski policajci silom popeli na jahtu pod {pawolskom zastavom. Na jahti su prona{li 1.800 kilograma libanskog ha{i{a. Primateq robe je bio Giulio Lena. Na ~elu istrage je bio rimski istra`ni sudac dr Mario Almerighi, koji je dobio sudski nalog da pretrese Lenine vile u Rimu. Almerighi ne samo da je na{ao dokaze o va`nom lancu krijum~arewa droge i falsificirawu banknota Centralnoafri~ke Republike, ve} je otkrio i Lenine poslove s biskupom Rusada. Ovo je natjeralo istra`ni sud da naredi pretres ureda Pro Fratribusa. Hnilica je u po~etku sve poricao, ali dokazi su bili vi{e nego uvjerqivi. Na|eni dokumenti su pokazali da je Hnilica radio sa znawem najvi{ih vatikanskih vlasti, iako je financijska pomo} bila uskra}ena usred posla, pa se Hnilica morao okrenuti zelena{ima iz podzemqa kako bi skupio novac koji je Karboni zahtijevao. Me|u zaplijewenim dokazima u Pro Fratribusu je bio SISMI-jev dosije o Flaviju Karboniju, dvanaest Kalvijevih dokumenata, pismo Hnilice za dràvnog tajnika kardinala Kasarolija, u kojem obja{wava svoje pregovore s Karbonijem, i unov~eni ~ekovi na ukupno 1,500.000 funti. (isto; str. 329-340)
25. Papa Vojtila sve znao i zata{kavao uz pomo} podzemqa

Ali najoptuùju}iji dokaz je bio odgovor kardinala Kasarolija Hnilici u kojem dràvni tajnik Vatikana otkriva da je obavijestio papu o razvoju situacije. Kasaroli u pismu kaè:
859
Uvaèna Ekselencijo, Primio sam i pro~itao s velikom pa`wom va{e pismo od 25. kolovoza koje se ti~e va{ih napora oko problema IOR-a (Vatikanske banke). Cijene}i zna~aj i teìnu situacije koju ste iznijeli, mislim da je va`no obavijestiti Svetog oca prije nego {to vam odgovorim. U wegovo ime mogu vam prenijeti veliku bol i zaokupqenost onim {to smo saznali iz va{eg pisma. Ni Sveti otac ni Sveta stolica nisu bili obavije{teni o aktivnostima s kojima ste nas ukratko upoznali. Neophodno je prvo re}i, kako bi se izbjegli svi nesporazumi, kako su va{i poduhvati poduzeti bez ikakvog nare|ewa, ovla{tewa ili odobrewa od Svete stolice. Pored toga, ne moè se pore}i da je ekonomska situacija u koju je Sveta stolica, ozbiqno u deficitu, upala, i u~inila jako te{kom, u svakom slu~aju, mogu}nost da ispuni zahtjev koji je va{a ekselencija formulirala, i da tako oslobodi Svetu stolicu i vas osobno, tereta ogromne zaduènosti koji ste nam otkrili. Uzimaju}i u obzir ciqeve i modalitete va{ih napora da nas u potpunosti upoznate s ovim dugovawima, potrebno je, naravno, procijeniti zakonske konzekvence koje va{a intervencija, bazirana na najboqim namjerama, moè o~ekivati. Ovim pismom koristim se okolnostima da potvrdim veliko po{tovawe s kojim vas zastupamo pred na{im Gospodom. Bilo je to vrlo ~udno pismo, da ga napi{e dràvni tajnik. Poku{alo je distancirati Svetu stolicu od Hnilicinih pothvata. Nismo imali pojma... Je li ovo zauzimawe la`nog stava imalo za ciq za{titu zbog zabrinutosti dràvnog tajnika oko zakonskih posledica Hnilicine aktivnosti? Taj se zakqu~ak moè izvesti zbog toga {to je prvi Rotondijev ~ek na 190.000 funti do{ao direktno iz vatikanskih blagajni. Ali ono {to vi{e iznena|uje je da pismo ne sadrì nikakvo nare|ewe da se odustane, ve} da se nastavi s velikom oprezno{}u, bez direktnog mije{awa Svete stolice, i sa svim drugim resursima koje Hnilica osobno moè prona}i, a sve to uz veliko po{tovawe dva najvi{a autoriteta katoli~ke crkve. Kazarolijevo pismo je stoga ovla{tewe Hnilici za nastavak, ali nastavak vlastitog rizika i opasnosti. Kazorilijevo pismo otvara brojna pitawa: 1. Po{tovawe pape i dràvnog tajnika za rezultate koje je Hnilica ve} ostvario name}e pitawe koje dokumente je biskup Rusada ve} pribavio od Karbonija. Almeridi je bio prili~no siguran da je za 1,500.000 funti koje su Vatikan i Pro Fratribus platili, Karboni dao mnogo vi{e nego {to je Hnilica bio spreman priznati. Hnilica nije rekao svu istinu, rekao je Alemeridi privatno. 2. [to se dogodilo s dokumentima United Tradinga? Tajno kwigovodstvo koje je Kalvi vodio za grupaciju United Tradinga je bila prva crta wegove obrane. Bankar je jasno istakao da se samo s ovim dokumentima moè obraniti od Mar~inkusovih optu`bi da je prekr{io povjerewe Vatikanske banke. Aùrno kwigovodstvo United Tradinga je postojalo. Karlo Kalvi je vidio svog oca da radi na wemu. U svom svjedo~ewu, Karlo Kalvi je rekao: Sje}am se da sam u oùjku 1982. vidio mog oca u Drezzu da radi na verziji ovih ra~una za 1982....
860
Ove tablice nikada nisu prona|ene, ni u ku}i u Drezzu, ni u stanu u Milanu, ili bilo gdje drugdje. Moj otac je uvijek sa sobom nosio ove obra~une. Moèmo pretpostaviti da su bili u wegovoj torbi u vrijeme wegovog posqedweg putovawa u Londonu... U stvari, sje}am se da sam vidio svog oca kako ove tablice stavqa u torbu... 3. [to su bili razlozi da Vatikanska banka sabotira inicijativu Hnilice? Je li to bilo zbog toga {to je direktorat Vatikanske banke sklopio separatni dogovor s Karbonijem kako bi se do~epao nestalih kwigovodstvenih dokumenata koje je èlio? Nestanak ovih dokumenata sugerira da je Vatikanska banka, do tada ve} pod kontrolom Opus Dei, ako moèmo vjerovati Kalvijevim posqedwim rije~ima, zaista postigla separatni dogovor. 4. Moralne implikacije umije{anosti Vatikana u ove makinacije su bile uznemiruju}e. Je li Sveta stolica morala kriti tako stra{ne stvari da je bilo potrebno da se osloni na Karbonijeve usluge? U Kalvijevom pismu papi, od 5. lipwa 1982, spomiwe se bankareva uloga u financirawu kupovine naoruàwa za diktatorske reìme Latinske Amerike, osigurawe financijske pomo}i za Solidarnost, i financirawe drugih disidentskih grupa u Isto~noj Evropi. Kalvi ovo ne bi izrekao da nije u ruci drào dokumentaciju. [to se dogodilo s ovim dokumentima? 5. Ostavqaju}i Hnilicu na vjetrometini, je li dràvni tajnik shvatio da gura biskupa Rusada u poslove sa zelena{ima podzemqa? Dok je Karboni nastavqao prijetiti, 17. oùjka 1987, Pro Fratribus je ovlastio Vittorea Pascuccja da uzme {estomjese~ni kredit na deset milijuna dolara. Pro Fratribus je primio avans od 1,260.000 funti od Pascuccija s lihvarskom kamatom. Pascucci je opisao u tajnom izvje{taju Financijske policije kao dominus iza Eurotrust Bank Limited of Crocus Hilla, glavnog grada oto~ne dràve Anguilla, na Malim Antilima. Iako nije licenciran za poslovawe u inozemstvu, Eurotrust bank je imao podru`nicu u Rimu pod imenom Eurotrust S.P.A. Eurotrust bank je bio pod istragom zbog sumwe u prawe novca od narkodilera za mafiju (...) @ele}i dobiti neke od ovih odgovora, Almeridi je pozvao na razgovor monsiwora Hilariya Franca. Otkrio je kako je Frankovo pravo (krsno) ime bilo Ilario Carmine Franco, da nije ro|en u Wujorku ve} u Kalabriji. Ispitivao je Franka 45 minuta prije nego {to je odustao. Ustanovio je da niì slu`benik prvog razreda (Stupaw 2) Rimske kurije izmi~e i ne govori istinu. [tovi{e, Opus Dei u Rimu je izdao slu`benu izjavu ponavqaju}i da Prelatura apsolutno nema nikakve veze s aferom Kalvi i da Hilary Franco nije nikada imao bilo kakvih kontakata s Opus Dei, niti s bilo kojim wenim ~lanom. Ovo djeluje nevjerojatno, ako ne iz drugog razloga, a ono zato {to je Franko bio u {tabu Kongergacije sve}enstva, kojem je Alvaro del Portillo bio savjetnik, a iz Opus Dei je Alberto Cozme do Amaral, biskup Leire, bio ~lan direktorata. Izjava je tako|er iznosila stari argument da je don Mario Lantini, regionalni vikar Italije, pozvao Kalvijevu udovicu pismom da opravda, sa svim detaqima, osnovu na kojoj je zasnivala svoje optu`be da je wen mu` sura|ivao s Opus Dei. Jo{ nije primio odgovor.
861
Izgleda da je Karboni koristio sadràj Kalvijeve torbe kako mu je odgovaralo, ukloniv{i gomilu dokumenata dok je ostavio one za koje je mislio da }e pomo}i wegovim planovima i ume}u}i druge koji originalno nisu bili tu. Te{ko je, na primjer, razumjeti za{to bi Kalvi sa sobom nosio na put dokumente koji su bili u vezi s navodnom izdajom Sindone. Niti za{to bi sa sobom nosio dokument Razgovor s Robertom Kalvijem, bankarom Ambroziana i pera~em prqavog novca. Prisustvo takvih dokumenata u torbi prikazanoj na televiziji logi~no odgovara potrebama Karbonija i onih kojima je to svrsishodno da odrè stav kako je Kalvi bio ~ovjek bez morala i kredibiliteta, ~ovjek koji kada kaè Opus Dei je konrolirao Vatikansku banku, nije onaj kojem se moè vjerovati. Trebalo je uprqati lik Kalvija ... i predstaviti ga kao prevaranta broj jedan u pqa~ki Vatikanske banke, zakqu~io je Almerighi. Almerighi je preporu~io da Karboniju, Leni i Hnilici bude su|eno po ~lanku 648 krivi~nog zakona. ^lanak 648 odnosi se na relativno mala djela prometa ukradenih stari, s maksimalnom kaznom do pet godina zatvora. Nije bilo mnogo, ali ipak dovoqno za po~etak. U oùjku 1993. sva trojica su progla{ena krivima, ali je kasnije presuda odba~ena zbog pogre{ne pravne procedure. (isto; str. 340-344) Hnilica ostaje vatikanski ~ovek zaduèn za novac i ne ustru~ava se da od bogatih rimokatolika traì izda{ne donacije. Oni koji odbiju, kao Filip Kronzer, bogati biznismen iz Silikonske doline, od svog bogatstva se odvajaju na druge na~ine. Kronzerova èna se razvela od wega po{to je pala pod Hnilicin uticaj; Kronzerove brojne nekretnine i investicije u Kaliforniji su po sudskom nalogu podeqene i prona{le su svoj put do ra~una Pro Fratribusa u IOR-u. (Guyatt; Masters of persuasion; prev. SRS; str. 64)
26. Opus Dei opasna organizacija bez morala

Opus Dei je siroma{na obiteq s mnogo djece. Svakom tko ima neke onose s Prelaturom, ova tema se ponavqa u~estalo{}u kojom redovnici recitiraju svoje molitve. Opus Dei nema novca. Odbija objaviti izvje{taje o svojim financijama, iako se svaka tri mjeseca priprema jedan za glavnog prelata i wegov uì krug. Opus Dei je bio u takvoj oskudici s novcem 1992, da je sve one koji su pozvani prisustvovati beatifikaciji Escrive de Balagera zamolio za prilog, pored putnih tro{kova, od 3.000 dolara, kako bi se pokrili tro{kovi ceremonije (...) âk i kada bi se uzeo najmawe procijeweni broj nazo~nih hodo~asnika koji su prisustvovali ~inu beatifikacije, i brza kalkulacija po 3.000 dolara po glavi, pretpostavqa se da je Opus Dei uzeo minimum ~etiristo pedeset milijuna dolara za spektakl, kojemu je bio nazo~an i papa. Ovo je bio blistav primjer specijalne kombinacije Opus Dei koja spaja etos kapitaliste i tradicionalnu religiju, koja je uspje{no razvijena kako bi se suprotstavila Teologiji slobode. Kombinacija bi se mogla nazvati Teologija vre}a za novac. Ona nudi jaku potvrdu da Opus Dei nije iskqu~ivo zainteresiran za spa{avawe du{a ve} i za visoke financije.
862
Opus Dei je odraz svog modus operandi, koji nalazi Prelaturi neophodne resurse koji osiguravaju wenu ekspanziju (...) Opus Dei mawe djeluje kao pokretna dijeceza, a vi{e kao kompaktna, ~vrsta merkantilna dràva, s vlastitim tijelima, vawskom politikom, ministarstvom financija i dràvnom religijom, ~ak i vlastitim teritorijima dijecezama koje su joj povjerene na starawe. Sve ovo bi moglo zvu~ati i besmisleno da nije ~iwenice da ~lanovi Opus Dei nisu optuìvani za prijevaru, proizvodwu sofisticiranih sustava naoruàwa, umije{anosti u dràvne udare, druèwe s varalicama i suradwu u vojnim antiteroristi~kim operacijama. Opus Dei je opasan jer ni{ta ne otkriva, jer je konfrontiraju}i i zato {to je to asocijacija u kojoj je veliki postotak vatrenih prista{a. Numerariji u Opus Dei, unutarwi krug, vjeruju da su moralno ispravni, doktrinarno nepobjedivi i da su ~uvari kr{}anske savjesti. Josemara Escriva de Balaguer je obe}ao ~lanovima Opus Dei spas ako budu slijedili wegove norme i odredbe. Cronica, interna publikacija, koja nije dostupna obi~nim supernumerarijima, citira iz Ecclesiasticusa (Apokrifa 44:20-21), pripisuju}i blaènom Josemarji ovaj odlomak: Kada je ku{an, bio je odan. Zbog toga Bog mu je dao obe}awe da }e u wegovim potomcima narod biti blagoslovqen... Odlomak se, naravno, odnosi na Avrama, ali Cronica se ne srami interpretirati biblijske tekstove kao da su to proro~anstva koja se odnose na sudbinu Opus Dei. Nove ~lanove u~e da je Opus Dei savr{en Bo`ji instrument, bezgrje{an i nepogrje{iv i da su pozvani izr{iti Bo`ji plan i za{tititi crkvu (...) Opus Dei je pokret koji se uzdiè; wegovi ~lanovi su Kristovi vojnici i sve {to rade je u O~evu slavu. Zato je za Oca sve dozvoqeno. John Roch je ispri~ao da je na Sveu~ili{tu Navara 1972. slu{ao od numerarija Opus Dei o skandalu Matesa, u kojem je sto osamdeset milijuna dolara o~igledno isparilo bez traga u me|unarodnom monetarnom sustavu, {to je bilo remek-djelo financijske disimilacije. Roch kaè: ^lanovi nisu vidjeli ni{ta lo{e u zlouporabi ovog novca. Misle da je to bilo pametno izvedeno. Opus Dei ima vrlo malo dru{tvenog ili poslovnog morala. Opus Dei se ne libi kidnapirawa ~lanova (Raimundo Panikkar), izolacije (Maria del Carmen Tapia, Gregorio Ortega Prado), prijetwi sve}enicima za koje sumwa da su im aktivnosti vi{e politi~ke nego pastoralne (Giuliano Ferrari), kori ~lanove koji se ne drè propisane crte ili ih podsti~e na la` (Jos Mara Ruiz-Mateos) i la`no predstavqa roditeqima mladih ~lanova o pravim ciqevima Djela (Elizabeth Demichel). Za{to bi, onda, bili ograni~eni u kori{tewu bilo kojeg oblika pilleria? Urednik Katoli~ke me|unarodne novinske agencije kaè da je dobio informaciju s visokog mjesta, od biskupa Pijerra Mamija, da su sve}enici Opus Dei zakucali na sva episkopska vrata traè}i pisma podr{ke u korist beatifikacije Eskrive de Balagera i jasno stavili do znawa da }e pozitivni odziv izazvati podr{ku Opus Dei, u vidu ~eka, za vrijedne projekte u dijecezi po izboru lokalnog biskupa. Jedna tre}ina svjetskih episkopija nije oklijevala napisati takvo pismo.
863
Opus Dei je siroma{na obiteq s mnogo djece. A opet je investirano 300.000 dolara da se pokriju tro{kovi beatifikacije, {to je ocijeweno kao jeftino. Jesu li u cijenu ukqu~eni prilozi u dobrotvorne svrhe onih biskupa koji su podràli podizawe Eskrive de Balagera na oltare? Jesu li tu tako|er ukqu~eni tro{kovi medicinske procjene koji su potvrdili ~udesno izqe~ewe sestre Concepcion Rubino? (isto; str. 345-348) [efovi podzemqa i neki prelati crkve, iako vo|eni razli~itim ideologijama, ~esto su se preplitali u zoni sumraka gdje kr{}anski moral i etika sile ~esto bivaju zamagqeni. Ve} smo se upoznali sa slu~ajem nadbiskupa Chelija, supredsjednika savjeta papinskog doma}instva, ~iji asistent u UN je bio umije{an u aferu Pizza Connection, a pored toga je prao i novac, dok je sam Cheli imao veze sa slu`benicima tajne slu`be. U stvari, Kalvijev slu~aj je dobar primjer ovog preplitawa vlasti, sve}enstva i organiziranog kriminala. Visoki slu`benici Vatikana, danas je poznato, bili su informirani o zavjeri protiv Kalvija, a ipak su nastavili sura|ivati s tipovima kao {to je Flavio Karboni. Teologija organiziranog kriminala je bilo jedino u ~emu se obu~avao Francesco Marino Mannonia. Sakramente Crne ruke je znao dobro. Znao je pone{to i o kemiji, jer je bio dobar u destilirawu opijumske baze u heroin. Bio je jedan od qudi uhi}enih u prvoj aferi Pizza Connection u Wujorku 1985. Rije~ je o organizaciji mafije koja je prodavala sicilijanski heroin kroz lanac prodavaonica pice u Americi. Radije nego da provede ostatak ìvota u zatvoru, Mannonia je dràvi ponudio svoje informacije. U srpwu 1991. pet talijanskih istra`nih sudaca je odletjelo u Wujork kako bi ~uli {to im ima re}i. Prema Mannoni, ministru financija mafije, Pippo Calu re~eno je da je Kalvi postao nepouzdan. Calo je odràvao vezu izme|u mafije i Camore, i poznavao se s Karbonijem i Gellijem. Od toga trenutka zavjera je srasla oko ove trojice qudi. Gelli je bio mozak; Karboni koordinator; Calo je osigurao mi{i}e. Iz strate{kih razloga, Calo je znao da je London sigurniji od Italije za ono {to je imao na umu. Naredio je Francescu Di Carlu da izvr{i ovaj zadatak. Svojim susjedima u Wokingu, pokrajina Surrey, Frank di Carlo je bio znan kao ugla|en poslovan ~ovjek koji je svakoga dana i{ao na posao u London gdje je imao mali hotel, putni~ku agenciju i mjewa~nicu novca u Kongs Crossu. Na Siciliji je bio poznat kao Mesar iz Altofontea. I carini Wenog kraqevskog veli~anstva je bio poznat iz Operacije Odanost, koja je u svibwu 1985. rezultirala zapqenom 60 kila ~istog heroina na dokovima Sauthamptona. U oùjku 1987. Di Carlo je osu|en na dvadeset pet godina zatvora. Tijekom su|ewa, na galeriji u publici sjedio je Pipo Belinghieri, Di Carlov ~ovjek i osumwi~enik u ubojstvu Sergia Vaccara. Poslije Mannoinih otkri}a glavni detektiv White iz londonske policije posjetio je Di Carla u zatvoru. Di Carlo je izjavio da ima èqezni alibi za no} kada je Kalvi ubijen ali da }e re}i sve {to zna o bankarevoj smrti ako bude preba~en u neki talijanski zatvor. Zahtjev je proslije|en slu`benim kanalima, ali talijanske vlasti nisu bile zainteresirane.
864
Kao rezultat Mannoine pri~e Karlo Kalvi i wegova majka su odlu~ili angaìrati me|unarodno detektivsko poduze}e radi daqwe istrage. U Wujorku, Karlo se upoznao s izvr{nim direktorom poduze}a Kroll Associates Incorporated, koji sebe opisuje kao poduze}e za istraìvawe i konzalting s vi{e od dvjesto zaposlenih i devet sjedi{ta {irom svijeta. Kroll je traìo depozit od milijun dolara. Rekao je Kalviju: Imamo malu vojsku dou{nika koji {e}u ulicama Londona i koji bi radili za vas. Kalvi je zatreptao, ali izvadio svoju ~ekovnu kwiìcu. Kroll je istragu dodijelio Jeffriju M. Katzu, biv{em obave{tajnom ~asniku ameri~kog zrakoplovstva. (isto; str. 350-351)
27. Opus Dei krijum~ario oru`je u Hrvatsku preko Silvana Vitora

Kac je odredio i tim istraìva~a za ovaj projekat, i poslije deset godina od zlo~ina, otkrili su da su dokazi koje je imala policija nestali ili bili namijeweni dovo|ewu u zabludu. Kac je pretpostavio da je slaba karika u slu~aju Kalvi bio Silvano Vittor. Krollovi istraìva~i su otkrili da je Vitor umije{an u krijum~arewe oru`ja u Hrvatsku, zemqu na rubu duhovne zavjese i jedan od najnovijih centara aktivnosti Opus Dei. Kac je tako|er otkrio u dosjeima Kalvijevih odvjetnika kopiju listi}a za registraciju gostiju koji je vjerojatno popunio Hans Albert Kunc kada je stigao u Holiday Inn na ciri{koj zrakoplovnoj luci sresti se s Karbonijem, 20. lipwa 1982, dva dana poslije Kalvijevog ubojstva. Hans Albert Kunc nikada nije bio detaqno ispitan. Poznavao je Ernesta Diotallevija iz Bande della Magliana za kojega se mislilo da trguje oru`jem u zajednici s Liciom Gellijem, i koji je bio konzultant Karbonijeve kompanije Sofint u Rimu. Wegova èna je dala Ani Kalvi, dok je u Cirihu ~ekala oca, 14.500 funti da moè odletjeti u Va{ington, onog jutra kada je Kalvi na|en mrtav. Iako je listi} bio na wegovo ime, o~igledno ga je popunio netko drugi. Kunc je ro|en 14. veqa~e 1923. Listi} pokazuje datum ro|ewa 10. prosinac 1923. Potpis nije Kuncov. I navodna wegova adresa je u Londonu, iako je Kunc ìvio u @enevi. Adresa je Grove Park Road broj 80. London SE 9. Kada je Kac provjerio, obiteq koja je tu ìvjela nikada nije ~ula za Hansa Alberta Kunca. Kac je otkrio jo{ jedan Grove Park Road u Strand-onthe-Green, Cheswick. Ali ku}ni brojevi se zavr{avaju sa 78. Tamo gdje bi trebalo biti broj 80, bio je nasip do Temze. Strand-on-the Green je udaqen dvadesetak minuta vo`we automobilom od Chelsea Cloistersa. Katz je uzeo brod od Cheswicka pod istim plimnim okolnostima kao u no}i od 18. lipwa 1982. Bore}i se sa strujom, trebala su mu dva sata. Kalvi je vi|en kako napu{ta Chelsea Cloisters oko 10 sati nave~er. Ako dozvolimo da je bio potreban jedan sat vo`we do Chiswicka i ukrcavawe u brod, ovo moè zna~iti da je obje{en na skelu mosta Blackfriars u onom rasponu vremena koji je dao lije~nik koji je radio autopsiju. Kroll Asociates su angaìrali dr Angelu Gallop, biv{eg {efa Laboratorija za sudsku medicinu Ministarstvu unutarwih poslova, da u~ini labo865
ratorijsku reviziju postoje}ih dokaza. Pomogao joj je dr Cliv Candi, koji je godinama bio glavni istraìva~ u takvoj laboratoriji gradske policije. Wihov zakqu~ak je glasio: Mi{qewe da je Roberto Kalvi ubijen je neizbje`no. Nau~na pretraga Kalvijeve odje}e i cipela pokazala je da nije mogao hodati po skelama, kako je pretpostavila policija. Ovo zna~i da je tu dovezen brodom i da je ve} mrtav obje{en o skelu. Dr Galop je tako|er istakla da je patolog koji je izveo prvu autopsiju propustio primijetiti ogrebotine na Kalvijevim obrazima. Kada su bile ispitane na drugoj autopsiji u Milanu, profesor Fornari je rekao kako su napravqene prije smrti, vjerojatno noktima osobe koja je brzo namakla om~u oko Kalvijevog vrata. Kqu~ni dokaz policije nije bio dostupan, mikroskopski uzorci zelene boje sastrugani s potplata Kalijevih cipela. Jedini trag boje koji je ostao na cipelama poslije deset godina nije bio iste boje kao uska zelena traka na nekim {ipkama skele. U svakom slu~aju, ove {ipke su uglavnom bile obojene u naran~astu boju i bile su zahr|ale, ~ega nije bilo na wegovim cipelama. Odakle je, onda, do{la zelena boja? Odgovor se nikada ne}e znati jer su preostali tragovi bili previ{e mali kako bi se adekvatno analizirali. Nau~na istraga Kalvijeve smrti ko{tala je obiteq vi{e od 150.000 funti. Rezultat je bio jasan, londonska policija nije sprovela pravilno nau~no ispitivawe na mjestu gdje je tijelo prona|eno. Jo{ va`nije, na diplomatski na~in je ismijala policijsku teoriju da je Kalvi, 62-godi{wi, fizi~ki nepripremqen bankar koji je pio lijekove protiv vrtoglavice, dobiv{i samoubila~ke ideje prvo skinuo remen s hla~a i kravatu, koji nikada nisu prona|eni, zatim bacio kqu~ svoje hotelske sobe, obrijao brkove usred no}i, napunio yepove s 5,4 kile kamewa i ugurao ciglu koju je vjerojatno na{ao na obli`wem gradili{tu u rasporak hla~a, od{etao vi{e od sto metara stazom, popeo se na visok parapet, spustio se neka tri metra na metalne lestve iznad mra~ne i brze rijeke, presko~io metar {irok prolaz do nesigurnih skela, pro{ao wom od drugog kraja, izvadio tri metra brodskog konopa koji je ba{ imao u yepu, vezao om~u sebi oko vrata, provukao drugi kraj kroz otvor na jednom od zglobova koji spaja {ipke i onda se bacio u rijeku i umro na najponiàvaju}iji na~in. Insistirawe na tome da Roberto Kalvi nije bio ubijen uvijek je prko{ewe logici. Tako|er pokazuje nedostatak poznavawa jezika znakova mafije i talijanske masonerije. Kamewe u yepovima mrtvog ~ovjeka je upozorewe drugima da ukradeni novac daje jalov rezultat. Cigla u rasporku hla~a je nagrada za nevjernost. Istra`ni suci u Rimu su poku{ali na}i dopadqivu Neyde Toscano, ~etrdesetjednogodi{wu Brazilku, za koju se pri~alo da je Kalvijeva qubavnica. Ponata je bila po tome {to se pri~alo da ima veze s Banda della Magliana i Camorom, jer je biv{a qubavnica napolitanskog {efa podzemqa Nuncija Gvida. Ali Roberto Kalvi nije bio poznat kao ~ovjek koji se razbacuje novcem na zabavama s prostitutkama u rimskim no}nim klubovima. Mogu}e je da je lijepa gospo|ica Toscano bila ba~ena u wegovo naru~je, ili ~ak u wegov krevet, s namjerom da to kasnije posluì za ucjewivawe, ali policija nikada nije dobila priliku to ispitati. Nestala je i nikada je nisu na{li.
866
Karlo i wegova majka su poslali izvje{taj britanskom ministru unutarwih poslova, tada je to bio Kenet Klark. U propratnom pismu naglasili su da su najnovija otkri}a koja se ti~u slu~ja takva da bi obnovqeni napor policije postigao zna~ajan preokret. Vjerujem da, ako bi se daqe policijsko istraìvawe sada obavilo ... bilo mogu}e prikupiti dovoqno prihvatqivih dokaza koji bi, ~ak i poslije deset godina, priveli ubojice pravdi. Tri tijedna kasnije ministar unutarwih poslova je u svojem pismu odgovorio da nema ovla{tewa intervenirati u ovom slu~aju. Karlo nije mogao vjerovati kada je pro~itao odgovor Keneta Klarka. Ako ministar unutarwih poslovao nema ovla{tewa intervenirati u policijskim slu~ajevima, onda tko ima? Opus Dei ima 80.000 ~lanova {irom svijeta. Prema profesoru Sainz Morenu, za sprovo|ewe svoje strategije diskrecije u sekularnom svijetu, oslawa se na qude od povjerewa. Ovo je praksa Teologije vre}a za novac. U Italiji, qudi od povjerewa Opus Dei su bili izme|u ostalih \ulijano Andreoti, Flaminio Piccoli i Silvijo Berluskoni. Berluskonijeva izdava~ka ku}a Mondadori, navje}a u Italiji, objavila je veliko izdawe Djela, wegove televizijske stanice su bile najboqe vrijeme emitirawa dokumentarnih filmova Opus Dei, a Berluskoni je toplo zamoqen da priloì novac u razne fondove, izme|u ostalog 62.000 funti dobrovoqnog priloga koji je dao 1994. za ènski teolo{ki institut Opus Dei. Prije nego {to je Berluskoni postao predsjednik vlade, \ulio Andreoti je bio najve}i politi~ki pomaga~ Djela. Hvalio se podatkom da je bio prva osoba koja je podnijela peticiju Pavlu VI da se Eskriva de Balager proglasi za sveca. Bilo je to 1975, u godini kada je umro osniva~. Andreoti je izjavio da u svojoj politi~koj karijeri dugoj ~etiri desetqe}a nikada nije izdao svoje kr{}anske principe. Drào je primjerak Puta pokraj kreveta i posje}ivao je redovito centre Opus Dei u Italiji. Bio je prijateq s trojicom papa, Pijem XII, Pavlom VI i Ivanom Pavlom II, i svi su mu pomogli u karijeri. Bio je ministar u trideset talijanskih vlada i sedam puta predsjednik vlade. Andreotijev utjecaj je bio dobro poznat. Vo|a socijalista Betino Kraksi, wegov smrtni neprijateq u parlamentu, nazvao je Andreotia Belzebubom talijanske politike. Andreoti je svakako bio Belzebub, barem {to se ti~e Klare Kalvi. Godine stresa su dovele do razvoja Parkinsonove bolesti i jedva je bila u stawu hodati. Svakoga dana najve}i dio vremena je provodila sjede}i na jednoj od dvije velike foteqe u dnevnoj sobi rukama iskrivqenim od bolesti listala talijanski tisak traè}i i najmawi detaq koji je na bilo koji na~in bio povezan sa smr}u wenog muà. Okruìla se uspomenama iz sretnijih vremena: fotografijama na kojima je bila s Robertom, i djecom, na odmoru pokraj mora, na ve~erama u Milanu, za Boì} u Drezzu. Wezin um nikada nije mirovao. Manipulacije politi~kom mo}i u Italiji kroz korupciju rezultirale su paralelnom ekonomijom kojom su dominirale intrige i la`no kwigovodstvo, {to je ostavilo otvorena vrata organiziranom kriminalu da postane partner politi~arima u administrativnoj ma{ineriji dràve. Za Karla
867
Kalvija, pad Banke Ambroziano i smrt wegovog oca su bili prve institucionalne manifestacije ovog trenda. Ako je wegov otac bio u stawu prkositi okultnim silama, a da ne bude progutan od wih, Karlo se pitao je li kampawa îste ruke, koja je po~ela u Italiji po~etkom devedesetih godina, mogla po~eti i deset godina prije toga. Sigurno je jasno da je Andreoti bio dobro upoznat s talijanskim sindromom Busterella, podmi}ivawa. Istraga îste ruke je ispitivala optu`be kako je primio milijun dolara za organizirawe prikrivawa velike prijevare sa zajmovima u koju je bila umije{ana federacija talijanskih {tedionica. Dvije stvari su se desile. Mino Pecorelli, izdava~ rimskog tra~erskog ~asopisa OP, obavijestio je Andreotija da ima dokaz da je prawe novca izvr{eno kroz Karbonijevu kompaniju Sofint i namjeravao je to objelodaniti u sqede}em broju OP-a. Nikada nije iskoristio tu priliku. U no}i 20. oùjka 1979. na|en je za volanom svojeg automobila, sa ~etiri metka u glavi. Andreotijev prijateq i biv{i ministar trgovine Claudio Vitalone, brat odvjetnika Vilfreda s kojim je Karboni bio u svakodnevnom telefonskom kontaktu dok su pratili Kalvijev let u London, optuèn je 1994. da je naredio likvidaciju Pecorellija. S wim su optuèni {efovi mafije Gaetano Badalamenti i Pippo Calo. Andreoti, prijateq trojice papa, koji je tvrdio da nikada u svojoj dugoj karijeri javnog radnika nije zaboravio svoje katoli~ke principe, pridruìo im se na su|ewu, jer je optuèn da je naru~io ugovor protiv Pecorellija. Suci u Palermu su ve} zapawili svijet optuùju}i Strica \ulija za za{titu, pomagawe i suradwu s Koza nostrom, u zamjenu za podr{ku na izborima koja je odràvala demokr{}ane i Andeotija na vrhu talijanskog politi~kog ìvota duè od tri desetqe}a. Ovo je zaista bogohuqewe koje se mora izbrisati, rekao je Andreoti reporterima. Druge blasfemije koje su zasluìvale pozornost su bile one koje je napravio {vicarski bankar Jurg Heer. Bio je menayer sektora kredita u Rot{ild banci u Cirihu, odgovoran za upravqawe ra~unom Belatrixa, dok nije bio otpu{ten. Odstrawen zbog svog grubog na~ina reda, Heer je podigao poklopac Pandorine kutije. Tvrdio je da je 1982. primio telefonski nalog od Licia Gellija da spremi pet milijuna dolara u gotovom i preda ih dvojici qudi, koji su u banku do{li u blindiranom mercedesu. Heer je kasnije traìo obja{wewe. Re~eno mu je: Novac je za Kalvijeve ubojice. Rot{ild banci, treba se prisjetiti, bila je ta u koju je Banka Ambroziano uplatio stopedeset milijuna dolara na ra~un Belatrixa, ~lana United Tradinga, koji su zalutali na slijepi kolosjek. Mawe od 20 posto tog novca su vratili likvidatori Ambroziana. Heerovo otkri}e je nametnulo interesantno pitawe: jesu li Kalvijeve ubojice pla}ene novcem United Tradinga? Heera je ispitivao istra`ni sudac u Cirihu, a onda je on nestao. Posqedwi put je vi|en u Madridu oko Boì}a 1992. Kupio je zrakoplovnu kartu za Tajland, odakle su zaduèwa za wegovu keditnu karticu stizala jo{ nekoliko mjeseci. Heerova otkri}a su izazvala zna~ajan interes me|u istraìteqima koji su radili na Kalvijevom slu~aju. Svi bi rado ispitali bankara, ali postoji ozbiqna sumwa da mo`da vi{e nije u ìvotu.
868
Kao {to je Ruiz-Mateos rekao u Londonu deset godina prije toga, ovo je bio samo po~etak vrlo dugog filma. Osuda Karbonija, Lene i Hnilice u slu~aju Kalvijeve torbe poni{tena je zbog pogre{ne pravne procedure. Tada je i Lena, kao Toscano i Heer, nestao i tako|er se misli da je mrtav. Almerigi se nadao da }e iskoristiti svu trojicu kao materijalne svjedoke u ponovno otvorenoj istrazi povodom Kalvijevog ubojstva. Almerigi je obavijestio Gellija, Carbonija, Pippa Cala i Franca Di Carla da su slu`beno osumwi~eni, ali je bio totalno zapawen kada je obavije{ten da je Di Carlov transfer u talijanski zatvor odbijen od talijanskih zatvorskih vlasti jer ne sluì interesu pravde. Jo{ postoje qudi u ovoj zemqi koji ne èle da ubojice Roberta Kalvija iza|u pred lice pravde, prokomentirao je Almerigi. Pazienza je bio taj koji je upozorio na jednu od naj~udnijih nelogi~nosti. Izjavio je da 1982, kada su slu`benici Banke Italije preuzeli poslove, Banka Ambroziano nije bankrotirala. Banka Ambroziano je mo`da imala prolema s likvidno{}u, ali nije bila crna rupa. To je srawe! Kada je stavqena u likvidaciju Ambroziano je bila jo{ banka sposobna za ìvot. Kako moè banka koja je toboè bankrotirala godinu dana kasnije iskazati profit od tristo milijuna dolara? Gelli se u me|uvremenu predao {vicarskim vlastima pod uvjetom da bude odmah izru~en Italiji, gdje su vi{e od pet godina poslije toga sve optu`be protiv wega bile u fazi àlbe. Wegov povratak u Italiju i zalazak Andreotija je ozna~io prolazak jedne ere. Generacija ratnika hladnog rata kojoj su pripadali je zastarjela i vi{e nije bila potrebna. Zapad se suo~io s novim odnosom snaga koji je zahtijevao nove umove i druga lica. Kako se bliì kraj drugog tisu}qe}a, rije~i Andrea Malrauxa se ~ine to~nije nego ikada: Dvadesetprvo stoqe}e }e biti ili stoqe}e religije ili je uop}e ne}e biti. (isto; str. 352-358)
27. Papa Vojtila sa seksualnim manijakom pqa~kao osiguravaju}a dru{tva

Dok se firma Vatikan vratila uobi~ajenom poslovawu, tokom dugog pontifikata Jovana Pavla II su se doga|ali i drugi finansijski skandali. Jedan od wih izgleda da je bio ameri~ka verzija afere Ambroziano. [emu je osmislio Martin Frankel, nesvr{eni sredwo{kolac iz Ohaja. Frankel, koji se ugledao na Roberta Kalvija, do{ao je na ideju o stvarawu osiguravaju}eg carstva od milijardu dolara koje i nije nudilo osigurawe uz pomo} Vatikanske banke. Da bi ostvario taj ciq, osigurao je usluge Toma Bolana advokatskog partnera Roja Kona (Roy Cohn), osniva~a Wujor{ke konzervativne partije, i savetnika predsednika Ronalda Regana i senatora Alfonsa Damata (Alfonse DAmato) u pravnim naimenovawima. 18. avgusta 1998. Bolan je stigao u Vatikan da bi se susreo sa: monsiworom Emiliom Kolo|ovanijem (Emilio Cologiovanni), eminentnim sudijom Rimske Rote, va`nog crkvenog tribunala; monsiworom \anfrankom Piovanom (Gianfranco Piovano), slu`benikom vatikanskog Dràvnog sekretarijata; i biskupom Fran~eskom Salernom (Francesco Salerno), sekretarom
869
Vrhovnog suda Svete stolice. Sastanak je dogovorio otac Piter Yekobs (Peter Jacobs), wujor{ki sve{tenik sa vezama u Vatikanu. Bolan je kazao vatikanskim zvani~nicima da predstavqa jevrejskog filantropa Dejvida Rosa (David Rosse), a {to je bio pseudonim Martina Frankela, koji je èlio ustanoviti vatikansku fondaciju da bi dao stotine miliona dolara za razli~ite katoli~ke namjene. Vatikanski zvani~nici su bili op~iweni. Za{to bi Sveta stolica odbila bilo ~ije milione bio taj neko Jevrejin ili ne. Izgledalo je da je ta stvar naprosto predobra da bi to bilo verovatno. I, naravno da nije bilo verovatno. Po slu`benom predlogu datom na {est stranica, koga je Bolan predstavio Vatikanu na dan 22. avgusta, Ros (Frankel) bi ustanovio fondaciju u Lihten{tajnu. Fondacijom bi se upravqalo pomo}u tajnog seta unutra{wih pravila. Ros bi bio izvorni davateq u visini fondova od 55 miliona dolara. Ovi bi fondovi bili preba~eni fondaciji iz {vajcarske banke. Od tih 55 miliona, 50 bi bilo preba~eno na brokerski ra~un na ime fondacije u SAD-u, a koje bi ekskluzivno mogao koristiti Ros. Dodatnih pet miliona bi bilo preusmereno na ra~un koji kontroli{e Vatikan. No, velikodu{na isplata pet miliona dolara imala je i kvaku. Ros je u pismu Bolanu naglasio da: Na{ dogovor }e ukqu~ivati obe}awe Vatikana da }e mi Vatikan pomo}i u mom nastojawu da preuzmem osiguravaju}e kompanije na taj na~in {to }e vatikanski zvani~nici potvrditi vlastima, ako je to neophodno, da je izvor fondova za Fondaciju zapravo Vatikan. Frankel je trojici vatikanskih zvani~nika predstavio isti dogovor {to su ga Sindona i \eli predstavili Mar~inkusu. Vatikan }e posluìti za prawe novca u zamjenu za deset posto udjela u milionima koje }e Frankel opqa~kati od osiguravaju}ih kompanija iz SAD, a u ime Svete majke crkve. Da je u poslu ponu|eno samo pet miliona dolara, vatikanski bi zvani~nici verovatno samo okrenuli glavu i napustili bi sastanak sa punim pravom gwevni. No, Bolan je, zastupaju}i Frankela, nudio mnogo vi{e. Putem wegovih devedeset posto Frankel bi kupovao sve ve}e i ve}e osiguravaju}e kompanije u SAD sve dok ne bi stvorio carstvo u vrijednosti vi{e milijardi dolara. Frankel bi kontrolisao fondaciju (koja bi imala vatikanske kredencijale) koja bi posjedovala osiguravaju}e kompanije, ~ak i dok bi (pod pseudonimom) upravqao imovinom te fondacije putem brokerske firme pod wegovom kontrolom. A Vatikan bi zaradio bogatstvo od preko sto miliona dolara naprosto tako {to bi obezbe|ivao odobrewe za {emu. Pre nego {to bi dogovor bio zakqu~en, Frankel je bio obavezan da Vatikanskoj banci obezbedi dokumentaciju o tome da poseduje fondove potrebne za plan. Frankel je odgovorio daju}i privatni telefonski broj {vajcarskog bankara @an-Marija Verija (Jean-Mary Wery), upravqa~kog direktora Banque SCS Alliance. Veri je uverio Svetu stolicu da je Frankel (Ros) vrlo bogat ~ovek koji je imao fondove dovoqno velike da bi se pokrenuo posao u vrednosti od milijardu dolara. Prvog septembra 1998, monsiwor Kolo|ovani, monsiwor Piovano i biskup Salerno stupili su u vezu sa Bolanom da bi potvrdili da Sveti otac
870
Jovan Pavle II jeste voqan da stvori novu crkvenu fondaciju, kojoj bi predsednik bio Dejvid Ros (Frankel). Tako|e su iskazali zadovoqstvo zato {to su mogli izvestiti Rosa da moè otvoriti wegov vlastiti ra~un u Vatikanskoj banci, {to je bila privilegija koja je ponu|ena samo malom broju qudi. Mesec dana kasnije, trojica su vatikanskih zvani~nika predloìla wihovu vlastitu {emu koja bi obezbedila Vatikan od optu`bi za kra|u i kriminalnu urotu, dok bi jo{ uvek dozvoqavala da Vatikan zaradi na toj {emi. Ros je trebalo da ustanoviti wegovu vlatitu humanitarnu organizaciju Fondaciju Svetog Frawe Asi{kog za sluèwe i pomo} siroma{nima i za ublaàvawe patwe koja ne bi bila upadqivo vezana za Vatikan. Fondacija Svetog Frawe bi bila sjediwena sa drugom fondacijom Monitor Ecclesiasticus koja je bila direktno pod papskom kontrolom. Monsiwor Kolo|ovani je Rosu napisao pismo u kome je ponudio jamstvo da }e svi fondovi ili donacije date Fondaciji Monitor Ecclesiasticus potpadati pod za{titu veoma strogih zakona o poverqivosti i tajnosti koji se primewuju na one koji su u vezi sa Vatikanskom bankom. Samo li~no papa, nastavio je monsiwor, moè razotkriti detaqe o bilo kojim depozitima ili donacijama. Putem Monitor Ecclesiasticusa, fondacije koja izdaje ~asopis o kanonskom pravu koji se distribui{e kardinalima i biskupima {irom sveta, Sveta majka crkva bi Frankelu obezbedila besprekornu vezu sa Vatikanom, a zapravo na~ine putem kojih bi Jevrejin, majstor prevare, mogao opqa~kati stotine miliona dolara od ameri~kih osiguravaju}ih kompanija, a sve pod pravednim imenom Svetog Frawe Asi{kog, sveca za{titnika siroma{nih i oskudnih. Frankel se odmah latio kupovawa osiguravaju}ih firmi {irom SADa. Usred pregovora oko Frankelovog preuzimawa firme Kapitol Lajf (Capitol Life), osiguravaju}e kompanije iz Kolorada, advokat Kej Tejtum (Kay Tatum) je ispitivao odakle je Fondacija Svetog Frawe Asi{kog pribavqala novac za kupovinu. Tejtumu je re~eno da novac dolazi od Svete stolice, koja je putem Monitor Ecclesiasticusa dotirala 51 milion dolara Frankelovoj fondaciji. Po{to je bio veoma marqiv, Tejtum je pozvao monsiwora Kolo|ovanija u Vatikan, a i zabiqeìo je razgovor u podsetnik. Monsiwor Kolo|ovani ga je uveravao da je Monitor Ecclesiasticus stvarno vatikanska fondacija, te da je Sveti otac obezbedio novac. To, naravno, nije bilo istinito. Sveta stolica nije Fondaciji Svetog Frawe Asi{kog obezbedila ni centa. Vatikan nije davao priloge toj razra|enoj prevari. Frankel se morao pojaviti sa novcem. Sveta majka crkva je bila tu samo na dobitku. Da bi pro{irio prevaru, monsiwor Kolo|ovani je potpisao izjavu u kojoj je stajalo da je Monitor Ecclesiasticus kanal i instrument ispuwavawa voqe i èqe vrhovnog administratora, tj. pape. Nekoliko dana kasnije, Frankel se spremao da od Metropoliten Mortgage & Securities kupi osiguravaju}u kompaniju u Spokejnu, Va{ington (Spokane, Washington). C. Pol Sandifur (C. Paul Sandifur), predsednik Metropoliten Mortgage & Securities, napisao je pismo u Vatikan da bi se raspitao
871
o fondacijama Monitor Ecclesiasticus i Svetog Frawe Asi{kog. Sandifur je pisao: Fondacija (Svetog Frawe) tvrdi da je agent Svete stolice i da èli da se ukqu~i u poslovnu transakciju od 120 miliona dolara. Fondacija, tako|e, tvrdi da ju je ustanovila fondacija Monitor Ecclesiasticus, koju, pak, predstavqaju kao vatikansku fondaciju. U roku od dve nedeqe, Sandifur je primio odgovor od nadbiskupa \ovanija Batista Rea (Giovanni Battista Re), tre}eg po rangu vatikanskog zvani~nika. Nadbiskup nije spomiwao Monitor Ecclesiasticus i wen zvani~ni status kao izdava~ke grane Rimokatoli~ke crkve. U svom se odgovoru, koji se sastojao od jedne re~enice, ograni~io samo na Fondaciju Svetog Frawe Asi{kog i rekao je da: Nijedna takva fondacija nema odobrewe Svete stolice niti da postoji u Vatikanu. Uznemireni Sandifur je upozorio Kej Tejtuma na odgovor nadbiskupa Rea, koji, je, pak, ponovo kontaktirao monsiwora Kolo|ovanija u Vatikanu i ponovo je primio la`nu izjavu pod zakletvom. U ovoj izjavi, datiranoj 13. februara 1999, Kolo|ovani je izjavio da je Monitor Ecclesiasticus dao milijarde dolara Fondaciji Svetog Frawe Asi{kog, te da je novac poticao od razli~itih rimokatoli~kih sudova i dobrotvornih organizacija. Nakon {to je kupio sedam osiguravaju}ih kompanija u pet dràva, Frankel je zapo~eo prebacivawe zaliha gotovine iz tih kompanija u of{or investicione firme. Jedan od tih ra~una na koje je Frankel prebacivao novac bio je Jupiter Capital Growth Fund sa britanskih Djevi~anskih Ostrva. Jupiter Capital nije imao stvarnu imovinu i nije sluìo ni~emu drugom do da omogu}i odvijawe {eme. Samo jedan pogled na transakcije koje su se u periodu od {est meseci odvijale putem ove fiktivne firme, pokazuje kako se odvijala ta {ema prevare. U decembru 1997. godine 51 milion dolara je preba~en na Jupiterov ra~un kod Merila Lin~a (Merrill Lynch); mesec dana kasnije, 40,34 miliona dolara je preba~eno na Frankelove bankovne ra~une u [vajcarskoj i Italiji. Petog februara 1998. godine 40,38 miliona dolara je preba~eno na taj ra~un; devetnaest dana kasnije, ista je suma preba~ena sa tog ra~una. êtrnaestog aprila 1998. godine 90 miliona je preba~eno na ra~un; dva dana kasnije, ista suma je preba~ena sa ra~una. Dvadeset osmog aprila 1998. godine 50 miliona je preba~eno na ra~un; deset dana kasnije, ista suma je preba~ena sa ra~una. Frankel je novac koristio da bi kupovao vile, dosta skupih automobila, dijamante i zlato. U jednoj od wegove dvije vile u Grinvi~u (Greenwich) u Konektikatu, Frankel je uspostavio {tab sa mreòm od osamdeset kompjuterskih terminala povezanih na satelitske antene i sa virtuelnim haremom od preko stotinu pomo}nica, koje je odabrao putem interneta i putem li~nih oglasa u novinama. Prema izjavama nekolicine èna koje su bile u vili, Frankel je krstario imawem poput Hjua Hefnera iz oblasti visokih finansija. Vikendima je ~esto pose}ivao Vault wujor{ki no}ni klub za sadomazohiste. Zapisi su pokazali da je Martin Frankel, osniva~ Fondacije Svetog Frawe Asi{kog, bio opsednut nastranim seksom i astrologijom.
872
Detaqi o Frankelovoj privatnosti su iza{li na videlo 8. avgusta 1997. kada je dvadesetdvogodi{wa Frances Burge prona|ena obe{ena o uè sa zadwe strane Frankelove vile. Burge je bila jedna od Frankelovih go{}i. Susrela se s wim zahvaquju}i li~nom oglasu u Viliy Voisu (Village Voice). Sude}i prema Frankelu, wegov odnos sa Burgeovom je bio nemiran od samog po~etka. Frances nije izgledala onako kako sam o~ekivao, kazao je policiji nakon wene smrti. Imala je vi{ak kilograma, no bila je krasna osoba. Tokom te ve~eri, Frances je skinula ode}u i èqela je seks. Ja nisam èlio. Kao i mnoge druge ène koje su bile pod finansijerevim okriqem, Burge je imala lake zadatke i majci je rekla da kod finansijera sluì kao uredska pomo}nica. Kada je policija pretresla sobu Burgeove na imawu, prona{li su filmove i literaturu o seksualnom vezivawu, ko`ni jaha~ki bi~ i uàd. Tako|e su prona{li podsetnik sa nacrtom za li~ni oglas u kome je stajalo: Mlada èna èli vezu sa posebno neobi~nom zabavnom eroti~nom osobom. Frankelova se {ema lepo odvijala sve dok Yory Dejl, komesar za osigurawe u Misisipiju, nije primetio velike transfere novca sa ra~una za rezerve triju osiguravaju}ih kompanija iz Misisipija, a koje su bile u vlasni{tvu Fondacije Svetog Frawe Asi{kog. Dejl je primetio da se novac {aqe firmi Liberty National Securities iz Wujorka. Nakon dosta telefonirawa, otkrio je da ta firma i nije ni{ta drugo do po{tanski pretinac sa uslugom sekretarice. Nakon {to je tragao daqe, Dejl je shvatio da Fondacija Svetog Frawe Asi{kog, vlasnik kompanija, i ne sluì ni za kakvu parohijalnu ili dobrotvornu svrhu, osim za to da preusmerava fondove na bankovne ra~une u [vajcarskoj, Italiji i Vatikanu. Kada se u vezi sa svim tim obratio Svetoj stolici, primio je slu`beni odgovor od Kurije u kome se tvrdilo da niti Monitor Ecclesiasticus, niti Fondacija Svetog Frawe Asi{kog ne potpadaju pod jurisdikciju Vatikana. Bila je to tre}a la`na izjava koju je dala Sveta majka crkva u vezi sa tom prqavom stvari. Pre nego {to su nalozi za hap{ewe bili izdati, Frankel je konsultovao svog astrolo{kog vodi~a u jednoj od vila i primetio je kako mu zvezde nisu u slozi. Na brzinu je spakovao stvari, iznajmio je avion i, zajedno sa dvije svoje devojke, uputio se ka Evropi. U oktobru 1999, federalna velika porota optuìla je Frankela za pqa~ku preko 200 miliona dolara od sedam osiguravaju}ih kompanija. Dva meseca kasnije, majstor prevare je uhap{en u Nema~koj zbog posedovawa la`nog paso{a i poku{aja krijum~arewa miliona dolara u dijamantima u Nema~ku. U maju 2000, FBI je zaplenio jedno od Frankelovih imawa u Grinvi~u, proceweno na 3 miliona dolara, tvrde}i da je sluìlo kao {tab za operacije prawa novca i prevare. Istovremeno IRS (Poreska slu`ba) preuzela je wegovo drugo imawe u Grinvi~u, tvrde}i da je imovina kupqena novcem ukradenim od osiguravaju}ih fondova.
873
Slede}eg meseca Frankel se izjasnio da je kriv za nepla}awe 1,2 miliona dolara carinskih taksi na 5,35 miliona dolara u dijamantima, koje je poku{ao pro{vercovati u zemqu. Wegovo je izja{wavawe odgodilo isporu~ewe u SAD. Ulaze}i u sudnicu, Frankel je rekao da }e radije sluìti zatvorsku kaznu u Nema~koj nego u SAD, gde su zatvorski uslovi nehumani. Rekao je: Nema~ki ustav ima zakone koji omogu}avaju da se ~ovek rehabilituje i meni se sudi prema nema~kim zakonima. Osu|en je na tri godine zatvora i na 1,6 miliona dolara globe. U martu 2001, shvativ{i da je wegovo izru~ewe u SAD neminovno, Frankel je o~ajni~ki poku{ao pobe}i iz zatvora u Hamburgu. Koriste}i par~e ìce, poku{ao je prese}i re{etke svoje zatvorske }elije. Nije primetio da sigurnosna kamera beleì sve wegove postupke. Dve nedeqe kasnije, pred vlastima SAD-a izjasnio se da nije kriv po optu`bama za veliku kra|u, reketirawe, prawe novca i prevaru. Komesari za osigurawe iz pet dràva su u maju 2001. pokrenuli veliku sudsku tu`bu protiv Rimokatoli~ke crkve, tvrde}i da je Vatikan delovao kao paravan za Frankelove kriminalne delatnosti. U tu`bi se kaè: Visokorangirani slu`benici Vatikana odobrili su i ratifikovali su plan prema kome bi Monitor Ecclesiasticus sluìo kao provodnik Frankelovog novca ka Fondaciji Svetog Frawe Asi{kog za kupovinu osiguravaju}ih kompanija u SAD. U tu`bi se zahtevala od{teta od preko 200 miliona dolara. No, {anse da se od Vatikana, koji ima status suverene dràve, naplati i cent jesu veoma male. Frankel, koji je po~inio najve}u kra|u u vezi sa osigurawem u istoriji SAD-a, nau~io je lekciju od sicilijanske mafije: Sveta stolica, kako je istakao Ri~ard Behar (Richard Behar) u wegovom senzacionalnom ~lanku u For~unu (Fortune), jeste savr{eno mesto za prawe prqavog novca. (Williams; cit. delo; str. 181-188) Frankel se sada suo~ava sa 150 godina u zatvoru po{to se izjasnio krivim po brojnim optu`bama za prevaru, zaveru i sigurnosnu prevaru. On aktivno pomaè tuìteqima i zaposlenima u osiguravaju}im kompanijama u povra}aju stotina miliona dolara koji su nestali (...) Uloga Vatikanske banke u prevari sa osiguravaju}im dru{tvima, prema navodima slu~aja Dejl protiv Svete stolice, velika je i ukqu~uje brojne bankovne transfere i jedno pismo koje potvr|uje neprekidne odnose zaverenika sa IOR-om, koje je potpisao direktor IOR-a, dr Lelio Skalet, kao i jo{ jedan zvani~nik IOR-a, dr Antoni îminelo, a banka je kori{}ena da bi se prevarili zvani~nici i vo|e ameri~kih osiguravaju}ih kompanija. (David Guyatt; Masters of persuasion; prev. SRS; str; 65-66) Afera Frankel dala je ìvo svedo~anstvo o tome da Rimokatoli~ka crkva nije promenila svoje pohlepno pona{awe nakon afere Ambroziano. Vatikan je ostao voqan i èqan da u|e u neprijatne veze radi dobitaka. Potpisivawe Lateranskog sporazuma usmerilo je crkvu u pravcu koji nije mogao promeniti. To je bio pravac koji je vodio ka konkordatu sa Hitlerom, uspostavqawu fa{isti~ke dràve Hrvatske, nacisti~kih pacovskih kanala, sporazuma sa Sindonom i sicilijanskom mafijom, krivotvorewa vred874
nosnih papira, smrti Jovana Pavla I, bankrotstva stotina poslova, op}enito genocida, banditskih ubistava i finansijskog uni{tavawa stotina porodica. Dogovor sa |avolom, {to ga je tako davno sklopio papa Pije XI, nije mogao biti izbegnut ili poni{ten. (Williams; cit. delo; str. 188)
28. Prodor Opusa Dei u Isto~nu Evropu

