DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Energetska efikasnost u zgradarstvu Master studije

ZATITA VAZDUHA I METODE MONITORINGA

Obraivai:

Novi Pazar Februar, 2012.god.

Predmetni nastavnik, Prof.dr. Vera Nikoli-Stanojevi, red. prof.

1.VAZDUH
Ima dve osnovne funkcije: 1. Bioloka ili primarna funkcija vazduha je da planeti obezbeuje ivot, jer sadri kiseonik koji je neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotisintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belanevina.

2. Proizvodna ili sekundarna funkcija vazduha je da kiseonik omogudava proces sagorevanja, to znai da se prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje troi kiseonik, a danas su to vedina proizvodnih delatnosti. Pomodu kiseonika koji se troi pri sagorevanju omogudena je proizvodnja energije.

1.VAZDUH
Vazduh se sastoji od: gasovitih sastojaka, vodene pare i veoma sidusnih vrstih estica. Gasoviti sastojci (najvedim delom): Azot (N) 78,O9% Kiseonik (O) 20,94% Ugljendioksid (CO2) 0,03% Ostalih 0,94% ine gasovi: o helijum, o argon, o kripton, o ksenon

2.ZAGAENJE VAZDUHA
ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Nevolje nastaju kada se odnos sastojaka vazduha poremeti.

Zagaeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem.

2.1.Izvori zagaenja vazduha

Prirodni izvori zagaenja vazduha su: Vulkanske aktivnosti, Prirodni umski poari, Praina iz suvih pustinjskuh oblasti, Morske izmaglice, Razliite hemijske reakcije u atmosferi, estice biolokog porekla idr

2.1.Izvori zagaenja vazduha

Vetaki-antropogeni izvori svrtavaju se u tri grupe:

-Stacionarni izvori

- Pokretni izvori

-Izvori iz zatvorenog prostora

2.1.Izvori zagaenja vazduha

-Stacionarni izvori Izvori zagaenja u ruralnim podrujima vezanim za poljoprivredne aktivnosti, rudarstvo i kamenolome; Izvori zagaenja vezani za industrije i industrijska podruja, hemijsku industriju, proizvodnju nemetala, metalsku industriju, proizvodnju elektrine energije; Izvori zagaenja u komunalnim sredinama kao to su zagrevanje, spaljivane otpada, individualna loita, perionice, servisi za hemijsko idenje idr...

2.1.Izvori zagaenja vazduha

- Pokretni izvori: Obuhvataju bilo koji oblik motornih vozila sa unutrnjim sagorevanjem kao npr. Laka vozila koja koriste benzin, laka I teka vozila koja koriste dizel; motorcikle; avione

2.1.Izvori zagaenja vazduha

- Izvori iz zatvorenog prostora : Obuhvataju bioloka zagaenja (polen, grinje, plesni, kvasci, insekti, mikroorganizmi, alergeni poreklom od domadih ivotinja), emisije od sagorevanja I zagrevanja, emisije od razliitih materijala ili materijala kao to su isparljiva organska jedinjenja, olovo, radon, azbest I razliite sintetike hemikalije, duvanski dim idr Poslednjih desetak godina u razvjenim zemljama zagaenost vazduha zatvorenog prostora predstavlja ozbiljan problem kojem se posveduje posebna panja.

2.2.Podela zagaujuih materija

1. Osnovne (klasine) zagaujue materije: Jedinjenja sumpora (sumpordioksid SO2 i sumportrioksid SO3), Ugljenmonoksid (CO)2, Jedinjenja azota (azotmonoksid NO, azotdioksid NO2, amonijak NH3 )

2.2.Podela zagaujuih materija

2.a:

2.2.Podela zagaujuih materija

3. Suspendovane estice u vazduhu ukljuuju:
Ukupne suspendovane estice, Fine I ultrafine estice poreklom iz dizel motora, Letedi pepeo od uglja, Mineralna praina (azbestna, silikatna, ugljena, cementna), Metalna praina I isparenja(cink, bakar, gvoe I olovo), Kisele izmaglice-aerosoli (sumporna kiselina).

