NATALIJA JOVANOVI Filozofski fakultet Ni

UDK 37(497.11):316.422 Pregledni lanak Primljen: 13.2.2011 Odobren: 29.3.2011

OBRAZOVANJE U TRANZICIJI

Saetak: Srbija, poslednjih deset godina, prolazi kroz proces vertikalnih i horizontalnih drutvenih promena, koji se prepoznaje kao proces tranzicije. Na ovom putu srpsko drutvo je prolazilo kroz faze strukturnog lutanja, stranputice i preispitivanja. Obrazovanje je onaj socijalni kapital koji moe doprineti stabilizaciji drutva, po svojoj ulozi u modernom drutvu. Obrazovanje u modernom, postindustrijskom drutvu neposredno utie na formiranje profesionalne strukture, a to znai i drutvene strukture. Obrazovni sistem u Srbiji, deset godina nakon drutvenih promena dvehiljadite godine, nalazi se tano tamo gde to nije oekivao niti jedan od aktera upravo tih promena. Kljune rei: obrazovanje, tranzicija, sistem obrazovanja, Srbija

Obrazovni sistem u Srbiji, deset godina nakon drutvenih promena dvehiljadite godine, nalazi se tano tamo gde to nije oekivao niti jedan od aktera upravo tih promena. Nosioci socijalnih promena u Srbiji s kraja prolog milenijuma, iz dominantno srednjeg sloja, teko da se danas mogu sloiti sa tim da su se njihova pozitivna oekivanja ispunila. Oni koji su onda bili uenici ili studenti danas su ili tehnoloki viak, sa kompentencijama koje nisu funkcionalne ili su svoje obrazovanjem steene kompentencije stavili u funkciju neke od razvijenijih zemalja. Srbija posle pada autoritarnog reima 2000. godine u etvrtom je pokuaju modernizacije za poslednjih 200 godina, kako podsea Slobodan Antoni , a pitanje te modernizacije u neposrednoj je vezi sa pitanjem mesta i uloge obrazovanja u drutvu u tranziciji. Tranzicija u postsocijalistikim zemljama, kakva je Srbija, odvija se kroz proces usklaivanja prevazienih standarda u svim oblastima drutvenog ivota sa standardima Evropske unije. Svrgavanje autoritarnog reima vratilo je nacionalni ponos i rodilo mnoga nadanja, a sa druge strane je pred

N. Jovanovi, Obrazovanje u tranziciji

graane postavljeno mnotvo zadataka koje treba obaviti kako bi se uhvatio korak sa modernim drutvenim deavanjima. Jedan od vanih poslova jeste na nivou sistema obrazovanja, koji je trebalo reformisati i odgovoriti zahtevima modernizacije. U tom smislu je Ministarstvo prosvete Srbije izdalo studiju stratekog razvoja obrazovanja 2004. godine . U studiji je predlog nove obrazovne politike preduniverzitetskog obrazovanja u Srbiji, u kontekstu zapoete reforme nakon 2000. godine, u skladu sa obrazovnom politikom razvijenih evropskih zemalja. Vizija reforme obrazovanja u Srbiji predlagala je obrazovni sistem koji je: decentralizovan, efikasan, efektivan i transparentan; upoljava visokoprofesionalan, refleksivan, kreativan i motivisan prosvetni kadar; usmeren je na uenje i zasnovan na standardima; nudi kvalitetan program; promovie kulturu evaluacije, samoevaluacije i razvoj kole; neguje pravednost, toleranciju i konstruktivnu komunikaciju sposoban je da odgovori na posebne obrazovne potrebe i potrebe etnikih grupa; u koji je ukljuena perspektiva doivotnog obrazovanja; dobija stalnu podrku u opremi i uilima. Ova vizija, kao politika platforma vlade jedne drave podsea na spisak dobrih elja, bez mnogo oseaja za socijalnu realnost. kola u Srbiji, i sam sistem obrazovanja, menja se sporo i vrlo esto na nain koji ne odgovara zahtevima vremena. Nastavni programi se ne menjaju u skladu sa zahtevima novih uslova ivota i rada. Obrazovni sistem je i u vremenu potpuno novih tehnologija i nove organizacije rada zasnovan na tradiciji enciklopedizma, monolokoj metodi, reprodukciji znanja bez jasnih kompentencija, ili sa kompentencijama iz vremena prolosti. Ui se iz udbenika koji su optereeni nefunkcionalnim znanjima, ocenjuje se zapamivanje esto nekorisnog gradiva, pasivna uloga uenika u obrazovnom procesu, gradivo je isto za sve uenike, pa je tako isti program predmeta sociologije za uenike gimnazije i srednjih strunih kola, pri emu se u srednjim strunim kolama ui u treem a u gimnazijama u etvrtom razredu, i to iz istih udbenika. Nije mogue da se kroz proklamaciju jednog ministarstva, pa makar to bilo i ministarstvo prosvete, promeni fizionomija jedne profesionalne grupe, kakva je profesorska, da oni za kratko vreme postanu visokoprofesionalni, kreativni i motivisani kadar. U drutvu u kome se inenjeri, lekari, profesori i drugi visokoobrazovani kadrovi mogu nai na buvljacima i socijalnim programima, srednji sloj gubi svoja obeleja, svoju fizionomiju. Kada su naruene vrednosti i kada je obrazovni sistem pri dnu lestvice vrednosti, a srednji sloj dezorganizovan, onda se irom otvara prostor eskalacije svih moguih drutvenih devijacija i dezorijentacija. To potvruje tezu da obrazovanje, u nestabilnim socijalnim uslovima, nije najznaajniji faktor sekundarne socijalizacije. Manifestacije grupnog nasilja u postsocijalistikim drutvima otkri336