Od kada se zna, Poqska je bila prva operacija dubokog ulaska Opus Dei. Zapo~ela je kada je Banka Ambroziano u Milanu po~ela razvijati svoju of-{or mreù i poja~ala aktivnost po{to je stvoren United Trading. Operacija je odraàvala savr{enstvo De Balagerovog stava da je Opus Dei bila dezorganizirana organizacija. Time nije mislio na nestrukturiranu organizaciju, jer sa svojim uputama, normama i obi~ajima, ustavima i kodeksom, Opus Dei je bio gotovo gu{e}i strukturiran. Ali u reakcijama na prijetwe crkvi ostala je elasti~na, pokretna, na oprezu. Arhitekta prodora Opus Dei u Isto~nu Evropu je bio Laureano Lopez Rodo, {pawolski veleposlanik u Be~u od 1972. do 1974. Wegova strategija je prethodila osnivawu poqskog slobodnog sindikata Solidarnost, sedam ili osam godina. Zbog toga je glavni grad Austrije postao najfrekventnija vrata ka Isto~noj Evropi koja je koristila milites Christi Opus Dei, a i danas Opus Dei ostaje aktivno prisutan u Be~u, pod vodstvom monsiwora Juana Bautiste Torella, wihovog vode}eg psihologa, pored kojega radi politi~ki nau~nik Martin Kasner, pripadnik bogate trgova~ke obiteqi, i dr Ricardo Estarriola Sesera, dopisnik lista iz Barcelone La Vanguardia. Estarriol i Kastner su aktivno u~estvovali u regrutirawu ~lanova poqske zajednice u egzilu koja se okupqa oko Instituta humanih nauka, osnovanog u vrijeme Lopeza Roda, od dvojice najbliìh Vojtilinih prijateqa iz Krakova, Krzystofa Michalskog i oca Jozefa Tischnera. Vojtila je osobno ~esto posje}ivao austrijski glavni grad sedamdesetih godina. Be~ je bio dobro poznat i Pavelu Hnilici, biskupu Rusada, jer je bio zapadna stanica za Pro Fratribusovo krijum~arewe biblija u ju`nu Poqsku. Hnilica, koji je osamesetih godina uìvao papino povjerewe, postao je rival Opus Dei, kada je Prelatura po~ela {iriti svoj utjecaj unutar papinske administracije. Prema nekim zapadnim poznavateqima Vatikana, ovo je mo`da dovelo do uvla~ewa Hnilice u mra~ne operacije Flavija Karbonija. Dok {ezdesetih godina Poqske nigdje nije bilo na politi~kom horizontu Opus Dei, sedamdesetih i osamdesetih ona postaje glavna. Kada je Ivan Pavao II u~inio svoju prvu papinsku posjetu Poqskoj u lipwu 1979, zbog proslave 900 godina mu~eni{tva sv. Stanislava, prvog biskupa Krakova, u pratwi je bio {tab Opus Dei ukqu~uju}i wegovog osobnog tajnika, oca Stanislava Dziwisca. Esetarriol je tako|er bio u papinoj pratwi, izvje{tavaju}i o deliriju odu{evqewa vi{e od milijuna Poqaka koji su do~ekali papu. Milites Christi Opus Dei su donijeli u Poqsku financijska sredstva za stvarawe katoli~kog ilegalnog pokreta koji }e djelovati, ako ne odmah inatno protiv, a ono bar paralelno s vladom. Wihovi ciqevi su bili dvostruki: stvoriti jak katoli~ki tisak; angaìrati i organizirati {irok
875
krug intelektualaca i tehnokrata, od kojih }e mali broj postati ~lanovi, a ostali su bili doktrinarno ispravni, sa zadatkom da povedu narodni preporod. Jedan od wih je bio mladi elektri~ar iz dràvnog brodogradili{ta u Gdawsku, Leh Valensa. Bilo je i drugih i iz wihovih napora je niknuo KOR, Radni~ki obrambeni komitet, na ~ijem ~elu je bio Jacek Kuron. Osigurana su mu sredstva, koja su davali anonimni donatori sa Zapada, kako bi se pomoglo obiteqima zatvorenih radnika ili onih istjeranih s posla. Kqu~na osoba u preno{ewu wihovih potreba u Rimu bio je Estarriol. Do kraja sedamdesetih godina Poqska vi{e nije bila u stawu servisirati ~ernaest milijardi duga Zapadu, a ekonomija je doìvjela potpunu zamrlost. U kolovozu 1980, vlada je ukinula subvencije za hranu, {to je preko no}i podiglo cijene za 40 posto. U Gdawsku, radnici su okupirali brodogradili{ta i formirali ilegalni {trajka~ki savjet koji je kr{ten imenom Solidarnost. Podr{ka Solidarnosti pro{irila se cijelom zemqom i natjerala vladu na pregovore o Gdawskom sporazumu u 21 to~ki. Estarriol je bio tamo, {aqu}i detaqne izvje{taje o trotjednoj krizi. Bio je prvi koji je obavije{ten kada je vlada prihvatila pregovarati sa Solidarnosti. Kada su pregovori prekinuti, pet dana kasnije, wegove novine La Vanguardia su objavile ekskluzivni intervju s Valensom, a krajem kolovoza Estarriol je javio da su vlasti prihvatile radni~ke zahtjeve. Tako|er je otkrio da je crkva pod kardinalom Wyzynskim odigrala kqu~nu ulogu u zavr{noj fazi pregovora. Ustupci izboreni u Gdawsku za poqske radnike ukqu~ivali su pravo da se osnuju slobodni sindikati, izaberu wihovi predstavnici, {trajka u znak protesta i tiskaju sindikalne novine, neovisne od vladine kontrole. Solidarnost je odmah odlu~ila osnovati svoj nacionalni tjednik. Ali Solidarnost nije imala sredstva, ni tiskaru. Novac da se kupi tiskara i osiguraju pla}e morao je biti namaknut odnekuda. Ponovo je Estarriol bio taj koji je zahtjeve Solidarnosti prenio Rimu. Pokret Solidarnost je revolucionirao poqsku politiku. Ali, objasnio je Valensa, Ni{ta ne bi bilo mogu}e bez izbora pape Vojtile, wegovog puta u Poqsku i neprekidnog, tvrdoglavog i mudrog rada crkve. Bez crkve ni{ta se ne bi dogodilo. Jerzy Turowicz, koji je postao urednik katoli~kog tjednika Tzgodnik Ponjscechny, jednog od najutjecajnijih u zemqi, rekao je da su se zbog posjete Ivana Pavla II, Poqaci prvi puta osjetili jakim. Kada je zbuweni Valensa posjetio Rim, u sije~wu 1981, Estarriol je po{ao s wim. Obi~no ~lanstvo Solidarnosti nije bilo pod kontrolom, odbijalo je izvr{avati naloge centralnog direktora i Sovjeti su bili zabrinuti. Estarriol je tjednima prije toga objavio da je Leonid Bre`wev sazvao tajni sastanak Var{avskog pakta u Moskvi. Valensa se bojao da }e Sovjeti krenuti slomiti Solidarnost. Pri~a se da se sreo s visokim funkcionarima Opusa i CIA stratezima u Rimu. Tri tjedna kasnije, 9. veqa~e 1981, general Voj~ek Jeruzelski je preuzeo kontrolu u Var{avi i pripremio odbacivawe Gdawskog sporazuma.
876
Solidarnost je planirala protestne {trajkove u cijeloj zemqi koji su prijetili da se pretvore u sveop}e nerede. Bre`wev je odgovorio narediv{i sovjetsku invaziju. Kada je papa bio obavije{ten, pozvao je Kremq i rekao Bre`wevu da }e {rajk biti obustavqen ako on opozove invaziju. Izvje{taj Odjela 20, isto~nowema~kog Ministarstva javne sigurnosti, je zabiqeìo da je u roku od jednog sata, Bre`wev obavijestio papu da ne}e biti vojne intervencije. Ivan Pavao II je pozvao kardinala Wiszynskog, tada ve} te{ko bolesnog. Wiszynski je pozvao Valensu i iz bolesni~kog kreveta mu prenio papino nare|ewe. Bez konsultacije s direktoratom Solidarnosti, Valensa je otkazao {trajk. Tako je Ivan Pavao II spasio Poqsku od sovjetske invazije. Raspoloèwe u tvornicama {irom zemqe bilo je mra~no. Nesigurni u to ho}e li mo}i ishraniti svoje obiteqi ili zagrijati svoje ku}e tijekom zime, djelatnici su odgovorili organiziraju}i sqede}e {trajkove u tvornicama. Situacija se pogor{avala i, u prosincu 1981, Jaruzelski je uveo opsadno stawe. Odgovaraju}i na pritisak iz Moskve, bio je odlu~an vratiti zemqu radu, i kako bi pokazao da je ~vrst u toj namjeri, preko no}i je uhi}eno 5.000 aktivista Solidarnosti. Financirawe Solidarnosti je u po~etku i{lo od United Tradinga kroz of-{or mreù Banke Ambroziano. Ali sada je to prakti~no zna~ilo subvencionirawe cjelokupne poqske ekonomije. Opus Dei se obratio Va{ingtonu. U isto vrijeme Djelo je poku{avalo stvoriti bliì kontakt s diketorom CIA Viqemom Kejsijem. Bistri irsko-ameri~ki katolik iz Kvinsa, Kejsi je bio jedan od Reganovih najpa`qivijih vawskopoliti~kih savjetnika. Na sebe je prvi puta skrenuo pa`wu tijekom svjetskog rata kada je, kao ~lan OSS slao agente u Wema~ku. Poslije rata je zapo~eo s privatnom odvjetni~kom praksom u Wujorku i zaradio svoj prvi milijun dolara na Vol stritu prije svoje ~etrdesete godine. Ovo ga je preporu~ilo da postane Niksonov {ef Komisije za vrijednosne papire. Pod Reganom, Kejsi je dobio zadatak koordinirati odgovor Va{ingtona na poqsku krizu. Prva Kejsijeva reakcija je bila odletjeti u Rim na konzultacije s papom. On i druga dva ~lana uèg Reganovog tima, Aleksander Heig i Vernon Walters, bili su vitezovi Suverenog reda Malte, {to im je davalo trenutan i povjerqiv pristup papi. Kada je izbila poqska kriza Kejsijeva moralna podobnost da bude na ~elu CIA je bila provjeravana od Senatskog komiteta za obavje{tajni rad, pa nije mogao napustiti Va{ington. Odredio je generala Waltersa da ga zamijeni. U sqede}ih pet mjeseci Walters je u vi{e navrata posjetio Vatikan. Waltresova putovawa su pripremila sastanak izme|u Regana i Ivana Pavla II, do kojeg je do{lo 7. lipwa 1982. Ameri~ki predsjednik se sloìo podràti plan Vatikana da se Solidarnost odrì u ìvotu. Kroz Opus Dei je crkva ve} potro{ila mnogo novca na ciqevima Solidarnosti, milijardu dolara, ako je vjerovati Kalviju; ne{to mawe od ~etiristo pedeset milijuna dolara, prema Pazienzi; ili ~etrdeset milijuna dolara, prema qevi~arskom ameri~kom ~asopisu Mother Jones. Dok su predsjednik i papa raz877
matrali situaciju u Poqskoj, u drugom kutu papinske rezidencije Reganov dràvni tajnik Aleksander Heig i savjetnik za nacionalnu sigurnost Wiliam Clark su razgovali s kardinalom Kazarolijem i nadbiskupom Silvestrinijem o Isto~noj Evropi i Bliskom istoku. Prema vatikanskim izvorima, Kejsi je tako|er namjeravao biti prisutan ali su wegov put u posqedwem ternutku omele tri me|unarodne krize, koje su izbile gotovo simultano. [estog lipwa 1982. Izrael je napao Libanon. Sqede}eg dana opozicijski vo|a Hissan Habre je preuzeo vlast u âdu, uspje{no zakqu~iv{i dugo planiranu operaciju CIA koja je u toj zemqi okon~ala Gadafijev utjecaj. CIA je tako|er o~ekivala da }e Iran zapo~eti novu ofenzivu protiv Bagdada, u sqede}ih nekoliko dana, i bojala se kako }e to rezultirati formirawem fundamentalisti~ke {iitske dr`ve u ju`nom Iraku. Sve tri krizne situacije su pokazale visok stupaw zabrinutosti ameri~ke administracije zbog radikalnog islama. Shodno tome, razgovori s Kasarolijem i Silvestrinijem bili su fokusirani uglavnom na to kako suzbiti islamsku prijetwu, mada se ova tema nije pojavila niti u jednom slu`benom dokumentu. Kao dodatak neformalnom dogovoru oko Poqske, Reganov susret u Vatikanu je bio vaàn zbog dva druga razloga. Prvo, do wega je do{lo kao rezultat rastu}eg utjecaja Opus Dei i u Va{ingtonu i unutar Vatikana. Djelo je odigralo kqu~nu ulogu u oblikovawu reakcije Vatikana u vezi s Poqskom, {to je dovelo do gotovo bizantinskog rivalstva i qubomore izme|u Portilla i Kasarolija. Druga kqu~na to~ka koja je proiza{la iz sastanka bila je ta da, dok je papina pozornost ostala fiksirana na Poqsku, pozornost ameri~ke vawske politike okrenula se ka djelovawu protiv radikalnog islama. Naravno, posqedwi trzaji sovjetskog carstva, prijetwa Kremqa da }e poslati Crvenu armiju u Poqsku i invazija na Afganistan, bile su preokupacija reganovaca, ali su bili sve vi{e zabrinuti nad sigurno{}u naftonosnih poqa na Bliskom istoku, pogotovo ako bi islamski ekstremisti preuzeli regiju. U Bijeloj ku}i je, kao ~ovjek za vezu izme|u interesnih grupa, radio u to vrijeme dr Carl A. Anderson. Odràvao je vezu izme}u Bijele ku}e i Opus Dei, jer je bio ~lan Opus Dei, i wegov je zadatak bio privu}i nekoga od qudi s kojima je radio u Djelo.Te{ko da je bio jedini ~lan koji je radio u Reganovoj administraciji, a Opus Dei odbija o tome pruìti bilo kakvu informaciju. Bilo kako bilo, s Kejsijem na ~elu CIA, agencija se borila protiv Telogije oslobo|ewa u Latinskoj Americi kao nikada prije toga. Kao Reganov vi{i savjetnik i ekspert za Isto~nu Evropu i Bliski istok, Kejsi je rijetko poduzimao putovawa u Evropu i na Bliski istok a da nije prvo svratio u Rim na razmjenu mi{qewa s papom. (Ha~inson; cit. celo; str. 361-366) Poslije odgovora u Vatikanu Kejsi je izjavio da je bio pozitivno osokoqen mogu}no{}u da preplavi Poqsku skupom opremom i jeftinim agentima. Bio je odu{evqen mogu}no{}u da se savjetuje s kardinalom Johnom J. Krolom (napola Poqak, a napola Amerikanac), nadbiskupom Filadelfije
878
i da koristi sve}enike u Poqskoj za {irewe subverzije. Ostali koje je rado slu{ao bili su kardinal iz Wujorka Terence Cooke i novi apostolski delegat u Va{ingtonu, nadbiskup (sada kardinal) Pio Laghi, biv{i najvi{i prelat Vatikana u Buenos Airesu, sve jaki podràvateqi Opus Dei. Pored toga, Cooke je bio Veliki za{titnik i duhovni savjetnik Vitezova s Malte. Poslije papine posjete Poqskoj, milites Christi Opus Dei su postali aktivni u organizirawu te~ajeva za obuku, konferencija i debata me|u poqskim intelektualcima. Organizirali su 1986. prvi program razmjene studenata izme|u Poqske i Zapada. Tog qeta Evropski studentski forum sa sjedi{tem u Be~u je poslao 400 studenata iz deset evropskih zemaqa kako bi radili na izgradwi crkava. Dok su bili u Poqskoj, volonteri su u~estvovali u seriji seminara na Temu Evropa 2000 Novi lik ~ovjeka. U lipwu 1989, poqska komunisti~ka partija je poraèna na prvim slobodnim izborima od Drugog svjetskog rata. Povratak demokracije u Poqsku je najavio smrt komunizma {irom isto~ne Evrope. Mjesec dana kasnije Var{ava je ponovno uspostavila diplomatske odnose s Vatikanom, a Opus Dei je slu`beno otvorio regionalni vikarijat u Var{avi. Poslije pada Berlinskog zida, u studenom 1989, Opus Dei je ubrzao svoj prodor u Isto~nu Evropu, konsolidiraju}i slu`beno svoje prisustvo, koje je prije toga bilo skriveno. Alvaro del Portillo je posjetio Var{avu 15. travwa 1990. U zrakoplovnoj luci ga je do~ekao regionalni vikar, inèwer elektronike iz Argentine, Esteban Moszoro, kojega je zaredio osobno Ivan Pavao II u crkvi Sv. Petra, osam godina prije toga, i novoimenovani nuncij, monsiwor Joseph Kowalczyk. Sqede}eg dana biskup prelat Opus Dei se sreo s kardinalom Jozefom Glempom, novim primasom Poqske. Tada je ve} Gdawsk imao svoju yamiju, a o~ekivalo se davawe suglasnosti za izgradwu islamskog centra i yamije u gradu na sjeveroistoku zemqe, koje su financirali Saudijci, kako bi obiqeìli 600 godina od naseqavawa Tatara u toj regiji. Jo{ postoji oko 20.000 wihovih potomaka. Na kraju drugog tisu}qe}a, Poqska je ponovno bila u fokusu islamskih stremqewa, ali sada iz drugih razloga. S kolapsom Var{avskog pakta, glavni grad Poqske je postao centar me|unarodne tr`nice sovjetskim oru`jem i trgovci smr}u su obavqali sjajan posao prodaju}i otpisano oru`je arapskim trgovcima. Oru`je je prvenstveno bilo namijeweno islamskim fundamentalisti~kim grupama u Sjevernoj Africi, na Bliskom istoku, rogu Afrike i Bosni. Prema autor Yvon Le Valliantu, Opus Dei je bio umije{an u {pijunaù preko glave. [pawolski ~asopis Tiempo je objavio u broju 219, od 21. srpwa 1986, kako je {pawolski CESID, pogotovo odjeqewe za kontrarevoluciju, bio lijepa djevojka Opus Dei. Opus Central je stoga bio dobro pozicioniran za pra}ewe me|unarodne trgovine oru`jem i otprilike u ovo vrijeme, po~eo je stvarati kontakte s umjerenim islamskim predstavnicima. Ubrzo po ujediwewu Wema~ke, sinovi Eskrive de Balagera su otvorili centre u Pragu, Brnu, Budimpe{ti, Rigi i Stetinu.
879
Prelatura je posebno bila zabrinuta razvojem situacije na Balkanu, gdje je otac Stanislav Crnica osnovao prvi centar Djela u Zagrebu. Udaqenost izme|u Rima i glavnog grada Hrvatske je samo 535 kilometara. Nered na Balkanu moè preplaviti Italiju izbjeglicama, koji }e neizbje`no do}i s oìqcima konflikta i pove}ati tenziju ako lokalni izvori za ìvot postanu neadekvatni. Nedovoqni resursi odgajaju nesigurnost, a nesigurnost vodi u konflikt. Ova formula se pokazala u punom svjetlu na rogu Afrike, a devedestih godina iz Irana je prenesena na Balkan, gdje su postojali svi sastojci za silazak u fundamentalisti~ki pakao: tri religije s nasqe|em me|usobne mr`we koje mjerkaju jedna drugu, sigurne da su uvodne bitke sqede}eg kriàrskog rata ve} po~ele. Prije nego {to crkva objavi novi kriàrski rat, moraju se ispuniti moralne ideje vodiqe doktrine pravednog rata. Ali doktrina pravednog rata nije bila spomiwana na Zapadu jo{ od Bitke kod Lepanta, u {esnaestom stoqe}u. Za vrijeme Reganove administracije, s vlastitim legatom u Bagdadu i promatra~ima svagdje po arapskom svijetu, papini beskompromisni husari su po~eli prepravqati doktrinu pravednog rata. Erupcija sukoba na Balkanu je wihove napore u~inila svrsishodnijim i vremenski urgentnijim. Ali prije nego {to se doktrina moè obnoviti, novu verziju mora prihvatiti crkvena hijerarhija. Poslije beatifikacije osniva~a i kontrole vatikanskih financija, ovo je postao najva`niji ciq Opus Dei. (isto; str. 367-369)
29. Papa Jovan Pavle II u~vrstio veze sa mafijom

I Vilijams govori o prodoru mafije uz pomo} Vatikana u Poqsku. Jo{ od uspona pape Jovana Pavla II na tron Svetog Petra 1978, sicilijanska je mafija bila vrlo aktivna u Poqskoj. U tom se vremenu udruìla sa ruskom mafijom najizrazitije sa wenim ~e~enskim parwacima da bi pro{irila svoje globalne delatnosti. Do 2002. Poqska, zemqa u kojoj ovisnost o drogama i rasturawe droge prakti~no i nisu postojali, postala je glavno distributivno mesto za trgovinu narkoticima. Vi{e od petnaest tona heroina ulazi u Poqsku svake godine preko turske morske luke Sofija, gdje heroin preprodaju tzv. babas (turski trgovci drogom) agentima sicilijanske mafije. Heroin nije nekvalitetni proizvod tre}eg nivoa, koji je dobar jedino za pu{ewe i koji dolazi sa dalekog Istoka. To je proizvod ~etvrtog nivoa, idealan za ubrizgavawe injekcijom, koji se uzgaja i prera|uje u Zlatnom polumesecu izme|u Irana, Pakistana i Avganistana. Iz Sofije, heroin se brodovima prebacuje preko Crnog mora u Ukrajinu, a iz Ukrajine u Poqsku. Ova je ruta idealna, ne samo zato {to je Poqska na centralnoj lokaciji izme|u isto~ne i zapadne Evrope, ve} i zato {to je isto~na granica Poqske tako slabo ~uvana. I drugi aspekti trgovine drogom se razvijaju u Poqskoj. Preko ~etrdeset posto amfetamina koji se prodaju u Evropi i SAD-u dolaze iz Poqske. Ona je postala glavna baza za gospodare droge iz Ju`ne Amerike (zahvaquju}i vezama Li~a \elija i P-2) za proces prerade i pravqewa kokaina.
880
Ta je trgovina imala zna~ajan uticaj na stanovni{tvo; 1978. bilo je mawe od 5.000 korisnika kokaina i heroina u Poqskoj. Dvadeset ~etiri godine kasnije, identifikovano je 200.000 uìvalaca, a polovina od wih su bili ovisnici. Ta je isto~noevropska zemqa postala centar za prodaju oru`ja i municije diktatorskim vladama i teroristi~kim grupama. PLO, na primjer, kupuje u Poqskoj vi{e od polovine svog oru`ja. Na bazarima u velikim gradovima Var{avi i Krakovu posetiteq moè kupiti {irok spektar sofisticiranog oru`ja: mine, granate, infracrvena sredstva za no}no posmatrawe, topove od 105 milimetara, rakete zemqa-vazduh, helikoptere Kobra i tenkove Leopard. Jo{ jedan posao cveta u Poqskoj zahvaquju}i sicilijanskoj mafiji: trgovina belim robqem. @ene i deca se redovno otimaju u Poqskoj i prebacuju se u Milano i na druge destinacije u Italiji, gde bivaju prodati bogatim arapskim biznismenima. Ali, daleko, daleko najprofitabilniji posao sicilijanske mafije u Poqskoj jeste odlagawe otpada. U Poqskoj je mogu}e prosuti, istovariti ili zakopati materijale koje je nemogu}e baciti bilo gde drugde u svetu: opasni medicinski otpad, otrovne materije iz hemijskih fabrika, opasne materijale sa gradili{ta i otpad iz nuklearnih elektrana. Otpad i odlagawe otpada postali su glavna briga sicilijanske mafije posqedwih godina u Evropi i u SAD. Mafija je od porodica \enoveze, Gambino i Lukeze iz Wujorka do porodica Incerilo, Bu{eta i Greko sa Sicilije postala prefiwena. Prebacila se sa oru`ja na sme}e. FBI je tokom 2002. procenio da je Kamora (tajno zlo~ina~ko udruèwe iz Napuqa, starije, ~ak, i od mafije) zgrnula izme|u 3,5 i 8,5 milijardi dolara od nelagalnog bacawa otrovnog otpada u Poqskoj. Za~udo da su mesta za odlagawe otpada traìli mafiozi i biznismeni sa pravim vezama {irom sveta. U jesen 1996, Mi~ Grohovski (Mitch Grochowski) i ja, dvojica reportera Metroa, nagra|ivanog nedeqnika iz severoisto~ne Pensilvanije, susreli smo se sa Renatom Marianijem (Renato Mariani), vlasnikom i operatorom Empire Landfill, jednog od najve}ih odlagali{ta otpada u SAD. Mariani je kasnije postao osu|eni prestupnik zbog preusmeravawa novca od otpada u predsedni~ku kampawu 1996. Tokom na{eg sastanka, Marijani je raspravqao o postrojewu Empajr i planovima za otvarawem odlagali{ta pored Krakova u Poqskoj. Mariani se hvalisao jakim vezama u Poqskoj preko biznismena, koji, prema upu}enim izvorima, imaju veze sa organizovanim kriminalom, kriminalnim porodicama u Wujorku i Wu Yersiju. Biznismen, sa bazom u Poqskoj, sluìo je kao neslu`beni ambasador Vatikana, sa punim i izravnim pristupom papi. Marijani je kazao kako nije èlio poslovati sa bilo kojim izabranim zvani~nikom u Poqskoj, bilo demokratom ili komunistom. Wegove su ga veze uverile da je jedini na~in da se pripreme bilo kakve operacije u Poqskoj bio uz posredovawe Svetog oca Rimokatoli~ke crkve. Ne moè{ dobiti ili u~initi bilo {ta osim ako ide{ preko pape, rekao je Marijani.
881
I tako to ide. Veza izme|u sicilijanske mafije i preduze}a Vatikan ostaje nedirnuta. Pontifikat Jovana Pavla II nije rezultirao ni progresivnim reformama Jovana XXIII i Pavla VI ni povratkom na tradicionalno katoli~ko bogo{tovawe i u~ewe. Pre je rezultirao stabilizacijom preduze}a Vatikan kao finansijske i politi~ke institucije. Prvenstveni ciq ove institucije nije da traga i da {iri duhovne istine u vremenu neizvesnosti, nego pre ovekove~avawe vlastitih korporativnih interesa putem intriga, laì, kra|a i, kada situacija nalaè, krvoproli}a. Svakako, Jovan Pavle II nije ni nosilac ~lanske karte porodice Koza nostre, niti je aktivni ~lan P-2. No, dozvolio je ~lanovima \elijevog dru{tva da ostanu na pozicijama u Vatikanu i propustio je da raskine veze crkve sa mafijom. Zapravo, oja~ao je te veze i odbio je da pokrene bilo kakve reforme unutar Vatikanske banke. [tavi{e, iz nekih tajnovitih razloga za{titio je nadbiskupa Mar~inkusa od pravde i, ~ak, poku{ao je da osramo}enog vatikanskog bankara uzdigne u zbor kardinala. Istina je da je Jovan Pavle II govorio protiv mafije tokom wegove posete Siciliji 1993. Papa je u omiliji rekao: Ne ubij. Nijedan ~ovek, nijedna organizacija, ni mafija ne moè promeniti niti pogaziti pravo na ìvot. To najsvetije pravo pripada Bogu. Tako|e je istina da je papa ozloglasio mafija{ko ubistvo oca \uzepea Puqizija (Giuseppi Puglisi), aktivnog protivnika organizovanog kriminala na Siciliji. Ali, papine re~i odzvawaju u prazno usred upornih nelegalnih finansijskih transakcija izme|u porodica organizovanog kriminala i Vatikana. 3. oktobra 1999. godine, tri godine nakon {to je Jovan Pavle II izvr{io pritisak da se izvr{i beatifikacija oca Puqizija, dvadeset jedan ~lan sicilijanske mafije je uhap{en u Palermu zbog provo|ewa razra|ene onlajn bankarske prevare uz pomo} Vatikanske banke. Antonio Orlando (Antonio Orlando), kapo koji je smislio ovu operaciju, uspio je u prebacivawu 264 milijardi lira (oko 115 miliona dolara) iz banaka {irom Evrope. Novac je slan i Emiliju Romawu u severnom delu Italije. Odatle je preusmeravan na brojne ra~une u Vatikanskoj banci. Ne{to pre hap{ewa, Orlando i wegova ekipa su pokrenuli plan za prebacivawe 2 biliona lira (oko milijardu dolara) iz Banke Sicilije. \uzepe Limija (Giuseppe Limia), vo|a talijanske antimafija{ke komisije, rekao je da je hap{ewe pokazalo kako je mafija postala opasna u kori{tewu interneta za zlo~ina~ke namere. Uprkos hap{ewima i kasnijim osudama, italijanski su istraìteqi spre~eni u ispitivawu udela Vatikanske banke u shemi i to zbog suverenog statusa Vatikana. Kao daqwi dokaz da je posao nastavqen uobi~ajeno, tokom vladavine Jovana Pavla II, Dejli Telegraf, ugledna londonska novina, objavio je 19. novembra 2001. ~lanak u kome je identifikovao Vatikansku banku, zajedno sa bankama u izdvojenim zemqama poput Mauricijusa, Makaoa, Naurua i Luksemburga, kao jedno od glavnih mesta na svetu za prawe prqavog novca. Jovan Pavle II, tokom jednog od najduìh pontifikata u crkvenoj istoriji, ostao je imun na kritike. Iako je skandal zamewivao skandal, previ882
{e reportera istraìteqa i komentatora jesu odbijali da uzmu za temu papu, nisu ~ak niti ispitivali wegovu prosudbu da dozvoli da u svetom hramu ostanu mewa~i novca. Nigde ta ~iwenica nije o~itija do u biografiji poqskog pape od Karla Bern{tajna (Carl Bernstein) i Marka Politija (Marco Politi). Sam naslov dela, Wegova svetost Jovan Pavle II i istorija na{eg vremena, odaje pokornost autora pred uzvi{enom temom. [irom duga~kog teksta ova dvojica vode}ih svetskih novinara nikada nisu ispitala pitawe koje se nametalo o papinim izgubqenim godinama; nikada nisu napravili referencu na Sindonu, Kalvija ili \elija; nikada nisu insistirali na informacijama o aferi Ambrozijano ili sicilijanskoj vezi; i nikada nisu ni spomenuli nadbiskupa Mar~inkusa i Vatikansku banku. Izve{taji na ovim stranicama nisu preterivawa i nisu bili podvrgnuti uredni~kom uveli~avawu radi popularne upotrebe. Oni su stvar zabeleène istorije. Zabeleèni su kamerom i zadràni su kao dokazi u kriminalisti~kim laboratorijama, policijskim dosijeima i, ~ak, u Muzeju holokausta. Poduprli su ih vode}i istori~ari i novinari kao {to su Ri~ard Hamer (Richard Hammer), Dejvid Yelop (David Yallop), Kler Sterling (Clair Sterling), Nik To{es (Nick Tosches) i Yon Kornvel (John Cornwell). Emitovali su ih reporteri i komentatori {irom sveta iako stvari nisu privukle veliku pa`wu medija. Takve stvari ne mogu se tretirati kao stvari bez sadràja ili bez zna~aja. Uticale su na sve aspekte ìvota moralni, duhovni, politi~ki i ekonomski na razme|u vekova. Nedugo pre smrti, 1977, papa Pavle VI je rekao: Satanski je dim u{ao u crkvu. Ovio se oko oltara. Kada je Satana u{ao u svetiwu Rimokatoli~ke crkve? Kada mu se vrata rajska nisu mogla odupreti? Neki kaù da je u{ao pri potpisivawu Lateranskog ugovora 22. februara 1929. Drugi kaù da se to dogodilo mnogo ranije, u svetlo oktobarsko jutro 312, kada je Miltijad, stari i slabi rimski biskup, klekao pred rimskog cara Konstantina da bi primio titulu pontifeksa maksimusa i obe}awe blaga izvan svake mere. (Williams; cit. delo; str. 197-202)
XXV HOMOSEKSUALNA KATOLI^KA PRIÂ

1. Eskalacija pedofilije me|u katoli~kim sve{tenicima i prelatima
îwenice koje ovde iznosimo su toliko neverovatne i stra{ne da svakom normalnom mora da pripadne muka. Rimokatoli~ka crkva je leglo pedofilije i nemorala. Vilijams iznosi podatak da je, od 1985. godine, kada je dospeo u javnost prvi slu~aj vezan za seksualno zlostavqawe de~aka od strane sve{tenika, pa do 2002. godine, preko 600 sve{tenika optuèno za zlostavqawe dece. A do te godine, katoli~ka crkva u SAD je isplatila vi{e od jedne milijarde dolara da bi se namirili zahtevi `rtava. Papa Vojtila
883
je tek te 2002. godine okupio ameri~ke kardinale da raspravqaju o skandalu. Ali rasprava nije imala nikakvog efekta, i posle toga se }utawe nastavilo. Papa je nastavio da zata{kava i {titi seksualne manijake i odbijao je da razre{i slu`be sve{tenike optuène za seksualno zlostavqawe dece. Moralno raspadawe i duhovno propadawe je dostiglo takve razmere da je potpuni apsurd da taj kupleraj, sa ~itavom onom hipotekom zlo~ina iz pro{losti, moè da bude duhovna, verska institucija. Na po~etku novog milenijuma, Sveta majka crkva bila je svjedokom prqavog skandala druge vrste: kugi pedofilije me|u wenim prelatima, koja je dala povoda stotinama sudskih slu~ajeva za seksualno zlostavqawe. Problem se prvo pojavio 1985. kada je otac Gilbert Gauthe iz Lafajeta u Luizijani priznao zlostavqawe 11 de~aka, a kasnije je priznao jo{ i seksualne napade na jo{ desetine wih. Osu|en je na dvadeset godina zatvora, a sa `rtvama je postignuta vansudska nagodba. No, slu~aj oca Gilberta Gauthea nikako nije bio izolovan. Pa`wa {tampe koja je bila usmerena na hap{ewe sve{tenika i wegovu osudu posluìla je da se podigne brana. U istoj dijecezi u Luizijani, jo{ je devetnaest sve{tenika optuèno za zlostavqawe u naredne dve godine, dok je biskup podelio milione da bi se o tome }utalo. Ali, novac nije mogao ugasiti vatru. Ona se rasplamsala i, poput poàra u preriji, nastavilo se {irewe skandala. Godine 1985, iste godine kada je otac Gilbert Gauthe poslan u zatvor, otac Tomas Dojl, kanonski pravnik Vatikana u Va{ingtonu, napisao je povjerqivi dopis ameri~kim biskupima navode}i 30 slu~ajeva sa preko stotinu `rtava i sa projektovanim tro{kovima Ameri~ke katoli~ke dijeceze od preko jedne milijarde dolara u narednih deset godina. Godine 1989, biskup Yozef Ferario sa Havaja postao je prvi ~lan Katoli~ke hijerarhije u SAD koji je optuèn za zlostavqawe dece. Sud je odbacio slu~aj, ne zbog nedostatka dokaza, nego pre zbog tehni~ke gre{ke: tuìteqi su zakasnili sa podno{ewem tu`be. Biskup Ferario, koji je porekao sve optu`be, penzionisan je po~etkom 1993. Situacija se i pogor{avala. Otac Brus Riter, slavqeni vo|a Kovenant Hausa za tinejyere koji su pobegli od ku}e, odstupio je usled optu`bi da je milovao de~aka o kome se brinuo. Otac Riter je porekao optu`be, no jo{ je nekolicina de~aka istupila i podràla optu`be. Da bi smirili buku, Riterovi pretpostavqeni iz fraweva~kog reda su ga prebacili u Indiju. Do 1992, preko 400 ameri~kih sve{tenika su optuèni za zlostavqawe dece i potro{eno je vi{e od 400 miliona dolara da bi se namirili zahtevi `rtava. Sve{tenicima koji su bili ume{ani u takve slu~ajeve nije bila oduzeta sve{teni~ka slu`ba, niti su bili poslati u ustanove za psihijatrijski tretman. Umesto toga su preraspore|eni u druge parohije u drugim dijecezama. Na taj je na~in rak unutar crkve metastazirao, {ire}i se sa jednog mesta na drugo na neproveren na~in. Porota u Dalasu saslu{ala je optu`be jedanaest `rtava oca Rudija Kosa i 1997. presudila od{tetu od 120 miliona dolara. Iznos je kasnije smawen na 30 miliona dolara, no dijeceza je svejedno morala staviti imovinu pod hipoteku i prodavati imovinu da bi namirila presu|eni iznos.
884
Dve godine kasnije, biskup J. Keith Symons iz Palm Bi~a na Floridi postao je prvi ameri~ki biskup koji je podneo ostavku nakon {to je priznao optu`be za zlostavqawe dece. Symonsa je zamenio biskup Entoni Okonel koji je, tako|e, bio prisiqen da podnese ostavku nakon {to je St. Louis PostDispatch otkrio da je zlostavqao studenta seminarije u Misuriju 1975. Studentu koji je zlostavqan od dijeceze u Misuriju je ispla}eno 125.000 dolara da bi }utao. Ali, razmera problema unutar crkve postajala je sada o~ita. Za biskupa koji je postavqen da bi zale~io dijecezu zbog seksualnih greha ispostavilo se da je i on sam bio seksualni napasnik. Godine 2002. otac John Geoghan je osu|en zbog seksualnog zlostavqawa 130-oro dece tokom sve{teni~ke slu`be u Nadbiskupiji bostonskoj. Osu|en je na deset godina zatvora. Kardinal Bernard Lo je stoga potpao pod napad {irokih razmera po{to se saznalo da nikada nije hteo otpustiti Geoghana sa wegovih sve{teni~kih du`nosti, nego ga je radije prebacivao iz parohije u parohiju, gde bi, pak, ovaj ~inio nove seksualne zlo~ine. Do trenutka kada je 2002. papa Jovan Pavle II okupio ameri~ke kardinale u Vatikanu da bi raspravqali o skandalu, preko 600 sve{tenika su optuèni za zlostavqawe dece. Papino odbijawe da razre{i sve{teni~ke slu`be one sve{tenike koji su progla{eni krivim za zlostavqawe dece, pokrenulo je {iroke kritike. Wegovo je }utawe o ovoj stvari upore|ivano sa }utawem Pija XII tokom nacisti~kog holokausta. Crkveni su zvani~nici kazali da je Vatikan izabrao da ostane na udaqenosti od skandala zato {to je seksualno zlostavqawe vidio kao ameri~ki problem. No, problem nije bio ograni~en na SAD. Bio je istinski katoli~ki po obimu i ra{irio se u skoro svaku dijecezu civilizovanog sveta. U Poqskoj, rodnoj zemqi Jovana Pavla II, nadbiskup Juliusz Paetz iz Poznawa optuèn je zlostavqawe mladih seminarista. Optu`be su postale javne u januaru 2002. [ezdesetsedmogodi{wi Paetz, koga je na wegovu katedru postavio papa, porekao je sve optu`be, no ostao je u centru sve {irih izve{taja o drugim slu~ajevima zlostavqawa u wegovoj dijecezi. U Austriji je javni pritisak prisilio na povla~ewe kardinala Hansa Hermana Groera, nadbiskupa Be~a, koji je optuèn da je milovao mladi}e i de~ake u seminariji. Kardinal Groer je porekao optu`be, no wegova zamena, kardinal Kristof [enborn je kazao da su one istinite i izvinio se u ime Svete majke crkve. U Irskoj se rimokatoli~ka hijararhija sloìla da plati vi{e od 110 miliona dolara od{tete da bi kompenzirala hiqade `rtava seksualnog zlostavqawa od strane sve{tenika i opatica u {kolama i domovima za brigu o deci koje vodi crkva, tokom proteklih pedeset godina. Do septembra 2002, vi{e od trideset francuskih sve{tenika je osu|eno zbog seksualnog zlostavqawa dece, a jedanaest ih je poslato u zatvor. Biskup Pjer Pikan iz dijeceze Bajo-Lisio suspendovan je na tri meseca zato {to je propustio da civilnim vlastima prijavi sve{tenike pedofile. On je, poput svojih ameri~kih kolega, naprosto te sve{tenike prebacivao u druge parohije.
885
Mnogi su ameri~ki advokati, koji su prihvatali takve slu~ajeve, neizbe`no gledali na Svetu stolicu, sa wenim enormnim bogatstvom, kao na laku metu iz koje su hteli izmusti milione za svoje klijente. Ta je pretpostavka bila potvr|ena na~inom na koji su lokalne dijeceze bile voqne da plate da bi suzbile stvar i da bi se odbranile od javne osude. Do 2002, Katoli~ka crkva u SAD je isplatila vi{e od jedne milijarde dolara od trenutka kad je na povr{inu isplivao prvi slu~aj u Luizijani 1985. Takve isplate, prema Roderiku Mekli{u mla|em, advokatu iz Bostona, koji je vodio vi{e od stotinu takvih slu~ajeva, jesu samo vrh ledenog brega, koji }e narasti na iznos od vi{e milijardi pre nego {to bude zavr{en. Samo nekolicina bi mogla dovesti u pitawe ta~nost Mekli{ovih prognoza. U maju 2002. nadbiskupija bostonska povukla se iz nagodbe sa osamdeset {est `rtava samo jednog sve{tenika, tvrde}i da bi ih ogromna isplata spre~ila da nadoknade iznose tuìteqima koji su ~ekali na nov~anu nadoknadu. Advokat, koji je u Los An|elesu postigao sporazum sa crkvom u visini od 5,2 miliona dolara, u roku od {est nedeqa prihvatio je vi{e od stotinu novih klijenata (...) Do 2002, dijeceze {irom zemqe iskazivale su masovne gubitke: nadbiskupija bostonska iskazala je deficit od pet miliona dolara; nadbiskupija wujor{ka 20 miliona dolara. No, Vatikan je za sve to ostao nedodirqiv. Wegovi su bankovni ra~uni ostali izvan doma{aja de~aka oltarskih posluìteqa koje su seksualno zlostavqali wihovi parohijski sve{tenici. Kao suverena dràva, nije mogao biti tuèn. Milijarde u vatikanskoj imovini pridonosi}e milione u kamatama, ~ak i ako se doprinosi vernih svedu na kapaqku. Biskupi koji predsedavaju nad 194 dijeceze {irom SAD primaju svoju vlast od pape. Oni su u obavezi prema wemu jednako kao {to su sredwevekovni vazali bili u obavezi prema feudalnom gospodaru. Oni mu duguju potpunu poslu{nost i vernost. Vernost se sastoji ne samo u ve~noj lojalnosti, nego, tako|e, i u isplati desetine od celokupne wihove imovine. Papa, kao suvereni vladar Svete majke crkve, ima pravo da ovu isplatu ubere na zahtev. On, tako|e, pridràva i pravo da konfiskuje celokupnu imovinu bilo koje dijeceze, ako tako poèli. Sva imovina Svete majke crkve ostaje mu na raspolagawu. U praksi, Sveti otac dozvoqava biskupima da vladaju wihovim dijecezama sa malo ili nimalo me{awa, pod uslovom, naravno, da pla}aju odgovaraju}i deo pomo}i Svetoj stolici. Po{to tok novca uvek ide ka Vatikanu, a nikad od wega, 3000 parohija u SAD moraju sakupqati novac da bi platili ono {to je potrebno za wihovo delovawe, ukqu~uju}i tro{kove parohijskih {kola. One su zapravo kmetovi iz feudalnog sistema. Parohije su u obavezi da daju deo svog prihoda 10 do 20 posto dijecezama. Dijeceze koriste novac da bi izdràvale ~enseri (naziv za klerikalnu birokratiju u hijerarhiji ispod biskupa), zajedno sa katoli~kim bolnicama, kona~i{tima, javnim kuhiwama, seminarijama, ustanovama za brigu o nemo}nim i drugim dru{tvenim slu`bama. Prihod iz parohija se uve}ava kampawama za prikupqawe priloga, zaradama od preduze}a i ulagawa, daro886
vima dobro~initeqa. Neke su dijeceze veoma bogate, neke su, pak, iznimno siroma{ne. Neke daju detaqne finansijske izjave; neke, pak, ne obezbe|uju nikakve finansijske pokazateqe. No, sve dijeceze moraju podneti finansijski izve{taj Svetom ocu svakih pet godina. Seksualni skandal je ne{to razaraju}e za 194 ameri~ke dijeceze, naro~ito za one najsiroma{nije. Do 1999. dijeceza Santa Roza bila je prisiqena skresati svoje duhovni~ke programe, zaustaviti programe izgradwe i posuditi 6 miliona dolara od drugih dijeceza. Kona~ni uticaj sudskih tu`bi jeste taj da narod, koji nije odgovoran za zlostavqawe, pla}a zbog toga, kazao je Wujork tajmsu R. Skot Eplbi, direktor Ku{va centra za katoli~ke studije na Univerzitetu Notr Dam. Programi bivaju skresani i najvi{e stradaju siroma{ni. Tokom 1995, nadbiskupija Santa Fea u Novom Meksiku bila je primorana da proda uto~i{te koje su vodile dominikanske opatice, kao i drugu imovinu, da bi isplatila tro{kove nagodbi koji nisu bili pokriveni polisama osigurawa. Proceweno je da ovi tro{kovi prelaze 30 miliona dolara. Tokom 1997, dijeceza Dalasa morala je da pod hipoteku stavi zgradu za ~enseri, nekoliko slobodnih parcela, te imovinu u kojoj je nekad bila osnovna {kola da bi isplatila wen dio od 30 miliona dolara te{kog slu~aja seksualnog zlostavqawa. Alternativa je bila, kako je rekao Bronson Harvard, slu`benik dalaske crkve, bankrotstvo. Tokom 2002, kardinal Frensis I. Yory iz nadbiskupije ~ika{ke je kazao da }e mo`da biti prisiqen da proda wegovu 15 miliona dolara vrednu vilu da bi mogao nadoknaditi postoje}e slu~ajeve nagodbi zbog zlostavqawa. Osiguravaju}e kompanije su odgovorile na skandal tako {to su pove}ale premije, iskqu~ile pokrivawe seksualnog zlostavqawa od strane sve{tenika, ili tako {to su otkazale polise. Nema pokri}a za pedofiliju, kaè Majkl [on Kvin, koji je branio crkve u slu~ajevima seksualnog zlostavqawa i koji predaje pravo u oblasti osigurawa na Univerzitetu u Teksasu. Do 2002, {est osiguravaju}ih ku}a su odbile da isplate zahteve zbog incidenata koji su izbili u parohiji Stokton u Kaliforniji, zbog namjernih dela (nelagalnih ili nedoli~nih dela koja su po~iwena od strane vlasnika polise sa sve{}u da }e takva dela dovesti do parni~ewa) kao razloga za iskqu~ivawe obaveze za isplatu polise. Kompanije su tvrdile da su vo|e crkve ignorisale dokumentaciju o tome da su sve{tenici koji su u pitawu mogu}a pretwa za de~ake koji su oltarski pomo}nici. Skandal je rezultirao naglim padom donacija ne samo od radni~kih katoli~kih porodica, nego, tako|e, od najve}ih filantropa i katoli~kih fondacija. Crkva treba otvoriti svoje kwige, kaè Erika P. Yon, naslednica bogatstva Miler pivare i predsednica privatne fondacije koja doprinosi sa 5 miliona dolara katoli~kim ciqevima u Milvokiju. Crkva nije tajno dru{tvo. Mi smo narod Bo`ji i mi ho}emo transparentnost. Podse}aju}i na to da je crkva narod Bo`ji, gospo|a Yon je poduprla u~ewe Pavla VI i iznela na videlo unutra{wi sukob kojeg je on preìvqavao izme|u wegovih socijalisti~kih tendencija i wegove èqe da osigura
887
ogromno bogatstvo Svete stolice, sukob koji je rezultirao u aferi Ambroziano i dugom pontifikatu Jovana Pavla II. Skandal vezan za seksualno zlostavqawe je, prema ocu Endrjui Griliju, istaknutom sociologu i autoru, mo`da najve}i skandal u istoriji religije u Americi i mo`da najozbiqnija kriza katolicizma od reformacije. Kriza je rezultirala u o{trom kresawu davawa, smawewu usluga za siroma{ne, napu{tawu katoli~kih misija i bankrotstvu dijeceza. I svejedno je Vatikan ostao po strani i nedodirnut takvim razvojem. Wegova je imovina osigurana i sigurna od svake pretwe parni~ewem. On deluje prvenstveno ne kao religijska ili dobrotvorna institucija, ve} kao ogromna korporacija. Iz tog razloga, Sveta stolica, kako su to brojni kriti~ari primetili, pokazuje neosetqivost na molbe `rtava i pla~ vernih. Stekla je celi svet i, mo`da, pri tom izgubila du{u. (Williams; cit. delo; str. 190-196)
2. Vatikan zata{kavao seksualne perverzije svojih sve{tenika i prelata

Yejson Beri i Yerald Rener su svoje istraìva~ko novinarstvo o zlostavqawu dece preto~ili u kwigu Zaveti }utawa: zloupotreba mo}i u papstvu Jovana Pavla II (Vows of Silence: The Abuse of Power in the Papacy of John Paul II). Detaqno i dokumentovano iznose ~iwenice o stravi~nom zlostavqawu dece u katoli~koj crkvi. Pri~a po~iwe iz ugla sve{tenika Huana Vake, koga je, jo{ od 1949. i narednih dvanaest godina, zlostavqao otac Masijel Degolado, osniva~ Hristovih legionara. Vaka se od 1978. godine, kada je Vojtila postao papa, obra}ao i papi i Vatikanu iznose}i detaqno neprijatne pojedinosti o zlostavqawu koje je trpeo i on i jo{ 20 drugih de~aka za koje je znao, ali papa apsolutno ni{ta nije u~inio. I ne samo {to ni{ta nije u~inio, ve}, kako mu je otac Masijel bio vrlo zna~ajan i blizak saradnik, on je tom seksualnom manijaku, koji je uz to bio i teàk narkoman, dao sve mogu}e po~asti, i bri`no ga {titio. Ina~e, postoje velike sli~nosti izme|u Opus Dei i Hristovih legionara. I Legionari imaju sve odlike sekte kao i Opus Dei, imaju kult li~nosti (Masijela), koriste metode mentalne kontrole nad svojim ~lanovima, odvajawe od porodice, glavni prioritet je regrutovawe, imaju i crtu opsesivne tajnosti kao i Opus Dei i tako|e su veoma sposobni u prikupqawu finansijskih sredstava. Kao {to je u potpunosti bio naklowen Opusu Dei, papa Vojtila je isto tako bio naklowen i Legionarima. Kasnije je slu~aj Masijel preuzeo Jozef Racinger, tada{wi prefekt Kongregacije za na~elo vere, sada papa Benedikt XVI, ali i on nastavqa da zata{kava celu stvar. Autori navode mnogobrojne slu~ajeve zlostavqawa i isti~u bestidno }utawe Vatikana. Papa Vojtila nije dozvolio da se razre{i slu`be nijedan optuèni pedofil. Bio je apsolutno neosetqiv za patwe kroz koje su pro{le `rtve. Papa Vojtila i Racinger su sve vreme {titili izopa~ene seksualne manijake. Prenosimo najupe~atqivije delove iz Berijeve i Renerove kwige.
888
Pri~a koju je ispri~ao Huan Vaka bila je barokna i jezovita, ali je on èleo da biskup Yon Rejmond Mekgan shvati zbog ~ega je do{ao u biskupiju Rokvil centra na Long Ajlendu. Bio je april 1976 (...) Vaka se prikqu~io biskupiji Long Ajlenda ba{ kada se povla~io Mekganov prethodnik. Qudi iz mona{kih redova, kao {to su jezuiti i frawevci, ~esto sluè u biskupiji, ali je malo wih traìlo da zvani~no promene status iz mona{akog sve{tenstva u biskupijsko. Otac Vaka imao je besprekorne preporuke. U Oranyu, Konektikat, sluìo je pet godina kao direktor ameri~kih Hristovih legionara, mona{kog reda sa sedi{tem u Rimu. Legiju je u Meksiku osnovao Marsijal Masijel Degolado 1941. godine. Pod ocem Masijelom legionari su izgradili mreù {kola i univerziteta u Meksiku, a pro{irili su se sa preparandijama i semeni{tima u [paniji, Latinskoj Americi, Irskoj i sada Americi. Kako se Legija razvijala tako je rastao Masijelov ugled u o~ima Rimske kurije. Godine 2003. Legija }e raspolagati sa 11 univerziteta i preko 150 {kola. Regrutovan od Masijela kao desetogodi{wak u Meksiku, Vaka je odrsatao u Legiji, u~e}i na semeni{tima reda u Evropi. Vaka je rekao biskupu Mekganu da ga je Masijel po~eo seksualno zlostavqati kao dvanaestogodi{waka. Rekao je da ga Nuestro Padre Na{ otac, kako legionari nazivaju generalnog osniva~a iskori{}avao u perverznom polnom odnosu do Vakine dvadeset pete godine. Masijel je, po Vakinom mi{qewu, vodio Legiju kao diktator, a wime je vladao tako {to ga je potpuno odvojio od porodice. Biskup Mekgan je sve lepo slu{ao, a onda je postavio klasi~no ameri~ko pitawe: Zar niko nije to provalio? Koliko ja znam, nije, odgovorio je Vaka (...) Mekgana je za biskupa imenovao papa Pavle VI i on je bio wemu odgovoran. Mekganov sve{tenik je iznosio te{ke moralne zlo~ine predvodnika me|unarodnog reda. Sveti otac mora biti obave{ten o tome. Otac Vaka je zamolio svog biskupa da mu pomogne. Mekgan je bio po~iv{i kada je velika porota Long Ajlenda punila stupce {tampe, 2002, obimnim izve{tajem koji je osu|ivao biskupiju Rokvil centar za sistemski obrazac skrivawa sve{tenika koji zlostavqaju decu i koji laù porodicama zlostavqanih. U slu~aju oca Vake biskup je poku{ao da uradi isto. Mekgan je rekao meksi~kom duhovniku da }e Masijela prijaviti Vatikanu. Vaka je bio skepti~an; smatrao je da Masijel ima uticaja u Kuriji da blokira istragu. Mekgan je insistirao na tome da podnesu izve{taj preko redovnih kanala; pisa}e papskom predstavniku u Va{ingtonu. Me|utim, dokument takve teìne mora biti specifi~an: Vaka mora da preduzme slede}i korak. Tokom leta Vaka se dao na parohijski posao u gradu Boldvinu, a 20. oktobra 1976. seo je u parohijskoj ku}i sv. Kristofera i napisao Masijelu pismo s normalnim proredom na 12 stranica. Po{to se zahvalio Masijelu na pu{tawu iz Legije, Vaka je nastupio otvoreno: Za mene, o~e, sramota i moralna tortura u ìvotu po~ele su one decembarske no}i 1949. Koriste}i izgovor da ste bolesni naredili ste mi da ostanem u va{em krevetu. Nisam jo{ imao ni trinaest godina; vi ste znali
889
da me je Bog do tada ostavio netaknutog, ~istog, bez ikakvog prqawa nevinosti mog detiwstva, kada ste te no}i, sred moje stra{ne zbuwenosti i strepwe, pocepali moju mu{ku nevinost. Bejah stigao u Legiju kao dete, bez seksualnog iskustva bilo kakve vrste... Vi ste te no}i po~eli bludno i bogohulno zlostavqawe; zlostavqawe koje }e trajati trinaest bolnih godina. Vakin cri de coeur (krik iz srca) predstavqa zakivni dokument ~ak i sred najnovijeg talasa pravnih radwi protiv sve{tenika i medijskog pokrivawa dvostrukog ìvota koji vode mnogi duhovnici. Vaka je naveo dvadeset qudi s meksi~kim ili {panskim prezimenima, s mestom boravka navedenim u zagradama. Svi oni, dobri i nadareni de~aci... li~no su mi rekli da ste na isti na~in seksualno zlostavqali wih, ~ija imena stavqam pred Boga kao svedoka. Vaka je tako|e napao Regnum kristi (Regnum Christi), organizaciju koju je negovala Legija da motivi{e laike kao jevan|eqiste za Hristovo carstvo na zemqi. Vaka je osudio sam pokret Regnum kristi, sa postupcima tajnosti, apsolutizma i sistemima ispirawa mozga, s metodima tajnih dru{tava umesto otvorenih i jednostavnih jevan|eqskih metoda... (i) kori{}ewem suptilne arogancije i ta{tine, (obmawuju}i ~lanove) da veruju da su povla{}ena bi}a i da ih je odabrao Bog. Vaka je imao sestru koja se kao posve}ena èna zavetovala u Meksiku organizaciji Regnum kristi; zahtevao je od Masijela da je vrati porodici. Vaka je èleo da bude ostavqen na miru da obnovi sopstveni ìvot. Najzad, za dobro crkve, rekao je Masijelu, odrecite se svog poloàja. Vaka nije nikada dobio odgovor od Masijela (...) Po Kodeksu kanonskog prava Mekgan je imao odgovornost da postupi po pismu ili da ga odbaci, zavisno od sopstvene procene Vakinog karaktera i kredibiliteta. Od 20 `rtava koje je Vaka naveo, jedan je bio sve{enik u biskupiji Long Ajlend. Vele~asni Feliks Alarkon, tada ~etrdesttrogodi{wak, odrastao je u [paniji i prikqu~io se Legiji u dobi rane adolescencije. Alarkon je 1965. otvorio Legiju Hristovog centra u Konektikatu i slede}e godine je oti{ao i pristupio biskupiji Rokvilski centar. Ovo bih bio odneo u grob, govorio je kasnije otac Alarkon, ali kada me je moj biskup upitao da potvrdim {ta je Vaka rekao, upla{io sam se. Masijel ga je, naveo je on, ~esto seksualno zlostavqao, kao semeni{tarca. Mekgan se savetovao sa svojim kanonskim advokatom, vele~asnim Yonom A. Alesandrom. Kanonista je pripremio dosije koji je sadràvao Alarkonovu izjavu da bi bila potpora Vakinom optuùju}em pismu upu}enom Masijelu. Jem~e}i za dva biv{a legionara, Mekgan i Alesandro su pozivali Vatikan da obavi istragu nad ~ovekom sa ~vrstom bazom u strukturi duhovne vlasti u Rimu. Rezultat je bio ni{ta. Nijedan vatikanski funkcioner nije traìo dodatne informacije. Tvrdwa da je osniva~ jednog me|unarodnog mona{kog reda peder i da wegova organizacija koristi ispirawe mozga, nai{la je na hladno }utawe Rima. (Jason Berry and Gerald Renner; Vows of Silence: The Abuse of Power in the Papacy of the John Paul II; Free Press; New York; 2004; prev. SRS; str. 1-4)
890
3. Papa Vojtila {titi seksualnog manijaka

