#

Copyright Vladimir Pavi, 2007 (sva prava zadrana) Izdava: Bhaktivedanta udruenje za nauku i religiju ISBN 9789536643448 EAN 9789536643448 CIP zapis dostupan u raunarskom katalogu Nacionalne i univerzitetske biblioteke u Zagrebu, pod brojem 636293

Posveta
Ovu knjigu posveujem svecima modernog doba, vernim uenicima i sledbenicima rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade, koji vie nisu sa nama, i iji e duhovni doprinosi i uzviene osobine ostati dugotrajna inspiracija velikom broju sledeih generacija iskrenih tragalaca za savrenstvom ivota. Oni su iskoristili zadnje atome svoje energije za dobrobit itavog oveanstva, irei vene poruke Bhagavad-gite unesreenim duama koje pate od materijalnih nepogoda, usled zaborava na svoju venu, duhovnu prirodu. Ti sveci su se dobrovoljno odrekli materijalnih udobnosti i rtvovali svoje ivote u misiji, da preobraze itavo oveanstvo u jedno istinski sreno drutvo, zasnovano na principima venih, duhovnih zakona, koji potiu od Stvoritelja lino. Ovde navodim imena samo nekih od tih velikana, sa izvinjenjem svima onima koje nisam pomenuo, iako to zasluuju. Nj.S. Vinujana Swami, Nj.M. Jayananda prabhu, Nj.M. Hladini devi dasi, Nj.S. TamalKrina Goswami, Nj.S. ridhara Swami, Nj.M. Tribuvanatha prabhu, Nj.M. Vrinda devi dasi, Nj.M. Mulaprakriti devi dasi, Nj.S. Bhakti-tirtha Swami, Nj.M. Kuakratha prabhu i mnogi drugi. Neka im je vena slava i hvala, kao i svima onima koji su jo uvek meu nama - ivim legendama koje se iskreno trude da ispune elje i vizije rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade, koji veno ivi u svojim knjigama, uputstvima i uenjima.

Zahvalnost
Pre svega, zahvaljujem se Ireni Jovanovi i Nataliji orevi za pripremu ove knjige na srpskom jeziku. Zatim, zahvaljujem Mr. Kanaye Okawi, na veini ilustracija za ovu knjigu. Takoe se zahvaljujem nekolicini njegovih prijatelja koji su dozvolili da neke od njihovih fotografija poslue kao materijal za sastavljanje ilustracija. Zahvaljujem Tomislavu Kokoliu koji je napravio grafiku pripremu, kao i Bhaktivedanta Book Trust-u za dozvoljeno korienje nekih od fotografija, koje su u svom izmenjenom obliku pronale svoje mesto na stranicama ove knjige. I konano, zahvaljujem se svima onima koji su me na neki nain ohrabrivali u mom radu, uveravajui me da e ova knjiga doiveti veliki uspeh.

Sadraj
Predgovor Uvod 9 11 13 8

Uvodna pesma

Balada o paloj dui Bengalske vatre Crna leptirica Crni biser arolija 33 39 29 18

ovek bez adrese Dualnosti Dva drveta Gola istina Ispovest 48 51 56 64 68 73 89

42

Krinine rei Kyrie eleison Lana utoita Lica 93

Madiri za utehu Na kraju 99

96

Na raskrsnici puteva Neispunjena elja Oda ludosti 109

103

107

Pitanja I Pitanja II

116 122 129

Poema nespokojnog oajnika Poema za Krinu Poklonici ganje Pozorite snova Pouda Pred put 146 149 154 157 163 134 137 141

Probudi se!

Rapsodija u crnom

Ratnik neodlunog srca Samo u prolazu S(a)vreni in 166 169

Seanje na besmrtnike Susret dva pogleda Ukleti brod 182 186

172

177

U susret Suncu Valis Aurea Vremeplov 190 195

Zatvorski blues

199 202

Zvezdana praina ivot je lep ivot je reka 206 211

The war is not over

214
6

Markine Bhagavata Dharma Renik 224

222

Pogovor 227 O autoru 230

Predgovor
Ovo nije obina knjiga. Zbirka pesama koju drite u rukama, moe da poslui kao vodi kroz lavirint koji vodi do jedne drevne, gotovo zaboravljene civilizacije, koja je kroz hiljade godina oveanstvu nudila savrenstva i ideale za kojima ovek dananjice svakodnevno udi. Da biste uspeli da doete u kontakt sa jednim sasvim drugaijim svetom, neophodno je da tokom itanja ove poezije ostavite po strani sve svoje predrasude, sumnje i vrsto ukorenjena uverenja i u svojim mislima krenete na put u jednu sasvim drugaiju realnost; onu koja se beskonano rasprostire izvan domaaja ljudskih ula. Iako je Vladimir Pavi novo ime u hrvatskoj poeziji, njegova umetnost je umetnost starog majstora i nadarenog pesnika. Bila sam iznenaena spektrom poetskih stilova kroz koje Vladimir provlai svoje pero; sve od stila poezije amerike Beat generacije 60-tih godina, pa do moderne poezije u prozi. Veina pesama iz zbirke Samo u prolazu bude jaka oseanja, i kroz veto doarani kolorit prenose itaoca u jedan sasvim drugaiji svet; onaj iznad svetovne metafizike, parapsihologije i mistike. S druge strane, neke od njegovih pesama su vrlo eterine, i stvaranjem slika ivih boja, odvode itaoca u prolost i dobre stare dane. Ali, ono to je zajedniko skoro svim pesmama ove zbirke je - snana duhovna poruka koja prenosi mudrost starih vremena; poruka koja ima za cilj da trgne itaoca iz vrtloga svakodnevnog ivota, i podstakne ga da krene pustolovnim putem, u potragu za svojim vlastitim jastvom, biem koje veno postoji iza iluzornog ogledala zvanog materijalni svet. Poezija V. Pavia nema za cilj da samo zabavi itaoca i zadovolji ga reima koje on eli da uje. Ne; mnoge od ovih pesama podseaju na urlik mudrosti koja drma itaoca za ramena, i budi ga iz dnevnih snova, arolikih lai i ringipila monotonije. On je postavio svoju poeziju na temeljima poezije starih majstora pera, velikih svetaca i filozofa drevne Indije, koji su gotovo nepoznati irokim italakim krugovima na Zapadu. Iako se Vladimirova poezija po stilu ipak razlikuje od njihove, on u sutini ne donosi nita novo, ve staro vino u novim bocama, tj. staru mudrost, koja jo od pradavnih vremena vodi oveanstvo do materijalnog i duhovnog savrenstva. V. Pavi je zapravo buntovnik - koji die svoj glas protiv ljudskog bezumlja i lai koje svojim crnim ogrtaem obavijaju svet ljudi koji su se otuili od tradicionalnih vrednosti i prihvatili, kako on to ve kae jeftina i isprazna zadovoljstva kao cilj i smisao svog ivljenja. On je buntovnik koji die svoj glas u ime pravde, istine i mudrosti, elei da svojom poezijom izbrie razlike temeljene na vrsti tela, boji koe, te nacionalnoj i religijskoj pripadnosti. Iskreno se nadam da e ova poezija, pre ili kasnije, pronai svoje zaslueno mesto u antologiji hrvatske knjievnosti. Marija Gregurek

Uvod
Mnogo sam itao 80-tih godina, i divio se mnogim klasinim i modernim majstorima pera, ali niko od njih nije uspeo da zaista dotakne moje srce - sve do jednoga dana 1987. godine, kada sam poeo da shvatam uzvienost i neprocenljivu vrednost drevne vedske filozofije i umetnosti (sanskrit: veda znai znanje), nesumnjivo najstarije kulture poznate oveanstvu. Vedska literatura je najstariji izvor znanja na svetu, i zapisana je pre vie od 5000 godina. Meutim, njena mudrost je jo uvek relativno nepoznata itaocima sa Zapada. Ta riznica duhovne i svetovne kulture se hiljadama godina prenosila sa kolena na koleno usmenim putem, sve dok je grupa mudraca predvoenih rila Vyasadevom nije zapisala na palmine listove, u delu sveta koji danas nazivamo Indijom. Vede, koje se sastoje od mnogo razliitih grana nauke, zapisane su na sanskritskom jeziku, i do dananjeg dana predstavljaju najobimniju zbirku tekstova duhovnog i svetovnog sadraja. Mnogi ljudi koji su uli neto o Vedama, pripisuju im uglavnom samo religijski karakter. Meutim, vedsko znanje ne obuhvata samo filozofiju i duhovnu nauku, ve i fiziku, psihologiju, medicinu, umetnost, arhitekturu, astronomiju, astrologiju, istoriju, sociologiju... pa ak i kulinarstvo i borilake vetine. Poto je vedska mudrost tako duboko prodrla u moje srce, odluio sam da postanem misionar, i ostavim pozitivan trag u ivotima mnogih ljudi. Ne elim da jednoga dana iza mene ostanu samo bele kosti. Smisao ljudskog ivota nije u tome da proklija kao cvet maslaka, pusti u svet svoje letee semenje, pa onda jednoga dana uvene, i nestane kao da ga nikada nije bilo. Ljudi se dugo pamte uglavnom po svojim delima i prilozima. Dobrobit od materijalnih priloga je privremena, dok je dobrobit od duhovnih priloga vena. Duhovnost o kojoj piem nije ona komercijalna duhovnost, ograniena nazivima hrianstvo, islam, hinduizam, budizam, itd. - ve je to ona duhovnost koja nadilazi sve zemaljske granice, vrste i boje tela, i sektake podele temeljene na pripadnosti odreenoj religiji. Ljudi koji zaista razumeju istinsku duhovnost, ne prave u svetu probleme temeljene na sektakim podelama, koji se kasnije obino manifestuju u obliku religijske netrpeljivosti, terorizma, ratova, itd. Velika veina ljudi je uverena da je njihova religija najbolja, a takav stav definitivno nema svoj koren u istinskoj duhovnoj mudrosti. Najbolja je ona religija koja efikasno uspeva da u ljudima probudi ljubav prema Bogu i razvije u njima prefinjene duhovne odlike, koje su u kontrastu sa poudom, pohlepom, egoizmom, mrnjom, gnevom, itd. Danas vidimo da je proseni savremeni ovek ogrezao u materijalizam, i da je stoga njegovo poistoveivanje s izjavom ja sam vernik - samo izgovor za spokojno i jo vee ulno uivanje. Poto je danas gotovo svaka velika religija posredno ili neposredno odgovorna za ratove, terorizam i, uopteno, nasilje u svetu - prirodno se namee pitanje: Da li je neto pogreno sa duhovnim principima tih religija, ili sa njihovim sledbenicima? Kroz svoju poeziju nudim odgovor na to pitanje, a vi sami procenite koliko sam u pravu. Primetiete da u svojoj poeziji Boga oslovljavam imenom Krina. To ime na
9

sanskritu znai sveprivlaan. Bog je jedan, ali ima mnogo razliitih imena. U skladu sa vedskom literaturom (koja konano potie od samoga Krine), to ime Mu je najdrae, i zato se najee pominje u drevnim vedskim spisima. Poto je moja poezija temeljena na klasinoj vainavskoj poeziji, koja se bavi tematikom duhovnosti (naeg odnosa sa Bogom, prirodom i svim ostalim ivim biima), ona bi stoga mogla da se nazove modernom vainavskom poezijom. Vedska knjievnost sadri vie tematskih oblasti, ali sve one na kraju vode do konanog cilja vedske kulture i filozofije predanom sluenju vrhovne apsolutne istine, ri Krine (ili Vinua). Zbog toga se poklonici Gospodina Vinua nazivaju vainavama, a proces predanog sluenja vainavizam, ili bhakti-yoga (yoga ljubavi prema Bogu). Pisana klasina vainavska poezija datira u prolost nekoliko hiljada godina pre nove ere. Ali ipak su najpoznatija i najpopularnija dela vainavskih pesnika ona iz razdoblja od estog do devetnaestog veka. Da pomenem samo imena nekoliko velikana, koji su svoju devociju i mudrost pretoili u pisanu umetnost: Kalidas, Jayadev Goswami, Candidas, Bilvamangala Thakura, ri Rupa Goswami, Raghunath das Goswami, Narottama das Thakura, Bhaktivinoda Thakura i jo mnogi drugi. Osim u akademskim krugovima ljudi koji se bave prouavanjem sanskritskog jezika i vedske kulture - imena tih pesnika-filozofa su gotovo nepoznata irokoj italakoj publici izvan Indije. Razlozi za to su svetenika demagogija i religijski dogmatizam i fanatizam, koji u svetskim religijama bude strah od ruenja njihovih vlastitih doktrina. Paradoksalna je injenica da za mnoge nedoumice i nereena filozofska pitanja, svetske religije esto trae pomo od moderne nauke (koja je temeljena na grubom ateizmu), pre nego od vedske duhovne filozofije i nauke, koje su inile okosnicu prve visokorazvijene civilizacije i duhovne kulture u svetu. Iako u svojoj sutini prilino jednostavna, vainavska filozofija je gotovo neshvatljiva za ljude ogrezle u grubom materijalizmu i hedonizmu. Poto je vainavska filozofija osnovica moje poezije, ja sam radi lakeg razumevanja pesama, napisao objanjenje za skoro svaku od njih. itanjem ove zbirke pesama, videete da se u nekima od mojih tekstova vrlo teko moe da stavi otra granica izmeu poezije u prozi i kratke prie. To je valjda zbog toga to sam u poetku zamislio tekst kao poeziju u prozi, ali se tokom pisanja nekako pretvorio u kratku priu. Nadalje, radi postizanja odreenog intenziteta ili jednostavno rimovanja (za vas, itaoce verzije na srpskom jeziku), ostavio sam u nekim pesmama originalne hrvatske rei. Eto dragi itaoci, ako budem uspeo da svojom poezijom napravm pozitivnu promenu u ivotu makar jednog oveka - smatrau da su moji napori urodili vrednim plodom. I sada na kraju uvoda, elim da istaknem da su sve filozofske i etike izjave koje sam izneo u ovoj knjizi, temeljene na izvornom uenju Veda, i zato nisu plod moje mate i mentalne spekulacije. Autor

10

Dragi moj Gospodine ri Krina, Ti si najvei mag, kog ne poznajem. Iluzija je Tvoja slukinja to ponizno klei do Tvojih mekanih stopala. Zbog nje su do sada mnogi maevi bili isukani iz svojih korica. Zbog nje je mrnja zatrovala srca mnogih smrtnika. Zbog nje su do sada mnoga tela spaljena na lomaama. Ona je kao lepotica sa platom i kapuljaom, to lako hodi mranim svetom, i na svojim dlanovima pronosi iak svetlosti. A ljudi opijeni njenom lepotom, hrle prema toj svetlosti kao noni leptiri.

11

12

Balada o paloj dui

Uplaena kad si sama, jer je oko tebe tama. Neprestano svetom luta. Stalno tone, more guta. Kuda ide? Zato skita? Da li ikad sebe pita? Mutnom vodom lice mije. Retko kad se srcem smije. Kad te boli, samo plae. eli kui, ne zna kad e. Da l si srena kada plovi i otrovne ribe lovi? Mostove za sobom pali. Kad ih nema, da li ali? Ti pogrene zvezde prati. Kada padne, skupo plati. Slabo spava, ee bdije, ko da se od nekog krije. A kad zaspi, sreu sniva, ali od nje dalja biva. Mira nema, al se nada. Svakim danom dublje pada. Zato mudrost ne poslua, ve otrovno voe kua? Kad korove svetom sadi, da l si srena to to radi? Na vrh slave ti se penje, a dok puzi, teko stenje. Kad gresima sebe truje, sama sebi okov kuje.
13

Ti ne vidi ni kad gleda. Iluzije svoje ne da. Savakanu sreu vae. Kad ti smui, onda plae. Ispod golog neba lei. Od istine stalno bei. Pod oblakom crnim kisne. Samo se uz drvo stisne. Kome se to bogu moli? Hajde, reci, koga voli? Kada neto vano kae zvui glupo, samo lae. Zbog meave hladne drhti, i u krug se samo vrti. Otmeno odelo nosi, al na kraju samo prosi. Vetrovima divljim preti, kad ko laka ptica leti. Rujnim vinom sebe poji, dok na rubu groba stoji. esto krivim drumom tri, a kad padne, ti se zgri. Gubi vreme; zvezde broji. Zar se smrti ti ne boji? Sve dok sanja, zalud ivi. Pogrenom se svetu divi. Zato se od Krine skriva kad nemirne snove sniva? Nek ti za Njim suza kane pre nego li srce stane.

14

Dublin, 04/07/04 Vede opisuju jedan svet potpuno drugaiji od ovoga. Svet koji je van domaaja ogranienih, materijalnih ula, i koji se beskonano rasprostire iza horizonta ljudske mate. To je duhovni svet u kome niko i nita nema svoj poetak i kraj. U tom kraljevstvu vene sree, blaenstva i savrenog znanja - svako nalazi svoju neprekidnu sreu, sluei ri Krinu koji je otac, dobronamernik i prijatelj svakog ivog bia u sveukupnoj kreaciji, bilo duhovnoj ili materijalnoj. Pojam sluenja u duhovnom svetu, dijametralno je suprotan pojmu sluenja u materijalnom svetu, gde je manje-vie sve temeljeno na nekoj vrsti eksploatacije, i zadovoljenju vlastitih sebinih motiva. Apsolutno svako ivo bie ima pravo na veno blaenstvo, koje proizilazi iz naeg odnosa sa Krinom. Taj veni odnos blaenstva kroz sluenje se na sanskritu naziva dharma. Re dharma nema svoj ekvivalent ni u jednom drugom jeziku, pa se zato prevodi opisno, kao vena neodvojiva osobina. Npr., dharma vatre je toplota i svetlost, dharma eera je slatkoa, dharma vode je tekue stanje, itd. Slino tome, dharma svakog ivog bia u itavoj kreaciji je sluenje Krine sa ljubavlju. Ta izvorna, duhovna ljubav prema Bogu se naziva bhakti, a oni koji je neprestano razmenjuju sa Krinom, nazivaju se bhakte ili vainave (kako sam ve napomenuo u uvodu). Posebna dra duhovnog sluenja Krine, lei u tome to On nesebino uzvraa na ljubav svojih bhakta, i takmii se sa njima ko e bolje koga da slui - oni Njega, ili On njih. Ali uprkos tome, ipak se dogodi da neka iva bia iz duhovnog sveta poele da uivaju nezavisno od Njega, i postanu objekat svaije panje i sluenja. Poto svako ivo bie ima svoju venu nezavisnost - ono u svakom trenutku moe da napravi svoj izbor. A poto je ispunjenje elja svim ivim biima jedna od velikih Krininih zabava, On takve tvrdoglave due alje u materijalni svet. Ideja je ta da im On daje priliku da kroz niz bezuspenih pokuaja uvide svoju greku, dovedu svoju svesnost sa materijalnog na duhovni nivo, ponovo probude svoju uspavanu ljubav prema Njemu - i konano se vrate u duhovni svet. Eto, to je ukratko odgovor na pitanja: ta radimo ovde u ovom svetu roenja, bolesti, starosti, smrti, pa onda ponovog roenja...? Ako je Bog tako dobronameran, zato onda doputa da mi ovde patimo? Krina ne eli da nas prisiljava da Ga volimo. Zamislite, kako bi bilo da nekoga lancima okujemo u svojoj sobi i naredimo mu/joj: Mora da bude sa mnom i voli me! Kakva bi to ljubav bila? Ljubav moe da postoji samo kao dobrovoljni, spontani izbor, a ne kao prisila. Da bi nam pomogao da izaemo iz tamnice ovog materijalnog sveta - Krina nam je u obliku vedske knjievnosti dao smernice kako treba da delujemo da bismo iveli sreno; kako da izbegavamo grene aktivnosti; kako da izbacimo iz svog srca pohlepu, poudu, zavist, gnev... i konano se predamo Njemu. Pored toga, Krina alje u ovaj svet svoje poverljive izaslanike sa ciljem da nam pomognu duhovnim vostvom; i ne samo to, ve se i On sam iz istog razloga pojavljuje povremeno u obliku svojih avatara. Re avatar znai onaj koji silazi. Kada
15

govorimo o Bogu, ili Njegovim istim predstavnicima iz duhovnog sveta, re avatar je mnogo primerenija od uobiajene rei - inkarnacija. Znaenje rei inkarnacija se odnosi na uslovljenu duu zarobljenu u telu od mesa (carna. Lat.), kostiju, krvi, itd. Balada o paloj dui je pesma o ivom biu koje iz ivota u ivot luta po materijalnom svetu, traei sreu nezavisno od ispunjenja svoje vene dharme. U hrvatskom i srpskom jeziku re dua je enskog roda, pa zato samo izgleda kao da sam se u ovoj pesmi obraao nekoj enskoj osobi. Poto se naravno, dua nalazi i u mukim telima - ova pesma je upuena svima onima koji pokuavaju da ive kao riba izvan vode. Zvui paradoksalno, ali to smo vie predani Krini, sledei Njegova uputstva, time smo manje podloni zakonitostima materijalne prirode, iji je On tvorac i Gospodar.

16

17

Bengalske vatre
Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre gasnu. Iza starih hramskih vrata uju se jo samo mrmljanja pujarija, oronulih od starosti. Boanstvima se nude uglavnom eerne kuglice. Pod strehom ve godinama ui stara ena. Opaljena od sunca. Smeurana od vremena. Strpljivo eka da dodeli caranamritu nekom retkom posetiocu. Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre gasnu. Umesto brojnih hodoasnika, roje se komarci. Iza pranjavih slika, kriju se jo samo uspomene na dobre stare dane. U blizini se uje ubor Gange, iju vodu piju mrava bufala. Pod kronjom banjana ve godinama sedi stari vainava, koji prebire po brojanici i apue svete mantre. Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre gasnu. Umesto Gaurange, poganici oboavaju Yenkee-je. Svetogre je navuklo plat siromatva. Jo samo prosjaci strpljivo ekaju milost Zlatnog Plesaa. Britanska adaja se povukla u svoj brlog, ali njen ugriz jo uvek boli.
18

Siluete ptica prelaze preko istog zalazeeg Sunca, koje je bilo svedokom mnogih udesa. Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre gasnu. Na slamnate krovove, umesto blagoslova putujuih svetaca, sleu jo samo dreave vrane. Iako roeni na svetoj zemlji, skriveni pod maskama isposnika, prevaranti igraju svoju bednu ulogu. Ruevine starih svetita postale su stecita zmija i imia. Ali ipak, zidovi su jo uvijek natopljeni jekom molitava. Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre gasnu. Ve su odavno obrasli mnogi putevi, kojima su plesali ri Caitanya i ri Nityananda. Iza bambusove ume kriju se mala glinena sela, gotovo naputena zbog poasti hedonizma. Ali ipak, na zidovima se jo uvek sue lepinje od kravljih balega. Vreme je utkalo svoju poruku na koama izumrlih generacija. Prah, pesak i pepeo. Bengalske vatre jo uvek plamte, jer, ostale su knjige svedoanstva legendarne revolucije. Seme posejano u tuini, urodilo je plodom. Zar to nije udno? Proroanstvo se polako, ali bezgreno ispunjava.
19

Tradicija jo uvek ivi u srcima pokajnika iz daljine. Jedan svet odumire, a jedan se raa; jer, istina ne moe biti izgubljena. Moe samo da bude zaboravljena.

Petite Somme (Radhadesh), 23/05/05

Poslednja, i ne tako davna pojava Krine je bila 28. februara 1486. godine u bengalskom selu Mayapur (Indija). Tom prilikom se Krina pojavio pod nazivom ri Caitanya (itaj: eitanja) Mahaprabhu. Dok je u Evropi trajala umetnika renesansa i grozniava strast za pokoravanjem novog kontinenta, otkrivenog tek est godina ranije - u Indiji je ri Caitanya sprovodio masovnu duhovnu revoluciju, koja jo uvek ima posredan i neposredan uticaj na tokove religijskog i filozofskog razmiljanja, i to ne samo u Indiji, ve odnedavno i na Zapadu. Pojavio se u ulozi savrenog vainave i tokom 48 godina svog boravka na Zemlji, ispoljio je mnogo misterioznih poduhvata koji su detaljno opisani u etiri velika knjievna dela, koja opisuju Njegov ivot, aktivnosti i uenja. Od ta etiri obimna knjievna dela, najpoznatija je ri Caitanya Caritamrita, koju je poetkom 16. veka napisao vainavski pesnik i filozof Krinadas Kaviraj Gosvami. Pojava ri Caitanye bila je proreena u nekoliko drevnih vedskih spisa, ak i vie nego pre 5000 godina. Za potrebe ovog teksta ovde, navodim tri proroanstva, iako ih ima jo nekoliko. Gospodin Caitanya, koji je sveproimajua Nad-dua, Vrhunska Boanska Osoba, pojavie se u ulozi velikog sveca i monog mistika, nedodirnutog uticajima tri vezujue sile materijalne prirode.1 On e biti otelotvorenje savrenih, duhovnih aktivnosti, i propovedae doktrinu iste ljubavi prema Bogu. (Caitanya Upaniad) Pojaviu se u dobu Kali2 kao sin majke aci u Navadvipu, i poveu Svoje svete pratioce sa Sobom. Ovo je velika tajna, koja nee biti razotkrivena materijalistima. Jedino e sadhuima (svetim osobama) ova tajna biti razotkrivena. ... Ponovo u uspostaviti principe duhovnosti, i biu poznat po imenima: Krina Caitanya, Gauranga, Gauracandra, Gaurahari, acisuta i Prabhu Gaura. ... (Ananta Samhita)

1 2

Vidi objanjenje u komentaru na pesmu - Rat nije gotov. Vidi objanjenje u komentaru na pesmu - Rapsodija u crnom. 20

U ovom dobu Kali, inteligentni ljudi e oboavati Krinu grupnim pevanjem Hare Krina maha-mantre. Ta inkarnacija Krine e biti uto-zlatne boje, i uvek e biti u pratnji svojih sledbenika i oboavalaca. (rimad-Bhagavatam 11.5.32) Iako je ri Caitanya Mahaprabhu bio najistaknutija osoba esnaestog veka, Njegove slave i znaaj nisu nairoko poznate u svetu izvan Indije. Jedan od razloga nedostatka Njegove popularnosti je bila Njegova minimalna literarna aktivnost. Napisao je svega osam molitava, grupno poznatih kao ikataka, koje jasno razotkrivaju Njegovu misiju i uenja. S druge strane, ri Caitanya je uputio svoje najistaknutije uenike (estoricu Goswamija iz Vrindavane) da piu knjige o nauci o Krini; zadatak koji Njegovi sledbenici kontinualno nastavljaju sve do dananjeg dana. Njegove devocijske i duhovne poruke/uenja su osnova filozofije poznate kao Gaudiya Vainavizam. Dakle, iako je On ostavio malo toga zapisanog, Njegovi direktni uenici i sledbenici su ostavili neprocenjivo vredno bogatstvo filozofske literature, zapisane za dobrobit buduih generacija. Konvencionalni naini istorijske analize, tj. poimanje oveka kao da je proizvod vremena u kome ivi u sluaju ri Caitanye Mahaprabhua nisu primenjivi. Jer, On je osoba neograniena sociolokim i istorijskim kontekstima. Gaura, ili Gauranga - su jo dva naziva za ri Caitanyu, koja se odnose na onoga ko ima zlatni ten. A poto je ri Caitanya vrlo esto plesao u duhovnom zanosu, ja sam ga u ovoj pesmi nazvao Zlatni Plesa. Bengalske vatre u ovoj pesmi simbolizuju socioloku i filozofsku tradiciju Gaudiya Vainavizma, duhovne filozofije koju je utemeljio ri Caitanya Mahaprabhu, a ija su sutina drevni vedski, duhovni tekstovi. Puja (itaj: puda) znai - ceremonija oboavanja. Svetenik koji je ukljuen u takvoj ceremoniji naziva se pujari. Poto Boga i Njegove verne pratioce iz duhovnog sveta ne moemo da vidimo svojim ogranienim, materijalnim vidom, Oni pristaju da se pojave u oblicima sainjenim od materijalnih elemenata (metal, mermer, drvo, itd). Takvi oblici Boga i Njegovih bliskih pratilaca se nazivaju Boanstva. Oboavanje Boanstava je jedan od najistaknutijih aspekata vainavske duhovne tradicije. Za razliku od Boanstava, idol je izmiljeni oblik neke nadrealne sile, ili osobe, koji ima za cilj da oboavaocima podari odreene materijalne blagoslove. U vedskoj kulturi i vainavskoj tradiciji nema mesta za idolopoklonstvo; ak naprotiv kroz gotovo celu vainavsku istoriju (to ukljuuje i dananjicu), veliki su vainavski sveci bili i ostali estoki protivnici idolopoklonstva, koje je temeljeno na ljudskom neznanju. Iako za neupuenog oveka ne postoji spoljanja razlika izmeu Boanstva i idola,
21

razlika je ipak ogromna. Evo detaljnijeg objanjenja. Vrlo je vano da se razume da su Boanstva Krine i Njegovih avatara (inkarnacija), kao i Njegovih venih pratilaca, koja se tradicionalno ve hiljadama godina oboavaju kao deo vedske duhovne tradicije - napravljena po striktnim pravilima i parametrima koji se nalaze u vedskom tekstu ilpaastra. Ta pravila odreuju telesnu pozu Boanstava, poloaj Njihovih ruku, materijal za izradu, boje, itd. Zbog toga Boanstva ne mogu da se izrauju po vlastitim prohtevima oboavalaca, ve iskljuivo po smernicama koje su opisane u vedskoj literaturi, tj. onako kako sam Gospodin Krina zahteva. Dovrena Boanstva se zatim oblae u striktno propisanu odeu, i nakon toga instaliraju (ustoliuju) na oltaru, prilino ivopisnom prana-pratita ceremonijom. Tom prilikom se Boanske osobe (koje ive u duhovnom svetu) prizivaju da se zvanino pojave u obliku Boanstava. Nekim ljudima je teko da prihvate da Bog ima svoj lini oblik. Meutim, mnogi stihovi iz purana, a naroito iz brahma-samhite, govore upravo o tome kako Bog ima Svoj specifini duhovni oblik, tj. oblike, sve u zavisnosti od toga u obliku kog avatara On eli da se pojavi. Mnogi vedski tekstovi opisuju Krinine razliite karakteristike, odlike, lepotu, snagu, inteligenciju, aktivnosti, itd. Vedski spisi opisuju kako Bog ima svoj tzv. sat-cit-ananda oblik, tj. oblik koji je duhovno potpun u svojoj venosti (sat), neogranienom znanju (cit), i duhovnom blaenstvu (ananda), i da ni u kojem sluaju Njegov oblik nije materijalan - iako tako moe da izgleda spolja kada se pojavi u obliku odreenog Boanstva. Njegovo telo, oblik, odlike, imena, zabave, itd. su svi potpuno duhovni, i ne razlikuju se od Njega samog, poto poseduju iste duhovne kvalitete. Zbog toga Boji oblik u vidu Boanstva nije neki idol ili totem (kip), napravljen po neijoj imaginaciji, ve je pravi oblik Boga, koji On poprima kada eli da se pojavi u materijalnom svetu, pred onima koji jo nisu dovoljno kvalifikovani da vide Njegovo izvorno duhovno telo. Neko se moe da se zapita: Ako je Boanstvo napravljeno od materijalnih elemenata (metal, mermer, drvo. itd.) - kako to moe da bude duhovni oblik Boga? Odgovor lei u tome da je Bog vrhovni energetik, tj. izvor duhovne i materijalne energije. On zbog toga moe da po Svojoj vlasitoj elji transformie materijalnu energiju u duhovnu i obrnuto. Ovo moe da zvui zaista fantastino i misteriozno, ali mnotvo sluajeva iz davne i bliske prolosti, kao i dananjice - samo potvruje istinitost ovog fenomena. Kao upeatljiv primer, mogu da pomenem svetski poznati sluaj koji je zapoeo 21. septembra 1995. godine, i trajao je tri dana. U to vreme su Boanstva po itavom svetu u svim hramovima pila mleko! Britanske novine Guardian su pisale kako su hindu idoli doslovno pili na litre i litre mleka, pred oima hiljada ljudi. Jedno Boanstvo je popilo ak 20 litara mleka u jednom danu. Taj dogaaj je stvorio pravo saobraajno ludilo u Indiji, kada su ljudi stajali u kilometarskim redovima pred hramovima, kako bi svojim vlastitim oima videli da Boanstva piju mleko iz njihovih ruku. Da stvar bude jo udnija, ne samo da su Boanstva pila mleko - nego ak i slike Boanstava (kao npr. na kalendarima).

