6.0.

SMERNICE OBLIKOVANJA I UREENJA PROSTORA

6.1. SMERNICE ZATITE IVOTNE SREDINE 6.2. SMERNICE PEJZANOG OBLIKOVANJA 6.2.1. OPTE SMERNICE UREIVANJA I OBLIKOVANJA OTVORENIH I REKREATIVNIH PROSTORA 6.2.2. INTEGRISANI SPORTSKO-REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI 6.2.3. POVEZUJUI SPORTSKO-REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI 6.2.4. PROSTORNI USLOVI ZA LETNJE SPORTSKE REKRATIVNE SADRAJE 6.3. SMERNICE ZA RAZVOJ CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI 6.3.1. NAINI ORGANIZACIJE KOMERCIJALNIH CENTARA I AKTIVNOSTI 6.3.2. PROSTORNI USLOVI ZA CENTRALNE I KOMERCIJALNE AKTIVNOSTI 6.4. SMERNICE URBANISTIKOG OBLIKOVANJA 6.4.1. FORMIRANJE PROGRAMA SADRAJA 6.4.2. PRAVILA REGULACIJE OBLIKOVANJA URBANISTIKIH SKLOPOVA 6.4.3. PRAVILA NIVELACIJE URBANISTIKIH OBLIKOVANJA 6.5. SMERNICE ARHITEKTONSKOG OBLIKOVANJA 6.5.1. OSNOVNA POLAZITA 6.5.2. ELEMENTI OBLIKOVANJA I MATERIJALIZACIJA 6.6. SMERNICE ZA RAZVOJ SAOBRAAJA 6.6.1. OSNOVNI SAOBRAAJNI PRIORITETI ZA REAVANJE U FUNKCIJI PRINCIPA ODRIVOG RAZVOJA 6.6.2. UNAPREENJE STANDARDA U SAOBRAAJNOM DOMENU 91 92 92 92 93 93 93 93 94 95 95 96 97 97 97 98 98 98 98

6.1. SMERNICE ZATITE IVOTNE SREDINE

Odrivi razvoj, kao globalni koncept odrivog razvoja, predstavlja kompleksni pristup reavanja problema zatite ivotne sredine i razvoja. To podrazumeva racionalnost antropogenog delovanja u odnosima ekonomskog i ekolokog pristupa.

90

Na osnovu opservacije na terenu, evidentiranja postojeih i potencijalnih izvora zagaivanja i analize moguih konflikata izvrena je procena stanja ivotne sredine. Za valorizaciju prostora sa aspekta daljeg odrivog razvoja izvrena je procena integralnog kapaciteta prostorne celine - podruja Plana (analizirani su fiziki, ekoloki, socioekonomski faktori i uslovi). Osnovni ciljevi i zadaci plana sa aspekta zatite ivotne sredine su:

Svi planirani objekti moraju obezbediti ureaj za tretman otpadnih voda (preporuka je bioloki tretman); Postojei objekti, u postupku rekonstrukcije, dogradnje, nadgradnje, prenamene, ili bilo kakve intervencije u prosotoru u obavezi su da izgrade ureaj za tretman otpadnih voda, Zahtevani kvalitet i sanitarno-tehniki uslovi za isputanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju i prirodni recipijent propisani su Pravilnikom o kvalitetu otpadnih voda i nainu njihovog isputanja u javnu kanalizaciju i prirodni recipijent (Sl. list RCG, br. 10/97, 21/97).

Ouvanje, unapreenje i zatita posebnih prirodnih vrednosti, dobara i kulturnog naslea, njihovo namensko korienje, prezentacija javnosti i razoj odrivog turizma Petrovca; Racionalno korienje zemljita kao neobnovljivog (teko obnovljivog) prirodnog resursa, Ouvanje, unapreenje, zatita i odrivo korienje morske obale, kupalita i ostalih prostora morskog dobra; Upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Zatita vazduha Zatita vazduha na prosotru Detaljnog urbanistikog plana Petrovca sprovodie se kao integralni deo strategije, uslova i mree monitorniga i kontrole kvaliteta vazduha na nacionalnom nivou. Planirane su mere prevencije, spreavanja i otklanjanja potencijalnih izvora zagaivanja, mere zatite i kontrole kvaliteta vazduha: Obavezan je izbor ekoloki najprihvatljivijih energenata; Obavezan je Plan kontrole kvaliteta vazduha, utvrivanje mree monitoringa;

Ureenje i zatita prostora Zatita prostora i ivotne sredine na podruju Detaljnog urbanistikog plana Petrovca, sa aspekta planiranih namena zasnovana je na: Principu odrivog razvoja, izboru i usvajanju matrice prostornog razvoja, saglasno integralnom kapacitetu, racionalnom korienju zemljita i karakteristikama ekoloki osetljivog i povredivog morskog dobra; Principu integralnog vrednovanja prostora sa svih aspekata; Principu preventive i spreavanja potencijalnih konflikata u zahvatu Plana i neposrednog okruenja (vrednovanje i afirmacija kompatibilnih susednih namena); Principu javnosti na svim nivoima (do konkretizacije bloka i pojedinanih Projekata uz obaveznu procenu uticaja na ivotnu sredinu).

Zatita zemljita Zatita zemljita kao teko obnovljivog prirodnog resursa, sprovodie se merama zabrane, ogranienja i zatite od nenamenskog korienja, zagaivanja i degradacije: Izgradnja je dozvoljena iskljuivo prema Planom propisanim pravilima graenja i ureenja; Zabranjeno je deponovanje i odlaganje bilo kakvog otpada i otpadnih materijala van utvrenih lokacija; Za objekte, potencijalne izvore zagaivanja ili ugroavanja zemljita (u fazi pripreme terena, realizacije i u toku redovnog rada) obavezna je procena uticaja na ivotnu sredinu sa Planom mera za zatitu zemljita od zagaivanja, mera prevencije, monitoringa stanja i kvaliteta zemljita; Obavezna je zatita zemljita od erozionih procesa zabranom otvaranja vegetacijskog sklopa.

Zatita voda Zatita povrinskih i podzemnih voda od zagaivanja predstavlja prioritetni zadatak. Sprovodie se primenom mera zabrane i obaveznih mera:

Prevencije, spreavanja i otklanjanja potencijalnih tetnih uticaja i moguih rizika od zagaivanja u postupku implementacije Detaljnog urbanistikog plana Petrovca pri realizaciji planiranih namena (blokova i pojedinanih objekata); Otklanjanja postojeih uzroka zagaivanja; Mera kontrole kvaliteta i integralnog monitoringa stanja.

Zatita osetljivih ekosistema, biodiverziteta, flore, faune i pejzanih vrednosti Planirana namena prostora maksimalno je vrednovala prirodne karakteristike, kulturno naslee i pejzane vrednosti podruja centralnog dela Petrovca. U cilju ouvanja morskog dobra, prirodnih i pejzanih vrednosti i kulturnog naslea planirani su blokovi koji jasno definiu funkcionalne zone u prostoru sa jasnom prepoznatljivou. Planom su predviene mere prevencije i spreavanja potencijalnih rizika po zastupljene ekosisteme (floru, faunu), biodiverzitet, postojee zelene povrine i ukupnu pejzanu vrednost.