Dve godine kasnije, avgusta 1978, Vaka je oti{ao avionom u Meksiko da bude s porodicom po{to je wegov otac umirao od raka. Wegova sestra, jo{ uvek u Regnum kristi, odupirala se wegovim molbama da napusti grupu (...) Tako|e je obnovio zahtev za uklawawe Masijela. Kanonista Alesandro je jo{ jednom poslao dosije apostolskom predstavniku Svete stolice u Va{ingtonu. 16. oktobra 1978. kardinal Karol Vojtila, nadbiskup krakovski, postao je papa i uzeo je ime Jovan Pavle II. Sveta kongregacija za pitawa vere u Vatikanu poslala je potvrdu o prijemu àlbe. Godine 1997, kada je Yerald Rener upitao monsiwora Alesandra za{to se ni{ta ne doga|a, ovaj je nerado odgovorio: Jedino {to mogu da kaèm jeste da postoje razni nivoi na kojima se qudi informi{u o ovome. Na{a du`nost je bila da prosledimo stvar u prave ruke. Ne znam zbog ~ega se nisu preduzele pravne radwe (...) To je te{ka optu`ba i trebalo je da se radwe preduzmu. To je za~u|uju}e, razmi{qao je otac Alarkon. U Rimu ima velikih qudi koji ovo izbegavaju. Huan Vaka je napustio sve{teni~ki poziv posle psihoterapije i dodatne borbe s celibatom. 31. avgusta 1989, ven~ao se na gra|anskoj sve~anosti. 28. oktobra 1989. Vaka je napisao pismo od sedam stranica papi Jovanu Pavlu II zahtevaju}i razre{ewe od zaveta. Iako vi{e nije funkcionisao kao sve{tenik, Vaka i wegova supruga su èleli da wihov brak blagoslovi crkva. Za biv{eg sve{tenika ili biskupa u takvom slu~aju je potrebno papino odobrewe posvetovqewa. Monsiwor Alesandro je ponovo poslao dokument o Vaki Apostolskoj ambasadi u Va{ingtonu. I ponovo je dobio potrvdu o prijemu iz Rima. Vaka je pisao kao da se li~no obra}a papi Jovanu Pavlu II, iznose}i razmi{qawa o svom ìvotu, neuspesima, braku. Pisao je da su ga lo{e u~ili za sve{teni~ki poziv zbog te{kih trauma koje sam godinama trpeo zato {to me je seksualno i psiholo{ki zlostavqao glavni stare{ina i osniva~, Marsijal Masijel (...) na isti na~in kako sam uskoro shvatio da radi s drugim bogoslovima. êtiri godine kasnije Vaka je dobio razre{ewe, jedno od vi{e hiqada s papinim potpisom. Godine 1997, u odgovoru na na{a pitawa u vezi s izve{tajem, Masijel je negirao sve tvrdwe i to i daqe nastavqa. Za{to je papa Jovan Pavle II {titio Masijela? Vatikan nema nikakvu obavezu da pomaè novinarima istraìva~ima. Za sedam godina otkad smo prvi put kontaktirali s kancelarijom papinog portparola, Hoakina Navaro Valsa, da dobijemo komentar u vezi s optu`bama devetorice biv{ih pripadnika Legije da ih je Masijel zlostavqao, Vatikan je stalno odbijao da d komentar. Nijedan vatikanski zvani~nik nije nikada rekao da je Masijel nevin. Jednostavno nije bilo nikakvog odgovora na optu`be u izve{tajima medija. Optu`nice koje su Vaka i ostali podneli protiv Masijela Vatikanskom kanonskom sudu 1998. su uklowene: nikakva odluka nije doneta. Umesto toga papa Jovan Pavle II je, 2001. godine, na proslavi {ezdesete godi{wice osnivawa Legije, hvalio Masijela.
891
To simboli~no progla{ewe nevinim od pape koji se zalagao za qudska prava u diktatorskim reìmima predstavqa groznu poruku o stawu pravde u crkvi. Na{ prvi izve{taj o Masijelu, objavqen 23. februara 1997. u novinama Hartford karent, oslawao se na prikaze Vake, Alarkona i sedmorice drugih biv{ih legionara. Masijel nije pristao na razgovor. Hristova legija je angaòvala jednu va{ingtonsku advokatsku firmu da poku{a da uni{ti taj izve{taj. Legija koristi svoje novine, publiciste i apologete na veb-sajtu da prikaù Masijela kao `rtvu la`ne optu`be. Me|u wegovim pristalicama nalaze se neki najbogatiji gra|ani [panije i Latinske Amerike, ~ija deca poha|aju ili su poha|ala {kole ili koleye Legije. Me|u Amerikancima koji brane Legiju nalazi se Yory Vajgel, biograf pape Jovana Pavla II, i Vilijam Y. Benet, pisac i predava~ o moralnim vrednostima. U Masijelove za{titnike spadaju vele~asni Ri~ard Yon Nojhaus, urednik lista First Things; Vilijam Donahju, direktor Katoli~ke lige za verska i civilna prava; Meri En Glendon, profesor prava na Harvardu; i Dil Hadson, urednik ~asopisa Crisis. Ve}ina katolika na engleskom govornom podru~ju ne zna ni{ta o ocu Masijelu, o ~udnoj istoriji organizacije Regnum kristi ili o metodima Legije za psiholo{ku prisilu. U Americi su {kole Legije ostavile trag parni~ewa i ogor~ene biv{e sledbenike ba{ u ~asu kada red planira da osnuje univerzitete u Sakramentu, Kalifornija, i Ves~esterskoj grofoviji, Wujork. U Latinskoj Americi i [paniji legionari su veliki verski pokret, a u Meksiku nacionalna institucija. Kako vatikanski sudovi tretiraju optu`be za velike moralne zlo~ine nekog sve{tenika bliskog papi? Kako je Vatikan odgovorio na veliku seksualnu krizu u redovima sve{tenstva? Ova pitawa odnose se ne samo na Masijela i odgovor mnogih biskupa u vezi s napasnicima dece, nego na ru{ewe pretpostavki o duhovni~kom ìvotu. Vele~asni Donald B. Kozens, biv{i rektor jednog semeni{ta, napisao je da sve{teni~ki poziv jeste ili postaje pederska profesija odgovaraju}i na pitawe koje je 1992. postavio Yejson Beri u Ne uvedi nas u isku{ewe. Od dve hiqade i sto sve{tenika koji su identifikovani u sudskim procesima od sedamdesetih godina XX veka, velika ve}ina je napadala de~ake, kaè advokat iz Dalasa Silvija Dimarest, koja ima obimnu bazu podataka. Terapeuti nekoliko ustanova koje se specijalizuju u le~ewu takvih sve{tenika molili su biskupe da finansiraju studiju koja bi dala ocenu klini~kih nalaza. Biskupi su odbacili taj predlog, izjavila je Lesli Lot{tajn, klini~ki psiholog na institutu Living, odeqewe u Hartfordu, Konektikat, sa istorijom le~ewa seksualnih napasnika. Studija koju ne èle qudi iz crkve odnosi se na uporedno devijantno pona{awe protestantskog, jevrejskog i katoli~kog sve{tenstva. Videli smo preko 200 sve{tenika koji su napastvovali tinejyere ili decu (...) Od oko 50 sve{tenika drugih veroispovesti s kojima sam razgovarala velika ve}ina je imala vezu s odraslim ènama.
892
Juna 2002, tri godine posle primedbe Lot{tajnove, ameri~ki biskupi su imenovali Nacionalni kontrolni odbor za prikupqawe podataka o seksualnim napasnicima iz redova sve{tenstva u biskupijama. Ta studija je bila u toku dok smo zavr{avali ovu kwigu. Biskupsko negirawe seksualnih prestupa u vlastitim redovima bilo je posledica zakona o celibatu. Time ne èlimo da kaèmo da je celibat uzrok {to qudi zlostavqaju decu, kao {to se brak ne moè okriviti za incest. Seksualno pona{awe je ukoreweno u razvoj li~nosti. Pederska sve{teni~ka kultura koja je nastala u posledwoj generaciji bila je jo{ jedan sporedni proizvod celibata kao kamena temeqca vladaju}eg sistema. Kako je papa Jovan Pavle II reagovao na ove promene koje su kidale centralni nervni sistem crkve? Mi postavqamo ovo pitawe kao produkti katoli~kih porodica i {kolovawa, sa blagonaklonim se}awima na sve{tenike i monahiwe u ulozi u~iteqa i na sve{tenike koje smatramo prijateqima. Nijedan od nas nije bio zlostavqan, ni seksualno ni na neki drugi na~in. Najstra{niji uticaj ove krize bio je u Irskoj, u kulturnom smislu najkatoli~kije zemqe na svetu, gde su semeni{ta sada skoro prazna. Studije pokazuju duboko irsko nezadovoqstvo, ne u odnosu na veru nego na ne~asnost i kontrolne mehanizme crkvene birokratije. To razo~arewe se pro{irilo devedesetih godina XX veka kada su skandali pogodili Severnu Ameriku, Australiju i zapadnu Evropu, dostiù}i kriti~nu masu 2002, s lan~anom reakcijom medija na istraìvawa Boston glouba. [ta se doga|alo pre nego {to je papa okupio ameri~ke kardinale u Rimu na vanrednom sastanku aprila 2002? Da bismo odgovorili na ovo pitawe pratili smo geografiju krize i kako su se linije odgovornosti vra}ale u Rim. Neuspeh Jovana Pavla po ovom pitawu proisti~e iz nekoliko faktora koje istraùjemo. Jedan faktor je stav Vatikana prema skandalu kao produktu razuzdanih ameri~kih sudova i antikatoli~kih medija. Iako sigurno postoji jedan paganski element u na{im zabavnim medijima i neukusan zaokret u ozbiqnim novinama prema tabloidnim opsesijama, ameri~ko izve{tavawe sledilo je zakonite postupke. Nasuprot tome, italijanski pravni sistem nema obuhvatne otkriva~ke mo}i dràva kod kojih je osnov englesko obi~ajno pravo, pa su italijanski mediji imali daleko mawe gra|anskih parnica na koje bi se oslonili. Kod oca Masijela mi se suo~avamo s papinskim zaba{urivawem stvari. Karijera oca Masijela je studija dezinformacija izvrtawe istine da bi se stekla vlast, i fabrikovawe moralne slike iz patolo{kog pona{awa; Vatikan je, me|utim, godinama pomagao ovaj proces propu{taju}i da istraì te{ke optu`be. Masijel, koji je 20. marta 2003. napunio osamdeset dve godine, mo`da je najve}i prilo`nik katoli~ke crkve XX veka; on je kontrolisao Legiju kada je ova kwiga oti{la u {tampu. Masijelov pokret koristi {kole kao sredstvo za sticawe novca i vlasti unutar crkve. Legija tvrdi da ima pet stotina sve{tenika i dve i po hiqade semeni{taraca u dvadeset zemaqa i na desetine hiqada laika i biskupijskih sve{tenika i |akona u Regnum kristi. Dok mi ne sumwamo u duhovno po{tewe mnogih ovih qudi, dokazi jasno ukazuju da je Legija rimoka893
toli~ka sekta, sazdana na kultu li~nosti koji se koncentri{e oko wenog osniva~a. Masijel neguje militantnu duhovnost, opona{aju}i fa{isti~ke principe kojima se divio kod {panskog diktatora Franciska Franka. Jo{ vi{e uznemirava ~iwenica da legionari koriste tehnike psiholo{ke prinude svojstvene kultovima. Crkva smatra Legiju verskim redom. Redovi koji su stari vi{e vekova, kao frawevci i jezuiti, zavetuju se na siroma{tvo, ~estitost i poslu{nost. Hristovi legionari imaju dva dodatna privatna zaveta: da nikada ne govore lo{e o Masijelu i svojim stare{inama i da prijavquju one koji to ~ine; i da nikada ne teè ka rukovode}im poloàjima. Ovi zaveti nagra|uju {pijunirawe kao izraz vere. Dok smo kopali po istoriji Masijela i wegove organizacije, seksualno pona{awe u duhovni~koj kulturi postalo je me|unarodna medijska tema i jedna od najve}ih institucionalnih tragedija na{eg vremena. Papa Jovan Pavle II, wegovi biskupi i savetnici u Rimskoj kuriji mogli su ovu krizu da zaustave pre vi{e godina da su vodili ra~una o upozorewima jednog proroka u svojoj sredini. Vele~asni Tomas P. Dojl, dominikanski sve{tenik, radio je po~etkom devedesetih godina XX veka kao kanonista u Vatikanskoj ambasadi u Va{ingtonu. Nema pojedinca koji je odigrao tako katalizatorsku ulogu u traèwu pravde kao otac Dojl. Kao vojni sve{tenik i potpukovnik vazuduhoplovstva SAD, otac Dojl svojom karijerom daje istorijsku prizmu. Wegov (ìvotni) put kao mladi bogoslov po~etkom {ezdesetih; kao savr{eni insajder osamdesetih; i zatim kao izgnanik i prokaènik obuhvata vreme u kojem je veliko obe}awe reformi na Drugom vatikanskom saboru (koncilu) {ezdesetih godina nai{lo na sna`nu reakciju pod papstvom Jovana Pavla II. Dok je Vatikan poku{avao da za~epi usta teolozima koji su po{teno istraìvali crkveno u~ewe, seksualno podzemqe u duhovni~kom ìvotu, koje su skrivali crkveni zvani~nici, pravilo je sprdwu od prisilne pravovernosti. U toku dvadesetogodi{weg perioda Tom Dojl je bio tamo pisao je izve{taje, upozoravao biskupe, izve{tavao kardinale, borio se za vrednosti pravde, zatim vezao sudbinu sa `rtvama i wihovim advokatima, pomagao novinarima i pritom prera|ivao smisao svoga ìvota (...) Godine 2002, dok se nalazio u vojnoj bazi u Ram{tajnu, Nema~ka, Dojl je bio pod opsadom reportera i TV producenata iz mnogih zemaqa dok su slu~ajevi seksualnog zlostavqawa od strane duhovnika postajali me|unarodna medijska pri~a. Wegov glas je bio me|u retkim glasovima savesti, glas sve{tenika koji govori istinu crkvenim vlastima. Kwiga Zaveti }utawa istraùje vatikansko zaba{urivawe preko ìvota dvojice sve{tenika, Dojla i Masijela: jednog koji traì pravdu i drugog koji predstavqa tvr|avu nepravde. Prikazuju}i glavne doga|aje koji okruùju ove qude, mi tako|e stavqamo pod lupu progon teologa i crkvenih mislilaca pod kardinalom Jozefom Racingerom. Ovaj novi lov na ve{tice jednak je odbijawu Jovana Pavla da se suo~i s velikom krizom sve{teni~kog poziva time {to bi dozvolio slobodnu raspravu o alternativama celibata (...)
894
Mi ne delimo ideolo{ki stav onih koji tvrde da je sve{teni~ka kriza uslovqena homoseksualnom mreòm. Ali ne delimo ni mentalitet politi~ke ispravnosti koji uslovqava da neki komentatori u medijima i nau~nom svetu izbegavaju svaku kritiku svih dimenzija pederske kulture. (isto; str. 4-10) Godine 1964, Pet Dojl je pri{ao dominikancima, redu propovednika starom sedam stotina godina, i upisao se u semeni{te Dabjuk u Ajovi, nazvano po svetom Tomi Akvinskom, dominikancu iz Sredweg veka koji je nakalemio aristotelovsku misao na teologiju. Studenti i fakultet pratili su Vatikan II dok su vo|e radile na primeni vizije Jovana XXIII u vezi sa prilago|avawem crkve svetu koji se mewa. Dominikanci su tradicionalno mewali imena svojim bogoslovima (semeni{tarcima). Petrik Majkl Dojl (ro|en 3. avgusta 1944 u [ebojganu, Viskonsin) postao je Tomas. (isto; str. 13-14) Tomas P. Dojl se zaredio u Dabjuku, Ajova, 16. maja 1970. (isto; str. 17) U îkagu je tiransko pona{awe kardinala Kodija izazvalo lavinu lo{ih napisa u {tampi i spekulacije o wegovoj stabilnosti, {to je do{lo do Rima. Sve dok nemam problema s Bogom, nije me briga {ta govore moji kriti~ari, razmetao se on. Godine 1978, za vreme bolesti pape Pavla, vele~asni Endru M. Grili zapazio je dolazak jednog kardinala iz Rimske kurije: Sebastiano Ba|o je bio u na{em gradu. Na tajnom mestu, na putu na sastanak u Latinskoj Americi, posetio je kardinala Kodija sa zahtevom pape da preda vlast. Kardinal ve} pri~a o toj poseti. ûjem da je jedne no}i, u kardinalovoj vili, bila velika galama zbog semeni{ta u Mandelajnu, pri ~emu je kardinal nepokolebqivo odbijao da se povinuje zahtevu (...) Kardinal ~esto ne odgovara na pisma razli~itih rimskih kongregacija, a u jednom slu~aju nije odgovarao nekoliko meseci na pismo koje je papa Pavle VI svojeru~no napisao (hvalisao se drugima kako je ignorisao ovo pismo, govore}i da je Ba|o naterao papu da to uradi). Dva dana kasnije papa je umro. Kodi je odleteo u Rim na pogreb i konklavu koja je izabrala kardinala Albina Lu~anija kao Jovana Pavla I. Mesec dana kasnije i Lu~ano je umro. Kada se vratio u Rim, Kodi je sedeo u konklavi s kardinalima koji su izabrali Karola Vojtilu, nadbiskupa krakovskog, za prvog poqskog papu, Jovana Pavla II (...) Godine 1973, Dojl je oti{ao u Rim da slu{a predavawa iz crkvenog prava. Stanovao je na Angelikumu, dominikanskom univerzitetu, a slu{ao je predavawa na Gregorijanumu, jezuitskom univerzitetu. Gledao je Hristove legionare kako idu u parovima, poput vojnika. Na ~asovima su toliko pri~ali o pravovernosti da su delovali paranoi~no toliko im je nedostajala nezavisna misao, prise}ao se on. Malo {ta drugo je znao o wima. Iz Rima je oti{ao u Otavu, stekav{i titulu magistra crkvenog prava na Univerzitetu svetog Pavla, a potom na Ameri~ki katoli~ki univerzitet u Va{ingtonu, gde je odbranio doktorat (...) Godine 1981, jedan kanonista koji je radio u Vatikanskoj ambasadi u Va{ingtonu, povukao se sa tog mesta i postao je dominikanski stare{ina. Apostolski delegat, ili papski izaslanik, bio je italijanski nadbiskup Pio Lagi. Dojl je bio zapawen kada je pozvan na razgovor u Va{ington radi prihvatawa du`nosti kanonskog advokata. (isto; str. 18-20)
895
Dojl se upoznao s Jovanom Pavlom, oktobra meseca 1979, na prijemu ~ika{kih sve{tenika u toku wegove prve papske posete Americi. (isto; str. 24) ]utawe je bilo mo}na sila u duhovni~koj kulturi nere~ene stvari mogle su da budu va`ne kao blagovremena re~. Pod Jovanom Pavlom, nijedan sve{tenik koji je èleo da bude biskup nije smeo da pri~a o celibatu ili o zabrani kontrole ra|awa, ili u korist rukopoloèwa èna. Dojl je znao da budu}i biskupi uglavnom ne dele pozicije Rima. (isto; str. 25) U odnosima Rima i Amerike teologija je bila nepredvidiva vokacija. Teolozi su se izlagali riziku istraìvawa pitawa etike i savesti. Dolazili su u nevoqu s Kongregacijom za na~elo vere, dopadqiv naziv koji je Pavle VI dao Svetom uredu Inkvizicije. Kardinal Jozef Racinger, Nemac, bio je prefekt Kongregacije za na~elo vere. Kao mlad sve{tenik na Vatikanu II, Racinger je bio napredan teolog koji je savetovao svoju nacionalnu hijerarhiju pi{u}i o proro~anskom protestu protiv nadmenosti institucije (...) Bog kroz celu istoriju nije na strani institucije nego na strani onih koji pate i koji su progoweni (...) Racinger je skrenuo svoje teolo{ko interesovawe sa strukturnih promena na institucionalnu stabilnost kada ga je papa Pavle VI, u maju 1978, postavio za nadbiskupa minhenskog. Mesec dana kasnije papa ga je proizveo u kardinala. Na konklavi tog avgusta, posle Pavlove smrti, Racinger se upoznao s krakovskim kardinalom Vojtilom, s kojim je razmewivao kwige ve} nekoliko godina. Mesec dana posle toga Vojtila je postao Jovan Pavle II. Racinger je u me|uvremenu imao mnogo publikovanu sva|u s Hansom Kingom. Teolog kriti~an prema papskoj nepogre{ivosti, King je bio sve{tenik posve}en promenama crkvenih struktura. Wegova vizija crkve koja bi se posvetila dubokim strukturnim promenama sudarala se s vizijom nema~kih biskupa i Kongregacije za na~elo vere, koji su ga 1979. proglasili nekvalifikovanim da predaje kao katoli~ki teolog. Racinger }e kasnije govoriti da se nije promenio on nego wegove biv{e kolege. Godine 1981, Jovan Pavle II ga je izabrao da predvodi Kongregaciju za na~elo vere. Kada ga je 1983. upoznao Tom Dojl, Racinger je prikupqao dokaze protiv vele~asnog ârlsa Karena sa Ameri~kog katoli~kog univerziteta, uticajnog moralnog teologa. Karen je istraìvao simetriju izme|u teologije i biologije. Kako se crkvena u~ewa o qudskoj seksualnosti, nepromewena vekovima, uskla|uju s napretkom nauke? Za Rim je nere{eno pitawe bila Karenova uloga 1968, kada je predvodio teologe koji su bili protiv zabrane kontrole ra|awa. Racinger je èleo poslu{nost crkvenom u~ewu. Kako je Kongregacija za na~elo vere prikupila dokaze protiv Karena, teolozi su smatrali da Racinger izdaje Vatikan II. Nije tako, ponavqao je uporno Racinger. Sve izrazitiji proces propadawa, obja{wavao je, otkriva se pod znakom pozivawa na pretpostavqeni duh Sabora (Koncila) (...) Znamewe onoga {to je Racinger prezirao palo je na wegov sto u Rimu 1983: Izazov qubavi: pederi i lezbijke u Katoli~koj crkvi, antologija eseja koju je izdao Robert Nuyent, sve{tenik ranije zaposlen u Filadelfijskoj nadbiskupiji koji je imao magistraturu iz teologije sa Jejla. Bez ika896
kve pomisli na li~ni skandal, Nuyent je do{ao u sukob s nadbiskupom va{ingtonskim, Yejmsom Hikijem, zbog rada sa sve{tenstvom novog kova, pederskim i lezbijskim ogrankom koji je osnovao s monahiwom Yinin Gremik u jednom va{ingtonskom predgra|u. Hiki im je zabranio da odràvaju radionice u wegovoj nadbiskupiji i po~eo je dugotrajnu istragu protiv ovog para zbog kr{ewa crkvenog u~ewa. U kratkom uvodu za Nuyentovu kwigu biskup Volter Saliven iz Ri~monda, Viryinija, citirao je biskupsku poslanicu iz 1976. koja predlaè samilost prema onima koji se na|u, bez svoje gre{ke, na homoseksualnom putu. Saliven je pisao: Neki glasovi nas teraju da volimo i prihvatimo homoseksualne katolike; neki predstavqaju izazov za na{e shvatawe qudske seksualnosti. Na putu u Rim Saliven je posetio Racingera. Upiru}i prstom u kwigu, Racinger je rekao. [ta ovo zna~i? Naredio je Salivenu da skine svoje ime sa korice budu}ih izdawa. Saliven je poslu{ao. Kongregacija za na~elo vere zahtevala je da salvatorijanci, Nuyentov red, obustave daqwe {tampawe, {to red, naravno, nije imao pravo da uradi. Nuyentov esej koji je tvrdio da crkva ima su{tinsku pedersku sve{teni~ku kulturu naru{io je logiku tajnosti u duhovni~kom ìvotu. Godine 1961, Sveta kongregacija za monahe (redovnike) izdala je strogo upozorewe: Napredovawe ka verskim zavetima i rukopoloèwu treba zabraniti onima koji su zaraèni zlim stremqewima ka homoseksualnosti i pederastiji, za koje zajedni~ki ìvot i sve{teni~ka slu`ba predstavqaju ozbiqnu opasnost. Tom Dojl je znao za pojedine sve{tenike koji su homoseksualci, neki sasvim otvoreno. Bio je tolerantan prema onima koji to nisu otvoreno pokazivali. Me|utim, primetio je da se verske zajednice cepaju po linijama seksualne orijentacije. Normalni su se pitali koga pederi tucaju; pederi su nazivali homofobiju grehom koji stvara duhovne rane. Dojlu je bilo drago i to {to nije imao ulogu u Hikijevoj istrazi. (isto; str. 27-30) Sedamdesetih godina XX veka, kada je otprilike sto Amerikanaca mese~no napu{talo sve{teni~ki poziv, ve}ina wih da bi sklopila brak, stopa homoseksualaca me|u onima koji su ostali pove}avala se. Do sredine osamdesetih kulturna dinamika pederskog sveta uhvatila je korene u parohijama, verskim redovima i u mnogim semeni{tima. Istorijski gledano, sve{tenstvo je oduvek imalo ve}u stopu homoseksualaca od ukupne mu{ke populacije (...) Godine 1973, Ameri~ko psihijatrijsko dru{tvo skinulo je homoseksualnost sa spiska mentalnih poreme}aja. Katoli~ki direktori za profesionalnu orijentaciju po~eli su da primaju qude koji izgledaju pederski (ili su priznavali da jesu), pod uslovom da se obaveù na prihvatawe ~ednosti. Shvatawe da ve}ina qudi ne bira svoju polnu orijentaciju podudarilo se sa sve{teni~kim prihvatawem psihoterapije, {to je Vatikan nekad smatrao prokletstvom. Dok su se reformski judaizam i liberalne protestantske crkve udaqavali od obele`ja homoseksualizma kao pretwe dru{tvu, jedna ameri~ka biskupska poslanica iz 1976. konstatovala je da biti homoseksualac nije gre{no; ali je istopolni odnos bio greh. Ta pozicija prinudne neporo~nosti sukobqavala se s idealom punog dru{tvenog prihvatawa pede897
ra, naro~ito s obzirom na to da je sve{teni~ki poziv postao pedersko uto~i{te. O~iti znak duplih standarda pojavio se 2002, kada je nadbiskup Milvokija Vikland dao ostavku posle priznawa da je nekoliko godina pre tajno isplatio 450.000 dolara da bi u}utkao ~oveka iz svoje pro{losti (...) Posedujem na desetine izve{taja sve{tenika o ne`nim ili polnim nastupima ili odgovorima nastavnika ili stare{ina za vreme {kolovawa, pi{e A. V. Ri~ard Sajp, psihoterapeut, biv{i benediktinski sve{tenik, autoritet u vezi s celibatom. Ne postoji nijedan drugi element koji je toliko razoran za seksualnu odgovornost kod sve{tenstva kao {to je sistem tajnosti, koji istovremeno {titi wihovo pona{awe i poja~ava poricawe. Uticaj sve{teni~ke pederske kulture mo`da je nesrazmeran stvarnom broju homoseksualnih sve{tenika. Najobimniji pregled ameri~kih sve{tenika koji je koristio standardne anketne postupke sa~inio je 2002. Los An|eles tajms. Oslawaju}i se na 1854 upitnika, ova studija je pokazala da je dve tre}ine ispitanika bilo heteroseksualne neèwe, da je otprilike 20 odsto bilo homoseksualno, od kojih je polovina bilo neoèweno. Oko 28 odsto sve{tenika izme|u 46 i 55 godina bili su homoseksualci, {to je odraz priliva pedera tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, skupa sa odlivom heteroseksualaca koji su se na kraju oènili. Otac Donald Kazens, rektor semeni{ta u Klivlendu tih godina, konstatovao je da sve{teni~ki poziv postaje pedersko zanimawe, zabrinutost koju su izraàvali mnogi sve{tenici pre nego {to je Vatikan II promenio sliku i ton duhovni~kog ìvota. Ankete, naravno, nisu nepogre{ive; ipak, ako prihvatimo podatke Los An|eles tajmsa da me|u sve{tenicima ima 20 odsto pedera, ta brojka je skoro tri puta ve}a od procenta u ukupnoj mu{koj populaciji (...) Kako su osamdesetih godina pederi preplavili semeni{ta i parohije, Rim je za`murio na jedno oko dok su biskupi i stare{ine zatvarali o~i. Na papskom severnoameri~kom koleyu sredinom osamdesetih godina studenti su (...) znali plesati-jedan s drugim. Tokom 1990-91, jedan nema~ki sociolog je u Rimu intervjuisao 64 sve{tenika ili bogoslova koji su bili pederi, po{to ih je predloìo duhovnik van Vatikana. Neki pederi su se upisali u semeni{te nesigurni u svoju orijentaciju ili o~ekuju}i da budu podstaknuti u neporo~nosti. Mnogi drugi su se jatili u verske enklave gde je homoeroti~ni program bio protiv starih obrazaca asimilacije u sve{teni~ki ìvot. Jedan biv{i bogoslov (semeni{tarac) nazvao je Koley sv. Petra u Veksfordu, Irska, akademijom razvrata. Drugi ga je ozna~io tako su koristili logor za jurwavu kao devojke iz nekog romana sestara Bronte. Pedersko oslobo|ewe razlilo se po semeni{tima, staro okruèwe je skinulo zabrane i neki semeni{tarci su formirali klike, tucaju}i se ili opona{aju}i tucawe u predstavama, istovremeno osu|uju}i homofobiju u crkvi. Fakultetski sve{tenici po~eli su da izlaze iz svojih skrovi{ta, gnevni na crkvu. Pederske klike sudarile su se s o~ekivawima qudi za koje je sve{teni~ki poziv, ne polna orijentacija, bio upori{te. Pederske klike su prisutne u jednoj ~etvrtini semeni{ta, mo`da i vi{e, kaè socio898
log Din Houy. Neka semeni{ta bila su bastioni pravovernosti. U drugima, kao u Sv. Frawi u San Dijegu, mladi biv{i marinac po imenu Mark Bruks bio je izba~en 1983. zato {to se pobunio protiv promiskuiteta i upornog piqewa pedera. Wuorleanska nadbiskupija platila je od{tetu od 600.000 dolara porodici jednog sredwo{kolca koga je prilikom posete Bogorodi~noj bogosloviji 1986. opio i seksualno napastvovao jedan odrasli bogoslov. Semeni{te Maunt Kalvari u Viskonsinu, koje vode kapu~ini, bilo je izre{etano sudskim parnicama zbog kruga nasilni~kih sve{tenika koji su napadali mlade studente tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. U Baltimoru je {est semeni{taraca, koji su ostali da budu sve{tenici, optuèno da su uznemiravali mladi}e kada su ovi, za vreme studija u Semeni{tu sv. Marije, obavqali parohijsku praksu. Promene u bogoslovskom ìvotu nisu bile jedini uzrok skandala koji su kasnije izbili na svetlo dana, jer su mnoge druge `rtve bile devojke. Mnogi sve{tenici koji su slu~ajno pederi, ìve iskrenim ìvotom hri{}asnkog svedoka. Ipak, kultura politi~ke korektnosti uhvatila je korene kada se program pederskih apologeta sudario sa pravovernim u~ewem. Biskupi i stare{ine redova pratili su odvijawe promena, ali su pretpostavqali da }e duhovni~ka kultura izdràti, sa zavidnim ugledom u dru{tvu koji nije bio poquqan, da unutra{wa pri~a ne}e biti otkrivena. Pederska katoli~ka pri~a iz osamdesetih godina vi{e se koncentrisala na sukobe izme|u biskupa i aktivista povodom suprotstavqawa crkve upotrebi kondoma prilikom {irewa epidemije side. Paradoks sve{tenstva koje je puno pedera pomiwao se samo sporadi~no. Do 1990. godine, vi{e od 200 ameri~kih sve{tenika imalo je HIV, ukqu~uju}i jednog u centru za le~ewe u îkagu koji je tvrdio da je zarazio osam drugih sve{tenika. Katoli~ka semeni{ta po~ela su da zahtevaju podvrgavawe kandidata HIV testu pre nego {to budu primqeni. Prepreka za po{teno sagledavawe ove su{tinske promene bila je sama crkvena tradicija. Kako biskupi nisu uspeli da stvore generaciju naslednika, Jovan Pavle II bio je izri~it po pitawu celibata, sjajnog draguqa, iskqu~uju}i svaku raspravu o opciji braka koja bi privukla heteroseksualce. Papa je polagao nadu u fundamentalisti~ke pokrete kao {to je Opus Dei, koji je po~eo u [paniji; u italijansku grupu Zajedni{tvo i sloboda; i u Hristove legionare iz Meksika. Dokazi o nare~enim stvarima zasenili su preuzimawe vlasti. Kao {to je spoznavao Tom Dojl, veliki greh u crkvenoj kulturi naru{i}e wen etos tajnosti. Kardinali polaù zakletvu papi da }e ~uvati crkvu od skandala da bi spre~ili da lo{a informacija postane javna. Nijedan biskup ili nuncije nije èleo ni da se pribliì pri~ama o sve{tenicima pederima ili da kaè da bi crkva bila boqa ako bi se sve{tenici mogli èniti ili biti ène. Mnogi su jerarsi gledali nadaleko: crkva stara skoro dve hiqade godina preìvela je mnoge skandale. Neki budu}i papa bi mogao da prepusti celibat slobodnom izboru jednim potezom pera. (isto; str. 33-36)
899
4. U gra|anskoj parnici za zlostavqawe de~aka, optuèn i papa Vojtila

U septembru 1984, velika porota u Lafajetu, Lujzijana, podigla je optu`nicu protiv sve{tenika po imenu Gilbert Goti, u trideset ~etiri ta~ke, za polna zlostavqawa izvr{ena nad devet de~aka. Jedna ta~ka silovawe deteta mla|eg od 12 godina povla~ila je za sobom doìvotnu robiju. Bila je to oblast Kejyun, duboko katoli~ka. Kada je advokat u gra|anskoj parnici optuìo papu Jovana Pavla II, Dojl je nazvao biskupovu kancelariju; neki sve{tenik ga je uveravao da je to bio deo zakonskog postupka. Gra|anske tu`be s porodicama de~aka bile su re{ene pregovorima (...) [ta se, do|avola, tamo de{ava? pitao se Dojl ba{ u trenutku kada je telefonirao sve{tenik iz Minesote da advokat u Sent Polu tuì crkvu zato {to je otac Tom Adamson preduzimao nedoli~ne radwe s de~acima. Jo{ jedan! (...) Obavestio je Lagija kako porodice mogu da tuè biskupiju i kompanije koje drè wene polise osigurawa. Pregovori u Lujzijani vo|eni su tajno dok nekoliko roditeqa nije odlu~ilo da javno podnesu tu`bu. Lafajetski biskup Yerard Frej nije mogao to da spre~i. Otac Goti }e verovatno zavr{iti u zatvoru (...) [ta tera ~oveka da seksualno zadovoqewe potraì kod de~aka? Dojl se stresao od tuge zbog tridesetdevetogodi{weg Gotija, koji je bio godinu dana mla|i od wega; o~itao je molitvu za oba sve{tenika. Zatim je nazvao vele~asnog Majkla Petersona, osniva~a Instituta sv. Luke, bolnice u obli`wem Sutlendu, Merilend, koja je le~ila sve{tenike alkoholi~are i iznurene (...) Kao glavni referent Svetog Luke, Majkl Peterson je ìveo sam u ku}i pokraj bolnice, odre|ivao je sopstveni raspored i neprestano je putovao avionima. Dojl ga je upoznao sa situacijom u Lujzijani i Minesoti, a Peterson mu je u poverewu saop{tio da se drugi biskupi bave takvim duhovnicima, od kojih se ve}ina ka~i za tinejyere. Psihijatar je do{ao u sukob s nadbiskupom Hikijem, koji mu je po kanonskom pravu bio pretpostavqeni, zbog filmova o qudskoj seksualnosti, koje je osobqe Svetog Luke prikazivalo sve{tenicima pacijentima. Peterson je rekao Hikiju da sve{tenici koji se le~e ne znaju ni{ta o seksualnosti, {to je veliki razlog za wihovo pona{awe. Uz uveravawa da se Sveti Luka drì katoli~kog u~ewa, Hiki je dozvolio bolnici da koristi te filmove u svom programu. Jedan od najteìh zadataka terapeuta bio je kako navesti qude koji su imali polne odnose s de~acima da vide svoje o~ajni~ki nezrele ~inove (koji ~esto proisti~u iz trauma zape~a}enih jo{ u detiwstvu) kao zloupotrebu vlasti. Morali su da priznaju svoju pravu polnu orijentaciju i da se onda drè celibata. Svaki od wih je morao da napi{e polnu istoriju. Posle posmatrawa upitnika jedan sve{tenik se istrtqao: Ja ne mogu da budem homoseksualac crkva to zabrawuje! Biskupi su èleli da sve{tenike vrate wihovom pozivu; Peterson je rekao Dojlu da ima problema da d garancije da doti~ni sve{tenik vi{e ne}e traìti `rtve. (isto; str. 37-39)
900
U Dojlu je Peterson na{ao saveznika u manipulisawu najmu~nijim crkvenim tajnama, sve{tenika koji se ne klawa biskupima. Dojl je imao otvoren, advokatski pristup stvarnosti: utvrdite ~iwenice, na|ite re{ewe. Dok je Tom postepeno otkrivao strepwe u vezi s radom u ambasadi, Majkl je razmi{qao o kratkovidosti biskupa u vezi s polnim pitawima. Dojl je nazvao Lafajet, predlaù}i generalnom vikaru, monsiworu Aleksu Laroku, da Gilbert Goti ide u Svetog Luku. Larok je objasnio da je otac oti{ao u Ku}u potvr|ivawa, katoli~ku ustanovu u blizini Vustera, ali ga je advokat prebacio u Parohijski institut u Hartfordu. Kada je Dojl to preneo Petersonu bio je iznena|en {to ~uje Majkla da se podsmeva Ku}i potvr|ivawa kao ne~emu {to je ispod standarda. Parohijski institut je smatrao veoma solidnim (...) Dojl je bio u nedoumici u vezi s kvalitetom obave{tewa iz Lujzijane. Wegova zabrinutost javila se uraganskim dolaskom F. Reja Mautona Mla|eg, advokata koji je branio Gotija od kriminalnih optu`bi, a koji je doleteo iz Va{ingtona po januarskom ledu 1985. da potraì savet od Petersona. Ragbi zvezda u sredwoj {koli, Mauton koji je sada imao trideset sedam godina, bio je oèwen i imao je troje dece. Istakao se kao advokat tuìlac u parnicama vezanim za fizi~ke povrede; tako|e je branio velike dilere droge. Slu~aj Goti je uzdrmao wegovu veru. U izjavi pod zakletvom sve{tenik je priznao da je polno op{tio sa trideset sedam de~aka, ~etvorostruko vi{e `rtava nego u optu`nici. Goti je snimao fotografije de~aka u polnom ~inu, mazio ih pri ispovesti, imao oralni seks na ribarskim izletima i u parohijskoj ku}i sela u kojoj je ìveo sam do 1983, kada su tri brata kona~no rekla svom ocu. Otac i wegov advokat oti{li su kod generalnog vikara, monsiwora H. A. Laroka, koji je suspendovao Gotija sa sve{teni~kih du`nosti i poslao ga u Ku}u potvr|ivawa. Crkveni zvani~nici nisu obavestili parohijane kud je sve{tenik oti{ao, niti {ta je uradio izvan mrskog pona{awa (...) nemoralne prirode. Kao {to je rekao Mauton, da je biskup sredio s qudima, poslao de~ake na terapiju, pona{ao se kao crkva, mogli su izbe}i parnicu. Umesto toga, advokati tuìoci su se postarali za terapiju, a godinu dana kasnije de~aci su svedo~ili pred krivi~nom velikom porotom. Kada se Mauton upoznao sa svojim klijentom u jesen 1984, Goti je slikao slike na terapiji u Ku}i potvr|ivawa, koju je vodio sve{tenik po imenu Tomas Kejn. Ku}a potvr|ivawa taman je htela da po{aqe Gotija da radi kao voza~ hitne pomo}i u Misisipiju. Mauton ga je prebacio u Hartfordsku bolnicu, koja nije imala nikakvo crkveno bratstvo i nije dozvoqavala pacijentima da napu{taju objekat. Tu je Goti ~ekao dok je Rej Mauton planirao strategiju za su|ewe koje je bilo mesecima daleko. Majkl Peterson i Rej Mauton imali su opravdane slutwe u vezi s Ku}om potvr|ivawa. Godine 1987, upravni odbor je otpustio direktora, oca Tomasa Kejna zbog kra|e novca radi kupovine ku}a na Floridi i u Mejnu. Kejn je vratio deo sredstava, ali nije nikada bio gowen. 1989. godine, Ku}a potvr|ivawa je zatvorena. A 1993. jedan mladi} je tuìo Kejna, Vustersku biskupiju i Ku}u potvr|ivawa, optuùju}i Kejna da je po~eo da ga napastvuje 1968, kad mu je bilo devet godina, u parohijskoj crkvi i u Ku}i.
901
Optuìvao je Kejna za seksualno iìvqavawe nad wim, skupa s drugim sve{tenicima koji su radili u Ku}i. @rtva je 1995. godine dobila 42 hiqade dolara od{tete. Pre nego {to je Kejn bankrotirao po~etkom devedesetih godina, preneo je vlasni{tvo nad imawem na Floridi na jednog drugog slu`benika i na monsiwora Alana Plaku iz biskupije Rokvil centar na Long Ajlendu. Plaka je bio pravnik i pomagao je u orkestraciji odgovora biskupije Rokvil centar deci koju su zlostavqali sve{tenici. Kao advokati nismo bili obavezni da obave{tavamo o navodima, ali kao sve{tenici jesmo, priznao je kasnije. Godine 2002, Plaka je suspendovan zbog optu`bi dvojice biv{ih u~enika u semeni{tu u Juniondejlu, Wujork. Negiraju}i optu`be, zaposlio se kod dugogodi{weg prijateqa Rudija \ulijanija, biv{eg gradona~elnika. Kejn je na{ao spas u Gvadalahari, Meksiko, kao direktor ne~ega {to se zvalo Svetski nastavni institut. Novinarka Ketlin [o otkrila je da univerzitet za koji je Kejn tvrdio da je na wemu doktorirao nema nikakvog zapisnika o tome. (isto; str. 40-42) Mauton je igrao na kartu neura~unqivosti da bi isposlovao presudu mawu od doìvotne robije. Peterson je bio skepti~an. Pedofilija nije oblik ludila. Goti je napastvovao decu kad god je za to imao priliku. Advokati wuorleanskih osiguravaju}ih dru{tava tiho su pregovarali duè od godinu dana da bi se izbegao publicitet, plativ{i 4,2 miliona dolara za devet slu~ajeva. Mauton je izra~unao da je udeo crkve 15 odsto. Advokati osiguravaju}ih dru{tava nisu ni shvatili implikacije Gotijevog zavisnog pona{awa. Sve vi{e porodica podnosilo je tu`be. Mauton se rogu{io na advokate iz firmi s pedigreom koji nisu uspeli da izdejstvuju da sudija zape~ati izjavu biskupa datu pod zakletvom. êmu prizivati medijsku hajku (...) Dojl je istakao va`nost dovo|ewa zabludelih sve{tenika u ustanovu kao {to je Sveti Luka; tako|e im je savetovao da prihvate obaveze u gra|anskim parnicama, spre~e zakonska otkri}a, do|u do finansijskog re{ewa. Na tom sastanku je saznao da su jo{ dva sve{tenika napustila parohije zbog navoda o seksualnoj aktivnosti s de~acima jedan je sklowen u neki samostan u Alabami, drugi je uskoro dospeo u Svetog Luku {to je zna~ilo da u biskupiji ima ~etiri sve{tenika koji napastvuju decu. Lafajetski biskup i generalni vikar osetili su se ugroènim zbog insistirawa Reja Mautona na tome da crkva prestane sa opstrukcijom. Mautonova tvrdwa da katolici mogu da oproste ako je crkva iskrena ~inila se razumnom za Dojla, iako ga je terala na razmi{qawe o mentalitetu unutar Vatikanske ambasade. Lagi i italijansko osobqe gnu{ali su se medija. Dojl je u po~etku tuma~io wihov stav kao odgovor na antiklerikalizam u italijanskoj {tampi. Me|utim, wega je brinuo elitizam, snishodqivo dràwe prema pismima koja su dolazila od laika (...) Dojlova zabrinutost se uve}ala kada je advokat iz Lafajeta, Y. Majnos Sajmon, predao zahtev sa imenima 27 sve{tenika, traè}i informacije o wihovim homoseksualnim i pedofilskim aktivnostima. Tvrdio je da klerikalni sistem ne poseduje nikakva za{titna dokumenta. Na spisku je Lejn Fontenot; kao i jo{ jedan duhovnik koji je upu}en u Svetog Luku zato {to
902
je napastvovao de~ake. I nekoliko sve{tenika zaposlenih u sudu pravi~nosti ili biskupijskom tribunalu. Iako wihova imena nisu objavqena u medijima, wihovi seksualni susreti s mu{karcima poznati su drugim sve{tenicima, {to potkrepquje advokatovu teoriju da biskupija, prikrivawem homoseksualnog pona{awa, pro{iruje koprenu na napasnike dece. Sajmon je dobio informacije od horovo|e laika upoznatog s najprqavijim tajnama biskupije. Ovaj ~ovek je na kraju i sam dospeo u zatvor zbog napastvovawa mladi}a. Umro je u zatvoru od side. Sve{tenici i biskupijski insajderi dostavqali su informacije Yejsonu Beriju za objavqivawe u nastavcima u lafajetskom nedeqniku Tajms of Akadijana (Times of Acadiana). (U to vreme Beri nije znao da Dojl postoji). Kroz razgovor s Rejem Mautonom Dojl je shvatio da su wihova biskupije suo~ene s te{kim zakonskim kaznama, pored pla}awa `rtvama, ako Sveti Luka ima deset pedofila (...) Ako bi neki biskup posrnuo, Rim je obi~no slao istraìteqa, nadzornika, da obavi razgovor i dostavi izve{taj. Takva poseta je uzrujavala biskupa samo ako bi bila objavqena. Nadzornikov izve{taj uvek je tajan i omogu}uje mu da dokaè lojalnost Rimu. Dominikanci imaju izraz: Budi fin prema tipovima prilikom uspona, jer }e{ ih sresti prilikom silaska. Dojl je za nadzornika hteo A. Yejmsa Kvina, pedesetdvogodi{weg pomo}nog biskupa iz Klivlenda (...) Dojlov izve{taj u kojem predlaè Kvina za nadzornika oti{ao je kardinalu filadelfijskom, Krolu, koji je i{ao za Rim. Ubrzo posle toga Vatikan je poslao odobrewe Lagiju (...) Izve{taj hijerarhiji, koji je Dojl predvideo, tako|e je poprimao oblik. Mauton se opredelio za otvoren pristup. Napastvovawe dece je zlo~in, pisao je. Da bi se sve{teniku dozvolilo da nastavi da funkcioni{e, dovo|ewe u opasnost zdravqa dece posle prijema poverqivih informacija da je doti~ni sve{tenik mu~io neko dete, smatra se kriminalnim zapostavqawem ({to je u mnogim dràvama zlo~in). Zalagao se za otvoreno pona{awe s vernicima i medijima i za pokoravawe zakonima o opunomo}enom izve{tavawu, pri ~emu profesionalci koji se bave decom moraju da obaveste vlasti o optu`bama. Osiguravaju}a dru{tva }e iskqu~iti izve{tavawe o zahtevima koji nastaju kao rezultat polnog kontakta izme|u sve{tenika i parohijana. Gubici crkve od Jednu milijardu dolara (...) u periodu od 10 godina oprezna su procena tro{kova. Dojl se pla{io da bi debakl iz Lafajeta mogao da se ponovi u Minesoti. @eleo je da biskupi prestanu s praksom preme{tawa po~inilaca. Ako neka optu`ba zavre|uje pa`wu, onda biskup treba da suspenduje duhovnika i da ga odstrani iz parohije iskaz da ~ovek nije sposoban da obavqa svoje svete funkcije ili sve{teni~ki poziv dok se ne zavr{i procena pisao je on. Kako }e mo}i dete da pojmi da su sve{tenici autenti~ne, nesebi~ne sluge jevan|eqa i crkve kao Hristovog tela? Peterson je pre~istio klini~ki jezik i dodao ta~ke iz profesionalne literature. Mauton, tvrdokorni realista, dodao je: To su doìvotne bolesti za koje nema mnogo nade da }e se povu}i i da }e se poreme}aji kontrolisati, ali nikakve nade u ovom trenutku da }e se izle~iti.
903
Dojl je bio zabrinut da }e biskupi, toliko naviknuti na tajnost u odnosima s Rimom, prekr{iti zakone SAD. Izve{taj je o tome govorio direktno: Izneta je ideja o frizirawu ili pre~i{}avawu dosijea o potencijalno {tetnim materijalima. To bi predstavqalo neuvaàvawe suda i opstrukciju pravde ako su dosijei ve} bili zatraèni (...) Druga sugestija u vezi sa dosijeima bila je da se prebace u apostolsku nuncijaturu, gde se veruje da bi ostali bezbedni, na slobodnoj teritoriji. Takav bi postupak po svoj prilici doveo do toga da gra|anski sudovi o{tete ili potpuno uni{te imunitet nuncijature. (isto; str. 43-46) Neraspoloèn za ru{ewe mosta, Dojl je oti{ao u Boston na sastanak s kardinalom Berni Loom u vezi sa osnivawem Instituta o katoli~kim u~ewima. Lo ga je pozvao da bude wegov kanonski pravnik. Dojl je upitao zbog ~ega wegov odbor nije ni{ta uradio povodom izve{taja o pedofiliji. Oti{ao je drugom odboru, rekao je Lo. Biskupi }e preduzeti akciju, rekao je ute{no. Dojlu je bilo jasno da Lou nedostaje uticaj u unutra{wim biskupskim trvewima; kardinal je bio previ{e vezan za s programom Rima za pronalaèwe biskupa koji su pode{eni na poslu{nost papi pre nego na zajedni{tvo. Lo nije pokazivao nikakvo ga|ewe prema pedofiliji. Umesto toga, ìvnuo je kada je po~eo da govori o bostonskoj zamr{enosti, o izazovu skupqawa sredstava. Dojl je zadrào prijateqski ton, govore}i da }e razmisliti o poslu ponudi za koju nije bio nimalo zainteresovan (...) 2001, Kristen Lombardi iz nedeqnika Boston feniks (Boston Phoenix) po~eo je da istraùje Loov tretman Yona Gejgana, ra{~iwenog sve{tenika. Mnoge wegove seksualne `rtve zastupali su advokati, ukqu~uju}i Rodrika Erika Mekli{a Mla|eg i Mi~ela Garabedijana, u gra|anskim parnicama. Sa vi{e desetina nere{enih parnica, unutra{wa crkvena dokumenta bila su za{ti}ena jednom za{titnom naredbom. Ubrzo zatim, Boston gloub, predvo|en reporterom Volterom V. Robinsonom i uz podr{ku energi~nog urednika Martina Berona, uputio je molbu sudu da oslobodi dokumenta. Do tog trenutka strategija nadbiskupije, koja se sastojala od davawa novca za }utawe `rtava, lepo se uklapala u Loovo poimawe vlasti: ~uvajte tajne. Me|utim, Amerika se promenila posle prethodnog izve{tavawa o sve{tenicima pedofilima i nakon skandala KlintonLevinski. Gejganova duga pedofilska karijera zavr{ila se 1996, deset godina posle Gotijevog odlaska u zatvor. Zbog ~ega je Lo dozvolio da takav ~ovek nastavi da funkcioni{e? Sudija Konstanca M. Svini udovoqila je zahtevu Glouba da otpe~ati dokumenta. Apelacioni sud odbio je àlbu nadbiskupije. Gloub je u januaru 2002. po~eo da istraùje seksualnu istoriju nadbiskupije. Gejgan je ostavio preko 130 `rtava u nizu parohija, po~ev{i 1962, kada je napastvovao ~etiri de~aka iz iste porodice. Preme{tan u nove parohije (uz usputnu godinu odmora u Rimu), za{ti}en od odgovornosti za zlo~ine, Gejgan je predstavqao ogledalo sistema koji je Tom Dojl jedva po~iwao da shvata kada se upoznao sa Loom. U septembru 1984, jedna èna je pisala Lou, upozoravaju}i ga da Gejgan, poznat u pro{losti po napastvovawu de~aka, dovozi de~ake ku}i no}u. Lo je odgovorio dve nedeqe kasnije: Stvar va{e zabrinutosti se ispituje i done}e se odgovaraju}e odluke i za sve{tenika i za Boìji narod.
904
Kardinal koji je poslao Tomu Dojlu hiqadu dolara premestio je Gejgana u novu parohiju, obave{tavaju}i nadle`nog monsiwora o wegovom problemu. 7. decembra, jedan pomo}ni biskup pisao je Lou o Gejganovoj istoriji homoseksualnog odnosa sa de~acima. Dodao je da }e ako se ne{to desi, parohijani . . . biti ube|eni da nadbiskupiji nije stalo do wihove dobrobiti i da im jednostavno {aqe problemati~ne sve{tenike (...) Tronedeqnim ispitivawem u Institutu svetog Luke utvr|eno je da je on homoseksualni pedofil visokog rizika. Trebalo je da Lo zapo~ne postupak wegovog uklawawa iz sve{teni~ke slu`be; umesto toga nadbiskupija ga je poslala u Parohijski institut. Pomo}ni biskup Robert Benks nije bio zadovoqan zakqu~kom u otpusnoj listi, u kojoj je pisalo da se umereno popravio. Benks je traìo ja~a uveravawa iz Hartforda. Verovatnost da }e ponovo delovati veoma je niska, stajalo je u napomeni bolnice. Me|utim, ne moèmo garantovati da se ne}e ponoviti. Lo je odobrio Gejganov povratak. Godine 1994, posle vi{e pritu`bi, on je ponovo izba~en i poslat na bolovawe. U pismu Gejganu za Boì} 1996, Lo je re~ima izrazio mentalitet bezbrojnih biskupa, zahvaquju}i kojem su oguglali na strahote dece koju su silovali sve{tenici: Tvoj ìvot u sve{teni~koj slu`bi bio je plodan, tu`no pogor{an bole{}u. U ime onih kojima si lepo sluìo, i u moje li~no ime, hteo bih da ti se zahvalim. Shvatam da je tvoja situacija bolna. Strast koju delimo moè zaista da izgleda nepodno{qivo i nemilosrdno. Najboqi smo kada odgovaramo iskreno i s poverewem. Bog te blagoslovio, Yek. Ova posledwa re~enica moè da posluì kao epigram za Loove izjave pod zakletvom koje je dao u gra|anskoj parnici juna 2002. Advokat Erik Mekli{ zastupao je navodne `rtve jo{ jednog sve{tenika, Pola [enlija, ~iji su sudovi o Severnoameri~kom dru{tvu za qubav ~oveka i de~aka 1977 (deca mogu kasnije da zaàle {to su nekoga oterala u zatvor, znaju}i da su krivci za to) doveli do upu}ivawa mnogih àlbi biskupskoj kancelariji. Dokumenta u wegovom crkvenom dosijeu imala su {esnaest stotina stranica. Kako je [enli zatraìo odlazak u penziju, Lo je napisao: Trideset godina u sve{teni~kom pozivu donosio si Boìju re~ i qubav Wegovom narodu i znam da je to i daqe tvoj ciq uprkos nekim te{kim ograni~ewima. Mekli{ je dugo ispitivao Loa. Kardinal je rekao da nije li~no video mnogo materijala; stvari su vodili wegovi pomo}nici; dosije biskupijske kancelarije bio je oskudan: Mislim da je na{e institucionalno se}awe bilo nepotpuno. Upitan o Gotijevom slu~aju, Lo je rekao: Toga se ne se}am. Nije se se}ao sve{tenika koji je izba~en sa Jozefinuma u toku wegove posledwe godine u semeni{tu (...) Mo`da se najpouzdaniji znak Loovog vladarskog mentaliteta javio 24. aprila 1989, na sahrani oca Yozefa Birmingema u Bostonu. Tom Blan{et je primetio da kardinal Lo sam pije kafu. Mnogo je mladi}a u biskupiji kojima }e biti potrebni saveti kao rezultat wihovog odnosa sa ocem Birmingemom, rekao mu je Blan{et. Poverio mu se kako je sve{tenik napastvovao wega, wegova ~etiri brata, druge mladi}e. Lo ga je povukao u stra905
nu i zamolio ga da se vrati u crkvu. To vodi biskup Benks i èlim da dogovori{ sastanak. Poloìv{i ruku na Blan{etovu glavu, kardinal se tiho molio. Zatim je rekao: Obavezujem te snagom ispovedaonice da o ovome nikome drugom nikada ne govori{. (isto; str. 49-52)
5. Vatikan ne odstrawuje napasnike

Times of Acadijana je, 31. januara 1986, izvestio da se Lafajetska biskupija igrala preme{taqki sa sedmoricom napasnika dece tokom vi{e godina. U jednom uvodniku traìla se ostavka biskupa Freja i monsiwora Laroka, ili da ih Lagi odstrani. Rim, me|utim, nije èleo da poniàva biskupe. Obi~aj je bio da se po{aqe biskupski pomo}nik koji je sluìo kao naslednik, pre izvla~e}i nego degradiraju}i opsednutog prelata. Dojl je stavio monsiwora Harija Y. Flina, biv{eg rektora semeni{ta u Merilendu i pastora biskupije u Albaniju, Wujork, na vrh kandidatske liste. Majkl Peterson je oti{ao u Rim u martu, nadaju}i se da }e ubediti zvani~nike Kurije o potrebi obavezuju}ih normi odstrawivawa napasnika dece. Peterson, koji je nekoliko nedeqa bio prikovan za krevet posle operacije le|a, sastao se s kardinalom Odijem u Kongregaciji za sve{tenstvo. Po povratku je izgledao o~ajno. Oni to ne shvataju, roptao je (...) Dojlu nije i{lo dobro. U ambasadi su se wegove italijanske kolege dràle na emocionalnoj distanci, {aqu}i depe{e da je lud {to se bavi takvim pitawem. Kada ga je jedan kolega upitao kada }e o~istiti kancelariju, Dojl je shvatio da su stigla otpusna dokumenta. Niko mu nije rekao, otpu{ten si. Lagi je predloìo ve~eru u wegovu ~ast, jedno formalno hvala za skoro pet godina sluèwa Svetoj stolici. Dojl je prekr{io nepisano pravilo time {to se previ{e pribliìo skandalu. Wegovo poimawe pravde, izrazito ameri~ko, odudaralo je od bezli~nog italijanskog stila. Nije bilo nikakvog zapaqivog doga|aja, {to je bio problem za Dojla, koji ga je delio od wih. (isto; str. 54-55) 28. aprila 1986, Dojl i Mauton su se na{li u Moristaunu, Wu Yersi, da bi prisustvovali uskr{wem regionalnom sastanku Ameri~kog dru{tva za kanonsko pravo. Mauton je upitao da li je znao da }e biti prisutni novinari. Nemoj da brine{, uzvratio je Dojl; samo ti reci svoj stav. Rimokatoli~ka crkva, izjavio je Mauton, ne moè da pouzdano vr{i moralnu vlast spoqa ni u jednoj oblasti u kojoj narod prime}uje da je ona nesposobna da odrì moralnu vlast iznutra. Tuìoci }e postati stroìji, kao i policajci. Ako ne budemo delovali odmah, posledice }e biti katastrofalne. Ako deca ostanu bez tretmana, onda }ete u svojoj zajednici imati tempiranu bombu koja hoda. Zbog napastvovawa dece ambasadi je bilo prijavqeno preko 40 sve{tenika. Na osnovu u~estalosti poziva koje je dobijao, Dojl je ra~unao da }e se taj broj za godinu dana utrostru~iti. On je pedofiliju nazivao najteìm problemom s kojim se mi u crkvi susre}emo posle vi{e vekova. Stoje}i pred smrtno ozbiqnim kolegama, Dojl ih je podsticao da se izjedna~e s parohijanima, da prekinu sa uslovqavawem }utawa za dobro crkve. Isticao
906
je potrebu za dobijawem terapeutske pomo}i za porodice. Ne treba da {aqete nekog nadmenog duhovnika da im pokaè koliko lo{e treba da se ose}aju zbog toga {to im se crkva vu~e po blatu. Najteì problem s kojim se mi u crkvi susre}emo posle vi{e vekova wegove re~i u Wujork tajmsu uzdrmale su hijerarhiju. Kardinal Bernardin pisao je iz îkaga, grde}i ga {to je javno govorio o ovoj temi. Dojl je u junu organizovao zatvorenu konferenciju u dominikanskom samostanu u River Forestu, Ilinoj, gde je proveo svoje najsre}nije godine kao mladi sve{tenik. Mauton mu se pridruìo. Dojl je èleo da odabrani biskupi, verske stare{ine, kardinal Bernardin i wegov {tab, vide sve {to je u pitawu. Me|utim, ni Bernardinov {tab ni kardinal nisu se pojavili (...) Advokat îka{ke nadbiskupije bio je prisutan: Yejms A. Seritela, ogroman, trapav ~ovek koji je pomogao u izvrdavawu federalne istrage protiv kardinala Kodija. Tamo gde je Rej Mauton upozorio slu{aoce da budu du{ebri`ni~ki raspoloèni, Seritela je tre{tao: Vi treba da zapamtite da kada do|e do jedne od ovih situacija, ti qudi porodice predstavqaju neprijateqa, a ja sam na va{oj strani! Dojl je bio preneraèn. (isto; str. 56-57) Do 1988, ambasadi je prijavqeno 135 ameri~kih sve{tenika zbog napastvovawa maloletnika. Nova administracija je najzad stabilizovala ovo mesto. Najneugodnija dimenzija Svetog Luke bila je procena opasnosti koja preti od pacijenata. Biskupi su èleli da se sve{tenici vrate na posao ako je mogu}e. Ve}ina pacijenata nije nikada bila krivi~no gowena; wihovi biskupi ili stare{ine nisu ih prijavqivali policiji. Bolnica je bila protiv povratka nekih qudi na sve{teni~ku du`nost; Sveti Luka se ponosio niskom stopom recidiva me|u pacijentima. Bez nezavisne istrage, prava procena uloge Svetog Luke u seksualnoj krizi nije mogu}a. Ve}ina sve{tenika dijagnostifikovana je kao efebofili. Regresivna homoseksualnost narcisti~ka fiksacija na tinejyere predstavqala je samo jednu nit u kompleksnosti sve{teni~ke pederske kulture koju su biskupi tiho izbegavali. (isto; str. 59) Kako je wegova ambicija jewavala, Tom Dojl se suo~avao s promenqivim nizom seksualnih `rtava, po nekoliko u istom mahu, koje su ulazile u wegov ìvot sa mu~nim pri~ama ~esto saop{tavanim jecaju}i na telefonu nekoliko ve~eri u toku jedne nedeqe. On je postao ironi~ni ispovednik koji se izviwavao zbog grehova crkve. Dojl je poku{avao da zamisli wihova lica, te glasove smrskane vere, pri ~emu ga je wihov gnev mewao u stvarima koje je taman po~iwao da shvata. (isto; str. 59-60) Jednog prole}nog dana 1987, reporter San Hoze merkuri wuza po imenu Karl M. Kenon, koji je radio u redakciji u Va{ingtonu, otputovao je u Kaliforniju da bi se sastao sa svojim urednicima. Kenona je zaintrigiralo ono {to be{e pro~itao o uzorku biskupa koji napastvuju decu. Uzorak? upitao je wegov urednik, Bob Rajan. Koliko primera tog uzorka moè Kenon da dokaè? Barem {est, odgovorio je on. Merkuri wuz je deo lanca Najta Ridera; od istraìvawa se o~ekivalo da donese seriju za ovaj lanac. Rajan mu je dao zeleno svetlo.
907
Do jeseni je Kenon prona{ao 35 sve{tenika u preko 24 biskupije koje su biskupi prekomandovali na poslu. U Dominikanskoj nau~noj biblioteci locirao je oca Dojla (...) Dojl mu je dao jedan primerak izve{taja koji je 1985. uputio crkvenoj hijerarhiji. Kenon je bio zapawen vizionarskim stavom autora i glupo{}u biskupa zato {to su ignorisali wihove savete. Wegova serija krenula je krajem decembra 1987. u listovima Filadelfija inkvajerer, Majami herald i Detroit fri pres, kao i u jo{ nekima. Nespremnost suo~avawa s problemom predstavqa tempiranu bombu koja }e eksplodirati unutar ameri~kog katolicizma, pisao je Kenon imaju}i sopstveni predose}aj (...) Po~etkom 1989, novi glavni nadbiskup Filadelfije, Entoni Bevilakva, zamolio je Dojla da napi{e propratni referat o pitawima ra{~iwewa za biskupsku konferenciju. Dojl je sastavio izve{taj koji je sadràvao tri hiqade re~i. Sveta stolica je jasno dala do znawa da Sveti otac ne}e ra{~initi sve{tenika protiv wegove voqe, napisao je on. Uprkos svim prakti~nim ciqevima, svo|ewe duhovnika na lai~ki status, kao kazna, ne moè se sprovesti u slu~ajevima seksualnog uznemiravawa. Sudski procesi sve{tenim licima suo~ili su se s nere{ivom situacijom: sve{tenik koji ima psiholo{ke smetwe moè da dokazuje da je wegova sloboda delovawa, wegova moralna odgovornost naru{ena. Budu}i da ve}ina duhovnika, ako ne svi, koji u|u u polne odnose s maloletnicima, ~ine to zbog psiholo{kog poreme}aja, te{ko je videti na koji na~in krivi~ni postupak moè uop{te da po~ne. Dojl je zagovarao ubrzani administrativni proces kojim bi biskupi ra{~inili prestupnike koji su nepodobni za sve{teni~ki poziv, koji odbijaju le~ewe ili ne priznaju {tetu koju su naneli. Krajem 1989. predstavnici Konferencije katoli~kih biskupa po~eli su raspravu s Rimskom kurijom o brèm na~inu ra{~iwewa pedofila u skladu s kanonskim pravom. Slede}i Dojlova uputstva biskupi su èleli sopstveni administrativni postupak, bez dugog ~ekawa na intervenciju pape. Taj zahtev je doveo do èstoke rasprave na nekoliko vatikanskih kongregacija ~iji prefekti funkcioni{u otprilike kao {efovi kabineta u vladi. Kongregacija za sve{tenstvo, za biskupe i za na~elo vere, kao i Koncil za tuma~ewe zakonodavnih tekstova, ume{ali su se u raspravu. Zajedni~ko ose}awe bilo je da ono {to oni predlaù nije pravi na~in, govorio je otac X, kanonski pravnik u Rimu koji je u~estvovao na sastancima i razgovarao s Berijem pod uslovom da ostane anoniman. Sedeo je u neukra{enoj sali jedne stare zgrade. Oni su traìli specijalne norme ne predlaù}i zakonodavstvo, nastavio je on. Sveta stolica je uzvratila, Mi imamo davno uspotstavqene norme. Primenite te norme! Ameri~ki biskupi su ostavqali utisak da nemaju odgovaraju}a sredstva za bavqewe tim slu~ajevima. Papa u svakom trenutku moè da obustavi kanonsku proceduru. Norme ili pravila podrazumevali su da krivi~ni postupci odrede da li qudi mogu da budu li{eni sve{teni~kog ~ina. Na tim sudovima optuèni se ne suo~ava s tuìteqima pred porotom. Kodeks nalaè tajnost radi
908
za{tite ugleda optuènog. Kanonisti daju izjave u ime `rtava sudiji ili nekolicini sudija, obi~no biskupu ili nekolicini kanonista. Jo{ jedan kanonista predstavqa odbranu. Nema unakrsnih ispitivawa s presudom koja zna~i diskreditovawe svedoka. Jedina karakteristika koju ovi postupci dele sa gra|anskim parnicama jeste da mogu da traju godinama. Mnogi biskupi su smatrali zastarelim krivi~ne postupke. Po~inilac prekr{aja nije oslobo|en kazne, navodi kanon 1324, ali pokajawe moè da je zameni ako je prekr{aj po~inio (...) neko ko je mogao samo da mawkavo koristi razum. (isto; str. 61-64) Odbijawe Vatikana da ubrza postupak izbacivawa za seksualne napasnike bilo je jo{ jedan znak jaza izme|u pape Jovana Pavla II i biskupa Severne Amerike, Irske i Australije prilikom izbijawa skandala (...) Piter Hebltvajt, ceweni dopisnik iz Vatikana, procewuju}i Norme ra{~iwewa iz 1980, pisao je da papa na takve zahteve gleda kao na sramotu i priznawe neuspeha. Postupak je oteàvan koliko god je bilo mogu}e (...) Uzor sve{tenika za Jovana Pavla bio je mu{karac, neoèwen, vezan doìvotno, obu~en u crnu sve{teni~ku odoru, poslu{an, posve}en molitvama, ako treba i junak, svet i apoliti~an. (isto; str. 66-67) G. Morisej, jedan je od vode}ih kanonista u Otavi, Kanada. Stvari idu mnogo dubqe od napastvovawa dece, pisao je Morisej Dojlu. Pitam se nije li celokupan ìvotni stil sve{tenstva doveden u pitawe. Ponekad ose}am kao da je ceo na{ sistem pokvaren u smislu da izgleda da se vi{e zasniva na borbi za vlast nego na jevan|eqskim vrednostima (...) Razumem da kardinal Racinger i ostali mo`da ne posmatraju stvari na isti na~in. Ose}am da }emo morati da preuredimo na{u celokupnu gra|evinu, ali danas kao da niko nije sposoban da stisne zube. Morisej, Dojlov mentor, zapazio je sistemsko raspadawe. Kao i Beri M. Koldri, australijski nau~nik i pripadnik Hri{}anske bra}e, koji je napisao internu studiju za svoj red posle izve{taja o siroti{tima u Australiji. Godine 1994. Koldri je proveo {est nedeqa u Rimu vr{e}i istraìvawa u arhivima Hri{}anske bra}e pre nego {to je predao dokument bratu Kolmu Kitingu, glavnom stare{ini. On nije bio odu{evqen {to je dokument napisan, iako me je lepo primio, kaè brat Koldri. Raspravqao sam temeqito o dokumentu s wim i wegovim pomo}nikom. Kako je vreme prolazilo, kaè Koldri, po{teno je kazati da sam bio marginalizovan (...) Bilo je mnogo omalovaàvawa i negirawa onoga {to radim. Koldri procewuje da je 10 odsto od ~etiri hiqade pripadnika ovog me|unarodnog reda zlostavqalo omladinu. U kwizi o {irem problemu Koldri je napisao: Seksualno zlostavqawe maloletnika i op{ta sve{teni~ka nevera zavetima celibata predstavqa tamno nali~je stare irsko-australijske crkve radni~ke klase, dugo godina skrivano plemenskom lojalno{}u. Pisao je daqe: Seksualnu mreù ~ini mala grupa ili krug sve{tenika, bra}a ili zaposleni laici koji ìve u nesaglasju sa zavetima vezanim za pitawa seksa dvojke ili trojke koji se me|usobno pomaù }utawem i pokrivawem. Seksualno podzemqe predstavqa ve}u, amorfniju dràvu unutar dràve u nekoj biskupiji ili verskoj kongregaciji, gde postoji znatan broj qudi koji ne
909
ìve u skladu sa zavetima (ili nisu ìveli u nekim pro{lim periodima) i koji sara|uju u skrivawu vanprogramskih aktivnosti (...) (Oni) koji zlostavqaju maloletnike i ~ine kriminalna dela sposobni su da se skrivaju unutar srodnog podzemqa drugih sve{tenika i crkvenih radnika koji kr{e zavete upra`wavaju}i heteroseksualne ili homoseksualne odnose sa odraslima koji na to pristaju (...) Oni dele neutvr|enu sposobnost me|usobnog ucewivawa. Termin seksualno podzemqe daje jo{ jednu dimenziju raspravi o tajnim krivi~nim postupcima. Kada jedan optuèni sve{tenik zna za seksualni teret onih koji mu sude, koliko efikasno to su|ewe moè da bude? Rim nije ni sawao da }e patolo{ko podzemqe biti izloèno javnosti u zemqama obi~ajnog prava Australija, Severna Amerika i Irska devedesetih godina XX veka. Kurija, kao i lakomisleni biskupi, èlela je da takvo pona{awe vidi kao greh, kao qudsku slabost. Kada je primeweno kanonsko pravo, wegova funkcija nije bila da popravi {tetu nanetu deci. (isto; str. 70-71)
6. Novac za }utawe
Glavni mediji posvetili su veliku pa`wu otkri}ima iz 1992. o biv{em sve{teniku Yejmsu Porteru, nekad iz Fol Rivera, Masa~usets. Porterove decenije zlostavqawa bile su izloène u telefonskom razgovoru koji je snimio Frenk Ficpetrik, koga je on zlostavqao kao dete. Usledila je bujica izve{taja i zakonska akcija. Kardinal Lo je optuìo medije, izdvajaju}i Boston gloub. (...) Advokati odbrane obi~no su ulazili u nagodbu novac za }utawe. Sam novac ne obja{wava zbog ~ega je, po~etkom devedesetih godina, do{lo do slabqewa medijskog pra}ewa (...) Kratak {ok zbog nekog Stolingsa ili Ritera, tok-{oua ili vesti o lo{im sve{tenicima, bledeli su pod epskom pri~om koja je zapo~eta 1989, kada su Berlinski zid i Sovjetsko carstvo po~eli da se ru{e na televiziji. Papa Jovan Pavle II stekao je uzvi{eni status na globalnoj pozornici zahvaquju}i zapaqivim govorima o qudskim pravima i podr{ci poqskoj Solidarnosti. Kao {to je Mihail Gorba~ov rekao papskom biografu, Yonatanu Kvitniju: Sve {to se desilo u isto~noj Evropi tokom posledwih nekoliko godina bilo bi nemogu}e bez pape, bez politi~ke uloge koju je on odigrao {to ni izdaleka ne odgovara Staqinovoj cini~noj primedbi, koliko divizija ima papa (...) Stav Jovana Pavla bio je obeshrabruju}i u odnosu na temeqno novinsko istraìvawe u vezi sa sve{teni~kim seksualnim zlostavqawem. Lo, OKonor i vi{e desetina biskupa morali su da skrivaju grozne stvari; strategija advokata odbrane, kad god je bilo mogu}e, bila je da se `rtve isplate za }utawe i da se dosijei zape~ate. Ve}ini `rtava, optere}enih patwom, laknulo je {to mogu da se nagode. Neke od wih nisu èlele nikakav publicitet. Ipak, svest o tome da otac ne}e biti gowen ostavqala je krupna pitawa, kao {to je uloga biskupa kao de fakto sudija koji dozvoqavaju ocu da nastavi.
910
Advokati odbrane su se nadali da }e nagodbe spre~iti vi{e `rtava da podnesu tu`bu. Advokati tuìlaca uzimali su najboqu pogodbu za klijenta, naro~ito ako su imali vi{e slu~ajeva na vidiku, ili ako zakon o zastarevawu nije slutio na dobro te{ko traumatizovanom klijentu. [to se ti~e o{te}enih, wih je crkva, koja je obe}avala put spasewa, izdala dva puta najpre kao decu, kada su trpeli seksualne nasrtaje; a zatim kao odrasle, kada su videli da biskupi ili verske stare{ine igraju ulogu advokata. Novac ih je u}utkao. Kao {to je kanonsko pravo obavezivalo sve{tenika da nikada ne otkrije ono {to qudi govore kad se ispovedaju, tako su zape~a}eni sporazumi zatvarali usta `rtvama da ne govore o sve{tenicima. (isto; str. 73-74)
7. Neosetqivost pape Vojtile za `rtve