22

Na sceni (u vainavskim i hindu hramovima)3 su se irom sveta pojavili skeptini novinari i naunici u pratnji televizijskih, radio i novinskih ekipa. Milioni ljudi irom sveta, neki neposredno a neki preko televizije, mogli su da vide kako su Boanstva pila mleko ak i iz ruku najskeptinijih ateista i naunika. Ja sam u to vreme iveo u Newcastle-upon-Tyne, gradu u severnoj Engleskoj. Naalost, ta tri dana nisam bio svestan tog svetskog fenomena, iako sam video da se po ulicama stvarala neobina guva ljudi koji su hrlili u lokalni hindu hram. Mi smo tada imali svoj mali vainavski hram u Leazes park road-u, ali poto nismo itali novine i gledali televiziju, nismo ni pokuali da napravimo isti eksperiment sa naim Boanstvima. Pored ovog upeatljivog primera, postoji jo veliki broj primera iz vainavske prolosti i sadanjosti, u kojima su Boanstva svetlela, govorila, hodala, itd. udno je to mnogi ljudi, naroito hriani, ne veruju u vainavska Boanstva, smatrajui ih tek skulpturama i idolima - iako se slini sluajevi ve vekovima deavaju i u hrianskoj tradiciji. Da pomenem neke primere, poevi od onih starijih datuma. 1) U skladu sa biblijskom tradicijom, Bog se pojavio Mojsiju u obliku zapaljenog grma. Ba kao metal, mermer i drvo od kojih se u vainavskoj tradiciji ve vekovima izrauju Boanstva - vatra je takoe materijalni element. Ako Bog moe da se pojavi u obliku vatre, zato ne bi mogao da se pojavi i u obliku Boanstva izraenog od metala, mermera ili drveta? 2) Isus Hrist je sa krsta progovorio Sv. Franji Asikom dok se molio u kapelici ruevne crkve Sv. Damiana, obrativi mu se reima: Idi Francesco, i popravi moj dom. Vidi kako se raspada u ruevine. 3) irom sveta postoje dobro dokumentovani i provereni sluajevi blaene device Marije, koja lije krvave suze (lo predznak za budunost sveta). Evo nekih od mnogih primera: a) Santiago, ile, 14. decembar 1992. god. b) Italija, 1994. god. u mestu Sant Antonio Abate blizu Napulja, c) Australija, Sidnej 1994. god. d) Irska, mesto Grangecon 1994. god. e) Benin, Afrika, 01. april 1997. god. f) Trinidad, 15. februar 1996. god. g) panija, selo Mura blizu Barselone 16. mart 1998. god. h) Rumunija, selo Musetesti, januar 2003. god. i) Banglade, Chittagong, 2003. god. j) SAD, Philadelphia, 12 mart 2004. god. k) SAD, Sacramento, 21. decembar 2005. god. itd. 4) udotvorna izleenja bolesnih ljudi koji su doli u neposredan kontakt sa skulpturom, tj. Boanstvom blaene device Marije u Lourdes-u, Fatimi, Meugorju, itd. etiri upravo pomenute vrste uda iz hrianske tradicije - samo potvruju ono to vainave znaju ve hiljadama godina - da Bog i Njegovi verni opunomoeni sluge mogu da se pojave u obliku naizgled materijalnih skulptura (Boanstava), i da poseduju istu mo koju imaju u svom izvornom, duhovnom obliku. Zaista mi nije jasno zato uprkos svemu pomenutom Iako dele isti istorijski koren (Vedsku literaturu i civilizaciju), vainavizam i hinduizam su dva sasvim razliita pojma. Za razliku od hinduizma u kome vernici oboavaju mnotvo polubogova (vrlo mona bia koja upravljaju vanim funkcijama u svakom materijalnom univerzumu) - vainave oboavaju jednog Boga, iako On ima mnogo linih imena. 23
3

crkva, njeni voe sa seditem u Vatikanu i hrianski narod uopteno smatraju vainave idolopoklonicima. Postoji jedno prikladno poreenje, koje slikovito objanjava razliku izmeu Boanstva i idola. Centralna uprava dravne pote postavi svoje potanske sanduie po itavoj dravi, kako bi ljudi mogli da alju pisma do svojih odredita. To znai - da samo pisma ubaena u sanduie autorizovane od strane potanske uprave - mogu da dou do svog cilja. Sva ostala pisma, ubaena u bilo koje druge sanduie, nikada nee doi do svoga cilja, ak iako je na njima ispravna adresa i valjana potanska marka. Slino tome, samo oboavanjem Boanstava koja su autorizovana pravilima svetih spisa, osoba moe da napreduje u duhovnom ivotu, sluei Boga u naizgled materijalnom obliku. Na odreenom nivou duhovnog napretka, iskreni oboavalac moe da razvije odnos sa Boanstvima, razgovara sa Njima, i dobije neprocenjiva duhovna uputstva. S druge strane, izmiljeni idoli, nalik onima koje su oboavali stari Arapi u gradu Mecca sve do pojave Muhameda (sallallah alaihi wa salam), koji je stao na kraj takvom bezumnom idolopoklonstvu - ne mogu da prue apsolutno nikakvu dobrobit svojim oboavaocima. Drugim reima, izmiljena boanstva, tj. idoli, i izmiljeni rituali - ne samo da ne mogu da oboavaoce odvedu u duhovni svet i podare im eljene dobrobiti, ve naprotiv, stvaraju potpuno suprotan efekt - ponovno roenje u niim oblicima ivota. Kao drugi primer idolopoklonstva mogu da navedem primitivne narode Afrikog kontinenta, koji oboavaju itav pantheon raznih skulptura, kroz koje se klanjaju viim silama i woodoo magovima, oekujui od njih nekakvu materijalnu i duhovnu dobrobit i zatitu. Ljudi koji ne poznaju filozofiju i duhovnu tradiciju vainavizma, pogreno misle da je vainavizam neka politeistika religija. To je daleko od istine. Vainavizam ne priznaje mnogobotvo, a niti je religija! (kao to ete proitati u komentaru na pesmu Kyrie eleison). Takvo pogreno miljenje je temeljeno na injenici da vainave nazivaju Boga razliitim imenima (od kojih je ime Krina najznaajnije), to pogreno stvara privid da se radi o razliitim Bogovima. Iako je Bog jedan, On ima nebrojeno mnogo razliitih imena, koja opisuju Njegove aktivnosti i odlike. Npr., u islamu se Bog oslovljava imenom Allah, to znai veliki; u budizmu Buddha, to znai inteligentni (mudri). Ali Bog nije samo velik i mudar; On poseduje jo mnogo vie odlika na osnovu kojih ima i mnogo razliitih imena. Pored toga, On se u razliitim vremenima, na razliitim mestima, pojavljuje u razliitim oblicima, tzv. avatarima, pa zbog toga ima i puno razliitih imena - ali ipak, On je jedan. Evo za primer jo nekoliko Krininih imena, koja se vrlo esto koriste u vedskoj literaturi: Govinda, Gopinath, Damodar, yamasundar, Kanai, Radha-Raman, MadanMohan, Yaoda-kumar, itd. Da biste mogli da komunicirate sa Boanstvima, nije vam potrebna nikakva materijalna kvalifikacija (akademsko obrazovanje, bogatstvo, slava, lepota, itd.), ve istota srca, iskrenost i vera. Nije ak bitno ni koliko se dugo vremena neko bavi duhovnim ivotom. Mogue je da se bude apsolutni poetnik, kao to je to bio Sv. Franja Asiki (tadanji Francesco Bernardone), dok se molio u crkvi Sv. Damiana.
24

Caranamrita (itaj: aranamrita) je supstanca kojom se svakodnevno kupaju Boanstva. Sainjena je od vode, jogurta, meda i ponekada ruine vodice. Poto su krave vrlo retke u severoistonoj Indijskoj provinciji Bengal, lokalno stanovnitvo koristi jednu drugu vrstu goveda, tj. bufala, za proizvodnju mleka i rad na poljima. Bufalo je crno, prilino divlje govedo, koje daje gusto mleko specifinog ukusa. U Indiji postoji jedna vrsta velikog drveta koje se zove banjan. Plod toga drveta je ispunjen mnotvom siunih semenki veliine smokvinih semenki. Od jedne takve siune semenke, tokom vremena iznikne prekrasno, ali vrlo neobino drvo, iz ijih grana iznie korenje, koje se sputa na dole. Kada dosegne zemlju, korenje se iri pod zemljom, i na otprilike 15-ak metara od izvornog stabla, izniu nova stabla banjana. I tako se ciklus nastavlja sve dok se ne stvori itava uma banjanovog drvea, nastala od jedne jedine semenke.Zar to nije arobno? Umovi ateista nisu impresionirani takvom kreativnou, ali bi bili izuzetno impresionirani - ako bi naunici mogli da posade mikroipove iz kojih bi iznicali roboti. Mantra znai zvuna vibracija. Izvorno znaenje na sanskritu potie od rei: manas (um) + trayate (izbaviti ili zatititi). U poetku se izraz mantra koristio iskljuivo za duhovne zvune vibracije namenjene produhovljenju uma i ula (izbavljenju od materijalne svesnosti). Kasnije je izraz mantra poeo da se koristi i za druge zvune vibracije, koje nemaju iskljuivo duhovnu svrhu. Izraz Yankee (ita se: Jenki) odnosi se na stanovnika Sjedinjenih Amerikih Drava. U posljednjih deset godina, ak i u nekim indijskim manjim gradovima, stanovnici imaju satelitsku televiziju, na kojoj prate sve mogue nemoralne i und programe koji se emituju iz Amerike. Na taj nain ljudi degradiraju svoju duhovnu svesnost, i zaboravljaju na izvorno znaenje i vanost duhovne Sankirtana4 revolucije koju je ri Caitanya, zajedno sa svojim bliskim pratiocima, sprovodio pre pet stotina godina. Degradacija morala i duhovnih vrednosti potpomognute loim televizijskim programima, stvaraju u ljudima grubi hedonizam5, zbog koga naputaju provinciju i odlaze u velike gradove, gde se ulno uivanje nudi na razne naine, i gotovo na svakom koraku. ri Nityananda, ije ime u prevodu znai veno duhovno blaenstvo, je

Literarno znai grupno pevanje (ili slavljenje). Duhovna revolucija koju je pokrenuo ri Caitanya u esnaestom veku. 5 Filozofija zasnovana na miljenju da je svet namenjen iskljuivo za ulno uivanje. 25

prva ekspanzija Krine u duhovnom svetu. Krina se ekspandira u neogranieni broj raznih oblika, od kojih svaki ima svoj specifian karakter i odreenu misiju. U nekim Azijskim zemljama kao to su Indija, Nepal i Banglade, ene na selima prave lepinje od kravlje balege, koje zalepe na sunanu stranu kunog zida. Kada se osui, kravlja balega ima zaista ugodan prirodni miris, a koristi se umesto drva za ogrevanje, i kao gorivo za vatru za kuvanje. Zadnja strofa pesme, za razliku od svih prethodnih, je vrlo optimistina. Govori o tome kako lokalno stanovnitvo, iako roeno na svetoj zemlji, polako, iz generacije u generaciju, zaboravlja izvorni znaaj i uenja ri Caitanye i Njegovih sledbenika. Ali sreom, ostale su mnoge neizmenjene knjige od izuzetno velikog duhovnog znaaja, koje su po uputstvu ri Caitanye napisali Njegovi bliski pratioci i uenici. Osim toga, u mnogim hramovima, pujariji jo uvek brino uvaju relikvije koje su pripadale ili ri Caitanyi ili nekome od uzvienih svetaca koji su bili Njegovi uenici. ri Caitanya je izrekao proroanstvo da e doi vreme kada e se Njegova (Krinina) imena pevati u svakom gradu i selu na svetu. Sva ostala Njegova proroanstva su se do sada nepogreivo ispunila. Jedno od njih je bilo da e se u budunosti pojaviti izuzetno moni svetac, koji e nauku o Krini (bhakti-yogu) da proiri po itavom svetu'. To proroanstvo se ispunilo etiri veka kasnije, kada je rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada stigao u Ameriku, i zapoeo svoju misiju u 69-toj godini ivota (detaljniji opisi nalaze se u komentarima na pesme Pred put i Vremeplov). On je u srcima zapadnjaka posejao seme, tj. probudio njihovu uspavanu ljubav prema Krini. Da bi ouvao mudrost vedske knjievnosti u svom izvornom obliku, za itaoce dananjice i budue narataje, kao i da bi popularizovao verodostojnu duhovnu nauku, rila Prabhupada (1896-1977) je osnovao ISKCON (International Society for Krishna Consciousness) Internacionalno drutvo za svesnost Krine. Ovde prilaem senzacionalnu vest, koja je izala u javnost 04. januara 2007. godine. lanak sam skinuo sa web stranice http://www.dandavats .com/?p =2622, i preveo na srpski jezik. Moskva: Tokom arheolokih istraivanja u jednom starom gradiu ruskog Volga regiona, nedavno je pronaen idol Vinua, koji dovodi u pitanje uobiajeno miljenje o nastanku i istoriji stare Rusije. Idol pronaen u gradiu Staraya Maina, datira iz VII-X veka nove ere. Staraya Maina se nalazi u oblasti Ulyanovsk, i pre 17 vekova je bio grad sa velikim brojem stanovnika. Taj grad je bio mnogo stariji od Kieva, za koji se do sada smatralo da je nekada predstavljao kolevku nastanka svih ruskih gradova. Voa odseka za arheologiju sa Ulyanovsk Nacionalnog Univerziteta, Dr. Alexander Kozhevin, je izjavio sledee - dravnoj televiziji Vesti: To moe da se smatra neverovatnim, ali mi imamo neoborive dokaze da potvrdimo kako je region srednje Volge bio izvorna zemlja starih Rusa. Ovo je do sada samo hipoteza, ali ipak, hipoteza koja zahteva temeljno ispitivanje. Dr.
26

Kozhevin, koji ve sedam godina vodi arheoloka iskopavanja u Staroj Maini, kae da je svaki kvadratni metar u okruenju tog drevnog grada, nekada smetenog na obalama Samare koja utie u Volgu - prepun raznih antikviteta. Pre nego to je ekipa Dr. Kozhevina pronala idol Vinua, pronaeni su stari novii, privesci, prstenje i delovi oruja. Dr. Kozhevin veruje da je dananji gradi Staraya Maina, sa svojih 8000 stanovnika, u drevna vremena imao barem 10 puta vie stanovnika. Odatle su ljudi poeli da se kreu prema rekama Donu i Dnjepru, i otprilike u to vreme su drevni Rusi poeli da grade Kiev, sadanji glavni grad Ukrajine. Neto kasnije ove godine, bie organizovana internacionalna konferencija, kako bi se prostudiralo naslee drevnog grada, to bi moglo da radikalno promeni istoriju drevne Rusije.

27

28

Crna leptirica
Ne gledaj me vie, crna leptirice; sleti nekom drugome na rame. Odbaci odeu devojke pastirice, i daj mi vremena da si vidam rane. Previe sam plaao zbog svojih ludorija. Sada je dolo vreme prosvetljenja. Guim se pod platom tvojih arolija, to mi nude stvarnost loih snovienja. Zato me prati kao verno pseto? Ja nisam gospodar. Ja sam samo sluga. U vetar baca sve to mi je sveto. Uzima mi radost; ostaje mi tuga. Izgleda ko vila, al crne su ti halje. Lepe su ti usne, al' poljubac gorak. I da tebe nema, stigao bih dalje na putu do Krine, barem jedan korak. Odleti s vetrom u pravcu neba, i anelima daj prah sa svojih krila. Malo mira i samoe, sve je to mi treba, i postelja bela, meka kao svila. Ukloni pauinu sa oiju mojih, crna leptirice to mi mrai misli; i skini mi ruke sa bedara svojih. Moji su te prsti grevito stisli. Teko mi je kad ti kaem da ode bez traga, i ve dugo znam da nisi moja dobra vila. Iako ti kaem da odleti, ipak si mi draga, jer ui moje vole lepet tvojih krila.

Dublin, 23/05/06

Crna leptirica iz ove pesme je Krinina iluzorna energija. Ja sam je zamislio kao izuzetno atraktivnu devojku, sa crnim leptirovim krilima. Ta Krinina iluzorna energija se na sanskritu naziva maya, to znai ono to nije. Maya je jedna od Krininih energija, i ima za cilj da prekrije savreno duhovno znanje onih kod kojih se razvila elja da uivaju nezavisno od
29

Krine. Ona takvim duama omoguava da zaborave svoj izvorni identitet, i da se poistovete sa telom u kome su zarobljene. Na taj nain, buntovne due postanu uslovljene zakonima materijalne energije. Jedan od tih zakona je naelo dualnosti, koje utie na sve uslovljene due, i baca ih iz jedne krajnosti u drugu. Kada doivljavamo mrnju, bol, nesreu, tugu i sl., onda smo podloni patnji, a kada doivljavamo materijalnu ljubav, materijalnu sreu, materijalno zadovoljstvo, itd., onda se veemo za te pozitivne (ali jo uvek materijalne) emocije, koje nam stvaraju privid da ima sree u ovom svetu. Zbog toga se vrsto veemo za iluzornu nadu o neprekidnoj srei koja je tu negde ve iza ugla. Da; ima sree u ovom svetu, ali ona je jako kratkotrajna i promenljiva. (O tome sam napisao neto vie u komentaru na pesmu - Crni biser). Moe da zvui apsurdno, ali realnost pokazuje da su patnje i nesree povoljne kao izvor inspiracije za posveivanje istinskom duhovnom ivotu. Imam desetak prijatelja koji su se toliko napatili tokom ne tako davnog rata u bivoj Jugoslaviji, da su oajniki poeleli da pronau odgovore i reenja za sve tegobe materijalnog ivota. I tako su se, u potpunosti, i sa velikom iskrenou, okrenuli prema duhovnosti, iako su neki od njih ranije bili ak tvrdokorni ateisti. S druge strane, onima koji ive okrueni materijalnim blagostanjem i lagodnim ivotom, ili ni ne pada na pamet da se bave duhovnim stvarima, ili su iluzijom uljuljkani u praktikovanje svetovne religije, koja se uglavnom svodi na sleenje odreenih rituala, koji su u vrlo tankoj vezi sa pravom duhovnou. Ironija je da su ak i oni koji su svesni mayine moi, ipak vezani za njene ari. U sutini, svako od nas se nalazi pod uticajem maye, zato to to sam eli. Mnogi od onih koji pokuavaju da se bave duhovnim ivotom, kau mayi: Pusti me na miru i idi od mene!, ali su, u stvari, oni ti koji je vrsto dre, i ne putaju je da ode. Nije ni udo - vezanosti za svetovne uitke su ogromne i dugotrajne. Evo jednog slikovitog primera, koji objanjava kako iluzija funkcionie. Pre etiri godine sam video na televiziji jednu jednosatnu australijsku dokumentarnu emisiju o simulisanim realnostima. Pokazali su kako postoje specijalne elektrine naoare (tj. dva mala ekrana), koje su povezane sa raunarom, sa koga se putaju razne videoigre. Bilo je osmoro ispitanika, koji su uestvovali u demonstraciji eksperimenta. Svako od njih je bio u svojoj sobi sa po dva naunika, koji su pomou odreenih elektrinih spravica ispitaniku merili puls, bioritam, aktivnosti mozga, itd. Interaktivna igra koju su putali ispitanicima preko raunara je bila vrlo verno simulisana ratna situacija, u polurazruenom gradu. Svaki ispitanik je imao svoju ulogu, tj. predstavljao je lik jednog od vojnika. Cilj igre je bio da se probiju kroz neprijateljske poloaje, i pobegnu na slobodu. Imali su svoje dobre razloge da se u roku od 45 minuta doepaju slobode. Novana nagrada za dolazak na slobodu bila je, ako se ne varam, neto vie od 500 australijskih dolara. Dvojica su uspela. Svako od njih je imao videonaoare, i ispred sebe instrumente sa komandama koje su u igri pokretale njihovu ulogu; kretanje levodesno,
30

tranje, puzanje, nianjenje, pucanje, itd. Poto su nosili videonaoare, oni nisu mogli da istovremeno gledaju u komande, ali su bili prethodno istrenirani (bez naoara), kako da koriste komande - ne gledajui u njih. Ideja eksperimenta je bila u tome da ispitanici ne vide oko sebe nita osim sebe u ratnoj situaciji. Poenta itave prie je - da su tokom 45 minuta igre, ispitanici prolazili kroz intenzivna stanja: strah, iekivanje, zabrinutost, itd. Dvojicu ispitanika su naunici morali da prekinu u igri ve nakon dvadesetak minuta, jer su zapali u kritina emotivna stanja, to su ispitanici kasnije i priznali, i slikovito opisali. Na kraju je svako od njih potvrdio kako se verno poistovetio sa svojom ulogom, i kako je intenzivno doivljavao emocije, uglavnom veliki strah. Bitno je da se napomene kako su za vreme igre ispitanici u potpunosti zaboravili na svoj identitet. Prolazili su kroz strahove, iako njima samima nije pretila nikakva opasnost, poto su bili udobno smeteni, svako u svojoj sobi. Eto, po tom naelu funkcionie Krinina iluzorna energija, maya. Svaka uslovljena dua se poistoveti sa odreenom ulogom u simulisanom svetu prividne realnosti. Svako ima svoje naoare, tj. oi kroz koje posmatra igru, i komandne instrumente ruke, noge, glavu, itd., pomou kojih se kree po materijalnom svetu. A ispitanik (tj. mi, duhovna dua), boravi u telu, ne radi skoro nita, i nema apsolutno nikakve veze sa onim to se deava okolo. Simulisane realnosti, dobro profiltrirane kroz vrlo ograniena materijalna ula, stvaraju dui odreene lane impresije, koje pomou uticaja maye i lanog ega, ona prihvata kao stvarnost. Svaka dua uslovljena iluzornom energijom je umotana u ljusku suptilnog materijalnog tela, koje se sastoji od lanog ega, inteligencije i uma. Poto je dua veno nezavisna, i ima svoje pravo izbora, jedina njena aktivnost je ispoljavanje elja. Ukoliko dua eli da uiva nezavisno od Krine, maya joj nametne vetaki identitet, koji se naziva lani ego. Lani ego je najsuptilniji materijalni element, zbog koga neke due misle: Ja sam pas, Ja sam svinja, Ja sam ovek, katolik, musliman, jevrejin, hrvat, srbin, irac, itd. Meutim, ako dua odlui da se oslobodi iluzornog stanja u kome se nalazi, onda ona moe da ukljui ula, um i inteligenciju u proces predanog sluenja Krine (bhakti yogu), i na taj nain moe da istopi svoj lani ego. (O bhaktiyogi proitajte neto vie u komentaru na pesmu - Susret dva pogleda).

31

32

Crni biser
Dragi moj Gospodine, danas ne mogu da Ti pevam, jer sam spoznao da je sve ove godine moje srce bilo sazdano od stene, koja je uzaludno pokuavala da upija suneve zrake. Da li je sve ove godine moja devocija bila samo rutinsko izvravanje dunosti? Znam da to nije ono to Tebe ini srenim. Ti oekuje ljubav - a to je ono to jo nikome nikada nisam dao. Ne znam kako se to radi, i ne znam kako se to osea. Svi moji dosadanji odnosi poivali su samo na goloj poudi, i oseanjima sebinosti. Zvezde na nebu kau da svetovnu ljubav treba pretopiti u onu izvornu, venu. A ta da rade oni koji nemaju nita, kao ja? Dragi moj Gospodine, danas ne mogu da Ti pevam, jer po prvi put nakon mnogih godina pretvaranja, elim da drim neiju meku ruku na svom dlanu; da etam po obali mora sa enom koju jo nisam sreo. Da gledam s njom prostranstva nebeska, hodam s njom kroz visoku travu boje akvarela, negde daleko, daleko u pravcu Sunca. elim da s njom, kao sa vilom svilene odee, trim po stepenitima sainjenim od vetra. elim da s njom gledam u zalazak Sunca, dok joj je svilena kosa rasuta po mome ramenu. elim da sa dna morskog, zajedno izronimo biser ljubavi, pa da je zatim drim privijenu na svojim prsima, dok zaljubljeno gledamo jedno u drugo. elim da budemo sami na svetu, pa da nikada ne sretnemo nekoga ko bi nas podsetio da postoji roenje, bolest, starost i smrt. Dragi moj Gospodine, danas ne mogu da Ti pevam, i znam da se Ti zbog toga ne ljuti na mene, jer ja sam Tvoje dete, koje jo nije dolo u dodir sa svojim srcem. O, kako je to alosno. Ti, koji si izvor bezgranine, istinske ljubavi neprestano me njome obasipa, i eka da Ti ja uzvratim. A ja nisam u mogunosti da to osetim, jer sam kao okamina iz prolosti, sa mahovinom po sebi, koja jednostavno samo postoji dok vetrovi huje kraj nje. Oseam da je vreme da izaem iz prastarog kamenog jajeta, konano se rodim, i spoznam da u svetu postoje vrednosti koje su za mene do sada jo uvek nedokuive. Ve godinama ivim u iluziji da je samo pitanje kratkog vremena, kada e plavetnilo sa Tvojih stopala obasjati moje ozareno lice. Mislio sam da u ubrzo moi negde iz prikrajka da gledam Tvoje vene zabave u gajevima Vrindine ume; da u uti apat Tvojih usana dok
33

izgovara sveto ime Radhe, kraljice ljubavi; da u osetiti miris sandalove pomasti, koji kroz sumrak, noen vetrom sa Tvog mekog tela, hirovito prkosi mirisima kadamba i ampaka cvea; da u uskoro moi da okusim ambrozijski okus Yamune, dok se Ti uzvodno igra sa svojim prijateljicama, tek jedva osvetljen mesecom koji tinja na venom nebu; i da u uskoro dotai povijenu travu preko koje Si upravo pretrao, sakrivajui se od gopija6 u arobnoj tmini ume. Dragi moj Gospodine, sada mi postaje jasno kako je sve to daleko od mene. Ali neka; bar sam godinama ivio u slatkoj obmani da je mogue dosei Tebe, a ne spoznati sebe, da je mogue varati, a ne biti otkriven; biti poudan, a ipak cenjen; da je mogue voleti Te, a ne biti zaljubljen. Dragi moj Gospodine, danas ne mogu da Ti pevam, jer nemam snage da pogledam u Tvoje lice i priznam - da sam toliko dugo vremena nesvesno pokuavao da prevarim samoga sebe, mislei da mogu da dotaknem Tvoje srce, a da ne dotaknem svoje vlastito. Moja elja da doivim svetovnu ljubav, pa da je onda pretopim u onu istinsku, venu zapravo je samo jo jedna od mojih prevara. Iako kriom pokuavam da osetim ukus zabranjenog voa, ipak mi je drago to Ti ne naseda na moje prljave trikove, i ne dozvoljava mi da uivam u opojnom mirisu neubranog cvea. Koliko si samo puta pobrljao moje planove da dotaknem grudi ena koje su tek tako uplivale u moj ivot, i isplivale iz njega, kao slamke noene planinskim brzakom? Koliko si puta dozvolio da ispadnem poudna budala koja glumi sveca, i uli ui za lepetom krila aneoskih lepotica? Koliko si puta uinio da se moje rei udvaranja pretvore u dim, koji se rasprio kao magla uplaena izlaskom Sunca? Koliko si me puta stavio na kunju, kao gladnu pelu putenu na polen najmirisnije akacije, da bi je ve u sledeem trenutku ulovio svojom nenom rukom, i dozvolio joj da se napije iz lotosa koji su dotakla Tvoja stopala? Za divno udo, jo nikada nisam osetio emer u srcu zbog toga to mi radi, jer znam da me voli. A ja? Meni jo uvek nije jasno da li je moja nesposobnost da izronim crni biser svetovne ljubavi sa dna morskog Tvoje prokletstvo ili pak blagoslov. Dublin, 08/06/02 Crni biser u ovoj pesmi je simbol svetovne ljubavi. Poto je ljubav svakako

Devojke pastirice iz duhovnog sveta. 34

neto vredno, uporedio sam je sa biserom; ali poto je ta ljubav samo puka senka vene ljubavi, on je crne boje. U komentaru na pesmu Balada o paloj dui, ve sam donekle dotakao temu ljubavi. Sada dodajem neto vie. Svako ivo bie ima tri osnovne odlike. Jezikom Veda se one zovu sat-citananda [cit se izgovara it]. Sat [kratko a] znai venost. Cit znai potpuno (duhovno) znanje, a ananda znai blaenstvo. To, naravno, nisu odlike naeg tela, jer mi nismo telo - ve vena duhovna dua, koja po zakonitostima materijalne prirode prelazi iz jednog tela u drugo. Taj proces se naziva samsara, ili reinkarnacija. Ananda se odnosi na veno blaenstvo, koje ima svoj izvor u naoj razmeni ljubavi sa Krinom. Ta vena, izvorna ljubav je nemotivisana, i nije temeljena na telesnom zadovoljavanju ula, kao to je to sluaj ovde, u materijalnom svetu. Uzmimo za primer jedno poreenje. Zamislite jednu drvenu kutiju, na ijem se dnu nalazi neprocenjivi dragulj. Preko dragulja je nabacano svakakvo smee - staro gvoe, slomljeno staklo, ostaci pokvarene hrane, pepeo, itd. Kutija je nae telo (bolje reeno, svesnost), a smee koje je natrpano preko dragulja je - nia ljudska priroda, koja se sastoji od pohlepe, poude, zavisti, ludila, gneva i iluzije. Te negativne odlike nalaze svoj izvor u lanom egoizmu, i ne dozvoljavaju da sjaj istog dragulja obasja unutranjost kutije. Taj neprocenjivi dragulj smo mi, na pravi identitet, duhovna dua koja emanira svoj izvorni sjaj (istu ljubav prema Krini). Na sanskritu, na jeziku Veda, ta ljubav se naziva bhakti, i ona je izvor intenzivne i konstantne sree. Bhakti ne moe da se manifestuje u srcima onih koji su zagaeni negativnim odlikama ljudske prirode. Proces bhaktiyoge je dovoljno moan da iz naih srca izbaci smee, i omogui nam da ponovo postanemo ono to ustvari i jesmo - veni Krinini sluge, puni duhovnog blaenstva. Ali na alost, poto materijalistiki nain ivota ne dozvoljava da se probudi bhakti, ljudi ogrezli u materijalizmu trae zadovoljstvo i sreu kroz kontakt materijalnih ula sa ulnim objektima. Seksualno zadovoljstvo je (uglavnom) kulminacija sree u materijalnom svetu; ali seks i ljubav su dva sasvim razliita pojma, iako ih ljudi ve hiljadama godina izjednaavaju. Svetovna ljubav zapravo nije nita drugo nego pouda - perverzna manifestacija izvorne ljubavi. Tzv. ljubav, koja je tako revnosno opevavana kroz literaturu, filmove, reklame, u svakodnevnom ivotu, itd. - zapravo je manifestacija sebinosti. Dvoje ljudi se vole tek toliko dugo dok su zadovoljeni njihovi sebini (poudni i pohlepni) interesi. Iako u ovom svetu ipak ima nesebine ljubavi, ona je u moderno vreme prava retkost. A ljubav roditelja prema deci je jedna druga kategorija ljubavi, koja sada nije tema ovog teksta. Svetovna ljubav je kao Adamova jabuka; slatka je, ali je i puna otrova. to smo vie vezani za nju, time smo vie okovani lancima iluzije u ovom materijalnom svetu. Evo nekoliko posledica neobuzdane svetovne ljubavi: abortusi, silovanja, polne bolesti, razvodi brakova, prostitucija, pad drutvenog morala, kriminal, nasilje itd. Ako bi neograniena pouda bila ono to ljude zaista moe da uini srenim, onda bi skoro svi ljudi na svetu bili neverovatno sreni. Eto, iz gore navedenih razloga, biser ove pesme je crne boje.
35

U ovoj pesmi se nekoliko puta pominje reenica: Dragi moj Gospodine, danas ne mogu da Ti pevam... Poto sam zamonaen, deo moje svakodnevice je pevanje odreenih molitvi na sanskritskom jeziku. Te molitve se pevaju uglavnom ujutru i uvee. Ali eto, jednog jutra (na dan kada sam poeo da piem ovu pesmu), proele su me neke emocije nepovoljne za duhovni ivot. Malo su me zbunile, naterale na razmiljanje, i poremetile tok mojih svakodnevnih duhovnih ativnosti. (Ali sreom, to nije dugo trajalo). Da; injenica je da se jo nikada u ovom ivotu nisam zaljubio i osetio onu strast zbog koje je Romeo popio otrov. Obino ne ramiljam esto o svetovnoj ljubavi, ali tog jutra su me oseanja odvela u jedan svet mate, u potragu za imaginarnom vilom duge, plave kose. Krina je veni dobronamernik i prijatelj svih ivih bia. On poseduje sve, osim ljubavi onih koji ne ele da Mu se predaju. Ali On strpljivo eka da se jednog dana probudimo iz iluzije, i shvatimo da je ovaj materijalni svet mesto bede i raznih vrsta nesree. Ono malo sree koju doivljavamo kroz ulno zadovoljstvo, samo je mamac koji nas jo uvek dri u materijalnom svetu, i prua nam lanu nadu da e jednoga dana sve nae nevolje da nestanu, i da emo postati neprestano sreni. ta je uopte srea? Vede daju vrlo interesantnu definicju: srea je privremeno odsustvo nesree. Da objasnim: pored roenja, bolesti, starosti i smrti, postoje jo tri vrste nesrea koje doivljavamo izmeu roenja i smrti. One se nazivaju:1) adibautika-klea (nesree koje proistiu od drugih ivih bia). Npr. sve od ugriza komarca pa do ratnih strahota. 2) adidaivika-klea (nesree koje su uzrokovane elementarnim nepogodama materijalne prirode), kao npr. sue, poplave, potresi, prekomerne vruine, hladnoe, itd. 3) adyatmika-klea (nesree uzrokovane vlastitim umom i telom), kao npr. (umom:) depresije, emotivni stresovi (kada nam umre neko drag sl.), fobije, itd; (telom:) kao npr. muke koje proivljavamo zbog raznih bolesti vlastitog tela. Dakle, sreom se nazivaju oni trenuci kada ne patimo niti od jedne gore navedenih nesrea. Ali poto je to tako retko, ljudi onda poseu za nekim sadrajima koji mogu da im odvrate panju od nesree; npr. filmovi, sportski dogaaji, razne igre, prekomerne seksualne aktivnosti... pa sve do alkoholizma i konzumiranja droga. Ova poslednja dva reenja su gora od samih poetnih problema. Kada se neko odlui za njih, upada u zaarani krug neprestane mizerije. Srea koja dolazi spolja, od ulnih objekata, vrlo je privremena i treperava, dok je za razliku od nje, duhovna srea potpuno intenzivna i neprestana. Moemo i ovako da kaemo: materijalna srea dolazi uglavnom spolja, a duhovna srea je ona koja se manifestuje iznutra, u srcu. Moete onda da se zapitate: Kako to da sam nakon toliko godina praktikovanja bhakti-yoge poeleo da posegnem za materijalnom sreom? Odgovor je u tome, da jo nisam postigao duhovno savrestvo. Proces proienja jo uvek traje, pa zato i nije udo da jo uvek povremeno isplivavaju na povrinu nekakve sebine elje. Ali ipak, mogu definitivno da izjavim - da sam za poslednjih devetnaest godina napravio neke krupne korake prema duhovnom savrenstvu, i da duhovno zadovoljstvo polako, ali beskompromisno, spaljuje u pepeo moju niu prirodu. Poto Krinini bhakte
36

uivaju Njegovu zatitu, sigurno mogu da kaem da svakodnevno oseam Njegova ohrabrenja, i vostvo u pravom smeru. Jedan deo ove pesme glasi: ... dosegnuti Tebe, a ne spoznati sebe. Nemogue je spoznati Krinu, a da prvo ne spoznamo sebe same. Prvi korak u duhovnom ivotu je teoretsko razumevanje da nismo ovo telo, a procesom bhakti-yoge dolazimo do postepene i praktine realizacije tog znanja. To se naziva samospoznaja. Moja mentalna potraga za crnim biserom nije bilo ispoljavanje nekih mojih sumnji, ve manifestacija Krinine iluzorne energije.