Obavezne mere zatite voda:

Pri realizaciji planiranih namena (blokova i pojedinanih objekata) obavezne su mere zabrane i spreavanja uticanja i prosipanja bilo kakvih otpadnih voda na lokacijama i u recipijent; U postupku prethodnih radova za realizaciju planiranih namena, zabranjeno je deponovanje otpada svih kategorija na morskoj obali, kupalitu i ostalim prostorima morskog dobra; Obavezan je predtretman potencijalno zauljenih atmosferskih voda sa parkiralita, platoa i ostalih povrina gde postoji rizik takve pojave, preko talonika - separatora masti i ulja; Obavezan je tretman svih otpadnih voda; Do uspostavljanja sistema upravljanja otpadnim vodama, obavezan je tretman otpadnih voda iz planiranih i postojeih objekata;

Zatita od buke Zatita od pojave prekomerne buke planirana je valorizovanjem blokova. Bioloke i tehnike mere zatite:

91

Obavezno je ozelenjavanje parking prostora (prostora za mirujui saobraaj); Preporuka je donoenje Plana posebnog reima saobraaja u zonama sa moguim ili oekivanim poveanjem intenziteta buke; Obavezna je rekonstrukcija i izgradnja saobraajnica sa odgovarajuim zatorom za oekivano saobraajno optereenje; Obavezna je procena uticaja na ivotnu sredinu za objekte - potencijalne izvore buke.

Samostalni sportsko rekreativni i zeleni prostori

Upravljanje otpadom Upravljanje otpadom je zasnovano na izboru koncepta evakuacije otpada saglasno Zakonu o upravljanju otpadom (Sl. list RCG, br. 80/05 od 28.12.2005.): Obaveza lokalne Uprave je da donese Lokalni plan upravljanja otpadom (u saglasnosti sa Republikim planom upravljanja otpadom); Za potrebe prostora u zahvatu Plana obavezno je uspostavljanje ekoloki prihvatljivog naina evakuacije komunalnog otpada; Planirani objekti svih kategorija koji imaju turistiku i komercijalno-uslunu namenu, moraju imati posebne prostorije za privremeno odlaganje selektovanog komunalnog otpada. Veliina prostorije utvruje se prema kapacitetu (broj korisnika). Prostorije se nalaze u okviru objekta kao zaseban prostor, bez prozora sa elektrinim osvetljenjem, sa toeim mestom sa slavinom i slivnikom sa reetkom. Pristup ovom prostoru mora biti vezan za pristupni put (preko rampe za pristup specijalizovanog vozila); Postojei objekti, u postupku rekonstrukcije, dogradnje, nadgradnje ili drugog oblika intervencije moraju obezbediti zasebnu prostoriju za privremeno odlaganje otpada i primarnu selekciju otpada; Sa mikrolokacija, komunalni otpad e se prikupljati postavljanjem korpi za smee. Razmeta istih vrie se prema Planu razmetaja, gde su bitne lokacije znaajnog okupljanja, etalita, kupalita, odmorita, parking prostora; Standard za sakupljanje otpada karakteristika komunalnog otpada propisuje se Planom za upravljanje otpadom.

Parkovi Parkovi se primarno koriste za odmor, etnju, zabavu i igru. Ureuju se u zavisnosti od vrste, znaaja i gravitacionog podruja. 1) Rekonstrukcija postojeih parkova Uslovi: pri rekonstrukciji postojeih parkova potrebno je sauvati park u postojeim granicama. Takoe, neplanska izgradnja objekata u parku nije dozvoljena. Dozvoljeni radovi u postojeim parkovima: sanitarna sea stabala, rekonstrukcija i podizanje novih cvetnjaka i vrtno-arhitektonskih elemenata, fontana, nova sadnja, rekonstrukcija staza i potojeih legalno podignutih objekata, rekonstrukcija i popravka sportskih objekata i deijih igralita, prema urbanistikoj dokumentaciji. Opremanje parka: parkove treba opremati standardnom infrastrukturom i sistemom za navodnjavanje 2) Realizacija novih parkova Uslovi: Obezbediti adekvatne pristupe i obeleavanje parka. Sadraje odabirati tako da se zadovolje potrebe razliitih kategorija stanovnika i grupisati tako da se izbegavaju konflikti u korienju prostora. Teiti vienamenskom korienju izgraenih otvorenih i zatvorenih prostora. U parku mogu da budu podignuti sledei zatvoreni objekti: ugostiteljski objekti sa otvorenim batama, pratei objekti sadraja sporta i kulutre, objekti u funkciji odravanja parka, muziki/umetniki paviljoni i izlobeni objekti , informativni punktovi, infrastrukturni i sanitarni objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona. Objekti mogu da zauzmu maksimalno 5% teritorije. Sadni materijal prilagoditi uslovima stanita.

Trgovi skverovi i peake zone Trgovi i skverovi se ureuju kao prostori koji treba da omogue okupljanje, druenje, zabavu i relaksaciju graana. Ureuju se sa tendencijom maksimiziranja estetskih i ekolokih kvaliteta otvorenih prostora kao prostori u kojima je potrebno obezbediti: adekvatnu opremljenost i izbor materijala, adekvatno odravanje i korienje, adekvatnu zastupljenost razliitih oblika vegetacije, zatitu oveka od zagaenja, buke, vetra, pregrevanja , padavina, kao i adekvatne mikroklimatske uslove. Neplanska izgradnja objekata nije dozvoljena. Postavljanje privremenih objekata u funkciji pojedinih dogaaja (prezentacije, koncerti, predstave...) dozvoljava se iskljuivo optinskom odlukom. U novim peakim zonama predvideti podizanje novih drvoreda, zelenih batica, ardinjera, vertikalnog zelenila i vodene efekte. Reenje prilagoditi irini ulice, mikroklimatskim uslovima i stalnim koridorima senke.

Povezujui sportsko-rekreativni prostori Postojee drvorede treba zadrati uz postepenu zamenu prestarelih i suvih stabala. Uraditi popis drvoreda u gradu i studiju mogunosti lociranja novih drvoreda. Proiriti mreu drvoreda gde god je mogue. U ulicama definisanom planom kao i u glavnim trgovakim ulicama sa irinom trotoara veom od 4m obavezno podizati drvorede. Kod primarnih saobraajnica su obavezni dvostruki drvoredi. Pri rekonstrukciji ulica obavezna je realizacija novih drvoreda u skladu sa prostornim mogunostima. Vrste prilagoditi visini zgrada i lokalnim uslovima. Sadnju uskladiti sa orjentacijom ulica, a rastojanja izmeu sadnica prilagoditi vrsti drvea i drvoredu u staninim uslovima. Sagledati mogunost saenja u jednosmernim ulicama, peakim ulicama i zonama. Dozvoljeni radovi u postojeim drvoredima su: uklanjanje suvih i bolesnih stabala, uklanjanje u sluaju opteg interesa utvrenog na osnovu zakona, sadnje novog drvea i nege stabala. Uvoenje alternativnih vidova ozelenjavanja u u ulicama u kojima zbog ogranienja nije mogue organizovati drvored (ardinjere, puzavice,,,)

6.2. SMERNICE PEJZANOG OBLIKOVANJA

6.2.1 OPTE SMERNICE UREIVANJA I OBLIKOVANJA OTVORENIH I REKREATIVNIH PROSTORA

6.2.2. INTEGRISANI SPORTSKO REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI

Postojei sportsko-rekreativni i zeleni rekreativni prostori u okviru stambenih i komercijalnih blokova se zadravaju i ne dozvoljava se njihova prenamena. Realizovane sportsko rekreativne povrine i deija