U martu 1993 osam godina po{to je otac Dojl izvestio kardinala Odija papa Jovan Pavle II govorio je o ovom skandalu grupi ameri~kih biskupa posle ostavke nadbiskupa Roberta F. San~eza iz Santa Fea, Wu Meksiko. Tri mlade ène behu obelodanile, u emisiji televizije Si-Bi-Es 60 minuta, San~ezove polne odnose s wima, koji su po~eli u zreloj fazi adolescencije. Pozivaju}i na molitve za na{eg brata iz Santa Fea (...) (i) osobe pogo|ene wegovim ~inom, papa je rekao da ~ovekov pad, koji je sam po sebi bolno iskustvo, ne sme da postane pitawe senzacionalizma (...) Naàlost, me|utim, senzacionalizam je postao stil na{eg doba. Nasuprot tome, duh Jevan|eqa je duh saàqewa, kao {to kaè Hrist, Idi i ne gre{i vi{e. San~ez je ostavio nadbiskupiju u kaqugi slu~ajeva napastvovawa koji su doveli do prodaje osnovnih nekretnina da bi se spre~io bankrot. Le~ili{te Sluge ute{iteqa u Hemez Springsu, Wu Meksiko, bilo je toliko uroweno u parnice da je moralo da se zatvori. Ute{iteqi su dozvolili Yejmsu Porteru, me|u dvadeset pacijenata, da o vikendu vr{i parohijsku slu`bu, omogu}uju}i mu osvajawe novih `rtava. Nasuprot primedbama o San~ezu, Jovan Pavle je zvu~ao {krto u saose}awu sa osobama pogo|enim wegovim ~inom. Ovo je bila prva u nizu papskih izjava koje }e postepeno pokazivati vi{e àlosti kako se lanac seksualnih prestupa od Irske do Australije bude rugao standardu bratske korekcije Idi i ne gre{i vi{e. Nije bilo papske izjave u vezi s biskupom Hubertom OKonorom iz Britanske Kolumbije. U decembru 1991. OKonor se nalazio u Rimu povodom beatifikacije prvog sveca ro|enog u Kanadi, kada je saznao da se kod ku}e nalazi pod istragom. Wegova biskupija Princ Yory imala je mnogo stanovnika Prvih nacija, kako se u Kanadi nazivaju Indijanci; kao mladi sve{tenik {ezdesetih godina vodio je {kolu u Vilijams Lejku. Kada se u januaru 1992, vratio iz Rima, biskup OKonor je objavio pismo u kojem osu|uje zlonameran napad i tu`nu i bolnu vest o policijskoj istrazi. Da zlo bude gore (...) nalazio sam se u Rimu i bio sam tako bespomo}an. Dva druga posve}enika Device Marije, wegovog reda, bili su optuèni za napastvovawe de~aka za vreme wegovog slu`bovawa u toj {koli.
911
Ja nisam tada, niti bilo kada u ìvotu, seksualno napastvovao bilo koje dete, bilo mu{ko ili ènsko (...) Ispostavqa se da je, s obzirom na to da sam bio direktor {kole u toku dve godine dok je (drugi) sve{tenik bio u toj oblasti, trebalo da znam da se ti prestupi doga|aju. Ako nisam znao, onda sam to krio ili sam i sm ~inio takve prestupe. . . . Veoma nepo{tena i {tetna pretpostavka. Protiv biskupa je podignuta optu`nica za silovawe dve mlade ène pod wegovim pokroviteqstvom mnogo godina pre. Jedna je bila sve{teni~ka {vaqa i s wom je dobio dete. OKonor je na svojoj kr{tenici promenio ime prilikom usvajawa deteta. Na su|ewu 1992. ta èna je rekla da joj je OKonor dao kwigu da bi mogla da prati ciklus ènskog tela. Imala je tada dvadeset jednu godinu; po~eo je da je qubi u bioskopu. Objasnila je kako je sve teklo daqe. Se}am se da sam stajala pokraj kreveta (...) kao da je trajalo ve~nost. Rekao mi je da se svu~em. Tako sam se pla{ila. Nikada pre nisam dozvolila nekom mu{karcu da vidi moje golo telo. Ose}ala sam da nemam izbora nego da radim ono {to mi nare|uje. Svukla sam sve sa sebe. Toliko sam se stidela, bilo me je sram (...) Okrenula sam se i videla pe{kir na krevetu. (...) Tada sam jo{ bila devica (...) Se}am se da sam bila prestravqena. OKonor je bio tako krupan (...) U glavi mi se motalo, On je sve{tenik. Osetila sam ga na sebi, bio je teàk. Gurnuo je penis unutra. Prate}i wen menstrualni ciklus OKonor je znao kada je vreme da ona u|e u dom za neven~ane majke; beba je predata posle dva dana. Uni{tena, majka nije nikada vi{e videla svoju k}er. Ipak, u dru{tvu koje je proèto o~instvom, wen odnos sa OKonorom ostao je srda~an sve dok on nije oti{ao. ûvala je tajnu trideset godina; onda je jedan policijski istraìteq, koji je ispitivao druge sve{tenike, pri{ao woj. Krater srama je izbio kada je shvatila koliko je izgubila. OKonor je dao ostavku i uzeo je vrhunskog advokata. Bio je po{te|en svedo~ewa kada je sudija obustavio postupak po{to je saznao da je tuìla{tvo propustilo da pruì odbrani neke dokaze. Na novom su|ewu OKonor je rekao: Kao {to znate, ja sam neèwa, {to je trebalo da zna~i da je bio zaveden. Sudija koji je vodio postupak proglasio ga je da nije kriv za silovawe zbog nedoslednosti u èninom svedo~ewu. Progla{en je krivim u slu~aju druge ène i odleào je {est meseci iza re{etaka. Sudsko ve}e koje je raspravqalo o uslovnom pu{tawu na slobodu, konstatovalo je: Vi prezirete svoje `rtve. Presuda je oborena zbog tehni~kih pitawa. U gunguli koja je okruìvala propalo su|ewe iz 1992, predsedavaju}i Skup{tine prvih nacija pisao je papi Jovanu Pavlu, zahtevaju}i kanonski postupak protiv ovog biskupa. Po kanonskom pravu biskup je zauvek biskup, ~ak i bez biskupije. Vatikan je }utao o OKonoru. U martu 1993, kada se delegacija ameri~kih biskupa (ukqu~uju}i kardinale Bevilakvu iz Filadelfije i OKonora iz Wujorka) sastala s Jovanom Pavlom, traìli su ve}u autonomiju po kanonskom pravu da bi mogli odstrawivati napasnike dece iz sve{teni~ke slu`be. êtiri godine po{to
912
su se biskupski kanonisti SAD prvi put sastali s vatikanskim vlastima u vezi sa ovim pitawem, Rimska kurija je ostala ~vrsto pri stavu o kori{}ewu tajnih sudskih postupaka da bi se papi predo~ile informacije o kojima moè da donese odluku. Ameri~ki biskupi su osujetili primenu rituala koji su mnogi smatrali zastarelim pri bavqewu skupim krivi~nim i gra|anskim parnicama. Amerikanci su hteli da prona|u na~in za isterivawe lo{ih sve{tenika. Dragi moji biskupi, rekao je papa, ja sam sve one godine ìveo pod komunizmom. Ne}u dozvoliti da on do|e u crkvu. Posmatraju}i ubrzani na~in ra{~iwewa seksualnih prestupnika kao gaèwe sve{teni~kih prava u totalitarnom reìmu, Jovan Pavle je pretpostavio greh prestupu, kome su mnogi biskupi pripisivali svoje gre{ke, gledaju}i na zlostavqawe dece kao na moralno posrnu}e koje treba oprostiti. U Rimu su biskupi pri~ali o finansijskim gubicima nastalim zbog parni~ewa; papa im je rekao da suspendovane sve{tenike drè na platnom spisku. Od mene ne}ete dobiti hitne smernice, rekao je on. Desetog marta wujor{ki kardinal OKonor drào je slovo semeni{tarcima Rimskog severnoameri~kog koleya: Za neke sve{tenike i za neke biskupe postaje sve teè da gordo drè glavu. Svi se nalaze pod sumwom. OKonor je priznao ono {to su neki laici sada videli. U mnogim slu~ajevima je u~iwena velika {teta, stvarno zastra{uju}a {teta. Ipak, ponovio je mi{qewe Jovana Pavla nazivaju}i napade na crkvu nemilosrdnim. Lo{i mediji vre|aju moral sve{tenika i odvra}aju qude s potencijalnim sklonostima. Jovan Pavle je u~vrstio svoj stav u pismu biskupima. Priznaju}i bol koji su pretrpele male (...) `rtve, on je zahtevao da se primewuju odredbe kanonskog prava. Nude}i {krtu analizu pogre{nih crta u duhovni~koj kulturi, papa je okrivio medije: Priznaju}i pravo na zakonitu slobodu {tampe, ~ovek ne moè da se pomiri s tim da se moralno zlo tretira kao prilika za senzacionalizam. . . . Masovni mediji igraju naro~itu ulogu. Senzacionalizam vodi ka gubitku ne~eg bitnog za moral dru{tva. îni se {teta osnovnom pravu pojedinaca da ne budu izloèni poruzi javnog mwewa. Jo{ gore, stvara se iskrivqena slika qudskog ìvota. Retorika Jovana Pavla bila je neuhvatqiva. Skandalom izmu~eni biskupi imali su posla s papom koji nudi malo vo|stva ka razre{ewu krize. Iza visokih kamenih zidina koji dele Vatikan od grada Rima, ko je u Kuriji èleo da istraùje uzroke problema koji je papa smatrao marginalnim? Italija nije uop{te dizala graju na sve{tenike napasnike dece. (isto; str. 91-94)
8. Takmi~ili se ko }e prvi da siluje de~aka 100 puta

Dok su se Kana|ani teturali od vesti o `rtvama koje se podiù u siroti{tima i od OKonorove predstave, Irska je pratila eskalaciju reportaà o sve{tenicima koji zlostavqaju decu ili ìve dvostruki ìvot s mu{karcima ili ènama.
913
U Australiji je ve}i akcenat ba~en na siroti{ta i na {kole, naro~ito one pod upravom Irske hri{}anske bra}e. Avgusta 1993, vi{e od dve stotine biv{ih u~enika koji su stanovali u ku}ama bra}e u zapadnoj Australiji predalo je tu`bu u Novom Ju`nom Velsu, navode}i fizi~ko i seksualno zlostavqawe, kao i te{ku zapu{tenost. Suo~avaju}i se s preprekom zakona o zastarevawu, ova grupa se kona~no nagodila za sumu od 5 miliona dolara. U medijima {irom Australije mu{karci i ène podignuti u takvim ustanovama govorili su o izgubqenim porodicama. Oni su bili u mnogim slu~ajevima transportovani bez dozvole roditeqa ili starateqa, koji su po zakonu morali biti konsultovani, pi{e Alen Gil u tekstu Siro~ad Carstva. Za moderne o~i to miri{e na otmicu. Britansko prebacivawe oko deset hiqada siro~adi u Australiju, izme|u 1920. i 1967, bilo je ravno kanadskom ludom pokriva~u usvajawa i dono{ewu pravila i propisa (...) ({to) nije nimalo olak{alo domoroda~koj deci da saznaju ko su. Anglikanska crkva i druge veroispovesti u~estvovale su u {kolama za obuku u Australiji i Kanadi i na kraju su pla}ale deo dogovorenih suma s vladama. Raspon zlostavqawa unutar Irske hri{}anske bra}e, od Irske do Kanade i Australije, bio je na sasvim drugom nivou. Mnoga bra}a nisu bila obu~ena da se staraju o deci; neki su bili emocionalni adolescenti ili sociopate. Godine 1935, jedan australijski brat upozorio je vrhovnog stare{inu u Dablinu: Ako ne zauzmemo ~vrst stav u odnosu na ovo pitawe, onda }emo u bliskoj budu}nosti imati mnogo problema. Godine 1938. direktor drugog siroti{ta Hri{}anske bra}e u Australiji traìo je od irske vlade da {aqe decu i finansijsku pomo}; bio je odbijen. Tokom devedestih godina XX veka, po{to je kanadska vlada isplatila od{tetu `rtvama iz Maunt Ke{ela, Hri{}anska bra}a su koristila razli~itu pravnu taktiku da bi izbegla pla}awe finansisjke naknade. Teorija Berija Koldrija o seksualnom podzemqu u duhovni~koj kulturi odjeknula je u studiji Doweg doma iz 1998. o britanskom prisilnom preseqavawu omladine u Australiju, koja je osudila agencije katoli~ke crkve, naro~ito Hri{}ansku bra}u i Milosrdne sestre za najteè slu~ajeve kriminalnog zlostavqawa. Te{ko je preneti pravu teìnu svedo~ewa koje smo dobili (...) Ne{to od onoga {to je ~iweno spadalo je u izuzetnu izopa~enost, tako da termini kao {to je seksualno zlostavqawe nisu dovoqni da to prenesu. Na primer (...) iskaz ~oveka koji je kao de~ak bio naro~iti miqenik hri{}anske bra}e u Tardunu, koji su se takmi~ili ko }e biti prvi koji }e ga silovati 100 puta, wegov opis stra{nih bolova, krvarewa i o{amu}enosti. Kako su se takve informacije {irile, me|u irskim katolicima se razvijala sna`na reakcija. Antiklerikalizam nije bio ni{ta novo za papu Jovana Pavla; me|utim, katoli~ki gnev prema sve{tenicima u zapadnim zemqama predstavqao je kvantni skok sa neprijateqstava kojima je crkva odolevala za papinog ìvota. Budu}i da je bio potajni semeni{tarac u Poqskoj za vreme nacisti~kog mraka i nadbiskup krakovski u dugom otporu komunizmu, wegovo poimawe crkve kao moralne opozicije prevazilazilo je svaku ideju struktur914
ne promene, kao {to je prelazak na neobavezni celibat. Godine 1993, kako su razni biskupi putovali u Rim ad limina na susret s papom svake pete godine radi uvida u ìvot doti~ne biskupije, Jovan Pavle je dobijao informacije o slu~ajevima seksualnog zlostavqawa. Biskup Ronald Malkerns iz Balarata, Australija, izvestio je papu o svojoj devetnaestomese~noj mori. Mnogim qudima nanet je veliki bol, pisao je u jednoj poslanici. Priznao sam Svetom ocu da je pro{la godina bila daleko najteà u mom biskupskom iskustvu. Papa se interesovao i bio je zabrinut zbog svih ovih pitawa i podsetio me na Hristovo iskustvo i na pritisak koji je ose}ao u Getsemanskom vrtu i da je budu}i u agoniji molio duè. Ose}ao sam da to nije banalan odgovor, niti pobo`na primedba, nego da to naslednik svetog Petra krizma jednog od svoje bra}e u biskupskoj slu`bi. Malkerns, koji je traìo ra{~iwewe jednog pedofila, ose}ao se obaveznim da brani primedbu Jovana Pavla u vezi s molitvom. Me|utim, pad biskupa u Irskoj, Kanadi i Wu Meksiku, kao ni zahtevi ameri~kih kardinala za brìm odstrawewem prestupnika, nisu naterali Jovana Pavla da se zamisli za{to se skandali {ire. Kao {to isti~e papski biograf Yory Vajgel, papa se 1990. koncentrisao na problem struke, insistiraju}i na tome da seminari budu rigorozniji, sa zahtevnim akademskim obrazovawem iz filozofije i teologije. Vajgel ovo naziva kqu~nom reformom, iako se papa nije osvrnuo na psihologiju ili homoseksualnu dinamiku u semeni{tima i verskim redovima, ili na op{tu praksu skrivawa seksualnih prestupnika u duhovni~kom svetu. (isto; str. 94-97)
9. Sveta stolica zahtevala }utawe

Sve{teni~ko seksualno zlostavqawe gotovo se ignori{e u biografiji Jovana Pavla, na 992 strane, koju je napisao Yory Vajgel. Vajgel je bio ameri~ki pisac s retkom mogu}no{}u pristupa papi. Bio je savetnik Jovana Pavla u prole}e 2002, kada su ameri~ki kardinali i{li u Vatikan povodom skandala koji je eksplodirao u Bostonu. Tada se Pio Lagi bio vratio iz Va{ingtona posle desetogodi{weg slu`bovawa kao papski izaslanik. Tokom Lagijevog mandata u Americi biskupi su slali ambasadi bujicu informacija o duhovnicima prestupnicima. Jovan Pavle je postavio Lagija za prefekta Kongregacije katoli~kog obrazovawa, koji ima nadle`nost nad semeni{tima, i promovisao ga je u kardinala. [ta je papa radio sa informacijama u prvim godinama skandala? Lagi je odbio na{ zahtev za intervjuom, mada je u kratkom telefonskom razgovoru naveo istragu u semeni{tima iz osamdesetih godina (koju je vodio vermontski biskup Yon Mar{al, uz asistenciju Donalda Vuerla, aktuelnog pitsbur{kog biskupa): Ja nisam video te izve{taje. Oni su i{li direktno u Rim. U to je te{ko poverovati. Kongregacija je nadgledala inspekciju pod svojim prefektom, kardinalom Vilijamom Vejkfildom Baumom, nekada{wim biskupom va{ingtonskim, koga je o seksualnom zlostavqawu obavestio otac Dojl u ambasadi. Kada je upitan o izve{taju ~iji je koautor bio Dojl, Lagi je prasnuo: To nije moja stvar! Molim vas, to je sve! Ne mogu da kaèm ni{ta vi{e (...) Ja sam bio odse~en.
915
U tekstu Hrabrost je biti katolik, koji je napisan kao odgovor na krizu iz 2002, Yory Vajgel okrivquje istragu u semeni{tima iz osamdesetih godina zato {to su se u inspekcijskom timu nalazili qudi odgovorni za propast nekih semeni{ta u decenijama neposredno posle Vatikana II, me|utim, on ne daje nikakva imena ili druge detaqe. Vajgel pi{e: Crkva u Sjediwenim Dràvama je o~ekivala da Vatikan proìvqava ameri~ku katoli~ku traumu s po~etka 2002. u stvarnom vremenu, preko odgovaraju}ih informacija iz Va{ingtonske nuncijature i sa Interneta. Vatikan je nije proìvqavao zato {to on prosto nije deo internetske kulture, a dotok informacija iz Va{ingtona nije bio adekvatan. Vajgelova tvrdwa je apsurdna. Dotok informacija po~eo je izve{tajem iz 1985, koji su sastavili Dojl i kolege. Dojl je obavestio Bauma i po~iv{eg kardinala Odija; Majkl Peterson je obavestio Odija u Rimu. Godine 1989, kanonisti ameri~kih biskupa po~eli su da se sastaju sa svojim rimskim kolegama, dok su saop{tewa mreè papskih nuncija i medijsko pra}ewe tokom devedesetih godina ~inili pravu reku informacija mnogo pre pisawa Boston glouba 2002. Niti je Vatikan siroma{no pastor~e digitalnog doba, u {to bi Vajgel hteo da poverujemo. Sveta stolica ima svoj veb sajt; modernu pres kancelariju na Trgu sv. Petra; sposobno osobqe koje pomaè stalnim dopisnicima Aso{iejted presa, Katoli~kog servisa vesti, Figaroa i Italijanskog i Japanskog radija; kompjutere za gostuju}e reportere; televiziju zatvorenog tipa za pres konferencije i za pra}ewe putovawa Svetog oca. Vatikan svakodnevno objavquje na Internetu informacije o papskim audijencijama i izjavama. Mnogi vatikanski zvani~nici koriste elektronsku po{tu (i-mejl), ukqu~uju}i izvore za ovu kwigu. Umesto da preispita odgovor Jovana Pavla, Vajgel okrivquje biskupe: Nesposobnost ameri~kih biskupa da se uhvate u ko{tac s problemom u sopstvenoj konferenciji bila je pra}ena o~itom nesklono{}u mnogih ameri~kih biskupa da otvoreno i iskreno predo~e ovaj problem Jovanu Pavlu i Kuriji. Suprotno Vajgelovoj teoriji `rtvenog jarca, ova kriza je nastala iz istorije seksualne tajnosti koju je zahtevalo papstvo. Biskupski zavet koji polaù kardinali da bi za{titili crkvu od skandala be{e postao etos obmawivawa javnosti u vezi sa seksualnim prestupima. Malkerns iz Australije (koji je kasnije dao ostavku zbog poplave lo{ih vesti) nije jedini raspravqao s papom o zlostavqawu dece. Katoli~ki servis vesti objavio je da su prilikom ad limina poseta biskupi sa Sredweg zapada razgovarali o {irokom spektru pastirskih pitawa, ukqu~uju}i nedostatak sve{tenika, celibat, pedofiliju (...) i opisali su sednice kao produktivne i ohrabruju}e, naro~ito susrete u ~etiri oka s papom. [ta je bio rezultat? Novinar Robert Mikens radio je 1993. na Vatikanskom radiju i izve{tavao je o ovim posetama. Emisije iz tog perioda o~ito nisu sa~uvane, prema arhivskom uvidu koji je izvr{en u na{e ime (...) U to vreme se kanonisti~ki tim ameri~kih biskupa ve} ~etiri godine rvao s kolegama iz Vatikana povodom odgovora na stvari van tajnih sudskih postupaka. Jovan Pavle je znao da je San~ez napustio Wu Meksiko, da je Kej916
si oti{ao iz Irske, da je nadbiskup Wufaundlenda dao ostavku usled skandala u Maunt Ke{elu. Kanadski biskup OKonor bio je pod optu`nicom za silovawe. Biskup Honolulua Yozef Ferario smewen je 1993, po{to je mladi} oboleo od side, koji je 1986. prijavio Piju Lagiju istoriju zlostavqawa od strane Ferarija davao intervjue za {tampu. Ferario je negirao ove optu`be. Za{to je papa, koji je ina~e bio veoma ve{t u odnosima s masovnim medijima, propustio da razre{i krizu toliko pogubnu po crkvu? Najmilosrdniji odgovor je da Jovan Pavle nije prime}ivao nikakvu krizu, zato {to nije imao kontakt sa `rtvama. On se o wima starao na apstraktan na~in; ali wegova vizija pro~i{}avaju}e crkvene istine nije imala mesta za neustra{ivo samoispitivawe klerikalne dràve. On je odgovarao zahtevaju}i tajne krivi~ne postupke i drè}i predavawa biskupima. U martu 1993, optuìvao je selektivnost u priklawawu autoritativnom crkvenom u~ewu i podsticao je biskupe da se izdignu iznad sukoba suprotstavqenih mi{qewa energi~no{}u i snagom istine. Ove re~i su odraàvale jednu vatikansku naredbu iz 1989, koja je zahtevala od teologa da se zakunu na vernost: Sa~uva}u ulog vere u celosti (...) svih suprotnih na~ela }u se kloniti. Insistirawe Jovana Pavla na pokoravawu istini, kako ju je definisao Rim, nadja~alo je slobodu istraìvawa teologa. Otpadni{tvo unutar crkve ga je zabriwavalo i oblikovalo je wegovu prizmu o seksualnom pona{awu sve{tenstva. Po na{em krivi~nom postupku, kada sve{tenik izrazi àlost, to prekida postupak, pisao je 1990. biskup (kasnije kardinal) Adam Meida. Ako on traì izmirewe, po kanonskom pravu moèmo da mu damo oprost i da kaèmo, Ne gre{i vi{e (...) Mi smo ograni~eni zato {to biskupija ne moè da donese kona~nu odluku o prevo|ewu sve{tenika u laika. Idealizacija crkvene istine Jovana Pavla {tr~ala je mnogo u odnosu na one prema kojima se gre{ilo, u odnosu na `rtve ~iji je broj u SAD Endru Grili procewivao 1993. na stotinu hiqada. Ignorisawe o{te}enih predstavqalo je vaàn signal za wegove biskupe. Neki skup, pa ~ak i simboli~an gest Svetog oca, ima velikog odjeka. Kada je Vatikan objavio [oa: Pamtimo, Jovan Pavle je posetio jednu sinagogu u znak izmirewa. Biskupi u mnogim zemqama po~eli su da se izviwavaju Jevrejima. Nekoliko biskupa u raznim zemqama imalo je sastanke na kojima su slu{ali `rtve seksualnog zlostavqawa. Do prole}a 2003. papa to nije u~inio. Biskupi su imali razloga da budu sumwi~avi prema tajnim krivi~nim postupcima. Mi smo u jedan postupak otpu{tawa ukqu~eni ve} osam godina, govorio je 1993. vele~asni Majk Yemail, psiholog iz Hjustona. Taj ~ovek je suspendovan iz slu`be. Mi pla}amo sve wegove tro{kove le~ewa i dajemo mu platu. Na samom po~etku sam rekao mom biskupu, O~ekujte da }e trajati deset godina. Nije mi verovao. Postupak Svete stolice pokazao je svoje karakteristike u jednom baroknijem sporu. Iste nedeqe, u godini 1993, kada su ameri~ki biskupi imali sastanke s Jovanom Pavlom, Apostolska signatura najvi{i vatikanski sud izdala
917
je tajno re{ewe od 9. marta kojim se poni{tava suspenzija jednog sve{tenika iz Picburga koji je bio suo~en sa gra|anskim sudskim postupkom za seksualno zlostavqawe. 12. marta primerak ovog dokumenta, koji je imao devet stranica i bio ispisan na latinskom jeziku, si{ao je sa faks ma{ine u redakciji Pitsburg Post-gazeta, adresovan na En Royers-Melnik, visprenu novinarku s doktoratom teolo{kih nauka. Advokat koji je zastupao sve{tenika dobio je primerak faksom od sve{tenikovog kanonskog advokata u Italiji. Pitsburg je bio zahva}en me}avom i saobra}aj nije radio. RoyersMelnikova je nazvala biskupovu kancelariju, nadaju}i se da }e dobiti prevod. Vi imate {ta? upitao ju je glas sa druge strane. Ovaj tajni dokument je stigao iz Rima u Va{ington u diplomatskoj torbi i bi}e prosle|en biskupu Donaldu Vuerlu. Royers-Melnikova je svoj primerak poslala biskupu faksom. Biskupov kanonski advokat prepe{a~io je miqu kroz sne`ne smetove, od parohijske ku}e do biskupove rezidencije. Vuerl je bio veoma nestrpqiv da s wim raspravi kako da obore to re{ewe. Royers-Melnikova je u me|uvremenu zamolila vele~asnog Ladislasa Orsija, ~uvenog profesora kanonskog prava na Katoli~kom univerzitetu, za pomo}. On joj je usmeno protuma~io kqu~ne delove re{ewa. (Orsi je kasnije pre{ao na fakultet u Yorytaunu). Ovaj spor je zapo~et 1988, kada je biskup Vuerl uklonio vele~asnog Entonija îpolu sa kapelanske du`nosti po{to je jedan devetnaestogodi{wak podneo tu`bu protiv tog sve{tenika i biskupije zbog seksualnog napastvovawa u detiwstvu. Vuerl je u po~etku bio sumwi~av zato {to je taj isti tuìlac, ina~e biv{i semeni{tarac, optuìvao i druge. Tuìlac je odbio da podigne optu`nicu protiv îpole. Vuerl je uputio îpolu na Institut sv. Luke, koji je preporu~io da on ne radi s decom i da ide u neku psihijatrijsku bolnicu u Pensilvaniji. îpola je odbio. Vuerl je na to suspendovao îpolino pravo da vr{i pri~e{}e i da se obla~i kao sve{tenik. Vuerl je uputio pismo Kongregaciji za sve{tenstvo u Rimu: Bilo bi moralno nemogu}e dodeliti ocu îpoli, kojem je potreban ozbiqan psiholo{ki tretman, pastirsku brigu o vernicima. Kasnije je mladi}ev advokat iskopao jedan policijski izve{taj iz 1978, u kojem je pisalo da je îpola milovao potpuno nagog devetogodi{weg de~aka. îpola je bio popularan govornik me|u sledbenicima oca Pija, italijanskog mistika ~ije su rane od wega u~inile kultnu figuru sveca. Mnogi qudi koji poznaju îpolu zahvaquju}i radu vezanom za oca Pija pisali su Vuerlu u îpolino ime, zapisala je En Royers-Melnik. Sudski dosije tako|e pokazuje da je i Vatikan dobijao takva pisma. îpola je oti{ao u ustanovu koja je zakqu~ila da wemu nije potrebna hospitalizacija ili le~ewe. On je zatim angaòvao izvesnog grofa Nerija Kaponija, profesora kanonskog prava u Firenci i figuru koja se redovno pojavqivala na vatikanskim sudovima, da podnese àlbu Kongregaciji za sve{tenstvo za ukidawe suspenzije (...) Grof Kaponi je u svojoj àlbi Apostolskoj signaturi osporio odluku Wegove ekselencije, biskupa pitsbur{kog. Grof je tvrdio da je vele~asni
918
îpola potpuno zdrav, kako umno tako i telesno (...) Postoji mno{tvo psiholo{kih i psihijatrijskih sistema koji (...) su prosto tu|i svakoj hri{}anskoj antroplogiji. Kaponi je izneo optu`bu da je biskup zloupotrebio kanon o mentalno obolelim sve{tenicima i da nije ispo{tovao proceduru (...) Signatura je pobila Kongregaciju za sve{tenstvo. Otac îpola je potpuno oslobo|en, izjavio je Orsi, eskpert, za Post-gazetu. Ova odluka je surova prema biskupu. Ona eksplicitno navodi koliko puta on nije po{tovao proceduru, a nije pravilno razmatrao ni dokaze. Drugi su u ovome videli da je Rim udaqen od stvarnosti. Signatura je napravila stra{nu gre{ku, izjavio je Endru Grili. Ako èle da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da uni{te crkvu u SAD, onda su to u~inili. Ako ovo postane presedan, onda }e morati da rasporede po parohijama sve ove pedofile. Mislim da sve vi{e vlasti ili kardinali treba smesta da idu u Rim i protestuju (...) Biskup Vuerl je odleteo za Va{ington, sastao se sa zamenikom papskog nuncija, nadbiskupom Agostinom Ka~avilanom, i uputio molbu Signaturi da ponovi parnicu. Vuerlov zahtev da sud dozvoli wegovom kanonisti da odbije Kaponijev zahtev bacio je svetlo na vatikanski nadrealisti~ki pravni sistem, koji nije nikada saop{tio biskupu da se wegova odluka nalazi pod àlbom! Presuda na sedam stranica nije ni pomenula da se vodi gra|anska parnica. U evropskom pravnom sistemu, obja{wavao je otac Orsi, ako nema kriminalnih optu`bi, ne moète imati gra|ansku parnicu. Mo`da (sudijama Signature) nije palo na pamet da postoji gra|anska tu`ba. Mo`da se nisu setili da pitaju. Signatura je odmah prihvatila Vuerlov zahtev i vratila wegovu suspenziju îpole. Parnica protiv sve{tenika i biskupije razre{ena je van suda. îpola se uskoro pojavio na TV mreì Ve~na re~ (Eternal Word), obu~en u qubi~astu odoru, daju}i svetu pri~est. Tip je upravo prolazio, rekao je predsednik mreè kada mu je saop{ten îpolin status. Jadni sve{tenik ima pravo da drì misu, zar ne? U jesen 1995, Signatura je oborila svoje re{ewe, podràla je Vuerlovu odluku i pro{irila kanonsku definiciju psihi~kog defekta, {to zna~i da sve{tenik koji nije lud moè da bude suspendovan zbog op{teg mentalnog poreme}aja. Uprkos suspenziji, îpola je nastavio da vodi uto~i{ta i hodo~a{}a u inostranstvo, odràvaju}i popularnost kod katolika koji su ga smatrali `rtvom hijerarhije koja je ravnodu{na prema wegovom vapaju da se vrati prava vera. U maju 2002, po{to je îpola bio prepoznat kako drì misu u jednoj crkvi u Rimu, Vuerl je uputio zahtev Kongregaciji za na~elo vere da traì od pape da razre{i îpolu sve{teni~ke slu`be. Wegov zahtev je odobren u novembru 2002. Rim je sredinom devedesetih bio u fazi negirawa, primetio je Beri M. Koldri, istori~ar i hri{}anski brat u Australiji. Koldri je rutinski slao primerke svog istraìvawa o krizi povezanoj sa zlostavqawem vatikanskim kongregacijama i papskom nunciju u Australiji. Qudi u Rimu, oni nakloweni, znaju istinu i imaju pristup woj. [ta rade s wom elem, Bog me nije u to uvukao. (isto; str. 98-104)
919
Vatikan je grad-dràva povr{ine 107 jutara, sa razbacanom imovinom i univerzitetima u samom Rimu. Godi{wi buyet od 200 miliona dolara bezna~ajan je u pore|ewu s kalifornijskim. Vatikan izvla~i najve}u dobit od jerarha u Sjediwenim Dràvama, Velikoj Britaniji i Nema~koj. Iako su sudski sporovi devedesetih godina u vezi sa zlostavqawem iscrpqivali fondove mnogih biskupija, Vatikan nije osetio nikakvo te{ko cimawe. Vesti o ovim skandalima nisu bile u fokusu italijanskih medija. (isto; str. 125) Kada je papa Jovan Pavle odbacio zahteve biskupa SAD da im se d ovla{}ewe da odstrawuju sve{tenike pedofile na mawe tegoban na~in nego {to dozvoqava kanonsko pravo, predstavnici ameri~ke hijerarhije su oti{li u Rim da pregovaraju o tom pitawu. Vatikanski zvani~nici su ih odbili. Rekli su da r|av na~in na koji ameri~ki sudovi vode poni{tewa brakova pokazuje da modernizovawe postupka kanonskog prava u vezi sa optuènim napasnicima dece moè predstavqati pretwu wihovim pravima. (isto; str. 130)
10. Biskup Masijel dvanaest godina zlostavqao Huana Vaku

Novinar, Yerald Rener je u me|uvremenu upoznao Huana Vaku. Vaka je stanovao u ku}i i Kejp Kodu u Holbruku, op{tini na Long Ajlendu. (isto; str. 141) Vaka se se}ao prvih re~i koje mu je uputio Masijel: Traìm de~ake kao {to si ti (...) Tokom 1949. godine Masijel je saop{tio Vakinim roditeqima da je wihov sin odabran da u~i u [paniji, po~asna prilika zbog koje je Huan bio krajwe ponosan. 3. oktobra 1949. de~aci su se ukrcali u autobus za luku Verakruz. Odatle su, kao putnici tre}e klase, putovali dvadeset {est dana brodom Magaqanes do Bilbaoa, [panija. Odredi{te im je bilo jezuitski univerzitet Komiqas na severu provincije Santander. Komiqas je kasnije preme{ten u Madrid. U [paniji, kako je pri~ao Vaka, imao je dvanaest godina kada ga je iz prvog sna probudio brat legionar. Nuestro Padre èli da razgovara s tobom. U spava}oj sobi Masijel je pri~ao o bolovima u stomaku. Rekao mi je, Trqaj me, trqaj me, crtaju}i krug na stomaku da mi pokaè, govorio je Vaka. Drhtao sam. Bio sam prepla{en, ali sam po~eo da trqam. Govorio je, Niè, niè. Masijel je doìveo erekciju. Ja nisam znao ni{ta o masturbaciji. Tek sam ulazio u pubertet. On je pomerio moju ruku na svoj penis. Bio sam zgranut. Najzad se olak{ao i pretvarao se da spava. Bio sam u {oku, obja{wavao je Vaka. On je bio sveti ~ovek (...) veoma drag. Bio mi je otac. Najpre mi je to uradio sa uga{enim svetlom. Kasnije je to radio pred upaqenim svetlom. Ponekad me koristio kao devoj~icu. Stavqao je penis me|u moje noge. Naredio mi je da zovnem jo{ jednog de~aka. Zlostavqao nas je skupa. Vaka, koji je u svemu zavisio od Masijela, ose}ao je da je upao u zamku. Govorio sam mu da se ru`no ose}am. @eleo sam da idem na ispovest. Rekao mi je, Nema tu ni~eg gre{nog. Ne mora{ da ide{ na ispovest. Me|utim, to nije razuverilo Vaku. Masijel je rekao, Slu{aj, ja }u ti dati oprost,
920
i prekrstio me daju}i mi blagoslov. Bio je to po~etak psihoseksualnih odnosa za koje je Vaka rekao da }e trajati preko dvanaest godina. Niko, izuzev nekih drugova koji su doìveli ista zlostavqawa, ne}e mu nikada verovati barem ne u ono vreme. Ipak, ose}ao je da ga sve{teni~ki poziv privla~i kao magnet, taj san nije mogao da napusti, to {to su roditeqi èleli da postane. (isto; str. 142-143)
11. Zlostavqa~ Masijel, uprkos dokazima, ostaje blizak saradnik pape Vojtile
Uprkos optuùju}em pismu Huana Vake papi, u oktobru 1978, otac Masijel je leteo s papom kao najbliì saradnik, {to je bila nagrada za wegov pripremni rad (...) Jovan Pavle je posmatrao Hristove legionare kao vite{ki red u savezu s vaskrsavaju}om nacionalnom crkvom. Dok su protestantski jevan|eqisti pretakali katolike u Gvatemali i drugim latinskim zemqama, Meksiko je delovao kao regionalni model-crkva koja ne}e nagiwati ka teologiji oslobo|ewa, pokretu povezanom sa sirotiwom, naro~ito u siroma{nim hri{}anskim zajednicama Brazila. Iako }e se Jovan Pavle boriti za qudska prava, ~esto i re~ito, èleo je da se teolo{ki pokreti povinuju vatikanskoj vlasti. Kako je kardinal Racinger po~eo istragu nad zagovornicima teologije oslobo|ewa koji su traìli da Sveto pismo inspiri{e alternative siroma{tvu i progonima, Legija je naro~itu pa`wu posve}ivala zvani~nicima Argentine i îlea, gde je tortura bila deo politi~ke strategije. Masijel je na{timovao apel Legije katolicima nezadovoqnim crkvenom preferencijalnom opcijom za sirotiwu. Mnogi tvrdokorni intelektualci gledaju legionare kao znak obnove u restauraciji crkve Jovana Pavla. Ipak, ~ak i bogati Meksikanci, svesni wihove uloge kao vaspita~a dece vi{e klase, nazivaju ovaj red Hristovim milionerima. Masijel je pravi model za dezinformisawe i kult li~nosti. Pri~a o Marsijalu Masijelu Degoladu po~iwe 10. marta 1920. u Kotiha de la Pas, gradu u dràvi Mi~oakan, 220 miqa zapadno od Meksiko Sitija. Masijelovo rodno mesto je poznato kao grad mantija zbog mno{tva sve{tenika koje je dao. U Kotihi se nalazi statua biskupa Rafaela Gizara Valensije, Masijelovog ujaka. Godine 1995. biskup Gizar je posa|en na put koji }e ga dovesti do sveca, kada ga je Jovan Pavle II proglasio blaènim, ~in koji je pokazao Masijelov uticaj na papu. (isto; str. 146-147) Vatikan }e kona~no ~uti izve{taje devetorice qudi da ih je Marsijal Masijel seksualno zlostavqao dok se se {kolovali u semeni{tu, ali tek posle odiseje osen~ene strahovima od odmazde Legije i wenog osniva~a. Huan Vaka, uz podr{ku oca Alarkona, uputio je àlbe 1976, 1978. i 1989. Vo|a ve}e grupe bio je profesor Hoze de Hesus Barba Martin. U mno{tvu omladinaca koji su se upisali u semeni{te u Tlalpanu ~etrdesetih godina XX veka, Hoze Barba se posebno isticao izuzetnim intelektom. Barba je proveo trinaest godina kao legionar, napustiv{i legiju sa 24 godine, 1978 (...)
921
Hoze Barba nije nikada zaboravio Masijelovo zlostavqawe; logika opstanka bila je protiv sukobqavawa s Masijelom, koga je kasnije retko vi|ao. Wegovo }utawe me{alo se sa ùdwom za pravdom koja je bila sve ja~a kako su godine odmicale. 1989 (...) Dokumentovawe Masijelovih zlostavqawa bilo je spor, bolan proces ponovnog povezivawa s qudima koje nije video godinama. Oni nisu imali pravno uto~i{te u Meksiku; Masijel ih je zlostavqao u [paniji i Rimu. Gr|anska parnica ionako nije bila wihov ciq. Objavqivawe skandala vezanih za severnoameri~ko sve{tenstvo tokom 1993. godine pobudilo je bujicu emocija kod Barbine grupe. Kako se on izvla~i? pitali su se u vezi s Masijelom. 5. decembra 1994. oglas na pola strane u El Universalu i jo{ {est velikih dnevnih listova u Meksiko Sitiju prikazivao je fotografiju na kojoj Masijel qubi prsten Jovana Pavla II, uz koju je objavqeno papino otvoreno pismo koje slavi Masijelov pedeseti ro|endan kao sve{tenika i efikasnog predvodnika mladih. Hozeu Barbi se smu~ilo kada je video taj oglas. Papine re~i bile su odve} bezbo`ne da bi se zaobi{le i poja~ale su wegovu re{enost da deluje. Me|utim, skandali koji su drmali katoli~ke zajednice Severne Amerike, Irske i Australije jedva behu dotakli Latinsku Ameriku. Legionari su u Meksiku bili nacionalna institucija. Masijel be{e prikupio ogromna sredstva u [paniji, osnovav{i Univerzitet Francisko de Vitoria u savezu sa dobrotvorima, ukqu~uju}i bogatu porodicu Oriol, ~ija su ~etiri sina postala legionarski sve{tenici. Masijel je dovodio operski tenor Plasida Dominga da peva na donatorskim skupovima. Kada je île izi{ao iz krvave Pino~eove diktature, Legija je imala dva univerziteta, dve privatne {kole i radio-stanicu u toj zemqi. Legionarsko semeni{te u Irskoj naglo se {irilo u Foksroku, selu ju`no od Dablina, gde su bogati Meksikanci slali svoju decu da u~e engleski. 1998. red je prodao dvadeset jutara zamqi{ta za 25 miliona irskih funti. 1996. Legija je kupila kancelarijski kompleks povr{ine 264 jutra u Maunt Plezentu, Wujork, od Aj-Bi-Ema za 33 miliona dolara, da bi ga koristila kao verski centar. Portparol je rekao da Legija ima velike dugove. Masijel se, me|utim, nije nimalo kolebao kada je trebalo da plati 9 hiqada dolara za avionsku kartu za let preko Atlantika supersoni~nim konkordom ili da unajmi helikopter za odlazak na sastanke u Meksiku, Kolumbiji i Konektikatu. Pristankom na snimawe izjava u novembru 1996, Barba i wegove kohorte su znali da se izlaù osudi Legije i mogu}em ismevawu u latinskim dru{tvima. Oni su, me|utim, èleli da papa prizna ono {to je Masijel u~inio wima i da izvr{i istragu u Legiji. (isto; str. 166-167) Masijelov kult li~nosti pretvoren je u ~etvrti zavet da nikada ne govore lo{e o Nuestro Padre i da prijave svakoga ko to ~ini. Verski redovi se zavetuju na siroma{tvo, nevinost i poslu{nost. êtvrti zavet Legije zna~io je da se me|usobno {pijunirawe nagra|uje kao izraz vere. Ovaj zavet je pruào Masijelu duboko li~nu informaciju o onima koji bi mogli otkriti wegovo pona{awe. (Nekoliko godina kasnije Legija je dodala peti zavet, obe}awe da ne}e nikada traìti rukovode}i poloàj i da }e prijaviti onoga ko bude izrazio takve ambicije) (...)
922
Po~etkom pedesetih godina XX veka svi de~aci su pre{li u [paniju. Na semeni{tu u Ontanedi, od omladinaca koji ulaze u pubertet o~ekivalo se da sa~uvaju polnu ~istotu. Profesori su im govorili da su ène zavodnice koje treba izbegavati. Masturbacija je bila smrtni greh, ka`wiv ve~itim prokletstvom, ukoliko se doti~ni ne pokaje na ispovesti. âk i danas zvani~no u~ewe Rimokatoli~ke crkve smatra masturbaciju smrtnim grehom, iako je malo ozbiqnih teologa koji je smatraju razlogom za gubitak neba. Pedesetih godina druga katoli~ka semeni{ta zauzela su ovaj ènomrza~ki stav; ali je Legija bila kultura ekstrema. Na enciklopedijske table Boti~elijeve Venere i druga dela koja prikazuju gole ène u klasi~noj umetnosti bio je nalepqen tamni papir. Da bi se disciplinovala wihova svest, de~aci su bili bi~evani. No}u je ti{ina spavaonice bila naru{avana pucawem koè po nogama i le|ima. Drugo oru|e samoka`wavawa bilo je cilicio, ko`ni pojas na~i~kan kukicama od lanca i omotan oko butina. Praksa samobi~evawa predstavqala je asketsku praksu koja je po~ela sa drevnim monasima, ali je postala uobi~ajena u Sredwem veku kao ispa{tawe svojih i tu|ih grehova. Bi~evawe se primewivalo u pobo`nom takmi~ewu s Hristom, koji je {iban bi~em pre nego {to je razapet. (isto; str. 171-172)
12. Pedofilski rituali

Kao opravdawe svojih nasrtaja Masijel je nekima govorio da mu je doktor naredio da osloba|a vi{ak semena; drugima je govorio da mu je natekla prostata, izjava koja je otkrivala neznawe semeni{taraca koji su bili premladi i previ{e naivni da bi znali da natekla prostata uzrokuje impotenciju. Tako|e im je rekao da mu je papa Pije XII dao specijalni oprost za seks uzrokovan hroni~nim bolom. Pripremni rituali su uobi~ajeni za pedofile. Pozivawe de~aka u svoju sobu, predstavqawe sebe kao ~oveka savladanog bolovima, traèwe wihovog isceliteqskog dodira, bili su tehnike zavo|ewa. Neki su odoleli; drugi su posle nekoliko maltretirawa padali u nemilost. Oni koji su redovno dolazili dobijali su privilegovan status. [alili smo se {to Vaka sve vreme spava, govorio je Barba, ne shvataju}i da je Vaka bio iscrpqen od no}i provedenih s Na{im ocem (Nuestro Padre). (isto; str. 174)
13. Otac Masijel teàk narkoman

Dok su prolazili kroz adolescenciju de~aci su gledali kako Masijel prima injekcije zbog hroni~nih bolova u bolnici, u privatnim odajama, u hotelima. Gledao sam kako mu daju injekcije dva, tri puta dnevno, govorio je Alehandro Espinoza. Wegova ruka bila je sva od modrica od uboda igle, a zadwica mu je izgledala kao jastu~i} za igle... Posmatrao sam ga kako besni kad ne bi dobio lek. Jednom, kada se Saul vratio sa kofer~etom, on ga je odmah uzeo. Saul Barales, milosrdni koji je spavao na podu Masijelove sobe, poslat je na ostvrce na reci Tibar, da dobije narkotik dolantin. U SAD poznatiji kao demorol, dovodio je do krajwe zavisnosti. Ako bi jedna bolnica odbila, voza~ je jurio u drugu (...) (isto; str. 178)
923
Prema istoriji Legije, izve{taji garnirani svakojakim uvredama slati su u Rim u prvim godinama postojawa reda. Me|utim, Legija uporno ponavqa da nije bilo pritu`bi vezanih za nedozvoqene polne odnose i izri~ito negira Masijelovo kori{}ewe droge. Istorija Legije iz 1991. uop{te ne pomiwe vatikansku istragu sprovedenu izme|u 1956. i 1958. Unutar Legije ovo vreme se zove Rat. Masijel ga kasnije naziva Veliki blagoslov. To je stvarno bio rat: rat protiv unutra{wih neprijateqa. Federiko Domingez, {panski semeni{tarac koji se starao o Masijelovoj prepisci, posmatrao je davawe injekcija za smirewe bolova i znao je da je taj ~ovek u nevoqi. Na putovawu u Meksiko 1955, Domingez je bio uznemiren zbog Masijelovog stalnog kontakta s de~acima u semeni{tu u Tlalpanu. Svoje sumwe je poverio ocu Luisu Fereiri Korei, direktoru {kole. Fereira je bio ~uo ispovesti semeni{taraca (...) Pritu`be su stigle na Kongregaciju vere, koju je vodio kardinal Valerio Valeri, slaba{an u~eni ~ovek i vatikanski diplomata pre dobijawa crvene kape 1953. U oktobru 1956, Masijel je sa suzama u o~ima govorio semeni{tarcima u Rimu da ih je u~io da budu poslu{ni papi, a sada on mora da pokaè poslu{nost svojim povla~ewem, iako su vatikanski zvani~nici pogre{ili. On nije precizirao na koji na~in je Vatikan pogre{io. U zajednici je do{lo do konfuzije. Oni koji nisu bili ukqu~eni u Masijelove nasrtaje ~udili su se zbog ~ega Pije XII, koji je odobrio status legionara, suspenduje oca Masijela sa du`nosti. On je oti{ao u bolnicu van Rima, pod zabranom ulaska u Vatikan ili semeni{te. Kardinal Valeri i mo}niji kardinal Alfredo Otavijani, sekretar Svetog ureda, ozbiqno su sumwali u Masijelovo po{tewe. Valeri je video Masijela u bolnici Salvator Mundi u prole}e 1956, kako kaè Vaka. Kardinal je u{ao u wegovu sobu u sedam ~asova ujutru sa sekretarom i video ga je u drogiranom stawu (...) Na Velikoj {koli (Collegio Massimo) bilo je ispitano preko pedeset semeni{taraca. Pritisak na wih bio je ogroman. Kao Hristovi legionari behu se zakleli na ~etvrti zavet da nikada ne}e govoriti lo{e o ocu Masijelu ili o legiji, i da }e potkazivati one koji to ~ine. Iznenada su morali da se opredele izme|u zaveta i vizitatora spoqnih qudi visokih ovla{}ewa. Starijim studentima priznavawe polnih aktivnosti bilo kakve vrste moglo je upropastiti sve{teni~ki ìvot za koji su se pripremali vi{e godina. Kao u bezbrojnim studijama incesta, isku{ewe skrivawa prqavih porodi~nih tajni bilo je kao magnetska sila. Ko ih je doveo iz poqa i sela Meksika na prag rukopoloèwa u Rimu? Na{ otac. Otac Lagoa im je rekao da su vatikanski inspektori zli qudi, s lo{im namerama, dao je primedbu Arturo Hurado. Re~eno nam je da ti neprijateqi Boga èle da izbace Masijela, govorio je Huan Vaka. Ja sam negirao wegovu zloupotrebu leka. Mnogo sam branio i hvalio Masijela. Karmelitski inspektori o~ito nisu svima postavqali istovetna pitawa. Neki su bili pitani o seksualnim aktivnostima,
924
drugi nisu. Svaki student je stavqao ruku na Bibliju i zakliwao se da }e govoriti istinu, da ne bi bio izop{ten. Upitan {ta misli o Masijelu, Hoze Barba je odgovorio: On je svetac. Za{to? Zato {to sam u bolnici gledao kako pati. Pod o{trijim ispitivawem Barba se povukao. Bio sam prepla{en (...) Nisam mu rekao o mom iskustvu. Lagao sam. I Arturo Hurado je lagao. Za mene je to bila poslu{nost, rekao je prilikom obja{wavawa za{to nije otkrio seksualno zlostavqawe. (isto; str. 180-182) Masijel je jo{ vukao konce. Semeni{tarci su pozivani iz Rima da se povere Masijelu po li~nim pitawima. On je ka`wavao ili terao one u ~iju je lojalnost sumwao. (isto; str. 182) Karmeliti su zakqu~ili istragu u drugoj polovini 1958. godine. Iako Legija tvrdi da je istraga utvrdila Masijelovu nevinost, u skladu s vatikanskom politikom taj izve{taj nije nikada obnarodovan. Marsijal Masijel Degolado vratio se na svoj poloàj ~etiri dana posle smrti pape Pija XII, 9. oktobra 1958, i petnaest dana pre izbora wegovog naslednika 28. oktobra, pape Jovana XXIII. U dokumentu koji nudi Legija, datiranom 6. februara 1959, kardinal Klemente Mikara-koji je bio Pijev vikar za Rim rekao je da je 13. oktobra 1958. nosio nare|ewa za Svetu kongregaciju vere da ponovo ustoli~i Masijela. Nije neobi~no da dokument Svete stolice bude objavqen mnogo kasnije od datuma kad po~iwe da vaì. Me|utim, Legija ne nudi dokumenat od 13. oktobra kojim se nare|uje ponovno ustoli~ewe. Mikara je blagoslovio kamen temeqac crkve Gospa od Gvadalupea, za koju je Masijel sakupio novac. Sada je Mikara napravio najve}u ìvotnu uslugu Masijelu. Masijel je ponovo stekao vlast u retkom me|uvremenu bez pape. (isto; str. 183)
14. Po~asti za izopa~enog Masijela od pape Vojtile

Yory Vajgel, papski biograf koji je savetovao Jovana Pavla u toku kardinalskog skupa aprila 2002. u Rimu, priloìo je svoje pismo 24. juna te godine. Vajgel zasipa pohvalama Legiju, ne govore}i direktno da veruje da je Masijel nevin. Duboko sam impresioniran radom Hristovih legionara u SAD, Meksiku i u Rimu (...) U Meksiku univerziteti Legije pomaù pripremawu crkve za ulogu u meksi~kom javnom ìvotu koja tamo nije bila mogu}a duè od jednog veka (...) Ako oca Masijelu i wegovu harizmu kao osniva~a treba ceniti po plodovima wegovog rada, onda su ti plodovi zaista impresivni (...) Papa Jovan Pavle II dao je odgovor u jesen 1997, imenuju}i Masijela jednim od 21 papskog delegata za Sinod za Ameriku, koji je odràn u Rimu tog novembra i decembra (...) Masijelovo imenovawe bilo je poraàvaju}a vest za Barbu i wegove drugove posle duge borbe za izno{ewe optu`bi u javnost. Barba se dao na pisawe formalne izjave papi, koja je dostigla skoro pet hiqada re~i i bila objavqena, kao otvoreno pismo grupe, u nedeqniku Milenijum, dve nedeqe pre Boì}a 1997, u Meksiko Sitiju.
925
Mi smo katoli~koj hijerarhiji delovali tako bezna~ajno, Sveti o~e, glasio je po~etak pisma. Uprkos ogromne teìne ~iwenica koje smo otkrili, tada i sada, jo{ nismo dobili nikakav odgovor, barem birokratski (...) Ako je postojala zavera (...) nije bila sa na{e strane, zato {to svoju akciju smatramo te{kom i opasnom slu`bom crkvi i dru{tvu. Pre je re~ o zaveri qudi koji poseduju vlast unutar Hristove legije i crkvene hijerarhije (...)o zaveri besramnog prikrivawa i novog najnepravednijeg `rtvovawa nas u ime lica u rimskoj hijerarhiji, qudi koji su ve} prokazani u Vatikanu. Ove re~i koje su otisnute na papiru odavale su Barbin karakter, dostojanstvenog profesora koji nije voqan da odustane od svog moralnog gneva. (isto; str. 202-204) Palazzo del Sant Uffizio Palata Svete kancelarije kamena gra|evina boje r|e, visoka nekoliko spratova, koja mo}no stoji iza neodoqivih kolonada na Trgu sv. Petra, levo od velike bazilike (...). Sagra|ena ~etrdesetih godina XVI veka, Vrhovna sveta kongregacija Svete kancelarije bila je sedi{te Inkvizicije u Rimu i vodila je su|ewa jereticima. Kada je 1599. umro papa Pavle IV, ruqa je napala wegovu najdraù instituciju, oslobodiv{i zatvorenike i spaliv{i dosijee. Ovo je zgrada gde je 1633. Galileo progla{en krivim zato {to je tvrdio da se zemqa okre}e oko sunca, suprotno crkvenom predawu da se zemqa ne vrti. Inkvizicija je bila mehanizam crkvene vlasti u mnogim delovima Evrope, sa istorijom koja je kompleksnija od ugleda koji je stekla kaznama, od kojih je najsurovija bila spaqivawe ve{tica i jeretika na javnim trgovima. Ironija je da je uredba Svete kancelarije o advokatu odbrane u slu~ajevima jeresi uticala na proceduru rimskog prava u XVI veku, dok su engleski sudovi ~ak 1836. uskra}ivali zlo~incima pravo na branioca. Kako su ratovi u Evropi oslabili svetovnu vlast crkve, Sveta kancelarija je postala najva`niji crkveni sud, mo}an arbitar na~ela i karijera. Godine 1860. republikanska Italija anektirala je teritorije poznate kao papske dràve, ostavqaju}i mali prostor, koji je kasnije nazvan Grad Vatikan, pod vla{}u pape. 1870, kada su italijanski nacionalisti zauzeli Rim, papa Pije IX, bez za{tite vojske, sazvao je Prvi vatikanski sabor (koncil). @eleo je da podupre vlast svoje kancelarije. Sklon napadima besa jo{ iz detiwstva, Pije IX je bio podloàn naglim promenama raspoloèwa. Wegov Silabus gre{aka bio je veli~anstven na svoj ludi na~in borio se protiv nauke, sekularizma, materijalizma, relativizma, demokratije, slobode govora i nadle`nosti svih modernih vlada, pi{e Geri Vils. Ovaj papa podario je Vatikanu I na~elo nepogre{ivosti da papa ne moè da pogre{i kada se sve~ano izja{wava o pitawima vere i morala. Kada je grupa zabrinutih nema~kih biskupa do{la na audijenciju, Pije nije pruìo papski prsten radi uobi~ajenog poqupca nego im je pokazao stopalo, koje su jedan po jedan poqubili. Kod prvog glasawa o nepogre{ivosti bilo je 88 glasova protiv, 62 za i oko 85 uzdrànih, budu}i da su biskupi po~eli da napu{taju ratom zahva}en Rim. Oti{lo je jo{ otpadnika; glasawe se pretvorilo u trijumf. Bilo je ne~eg jalovog u ovoj pobedi, {to je ~ak i one tvrdokorne spre~ilo da pokaù radost, prime}uje Vils.
926
Op{te je prihva}eno da je nepogre{ivost eksplicitno primewena samo jednom posle 1870. kada je 1950. Pije XII proglasio Marijino telesno uspewe u nebo. Me|utim, ovo na~elo je proèlo papstvo i Kuriju mentalitetom superiornosti. Taj elitizam je doprineo pojavi niza teologa koji su uhva}eni izme|u otpadni{tva i akademske slobode. U nekim slu~ajevima Sveta kancelarija }e osuditi delo nekog ~oveka, zabrani}e mu da ga objavi, a onda }e mu zabraniti ~ak i to da kaè da je zabraweno, zapisao je 1963. poznati dopisnik iz Vatikana Robert Bler Kajzer (...) Posledweg dana Vatikana II, Pavle VI je dao Svetoj kancelariji novo ime, Kongregacija za na~elo vere. Qubav odbacuje strah, rekao je on, sugeri{u}i da }e podsticawe teologa oja~ati na~elo. Me|utim, okamewene navike vlasti ne blede tako lako. Pavle je dao Otavijaniju zadatak da osnuje nove norme u Kongregaciji, na {to se jedan belgijski teolog na{alio da je to kao da traìte od mafije da reformi{e mafiju (...) Racinger be{e postao duboko konzervativan mislilac kada ga je Jovan Pavle postavio za prefekta Kongregacije za na~elo vere (1981) (...) On je verovao u supremaciju istine koju artikuli{e Sveta stolica. Za Racingera, crkva prevazilazi istoriju, napisao je australijski teolog Pol Kolins. Ona je uzneti i vaskrsli Hrist koji stoji u sjaju van tokova sveta, kao spasiteq i sudija, koja je wegovo glavno àri{te (...) Sve{teni~ka seksualna kriza u{la je u Racingerov ìvot poput crnog oblaka krajem devedesetih godina. Na zgradi je jo{ pisalo Palazzo del Sant Uffizio. Sedmog oktobra 1998, Hoze Barba i jedan kanonski pravnik iz Meksiko Sitija do{li su avionom u rim. Tu su se sastali s Arturom Huradom Guzmanom, koji je doleteo iz Kalifornije. Wihov ciq bio je da podnesu tu`bu protiv oca Masijela za te{ke prestupe ili zlo~ine, kao {to stoji u kanonskom pravu. Barba nije bio u Rimu ~etrdeset godina. Se}awa na Masijela kvarila su uìvawe u lepotama Rima. Ispred wih, dva {vajcarska gardista stajali su pred ulazom u Palatu Svete kancelarije kao pajaci na maskenbalu. Arturo Hurado je nosio sopstveni psiholo{ki bol kroz ~etiri decenije po napu{tawu Legije; wegovi seksualni susreti s Masijelom bili su mnogo brojniji od Barbinih. êtvri zavet je stvorio godine razlivenog srama. Obojica wih su podigla decu i gledala su na neuspele brakove kao na ne{to {to je uzrokovala Masijelova psiholo{ka surovost. (isto; str. 205-209)
15. Slu~aj Masijel preuzima Racinger i nastavqa da zata{kava