37

38

arolija
Srce malo jae kuca. Koji mi je vrag? Dola je ko zraka sunca, kad je prela prag. Vetar dune, suknju die; kad to vidim, samo blenem. elim da je malo blie, da na srce stavi melem. Kada hoda, ljulja grudi i ko vila frulu svira. Neku toplu nadu budi, prstiima note bira. Obuzdavam elje kvarne dok si rosom lice mije. Al kad vidim oi arne;... ma da je zmija, uz'o bi je. Ko boginja putem kroi, pa odjednom kraj me sedne. U pehar mi vino toi i apue rei medne. Poi sa mnom; mani brigu. Znadem carstvo za nas dvoje. ita me ko neku knjigu im pogleda oi moje. Bokovima svojim njie. Ne staje, ve ide dalje. Zrakom sunca pismo pie, pa mi ga niz vetar alje. Ne odustaj; samo hodaj. U arobno carstvo stigni. Svoje strasti meni podaj, pa mi rukom suknju digni. Kad potri, samo cupka; svoje ruke meni prua. Ima biser ispod pupka, a u kosi bela rua.
39

Mirie ko gusta smola, a kree se poput sene. Sve poelim da je gola, privijena tik uz mene. Koa joj ko barun mekan. Stidljivo po svetu hodi. Ja je sledim kao zvekan, ne pitam se kud me vodi. Vodila me kud je htela, skakuui poput srne, daleko od svakog sela, posred neke ume crne. Stade korak kad joj milo, pa poljubi moja usta. Odjednom se Sunce skrilo; oko mene magla gusta. Nestala je poput pene. Moja nada sad je mrtva. U blizini pleu sene; postao sam nova rtva. Srce malo jae kuca. Zameo se svaki trag. Gde je sada put do Sunca? Odneo me neki vrag. Petite Somme (Radhadesh), 12/02/05 Zagonetna devojka iz ove pesme je Krinina iluzorna energija maya, koja se manifestuje na razne naine, uglavnom u obliku vezanosti za seksualna zadovoljstva. Ona nas kao arobnom frulom mami, i trudi se da nas dri vrsto vezane za materijalna zadovoljstva, i kratkotrajnu (lanu) sreu ovog sveta. Obeava nam razne slatke stvari, i ne eli da se setimo svog pravog identiteta. Ona je za nas veliki Krinin test iskrenosti, koji mogu uspeno da prou samo oni koji su vrsto odluni da izau iz gliba neznanja, spoznaju istinu, razviju svoju uspavanu ljubav prema Bogu, odbace svoje lane identitete, i konano se vrate natrag u duhovni svet. U komentaru na pesmu Dva drveta, moete da proitate neto vie o duhovnom svetu, a u komentaru na pesmu Crna leptirica, ve sam objasnio po kom principu maya funkcionie.
40

41

ovek bez adrese

Putujem kroz fjordove june Finske, sve do tundri iza linije polarnog kruga. Onda lutam po gradovima i selima vedske, i zajedno sa Madirom trim po zaleenoj povrini Baltikog mora dok nam se dah ledi na 20 C. Nedugo zatim, sedim na balkonu u Sani (glavnom gradu Junog Yemena), i sluam kako hode sa minareta pevaju svoje molitve (pomalo zagueni tekim, suvim vazduhom). Jo mi kroz glavu prolaze slike jednog bazara u Sani, dok se penjem na planinu Kujagadri, koja prkosno stri prema nebu, okruena praumama june Indije (drava Karnataka). Zatim se naem u Londonskoj vrevi, noen masom ljudi u Oxford street-u. Nakon toga poseujem prijatelje po ostrvima Jadranskog mora. Ubrzo zatim pitam prvog prolaznika: Izvinite, gde se nalazi muzej Louvre, i u kom smeru moe da se doe do katedrale Notre Dame? Moja odea je jo uvek natopljena aromom parikih ulica, dok idem na spavanje, umoran zbog duge vonje od Cherbourga u Normandiji, pa sve do Dublina. Sedim na aerodromu u Moskvi, i pui mi se iz glave to moj let kasni, dok mi u uima jo uvek odzvanjaju tonovi keltskog folklora, koji su za turiste svirali u jednom gradu na mom putu do Donegala, na severu Irske. Nakon dolaska iz Rusije, sedim na obali Gange, namazan svetim blatom, za koje kau da ima lekovita svojstva. Onda me zatim bole kosti od dva dana duge i neudobne vonje, vozom od Calcutte do Bombaya. (U meuvremenu su prole mnoge godine, a ja sam i dalje putovao). U starom, istorijskom delu Bea - sedeo sam u katedrali Stephan Krche, i sluao predstavu nekog Bachovog muzikog komada, sviranog na orguljama. Razmiljao sam o tome dok sam hranio golubove u jednom od luxemburkih parkova. Zatim sam opet, kao pre par godina, gledao u misteriju polarne svetlosti jedne vedske zime. Onda mi je otac rekao: Sine, zato ne ostane ovde u Poegi? Vidi kako je rodna ova zlatna dolina. Tumara po svetu u potrazi za sreom. Jesi li je ve naao? Na aerodromu u Abhu-Dabiju sam se seao rei svoga oca, sedei u uglu, sklupan kao kloar iz Lyona, koga sam sreo pre tri meseca. Pred kraj dana se polako etam uz obalu Yamune, i zaboravljam na sve nevolje i mizerije, da bi ve nakon dve nedelje primao lekarsku pomo u jednoj bolnici u Belfastu (nakon to sam odradio neku svoju lou karmu). Onda sam jednoga dana spakovao svoj kofer, i otputovao u Somogyvamos (to je jedna varo juno od Balatona.) Par dana nakon toga, dorukovao sam u Pragu na obali Vltave. (Uvee mi nije bilo dobro, pa sam se skoro prebacio preko palube dok sam povraao u La Manche, na svom putu do Dovera). Ali ni tu nisam stao; i dalje sam nastavio da putujem po staroj, dobroj
42

Evropi, i staroj, dobroj Aziji. Usledili su: Sirija, Italija, Danska, Bosna... Lutao sam tako po arijama, avenijama i bespuima; etao se seoskim putevima, bulevarima i dvoritima; prolazio sam trgovima, livadama i lukama; trao po umama, raznim drumovima i morskim obalama... I evo me sada, nakon deset godina lutanja, sedim u jednoj sobi u Dundeeju (kotska), pitajui se, jesam li zaista naao sreu do sada. U meuvremenu sam iveo u raznim dravama, uvek mislei da je s druge strane puta trava zelenija. Sretao sam ljude razne; crvene, bele, ute i crne. Sretao sam kriminalce, prostitutke, policajce; sretao sam bogatae, sirotinju, mafijae; viao sam ljude fine, kloare i balerine; viao sam duhovnjake, lihvare i svetovnjake; sretao sam pacifiste, politiare i naciste; sretao sam pedofile, narkomane, dobre vile; viao sam cirkuzante, potenjake, prevarante; viao sam ja mudrace, svetenike i mrtvace... I svako od nas je, na neki svoj nain, traio vlastitu sreu, zaboravljajui da fini pesak u naem malom satu, polako ali sigurno istie na dole - sve dok jednoga dana vie nita ne preostane. Od kakve koristi e nam tada biti sve nae davno prole ljubavi i zadovoljstva, sve godine tekog rada, sve bogatstvo i uteevina? Od kakve e nam koristi biti roenje u aristokratskoj porodici, mladalaka lepota i akademsko obrazovanje, na koje smo bili toliko ponosni? Kada malo bolje razmislim - vreme je sve to sam ikada stvarno posedovao. Sve ostalo je dolazilo i odlazilo; samo je vreme strpljivo trajalo. I jo uvek traje - sve dok neka nevidljiva ruka ne okrene moj peani sat, i onda ponovo sve od nekog drugog poetka. Ali pre nego to se to desi, valjalo bi ivotu dati smisao, i dotaknuti sreu koja ve od davnina postoji u svima nama, ali je zanemarena, jer je nevidljiva, mudra i duhovna. Kada tu sreu spoznam, meni vie nee biti vano to nisam neko sa uspenom karijerom, srenom porodicom i toplom kuom u cvetnoj dolini. Vie mi nee biti vano, jer ja sam ionako - samo ovek bez adrese. Dundee, 09/09/02 Tema ove pesme u prozi (ili prie?) je neizbeni uticaj vremena. Ve vekovima razni mudrijai napreu svoje modane vijuge da bi pronikli u tajne vremena, zagospodarili prostranstvima prolosti, sadanjosti i budunosti, otisnuli se u neku viu dimenziju kroz vremenske rupe, ili pak uplovili u tajne paralelnih svetova. Koliko je samo fantastinih pria o vremeplovima do sada izmiljeno za decu i odrasle? Mnogi naunici i filozofi uporno veruju da e jednoga dana uspeti da zaustave starenje, i stave uticaj vremena pod svoju kontrolu. Uzalud im je ta nada! Svi oni koji poznaju tajne vedske mudrosti, znaju da je vreme neporazivo, jer ono je Krinina energija.
43

Svako ivo bie, i svaki neivi objekt - u ovom materijalnom svetu podloan je uticaju vremena. Od svih slavnih kraljeva, umetnika i filozofa iz prolosti - sada su ostala samo imena na papiru. Kada se rodimo, ne posedujemo nita, osim milosti i ljubavi roditelja, a mnogi su lieni ak i toga. Tokom ivota prisvajamo predmete i osobe koje ponemo da nazivamo svojima. Istovremeno se jako veemo za sve to smo stekli: porodicu, bogatstvo, kuu, imanje, itd. I onda, u jednom trenutku, manje ili vie iznenada - doe vreme u obliku smrti, i oduzme nam sve. Kada umremo, neki drugi ljudi naslede sve to smo tekom mukom stekli, i marljivo uvali, a mi tada od toga vie nemamo apsolutno nita. I onda sve opet iz poetka, u nekom drugom telu. Kako vam to zvui? Kao velika prevara, zar ne? Paradoksalno je - da nas u toj igri ne vara niko drugi nego mi sami sebe. Svako od nas, u svakom trenutku, ima svoju slobodnu volju - i mogunost izbora - da iskoraimo iz koloteine svetovnog ivota. I kao to sam ve spomenuo u samoj pesmi, vreme je sve to zaista posedujemo. Ljudi obino prespavaju polovinu svoga ivota. Petnaestak godina provedu u dejim igrama, a ono malo vremena to je preostalo, potroe na teak rad, trku za karijerom, i razbibrigu - bez da se ikada zapitaju: emu je sve to vredelo?, Koji je uopte smisao ivota?, i Ko sam uopte ja? Moda zvui grubo, ali jedno zrno vedske mudrosti kae: ljudsko drutvo nije bolje od ivotinjskog, ukoliko se bavi samo razmnoavanjem, jedenjem, spavanjem i branjenjem (na malo drugaiji nain nego kako to rade ivotinje). Zaista, pogledajte samo oko sebe, i videete da novine, radio, televizija i filmska industrija gotovo da i ne govore ni o emu drugom, do o raznim nijansama seksualnog ivota, jedenja, spavanja i branjenja. Mnogi profiteri znaju da veto iskoriste ljudsku tupost, pa zgru ogromne pare promovisanjem grenog ivota (ubijanja ivotinja i jedenja mesa, intoksikacije, porno-industrije, seksualnog promiskuiteta i kockanja). U tu svrhu se koriste medijima, i svakodnevno nam ispiru mozak nametanjem cigareta, alkohola, drugih droga, i ostalih tetnih proizvoda upakovanih u vrlo privlanu i arenu ambalau. Uveravaju nas - kako nema nita loe u tzv. slobodnoj ljubavi, podiui seksualnu svesnost ljudi do te mere da maloletnici postaju silovatelji, seksualni manijaci i pedofili. Ljudi masovno vre abortuse, a sluajevi incesta7 nisu vie samo retka izopaena pojava, ve gotovo svakodnevica, koja polako ali sigurno postaje normalni deo ivota. Lista trikova koje nam profiteri na razne naine podvaljuju, prilino je dugaka. Iskorenjivanjem religijskih i socijalnih vrednosti u ljudima, itavo oveanstvo su pretvorili u iroko potroako drutvo, vrsto utemeljeno na grubom materijalizmu. Mediji temeljno sprovode reformu ljudske svesti, pretvarajui ljude u poslune, naivne potroae, i uglaene monstrume pune
7

Incest znai seks sa bliim roacima. Moe biti sporazuman i spontan, ali je u veini sluajeva nasilan. vedska ima najveu stopu incesta u Evropi. Dok sam iveo u vedskoj, neko mi je preveo lanak iz novena, koji je opisivao socioloki i psiholoki problem koji nastaje kada mukarci primoravaju svoje keri na seks. 44

loih osobina. Udaljili su nas od izvornog, duhovnog i prirodnog ivota, nemilosrdno unitavajui sve drutvene vrednosti. Dobro napumpani ideologijom hedonizma, poeli smo da crkve i ostala svetita pretvaramo u disko-barove, kuglane i kockarnice. Kakva lakrdija! U nekim dravama, kao SAD, ak je i satanizam legalizovan, i priznat skoro kao neka verodostojna religija. Oboavaoci avola otkupljuju naputene crkve, i u njima vre obrede za zadovoljenje mranih sila. ovek dananjice, rtva demonske propagande ulae itav svoj ivot u jurnjavu za bogatstvom, luksuzom, visokim poloajem i nezasitim seksualnim ivotom iako te stvari nisu nikada i nikome donele trajnu istinsku sreu, i mir uma. Pouda, pohlepa i gnev se promoviu kao poeljne osobine. Najcenjeniji ljudi u drutvu su bogatai, sportisti i zabavljai. O istinskim svecima malo ko da jo uopte i govori, a Boi je postao dan kada se najvie orgija i luduje. Pomahnitali zahtevi potroakog drutva brzo pretvaraju ovu planetu u veliki urbani megakompleks. Tradicionalne kulture i vrednosti bivaju unitavane, a ljudi se svode na rafove u masivnoj ekonomskoj maini. Ljudi vie ne mogu da veruju ni vlastitim suprunicima, roditeljima ili deci. Kriterijumi modernog oveka su postali izopaeni. Napredak na koji smo toliko ponosni je jednostavno mamac koji nas primorava da radimo kao zveri, da bi se konano doepali sree i zadovoljstva. Ali na alost, potroaki tempo koji nam je nametnut, toliko uznemirava nae umove, da su nam potrebne pilule da bismo koliko-toliko mirno zaspali. Potroaki stampedo, i trka za materijalnim ulnim uivanjem, vrlo brzo i uspeno pretvaraju stanovnike ove planete u psihopate, neurotiare, izofreniare i manijake raznih vrsta. (Svakom treem oveku u SAD je potrebna psiholoka pomo). Da stvar bude jo gora, nalazimo se u nemilosti mafije, korumpirane policije, i politiara koji ak i decu alju u ratove. Zakon nam kroje kriminalci, koji su - ili neuhvatljivi, ili nedovoljno kanjeni. Ovo su samo neki od plodova sveta tehnologije koji nas otuuje od samih sebe. Odvratne li civilizacije! Opisujem to reima muziara Nitin Sawhneya: Tehnologija je droga. Ne moemo da je se nasitimo. Hranimo njome svoju decu, posmatrajui kako odrastaju, ivei na dijeti koja razara njihova ula. Upalite TV, i neko e vam rei da je 50.000 umrlo u Indiji. Dve sekunde kasnije gledate komediju. Tehnologija to moe da uini. Nudi nam vetake realnosti koje nas ine neosetljivima na svet stvarne realnosti. Heroin ima isti uinak. U sutini, svi smo zavisnici zavisni od komfora i udobnosti koje prua tehnologija zavisni od ideje da je napredak u direktnom odnosu sa veliinom ekrana raunara. S druge strane, bogati klinci u Americi ubijaju jedni druge, dok klinci iz Soweta ne mogu da prestanu da se smeju. Dakle, ko je zaista napredan?... Kada pogledam ispred sebe, vidim dva puta duhovni i materijalni. Dva sveta jedan razvijeni, i jedan u razvoju. Sami odredite koji je koji.
45

Zar nije apsurdno to moramo da prolazimo kroz sve te prevare i iluzije, uprkos tome to smo u svom izvornom, duhovnom stanju veni, puni savrene mudrosti i neogranienog blaenstva? Vreme neumoljivo prolazi, na nama je da ga iskoristmo za duhovnu spoznaju, koja je najznaajnija odlika koja nas ini superiornijima od ivotinjskog carstva. U duhovnom svetu vreme takoe postoji, ali ono nema nekakav negativni uticaj na duhovna tela osoba koje tamo ive. Zaista, jedini nain da nadiemo uticaj vremena je taj - da dostignemo duhovno savrenstvo, delujui u skladu sa svojom venom dharmom (vidi komentar na pesmu Balada o paloj dui), prekinemo svoje vezanosti za materijalna zadovoljstva, i objekte, i ponovo probudimo svoju uspavanu ljubav prema Krini. Jedino na taj nain moemo da postanemo kvalifikovani da se vratimo natrag u duhovni svet, odakle smo jednom jako davno doli. Nemojte da upadnete u istu zamku kao mnogi ljudi u prolosti, mislei: Jo imam vremena za uivanje. Kada ostarim, posvetiu se duhovnom ivotu, i prekinuu sve vezanosti za materijalni svet. Kako uopte moemo da budemo sigurni da emo da doivimo starost? Smrt moe da doe nenadano, ve danas. I zato Krina kroz Vede poruuje: Ako eli da napravi duhovni napredak, treba da misli da e smrt doi u sledeem trenutku; ali ako eli da bude srean u svetovnom ivotu, treba da misli kako nikada nee umreti.

46

47

Dualnosti
Kada poinim greh - zaalim, a kada ne poinim - zaelim. U oba sluaja patim, jer sam podloan dualnostima, koje me sa dna doline - bacaju na vrh klisure. Isuuju moja plua u morskim dubinama. Bakljama poude pre moje telo, sve dok ne dobijem ozebline. Glavu mi guraju u kovege s leevima, sve dok ne osetim miris aneoski. Teraju me da plaem od sree, sve dok ne primetim da jecam od oaja. Ma mi u ruke daju, i kau da se njime srea kuje. Otrov mi na jezik stavljaju, sve dok ne osetim slast ambrozije. Snegom me zatrpavaju, dok mi ne sagore elju za istinom. Duvaju vetrove u moja jedra, sve dok se ne nasuem na nekoj peanoj dini... Oh, da; dualnosti materijalne prirode su tek oruje u rukama kraljice obmane, koja svojim zanosnim telom, i milozvunim reima, baca na kolena i najvee arobnjake ovog univerzuma. Iz debelih knjiga drevne mudrosti saznajem - da ona nije gospodarica, ve sluga. Sluga Onoga koji poseduje sve - osim moje ljubavi, kao lotosovog cveta, koji e jednog dana da proklija iz mog srca. I tek kada Mu taj cvet predam, za mene e ova turobna arolija - prestati.

Limerick, 08/05/01

Dualnosti materijalne prirode su vrlo zbunjujue za uslovljena iva bia (ona koja se poistoveuju sa telom u kome trenutno borave). Svako pokuava da izbegne loiju stranu realnosti materijalne prirode (patnju, siromatvo, bol, mrnju, strah, itd). Prirodno je da svi tee uicima, obilju, srei, ljubavi, itd. Ali, posmatrano sa duhovnog stajalita ta svetlija strana materijalne prirode vee uslovljena iva bia za svet materije, i neminovno, za sve to ide sa njime u paket-aranmanu - vlastito telo, tua tela, ponovno roenje, bolesti, starost i smrt. Gospodin Krina poruuje u Bhagavad-giti - da je vrlo mudra ona osoba koja je nadila dualnosti materijalne prirode (to ukljuuje i materijalne uitke), i koja je dola na nivo duhovne svesnosti. Tek na nivou duhovne svesnosti, inteligentne osobe mogu da iskuse veno duhovno blaenstvo, koje je svojstvena karakteristika svakog ivog bia. To duhovno blaenstvo, koje kulminie u nesebinoj ljubavi prema Krini ne moe da doe do izraaja toliko dugo - dokle se osoba poistoveuje sa materijalnim telom, i materijalnom svesnou.
48

Evo pogodnog poreenja. Krinina materijalna (iluzorna) energija nametne svakom uslovljenom biu odreeni hardware (tj. telo), i software, odreeni program po kome se ponaa (tj. svesnost), u skladu sa dobijenim telom. Zbog toga se ivo bie u telu psa ponaa kao pas, ivo bie u telu svinje se ponaa kao svinja, ivo bie u telu oveka se (uglavnom) ponaa kao ovek, itd. Ovo poreenje navodi na zakljuak - da su sva uslovljena iva bia ba kao kompjuterizovani roboti (a ima ih raznih oblika), koji funkcioniu (ponaaju se) u skladu sa programom (software-om), koji im je nametnut. Ali, zaista, naa prava, vena duhovna priroda - nema apsolutno nikakve veze ni sa nametnutim hardware-om (telom), ni sa software-om (materijalnom svesnosu). itava ideja vedske literature je ta, da nam ponudi duhovno znanje o tome kako moemo da odbacimo niz nametnutih materijalnih identiteta (iz ivota u ivot), i prestanemo da budemo roboti, tj. zombiji, i o tome - kako moemo da probudimo svoj veni, istinski identitet ivog bia, koje ima svoj veni odnos sa Krinom. Taj odnos je temeljen na nesebinoj duhovnoj ljubavi, koja se razmenjuje sa obe strane Krinine i nae. To duhovno savrenstvo se jezikom sanskrita naziva sanatanadharma, vena i izvorna dunost (ili odlika) ivoga bia.

49

50

Dva drveta
Na obali jezera stoji jedno drvo, iji se oblik odraava na mirnoj povrini vode. Odraz toga drveta je neuhvatljiv i kratkovean, a predstavlja arobni svet snova, u kome se puno toga deava, a nita veno ne ostaje. Prijateljstva, ljubavi i oseanja, povezani su samo sa raspadajuim telima, koja se pre ili posle pretvaraju u prah, i konano, padaju u veni zaborav. Stanovnici sveta snova - neprestano ive u iluziji da su budni, iako iz trena u tren sanjaju; jedan tren - da su prosjak, drugi tren da su - kralj, jedan tren da su - ovek, drugi tren da su - pas... ...i tako u nedogled. Oni su kao bedni glumci, koji milionima godina menjaju svoje kostime, penjui se po granama iluzornog drveta, sve dok jednog dana ne spoznaju - da tek puki odraz na vodi - nije njihov pravi dom. To drvo mudraci nazivaju - materijalni svet. Nasuprot njemu, sa kronjom na gore i korenjem na dole, nalazi se istinsko drvo, do kog se jako teko stie. Ono predstavlja arobni svet istine i venosti. To drvo mudraci nazivaju duhovnim svetom. Svet u kome je svaka re pesma, a svaki korak ples; u kome je svaka misao ljubav, a svaka ljubav pokret; u kome je svaki pokret sluenje, a svako sluenje je srea; u kome je svaka srea istina, a svaka istina je vena. O, da; zaista postoji svet - u kome svako drvo ispunjava elje, a svaka elja je nesebina. Da bi se dolo u taj svet, potrebno je da se svi gresi spale u pepeo, iz koga se vije gusti crni dim. Potrebno je da se preda svoja vezanost za svetovna uivanja; potrebno je da se na rtveni oltar ponudi isti um, iste rei, i isto telo; potrebno je da se spozna - da je istina sve ono to je veno, a iluzija - tek kratkotrajna i izvrnuta slika istine. Potrebno je da se uje zvuk neba, oseti dodir vetra, vidi boja vatre, okusi ukus vode, i oseti miris zemlje. Potrebno je da se zauvek odagna pohlepa iz uma, pouda iz ula, gnev iz srca, mrnja iz inteligencije, i zavist iz itavog bia.
51

Jedino na taj nain su due dobrodole u svet venosti, kojim gospodari kralj ljubavi, boje plavog safira.

Veli I, 08/08/02

Poreenje o drvetu na obali jezera koje se odraava na povrini vode, ve hiljadama godina koriste duhovni uitelji, gurui, kako bi svojim uenicima objasnili vene istine o dva sveta: duhovnom i materijalnom. Razliite religijske tradicije imaju i razliite koncepcije o duhovnom svetu, koji se uglavnom pogreno tumai kao raj. Ja u u ovom komentaru ukratko da protumaim vedsko objanjenje, koje u krajnjoj liniji dolazi od samog Gospodina Krine. Duhovni svet nije mogue da se pojmi, ak ni najbujnijom ljudskom matom, iako je u vedskoj literaturi, naroito u rimadBhagavatamu, prilino slikovito opisan. Taj svet se na sanskritu naziva Vaikuntha, to znai - mesto bez nevolja. Duhovni svet je vean i neogranien. Nastanjen je neogranienim brojem ivih bia, koja se neprestano nalaze u stanju duhovnog blaenstva. Za razliku od ovog materijalnog sveta, stanovnici duhovnih planeta se ne razlikuju od svojih tela. Oni jesu telo. Duhovne due koje su u materijalnom svetu uslovljene lanim egom i ostalim kontaminacijama, borave u materijalnom telu i siune su kao 1/10.000-ti deo vrha vlasi kose. Meutim, kada procesom bhakti-yoge osoba postane kvalifikovana da se vrati u duhovni svet, ona ponovo poprimi svoj veni duhovni oblik. Tela stanovnika duhovnog sveta izgledaju spolja manje-vie kao i naa, ali s tom razlikom da su njihova tela nezamislivo lepa, i nisu podlona uticaju vremena i zakona materijalne prirode, tj. ne stare i nikada se ne razboljevaju. Svako u duhovnom svetu ima neku slubu za Krinu, i kroz tu slubu sa Njime razmenjuje odnos uzajamne duhovne ljubavi. Duhovni svet je uporeen sa pravim drvetom na obali jezera, jer predstavlja veitu realnost. Odraz tog drveta na povrini jezera moe da se uporedi sa iluzornim materijalnim svetom, punim razliitih nevolja. Ovaj materijalni svet nije iluzoran u smislu da ne postoji, ili da je samo neka mata, koju mi doivljavamo u glavi. Ne. On je stvaran, ali u njemu je sve privremeno, i podlono stvaranju i unitavanju. Jedina prava iluzija u ovom svetu je to to se neprestano identifikujemo sa neime to nismo (razliite vrste tela), i onda jo povrh toga mislimo kako je mogue da se postane savreno srean kroz svako telo koje dobijemo. Ovaj materijalni svet se naziva mrityuloka, to znai planeta (ili svet) smrti. Vede ga dele na tri planetarna sistema. Pre svega, postoji ogroman broj materijalnih univerzuma, koji su razliitih veliina (ovaj na je jedan od najmanjih). Svaki univerzum ima oblik lopte, ija se povrina sastoji od suptilnih materijalnih elemenata. Unutranjost lopte je ispunjena velikim brojem materijalnih planeta, koje se dele na: 1) nie planetarne sisteme (tu se izmeu ostalog, nalaze i 28 paklenih planeta), 2) zemaljske planete, i, u gornjem delu univerzuma su - 3) rajske planete.
52

Vede daju infomaciju da je apsolutno svaka planeta nastanjena inteligentnim ivim biima. U itavom univerzumu postoji 8.400.000 razliitih vrsta ivih bia. Na rajskim planetama stanovnici ive 60.000 sunevih godina, i imaju nezamislive mogunosti ulnog uivanja, to je jo uveano i mistinim moima koje poseduju. Na te planete odlaze oni koji su tokom ivota vrili pobone delatnosti, npr. hranili siromane ljude, vodili brigu o siroadi, finansirali nabavku lekovima i ostalim potreptinama za ljude u nerazvijenim zemljama, itd. Ukoliko takvi dobrotvori nisu istovremeno vrili i grene delatnosti (koje u opisati malo kasnije), onda su nakon smrti kvalifikovani da se rode na rajskim planetama. Ali to nije savrenstvo ivota, jer konano i stanovnici rajskih planeta moraju da umru, i kada potroe svu svoju dobru karmu, ponovo se raaju na zemaljskim planetama. Karma literarno znai aktivnost, a predstavlja materijalni zakon akcije i reakcije. Oni koji vre dobre i pobone aktivnosti, stvaraju sebi zalihe dobre karme, zbog koje se raaju ili na viim (rajskim) planetama, ili na zemaljskim planetama u bogatim porodicama. Ljudi koji vre grene aktivnosti su primorani da se nakon odreenog vremena nezamislivog ispatanja na paklenim planetama, rode u niim ivotnim oblicima, kao npr. svinje, crvi, pacovi, itd; ili ponovo kao ljudi, ali u tekim ivotnim uslovima. Teki ivotni uslovi mogu da se manifestuju kroz telesne i mentalne mane, kroz okruenje u kome ive (npr. drava u kojoj se vodi rat), ili u kombinaciji i jednog, i drugog. Zakon karme objanjava biblijsku izjavu Kako seje, tako e i njeti. To je ujedno i odgovor na esto postavljano pitanje: Zato se loe stvari deavaju dobrim i nevinim ljudima? Odgovor: Manifestacija loe karme iz prolog ivota. Ako ne bi postojao zakon karme, akcije i reakcije, onda bi svako mogao da radi ta bi hteo, i na kraju ivota bi svakome bilo isto. U tom sluaju bi onda bilo svejedno da li neko ivi ivot kao A. Hitler, ili kao majka Tereza. Krina daje u Vedama vrlo specifinu listu grenih, pobonih, i duhovnih (transcendentalnih) delatnosti. Neke od pobonih sam ve pomenuo, a sada u da navedem neke od grenih: 1) ubijanje ivotinja i jedenje mesa, 2) nedozvoljene seksualne aktivnosti, 3) intoksikacija (bilo koji oblik; droge, alkohol, cigarete itd.), 4) kockanje. Ova lista je naravno mnogo dua, ali ja sam pomenuo samo osnovne (i najkrupnije) etiri vrste grenih delatnosti. Svaka od njih jo ima svoje podele, i pod-podele. Npr., jedna od grenih delatnosti koja spada u grupu br.2, je vrenje abortusa. Pri tome, reakciju dobijaju svi koji su na bilo koji nain odgovorni. Iz pomenutih razloga, vainave izbegavaju sve vrste grenih delatnosti. Praktikovanje duhovnog ivota, i vrenje grenih delatnosti - su dva dijametralno suprotna pojma. Duhovni ivot spaljuje prolu karmu, a greni ivot stvara nove karmike reakcije, zbog kojih grenici moraju ponovo da se raaju u vrlo loim telima, i vrlo loim okolnostima. alosna je injenica - da u svim velikim svetskim religijama postoji ogroman broj sledbenika koji redovno odlazi u crkvu, damiju, hram ili sinagogu, tamo jednom nedeljno upute molitve ili vre religijske rituale, a u privatnom ivotu vode vrlo grean ivot. To je lakrdija, koja nema nikakve veze sa pravom duhovnou. Ja takav oblik duhovnosti nazivam - komercijalnom religijom.
53

Molim vas, uoite razliku izmeu pobonih (religijskih) i duhovnih (transcendentalnih) delatnosti, kako u sada da vam objasnim. Izvorna ideja svake religije je da ljude naini bezgrenim, nevezanim za materijalno ulno uivanje, i probudi u njima oseanja potovanja i ljubavi prema Bogu, i svim ostalim ivim biima (ukljuujui ivotinje i biljke, kako je svojim primerom pokazivao sveti Franja Asiki). Na alost, tokom mnogih vekova, religijski standardi su se jako razvodnili, a kao rezultat toga - ljudski moral je strano opao. Jeftino, povrno sleenje religijskih principa moe da osobu, u najboljem sluaju, dovede do rajskih planeta u ovom materijalnom univerzumu. Ali, kao to sam ve ranije napomenuo, to nije kraj svim nevoljama. Nasuprot komercijalnoj duhovnosti, prava duhovnost nije ograniena geografskim granicama i sektakim podelama. Ona ne pravi razliku u boji koe i vrsti tela, ve sve ljude koji su zainteresovani, vodi putem bezgrenog delovanja, odvojenosti od materijalnog uivanja i putem kontrole ula - sve do ljubavi prema Bogu, i, konano, povratka u duhovni svet. Prava duhovnost je nauni proces; sinteza filozofije i religije. Evo jednog interesantnog poreenja. Zamislite davljenika - kako se na morskoj puini grevito bori za ivot, u pokuaju da se odri na vodi. Dolazi spasilaka ekipa u amcu, skine sa davljenika koulju, i vrati se prema kopnu, ostavivi oveka da se udavi. Zvui blesavo, zar ne? To je upravo ono to puka religijska pobonost ini ljudima. U ovom poreenju, koulja predstavlja telo, a sam ovek predstavlja ivo bie (duu). Poboni dobrotvori vode brigu samo o ljudskim telima (leenje bolesnih, zbrinjavanje beskunika, otvaranje sirotita, hranjenje gladnih, itd.) Meutim, oni koji su mudri i istinski duhovni, usmeravaju svoju pomo na samu osobu (duu), a ne na spoljanji prekriva, koulju, (tj. telo). Iz tog razloga mudraci, pre svega, pomau ljudima irenjem duhovnog znanja, tj. daju im uputstva kako treba da deluju - da bi to pre dostigli duhovno savrenstvo i vratili se u duhovni svet. To je pravo dobroinstvo; spaavanje davljenika koji se dave u okeanu materijalnog postojanja. Ali to ne znai da istinski svete osobe nemaju milosti prema telima ivih bia! Ne! Onaj ko je zaista duhovno napredan, prirodno je milostiv, pa e uz duhovnu pomo ponuditi i materijalnu. Ovim elim da kaem da pobone delatnosti imaju svoju pravu vrednost - tek kada su prilog duhovnoj pomoi. Iz tog razloga i mi, lanovi ISKCON-a (Meunarodnog drutva za svesnost Krine), imamo nekoliko meunarodnih programa za pomo unesreenima irom sveta. Na najistaknutiji program se zove Food For Life (Hrana Za ivot), a sastoji se od pripremanja vegetarijanske hrane, koja se zatim spiritualizuje nuenjem Krini na oltaru, a potom deli unesreenima (eenija, Afganistan, Indija, Banglade, nekoliko Afrikih zemalja, itd.) Tokom rata u bivoj Jugoslaviji, program Food For Life je spasio nemali broj ljudskih ivota, naroito u Sarajevu.

54

55

Gola Istina
Razodeni se, Istino draga. Svojim stidljivim, ali elegantnim pokretima - obnai svoje oble grudi, pa da vidimo - ko e pokuati da ih posie. O, lepotice, to postoji od praiskonskih vremena, sklizni polako sa savreno oblikovanih bokova svoje nene gaice satkane od veitih tajni, pa da vidimo - ko e pokuati da te obesasti. O, devojko zlatnih uvojaka, to koraa praena maglom; razmakni svojom mekom rukom veo, to ti skriva divne oi, plave kao lan, pa da vidimo - ko e prii da se u njih zagleda. O, lepotice dugih belih nogu, zaustavi svoj laki korak na tren, i postavi mirno svoja stopala jedno uz drugo, pa da vidimo - ko e se sagnuti da ih poljubi. O, nevina devojko opojnog osmeha, pokreni svoje pune usne to miriu na med, i tiho, ali odluno, izgovori rei vekova prolosti i budunosti, pa da vidimo - ko e prii da te poslua. O Istino, kreposna boginjo pravednika, izvuci jedan mirisni cvet iz svoje kose, i dri ga ispred sebe na ispruenom dlanu, pa da vidimo - ko e biti dostojan da ga dobije na poklon. Od kada je sveta i veka, mnogo je onih koji te se boje, pa eleda te staviti pred streljaki stroj, ili okuju u rave lance zaborava. Ali tek kada pomisle da su uspeli, shvate da tumaraju u magli, ne znajui u kom si pravcu otila. Oni jedino mogu da nabace na tebe hrapavi prekriva od lai i prevare, (da bi te sakrili od onih koji ude za tobom).

56

Molim te, zbaci sve to sa sebe; ak i nenu odeu koju inae nosi. elim da te vidim - potpuno golu. Takva si mi - najlepa.