92

igralita ili one koje su planirane vaeim planskim dokumentima a nisu realizovane treba definisati u okviru javne ili posebne parcele sa javnim reimom korienja. Dozvoljeni su izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija i popravka deijih i sportsko rekreativnih igralita u stambenom i komercijalnom bloku Postojea uma u zoni Malo brdo u istonom delu podruja plana Petrovac centar je neiskorien potencijal podruja, a moe postati jedna od atraktivnih lokacija minimalnim intervencijama na terenu koje podrazumevaju ureenje prostora i unapreenje uvoenjem urbanog mobilijara i formiranjem novih peakih koridora zadravajui sklad prirodnog ambijenta. Tako se stvaraju uslovi za korienje prostora u rekreativne svrhe, kao i mikroambijenata: zelene oaze, vidikovca, izletita.. Novi prostori za rekreaciju i sport mogu se locirati na celoj teritoriji grada kao pratea ili dopunska namena stanovanju, centralnim funkcijama, produkciji, javnim slubama. Omoguava se izgradnja i ureenje otvorenih (sportski tereni, bazeni, deija igralita, zabavni parkovi ...) i zatvoreni (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni idr.) prostora i objekata za rekreaciju u privatnom vlasnitvu namenjenih privatnom i javnom korienju. Izgraivanje zasebnih parcela opredeljenih za ovu namenu i namenjenih rekreativnom korienju usklauje se sa optim pravilima graenja. Izgraivanje moe biti privremeno (balon hale...isl.) i trajno.

6.2.3. POVEZUJUI SPORTSKO-REKREATIVNI I ZELENI PROSTORI

Opti uslovi organizacije prostora: zavetrina, orjentacija sever, severo-istok , ravan treren, u planinskim uslovima poeljna je i osunanost teniski teren (20/40m, tj za pojedinanu igru 8.23/23.77, za igru parova 10.97/23.77 , ograivanje ianom ogradom za jedan teren daje 36.6/18.3, bono obezbediti slobodnu traku od 3.65m ), obrada terena trava, beton, asfalt, ljaka; igralite za koarku (26/14m, tj. potrebno 480m2), obrada terena zemlja, ljaka, asfalt; igralite za odbojku (18/9m, 242m2) obrada terena, zemlja, ljaka, asphalt; univerzalni teren- kompleksno igralite za mali fudbal, odbojku, koarku i rukomet (40/20 ili 25/50), obrada terena, zemlja, ljaka, asphalt; igralite za fudbal (110/75m, 8250m2, gledalite jo oko 1000m2), obrada terena trava; grupacija igralita za stoni-tenis (sto 2.74/1.52m, za jedan sto potrebno oko 40 m2); igralite za badminton (igra pojedinca 5.18/13.40m, igra parova 6.10/13.40m, oko 120m2), obrada terena trava, beton, asfalt, ljaka; boanje na otvorenom prostoru (25-40/ 26.5m, oko 110m2)obrada terena ljaka; bilijar (stolovi 2-2.3/1-1.15m, okolni prostor 1.6, za jedan sto oko 20 m2); igralite za mini-golf ( razliite veliine, min. 400m2);

Zeleni koridori: su linearni povezujui zeleni prostori, iroke trake zelenila koji tite i obnavljaju prirodu u gradovima, predgraima i ruralnim oblastima. Predstavljaju linearne koridore zemljita i vode, omoguavaju zatitu ralizitih resursa i kreiraju mogunosti za rekreaciju. Mogu biti razliite irine. Zeleni koridori mogu da sadre peake i biciklistike staze sa prateom opremom i objektima. U zavisnosti od prostornih mogunosti mogu da sadre i retenzije ali i sportske objekte, deija igralita, prostore za zabavu i igru i da se ureuju kao linearni parkovi. U zelenim koridorima dozvoljeni su sledei radovi: sadnja, provlaenje peakih i biciklistikih staza, podizanje prateih zatvorenih objekata (mesta za odmor, ugostiteljski objekti, muziki i likovni paviljoni, nadstrenice, izletniki punktovi,,,) na povrini do 5%, izgraeni otvoreni prostori: sportski tereni, igralita, retenzije i podizanje parkova. Zelene koridore treba opremiti standardnom infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navodnjavanje.

6.3. SMERNICE ZA RAZVOJ CENTRALNIH I KOMERCIJALNIH AKTIVNOSTI

Modeli organizacije i uslovi centralnih i komercijalnih aktivnosti Za sve tipove planiranih centara u gradskom sistemu centralnih i komercijalnih funkcija u Petrovcu, primenjen je princip sloenog kombinovanja aktivnosti. (vidi tabelu 1 ) 6.3.1 NAINI ORGANIZACIJE KOMERCIJALNIH CENTARA I AKTIVNOSTI Opti gradski centri: U funkcionalnom i ambijentalnom smislu ove zone predstavljaju posebne entitete. One poseduju razliite razvojne mogunosti. Dalji razvoj i unapreenje ovih zona e zahvatiti i iru zonu gradskog jezgra posebno delove koji su danas nestruktuirani, zaputeni ili neodgovarajue namene. Realizacija saobraajnog sistema, sistema za parkiranje i infrastrukture pretpostavke su za potpunu realizaciju planiranih unapreenja. U okviru ovih zona dominiraju trgovinsko-uslune delatnosti, uprava, poslovanje. Specijalizovani centri: To su viefunkcionalni kompleksi razliite veliine sa dominantnom komercijalnom namenom koja moe sadrati ostale kompatibilne namene kao sekundarne, ukljuujui i poslovno stanovanje (poslovno stanovanje je poseban oblik slubenog stanovanja u funkciji osnovne namene poslovanja, koje ne podrazumeva socijalnu infrastrukturu - snabdevanje, kole, obdanita itd.). Specijalizovani centar sa veim ueem javnih sadraja i dobrim poloajem u gradskom tkivu moe postati i gradski centar za to podruje. Specijalizovani centri su, po pravilu, van centralne zone, a po poloaju dele se na gradske i vangradske i mogu u ambijentalnom smislu biti posebne celine u odnosu na kontaktne zone. Specijalizovani centri kompleksi mogu biti: preteno turistiko-smetajni (hoteli, apartmani u funkciji turizma...), preteno izlobeni (sajmovi), preteno zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi, veliki akvarijumi, rolerkoster, kuglane...), preteno u funkciji trgovine na veliko (veletrnice, skladita, kvantake pijace - prelazni oblik), preteno u funkciji trgovine na malo (hipermarketi, oping centri i oping molovi, pijace, otvoreni trni centri - prelazni oblik, pijace starih stvari), preteno kancelarijsko-istraivaki (poslovni parkovi), preteno distibutivni (distributivni centri),

Drvoredi:

Postojee drvorede treba zadrati uz postepenu zamenu prestarelih i suvih stabala. Uraditi popis drvoreda u gradu i studiju mogunosti lociranja novih drvoreda. Proiriti mreu drvoreda gde god je mogue, tj gde je profil ulice preko 12m. U ulicama definisanim planom kao i u glavnim trgovakim ulicama sa irinom trotoara veom od 4m obavezno podizati drvorede. Kod primarnih saobraajnica su obavezni dvostruki drvoredi. Pri rekonstrukciji ulica obavezna je realizacija novih drvoreda u skladu sa prostornim mogunostima. Vrste prilagoditi visini zgrada i lokalnim uslovima. Sadnju uskladiti sa orjentacijom ulice a rastojanja izmeu sadnica prilagoditi vrsti drvea u drvoredu i staninim uslovima. Sagledati mogunosti sadnje u jednosmernim, peakim ulicama i zonama. Dozvoljeni radovi u postojeim drvoredima su : uklanjanje suvih i bolesnih stabala , uklanjanje u sluaju opteg interesa utvrenog na osnovu zakona, sadnje novog drvea i nege stabala. Uvoenje alternativnih vidova ozelenjavanja u ulicama u kojima se zbog ogranienja nije mogue realizovati drvored (ardinjere, puzavice...)