Kada je Antonio Rokewi, kanonista, pro~itao otvoreno pismo biv{ih legionara Jovanu Pavlu od 8. decembra 1997, u ~asopisu Milenijum, re~i su zvu~ale istinito. Producent dokumentarca o Masijelu sa Kanala 40 savetovao je Hozea Barbu da se sastane s Rokewijem. Krajem decembra kanonista je ve~erao s Barbom i wegovim prijateqem Hozeom Antonijem Peresom Olverom. Kada su dvojica zlostavqanih ispri~ala svoju pri~u, Rokewi je bio zgroèn. Ponudio se da im pomogne da pripreme kanonsku tu`bu protiv Masijela. Ironija da sve{tenik koji je doìveo uspon preko Opus
927
Dei planira kanonsku tu`bu protiv ultraortodoksnog Masijela nije promakla Rokewiju. Me|utim, kad je razmislio, mnogo kasnije, Za mene je ovo bilo pravno pitawe pitawe crkvenog prava. Da bi neka kanonska parnica uspela, govorio im je Rokewi, treba da prepuste Rimu da radi bez odavawa svega medijima. Drè}i se tog saveta, Barba i Saul Barales oti{li su u rezidenciju novog nuncija, nadbiskupa Hustoa Mulora Garsije, uru~uju}i original pisma papi sa osam potpisa. Jedna ~asna sestra dozvolila je Barbi da telefonski razgovara s Mulorom, i to iz gostinske sobe. Obe}avam da }e va{e pismo sti}i u ruke Svetog oca, rekao mu je papski ambasador. Prole}e je pre{lo u leto 1998. bez ikakvog odgovora. Barba je u julu telefonirao Maloru; razgovarali su skoro trideset minuta. Nuncije je ubedio Barbu da je predao pismo papi. Mulor mu je tako|e rekao da treba da prestanu da razgovaraju s medijima ukoliko èli da dobije odgovor od crkve. Crkva ima sopstvene sudove, govorio je Mulor, ponavqaju}i savet oca Rokewija. Posle daqweg istraìvawa i planirawa oti{li su u Rim Barba, Rokewi i Arturo Hurado. Kanonska parnica je morala da se dostavi Vatikanu da bi imala uticaja. Rokewi je znao da }e im biti potreban kanonista s iskustvom pred vatikanskim sudovima; pribavio je spisak 130 kanonskih advokata akreditovanih pri Signaturi, vrhovnom sudu, i Roti, apelacionom sudu. Sudovi se tako|e drè u nekim kongregacijama Kurije. Rokewi je dogovorio proceduralni sastanak s vele~asnim Visenteom Karselom Ortijem, predsednikom Signature (...) Na Rokewijev zahtev Karsel je preporu~io nekoliko kanonista u Vatikanu, od kojih se jedan zvao Marta Vegan. Ovaj sastanak je trajao trideset minuta. Meksikance je zaintrigiralo ime Marta Vegan. Barba je mislio da to {to ih predstavqa èna moè da bude uvredqivo za Masijela. Kada su je nazvali, ona se sloìla da ih primi tog dana. Ro|ena Austrijanka, Veganova je imala blizu {ezdeset godina, bila je sa dobrim akademskim uverewima i prakti~nim iskustvom. Bila je otvorena i prijatna i posmatrala je one koji èle da budu weni klijenti, odmeravaju}i teìnu navoda. Veganova im je rekla da je predstavqala jedan kanadski bra~ni par koji je èleo da oslobodi sina iz Hristove legije; oni su verovali da je mladi}u podvaqeno da se u~lani u kult. Barba se ìvo zainteresovao. Ovaj slu~aj je odba~en zato {to je Kongregacija za verske i sekularne isntitute zakqu~ila da je sin dovoqno odrastao da donosi sopstvene odluke. Morate da prihvatite ono {to kaè Vatikan, ponavqala je Veganova. Ona moè da podnese tu`bu, ali }e vatikanski zvani~nici odlu~iti da li ona zasluùje pa`wu. Otac Rokewi je klimnuo glavom. On je nekad bio razo~aran ishodom parnice u koje je bio ukqu~en; ali kanoni su crkveno pravo. Tu`ba protiv Masijela nai{la je na teàk proceduralni greben. êtiri decenije behu pro{le od istrage koju su vodili karmelitski inspektori. Po kanonskom pravu postojao je desetogodi{wi propis ili zakon o za928
starevawu, za seksualne prestupe duhovnika. Rokewi je èleo pristup poznat kao absolutionis complicis. Huan Vaka, Arturo Hurado i nekoliko drugih dobili su oprost od Masijela, kao svog ispovednika, po{to ih je seksualno zlostavqao. Jer je sve{tenik koji bi dao oprost sopstvenoj `rtvi ({to se pokrivalo fleksibilnijim terminom sau~esnik) kr{io zavet pokajawa. Ovo se moglo ~uti u Kongregaciji za na~elo vere. Za taj delikt i za druge kanonske prestupe koji su pripisivani Masijelu nije postojao nikakav zakon o zastarevawu (...) Veganova je obezbedila sastanak s vele~asnim \anfrankom \irotijem, frawevcem i jednim od trojice Racingerovih sekretara, za 17. oktobar 1998 (...) Barba je preneo \irotiju da su oni proveli mnogo godina ne poseduju}i svest o tome koliko je pripadnika wihove grupe bilo zlostavqano; ukazao je na papinu pohvalu Masijela u velikom novinskom oglasu 1994. I vi{e od toga, Huan Vaka je pisao Svetoj stolici jo{ 1976, a Jovanu Pavlu 1978. i 1989. Oni su kao grupa dva puta pisali Svetom ocu. \iroti je izgledao zadovoqno; sastanak je skrenuo na kanonska pitawa koja zahteva Kongregacija. Morate se uzdràti od obra}awa novinarima, rekao je otac \iroti. Ali mi smo to ve} u~inili, uzvratio je Barba. Objasnio je da su se sastali sa Sandrom Ma|isterom, verskim dopisnikom Lespresa, nedequ dana pre, kada nisu imali pojma da }e kongregacija primiti wihovu tu`bu. \iroti je shvatio da su navodi objavqeni. On nije èleo da mediji prate kanonski postupak: moraju da }ute. Obe}ali su mu da }e tako postupiti. Marta Vegan je upoznala \irotija s navodom optu`be u kojem se citira kanon 997 (oprost sau~esniku u grehu protiv [este zapovesti (...) nije validan) i kanon 1378 (sve{tenik koji deluje protiv propisa kanona 997 dobija automatsko izop{tewe). Posledwi citirani kanon, 1362, podrazumevao je propis pitawa blagovremenog podno{ewa po zakonu o zastarevawu koji moè da bude zaustavqen zbog prekr{aja rezervisanih za Svetu kongregaciju za na~elo vere. Oni su u su{tini optuìvali Masijela za bogohuqewe, skrnavqewe svete tajne ispovesti. Slu~aj izop{tewa Masijela wegovog progla{ewa nekatolikom sada je bio u Racingerovoj nadle`nosti. (isto; str. 211-214) Masijel se udvarao uticajnim li~nostima u Kuriji na bogatim ve~erama, a me|u wima su bili kardinal Racinger, kardinal An|elo Sodano, dràvni sekretar i mo}an saveznik iz vremena kada je bio nuncije u îleu, i kardinali Pio Lagi, francuski Roèr E{egarej i nigerijski Fransis Arinze. Iako nisu voleli Legiju, biti po~asni gost tamo predstavqalo je statusni simbol, se}ao se Glen Favro, koji je napustio Legiju 1997. (isto; str. 216) 20. februara 1999, jedva mesec dana posle putovawa Jovana Pavla u Meksiko, Marta Vegan je pisala svojim klijentima javqaju}i im ohrabruju}u vest. Kongregacija za na~elo vere smatra wihovu tu`bu dobro utemeqenom i slu`beno ju je zavela kao slu~aj za svoj sud. Dok su Barba, Hurado i Rokewi ~ekali na daqwe vesti iz Rima, otac Atije je ulagao sopstvene napore (...)
929
@eleo je da Racinger pro~ita sadrìnu pisma. Ako ne bude mogao da to postigne li~no, Atije je odlu~io da dokument poveri nekome ko ima uticaja i moè da vidi Racingera. Po povratku u Meksiko sreo se sa dugogodi{wim prijateqem, biskupom Karlosom Talaverom Ramirezom u Koacakoalkosi, u dràvi Verakruz, koji se spremao da otputuje u Rim. Talavera, iako nije bio Masijelov prijateq, odbio je na{e zahteve za razgovorom. Ipak, u odvojenim razgovorima sa Atijeom i Rokewijem, biskup je dao identi~an prikaz svog sastanka s prefektom Kongregacije za na~elo vere. Po{to je pro~itao pismo, Racinger je upitao Talaveru da li se ocu Atijeu moè verovati. Svakako, odgovorio je biskup. To je delikatno pitawe, priznao je Racinger. Otac Masijel je u~inio toliko dobra za crkvu uvo|ewem velikog broja mladi}a u sve{teni~ki poziv. Kardinal se pitao da li je razborito pokretati to pitawe. Odgovor je bio mnogo va`niji od pitawa, razmi{qao je glasno otac Atije. Biskup je bio uvre|en i uznemiren, iznena|en i {okiran odgovorom. Uskoro je do{la reakcija. Kardinal Rivera je otpustio oca Rokewija iz suda u Meksiko Sitiju, gde je radio dvadeset godina. Atije je izgubio posao u Karitasu. Ni u jednom slu~aju razlog nije bio zvani~no povezan s Masijelom. Kao sve{tenici oni su imali druge opcije unutar crkve i o~ekivalo se da ih iskoriste. Rokewi je po~eo da radi za jednu fondaciju. Atije je uzeo godinu dana odmora i posvetio se studijama u îka{koj teolo{koj uniji (...) Advokat do srì, Rokewi je 1. marta 2000. napisao Racingerovom sekretaru, ocu \irotiju, da Kongregacija za na~elo vere ne radi svoj posao. îwenica je da je pro{lo vi{e od sedamnaest meseci i da je jedino obeve{tewe koje tuìteqi imaju, dobijeno od va{eg advokata (Marte Vegan), da je pitawe krajwe delikatno, da postoje druge sli~ne tu`be i da sudija (Racinger) odmerava skandal koji bi wegovo sudsko re{ewe uzrokovalo, ako bi bilo osu|iva~ko za tuènika ili povoqno za tuìteqe. Tuìteqi se pla{e da, uprkos mno{tvu dokaza koji su dostavqeni do ovog trenutka u odnosu na prijavqene nedozvoqene ~inove, tu`ba se i daqe odlaè i nema zakqu~ewa parnice. Rokewi je izrazio iznena|ewe {to je procedura uobi~ajena u svakom formalnom postupku bila ignorisana. Legitimne vlasti su vezane pravilima crkve, ne ostavqaju}i po strani samovoqnu diskreciju u primeni tih pravila ni pod kakvim izgovorom. \iroti je }utao. Ni pisma ni re~i od sve{tenika od re~i. 17. maja 2000. dràno je bdenije na Trgu sv. Petra povodom papine proslave Godine oprosta za sve{tenike. Ako mu je zbog kanonske parnice bio veliki teret prilikom papine posete Meksiku godinu dana pre, Masijel je u Rimu uìvao milost Jovana Pavla. (isto; str. 217-219) Ipak, sred svega ovoga, Kongregacija za na~elo vere nije odbacila optu`be. Slu~aj je jednostavno stajao tamo, sahrawen u }utawu crkvenog suda. Vatikanska kancelarija za {tampu negirala je da je kardinal Racinger rekao re~i koje mu je pripisao biskup Talavera u razgovorima s Rokewijem i Atijeom (...)
930
Demoralisanost oca Alberta Atijea bila je sasvim opipqiva kada je Rener razgovarao s wim u sobi obloènoj lamperijom u îka{koj teolo{koj uniji hladnog aprilskog dana 2001. Imao je belu bradu, sne`nu kosu i tiho dràwe. Atijeu je bilo neprijatno da razgovara o tajnama crkve; raskravio se, me|utim, otkrivaju}i sopstvenu odiseju kroz ovaj lavirint. Kada je upitan {ta misli o Racingerovom vo|ewu ovog slu~aja, rekao je jednostavno: To je nemoralno. (isto; str. 220-221) Stiv Rubino je upotrebio frazu verska prinuda prilikom obja{wavawa za{to je `rtvama bilo potrebno vi{e godina da prekinu }utawe (...) Dojl je razmi{qao o verskoj prinudi. Za{to zlostavqani tako dugo }ute? Za{to biskupi skrivaju seksualne napasnike, izbegavaju `rtve ili sa propovedaonice upore|uju advokata s teroristom? Ovaj koncept ga je naveo na dug istraìteqski put. Koristio je ovaj termin u svedo~anstvu i u nau~nom eseju koji se oslawao na sopstvenu oblast pri mukotrpnoj realizaciji analize. Crkveno pravo je nastalo iz mra~nih vremena kada su udaqeni biskupi donosili lokalno zakonodavstvo (...) Kada je 1917. kodifikovano kanonsko pravo, duhovnici su bili za{ti}eni od bilo kakve {tete koju bi im mogli naneti laici, pisao je Dojl. Kanon 119 je glasio: Svi vernici duguju po{tovawe duhovnicima u skladu s wihovim stepenom i funkcijom i skrnave ako nanesu stvarnu uvredu duhovniku. Po jednom drugom kanonu u starom kodeksu smatralo se da pozivawe duhovnika pred lai~ki sud bez crkvene dozvole zna~i pozivawe na izop{tewe. Samo je papa mogao da d dozvolu kardinalima, biskupima i opatima da svedo~e na sudu. Kodeks iz 1983. eliminisao je takve izuzetke (...) Uprkos svim reformama Vatikana II, Rimska kurija se nije mnogo promenila. Vatikanski funkcioneri moraju da daju sve~anu zakletvu da }e ~uvati biskupsku tajnu (...) U sprezi sa tajno{}u nalazi se sveprisutni strah da }e svi nedostaci u sistemu ili kod nosioca wegovih funkcija biti obelodaweni. Gre{ke, nesposobnost, nemar i namerni prestupi, sve to je mrsko vi{em vo|stvu. Sve se negira, skriva i racionalizuje jednakim àrom. Duhovni~ki svet zaista veruje da ga je osnovao Bog i da wegove pripadnike bira i favorizuje Svevi{wi (...)Vi{e li~nosti u hijerarhiji posmatraju se s me{avinom straha i po{tovawa od svih koji se nalaze ispod wih. Krugovi mo}i su zatvoreni, a naj~vr{}i su oni me|u biskupima (...) Tajnost obezbe|uje sloj izolacije izme|u onoga na vlasti i svakoga ko bi mogao da do|e u isku{ewe da dovede u pitawe wenu funkciju. (isto; str. 225-227)
16. Sli~nosti izme|u Opusa Dei i Hristove legije

Hristova Legija predstavqa jedan od novih jevan|elisti~kih pokreta u katoli~koj crkvi ~iji se fundamentalizam i organizaciona dinamika sudaraju s kolegijalnim duhom Vatikana II. Kriti~ari ovih pokreta, naro~ito biv{i pripadnici, ~esto ih nazivaju kultovima. Legiju, iako sazdanu na kultu li~nosti oko Masijela, kriti~ari posmatraju vi{e kao sektu, iskrivqeni ogranak pravog katolicizma koji koristi psiholo{ki prisilne i obmawuju}e metode.
931
Najpoznatiji me|u ovim novim pokretima je Opus Dei (Boìje delo), koji je 1928. osnovao u [paniji sve{tenik Hozemarija Eskriva de Balager. Wegovo poreklo ima sli~nosti s Masijelovim. Jedan hroni~ar Opus Dei pi{e o Eskrivi kao {esnaestogodi{waku: Odbacivawe oca, identifikacija s majkom i neizvesnost u vezi sa budu}no{}u postali su pokreta~ke sile wegove duhovnosti. Postepeno je odbacivao predmete iz detiwstva da bi eksperimentisao sa cilicio, bodqikavom metalnom narukvicom koju je stavqao oko butine, i da bi se disciplinovao upletenim instrumentom pokore nalik bi~u. (isto; str. 243) Legija je sebi dala zadatak da pridobija katolike za svoju borbu da bi se oduprli progresivcima u crkvi. Od ~lanova Regnum Kristi o~ekuje se da slu{aju nare|ewa i da prilaù novac Legiji. Regrutovawe je glavni prioritet; kao i prikrivawe ciqeva radi pridobijawa regruta. Kao {to sledbenici Opus Dei ~itaju Put, zbirku Eskrivinih maksima, ~lanovi Regnum Kristi razmi{qaju o Izaslaniku, zbirci Masijelovih pisama koja kruì me|u wegovim sledbenicima. Jedinstvo je vrhovno dobro, savetuje on, jer je Pokret telo i vojska u slu`bi Hristovog kraqevstva (...) Direktor predstavqa autoritet Hrista, glave, a podanik iskupiteqsku poslu{nost Hristovu. Na raspolagawu Pokretu nalazi se 25 uvezanih tomova Masijelovih pisama. Priru~nici do najsitnijih detaqa upu}uju na koji na~in treba regrutovati mlade, kako sve{tenici treba da se obla~e, kako {kole da se organizuju, molitve ~itaju i vode sastanci Regnum Kristi. Uniformnost je je toliko bitna da neke {aqivyije u Vatikanu nazivaju legionare Stepfordovim sve{tenicima. Kontrolni mehanizmi izbacuju qude iz Legije koji zameraju zavereni~kom mentalitetu. Piter Kronin, irski sve{tenik koji je napustio Legiju posle 20 godina, nazvao je obuku i regrutovawe semeni{taraca u Konektikatu karakteristi~nijim za sekte ili kultove. Kronin je napisao te{ku kritiku Legije u jednom pismu iz 1996. koje je uputio popularnom radio voditequ u Irskoj, Petu Keniju sa RTE: Vaàn je broj regruta, jer se na wega gleda kao na vrednost Legije i kao na na~in nametawa vlasti u crkvi. Me|utim, proces snimawa je minimalan i nema uop{te pravog razumevawa poziva, da li je ovaj na~in ìvota dobar ili zdrav za doti~nog pojedinca (...) Svako ima sklonost prema Legiji dok Legija ne odlu~i druga~ije. Kad red jednom odobri pristup mladoj osobi, sve wegove mo}i ube|ivawa i privla~ewa usmeravaju se na nesvestan ciq. [to mla|i to boqi, pisao je Kronin, jer nezrelost kandidata ~ini ga rawivim u odnosu na ispirawe mozga. Ispirawe mozga se vr{i kombinacijom raznih elemenata koji efikasno uti~u na li~nost i kontroli{u je: na primer, duhovno usmeravawe i ispovest. Kanonsko pravo navodi da semeni{tarci i sve{tenici treba da imaju potpunu slobodu izbora ispovednika i duhovnog direktora. U Legiji (...) slobode uop{te nema: svi legionari imaju duhovno usmeravawe i ispovest kod svojih stare{ina, u isku{eni{tvu, tokom godina formirawa, pa ~ak i kao sve{tenici. Ovo je nenormalno zato {to ~oveka stavqa potpuno pod kontrolu stare{ine. To zna~i da stare{ina koji preporu~uje ~o932
veka za unapre|ewe u zavete, stepene ili pozicije odgovornosti u ovom redu ima pristup wegovoj savesti (...) Ispovest i duhovno vo|stvo u su{tini su oru|e u rukama Legije za ispirawe mozga pojedinaca da bi ostali u Legiji. Kronin je naveo i druge crte, koje Legija sna`no negira: opsesivnu tajnost; sistematsko odvajawe od porodice, {ire crkve i dru{tva; nepoverewe prema svima koji nisu u Legiji; podsticawe na uho|ewe drugih; otvarawe pisama koja ~itaju stare{ine; slepo po{tivawe pravila kao od Boga postavqenih; izolovawe ili proterivawe neistomi{qenika u neka zaba~ena mesta (kao {to su misije u Kintana Rou, Meksiko) (...) Kada smo se prikqu~ili Legiji mislili smo da je u pitawu normalan red kao {to su dominikanci, frawevci, jezuiti. Bili smo obmanuti (...) Bi}e nam potrebno vi{e godina pre nego {to dobijemo pravu sliku. (isto; str. 245-247)
17. Papa Vojtila s naro~itom qubavqu pozdravqa Masijela

Dana 4. januara 2001, papa Jovan Pavle pojavio se u Rimu na ceremoniji koja je obeleàvala {ezdesetu godi{wicu osnivawa Legije. Masi od dvadeset hiqada qudi rekao je: S naro~itom qubavqu pozdravqam va{eg voqenog osniva~a, oca Marsijala Masijela i upu}ujem mu svoje najsrda~nije ~estitke (...) Dana 18. maja 2001, papa je potpisao tajnu odluku kojom Kongregaciji za na~elo vere daje ovla{}ewa za {est kanonskih prestupa, ukqu~uju}i oprost sau~esniku, optu`ba koja je 1998. podneta protiv Masijela. Objavqena u decembru, ova odluka je nare|ivala ameri~kim biskupima da obaveste Kongregaciju za na~elo vere da li je neki sve{tenik optuèn. Racingerova kongregacija mogla je da odrì tajno su|ewe ili da dozvoli biskupiji da ona odrì su|ewe. Kongregacija }e donositi odluke u slu~ajevima ra{~iwewa. Sudski postupak {titi prava `rtava, konstatovao je nadbiskup Tar~izo Bertone, sekretar Kongregacije za na~elo vere, crkvenu zajednicu koja je pretrpela skandal i {tetu i prava (...) optuènih. Me|utim, kako je preneo Yon Tejvis iz Katoli~kog servisa vesti: Jedan biskup koji je odli~no obave{ten o ovom pitawu, a koji je traìo da ne bude imenovan, rekao je da tajnost zahtevana normama daje privid skrivawa sa strane crkve. Rekao je da su norme previ{e legalisti~ke i da ignori{u pastirske potrebe nastale zahvaquju}i slu~ajevima pedofilije. Izrazio je sumwu da }e `rtve u sudu sastavqenom samo od sve{tenika na}i prihvatqiv forum. U Americi je broj aktivnih pedofila koje su biskupi preme{tali naglo pao zbog sporova, medijskog pokrivawa i pokreta `rtava; ipak, mnogi sve{tenici s nekada{wim prestupima ostali su na poslu dok se plima optu`nica nastavqala. Odluka pape Jovana Pavla do{la je, slu~ajno, dva meseca posle {okantnog prikaza seksualnog zlostavqawa afri~kih monahiwa od strane sve{tenika u Podsahari. Kurija je prethodno ignorisala pet unutra{wih izve{taja koji su stigli od stare{ina ~asnih sestara. U mnogim zemqama u kojima hara sida mlade monahiwe se ponekad posmatraju kao bezbedne mete seksualne aktivnosti, pisali su Yon Alen i Pamela [efer. U nekoliko
933
slu~ajeva (...) sve{tenici su obremenili monahiwe i onda ih podsticali na abortus. Godine 1995, jedna monahiwa koja je bila lekar i autor jednog unutra{weg izve{taja obavestila je kardinala Eduarda Martineza, prefekta Kongregacije za sve{tenstvo, kako je generalni vikar jedne afri~ke biskupije rekao, Celibat u afri~kom kontekstu zna~i da se sve{tenik ne èni, ali to ne zna~i da nema decu. Portparol Vatikana je rekao: Mi radimo na dva fronta: na obuci naroda i pronalaèwu re{ewa za individualne slu~ajeve. Dana 6. januara 2002, Boston gloub je po~eo da objavquje seriju napisa koja je izazvala globalnu lan~anu reakciju. Preko no}i je Tom Dojl bio zasut pozivima novinara i TV producenata. @rtve koje je dobro poznavao po~ele su da se pojavquju na Si-En-Enu, dok je {tampa otkrivala obrasce skrivawa. U januaru su Irska konferencija o sve{tenstvu i nacionalna vlada najavili pla}awe od{tete `rtvama zlostavqawa u {kolama pod rukovodstvom crkve izme|u 1940. i 1970. godine, u iznosu od 110 miliona dolara (...) 8. marta Entoni OKonel dao je ostavku na mesto biskupa u Palm Bi~u, Florida drugi tamo{wi uzastopni biskup koji se povukao zbog uìvawa u seksu s maloletnikom pre vi{e godina. 17. marta Hartford karent je iskopao dokumenta koja pokazuju da je kardinal wujor{ki, Edvard Egan, kao biskup Briyporta dozvolio nekolicini sve{tenika suo~enim sa vi{estrukim optu`bama za seksualno zlostavqawe da godinama nastave da rade. Dana 23. marta, biskup sanktpeterbur{ki Robert Lin~ priznao je da je biskupija platila 100.000 dolara da bi razre{ila optu`bu za seksualno uznemiravawe protiv biskupa koju je izneo laik, wegov biv{i portparol. Lin~, biv{i generalni sekretar Nacionalne konferencije katoli~kih biskupa, negirao je optu`be. Rim je }utao. Lin~ je ostao na poslu. @rtve su funkcionisale kao hor u gr~koj tragediji, upozoravaju}i da je moralni red poreme}en. Kako se u Bostonu digla galama da kardinal Lo podnese ostavku, Jovan Pavle mu je rekao da ostane. Protestanti su demonstrirali pred Bostonskom katedralom kada je kardinal sluìo misu. Dojl je ose}ao vi{e gnev nego tugu prema Lou. Kardinal Meksiko Sitija, Rivera, branio je Loa kao `rtvu kampawe medijskog progona (...) cele crkve kao kod Nerona (...) u nacisti~koj Nema~koj i u mnogim komunisti~kim zemqama. U godi{woj poslanici sve{tenicima povodom Velikog ~etvrtka, 21. marta 2002, Jovan Pavle je konstatovao: Mi smo li~no i duboko pogo|eni grehovima neke na{e bra}e koji su izdali milost rukopoloèwa podleù}i i najteìm oblicima mysterium iniquitatis koja je na delu u svetu (...) Tamna senka sumwe nadvila se nad sve druge fine sve{tenike koji vr{e slu`bu ~asno i po{teno (...) Crkva pokazuje zabrinutost za `rtve i nastoji da odgovori istinito i pravedno na svaku od ovih bolnih situacija. Misterija zla telegrafski je odraàvala apstraktan stav Jovana Pavla u vezi s krizom koja je od 1985. slabo privla~ila wegovu pa`wu (...)
934
On je cenzurisao svaki razgovor o celibatu kao faktor ove krize. Od sredine veka sto hiqada qudi {irom sveta napustilo je sve{teni~ki poziv vi{e nego {to ih je u{lo. Bujica studija o psiholo{kim problemima sve{teni~kog ìvota pojavila se posle referata jednog psihijatra koji je podnet na Vatikanskom biskupskom saboru (koncilu) 1971. Tradicija ignorisawa seksualne stvarnosti omogu}ila je da sve{teni~ki poziv postane ogroman klozet za pedere, od kojih su se mnogi rugali celibatu. @ene su ve}a pretwa, kako je isticao Jovan Pavle u poslanici iz 1992, kojom im je zabranio ulazak u sve{tenstvo. Izjave vatikanskih zvani~nika tokom 2002. pokazivale su moralnu kratkovidost Rimske kurije (od latinske re~i covir, sabran ~ovek). (isto; str. 274-277) U ~lancima i na televiziji konzervativci su za krizu okrivqivali sve{tenike pedere. Pederska sve{teni~ka potkultura jeste bila jedan faktor, jer je u redovima sve{tenstva mala bujica vrebala na nesrazmeran broj `rtava. Me|utim, grupe `rtava su brzo isticale da su mnogi me|u wima ène. Niko nije kompletirao podatke. Ve}i problem je bila biskupska patologija lagawa i propust Jovana Pavla da se suo~i sa seksualnom tajno{}u koja je podrivala crkvenu upravu. Rimokatoli~ka hijerarhija nije pokazala materinsku milost. Biskupi i kardinali, koji nisu imali svoju decu, mazili su napasnike dece u ~udnoj parodiji incesta. Konzervativci nisu uspeli da vide kako lakmus test Jovana Pavla za izbor biskupa, kao i wegova kampawa protiv disidentskih teologa, proisti~u iz poimawa vere kao poslu{nosti koja je slepa za psihodinamiku koja stoji iza gre{nog stawa crkve (...) Dana 28. marta do{lo je do ostavke Juliu{a Paeca, {ezdesetsedmogodi{weg nadbiskupa poznawskog, koga je isterao kardinal Sodano, dràvni sekretar. Paec je negirao izve{taje da je seksualno zlostavqao semeni{tarce, {to vatikanski istraìteqi behu potvrdili prethodnog novembra. Paec je tvrdio da Vatikan ne optuùje wega, niti ga podvrgava su|ewu. Nisu svi razumeli moju prirodnu otvorenost i spontanost prema qudima, rekao je on za jednu poqsku katoli~ku agenciju. ^lanovi papskog dvora ne usu|uju se da kaù papi celu istinu o skandalima (jer takvo je stawe oko kraqa: oni mu govore samo ono {to on èli da ~uje), napisao je Robert Bler Kajzer, pisac koji izvrsno poznaje Vatikan. Paec je po~etkom devedesetih bio deo papskog doma}instva. Posledwa dva dana naleteo sam na dvojicu sve{tenika koji su poznavali Paeca kada je radio u Vatikanu, nastavio je Kajzer u svom Rimskom dnevniku na Internetu: Jedan je rekao: Uvek je bio navalentan. Drugi je rekao da mu se Paec nabacivao dva puta. Paecu je na kraju rektor semeni{ta zabranio da nasr}e na mladi}e koji se {koluju za sve{tenike. A mi danas ne moèmo da kaèmo Svetom ocu za Paeca, rekao mi je jedan izvor u Vatikanu. Ta vest bi ga ubila. Spre~iv{i razgovor o celibatu, kontroli ra|awa i sve{teni~koj ulozi za ène, Jovan Pavle je osujetio reformske planove kada su crkvi bili
935
najpotrebniji. Kako se seksualno podzemqe {irilo, papski klimoglavci su angaòvali qude sli~ne kardinalu Meksika Riveri, koji su {titili Masijela; Grer, ~ija je li~na pokvarenost oli~avala seksualnu tajnost; i Loa koji se 1997. podsmevao Ameri~kom katoli~kom teolo{kom dru{tvu kao pustari za dovo|ewe pod sumwu podu~avaju}e funkcije crkve, magisterijuma. Ovi prelati su opona{ali odgovor Jovana Pavla na seksualnu izopa~enost: }utite, negirajte, izviwavajte se ako je potrebno, a kada ste u {kripcu, napadnite glasnika. Ube|eni da znaju istinu, bilo u religiji ili politici, entuzijasti mogu smatrati laì u ime ove istine opravdanim, pi{e filozof Sisela Bok. Oni mogu da skrive takozvane pobo`ne podvale da bi preobratili neveruju}e ili poja~ali ube|ewa vernih. Oni ne vide ni{ta r|avo u saop{tavawu neistina u ime onoga {to smatraju vi{om istinom. Katoli~ke hijerarhije su skrivile mnogo pobo`nih podvala, kao kada je kardinal Racinger obezbedio ocu Masijelu okriqe koje ga {titi od pravde. Taj imunitet zahteva proveru visokog ~uvara verske istine. (isto; str. 279-280)
18. Sveta stolica {titi krivce

Kako je Vatikan prepustio biskupima da se bave krizom, anketa lista USA Today pokazala je da 87 odsto anketiranih katolika èli da biskupi koji su skrivali napasnike dece napuste svoj poloàj. Samo papa moè da ukloni biskupa, a Jovanu Pavlu se nije uop{te ùrilo da izvr{i takve promene. Konferencija katoli~kih biskupa SAD angaòvala je firmu za odnose s javno{}u, R. F. Bajnder, iz Avenije Medison, koja se specijalizovala za kontrolu {tete korporacija. Glavna stvar u scenariju za Dalas bila je odluka (kojoj su se neki biskupi suprotstavili) kojom su ~etiri `rtve stavqene pred ovaj skup. U tim bolnim prikazima qudska teìna krize preplavila je nemu halu sa 325 biskupa. Sedam stotina novinara pratilo je sve preko zatvorene televizije u pres centru koji je bio ispuwen sna`nim emocijama. Maraton je zapo~eo kada su se vo|e SNAP-a Dejvid Klosi, Barbara Blejn, Piter Ajsli i Mark Serano obratili novinarima u predvorju dok su biskupi na spratu vodili parlamentarnu raspravu u ciqu dono{ewa poveqe za za{titu omladine. Svaka biskupija }e doneti mere, formirati inspekcijski odbor za istragu optu`bi i radi}e na primeni zakona. Biskupska konferencija imenovala je guvernera Oklahome, Frenka Kitinga, biv{eg agenta Ef-Bi-Aja i tuìoca, za predsednika Nacionalnog inspekcijskog odbora, sastavqanog od istaknutih svetovwaka, i za sastavqawe izve{taja o uzrocima krize i preporukama za reformu. Jedna klauzula u poveqi o za{titi omladine poslala je signale Rimu: Za jedan jedini ~in seksualnog zlostavqawa maloletnika, pro{li, sada{wi ili budu}i sve{tenik ili |akon prestupnik bi}e trajno odstrawen iz sve{teni~kog poziva. U nedeqama koje su usledile biskupi su po~eli da odstrawuju sve{tenike sa prestupima iz pro{losti mnogo vi{e od tri stotine do kraja godine. Rim nije èleo da kaè koliko je sve{tenika uloìlo kanonske proteste u Kongregaciji za na~elo vere. (isto; str. 291-292)
936
U oktobru su ameri~ki kanonisti ponovo do{li u Rim na pregovore u vezi s vatikanskim odobrewem normi koje }e wihovoj poveqi o za{titi omladine dati snagu zakona. Bertone i Kastriqon traìli su ve}u preciznost u definisawu seksualnog zlostavqawa da bi za{titili sve{tenike koji su tvrdili da su nepravedno odstraweni razumqiva briga, a ipak toliko u neravnoteì sa realno{}u: duhovni~ki sistem za{titio je na stotine krivaca dok je gazio prava wihovih `rtava. Javilo se mno{tvo razmi{qawa o tome da li pedere treba iskqu~iti iz semeni{ta, a izbegavalo se va`nije pitawe kako privu}i stabilne heteroseksualce. Izbegavaju}i pitawa sve{teni~ke kulture izopa~ene seksualnom tajno{}u, Vatikan je, sa svojom proslavqenom lepotom, uvek bio spreman da pozdravi kontuzovane hodo~asnike koji ga pose}uju iz Novog sveta. Glas vernika odrào je svoju prvu konferenciju 20. jula te godine u Bostonu. Za pet meseci VOFT se pove}ao u broju sa 25 qudi koji su se sastali u podrumu jedne parohije u predgra|u na 19 hiqada pristalica u ~etrdeset dràva. Wegov ciq bio je podr{ka `rtvama i dobrim sve{tenicima, kao i prisiqavawe crkve na uvo|ewe strukturnih promena. Za radionice i predavawa okupilo se oko ~etiri hiqade i dvesta qudi. Te ve~eri Tom Dojl je dobio nagradu êstiti sve{tenik (...) Ono {to smo doìveli u toku ìvota predstavqa katastrofu ~iji je uàs mo`da ravan krvoproli}u inkvizicije, ali koja sigurno ~ini podvalu s oprostima koji su uzrokovali reformaciju veoma bledom, po~eo je on, uz sporadi~an prigu{en smeh. Najsmrtonosniji simptom jeste neobuzdana zavisnost od vlasti (...) Mi, vi, nismo posmatra~i ~ija je glavna du`nost da pla}amo i pokoravamo se. Najvitalniji pripadnici crkve nisu oni koji nose fine pla{teve, nego marginalizovani, uvre|eni, odba~eni. Prekliwao ih je da uskrate novac onima koji su zloupotrebili vlast. Nema vi{e mesta pla{qivosti ili boja`qivom po{tovawu prema onim strukturama koje su nas izdale, deklamovao je on. Ova mora seksualnog zlostavqawa naterala je mnoge od nas da sve u vezi s na{om crkvom dovedemo u pitawe, da se ~ak zapitamo da li Gospod brine (...) Bog je ìv i zdrav u crkvi i vi ste dokaz za to. Va{ odgovor na wegove podsticaje kroz ovu tragediju mo`da je najre~itiji i najubedqiviji dokaz da on brine (...) Napustio je pozornicu, rukuju}i se, grle}i se sa znancima i neznancima. Sa pedeset i sedam godina bio je daleko od sve{teni~kog poziva svoje mladosti. Sada je bio radikal od latinskog radix, {to zna~i koren, glavna stvar ispuwen qubavqu za svoj narod, ~ovek sa ogwem u du{i. (isto; str. 292-293)
19. Kardinal Sodano intervenisao kod Racingera da se Masijelov slu~aj ne pokre}e

Papa Jovan Pavle je u pozno leto 2002. po peti put do{ao u Meksiko da bi prisustvovao misi posve}ewa Huana Dijega, indijanskog seqaka poznatog po tome {to je video pojavu Gospe od Gvadalupea. Optu`be protiv Masijela behu postale doga|aj u Meksiku, naro~ito posle izve{taja u emisiji 20/20 televizije Ei-Bi-Si, gde se vidi kako Racinger udara reporte937
ra po ruci, a pogrbqeni Jovan Pavle daje bratski poqubac ocu Masijelu. Ovaj put Masijel nije leteo papskim avionom za Meksiko, kako je radio na pre|a{wim putovawima. ^lanovi Kurije koji su planirali putovawe shvatili su da glavni legionar predstavqa optere}ewe. Uprkos tome, Hristovi legionari su odigrali glavnu ulogu u logisti~kom planirawu putovawa. U Meksiku su u~enici iz {kola Legije radili kao dobrovoqci u pres centru. Kada je misa po~ela, bez znawa ve}ine novinara, Masijel je u{ao u baziliku i zauzeo mesto me|u crkvenim dostojanstvenicima na oltaru iza pape. Hoze Barba i wegovi drugovi davali su intervjue novinarima tokom meseci koji su prethodili ovom putovawu, vr{e}i pritisak na Masijela i crkvu. Barba je sada imao {ezdeset dve godine, a godine poku{aja da se izbori za pravdu ostavile su jo{ poneki tra~ak nade. Kada ga je grupa koja se borila za pravo na abortus, zvana Katolici za slobodan izbor, pozvala da prisustvuje konferencijama za {tampu te jeseni u Rimu i @enevi s temom o sve{teni~koj seksualnoj zloupotrebi, prihvatio je poziv. Konferencija u Rimu, odràna 8. oktobra 2002, imala je slab odjek, ali je Barba odlu~io da nazove Martu Vegan, kanonskog pravnika, i pozove je na ve~eru. Wihova àlba u Palati Svete kancelarije nalazila se u kanonskom ~istili{tu, nije bila odbijena, kao da je zamrznuta u vremenu. Dana 13. oktobra wih dvoje su i{li pe{ice iz stana Veganove u restoran u blizini Kampo dei fjori (Cvetnog trga), koji ima statuu filozofa iz XVI veka koji je zbog jeresi spaqen na loma~i. Rekla mi je da je mo`da boqe da pati osam nevinih qudi nego da hiqade drugih izgube veru, govorio je Barba. Rekla je ne{to takvo 1999, kada smo mi poku{avali da dobijemo odgovor u vezi s na{im slu~ajem. On joj je energi~no odgovorio da se ne slaè s wom. U stvari, wenu izjavu je smatrao zapawuju}om, uveravaju}i sebe da je nije ona smislila, nego su joj je verovatnije preneli Racinger i \iroti, sekretar Kongregacije za na~elo vere. Stigli su u restoran. Na moje veliko iznena|ewe rekla je da je kardinal Sodano intervenisao kod Racingera u Masijelovom slu~aju, nastavio je Barba. Rekla je da je to te{ko razumeti, ali je ponavqala da je ta~no. (isto; str. 295-296) Hoze Barba je posledwi put i{ao u Rim u novembru 2002. u dru{tvu kanoniste iz Meksiko Sitija, oca Rokewija. Barba je nosio poqski prevod pisma upu}enog papi, u kojem se traì obnavqawe slu~aja Masijel; on ga je li~no uru~io najblièm pomo}niku Jovana Pavla, biskupu Stanislavu Yivi{u. U Rimu su Barba i Rokewi posledwi put poku{ali da vide oca \irotija, nadaju}i se da }e se uveriti u mogu}nosti oìvqavawa àlbe u Kongregaciji za na~elo vere. \iroti be{e preme{ten na drugi poloàj, u Apostolskom popravili{tu, odeqewu Kurije koje se bavi izuzetnim slu~ajevima sve{tenika koji kr{e svete tajne i slu~ajevima koji ne mogu da se re{e na crkvenim sudovima (...)
938
\iroti se odmah pojavio, nizak, tamnokos, s nao~arima, i pozvao ih je u kancelariju. Otac Rokewi je pitao zbog ~ega nije odgovorio na wegovo dugo pismo iz 1999, koje se odnosilo na neprimewivawe kanonskog prava na Masijelov slu~aj. \iroti je slegnuo ramenima, kao da je hteo da kaè, Ja primam toliko pisama (...). Barba je uporno traìo obja{wewe u vezi s odlagawem parnice protiv Masijela. \iroti je rekao da nije trebalo da se obra}a novinarima. Barba ga je podsetio da dve godine po podno{ewu àlbe nisu nikome govorili i da se ~lanak u Lespresu iz 1999. bavio slu~ajevima iz pro{losti, ne samim tim slu~ajem. Otac Rokewi je uporno ponavqao da ~lanak u tom ~asopisu, ionako, nema nikakve veze s kanonskim postupkom. To je pravno pitawe. \iroti se nasme{io, ne govore}i ni{ta. Barba mu je dao {panski prevod pisma Yivi{u. Pro~itao ga je. Dakle, rekao je \iroti, {ta èlite? Zamolili su ga da to pismo preda Racingeru. Klimnuo je glavom. To }e biti lako u~initi, ali \iroti vi{e nije imao nikakvu ulogu u ovom slu~aju. (isto; str. 297-298) Ovaj paradoks je uàsan. Papa koji je {titio slobodu od politi~kih diktatura oglu{io se o qudska prava unutar crkve paradoks utoliko teì kada se uporedi s linijom javnih izviwewa Jovana Pavla, u kojima poziva katolike da priznaju te{ke periode u na{oj istoriji. Vekovima nije bilo pape koji je tako vizionarski ponavqao da crkva mora da postane svesnija grehova svoje dece, se}aju}i se svih onih vremena u istoriji kada su se ona udaqavala od duha Hrista i wegovog jevan|eqa, umesto da nude svetu svedo~anstvo o ìvotu inspirisanom vrednostima vere, prepu{tala su se na~inima mi{qewa i delawa koji su bili pravi oblici kontrasvedo~anstava i skandala. (isto; str. 300) Umesto da se otvoreno suo~i sa seksualnom revolucijom u sve{teni~kim redovima, da se upita zbog ~ega je toliko dobrih qudi oti{lo a drugi nisu hteli da do|u, Jovan Pavle je odobrio ka`wavawe u~enih sve{tenika i intelektualaca koji su postavqali te{ka pitawa i zalagali se za po{tewe i strukturne promene. (isto; str. 301) Rimokatoli~ka crkva ima o~ajni~ku potrebu za odvajawem vlasti. Kanonski sudovi jedva da su nezavisni. Crkva nema nadzorni mehanizam koji bi odstrawivao biskupe ili sve{tenike koji te{ko izneveruju poverewe vernika, a jo{ mawe postupak izbora biskupa koji bi uzeo u obzir laike. (isto; str. 302)
20. Papa Vojtila nagradio one koji }ute

Struktura crkvene vlasti sasvim je drugo pitawe, kao {to je spoznao Frenk Kiting, biv{i guverner Oklahome, dok je predsedavao biskupskim Nacionalnim inspekcijskim odborom. Kiting je dao ostavku u maju 2003, po{to je optuìo neke biskupe da se pona{aju kao pripadnici Koza nostre, primedba koja je rasrdila kardinala losan|eleskog Mahonija budu}i da se
939
on bavio pravnom kaqugom. Odbor je jo{ radio na izve{taju kada je Kiting razmi{qao o svom burnom mandatu: Neki kaù da je skandal preterano naduvan (...) `rtve preteruju (...) to nije fer prema crkvi (...) re~ je o primeru antikatoli~kih predrasuda (...) i druge crkve su zatrpane optu`bama za seksualno zlostavqawe (...) i tako daqe i tako daqe. Problem je u tome da to nije ta~no. Ameri~ka katoli~ka crkva suo~ava se sa seizmi~kim prevratom, a katoli~ka svetovna zajednica biva sve ogor~enija. Biskupije pla}aju ogromne svote lai~kog novca da bi se nagodile. Nedavno je dràvni tuìlac Masa~usetsa, i sam katolik, pi{u}i o Bostonskoj biskupiji, obelodanio da je maltretirawe dece tamo bilo tako masovno i tako dugo da se grani~i s neverovatnim. Jedan biskup iz Finiksa uhap{en je zato {to je kolima pregazio pe{aka i pobegao. Nadbiskup Milvokija je dao ostavku posle otkri}a da je koristio biskupijske fondove da bi pla}ao momka. Svetovna zajednica je s pravom u neverici. Daleko u Rimu papa Jovan Pavle nagradio je nekoliko qudi koji su oli~avali korozivnu tajnost Vatikana. Tar~izo Bertone, kanonski pravnik pod Racingerom koji je {titio Masijela, istovremeno odobravaju}i profesionalnu tajnost za sve{tenstvo, postao je nadbiskup |enovski. U oktobru 2003. Jovan Pavle ga je unapredio u Kolegijum kardinala. Bertone, kao i Racinger, odbio je na{e zahteve za intervjuom, drè}i se zaveta biskupskog }utawa. Drugi novoimenovani kardinal, nadbiskup Hulijan Eranz, bio je jedini ~lan Opusa Dei zaduèn za jednu vatikansku kancelariju; predsedavao je Papskim savetom za tuma~ewe zakonodavnih tekstova. Eranz je, u stvari, bio vatikanski dràvni tuìlac. U jednom govoru iz aprila 2002. na Katoli~kom univerzitetu u Milanu, Eranz je kritikovao {tampu zbog nepopustqivog, skandalisti~kog stila prilikom izve{tavawa o sve{teni~kim zloupotrebama. Ovaj kanonista je ponovio mi{qewa drugih ~lanova Kurije o nepravednoj klimi sumwe i ambivalencije prema sve{teniku (...) u kojoj mediji ispoqavaju svakojake optu`be. Uznemiruju}im skokom logike Eranz je govorio o konkretnoj formi homoseksualnosti, to jest pedofiliji. Eranz je ponovio Bertoneove re~i u vezi s podr{kom psiholo{kom sklopu koji je naneo takvu sramotu crkvi: Me|usobno poverewe i tajnost slu`be koji su svojstveni odnosima izme|u biskupa i wegovih sve{teni~kih saradnika, i izme|u sve{tenika i vernika, moraju se po{tovati. Jovan Pavle je bivao sve slabiji dok su se crkvene vo|e i hodo~asnici skupqali u Rimu za proslavu dvadeset pete godi{wice wegovog pontifikata sredinom oktobra 2003. Papa je unapredio dugogodi{weg li~nog pomo}nika, biskupa Stanislava Yivi{a (za koga je Hoze Barba dao svoje posledwe pismo da se prevede na poqski), u nadbiskupa. Jovan Pavle je tako|e imenovao {efa papskog doma}instva, biskupa Yejmsa M. Harveja, za nadbiskupa. Harvejevo unapre|ewe do{lo je uprkos otkri}u Dalas morning wuza da je ameri~ki sve{tenik, monsiwor Danijel Pejter, prethodno unapre|en
940
uz Harvejevu podr{ku u vatikanski diplomatski kor bez obzira na informaciju dobijenu od crkvenih zvani~nika u Sinsinatiju da je, deset godina pre toga, seksualno zlostavqao trinaestogodi{wu devoj~icu. Crkva je platila `rtvi vansudsku nagodbu 1995, a Pejter se svejedno popeo na diplomatsku lestvicu Svete stolice. Nalazio se na slu`bi u Indiji kada je istraga Risa Danklina iz Morning wuza dovela do wegovog povla~ewa iz diplomatije i povratka u Sjediwene Dràve. Biskup Harvej jedan je od najmo}nijih Amerikanaca u Vatikanu i jedan od nekolicine qudi uop{te koji svakodnevno ima pristup papi, napisao je Danklin. Kao {to su novine objavile: Vatikan je znao za status ovog slu~aja. ôvek koji je alarmirao biskupa Harveja o Pejterovom slu~aju je vele~asni Lorens Breslin, pastor crkve u Sinsinatijskoj biskupiji gde se zlostavqawe dogodilo. On je ranije bio jedan od najvi{ih funkcionera Papskog severnoameri~kog koleya, semeni{ta u Rimu u koje ameri~ki biskupi {aqu neke od svojih najperspektivnijih sve{teni~kih kandidata. Monsiwor Breslin je rekao da je prvi put obavestio prijateqa o ovom slu~aju 1995. Biskup Harvej, rekao je on, odgovorio je da visoki zvani~nici u Ministarstvu spoqnih poslova Vatikana znaju da taj sve{tenik ima nekih problema u Sjediwenim Dràvama, a to }e pro}i. Rekao sam ovom ~oveku, To ne}e pro}i, kazao je monsiwor Breslin. Se}ao se da je za vreme wihovog drugog razgovora, 1999, biskup Harvej rekao da je za monsiwora Pejtera uvedeno jedno ograni~ewe zbog ~ina zlostavqawa: Nikada ne}e dobiti ambasadorsko mesto. Nisam bio iznena|en, ali mislim da je trebalo da ga sklone, govorio je monsiwor Breslin, koji je javno kritikovao odnos sopstvene nadbiskupije prema drugim slu~ajevima seksualnog zlostavqawa na podru~ju Sinsinatija. Trebalo bi da skoro ubije nekoga. To je Vatikan, dodao je on. Te{ko je tamo biti najuren. Biskup Harvej je rekao da se ne se}a mnogih detaqa razgovora s monsiworom Breslinom. U jesen 2003, Jovan Pavle je tako|e povukao sedamdesetosmogodi{weg nadbiskupa Lui|ija de Ma|istrisa iz Apostolskog popravili{ta, ne promovi{u}i ga u kardinala, i na wegovo mesto je ustoli~io kardinala Y. Frensisa Staforda, Amerikanca. Neki su smatrali da je De Ma|istrisov pad posledica wegove otvorenosti; iako on ne daje intervjue, poznat je unutar Svete stolice po tome {to privatno izraàva iskrene stavove, pisao je Yon Alen. Kada je De Ma|istris bio sudija za Kongregaciju za progla{ewe svetaca, glasao je protiv beatifikacije Hozemarije Eskrive, osniva~a Opus Dei. (isto; str. 304-307)
21. Vatikan uputio biskupe da prikrivaju seksualno zlostavqawe

List Observer potvr|uje ~iwenice koje navode Beri i Rener o zavetu }utawa. Ovaj list je do{ao do papskog dokumenta iz 1962. godine koji propisuje biskupima strogu tajnost o slu~ajevima seksualnog zlostavqawa pod pretwom ekskomunikacije. Maja 2001, biskupima je upu}eno pismo koje
941
je potpisao Racinger, u kojem se kaè da je dokument iz 1962. godine jo{ na snazi. (Pi{e: Entoni Baret, urednik za javna pitawa; nedeqa, 17. avgust 2003; Observer) Vatikan je uputio instrukciju katoli~kim biskupima {irom sveta da prikrivaju seksualno zlostavqawe ili rizikuju da budu izba~eni iz crkve. List Observer je do{ao do 40 godina starog poverqivog dokumenta iz tajne arhive Vatikana koji pravnici nazivaju matrica za prevaru i prikrivawe. Jedan britanski advokat koji radi za decu `rtve zlostavqawa (od strane) crkve, opisao ga je kao eksplozivan. Dokument od 69 strana na latinskom sa pe~atom pape Jovana XXIII, poslat je svakom biskupu u svetu. Uputstvo isti~e politiku najstroè tajnosti u postupawu sa optu`bama za seksualno zlostavqawe i preti ekskomunikacijom onima koji o tome progovore. Tako|e pozivaju `rtve da se zakunu na tajnost u isto vreme kada zvani~nicima crkve podnose àlbu. Navodi se da uputstva treba bri`qivo odloìti u tajnu arhivu Kurije (Vatikan) kao strogo poverqiva. Tako|e se ne smeju objavqivati niti dodavati uz bilo kakve komentare. Dokument, koji je Rimokatoli~ka crkva u Engleskoj i Velsu potvrdila kao originalan, naziva se Crimine solicitationes, {to se prevodi kao uputstvo za postupawe u slu~ajevima iznu|ivawa. Dokument se fokusira na seksualno zlostavqawe inicirano kao deo odnosa ispovedawa izme|u sve{tenika i ~lana wegove pastve. Ali uputstva tako|e pokrivaju ono {to se naziva najgorim zlo~inom, opisanim kao obsceni ~in izvr{en od strane sve{tenog lica sa mladima oba pola ili sa beslovesnim ìvotiwama (bestijalnost). Biskupi se upu}uju da vode te slu~ajeve na najtajniji na~in (...) obuzdani stalnom }utwom (...) i svako (...) mora da po{tuje najstroù tajnu koja se op{te smatra kao tajna svete slu`be (...) pod (pretwom) kaznom ekskomunikacije. Teksa{ki advokat Danijel [ia otkrio je dokument kao deo svog rada za `rtve zloupotrebe od strane katoli~kih sve{tenika u SAD. On ga je predao vlastima SAD, pozivaju}i ih da pokrenu federalnu istagu o navodnom prikrivawu seksualnog zlostavqawa od strane sve{tenstva. On je rekao: Ova uputstva su poslata svakom biskupu u svetu i svakako su primewivana u Britaniji. Ovo dokazuje da postoji me|unarodna zavera crkve da zata{ka pitawa seksualnog zlostavqawa. To je zaobilazan poku{aj da se sakrije kriminalno pona{awe i predstavqa matricu za prevaru i prikrivawe. Britanski advokat Ri~ard Skorer za decu koju su zloupotrebili katoli~ki sve{tenici u Ujediwenom kraqevstvu, ima isti stav i opisao je ovaj dokument kao eksplozivan, On je rekao: Uvek smo sumwali da katoli~ka crkva sistematski prikriva zlostavqawe i poku{ava da u}utka `rtve. Ovaj dokument to izgleda dokazuje. Pretwa ekskomunikacijom svakome ko progovori pokazuje dokle su najvi{e li~nosti u Vatikanu spremne da idu da bi spre~ile da informacije dopru do javnosti.
942
Skorer je istakao da po{to dokument datira iz 1962. godine on ne posmatra bezobzirno tvrdwu katoli~ke crkve da je pitawe seksualnog zlostavqawa fenomen modernog doba. On tvrdi da }e otkrivawe ovog dokumenta pokrenuti nova pitawa o delima kardinala Kormak Marfi OKonora, poglavara Rimokatoli~ke crkve u Engleskoj i Velsu. Marfi OKonor je optuèn za prikrivawe optu`bi o zlostavqawu dece kada je bio biskup Arandela i Brajtona. Umesto da policiji prijavi optu`be o zlostavqawu protiv Majkla Hila, sve{tenika u wegovoj nadle`nosti, on ga je premestio na drugo mesto gde je kasnije osu|en zbog zlostavqawa devetoro dece. Iako se Marfi OKonor javno izvinio za svoju gre{ku, Skorer tvrdi da tajni dokument Vatikana pokre}e pitawe da li je wegov propust da prijavi Hila posledica toga {to je sledio ovo uputstvo iz Rima. Skorer, koji radi za neke od Hilovih `rtava, je rekao: @elim da znam da li je Marfi-OKonor znao za ovo uputstvo Vatikana i, ako jeste, da li ga je primenio. Ako ne, moè li nam re}i za{to? Portparol katoli~ke crkve je negirao da su tajna nare|ewa Vatikana bila deo bilo kakvog organizovanog prikrivawa i tvrdi da advokati uzimaju dokument van konteksta i izvr}u ga. On je rekao: U ovom dokumentu se radi o disciplinskom postupku unutar Crkve ukoliko bi sve{tenik bio optuèn za kori{}ewe ispovesti za iznu|ivawe seksa. On ne zabrawuje `rtvama da prijave gra|anski zlo~in. Tajnost o kojoj se govori ima za ciq da za{titi optuènog, {to se primewuje i u sudskom postupku danas. On tako|e uzima u obzir i posebnu prirodu tajnosti koju obuhvata ~in ispovedawa. On je tako|e rekao da je 1983. godine katoli~ka crkva u Engleskoj i Velsu uvela sopstveni kodeks koji se bavio seksualnim zlostavqawem koji je zamenio uputstva iz 1962. godine. Upitan da li je Marfi OKonor bio upoznat sa vatikanskim ediktom, on je odgovorio: Nikada mi to nije pomenuo. Advokati ukazuju na pismo koje je maja 2001. godine Vatikan uputio biskupima, u kome se kaè da je uputstvo iz 1962. godine do tada na snazi. Pismo je potpisao kardinal Racinger, najmo}niji ~ovek u Rimu pored pape i koji je na ~elu Kongregacije za Doktrinu o veri slu`be koja je u sredwem veku vodila Inkviziciju. Tomas Dojl, kapelan Vazduhoplovnih snaga SAD u Nema~koj i specijalista za crkveno pravo, prou~avao je dokument. On je rekao za Observer: To je svakako indikacija patolo{ke opsesije tajno{}u u katoli~koj crkvi, ali sam po sebi ne predstavqa dokaz. Ako je, me|utim, ovaj dokument zapravo bio osnova stalne politike prikrivawa zlo~ina sve{tenstva po svaku cenu, onda imamo potpuno drugu stvar. Postoji previ{e potvr|enih autenti~nih izve{taja o `rtvama koje su crkvene vlasti ozbiqno zapla{ile da }ute, da bi potvrdili da to zastra{ivawe predstavqa izuzetak a ne pravilo. Ako je ovaj dokument kori{}en kao opravdawe za ovo zastra{ivawe, onda je mogu}e da imamo ono {to su neki komentatori navodili, naime, ma943
tricu za prikrivawe. Ovo je o~igledno veliko ako koje zahteva konkretan dokaz. (http://observer.co.uk/international/story/o1020400,00.html) (prev. SRS)
XXVI OD INKVIZICIJE DO KONGREGACIJE ZA NAUK VERE