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.15, str. 335-340

vaju socioloku injenicu da voe grupne identifikacije postaju predstavnici kriminogenog ponaanja. Ugled, u ovakvim drutvima, definisan je nasilnitvom, kriminalitetom i spremnou da se, po svaku cenu, postignu materijalni ciljevi. To demantuje proklamovane elje da kola bude mesto negovanja pravednosti, nenasilne komunikacije i tolerancije. Kada drutvo u duem periodu nema jasne drutvene ciljeve, kola gubi vaspitnu i socijalizatorsku ulogu sa jasnim ciljevima i vrednostima. Postsocijalistika trauma koja se zavrila ruenjem autoritarnog reima, uz komplikovanje srpskog nacionalnog i dravnog pitanja, rezultira nejasnom strukturom drutvenih i institucionalnih vrednosti. Tranzicija je zapoela kroz privredne i drutvene reforme. Ubrzana privatizacija nije dala oekivane pozitivne efekte, uz veliki broj propalih privatizacija, velikog broja radnika ostalih bez prihoda i zaposlenja. U zemlji je dva miliona zaposlenih i oko milion nezaposlenih , a poseban problem jeste oko 200 hiljada formalno zaposlenih koji rade bez plate, a oko 40 posto zaposlenih u budetskim, javnim preduzeima jeste tehnoloki viak. Socijalno raslojavanje se nastavilo. Tajkuni iz perioda autoritarnog reima ne samo da su zadrali kapital ve su i nastavili da ga uveavaju. Neki su ga ulagali i u sveru obrazovanja, poev od Karia, preko Bojia i mnogih koji su kapital stekli na osnovu privilegija steenih u reimu Slobodana Miloevia. Obrazovanje kao najorganizovaniji nosilac sistema znanja, vrednosti i kulture jednog drutva, kao najmasovniji kanal socijalne pokretljivosti i socijalne promocije, prati i deli sudbinu drutva, u ovom sluaju postsocijalistikog drutva. Srbija je poslednjih dvadeset godina prolazila kroz proces vertikalnih i horizontalnih drutvenih promena, koje se prepoznaju kao proces tranzicije. Proces prelaska iz autoritarno u demokratsko drutvo, iz zatvorene u otvorenu zajednicu odrivog sistema, za srpsko drutvo nije jednosmeran, a prate ga faze strukturalnog lutanja, stranputice i preispitivanja. Svakako da je obrazovanje, kao vaan drutveni podsistem onaj socijalni filter, koji, nakon svih turbulencija, moe usmeriti drutvo ka stabilnom sistemu vrednosti. Devedesetih godina dvadesetog veka Srbiju pomeraju iz socijalne letargije promene koje pokreu studenti, uenici, mladi ljudi koji zahtevaju promenu politike strukture, ali i drutva u celini. To su promene koje mogu da prepoznaju i artikuliu u svoje politike zahteve obrazovani mladi ljudi i oni koji shvataju znaaj obrazovanja u svetu izmenjenih vrednosti. U strukturi modernog drutva dolo je do znaajnih promena najpre u ekonomiji, potom u politici a zatim i u kulturi, a sve to se reflektovalo na politiku obrazovanja, pa i na sam sistem obrazovanja. Poveanje otvorenosti drutvene strukture omogueno je nauno-tehnolokim razvojem i sve znaajnijom povezanou nauke, obrazovanja, znanja, sa jedne strane i onoga to
337