2.2.Podela zagaujuih materija

4.Specifine zagaujue materije- emituju se iz pojedinih delatnosti I iz odreenih industrijskih procesa. U ovu grupu spadaju: Organska jedinjenja-ugljovodonici, Isparljiva organska jedinjenja-VOC, Policiklini aromatini ugljovodonici-PAH, Halogeni derivati, aldehidi Teki metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As itd)

2.3.Efekat staklene baste

Ovo je prirodni fenomen rezultat apsorpcije kratkotalasnog Sunevog zraenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljendioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zraenje).

2.4.Zdravstveni efekti
o

Intezivna izloenost toksinim matrijama moe uzrokovati akutne zdravstvene efekte, Izloenost pojedinim tetnim materijama moe dovesti do genetskih promena, tetni efekti izazvani suspendovanim esticama do 10 mikrona u velikoj meri su udrueni sa jo finijim esticama, kiselim aerosolom ili sulfatima ili oksidima metala, Dugotrajna izloenost niskim koncentracijama mikroestica udruena je sa mortalitetom I doprinosi pojavi poveane stope bronhitisa I smanjenju fje plua, Smanjenje imunoloke sposobnosti organizma, Uticaj na pogoranje postojee bolesti

2.5.Kisele kie
Kisela kia je atmosferska padavina zagaena SO2, azotovim oksidima, amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. Dok je normalna pH vrednost kie otprilike 5,5, pH vrednost kisele kie iznosi u proseku 4 do 4,5. To otprilike odgovara 40 puta veoj koliini kiseline u odnosu na neoptereenu kinicu. Glavnu odgovornost za tetu uzrokovanu kiselim kiama snose termoelektrane, grejanje domova i izduvni gasovi u saobraaju. tete nastale delovanjem kiselih kia obino nastaju sasvim daleko od stvarnih tetnih izvora.

2.5.Kisele kie
Kisele kie usporavaju rast svih useva i biljaka uopte. Procenjuje se da je 60 % svih uma oteeno delovanjem kiselih kia.

2.5.Kisele kie
I graevine koje je ovek sagradio stradaju od kiselih kia jer kiseline iz padavina napadaju kamen, beton ili metal to ima za posledicu njihovu koroziju, degradaciju i razaranje.

3.ZATITA VAZDUHA
Zahtevi kvaliteta vazduha ine: Numerike vrednosti graninih vrednosti nivoa zagaujuih materija u vazduhu, Donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha Granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, Ciljne vrednosti dugoronih ciljeva zagaujuih materija u vazduhu, Koncentracija opasnih materija po ljudsko zdaravlje i Koncentracija materija o kojima se izvetava javnost.

3.2.Kjoto protokol
Na Konferenciji o klimi, odranoj u Kjotu, Japan, 1997. u organizaciji Ujedinjenih nacija, doneta je odluka o hitnom smanjenju emisija "GSB" gasova (sa efektom staklene bate a ti gasovi su: ugljen dioksid CO2, metan CH4, azot oksid N2O, HFC, PFC i SF6). Ova odluka, poznata kao Kjoto protokol, dodatno je razraena na Konferenciji o klimi u Bonu 2001. Postignut je dogovor o ukupnom smanjenju emisija "GSB" u periodu od 2008 do 2012. za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu.

3.2.Kjoto protokol
Drave koje su ratifikovale Kjoto protokol su podeljene u dve glavne grupe: 1) Industijski razvijene zemlje (tzv. Aneks 1 zemlje), koje imaju obavezu smanjenja emisija "GSB" do 2012. godine, uz obavezu dostavljanja inventara tih gasova svake godine I 2) Zemlje u razvoju (tzv. ne-Aneks 1 zemlje), koje nemaju obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali mogu da doprinesu smanjenu emisija "GSB", putem realizacije projekata kroz Mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism, CDM) Kjoto protokola. Srbija spada u ovu grupu zemalja.