6.2.4. PROSTORNI USLOVI ZA LETNJE SPORTSKE I REKREATIVNE SADRAJE

93

centri

preteno u funkciji saobraaja (pratei sadraji saobraaja: motel, kamp, pumpa, parkiranje kamiona), postojei kompleksi u transformaciji u preteno komercijalne sadraje (vojni objekti, naputena saobraajna infrastruktura i komunalni objekti, industrijski objekti...) i meoviti (ostali).

0.10<K>0. 30

Gradski specijalizovani centri predstavljaju turistiko-smetajne kapacitete u vidu hotelskih i apartmanskih kapaciteta. U konceptualnom i programskom razmatranju centralnih i komercijalnih aktivnosti definisani su principi i programske postavke vezane za komplementaran razvoj i ureivanje, te dopunu komercijalnim sadrajima i programima. Naseljski i lokalni opti centri: Po pravilu, to su poslovno-trgovake ulice sa velikom gustinom poslovnog prostora preko 10 m2/m1 ulice, sa intenzivnim kolskim saobraajem. Ovi centri po pravilu su predvieni uz glavne gradske i sabirne saobraajnice. Kod pojedinih ulica u odreenoj meri u budunosti mogu se oekivati povremena ogranienja i smirivanje individualnog motornog saobraaja. To se postie segregacijom ulinog prostora za sve vidove saobraaja ili smanjenjem brzine motornih vozila, uz zadravanje prednosti direktnog pristupa automobilom. U postojeim objektima planira se transformacija prizemlja, suterena i prve etae u poslovne i javne sadraje. Nova izgradnja na pojedinanim parcelama podrazumeva i izgradnju isto komercijalnih objekata, koji treba da budu graeni kao arhitektonsko-urbanistike celine. Stimulisae se dogradnja solidnih postojeih zgrada do visine suseda, dovravanje, ureenje i promena neodgovarajue strukture, kroz celovite rekonstrukcije. Kolski pristup za snabdevanje (utovar i istovar robe) na glavnim trgovakim ulicama po pravilu reava se direktno sa ulice, pri emu je mogue vremensko ogranienje. Parkiranje na javnim prostorima trgovakih ulica i peakim zonama treba planirati samo za posebno registrovana vozila lokalnih korisnika (prvenstveno stanovnika), za parkiranje vozila za snabdevanje sa fiksnim vremenom zadravanja i za parkiranje bicikla. Ovi centri obuhvataju koncentracije sadraja koji omoguavaju lokalno snabdevanje i usluge u glavnim ulicama u postojeim i novoizgraenim stambenim zonama, ali i sadraje koji zadovoljavaju potrebe kulture i zabave gravitirajueg stanovnitva. Ovi centri imaju tipian sadraj koji obuhvata komercijalni deo i deo koji zadovoljava javne potrebe lokalnog nivoa. Komercijalne namene su samo u prizemlju dok su na spratu mogue javne namene, ali i stanovanje. Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji i zanatskih lokala u prizemlju. Servisi koji su buni nisu dozvoljeni. Potrebno je planirane naseljske i lokalne opte centre u Petrovcu oblikovno zavriti i sadrajno dopuniti savremenim uslugama koje zadovoljavaju potrebe gradskog stanovnitva u funkciji slobodnog vremena, zabave, sporta i rekreacije. Oblikovanje ovih centara uskladiti sa ve formiranim elementima arhitektonskog pristupa. Planirani razvoj naseljskih optih centara ima dva cilja: jedan je zadovoljenje svakodnevnih potreba graana, a drugi, indirektni, je uspostavljanje poprenih veza gradske strukture sa obalom (morem). Nivo opremljenosti i arhitektonskog oblikovanja pomenutih otvorenih poprenih povezujuih prostora u vidu naseljskih optih centara ima takoe cilj aktiviranja i privlaenja komercijalnih i ugostiteljskih usluga. U tom smislu, vae opte smernice, uslovi i ogranienja gradnje za ove linijske centre, obzirom da se u njima centralne i komercijalne funkcije javljaju kao pratee nekoj drugoj nameni (najee stambenoj). Zone disperzije: U svim vrstama gradskog tkiva planirani su manji komercijalni i srodni sadraji, iji e raspored biti usaglaen sa potrebama okolnog stanovnitva ili korisnika na principima trita.
Tabela 1. STRUKTURA CENTARA
vsrta Opti rang Gradski do100000 st. 0.30<K>0. 50 ifra G OP vreme nastanka u razvoju karakter kretanja Peaki Kombinov . potrebe 40% vanperiod. 40 % periodinih 20% svakodnevnih struktura planiranih sadraja Uprava(optinska,javna preduz, organiz.,udruenja,...) Kultura(multimed..scena, biblioteka,galer...) Obrazovanje( srednja, via kola) Poslovanje(banka, pota, preduzea, agencije,...)

Naseljski Do 10000st 0.10<K>0. 30

N Op

u razvoju planirani

Kolski Peaki uz ulicu

60% periodinih 20% vanperiod. 20% svakodnevn.

Sc centriSpecijalizovani

Gradski 0.30<K>0. 50 0.10<K>0. 30 Naseljski 0.10<K>0. 30

G Sc

u razvoju planirani

Peaki Kombinov . Kolski Peaki uz ulicu

70% vanperiod. 20 % periodinih 5% svakodnevnih 65% vanperiod. 20% periodinih 10% svakodnevnih

Trgovina (male-velike, spec., piajca) Usluge(zanati, agencije...) Ugostiteljstvo (restor,kafei,hotel, ...) Zdravstvo (zdravstv.centar, ordinacije,apoteke,...) Soc.zatita(stari,hednikepirani,ranjive grupe...) Sport,rekreacija ( sportski centar, zatvor. i otvorena igralita, mali centri,...) Trgovina (male-velike, spec...) Usluge(zanati, agencije,...) Ugostiteljstvo(rest,kafei...) Poslovanje(banka, pota, agencije,...) Obrazovanje (privatne spec.kole) Kultura(biblioteka,galer,igraonice,klubovi...) Zdravstvo(ordinacije, apoteke,...) Sport,rekreacija(mali rekr. centri,...) Drutv.(organiz.,udru,NVO...) Prema posebnom programu

u razvoju

Prema posebnom programu

N Sc 1

6.3.2 PROSTORNI USLOVI ZA CENTRALNE I KOMERCIJALNE AKTIVNOSTI Prostorni uslovi za stepen zauzetosti (Z): Parcela sa komercijalnim delatnostima moe biti izgraena i 60% pod posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni grada (glavni gradski centri), usaglaena sa svim susedima, kada zauzima veliku povrinu bloka, ili ako se naslanja na postojee (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajednikim granicama parcela. Prostorni uslovi za parkiranje: Kod veih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradnja podzemnih garaa u bloku mogua je u funkciji garae za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je dominantna namena bloka komercijalna, da je ukupna povrina zajednikog dvorita dovoljne veliine i da je omoguen pristup sa dve strane. Mogue je da garaa u sreditu bloka bude podzemna, a izuzetno i do jedne etae (2,5 m) iznad kote terena. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garae po pravilu treba da budu viespratne. Krovne povrine podzemnih garaa moraju se urediti kao peake povrine sa znaajnim ueem specijalnog krovnog zelenila. Vie-etane nadzemne garae treba graditi kao ivine objekte koji se ne mogu graditi u unutranjosti blokova, osim kada je blok jedinstvena prostorno-organizaciona celina. Za novoizgraene objekte potrebno je obezbediti parking prostor na povrini (zoni, bloku, kompleksu, parceli) na koju se odnosi Detaljni urbanistiki plan. Uslovi za izgradnju parking mesta odreuju se po sledeoj tabeli.
Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgraene objekte)
namena trgovina administrativno-poslovni objekti ugostiteljski objekti hoteli oping molovi, hiper-marketi 1 parking mesto na m2 50 m2 prodajnog prostora 60 m2 neto etane povrine 2 postavljena stola sa etiri stolice 2-10 kreveta zavisno od kategorije 50 m2 prodajnog prostora