N. Jovanovi, Obrazovanje u tranziciji

predstavlja sferu rada. Intelektualizacijom rada ishodi obrazovanja postaju od velike vanosti naroito za profesionalne kompentencije. Trini karakter svetske privrede i njeno nauno-tehnoloko utemeljenje ima kao posledicu sve izraeniju potrebu drutva, kako za strunim tako i za optim znanjima. Mo obrazovanja i znanja u modernom drutvu raste sa novom organizacijom, specijalizacijom i podelom rada i sa primenom nauno-tehnolokih dostignua informatike ere. Obrazovanje postaje klju za pojavu velikog broja novih profesija. Nove profesije vre slojnu diferencijaciju drutva. U analizi uloge obrazovanja Mladen Lazi kae: Ako, dakle, obrazovanje nema uzronu ulogu u temeljnoj drutvenoj diferencijaciji (u podeli na osnovne suprotstavljene klase), ono se pojavljuje kao znaajan posredujui inilac u uspostavljanju stratifikacijske strukture. Poslednjih decenija drutvena stvarnost se brzo menjala. Brz tehnoloki razvoj menja i standarde epohe u kojoj ivimo. Nova, razvijena drutva: post-industrijsko drutvo, informatiko drutvo, informaciono drutvo, kibernetsko drutvo, digitalno drutvo, virtuelno drutvo, uspostavljaju standarde koji su u potpunosti razliiti od sveg poznatog. Savremena revolucija u razvoju drutva je po svojoj imanenciji nauno-tehnoloka, a to znai snano uee nauke u sferama rada i ivota. Sa nauno-tehnolokom revolucijom dolazi do radikalnog preobraaja ne samo tehnologija nego i proizvodnje, energetsko-sirovinske osnove, klasno-slojne, obrazovne i profesionalne strukture. irenje novih tehnologija proizvodi i dalekosene promene u strukturi same radne snage, u ubrzanom rastu nemanuelne radne snage a opadanju udela manuelne radne snage. U isto vreme, odvija se i proces prestruktuiranja radne snage u smislu nestajanja nekih zanimanja i nastajanju novih. Razvija se mnotvo novih privrednih grana i uporedno se stare privredne grane inoviraju i razvijaju. Nove tehnologije menjaju karakter rada, status, poloaj zaposlenih, uslove rada, novi kvalitet radnog oveka, to utie na promenu uloge i znaaja obrazovanja. Savremene tehnologije postaju instrument optih drutvenih promena u nacionalnim drutvima, ali i ire, u globalnom drutvu. Razvoj obrazovanja doprinosi sve veem onauavanju proizvodnje. Drutva koja se kasno ili nikako ne ukljuuju u tehnoloke inovacije kao izvoru moi postindustrijalizma, bivaju osuena da ostanu na marginama istorijskog i civilizacijskog prosperiteta. Ciljevi drutva, po pravilu, odreuju i cilj obrazovanja i vaspitanja, kao sistema. Obrazovanje ima znaajnu ulogu u formiranju i razvoju linosti. Preko sistema obrazovanja drutvo utie na budunost generacije mldih. Pitanje uloge i moi obrazovanja u postsocijalistikim zemljama u drutvenoj defirencijaciji je upravno srazmerno zaivljavanju realnih eko338