Dublin, 24/03/04

Ima li ita gore od sakrivene istine? Sve prevare ovoga sveta se temelje na dranju ove nene devojke bele puti u zatoenitvu zaborava. Ali, da li je zaista mogue da se istina utamnii? Nije! Ona moe jedino da se dri daleko od onih koji je ele (i to ne zauvek). Ba kao to crni gusti oblaci ne mogu da unite Sunce, prekriva od lai moe samo da sakrije istinu, koja iri svoje bljetave zrake kao Sunce, neuznemireno crnim oblacima. Tekst koji sledi je jedan od mojih eseja, koji sam napisao za vreme svog kolovanja u Bhaktivedanta Collage-u (Belgija). Ovaj esej se ne bavi tematikom malih svakodnevnih istina, ve se bavi spoznajom venih istina ljudskog postojanja, prirode i duhovnosti. Iako nije ba jako poetian, ovaj esej je prilino informativan. Radi lakeg itanja teksta, za ovu priliku sam izbacio neke akademske elemente, i uneo male promene. Uvod U poslednjih nekoliko hiljada godina, oveanstvo pokuava da pronikne u mnotvo tajni na podruju psihologije, biologije, zakona prirode, vremena, prostora i konano, Boga. Kaem konano, jer za mnoge filozofe i naunike, Bog je samo koncept, ili, moemo da kaemo - periferni princip, koji ukazuje na mogunost postojanja inteligencije koja upravlja kreacijom, odravanjem i unitenjem materijalnog sveta, i dodeljuje pravdu i nepravdu svim ivim biima. Apsurdno je - da su u vezi ove tematike najglasniji oni koji uopte ne veruju u Postojanje Boga, pa ipak, dovoljno su drski da Ga definiu. Voeni parolom: Verujem u ono to vidim, mnogi svetski priznati mislioci i naunici se koriste nepouzdanim metodama u svrhu razumevanja univerzalnih i veitih realnosti. U ovom eseju objanjavam nedostatke filozofskih i naunih pristupa i metoda za spoznavanje istine. Poto sam vainava (oboavalac Gospodina Vinua ili Krine), predstavljam svoje argumente iz perspektive izvorne vedske nauke i filozofije. Tokom mnogih vekova, izvorno tumaenje vedske filozofske i religijske tradicije je menjano na razliite naine. Da bi sauvao verodostojnost vedske mudrosti, Gospodin Krina se lino povremeno pojavljuje u ljudskom drutvu, u obliku razliitih inkarnacija, ili alje svoje opunomoene predstavnike (kao npr. A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupadu), ija je misija da ire izvorna uenja vedske literature. Zbog toga je sreom, sve do dananjeg dana, vedska literatura sauvana u svom izvornom oblku.
57

Pratyaka Prvo, hajde da vidimo - koja je vedska definicija duhovnog znanja. Duhovno znanje predstavlja razumevanje razlike izmeu due i tela. Drugim reima, izmeu duha i materije, ili onoga to je veno, i onoga to je privremeno. Transcendentalno znanje, koje potie iz boanskog izvora, daje nam nepogreiva objanjenja duhovnog i materijalnog sveta - dok s druge strane, svetovno znanje nudi jedino nepouzdana objanjenja nekih materijalnih objekata i procesa. Tekst koji sledi, objanjava zato. Vedska filozofija priznaje tri izvora znanja, tzv. pramane. 1) Pratyaka (ulno opaanje) 2) Anumana (eksperimentalni, iskustveni nain za sticanje znanja) 3) abda (zvuk ili svedoenje svetih spisa) Nedostatak pratyake je u tome da se posmatra u potpunosti oslanja na svoja vlastita ula, koja su izuzetno ograniena. Navodim nekoliko primera, koji ilustruju ogranienost naih ula: 1) ne moemo da ujemo hiperzvuk ili ultrazvuk (kao to to mogu neke od ivotinja); 2) ne moemo da golim okom vidimo mikroorganizme, ne moemo da vidimo u potpunom mraku, niti da prepoznamo udaljene predmete; 3) ne moemo da vidimo duhove i druga suptilna bia; 4) ne moemo da instiktivno predvidmo prirodne nepogode (potrese, poplave...), za razliku od pacova, aba, pasa, itd.; 5) ne moemo da percipiramo ultraljubiaste zrake, radio talase, ili energetska zraenja (kao npr. ljudske ili ivotinjske aure). Osim toga, svako od nas percipira materijalne objekte i procese na drugaiji nain. Npr., ono to je za nekoga gorko, za nekoga drugoga je slatko. Da bi proirili spektar dosega naih materijalnih ula, naunici su izumeli razliite instrumente (mikroskope, teleskope, razne raunare, robote, itd.). Ali poto su ta pomagala konstruisali ljudi sa svojim nesavrenim ulima, u njih je automatski ugraeno puno nesavrenstva (ogranienosti). Iz tog razloga su naunici prinueni da tehnika i optika pomagala usavravaju postepeno, korak po korak. To je dokaz da su naunici, i rezultati njihovih izuavanja, nesavreni. Uprkos tome, velikom merom potpomognuti modernom naukom, mnogi filozofi oekuju od nas da verujemo da svet u kome ivimo izgleda onako kako oni veruju da izgleda. Ono to je savreno (kao duhovno, transcenentalno znanje), nikada ne treba poboljanja. Uz ograniena ula, ljudi poseduju jo tri nesavrenosti: skloni su da prave greke, da varaju druge, i podloni su iluziji. Fizika percepcija je zapravo - sposobnost svesnosti. Vedska filozofija kategorizuje materijalnu svesnost u tri vrste, tzv. gune8 (ili meavine triju osnovnih guna). Sanskritska re guna znai odlika ili svojstvo. Tri gune materijalne prirode su: 1) neznanje (tamas), 2) strast (rajas), i 3) vrlina (sattva). Prirodno, ljudi sa razliitim vrstama materijalne svesnosti, doivljavae isti

Vidi komentar na pesmu - The war is not over, u dodatku knjige. 58

objekt (ili proces) na razliite naine. Neistota svesnosti se ogleda u trima gunama materijalne prirode, koje nas vezuju za ovaj svet iluzije. Ta iluzija poinje sa postavkom: Ja sam telo. Ali mi nismo telo. Mi nismo materijalna bia sa duhovnim iskustvom, ve duhovna bia sa materijalnim iskustvom. Primeri neistoa, uzrokovanih gunama materijalne prirode (koje nas spreavaju da objektivno doivimo svet u kojem ivimo), su: pohlepa, pouda, nekontrolisani gnev, ludilo i iluzija. Nae pravo ja (duhovna dua), je vrsto povezano za materijalno telo pomou neiste svesnosti (citta), koja ima svoj izvor u lanom egu (ahankara). Doivljavajui svet kroz nevidljivi filter od neiste svesnosti i nesavrenih ula, mi moemo da dobijemo samo iskrivljene slike realnosti. Pravi ego, koji percipira objekte, procese i emocije je zapravo - dua. Materijalna ula nemaju mo da percipiraju bilo ta bez prisustva svesnosti. ula su jednostavno neivi, ali kompleksni telesni mehanizmi. Ako to ne bi bila istina, onda bi leevi mogli da vide, uju, osete mirise, itd. Iz navedenih razloga, pratyaka je ograniena samo na nae nesavrene impresije, koje su pogreno interpretirane materijalnim ulima. Anumana Anumana moe da se prevede kao logiko razumevanje, ili eksperimentalno (empirijsko) znanje. Za razliku od prethodnog poglavlja, koje se bavi tematikom ula, ovo poglavlje razmatra tematiku ljudskog uma. Um je veoma sloeni procesor, koji obavlja funkcije miljenja, donoenja odluka, oseanja emocija i pamenja. Meutim, da li je taj procesor dovoljno pouzdan u smislu donoenja savrenih zakljuaka? U skladu sa Vedama, otkrivanje naunog podruja o duhovnom postojanju, Bogu i venoj realnosti - poinje sa otkrivanjem naeg vlastitog jastva. Taj proces se naziva samospoznaja. Da bismo spoznali svoj vlastiti (veni) identitet, kontrola uma i ula je apsolutno neophodna. Samospoznaja zahteva disciplinu, odvojenost (od nekontrolisanih svetovnih zadovoljstava), i malo praktikovanja strogosti. Problemi nastaju kada ovek pokuava da sa neistim (nekontrolisanim) umom - razume stvari i procese koji se deavaju izvan domaaja ulnog opaanja. Sledeih nekoliko primera ilustruje kako eksperimentalno, iskustveno znanje, potpomognuto nesavrenim logikim rasuivanjem, moe da dovede do katastrofa irokih razmera: 1) moderni farmaceutski lekovi su puni razliitih hemikalija koje vrlo esto dovode do ozbiljnih propratnih efekata, anomalija, pa ak i smrti na hiljade ljudi irom sveta; zar ti naunici koji su ih proizveli nisu mogli da shvate da njihovi lekovi imaju izrazito ogranieni spektar pozitivnog delovanja, zbog vrlo jednostavnog razloga to se ljudi bioloki (genetski) u potpunosti razlikuju od zeeva, pacova, majmuna, hraka, itd., na kojima se prave nauni eksperimenti?; 2) ljudima koji su konstruisali nuklearni reaktor u ernobilu je bilo potpuno nelogino da bi reaktor jednoga dana mogao danaprsne i izazove katastrofalne posledice; 3)
59

isto se to odnosi i na one naunike koji su napravili Columbia Space Shuttle; sve je izgledalo precizno sraunato do poslednjeg detalja, ali logiko rasuivanje je jo jednom zakazalo. Tokom hiljada godina ljudske istorije, nesavreno logiko rasuivanje je prevarilo mnoge politiare, filozofe i naunike, pa je rezultovalo razliitim katastrofama koje su odnele ogroman broj ljudskih ivota, i uzrokovalo nepopravljive ekoloke havarije. To isto nesavreno (nauno) rasuivanje primorava ljude da veruju kako je na poetku istorije postojala orba od praiskonskih supstanci, koja je konano eksplodirala (teorija velikog praska), i bez vostva vie inteligencije stvorila kompleksni svet u kome ivimo. (Uzmite samo u obzir sloenu strukturu DNK molekula, ili pak strukturu jedne obine elije jetre). Nesavreno empirijsko rasuivanje naunika nas takoe uverava kako su pre mnogo miliona godina, primitivni molekuli evoluirali u jednostavna iva bia (alge, mekuce itd.), koji su kasnije evoluirali u jo sloenije organizme, i konano u ljude. (Pitam se samo - zato se nisu svi majmuni pretvorili u ljude). Nauna rasuivanja, temeljena na brojnim eksperimentima, koja vode neisti i ogranieni umovi - svode se samo na veliku kockarsku igru, u kojoj retko ko dobija. Kada su naunici u nemogunosti da daju dobre dokaze za svoje tvrdnje, tada pribegavaju teorijama i hipotezama, kako bi nas uverili da je istina onakva - za kakvu oni veruju da jeste. Uprkos opsenim naunim ispitivanjima, naunici i filozofi nas iz dana u dan guraju na ivicu jedne velike katastrofe, konanog kolapsa prirodnih biolokih i ekolokih sistema. Simptomi nadolazee katastrofe (moda klimatskog haosa), postoje u izobilju: prolivanje nafte u more; zagaenje vode, vazduha i zemlje; krenje tropskih uma; nuklearni otpadi; ozonske rupe; izumiranja na hiljada vrsta flore i faune, itd. Sve te (i jo mnoge druge) nevolje su jednostvno rezultati neijeg logikog razmiljanja, filtriranog kroz nesavrena ula i druge neistoe ljudskih bia, koja uporno, iznova i iznova, zapoinju sa pogrenom formulom: Ja sam telo. Iz prethodno pomenutih razloga, vedska, a naruito vainavska filozofija ne prihvata pratyaku i anumanu kao merodavne i pouzdane izvore za dostizanje apsolutnog, savrenog znanja. U ovom poglavlju sam dao prilino kritiki osvrt na modernu nauku i naunike; ali, ipak, vano je da se istakne da nisu ba svi naunici takvi. Postoji manjina tzv. progresivnih naunika, koji su u svoj nauni rad ubacili nezanemarivi faktor duhovnosti, sa Bogom na elu. abda abda je naziv za zvuk koji dolazi od nepogreivih boanskih izvora, kao to je to vedska literatura. Vedsko znanje sadri sve neophodne informacije, koje inteligentnim ivim biima mogu da omogue udoban i srean ivot u materijalnom svetu, u saradnji sa prirodom i njenim (konano Krininim) zakonima. I, naravno, znanje koje je potrebno za dostizanje osloboenja od iluzorne egzistencije. Konani zakljuak vedske mudrosti je - da je potrebno da ponovo probudimo nau uspavanu ljubav prema Bogu, pomou procesa
60

predanog sluenja, bhakti-yoge. Vedski zvuk se milenijumima prenosio usmenim putem od verodostojnih duhovnih uitelja (gurua), do njihovih kvalifikovanih uenika, koji su kasnije i sami postali gurui, i preneli znanje svojim uenicima. To se odvijalo sve dok nisu ljudska sposobnost pamenja i osobine, kao potenje i istinoljubivost, poeli da ozbiljno gube na kvalitetu. Da bi sauvao tu riznicu savrenog znanja, i uinio je dostupnom buduim generacijama, Gospodin Krina se pojavio u obliku rila Vyasadeva, i zapisao vedski zvuk u obliku svetih tekstova, pre oko 5300 godina. Verodostojnost duhovnih informacija moe da se testira pomou tri kljuna faktora: 1) guru, 2) sadhu i 3) astra. astra literarno znai oruje (za borbu protiv iluzorne energije), ali se, u stvari, odnosi na svete spise, koje su zapisali rila Vyasadeva i drugi autorizovani predstavnici Boga. Re sadhu se odnosi na bilo kog autorizovanog predstavnika Gospodina, ukljuujui i vlastitog gurua. Da bi neko bio guru ili sadhu, on/ona ne sme da pogreno tumai znaenje izvornih vedskih tekstova. Pored toga, Boji predstavnici mogu da se smatraju autorizovanim toliko dugo, dok bez devijacija slede instrukcije zapisane u Vedama, i dok bez promena prenose steeno znanje i duhovne realizacije drugima. Takve osobe moraju da poznaju nauku o Bogu, i dre svoja ula pod kontrolom. Ako guru pone da govori neto to nije zapisano u verodostojnim svetim spisima, i nije potvreno od strane sadhua - onda on/ona prestaje da bude kvalifikovani predstavnik Gospodina. Na alost, danas u svetu postoji veoma mnogo lanih gurua, iji je jedini interes da ive udobno na raun svojih uenika, i drugih naivnih ljudi. Pored gore pomenutih faktora, abda ima svoje potpuno znaenje samo ako je primalac zvuka (ili verodostojnog svetog teksta) - kvalifikovan. Tri najznaajnije odlike kvalfikovanog uenika su: poniznost, iskrenost, i elja za napretkom. Ponos i arogancija odmah diskvalifikuju osobu od primanja savrenog znanja (ili bilo ega drugog u duhovnom ivotu). Gospodin Krina to potvruje u Bhagavad-giti (18. 67): Ovo poverljivo znanje nikada ne treba da se objanjava onima koji ne vre strogosti, koji Mi nisu odani, ili koji nisu ukljueni u predano sluenje, niti onima koji mi zavide. Ovo objanjava zato je svesnost Krine najotvorenija tajna na svetu. Puno ljudi je ulo o tome, ali svet vene sree i savrenog znanja se otvara samo onima koji su kvalifikovani da uu u njega. Zakljuak Iz prethodnog teksta moe da se zakljui - da se mo duhovnih zvunih vibracija moe da manifestuje i iskusi samo pomou abde. Vede ne odbacuju pratyaku i anumanu, ve ih priznaju tek kao pomone metode za saznavanje istine. Vedski zvuk je vena realnost, koja se nalazi u kontrastu sa naunim hipotezama i teorijama. Svako moe da vidi Krinu, uje Ga, i govori sa Njim; ali to zahteva specijalne kvalifikacije. On moe da se razume jedino devocijom, ljubavlju i stavom sluenja. Ali tako visoko duhovno iskustvo zahteva iskrenost, upornost, poniznost, pravilnu motivaciju i
61

regulisani ivot. Ja lino imam praktina i mistina iskustva, koja su daleko nadila moja oekivanja. Ovo ukazuje na injenicu da verodostojnost vedskog zvuka nije samo teorija, ve da moe da se iskusi i praktino (to je uostalom i cilj bhakti-yoge). Bhakti-yoga je izuzetno efikasan duhovni proces, koji brzo proiava (spiritualizuje) materijalna ula i um. Percepcija duhovnih istina je nemogua pomou materijalnih, nesavrenih ula, uma i svetovne logike. Produhovljena ula i um takoe mogu da omogue mnogo bolju percepciju i razumevanje sveta u kome ivimo. Zar to nije jedan od kljunih ciljeva svetovne nauke? Na kraju ovog eseja, mogu da kaem da je jedan od najveih problema - kada nismo svesni da imamo problem. Dva vrlo krupna problema koja bih hteo da istaknem su: zaborav o naem pravom identitetu, i neznanje o tome kako moemo da doivimo venu sreu, koja je duhovno naslee svakog ivog bia.

62

63

Ispovest
Nalik crvenom grejpu, Sunce se stidljivo pojavljuje iza horizonta, dok jedan svetac zamiljeno sedi na obali mora, i razmilja o svome ivotu. Nadaleko oko njega nema nikoga; samo horizont, izlazee Sunce, pokoji galeb, um talasa i elja da bude iskren. Dragi moj Gospodine, poto je Sunce zenica Tvoga oka, ono me je podsetilo na Tebe. Iako sam svoj ivot posvetio Tebi, retko kad Te se iskreno setim. Putujem uokolo pevajui o Tvojim slavama, i kao papagaj ponavljam rei, koje su jo od davnina Tvojom rukom zapisane u knjigama mudrosti. Mnogi me cene, i odaju mi potovanje zbog mojih milozvunih i uenih rei, ne znajui ta se sve nalazi u tajnim, i oprezno sakrivanim delovima moga srca. To samo tako izgleda - kao da sam jednom za sva vremena, u vatru rtvenog oltara stavio svoje elje da volim i budem voljen, da ljubim i budem ljubljen. Iako znam da se veno nalazi u mome srcu, oseam se usamljeno i naputeno. To je zbog moje nezahvalnosti za sve dobro to si uinio, i ini za mene. Samo u ovom ivotu, spasio si me toliko puta: od lanih prijatelja, od komplikovanog porodinog ivota, i od ovozemaljskih poroka. Spasio si me od mranih sila, koje poput ogromnog crnog pauka grabe i prodiru sve one koji misle da je smisao ivota u prinoenju samoga sebe na oltar svetovnih uivanja. Spasio si me od glupih, ispraznih ideala, od medija koji ljudima truju inteligenciju i um, sve dok ne postanu potlaeni vernicima Sotone. Izvadio si me iz mase, koja nesvesno i veselo kulja u propast. Uklonio si pauinu sa mojih oiju, pokazujui mi da svet uopte nije onakav kakav on samo izgleda. Uplaio si strah u meni, pa je pobegao u kraljevstvo onih koji zauvek ele da Te zaborave. Dletom mudrosti si odvalio pohlepu iz moga srca, pokazujui mi da nije bogat onaj koji ima mnogo, ve onaj kome je potrebno malo. Pruio si mi utoite u onima koji Te nesebino i sa ljubavlju nose u svome srcu. I sada znam da gde god takvu duu naem svoj dom u nai. Nauio si me da se nikome i nita u ivotu ne deava sluajno, i da su naa dobra i zla dela za sva vremena zapisana u sveskama prostora i vremena, pa se tako pre ili posle sretnemo sa svojom nagradom ili kaznom. Neno si me uhvatio za ruku, i izveo iz tamne peine neznanja. Postavio si me na put savrenstva, koga su milionima godina utirali sveci iz daleke prolosti. Taj put je uzan, i esto vijuga kroz strmoglave litice i predele, gde orlovi prave svoja gnezda. Jedan neoprezni korak moe da baci neodlunog putnika u bezdan, od koga
64

se srce ledi. Katkada taj put vodi kroz praume pune divljih zveri i sablasti, a ponekad treba da se pree preko sruenog debla, koje premouje dve obale brze i tamne reke, pune virova. Iako je pun prepreka, ja znam da taj put vodi do Tebe, i da e konano odredite biti takva nagrada, da je izvan mogunosti moje mate. Moja jedina nada je to - to me Ti svakodnevno ohrabruje da koraam dalje. Krepi me nektarom duhovnog zadovoljstva, koje moje putovanje neretko pretvara u pesmu i ples. Ali ipak, ponekad poelim da skrenem na sporedne staze, ili jednostavno ostanem tamo dokle sam doao. Uprkos tome to je moje srce prepuno materijalnih elja - molim te, nemoj da odustane od mene. Pomozi mi da istrajem, i daj mi priliku da pokuam da Ti uzvratim za sve to si uinio, i ini za moju dobrobit.

Premantura, 26/08/02

Krina postoji u tri aspekta (ali to nije istovetno onome to se u hrianstvu pominje kao Sveto Trojstvo). Prvi aspekt Krine je tzv. brahman, sveproimajui aspekt, koji nema svoj oblik, i koji proima sveukupnu stvorenu kreaciju, duhovnu i materijalnu. Drugi aspekt je paramatma (Nad-dua). Param znai uzvien ili vrhovni, a atma znai dua, ili pravi identitet ivog bia. Gospodin se u obliku paramatme nalazi u srcu svakog ivog bia. ak i u srcima onih mikroskopske veliine. Paramatma ima dvostruku ulogu. Prva uloga je ta da neprestano daje uputstva ivom biu, u skladu sa vrstom tela u kome je utamnieno. Gospodin paramatma je taj koji npr. tek roenim paucima - daje znanje o tome kako se pravi mrea; jeguljama iz itavog sveta - kako da stignu u Sargako more, i tamo se mreste; pticama selicama - kako da odu u toplije krajeve i vrate se kui, itd. Zbog nedostatka znanja o paramatmi, naunici ovakve fenomene pripisuju instinktu. Instinkt je koncept koji su oni izmislili. Naunici ionako nemaju dobro objanjenje izmiljenog fenomena zvanog instinkt. Dakle, paramatma daje uputstva svakom ivom biu kako da opstane; a u sluaju ljudi, ak i vie od toga tj., kako da iskoriste svoju duhovnu inteligenciju, razviju uspavanu ljubav prema Krini, i vrate se u duhovni svet. Vede kau da - ako ljudsko bie nema bolji smisao ivota od opstanka i trke za ulnim uivanjem, onda takvo ljudsko bie nije bolje od ivotinje. Paramatma je taj koji svakome daje znanje, seanje i zaborav, ve u skladu sa individualnim eljama. to je vie neko osloboen materijalnih elja i loih odlika, to vie moe da primi poruke koje mu alje paramatma. Sveci koji su na visokom nivou duhovne proienosti i odvojenosti od
65

svetovnih uivanja, mogu da konstantno primaju poruke paramatme i komuniciraju sa Njime. Ja se procesom bhakti-yoge bavim devetnaest godina, i jo nisam na tako uzvienom duhovnom nivou, ali sa sigurnou mogu da izjavim da sve ee mogu da primim poruke koje mi paramatma alje. Evo jednog lako shvatljivog primera. Ve etiri puta sam dobio poruku od paramatme kako da ne vozim odreenim putevima u odreeno vreme, i izbegnem sigurne sudare, koji su se zaista dogodili. Najei je bio onaj kod Primotena 2002. godine, kada je pet automobila bilo ukljueno u lanani sudar. Tada je poginulo nekoliko ljudi. Eto vidite, ak ako ne iz duhovnih razloga, a to se bar iz materijalnih razloga isplati da se odrava unutranja istota. Nekoliko ostalih primera o tome kako dobijam pomo paramatme, nalaze se opisani u samoj pesmi Ispovest. Gospodin Krina u obliku paramatme je veni dobroinitelj svih ivih bia. Neprestano nam daje dobronamerna uputstva, i eli da izaemo iz zaaranog kruga iluzije. Na nama je izbor kojim emo putem da krenemo; putem istinske duhovnosti, ili putem materijalnih uitaka. Druga uloga paramatme je Njegovo svedoantvo svih naih aktivnosti, misli i elja, kojima stvaramo svoju dobru i lou karmu9. Od Krine ne moemo nikada i nita da sakrijemo. Nemogue je prevariti Ga. Osim to je On svestan svih aktivnosti, misli i elja svih ivih bia, On je takoe i trikala-jna, savreni poznavalac prolosti, sadanjosti i budunosti. Mnogi ljudi se bune to moraju da ispataju u ivotu, iako su nevini i bezgreni. Za to postoje dva razloga: 1) ne znaju ta je greno, a ta bezgreno delovanje, pa zbog neznanja vre grene aktivnosti, koje stvaraju loe karmike reakcije; 2) ne mogu da se sete svojih grenih aktivnosti iz prethodnog ivota, na osnovu kojih moraju da ispataju u ovom ivotu. Krina je vrhovni pravednik i dobronamernik svih ivih bia. On nikada ne kanjava one koji to ne zasluuju. Ljudi koji to ne mogu da prihvate (iako veruju u Boga), imaju samo veoma ogranienu veru u Njega. U Njegovom venom prebivalitu nema mesta za one koji Mu se u potpunosti ne predaju, i ija vera nije savrena. I konano, trei aspekt Krine se zove Bhagavan, to znai izvorna osoba, koja u potpunosti poseduje sva obilja.

O karmi proitajte u komentaru na pesmu - Dva drveta. 66

67

Krinine rei
Krinine rei ispunjavaju sve univerzume. Satkane su u svaki list svakoga drveta, u svaku vlat trave, u svako pero svake ptice... Vetrovi ih raznose u svim pravcima. Padaju iz oblaka, obavijene svakom kapljicom kie. Niu iz mirisne zemlje, sa svakom nenom detelinom. Poivaju u svakoj koljki, u svakom okeanu. Pulsiraju svakim otkucajem srca svakog ivog bia. Krinine rei huje snenom meavom, i odzvanjaju udarcem svakoga groma. Rasprene su u repovima zvezda padalica. Trepere kao jutarnja rosa na pauini. ubore u potocima, rekama i slapovima. Ispunjavaju upljine svih peina. Noene omamnim zvukom Njegove flaute, arlijaju od jednog univerzuma do drugog. Neujne, odjekuju u srcima ogrezlih u materiju. Posvuda putuju, i sve proimaju, ali retki su oni koji ih uju. Duboko dole, ispod debelih naslaga smea i praine, postoje, zauvek utisnute u nae jastvo. Pa ipak, ve vekovima su tajna svih tajni, za sve one koji Ga ne ele uti. Govindadvipa, 27/06/04 Krinina uputstva u obliku vedske knjievnosti se ve milenijumima prenose s kolena na koleno, nizom verodostojnih duhovnih uitelja. Meutim, kada tokom vremena doe do promene Njegovih izvornih uputstava, On poalje svoje opunomoene predstavnike - da ponovo uspostave izvornost Njegovih poruka. A s vremena na vreme se i Sam pojavi u ovom svetu, da bi zatitio svoje bhakte10, unitio demonski mentalitet u ljudima, i ponovo uspostavio neoskrnavljenu duhovnost.

Bhakta - znai - onaj koji ima bhakti, tj. ljubav prema Krini. Moe jo da se prevede i kao: sledbenik, ili oboavalac. 68

10

Kao to sam ve prethodno pomenuo, poslednja inkarnacija Krine je bio ri Caitanya Mahaprabhu, o kome moete da proitate neto vie u komentaru na pesmu - Bengalske vatre. Biografija ri Caitanye je dola na Zapad tek etiri veka nakon Njegove pojave, tanije 1965. godine, kada je rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, u svojoj 69. godini, stigao u Ameriku, po uputstvu svog duhovnog uitelja11. Ali ta se deava sa Krininim uputstvima kada nije lino prisutan ni On sam, ni Njegovi predstavnici? U obliku paramatme12, On boravi u srcu svakog ivog bia, i daje nam uputstva za postepeni napredak prema savrenstvu. Meutim, da bi u potpunosti mogli da ujemo Krinine rei, moramo da postanemo kvalifikovani. Sve dok su naa srca ispunjena poudom, pohlepom, iluzijom, mrnjom, gnevom, itd., i sve dok smo vezani za uivanje materijalnih ulnih objekata toliko dugo neemo biti u mogunosti da neposredno ujemo Krinina uputstva. Postoje mnogi ljudi u svetu koji izazovno ele da vide i uju Boga, ako On uopte postoji. Teoretski, Njega moe da vidi i uje apsolutno svako ko postane dovoljno duhovno kvalifikovan. Ali to nije tek tako lako. Proces za dostizanje duhovnog savrenstva zahteva iskrenost, pravilnu motivaciju, poniznost, upornost i jo mnoge druge odlike. Krina je prisutan u svakom deliu svoje kreacije, u svakom dahu netaknute prirode. Njegovo savrenstvo se ogleda ak i u naizgled beznaajnim stvarima i pojavama, na koje u svakodnevnom ivotu ni ne obraamo panju. Oni koji malo razmiljaju, mogu da vide Krinu posvuda - u lepoti Njegove kreacije; u cvetu maslaka, u kapljici rose, u mirisu mora, u daku vetra, itd. Sve negativne strane materijalne prirode, kao npr. katastrofalne elementarne nepogode, nastaju kao reakcija materijalne prirode na greno delovanje oveanstva. Iz vedske istorije moemo da nauimo da u dalekoj prolosti takvih negativnih pojava uopte nije bilo, jer su ljudi bili istinski duhovni, i njihov je ivot uvek na neki nain bio fokusiran na sluenje Krine. To je bilo vreme obilja; ne samo duhovnog, ve i materijalnog. Tada su ljudi sledili Krinina uputstva, i nisu bili voeni sebinim zadovoljavanjem vlastitih ula. Pokuajte da zamislite idilinu sliku sela u kome su iveli poboni i mudri ljudi, koji nisu izrabljivali zemlju i prirodu, ve su sa njima saraivali, vodei skroman i jednostavan ivot. Obraivali su zemlju, sami proizvodili svoju hranu, drali su stoku radi proizvodnje mlenih proizvoda, i znali su da istinska srea i zadovoljstvo dolaze sa duhovnog nivoa, a ne od spoljanjih materijalnih objekata. Njihov duhovni ivot je bio odlina podloga za zdrave meuljudske odnose, i poto su se druili na mnogo zdraviji nain nego ljudi dananjice, nisu im bile potrebne usiljene zabave, popraene drogom i alkoholom; i nisu im bili potrebni televizori (koji bi im kvarili decu). Deca su bila pravilno

11 12

O tome moete detaljnije da proitate u komentaru na pesmu - Pred put. Vidi komentar na pesmu - Ispovest. 69

vaspitavana, poteena uticaja medija, posluna i vredna, i pomagala su roditeljima u kunim i poljoprivrednim poslovima. Ako bi se razboleli, ljudi nisu morali da plaaju zdravstvenu zatitu, ili da ekaju danima da dou na red kod lekara. Ne. Imali su sposobne travare, koji su umeli da struno upotrebe isceljujuu mo prirode. Ljudi u to vreme, zapravo, nisu ni izdaleka bili podloni bolestima, koliko je to ovek modernog doba. Sve oko njih je bilo organski isto. Voda, vazduh i zemlja su bili lieni otrova moderne industrije. Nisu zavideli jedni drugima; u njihovim srcima je bilo mnogo manje gneva, manje neobuzdane poude, ludila, pohlepe... i bili su zadovoljni onime to su posedovali. U to vreme nije bilo prodaje deonica, kolapsiranja trita, ekonomskih kriza, spekulacija s novcem, korupcije, inflacije, masovne nezaposlenosti ili trajkova. Ljudi su iveli u saradnji sa prirodom, i vraali su joj onoliko koliko su uzimali od nje, a uzimali su samo onoliko koliko im je bilo neophodno. A kakva je situacija sada? Nikada u istoriji oveanstva nije bilo toliko gladnih ljudi u svetu, kao to ih ima danas. Sve su to samo posledice jedne velike legalizovane internacionalne eksploatacije, koja ima za cilj da nas pretvori u poslune potroae bez mozga. Kaem bez mozga, jer ko bi pametan inae rezao granu na kojoj sedi? Sve blagodeti koje nam nudi moderna nauka (automobili, roboti, raunari, mobilni telefoni...) nisu ni izdaleka zamena za sve ono to gubimo nepopravljivom ekolokom havarijom, gubitkom vlastitog zdravlja i slobode. Aktivnosti modernog oveanstva su u zadnjih 30 godina unitile 1/3 prirodnih obilja planete Zemlje, a sada smo ve na sasvim sigurnom putu do klimatskog haosa. Politiari smatraju da je ekonomski napredak vaniji nego da se ova planeta odri pogodnim za ivot. Ovo je svet prevaranata i prevarenih, grabeljivaca i rtava, izrabljivaa i izrabljivanih. Neki uporno ele da unite vrlinu u nama, i okuju nas u lance ateizma i hedonizma, pretvarajui nas u tek neznatne figure na ahovskoj tabli, dvonone zveri, robove ispranog mozga - koji su posluno spremni sve i svata da urade, pa ak i da prodaju svoju vlastitu duu za ono malo sree koja je dostupna ak i ivotinjama (na malo drugaiji nain). Mnogi ljudi su spremni da uine sve za nekontrolisano ulno zadovoljstvo (ubiju, unitite, ukradu...). Zaslepljeni prividnom sreom, koja proizilazi od materijalnih objekata, i svega to oni povlae za sobom (obilje, slava, mo...), ljudi modernog doba beskompromisno izrabljuju i unitavaju bioloki i ekoloki sistem planete Zemlje. Radi ega? Profit! Profit! Profit! Tek kada se srui zadnje drvo, kada se zatruje zadnja reka, i odumre zadnji prirodni plod tek tada e mnogi ljudi uspeti da shvate da novac ne moe da se jede. Mnogi ljudi izgube zdravlje zaraujui novac, a onda troe taj novac da bi povratili zdravlje. Zar to nije apsurdno? Zdravlje je pravo bogatstvo; a kako je mogue biti zdrav u okolini gde je sve zatrovano oko nas (voda, hrana, zemlja, vazduh...)? Nije potrebno da se bude veliki prorok, da bi se predvidela sledea situacija. Ako oveanstvo nastavi da ivi istim tempom kao do sada u skoroj budunosti e doi do totalnog kolapsa bioekolokog sistema planete Zemlje. Milioni ljudi irom sveta e umirati
70

svakodnevno zbog nedostatka zdrave vode, istog vazduha i prirodne hrane. Mnoge fatalne bolesti e se rairiti kao kuga zbog neadekvatnih uslova ivota, unitenog ozonskog omotaa, radioaktivnih otpadaka, otrova koje nam moderna industrija radi profita servira u hranu, lekove, itd. Glavni trik je u sledeem: to manje budemo drali svoja ula pod kontrolom, to e izrabljivai na nama stvarati vei profit, a takoe e nama lake manipulisati, i izrabljivati nas. I obrnuto: kada prestanemo da budemo robovi svojih ula i negativnih odlika (poude, pohlepe, gneva, ludosti, zavisti i iluzije), tada emo stei pravu slobodu i nezavisnost. Odluio sam da podignem svoj glas protiv nepravde i prevare. Ne elim da budem rtva izrabljivakog reima, i jeftinih, prolaznih zadovoljstava. Ne elim vie da budem rtva slatko upakovanih lai, koje mediji serviraju narodu 24 sata dnevno. I ne elim vie da budem deo samoubilake civilizacije koja polako, ali sigurno klizi prema paklenim uslovima ivota. Ljudima su umovi zatrovani do te mere, da uopte nisu ni svesni da su postali rtve masovnog izrabljivakog reima. Sreom, umesto u intoksikaciji ili samoubistvu, pronaao sam svoje utoite u Krininim reima, koje su same dole do mene, jer sam ih podsvesno traio. Ukoliko vie ne elite da budete deo takve samoubilake civilizacije, potrebno je samo da imate iskrenu elju za sluanjem i sleenjem Krininih rei. One e same doi do vas, u obliku vedskih uputstava, ili u obliku verodostojnih Krininih predstavnika.

71

72

Kyrie eleison
Anno Domini 33. Golgota (raspee Isusa) Predstavnici religije, lakrdijai i bezbonici, preobueni u svetenike odore. Umesto da te stave u svoje srce, stavili su te na krst. A tvoju dobrotu su nagradili bievanjem, i tvoje rei podsmehom. Anno Domini 325. Nicaea (koncil u Nikei) Predstavnici religije, lakrdijai i bezbonici. Prodali su tvoja uenja i dela pohlepnom rimskom caru, radi njegove blagonaklonosti. A raspee spravu tvog muenja, prihvatili su kao svoj znamen. Anno Domini 1209. Languedoc, (krstaki rat protiv Katara) Predstavnici religije; lakrdijai i bezbonici. Zatrli su i zadnje seme onih koji su bili odani tebi, i tvojim uenjima. Zbog odravanja vlastite moi, prolili su krv nedunika i to sve - u tvoje ime. Anno Domini 1229. Toulouse (poetak Inkvizicije) Predstavnici religije, lakrdijai i bezbonici. Spalili su na lomaama na milione nevinih dua, eljnih istine - koju si ti propovedao. Ali umesto tvojom milou, hipokriti su ih zaodenuli plamteim jezicima, i spalili u pepeo.

73

Anno Domini 1988. Poega (poetak moje misije) Dragi Isuse Hriste, Izdaja koju ti je uinio Juda, tek je bleda senka u poreenju sa izdajama koje ti ve vekovima nanose hipokriti, odenuti u svetenike odore. Obmanjuju narod naivnim dogmama, zaklinjui se u krst, i tvoju krv. Ostavili su te da visi na raspeu, sreni to imaju nekoga da pati za njihove grehe.

Odluio sam da podignem svoj glas protiv lanih predstavnika religije lakrdijaa i bezbonika. Ako ti to neto znai znaj da sam tu iza tebe, uvek spreman da ti pomognem.