Prostorni uslovi za arhitektonsko oblikovanje: Osnovni princip oblikovanja kod izgradnje novih poslovnih objekata u komercijalnim zonama u centru grada i peakim ulicama je prilagoavanje postojeoj fizikoj strukturi bloka i zadravanje formirane parcelacije i regulacije zgrada. Oblikovanje

94

objekta prilagoava se karakteru ambijenta. Za vee objekte preporuuje se da se idejno reenje dobija konkursom. U narednim tabelama dati su osnovni urbanistiki parametri i uslovi koje treba primenjivati u daljoj detaljnijoj urbanistikoj razradi centralih prostora (urbanistiki projekti i urbanistiko-arhitektonski konkursi).
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u glavnim gradskim centrima
Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja* Ua zona centra 3.80 60% (izuzetno 75%) 22m (P+ 5) garae na obodu jezgra i u jezgru ira zona centra 2.0 60% 22 m (P+ 5) garae na obodu jezgra i podzemne u jezgru drvoredi, javno i zelenilo na parceli

Zelenilo drvoredi, parkovi i druge forme zelenila *Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje

Za organizaciju razvoja trgovakih ulica preporuuju se prostorno-programska istraivanja u okviru irih funkcionalno-prostornih celina.
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u poslovno- trgovakim ulicama
Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja* Glavne ulice 2,85 60% 22m (P+ 5) posebni parkinzi i garae van ulice Poslovno-trgovake ulice 2 50% 15m (P+ 3) ulino parkiranje ili ivine garae na 800-1.500 m min 1 drvored i profilu

hotelski kompleksi komercijalni sadraji sa stanovanjem turistiki i smetajni kapaciteti ugostiteljski i smetajni kapaciteti kongrasni sadraji komercijalne delatnosti komercijalno-poslovne dalatnosti poslovno-uslune delatnosti uslune delatnosti kulturno-zabavni sadraji sportsko-rekreativni i komercijalni sadraji objekti drutvenog standarda upravne funkcije

Trei nivo programa predstavlja detaljnu namenu prostora sa sklopom moguih sadraja,koji u sebi obuhvata sledee sadraje:
STANOVANJE U FUNKCIJI TURIZMA :

Zelenilo min 2 drvoreda u profilu *Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje

6.4. SMERNICE URBANISTIKOG OBLIKOVANJA

Cilj smernica za urbanistiko oblikovanje je da formuliu nain, postupak i pravila formiranja urbanistikih sklopova, a sve po urbanistikim uslovima koje je plan definisao. U tom kontekstu, smernice urbanistikog oblikovanja e ponuditi pravila preko ijeg korienja e se, po ponuenim uslovima otvorenog regulacionog plana, modelovati urbanistiki sklopovi razliitih formi, struktura i oblika. Osnovni pristup otvorenog regulacionog plana je da se, sa jedne strane, strogo definie planski okvir koji se mora potovati, a unutar njega postave mogunosti za slobodno kreiranje buduih formi, a u funkciji razliitih sadraja, razliite tehnologije, razliite materijalizacije. U tom smislu, smernice urbanistikog oblikovanja e dati nain i pravila oblikovanja po sledeim tematsko-problemskim nivoima: - pravila formiranja programskih sadraja, - parcelacija, - pravila regulacije, - pravila nivelacije, - pravila stacioniranja saobraaja. 6.4.1. Formiranje programa sadraja je mogue izvriti kroz tri osnovna nivoa planske ponude: Prvi nivo definisan je osnovnom namenom koja proizilazi direktno iz GUP-a i koja je struktuirana na sledee namene: stanovanje poslovne turistike drutvene centre komunalne objekte saobraaj i meovite sadraje Drugi nivo programa je definisan sekundarnom namenom specifikacionog funkcionisanja koje su komplementarne (dopunjujue) u odnosu na osnovne namene i predstavljaju u stvari njihovu specifikaciju i razradu.U okviru specifinih funkcija spadaju : stanovanje u funkciji turizma

jednoporodino stanovanje jednoporodino stanovanje sa delatnostima usluga i trgovine u prizemlju objekata jednoporodino stanovanje se smetajnim kapacitetima vieporodino stanovanje vieporodino stanovanje sa delatnostima usluga i trgovine u prizemlju objekata vikend stanovanje letnjikovci elitno stanovanje kue za izdavanje poslovni prostori za izdavanje (poslovnice pote, banke, agencijski prostori, predstavnitva, biroi) lokali (prodavnice meovite robe, prodavnice specijalizovane robe, butici, saloni, servisi) poslovni apartmani vrti igraonica zdravstvena stanica apartmani za iznajmljivanje kue za izdavanje urbane vile izlobene galerije sale za predavanja i filmske projekcije otvorene scene ugostiteljski sadraji restorani, kafei internet-kafei butici prodavnice specijalizovane robe velnes centar, sauna, teretana, bazn

REZIDENCIJALNI KOMPLEKSI :

POSLOVNO-TRGOVAKI SADRAJI SA SMETAJNIM KAPACITETIMA :

DEJA I SOCIJALNA ZATITA :

SMETAJNI KAPACITETI SA KULTURNO-ZABAVNIM I KOMERCIJALNIM SADRAJIMA :

95

manji sportski tereni sportske igre i igraonice restorani konobe kafei internet-kafei pansionski smetaj hotelski smetaj apartmanski smetaj trg skver pjaceta otvorena scena riva park uma

TURISTIKO-UGOSTITELJSKI SADRAJI SA SMETAJNIM KAPACITETIMA :

Graevinska bona regulacija prema susedu: objekti mogu da se grade do ivice parcele samo uz saglasnost suseda ali u vidu kalkana bez otvora mogu da se grade na udaljenju 75-100cm od suseda, pod uslovom da se dobije saglasnost suseda, uz mogunost otvaranja malih otvora radi provetravanja higijensih prostorija mogu da se grade na udaljenju 100-200cm od suseda (uz poeljnu saglasnost suseda) uz mogunost otvaranja otvora sa visokim parapetima udaljenje vee od 250cm omoguuje otvaranje otvora normalnih dimenzija i parapeta Regulacija graenja prema zadnjem dvoritu suseda predviena je u obliku dva odstojanja: odstojanje do 200cm, za koje je neophodna saglasnost suseda, prua mogunost otvaranja otvora sa visokim parapetima odstojanje do 400cm, za koje je potrebna saglasnost suseda, prua mogunost otvaranja otvora sa standardnim parapetima

UREENI OTVORENI PROSTORI :

Sve gradjevinske linije zajedno (prednja, bone i zadnja) na nivou parcele i bloka definiu moguu zonu u okviru koje se formira gabarit budueg objekta prema indeksu zauzetosti, koji je definisan na nivou svake parcele. Princip oblikovanja unutranjeg prostora se zasniva samo na kodeksu da je veliina minimalnih neizgraenih povrina obavezujua za realizaciju, a oblik i pozicija iste slobodne povrine su prilagodljivi potrebama konkretnog programskog zadatka, s tim da je neophodno potovati okvir spoljanje regulacije. Na samom planu je formirana mogua najpovoljnija pozicija slobodnih ureenih povrina, koja se moe prilagoditi u skladu sa zahtevima konkretnog programa.