1. Inkvizicijske metode mu~ewa i zastra{ivawa
Nema kraja zlo~inima i nasiqu koje je Rimokatoli~ka crkva po~inila u ime vere. Deo te mra~ne istorije Rimokatoli~ke crkve ~ini i inkvizicija i wene okrutne, divqa~ke, varvarske metode mu~ewa kojima je osnovni ciq bio {irewe straha, ~ime se postizala potpuna kontrola nad vernicima. Baigent i Leigh isti~u da je zapawuju}e efikasna bila metodologija zastra{ivawa i nadzora i da bismo inkviziciju mogli nazvati prete~om Staqinove tajne policije ili nacisti~kog SS-a i Gestapoa. Rimska inkvizicija je utemeqena po~etkom 13. veka i postoji jo{ i danas, samo pod drugim imenom Kongregacija za nauk vere. Inkvizicija je prvo promenila ime 1908. u Kongregacija Svete slu`be, skra}eno Sveta slu`ba, a 1965. u Kongregacija za nauk vere. Inkvizicija jeste promenila ime, ali nije promenila metode na to su {ezdesetih godina po~eli da ukazuju pojedini katoli~ki sve{tenici i prelati i da kritikuju ideologiju koja je ostala ista. Posebno su isticali da Kongregacija postoji iskqu~ivo kako bi podupirala papinstvo i sluìla papinskoj mo}i, a ne duhovnoj slu`bi crkve. Baigent i Leigh nagla{avaju da je Kongregacija za nauk vere najmo}nija vatikanska institucija. Za vreme pape Vojtile na ~elu ove Kongregacije bio je Jozef Racinger, ina~e najbliì papin saradnik, wegova desna ruka. Papa Vojtila i Racinger su se brutalno obra~unavali sa neposlu{nim teolozima. U potpunosti su nadzirali teologiju i nisu dozvoqavali nikakva odstupawa. Autori navode ocenu Hansa Kinga koji je rekao: Kardinal Racinger je prepla{en. Poput velikog inkvizitora Dostojevskog, najvi{e se boji slobode. Ina~e, jedan od Racingerovih nadimaka bio je Bo`ji rotvajler. O delovawu hrvatske inkvizicije nema mnogo podataka. Frawo [awek u predgovoru Baigentove i Leighove kwige navodi neke podatke. Pojava hrvatske inkvizicije podudara se sa pojavom dominikanaca i frawevaca, a u 13. veku bili su poslati krivovjercima u Bosnu i Dalmaciju koji se u wih zovu Slavonskom crkvom, gdje je mnogo du{a propadalo zbog krivovjernih zabluda. Tako|e se zna da su mnogi krivovjerci bili predani ogwu, {to zna~i da su bili spaqeni. U brojnim istorijskim sporovima izme|u Istoka i Zapada, koji }e 1054. kona~no dovesti do velikog raskola, rimska crkva ili pojedine pape u mnogim enciklikama ili izjavama iznosili su ne samo netolerantne kva944
lifikacije, ve} i otvorene negacije svake vrijednosti pravoslavne crkve, wenih apostolskih korijena i autenti~nosti. I{lo se ~ak i dotle da su pravoslavni vjernici tretirani kao jeretici, {izmatici, ili ~ak kao pestiferus virus schismatic (smrad ku`ne {izme). Blaìh atribucija bilo je mnogo vi{e, nemogu}e ih je sve nabrojiti. Jedna od rimskih teologa rado citirana fraza jeste ona koja pravoslavnu vjeru vrednuje kao nikakvu: Graeca fide nulla fede. Ovaj stav rimskih teologa u literaturi se ~esto moè na}i i u drugoj, obrnutoj varijanti: Extra Roma nulla salus (Van Rima nema spasewa). Ova ekstremnost, koja }e poprimati prirodu brutalnih i ne~ovje~nih postupaka prema svim nerimokatolicima, na{la je prakti~nu primjenu, naro~ito u [paniji tokom inkvizicije u XVI, XVII i XVIII vijeku, prema moriskosima i maranosima (Arapima i Jevrejima kojima se nije vjerovalo da su iskreno pre{li na rimokatoli~ku vjeru). Navodimo tek nekoliko slogana koji su vezani za taj period qudskog stradawa. Malo ko danas da nije ~uo izraz autodafe (sve~ani ~in spaqivawa tijela gre{nika, ali ne i wegove du{e). U rimskoj crkvi nema prolivawa krvi, jer ona ne teì ka tome. To je iskazano frazom Ecclesia abhoret Sanguine. Ona jedino uni{tava gre{no tijelo jeretika ili nevjernika, dok wegovu du{u predaje Bogu u vje~ni zagrqaj, za {to tako|e postoji fraza: Abbandonato all Braccio secolore (Prepu{tamo te vje~nom Bo`jem zagrqaju). Uz sve navedeno, o~igledna je i rasna diskriminacija, jer je kao najve}e svetogr|e osu|ivana bra~na veza izme|u [panaca i Jevreja ili Arapa. Isticana je krvna ~isto}a posebnim terminom na {panskom: Limpieza de Sangre. (Leposavi}; cit. delo; str. 495-496) Za ve}inu dana{wih qudi, inkvizicija zna~i samo jedno {pawolska inkvizicija. U potrazi za ustanovom koja odraàva Rimokatoli~ku crkvu u cjelini, i Dostojevski se posluìo {pawolskom inkvizicijom. No, inkvizicija, u obliku u kojemu je postojala u [pawolskoj i Portugalu, bila je jedinstvena organizacija koja je u jednakoj mjeri bila odgovorna crkvi i kruni. To, naravno, ne zna~i da inkvizicija nije postojala i djelovala u drugim zemqama. No, papinska ili rimska inkvizicija kako se isprva neslu`beno, a potom slu`beno nazivala razlikovala se od inkvizicije na Iberskom poluotoku. Za razliku od svojih iberskih suparnica, papinska ili rimska inkvizicija nije bila odgovorna nijednom svjetovnom mo}niku. Djeluju}i diqem Europe, svoju je vjernost polagala samo crkvi. Utemeqena po~etkom 13. stoqe}a, bila je 250 godina starija od {pawolske inkvizicije, a svoju je ibersku suparnicu ~ak i nadìvjela. Ona postoji i djeluje jo{ i danas, iako pod novim, mawe emotivnim i mawe stigmati~nim imenom. Kao Kongregacija za nauk vjere, ona jo{ uvijek ima kqu~nu ulogu u ìvotima milijuna katolika diqem svijeta. (Michael Baigent; Richard Leigh; Inkvizicija; Stari grad; Zagreb; 2002; str. xiv) Tijekom posqedwe tre}ine 19. stoqe}a, crkva je bila primorana odre}i se svakoga oblika svjetovne i politi~ke vlasti. Kako bi nadoknadila taj gubitak, nastojala je konsolidirati svoj duhovni i psiholo{ki utjecaj ka945
ko bi vr{ila jo{ rigorozniji nadzor nad srcima i umovima vjernika. Kao posqedica, papinstvo se sve vi{e centraliziralo, a inkvizicija je postala wegov kqu~an instrument. U tom svojstvu inkvizicija, preimenovana u Kongregaciju za nauk vjere, djeluje danas. No, ona se jo{ uvijek nije uspjela posve nametnuti. Doista, wezin poloàj ugroàvaju obrazovani katolici diqem svijeta, koji su dovoqno hrabri da preispituju utemeqenost wezinih tvrdih stajali{ta. (isto; str. xvi) Inkvizicija je veoma brzo razvila zapawuju}e u~inkovitu metodologiju zastra{ivawa i nadzora, zapravo, toliko u~inkovitu da bismo je mogli nazvati prete~om Staqinove tajne policije, ili nacisti~koga SS-a i Gestapoa. Ponekad bi inkvizitor i wegova pratwa bez upozorewa u{li u neki grad, mjesto, sveu~ili{te ili, kao u romanu Ime ruè, u opatiju. No, wegov je dolazak obi~no bio unaprijed najavqivan na misama, op{irnim oglasima na crkvenim vratima i javnim oglasnim plo~ama. Oni koji su znali ~itati, o tome su izvje{}ivali nepismene. Inkvizitor bi stigao u pratwi pisara, tajnika, savjetnika, pomo}nika, lije~nika i slugu, a nerijetko i s oruànom pratwom. Izreìrav{i tako svoj dolazak, inkvizitor bi pozvao sve stanovnike i lokalne klerike na zajedni~ku misu u kojoj je propovijedao o svome poslanstvu i svrsi svoga posjeta. Tada bi, kao da velikodu{no poziva nazo~ne na obilnu gozbu, pozvao sve koji su èqeli priznati krivwu za herezu neka to u~ine. Osumwi~enima za herezu dodijeqeno je vrijeme milosti obi~no petnaest do trideset dana da se predaju. Ako bi to u~inili u zadanom roku, obi~no bi bili ponovno primqeni u okriqe crkve, uz kaznu koja nije bila teà od pokore. No, bili su obavezni razotkriti imena i pojedinosti o drugim hereticima koje su poznavali. Inkvizicija je prvenstveno bila zainteresirana za koli~inu. Bila je spremna na blagost prema jednom prijestupniku, pa ~ak ako je ovaj bio kriv, uz uvjet da im doti~ni podastre barem tucet imena drugih, pa ~ak i nedu`nih qudi. Kao posqedica, ~itav je narod bio u strahu, koji je omogu}io manipulacije. Svatko je, dobrovoqno ili ne, postao uhodom. âk je i najblaà kazna, pokora, mogla biti te{ka. Najlak{a kazna, koja se izricala onima koji su tijekom vremena milosti istupili i priznali svoje grijehe, bila je takozvana disciplina. Koliko su to dobar ukus i vremenske prilike dopu{tali, novoispovije|eni se heretik morao svake nedjeqe pojavqivati gol u crkvi sa {tapom u ruci. U odre|enom trenutku, sve}enik bi ga po~eo zaneseno bi~evati pred okupqenim vjernicima. Jedan je povjesni~ar taj postupak nazvao prikladnim uvo|ewem u misterije boànske slu`be. Me|utim, to nije bilo sve. Svake prve nedjeqe u mjesecu, pokajnik je morao obi}i sve ku}e u kojima se sastajao s drugim hereticima, i ondje bi ponovno bivao bi~evan. Nadaqe, na blagdanske je dane morao sudjelovati u procesijama i trpjeti dodatno bi~evawe. Takva te{ka tjelesna zlostavqawa pokajnik je morao trpjeti do kraja svoga ìvota, osim ako se inkvizitor koji ga je osudio, ne bi vratio i oslobodio ga muka, {to nije bilo vjerojatno.
946
Drugi oblik pokore, jednako blag i milostiv, bilo je hodo~a{}e. Hodo~asni~ki se put morao prelaziti pje{ice, a katkad je trajao godinama, tijekom kojih je grije{nikova obiteq mogla doslovce umirati od gladi. Postojala su dva oblika hodo~a{}a. Mawe je ukqu~ivalo obilazak devetnaest sveti{ta diqem Francuske, a u svakom od wih pokajnik bi bio bi~evan. Veliko hodo~a{}e zna~ilo je dugo putovawe od Languedoca do Santiago de Compostele, Rima, Kelna i Canterburyja. Tijekom 13. stoqe}a pokajnicima je ponekad dosu|ivano hodo~a{}e u Svetu zemqu, u ulozi kriàra, u trajawu od dvije do osam godina. Preìvjeli su bili du`ni sa sobom donijeti pismo jeruzalemskoga patrijarha, koje je svjedo~ilo o wihovoj slu`bi. Jednom je prilikom u kriàrski rat poslan toliko velik broj heretika da je papa bio prisiqen zabraniti tu praksu, strahuju}i da }e ~itava Sveta zemqa biti zaraèna hereti~kom mi{qu. Ispovije|eni heretik mogao je, tako|er, biti osu|en da ostatak ìvota nosi velik ùti kri` pri{iven na predwu i stra`wu stranu wegove odje}e. Pokajnik bi time bio izvrgnut stalnom ponièwu, ismijavawu i zlostavqawu. Qudi stigmatizirani takvim krièvima bili su izba~eni iz dru{tva, a mlade ène ostajale su bez muèva. Kona~no, pokora je mogla imati oblik nov~ane kazne. Takve su kazne ubrzo postale izvorom skandala, budu}i da su inkvizitori ~esto iznu|ivali goleme svote novca. Mito i korupcija postali su uobi~ajenim sredstvima. Godine 1251, ~ak je jedan papa zabranio izricawe nov~anih kazni. Me|utim, zabrana nije dugo bila na snazi, te je inkvizitorima vra}eno pravo na dosu|ivawe nov~anih pokora prema diskrecijskom na~elu, Smrt nikako nije zna~ila oslobo|ewe od pokore. Ako bi osu|eni umro prije izvr{ewa nametnute mu pokore, wegova bi se smrt protuma~ila kao boànska osuda kao znak da, u Bo`jim o~ima, kazna nije bila dovoqno stroga. U takvim slu~ajevima, kosti umrloga su se iskopavale i javno spaqivale. Wegova imovina bila bi zaplijewena, a kazna bi se prenosila na wegovu obiteq, kao i du`nost otplate wegovih dugova. Takve su bile lak{e kazne, milostivo nametnute onima koji su dobrovoqno priznali svoje grijehe i optuìli druge. Podaci dobiveni od dou{nika precizno su se biqeìli do najsitnije pojedinosti. Prikupqena je golema baza podataka, kojoj se neprestano dodavala nova dokumentacija. Sav taj materijal bio je pomno katalogiziran, te su se osumwi~eni lako mogli na}i pred sudom za djela koja su po~inili, ili navodno po~inili, prije trideset ili ~etrdeset godina. Na primjer, 1316. pokazalo se da je jedna èna prvi put bila uhi}ena zbog hereze 1268. Bila je to vrsta paradigme za postupke kojima se moderne dràve sluè kako bi nadzirale svoje gra|ane. Bio je to prototip kompjutoriziranih arhiva moderne policije, po kojima se maloqetni~ki prekr{aj, poput pu{ewa marihuane, moè nakon mnogo godina iskoristiti za diskreditirawe nekog politi~ara ili druge javne li~nosti. Stigav{i na odre|eno mjesto, inkvizitori bi ondje ustanovili privremeni stoèr i zapo~eli provoditi saslu{awa. Sustav je nudio neodoqive mogu}nosti da se namire ra~uni i neprijateqima prouzro~e neprili947
ke. @ene su se ~esto ohrabrivale da svjedo~e protiv svojih muèva, dok su djeca svjedo~ila protiv roditeqa. Wihove su izjave potkrepqivali dodatni svjedoci. Pojedinac kojeg su optuìle dvije osobe bio je duàn pojaviti se pred inkvizicijskim sudom. Poziv na sud ukqu~ivao je i popis dokaza protiv okrivqenog, no imena wegovih optuìteqa i svjedoka nisu se razotkrivala. Optuèni koji je poku{ao pobje}i, javno se pozivao na sud tri nedjeqe za redom. Ako se ni poslije istjeka toga roka ne bi pojavio, bio je slu`beno izop}en i progla{en otpadnikom. Pod prijetwom izop}ewa, ostalima je bilo zabraweno davati mu hranu ili skloni{te. S druge strane, ako bi se optuèni odazvao pozivima inkvizitora, dokazi protiv wega bili bi slu`beno izneseni. Ako bi se pokazali dostatnima, slijedilo je uhi}ewe. Budu}i da nijedan inkvizitor nije èlio ~initi pogre{ke, primjewivale su se sve metode koje su mogle polu~iti ili iznuditi priznawe. Ispitivawa su ~esto bila dugotrajna i iscrpna. Prema rije~ima jednoga tada{weg du`nosnika, nije bilo razloga za ùrbu (...) jer, muke i bezna|e zato~eni{tva ~esto vode do promjene mi{qewa. Osumwi~enici su ponekad jednostavno dràni u strogoj izolaciji, dok ne bi bili spremni priznati. Katkada su ih vezali lancima, uskra}uju}i im prava na posjete. Nerijetko su ih izgladwivali ili blago upozoravali na posqedice uskra}ivawa priznawa. Naravno, jedna od naj~e{}e primjewivanih metoda bilo je mu~ewe. Po gra|anskom pravu, lije~nici, vojnici, vitezovi i plemi}i bili su izuzeti od mu~ewa. Inkvizicija je nastojala demokratizirati bol i u~initi je dostupnom svakome, bez obzira na dob, spol ili dru{tveni poloàj. Inkvizitorima je isprva bilo zabraweno osobno vr{iti tjelesno mu~ewe; mogli su djelovati samo kao nadzornici, daju}i naputke svjetovnim du`nosnicima i biqeè}i sve {to bi optuènik kazao pod prisilom. Godine 1252. papa Inocent IV izdao je bulu kojom je slu`beno ovlastio inkvizitore da osobno vr{e mu~ewe uz ograni~ewe da takva vrsta prinude ne smije ukqu~ivati rawavawe ili smrt. Inkvizitori su veoma brzo prona{li na~in da izbjegnu tu zabranu. Wihove uporne jadikovke o vlastitoj nemo}i urodile su plodom 1260, kada im je novi papa Aleksandar IV omogu}io me|usobno davawe oprosta za sve nepravilnosti koje bi se zbile tijekom postupka ispitivawa. Tradicionalna crkvena zabrana prolijevawa krvi ostala je na snazi. Tako su se {iqasti i o{tri predmeti izbjegavali, a koristile su se naprave za lomqewe kostiju, prstiju i ostali izumi koji su za posqedicu imali slu~ajno istjecawe krvi. Klije{ta i sli~na sredstva pripadala su sivoj zoni. Otkidawe mesa klije{tima bilo je samo po sebi dovoqno jezivo. Me|utim, ako su klije{ta bila uàrena, vru}i je metal smjesta kauterizirao ranu i zaustavio istjecawe krvi. Jednako razra|ene metode primjewivale su se na trajawe i u~estalost mu~ewa. U po~etku je optuèni mogao biti mu~en samo jedanput ne duè od trideset minuta. Inkvizitori su ubrzo po~eli zaobilaziti tu zabranu, tvrde}i kako je svaka naknadna tridesetominutna tortura tek nastavak prve. Optuèni je mogao biti mu~en za jednu
948
to~ku optu`be, a svaka sqede}a to~ka opravdavala je dodatno mu~ewe. Mnogi su bili mu~eni ~ak dva puta na dan ~itav tjedan i duè, a o tome postoje brojni podaci. U praksi, optuèni je bio mu~en sve dok nije priznao svoj grijeh {to se u golemoj ve}ini slu~ajeva i doga|alo. Kada je izrazio spremnost na priznawe, bio je odveden u posebnu prostoriju za saslu{awe, gdje se wegovo priznawe zapisivalo. Poslije ~itawa priznawa, optuènik je morao odgovoriti je li wegov iskaz istinit. Ako je odgovorio potvrdno, u zapisniku se biqeìlo kako je priznawe dano slobodno i dragovoqno, bez utjecaja sile ili straha. Tome je slijedilo izricawe kazne. Op}enito uzev{i, smrtna je kazna bila krajwa mjera. Inkvizitori su uglavnom èqeli spa{enu du{u sa~uvati u vi{e-mawe netaknutom tijelu koje je, kroz pokoru ili hodo~a{}e, svjedo~ilo o milosti i snazi vjere. Dapa~e, primijetio je jedan povjesni~ar, obra}enik koji je izdao svoje prijateqe bio je korisniji od sprènoga trupla. Inkvizitori su tako|er dobro znali da su neki heretici upravo ùdjeli za mu~eni{tvom, a inkvizitor nipo{to nije smio udovoqavati tim èqama. U takvim slu~ajevima, vrijeme i neprestana bol bili su u~inkovita sredstva za uti{avawe strasti za mu~eni{tvom. Tvrdoglavije su `rtve, stoga, podvrgavane dugotrajnijim i jezivijim mukama. Slu`beno se preporu~alo da ih se drì okovane u tamnici, u strogoj izolaciji, barem {est mjeseci, a nerijetko i vi{e od godine dana. Wihovi su ih supru`nici ili djeca povremeno smjeli posje}ivati, ne bi li ih potaknuli na promjenu mi{qewa. Posjeti su bili dopu{teni i teolozima, ~ija je svrha bila uvjeravawe ili obmawivawe optuènika logi~nim argumentima ili iznudama. Bez obzira na nevoqkost izricawa smrtnih presuda, one su se unato~ tomu izricale. Klerikalno licemjerje u tim je slu~ajevima ponajvi{e dolazilo do izraàja. Inkvizitori nisu smjeli osobno vr{iti mu~ewa, jer je to bilo nekr{}anski. Umjesto toga, bili su obavezni predati optuènoga svjetovnim vlastima, obi~no uz sve~ano izricawe formule: Otpu{tamo te iz na{ega crkvenoga foruma i predajemo u svjetovne ruke. No, umoqavamo svjetovni sud neka svoju kaznu izvr{i tako da izbjegne prolijevawe krvi ili smrt. Prema op}em mi{qewu i shva}awu, bila je to isprazna recitacija, koja je inkvizitoru, kao Pilatu, omogu}avala da opere ruke. Nitko nije dvojio da te rije~i zna~e bilo {to drugo osim loma~e. Kako bi se osigurao maksimalan broj gledateqa, smaknu}a su se, kada je god to bilo mogu}e, odràvala za javnih blagdana. Osu|eni bi se vezao za stup iznad hrpe suhoga grawa, dovoqno visoko da ga vidi okupqeno mno{tvo. U [pawolskoj je poslije bio uveden obi~aj davqewa `rtve prije paqewa loma~e, ~ime se ona milostivo spasavala od agonije u plamenu. Rana inkvizicija nije pokazivala takvu velikodu{nost, iako je gu{ewe dimom katkada prethodilo vatri, te je smrt bila mawe jeziva. Po zavr{etku obreda, slijedio je odvratan postupak uni{tewa napola spaqenoga tijela wegovo komadawe, lomqewe kostiju i bacawe tako raskomadanih dijelova i iznutrica u vatru. Takvo je definitivno uni{tewe smatrano iznimno zna~ajnim u slu~aju utjecajnih heretika, jer je osiguravalo da nikakva relikvija ne do|e u ruke eventualnih tajnih sqedbenika.
949
Inkvizitori su bili iznimno marqivi kwigovo|e. Na primjer, 24. travwa 1323. god. jedan je inkvizitor iz Carcassonnea popisao tro{kove spaqivawa ~etvorice heretika: Velike cjepanice: 55 sola i 6 dinara; Grawe vinove loze: 21 sol i 3 dinara; Slama: 2 sola i 6 dinara; êtiri loma~e: 10 sola i 9 dinara; Uàd za vezawe osu|enih: 4 sola i 7 dinara; Krvnici: svaki 20 sola, ukupno 80 sola. U navedenim brojkama ima neke mra~ne poetske pravde. Naime, vrijednost jednoga krvnika bila je otprilike jednaka vrijednosti osam loma~a, te ne{to nià od grawa vinove loze. Poput ve}ine drugih institucija, humanitarnih i onih mawe humanih, i inkvizicija je izwedrila svoje junake. Jedan od prvih bio je zloglasni Konrad iz Marburga, koji je tjelesno i du{evno zlostavqawe smatrao pre~icom do spasewa. Na po~etku svoje karijere Konrad je bio savjetnik wema~ke kraqevne, poslije kanonizirane Elizabete Turingi{ke. Pod wegovim sadisti~kim reìmom, Elizabeta je umrla u dvadeset ~etvrtoj godini, od posqedica deprivacije koju si je sama nametnula. Me|utim, Konrad je do tada ve} imao episkopalne ovlasti za progon heretika. Godine 1227, papa ga je imenovao za velikoga inkvizitora ~itave Wema~ke s gotovo neograni~enim ovlastima. Novoste~ena mo} brzo mu je udarila u glavu, te se Konrad obru{io na neke od najvi{ih plemi}a u zemqi. Oni su se pokazali mnogo neovisnijima i mo}nijima od francuskih velika{a. Mnogi od wih prisegnuli su na vjernost svetom rimskom caru Fridrihu II, koji je ionako i sam bio izop}en. Kada je Konrad po~eo propovijedati o kriàrskome ratu protiv wema~kih plemi}a, bio je do~ekan u zasjedi u blizini Marburga i ubijen. Godine 1233, jo{ je jedan inkvizitor, Konrad Tors, krenuo u svoj ubila~ki pohod, siju}i strah i smrt gdje god bi se pojavio. Spalit }u stotinu nedu`nih, objavio je, ako se me|u wima nalazi samo jedan krivac. Kada je Konrad iz Marburga bio ubijen, papa je naredio Konradu Torsu neka preuzme wegovu du`nost. Konrada Torsa nije trebalo dugo nagovarati, te je ovaj nastavio misiju s poja~anim àrom. Me|utim, i wemu je gorqivost pomutila razum. Neki tvrdoglav i samovoqan plemi} istjerao je Konrada iz grada kada ga je ovaj optuìo za herezu i pozvao pred inkvizicijski sud. Jedan od najglasovitijih ili najzloglasnijih ranih inkvizitora bio je Bernard Gui. Ro|en oko 1261. u Limousinu, Bernard je 1280. postao dominikanac, a 1307. imenovan je glavnim inkvizitorom Tluza. Godine 1317, papa mu je povjerio zadatak pacifikacije sjeverne Italije, koja je u to doba bila zaraèna ozbiqnom hereti~kom bole{}u. Bernard je ostao aktivnim inkvizitorom do 1324, a umro je 1331. Sa~uvani su zapisnici presuda koje je Bernard donio tijekom razdobqa u kojemu je obna{ao du`nost velikoga inkvizitora Tluza. Izme|u 1308. i 1322. osudio je 636 heretika, {to bi prosje~no iznosilo jedan tjedno. êtrdeset wegovih `rtava bilo je spaqeno na loma~i. Otprilike 300 je istrunulo u tamnicama. Trideset{estoro ih je uspjelo pobje}i.
950
Bernardova ozlogla{enost djelomice proizlazi iz priru~nika Inkvizicijska praksa iz 1324. koji je namijenio svojim kolegama. U tom djelu, od kojeg je sa~uvano nekoliko prijepisa iz 14. stoqe}a, Bernard opisuje sve mogu}e oblike hereze s kojima bi se savjestan inkvizitor mogao susresti hereze ~ije pripadnike naziva suvremenim manihejcima i pseudoapostolima. Naveo je niz argumenata koje bi optuènici mogli iznijeti u obrani, objasnio metodologiju ispitivawa i ponudio nekoliko primjera mogu}ega tijeka saslu{awa. Bernard je smatrao da je u potrazi za istinom tjelesno mu~ewe nu`na metoda kojoj se moraju podvrgnuti ne samo optuènici, nego i svjedoci. Kada je papa, odgovaraju}i na prosvjede javnosti, poku{ao ograni~iti primjenu torture, Bernard se smjesta usprotivio, navode}i da }e time djelotvornost inkvizicije biti znatno umawena. Bernard zakqu~uje svoju kwigu op}im uputama o tome kako bi se inkvizitor morao pona{ati u javnosti. Samohvalu i pretjeranu zanesenost smatrao je osobito nepoèqnima. Pri izvr{ewu tjelesne kazne, inkvizitorovo lice mora odavati samilost, dok on sam mora ostati nepokoleban. Tako se ne}e doimati oholim, te }e izbje}i op}em gwevu i optu`bama za okrutnost. âk su se i inkvizitori brinuli za odnose s javno{}u. I u to je doba dobar dojam bio problem istaknutih pojedinaca. (isto; str. 28-37)
2. Torkvemada najokrutniji {panski inkvizitor

Dana 1. studenoga 1478, papa Siksto IV izdao je bulu kojom je dopustio stvarawe jedinstvene {pawolske inkvizicije. Dva ili tri sve}enika starija od ~etrdeset godina imali su biti imenovani inkvizitorima, dok pravo wihova imenovawa i razrje{ewa nije pripadalo dominikancima ili bilo kojoj drugoj papinskoj instituciji, nego {pawolskim monarsima. Dana 27. rujna 1480, Ferdinand i Izabela imenovali su dva dominikanska inkvizitora, koji su zapo~eli djelovati na jugu, podru~ju koje je jo{ uvijek pripadalo maurskom kraqevstvu Granade. Prvi auto da fe izveden je 6. veqa~e 1481, kada je spaqeno {estero qudi. Po~etkom studenoga iste godine u Seviqi je na loma~i umrlo 288 qudi, dok je sedamdeset devetero bilo osu|eno na doìvotan zatvor. êtiri mjeseca poslije, u veqa~i 1482, papa je dopustio imenovawe jo{ sedmorice dominikanskih inkvizitora. Jedan od wih, prior samostana u Sergoviji, u{ao je u povijest kao utjelovqewe {pawolske inkvizicije i wezin najokrutniji predstavnik. Bio je to Tomas de Torkvemada. Tri godine poslije Torkvemadina imenovawa, inkvizicijski su sudovi ustanovqeni na jo{ ~etiri lokacije, a do 1492. djelovali su u osam najve}ih gradova. [pawolska je inkvizicija do tada ve} bila u punom zamahu. Me|utim, pritu`be su po~ele pristizati ve} nekoliko mjeseci poslije Torkvemadina imenovawa. U travwu 1482, odgovaraju}i na ogor~ena pisma {pawolskih biskupa, papa je izdao bulu u kojoj je izrazio zaprepa{tewe ~iwenicom da su mnogi istinski i vjerni kr{}ani, na temequ svjedo~anstava neprijateqa, suparnika i robova bez ikakva vaqana dokaza ba~eni u svjetovne zatvore, gdje su podvrgavani mu~ewima. Oduzeta su im dobra i imovina,
951
te su predani u svjetovne ruke kako bi bili smaknuti, {to u mnogima izaziva zgraàwe. U istom dokumentu papa zakqu~uje: Inkvizicija nije vo|ena gorqivo{}u vjere i èqom za spasewem du{a, nego ùdwom za bogatstvom. U skladu s tim zakqu~kom, papa je inkviziciji oduzeo sve ovlasti, zahtijevaju}i da se inkvizitori stave pod nadzor mjesnih biskupa. Naravno, takve su mjere bile izravan izazov monarhiji, {to je razgwevilo kraqa Ferdinanda. Pretvaraju}i se kako dvoji da je bulu sastavio papa, poslao je svoj odgovor pontifeksu. Pismo je zavr{avalo otvorenom prijetwom: Stoga, nemojte daqe tjerati tu stvar, nego rje{avawe tih pitawa povjerite nama. Pred kraqevom je arogancijom papa kona~no kapitulirao. Dana 17. listopada 1483, izdao je novu bulu kojom je utemeqio vije}e, Consejo de la Snpremay General Inquisicion, koje je imalo djelovati kao inkvizicijska vrhovna vlast. Utemeqena je la Suprema, nova slu`ba glavnog inkvizitora. Wezin je prvi ~elnik bio Torkvemada. Svi su inkvizicijski sudovi diqem kr{}anske [pawolske tako u~inkovito stavqeni pod sudbenost centralizirane uprave na ~ijem je ~elu stajao Torkvemada. Tijekom petnaest godina, prije svoje smrti 1498, Torkvemada je zadobio mo} i utjecaj koji se mogao usporediti s onim Ferdinanda i Izabele. (isto; str. 62-63) Pod beskompromisnom vladavinom Torkvemade, [pawolska je inkvizicija nastavila djelovati s obnovqenom energijom. Dana 23. veqa~e 1484, trideset je `rtava bilo ìvo spaqeno u Ciudad Ralu. Izme|u 1485. i 1501, 250 je qudi spaqeno u Toledu. U Barceloni je 1491. pogubqeno troje, a 220 ih je u odsutnosti osu|eno na smrt. U Valladolidu su 1492. trideset dvije `rtve bile istodobno ubijene. Popis zvjerstava mogao bi se nastaviti unedogled. Jednom su prigodom uglednici Barcelone uputili pismo kraqu Ferdinandu, u kojemu su izjavili sqede}e: Zgroèni smo vijestima koje smo primili o smaknu}ima koja se, prema kazivawima, zbivaju u Kastiliji. U rujnu 1485. inkvizitor Zaragoze ubijen je dok je molio pred visokim oltarom u katedrali, no wegova je smrt samo pokrenula novi val smaknu}a. Me|utim, inkvizicija nije trgovala samo smr}u. Godine 1499, samo godinu dana poslije Torkvemadine smrti, inkvizitor Kordobe bio je optuèn za iznudu i prijevaru. Wegov je nasqednik nastavio istim putom, vr{e}i uhi}ewa bogatih qudi ~ak i ~lanova pobo`nih kr{}anskih obiteqi kako bi plijenio i prisvajao wihova dobra. Po svojoj metodologiji i tehnikama, {pawolska je inkvizicija slijedila izvornu papinsku inkviziciju iz 13. stoqe}a. Dapa~e, tu je metodologiju i tehniku primijewivala jo{ stroè i cini~nije. Me|u sobom, inkvizitori su bili mawe licemjerni, te su govorili s otvoreno{}u koja je ostavqala malo mjesta pobo`nosti, upravo poput Dostojevskijeva izmi{qena lika. Primjerice, godine 1378. jedan je inkvizitor izjavio pred svojim kolegama sqede}e: Moramo upamtiti da osnovna svrha su|ewa i smaknu}a nije spas optuènikove du{e, nego postizawe javnoga mira i ulijevawe straha. (isto; str; 64-65)
952
Bez obzira na sadisti~ko zadovoqstvo inkvizitora, vaqa naglasiti kako wihov osnovni ciq nije bilo izvla~ewe priznawa od jedne `rtve, nego pribavqawe dokaza pomo}u kojih su mogli stanovni{tvo dràti u strahu i pokornosti. Od optuènoga se nije o~ekivalo samo priznawe vlastitih grijeha, nego i dodatni dokazi, ma koliko labavi, koji su se mogli upotrijebiti protiv drugih. Stoga nije ~udno da su pojedinci u strahu od mu~ewa izricali imena koja su im prva padala na pamet, ili bilo koje ime koje je inkvizitor èlio ~uti. (isto; str; 69)
3. Isusovci u Evropi udarna snaga u oìvqavawu inkvizicije

Kako bi se oduprla protestantizmu, crkva 16. stoqe}a morala je stvoriti organizaciju sli~nu dominikanskom bratstvu, sastavqenu od visokoobrazovanih i obu~enih pojedinaca koji su sa svojim protivnicima mogli raspravqati na jednakoj intelektualnoj i psiholo{koj razini. Ako se protestantizam doista odupirao svim poku{ajima iskorijewivawa, crkva je morala uspostaviti barem kvantitativnu nadmo} koja }e se o~itovati u brojnosti wezine pastve i teritoriju na kojemu je vr{ila duhovnu vlast. Izme|u ostaloga, crkva je morala konsolidirati svoj poloàj u dijelovima svijeta koji su se tek po~eli istraìvati, i preobratiti ~itave poganske kontinente prije nego {to ih pohara protestantizam. Drugim rije~ima, crkva je trebala instituciju ili organizaciju obrazovanih, inteligentnih i visokomotiviranih misionara novih Kristovih vojnika koji }e voditi kriàrske ratove u intelektualnoj sferi, onako kako su to templari i hospitalci ~inili na boji{tima Svete zemqe. Institucija koja se pokazala doraslom toj zada}i bila je Dru`ba Isusova. Dru`bu Isusovu utemeqio je [pawolac Igwacio Lojola (Ignatius Loyola), oko 1491-1556, ~ije su ambicije isprva bile orijentirane ka postizawu vojne slave. (isto; str. 122-123) Godine 1526. Lojola je zapo~eo javno propovijedati, ~ime je izazvao pozornost {pawolske inkvizicije koja ga je uhitila zbog sumwe u herezu i dràla ga u lancima tri tjedna, za koje su vrijeme Duhovne vje`be pomno ispitane i ocijewene. Nakon toga Lojola je bio oslobo|en, a sve optu`be protiv wega bile su odba~ene. Me|utim, sqede}e ~etiri godine nije smio javno raspravqati o teologiji. Kako bi izbjegao tu zabranu, Lojola se 1528. nastanio u Parizu. Ondje je okupio malen krug odanih sqedbenika, izvornih isusovaca. Godine 1534. wegovi su mu u~enici prisegnuli na vjernost u crkvi u Montmartru. Dana 27. rujna, 1540. papa Pavao III slu`beno je ustanovio isusova~ki red pod wihovim izvornim imenom Dru`ba Isusova. Iako nisu nosili oru`je, wihova obu~enost, disciplina i nomenklatura bile su su{tinski vojne. êsto se isticalo, ne bez temeqa, da je Lojola oblikovao isusova~ku hijerarhiju i organizaciju po uzoru na templarski red. U stotinu pedeset godina koje su slijedile, isusovci su postali glavni nositeqi protureformacije i realizatori crkvenih nastojawa za uspostavqawem nove sfere utjecaja i povratom dijela teritorija koje joj je preo953
teo protestantizam. Isusovci su organizirali svoje kampawe u skladu sa strate{kim razmi{qawem. Kako bi uspostavili dosqednost i vjerodostojnost, bili su spremni ukqu~iti se u progon vje{tica. Hugh Trevor Roper zakqu~io je sqede}e: Ako su dominikanci bili evan|elisti sredwovjekovne protureformacije, isusovci su bili evan|elisti protureformacije 16. stoqe}a. Ako su protestantski evan|elisti prenijeli ludilo na reformirana podru~ja, ti katoli~ki evan|elisti prenijeli su ludilo na zemqe koje su osvojili u ime Rima. Neki od najglasovitijih isusova~kih misionara istaknuli su se upravo po vje{ti~jem ludilu. Me|utim, za isusovce su vraybine bile od sekundarnoga zna~aja. Wihovi su glavni interesi po~ivali drugdje. Na primjer, ê{ka i Poqska, koje su se pokazale pogodnim tlom za bujawe protestantizma, ubrzo su vra}ene u okriqe crkve. U samo nekoliko godina mreà isusova~kih misija, poput starih preceptorata templara i hospitalaca, obuhvatila je ~itav poznati svijet. Isusovci su se pro{irili na zapad preko Atlantskoga okeana do Amerike, na istok do indijskoga potkontinenta, Kine, Japana i otoka Tihoga okeana. U Europi su isusovci predstavqali udarnu snagu u reformi, preoblikovawu i ponovnom oìvqavawu inkvizicije. (...) Kao uvod u koncil u Trentu, papa Pavao zapo~eo je korijenitu reformu papinske vlasti i uprave. Stvorene su brojne odvojene slu`be koje su trebale nadzirati specifi~ne poslove crkve. Podvrgnute izravnom papinskom nadzoru, one su ozna~ene kongregacijama ili savjetima. Inkvizicija je tako|er postala kongregacijom (...) Uglavnom na poticaj isusovaca, stara papinska ili rimska inkvizicija bila je preoblikovana po uzoru na svoju {pawolsku suparnicu. Kao {to je {pawolska inkvizicija sluìla kao instrument kraqevske policije, tako je i papinska ili rimska inkvizicija postala instrumentom crkvene policije. Drugim rije~ima, wezin prioritet vi{e nije bila navodna ~isto}a vjere, nego stabilnost i dobrobit papinstva i crkve. Wezin slu`beni naziv glasio je: Sveta rimska kongregacija i univerzalna inkvizicija, ili Sveta slu`ba. Godine 1908, taj je naziv promijewen u Kongregacija Svete slu`be. Mnogi }e se komentatori od tada sluìti skra}enim nazivom Sveta slu`ba. U nastojawu da se ta institucija dodatno pro~isti i sterilizira, inkvizicija je 1965. ponovno preimenovana, ovaj put u Kongregaciju za nauk vjere. Pod tim nazivom djeluje i danas, kao izravan potomak izvorne inkvizicije utemeqene 1234. i rekonstruirane 1542. godine (isto, str. 122-126)
4. Obave{tajna mreà monsiwora Beniwija

Utjecaj koji je imao kardinal Merry del Val, prefekt Svete slu`be, ili veliki inkvizitor, nastavio se u dvadesetome stoqe}u. Kada je umro 1930, jedanaest kardinala koji su sa~iwavali Glavno vije}e Svete slu`be bili su wegovi {ti}enici. Jedan od wih, kardinal Eugenio Pacelli, 1939. je postao papa Pio XII. Kardinal Donato Sbarretti postao je novi prefekt; a slu`bu je
954
obna{ao tijekom tridesetih i ~etrdesetih godina. Savjetnici Svete slu`be u doba Merryja del Vala bile su dvije osobe koje su naslijedile Sbarrettija od po~etka ~etrdesetih godina do 1982. Jedan od savjetnika u doba Sbarettija bio je Giovanni Battista Montini, koji je 1963. postao papa Pavao VI. Na taj se na~in utjecaj Merry del Vala rasprostirao Svetom slu`bom i papinstvom najve}im dijelom 20. st. Uskoro }emo vidjeti da taj utjecaj djelomice postoji i danas. Ne iznena|uje da su kardinal i wegovi sqedbenici nastojali, i to veoma uspje{no, pro{iriti svoj utjecaj na politiku. U tome je najzasluèniji bio jedan od Del Valovih najodanijih {ti}enika, monsiwor Umberto Benigni (1862.-1934), kojega je jedan suvremenik opisao kao osobu neobi~na karaktera i bez imalo moralnih dvojbi. Ro|en u Peru|i, Benigni se zaredio 1884. i postao u~iteq povijesti crkve u lokalnome sjemeni{tu. Nakon toga se posvetio novinarstvu osnovav{i popularan katoli~ki ~asopis. Godine 1901. preselio se u Rim, gdje je nastavio s u~iteqskim radom, {to je ubrzo napustio kako bi radio u Kuriji kao tajnik Kongregacije za promicawe vjere. Nakon toga je, 1906. pristupio novinarskoj slu`bi vatikanskoga dràvnoga tajnika del Vala. Sqede}ih nekoliko godina Benigni je radio pod pokroviteqstvom budu}ega velikoga inkvizitora. Kona~no je, 1911. uz Del Valov blagoslov napustio slu`bu i potpuno se posvetio upravqawu tajnim dru{tvom Sodalitiumpianum (Pobo`no dru{tvo), koje je osnovao dvije godine prije toga. Prvotni ciq toga dru{tva bilo je provoditi i nametati protumodernisti~ke mjere pape Pija X. Godine 1907, Pije je zapovjedio biskupima da budno nadziru podu~avawa u sjemeni{tima i pismena djela sve}enika, te da u svakoj biskupiji ustanove nadzorne odbore. U skladu s tim nalogom Benigni je osnovao tajno dru{tvo kao me|unarodnu mreù dou{nika koji su trebali {pijunirati, skupqati i uspore|ivati podatke o sumwivim simpatizerima modernizma, koje su zatim javno razotkrivali i osu|ivali. Djeluju}i kao svojevrsna samozvana inkvizicija, dru{tvo Sodalitium pianum koristilo se {iframa, pseudonimima i svim drugim sredstvima obavje{tajnih agencija. Mnoge su wegove djelatnosti i tajne veze, skrivene iza vjerskih i politi~kih institucija, do danas ostale nepoznate. Svi dokumenti koji su pripadali dru{tvu Sodalitium pianurn ~uvaju se pod kqu~em me|u vatikanskim arhivima i nikada nisu bili objavqeni. Osim {to je stvorio tu tajnu mreù, Benigni je objavqivao i mjese~nik Corrispondenza di Roma, ~iji je naziv ubrzo promijewen u francusku ina~icu Correspondance de Rome kako bi se istaknula wegova orijentacija prema osnovnome dijelu ~itala~ke publike. Poput dru{tva Sodalitium pianum, te su novine bile usmjerene na razotkrivawe modernizma i wegovih simpatizera, potkazivawe u~iteqa, znanstvenika i sve}enika koji su navodno skrenuli s puta doktrinarne ortodoksije. Oba su Benignijeva pothvata dobila veliku potporu pape Pija X i kardinala Del Vala. Me|utim, nakon papine smrti ta je potpora slabqela. Godine 1913, prestao je izlaziti ~asopis Correspondance. Ubrzo nakon po~etka Prvoga svjetskoga rata 1914, wema~ke snage u Belgiji zaplijenile su arhiv s dokumentima koji su pripa955
dali dru{tvu Sodalitium pianum. Me|u wima su se nalazili kompromitiraju}i dokazi, te je Vatikan bio prisiqen sprije~iti daqwe Benignijeve aktivnosti. Kona~no, 1921, papa Benedikt XV ukinuo je dru{tvo Sodalitium pianum. Me|utim, Benignija je {titio mo}an Merry del Val pod ~ijim je okriqem nastavio poduzimati druge sporne djelatnosti. Crkva je stoqe}ima teìla stvoriti upori{te u Rusiji i na taj je na~in postupno istisnuti ili svome nadzoru podvrgnuti Rusku pravoslavnu crkvu. Ako bi joj to uspjelo, Gr~ka pravoslavna crkva bila bi marginalizirana, a Rim bi se na{ao na strate{kome poloàju s kojega bi mogao rije{iti problem raskola s Bizantom, koji je prije vi{e od tisu}lije}a podijelio kr{}anski svijet. Upravo je zato papa Pije X stvorio ina~icu ruskoga obreda iz 1907. i imenovao jedinstvenoga nadbiskupa u Lavovu u dana{woj Poqskoj. Ubrzo nakon toga, Benigni se po~eo mije{ati u poslove Rusije. Do 1910. uspostavio je veoma bliske odnose sa sveslavenskim odnosno, krajwe desni~arski nastrojenim ruskim diplomatima i politi~arima. Me|utim, sve wegove namjere i planovi zaustavqeni su izbijawem Prvoga svjetskoga rata, odnosno Revolucijom i krvavim civilnim sukobima koji su slijedili. Pobjedom boq{evika Benigniju je postalo jasno da je Rusija, barem za wega, zauvijek izgubqena. (isto; str. 207-210) Izme|u Vatikana i Benita Musolinija, koji je 1922. postao talijanskim premijerom, potpisan je, 11. veqa~e 1929, Lateranski sporazum. Prema wemu Vatikanski Grad je postao neovisna i samostalna dràva, zatvorena enklava odvojena od talijanskoga tla. Crkvi je dana od{teta zbog izgubqenih starih papinskih dràva, a katoli~anstvo je progla{eno slu`benom religijom u Italiji. Papinstvo se za uzvrat obvezalo priznati Italiju kao kraqevinu, a Rim kao wezino sredi{te. Prvi put nakon 1870. papa se odvaìo stupiti na tlo Vje~noga Grada. Monsiwor Benigni bio je zadovoqan. Poslije }e blisko sura|ivati s organizacijom OVRA, talijanskim Gestapom. Moèmo samo zamisliti s kolikim bi odu{evqewem Benigni, da je bio ìv, prigrlio Frankov falangisti~ki pokret u [pawolskoj. (isto; str. 211-212)
5. Rimokatoli~ka crkva zabrawuje kwige

Izop}ewe je bilo jedno od sredstava kojima je crkva putem Svete slu`be provodila nadzor nad svojom zajednicom vjernika. Drugo sredstvo je bio popis zabrawenih kwiga, kojim se katolicima na djelotvoran na~in zabrawivao pristup djelima koje je Rim smatrao {tetnima me|u wima su bile i povijesne studije o slobodnome zidarstvu i samoj inkviziciji. Kako smo prethodno spomenuli, navedeni je popis prvi put uveden 1559, a ostao je na snazi sqede}ih 400 godina. [ezdesetih godina 20. stoqe}a katoli~kim studentima i profesorima na sveu~ili{tima nije bilo zabraweno ~itati samo klasi~ne pisce poput Voltera i Stendala, nego i zna~ajna djela, primjerice onih Sartra, Simon de Bovoar i Andrea Gidea koja su se nalazila na popisu gotovo svih sveu~ili{ta toga doba.
956
Do toga je razdobqa, me|utim, popis zabrawenih kwiga postao neodrìv. Djela koja su svjetovne vlasti prvotno zabrawivale Ulysses (Odisej), Qubavnik lejdi êterli, Lolita ve} su bila na policama gotovo svih gradskih kwi`nica i sveu~ili{ta. Sama kwièvnost postala je veoma otvorena, a nedoli~ne rije~i, seksualna grafika i bogohulni odlomci koji se nekoliko godina prije toga nisu smjeli tiskati sada su postali gotovo obvezatni. U kwizi The Last Temptation (Posqedwe isku{ewe, op. prev) Nikos Kazantzakis je Isusa prikazao ne samo kao krivovjernika, nego ga je, iako samo u snovima, doveo u seksualnu vezu s Marijom Magdalenom. Unato~ prihva}awu me|usobno toliko razli~itih pisaca poput Tomasa Mana i Alberta Schweitzera, Kazantzakisov je roman odmah stavqen na popis crkve. No, ~ak ni najgorqiviji inkvizitori nisu mogli nadzirati sve ve}i broj drugih, ~esto vrhunskih kwièvnih djela. Papa Pavao VI je 1966. slu`beno ukinuo popis zabrawenih kwiga. Ukidawe popisa zabrawenih kwiga zacijelo je bila tek puka formalnost. Nekoliko godina prije toga wegovu je sudbinu odredio tijek suvremene svjetovne kulture. Unato~ crkvenim zabranama pismeni su katolici ve} bili privu~eni teolo{ki neprihvatqivom gradivu. (isto; str. 215-217) O zabrawivawu kwiga pi{e i Silvije Toma{evi}. Katoli~ka crkva nije samo pre{u}ivala neke doga|aje koji joj nisu odgovarali, ve} je zabrawivala kwige, pa ~ak ih i palila. Tek je 6. prosinca 1966. kardinal Alfredo Ottaviani, pro~elnik SantUffizija najavio da popis (index) zabrawenih kwiga vi{e ne}e biti objavqivan. Zakqu~ena je tako duga povijest crkvene cenzure, koju je otvorio 1559. Pavao IV (1555-1559) objavom zabrawenih kwiga, Index librorum prohibitorum na zaprepa{tewe izdava~a, ~itateqa, sudaca i sve}enika. Istina, i ranije je crkva odre|ivala {to je i {to nije za ~itawe, pa je prvu takvu cenzuru na~inio Gelazij (492496), ali pravi Index objavqen je u 16. stoqe}u. Koliko je kwiga zabraweno u tih ~etiri stoqe}a i koje su kwige u 20. stoqe}u, na primjer, bile zabrawivane. Prikupiti taj popis bilo je gotovo nemogu}e, {to dovoqno pokazuje koliko je potrebno rada u arhivu za dolazak do nekog podatka, barem pribli`no to~nog. U taj gotovo Sizifov posao upustio se Jesus M. De Bujanda, profesor na kanadskom sveu~ili{tu Sherbrooke uz pomo} suradnika i posao je zavr{io tek 1996. objavom desetog i posqedweg sveska cjelovite edicije popisa svih kwiga koje je crkva zabranila tijekom ~etiri stoqe}a. To je vrijeme triju inkvizicija, odnosno osim papinske djelovale su i {pawolska i portugalska. De Bujanda je ne samo popisivao koja su djela bila zabrawena, ve} je tragao za wima po svijetu, kako bi se pokazalo kako ni mo}na inkvizicija nije mogla uni{titi sve kwige zabrawenih autora. Najve}i dio kwiga je prona|en, dakle, nisu sve zavr{ile na loma~i inkvizicije. ûdan je bio metar po kojem su inkvizitori odre|ivali podobnost neke kwige. Zabrawivane su i neke kwige sve}enika, na primjer meditacije opata Giovannija Cevasca iz \enove iz 1707. Zabrawivani su, na primjer Stendal ili Balzak, a ne Hegel ili Marks. Nisu zabrawena ni djela Hitle957
ra, Musolinija, Lewina i Staqina, ali su na primjer, zabrawena sva djela Alberta Moravije temeqem dekreta SantUffizija, od 2. travwa 1952, ili neke kwige Simon de Bovoar nalogom od 27. lipwa 1956. Zabrawena je kwiga @ivot Isusa Jeana Steinmanna nalogom od 26. lipwa 1961. Zabrane koje su izricane u posqedwem stoqe}u nisu zna~ile mnogo za same kwige i pisce. Dapa~e, mo`da je bilo draè kupiti kwigu koju brani crkva negoli neku drugu. Index je postao nekom vrstom besplatne propagande. No, kada je crkva imala i svjetovnu vlast, kada je usmjeravala cjelokupan ìvot u Europi, onda je moglo potpuno nestati neko djelo. Upravo je taj dio zanimqiv za prou~avawe. [to je navodilo nekog papu na zabrawivawe kwiga, {to ih je u nekom djelu smetalo. Tijekom ~etiri stoqe}a zabraweno je vi{e od 5200 naslova, od kojih ve}ina u prvim stoqe}ima Indexa. îni se da su ipak nacisti~ki i sovjetski reìmi uni{tili mnogo vi{e naslova. Istodobno se treba postaviti i pitawe koliko je djela cenzurirano prije odlaska u tiskaru, ili koliko je djela autocenzurirano iz straha da ne}e biti tiskana. (Silvije Toma{evi}; Pape kroz povijest; Rijeka; Adami}; 2003; str. 60-62)
6. Inkvizicija mewa ime ali ne mewa metode

U studenome 1963, tijekom jedne od rasprava Drugoga vatikanskoga koncila, kardinal Frings iz Kelna drznuo se kritizirati Svetu slu`bu. Tvrdio je da wezine metode nisu u skladu sa suvremenim svijetom i izazivaju sveop}u sablazan. Nikome se ne moè suditi i nitko ne moè biti osu|en bez prethodnoga saslu{aqa, bez mogu}nosti da sazna zbog ~ega je optuèn. Kardinal Alfredo Ottaviani, koji je u to doba predsjedao Svetom slu`bom, nastojao je odràti reìm koji je uspostavio wegov prete~a i u~iteq, zloslutni Merry del Val. Svaki napad na Svetu slu`bu, odgovorio je Ottaviani izravan je napad na papu. U doba televizije i masovnih medija, me|utim, ~ak ni Sveta slu`ba nije mogla ostati ravnodu{na prema svome ugledu u javnosti i odnosima s javno{}u. Pod pokroviteqstvom pape Pavla VI, ustanova je 1965. svojim imenom stoqe}ima izazivala strah i odbojnost. Pod vodstvom novoga prefekta, jugoslavenskoga kardinala Frawe [epera, promijenila je ime koje nije bilo toliko prijete}e koliko jezgrovito postav{i Kongregacija za nauk vjere. Biv{a je inkvizicija od tada nastavila djelovati pod novim nezgrapnim imenom, kao da je tim duhu milosnijim nazivom mogla prikriti svoju krvavu pro{lost. Me|utim, 1997. dr. Paul Collins, sve}enik koji je diplomirao na Harvardu, napisao je sqede}e: Sveta slu`ba je mo`da promijenila ime, ali wezina temeqna ideologija nije nestala. Sigurno je da nije promijenila svoje metode. Jo{ uvijek prihva}a anonimne optu`be, rijetko se izravno suo~ava s optuènikom, inzistira na povla~ewima i name}e {utwu, te nastavqa zapo{qavati tre}erazredne teologe kao svoje procjeniteqe. Tome tijelu nema mjesta u suvremenoj crkvi. Ono je potpuno nepromijewivo i zbog toga bi ga trebalo ukinuti. Dr Kolins nadaqe primje}uje da pogre{ke Kongregacije za nauk vjere predstavqaju pogre{ke ~itave Rimske kurije koja postoji iskqu~ivo ka958
ko bi podupirala papinstvo i sluìla papinskoj mo}i, a ne duhovnoj slu`bi crkve (...) Kongregaciju je najprije potvrdio papa Pavao VI, koji je izjavio da }e razmatrati pitawa od najve}ega zna~ewa, koja su postavqena na Drugome vatikanskome koncilu. Sada to vi{e nije bila mnogobrojna ustanova. Vi{e nije mogla slati vojsku nasrtqivih inkvizitora u razli~ite dijelove svijeta. Pretpostavqa se da u woj danono}no radi otprilike trideset osoba. Iako je slu`bena zada}a Kongregacije o~uvati ~isto}u vjere, wezina je prava svrha za{tititi papinsku mo} i sprije~iti otpadni{tvo. Wezini su djelatnici postali vje{ti u umjetnosti soprassedere, kako to naziva wihov prefekt {to je talijanska rije~ za odga|awe odluka a tom se vje{tinom koristi kako bi odre|ena situacija dovoqno sazrela. Drugim rije~ima, Kongregacija }e djelovati na svoj na~in kada je uvjerena da }e to pro}i neka`weno na primjer, u{utkavati, istraìvati, potiskivati pa ~ak i ekskomunicirati teologe otpadnike. Kada ne}e mo}i djelovati neka`weno na primjer, kada postoji opasnost od protunapada vjernika Kongregacija }e na neko vrijeme odga|ati i promjenu i postupak dono{ewa odluka. Za to }e se vrijeme naoruàti mr`wom, prijezirom i osvetoqubivo{}u èqno o~ekuju}i trenutak kada }e mo}i ostvariti svoje namjere. Sredinom devedesetih godina me|u vatikanskim slu`benicima pro{irila se sqede}a dosjetka: u prostorijama Kongregacije za nauk vjere prona|eno je novoro|en~e, a sabla`qeni je prefekt pomislio da je za to bio odgovoran jedan od wegovih sve}enika. Me|utim, monsiwor ga je pozvao na stranu kako bi ga umirio: Sigurno za to nije kriv nitko od nas. U ovoj slu`bi ni{ta nije gotovo za devet mjeseci. Uskoro im se pridruìo drugi slu`benik koji je dodao: Dijete je divna stvar, ono je plod qubavi. Zato sigurno ne pripada nekome od nas. (Baigent i Leigh; cit. delo; str. 230-232)
7. Kongregacija za nauk vere najmo}nija vatikanska institucija

Kongregacija za nauk vjere najzna~ajnija je od svih takozvanih kongregacija, odjela i same Kurije. Ona dominira Kurijom. Uvijek se nalazi na prvome mjestu. Zato je to najmo}nija vatikanska institucija. Wezin je slu`beni predsjednik papa. êlnik Kongregacije, suvremena inkarnacija velikoga inkvizitora, jest prefekt. Catholic Encyclopaedia (Katoli~ka enciklopedija, op. prev) biqeì da je osnovni zadatak (Kongregacije) oduvijek bio pomagati papi u wegovoj zada}i ~uvawa integriteta crkvene doktrine o vjeri i moralu. Istodobno neovisniji komentator tvrdi da od Prvoga vatikanskoga koncila 1870, a mo`da i prije toga, papinstvo odlu~no nastoji nadzirati teologiju; a Kongregacija je wegovo osnovno sredstvo u postizawu toga ciqa. Kongregacija je smje{tena u nekada{woj Pala~i inkvizicije, Casa Santa, velikome zdawu s impresivnim ulaznim vratima, u ulici Via del SantUfficio, nedaleko od Trga sv. Petra. Prvotne tamnice pretvorene su u urede i arhive. U tome sjedi{tu Kongregacija vodi svoje poslove (...) Kon959
gregacijskim sudom uvijek predsjedaju dominikanci, a najmawe dvojica pomo}nih sudaca tako|er su dominikanci. Na taj se na~in weguje tradicionalna povezanost s prvotnom inkvizicijom trinaestoga stoqe}a. Godine 1967, kada je Kongregacija za nauk vjere prihvatila dana{wi naziv, stvorena je jo{ jedna ustanova koja s wome blisko sura|uje Me|unarodna teolo{ka komisija. Ta komisija imala je savjetodavnu ulogu. Godine 1976, hitno je predloìla Kongregaciji da prihvati metode koje }e biti mawe inkvizitorske a vi{e pomirqive. U dosada{wemu radu Kongregacija je u ve}ini slu~ajeva zanemarivala taj savjet. Jedan je komentator ovako opisao wezine nedavne aktivnosti: Osim {to razmatra imenovawa i promocije na crkvenim fakultetima, Kongregacija za nauk vjere pregledava i pisana djela teologa na koje su joj pozornost usmjerili biskupi, nunciji i ostali teolozi. Ve}u pozornost privla~e teolozi koji su postali popularni u javnim medijima i ~ije kwige ~ita rasprostrawena publika. Vatikan se usredoto~ava i na teologe koji se bave odre|enim temama: seksualnom etikom, kontrolom ra|awa, poba~ajem, sve}eni~kim celibatom, razvodima i ponovnim vjen~awima, papinskom vla{}u, episkopalnom vla{}u, uskrsnu}em i boànskom prirodom Isusa. Liberalni teolozi u Ju`noj Americi i Africi privukli su pozornost zbog svojih pisawa o crkvenoj vlasti i klasnome sukobu. Azijski teolozi koji pi{u o povezanosti kr{}anstva i azijskih religija tako|er su podvrgnuti istrazi. Vatikan je zabrinut i za feministi~ke teologe, koji pi{u o seksualnosti, patrijarhalnoj crkvi i ènama kao sve}enicama. Kongregacija za nauk vjere istraùje svakoga teologa, u~iteqa ili eklezijasta ~ije se izjave, pisane ili usmene, na neki na~in suprotstavqaju slu`benoj ortodoksiji. Dobro je prihva}eno ako takve prijestupnike potkaù drugi teolozi, u~iteqi ili klerici. U trenutku kada Kongregacija zapo~ne istragu, otvara se dosje sa svim nu`nim materijalom izjavama pojedinaca danima nakon ispitivawa, novinskim isje~cima, izvje{}ima iz drugih medija, pismima s pritu`bama kolega ili ùpqana. Na temequ postupaka uvedenih 1971, sve osobqe i visoki slu`benici Kongregacije sastaju se subotom kako bi raspravqali o spornome slu~aju. Odlu~e li da se doista radi o povredi vjere, poduzet }e sve potrebno uvijek u strogoj tajnosti. Kongregacija se najprije obra}a osobi koja je neposredno nadle`na optuèniku, primjerice lokalnom biskupu, koji ga nagovara da opozove ili promijeni svoje mi{qeqe. Ako Kongregacija smatra da su pogre{na ili opasna stajali{ta promicana pismenim putem, tada se moè izravno obratiti wihovu autoru. Prvi znak da je optuèni pod istragom bit }e upozorewe wegova poglavara ili same Kongregacije. U tome slu~aju dopu{ten mu je rok od mjesec dana u kojemu mora odgovoriti na optu`be. Isto tako, moè biti pozvan u Rim kako bi ondje osobno objasnio svoja djela. Nedugo nakon izbora Ivana Pavla II kao pape 1978, Kongregacija je provodila istragu nad francuskim dominikancem Jacquesom Pohicrom, kojemu je zabranila podu~avati. Sqede}e godine dozvola za podu~avawe teologije oduzeta je i Hansu Kngu, jednome od najutjecajnijih suvremenih katoli~kih teologa. Ubrzo nakon toga, Kng je smijewen sa svoga poloàja na
960
Sveu~ili{tu u Tlibingenu. Kad mu je ponu|eno da podu~ava teologiju na drugome mjestu za koje nije bila potrebna dozvola Rima, Kng je prokomentirao: Osudio me papa koji je odbacio moju teologiju a da nikada nije pro~itao nijednu moju kwigu i koji je uvijek odbijao sastati se sa mnom. Istina je da Rim ne ~eka dijalog nego pokornost. Prema novome Kanonskome zakonu iz 1983, svi u~iteqi teologije u ustanovama vi{ega u~ewa obvezatni su posjedovati punomo} ili odobrewe ovla{tenoga crkvenoga autoriteta {to zna~i barem lokalnoga biskupa. Drugim rije~ima, kako je ustvrdio jedan komenator: Teolozi moraju sluìti, a ne sumwati. Ubrzo nakon toga, vi{e od 500 wema~kih teologa potpisalo je prosvjedno pismo poznato pod nazivom Kelnska deklaracija. U woj su istaknuli svoju zabrinutost sve ve}im brojem kvalificiranih pojedinaca kojima je oduzeta dozvola za podu~avawe. Prema Kelnskoj deklaraciji: Zloupotrebqava se mo} uskra}ivawa slu`bene dozvole za podu~avawe; ona je postala sredstvo da se discipliniraju teolozi. Kongregacija za nauk vjere ostala je ravnodu{na prema takvim prigovorima. U rujnu 1984. brazilski frawevac, otac Leonardo Boff pozvan je u Rim gdje je, nakon {to se pojavio pred Kongregacijom, osu|en na godinu dana {utwe. U studenome iste godine, istaknuti nizozemski dominikanski pisac, otac Edward Schillebeeckx primio je sli~an poziv, tre}i poziv od 1979, u kojemu mu je zapovje|eno da objasni svoja stajali{ta pred Kongregacijom. U oùjku 1986. opozvana je dozvola za podu~avawe ocu Charlesu Curranu, teologu pri Katoli~kome sveu~ili{tu u Va{ingtonu, koji je godinu dana poslije smijewen s poloàja. Iste godine, 1987, nadbiskup Hunthausen iz Sijetla, istaknuti pobornik duha Drugoga vatikanskoga koncila, podvrgnut je neugodnoj istrazi. Indijanski isusovac Luis Bermejo osu|en je 1988. Ameri~ki isusovac otac Terence Sweeney dobio je zapovijed da prestane istraìvati crkvena stajali{ta o braku sve}enika te neka spali sve svoje dokumente. Pobuniv{i se protiv toga poku{aja ponovnoga paqewa tradicionalnih inkvizicijskih loma~a, otac Sweeney je odstupio iz jezuitskoga reda. Wegovu ogor~enost takvim postupawem dijelio je i wema~ki moralni teolog, otac Bernard Hring. Saslu{avala ga je Kongregacija, i to je smatrao mnogo ve}im napadom nego kada je bio natjeran da se ~etiri puta pojavi pred nacisti~kim sudom. Kongregacija je 1989, slu`beno zahtijevala da novoimenovani sjemeni{tarci i ~lanovi katoli~kih sveu~ili{ta rektori, ravnateqi, profesori teologije i filozofije ispovijedaju vjeru, ali tako|er da priseù na odanost. Sli~nu prisegu morali su poloìti i novi ùpnici. Standardno ispovijedawe vjere izmijeweno je dodatnom re~enicom: Tako|er }u ~vrsto pristajati uz nauk crkve koji se odnosi na doktrinu o vjeri i moralu. O uvo|ewu tih mjera Kongregacija je odlu~ila sama. Prije toga se nije savjetovala s teolo{kom zajednicom ili sa sudionicima episkopalnih konferencija. âk su i druge slu`be u sklopu Kurije bile iznena|ene tom odlukom. U katoli~kome akademskome svijetu zavladao je dubok i mra~an nemir.
961
U svibwu 1990, Kongregacija je izradila prvi nacrt prijedloga novoga Univerzalnoga katekizma katoli~ke crkve. U wemu je, na 354 stranice ponovno potvr|ena papinska nepogre{ivost, a mogu}nost obnove prijateqskih odnosa s drugim vjerama i sqedbama uvedena Drugim vatikanskim koncilom bezuvjetno je odba~ena. Tekst Kongregacije, izme|u ostaloga, glasio je ovako: Zadatak preno{ewa izvornoga tuma~ewa Bo`je rije~i, u pisanome obliku ili predajom, povjeren je iskqu~ivo u~iteqskoj slu`bi crkve. Prijedlog Katekizma, uz zahtjev za komentarima, odaslan je svim rimokatoli~kim biskupima na svijetu, a ukupno je bio 2421 biskup. Me|utim, nije se moglo izbje}i da, javni mediji do|u u posjed dijela teksta, koji je uskoro objavqen u novinama. Diqem svijeta, katolici i nekatolici bili su iznena|eni i zapaweni sirovom ograni~eno{}u, psiholo{kom prostodu{no{}u i mahnitom reakcionarno{}u kojom je odisao sadràj navedenoga dokumenta. Okrutno je iznevjerena nada u naprednu crkvu koja bi se temeqila na reformama Drugoga vatikanskoga koncila. Kongregacija za nauk vjere pokazala se odlu~nom u namjeri da uni{ti spomenute reforme, odre|uju}i tijek povijesti koja se ubrzano kretala unatrag, jo{ vi{e odvajaju}i crkvu od suvremenoga svijeta koji se oko we ra|ao. Ubrzo nakon {to je nacrt teksta novoga katekizma odaslan biskupima, kardinal Racinger, prefekt Kongregacije poduzeo je mjere za obranu od mogu}ih disidenata. To je u~inio napisav{i dokument od dvadeset sedam stranica pod imenom Crkveni poziv teologa, koji je slu`beno objavila Kongregacija za nauk vjere. Tim dokumentom Racinger nije osudio samo pojedince otpadnike, nego tako|er oporbu javnosti koja se tako|er ima smatrati otpadni~kom. Kardinal je svakome odlu~no zanijekao pravo na otpadni{tvo. Umjesto toga, u tekstu je jasno istaknuo da katoli~ki teolozi nemaju pravo razilaziti se sa slu`benim u~ewima crkve te da teolog mora provoditi vjeru, a ne biti wezin analiti~ar. Osim toga, samo otpadni{tvo ima se smatrati grijehom: Podle}i isku{ewu otpadni{tva (povla~i za sobom) nevjeru Duhu Svetome. Crkva nije isticala la`nu demokraciju: Postupci podobni za upravqaqe gra|anskim dru{tvom ili na~in djelovawa demokracije ne mogu se na jednostavan na~in primijeniti na crkvu. Na wu se ne moè primijeniti ni bilo kakva osobna veza s onim {to je sveto. Pozivawe pojedinca na obvezu da slijedi vlastitu savjest ne opravdava otpadni{tvo. Tekst dokumenta zavr{ava sqede}im upozorewem: Sloboda vjere ne moè opravdati pravo na otpadni{tvo. Ta sloboda ne podrazumijeva slobodu s obzirom na istinu, ali zna~i slobodu odlu~ivawa pojedinca da u skladu sa svojom moralnom obvezom prihvati istinu. Drugim rije~ima, ako se ovaj izlet u kazuistiku moè odgonetnuti, pojedinac je slobodan djelovati samo u skladu s u~ewima crkve. Djelovati na druga~iji na~in ne zna~i slobodu nego pogre{ku. Sloboda se sastoji iskqu~ivo od prihva}awa istine, a istina je iskqu~iv monopol papinstva, koji je tuma~i kako èli. Na primjer, 1992. ameri~ki dominikanac, otac Matthev Fox smijewen je sa svoje du`nosti u îkagu nakon {to je u Kaliforniji osnovao ustanovu
962
posve}enu kreativnim i duhovnim u~ewima me|u ~ijim je ~lanovima bila i izvjesna samoprozvana vje{tica. Godine 1993. Kongregacija je obvezala tri wema~ka biskupa da povuku svoje tvrdwe da katolici, koji su se razveli bez odobrewa crkve, mogu ponovno primiti pri~est. Biskup Jacques Gaillot iz Evreuxa smijewen je 1995. s poloàja nakon {to je pruìo potporu sve}eniku koji se oènio, promicao uporabu prezervativa kao obrane od AIDS-a, te razmatrao mogu}nost blagoslova homoseksualnih brakova. Kada je odbio dati ostavku, Vatikan ga je silom izbacio. Vi{e od 20.000 qudi prisustvovalo je wegovoj opro{tajnoj misi. Iste godine, brazilska je redovnica Ivone Gebara protjerana u augustinski samostan u Belgiji, gdje je provela dvije godine u takozvanome u~ewu kako bi wezine teolo{ke neto~nosti bile ispravqene. Tijekom toga razdobqa bilo joj je zabraweno da pi{e i da razgovara u javnosti. Iste godine, 1995, ameri~ka redovnica Carmel McEnroy otpu{tena je s Teolo{koga instituta u Indijani jer je potpisala izjavu kojom podupire stajali{te o zare|ewu èna. U sije~wu 1997, otac Tissa Balasuriya iz [ri Lanke koji je diplomirao na Gregorijanskome sveu~ili{tu u Rimu te bio osniva~ i predsjednik Centra za dru{tvo i religiju u [ri Lanki te jedan od osniva~a i ~lan Ekumenske udruge teologa Tre}ega svijeta bio je izop}en jer je sedam godina prije toga objavio esej o Djevici Mariji i pravima èna u crkvi. Otac Balasuriya drznuo se istaknuti mi{qeqe da ène u crkvenoj zajednici trebaju imati jednak poloàj kao i mu{karci. Na taj je na~in, dakle, djelovala Kongregacija za nauk vjere posqedwih dvadeset godina. Navedeni primjeri govore dovoqno. Kako je Hans King ustvrdio: Kardinal Racinger je prepla{en. Poput velikoga inkvizitora Dostojevskoga, najvi{e se boji slobode. (isto; str. 232-240)
8. Veliki inkvizitor Racinger