Limerick, 27/04/06 Kyrie eleison je izraz grkog porekla, a znaenje je - molitva koja se koristi u razliitim liturgijama i misama (u rimokatolikim crkvama). Obino poinje sa reima: Gospodine, smiluj se (Gospode, pomiluj). Kurie, je vokativ od kurios gospodin. Eleison je aorist imperativ od elein ukai milost (od eleos, milost). Zato sam izabrao ba ovakav naziv za ovu pesmu? Ovo je moja sarkastina primedba na rei Gospodine, smiluj se. Zar nije apsurdno da te rei izgovaraju mnogi oni, koji ve vekovima sistematski zatiru istinska (duhovna) uenja Isusa Hrista, i ljuto su zavidni prema onima koji su posvetili svoje ivote irenju istinske duhovnosti, ba kao to je to nekada inio Isus Hrist? Ova pesma je moj revolt protiv lai i licemerstava, koji ve vekovima proimaju religiju. Religija i duhovnost su dva sasvim razliita pojma. Razliitih religija ve ima mnogo (i previe), ali duhovnost je samo jedna. Ljudi su stvorili religije, a Bog je stvorio duhovnost. Religije razjedinjuju ljude, a duhovnost ih zbliava. Jednom je neko rekao: Zidovi koji dele religije, ne dopiru do neba. Kakva je korist od religije koja narodu ne moe da prui istinsku duhovnost? Evo jednog pogodnog poreenja. Ako ste edni i elite da pijete vodu, najverovatnije ete je staviti u au i onda ispiti. Razne ae imaju razne oblike. Moete da pijete vodu iz ae koja ima duguljasti oblik, ili iz ae koja ima zaobljeni oblik, ili iz ae koja ima levkasti oblik, itd. Konano, nije bitno kako aa izgleda, sve dok je u njoj voda, koja vam gasi e. Voda iz ovog poreenja moe da se uporedi sa
74

duhovnou, a razliite ae sa razliitim religijama. U sutini, ono to svakome od nas treba je - duhovnost (koja nas povezuje sa Bogom i drugim ivim biima), a ne religija, koja je tek posuda u kojoj bi trebalo da se uva duhovnost. Da li ste se ikada zapitali da li vam je uopte potrebna aa da biste pili vodu, tj., da li vam uopte treba religija da biste bili duhovni? Da biste pili vodu ne treba vam aa; najbolje je napiti se direktno sa bistrog izvora. Ali do tog izvora ne mogu da vas dovedu tek puki predstavnici religije, ukoliko nisu zaista duhovni. Do tog izvora mogu da vas dovedu samo sveci, koji su zainteresovani za venu, duhovnu dobrobit svih ivih bia, i ele da ih poveu sa zajednikim Ocem. Ova pesma vrlo dobro ilustruje kako religiozni ljudi, lieni svakog oseanja duhovnosti samo prave haos u svetu, i stvaraju ozbiljnu smetnju istinskim svecima (koji su propovedali duhovnost), kao to su to bili Isust Hrist, sveti Franja Asiki, Muhamed (sallallah alaihi wa salam), itd. Prirodno, namee se pitanje: koja je glavna razlika izmeu religije i duhovnosti? Odgovor: religija je usmerena ka vrenju rituala, a duhovnost je usmerena ka zadovoljenju Boga i Njegovih elja. Ako bi u velikim vodeim svetskim religijama bilo dovoljno duhovnosti - u svetu gotovo da ne bi ni bilo ratova, terorizma, nacionalizma i rasizma. Pa, ako emo suditi po rezultatima oigledno je da vodee svetske religije danas ne mogu da ponude ljudima nita vie od rituala i nacionalizma. Rituali imaju svoju vrednost - samo ukoliko su podreeni duhovnosti. U protivnom, rituali bez duhovnosti su ne samo beskorisni, nego i opasni za itavo oveanstvo, kada se suoe sa ritualima neke druge religije. Vainavska duhovna tradicija takoe ima svoje rituale, ali oni su iskljuivo namenjeni za pospeivanje irenja duhovnosti. To je jedna od najbitnijih razlika izmeu vainavizma i modernih religija. Kaem modernih religija, jer je vainavska duhovna nauka (tradicija), najstarija duhovna tradicija u svetu. Religije su poele da nastaju tek nekoliko vekova pre nove ere (judaizam, budizam, hrianstvo, islam...). Kako? Evo primera. Isus Hrist je propovedao istu duhovnost, i nije uopte bio zainteresovan za religiju i rituale (kao oni koji su dali da se on ubije). Umesto da se zaokupe striktnim sleenjem Isusovih duhovnih uenja ljudi su izmislili rituale, i od Isusove duhovne misije su napravili religiju. U sutini, Krinu ne zadovoljavaju rituali. Ali ipak, stvorio je izvorne (vedske) rituale, kako bi ljudima olakao put do duhovnosti, i u krajnjoj liniji ljubavi prema Njemu samom. Umesto da oboavaju Isusa kao uzvienog duhovnog sveca, mnogi ljudi su od Isusa napravili kult-osobu, koja im vrlo dobro slui kao izgovor za superiornost nad ostalim religijama, i ljudima koji ih slede. Svaka ast retkim izuzecima. Ista stvar se deava i u ostalim religijskim tradicijama; svaka ima svoju kult-osobu. ta time elim da kaem? Evo primera. Istinski duhovni ljudi, koji nalaze svoju inspiraciju u Isusu Hristu (kao svecu, duhovnoj osobi) i njegovim izvornim, duhovnim uenjima jednostavno ne mogu da u njegovo ime krenu u rat, i prolivaju krv drugih ljudi radi razliitih religijskih ili politikih ciljeva. Dok s druge strane, oni koji nemaju ispravno razumevanje Isusa Hrista i njegovih duhovnih uenja, sputaju Hrista na nivo kult-osobe, i slue
75

se njime kao izgovorom za zadovoljenje svojih materijalnih ambicija. Prisetimo se samo naina pokrtavanja pagana na novootkrivenim kontinentima. ta je uopte duhovnost? Kao to sam ve rekao, vodee svetske religije, svaka sa svojom (manje ili vie prikrivenom) kult-ideologijom impotentne su da u svetu zaustave ratove, terorizam, nacionalizam, rasizam, itd. Zato? Zbog nedostatka istinske duhovnosti. Tu se konano namee pitanje: ta je uopte duhovnost?. Vedska literatura nudi nekoliko definicija, koje sam stopio u jednu (malo kompleksnu). Duhovnost objedinjuje: 1) razumevanje naeg vlastitog duhovnog identiteta (duhovna samospoznaja), kao i duhovnog identiteta drugih vrsta ivih bia; 2) razumevanje Boga i Njegovih elja (ta On oekuje od ljudskog drutva); 3) delovanje u skladu sa naom venom dunoui (dharma), tj. praktina sluba (telom, umom i inteligencijom), namenjena za zadovoljenje Njegovih elja; 4) razumevanje korelacije izmeu Boga, ivih bia, prirode, vremena i karme; 5) razumevanje razlike izmeu materije i duha (prolaznog i venog); 6) iskorenjivanje nie ljudske prirode (pohlepa, pouda, zavist, nekontrolisani gnev...) i razvijanje boanskih, vrlih odlika (ljubav, samilost, tolerancija...); i 7) razumevanje razlike izmeu grenog i pobonog delovanja. (Gde god pie razumevanje, tu se podrazumeva i praktino delovanje u skladu sa tim razumevanjem). Svaka od sedam pomenutih taaka se dalje razlae na svoje podele. Kao to vidite, duhovna nauka je vrlo ozbiljna, kompleksna i obimna; i u sutoj je suprotnosti sa svime onime to danas jeftino prolazi pod nazivom duhovnost. Nasuprot jeftinoj (komercijalnoj) duhovnosti, vainavizam (svesnost Krine) je pre svega duhovna nauka, koja je univerzalno primenljiva na sve ljude, bez obzira iz kakve ae vole da piju vodu. Ali ipak se, iz praktinih razloga jedino, Hare Krina pokret u javnosti registruje kao religija, pa ak i kao Hindu-vainavska zajednica - iako vainavska duhovna nauka ima svega nekoliko dodirnih taaka sa hinduizmom. Hinduizam je, zapravo, vrlo kompleksan koktel, sainjen od raznih verovanja i tradicija koje nalaze svoj izvorni koren u vedskoj literaturi, pa tako hinduizam objedinjuje sikhizam, ivaizam, aktizam, jainizam, i ko zna ta sve jo. Re hinduizam je novijeg porekla, i stara je tek nekoliko vekova. To je re koja se uopte ne spominje nigde u vedskoj literaturi. Kako se duhovnost ispoljava u ivotu vainava? U ponaanju, navikama i svakodnevnoj primeni univerzalnih naela duhovnosti. Idealni vainava se svakoga dana zapita: Da li sam ponizan, tolerantan i nenasilan? Kako u danas da kontroliem svoj um i ula? Da li sam svestan patnje drugih ljudi (i ivotinja)? Da li sam spreman da se odreknem svoje vlastite udobnosti, da bih pomogao drugima? U skladu sa ovakvim kriterijumima, vainavska tradicija prepoznaje Isusa Hrista kao sadhua (svetu osobu). Zapravo, i vie od toga; mi vainave smatramo Isusa Hrista avatarom, tzv. aktyavea-avatarom, to znai inkarnacija specijalno opunomoena od samoga Boga, sa misijom da iri
76

duhovnost meu oveanstvom (u skladu sa mestom, vremenom i okolnostima). Zbog toga je Isus propovedao univerzalne poruke o ljubavi prema Bogu, i ljubavi prema drugim ljudima to je iznad svakog sektatva i sebinosti. Ali koliko ljudi (koji danas sebe smatraju hrianima) zaista striktno sledi Isusova izvorna uenja? Zar nije udno kako je puno puta mnogo lake da se borimo za principe vlastite religije, nego da ih zaista poznajemo i sledimo? Isus je govorio apsolutnu istinu materijalistikom drutvu, i rizikovao je vlastiti ivot za svoju misiju. Zanima me - kako bi njegov beskompromisni stav prema hipokritima (licemerima) danas bio primljen u drutvu. Npr., ako bi se on sada lino pojavio na Balkanu, moda ljudi ne bi hteli da ga sluaju, sve dok se prvo ne izjasni da li je katolik ili pravoslavac. Ali on nije bio nita od toga; nije bio ak ni hrianin bio je svetac, koji je ljubav prema Bogu i Boje poruke prenosio onima koji su hteli da ga sluaju. To je zapravo ono to vainave rade ve hiljadama godina iznad pripadnosti bilo kojoj religiji ili sekti. Upravo iz tog razloga sam postao vainava da bih irio poruke bezvremene duhovnosti, ba kao to je to nekada radio Isus Hrist. Besmrtna slava Isusa Hrista Postoji standardno miljenje meu mnogim hrianima - da je Isus otpatio (ili jo uvek pati) zbog njihovih greha. Na neki nain, ja to nisam mogao da prihvatim, ak ni dok sam jo imao 15 godina. To mi nije imalo nikakvog smisla, ali sam za svaki sluaj ipak mislio: Pa dobro, ako odrasli tako kau onda u barem da delujem tako, da svojim gresima ne nanosim novije i novije krvave rane na izmueno Isusovo telo. Meutim, kada sam postao upuen u vedsku/vainavsku knjievnost shvatio sam da je takvo miljenje tek ustaljena spekulacija. Istina je - da je svako od nas (ljudskih bia), odgovoran za svoje aktivnosti (pobone i grene), i da smo zbog toga podloni nagradama i kaznama u skladu sa zakonima karme. Kako seje, tako e i njeti! Ali ak i da je istina da Isus pati na raun greha koje ine oni koji se smatraju njegovim sledbenicima - zar to ne bi trebalo da bude razlog vie da oni koji se smatraju hrianima, prestanu da greno deluju, i zadaju Isusu bolne rane (ukoliko ga zaista vole)? Kada sam se pridruio hramskoj zajednici kao dvadesetdvogodinji mladi, bio sam impresioniran time to je svaka aktivnost hramskih monaha (vainava), bila ponuena Bogu sa ljubavlju. Svaka re je bila izgovorena (posredno ili neposredno) u Njegovu slavu. Svaka pesma je bila namenjena za Njegovo zadovoljstvo, i svaki ples za Njegove oi. Sva hrana je bila, sa devocijom, pripremana i ponuena za Boje (Krinino) zadovoljstvo. U pozadini svih tih aktivnosti je bila drevna duhovna filozofija, koja mi je dala odgovore na vie pitanja negoli to sam mogao i da ih postavim. Ali ono to me je najvie oduevilo u vezi Krininih bhakta, vainava, je to - to sam video njihovo svakodnevno ivljenje u skladu sa uenjima Isusa Hrista, iako oni sebe nisu nazivali hrianima. Organizovali su se u male grupe, pevali su i slavili Boga, svirajui na cimbalima i bubnjevima. Nosili su jednostavnu, lepravu odeu, napustili su sve vezanosti za materijalni svet, i
77

propovedali su na javnim mestima. Ovo je bilo ba kao opis ranih hriana. To me je oduevilo, jer to isto je radio Isus Hrist sa svojim sledbenicima. Koliko danas ima hriana koji su spremni da uine to isto? Isus je propovedao samo tri godine, i onda je bio razapet zbog toga. Dao je sve od sebe, a prijatelj ga je izdao. Verujem da mnogi od vas imaju iskustvo da vas je nekada izdao neko u koga ste imali poverenje. Zamislite samo, kako biste se vi oseali ako bi vas prijatelj zbog izdaje poslao u smrt. Da li se u vaem umu pojavljuje re oprotaj? U skladu sa vainavskim/vedskim standardima, sposobnost opratanja je jedna od najznaajnijih odlika civilizovanog oveka. Civilizovanost se meri stepenom duhovnih (vrlih) odlika a ne ekonomskim ili naunim napretkom. Isusov primer je od velike vanosti za sve nas koji elimo da iskreno praktikujemo duhovni ivot. Kada pogledamo na Isusovo iskustvo tokom njegovog traumatinog hapenja, osude i raspinjanja moemo da vidimo sveca koji je u sebi imao savreni mir sa sobom, i sa svetom oko sebe. Osudili su ga i razapeli sledbenici religije, dok je on bio zainteresovan iskljuivo za irenje istinske duhovnosti. Bio je osuen zbog svog duhovnog entuzijazma, i zbog toga to je bio vien kao pretnja drutvu u kome je iveo. Zato? Zato to drutvo nije razumelo njegovu uzvienu misiju. U manjoj meri, ja sam to isto doiveo u svom ivotu. Bio sam osuivan zato to sam Hare Krina, zato to sam drugaiji od veine (normalnog) stanovnitva, i zato to sam teko pojmljiv. Ismevali su me i pljuvali, nazivali jeretikom, ali sreom ne i - razapeli. Ja ne znam ega je sve Isus Hrist morao da se odrekne u svojim ranim tridesetim godinama, da bi ja u svojim ranim dvadesetim postao inspirisan njegovim primerom da sledim Boji put - sve do dananjeg dana. Mogu da vidim sebe u Isusu, mogu da saoseam sa njegovim ivotom, njegovim iskuenjima i njegovom patnjom. Ja zapravo vidim u njemu nekoga ko je transcendirao (nadiao) sav materijalizam ovoga sveta. Gotovo svako od nas moe lako da dobije religijski respekt. Drugi mogu da nas nazivaju po naim religijskim titulama. Moemo da relativno lako nauimo da kaemo pravu stvar u pravo vreme, da nosimo prigodnu odeu, i pevamo prigodne himne u svim religijskim ritualima. Ali primer Isusa Hrista i ostalih slinih svetaca postavlja izazov svoj naoj dvolinosti i neiskrenostima u srcu. Oni su pokazivali drugaiji standard vere; standard koji se zove duhovna ljubav. Njihova ljubav je bila iznad potrebe da uvek budu u pravu u vezi svega, da budu u dominantnoj poziciji nad drugima, i da se drugi primoravaju da vide svet na isti nain kako su ga oni sami doivljavali. Isus, i njegovi striktni sledbenici kao Sv. Franja Asiki, su bili istinski ponizni za razliku od mnogih koji su danas odeveni u svetenike odore. Za nas je vrlo teko da kategorizujemo Isusa kao hrianina, ili kao jevrejina. On je jedino govorio o svom Uzvienom Ocu, i nije bio zainteresovan za politiku, religiju ili bogatstvo. Sluba za Boga je bila njegov ivot, njegova ljubav i njegova religija. Nameu se pitanja: Moe li vainava da voli Isusa? Da li je potrebno da se bude hrianin da bi se voleo Isus i sledio njegov primer? I kome uopte Hrist pripada?
78

Saskritska re acarya (ita se aarja) znai - onaj koji poduava vlastitim primerom. Za vainave, Hrist je acarya. Njegov primer je svetlost za svakoga od nas u ovom svetu, ko eli da ozbiljno praktikuje duhovni ivot. Njegove poruke se ne razlikuju od poruka koje su u drugim vremenima, i na drugim mestima, propovedali Gospodin Caitanya (Bog lino, u odori obinog smrtnika), i njegovi sledbenici vainava acarye. Bila bi velika teta da dozvolimo materijalizmu i dvolinosti, koji su se ve odavno uvukli u sve velike religije, da budu smetnja na naem putu sleenja primera i duhovne mudrosti tako velike due kao to je to bio Isus Hrist. Istorijske injenice (o kojima se vrlo retko govori) Tekst koji sledi, pojasnie neke poente koje sam pomenuo u pesmi Kyrie eleison. Istorijske podatke sam preuzeo iz knjige Misquotng Jesus (autor Bart D. Ehrman), i sa desetak Internet stranica od kojih mogu da pomenem neke: http://xenophongroup.com/montjoie/ albigens.htm, http://militaryhistory.about.com/od/medievalwarfare/a/albigensiancrus.htm, http://crusades.boisestate.edu/Albi/ http://www.infidels.org/library/historical/john_kessler/giordano_bruno.html http://www.newadvent.org/cathen/03016a.htm Postoje neoboriva svedoanstva i dokazi - da je u ranom hrianstvu vie od osamdeset jevanelja sainjavalo Novi Zavet. Ali u Bibliji, kakvu je poznajemo danas je uvreno tek nekoliko njih; jevanelja po Mateji, Marku, Luki i Jovanu. Ko je (i zato) doneo odluku koja e jevanelja biti uvrena, a koja izbaena iz Biblije? Dananja Biblija nije nita vie do dobro iscenzurisani kola rimskog cara Konstantina Velikog. U njegovo vreme je oboavanje Sunca, Sol Invictus bila zvanina religija Rimskog Carstva, a Konstantin lino je bio glavni svetenik. Na njegovu alost, tri veka nakon raspea Isusa, broj sledbenika Isusa Hrista je dostigao veoma visoki procenat ukupnog stanovnitva Rimskog Carstva. Konflikti izmeu hriana i oboavaoca Sunca (tzv. pagana) su rezultovali mnogim meusobnim ratovima, koji su pretili konanom rascepu Rimskog Carstva. Konstantin je po svaku cenu hteo da sprei taj scenario. Iz tog razloga je 325. godine sazvao dobro poznati Koncil u Nikei (Nicaea), sa idejom da stavi Rimsko Carstvo pod jednu zastavu i jednu religiju hrianstvo. Zato ba hrianstvo, iako je bio svetenik Sol Invictusa? Zato to je bio izvrstan strateg. Video je da je hrianstvo brzo rastua religija koja e uskoro da zavlada carstvom. Stapanjem paganskih rituala sa hrianskom tradicijom zadovoljio je obe strane i pagane, i hriane, i na taj nain stavio taku na meusobne konflikte i ratove. Malo toga je u dananjem hrianstvu ouvano jo od dana pre Koncila u Nicaei, kada su promenjene izvorne doktrine i uenja Isusa Hrista. Koncil je trajao dva meseca. Na njemu je bilo prisutno oko 300 biskupa koji su, uz Konstantinov podsticaj, raspravljali o promenama vitalnih doktrina ranog hrianstva. Izmeu mnogih ostalih, jedna od tema je bila Isusova boanska priroda.
79

Do tog trenutka u istoriji, hriani su videli Isusa kao smrtnog proroka, monog sveca, ali ipak smrtnika. Zvaninim proglaavanjem Isusa direktnim sinom Bojim, Konstantin je pretvorio Isusa u boanstvo, daleko iznad domaaja obinih smrtnika. Na taj nain je nastalo novo hrianstvo, sa seditem u Vatikanu, i rimokatolikom crkvom kao jedinim svetim kanalom (i autorizovanim predstavnikom Isusa Hrista), kroz koji je mogue da se dostigne spasenje. una rasprava na konclu se vodila izmeu dve struje jedne koja je bila na strani Konstantinovih politikih ciljeva, i druge, na elu sa biskupom Ariusom, iji sledbenici nisu bili voljni da prave bilo kakve promene u dotadanjoj hrianskoj tradiciji. Konano, Arius i njegovi istomiljenici su izgubili raspravu. Na kraju su samo Arius i jo dva biskupa odbili da potpiu dokument o zakljunoj odluci, zbog ega ih je Konstantin proterao iz Rimskog Carstva. Sreom, neka jevanelja koja Konstantin nije uspeo da uniti, uspela su da preive do dananjeg dana. Tako su, npr., poznati Dokumenti sa obale Mrtvog mora pronaeni 1947. godine, sakriveni u peini blizu Qumrana u Izraelu, a dve godine ranije su u Nag Hammadiju (Egipat) pronaeni Koptski Dokumenti. Svi ti novootkriveni dokumenti (neki od njih izvorna jevanelja, koja su bila zabranjena proglasom Koncila u Nicaei), govore o jednoj sasvim drugaijoj hrianskoj tradiciji i filozofiji od one koju poznajemo danas. Vatikansko poglavarstvo daje sve od sebe da onemogui obelodanjenje pronaenih dokumenata. A zato i ne bi? Dokumenti vrlo oigledno ukazuju na izopaenost Konstantinove Biblije, koja se koristi ve 17 vekova, i potvruju da je moderna hrianska tradicija nastala kao proizvod oveka koji je imao na umu iskljuivo politike ciljeve. Da itava stvar bude jo komplikovanija, istoriari i teolozi ne mogu da potvrde ispravnost (korektnost) biblijskih tekstova i ostalih hrianskih rukopisa koji su nastali i pre neslavnog koncila u Nicaei. ak naprotiv vodei svetski strunjaci poseduju mnotvo neoborivih dokaza koji govore u prilog injenici kako su zauvek izgubljena izvorna uenja Isusa Hrista, injenice o njegovom ivotu, i, naravno - izvorne Boje rei, pomenute u Starom Zavetu. Jedan od tih vodeih strunjaka, ameriki teolog i istoriar hrianstva dr. Bart D. Ehrman, napisao je izvrsnu knjigu Misquoting Jesus (Pogreno citiranje Isusa), objavljenu 2005. godine, koja se bavi tematikom nastanka izvorne hrianske literature. Ovde navodim neke delove knjige Misquoting Jesus, koji govore sami za sebe. Ba kao to knjige nisu mogle da budu masovno distribuisane (nije bilo kamiona, aviona i eleznice), isto tako, one nisu mogle da budu proizvedene u velikim tiraima (jer nije bilo tamparskih maina). I poto su morale da budu kopirane runo, jedna po jedna, sporo i sa puno truda - veina knjiga je bila izdavana u vrlo malim tiraima. ak ni kopije jedne knjige nisu bile potpuno iste, jer su pisari koji su kopirali tekstove - neizbeno pravili promene u tekstu koji su kopirali - ili nepaljivim kopiranjem, ili ak namerno, po vlastitom nahoenju. Zbog toga, ni jedan itaoc
80

u stara vremena nije mogao da bude potpuno siguran da je tekst knjige koju je itao, zaista bio izvorni tekst autora. Danas izdavai plasiraju odreeni broj knjiga na trite tako to ih poalju u knjiare. Ali poto u stara vremena knjige nisu bile masovno tampane - nije bilo ni izdavakih preduzea, niti knjiara. Obino bi autor napisao knjigu, i verovatno bi je glasno proitao nekolicini svojih prijatelja. To je otvaralo mogunost za eventualnu lekturu izvornog teksta. Zatim, kada bi autor dovrio konanu verziju knjige, on/ona bi dao pisarima da naprave nekoliko kopija za svoje prijatelje i poznanike. Ako su oni pak eleli da proslede knjigu svojim prijateljima ili roacima - bilo je potrebno da se napravi jo nekoliko runih kopija knjige. Pisari koji su to radili, obino su bili plaenici koji su od toga iveli, ili ak pismeni robovi, kojima je kopiranje teksta bio tek jedan od kunih poslova. Danas, ne samo da ne posedujemo izvorne rukopise tih knjiga, ve nemamo ak ni kopije od kopije od kopije izvornih tekstova. Ono to imamo su kopije koje su nastale znatno kasnije. U veini sluajeva, raspolaemo kopijama koje su bile zapisane ak nekoliko vekova nakon izvornog teksta. Te kopije se razlikuju jedna od druge na hiljadu mesta u tekstu. ... Greke su najee nastajale kao rezultat sluajnih pogreaka - nehotini potez perom, izostavljane rei, pogreno napisane rei, itd. ... Hermas je imao viziju starije ene, neke vrste aneoskog bia, koje je simbolizovalo hriansku crkvu, koja je glasno itala iz neke male knige. Ona je zatraila od Hermasa da ostalim hrianima obznani tekst koji je upravo uo. On joj je odgovorio da nije mogao da upamti sve to mu je ona proitala, i zatraio joj je: Daj mi tu knjigu da napravim kopiju. Ona mu je dala i Hermas nadalje kae: Uzeo sam knjigu i otiao na drugi kraj livade, gde sam kopirao itavu knjigu - slovo po slovo, jer nisam mogao da napravim razliku meu slogovima... (Pastir 5-4) Iako je to bila mala knjiga, mora da je bilo vrlo teko da se kopira slovo po slovo. Kada Hermas kae da nije mogao da razlikuje slogove - on ukazuje na to da nije bio vet u itanju, tj. da nije bio istreniran kao profesionalni pisar. Jedan od problema na starogrkom jeziku (to ukljuuje i najstarije hrianske tekstove kao to je to Novi Zavet) je bio taj, da prilikom kopiranja pisari nisu koristili znakove interpunkcije, niti je bilo razlike izmeu velikih i malih slova, i, ak vie od toga (to je sigurno bizarno za itaoca dananjice), nije bilo razmaka izmeu rei. Ova vrsta kontinualnog pisanja se
81

nazivala scriptuo continua, to je stvaralo potekoe prilikom itanja, a naroito prilikom razumevanja teksta. [Autor B.D. Ehrman ovde navodi primer na engleskom: godisnowhere, to bi za vernika moglo da znai: God is now here / Bog je sada ovde, a za ateistu: God is nowhere / Bog nije nigde]. ... Mi posedujemo izvorni papir na kome je Peatus vebao pisanje, prilikom ega je 12 puta na starogrkom jeziku vebao potpisivanje dokumenata: Ja Peatus, lokalni pisar, podnosim ovaj dokument. udno je to to je on prva etiri puta korektno kopirao rei, a peti put je izostavio prvo slovo zadnje rei, i sledeih sedam puta je kopirao istu greku - to ukazuje da on nije pisao rei za koje je znao kako se piu, nego je jednostavno kopirao prethodnu liniju teksta. Oigledno da on nije mogao da ita ak ni jednostavne rei koje je kopirao. I on je bio zvanini lokalni pisar! Kada bi pisar napravio promene u tekstu koji je kopirao - bilo sluajno ili namerno - te promene su trajno ostale u kopiranom tekstu (osim ako bi sledei pisar mogao da ispravi greku). Sledei pisar bi zatim kopirao tu greku, mislei da je to izvorni deo teksta, i onda bi kopiranom tekstu dodao jo i svoje greke, itd. Jedini nain da se isprave greke u tekstu je bio taj, da pisar prepozna greke svojih prethodnika, i pokua da ih ispravi... [Kao u primeru Codex Vaticanus dokumenta iz 4. veka, gde je pisar (izmeu dva reda kopiranog teksta) komentarisao greke svog prethodnika: Budalo i prevarante, ne menjaj izvorni tekst.] Meutim, ne postoji garancija da je taj pisar napravio ispravnu korekciju. Drugim reima, menjajui ono za ta je on samo mislio da je greka - mogao je da nenamerno napravi neispravnu korekciju. Iz toga sledi da postoje tri vrste ranih hrianskih tekstova: originalni tekst, tekst sa grekama, i neispravan pokuaj ispravljanja greaka. Neispravnosti su se tako umnoavale. I to se deavalo vekovima. U 2. i 3. generaciji hriana, ne samo da su Isusova uenja bila smatrana svetim pismom, ve su, takoe, i knjige njegovih apostola bile smatrane svetim pismom. Dokaz za to postoji u poslednjoj knjizi Novog Zaveta, (2 Petar). To je knjiga za koju najkritiniji teolozi/istoriari veruju da ne potie od Petra lino, ve od nekog od njegovih sledbenika, koji se potpisao lanim imenom. U tekstu (2 Petar 3), autor ukazuje na lane uitelje koji su menjali znaenje Pavlovih pisama, kako bi rekli ono to je njima odgovaralo, ba kao to oni ine sa ostalim tekstovima. (2 Pet. 3:16) Crkveni otac Origen iz 3. veka je jednom napisao sledeu
82

primedbu, u vezi kopija jevanelja koje su mu bile na raspolaganju: Razlike meu spisima su postale velike, ili zbog nepanje nekih pisara, ili zbog perverzne drskosti nekih drugih pisara koji nisu proverili ispravnost transkripcije, ili su ak dodavali/oduzimali neke delove teksta po vlastitoj volji. U vreme nastanka ranih hrianskih knjiga, preko 90% stanovnitva Rimskog Carstva je bilo potpuno nepismeno. Stoga bilo veoma teko da se nae dovoljan broj kvalifikovanih pisara, ali su, zbog velike potranje, esto kao pisari bili zapoljavani nepismeni ljudi, koji su kopirali tekstove slovo po slovo, ba kao prethodno pomenuti primeri Peatusa i Hermasa. Zamislite kako bi to izgledalo, ako bi vam neko dao da kopirate izvorni tekst sa kineskim slovima. Koliko god da se trudili, sigurno biste napravili sluajne greke, koje bi sledei pisar kopirao, i njima dodao jo i svoje greke. Najverovatnije bi, npr., deseta kopija teksta bila prilino nerazumljiva, ak i za najuenijeg Kineza, jer bi u tekstu bilo puno besmislenih reenica, koje bi bitno izmenile znaenje poruke. To je samo jedan od razloga zato je dananja Biblija prepuna besmislica, kao npr., da je Sv. Jovan Krstitelj jeo skakavce, da je Isus pio vino, jeo meso, i narodu delio ribe, itd. Osim greaka (i namernih izmena) koje su vekovima kopiranja znatno promenile izvorno znaenje ranih hrianskih knjiga - ne smemo da previdimo greke koje su se potkrale ak i u originalnim tekstovima autora. Neretko bi autori diktirali tekst pisaru koji bi pogreno uo, ili pogreno napisao odreene rei. Dr. Bart D. Ehrman navodi u svojoj knjizi primer Pavla, koji je diktirao svoje pismo pisaru (Gal. 6:11). Nadalje, autentinost knjiga na kojima se temelji hrianstvo ve skoro 2000 godina je vrlo diskutabilna i zbog trenda lanog potpisivanja tekstova, kao to dr. B.D. Ehrman navodi u primeru nekoga ko je proizvoljno napisao tekst, koji je potpisao autoritativnim imenom Pavla. Ovakvih primera u ranim hrianskim tekstovima ima i previe. Neki od tih lano potpisanih tekstova su puke izmiljotine, ili su tekstovi koji su bez dozvole autora (koji je moda umro pre nekoliko vekova), naknadno bili uneeni u originalne knjige. Evo jednog upeatljivog primera. Dr. B.D. Ehrman navodi svima dobro poznatu priu o preljubnici koju su fariseji doveli pred Isusa, sa idejom da je kamenuju, tj. da testiraju ispravnost Isusovih odluka. Uprkos briljantnoj prii, ovde postoji jedan ogroman problem. Ispostavlja se da ta pria izvorno nije bila zapisana u Jovanovom jevanelju; tanije - nije bila deo ni jednog od jevanelja. Nju je dodao neko od kasnijih pisara. ... Pria nije zabeleena ni u jednom od najstarijih spisa Jovanovih jevanelja koji su nam danas na raspolaganju. Stil pisanja je izrazito drugaiji od svih ostalih Jovanovih tekstova (ukljuujui prie koje se pominju neposredno pre, i posle ubaene prie o preljubnici). Tekst te prie ukljuuje vei broj rei i izraza, to potpuno odudara od stila Jovanovog jevanelja. Zakljuak je neizbean: taj deo teksta nije deo originalnog jevanelja.
83

Kako je taj tekst bio naknadno ubaen? Postoje mnoge teorije u vezi toga. Veina teologa/istoriara smatra da je to bila iroko poznata pria o Isusu, koja se prenosila usmenim putem, i koja je u jednom trenutku bila ubaena uz ivicu kopiranog Jovanovog teksta. Od tog trenutka je neki pisar pomislio da je pria namenjena da bude deo kopirane knjige, tako da je i nju u svojoj kopiji ubacio u tekst (Jovan 7:52). Interesantno je to, da su istu priu neki drugi pisari ubacili u neke druge delove Novog Zaveta - neki su je ubacili nakon teksta (Jovan 21:25), a neki drugi ak u tekst (Luka 21:38). U svakom sluaju, to nije pria koju je izvorno napisao Jovan.