Pri formiranju programa sadraja postoji vei broj mogunosti i to: Prva mogunost da se budui program zasniva na jednoj od osnovnih namena koje u sebi obuhvataju skup podrazumavajuih slinih funkcija i kompatabilnih sadraja. Druga mogunost je da program za polazite ima jednu od specifinih funkcija koja je komplementarna (ali ne i preovlaujua) u odnosu na osnovnu namenu, a da zatim dolazi do ukruenja kompatabilnih-dopunjujuih sadraja. Trea mogunost je da formiranje programa zapone od odreenog skupa sadraja, ijom e se kombinacijom formirati odreeni niz novo-kombinovanih funkcija, a zatim sve e se to smestiti u okviru osnovne komplementarne ili dopunjene namene. Kombinacijom navedenih mogunosti formiranja programa, skala i broj moguih buduih programa se poveava to stvara uslove da se do konanog programa doe kroz ostvarenja razliitih interesa uz uee svih relevantnih i zainteresovanih aktera i graana, investitora, strunjaka, upravnih i komunalnih slubi.

6.4.2. Pravila regulacije oblikovanja urbanistikih sklopova proizilaze iz regulacionih uslova

otvorenog plana koji je, putem graevinskih linija, formirao pravila graenja, posebno ka spoljanjem prostoru i posebno ka unutranjem prostoru: Spoljanja regulacija gradjevinske linije je definisana na osnovna tri nivoa, i to: I nivo: Na nivou bloka je definisana zajednika spoljanja prednja graevinska linija preko koje se ne moe nita graditi. Ona je obavezujua i nepromenljiva za sve pripadajue parcele. II nivo: Na nivou svake parcele definisana je linija mogueg povlaenja graevinskog objekta od glavne graevinske linije u vidu povlaenja prizemlja, povuenog krova ili mezanina. Linija prednje graevinske linije Zona izmeu ove dve linije je zona za je nepromenljiva i ona zabranjuje izlazak bilo kog front, natkriveni Ova linija oblikovanje sekundarnih formi, kao to su povuen prostori, unutranja ulica,...itd. objekta izvan te zone. dela III nivo: Unutranja regulacija definisana regulacijom spoljanjeg fronta,data nivou parcele predvieno Linija povlaenja objekta od na nivou parcele. Na na je vie vrsta regulacije: nivou parcele. Oznaava da se objekat svojim pojedinim delovima moe povui do te linije. Mogui poloaji otvorenog neizgraenog prostora Otvorene uredjene povrine predstavljaju sve prostore koji su povrinski uredjeni kao slobodne parterne povrine (poploanje, ozelenjene povrine,...) a koje su nastale u okviru bloka ili parcele: direktno na zemlji, u vidu dvorita iznad podrumskih prostorija (ispod kojih su smetene garae) iznad suterenskog prostora kao gornje dvorite iznad prizemne etae ako je vee povrine, namenjene za zajednike aktivnosti i ako je bogato ureena i ozelenjena i eventualno iznad krovnih ravnih povrina ako je dostupna veini stanovnika U otvorene uredjene povrine uraunavaju se obavezno prethodna tri sluaja (nad zenljom, iznad podruma i iznad suterena) dok se ostala dva sluaja mogu uraunati ako se za to dobije saglasnost od relevantnih institucija o zatiti ivotne sredine na dravnom i optinskom nivou.

96

Regulacija samostalnog objekta je, u odnosu na zone graenja, definisana kroz poziciju i okvirnu veliinu, to znai: - da je poloaj jasno definisan i da je nepromenljiv; - da je planski definisana zona po svojoj veliini data kao preporuka i da se ona moe prilagoavati konkretnim programima; - da je forma oblik stvar budueg oblikovanja, a sve u skladu sa zahtevima funkcije koja se u njoj bude smetala. Odnos visokih objekata i slobodne parterne povrine je proporcionalan, to znai da se unoenjem kule poveava i slobodna povrina (tako da maksimalna slobodna povrina postane obavezujua), a poveanjem spratnosti, parterna povrina se, takoe, proporcionalno poveava.

2. U okviru svake pojedinane parcele prema susednim parcelama predvidjen je skup linija gradjenja koje definiu razliite uslove gradnje poev od gradnje na samoj liniji ( kada je neophodan dogovor sa susedom) preko skale udaljenja od 1.0m odnosno 2.0m ili 3.0m pri emu dobijaju razliite uslove formiranja otvora razliite veliine(pogledati poglavlje Pravila regulacije) Svaka razliitost oblika, urbanih sklopova i arhitektonskih struktura je potpuno otvorena i za oekivanje je da svaki objekat bude oblikovan na principima prepoznatljivosti, i isticanja ekskluzivnosti kako za sebe samog , jo vie u podizanju atraktivnosti ukupne scene Petrovca.

6.4.3. Pravila nivelacije urbanistikog oblikovanja

proistiu iz koncepta ostvarive vizijekoja je zasnovana na uvoenju razliitih skala determinisanosti odnosno otvorenosti parternih reenja u prostoru. U tom kontekstu, planom je predoeno formiranje sklopova razliite determinisanosti: I stepen potpune apsolutne determinisanosti je sproveden kod sledeih urbanih sistema: 1. Apsolutno su dimenzionisani, prema svojim potrebnim maksikalnim vrednostima, infrastrukturni sistemi i to: - vodovodni sistemi - kanalizacioni sistemi - elektro-energetski sistemi 2. Takoe je strogo definisana dimenzija saobraajnih tokova kroz : - precizno trasiranje ulinih tokova - modelovanje poprenih profila za svaku kategoriju ulica 3. Precizno je odreena: - glavna gradjevinska linija (koja odvaja javni prostor od ostalog) i koja se ne moe naruavati ni na koji nain gradnje - spratnost je u pojedinim blokovima precizno odredjena do nivoa svakog objekta II stepen delimine determinisanosti (odnosno delimine otvorenosti) je sproveden kod dimenzionisanja sledeih nivoa urbanih sistema: 1. Spratnost je maksimalna ( najvea mogua spratnost) , ali je omogueno da se gradi i manja spratnost ako se to opravda funkcionalnim i eventualno estetskim razlozima 2. Indeksi izgradjenosti i zauzetosti su takodje maksimizirani u okviru kojih budui graditelji mogu da grade. Mogu da grade manje kapacitete ali vee ne. 3. Obaveznost svakog korisnika i investitora da u okviru svoje urbanistike (ili katastarske) parcele stacionira vozila prema standardima koji su propisani uz otvorene mogunosti da to razrei na razliite naine: - podrumska garaa (u vie nivoa) - suterenka garaa - parkiranje na ploama iznad suterena i ili podruma III stepen vee otvorenosti nego determinisanosti je primenjen takodje na razliitim nivoima nivelisanja urbanih sklopova: 1. Formiranje programa sadraja ima dva pristupa i obaveznost potovanja namena koja proizilazi iz GUP-a a sa druge strane otvorena je mogunost kombinovanja razliitih funkcija i jo veeg broja specifinih sadraja.