Kardinal Jozef Racinger predstavqa velikoga inkvizitora dana{wice, a trenuta~no obna{a slu`bu prefekta Kongregacije za nauk vjere. Ro|en je u Bavarskoj 1927, a zaredio se 1954. Dok je sluìo u Freisingu, koji se nalazi pod minhenskom dijecezom, napisao je dizertaciju o sv. Augustinu i predavao na razli~itim wema~kim sveu~ili{tima u Bonu, Minsteru, Tibingenu i Regensburgu. Prisustvovao je Drugome vatikanskome koncilu i objavio mnogo kwiga. Papa Pavao VI, tada{wi nadbiskup Minhena, imenovao ga je kardinalom 1977. U sije~wu 1982, papa Ivan Pavao II postavio ga je na ~elo Kongregacije. Kardinal Racinger je osobni prijateq i odani povjerenik pape s kojim se svakoga petka sastaje da raspravqaju. Zbog wihova me|usobna odnosa, ali i zbog wegova poloàja kao prefekta Kongregacije, kardinal je papina desna ruka. Komentatori su neprestano zapaweni {to pokazuju svojim primjedbama reakcionarnom prirodom papinstva, wegovom tvrdokornom sklono{}u da gura glavu u pijesak i samovoqno odabranom ravnodu{no{}u prema doga|ajima u svijetu koji ga okruùje. Takve se osobine doista opravdano pripisuju papi Ivanu Pavlu II; no mogu se pripisati i Racingeru. Kona~no, upravo je on vatikanski glavni teolog i, kao takav, odgovoran za najve}i dio crkvene politike (...)
963
Iz patinirane kultiviranosti wegova izraza, me|utim, rijetko proizlazi razumsko promi{qawe. Za razliku od velikoga inkvizitora Dostojevskoga, Racinger nije cinik koji je umoran od svijeta. Upravo suprotno, nimalo ne trebamo dvojiti u iskrenost wegovih stajali{ta te u wegovu duboku i gorqivu uvjerenost u vlastite rije~i i djela. Zaista, iskrenost i èstina wegovih uvjerewa ponekad grani~i s fanatizmom. Moèmo se zapitati je li prihvatqiviji fanatizam velikoga inkvizitora od makijavelisti~koga cinizma. Obje osobine mogu kona~no dovesti do arogantne okrutnosti i nehumane jednakosti uma. Racinger je duboko zabrinut trenutnim i budu}im poslovima crkve. Nestrpqiv je u spre~avawu brojnih kriza krize vjere, povjerewa u dogmu, krize morala koje, kako smatra, opsjedaju crkvu. Vjeruje da crkva mora biti po{te|ena takvih neugodnosti. Postoje}i unutar svojih rafiniranih okvira, crkva mora biti imuna i izolirana od iskvarenih i kontroverznih obi~nih qudskih institucija. Za Racingera crkva doslovno predstavqa tajanstveno tijelo Kristovo. On odbacuje svaku tvrdwu da se radi o qudskoj tvorevini. Suprotno tome, wezine temeqne strukture nastale su voqom samoga Boga, i zbog toga su nepovredive. Iza qudske vaw{tine nalazi se tajanstvenost nadqudske stvarnosti u kojoj reformatori, sociolozi, organizatori nemaju nikakve ovlasti. Racinger toliko ~vrsto vjeruje u crkvu da se ~ini kako je spreman, kada se to pokaè nu`nim, uzdignuti je iznad Svetoga pisma: Ne moè se jednostavno okupiti skupina qudi, koji }e pro~itati Novi zavjet i re}i: Mi smo sada crkva zato {to je Gospodin prisutan ondje gdje se u wegovo ime okupilo dvoje, troje qudi. Sama vjera, tvrdi Racinger, nije dovoqna. Osim we, mora postojati organizacija, struktura, hijerarhizirano zdawe: Crkva je stvarno prisutna u svim zakonski organiziranim lokalnim skupinama vjernika, koje se, ako su ujediwene pod svojim pastorima (...) nazivaju crkvama. Podrazumijeva se, naravno, da zakonski organizirana u navedenome smislu zna~i da je skupina vjernika podlo`na samo Rimu, koji ju je stvorio. A vjernici ujediweni pod svojim pastorima primaju pri~est od sve}enika koji je proiza{ao na temequ ovla{tenoga i ispravnoga apostolskoga naslije|a sve}enika kojega je zaredio biskup koji pripada nizu navodnih apostolskih nasqednika sv. Petra. Crkveni sakramenti su, kako vjeruje Racinger, legitimni na temequ ~iwenice da se prenose nara{tajima, tijekom ~itave povijesti. Prekine li se taj lanac, sakrament gubi svoju vrijednost. îwenica da je taj lanac doista ~esto bio prekinut a ~esto je bio iskrivqen i iskvaren za Racingera nije nimalo zna~ajna. Crkva nije ne{to {to ~ovjek moè stvoriti nego ono {to moè uzeti s mjesta na kojemu se ona nalazi i na kojemu oduvijek postoji: iz sakramentalne zajednice (Kristova) tijela koja napreduje kroz povijest. Dakle, prema Racingerovom poimawu, crkva ne moè iza}i u susret individualnome doìvqaju boànstvenoga, nikakvome misti~nome iskustvu ili osobnome otkrivewu. Doista, Racinger jasno tvrdi: Otkrivewe je zavr{eno s Isusom Kristom, te dodaje: Otkrivewe je zavr{ilo, ali wegovo
964
tuma~ewe nije. Tuma~ewe je, naravno, iskqu~iva povlastica crkve. Pojedinac ne smije poku{ati tuma~iti. Pojedinac ne smije misliti. Pojedinac mora jednostavno prihvatiti tuma~ewe koje predlaù oni koji su za to zakonski ovla{teni. Iz takvoga uvjerewa proizlazi Racingerova netrpeqivost prema kritikama i otpadni{tvu. On zaprepa{teno primje}uje: âk s izvjesnim teolozima crkva se doima kao qudska tvorevina. Time uporno zaboravqa da je crkva, kakva postoji danas i kakva je postojala u povijesti, doista qudska tvorevina. Zaboravqa, na primjer, da je na koncilu u Nikeji, 325. godine, Isusova boànstvenost izglasana ve}inom od 217 prema 3 glasa. Zaboravqa da je papi 1870. izglasana nepogre{ivost ve}inom od samo 535 od ukupno 1084 eklezijasta, koji su za to dobili ovla{tewe. Spokojno ravnodu{an prema navedenim ~iwenicama, Racinger isti~e da se vlast ne temeqi na ve}ini glasova. Ona proizlazi iskqu~ivo iz vlasti Krista koji nije niti pomi{qao na osnivawe crkve, a pogotovo ne dogmatskoga kompleksa u Rimu. Bez imalo ironije, Racinger tvrdi da se istina ne moè stvoriti glasovawem. Crkva ne isti~e èqu za demokracijom. U stvarima koje se ti~u vjere i morala nitko ne moè biti vezan odlukama ve}ine. Zaista: O stvarima koje se ti~u vjere i morala ~ak i ekumenski koncili mogu odlu~ivati samo na temequ moralnoga jednoglasja, budu}i da se istina ne moè ustvrditi odlukom nego se moè samo prepoznati i prihvatiti. Na sebi svojstven na~in Racinger se koristi retori~kim i nejasnim distinkcijama, izjavquju}i: Mi grije{imo, ali crkva, nositeqica vjere, ne grije{i. No, ne obja{wava kako crkva ostaje bezgre{na ostvarivawem svojih odluka koje se odnose na gre{ne pojedince. Nejasno je i to priznaje li on da crkva, budu}i da ne moè grije{iti, moè barem pogrije{iti iako nedavna rehabilitacija pojedinaca, poput Galileja, upu}uje na wezinu nevoqku spremnost na takve ustupke. U takvome se slu~aju, pretpostavimo, stotine tisu}e osoba ~ija su tijela bila silom `rtvovana u ime navodnoga spasewa wihovih du{a mogu smatrati `rtvama pogre{ke ili, pak, oma{ke. Jasno je i op}enito se priznaje da je crkva preìvjela samo zahvaquju}i svojoj spremnosti, iako neèqenoj, da se prilagodi. Opstala je tek zahvaquju}i stoqetnim promjenama svojih struktura, svoje politike, u~ewa i stajali{ta. Svjesno zaboravqaju}i tu o~itu i osnovnu ~iwenicu, Racinger tvrdi da katoli~ka dogma, koju smo naslijedili, predstavqa poruku koja nam je povjerena te zato nemamo pravo mijewati je na na~in na koji to sami èlimo. Upravo zato on ne pridaje nikakvo zna~ewe ekumenizmu: Moramo biti na oprezu od suvi{e jednostavnoga ekumenizma, koji moè dovesti do toga da katoli~ke karizmatske skupine izgube identitet i da se u ime duha nekriti~ki povezuju s oblicima pentekostelizma nekatoli~koga podrijetla. Racinger nepokolebqivo ostaje pri stajali{tu da se katolicima zabrawuje primati pri~est u drugim kr{}anskim crkvama: Katoli~ka ispovijed zna~i da bez apostolskoga naslije|a ne postoji izvorno sve}enstvo, zbog ~ega ne moè postojati niti euharistija u wezinu pravome smislu.
965
Odnosi li se kardinal neprijateqski prema ostalim kr{}anskim sqedbama, tada je iskreno uznemiren {irewem interesa na druge religije i ostala podru~ja navodno duhovne djelatnosti. Tu zabrinutost na ogor~en je na~in pokazao u jednome razgovoru: Kada sam posjetio katoli~ku kwi`nicu, uo~io sam da su duhovne rasprave iz povijesti zamijewene popularnim priru~nicima o psihoanalizi, a u mnogim religioznim domovima (mu{karaca i èna) kri` je zamijewen simbolima azijske religijske tradicije. Na nekim prvotnim mjestima bogoslu`ja sada se prou~ava joga ili tehnike zen-budizma. Na isti na~in, Racinger oplakuje pretjerano nagla{avawe nekr{}anskih religija, koje opisuje kao kraqevstva straha i neslobode kao da crkva nije prolazila nijednim od wih. Prema kardinalovu krutome, sredwovjekovnome dogmatizmu u zemaqskome kraqevstvu Bo`jemu nema mjesta judaizmu, islamu, hinduizmu, budizmu ili nekoj drugoj religiji. Postoji samo Rimska crkva, kao jedino, pravo, ìvu}e utjelovqeqe Boga. Sve ostalo je neznawe odnosno, sve ostale vjere postoje u poganskome mraku neznawa ili hereza. Prema suvremenome Kanonskome pravu, hereza, koja se jo{ uvijek smatra zlom, definirana je kao tvrdoglavo poricawe ili sumwa, nakon kr{tewa, u istinu u koju se mora vjerovati na temequ boànske i katoli~ke vjere. Na taj bi se na~in svi oblici protestantizma mogli smatrati hereti~nima. Za suvremene katolike, nastavqa Racinger, jedna od najzna~ajnijih potreba jest zaustaviti suvremeni svijet. U razgovoru s novinarom u kolovozu 1984. izjavio je: Uvjeren sam da su {tete kojima smo bili izloèni posqedwih dvadeset godina rezultat osloba|awa skrivenih polemi~kih i centrifugalnih sila unutar crkve; a izvan crkve one su rezultat suo~avawa s kulturnom revolucijom na Zapadu. Nadaqe tvrdi: Jedan od najhitnijih zadataka koji stoji pred kr{}anima jest ponovno zadobivawe sposobnosti nonkonformizma, odnosno, sposobnosti suprotstaviti se mnogim oblicima razvoja kulture kojom smo okruèni. (isto; str. 241-246)
9. Racingerova nacisti~ka pro{lost

Pre nego {to je izabran za papu, dok se spekulisalo da je Racinger glavni kandidat, mediji su iznosili podatke iz wegovog ìvota. Tako je zapadna {tampa kao veliku senzaciju objavila da je Racinger bio pripadnik Hitlerove omladine (Hitlerjugend) i da je neko vreme proveo u nema~koj protivavionskoj jedinici. Racinger tvrdi da je bio protivnik nacisti~kog reìma, ali da je shvatio da bi otpor bio uzaludan. Ove tvrdwe demantuju wegovi postupci. U jednom od prethodnih poglavqa pomiwali smo Racingerovu naklonost prema fa{istima, nacistima i usta{ama. Naime, on se pedesetih godina, kao generalni sekretar Bilderberg grupe, zaloìo i izdejstvovao obustavu progona ratnih zlo~inaca iz Drugog svetskog rata. Eto koliki je bio protivnik. Sin ruralnog bavarskog policajca, Racinger, imao je {est godina kada je Hitler do{ao na vlast 1933. Wegov otac Jozef bio je protivnik naci966
sta i zbog wegovog poku{aja da obuzda Hitlerove pristalice porodica je morala nekoliko puta da se seli. Godine 1937, Racingerov otac odlazi u penziju i porodica se seli u Tarun{tajn, katoli~ko upori{te u Bavariji, u blizini Hitlerovog planinskog letwikovca u Behterzgadenu. Pridruìo se Hitlerovoj omladini kada je imao 14 godina (...) Dve godine kasnije Racinger postaje pripadnik protivavionske jedinice koja je bila u obezbe|ewu BMW fabrike za proizvodwu avionskih motora. U fabrici je radio veliki broj logora{a iz Dahaua. Racinger insistira da nikada nije opalio ni metka (zbog neke infekcije na prstu) i uskoro je preme{ten u Ma|arsku gde je postavqao mine za tenkove i bio svedok slawa velikog broja Jevreja u koncentracione logore (...) Tvrdi da je bio veliki protivnik nacisti~kog reìma, ali da je shvatio da bi svaki otpor bio uzaludan, {to je ovog vikenda izjavio i wegov brat Georg, tako|e sve{tenik, ali u penziji. Ali, Recingerovi sugra|ani iz Tarun{tajna, kao Elizabet Lohner (84), ~iji je zet bio zatvorenik u Dahauu, misle sasvim druk~ije. Bilo je mogu}e suprotstaviti se i logora{i su najboqi primer za to. Racinger je bio mlad i izabrao je drugi put kaè Lohnerova. Racinger je uznemirio mnoge Jevreje izjavom iz 1987. da jevrejska istorija i Sveto pismo postiù svoje potpuno ispuwewe jedino u Hristu stav koji je okarakterisan kao teolo{ki antisemitizam. Dodatne neprijateqe je stekao potpisivawem dokumenta Dominus Isus u kojem tvrdi: Samo u katoli~koj crkvi postoji ve~no spasewe. Jedan od zapadnih kardinala koji ima podeqeno mi{qewe o wemu kaè: On bi verovatno bio dobar papa, ali ja nemam pojma kako bih kod ku}e objasnio wegov izbor. Jedan teolog liberalnih stavova, bio je jo{ direktniji na pitawe {ta misli o Racingeru na mestu pape: To me ispuwava uàsom. (Srpski nacional, ponedeqak, 18. april 2005)
XXVII PAPSKA NEPOGRE[IVOST I CENTRALIZAM

1. Suprotstavqawe papi brutalno ka`wavano
Kroz ~itavu istoriju Rimokatoli~ka crkva je politi~ku i finansijsku mo} sticala na prqav na~in falsifikatima, zlo~inima, savezni{tvima sa zlo~incima, diktatorima, mafijom. Kako bi obezbedila sebi {to ve}u mo} uvela je dogmu o nepogre{ivosti pape, ali ~ak i to je uradila na prevaru. Upravo progla{avawe ove dogme je bila svrha Prvog vatikanskog koncila. Me|utim, sama procedura progla{ewa nije ispo{tovana i dogma je uvedena na prevaru i pod pretwama. Smiqa Avramov obja{wava kako funkcioni{e sloèn mehanizam iz koga papa crpi svoju mo}. Ona navodi ocenu ameri~kog teoreti~ara Huka da je katolicizam najstariji i najve}i totalitarni pokret u istoriji.
967
Roj Livzi citira vrlo zanimqive tekstove ~ija je teza da je ideju rimske svetovne vladavine Rimokatoli~ka crkva podigla iznad pravde i Boga. Dostojevski je u potpunosti ogolio i razobli~io pravu su{tinu rimokatolicizma. On isti~e: ...Dogmom o svojoj nepogre{ivosti papa je ujedno s tim proglasio i tezu: da bez svetovne vlasti hri{}anstvo ne moè opstati na zemqi to jest, u stvari, proglasio se vladarem sveta, a rimokatolicizmu nametnuo, sasvim dogmatski, kao pravi ciq: svesvetsku monarhiju, kojoj je preporu~io da teì slavi Boìjoj i Hristovoj na zemqi. Ta ideja koja je ponikla od |avola za vreme Hristovog ku{awa u pustiwi, ta ideja ne moè i ne}e lako umreti. Leposavi} ukazuje kada je crkva po~ela da pokazuje pretenzije ka svetovnoj vlasti: Nakon propasti Rimskog carstva zbog invazije barbara i unutra{wih slabosti po~ela je hijerarhija crkve u Rimu na ~elu s papom da preuzima svjetovnu, politi~ku vlast i da, {tovi{e, izdiè duhovnu vlast iznad svjetovne. Crkva tako pokazuje pretenzije za svjetovnom vla{}u na Zapadu i nastoji da vladare zapadnih evropskih zemaqa u~ini zavisnim od papine investiture. Crkveni vladaju}i sloj se preobraàva u klasnu kategoriju s odre|enim materijalnim interesima. To se ponavqa u svim epohama dru{tvenog razvitka. Pi{u}i o apokrifnoj Konstantinovoj darovnici, talijanski histori~ar Gabriel Pepe isti~e da je falsifikat u~iwen vjerojatno da se dobije juridi~na osnova za papinu intervenciju u politi~kom ìvotu Zapada i da falsifikat potvr|uje dekadenciju crkve. On je znak odlu~nog zaokreta koji je pretvorio jedan organizam milosr|a i socijalnosti u organizam sile. Crkva postaje bogata i mo}na sluè}i se sredstvima koja su ne~asna s eti~kog gledi{ta... Konstantinova darovnica trebalo je da opravda mo} crkve i wenu dràvu. Ako je svaka dràva organ klase, onda se za papinu dràvu moè re}i da je to dràva tonzurirane kaste, zakqu~uje Pepe. (Cvrqe; Vatikan...; str. 10-11) Apsolutnu zemaqsku mo} RKC je dostigla krajem XI, te tokom XII i XIII stoqe}a, a papa Grigorije VII (1073-1085) i papa Ino}entije III (11981216) bili su prave vojskovo|e, politi~ari i vladari, ne pastiri ili apostoli. ûdno je da takvima na um nikada nisu padale Hristove rije~i: Carstvo moje nije od ovoga svijeta. Uìvawe im bje{e kada bi vladari, bilo carevi ili kraqevi, manirom prave prostracije, molili za krunu, a oni, pape, u ulozi onog {to im je dodjequje kroz ~in miropomazawa po milosti Bo`joj, iskazivali gotovo boànsku mo}. Sve {to je kazano nije, smatrali su, dovoqno, ve} je za opstanak na vlasti potrebno uvesti dogme poput dogmi o Majci Bo`joj ili o nepogre{ivosti pape; dopuwavati Sveto pismo elementima tradicije prilago|ene potrebama RKC. Tek, kada bi nedostajalo novca za rasko{an mondenski ìvot, jer de}ime su bile nedovoqne, uvedene su indulgencije. Razvojem dru{tva, razvijala se, me|utim, i svijest vjernika, a time i kriti~ki odnos prema pona{awu Rima, Rimske kurije i rimskih papa. Ali
968
odmah je uzvra}ano i posebnom blokadom jereti~kih misli, bilo mo}nim embargom Indeksa ili Silabusa, a kada bi trebalo umije{ale bi se i obavje{tajne slu`be RC, poput Sodalitium pianum. A ako bi bilo nu`no da se i krv prolije, tu bjehu autodafe masovne egzekucije poput Vartolomejske no}i, Tridesetogodi{weg ili krsta{kih ratova, me|unarodnih ili lokalnih. Prirodno, i papsku vlast napadale su unutra{we bolesti i spoqne opasnosti, koje je ona gotovo uvijek uspje{no preboqevala ili izbjegavala, bilo da se radi o aviwonskom ropstvu, velikoj {izmi, episkopalizmu, koncilijarizmu, ili opasnosti protestantizma, jansenizma i drugih sli~nih boqki. Genij koji je umio prevladati sve te istorijske peripetije, na{ao je svoju potvrdu u milenijumskoj opstojnosti papstva, primarno utemeqenog na ~iwenici da su milioni vjernika, iz generacije u generaciju, svjedo~ili vjeru u Hrista, hri{}anstvo, na~ela dekaloga deset Bo`jih zapovijesti, i svaki poku{aj kritike i prigovora zbog udaqavawa RKC od tog ciqa nemilosrdno je spre~avan pomo}u metoda o kojima je ve} bilo govora. Vjernici, iskreni ili skepti~ni, nisu imali druge crkve osim RC. I pored svega onoga {to je mogao vidjeti oko sebe, iskreni vjernik je odlazio u hram da bi se molio i prinosio `rtvu. Velike mase vjernika nisu iskazivale bunt samo zato {to to nije u prirodi hri{}anstva. (Leposavi}; cit. delo; str. 372-373) Prvi vatikanski koncil nije bio slobodan. Suprotno, bio je obiqeèn tiranizirawem, zastra{ivawima i prisilama. Na wemu su dominirale papine èqe, a nisu se provodila tajna glasovawa kojima bi se za{titili otpadnici. Svi koji su se suprotstavili papinskoj voqi znali su {to ih o~ekuje. U najboqemu slu~aju, bili bi prisiqeni dati ostavku ili bi jednostavno bili smijeweni s du`nosti. U najgoremu slu~aju, mogla ih je uhititi papinska policija, koja je djelovala prema uputama inkvizicije. (Baigent; Leigh; cit. delo; str. 194) Ubrzo je postalo jasno da je kona~an ciq i osnovna svrha Prvoga vatikanskoga koncila bila proglasiti doktrinu o papinskoj nepogre{ivosti. Me|utim, taj naum nije bio unaprijed objavqen. Zaista, bio je ~uvan u strogoj tajnosti. Prefekt vatikanskih tajnih arhiva bio je smijewen jer je nekim prijateqima dopustio da vide papine odluke za raspravqawe; a kako svojemu nasqedniku ne bi mogao dati kqu~, zazidana su vrata koja su vodila od wegovih prostorija do arhiva. Me|utim, inkvizicija je bila upu}ena u papinske planove. Bilo je nu`no da se oni drè u tajnosti dok ne nastupi povoqan trenutak kada }e ih se zakonski provesti bez obzira na mogu}a suprotstavqawa. Prvim vatikanskim koncilom predsjedalo je pet osoba, od kojih su trojica bili kardinali, ~lanovi inkvizicije. Me|u razli~itim komisijama koje su djelovale u sklopu koncila, najzna~ajnija je bila komisija zaduèna za teologiju i dogmu. Na savjet kardinala Giuseppea Bizzarija, tako|er pripadnika inkvizicije, utvr|eno je da Sveta slu`ba mora tvoriti osnovnu jezgru komisije zaduène za pitawa doktrine. Kada je jedan od kardinala izrazio zabrinutost zbog uvo|ewa pitawa papinske nepogre{ivosti u raspravu, re~eno mu je da se ne brine i da sve prepusti inkviziciji i Svetome Duhu.
969
U buli kojom je progla{eno zasjedawe koncila, nije niti spomenuto pitawe papinske nepogre{ivosti. Ono nije bilo spomenuto ni u pripremnoj literaturi ni u preliminarnome dnevnome redu. Prvi je put objavqeno tek u veqa~i 1870, kada je koncil zasjedao ve} puna dva mjeseca, a papinski protivnici su se do tada prorijedili. Dakle, kada je navedeno pitawe stiglo na dnevni red, ve}ina je okupqenih biskupa ostala zate~ena i nespremna. Mnogi su od wih bili duboko zaprepa{teni. Mnogi su bili iskreno uàsnuti. Kao {to obi~no biva i u mawe va`nim pitawima, protivnici su bili podvrgnuti velikome pritisku i zastra{ivawima. Nekima od wih crkva je zaprijetila uskra}ewem financijske potpore. Kada je vrhovni opat armenskoga monasti~koga reda progovorio protiv nepogre{ivosti, razbje{weli mu je papa rekao da }e biti smijewen i osu|en na prisilne duhovne vje`be u lokalnome samostanu {to je bio oblik ku}noga pritvora. Drugi armenski crkvewak osu|en je na sli~nu kaznu. Kada se suprotstavio odluci, papinska ga je policija poku{ala uhititi na ulici, a sukob je prerastao u sveop}u pobunu. Ubrzo nakon toga, armenski biskupi su zatraìli dopu{tewe da napuste koncil. Kada je ono odbijeno, dva su biskupa pobjegla. Kona~no, na Prvome vatikanskome koncilu pravo sudjelovawa i glasovawa dobilo je 1084 biskupa, no samo 700 ih je ondje doista bilo. Otprilike pedeset biskupa bili su gorqivi prista{e papine odluke da se proglasi nepogre{ivim, 130 ih se tome odlu~no suprotstavqalo, a ostali su biskupi prvotno bili ravnodu{ni ili neodlu~ni. Kada je stiglo vrijeme glasovawa, papinska je vojna taktika nedvojbeno uspjela. Nakon prvoga glasovawa 13. srpwa 1870, za papinu odluku bio je 451 biskup, a 55 biskupa bili su protiv. Nakon ~etiri dana, 17. srpwa 1870, pedeset pet biskupa slu`beno je objavilo svoju odluku, ali i to da }e se, iz po{tovawa prema papi, suzdràti od glasovawa predvi|enoga za sqede}i dan. Nakon toga su svi napustili Rim, kao {to su mnogi drugi u~inili prije wih. Drugo i kona~no glasovawe bilo je 18. srpwa. Broj prista{a papinske odluke narastao je na 535. Samo su dva biskupa glasovala protiv. Jedan od wih bio je biskup Edvard Ficyerald iz Litl Roka u Arkanzasu. Od ukupno 1084 biskupa, koji su dobili pravo glasovawa o pitawu papinske nepogre{ivosti, 535 je tu odluku kona~no i potvrdilo radilo se o ve}ini od tek ne{to vi{e od 49 odsto. Zahvaquju}i navedenoj ve}ini, papa je 18. srpwa 1870. slu`beno progla{en nepogre{ivim na temequ svoga prava, ne na temequ suglasnosti crkve. Jedan je komentator primijetio: Time su bila uklowena sva tuma~ewa o posredni~koj ulozi papinstva. Odluka donesena 18. srpwa do{la je u jeku velikih politi~kih promjena. Sqede}ega dana, 19. srpwa, Francusko carstvo pod Napoleonom III objavilo je rat Prusiji. Kaos koji je u Francuskoj nakon toga uslijedio skrenuo je pozornost na vjerska pitawa i nedvojbeno oslabio mogu}u pobuweni~ku reakciju slobodoumnoga francuskoga sve}enstva. Me|utim, protivni~ki su odgovori dolazili iz drugih dijelova svijeta. Predrasude protiv crkve kona~no su bile opravdane; protukatoli~ka stajali{ta ~ula su se diqem Europe i Sjeverne Amerike. U Nizozemskoj je nastupio svojevrstan crkveni raskol. U Austro-Ugarskoj je vlada opozvala prvotno sklopqen konkor970
dat s papom. Papinski nuncij u Be~u obavijestio je vatikanskoga dràvnoga tajnika da su gotovo svi austro-ugarski biskupi koji su se vratili iz Rima bijesni zbog odluke o nepogre{ivosti; dva su biskupa javno zahtijevala raspravu o promjeni odluke koncila. Ma|arski su biskupi vi{e od godinu dana odbijali prihvatiti navedenu odluku. Biskup Rotenburga javno je osudio papu da uznemirava crkvu. U Braunsbergu je jedan cijeweni profesor objavio manifest u kojemu osu|uje papu kao heretika i razara~a crkve; a lokalni su kardinal i biskup potajno odobrili tu osudu. U Prusiji je Bizmark donio zakone koji su radikalno izmijenili status crkve i wezin odnos s dràvom, a jezuiti su uspje{no protjerani iz kraqevstva. Uveden je zakonski postupak imenovawa sve}enstva, a obveznima su postali obredi civilnoga vjen~awa. Sve {kole su stavqene pod nadzor dràve. Suo~en s takvim reakcijama papa je djelovao jo{ agresivnije. Svi biskupi su se morali obvezati da }e se pismenim putem podvrgnuti novoj dogmi; oni koji su to odbili, bili su ka`weni ili smijeweni sa svojih du`nosti, a isto se odnosilo na pobuwene u~iteqe i profesore teologije. Papinski su nunciji dobili zapovijed da otpadni~ke eklezijaste i u~iteqe proglase hereticima. Sve kwige i ~lanci u kojima se izraàvala sumwa, pa ~ak i raspravqalo o dogmi o papinskoj nepogre{ivosti, stavqeni su na popis zabrawenih kwiga. Nepoèqne kwige se najmawe u jednome slu~aju poku{alo potisnuti podmi}ivawem: mnogi zapisi samoga koncila bili su zaplijeweni, privremeno oduzeti, cenzurirani ili uni{teni. Na primjer, jedan od protivnika nove dogme, nadbiskup Vincenzo Tizzani, profesor povijesti crkve pri papinskome sveu~ili{tu u Rimu, napisao je detaqno izvje{}e o navedenim postupcima. Nedugo nakon wegove smrti, Vatikan je nabavio wegov rukopis, koji se od tada drì daleko od o~iju javnosti. Me|utim, sqede}i doga|aji ubrzo su pokazali da je papinska novoste~ena nepogre{ivost gotovo beskorisna. Po~etkom rujna, francuska se vojska predala u Sedanu, Napoleon III je abdicirao i Drugo carstvo je propalo. U beznadnome poku{aju da izbjegne katastrofu, Vatikan je opozvao francusku vojsku koja ga je {titila. Talijanski su vojnici 20. rujna pobjedonosno umar{irali u Rim. Odluke Prvoga vatikanskoga koncila su opozvane, a ~etrnaest dana nakon toga koncil je zavr{io. U srpwu 1871, Rim je postao sredi{te novoujediwene i sekularizirane Kraqevine Italije. Kraq Viktor Emanuel preselio se u biv{u papinsku pala~u na Kvirinalu. Dva mjeseca prije, u svibwu, talijanska je vlada donijela Zakon o jamstvima. Prema tome zakonu zajam~ena je papina sigurnost, a wemu je odobren status vatikanskoga suverena. Vatikanski grad koji je smje{ten unutar drevnih zidina samoga Vatikana na povr{ini od oko 4400 jutara progla{en je neovisnom dràvom odvojenom od talijanskoga tla. Nepomirqivi je papa zbog toga izraàvao nezadovoqstvo. Odbijao je napustiti Vatikan tvrde}i da je u wemu zato~en. Obitavaju}i u granicama vlastitoga malenoga kraqevstva, nastojao je zaboraviti vawski svijet; postoje dokazi da je u to doba bio potpuno uvjeren u svoju nepogre{ivost. Jedan je suvremenik prokomentirao sqede}e:
971
Papa je nedavno postao obuzet idejom da isku{a svoju nepogre{ivost. Jednoga dana dok je {etao, uzviknuo je paraliti~aru: Ustani i hodaj. Jadnik je poku{ao i sru{io se na pod, {to je Bo`jega namjesnika veoma ozlovoqilo ... Zaista sam uvjeren da je lud. Sqede}ih pedeset osam godina papinstvo je uporno odbijalo priznati talijansku dràvu. Tijekom toga razdobqa, nijedan papa nije posjetio Rim ili se udostojio kro~iti na tlo Italije. Kona~no, u veqa~i 1929, zakqu~en je Lateranski sporazum. Vatikanski grad je slu`beno priznat, a me|unarodnim je zakonom dobio status samostalne dràve. Katoli~anstvo je progla{eno dràvnom religijom talijanskoga naroda. Sveta stolica je, zauzvrat, slu`beno priznala talijansku vladu vladu Benita Musolinija. Do tada je papa Pije IX bio odavno mrtav. Umro je 1878. a bio je jedan od najutjecajnijih, ali i najomraènijih papa suvremenoga doba. Godine 1881. wegovo je tijelo no{eno u veli~anstvenoj pogrebnoj procesiji koja je vodila od Trga sv. Petra preko Tibera i Rima. Narod je pritom pogrdno uzvikivao: @ivjela Italija!, Smrt papi! i Bacite sviwu u rijeku! S cesta kojima je vodila procesija bacano je kamewe, pri ~emu je uhi}eno {est osoba iz razloga da su navodno poku{ali ukrasti papin lijes i baciti ga u Tiber. Bili su optuèni za ometawe vjerske slu`be, a tada{wi je papa, Leo XIII, podnio slu`beni prigovor talijanskoj vladi zbog grube povrede papinskoga dostojanstva. (isto; str. 195-200) Pomnim prou~avawem Biblije razotkrilo se mno{tvo nesuglasja i protuslovqa, koja su se na zabriwavaju}i na~in suprotstavqala slu`benoj dogmi i jo{ vi{e pove}avala sumwe u doktrinu o papinskoj nepogre{ivosti. Prije negoli je itko shvatio {to se doista doga|a, modernisti su po~eli sumwati i potkopavati upravo ona stajali{ta koja su prvotno morali obraniti. Osim toga, doveli su u pitawe i centraliziranu vlast crkve. Tako je, primjerice, Alfred Loisy, jedan od najistaknutijih i najcjewenijih modernista javno postavio pitawe koliko se rimskih doktrina jo{ uvijek moè potkrijepiti suvremenim biblijskim i arheolo{kim istraìvawima. Isus je objavio dolaze}e kraqevstvo, ustvrdio je Loisy, posluìv{i se navodom velikoga inkvizitora iz Dostojevskog, no, umjesto wega stigla je crkva. Loisy je pokazao da su mnoga upori{ta na kojima se temeqi slu`beno u~ewe rezultat povijesno uvjetovanih reakcija na odre|ene doga|aje, mjesta i razdobqa. Upravo zato se ne smiju smatrati nepromjewivim i neosporivim istinama nego simbolima. Prema Loisyju, temeqne postavke u~ewa crkve, poput bezgre{noga za~e}a i Isusove boànstvenosti, ne mogu se vi{e odràti kao doslovne i istinite. Godine 1893, Loisy je smijewen s u~iteqskoga poloàja, no to ga nije sprije~ilo u daqwem javnome djelovawu. [to se ti~e Loisyja i wegovih kolega modernista, crkva se zatekla u klopci koju je sama postavila. Modernizam vi{e nije predstavqao samo nepriliku. Kretao se u opasnome smjeru raskola i uni{tewa. Devet mjeseci prije svoje smrti, 1902. godine, papa Leo XIII ustanovio je Pontifikalnu biblijsku komisiju, koja je trebala nadzirati rad katoli~kih biblijskih znanstvenika. Slu`beno, zadatak komisije bio je: Na972
stojawe da se uz najve}u skrb Bo`je rije~i ne za{tite samo od svakoga pogre{noga daha nego ~ak od svakoga nesmotrenoga stajali{ta. Trebalo je osigurati da znanstvenici teè o~uvati vjerodostojnost Biblije i promicati wezina ispravnoga tuma~ewa. Papa Leo XIII umro je u srpwu 1903, a naslijedio ga je Pije X. Novi papa je svoj poloàj osigurao imenovawima dviju osoba, koje }e imati presudan utjecaj u oblikovawu crkve dvadesetoga stoqe}a. Jedna od wih bio je prora~unat i zlokoban kardinal Rafael Merry del Val (1865-1930), koji je ro|en u Londonu u braku Engleskiwe i {pawolskoga diplomata plemi}koga podrijetla. Radio je u vatikanskoj diplomatskoj slu`bi, a 1898. postao je savjetnik pri Odjelu za odràvawe popisa zabrawenih kwiga. Kardinal Merry del Val odigrao je kqu~nu ulogu u izboru novoga pape Pija X nad kojim je imao velik utjecaj i koji ga je imenovao vatikanskim dràvnim tajnikom taj poloàj je obna{ao do smrti Pija X 1914. godine. Osobnom i doktrinarnom rigidno{}u oblikovao je ~itavo razdobqe vladavine Pija X. Bio je èstok protivnik modernista i posvetio se borbi za wihovo uni{tewe, a u tu je svrhu stvorio mreù dou{nika koji su mu pomagali u potkazivawu sve}enika i u~iteqa koji su bili skloni modernisti~kim stajali{tima. Kada je umro papa Pio X, Merry del Val postao je prefekt Svete slu`be, odnosno veliki inkvizitor, koji je poloàj zadrào do smrti 1930. Druga zna~ajna osoba koju je Pije X imenovao bio je kardinal Mariano Rampolla del Tindaro (1843-1913), izdanak sicilijanskoga plemstva. Godine 1887, postao je kardinal i nasqednik Merryja del Vala na slu`bi vatikanskoga dràvnoga tajnika. Pod vladavinom Pija X postao je tajnikom Svete inkvizicije. Osim toga, bio je ~lan, a poslije predsjednik, Pontifikalne biblijske komisije koja je stavqena pod nadzor inkvizicije. Rampolla del Tindaro i Merry del Val pretvorili su tu komisiju u borbenoga glasnogovornika wihovih interesa, kako je opisao jedan komentator. Komisija je 1905. slu`beno objavila da se biblijski tekstovi imaju smatrati apsolutnom i doslovnom istinitom povije{}u. Osim toga, objavila je i slu`bene odluke o pravome na~inu podu~avawa Biblije a koje je papa Pio X 1907. potvrdio kao obvezatne. Kada je 1903. bio izabran za papu, uz potporu Rampolle del Tindara i Merryja del Vala, Pije X je modernisti~ka djela Alfreda Loisyja odmah stavio na popis zabrawenih kwiga. Novi papa je, 1904, izdao dvije enciklike kojima je zabranio sva znanstvena djelovawa za koja se pretpostavqalo da se bave istraìvawem izvora i po~etaka povijesti kr{}anstva. Sjemeni{ta i teolo{ke {kole sve su ~e{}e posje}ivale inspekcije vatikanskih poslanika. Svi katoli~ki u~iteqi u koje se sumwalo da prihva}aju modernisti~ka stajali{ta suspendirani su ili smijeweni s du`nosti. Modernisti, pripadnici naju~enije i najelokventnije crkvene enklave, nisu se nimalo pribojavali odgovoriti na takve napade. Veliku potporu pruìli su im svjetovni tvorci ideja cijeweni mislioci, ugledni kulturni i kwièvni djelatnici poput Talijana Antonija Fogazzara i Francuza Rogera Martina du Garda, kojem je poslije dodijeqena Nobelova nagrada za kwièvnost. Fogazzaro je, 1896, postao senatorom, a uìvao je i ugled vode973
}ega katoli~koga laika svoga doba, a wegovi su ga suvremenici nazivali najve}im talijanskim romanopiscem od vremena Manzonija. U djelu The Saint (Svetac, op. prev), koji je objavio 1905, Fogazzaro je napisao: Katoli~ka crkva, koja samu sebe naziva vrelom istine, danas, kada su wezini temeqi, svete kwige, pravila wezinih dogmi, wezina navodna nepogre{ivost postali predmetom istraìvawa, ona se suprotstavqa potrazi za istinom. Za nas je to znak da crkva vi{e ne vjeruje samoj sebi. Nije potrebno istaknuti da je Fogazzarovo djelo odmah stavqeno na popis zabrawenih kwiga. Crkvena kampawa protiv pokreta koji je to djelo poticalo postala je jo{ è{}a. Papa je, 1907, izdao encikliku kojom je slu`beno osudio modernizam. Iste godine inkvizicija je objavila odluku kojom se ka`wava modernisti~ko propitkivawe crkvene doktrine, papinske vlasti i povijesne vjerodostojnosti biblijskih tekstova. U rujnu 1907, modernizam je progla{en herezom, a ~itav je pokret slu`beno zabrawen. Popis zabrawenih kwiga iznenada je narastao. Uvedena je nova, mnogo stroà cenzura. Crkveni su povjerenici nadzirali u~ewe doktrinarnom neumoqivo{}u, kakva se provodila tijekom protureformacije. Kona~no, 1910, donesena je odluka kojom se obvezivalo sve katolike koji su se bavili propovijedawem ili podu~avawem da poloè zakletvu kako }e odbaciti sve pogre{ke modernizma ta je zakletva ukinuta tek 1967. Mnogi su modernisti~ki pisci bili ekskomunicirani. Studentima u sjemeni{tima i na teolo{kim studijima bilo je zabraweno ~ak ~itati novine. Prvotno je crkva poticala i financirala modernisti~ki pokret nastoje}i tako u}i u suvremeni svijet i iskoristiti wegove intelektualne resurse i znanstvenu metodologiju. Opravdano je zakqu~iti da su crkva i suvremeni svijet potpuno nespojivi. To je, nedvojbeno, bilo i stajali{te crkve. Rim se povukao u sigurnost svojih odaja, gdje je ostao do {ezdesetih godina 20. stoqe}a. Budu}i da je zbog borbe protiv modernizma, ugled crkve u javnosti bio okaqan, Inkvizicija je zahtijevala hitnu promjenu. Godine 1908, naziv inkvizicija je izba~en i umjesto wega je uspostavqena Sveta kongregacija Svete slu`be. (isto; str. 203-207)
2. Mehanizam mo}i kojim raspolaè papa kao vrhovni poglavar

Kroz cijelu povijest crkve, i sve do II vatikanskog koncila, ekumenskog koncila, koji je trajao od 1962. do 1965, i koji je zna~io odre|eni prekid, suverenitet pape neprestano je ja~ao i sve se vi{e {irio, pogoduju}i centralizaciji vlasti koju neki, poput braniteqa galikanizma, smatraju pretjeranom. Prvi vatikanski koncil, na poticaj Pija IX, kojega su podupirali ultramontanci iz raznih zemaqa, dovest }e tu centralizaciju na vrlo visok stupaw, toliko visok da je Sveta stolica, tj. papa zajedno s rimskim kongregacijama dolaskom Lava XIII na papinsko prijestoqe doista postao sredi{wi stup katoli~ke crkve u mjeri u kojoj to nikada prije nije bio, ~ak ni kad su pape bili na vrhuncu mo}i u sredwem vijeku, a gubitak svjetovne vlasti tome je samo pridonio, premda su mnogi strahovali upravo od suprotnog.
974
Do reakcije protiv sve ve}e centralizacije vlasti putem onoga {to mnogi nazivaju autoritativno{}u vrlo jakih papa, poput Pija XI (1922.1939) i Pija XII (1939.-1958), do{lo je na II vatikanskom koncilu. Unato~ protivqewu Kurije pape Ivan XXIII (1958.-1963) i Pavao VI prihvatili su da olabave veze izme|u lokalnih crkava i Apostolske stolice, priznav{i nacionalnim biskupskim konferencijama odre|ena prava i daju}i biskupskim tijelima nove dimenzije. Rim me|utim i daqe ostaje sredi{wi ìvac. A tko kaè Rim kaè papa. Papa imenuje biskupe ili ratificira izbor biskupa koje predlaù isto~ne crkve, on saziva ekumenski koncil i sinodu biskupa, papa progla{ava kanonizacije i beatifikacije onih koji su svojim vrlinama i ~udesima zasluìli da budu uzdignuti na oltar, on suvereno odlu~uje na mnogim podru~jima, od obrane vjere do evangelizacije naroda, od po{tivawa sakramenata do studijskog programa u sjemeni{tima, on je napokon posqedwa sudska instancija. Papa suvereno obna{a svoju vlast uz pomo} Kardinalskog kolegija, tj. zbora, i organa upravqawa, Dràvnog tajni{tva, Vije}a za javne poslove crkve, rimskih kongregacija, administrativnih organa, dvorskih ureda i administracije, sudova i savjetodavnih tijela, vije}a, povjerenstava i odbora. Svi oni ~ine vrlo sloènu cjelinu koju nedovoqno poznajemo. (@ak Mersije; Povijest Vatikana; Zagreb; Barbat; 2001; str. 299) Smiqa Avramov analizira {ta podrazumevaju Lateranski sporazumi na kojima po~iva dana{wi pravni status Rimokatoli~ke crkve. Lateranski sporazumi sastavqeni su iz tri pravna akta: Politi~kog sporazuma, Finansijske konvencije, kojom je regulisano obe{te}ewe Sv. stolice za oduzetu imovinu od strane Italije, i Konkordata kojim je utvr|en poloàj Rimokatoli~ke crkve u Italiji. Konkordat je revidiran 1984. Duhovne prerogative pape utvr|ene su unutra{wim aktima Vatikana. U ~lanu 22 Dogmatske konstitucije, usvojene na Drugom vatikanskom koncilu, utvr|eno je da papa raspolaè univerzalnom vla{}u nad celokupnom Rimokatoli~kom crkvom i svoju mo} ostvaruje slobodno. Pod wegovom neposrednom vla{}u nalazi se preko 4.000 biskupa i nadbiskupa iz celog sveta i oko 400.000 sve{tenika. Na osnovu ~lana 3 Politi~kog sporazuma Italija je priznala Sv. stolici vlasni{tvo, iskqu~ivu, apsolutnu vlast i suverenu jurisdikciju nad Vatikanskim gradom. Dràva grada obuhvata prostor od 0,44 km ili 44 ha, na kome se nalazi 50 monumentalnih zdawa i 6 crkava od istorijskog zna~aja. Van zidina Vatikanskog grada papi je priznato vlasni{tvo nad izvesnim posedima i zgradama, letwom rezidencijom Castel Gandolfo ali ne i suvereno pravo. U dràvi grada sa simboli~nom teritorijom papa raspolaè javnopravnom vla{}u: zakonodavnom, izvr{nom i sudskom. Prema tekstu ugovora Vatikan je definisan kao dràva pod neobi~nim nazivom Dràva Vatikanskog grada. Papa se javqa kao nosilac svetovnih i duhovnih prerogativa. No, postavqa se pitawe da li se Vatikan uistinu moè smatrati dràvom. Bitan elemenat dràve je postojano stanovni{tvo, a Vatikan to nema; u zidinama Vatikana ìvi izme|u 500-600 stanovnika regrutovanih iz raznih katoli~kih zemaqa. Oni poseduju duplo drà975
vqanstvo, tj. ne gube svoje originalno, a sti~u vatikansko za vreme trajawa slu`beni~kog poloàja. Od tog broja 150 ~ini vatikanska garda koju obezbe|uje [vajcarska na dobrovoqnoj osnovi. Pored ostalog, uslov za stupawe u gardu je da lica ne budu nià od 1,86 m. Gardisti nose sredwevekovne uniforme i kopqa iz vremena dinastije Medi~i. Stanovni{tvo Vatikana se ne obnavqa prirodnim putem, nego administrativnim, postavqawem lica iz katoli~kih zemaqa na odre|ene poloàje. Ukoliko se i rodi dete u onom malom broju porodica, wih svega oko desetak, preostalih u zidinama Vatikana iz ranijih vremena, ono se registruje u Italiji. Na obavqawu teku}ih poslova angaòvano je jo{ oko 4.000 qudi nastawenih u Rimu. Simbol dràvnosti je zastava ùto-bele boje. Vatikan ima svoju sopstvenu èlezni~ku stanicu, kovnicu novca, po{tansku slu`bu, elektri~nu centralu, {tampariju, svoje banke, sanitarnu slu`bu, radio i TV mreù. Slu`beni jezik je latinski, radni italijanski, a diplomatski francuski. List L Osservatore Romano smatra se poluzvani~nim organom Sv. stolice. Dràva grada Vatikana poseduje aktivno i pasivno pravo poslanstva i danas odràva odnose sa 157 dràva u svetu, ~lan je me|unarodiih organizacija koje se bave humanitarnim i kulturnoprosvetnim pitawima. U me|unarodnim organizacijama politi~kog karaktera, kao {to su Ujediwene nacije, pojedine specijalizovane agencije, Vatikan ima status posmatra~a. Me|utim, u posledwe vreme zabeleène su promene u pravcu aktivnog u~e{}a i u politi~kim organizacijama, kao {to je slu~aj sa organizacijom za Evropsku bezbednosg i saradwu. Postoje razlike izme|u ambasadora koje jedna zemqa akredituje kod druge i nuncija. Ambasadori imaju samo jednu misiju, da odràvaju veze sa vladom i razvijaju me|udràvne odnose na bazi reciprociteta. Nunciji imaju dvostruku misiju: akreditovani su pri vladi ali kontroli{u ìvot crkve i nacionalnu crkvenu hijerarhiju, {to zna~i da duboko ulaze u unutra{wi ìvot dràva. Priroda Dràve grada Vatikana, kao {to se moè zakqu~iti iz prethodnog izlagawa, razli~ita je od ostalih dràva. Teritorijalni suverenitet nad minijaturnom teritorijom prizat je Sv. stolici kao garancija slobodnog i nesmetanog obavqawa duhovne vlasti. Ugovori koje zakqu~i sa dràvama u vidu konkordata reguli{u poloàj crkve na teritoriji odnosne dràve. Imaju}i u vidu su{tinu papske mo}i, koja je po svojoj prirodi duhovna, te{ko da se Vatikanu moè priznati svojstvo dràve. U ovom slu~aju pre se moè govoriti o transnacionalnoj verskoj organizaciji. Dràvnost Vatikana u stvari je ~ista fikcija. Sv. stolica kao personifikacija crkve nema druge pozicije u me|unarodnoj zajednici, osim u odnosu na religiju. Priroda crkve kao institucije su{tinski se razlikuje od prirode dràve. Crkva je zajednica vernika, dràva je zajednica gra|ana. Svoju vlast papa ostvaruje preko sloènog, strogo centralizovanog mehanizma. U hijerarhijskoj strukturi Sv. stolice dràvni sekretar zauzima drugo mesto, odmah iza pape i wegov poloàj moè se uporediti sa poloàjem predsednika vlade, ali je wegova nadle`nost definisana Ad nutum Summi Pontifici odnosno prema voqi pape. U slu~aju papine smrti dràvni sekretar preuzima papske funkcije do izbora novog pape. Dràvni se976
kretar koordinira radom Rimske kurije sastavqene iz 9 kongregacija, 3 suda, 12 pontifikalnih saveta i 10 komisija za specifi~ne poslove. Sinod biskupa kao kolegijalno telo predstavqa embrionalani oblik parlamentarizma, ali i tu papa ima posledwu re~. On re{ava sporove izme|u biskupa, raspolaè diskrecijom mo}i i svakog ~asa moè da interveni{e u poslovima pojedinih dijeceza. (Avramov; Opus...; stra. 38-40) Vatikan je i mo}na ekonomska sila ukqu~ena u svetske ekonomske i finansijske tokove. Za taj sektor delatnosti ustanovqena je posebna administracija. Vatikan je akumulirao svoje bogatstvo kroz vekove putem poklona vladara, sistemom poreza i taksa, prihoda sa ogromnih poseda u vlasni{tvu crkve. Nakon nestanka papske dràve papa je do{ao do zakqu~ka da duhovnu mo} moè obezbediti samo finansijskom nezavisno{}u. Ideju pape Leona XIII da nekada{wu teritorijalnu vlast nadomesti menaymentom u sferi ekonomije i finansija, prihvatio je i daqe razradio wegov naslednik Pije XI. Tu leè koreni savremenog bankarskog sistema Vatikana, koji je u toku 100 godina izrastao u mo}nog finansijskog giganta, koji samo u Italiji pokriva gotovo polovinu finansijskog trì{ta. Danas je te{ko prona}i industrijsku granu u kojoj nije investiran vatikanski kapital; zastupqen je u telekomunikacijama, u metalurgiji, prehrambenoj industriji, turizmu, robnim ku}ama, izgradwi stambenih naseqa, hidrocentrala, metroa itd, pa ~ak i u Riviera Casino u San Remu. Vatikanski kapital investiran je ne samo u Italiji nego {irom sveta, na svim kontinentima. Nalazi se, na primer, u ameri~kim kompanijama American Anasonda Copper Company, Sinclair Oil Company, Ciffic Gas And Electrict, Denver Joint Stock Land Bank itd. (isto; str. 41) (...)U trezore vatikanskih banaka slivaju se prihodi od svetili{ta, religioznog turizma, povremenog progla{avawa svete godine, kada milionske mase ostavqaju u Vatikanu ogromne svote novca (...)Poodavno su se unutar katoli~kih krugova ~uli glasovi protesta protiv komercionalizacije crkve i religije i zahtev da se obelodani finansijsko stawe Vatikana. Na Drugom vatikanskom koncilu ukazano je na potrebu da se crkva vrati svojim korenima, jer se, kako su istakli pojedini govornici hri{}anstvo pojavilo kao socijalni pokret potla~enih u Rimskoj imperiji. Do toga, me|utim, nije do{lo. (isto; str. 42) Finansijske, ~esto zelena{ke, transakcije duboko su suprotne Hristovom u~ewu, a o svetovnoj, teritorijalnoj vladavini u Svetom pismu nema ni re~i. Katoli~ka crkva kroz finansijske transakcije postala je jedan od najuticajnijih faktora u toj sferi u savremenom svetu. Kako to konstatuje italijanski teoreti~ar Nino Lo Belo u kwizi Vatikansko carstvo, Vatikan je vi{e nego religiozna institucija, vi{e nego politi~ka institucija. On je zna~ajna ekonomska jedinka duboko u{an~ena u svet biznisa i finansija. Nova investiciona politika Vatikana, ~iji za~eci padaju krajem ~etrdesetih svodi se na diversifikaciju, tj. investirawe u nekoliko velikih svetskih kompanija. Mi ne èlimo da angaùjemo crkvu u samo jednom investicionom podru~ju, ili samo jednoj nacionalnoj ekonomiji izja977
vio je {ef prefekture za ekonomske poslove (kardinal Vagnozzi), jedan od najuticajnijih qudi u Rimskoj kuriji. Upravqawe danas vi{estrukim identitetom crkve kroz autokratski sistem papstva skop~ano je sa velikim te{ko}ama. Papa govori kolektivnim glasom mi oslawaju}i se na dogme, ali se u taj prostor ni terminolo{ki, ni konceptualno ne mogu smestiti razli~iti identiteti savremenog rimokatoli~anstva. Devije smatra da Rimokatoli~ka crkva, sa papom na ~elu danas predstavqa posledwu diktaturu u svetu. (isto; str. 42-43) Razumevawe mehanizma mo}i kojim raspolaè papa kao vrhovni poglavar Rimokatoli~ke crkve od izuzetnog je zna~aja za dana{we zbuwuju}e posthladnoratovske doga|aje. Tokom milenijumske istorije Rimokatoli~ka crkva doìvela je mnogobrojne promene, preìvela je mnoge krize, ali je u pogledu sistema odlu~ivawa ostala nepromewena od vremena svog konstituisawa; zadràla je papsko-monarhisti~ki sistem, uz represivni teokratski reìm. Ameri~ki teoreti~ar Huk smatra da je katolicizam najstariji i najve}i totalitarni pokret u istoriji. U operativnoj sferi Rimokatoli~ka crkva prihvatila je modernu tehniku, koju koriste svetovne transnacionalne organizacije, tehniku mas-medija, formirawa lobija, grupa za pritisak itd. Ukqu~ena je u glavne finansijske tokove Zapada. U savremenim uslovima funkcionisawe Rimokatoli~ke crkve kao transnacionalne institucije predstavqa spoj krutog dogmatizma i tehni~kih inovacija, sa nagla{enim politi~kim ciqevima. Papstvo, samo po sebi, nije imalo {ansu da ostvari svoje ambicije ovladavawa svetom, ~ak ni u vreme postojawa papske dràve. Bili su mu potrebni savezi sa mo}nim dràvama i vladarima, uz ~iju su pomo} vo|eni najokrutniji ratovi, uz te{ku zloupotrebu religije. Zadwi u tom lancu, savez sa mo}nom supersilom SAD, prema tome, ne predstavqa izuzetak. Reganova doktrina konstruisana je na bazi gole sile, bez dubqeg filozofskog ponirawa u su{tinu svetskih odnosa, pa i istoriju sopstvene zemqe, koja je i sama ~edo revolucije. Ameri~ki nau~ni krugovi nemaju, niti su imali, visoko mi{qewe o svom biv{em predsedniku i wegovom intelektualnom kapacitetu. To su izrazili jednom duhovitom opaskom, naime, da Regan ima vi{e kowa na svojoj farmi, nego kwiga u svojoj ku}i. Danas je Reganova doktrina podvrgnuta kriti~kom preispitivawu. Me|utim, ostaje ~iwenica da se kumulativni kapacitet Vatikana i Va{ingtona pokazao kao veoma uspe{an u fazi destrukcije Isto~nog bloka. Taj talas zahvatio je i Jugoslaviju. U ratu protiv ove zemqe Vatikan je odigrao kqu~nu ulogu uz oslonac na katoli~ke organizacije i na secesionisti~ke snage u Sloveniji i Hrvatskoj. Bio je to prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, vo|en protiv jedne suverene dràve Jugoslavije. Idejni arhitekta tog rata bio je papa Jovan Pavle II, a SAD i Evropska unija bili su izvr{ni organi. U istorijskoj dimenziji razarawe Jugoslavije predstavqa zavr{nu fazu politike koju je Vatikan projektovao jo{ 1918. U tom smislu ovaj rat prevazilazi ideolo{ke kategorije, kao {to su komunizam ili socijalizam; to~ak istorije vra}en je 100 godina unazad.
978
Za razliku od konzistentnog i kontinuiranog stava Vatikana u odnosu na Jugoslaviju, u politici SAD rat protiv Jugoslavije zna~i diskontinuitet, o{tar prekid sa pro{lo{}u i zaokret. SAD su `rtvovale normativni legitimitet i celokupnu upiverzalnu pravnu infrastrukturu za ra~un jedne prevazi|ene {eme, koju je ponudio Vatikan. Jaltski sporazum imao je ograni~en domet, svodio se na bipolarnu strukturu sveta; pravna infrastruktura je ne{to sasvim drugo, daleko {ire. Normativni sistem kakav je izgra|en posle dva svetska rata sadràvao je odre|ene temeqne vrednosti, univerzalno prihva}ene, kao rukovode}a na~ela u vo|ewu konkretne politike. Taj sistem je razoren. Nije ovde re~ o o~uvawu mrtvog slova na hartiji, nego o beskrupuloznom gaèwu univerzalnih, civilizacijskih temeqa svetske zajednice. Kroz savez Va{ington Vatikan nije do{lo do integracije politi~ke i duhovne dimenzije u smislu novog vrednosnog sistema, nego je re~ o klasi~noj alijansi, zasnovanoj na goloj sili, u stvari na kombinaciji duhovnog terora i terora visoke tehnologije. Su{tinu hri{}anstva ~ini etika i nenasiqe, pa se ova alijansa javqa kao duboko antihri{}anska. Problem nije u religiji nego u zloupotrebi religije od strane crkve kao institucije. Posle uspe{ne bitke protiv komunizma i rata protiv Jugoslavije, na celom prostoru zajedni~kog delovawa SAD-a i Vatikana, ostala je duhovna i idejna praznina, a pojavili su se i prvi nesporazumi ratnih saveznika. Objektivno, oni nisu im mogli da svetu predstave jednu koherentnu platformu. Oba, istina, zastupaju ideju transnacionalnog povezivawa sveta, manihejski projektovanog, ali u biti su to dva sveta sa razli~itim istorijskim korenima i razli~itom istorijskom sve{}u. Papa svoju mo} izvodi verbalno iz boànskog prava i sprovodi kroz simboli~nu silu kao posrednik izme|u zemqe i neba. Svetski poredak u toj optici je voqa Boìja. SAD, koje su ro|ene kroz revoluciju i gra|anski rat, autoritet svoje vlasti zasnivaju na voqi naroda i sprovode ga putem fizi~ke sile kojom raspolaù. Struktura mo}i im je razli~ita. Geopolitika Vatikana i geoekonomija u projekciji stratega globalisti~ke ideologije su dva suprotna pola. Eksperiment koji su izveli odveo je svet u haos, pri ~emu je, kako to navodi poznati ameri~ki pisac Vajgl Amerika izgubila moralni nerv. Vlast koja ne poznaje nikakva ograni~ewa, kako je to mnogo puta konstatovano u literaturi, nije diktatorska nego tiranska; a nijedna tiranija nije bila dugog veka. A {to se ti~e Rimokatoli~ke crkve vaqa se sloìti sa istaknutim katoli~kim teologom Sekondinom da crkva koja o sebi stvara predstavu putem samohipnoze, koja u stvarnosti ne postoji, ne sluì ni~emu. Kada je re~ o dru{tvenoj prirodi Rimokatoli~ke crkve, dr Zoran Milo{evi} citira Petra Kova~i~a Per{ina, poznatog slovena~kog vatikanologa koji smatra da sukob izme|u Rimske crkve i civilnog dru{tva nije mogu}e eliminisati, ba{ zbog dru{tvene prirode rimokatolicizma. Kova~i~ pi{e: Najnoviji Katehizis Rimokatoli~ke crkve iz 1993. godine, pozivaju}i se na kanon 747 CIC, odre|uje: Crkva je nadle`na da uvek i svuda propoveda ~estita na~ela, tako|e i u pogledu dru{tvenog poretka i
979
da izri~e sud o svim pitawima koja se ti~u ~oveka, ukoliko to zahtevaju osnovna prava ~ove~ije li~nosti i spasewe qudi. I daqe: Najvi{i stepen u~e{}a Hristovog autoriteta je obezbe|en s harizmom nepogre{ivosti, pri ~emu se Katehizis poziva na koncilsku dogmatsku konstituciju o crkvi Lumen gentium. Iz ovih izjava sledi da Rimokatoli~ka crkva sama sebi pripisuje pravo najvi{eg tuma~a, kako u eti~kim i dru{tvenim pitawima, koja su na bilo koji na~in povezana sa verovawem, tako i sa dru{tvenom i moralnom praksom vernika i okolnostima wihovog javnog delovawa. Po{to su to sve moralna, dru{tvena i politi~ka pitawa, to zna~i da Rimokatoli~ka crkva istrajava na svojoj dogmatskoj premisi o bo`jepravnom primatu. Dakle, prema ovom shvatawu Rimska crkva istrajava na principima koje je ona sama postavila. To uvek, pre ili kasnije, vodi dràvu ka sukobu sa Rimskom crkvom. O tome Kova~i~ pi{e: Osnovu sukoba izme|u sekularizovane dràve i Rimokatoli~ke crkve nije mogu}e eliminisati, mogu}e ga je samo ublaìti sa doslednim po{tovawem demokratskog dru{tvenog poretka. Dru{tveni sistem koga smo uspostavili i u koga se zakliwemo jeste demokratija zapadnog tipa. To je, pre svega, formalna demokratija. Formalna demokratija istrajava na strogo formalizovanim postupcima dru{tvenog pona{awa sa jasno odre|enim pravilima igre. Dakle, kod we se ne radi o doslednom po{tovawu pravnog poretka. Radi se o ne~emu ve}em, o dru{tvenom pona{awu koje pretpostavqa preglednost delovawa svih dru{tvenih subjekata. Iz navedenog sledi da se civilno dru{tvo, pa ni druge crkve, posebno pravoslavne, ne mogu osloniti na demokratiju da bi se za{titile od porimokatoli~avawa pravoslavnih vernika (prozelitizma) koje sprovodi Rimska crkva. Drugim re~ima, dru{tvena priroda Rimske crkve je takva da se ne}e odre}i svojih qudi, bez obzira koliki i kakvi zlo~inci bili i kakve nepravde naneli drugim verama. Kada se dogodi izviwewe, ono ne mewa ni{ta. Obi~no je tada ve} proces porimokatoli~avawa zavr{en, odnosno nalazi se pri kraju. (Milo{evi}; cit. delo; str. 13-15)
3. Rimski katolicizam
Roj Livzi citira delove nedatiranog i nezavedenog spisa Rimski katolicizam (Fond Nikolaja Velimirovi}a. Arhiv Srbije, Beograd; preuzeto iz: Dragoqub @ivojinovi}/Dejan Lu~i}, Varvarstao u ime Hristovo, Nova kwiga, Beograd, 1988, str. 119-124) Prenosimo izvode iz citiranog teksta: Naslednici spasonosnih dela Hristovih jesu sve{tenici. Sve{tenstvo je od samog Boga ustanovqeno, izabrano i blagodari Sv. Duha, izdignuto nad obi~nim svetom u sredini izme|u Boga i qudi. Sve{tenik je odgovoran za svoju pastvu. Najstroè treba dvojiti obi~nog hri{}anina laika od sve{tenika. Laik je odgovoran pred sve{tenikom... sve{tenik pred Bogom, zato je laik da slu{a, sve{tenik da zapoveda. Nad lai~kim svetom stoji kler, na vrhu klera papa (postoji i najvi{a instancija vlasti dostojanstva na zemqi), ovaj na zemqi nema pretpostavqenog. On je neposredni namestnik Sv. Petra; on je glava hri{}anska, kao {to je Ap. Petar glava aposto980
la; on veè i dre{i, podiè i obara prestole, blagosiqa i kune, grehove upisuje i razre{ava. On je nepogre{an; wemu je data puna vlast nad qudima i an|elima. Samo Hristos ima ve}e dostojanstvo od pape i to na stra{nom sudu, na zemqi je papa ravan Hristu. Ovako je konstruisana ona mo}na gra|evina koja i danas prkosi svim poku{ajima rekonstrukcije. To je rimska crkva. Katolicizam rimski je najkonzervativniji me|u zapadnim veroispovestima. Filosofija wegova to je filosofija izobraèna jo{ u sredwem veku. Avgustin, Toma i Grgur VII, to su tri mo}na stuba na kojima katolicizam po~iva. Avgustin i Toma su stvorili svu crkvenu filosofiju. Grgur crkvenu politiku. êtvrti temeq ove zgrade je etika, jezuitska, to je jezuitizam, wegov moral i wegovo vaspitawe. Re~eno je ~esto da rimsko crkveno ure|ewe predstavqa samo produèwe starog klasi~nog imperijalizma rimskog. Papa nije ni{ta drugo do apsolutisti~ki cezar, jezuiti wegova vojska i garda, episkopi wegovi policijski prefekti, Rim metropola, sve dràve provincije, ceo obredni sistem anatemisawa i indulgencija, blagoslova i razre{nica, zamewuju rimsko mo}no oru`je i mnogobrojne kohorte. U ovome ima dosta istine. Rimski duh je navikao da vlada; kad mu je izlomqeno jedno oru`je, on se prihvatio drugog. Verski Rim nasledio je vojni~ki. (Roj Livzi; Kako razumeti novi svetski poredak: Uloga Rimokatoli~ke crkve; biblioteka Hri{}anstvo i antihri{}anstvo; Beograd; 2004; str. vii-viii) Zapovedati ma u kom obliku, u purpurnoj togi ili crnoj mantiji; bilo je svejedno, to je leàlo u karakteru istorijski postalom centru sveta. Rimski episkopi, koji su pod {titom hri{}anstva obra}ali hri{}anstvo u pravo antihri{}anstvo, tj. u stari rimski sistem osvajawa i gospodarewa, najdosledniji su potomci svojih cezarskih predaka, taj pedantni, taj neuni{tiv izvr{ilac rimskog programa. vladati svetom to je rimski program. Ni{ta u wemu nema hri{}anskoga osim velike energije i velikih poteza u planovima. Rim stari i novi, sa svojim sistemom su{ta je protivnost hri{}anstvu. Rim nije priklonio svoje te`we pred hri{}anstvom. On je umeo upotrebiti sve, pa i hri{}anstvo par ekselans kao oru|e svoje vladavine. Hri{}anstvo je doprinelo propasti staroga vojnog, osvaja~kog Rima. Papski rim je pak pokorio i zarobio hri{}anstvo. rim nije mogao da sluì, zato je na{ao slugu u hri{}anstvu. On je dresirao i maskirao toga slugu shodno svome planu osvajawa sveta. Gde god bi se taj smireni sluga protivio svome gospodaru, ovaj bi zata{kao wegove proteste zvekom sjajnih praporaca ili igrawem `mure sa wim, pri ~emu su slugi uvek o~i vezane. Otuda, Rim ima sve crte jedne opsenarske radionice. Papa je veliki ma|ioni~ar ~ija je istorija, ~ija su dela i uspesi ravni neverovatnostima iz 1001 no}i, ~iji su samo smerovi realniji nego oni fantasti~ne dece iz ovih romana. (naglasio autor) (isto; str. viii-ix) ...Rimski katolicizam ili ultramontanizam i danas je mo}an, vrlo mo}an. On je izdrào mnoge udare. Ni reformacija ni racionalizam XVII veka, ni Ruso ni Volter sa wihovim silnim neprijateqstvom protiv rimske crkve, ni ceo 19. vek, najmra~niji kriti~ar ne samo crkve no i hri{}anskih
981
dokumenata, nisu ga mogli sru{iti. Modernizam, {to se moderne nauke ti~e, on je sa wom na~isto. Godine 1864, prokleo je papa Pije IX svu modernu civilizaciju. Poznat je u svetu Sylabus erorum zbog zablude modernog vremena, koga je rimski prelat u svojstvu namesnika Hristovog sveta, proglasio nepogre{ivim. Ne nauka no misija je zadatak rimske crkve. Ultramontanizam je filosofsko politi~ki sistem. Ultramontanizam ne zastupa samo kler rimske crkve, no i laici pomo}u ùrnalistike i politi~ke agitacije... Kad je Rim, prite{wen od nau~nih kriti~ara crkve i hri{}anstva u 19. veku, a qut na moderne struje u crkvi, odgovorio prokletstvom jednih i ekskomunikacijom drugih, i povukav{i krajwe konsekvence Grgurskog sistema, proglasiv{i sebe nepogre{nim, tad se pojavio starokatolicizam. Starokatolicizam se rodio 1870. godine kao posledica zloglasnog vatikanskog sabora... Istorija vatikanskog sabora najlu|a je epizoda 19. veka. To je ludiwa jednog nemoralnog starca kome cela Evropa ~ita{e kwigu grehova no koji uprkos svima tvrdi, da je jedini on kao i Bog nepogre{an. Po{ten svet se pred tim aktom zarumeneo, mnogi se grohotom nasmejali, a indiferentna ve}ina odmahuje glavom. To je posledwi akt, s kojim je zvani~ni Rim raskinuo savr{eno svaku vezu sa Hristom i jevan|eqem... (isto; str. ix-x) Svo|ewem hri{}anstva, sa svima wegovim beskrajnim istinama bogo~ove~anskim, na ~oveka, u~iweno je to, da je zapadno hri{}anstvo pretvoreno u humanizam. Ovo moè izgledati paradoksalno, ali je istinito svojom neodoqivom i neuklowivom istorijskom stvarno{}u. Jer je zapadno hri{}anstvo, u su{tini svojoj, najodlu~niji humanizam, po{to je ~oveka proglasilo nepogre{ivim, i bogo~ove~ansku religiju pretvorilo u humanisti~ku. A da je tako, pokazuje to {to je Bogo~ovek potisnut na nebo, a na Wegovo upra`weno na zemqi mesto postavqen je Wegov zamenik, Vicarius Christi papa. Kakva tragi~na nelogi~nost: svuda prisutnom Bogu i Gospodu Hristu postavqati zamenika! Ali ova se nelogi~nost ovaplotila u zapadnom hri{}anstvu: crkva je pretvorena u dràvu, papa je postao vladar, vladike su progla{ene za knezove, sve{tenici su postali vo|e klerikalnih partija, vernici su progla{eni za papske podanike, Evan|eqe je zameweno vatikanskim zbornikom kanonskog prava, evan|elska etika i metodika qubavi zamewena je kazuistikom, jezuistikom i svetom inkvizicijom. A to zna~i: sistematskim uklawawem, uni{tavawem svega {to ne klawa papi, pa ~ak i nasilnim prevo|ewem u papsku veru i spaqivawem gre{nika u slavu Krotkoga i Blagoga Gospoda Isusa! Gospodo, sve se ove ~iwenice same slivaju u jedan neodoqivo logi~an zakqu~ak: na Zapadu nema crkve, nema Bogo~oveka, zato nema ni pravog bogo~ove~anskog dru{tva; dru{tva, u kome je ~ovek ~oveku besmrtni brat i ve~ni sabrat. Humanisti~ko hri{}anstvo je u stvari najodlu~niji protest i ustanak protiv Bogo~oveka Hrista i svih evan|elskih, bogo~ove~anskih vrednosti i merila... (autor cit. Arhim. dr Justin Popovi}, profesor Univerziteta: Svetosavqe kao filosofija ìvota; Vaqevo, 1993, str. 83-85) (isto; str. xii-xiii)
982
4. Uzrok idejnog i moralnog haosa Evrope Dostojevski prona{ao u rimokatolicizmu