Prirodno, namee se pitanje: Da li je ta pria uopte autentina (kao i bilo koja druga pomenuta u Bibliji)? Na to pitanje nas navodi injenica da u Bibliji ima mnogo kontradiktornih izjava, tj. pria koje dva ili tri autora opisuju na savim drugaije naine, pominjui sasvim drugaije (kontradiktorne) detalje. Nemogue je da su obe verzije mnogih biblijskih izjava i pria istovremeno istinite. Evo dva primera: 1) Marko pie da je Isus bio razapet dan nakon to je zavrio Poslednju Pashu (Marko 14:12), a Jovan pie da je Isus umro pre Posljednje Pashe (Jovan 19:14); 2) Luka pie da su se Josip i Marija vratili u Nazaret tek nakon mesec dana od svog dolaska u Vitlejem (i izvrili rituale proienja) (Luka 2:39); meutim, Matej pie da su oni umesto povratka u Nazaret - pobegli u Egipat (Matej 2:19-22). Takvih primera ima jo puno. Verovatno je nepotrebno da sada detaljno dovodim u pitanje ispravnost Jovanovih istorijskih injenica, koje otro odudaraju od navoda drugih apostola. Ogromna veina hrianskog sveta, zbog lojalnosti tradiciji u kojoj su roeni - bez pitanja i sumnji prihvata kao apsolutne istinite sve to je zapisano u Bibliji i ostalim ranim hrianskim tekstovima. Zaista je malo onih koji se potrude da Bibliju stave pod mikroskop, i temeljno prostudiraju verodostojnost biblijskih pria i hrianskih doktrina. Takav ozbiljan propust moe da drastino utie na duhovni napredak vernika; pogotovo ako se zanemare (ili ak ismevaju) npr. zakonitosti reinkarnacije, koja je nekada bila integralni deo ranih hrianskih doktrina. Ukoliko mislite da preterujem, potrudite se da malo uronite u knjige nekih hrianskih teologa i istoriara. Za poetak mogu da vam preporuim izvrsnu knjigu Misquoting Jesus (tj, ako razumete engleski). Nije li apsurdno da je itava jedna religija sa milionima ljudi koji je slede irom sveta - temeljena na namerno ili sluajno izopaenim tekstovima, koji osim diskutabilnih priica, ne nude ljudima sutinu duhovne filozofije? Zato se takva tradicija odrava sve do danas (17 vekova nakon ozbiljnog oskrnavljenja izvorne hrianske ideologije, filozofije i religije - proglasom nekog rimskog cara, koji je na umu imao iskljuivo politike i finansijske ciljeve)? Moda je u pitanju profit, pozicija i mo kontrolisanja? Ne bi bilo udno; religija moe da bude veoma dobar business (pogotovo ako imate mesena primanja koja mogu da vam prue mnoge ovozemaljske uitke).
84

Verujte mi, nisam ja protiv hrianstva, ali mi uasno smetaju lai, kriminal i nepravde, koje se ve vekovima u ime Isusa Hrista provlae kroz oveanstvo, zaodenute u lano ruho duhovnosti. Krstaki ratovi protiv Katara, ili jo poznati kao Albineanski ratovi, vodili su se u periodu izmeu 1209. i 1229. godine u francuskoj pokrajini Languedoc. Albineanski ratovi su nastali kao posledica kampanje koju je rimokatolika crkva pokrenula protiv hrianske sekte Katara, koji su iveli uglavnom u gradu Albiju, i njegovoj irokoj okolini. Katari nisu prihvatali autoritet crkve, jer se veruje da su bili sledbenici biskupa Ariusa, koji je nakon izgnanstva iz Rimskog Carstva (nakon Koncila u Nicaei), nastavio da propoveda izvornu doktrinu ranog hrianstva. Iako su Katari bili striktni sledbenici Isusa Hrista i njegovih izvornih uenja, crkva (na elu sa Papom Inoentijem III) ih je smatrala jereticima. Oni su uivali otvorene simpatije nekoliko crkvenih biskupa iz june Francuske, koje je Inoentije III dao da se smene, postavljajui na poziciju nekolicinu biskupa koji su bili odani crkvi i Vatikanu. lanovi francuske aristokratije koji su podravali Katare su bili izbaeni iz zvaninog katolikog sveta, i takoe proglaeni jereticima. Papa je vojnicima-krstaima ponudio iste nagrade kao i onima koji su se borili u Palestini (u prethodnim krstakim ratovima) oprost svih greha, to je garantovalo odlazak u raj; zatim, sav ratni plen, i zemlju okupiranu u pokrajini Languedoc. Takva primamljiva kombinacija ovozemaljskih i rajskih nagrada je okupila ogroman broj viteza i seljaka, uglavnom iz severne Francuske, da slue Isusa pod zastavom krsta. U skladu sa pisanim svedoanstvom Caesara od Heisterbacha, koji je tada bio Papin predstavnik Arnaud Amaury (Papin ministar) je izjavio: Caedite eos! Novit enim Dominus qui sunt eius, to sa latinskog prevoda znai: Pobijte ih sve! Bog e prepoznati svoje. To je bio odgovor na pitanje nekih katolikih kraljeva krstaa Kako emo da razlikujemo Katare od katolika? Poto Inoentije III nije imao nita protiv takve vojne taktike, Albineanski ratovi su se pretvorili u najkrvavije masakre, koji su bili izuzetno surovi ak i po standardima srednjeg veka. Tako je, npr., u gradu Beziersu tada ivelo samo oko 500 Katara, ali je ipak bilo pobijeno preko 10.000 stanovnika, ukljuujui ene i decu. Obzirom da je katoliko stanovnitvo odbilo da se bori protiv svojih suseda (i prijatelja) Katara oni su svi zajedno propatili zverstva jednog od najbrutalinjih ratova srednjeg veka. Pored organizovanih vojnih akcija, papina krstaka vojska je sistematski izgladnjivala stanovnitvo spaljivanjem poljoprivrednih polja, unitavanjem vinograda i ubijanjem stoke. (Katari nisu jeli meso, ali su drali stoku radi mlenih proizvoda). Francuski krstai su sakatili zarobljenike; kopali su im oi i rezali usne. Klali su ene i decu. Kamenovanjem su ubili uzvienu katarsku sveticu Guiraude. Preiveli oevici su zapisali da su krstai stvorili takvo krvoprolie u gradu Marmande, da su mozgovi, telesni udovi, jetra i srca plovili ulicama noeni rekama krvi. Niko nije bio poteen, od viteza do novoroeneta. Papa i njegovi biskupi su bili veoma dobro svesni poinjenih masakara, ali kao to kae istoriarka Zoe Oldenbourg: Ni jedan crkveni koncil nikada nije osudio zverstva koja su
85

poinili vojnici Isusa Hrista, niti se crkva ikada izjasnila da bi takvo ponaanje u budunosti apsolutno trebalo da se zabrani. Masovnom likvidacijom Katara, pokrajina Languedoc je dola pod vrstu kontrolu kralja Francuske. Uprkos okonanim Albineanskim ratovima, lov na preivele Katare se nastavio, to je udarilo temelje inkvizicije 1229. godine. Uz blagoslove tadanjeg Pape Gregorija IX, inkvizicija je dobila gotovo neogranienu mo da vri suzbijanje svih elemenata koji su se protivili ukusu vatikanskog poglavarstva. Ubrzo je inkvizicija proirila svoje polje delovanja, i osim Katara, okomila se na jevreje i muslimane (koji nisu hteli da se pokrste u hrianstvo), gnostike13, slobodne mislioce14, naunike, filozofe i naravno vetice15. Tokom tri stotine godina lova na vetice, crkvena inkvizicija je spalila na lomaama na stotine hiljada nevinih ena. Inkvizicija je terorizovala Evropu (i kolonizovane zemlje na novim kontinentima)

13

Gnostici su bili hrianski mistici koji su tvrdili da poseduju izvorna uenja Isusa Hrista. Oni su dobili takav naziv jer su bili u potrazi iskljuivo za znanjem (lat. gnosis) o Bogu. Hrianski gnosticizam je naao svoje korene u starom jevrejskom misticizmu, a sauvani gnostiki tekstovi ukazuju na injenicu da su gnostici verovali u reinkarnaciju. Gnostiki tekstovi Pistis Sophia i Zostrianos piu o karmi i reinkarnaciji, gotovo istovetno onako kako je to opisano u Vedama. Gnosticizam je imao svoju kulminaciju tokom 2. i 3. veka nakon Hrista, a istorija govori o tome kako se u Evropi sve do 17. veka odrao izvestan broj ljudi koji su svoje razumevanje Boga i prirode pronalazili u gnostikim tekstovima. Crkva je (naroito nakon Koncila u Nicaei) u gnosticima videla svoje ljute neprijatelje, jer su tvrdili da poseduju izvornu verziju Biblije i Hristovih uenja koja su ozbiljno stavljala u pitanje autentinost crkvenih dogmi i filozofskih doktrina.
14

Ovde u za primer da navedem biveg dominikanskog svetenika i filozofa Giordana Bruna (1548 1600), koga je poglavarstvo Vatikana dalo da se spali na lomai 1600. godine u Rimu. G. Bruno je bio crkvi trn u oku, jer je tvrdio (ba kao i rani gnostici pre njega) da spasenje ne zavisi od vernikove vezi sa crkvom, ve njegove direktne veze sa Bogom. Takoe je izazvao crkvenu dogmu, koja je tvrdila da su due stvorene iz niega, i da zbog toga nisu deo Boga. Na listi njegovih greha se nalazi i njegova vera u reinkarnaciju, podravanje Kopernikove teorije o solarnom sistemu sa Suncem u centru, i itanje knjiga Erasmusa Roterdamusa (velikog holandskog mislioca koji je nekada bio svetenik, ali se povukao iz crkvene slube jer je bio zgaen politikom, licemerstvom, spletkarenjem i nenaunim dogmama, koje su u velikoj meri proimale svetensvo od vrha do dna. Erasmus Roterdamus je napisao uvenu knjigu Pohvala ludosti).
15

Napravio sam opsenu istragu na Internetu da doem do to preciznijeg broja spaljenih vetica. Meutim, danas niko sa sigurnou ne moe da kae o kome se broju tano radi. Pa ipak, veina istoriara (iz raznih vremenskih razdoblja) se slae da se brojka kree negde oko nekoliko stotina hiljada'. Nije ba precizan podatak, ali u svakom sluaju, ak i da je samo jedna jedina neduna ena bila spaljena u ime Isusa Hrista, tj. u ime zatite crkvenih, politikih (i ostalih interesa) to je ve dovoljno veliki kriminal, koji dovodi u pitanje verodostojnost crkve kao zvaninog predstavnika Isusa i njegovih uenja. 86

ukupno est stotina godina. Delovanje inkvizicije je zvanino okonano tek tokom godina Napoleonove vladavine 1808 1812.

87

88

Lana utoita
Ko pijanac bez vina, il barka bez mora, sedim na klupi sasvim sam. Prolaze ljudi, niko me ne zna. Uglavnom misle da sam obian ljam. Il moda izgubljeni stranac; boem bez drutva, to strpljivo eka da padne no. Al ja sam tek pesnik, i Krinin sluga, to posmatra ljude u trci za mo. Lutaju ulicama ko obini psi, to tre urno da pronau kost. U ovom smo svetu ko ribe na suvom. Svako od nas ovde je nesreni gost. Posvuda je haos. Budale nam vladaju. Sa svih strana mafija nas napada. Ko u svakoj looj prii, poteni nastradaju. Planetom se iri trule sa zapada. Od pravde su napravili prostitutku, kojoj je povoj sa oiju pao; pa sada gleda ko joj vie plaa, nije vie vano - dobar ili zao. Po zatvorima je puno nevinih ljudi, to su u ime istine podigli glas. Prevareni radnici lumpuju po krmama; na dnu vinske ae pronalaze spas. Snaga caruje, a um klade valja. Nasilje i porok postali su zakon. Kriminalci dolaze; bete brao draga! Zatitnici naroda su pobegli u zaklon. Gledam sve te ljude, alim ih i mislim: O jadne budale, to stalno beite od izvora sree. Traite utoite u zmijskome leglu, ali jedino vas Krina nikada izneveriti nee.

Petit Somme (Radhadesh), 16/12/04

89

Siguran sam da u svetu nema oveka koji se nije gorko razoarao nakon to je potraio utoite na pogrenom mestu, u pogrenoj osobi, pogrenoj instituciji, itd. trajkovi, demonstracije i drutveni neredi irom sveta su plodovi neijeg nezadovoljstva, temeljenog uglavnom na izigranom poverenju. Poslodavci izrabljuju radnike - nakon mnogo slatkih uvodnih rei. Smanje im plate, i poveaju broj radnih sati, ili ih jednostavno otpuste sa posla (a to mogu sebi da priute, jer je potranja za radnim mestima velika). Mnogi ljudi dou na ivicu nervnog sloma, ili jo gore, preu preko te ivice, pa ili postanu psiholoki neuraunljivi, ili izvre samoubistvo. Npr., moj otac je radio 37 godina kao stolar, uglavnom oko 10 sati dnevno da bi na kraju dobio mizernu penziju, kojom on i majka mogu samo da jedva pokriju trokove grejanja, hrane, struje i telefona. Njima jo i nije tako loe - u poreenju sa nekim penzionerima, koji jedva mogu da raspodele svoju penziju tako da bi sebi svakoga dana mogli da priute 2-3 krike hleba i konzervu hrane. Mnogi stari ljudi nemaju brinu decu koja se staraju o njima. esto se desi da deca odbace roditelje kao nepotrebni teret. Zatim, politiari izrabljuju graane tako to im nameu velike poreze, koji se slivaju u dravnu blagajnu (hm, moda jednim delom), ili ponekada poalju graane u ratove. Setite se samo teke ekonomske krize u junoamerikim dravama, gde su politiari zapravo diktatori i beskrupulozni lopovi koji su uzeli vlast u svoje ruke. Policija (legalna mafija) je takoe korumpirana do te mere, da ne izvrava svoju osnovnu dunost. Npr., u Severnoj Irskoj, gde sam iveo tri godine, policija dobija novac od narkomafije i paramilitarnih teroristikih organizacija, koje svakodnevno maltretiraju i pljakaju lojalne graane, da bi smogla finansijska sredstva za svoje prljave aktivnosti. A kada se revoltirani graani prime oruja, policija stane izmeu njih i mafije da bi zatitili mafiju koja ih je potkupila. Sve je sama frustracija; na svakom koraku, svakoga dana, na razne naine. Kako je mogue da se vodi srean i miran ivot - bez istinskog utoita? To je nemogue. Ali je isto tako i neverovatno kako veliki broj ljudi jo uvek ima nadu u bolje dane, kao da im nije dovoljno to to vide kako ih varaju poslodavci, politiari, drava, policija, itd., - i ne samo njih, nego i generacije pre njih. Ista se stvar odnosi i na mnoge ratne veterane (kao npr. u Sjedinjenim Amerikim Dravama za vreme velikih ratova, u Vijetnamu, Avganistanu, Iraku...). Vojnicima je bilo mnogo toga obeavano, ali sve su to bile samo prazne rei. Imena heroja se brzo zaboravljaju. Nekada slavljeni, danas su neretko prosjaci, ili isfrustrirani alkoholiari. Poenta je u tome da postoji prihvatljivo i nepogreivo reenje - Krina! On je vrhovno utoite svih ivih bia, i ve je odavno uredio prirodu na takav nain da svako dobije svoje zaslueno mesto pod Suncem, koliinu svoje dnevne hrane, i sve ostalo to je neophodno za srean ivot. Problem je u tome to profiteri i pohlepnici uzimaju iz prirodnih izvora daleko vie nego to im je dodeljeno, i to sve na utrb siromane veine. [Vie od milijardu dece na zemlji, to jest vie od polovine dece na svetu, pati zbog siromatva, rata i AIDS-a, objavio je UNICEF u svome izvetaju. Ta deca nemaju zdravo i zatieno detinjstvo,
90

koje jemi Konvencija iz 1989. godine o pravima dece - ugovor o zatiti ljudskih prava koji je potpisalo najvie zemalja u svetu, kazala je Carol Bellamy, glavna direktorka UNICEF-a. Siromatvo se ne ograniava samo na zemlje u razvoju, istie UNICEF, tvrdei da se u 11 od 15 industrijski razvijenih zemalja udeo dece koja ive u domainstvima s malim prihodima poveao tokom zadnjih godina. Gotovo polovina od 3,6 miliona osoba ubijenih nakon 1990. godine u ratovima su bila deca. Deca nisu vie poteena, ve su u nekim sluajevima mete, kazala je ona, pominjui otmicu u koli u Beslanu u Severnoj Osetiji, u septembru ove godine. AIDS je odgovoran za 15 miliona siroadi u svetu, zabrinuto zakljuuje UNICEF]16. Ali ak da i nema gramzivih lopova, priroda ovog sveta je takva, da u njemu ne moe da se nae dugotrajno i zadovoljavajue utoite. Pre svega, svi naemo svoje utoite u vlastitom telu (i zadovoljstvima vezanim za telo), ali se telo pre ili posle razboli, ostari i onemoa. Zatim, nalazimo utoite u prijateljima i ljubavnim partnerima koji nas esto ostave kada se najmanje nadamo. (Ako jo niste imali takvo iskustvo, saekajte malo). Bilo kako bilo, na ruletu ovog sveta, neprestano gubimo, bez obzira koji broj pogodi naa loptica. Ali! Krina nikada nee da nas ostavi na cedilu, ukoliko iskreno pokuamo da Mu se predamo. On vidi svaki na mali napor da Mu se pribliimo, i spreman je da nas nagradi daleko iznad naih oekivanja. Moe da zvui zbunjujue, ali je injenica da - to smo vie predani Krini, to smo manje podloni uticajima materijalne prirode. to smo vie Krinin sluga, tim smo manje robovi svojih neobuzdanih elja i nekontrolisanih ula. Zato ne napraviti eksperiment (uz struno vostvo)? Ionako nemate previe toga da izgubite; samo gomilu lanih utoita.

16

Informacija objavljena 9. decembra 04 na Internetu. 91

92

Lica
Posvuda su lica koja nas gledaju. Prate nas na kopnu, u vazduhu i vodi. Paljivo nas posmatraju, po noi i danu. Nou nas gleda Mesec, praen svojim anelima, ba kao i duhovi i sablasti, koje se poudno oblizuju od uha do uha, dok goli sanjamo o prljavoj strasti. Zatim, gledaju nas none zvezde, dok tamo negde dole svetlimo kao iskrice, obasjane plamenom grenih elja. Danju nas gledaju dobre vile, to kao kelnerice zapisuju sve nae elje, koje zatim proslede svome gospodaru; a On nam na kraju ivota izrui raun. Svakoga dana, od zore pa sve do svog zalaska, gleda nas lice Sunca, koje zadovoljno pamti sva naa dobra dela. Kada se eemo zoolokim vrtom, gledaju nas tuna i napaena lica, koja kao da se pitaju: Zar smo ovde samo zato jer ne izgledamo kao oni? Dok prolazimo alejama cvea i botanikim batama, gleda nas cvee kako venemo, umorni od trke za trajnom sreom, koja kao da je tu negde, tek iza ugla. Onda, gledaju nas lica naih predaka, koji se nadaju da neemo da napravimo iste greke, zbog kojih oni sada ive na planetama agonije. Gledaju nas lica vetrova, dok vijorimo svetom, noeni strujama sree i nesree, ljubavi i mrnje. Kada leimo u travi, gledaju nas lica bubamara, koje misle kako smo samo siuni, i smeno opasni u pokuaju da zagospodarimo zakonima prirode. Takoe nas gledaju lica oblaka, kada prolivamo kie suza, zbog svih doivljenih nepravdi. Gledaju nas uplaena lica morskih nimfi, dok svojim mreama i parangalima sejemo smrt u dubinama okeana. Zatim, gledaju nas pravci sveta kako suludo beimo od svedoka svojih zloina, ba kao da moemo da se sakrijemo
93

na neko mesto gde nas niko ne gleda. I kada konano, naizgled pronaemo takvo mesto, ne primetimo da nas gleda lice Zemlje, dok laemo sami sebe kako smo izbegli sve odgovornosti, i pronali utoite u samoi. I napokon, iz ivota u ivot gleda nas lice Naddue, to strpljivo oekuje trenutak kada emo odbaciti sve sebine planove, i konano se predati Njemu. Dublin, 08/06/04

Postoji neko ko paljivo prati sve nae aktivnosti. U svakome trenutku, i na svakom mestu. Ne samo da ne moemo da sakrijemo svoje aktivnosti, nego ak i svoje elje i misli. I ne samo u sadanjosti, nego ak i u prolosti, i u budunosti. Poto je vreme Krinina energija, On je savreni poznavalac venog vremena. Njega ne moemo da prevarimo. U obliku Naddue (paramatme), nalazi se u srcu svakog ivog bia, i potpuno je svestan svih naih mentalnih i fizikih procesa. Gospodar smrti, Yamaraja, je opunomoen direktno od Krine da bude svestan svih naih misli, elja i aktivnosti. On je, konano, taj koji odreuje kazne grenim duama, i preputa ih svojim slugama na paklenim planetama (ima ih 28 u ovom univerzumu). Pobone due bivaju nagraene ili dobrim roenjem na zemlji, ili odlaskom na rajske planete, gde im je omogueno materijalno uivanje izvan domaaja nae mate. Ali oni koji su razvili istu ljubav prema Bogu, odlaze ak i dalje od toga; vraaju se u duhovni svet venog blaenstva, to je rezultat nesebinog sluenja Krine i njegovih bhakta.

94

95

Madiri za utehu
Odlazim, ali ne zauvek. Ti dobro zna da u uvek doi, ako treba. Takoe zna da te volim ja, odavde do neba. Hvala ti za sve tople rei, koje si mi ikada dala. Naih trenutaka bie jo puno, a za sve prole, puno ti hvala. Odlazim, ali ne zauvek. elim da ispravim neke krive reke ovoga sveta. A ti pronai svoju srenu zvezdu u carstvu baleta. I nemoj da misli da si sama, kada mene u blizini nema. To se u knjizi naega ivota tek neko novo poglavlje sprema. Odlazim, ali ne zauvek. Znam da e i ti otii jednoga dana, ba kao ja. Tada e spoznati da u Krininom svetu neko toplije Sunce sja. I ne strahuj kada vidi da na zidu igraju se sene. A kad ti je oko srca hladno, prvo se seti Krine, pa tek onda mene. Odlazim, ali ne zauvek. Obriimo suze sa lica, jer svemu jo nije kraj. Da, odlazim; ali ipak, vratiu se jednog dana, znaj. U stvari, to samo izgleda kao da odlazim. Ja se tek vraam tamo gde e i ti jednoga dana doi. Ali eto, kao u svakoj dobroj prii, najtee je na neko dugo putovanje poi.
96

I ne zaboravi, najvie primaju oni koji nesebino daju. Prava je srea ba kao otrov na poetku, ali je, ipak, isti nektar na kraju.

Dublin, 08/08/04

Oenio sam se u svojoj 28. godini, i sve do 2001. godine iveo sam sa svojom enom, u raznim evropskim dravama. Iako je moja (sada ve biva) ena (Madira) vainava kao i ja, u njoj se probudila snana elja da studira koreografiju i moderni balet, sa ciljem da se zaposli u nekoj plesnoj kompaniji. Od 2001. godine, ona je ivela i studirala u kotskoj, a ja sam iz praktinih razloga morao da ostanem u Republici Irskoj. U meuvremenu sam doao do prekretne take u svom ivotu, kada sam odluio da posvetim maksimum svoje energije i vremena ozbiljnoj duhovnosti. Tako sam postao misionar/propovednik, sa eljom da pomognem to veem broju ljudi da napuste svoje iluzije, uzdignu svoju svesnost, odbace loe osobine, i konano krenu putem savrenstva. Izvor mog najveeg nadahnua je rila Prabhupada17, koji me je spasio iz gliba mizerije, ili ak moda od okrutne rane smrti. Nikada me u ivotu nita nije inilo toliko srenim, kao uspesi u mojim propovednikim aktivnostima. Do sada sam ve pomogao izvesnom broju ljudi da odbace drogu, alkohol i razvrat; i da iskuse duhovnu sreu, koja je dostupna samo onima koji su iskreni i odluni da napuste svoje iluzorne planove za materijalnu sreu, i zbace sa sebe lance psiholokog i ekonomskog izrabljivanja. Ova pesma je bila napisana 2004. godine. Od tada su se neke stvari promenile u Madirinom i mom ivotu vetrovi sudbine su nas razdovijili na dve razliite strane. Jo uvek smo povezani, ali na drugaiji nain kao prijatelji.

17

Objanjanje se nalazi u komentaru na pesmu - Pred put. 97

98

Na kraju
Plod otpada sa drveta. Sui se, a semenke trunu. Zidine su obrasle mahovinom, i ve su odavno skrovite za imie. Ruka koja dri ezlo, gotovo da vie ni nema mesa na sebi. Oi su postale sive, i razaznaju samo jo obrise. Umesto cvetnog polena, vetar nosi dim sa zgarita. Korita su usahla, jer su reke pobegle u zemlju. Vina vie nema. Burad su prazna. Smrad leeva navire kroz nozdrve. O kralju, Sea li se jo uvek svojih uitaka? Da li su bili vredni truda? ta sada ima od njih? Osvrni se oko sebe i pogledaj kako je tvoje kraljevstvo ve srueno. Jo od roenja, vreme te halapljivo prodire, ali ti to ranije nisi primeivao. Natrag vie ne moe, a put na kome stoji vodi u mranu neizvesnost. O kralju, Gde su sada tvoji podanici? Uskoro e i ti za njima. Bio si upozoren, ali nisi mario za rei mudrih. Mislio si da su budale, koje se kriju od istine. Oko tebe je preivelo jo samo kamenje; a i njega e uskoro da proguta magla. Jo nije kasno da se pokaje. Srui se sa svoga prestola, i pogni glavu pred gospodarem vremena.

99

Nije vano to Ga ne vidi. On vidi tebe. Nije vano to ne veruje u Njega. On veruje u tebe.

Schmilka, 30/11/'05

O temi starenja i prolasku vremena sam ve napisao neto, u komentaru na pesmu - ovek bez adrese. Zbog toga ovde neu da idem u detaljno objanjenje, ali u ipak da pomenem neto dodatno. Ideja za ovu pesmu potie od jedne drevne prie, opisane u epu Mahabharata (najdui ep na svetu). Pria govori o starom i slepom kralju Dritaratri, koji je u vreme vrhunca svoje psihike i telesne moi imao vrlo ugodan ivot. Ali, bio je toliko vezan za svoje brojne sinove i ugodnosti ivota, da je zbog toga delovao vrlo nemoralno, ozbiljno povredivi oseanja velikog broja ljudi oko sebe naroito petorice sinova njegovog pokojnog mlaeg brata. Dritaratrina vezanost za uivanje materijalnih zadovoljstava je konano prouzrokovala najvei rat u istoriji oveanstva; rat koji se odigrao pre otprilike 5300 godina, na bojnom polju Kuruketre (koje se nalazi na tlu dananje Indije). On je pripadao slavnoj dinastiji Kurua, koja je tokom osamnaest dana borbe na Kuruketri izgubila rat. Tom prilikom su poginuli svi kraljevi sinovi. Pa ipak, on je nakon rata iveo u palati svojih neaka, protiv kojih su se borili njegovi sinovi. Kralj kojega pominjem u pesmi, nije Dritaratra, ve je to svako od nas ko god slepo tri za materijalnim uicima, i ogluuje se na dobronamerne savete duhovno naprednih mudraca, ba kao u sluaju Dritaratre. Smrt je posvuda oko nas. Svakodnevno ujemo kako je neko negde umro ili poginuo. Ali usled iluzije, obino ne razmiljamo previe o tome kako emo i mi jednoga dana da budemo primorani da izaemo iz tela, koje trenutno koristimo kao instrument za ispunjenje svojih elja. ak da je neko zaista kralj ipak ne moe da kupi neumoljivo vreme. Pred Bogom, vremenom i smru svi smo jednaki. Ali ipak; nakon smrti odlazimo na razliita odredita, zavisno od svojih elja i aktivnosti tokom ivota. Kao to sam ve ranije napomenuo, Gospodin Krina je oveanstvu dao vedsku literaturu, koja nudi mnogobrojne smernice o tome kako da proivimo ovozemaljski ivot u maksimalnoj srei i blagostanju; i kako da sa smru tela okonamo svoj boravak u ovom svetu iluzije, i vratimo se u duhovni svet iz kog smo jednom davno doli. Kao propovednik, imam brojna iskustva o tome kako ljudi na razne naine i pod raznim izgovorima izbegavaju suoavanje sa viom realnou, i venom mudrou. Klasini primeri izgovora su sledei: Ba me briga za tuu religiju!, Jednom se ivi. Bolje da se prepustim uicima dok sam jo mlad/a; Neka mudrost i duhovnost saekaju dok ostarim; Verujem samo u ono to vidim. Ko se jo vratio iz mrtvih da potvrdi zakon reinkarnacije?, itd.
100

Meutim, svi ovakvi, i njima slini izgovori i argumenti, temeljeni su na velikom neznanju i ponosu, koji ne dozvoljavaju takvim ljudima da do njih prodru rei vene mudrosti. Sreom, mnogi ljudi ipak promene svoj stav nakon neke teko doivljene traume, emotivne drame i slino. Takva promena po naelu bolje ikada nego nikada, i nije toliko loa ako se uzme u obzir ogromna veina ljudi koji se nikada ne otvori prema istinskoj duhovnosti, i tako umru u kavezu vlastitih mentalnih predrasuda i spekulacija. Ep Mahabharata se sastoji od niza izuzetno zanimljivih i pounih ivotnih drama. Luksuzno uvezani hrvatski prevod rila Vyasadevine Mahabharate na 1008 stranica je dostupan za nabavku preko Internet stranice www.udrugalotos.hr. Ukoliko ste oboavalac intenzivnih oseanja, protkanih kroz niz junakih pria i intriga onda je ovo knjiga za vas. Povrh svega radi se o istinitim dogaajima odigranim pre otprilike 5300 godina.

101

102

Na raskrsnici puteva
Ako me zaista voli, ekaj me, i ja u ti sigurno doi. Moda se vie neemo sresti u ovom ivotu; ali onda barem u nekom od buduih. Sreemo se opet na raskrsnici nekih puteva, i gledaemo jedno u drugo kao da smo stranci. Tada nam vie nee biti vano ko smo nekada bili, ve ko emo biti. Ti e mi rei da me odnekuda poznaje, a ja u ti rei da smo se nekada sreli, u svetu koji je sada nemogue videti oima, dotaknuti rukama, okusiti jezikom, uti uima, omirisati nozdrvama, i zamisliti umom. Ali ipak, taj svet postoji, sada, i tu. Postoji paralelno sa raskrsnicom puteva, na kojoj emo stajati. Ako me zaista voli, ekaj me, i ja u ti sigurno doi. I kada se ponovo sretnemo, nee nam biti jasno da li je na susret put u prolost, ili tek povratak u budunost. Tada e biti izbrisana sva svedoanstva o naim ranijim postojanjima, i ostae samo bleda seanja. U kom god ivotu da se ponovo sretnemo, bie nam ao to smo propustili da nam neumoljivo vreme tako uzaludno protee kroz prste. Stajaemo na raskrsnici nekih puteva, koji e se na taj nain ukrtati samo tada i nikada vie. Ako me zaista voli, ekaj me, i ja u ti sigurno doi. Pa kada se ponovo sretnemo, zbaciemo sa sebe plat zaborava o naim prethodnim susretima, i radovaemo se to smo se opet sreli, ba u tom ivotu, i ba na toj raskrsnici. Da li e ta raskrsnica biti samo usputna stanica na naem putu do nekog novog susreta? Ne znam; moda. Ali ako se ipak ponovo sretnemo u svetu venog savrenstva, tek tada emo prepoznati jedno drugo, i setiemo se svih raskrsnica puteva na kojima smo se nekada sretali. Dublin, 04/08/06

103

Namerno sam uinio da se u ovoj pesmi, na prilino zbunjujui nain, isprepliu prolost, sadanjost i budunost. Neki ljudi mogu da se sete svojih prolih roenja, pa ak i govore jezik iz nekog od svojih prolih ivota, ili pak mogu da zadre neko znanje, talente i kvalifikacije koje su stekli u prolim ivotima. Takvi ljudi se, jezikom Veda, nazivaju jati-smara (oni koji mogu da se sete nekih prolih ivota). Malo je onih koji imaju tu sposobnost u stanju budne svesnosti, ali pod uticajem hipnotike regresije (u podsvesnom stanju), pod strunim vostvom iskusnog psihoterapeuta gotovo svako od nas moe da se seti mnogih detalja iz prolih ivota, pa ak i da doivi emocije vezane za neka svoja davno proivljena iskustva. Regresija je verovatno najefektivniji nain za leenje fobija, stresova i trauma. Evo kratkog objanjenja o tome kako regresija funkcionie. Um i inteligencija koje trenutno posedujemo, su isti um i inteligencija koji nas prate kroz sve nae inkarnacije. Um ima daleko, daleko veu mogunost pohranjivanja informacija nego to to dananji naunici veruju. On pamti sva naa prethodna roenja, ukljuujui i ona u ivotinjskim oblicima. Sve te informacije su u stanju podsvesti duboko usaene u nepreglednu riznicu uma. To je ujedno i razlog zato nam nekada u snu isplivaju na povrinu neke osobe iz davne prolosti, ili pak situacije u kojima smo se nekada nalazili. Veti psihoterapeut moe da svog pacijenta dovede do situacije u kojoj je nekada doiveo traumatino iskustvo, i onda da radi na izleenju te njegove traume. Zato piem o regresiji u ovom komentaru? Zato to je regresija povezana sa seanjem na neke prethodne reskrsnice puteva. Da stvar bude jo lepa, nekim ljudima ak ni ne treba regresija, ve i u budnom stanju svesti mogu da prepoznaju neku osobu kao svog partnera, prijatelja ili roaka iz prolih ivota. Naa povezanost sa nekom osobom iz ivota u ivot, moe da se uporedi sa dve slamke koje plutaju po povrini reke. Ponekada su jedna uz drugu, a ponekada ih talasi razdvoje, da bi ih u budunosti (moda opet) spojili zajedno. Ukoliko ste jo uvek vatreni pobornik moderne nauke, preporuujem da proitate sledee knjige, koje potvruju nauni dokaz reinkarnacije (tj. samo ako znate engleski). Many lives, many masers (Dr. Brian Weiss), Life before life (Dr. Jim Tucker) i Children who remember previous lives (Dr. Ian Stevenson). Sve tri knjige mogu da se narue preko Interneta. Ovu pesmu sam napisao pod utiscima koje je na mene ostavila knjiga Many lives, many masters. Ovde navodim neke interesantne reenice Dr. B. Weiss-a koji u svojoj knjizi pie: Kroz itavu svoju istoriju, oveanstvo se odupire promenama i prihvatanju novih ideja. Istorija je prepuna takvih primera. Kada je Galilej otkrio Jupiterove satelite (mesece), astronomi toga vremena su odbili da prihvate, ili ak pogledaju u njih, jer je postojanje tih satelita bilo u konfliktu sa prihvaenim verovanjima tadanje astronomije. Ista stvar je sada sa modernim psihijatrima i ostalim terapeutima, koji odbijaju da ispitaju vrednost velike koliine sakupljenih dokaza o ivotu
104

nakon telesne smrti, i o seanjima na prethodne ivote. Njihove oi ostaju vrsto zatvorene. Godine A.D. 325, Rimski car Konstantin Veliki je, zajedno sa svojim majkom Helenom, jednostavno izbrisao sve tekstove koji su govorili o reinkarnaciji, i koji su bili izvorno sadrani u Novom Zavetu. Za vreme drugog koncila u Konstantinopolju A.D. 553., taj je Konstantinov potez bio potvren, a koncept reinkarnacije je tada bio proglaen za jeres. Verovatno su mislili da e taj koncept da oslabi rastuu snagu i uticaj crkve, dajui oveanstvu previe vremena u njihovoj potrazi za spasenjem. Pa, ipak su izvorni navodi o reinkarnaciji prethodno postojali; rani crkveni oci su prihvatali koncept reinkarnacije. Rani gnostici Klement Aleksandrijski, Origen, Sv. Jerom i mnogi drugi su verovali da su iveli ve i ranije, i da e iveti ponovo. Mi smo toliko zastraujue zabrinuti za vlastitu smrt, ponekada toliko mnogo da ak zaboravimo na pravi smisao naega ivota. Moja neodlunost da sa drugima podelim mudrost koju sam dobijao kroz moju klijenticu Catherine, poela je da nestaje. Iznenaujue, mnogi ljudi su bili vrlo zainteresovani, i hteli su da naue vie o tome. Puno njih mi se poverilo o njihovim linim parapsiholokim iskustvima (dj vu, izlazak iz tela, klinika smrt, snovi o prolim ivotima, itd.) Mnogi od tih ljudi nisu ak ni svojim suprunicima rekli o tim svojim iskustvima. Ljudi su bili uplaeni da e, podelivi svoja neobina iskustva sa drugima (ak sa svojom porodicom i psihoterapeutima) biti smatrani udacima. Pa ipak, ti parapsiholoki doivljaji su prilino esti mnogo ei nego to to ljudi obino veruju. Jedino je neodlunost da se drugima govori o tim parapsiholokim iskustvima - to to ih ini retkima. I to su ljudi vie obrazovani (akademski trenirani), time vie odbijaju da dele svoja iskustva sa drugima.

105

106

Neispunjena elja
Tek kao usamljeni eta, ponekad se spotaknem o neku pesmu pa je zapiem. I esto mi se ini - kao da su ve skoro sve pesme na svetu napisane, pa je jo sasvim malo toga ostalo za mene. Zato su one tako neuhvatljive? Gde se kriju, i koje ih to muze od mene tako krto uvaju? Ima ih u raznim bojama. Moda sam ja previe izbirljiv, pa traim samo one ute i zelene. Neki ljudi ih jednostavno ne mogu izbei. Zavlae im se pod eir, gmiu im uz nogavice, ispadaju im iz ormara, skau na njih sa drvea, doepaju ih se u snu, zalepe se na njih kada su sami... Hm? Moda treba da paljivije posmatram i sluam oko sebe, pa u uspeti da ih ujem u uboru slapova, u umu vetra, u odjecima prolosti, u tiini nonog neba, u zvuku zrikavaca... Zato je Stvoritelj ulio u moje pero tek nekoliko malih kapi nadahnua? Moda ne eli da postanem opijen Njegovim poklonom, i ponosan na ono to nikada nisam posedovao. Ah, moda jednostavno treba da se pomirim sa injenicom da je pesnik ne samo onaj koji pesme pie, ve i onaj koji ih probrano ispija, kao rujno vino iz stare rimske amfore. ak i kada mi se desi da napiem koju pesmu, nisam sasvim siguran ko to nae koga; da li to ja pronaem njih ili one mene.