6.5. SMERNICE ARHITEKTONSKOG OBLIKOVANJA

6.5.1 Osnovna polazita U uslovima savremene domae arhitektonske prakse, inspirisane i voene nedovoljno formiranim principima trita, primetan je negativan trend razvoja arhitektonskih oblika i formi. Tradicionalni mediteranski tip karakteristine primorske kue se povlai, preputajui mesto novim tipolokim oblicima. Prisutna je potpuna raznovrsnost stilova i tehnika graenja, a odsustvo kontinuiteta ukazuje na kontinualno prilagoavanje trinim uslovima i praenje prvenstveno ekonomskih trendova. Sveopta transformacija drutva, trita, ponude i tranje neminovno je uslovila transformaciju arhitektonskog izraza. Objekti koji u poslednje vreme nastaju u velikom broju sluajeva obiluju ne ba racionalnim reenjima, kako sa aspekta volumetrije ve i kontekstualnosti objekta, odnosa prema neposrednom okruenju, materijalizacije, kolorita i primenjivanih elemenata sekundarne plastike i aplikacija (reklame, akcenti..). Koriste se elementi savremenog arhitektonskog jezika, ali sa estom interpretacijom oblika, elemenata i likovnog izraza koji nije karakteristian za primorska podruja. Konaan rezultat navedenih procesa i osnovna karakteristika arhitektonskog profila grada u ovom trenutku svakako jesu lagano gubljanje identiteta i stihijska transformacija. U tom kontekstu neophodno je zaustaviti narastajuu pojavu arhitektonske distorzije, a odgovarajuim arhitektonskim jezikom, koji se bazira na bogatom iskustvu lokalne graditeljske prakse, pokuati stvoriti jasan, odreen i prepoznatljiv karakter Petrovca. Identitet i kontekstualnost Jedan od primarnih pravaca delovanja svakako bi se ogledao u jaanju mediteranskog karaktera grada. Prepoznavanje tradicionalnih formi, njihovim transponovanjem i implementacijom u sadanji kontekst svakako bi se moglo uticati na ujednaavanje globalne slike grada. Ovde se pri tom ne misli na puko kopiranje prolosti, ve na racionalno i taktiko prepoznavanje osnovnih zakonitosti tradicionalnih objekata, njihovih proporcija, volumena i meuodnosa. Interpretacija iskustava prolosti neophodno mora sadrati elemente sadanjosti i budunosti. Potovanje principa identiteta, kako za objekte kao nezavisne inioce, tako i za kontekst ukupnog gradskog ambijenta, svakako je neobino vano u procesu stvaranja gradskog prostora. Novi objekti moraju doprineti jaanju karaktera lokalnih ambijenata u kojim nastaju, ali svakako veliku panju treba posvetiti njihovom ueu u slici globalnog-gradskog ambijenta. Odnos prema okruenju Savremena svetska arhitektonska praksa uveliko poznaje i koristi principe ekoloke, a posredno i ekonomske odrivosti, stavljene u funkciju osnovnog opredeljenja u pravcu odrivog razvoja drutva. Ove tendencije moraju se ne samo prepoznati, ve i usvojiti kao jedine mogue. U tom kontekstu planirani arhitektonski izraz mora prvenstveno poznavati principe i zakonitosti lokalnog klimata, a potom na njega i odgovoriti racionalnim, ali kreativnim jezikom. U cilju maksimalnog iskoritavanja prednosti podneblja i

97

lokalnog klimata, sugerie se primena elemenata bioklimatskog principa graenja koji se baziraju na tradiciji i iskustvu ivljenja u mediteranskim uslovima, a iskazuju kroz pravilnu orijentaciju objekata, primenu odgovarajuih graevinskih materijala, korienje elemenata zatite od sunca, korienje principa aktivnog zahvata suneve energije, itd. Principi oblikovanja Arhitekturom objekata treba teiti stvaranju savremenog arhitektonskog i likovnog izraza karakteristinog za urbani gradski prostor mediteranskog karaktera. Oblikovanje planiranih objekata mora biti usklaeno sa kontekstom u kome objekat nastaje, predvienom namenom i osnovnim principima razvoja grada u pravcu visokog turizma. Neka od polazita koja se u procesu izgradnje neizostavno moraju primeniti svakako jesu i : -

ambijentalno uklapanje u urbani kontekst (posebno karakteristino za stambene objekte) potovanje i zatita postojei likovnih i urbanih vrednosti mikroambijenata prepoznavanje vanosti uloge objekta u gradskom tkivu u zavisnosti od namene i pozicije racionalno planiranje izgraenih prostora kroz odnos izgraeno-neizgraeno odnos prema prirodnom okruenju izraen kroz afirmaciju otvorenih i zelenih prostora oko objekata potovanje izvornog arhitektonskog stila u sluajevima izvoenja naknadnih radova na objektima, a ukoliko se o objektima izrazitih arhitektonskih vrednosti korienje svedenih jednostavnih formi za objekte namenjene stanovanju korienje kvalitetnih i trajnih materijala korienje prirodnih lokalnih materijala

Objekti u samom centru grada namenjeni razvijanju usluga, trgovine i poslovanja predstavljaju jedan od kljunih faktora u formiranju vizuelnog identiteta i karaktera gradske celine. Oblikovanje ovih objekata treba da odaje jasan, odmeren, ekskluzivan karakter gradskog centra. Primenjeni materijali moraju biti kvalitetni, trajni i vizuelno nenametljivi. Sama pozicija pojedinih objekata u gradskom centru neminovno sa sobom nosi i namee ulogu repera prostora, kao dodatne odgovornosti koja se stavlja pred planirani objekat i koja usmerava i odredjuje kriterijume oblikovanja. U tom kontekstu se namee mogunost planiranja i pozicioniranja novih gradskih simbola- objekata koji e planiranom visinom i oblikovanjem postati novi reperi u gradskom okruenju. Ugostiteljski objekti u koje ulaze objekti namenjeni ekskluzivnim ugostiteljskim sadrajima, kao i hotelski kompleksi, predstavljaju kategoriju kod koje je pojam oblikovanja od presudnog znaaja. Osnovni karakter ovih objekata, prepoznatljivost identiteta i sugestivni uticaj na korisnike upravo su u direktnoj vezi sa primenjenim elementima oblikovanja i materijalizacije. Gotovo da se moe rei da ukupni komercijalni uspeh i status ovakvih objekata zavisi od primenjenog arhitektonskog jezika. Ovo i jeste razlog za doputanje njihove ekstravagancije, slobodnije organizacije i oblikovanja, koji se ponekad nalaze u provokativnom odnosu sa okruenjem.