Vekovima se Evropa mu~i da re{i prokleti problem ~ove~ije li~nosti, i nikako ne uspeva. Jer ga uvek re{ava ~ovekom i ~ovekobogom, a ne Bogo~ovekom. Dostojevskog je stra{no mu~io idejni i moralni haos Evrope; dugo mu je traìo uzrok, i najzad ga prona{ao u rimokatolicizmu. Za{to, za{to u rimokatolicizmu? Uznegodova}e mnogi. Zar rimokatolicizam ne propoveda Hrista? Da, propoveda, odgovara Dostojevski, ali unakaènog Hrista, Hrista poevropqenog, Hrista presazdanog po slici i prilici evropskog ~oveka. U bezmernoj gordosti evropski ~ovek nije hteo da sebe prilagodi Bogo~oveku, ve} je Bogo~oveka prilagodio sebi. Na razne na~ine evropski ~ovek je dugo i sistematski precewivao ~oveka na ra~un Bogo~oveka, dok u svome samoqubqu nije do{ao do vrha bezumqa: do gordog dogmata o nepogre{ivosti ~oveka. A ovaj dogmat sintezira duh Evrope, sve wene vrednosti, sve wene ideale, sva wena stremqewa. ôvek je najzad potisnuo i gotovo sasvim zamenio Bogo~oveka. Dugo i naporno evropski ~ovek je obogotvoravao sebe i kroz filosofiju, i kroz nauku, i kroz religiju (papizam), i kroz kulturu, i kroz civilizaciju. Ali u svemu tome i kroza sve to dela jedan i isti duh duh rimokatolicizma. Po{to je dogmatom o nepogre{ivosti ~oveka obogotvorio ~oveka i proglasio ga za vrhovno merilo u svetu ~ove~anskih vrednosti, rimokatolicizam je posredno i neposredno, postao uzrok ateizma, socijalizma, anarhizma i svekolike evropske kulture, ~ovekobo{ke i ~ovekopokloni~ke. Evropski ~ovekobog potisnuo je Bogo~oveka. Dogmatom o nepogre{ivosti ~oveka rimokatolicizam je sankcionisao ~ovekobo{tvo u svima wegovim funkcijama i manifestacijama. Evropa se svim silama trudi da to ~ovekobo{tvo zacari u svima oblastima qudske delatnosti i stvarala{tva. Otuda sve wene muke, sve wene tragedije, sve wene smrti. Problem Evrope je u stvari problem rimokatolicizma to je zakqu~ak do koga je vidoviti Dostojevski do{ao izu~avaju}i Evropu... (autor cit; dr Justin Popovi}: Dostojevski o Evropi i slovenstvu; Manastir ]elije kod Vaqeva; Beograd, 1995. g; str. 276-277) Nema u Evropi politi~kog i socijalnog pitawa, koje na posredan ili neposredan na~in ne bi bilo u vezi sa rimokatoli~kim pitawem. Po mi{qewu Dostojevskog, u Evropi je rimokatoli~ko pitawe najva`nije pitawe. Sve negativne, hristoborske sile evropskog duha sastale su se u dogmi o papskoj nepogre{ivosti kao u ìì, i dobile svoju nizmenqivu religioznu sankciju. U svome Dnevniku Dostojevski pi{e 1873. godine: Rimska crkva, u ovakvom vidu kakvom je sada, postojati ne moè. Ona je to sama gromko objavila, kada je izjavila da je weno carstvo od ovoga sveta i da wen Hristos ne moè opstati u svetu bez zemaqskog carstva. Ideju rimske svetovne vladavine Rimokatoli~ka crkva je podigla iznad pravde i Boga. Sa tim ciqem je ona proglasila i nepogre{ivost svoga vo|e, i to proglasila onda kada je u Rim ve} kucala i ulazila svetovna vlast: podudarnost zna~ajna i svedo~i o kraju krajeva. (autor cit; isto, str. 279)
983
Sve male i velike tajne evropskog duha sastale su se i slile u jednu ogromnu i neizmenqivu dogmu: dogmu o nepogre{ivosti ~oveka. Time su ostvarene glavne te`we svekolikog evropskog humanizma: i svetovnog i religioznog. ôvek je progla{en za ~ovekoboga. U samoj stvari, dogma o nepogre{ivosti ~oveka otkrila je glavnu tajnu evropskog ~oveka. Kroz wu, evropski se ~ovek javno i iskreno ispovedio i zemaqskom i nebeskom svetu, i kazao {ta je {ta ho}e, ~emu stremi. Tom dogmom, on je odlu~no i potpuno proterao iz Evrope Bogo~oveka a zacario ~ovekoboga. Time je zauvek predodredio budu}nost Evrope: ona se neminovno mora kretati po na~elima i smernicama nepogre{ivog ~oveka evropskog ~ovekoboga. Dostojevski s bolom i uàsom ose}a sve to i pi{e 1876. godine: Rimokatolicizam davno sebe smatra nad svim ~ove~anstvom. On se dosada provodio samo sa mo}nima na zemqi, i nadao se u w do posledweg ~asa. Taj ~as je, izgleda, sad kona~no do{ao, i rimokatolicizam }e sigurno napustiti vlastodr{ce ovoga sveta, koji su ga uostalom sami izdali, i davno ve} zapo~eli sveop{tu hajku u Evropi protiv rimokatolicizma, koja se sad, u na{e vreme, kona~no organizuje. Rimokatolicizam je i gore nastupao nekad, kad mu je trebalo; on je ne razmi{qaju}i mnogo, prodao Hrista za zemqsku vlast. Proglasiv{i dogmu da hri{}anstvo ne moè opstati na zemqi bez svetovne papske vlasti, samim tim je proglasio novog Hrista, nimalo sli~nog ranijem; koji se polakomio na tre}e |avolovo isku{ewe, na zemaqsko carstvo. Sve }u ti ovo dati, pokloni mi se! (autor cit; isto, str. 280-281) ...papa se mnogo vekova pretvarao da je zadovoqan sa svojim maju{nim imawem, sa papskom obla{}u, a sve to samo u alegoriji. Va`no je da se u toj alegoriji skrivalo zrno glavne misli, pune, neosporne, ve~ite nade papstva: da }e se u budu}nosti zrno razviti u granato drvo i prekriliti celu Zemqu. I gle, u zadwem ~asu, kad su mu otimali posledwu desetinu wegove zemaqske dràve, gospodar rimokatolicizma, vide}i svoju smrt, najednom ustaje i priznaje pravu istinu o sebi celom svetu. Zar ste zbiqa mislili da }u se zadovoqiti samo titulom gospodara papske oblasti? Znajte, dakle, uvek sam sebe smatrao vladarem celog sveta i svih zemaqskih careva, i ne samo da sam se smatrao duhovnim gospodarem, nego i zemaqskim! Ja sam car careva i gospodar gospodara, ja jedini na zemqi delim sudbine, vremena i sudwe dane, i zato to {irom celog sveta objavqujem u dogmi o svojoj nepogre{ivosti. Neka se kaè {ta se ho}e ali ovo je mo}! Ovo je veli~anstveno, a ne sme{no! Ovo je vaskrs stare rimske ideje o svesvetskoj vladavini i jedinstvu, koje nije nikad ni umiralo u rimokatolicizmu; to je Rim Julijana Odstupnika, ali ne koga je Hristos pobedio, nego koji je pobedio Hrista u novoj, posledwoj bici. Na taj na~in se zbila prodaja istinitog Hrista za carstvo zemaqsko. (Dnevnik pisateqa, t. H, str. 108-109) (autor cit; isto, str. 282) ...Dogmom o svojoj nepogre{ivosti, pi{e Dostojevski, papa je ujedno s tim proglasio i tezu: da bez svetovne vlasti hri{}anstvo ne moè opstati na zemqi to jest, u stvari, proglasio se vladarem sveta, a rimokatolicizmu nametnuo, sasvim dogmatski, kao pravi ciq: svesvetsku monarhiju, kojoj je preporu~io da teì slavi Boìjoj i Hristovoj na zemqi. Ta ideja koja je
984
ponikla od |avola za vreme Hristovog ku{awa u pustiwi, ta ideja ne moè i ne}e lako umreti. (isto, tom IX, str. 191,192) (autor cit; isto, str. 282) ... Ako je nepogre{ivom ~oveku potrebno da, ma iz kojih razloga ukloni ili proda i najve}u vrednost na{e planete Bogo~oveka Hrista, on }e to i u~initi, no{en oholim ~ovekobo{kim zanosom. U carstvu nepogre{ivog ~oveka, u Evropi, dovr{i}e se prodaja Hrista, koja je po~eta, radi zemqske vlasti. Dostojevski to silno predose}a. Ostvarioci zemaqskog carstva nepogre{ivog ~oveka po}i }e na sve ustupke i kompromise, jer im je, sa blagoslovom nepogre{ivog, sve dopu{teno. Stra{na crna armija nepogre{ivog zna kada se na koga ima osloniti... Izgubiv{i saveznike careve, rimokatolicizam }e se sigurno okrenuti narodu. On ima desetinu hiqada sablazniteqa, premudrih, ve{tih zavodnika srdaca i psihologa, dijalekti~ara i ispovednika, a narod je uvek i svuda bio prostodu{an i dobar... Svi ti srcezavodnici i psiholozi nagrnu}e u narod i done}e mu novog Hrista, Hrista koji na sve pristaje, Hrista progla{enog na posledwem rimskom ne~astivom saboru... Znajte dakle, papa ima kqu~eve svetog Petra, a vera u Boga nije ni{ta drugo do vera u papu, koga je sami Bog postavio da na zemqi bude umesto Boga. Nepogre{iv je, dana mu je boànska vlast, i on je vladar vremena i sudwih dana; i sad je odlu~io da je kucnuo ~as. Ranije se glavna mo} vere sastojala u smernosti, ali je sad do{ao kraj smernosti, i papa ima pravo da je ukine, jer on ima sva prava. Da, svi ste vi bra}a, i Hristos vam je svima i zapovedio da to budete. Ako va{a starija bra}a ne}e da vas prime sebi kao bra}u, uzmite motke i u|ite sami u wihovu ku}u, pa ih silom naterajte da vam budu bra}a. Hristos je dugo ~ekao da se va{a pokvarena starija bra}a pokaju, a sad vam on sam dopu{ta da to objavite: Fraternit ou la mort! (Bratstvo ili smrt!). Ako tvoj brat ne}e da podeli svoju imovinu na pola, uzmi od wega sve, jer je Hristos dugo ~ekao wegovo pokajawe, a sad je kucnuo ~as gneva i odmazde. Znajte i to, da niste krivi ni za svoje pre|a{we ni budu}e grehe, jer svi va{i gresi proizlaze iz va{eg siroma{tva. A ako su vam govorili o tome i ranije va{i biv{i vo|i i u~iteqi, znajte ba{ da su vam i istinu govorili, nisu imali vlasti da vam o tome govore pre vremena, jer tu je vlast dobio jedini papa od samoga Boga; a dokaz je taj, {to vas ti va{i u~iteqi nisu doveli ni do ~ega dobrog, sem kazni i jo{ teèg siroma{tva; svaki wihov pokret propadao je sam od sebe; pri tom su vas svi oni i varali: da bi oslawaju}i se na vas, postali mo}ni, i potom se prodali skupqe va{im neprijateqima. A papa vas ne}e prodati, jer od wega nema niko mo}niji; on je prvi me|u prvima. Samo verujte dakle, pa ma i ne u Boga ve} samo u papu, i u to, da je jedini on zemaqski car, i da drugi treba da nestanu, jer im je ~as kucnuo. Radujte se sad i veselite se, jer je nastao raj zemaqski, svi }ete postati bogati, a pomo}u bogatstva i pravedni, jer }e vam sve èqe biti ispuwene i od vas }e se oduzeti svaki uzrok za zlo. (autor cit; isto, str. 282-285) ...Glavne ideje i pokreti u Zapadnoj Evropi, posredno ili neposredno, u bitnoj su zavisnosti od rimokatoli~ke ideje. Ona je u wima nevidqivo prisutna, kao du{a u telu, ali je i silna kao du{a. Ma kojim putevima i{la
985
misao evropskog ~oveka, ona svesno i nesvesno izgra|uje sve na ~oveku kao na temequ, a izbegava Bogo~oveka i Wegovo Evan|eqe. Iz svega proviruje ili ~e`wa za nepogre{ivo{}u i autarki~no{}u ~oveka, ili samozvana nepogre{ivost i ohola samodovoqnost. Na srcu svega je pe~at rimokatolicizma... (autor cit; isto, str, 285-286) ... Ideja o ujediwewu qudi u svesvetsku imperiju ma kojim putem ideja je starog paganskog Rima. Nasuprot woj stoji hri{}anska ideja o duhovnom ujediwequ qudi kao dece jednog nebeskog Oca i bra}e me|u sobom, i to ujediwewe putem evan|elskih sredstava. Ideju staroga Rima usvojio je rimokatolicizam sa izvesnim, ne bitnim, izmenama... (autor cit; isto, str. 287-288) (isto; str. xiv-xx) ... Jedna ista tajanstvena mra~na sila dela i u tvorcima ~ovekoboga i u ideolozima evropskog nepogre{ivog ~oveka. Na posledwem wihovom dnu taji se mra~ni duh zla i uni{tewa, ~iji je krajwi ciq: ukloniti Bogo~oveka i zameniti ga nepogre{ivim ~ovekobogom. To je za Dostojevskog o~igledna i nepobitna aksioma. On se drì toga i pred kraj svoga ìvota kada u svome ispovedawu vere (profession de foi) izri~e svoj zavr{ni sud o rimokatolicizmu. On veli: Na Zapadu se Hristos pomra~io, kad je zapadna crkva unakazila Hristov lik pretvoriv{i se u Rimsko carstvo, i ovaplotiv{i ga ponovo u obliku papstva. Doista, na Zapadu ne postoji vi{e ni hri{}anstvo ni crkva, mada ima jo{ mnogo hri{}ana, koji nikad ne}e nestati. Rimokatolicizam ve} nije vi{e hri{}anstvo, nego prelazi u idolopoklonstvo; a protestantizam se gigantskim koracima pribliùje ateizmu i kolebqivoj, nestalnoj (ne ve~itoj) nauci o moralu. (isto; str. xx-xxi)
XXVIII NEMORAL NA PAPSKOM DVORU

1. Poroci papa kroz istoriju
Da Rimokatoli~ka crkva ne moè da bude ni{ta boqa od onoga {to je danas mra~na, zlo~ina~ka, mafija{ka institucija, svedo~e temeqi na kojima se stvarala i oblikovala kroz vekove na krvi, otima~ini i bludu. Vladavinu papa kroz istoriju karakteri{u ubistva, trovawa, zlo~ini, bludni~ewa, zavere... To je istorija neprestanog duhovnog i moralnog propadawa. Papski dvorovi po svom zemaqskom ìvotu nisu se razlikovali od brojnih evropskih kraqevskih dvorova. U pojedinim periodima, na primjer u X vijeku, ìvot na papskom dvoru odlikovao je {iri i ve}i nemoral nego na dvorovima najizopa~enijih zemaqskih vladara. U vrhu RC, uglavnom u Rimu, odigrale su se brojne zavjere, ubistva, spletke, sumwiva savezni{tva, upotreba èna, i sve druge mogu}e metode, tek da bi se zasjelo u Petrovu katedru, mo}nu stolicu rimskog pontifeksa. Prirodno, nekoliko vijekova odvijala se i politi~ka borba izme|u uticajnih frakcija dei nobili, kao
986
i sukobi dviju politi~kih stranaka za prevlast na globalnom planu, sukobi guelfa i gibelina. Prvi su bili pristalice univerzalne prevlasti papskog, a drugi pristalice prevlasti primarnog uticaja cara imperatora. Podru~je neprekidnih sukoba, trvewa i borbe, odre|eno je èstokim nastojawem suparnika ko }e nad kim da vlada da li duhovna vlast nad zemaqskom, odnosno da li papa nad imperatorom, ili obrnuto. Papska è| za vla{}u zemaqskom odvla~ila je RC sve daqe od pastirske misije. [to je è| bivala ja~a, posrtawe u porocima bivalo je sve ve}e. Hedonizam, simonija, nepotizam i gotovo javno bludni~ewe odlikuju pontifikate brojnih papa. Kardinal ]ezare Baronio otuda je taj X vijek okarakterisao kao saeculum obscurum, a drugi kao vijek pornokratije. [ta drugo re}i, ako ve} jedan od papa prodaje svoju tijaru i triput dolazi na papsku stolicu? Ili kada crkvom istovremeno upravqaju trojica legitimno biranih papa? Ili kada svog mrtvog prethodnika novi papa vadi iz groba da bi mu sudio? Na jednoj strani su ekskomunikacije, interdikti ~itavom gradu, a na drugoj prebende i komende, kardinalski ~inovi za sopstvene sinovce od kojih }e bar dvadesetorica postati pape. Dok je RC neke mona{ke redove potvr|ivala i podràvala, kako bi se uz wihovu pomo} branila i odràvala na vlasti, druge je zatirala pod izgovorom da su jeretici. Tako su likvidirani albigenzi, katari, bogumili ili valdenzi. (Leposavi}; cit. delo; str. 372) U sredwem vijeku ima vi{e papa za koje se moè re}i da su ubijeni. No, za mnoge ne postoje dokazi, odnosno pretpostavqa se da su otrovani, ali wihova nasilna smrt nije utvr|ena, pa se tako samo osam papa vodi ili smatra ubijenima. Prva dvojica su Ivan I i Silverije, koji se uvr{teni i me|u mu~enike, jer su zatvoreni i ubijeni. Ostalih {est se ne bi moglo smatrati mu~enicima, jer su ubijeni u mra~nom sredwem vijeku i to ne zbog wihove ustrajnosti u borbi za vjeru, za istinu, ve} iz osobnih razloga nekih od onda{wih mo}nika. Stjepan VI, koji je sudio le{u pape Formosusa, izazvao je bijes mase, bio je zatvoren i udavqen 897. Ivan X bio je zatvoren u An|eoskoj tvr|avi gdje je wegovo ubojstvo naru~ila perfidna Marozia 928. Istu je sudbinu imao Benedikt VI 974, a Ivan XIV je 984. bio otrovan. Oba je ubojstva navodno naru~io Bonifacije VII. U svibwu 964. papa Ivan XII je poginuo jer ga je navodno qubomorni mu`, na{av{i ga u krevetu sa ènom, bacio kroz prozor. Lucije II je 1145. umro po{to ga je kamen pogodio u glavu za vrijeme nereda u Rimu. Dakle, ne moè se re}i da su to pape mu~enici. (Silvije Toma{evi}; Pape kroz povijest; Rijeka; Adami}; 2003; str. 177-178)
2. Papa Jovan Pavle II egzorcist

Toma{evi} navodi podatak da se papa Vojtila bavio isterivawem |avola, ali verovatnije je da je bio zaposednut |avolom, pa bi to donekle moglo da objasni sve ono {to je u~inio. Bilo je i papa za koje se govorilo kako imaju posla s vragom, kao i onih koji su bili egzorcisti (...)Postoje i svjedo~ewa sve}enika o papi Ivanu Pavlu II kao egzorcistu. To se dogodilo 4. travwa 1982, kada je papa intervenirao kao egzorcist. (isto; str. 179)
987
Razli~ita proro~anstva, predskazawa, sukobi me|u obiteqima koje su davale pape, unutarwa rivalstva, bolesti i ratovi, nesre}e i ubojstva, sve je to kao i {to{ta drugoga pro{lo kroz povijest papa. Crkva je proìvjela i preìvjela dvije tisu}e godina i u{la je u tre}e tisuqe}e, a da se po ocjenama mnogih kriti~ara nije izmijenila. (isto; str. 180)
3. Ubistvom do papskog trona

VIGIL (537-555) Jo{ za ìvota Silverija, za novoga papu izabran je, 29. oùjka 537, Vigil, koji je u~inio sve da se rije{i svoga prethodnika. Belisario je, i pod pritiskom carice Teodore, ostvario san ambicioznom Vigilu, koji }e zatim morati podnositi najgora ponièwa, kakva nikada nije podnosio nijedan papa. Vigil, koji je mogao biti i optuèn za sudioni{tvo u ubojstvu svoga prethodnika, umire 7. lipwa 555. Ulazi u povijest kao papa koji je dao du{u za dolazak do vrhovne crkvene vlasti ulazi me|u one koji èle osvojiti vlast po svaku cijenu, pa i ubojstvima. (isto; str. 86) STJEPAN III (768-772) Prije wegova izbora za papu, 7. kolovoza 768, postojala su dvojica protupapa, Konstantin II zvani i Uzurpator (28. srpwa 767-6. kolovoza 768) i Filip (768). Uspio je prevladati nerede koje su protupape ostavili. Stjepan III je navodno dao oslijepiti i osakatiti Konstantina II, a lo{e su pro{li i biskupi i kardinali koje je taj protupapa imenovao, spomiwe se da su im bile iskopane o~i. Stjepan III je zabranio laicima sudjelovawe u izboru papa. Umro 24. sije~wa 772. godine. (isto; str. 93) Sveti LEON IV (847-855) Izabran je 10. travwa 847. i bio je prvi papa koji je uveo upisivawe datuma na dokumente. Leon IV je, kako navode legende, pokazav{i kri` prema rimskoj ~etvrti (Borgo) u plamenu, zaustavio poàr. O tome postoji i Rafaelova slika u Vatikanskim muzejima (Rafaelove sobe). Leon IV je dao izgraditi zidine oko Vatikana (852. su bile zavr{ene kada je organizirana i velika procesija) radi obrane od Saracena, koje se i danas nazivaju Leoniane. Budu}i engleski kraq Alfred Veliki do{ao je u Rim kada mu je bilo samo pet godina i Leon IV ga je pomazao kao kraqa, pojednostavqeno, na taj na~in mu je potvrdio kako je Bogom izabran. Tih godina (847-852) stvoren je i jedan od najve}ih falsifikata u povijesti. Zapravo, rije~ je o pismima papa, od Klementa I do Grgura II (od 90. do 731. godine) koja su falsificirana kako bi se biskupima dale ve}e ovlasti u odnosu na svjetovnu vlast. Isto tako se u falsificiranim dokumentima davalo papama ve}e ovlasti, pa do apsolutne vlasti nad cijelim crkvenim svijetom. Tek u 15. stoqe}u su kardinali Niccolo Cusano i Giovanni de Torquemada obznanili postojawe falsificiranih dokumenata. Papa Leon IV je umro 17. srpwa 855. godine. (isto; str. 96-97)
4. Prostitucija i pornokratija
SERGIJE III (904-911) Dolazimo do Sergija, kojega smo spomiwali kao glavnoga pokreta~a procesa protiv Formosusa. Nakon {to je bio izop}en i protjeran, Sergije postaje prvim papom, 29. sije~wa 904, po voqi sna`ne rimske plemi}ke obiteqi, vojvode od Tuscola, konzula Teofilatta, sa è988
nom Teodorom i k}erima Marozijom te Teodorom koje su vladale papama. Otvara se zapravo razdobqe reìma prostitucije i pornokracije, kako je nazvano ono u kojem su papama i svim spletkama vladale najprije Teodora, pa zatim wezine, vjerojatno jo{ bludnije k}eri, Marozia i Teodora. Povjesni~ari toga vremena pripisuju qubavnoj vezi pape Sergija III i Marozije ro|ewe sina, koji }e postati papa Ivan XI. Stvarala se odre|ena intelektualna oporba takvome reìmu, ali je Sergije III bio prejak i bez predrasuda, a da bi mu smetali odre|eni natpisi koji su se preko no}i pojavqivali na zidovima rimskih zgrada poput neke vrste tada{wih grafita. Dao je obnoviti baziliku Svetog Ivana u Rimu, koju je uni{tio poàr. Umro je 14. travwa 911. godine. (isto; str. 101) LANDON (913-914) U zapisima stoji kako je Rimska crkva tih godina postala bordelom, javnom ku}om, a obiteq Teofilatta je postavila i Landona u Petrovu stolicu u srpwu 913. O wemu nema zapisano ni{ta posebno, {to se tuma~i kao ~iwenica da je kao papa ili morao {utjeti i dràti se zapovijedi rimske plemi}ke obiteqi, ili bi ga progutao mrak. Landon je umro na misteriozan na~in u veqa~i 914. godine, IVAN X (914-928) Bio je qubavnik Teodore, ène plemi}a Teofilatta, pa je tako do{ao na Petrovu stolicu kroz wezinu postequ u oùjku 914. Ipak je pokazao odre|enu ~vrsto}u, pa je zapisan kao gotovo jedini u tom razdobqu koji nije bio samo lutka na koncima rimske aristokracije. U lipwu 916, organizirao je bitku protiv Saracena i kod Garigliana ih potpuno porazio, {to je ujedno i konac opstanka Saracena na Apeninskom poluotoku. Splitski nacionalni crkveni sabor 925. raspravqa o ustrojstvu crkve u Hrvatskoj u nazo~nosti Tomislava, kojega Ivan X priznaje kao kraqa. Nakon smrti Teofiiatta, Ivan X je preuzeo politi~ku vlast u svoje ruke, te bratu Petru dao velike ovlasti. Na taj je na~in u{ao u sukob s mo}nom predstavnicom pornokracije Marozijom, da bi najprije bio zatvoren u tamnice An|eoske tvr|ave te kona~no ubijen u svibwu 928. godine. (isto; str. 101102) STJEPAN VII (928-931) Jo{ jedan papa izabran je po èqi Marozije u prosincu 928. No, o papi Stjepanu VII nema mnogo podataka. To je, dakle, jo{ uvijek vrijeme vladawa mo}nih vojvoda od Tuscola, a u Rimu je vedrila i obla~ila markiza Marozia, ~iji sin zatim postaje papom Ivanom XI. Stjepan VII je umro u veqa~i 931. godine. IVAN XI (931-935) Marozia je, u oùjku 931, za novog papu postavila svoga sina, koji je ro|en iz wezine qubavne veze, prema nekima, s papom Sergijem III. Ivan XI je umro sa samo 29 godina, u prosincu 935, a wegov polubrat Alberico II, kojega je markiza Marozia imala s Albericom I, preuzima svu svjetovnu vlast. Marozia umire 936, a time prestaje i razdobqe vladawa ènskog dijela vojvoda od Tuscola nad rimskim biskupima. (isto; str. 102-103) IVAN XIII (955-964) Za papu je 16. prosinca 955. izabran Ottaviano, sin Alberica II, koji je promijenio ime u Ivan XII. Ime je promijenio nakon wega i Ivan XIV, te Grgur V nakon ~ega promjena imena papa postaje pravilom. Ivan XII nije imao crkveno obrazovawe, ve} je papom postao samo za989
to {to je bio sin Alberica II, pripadnika mo}ne plemi}ke obiteqi vojvoda od Tuscola. U vrijeme Ivana XII, lateranska papinska pala~a je postala pravim bordelom u koji su ulazile prostitutke visoke razine, ali i mladi}i. Spomiwu se i qubavi Ivana XII prema dje~acima. Ivan XII je ipak obnovio Sveto Rimsko Carstvo uz pomo} Otona I kojeg je okrunio za wema~kog kraqa i time se otvara novo poglavqe za pape. Oton I optuùje zatim Ivana XII za ubojstva, oskvrnu}e, incest itd, te ga smjewuje 4. prosinca 963. kako bi postavio novoga papu, Leona VIII. No, Ivan XII je poku{ao iz izbjegli{tva na Korzici preokrenuti stvari u svoju korist i vratiti se u Rim, ali ga je 14. svibwa 964. zadesila ~udna smrt. Naime, postoje najmawe tri verzije wegove smrti. Prema jednoj je umro od infarkta, po drugoj verziji od mo`dane kapi, a tre}a govori kako ga je u krevetu s jednom ènom otkrio qubomorni mu` i jednostavno ga bacio kroz prozor. Kaè se tako|er kako je u smrti Ivana XI vrag imao svoje prste. (isto; str. 103-104) BENEDIKT VI (973-974) Poslije smrti Otona I, germanski papa Benedikt VI je izabran 19. sije~wa 973, ali biva zatvoren u An|eosku tvr|avu, gdje je i zadavqen. Jo{ za wegova ìvota izabran je za papu Bonifacije VII, koji je u papinske kwige uvr{ten kao protupapa, i koji je vjerojatno dao ubiti pravoga papu Benedikta VI u lipwu 974. Bonifacije VII je pobjegao u Konstantinopoq, odnijev{i sa sobom crkvena blaga. (isto; str. 105) GRGUR VI (1045-1047) Wemu, Giovanniju Grazianu Pijerleoniju, je wegov prethodnik Benedikt IX prodao poloàj 5. svibwa 1045. U Rimu su vladali nemiri i Grgur VI je osnovao papinsku vojsku. U mjestu Sutriju u Italiji je, za 20. prosinca 1046, sazvan koncil trojice papa, Benedikta IX, Silvestra III i Grgura VI. Do{li su samo Silvestar III, koji je poslije toga ostao biskup i ne zna se vi{e ni{ta o wegovu ìvotu, te Grgur VI, kojega se optuìvalo za trgovawe crkvenom imovinom, te je zbog toga bio i prognan u Wema~ku gdje je i umro 1047. godine. KLEMENT II (1046-1047) Ro|en u Wema~koj, Suitger od vojvoda Morsleben i Hornburg, izabran je za papu 25. prosinca 1046. Umro je u Pesaru gdje su ga otrovali qudi Benedikta IX, 9. listopada 1047, i jedini je papa pokopan u Wema~koj. BENEDIKT IX (1047-1048) Tre}i puta postavqen za papu 8. studenoga 1047, no odustao je od poloàja nakon osam mjeseci, 17. srpwa 1048, kada se povukao u samostan S. Basilio u Grottaferrati pokraj Rima gdje je i umro. DAMAZ II (1048.- 1048) Popon iz Bavarske zamijenio je Benedikta IX po èqi wema~kog cara Henrika III 17. srpwa 1048, ali mu se Rim nije svidio, pa je oti{ao u Palestrinu pokraj Rima, gdje je umro vjerojatno od malarije 9. kolovoza 1048. Vladao je dakle samo 23 dana, a drì se i da ga je mo`da dao otrovati Benedikt IX. (isto; str. 109-110) Sveti GRGUR VII (1073-1085) Hildebrand di Soana je bio suradnik ~etvorice papa prije negoli je 22. travwa 1073. postao Grgur VII. Na koncilu izop}uje sve one koji su se okoristili na crkvenim poloàjima, ali wegove reforme dovode i do unutarcrkvenih rascijepa, pa u sqede}ih 50 godina gotovo da nije bilo pape koji nije imao jednoga protupapu. Obznawuje Dic990
tatus papae po kojem papa moè suditi svima, a nitko papi, i kako Rimska crkva nije nikada u pro{losti grije{ila, ne moè grije{iti ni u budu}nosti. (isto; str. 111)
5. Otimawe oko novca

KLEMENT V (1305-1314) Bertrand de Got iz Francuske izabran je, 14. studenoga 1305, u Lionu, te je kao papinsko sjedi{te odredio Aviwon, gdje je ono i ostalo 70 godina i gdje je stolovalo sedam papa. Klement V je pokrenuo 15. ekumenski koncil i ukinuo je red templara. Naime, kao prvo je ocijenio da je taj red, koji je bio vezan za Svetu zemqu, prestankom kriàrskih ratova nepotreban. No, iza takve odluke leì, najvjerojatnije, i mnogo prizemnija. Templari su, posebno u Francuskoj, po~eli graditi samostane i u wih pohrawivati svoje blago, postajali su sve mo}nijim i pro{irenijim redom. Po~eli su se baviti bankarskim i drugim poslovima i postajali su sve ve}a ekonomska sila. Kod wih su i drugi po~eli pohrawivati svoje blago. Mogli su se {iriti i zbog toga {to su uìvali mnoge privilegije i imunitete koje su dobili za vrijeme kriàrskih ratova od drugih papa. Francuski kraq Filip IV Lijepi htio se, na neki na~in, domo}i wihova bogatstva pa je pritiskao papu Klementa V da ih zabrani kao red. Papa je lukavo predao inkviziciji na razmatrawe svaki slu~aj vezan za templare u svakoj pojedinoj biskupiji. Inkvizicija je mu~ewima pojedinaca od templara dobila priznawe o herezi i presu|ivala im smrt na loma~i. Dakle, nije bilo rije~i o nekoj promijewenoj crkvenoj nauci, o nekim hereti~kim mislima, ve} jednostavno o novcu. Bogati templari su na spravama za mu~ewe priznavali svoju hereti~nost. Bili su ubijeni, a wihovo blago su uzimali drugi. Do{lo se do 15. koncila u mjestu Vienne u Francuskoj, kojem je prisustvovao i Filip IV. Na prijedlog pape, na koncilu je 1311. raspravqano o sudbini templara, a na osnovu izvje{}a inkvizitorskih komisija. Ipak, nisu svi prisutni bili za wihovo ukidawe, pa je papa Klement V tek 3. travwa 1312, s bulom Vox in excelso, ukinuo red templara, a wihovo bogatstvo je podijeqeno na ostala dva reda, ali prakti~ki se obogatio Filip IV. Klement V je na nagovor Filipa IV proglasio 1313. svecem Celestina V, papu koji je abdicirao. To se tada tuma~ilo kao odgovor Klementa V na odluku Bonifacija VIII koji je zatvorio i vjerojatno ubio Celestina V. No, isto tako, a posebno nakon nekih novih istraìvawa po kojima je, navodno, Celestin V bio povezan s templarima, taj bi se potez uzdizawa pape eremita na oltar svetaca mogao shvatiti i kao èqa Klementa V da se iskupi za ukidawe i progawawe templara. Umro je 20. travwa 1314. godine. (isto; str. 126-127) INOCENT VIII (1484-1492) Giovanni Battista Cybo iz \enove, za kojeg se govorilo da je imao sedmero djece od jedne ène iz Napuqa, ali je malo vjerojatno da je mogao od iste qubavnice imati toliko djece. Priznao je dvoje, Franceschetta i Teodorinu, dok su ostali vo|eni kao ne}aci. To se, dakako, doga|alo prije negoli je izabran za papu 12. rujna 1484. No, vjerojatno se zbog brojne obiteqi vi{e brinuo za novac negoli za crkvena pitawa. Zaloìo je ~ak i papinsku krunu u jednoj rimskoj banci. Izmislio je i nova
991
radna mjesta u vatikanskoj slu`bi, koja je prodavao pa su tako na ta mjesta dolazili nesposobni ~lanovi bogatih obiteqi. U uredu za pe~a}ewe bula zaposlio je ~ak 52 osobe, koje su zatim stvorile pravo tajno poduze}e, samostalnu inicijativu, za proizvodwu i prodaju la`nih vatikanskih dokumenata. Kada je otkrivena wihova djelatnost, zavr{ili su na vje{alima. Kao pravi o~ev sin, Franceschetto je na kocki s jednim kardinalom, Raffaeleom Riariom, izgubio silne novce. Inocent VIII je s bulom Summis desederantes autorizirao lov na vje{tice. Umro je 25. srpwa 1492. godine. (isto; str. 133-134)
6. Incest
ALEKSANDAR VI (1492-1503) [pawolac Rodrigo de Borgia (Boryija) izabran je, 26. kolovoza 1492, za papu koji je imao qubavni odnos s Vannozzom deCattanei, koja je bila tri puta udana i koja mu je rodila ~etvero djece (Cesara, Giovannija, Goffreda i Lucreziju). Aleksandar VI je imao jo{ troje djece s nepoznatim ènama. No, o~ito je bio dobar qubavnik, jer je dobio jo{ dvoje djece, od kojih jedno na koncu pontifikata, a neki kaù da je i umro prije negoli je vidio svoje posqedwe dijete. Wegova slu`bena qubavnica, dok je bio papa, bila je supruga Orsina Orsinija, lijepa Giulia Farnese. Neke kwige biqeè kako je seksualnost Aleksandra VI bila gotovo patolo{ka. Lukrecija, glede patolo{ke seksualnosti nije zaostajala za ocem, pa je optuèna i za incest s ocem i bratom Cezarom. Osim toga, bila je i u tri braka. Aleksandar VI tijekom svoja dva putovawa izvan Rima, povjerio je k}eri Lukreciji vladawe nad Petrovom stolicom, imenovav{i je vicepapom, dakle pravom papicom. Papa se sukobquje s dominikancem Girolamom Savanarolom iz Firence, koji je na koncu zavr{io na loma~i. Obiqeìo je Osmi jubilej (1500); tom su prilikom po prvi puta otvorena Sveta vrata na svima ~etirima rimskim bazilikama. U wegovo vrijeme Mikelan|elo je isklesao kip Pijeta. Premda se pretpostavqa da je Aleksandar VI, za kojega se kaè da je bio bez predrasuda, bez vjere i bez morala, te uàsan papa (ali istodobno i veliki monarh), bio otrovan, vjerojatno je umro 18. kolovoza 1503. od malarije. (isto; str. 134-135)
7. Prva zajednica homoseksualaca

GRGUR XIII (1572-1585) Ugo Boncompagni iz Bologne imao je sina Giacoma prije negoli je imenovan papom 25. svibwa 1572. Prostitucija je slobodno hodala Rimom, a u jednoj crkvi (San Giovanni a porta Latina) osnovana je prava zajednica homoseksualaca, koji su se u woj i vjen~avali. Grgur XIII je sazvao Jedanaesti jubilej (1575) te je za tu priliku osnovao i vi{e nacionalnih zavoda, te je osnovano i Gregorijansko sveu~ili{te. Reformirao je kalendar koji se i danas upotrebqava, a {to je tada, 1582, dovelo do jednostavnog brisawa 10 dana, pa je tako, jednim potezom, 4. listopada postao 15. listopada. Nestali su me|udani koji vi{e nikada nisu nadokna|eni. Tu promjenu su odmah prihvatili Italija, [pawolska i Portugal, a zatim i ostale zemqe sve do Velike Britanije, koja je usvojila gregorijanski kalendar tek 1700. Umro je 10. travwa 1585.
992
SIKSTO V (1585-1590) Felice Peretti iz Grottammare pokraj Ascolija u Italiji imenovan je za papu 1. svibwa 1585. i, prema nekim kroni~arima onoga doba, ve} u prvoj godini wegova pontifikata odsje~eno je toliko glava da ih je ulicama Rima bilo vi{e negoli lubenica. Taj opis dovoqno govori o wegovoj strogo}i, pa je to jo{ jedna potvrda i one legende oko postavqawa obeliska na Trg Svetog Petra (ina~e je dao podi}i obeliske na gotovo svim va`nijim trgovima i obnovio je gradski vodovod), {to opisujemo na prethodnim stranicama. Uveo je pravi policijski reìm u Rimu. Zabranio je no{ewe oru`ja i ve} je na dan imenovawa dao objesiti ~etiri mladi}a samo zato jer su imali noève. Strog je bio ne samo prema lopovima i banditima, ve} i prema onima koji su ih sakrivali ili im davali uto~i{te, bez obzira kojem su dru{tvenom sloju pripadali. Prostitutke su opet protjerane u posebnu zonu, a ka`wavane su i majke koje su slale svoje k}eri u najstariji zanat. No, Siksto V je istodobno reorganizirao kardinalski zbor koji je mogao imati 70 kardinala. Uveo je i obvezne posjete biskupa papi Ad limina, koje i danas postoje, s time da su oni iz bliìh krajeva morali dolaziti svakih tri godine, oni iz udaqenijih svakih ~etiri, a najudaqenijih krajeva svakih pet godina kako bi izvje{tavali papu o stawu u wihovim zajednicama. (isto; str. 142-143) KLEMENT VIII (1592-1605) Tijekom godine dana umrla su trojica papa, a to zato jer su ih kardinali birali znaju}i da su stari i bolesni, odnosno da ne}e dugo ìvjeti. Do{lo je, dakle, vrijeme izbora nekoga koji }e ne{to duè vladati s Petrove stolice. No, podijelili su se na dvije skupine, jedna je skupina bila u Sikstinskoj kapeli, a druga u kapeli Paolini. Imenovan je Ippolito Aldobrandini iz Firence, 9. veqa~e 1592, za papu Klementa VIII koji je sazvao i Dvanaesti jubilej (1600). Sveta je godina ujedno i godina oprosta, ali je ipak te godine na rimskome trgu Campo de Fiori spaqen \ordano Bruno, kojeg su godinu dana prije na loma~u osudili suci SantUffizija, odnosno inkvizicije. Klement VIII je po vawskom izgledu i strogosti u tuma~ewu staroga nauka (zbog toga je i dopustio spaqivawe znanstvenika dominikanca Bruna) bio sasvim druga~iji negoli privatno. Volio je luksuz, a {to se vidjelo i po ~iwenici da se preselio u Quirinal, papinsku qetnu rezidenciju, koja jo{ nije bila ni zavr{ena; zatim, volio je putovati, ali ne na pastoralna, ve} na putovawa iz zadovoqstva. Dao je oslikati kupolu crkve Svetog Petra, urediti veliku dvoranu Klementinu u Vatikanu. Umro je 3. oùjka 1605. godine. (isto; str. 145) INOCENT X (1644-1655) Giovanni Battista Pamphili iz Rima po{to je imenovan 4. listopada 1644. za papu, po~eo je, dakako, s nepotizmom, ali su mu ~lanovi obiteqi bili lo{i upraviteqi, pa se tako nametnula jedna èna, Olimpia Maidalchini, udovica papina brata Pamphilija. Mo`da su samo zli jezici htjeli neku ve}u, dubqu vezu izme|u pape i {ogorice, ali ostaje ~iwenica da je Inocent X Olimpiju obasipao darovima i titulama, te je ona, u pravom smislu te rije~i, postala drugim, ako ne i prvim ~ovjekom na Petrovoj stolici. âk su se woj obra}ali veleposlanici i plemi}i, a Inocent X joj je poklonio, na primjer, imawe i tvr|avu u San Martinu al Ciminu pokraj Rima, te pala~u na trgu Navona. Olimpija je u to vrijeme bila prava rimska
993
vladarica, te je pod za{titu uzela i prostitutke. Dakako, usput se toliko obogatila da je tijekom sqede}eg pontifikata, onoga Aleksandra VII dona Olimpija trebala pred sudom odgovarati zbog nelegalnog stjecawa imovine. Posebno se obogatila tijekom êtrnaestog jubileja (1650). Inocent X je umro 7. sije~wa 1655. i wegovo tijelo nije nitko htio pokopati. Olimpia, koja je i ina~e prema Inocentu X bila poprili~no gruba, opravdavala se kako je siroma{na udovica (papina brata), a wezin sin Camillo, koji je bio i kardinal i dràvni tajnik, te je sve napustio za jednu drugu Olimpiju, na koncu joj se smilio i organizirao sahranu pape u crkvi obiteqi Pamphili (koja je kao i Bor~eze uredila golemi park s vilom u Rimu) na trgu Navona. (isto; str. 148)
Zakqu~ak
1. Lice antihrista
Iz obiqa ~iwenica koje smo izneli mogu}e je izvu}i samo jedan zakqu~ak. Politika neprijateqstva Rimokatoli~ke crkve prema srpskom narodu ima vidan kontinuitet, a u vreme Austrougarske, kona~no i precizno je definisana kao politika potpunog uni{tavawa, zatirawa srpskog naroda i srpske vere utvr|ena je genocidna politika prema Srbima. U sprovo|ewu ove politike Sveta stolica je uvek imala svoj glavni instrument, svoje glavno oru`je hrvatsku naciju koju je sama stvarala od pokatoli~enih Srba i drugih naroda. U razli~itim istorijskim okolnostima koristila je sve {to je vodilo ka projektovanom ciqu satirawa Srba i pravoslavqa. Sveta stolica je bila kreator, inicijator i u~esnik svih neprijateqskih delovawa, svih zlo~ina po~iwenih nad srpskim narodom. Svoje zlo~ina~ko delovawe je ostvarivala preko Austrougarske, nacisti~ke Nema~ke, preko monstruma koje je sama stvarala usta{kih yelata, a krajem XX veka preko povampirenih usta{a i novog svetskog poretka. Vatikan je bio u~esnik u jednom od najvarvarskijih genocida genocidu koje su usta{e i katoli~ki kler po~inili nad srpskim narodom. I zato Vatikan nikada nije, niti }e ikada priznati i osuditi zlo~ine po~iwene nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata. A, kako da prizna i osudi zlo~ine usta{a i katoli~kog klera i prelata kada su oni uspeli da gotovo do kraja realiziju zacrtani vatikanski plan o uni{tavawu Srba i pravoslavqa. Zahvaquju}i Vatikanu, najmostruozniji zlo~ini i zlo~inci ne dobijaju osudu nego glorifikaciju i podiù se na pijedestal svetosti. A sveto i pravedno je samo ono {to odgovara interesima Vatikana. Vatikan se primakao jo{ bliè potpunom ostvarewu svoga plana kada je izazvav{i rat na prostoru prethodne Jugoslavije u krvi stvorio novu, ~istu, katoli~ku hrvatsku dràvu.
2. Papa Jovan Pavle II krsta{ki zlo~inac sa maskom mirotvorca

Glavni krivac za izazivawe rata na prostoru biv{e Jugoslavije i za krvoproli}e koje je usledilo i za sve zlo~ine koji su po~iweni u tom suko994
bu je papa Jovan Pavle II. Mnogo pre samog po~etka rata 1991. godine, papa Vojtila je pokazao kakvu politiku namerava da vodi prema biv{oj Jugoslaviji. Samo godinu dana po izboru za papu, 1979. godine, Vojtila se zaloìo za stvarawe ~iste nezavisne Hrvatske u poruci koju je uputio hrvatskim hodo~asnicima. Tako je po~elo wegovo zalagawe za razbijawe jedne suverene zemqe. Vremenom kockice su se slagale. Papa Vojtila je uporno poku{avao i kona~no pridobio podr{ku Amerike za svoju razbija~ku politiku prema biv{oj Jugoslaviji, a to mu nije bilo te{ko s obzirom na savez VatikanVa{ington, stvoren 1982, i ulogu koju Vatikan ima u svetskim tajnim organizacijama i u kreirawu globalne politike. Zatim, dolazi do oìvqavawa usta{tva. Tu|man, biv{i komunisti~ki general, koga su hercegova~ki frawevci i Rimokatoli~ka crkva identifikovali kao dobitnu kombinaciju za ostvarewe ciqa stvarawe ~iste, nezavisne, katoli~ke Hrvatske sa granicom na Drini, upravo zahvaquju}i podr{ci Rimokatoli~ke crkve, pobe|uje na izborima. Stvoreni su idealni uslovi za izazivawe sukoba. Papa Jovan Pavle II forsira, podràva i radi na tome da se Tu|manova rasisti~ka, genocidna politika {to vi{e razma{e. Kona~no, 13. januara 1992. godine, prvi, pre svih priznaje hrvatsku nezavisnost. A onda zloupotrebqava diplomatske privilegije i autoritet kako bi izdejstvovao priznawe Hrvatske od mo}nih sila. To bezobzirno, neodgovorno priznawe dovelo je do gra|anskog rata i krvoproli}a. Papa Vojtila je bio inicijator i u~esnik razbijawa suverene dràve, wenog nasilnog komadawa. On je odgovoran za ubijawe, raseqavawe, za sve zlo~ine koji su se dogodili na prostoru biv{e Jugoslavije. Papa Jovan Pavle II nijednog trenutka nije poku{ao da izdejstvuje re{ewe dogovorom, kompromisom, jer mu to nikako nije odgovaralo. Sam je priznao da je bilo mogu}nosti i za mirno re{ewe krize. Tu wegovu izjavu navodi Toma{evi}: U to vrijeme se jo{ mogao spasiti mir poku{ajima pregovarawa o novom rje{ewu, na primjer konfederativnog tipa. Naàlost, stvari su brzo oti{le u drugom smjeru. Papi Jovanu Pavlu II je bilo neophodno izazivawe sukoba, bio mu je neophodan rat. Jedino su mu odgovarali uslovi u kojima }e mo}i da se po~isti i zbri{e srpski narod i pravoslavna vera. Taj krsta{ki zlo~inac je bestidno, dok su trajala krvoproli}a koja je on izazvao, pod maskom mirotvorca slao poruke mira, qubavi, bratskog suìvota... Papa Vojtila je tvorac koncepta humanitarnog posredovawa, {to u prevodu zna~i dozvola za ubijawe pod maskom humanitarnog ciqa. Prihvatio je jo{ jedan cini~nije nazvan koncept koncept pravednog rata. Time je odbacio encikliku Jovana XXIII Pacem in terris (Mir na zemqi) koja osu|uje i odbacuje pravedni rat. Papa Vojtila ponovo odobrava pravedni rat jer mu je to posluìlo i omogu}ilo podsticawe rata. Tako je Jovan Pavle II obezbedio sve uslove za ~i{}ewe Srba. Otvoreno je pozivao Sjediwene Ameri~ke Dràve i NATO da bombarduju bosanske i kraji{ke Srbe.
995
Nijednu srpsku `rtvu nikada nije pomenuo, nijedna srpska `rtva ga nije zabolela. Bio je neosetqiv i nem kada je izvr{eno najve}e etni~ko ~i{}ewe, kada su Hrvati uz pomo} SAD o~istili preko 500.000 Srba u Oluji. Bio je neosetqiv i nem na sve poru{ene i spaqene pravoslavne hramove. Svoju mr`wu prema pravoslavnom srpskom narodu papa Vojtila pokazao je betafikacijom hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca, zlo~inca i u~esnika u genocidu nad srpskim narodom za vreme Drugog svetskog rata, kao i beatifikacijom Hansa Ivana Merca, utemeqiva~a usta{kog pokreta. Mea culpa pape Jovana Pavla II odnosila se samo na zla i nedela po ~iwena nad Jevrejima i uop{teno nad pravoslavnim crkvama. Samo za to se pokajao i zatraìo oprost. Zlo~in nad pravoslavnim srpskim narodom je pre}utan. Nikada nije priznao ulogu Vatikana i Rimokatoli~ke crkve u genocidu nad Srbima, niti je priznao da je uop{te bilo klerousta{kog genocida. Nikada nije posetio logor smrti Jasenovac, najve}i koncentracioni logor na Balkanu u toku Drugog svetskog rata. Bio je neosetqiv i nem i kada je izvr{ena agresija na Jugoslaviju 1999. godine i okupacija Kosova i Metohije. Bio je neosetqiv i nem kada su albanski teroristi divqa~ki palili srpske pravoslavne svetiwe i ubijali neduàn narod. Uvek je bio neosetqiv i nem kada je u pitawu stradawe srpskog naroda, jer je stradawe srpskog naroda zna~ilo ispuwewe wegovog ciqa. Papa Jovan Pavle II je odgovoran za izazivawe rata, za krvoproli}e, ubijawe i za sve zlo~ine koji su po~iweni u sukobu na prostoru biv{e Jugoslavije. Bio je krsta{ki zlo~inac koji je uspeo skoro u potpunosti da ostvari svoj ciq. Stvorio je katoli~ku Hrvatsku o~i{}enu od pravoslavnih Srba. Ali, plan nije do kraja realizovan dok god ima i Srba i pravoslavqa. Nastavqa~ Vojtiline politike je aktuelni papa Benedikt XVI. On ima sve predispozicije da uspe{no nastavi Vojtilin put, uzimaju}i u obzir wegovu nacisti~ku pro{lost i wegovo uspe{no zalagawe da se obustavi progon ratnih zlo~inaca iz II svetskog rata. To su odli~ni temeqi za dobro razvijenu srbomr`wu.
3. Katoli~ki monstrum
Istorija Rimokatoli~ke crkve je puna krvi i nasiqa. Rimokatoli~ka crkva je inicijator i u~esnik mnogih zlo~ina. Uostalom, ona je kreator i antisemitizma. Rimokatoli~ka crkva, odnosno Vatikan je monstruozna ma{inerija za koju religija nikada nije imala duhovni ciq, svrhu, smisao, vrednost, ve} je jedino i uvek bila samo sredstvo zloupotrebe za agresivno {irewe katoli~anstva i ostvarivawe dominacije. To je mafija{ka institucija koja poseduje ogromnu finansijsku mo}, na trì{tu deluje kao multinacionalna korporacija ali sa mnogo povoqnijim poloàjem jer ima Vatikansku banku koja ne podleè me|unarodnim zakonima. Enormno bogatstvo stvarala je uz pomo} mafije, {to je pra}eno mnogobrojnim skandalima i ubistvima. Vatikanska banka je postala glavna, najpoèqnija destinacija za prawe novca.
996
Istorija Rimokatoli~ke crkve i Vatikana je istorija neprestane dekadencije, neprestanog duhovnog i moralnog propadawa, koje je do{lo do najniìh grana eskalacijom pedofilije u redovima katoli~kih sve{tenika i prelata. Umesto da u~ini ne{to na suzbijawu zlostavqawa dece, Vatikan je {titio i negovao seksualne manijake. Zaista je zastra{uju}a ~iwenica da u rukama takvog monstruma leì tolika politi~ka i finansijska mo}. Vatikan je dobio sve, ali je poklonio du{u |avolu. (Priredila ~lan stru~nog tima Elena Boì} Talijan) Prof. dr Vojislav [e{eq
997
Sadràj:
Sudski dokumenti Podnesak broj 162 Elaborat o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji .................................. 5 biv{e Jugoslavije od 1991. godine (Deo drugi, nastavak iz kwige Vatikan glavno Satanino gnezdo)
998
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. Vreme preispitivawa Hajka na jeretika Fenomenologija balkanskog despotizma Veleizdajni~ki proces Narkomanija Vuka manitoga Politika kao izazov savesti Milan Pani} mora pasti Na me|unarodnoj sceni Su~eqavawe sa sedmom silom Narodni tribun Poslani~ke besede Filipike ~etni~kog vojvode Pali, àri, dediwski dizdare Crveni tiranin sa Dediwa Da sve srpsko bude kao zemunsko Promene po voqi naroda Bez dlake na jeziku Mo} argumenata Falsifikovana voqa naroda Vlada nacionalnog jedinstva Srbija pod ameri~kim bombama Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju Radikali se nisu obrukali Pakleni planovi Zapada Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji Dosmanlijski zulum nad Srbijom Kontinuitet radikalske doslednosti Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu Glogov kolac u dosovskom srcu Dosmanlije kao novi jawi~ari êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku Kora od banane Srpski ~etni~ki pokret Srpska radikalna stranka Peti otaybinski kongres
999
39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80.
Sudanije nepokornog vojvode Ideologija srpskog nacionalizma Afirmacija parlamentarizma Slom savezne dràve @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a êli~ni vojvoda Stazom slave, u slu`bi otaybine Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima Uporna odbrana Srpstva Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} Cijin major Grujica Spasovi} êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da U ~equstima Kurve del Ponte Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton Ha{ko bajramsko prase La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Engleski pederski isprdak Toni Bler Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana Podmukli galski picopevac @ak [irak Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er Krvave ru~erde Madlen Olbrajt Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice Vatikan glavno Satanino gnezdo Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi Evropska unija satanisti~ka tvorevina Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} Pitomac Minhenske pivnice Volfgang [omburg Podmukli malte{ki pacov Karmel Agijus
1000

Dr. Vojislav Seselj - Rimska Kurija Vecito Zedna Srpske Krvi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dr. Vojislav Seselj - Rimska Kurija Vecito Zedna Srpske Krvi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

RIMSKA KURIJA VE^ITO @EDNA SRPSKE KRVI

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

13. Stepinac krvolo~ni nadbiskup

14. Paveli}eva Velika Hrvatska ostvarewe sna prava{a i haesesovaca

15. Nezavisna Dr`ava Hrvatska katoli~ki eksponent na Balkanu

16. Katoli~ko sve{tenstvo blagoslovilo pokoq Srba

17. Katoli~ki kler odred najmonstruoznijih ubica

18. Pripadnik kri`ara i frawevac najboqi koqa~i

19. Deca ubijana u maj~inoj utrobi

20. Bestijalna ubistva srpskih sve{tenika

21. Fratri krvolo~ni yelati

22. Divqa~ko satirawe pravoslavnih hramova

23. Pravoslavqu ne treba ni dete u trbuhu ostaviti `ivo!

24. Zversko i`ivqavawe usta{a i pokoq Srba u pravoslavnoj crkvi u Topuskom

25. Vatikanski poku{aj spasavawa NDH i obnove katoli~ke monarhije Austrije

27. NDH tvorevina Ma~eka i Stepinca

28. ]utawe i poku{aji da se prikrije genocid

XII VATIKANSKA KRA\A ZLATA

3. Tu`ba protiv Vatikana

XIII VATIKAN I KOMINTERNA ZAJEDNO RU[ILI JUGOSLAVIJU

2. Broz nalo`io bombardovawe Beograda

3. Komunisti zata{kavali klerousta{ki genocid

4. Bliske veze Tita i Vatikana

XIV JOVAN PAVLE II NOVI KRSTA[ U POHODU NA ISTOK

2. Jovan Pavle II nastavqa~ politike Pija XI i Pija XII

3. Politi~ka ideologija globalizma i religiozni globalizam

4. Vatikan inicirao razarawe Jugoslavije

2. Opus Dei srce strukturne mo}i Vatikana

3. Uloga Opusa Dei u borbi Vatikana protiv komunizma

4. Najva`niji zadatak ~lanova Opusa Dei prozelitizam

5. Mentalni pritisak na ~lanstvo i kazna za napu{tawe Opus Dei

7. Opus Dei preko finansija kontroli{e Vatikan

8. Vojtila bio blizak Eskrivin saradnik i vo|a Opusa Dei u Poqskoj

9. Investicije Opusa Dei u Irskoj

10. Vatikanska banka i Jovan Pavle II finansirali IRA?

11. Finansijski skandali i afere

12. Progla{ewe Eskrive za bla`enog skandalozno

13. Kardinal optu`en za trgovinu oru`jem sa Hrvatskom, papa Vojtila ga spasao

14. Opusovci preuzeli profesionalno kreirawe imiya pape Vojtile

15. Novi krsta{i

XVI ME\UGORJE VATIKANSKA DEMONSKA OBMANA

3. Hrvatski ratni zlo~inci povezani s frawevcima i Gospinim kultom

4. Me|ugorje kraqica profita

5. La`ni biskup Hnilica na Me|ugorju za godinu dana zgrnuo 50 miliona dolara

5. Tvorac Me|ugorja seksualni manijak

2. Relativizacija hrvatske krivice za zlo~ine u NDH

3. Kako je Tu|man odredio granice Velike Hrvatske

4. Tu|manova apologija genocida

5. Plan o etni~kom ~i{}ewu Srba izlo`en u Bespu}ima

6. Tu|manov dogovor s hercegova~kim frawevcima

8. Katoli~ke ustanove finansiraju Tu|manov HDZ

9. Etni~ki ~ista Velika Hrvatska

10. Luburi}evac do smrti

11. Tu|man do smrti nije prihvatio granice hrvatske kifle

12. Kako je Tu|man sproveo etni~ko ~i{}ewe Srba

13. Tu|man: Da Srbi nestanu!

14. Olbrajtova u ~etiri oka sa Tu|manom

XVIII ULOGA JOVANA PAVLA II U IZAZIVAWU RATA I RAZBIJAWU SUVERENE SFRJ

2. Papa Vojtila incijator krvoproli}a i sau~esnik u zlo~inima na prostoru biv{e Jugoslavije

4. Bezo~ni papa Vojtila

5. Rat i etni~ko ~i{}ewe Srba u ime mira

6. Sveti otac tra`i humanitarno ubijawe Srba