Sarajevo, 23/07/03

107

108

Oda ludosti
Doao sam jutros odluno u grad, da podelim mudrost starih svetih knjiga - ljudima to ive u tmini neznanja, i svakog dana pate u okeanu briga. Po ulicama sreem ponosne ene, to poliesterska odela na sebi nose; otmene dame s najlonskim arapama, i plastinim ukrasima to im vire iz kose. Besposleni klinci tumaraju gradom; drogirani pankeri i deca cvea. Prodava novina na uglu glasno vie: Pronaena beba u kanti od smea! Prostitutke tragaju za svojim kupcima, kraljice noi to neumorno pecaju. Na plonicima obespravljeni prosjaci, bogalji i sirotinja od gladi jecaju. Grad je pun smoga, i jedva se die. Iz tvornikih dimnjaka crni dim se pui. Na periferiji sudar. Troje je ranjenih. Sirena prve pomoi zagluuje mi ui. Korumpirana policija suzbija nemire. Gnevni studenti bore se skupa. Novine piu: Umrli turisti od raka koe, - za to im je kriva ozonska rupa. Bie sutra bolje!, politiari lau, al na papiru je jo uvek samo mrtvo slovo. Jedan ljuti radnik na Trgu Slobode, Mater im njihovu...!, od muke je psovo. Televizor pokazuje novosti u nekom cafeu; uglavnom sve loe, da spomenem par: Sruio se avion sa dvesta deset ljudi. Na motoru aviona - desio se kvar. Pronaeni leevi nestalih devojaka; neki su im zlotvori prerezali vratove. Politiari mnogih afrikih zemalja ak i malu decu guraju u ratove.
109

Brazilski monici pohlepni za novcem i dalje se kre stare tropske ume. Bogati Amerikanac kupio park prirode, i u njemu gradi tvornicu za preradu gume. Razarajui potres u junom Iranu; velika katastrofa potresla je svet. U ileu poznati borac za ljudska prava, umro od kalibra etrdeset pet. esto ljudi u kritinom stanju zbog nekog leka, i njegovog popratnog efekta.... Neka ena me gurne i trgne iz misli, pa sa gnevom ree: Deko, vi ste sekta! Ba dobro to je dola ta cinina gospa, da ne gubim vreme gledajui vesti. U ovome svetu ionako nema nieg novog; vode ga budale degradirane svesti. Ljudi jedu leeve zaklanih ivotinja. Sede u restoranima, dok im iz usta curi mast. Po kioscima magazini s paradom golotinja. Sve je samo pohlepa, neznanje i strast. Profiteri nam stavljaju otrove u lekove i hranu; pesticidi, konzervansi, vetaka gnojiva i ostala hemija. Doiveti pedesetu bez hroninih bolesti, u dananje vreme - postala je premija. Posteri i reklame ispiraju mozak. Promocija robe pred naputenom crkvom. Ovaj je proizvod upravo neophodan za vas!, pa svi ljudi tre ko magarci za mrkvom.18 U izlozima je gomila beskorisnih stvari; glupe knjige, suveniri, razne sprave, mikrotalasne pei... Ljudi se klanjaju tehnologiji ko Bogu, al na kraju ipak vode ivot gori nego psei.

18

argarepa. 110

Sve oko nas su samo roenje, bolesti, starost i smrt; zatim kriminal, nepravda, nesree i strah. Svako misli da je materijalno telo, koje e se na kraju samo raspriti u prah. Hodam dalje gradom i prodajem knjige, kad odjednom neki besni tip ispred mene skoi. Vi Hare Krine ste ludaci bez mozga, ne elite pogledati istini u oi! Nita nisam reko. Produio sam dalje, mislei u sebi: Ko je ovde lud? Al doi e vreme kad e mase ceniti milost rila Prabhupada i sav njegov trud.

Dublin, 17/03/04 (Dan Sv. Patricka)

Ljudska nemo da se kontroliu vlastita ula je pretvorila ovaj svet u ludnicu - opasnu i zatrovanu taku u svemiru. Svugde je nasilje, nepravda, razvrat i agonija. Najvie mi smeta kada neki ljudi kau nama vainavama: Vi beite od istine; ne elite da joj pogledate u oi. Apsurdno je da ti isti ljudi nasedaju na propagandu politiara i medija, pa prihvataju za istinu skoro sve to im se servira. Trpaju u sebe sve to moe da se nae u supermarketima, i kupuju tzv. hranu, uopte ne gledajui na etiketu sa listom sastojaka. A kada ih neko upozori na opasne i odvratne sastojke u hrani koju jedu, oni odgovore: Sve je to za ljude!. Jeste, ali za koje ljude? Za one koji pristaju da budu konstantno varani od profitera, koji na njima zarauju novac, od politiara, i konano, od materijalne prirode. Ti ljudi ne mogu da razmiljaju za sebe, ve je potrebno da imaju nekoga ko e da im kae preko televizije, radija i novina - ta je dobro za njih. Evo jednog upeatljivog primera, koji ilustruje kako funkcionie industrija za ispiranje mozga. Potpomognute vlastitim vladama, mesne industrije sistematski ispiru mozak ljudima, lansirajui lai poput ovih: Meso je dobro za vas, Meso je najbolji izvor proteina... Totalna glupost! Oni prave milione dolara profita na ljudima koje dre u neznanju, poriui injenice - da su mesni proizvodi napunjeni gomilom hemikalija koje spreavaju prirodno truljenje mesa, i daju mu sveu zdravu boju. Pored toga, meso sadri prilino visok procenat hormona, koji stimuliu brz i neprirodan rast i tov ivotinja. Skoro da je nepotrebno i da se pomene nezanemariva koliina toksina i bakterija, koje se zadre u mesu nakon klanja ivotinja. Sama injenica da evropske zemlje nisu smanjile procenat konzumiranja govedine, uprkos toliko mnogo govora o BSE/kravljem ludilu (neke zemlje su ak i poveale potronju govedine) dovoljno je dobar dokaz efikasnosti uticaja medija na miljenje ljudi. Medutim, istina je upravo dijametralno suprotna od onoga to nam manipulatori serviraju. Nauno istraivanje (koje nije pod kontrolom
111

manipulatora), nebrojeno je puta dolo do zakljuka da meso i mesni proizvodi uopte nisu prikladni za ljudsko telo i psihu. Postoji iroki spektar bolesti koje su prouzrokovane jedenjem mesa (posebno kardio-vaskularne bolesti, koje su odgovorne za smrt svakog drugog stanovnika SAD, najveeg potroaa mesa u svetu). U umovima ljudi se te bolesti esto pogreno tumae kao prirodno troenje i propadanje telesnih organa, starenje, ili sudbina. Trovanje hranom je u Velikoj Britaniji uestalo sa 14.000 sluajeva u 1982., na 84.000 sluajeva u 1998. Pored toga, detaljno istraivanje ukazuje na injenicu da je jedenje mesa direktno odgovorno za glad u svetu, i unitavanje enormne koliine prirodnih resursa. Evo objanjenja: parcela zemlje na kojoj se uzgajaju itarice i krmno bilje za ishranu stoke, daje priblino dvadeset puta manje proteina (u obliku mesa ubijene ivotinje), nego ta ista parcela zasejana povrem i itaricama, namenjenim direktnoj ljudskoj ishrani. Drugim reima, parcela obradive povrine koja hrani jednog mesojeda, moe da nahrani 20 vegetarijanaca! Prisetimo se, zatim, ogromnog unitenja okoline, koje se javlja kao popratna posledica masovne industrije a to je krenje tropskih uma (plua Zemlje) u Junoj Americi, da bi se od njih napravili panjaci za stoku koja zavri u hamburgerima, u odlino organizovanom lancu fast food restorana, koje poseduju velike multinacionalne kompanije. Zemljite takoe bude uniteno erozijom za manje od 20 godina. Uzmite u obzir i stotine hiljada hektara plodnog zemljita, zasaenog duvanom, kokom, marihuanom, kafom, itd., od kojih se prave proizvodi koji tete zdravlju, i smanjuju povrine na kojima bi moglo da se uzgaja voe, povre i itarice. Mnogi farmeri irom sveta koriste plodno zemljite za uzgajanje jedne jedine kulture, koja ne moe da se jede, kao npr. ve spomenute komercijalne kulture. Ovo samo dokazuje bezumlje modernog ekonomskog sistema. Umesto komercijalnih kultura, ljudi bi lako mogli da uzgajaju kulture koje su im neophodne za ishranu. Zatim, nakon berbe, alju svoju robu u druge krajeve sveta (skupo plaajui za njihov transport). Za novac koji dobiju od prodate robe - kupuju sebi hranu, koju bi mogli i sami da uzgajaju sa niim trokovima. Takva ekonomija je apsolutno neefikasna, jer ini ivot farmera vrlo komplikovanim. I pored toga, zavisei od proizvodnje samo jedne (komercijalne) kulture, dovode svoj profit u opasnost, zbog naglih i nepredvidivih promena cena robe na svetskim berzama. okantna je injenica da je u 21. veku, uprkos opsenom naunom istraivanju, jedenje leeva prihvaeno kao neto civilizovano i prirodno. Koliko jo ljudi i ivotinja treba da umru u agoniji, pre nego to oveanstvo shvati zakone prirode (i, konano, Boje zakone)? Nemaki filozof Arthur Schopenhauer je rekao: Sve istine prolaze kroz tri faze. Prvo su ismevane, zatim su agresivno napadane, i konano, prihvaene kao oigledne. Kroz te tri faze je prolazila izjava da je zemlja okrugla, a kroz iste prolazi i injenica da je vegetarijanska ishrana jedina pogodna ishrana za (civilizovana) ljudska bia. Ukoliko ste zabrinuti za ekoloko zagaenje, bolesti i glad u svetu, onda malo razmislite - kako vae loe navike podupiru profitere i masovnu industriju, koja konstantno pretvara ovu planetu u jednu ogromnu kantu za smee (u kojoj uslovi za ivot postaju sve gori i gori).
112

Evo, ovaj primer je bio samo jedna od brojnih ilustracija, koje ukazuju na to ko stvarno bei od istine, i ko ne eli da joj pogleda u oi. Istina se sastoji od dva dela. Materijalna (privremena) istina, i duhovna (vena) istina. Ljudi koji optuuju Krinine bhakte/vainave - da nisu normalni kao drugi ljudi, jer ne jedu meso, ne intoksikuju se, ne praktikuju nezakonite seksualne aktivnosti, itd. uopte nisu svesni duhovne, superiornije istine. Poto ne ele da pogledaju duhovnoj istini u oi, kada im se pomene reinkarnacija i roenje u niim oblicima ivota, onda se brane izjavama - kako je to sve samo izmiljotina indijske filozofije. Pored toga, ne samo da ne ele da prihvate duhovnu istinu, ve prihvataju samo jedan deo materijalne istine; bolje reeno, ono to oni samo misle da je istina. Tj., prihvataju iskljuivo - ono to se njima svia. To je tipini sindrom onih koji ne ele da kontroliu svoja ula. Koji je rezultat toga? Haos i ludnica, opisana u samoj pesmi Oda ludosti. Uz sav taj tzv. napredak moderne nauke i istraivakih dostignua na poljima medicine, biologije, mehanike, itd, u zadnjih 50 godina se nije napravio znaajan korak napred u poboljanju kvaliteta ljudskog ivota. ak naprotiv, moderna nauka, direktno i indirektno, pretvara ovu planetu u jednu ogromnu deponiju (smetlite), a njene stanovnike u mentalno i fiziki zakrljale mutante, ranjive na napad itave armije bolesti modernog doba. Stil ivota koji nam je nametnut, i koji smo tako svesrdno prihvatili, stvorio je poprilino veliki broj bolesti, koje su bile apsolutno nepoznate ljudima drevnih civilizacija. Tako na primer, izduvni gasovi automobila, otpaci hemijske industrije, nuklearni otpaci, elektromagnetni talasi elektrana i trafo-stanica, dim iz dimnjaka teke industrije, hemijska ubriva, neprirodni lekovi, itd. prouzrokuju itavu seriju epidemija, hroninih bolesti, psihosomatskih bolesti, i, konano - smanjuju na imunitet, a poveavaju stopu mortaliteta. Jeste li znali da je vie od polovine naunika u svetu ukljueno u potrebe razvoja vojne industrije i pijunae, i da su plaeni da proizvode ratne avione, brodove razarae, podmornice, dalekodometne projektile, tenkove, zatim nuklearna, hemijska i bioloka oruja, itd? Od preostalog broja naunika, oko 60% njih je ukljueno u proizvodnju raznih postrojenja, tehnikih pomagala, kunih potreptina, itd. Tek preostalih 40% naunika je direktno ukljueno u zatitu zdravlja, poboljanje ishrane, zatitu okoline, itd. To znai da je tek oko 25% svetskih naunika ukljueno u istraivanja i proizvodnju od kojih imamo stvarnu praktinu korist, dok je oko 75% njih ukljueno u aktivnosti koje uzrokuju propadanje i unitenje bio-ekolokog sistema planete Zemlje, kao i unitenje zdravlja svih nas, koji ivimo na ovoj planeti. Dok je broj svetskog stanovnitva u konstantnom porastu, svetski prirodni resursi (ume, voda, obradivo zemljite, rude, itd.) se smanjuju alarmantnom brzinom. Ako bi svako od nas prihvatio zapadnjaki (naroito ameriki) stil ivota nama bi trebalo 5 ovakvih planeta da nas sve izdravaju. Zabrinjavajui podaci, zar ne? Za itav haos u kome ivimo, ljudi uopteno kau: Pa, to je deo ivota. Da; sada jeste, ali ne mora da bude. Svet je doveden u takvu situaciju - iz dva razloga: 1) nedostatka duhovnog znanja i poznavanja vene istine, 2)
113

nesposobnosti da se kontroliu vlastita ula i nia ljudska priroda. I na alost, situacija u svetu ne ide na bolje, ve se svakodnevno pogorava. Najbolniji dokaz ljudske ludosti su - masovna stradanja dece. U industrijski i tehnoloki naprednim zemljama, mnoga deca su postala pokvarena gledanjem filmova nasilja i erotike, preko Interneta i na televizji. Odaju se drogi, alkoholizmu i kriminalu. Sve se ee moe da se vidi i uje na medijima - kako ak i klinci mlai od 16 godina postaju ubice, siledije, notorni narkomani i alkoholiari. S druge strane u siromanim zemljama, deca su prinuena da umiru od gladi, ili da rade teke fizike poslove, kako bi zaradili za hranu. Mnoga deca su siroad, jer su im roditelji poginuli u ratovima i teroristikim akcijama. Da stvar bude jo gora u nekim afrikim, azijskim, i junoamerikim dravama, deca su prisiljena da ratuju, i to ne samo deaci, ve i devojice, koje usput bivaju seksualno zlostavljane od odraslih vojnika, koji o njima - 'vode brigu'. alosne li civilizacije! Ako na mlaima svet ostaje kakva li nas samo budunost oekuje?

114

115

Pitanja I
Zato oblak ide ba u tom pravcu, i tom brzinom? U emu je tajna - po kojoj se sve pahuljice snega razlikuju jedna od druge? Na koji nain se svi suncokreti dogovore da gledaju u istom pravcu? Kako bia iz drugih galaksija slikaju crtee u itnim poljima? Da li e ovek ikada da savlada neumoljive zakone prostora i vremena? Kada e ljudi uspeti da nau odgovore na ova, i jo mnoga druga pitanja? Pitanja, pitanja... Kraja im nema. Bezbroj naizgled mudrih pitanja, koja od pamtiveka nikada nikome nisu donela istinsku sreu, niti odgonetnula tajnu ivota. Koliko e jo dugo uionice da slue kao stratita, na kojima se ubija poriv dua podsvesno gladnih istinske sree, venosti, ljubavi i blaenstva? Bolje je da se postavi jedno dobro pitanje, nego traga za odgovorima na milione besmislenih. Ali za to je potrebna iskrenost. Prestanak opiranja porivu da se pronae veni spokoj, blaenstvo i izvor vene ljubavi, koji, ivot za ivotom, strpljivo eka u svaijem srcu - da sebi postavimo prava pitanja, i pronaemo odgovore na njih. Ko god iskrenosti ima, gde god bio i ko god bio nai e svoje odgovore. Vrhovni Stvoritelj, prijatelj svih ivih bia i zakonodavac, utisnuo je Svoje odgovore u prostranstva okeana, u suneve zrake, u brzinu vetra. Ukopao ih je u grudi zemlje, i obesio ih je na zvezde - kao bljetave eksere zabijene u crnu pozadinu. A ko moe da ih proita? Samo oni koji istinski ele da uzvrate na Njegovu ljubav; mudraci prezreni zbog svoje mudrosti, sveci zaboravljeni zbog svoje strpljivosti, askete ismevane zbog svojih strogosti; poznavaoci istine, koji srcima svojim upijaju besmrtna uputstva Bhagavad-gite. Ono to ih ini velikim je njihova elja da poruke Boje prenesu bez izmene, bez oduzimanja ili dodavanja, onako kako se one ve vekovima prenose sa kolena na koleno, od jedne generacije do druge. Oni su kao ptice koje jo od praiskonskih vremena lete na posve isti nain. Na isti nain ire svoja krila, na isti se nain otiskuju niz vrtoglave klisure, na isti nain poniru, obruavaju se, koriste vazdune struje i jedre, slobodne, samo sa Suncem iznad sebe. Tu nema mesta za pokuse i nove trikove. Sve to je povoljno, ve je odavno u primeni. Zato oni ele da im se i drugi pridrue na putu do dalekih predela, gde nema roenja, bolesti, starosti i smrti? Ljubav. Ljubav, samilost i saaljenje su samo neke od njihovih bezbrojnih odlika.
116

Oni su sposobni da razbiju ljusku iluzije svakoga ko im iskreno i ponizno prie, sa malim, ali znaajnim pitanjem - Ko sam ja? Malinska, 29/07/02 Ve vekovima, ljudi neumorno trae odgovore na toliko mnogo pitanja, koja su, sa duhovne take gledita, potpuno nevana i beskorisna. Da bi pronikli u tajne sveta u kome ive, naunici su se uputili na dno okeana, vrhove planina, u dubine peina, pa ak i u svemirski prostor. Logino bi bilo da se zakljui - da su svi ti skupi i dugotrajni napori zamiljeni sa konanim ciljem da se pobolja kvalitet ljudskog ivota. Ali, koliko se zaista uspelo u tome? Zar nije oigledno to - da s napretkom tehnologije i industrijalizacije, kvalitet ivota na zemlji drastino opada? Jedemo hranu zatrovanu kojekakvim hemikalijama; pijemo vodu odvratnog ukusa, punu hlora; kada se razbolimo - kljukaju nas opet nekakvim hemikalijama (koje neretko stvaraju neeljene popratne efekte); udiemo vazduh pun ugljen-dioksida, i ostalih otrova. Sve oko nas je zatrovano, ukljuujui i naa tela. Stopa mortaliteta je vea nego u srednjem veku, kada je vladala kuga. Oigledno je da postoji neka ozbiljna poetna greka. oveanstvo je entuzijastino krenulo u osvajanje sve novijih i novijih saznanja, istovremeno zaboravljajui na najosnovnije pitanje. Koliko je zaista onih koji se pitaju: Ko sam ja? Izuzetno mali broj. A veliki broj ljudi koji sebi ipak postavi to pitanje, postane rtva raznih arlatana, mistika i lanih gurua, koji su tako dobri retoriari, da mogu da napiu stranice i stranice knjiga, a da na kraju ne kau nita pametno i konkretno; ili jo gore - u lepo dizajnirane knjige natrpaju gomilu spekulacija i lai, da bi stvorili profit na onima koji su u potrazi za samim sobom. U svetu ne postoji ni jedna obrazovna institucija pod pokroviteljstvom drave, koja bi studentima ponudila kvalitetno obrazovanje o samospoznaji. Vede kau da znanje poinje razlikovanjem duha od materije, ili istine od iluzije. S druge strane, kakva je korist od celokupne materijalne nauke, ako ne moe da nam ponudi zadovoljavajui odgovor na pitanje: Ko sam ja?. Kada uemo u ovaj svet, potpadnemo pod uticaj iluzije, a materijalne nauke jo vie produbljuju nau iluziju, udaljavajui nas od vene istine, koja zapoinje samospoznajom. itava moderna civilizacija se vrti oko lane ideje da smo mi materijalno telo, i da nakon smrti nema niega. Meutim, ta iluzorna filozofija je uzrok apsolutno svih problema koje doivljavamo u svakodnevnom ivotu. Zamislite samo, kako bi bilo kada bi ljudi znali da su duhovna bia (privremeno utamniena u razliitim vrstama tela). Tada bi imali potovanja prema drugim vrstama tela, i bile bi izbrisane sve lane identifikacije kao to su: hrianin, musliman, jevrejin, amerikanac, rus, hrvat, srbin, itd. Te lane identifikacije, usled neznanja, zapoinju sa roenjem tela, i nestaju sa njegovim unitenjem; ali ono to ostaje veno (tj. mi sami), razlikuje se od inferiornog materijalnog tela. Zanimljivo je da se primeti da u moderno vreme postoji iznenaujue veliki broj ljudi koji veruju u reinkarnaciju. Ali samo verovanje u reinkarnaciju nije
117

dovoljno dobro za poetak samospoznaje, i konano, povratak u duhovni svet. Isuvie je veliki broj onih koji veruju u reinkarnaciju, ali se ipak nikada ne zapitaju: Ko sam zaista ja?, niti ikada preduzmu neto konkretno na osnovu tog verovanja - ve nastave da ive kao i ranije. U ovom dobu degradacije, ljudi su izgubili skoro svu mudrost zbog nesposobnosti da kontroliu svoja ula. Znanje i mudrost su dva sasvim razliita pojma, iako su usko povezani. Npr., neki ovek moe da ima teoretsko znanje i veru u medicinsku injenicu da je puenje tetno, i da osim raka plua, moe da izazove itavu seriju odvratnih bolesti, koje lako mogu da pretvore neiji ivot u apsolutnu mizeriju. To je znanje; ali mudrost znai praktina primena znanja prestanak puenja. Ljudi danas u svetu imaju na raspolaganju ogromnu koliinu naunih injenica (znanja); ali nisu mudri, jer zbog neregulisanog ivota i nesposobnosti samokontrole i dalje pue, piju, drogiraju se, zagauju vlastitu okolinu, itd. Ista je stvar i sa verom u reinkarnaciju. ak i neki ljudi koji su doiveli kliniku smrt (izlazak iz tela), tj. realizaciju iz prve ruke da nisu materijalno telo - i dalje nastavljaju da ive kao i ranije, bez toga da izvuku ikakvu duhovnu dobrobit od te realizacije. Duhovna nauka o Krini (Vainavizam) je jedna od izuzetno retkih duhovnih, naunih tradicija, koja moe brzo i efikasno da istrenira ljude da dovedu svoja ula pod kontrolu, postanu regulisani i mudri. Jedino mudri ljudi ne stvaraju nikakva uznemirenja u svetu. Zato su ljudi u svetu uznemireni, i stvaraju toliko mnogo problema, uprkos tome to imaju puno materijalnog znanja? Materijalno znanje je, u krajnjoj liniji, namenjeno da ljude uini srenijima; da smanji patnju, i povea zadovoljstvo. Vidimo u svakodnevnom ivotu da su ljudi ipak nesreni (jer inae ne bi stvarali probleme sebi i drugima), i prilino su isfrustrirani. To je zbog toga - to nisu praktino angaovani u svojoj venoj, duhovnoj dunosti sluenju Krine. Ta vena dunost svakog ivog bia se naziva dharma, a prvi korak u ispunjenju dharme je kontrola ula. Iz tog razloga, Vainave slede etiri principa za regulisano kontrolisanje ula, i izbegavaju vrenje grenih aktivnosti, koje su u potpunoj suprotnosti sa istinskim duhovnim ivotom. Kao to sam ve napomenuo u komentaru na pesmu - Dva drveta, ti principi su: 1) nejedenje mesa, ribe i jaja; 2) izbegavanje svakog oblika intoksikacije (to osim droga i alkohola, podrazumeva i nekonzumiranje cigareta i kafe); 3) neuzimanje uea u bilo kom vidu kockanja; 4) izbegavanje grenih seksualnih aktivnosti. Ljudi se ude - kako to da smo mi Vainave sreni, uprkos tome to izbegavamo tako privlana zadovoljstva. Tajna je u tome to su Vainave regulisani i samokontrolisani u duhovnom ivotu, pa su zato u mogunosti da uivaju u venoj, duhovnoj srei, koja je na raspolaganju apsolutno svakome ko iskreno pone da se bavi procesom bhakti-yoge (i samim time, sleenjem nae vene dunosti). Znanje o reinkarnaciji je jedna od kljunih oblasti nauke o samospoznaji, koja zapoinje kontrolom uma i ula. Ta nauka daje odgovore na pitanja kao to su: Da li dua u ljudskom telu moe da se degradira u nie ivotne oblike, ili unapredi u vie?, Koliko dugo traje tranzitni period prelaska due iz jednog tela u drugo?, Gde, koliko
118

dugo i na koji nain su grene due primorane da ispataju za svoje grene aktivnosti?, Da li mogu due u ivotinjskim telima da budu unapreene do ljudskog oblika ivota, ili ak vie od toga?, Kako da se protumae mistini dogaaji, kroz koje ljudi prolaze za vreme klinike smrti?, Da li je mogue, i kako, da se zaustavi proces reinkarnacije?, Zato postoji tek neznatni broj ljudi koji mogu da se sete nekih svojih prethodnih ivota?, itd. Ukoliko zaista elimo da drimo uzde vlastite sudbine u svojim rukama, neophodno je da poznajemo univerzalne zakonitosti o principima i iniocima koji nas dre utamnienima u svetu iluzije. Vedska nauka o samospoznaji detaljno opisuje te zakonitosti, i daje detaljna objanjenja o tome kako treba da delujemo, a da se pri tom ne zapletemo u neumoljive zakone karme i reinkarnacije. Radije nego da ivimo sluajan ivot kao drvo koje pluta po okeanu materijalne egzistencije, koje talasi bacaju od jedne obale do druge (od jedne vrste tela do druge) - bolje je da se poznavaju univerzalni zakoni prirode, i da se ima direktan uticaj na izbor naeg sledeeg roenja (ili jo bolje, prestanak svih materijalnih roenja). Ljudi esto provokativno ispituju vainave: Zato ste napustili svoju vlastitu religiju, i postali lanovi Hare Krina pokreta?, Zato mislite da je vaa religija bolja od drugih?, ta ona nudi za razliku od ostalih?. Evo odgovora: vainavizam (na zapadu poznat kao Hare Krina pokret), je jedina duhovna tradicija u svetu koja aktivno propoveda nauku o samospoznaji, koja je poetni, ABC korak u spoznaji Boga. Nemogue je Boga spoznati (voleti Ga, videti Ga, i komunicirati sa Njime), a da prethodno ne spoznamo sami sebe. Tek kada spoznamo svoju vlastitu prirodu - kao venog Krininog sluge, onda moemo da uspeno poradimo na uklanjanju svih kontaminacija (zavist, pouda, pohlepa, gnev, iluzija i ludilo) iz naeg srca i nae svesnosti, koje nas spreavaju da stupimo u direktan kontakt sa Krinom. U svetu postoje i druge religijske tradicije koje poznaju zakon karme i reinkarnacije, ali poto ne sadre nauku o samospoznaji u svojim religijskim uenjima, ne pridaju joj veliku vanost, i retko javno govore o toj temi. Kakav apsurd! Zar ne bi cilj svake religijske tradicije trebalo da bude dovoenje ljudi sa niih nivoa svesnosti na vie, duhovne nivoe, na kojima moe da se probudi naa uspavana ljubav prema Bogu? Ako neka religija nema to kao svoj cilj, ta onda uopte ima? Kakva je korist od religije koja u svojim sledbenicima ne moe da probudi ljubav prema Bogu i svim ivim biima, i konano zaustavi proces raanja i umiranja? Pored toga, kada neko izjavi: Ja sam katolik, Ja sam pravoslavac, Ja sam jevrejin, Ja sam musliman, itd., - to podrazumeva da osoba misli: Ja sam ovo telo. Ako ne bi bilo tako, onda vie ne bi bilo ni religijske netrpeljivosti, ni ratova temeljenih na religijskim razlikama. Jer, izvor religijske netrpeljivosti je lani presti, koji ide uz iluzorno miljenje ja sam ovo telo, moja religija je bolja od drugih, itd. Meutim, ako neko kae: Ja sam vainava, to znai da ta osoba izjavljuje: Ja sam duhovna dua, veni Krinin sluga, privremeno zatvoren(a) u materijalnom telu ljudskog oblika. Eto, za razliku od svih ostalih svetskih religija, vainavizam je temeljen na duhovnoj nauci, pre nego na lanom poistoveivanju sa privremenim
119

materijalnim telom. To je ujedno moj argument za izjavu nekih mojih roaka i poznanika, koji me optuuju to sam odbacio hrianstvo. Ali ono to sam zaista odbacio je zapravo - obmanjujue poistoveivanje sa materijalnim telom, kao i sve poroke koji idu zajedno uz takvo poistoveivanje. Nauka o samospoznaji jednostavno ne moe da se shvati na nivou jeftine svetovne religioznosti. Za prvi korak prema Bogu (nauku o samospoznaji) neophodno je da se osoba uzdigne na nivo istinske duhovnosti, ona koja brie apsolutno sve razlike meu ivim biima, priznaje samo razlike u njihovim privremenim telima, i poduava da je Bog jedan, i nepristrasno blagonaklonjen prema svakom od nas, bez obzira kakvu vrstu tela i boju koe trenutno nosimo. Religiozni ljudi mogu da, kao to se vidi u svakodnevnom ivotu, prave ozbiljne probleme u svetu - ali tek duhovni ljudi nude praktina reenja za sve te probleme. Ukoliko neka religija ne moe da da valjane i filozofski jake argumente vernicima zato bi trebalo da se ponaaju prema drugima onako kako bi oni hteli da se drugi ponaaju prema njima, i ukoliko nema verodostojne duhovno-naune metode da u vernicima probudi ljubav prema Bogu i ostalim ivim biima - onda je takva religija nesavrena. Prvi, glavni i jedini uzrok svih problema u svetu je (ponavljam) nedostatak nauke o samospoznaji, koja je poetak istinske duhovnosti. Kada bi ljudi znali da su odgovorni za sve svoje postupke, i da e u skoroj budunosti (sledeem ivotu) biti nagraeni ili kanjeni za sva svoja dobra dela, odnosno nedela onda bi se sasvim drugaije ponaali. Bez razumevanja da nismo ovo telo, nemogue je da se razume ta je greno, a ta bezgreno delovanje. Evo jednog primera koji ilustruje kako grene aktivnosti prolaze kao neto sasvim normalno. Zbog nedostatka duhovnog znanja, ljudi svakodnevno ubijaju u klanicama na hiljade ivotinja, da bi na kraju mogli da jedu njihove leeve. Gotovo sve svetske religije to danas prihvataju kao neto normalno. Ali sa duhovne take gledita, to ne samo da nije normalno, nego je krajnje necivilizovano i greno, to neminovno dovodi do ogromnih karmikih reakcija irokih razmera (u obliku raznih bolesti, katastrofalnih prirodnih nepogoda, ratova itd). Da na kraju ponovim: svesnost Krine nije neka svetovna religija, iako je mnogi prihvataju kao takvu, ve je duhovna nauka o Bogu, koja potie od Njega samog (iz beskonane prolosti), daje praktina reenja za prestanak svih nesporazuma i problema u svetu, i postepeno nas vodi do venog savrenstva za kojim svi eznemo. Prvi korak na tom putu zapoinje malim, ali znaajnim pitanjem: Ko sam ja?. Od ove univerzalne nauke svako moe da ima dobrobit, bez obzira kojoj se veroispovesti priklanja.

120

121

Pitanja II
Kako ptice savladaju silu gravitacije? Tako to lete. Kako se zvezde ne izgube u mraku? Tako to svetle. Kako sveci pobeuju zavist? Tako to vole. Kako se pauk hrani? Tako to eka. Kako dete naui da govori? Tako to slua. Kako ovek postaje bogat? Tako to daje. Kako zarobljena ptica preivljava? Tako to veruje. Kako oblak putuje? Tako to se preputa. Kako mudri pronalaze istinu? Tako to trae. Kako ribe spavaju otvorenih oiju? Tako to ele. Kako drvo prkosi vetru? Tako to trpi. Kako se zabavljaju vile? Tako to pleu. Kako krave mole za milost? Tako to plau. Kako cvet privlai leptire? Tako to mirie.