6.5.2 Elementi oblikovanja i materijalizacija Bogata graevinska tradicija izraena kroz odnos prema prirodnom i stvorenom okruenju, lokalnom klimatu, nain organizacije prostora, materijalizaciju objekata i otvorenih prostora, daje kvalitetan osnov za dalje planiranje i graenje. Jedna od presudnih karakteristika prostora jesu svakako njegove lokalne klimatske karakteristike, koje unapred definiu odreene zahteve koji se stavljaju pred objekte u cilju ostvarivanja maksimalnog komfora (izbor tipa i elemenata konstrukcije, tehnologije graenja, izbor materijala, zatite objekata od pregrevanja u letnjem periodu). Ukoliko bi se morao izabrati jedan od karakteristinih elemenata oblikovanja objekata u ovom kontekstu, onda bi izbor svakako pao na elemente krova. Kosi dvovodni krovovi nagiba 18-23 stepena su gotovo najzastupljeniji element oblikovanja na primorskim kuama ovog kraja. Upravo se iz tih razloga moraju prepoznati kao sinonimi mediteranskog stila. Njihova primena na novim objektima se iz tih razloga moe smatrati opravdanom, ako ne i obaveznom, ukoliko se eli sauvati tradicionalni karakter. U cilju ouvanja identiteta mediteranskog ambijenta, poeljna je primena prirodnih, lokalnih graevinskih materijala. Sugerie se primena graevinskog kamena za oblaganje fasada, zidanje prizemnih delova objekata, podzida, stepenita, izvoenje elemenata plastike objekata i elemenata mobilijara. iroka primena kamena oekuje se i prilikom ureenja slobodnih povrina na parceli. Prilikom materijalizacije objekata Izbegavati materijale kao to su termoizolacione fasade, INOX limovi, vetaki materijali i proizvodi na bazi plastike, kao i ostale materijale ija primena nije karakteristina za primorske uslove. Gradacija izbora materijala svakako treba da bude u saglasnosti sa planiranim namenama objekata, njihovim poloajem u gradskoj strukturi i oekivanom ulogom u ukupnom razvoju turistike ponude. Distinkcija po nameni svakako je neophodna budui da pozicija i namena objekata u velikoj meri odreuju izbor elemenata oblikovanja i izbor materijalizacije. Kada su u pitanju objekti namenjeni stanovanju jedno od osnovnih polazita bilo bi svakako prepoznavanje karakteristika lokalnog klimata i prilagoavanje formi i organizacije objekta upravo tim principima. Ovde se prvenstveno misli na mogunosti formiranja elemenata zatite od sunca, ali u istom trenutku i maksimalnog korienja te osnovne karakterisitke podneblja. Ovo je mogue sprovesti pravilnom organizacijom osnove, ali i korienjem elemenata kao to su tremovi, natkrivene terase, nadstrenice, staklene bate, solarni kolektori. Itd. Objekti vieporodinog stanovanja sa prateim komercijalnim sadrajima svakako imaju znaajnu ulogu u formiranju identiteta gradskog prostora, to direktno proistie iz njihove pozicije u gradu, ali i planiranih namena. U skladu sa tim neophodno je posvetiti posebnu panju oblikovanju i materijalizaciji koje moraju manifestovati odmeren, ali prepoznatljiv urbani karakter.

6.6. SMERNICE ZA RAZVOJ SAOBRAAJA 6.6.1 Osnovni saobraajni prioriteti za reavanje u funkciji principa odrivog razvoja
1. kretanje u centru grada

98

2. parkiranje 3. brza i bezbedna prohodnost glavnim gradskim saobraajnicama 4. omoguavanje bezbednog peakog i biciklistikog saobraaja 5. poboljanje kvaliteta profila uline mree u funkciji svih vidova saobraaja u ekolokom smislu 6. sistemska edukacija graana i destimulativne mere u mirujuem saobraaju

6.0. Poto su strunjaci postigli kncenzus da je graditeljstvo grada izgubilo bitku sa automobilom, tu injenicu treba objasniti graanima. Automobil mora postati briga i njegovog vlasnika i on treba platiti njegovo kretanje gradom, a naroito njegovo parkiranje u centralnoj gradskoj zoni. to se bude racionalnije kretao manje e imati i trokova. Stimulisati treba one koji na posao idu JGP i koji druge svoje potrebe zadovoljavaju JGS. Treba putem medija i besplatnih tribina graanima ukazati na probleme i mere kojim se oni mogu prevazii da bi stanje bilo odrivo. Saobraajna kultura treba dobiti vie prostora u kolstvu. Krajnji cilj kojem bi trebalo teiti, a koji bi mogao da obezbedi reavanje svih gore navedenih problema, bi bila stalna tenja ka ostvarenju grada bez automobila carfree city.

6.6.2. Unapreenje standarda u saobraajnom domenu

1.0. Smanjiti kretanja u centru grada, zabraniti saobraaj u najuem centru, zabraniti parkiranje vozila na profilu ulice u centru grada. U svim glavnim gradskim saobraajnicama zabraniti parkiranje u ulinom profilu (pojedinana vozila). 2.0. Pravila stacioniranja saobraaja van javnog prostora (osim manjeg broja privremeno smetenih ili slubeno odreenih mesta) predstavljaju jedan od preduslova za adekvatno ureenje javnog prostora. U tom cilju, potrebno je uvesti pravilo da je stacioniranje vozila obavezno na svakoj parceli, to treba da bude obavezujue za sve budue programe, a naroito za turistiko-poslovne sadraje. Svaka nova kua, objekat, graevinski kompleks mora da stacionira vozila u okviru parcele koju koristi. Vozila za stalne korisnike (stanovnici, gosti) treba smestiti u podzemnim, odnosno suterenskim etaama, ispod svog raspoloivog zemljita na parceli. U sluaju da se pojavi neophodnost, garae je mogue smestiti u okviru posebnih delova spratnih etaa. Povrine iznad garaa obavezno treba tretirati kao buduu parternu povrinu, koju treba urediti na visokom nivou u smislu ozelenjavanja, opremanja urbanim mobilijarom i adekvatnog poploavanja. Ako postoji mogunost, bilo bi poeljno da se organizuju javne garae odreenih kapaciteta. 3.0. Potpuno ukloniti sva parking mesta na kolovozu i profilu ulice u najuem centru grada, izgraditi dovoljan broj parkiralita u parteru i u garama po pravilu u podzemlju za domicilna vozila centra, ali i za oekivani broj posetioca zone. Parkiranje po obodu centralne zone dozvoliti u ulinom profilu samo ako profil to dozvoljava bez ugroavanja peakog i saobraaja u kretanju. Po pravilu objekte garaa podizati na obodu centralne zone u svim glavnim pravcima, a izbegavati ulaz i izlaz sa glavne gradske saobraajnice. Ni jedan automobil ne moe boraviti u mirujuem stanju u centralnoj gradskoj zoni, a da nije za to plaena naknada. Sve glavne gradske saobraajnice u funkciji javnih saobraajnica, saobraajnica I i II reda, moraju prvenstveno biti u funkciji kretanja te treba zabraniti parkiranje i druge vrste ometanja kad je kolovoz u pitanju i peaka staza. 4.0. U gradu treba u potpunosti rehabilitovati peaki i gde je to opravdano i biciklistiki saobraaj. Potrebno je u to veoj meri potpuno integrisati motorni saobraaj u kretanju i mirovanju uz zajedniko korienje povrina pod uslovima prihvatljivim za peake. Centar grada treba dominantno podrediti kretanjima peakog saobraaja. U gradu obavezno treba izdvojiti peake zone koje treba posebno zatititi od motornog saobraaja. 5.0. Uz ocenu da su profili ulinih mrea zaputeni, neophodna je rekonstrukcija u cilju ostvarivanja saobraajnog profila koji je mogu. Probijanje novih ulica u gradskom tkivu i ruenje kua izuzetne su intervencije. Proirenje postojeeg asfaltnog kolovoza u svim ulicama, izgradnja peakih staza, zelenih povrina, parkiralita, autobusnih okretita, parkinga za teretne atomobile, garane objekte, semaforizacija, vertikalna i horizontalna signalizacija su prioritetne investicije u saobraajnu rekonstrukciju grada.

Zadaci koje bi trebalo ispuniti u cilju formiranja grada bez automobila

obezbediti dobro organizovan, brz i efikasan javni prevoz, mree biciklistikih staza, peake staze... ograniiti pristup gradskom centru linim vozilima uz obezbeivanje garaa za vei broj vozila na kljunim lokacijama pristupa centru uticati na promenu stava i navika ljudi - upoznati ih sa alternativnim nainima prevoza, ne koristiti auto kad nije neophodno

99