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.15, str. 335-340

nomskih i drutvenih standarda. Postsocijalistike zemlje se, manje ili vie, suoavaju sa brojnim izazovima i kriznim situacijama u mnogim oblastima drutvenog ivota, na putu prestuktuiranja. Srbija se u periodu tranzicije, suoava sa brojnim protivurenostima i ogranienjima kao i novim zahtevima u oblasti obrazovanja i prilagoavanja strukture radne snage novim drutvenim okolnostima. U takvim nestabilnim drutvenim uslovima uloga i mo obrazovanja se ograniava delovanjem brojnih socijalnih faktora. Prodor novih tehnologija je usporen a dominira organizacija rada tradicionalnih industrijskih uslova i obrazaca. Raskorak izmeu steenog obrazovanja i zahteva privrede, koja je u intenzivnom procesu kako svojinskog, tako i programskog prestuktuiranja, ima za rezultat veliki broj ljudi bez posla. Osnovni pokreta drutvene transformacije, drutva u tranziciji, meu kojima je i srpsko drutvo, jesu tehnoloki zahtevi novog doba ali i realni drutveni uslovi u kojima se postsocijalistike ekonomije razvijaju. Postsocijalistika drutva stabilnost uspostavljaju ukoliko uspeno razvijaju uravnoteenu slojnu strukturu. Ravnoteu uspostavlja razvijena srednja klasa. Srednju klasu ini irok spektar zanimanja, od slubenika u dravnoj administraciji do nastavnika u kolama i medicinskih radnika, (beli okovratnici). Srednja klasa nije homogena, njeni pripadnici ne potiu iz istog kulturnog i socijalnog miljea. Porast broja profesionalaca: socijalni radnici, nastavnici, zdravstveni radnici; dodatno je proirio prostor srednjoj klasi kao i slubenicima u oblasti prava, finansija, raunovodstva, tehnologije i informacionih sistema. Nova srednja klasa postaje posebno aktualizovana u okolnostima razvoja postsocijalistikih drutava. Uslonjena profesionalna struktura daje veu mo obrazovanju, koje moe postati glavni nosilac kulturnog kapitala. To je realna ansa za drutvo koje ima jasan cilj, a da je to, recimo, dostizanje standarda Evropske unije, i stabilan drutveni sistem, da pristupi reformi obrazovnog sistema u smislu ozbiljnog prilagoavanja sadanjosti obrazovnog sistema za budunost. I etvrti pokuaj modernizacije Srbije je, u okolnostima svetske ekonomske krize, bez jasne perspektive, i izvesnog ishoda, moe biti prolongiran za generacije koje e svoju ansu iskoristiti kroz funkcionalan obrazovni sistem. Pokuaji reforme obrazovnog sistema ili su, kao i mnogo puta pre 2000. godine, u pravcu to breg dostizanja virtuelne stvarnosti idealnih uslova, a pri tom su surovi realni uslovi sve veeg broja nezaposlenih mladih ljudi sa diplomama srednjih kola i fakulteta otrenjavali reformatore i oteavali im slavljenje uspeha. Idealizovanje obrazovnih elja pretoeno u zvaninu obrazovnu politiku jedne zemlje, kakva je Srbija, koja se suoava sa brojnim tekoama: nezaposlenou velikog broja ljudi koji su stanju socijalne potrebe, niskim rastom drutvenog proizvoda, poveanim spoljnim dugom,
339

N. Jovanovi, Obrazovanje u tranziciji

socijalnim raslojavanjem, obrazovanjem koje postaje sve skuplje i nedostupnije sve veem broju mlade populacije, nezadovoljstvom studenata sprovedenim reformama, nezadovoljstvom prosvetnih radnika koji strahuju za svoja radna mesta. Teko da se moe realizovati visok stepen profesionalizma i kreativnosti prosvetnih radnika koji se u realnom ivotu susreu sa niskim platama i stalnom opasnou da e postati tehnoloki viak, usled racionalizacije mree kola.

Literatura:
1. Antoni, Slobodan (2006): Elita, graanstvo i slaba drava. Beograd: Slubeni glasnik. 2. Vukadinovi, ore (2001): Srbija bez Miloevia za kim zvona zvone, posebno izdanje asopisa Nova srpska politika misao Srbija posle Miloevia. 3. Gidens,Antoni (2005): Odbegli svet. Kako globalizacija preoblikuje nae ivote. Beograd: Stubovi kulture. 4. Kova-Cerovi T, Grahovac V, Stankovi D, Vukovi N, Ignjatovi S, epanovi D, Nikoli G, Toma S. (2004): Kvalitetno obrazovanje za sve. Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji. Beograd:Ministarstvo prosvete i sporta. 5. Lazi, Mladen (1994): Sistem i slom. Beograd: Filip Vinji 6. Mrki, Danilo (1987): Srednji slojevi u Jugoslaviji. Beograd: Kultura

THE EDUCATION IN TRANSITION

Summary: Serbia has been going through vertical and horizontal development, in the last ten years, and is recognized as the process of transition. The society has been going through phases of structural wonderings, short cuts and reexamination. Education as an important social subsystem is a social filter, which the society to a stable system of values. By getting a stable system the role of high education occupies the position it deserves. The main point of the paper is to highlight that without high education and structurally functional elite aftersocialistic societies minimize their chances for development. Education in modern, afterindustrial society directly influences on forming professional structure as well structure of society. System of education in Serbia, ten years after social changes in 2000, is exactly et the position which none of the participants expected. Key words: education, transition, system of education, Serbia

340