4.METODE MONITORINGA
Da bi se reili problemi aerozagaenja neophodno je praenje i istraivanje kvaliteta vazduha. Prouavanje kvaliteta vazduha ima za cilj kontrolu i smanjenje koncentracije zagaujuih supstanci u vazduhu. Do kojeg nivoa je poeljno to smanjenje zavisi od uspostavljenih standarda kvaliteta vazduha. Oni se odreuju na osnovu uticaja zagaujuih supstanci na ovekovo zdravlje i ekosistem. Praenje kvaliteta vazduha se vri na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. U ovaj proces su ukljuene organizacije nacionalnog i meunarodnog karaktera.

4.1.Kriterijumi za postavljanje stanica za monitoring kvaliteta vazduha

Pri odreivanju lokacija za kvalitet vazduha postupak se sastoji od nekoliko koraka:
Odreivanje cilja monitoringa; Odreivanje podruja monitoringa i odgovarajue prostorne skale na koju se odnosi monitoring; Odreivanje lokacije za stanicu za kvalitet vazduha; Odreivanje specifinog mjesta za postavljanje monitora.

4.1.Kriterijumi za postavljanje stanica za monitoring kvaliteta vazduha

Osnovni ciljevi kontrole kvaliteta vazduha su: Utvrivanje nivoa zagaenosti vazduha u prizemnom sloju atmosfere; Ocena uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu i klimu; Praenje promene stanja zagaenosti u korelaciji sa lokalnim izvorima emisije; Preduzimanje potrebnih mera za zatitu vazduha od zagaivanja; Informisanje javnosti; Praenje trendova zagaenosti vazduha; Identifikacija izvora zagaivanja.

4.1.Kriterijumi za postavljanje stanica za monitoring kvaliteta vazduha

Nakon odabira lokacije treba nai specifino mesto za postavljanje monitora. Treba voditi rauna o sledeim faktorima: Visina sonde iznad nivoa zemlje - visina treba da je najmanje 1,5 m iznad nivoa tla (zona disanja); Udaljenost od strukture koja ga dri - ako se aparat nalazi na zgradi, to je uglavnom sluaj, udaljenost od zida zgrade mora biti najmanje 1 m; Prisustvo prepreka u blizini omoguuje slobodan tok vazduha oko usisne cevi. Udaljenost od prepreka mora biti najmanje 15 m; Bezbedna udaljenost od lokalnih izvora zagaenja kao to su dimnjaci, izduvne cevi, spaljivanje otpada...; Udaljenost od saobraajnica treba da je najmanje 25 m od ivice glavne raskrsnice i najmanje 4 m od centra najblie linije saobraaja. Za pojedine polutante: ozon, azotovi oksidi, ugljen monokid, udaljenost od saobraajnice zavisi od gustine saobraaja, odnosno, sa porastom intenziteta saobraaja mora da raste i udaljenost.

5.ZAKLJUAK
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da su Kjoto Protokol, metode monitoringa I ostali naini zatite vazduha neophodni u cilju ouvanja ivota kavim ga poznajemo, jer sadanja industrijalizacija proizvodi suvie veliku koliinu zagaenja koja ima za posledicu promene nae klime tj. globalno zagrevanje. Ovim tempom e relatvino brzo doi do take na kojoj e se temperatura promeniti dovoljno da se lednici na polovima u potpunosti otope, Golfska struja e usled toga stati i nastupie novo ledeno doba. Ceo ovaj proces preti i izumiranju brojnih ivotinjskih i biljnih vrsta usled promena u klimi, tj. atmosferi. Ovo znai da je nekakva promena neophodna, ali se postavlja pitanje njene isplativosti i efektivnosti.

Hvala na panji!