Killybegs, 19/07/05 Da li je ovo pesma? Ne znam. Moda bi moglo da se tako kae. (Hajde da kaemo da jeste). Dakle, ova pesma govori o tome kako istinski mudra osoba moe da stekne mnoge korisne odlike, uei od prirode i raznih ivih bia koja ive u njoj. Istinski mudra osoba je ona koja u prvom planu radi za svoju i tuu venu dobrobit, a ne za privremena materijalna telesna i mentalna zadovoljstva svoja ili drugih ljudi. Vede kau da mudrost poinje od trenutka kada spoznamo razliku izmeu privremenog i venog (materije i duha), i kada ponemo da delujemo u skladu sa tim razumevanjem. Na poetku puta svog duhovnog razvoja, istinski mudra osoba, pre svega, radi na odbacivanju loih osobina, i razvijanju osobina koje su od vitalne vanosti za duhovni napredak. Primeujete da koristim izraz istinski mudra osoba. Time elim da kaem da
122

je, sa vedskog stajalita, svetovna definicija mudrosti potpuno pogrena. Svetovna mudrost se u krajnjoj liniji svodi na etiri stvari; kako da se to uspenije hrani, brani, spava i razmnoava. Problem je u tome to te etiri aktivnosti, ako nisu povezane sa duhovnim motivacijama vode samo do novog roenja; novog ropstva u materijalnom svetu. Da li je to mudro? Istinski mudra osoba strpljivo i odluno ulae napore u prekidanje robovanja materijalnoj energiji, kao i u razvijanje duhovnih odlika, koje kulminiu u buenju uspavane ljubavi prema Krini. Lista tih duhovnih odlika nije mala, ali ja sam u ovoj pesmi spomenuo samo neke od njih. Kako ptice savladaju silu gravitacije? Tako to lete. Kada bi ptice prestale da mau svojim krilima i koriste vazdune struje, pale bi na zemlju, ba kao i bilo koja druga ivotinja baena sa visine. Ovo ukazuje na to da ptice nisu lenje. Gotovo stalno mau svojim krilima, i nekuda lete. Slino tome, osobe zainteresovane za duhovni napredak i svoju venu dobrobit ne bi smele da budu lenje, ve moraju da se neprestano odupiru arima i naletima materijalnih iskuenja. U istoriji je bilo puno onih koji su iz nekog razloga prestali da mau svojim duhovnim krilima, i sunovratili se u ambis materijalnih elja i iluzornih zadovoljstava. Put do savrenstva nije lak. Potreban je neprestan i svestan napor da se preleti okean materijalnih mizerija i opasnosti. Kako se zvezde ne izgube u mraku? Tako to svetle. Mnogo je onih koji izazovno kau: Ako Bog postoji, neka mi se pokae. Gde je? Meutim, Krini se uopte ne svia takav izazovan i arogantan stav. Svako moe da vidi Boga, ali tajna je u tome da mi treba da delujemo na takav nain, da Bog vidi nas. Treba da se trudimo da privuemo Njegovu panju, ba kao zvezda koja svetli. Za razliku od zvezda, postoji mnogo nebeskih tela koja su obavijena platom vene tame, jer niti isijavaju svoju vlastitu svetlost, niti reflektuju sunevu. Oni koji posveuju svoj ivot zadovoljenju Krininih elja i sleenju Njegovih uputstava mogu da se uporede sa zvezdama koje svojim sjajem privlae Njegovu panju. Takve retke osobe ne samo da za Njega nikada nisu izgubljene, nego su na sigurnom putu da Ga uskoro vide licem u lice, i zauvek okonaju svoje materijalno postojanje. Kako sveci pobeuju zavist? Tako to vole. Zavist je uzroni koren mnogih ostalih poroka (nasilja, pohlepe, gneva, mrnje, itd). Upravo se zbog zavisti nalazimo u zatvoru koji se zove materijalni svet. Jednom veoma, veoma davno u prolosti, dok smo jo bili u duhovnom svetu pozavideli smo Krini to svi oboavaju samo Njega. Znajui za nau skrivenu zavist, i elju da budemo mali bog u centru svaije panje Krina nam je pruio tu mogunost, poslavi nas u materijalni svet. Ovde moramo da boravimo (u razliitim telima) sve dok se jednoga dana ne
123

opametimo, odbacimo svoju zavist prema Krini, i svoje pomahnitale pokuaje da pronaemo trajnu sreu u svetu roenja, bolesti, starosti i smrti. Ne samo u vedskoj, ve i u mnogim drugim starim religijskim tradicijama i kulturama postoji mudrost koja kae - da se zavist lei sluenjem onoga na koga smo zavidni. Na taj nain se postepeno razvija privrenost, a potom i ljubav. Zbog toga se sanskritski izraz bhakti-yoga prevodi kao predano sluenje, ili yoga ljubavi prema Bogu. Kako se pauk hrani? Tako to eka. Ideju za ovaj deo pesme mi je dao mali pauk, koji ivi iza desnog ogledala mog auta, i koga danima posmatram kako ponovo, i ponovo mora da popravlja svoju mreu, poto mu je vetrovi moje brze vonje uvek pokidaju. Stvarno je uporan i strpljiv. Ali ne uzalud; ja vidim da on tu i tamo uhvati pokoju muicu. Strpljivo eka sakriven iza ogledala, i kada vidi da je neto upalo u mreu kree u akciju. Slino ovom primeru, mudra osoba treba da bude strpljiva i uporna. Sva brza zadovoljstva su kratkotrajna i jeftina. Prave vrednosti ne mogu da se steknu tek tako, preko noi. Koliko li je napora i vremena potrebno da neko postane uspean umetnik ili sportista? A koliko li je tek napora, iskrenosti i strpljenja potrebno da odbacimo svoju zavist prema Krini, i vratimo se u duhovni svet? Kako dete naui da govori? Tako to slua. Deja psiha je fenomenalna. Deca mogu sa lakoom da naue nekoliko jezika istovremeno. Jo dok sam iveo u vedskoj, lino sam poznavao jednu devojicu koja je do svoje etrnaeste godine teno govorila vedski, nemaki i engleski. ivela je u sredini u kojoj su sva tri jezika bila deo svakodnevnog govora. Mama joj je bila Nemica, a kolska nastava je bila na engleskom. Kako je mogue da se tako brzo i efikasno naue tri svetska jezika? Paljivim sluanjem. Neke jednostavne vetine mogu da se naue samo posmatranjem, ali za veliku veinu vetina je neophodno paljivo sluanje. I kao to sam ve napisao u komentaru na pesmu Gola Istina, mudra osoba paljivo bira koga e da slua. Npr., niko ne bi mogao da postane uspean doktor ako bi sluao bilo koju nekompetentnu budalu kako govori o medicini. Ali na alost, ak i danas, u 21. veku, mnogi ljudi prihvataju za autoritete obine i neobine arlatane, koji se razmeu hipotezama i teorijama (drugim reima, spekulacijama), zato jer nemaju praktine dokaze za svoje tvrdnje. Smeno je, ili bolje reeno, alosno je to se sve do dananjeg dana u veini obrazovnih ustanova u svetu - Darwinova teorija o evoluciji i postanku vrsta prihvata kao jedina ispravna i verodostojna. To je lakrdija; tim vie to su mnogi progresivni naunici irom sveta praktino dokazali da se radi o jednoj velikoj prevari. Za one koji govore i itaju engleski jezik, preporuujem knjigu The Hidden History of Human Race, autori su Dr. Michael Cremo i Dr. Richard Thompson. Knjiga moe da se narui preko Internet stranice www.blservices.com (e-mail: bls.orders@pamho.net) Na alost, mnogi ljudi imaju problema da prihvate vedsku literaturu kao
124

autoritativnu, jer ona ne pripada njihovoj religiji i tradiciji. Na to bi moglo da se kae da nije vano ko je u pravu, ve ta je pravo. Konano, vedska literatura, kultura, tradicija i civilizacija su puno, puno starije od svih ostalih tradicija i kultura koje su danas rasprostranjene po svetu. Od vedske nauke i mudrosti svako moe da izvue dobrobit, i obogati svoj ivot vrednim saznanjima. Kako ovek postaje bogat? Tako to daje. I opet, mudrost gotovo svih starih religija kae - da su najbogatiji oni koji najvie daju. Ova izjava ima svoje osnove na materijalnom, emotivnom i duhovnom planu. Ljudi koji su danas bogati su svojim pobonim delima osigurali sebi dobru karmu jo u prolom ivotu, pa im se zato u ovom ivotu sve viestruko vraa. To je jednostavno zakon prirode, koji potie od samog Krine. Takoe je poznato da ljudi koji su puni vrlih odlika, i koji svojim emocijama pozitivno utiu na emocije drugih ljudi bivaju nagraeni time to imaju puno istinskih prijatelja, koji su spremni da mnogo toga uine za njih. I konano, dobrobiti od duhovnog davanja su mnogo vrednije od dve prethodno pomenute vrste davanja, jer mogu da primaoce duhovne milosti odvedu natrag u duhovni svet, i tako napokon okonaju njihove patnje u materijalnom svetu. Duhovna milostinja ne stvara karmu (ak ni dobru), ve brie karmu onoga koji iskreno prima, kako i onoga koji daje. Duhovno davanje moe da ima nekoliko oblika, od kojih je najvaniji davanje verodostojnih duhovnih informacija, tj. pruanje duhovnog vostva, to ukljuuje i deljenje vlastitih duhovnih iskustava i realizacija. Duhovno vostvo nema gotovo nikakvu vrednost - ukoliko nije u liniji sa uputstvima samoga Krine, i Njegovih verodostojnih, opunomoenih predstavnika. Kako zarobljena ptica preivljava? Tako to veruje. Ne samo ptice zarobljene u kavezu, ve i sve ostale ivotinje, ukljuujui i oveka podnose svoje zarobljenitvo - samo zato jer veruju da e jednoga dana ponovo da budu puteni na slobodu. One ivotinje i ljudi koji nemaju tu nadu i veru, uglavnom ubrzo umru u zarobljenitvu. Slino tome, istinski mudra osoba ima potpunu veru da Krina dri Svoju zatitniku ruku iznad nje, i da On pravi sve povoljne aranmane za njenu duhovnu dobrobit, iako ponekada to tako ne izgleda. Krina izjavljuje u Bhagavad-giti da lino vodi brigu o onima koji su Mu se u potpunosti predali (ili barem ulau iskrene napore da Mu se u skoroj budunosti u potpunosti predaju). Oni koji su iskreni na putu duhovne samospoznaje, imaju veru u to da je uspeh tu negde, tek iza ugla, nakon svih pretrpljenih poraza u bitkama sa Krininom iluzornom, materijalnom energijom. Kako oblak putuje? Tako to se preputa. Za razliku od oblaka, mudra osoba se ne preputa bilo kome vetru, ve koristi one vetrove i vazdune struje, koje je vode blie Krini i duhovnom
125

savrenstvu. U svakom sluaju, duhovno napredna/mudra osoba se preputa Krininim planovima, i uravnoteenim umom jednako prihvata zadovoljstva i tekoe (testove iskrenosti), koje joj Krina alje. Kako mudri pronalaze istinu? Tako to trae. Ogromna veina ljudi nalazi svoje izvore istine u onome to im nude mediji i razni komercijalni arlatani. Prava istina o venom identitetu oveka, i ne samo oveka, ve svih ivih bia, njihovoj meusobnoj vezi, i vezi sa prirodom i Bogom ne moe da se kupi na kiosku, vidi na televiziji, uje na radiju, ili proita u dnevnim novinama. Ona je paljivo sakrivena od neiskrenih. Ali oni koji je iskreno trae, nai e je tako to e ona doi do njih kada joj se najmanje nadaju, ili na mestu gde je ne oekuju. Krina je u srcu svakog ivog bia, i vrlo dobro zna ko Ga iskreno trai, i ko je iskreno zasien ispraznim kratkotrajnim zadovoljstvima koja nudi njegova materijalna energija. Takvim e osobama istina da uplovi u ivot; ali potrebno je i da se skreno trai. Zato ja toliko mnogo piem o istini? Zato to iz vlastitog iskustva znam da je najopasnija stvar u ivotu da se prihvata za istinu neto to je obmana. Kao npr., jadne ivotinje misle kako ih gospodar voli; hrani ih i poji svakoga dana, brine se da imaju koliko-toliko prikladan smetaj, itd., sve dok se jednoga dana ne pojavi sa noem u ruci. Ali u tome trenutku - istina se razotkriva prekasno. Mi ljudi takoe dobijamo slian tretman od Krinine iluzorne energije, i neretko, kada spoznamo da smo prevareni prekasno je da to saoptimo drugima. Zato nabolje prolaze oni koji istinu ue od samoga Boga, kroz svete spise, a ne od svetovnih mudrijaa i filozofa, koji su i sami rtve iluzorne, materijalne energije. Kako drvo prkosi vetru? Tako to trpi. Drvee tolerantno podnosi sve vremenske uslove, pa ak i to to im ponekada lome grane i urezuju slova u koru. Nalik drvetu, istinski mudra osoba trpi i tolerie napade i uvrede bezbonika. Isus Hrist je izvanredan primer dobro poznat svima. Podnosio je grube rei, muenje, i konano, razapinjanje na krst. I poto je znao da ima posla sa gomilom zavedenih budala, na kraju je jo bio i milostiv prema njima, dajui im svoj oprotaj. Meutim, vano je da se napomene da, iako je sveta/mudra osoba nenasilna, ona ima pravo i dunost da odbrani svoj ivot i svoje interese, ako je to mogue. Kako se zabavljaju vile? Tako to pleu. Mnogi neupueni ljudi misle da je duhovni ivot pun samih strogosti i niega vie. Ali, to je zabluda. Samo svete osobe znaju kako da uivaju u ivotu; ali njihova srea i uici nisu kratkotrajni i iluzorni kao oni u ivotu prosenih ljudi. Poto je duhovna srea daleko intenzivnija od materijalne, mudre osobe mogu da relativno lako odbace svetovna zadovoljstva to
126

prosenim ljudima izgleda kao nezamisliva strogost.

Kako krave mole za milost? Tako to plau. U vojsci sam bio sa jednim mesarom koji je klao goveda. Ispriao mi je kako je mogao da vidi suze u oima gotovo svake krave i bika, pre nego to bi ih ubio. U poetku mu je to smetalo, jer je jo imao neke sentimente prema njima, ali poto u to vreme nije mogao da nae drugi posao da bi prehranio porodicu, nastavio je sa svojim groznim poslom u klanici. Kasnije se navikao na to, i rutinski je obavljao svoj posao, ak i kada bi krave lile bujicu suza niz lice. I ba kao to krave plau u strahu od okrutne smrti, istinski mudraci plau od samilosti prema uslovljenim duama koje ive u iluziji materijalnog postojanja. rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada bi esto zaplakao kada bi video siroad, gladnu decu, teko ranjene vojnike i civile u vihoru ratnih strahota, itd. Najvie ga je pogaala injenica da ljudi odbijaju duhovnu pomo i savrenu sreu koja im se nudi, i radije nastavljaju da ive u iluziji, bacani od jedne vrste tela do druge, primorani neumoljivim zakonima karme i reinkarnacije.

Kako cvet privlai leptire? Tako to mirie. Nije svako cvee miriljavo. Postoje neke vrste cvea iz kojih se iri neugodan smrad. Na njih dolaze ose i prljave muve, i nesvesno im pomau u prenoenju polena. Meutim, leptire, vredne pele, i bumbare - ne privlai takvo cvee. Oni sleu samo na miriljavo cvee, i hrane se njihovim sokovima i polenom. Slino tome, ljudi loih odlika i sumnjive prirode, privueni su prevarantima i slatkoreivim lopovima. A sveci puni vrlih i boanskih odlika, koji mogu da se uporede sa miriljavim cveem privlae iskrene ljude, trenutno zbunjene materijalistikom propagandom. Takvi ljudi imaju u sebi visoki potencijal za praktikovanje duhovnog ivota i razvijanje boanskih osobina. Druei se sa svetim osobama/mudracima, i oni sami tokom vremena postaju sveti i mudri. Oni mogu da se uporede sa leptirima i pelama - koje sleu samo na miriljavo cvee.

127

128

Poema nespokojnog oajnika

Dragi moj Gospodine Govinda, tei me to je sve ovo samo Tvoj san, u kome ja igram runu ulogu. Ali, moram da je odigram, da bi Tebe zadovoljio, i iskupio se za grehe i uvrede Tvojim lotosovim stopalima, i stopalima Tvojih bhakta. U ovom svetu nema istinskog mira; on moe da se nae samo tamo - gde Ti i rimati Radharani ivite okrueni svojim venim bhaktama. Ali na alost, ja jo nisam spreman da platim cenu tog blaenstva. Izgledam spokojan, a plakao bih gledajui kroz ianu reetku prozora na jednu nespokojnu dablinsku ulicu, u dva sata ujutro. Ali dobro je; bar sam se od muke Tebe setio verovatno inae ne bih. Sada kada sam beskunik, poinjem da cenim toplinu doma koju si Mi pruao sve ove godine kod roditelja, kod tetke i kod Tebe u hramu. Sve sam to primao zdravo za gotovo, ba kao to jo uvek prihvatam injenicu da vidim, ujem, govorim, imam dve ruke, dve noge... Mnogi nemaju ni to, ili bar neto od toga. Ve sam pomislio da sam pronaao svoj novi dom, ali ne; materijalna priroda se smeka kroz tipinost jedne nespokojne dablinske ulice. Gde da traim danas? Ja, stanar bez stana, gospodin koji vie nije spreman da tolerie hramski ivot. ak i kada poelim da odem u Tvoje kraljevstvo, to je od sebine elje da naem svoj mir i sreu, a ne od elje da volim i sluim Tebe. O, kako je to jadno! I zato, jo uvek igram svoju turobnu ulogu u Tvom veitom snu. Ali neka; barem poinje da mi biva jasnije - da je Tvoje sveto ime najvea od svih vrednosti koje sam upoznao za ovih trideset i pet godina. Sve ostalo je isprazna prolaznost; avanture, putovanja, seljenje s jednog mesta na drugo, moje prodavanje komercijalnih slika, moja elja da zadovoljim svoju enu - sa ono malo dobrih odlika koje se jo uvek mogu nai negde u dubini moje due (kako se to ve kae). To to sam ja jo uvek tako predano zaokupljen povrnostima materijalne prirode, ne porie injenicu da Ti postoji tamo negde daleko, ludo se zabavljajui sa svojim prijateljima i prijateljicama. To jo uvek ne porie injenicu da Ti mene voli, i eli da Ti se vratim. I to jo uvek ne porie injenicu da si tako milostiv, i pun saaljenja prema svima nama, manje ili vie nesrenim glumcima, koji na podijumu mranog pozorita igramo svoju dobro uigranu ulogu, u Tvom veitom snu. Jo uvek gledam kroz prozorsku reetku na jednu tipinu dablinsku ulicu, po kojoj u tri sata ujutro bauljaju jadne due, nesvesne Tvoga postojanja.

Dublin, 12/08/00

U Irskoj sam iveo devet godina; od toga, pet godina u Dublinu. Svake godine smo moja ena i ja u Dublinu iz tehnikih/praktinih razloga morali da
129

se selimo na drugo mesto. Traenje novog prebivalita mi je uvek bila nona mora. Pogotovo je bilo teko da naemo prihvatljive uslove za nas, koji smo vainave. Mesto je trebalo da bude isto, dalje od buke, zidovi i pod nisu smeli da budu natopljeni dimom od cigareta; ako bi kuhinja bila zajednika sa ostalim podstanarima, trebalo je da oni budu vegetarijanci, itd. Te godine kada sam napisao pesmu, nakon dueg traenja naao sam jednu sobu, koja je naizgled odgovarala (bar zbog cene). I kada sam ve sve pripremio za useljenje, shvatio sam da ispod te sobe postoji taksi centrala koja je radila 24 sata dnevno. Pod je bio vrlo tanak, sa rupama meu podnim daskama. Tokom dana se nekako moglo tolerisati, ali po noi kao da je neko kraj uva telefonirao celo vreme. Ludnica. Prvu no sam bio sam, pripremajui sve za useljenje. Nisam mogao da zaspim od buke, muke i oaja. Seo sam kraj prozora, tupo buljei u siluete koje su povremeno prolazile ispod uline svetiljke, i razmiljao sam o tome kako moram da se u materijalnom svetu potucam od jednog mesta do drugog, zato jer sam jednoga dana u dalekoj, dalekoj prolosti poeleo da uivam odvojeno od Krine, i zbog toga pao u ovaj svet pun nevolja i beda. Zbog vlastite sebinosti sam napustio ivot savrenstva i blaenstva. Osim nekoliko Krininih opunomoenih predstavnika iz duhovnog sveta, svi smo mi ovde iz istog razloga. Odsluujemo svoju zatvorsku kaznu, sve dok se ne opametimo. Ova pesma nema neku naroitu umetniku vrednost, ali je napisana od srca; vie nego sve ostale u ovoj knjizi. Izraz lotosova stopala u Vedskoj kulturi ima znaenje velikog potovanja prema osobi na koju se odnosi. Vedska tradicija smatra da je lotosov cvet najlepi cvet u itavoj kreaciji. Poto su stopala samoga Krine i Njegovih uzvienih bhakta - predmet oboavanja svih onih koji su iskreni u elji da postignu duhovno savrenstvo, ona se uporeuju sa lotosovim cvetom, ije su latice mekane, nene i mirisne. rimati Radharani je otelotvorenje Krinine energije venog, duhovnog blaenstva. Ona se manifestuje u obliku najlepe devojke u itavoj stvorenoj kreaciji. Ne postoji niko ko poseduje veu ljubav prema Krini, nego to je to Ona ima. Poto je olienje apsolutnog enskog savrenstva, Ona poseduje mnotvo mistinih moi. Jedna od tih moi joj omoguava da se ekspandira u neogranieni broj lepih devojaka u duhovnom svetu. Te devojke (gopije) se stalno trude - koja e bolje da slui Krinu. Kada sam u pesmi pomenuo Krinine prijateljice, imao sam na umu upravo te gopije. Bog (Krina) nikada ne ivi sam. U svom venom prebivalitu, na planeti koja se zove Goloka Vrindavana, okruen je neogranienim brojem svojih vernih prijatelja i prijateljica, koji imaju savrenu ljubav prema Njemu. Ta ljubav se manifestuje kroz jedan od pet razliitih duhovnih odnosa. Uzviene, duhovne zabave Krine sa svojim prijateljima i prijateljicama ne mogu da shvate oni ija su srca ispunjena poudom, pohlepom, zaviu, iluzijom, itd. Sva stvorena iva bia u ukupnoj kreaciji su manifestacije razliitih Krininih energija; tj., Krina koristi svoje savrene energije za stvaranje svega to postoji u duhovnom i materijalnom svetu. Da bi svoje veno duhovno postojanje ispunio neogranienim blaenstvom, Krina je neprestano ukljuen u zabave sa svojim savrenim bhaktama, od kojih mnogi imaju uloge - u
130

kojima su naizgled superiorniji ak i od Njega. Ukoliko zaista elite da saznate ta Bog stvarno radi u svom venom prebivalitu, preporuio bih vam da proitate knjigu (u dva dela) Krina, izvor sveg zadovoljstva, koju je sa sanskrita preveo i objasnio rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada. Iako je veliki broj ljudi ve uo za rei Hare Krina (sveta imena), samo retke osobe znaju ta one znae. U ovom kratkom eseju, rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada objanjava znaenje Hare Krina MahaMantre. Transcendentalna zvuna vibracija izgovaranja Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare je najuzvieniji nain za buenje nae uspavane duhovne svesnosti. Kao duhovna iva bia, mi smo izvorno svesni Krine, ali zbog nae kontaminacije materijom od pradavnih vremena - naa svesnost je izopaena uticajem materijalne atmosfere. Ta materijalna atmosfera, u kojoj sada ivimo, se naziva maya ili iluzija. Maya znai - ono to nije. Pod uticajem te iluzije, mi pokuavamo da budemo gospodari materijalne prirode, ali smo zapravo podloni uticajima njenih neumoljivih zakona. Kada sluga pokuava da imitira svog monog gospodara, za njega se kae da je u iluziji. Mi pokuavamo da izrabljujemo prirodna dobra koje nudi materijalna priroda, ali time zapravo sve vie postajemo upleteni u njene zakonitosti. I zato, iako se teko muimo da pobedimo prirodu, time ipak postajemo sve vie zavisni od nje. Ta nerazumna borba sa materijalnom prirodom moe da se odjednom zaustavi buenjem nae vene svesnosti Krine. Izgovaranje Hare Krina maha-mantre je duhovni proces za buenje nae izvorne, iste svesnosti. Izgovaranjem ove transcendentalne vibracije, mi moemo da izbacimo sve strahove iz naeg srca. Sutinski princip svih tih strahova je lana svesnost - da smo mi gospodari svega to nas okruuje. Svesnost Krine nije neki strani proces koji se namee umu. To je izvorna svesnost, prirodna energija ivog bia. Kada sluamo tu duhovnu vibraciju, ta svesnost se ponovo budi. Ovo je najjednostavniji i najpreporueniji nain meditacije za doba u kome ivimo. Praktinim iskustvom takoe moemo da osetimo da izgovaranjem Hare Krina maha-mantre (ili Velike mantre za osloboenje), moemo da trenutno iskusimo transcendentalno zadovoljstvo, koje dolazi sa duhovnog nivoa. U materijalnoj koncepciji ivota, mi smo preokupirani materijalnim ulnim uivanjem, kao da smo na niem, ivotinjskom nivou ivota. Malo uzvieniji nivo ivota od prethodno pomenutog - je pokuaj da se pomou mentalne spekulacije izbavimo iz okova materijalnog postojanja. Meutim, jo uzvieniji nivo od ovoga je da, kada smo dovoljno inteligentni, pokuamo da pronaemo
131

vrhovni uzrok svih uzroka. I tek tada, kada smo na nivou duhovnog razumevanja nadilazimo nivoe ula, uma, i inteligencije, postavljajui svoju svesnost na transcendentalni (duhovni) nivo. Izgovaranje Hare Krina maha-mantre je aktivnost duhovne svesnosti. Tom zvunom vibracijom moemo da nadiemo sve nie nivoe svesnosti, naime - ulni, mentalni i intelektualni. Zbog toga, nema potrebe da se razume jezik mantre; niti ima potrebe za mentalnom spekulacijom, ili nekim intelektualnim promenama. Izgovaranje (pevanje) maha-mantre je prirodno, i poto potie sa duhovnog nivoa - svako moe da praktikuje bez ikakvih prethodnih kvalifikacija. Na malo viem nivou napretka, od osobe se oekuje da ne vri uvrede tokom praktikovanja duhovnog ivota. Naravno, za onoga koji je previe upetljan u materijalne aktivnosti, potrebno je malo vie vremena da se doe na nivo duhovnih standarda, ali ak i tako materijalno zapletena osoba moe vrlo brzo da se uzdigne na duhovni nivo. Re Hara je nain oslovljavanja Gospodinove energije19, a rei Krina i Rama su naini oslovljavanja samog Gospodina. Obe rei, Krina i Rama znae vrhovno zadovoljstvo, dok je Hara Gospodinova energija tog zadovoljstva, koja u vokativu zvui Hare. Te tri rei, naime Hare, Krina i Rama su duhovne osnove maha-mantre. Izgovaranje mantre je duhovni poziv Gospodinu i Njegovoj energiji, da prue zatitu nama, uslovljenim duama. Pevanje (izgovaranje) Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare je najefikasniji nain duhovne samospoznaje u ovom dobu svae i licemerja. Gospodin se razotkriva svakome ko ovu mantru izgovara iskreno.

19

Odnosi se na rimati Radharani. 132

133

Poema za Krinu
Nisam sanjar, ali sanjam. I ne elim da si samo na periferiji mojih snova, ili u pozadini mojih seanja, jer zasluio si mnogo vie. Nisam prorok, ali vidim kako nepovratno istiu kapi starog dobrog vremena, jer oveanstvo neku lou knjigu pie. Nisam kockar, ali gubim svoje nade o dobitku na velikom ruletu prevare, i o sjajnom, toplom Suncu nakon neke duge kie. Nisam boem, ali pijem slatku i opojnu istinu o Tvojim beskrajnim slavama, to strepnju i strah iz moga srca brie. Nisam lutalica, ali lutam po nekim udaljenim krajevima, u begu od buke, i potrazi za svetom gde rei zvue malo tie.

Govindadvipa, 01/01/05

Nije lako konstantno i uspeno se odupirati naletima maye, Krinine iluzorne energije. Izmeu ostalog, njena dunost je da neprestano testira odlunost onih koji imaju iskrenu nameru da postignu duhovno savrenstvo i vrate se u duhovni svet. Zbog mayine moi, esto se deava da ak i u ivotu iskrenog tragaoca za duhovnom istinom, Bog postoji tek negde na periferiji, u pozadini dnevnih aktivnosti. Materijalna priroda je toliko kompleksna i mona, da sa lakoom privlai na sebe svu nau panju, i isisava ogromnu koliinu nae energije. Na alost, ja sam jo uvek na listi njenih rtava (iako ne tako visoko kao ranije). Ali koliko god da je mona, maya ne moe da ima nikakav uticaj na one koji su se potpuno predali Krini, i uzeli Njegovo utoite; jer konano, maya je tek Njegova energija, koja Ga verno slui. Zaista nije potrebno da se bude prorok da bi se videlo u kakvoj e se situaciji uskoro nai stanovnitvo ove planete. Sigurno i samoubilaki, klizi u propast. To je poglavlje koje oveanstvo trenutno pie u knjizi svoje istorije. Mnogi ljudi su optimistini u pogledu materijalne prirode. Misle: Sada je loe, ali doi e bolja vremena kada se promeni vlada, predsednik, itd. Mislim da nema potrebe da sada potanko objanjavam ispraznost takvog optimizma. To sam ve prilino dobro uinio u komentarima na neke prethodne pesme.
134

Uzimanje utoita u Krini, i vrsta vera u Njega - zaista brie mnoge strahove iz srca. Vera o kojoj piem nije ona vera zasnovana na naivi i sentimentalizmu, ve ona zasnovana na duhovnim realizacijama i pravilnom razumevanju duhovne filozofije. U ovoj pesmi, buka simbolizuje sve svetovne teme, i nebuloze koje nemaju nikakve veze sa naim venim, duhovnim ivotom. Mnogi ljudi piu gomile glupih knjiga, magazina i novina, koje nas jo vie veu za svet iluzije. To je buka. U medijima se sve teme okreu oko tela, uma, telesnog i mentalnog uivanja (i patnje). To je buka. Ljudi po svuda priaju o temama koje im ne donose nikakvu istinsku i trajnu dobrobit. To je buka. Zabavni parkovi, sportske priredbe, bioskopske predstave, itd. - samo pomau da se ljudi uljuljkaju u ideju - kako je lepo u ovom svetu. I to je buka. U zadnjoj strofi pesme, izraz gde rei zvue malo tie - ne znai da sve to postoji i u duhovnom svetu, samo u manjoj meri. Ne. To je jednostavno nain na koji liberalno koristim svoju pesniku slobodu.

135

136

Poklonici ganje

20

Zanosna muzika. U vazduhu opojni zov iluzije, koja mami i primie se. Uvlai se u ula, dodiruje strast, i puta je da pulsira itavim telom. Glatka, zmijolika iluzija skladno vijuga dodirujui akre. Nekoliko omamljenih ljudi sedi u krugu; obavijeni dimom ganje to ispunjava njihova plua, njihove nozdrve, i svaki kutak mrane peine, osvetljene tek tinjavim plamenovima logorske vatre. Didgeridoo21, jimbe22, frula i udaraljke, postojanim ritmom ispunjavaju akustini prostor, dok je omamljeno drutvo u oekivanju kulminacije. Tupi pogledi se odbijaju o zidove peine, u potrazi za oekivanim boanstvom. Ko e se pojaviti? Da li e se pojaviti? arene halucinacije nagovetavaju vetaku euforiju. Lula mira krui, od usana do usana... ali niko se ne pojavljuje. (Sigurno je potrebno jo ganje). Ovaj svet je povraotina. Mora da postoji izlaz do viedimenzionalnih sfera, gde se radost i bol stapaju u kap,

20 21 22

Izgovara se ganda. Marihuana, hai. Australijski (aboridinski) drveni instrument u obliku cevi. Vrsta afrikog bubnja. 137

gde su blagoslov i kletva dve strane istoga lica. Oh, kako je sladak zaborav na bolnu realnost. Budale su najsreniji ljudi u svetu obmane. to manje znaju, manje pate. A mnogi, koji znaju da se nalaze u govnima, uglavnom zuje po prvarnicama, ispunjeni dimom i hemikalijama. Iznenada, drutvu oko logorske vatre poinju da se priviaju razliite pojave. Svako vidi svoga boga. Muzika je stala. Dvojica su zapala u delirijum, a ostali blaeno lee na tlu, prevrnutih oiju. Izvrsno! Izgubio se svaki traak bolne realnosti.

Petite Somme (Radhadesh), 07/11/04

Ljudi uglavnom ponu da se drogiraju iz dva osnovna razloga. Prvo, ele da pobegnu od bolne realnosti, kojom su zbog loe karme okrueni u svom ivotu (razoaranje, patnja, frustracija, itd.) To znai da nemaju ni znanja, a ni hrabrosti da se suoe se sa surovom stranom istine. Drugi razlog je taj da mnogi pokuavaju da dosegnu Boga, duhovnost, zatim tzv. viedimenzionalne sfere svesnosti, i realnost izvan domaaja ulne percepcije. Ranije sam pomenuo da ve ionako ivimo pod debelim pokrivaem iluzije, koja nas spreava da pomolimo glavu iz sveta relativnih istina i spoznamo vene, apsolutne istine. Uticaj narkotika je zapravo dijametralno suprotan onome to se od njega oekuje. Narkotici produbljuju iluziju do te mere, da korisnici esto ne znaju ni kako se zovu, ni gde se nalaze. Nikada u ivotu nisam probao drogu, ali koliko sam shvatio itajui o tome (naruito iz knjige Mi deca, sa Kolodvora Zoo) narkotici bude aroliku matu i snove. Za one koji ive u carstvu snova, pristup duhovnom carstvu je apsolutno nemogu. Iskreni tragaoci za duhovnom istinom, sveci, mudraci i asketici vre velike strogosti itavog ivota da bi izali iz kruga samsare23, i zauvek se preselili u svet venog

23

Krug uzastopnog raanja i umiranja. 138

savrenstva i blaenstva. Apsurdno je da mnogi neuki ljudi ive u iluziji, mislei kako Bog i veno blaenstvo mogu da se dostignu na tako jeftin i bedan nain putem droge. Koji god da je razlog zbog koga neko zapone sa uzimanjem opojnih sredstava, rezultat je na kraju isti - paklena mizerija, ivot u agoniji i neizvesnosti. Oajnika potreba za sledeom dozom. Cena nije u pitanju. Neke moje kolege iz Irske imaju program propovedanja po zatvorima. Gde god dou, uvek su rado primljeni gosti, od uprave zatvora, kao i od zatvorenika. Iz svog razgovora sa upraviteljem jednog zatvora u Dublinu, saznali su da je u Irskoj (2004. godine) bilo neto vie od 70% kriminalnih aktivnosti, nasilja i ubistava - usko povezanih sa prodajom i konzumiranjem narkotika. Mnogi zavisnici su spremni da uine bilo ta (da se prostituiu, pljakaju, pa ak i ubiju nekoga) za novac, kojim e sebi da kupe sledeu dozu iluzije. Zamislite samo, koliko bi bilo manje kriminala kada se ljudi ne bi drogirali i opijali. I opet, dubinski uzrok ove drutvene poasti je nedostatak verodostojnog duhovnog znanja. Obrazovne ustanove ne poduavaju ljude o venim zakonima karme i reinkarnacije. Ljudi ne znaju da su odgovorni za sve svoje postupke, i da e morati, ne samo u ovom, ve i u sledeem ivotu da ispataju za svoja nedela. Krina kae u Bhagavad-giti da e ljudi koji se intoksikuju, definitivno morati da se u sledeem ivotu rode u nekoj od niih ivotnih vrsta (nakon ispatanja na paklenim planetama). Na alost, zavisnici od droga - nisu jedini zavisnici u ovom svetu. Ponovna raanja i umiranja oekuju i one koji su zavisni od ideje da su uivaoci materijalne prirode, poistoveujui se sa privremenim telom u kome trenutno borave. Savrenstvo ljudskog ivota je - da se zavisi od Krine. Sve ostalo je samo dranje glave u pesku, nalik noju, i na taj nain - izbegavanje suoavanja sa realnou. Evo ta o tome pie filozof Mr. Scott Peck u svojoj knjizi Put kojom se ree ide. ... to bolje moemo da razumemo realnost sveta, to smo vie kvalifikovani da se sa njim ophodimo. I suprotno, to nejasnije vidimo realnost sveta, to e nai umovi biti vie zbunjeni pogrenim koncepcijama, obmanama i njegovom prevarnou; a time emo biti manje u mogunosti da donosimo mudre odluke o svojim aktivnostima. Nae shvatanje realnosti je ba kao mapa, pomou koje se orjentiemo po terenu ivota. Ako je mapa verodostojna i precizna, bie nam jasno gde se tano nalazimo. A kada odluimo gde elimo da idemo, onda e nam biti jasno kako da doemo do cilja. Meutim, ako je mapa pogrena ili neprecizna, biemo izgubljeni.

139

140

Pozorite snova (I deo)

Ko sam zaista ja? Sve mi tee pada da se poistoveujem sa kostimom koji nosim ve trideset i osam godina. Talasi svetovnog postojanja me ve isuvie dugo lupaju o otro stenje materijalnih elja - a ja sam samo naizgled nemoan da bilo ta uinim. Bespomono plutam noen jakim strujama dualnosti. Srea u nesrei, pa te stene nisu vie toliko tvrde, otre i neumitne kao to su nekada bile, jer ba kao to morska so godinama nagriza i obli ak i najtvri kamen, tako moja mala, ali ipak rastua elja da se konano probudim iz beskonanog sna polako ali sigurno, nagriza i onu moju najtvru elju - da budem glavni glumac u pozoritu snova. U pozoritu, u kome su kulise sainjene od magle, pozornica od opsene, a publika od svakojakih spodoba i sablasti koje se grohotom smeju i tapu kada god izvedem neku zabavnu glupost. I to se vie ja kreveljim i pravim budalu od sebe, vrsto se poistoveujui sa kostimom od mesa, kostiju, krvi i creva to se vie moja publika smeje i valja po podu; a ja se ve unapred radujem pomilju da u da dobijem pozlaenog Oskara, ispunjenog njihovim izmetom. Ponekad igram komine predstave, ponekad ih zabavljam burleskama, a ponekad tragedijom. I ba kao to je publika iznenaena mojom ekspertizom, tako sam i ja iznenaen injenicom da se oni valjaju od smeha kada igram tragine komade, jednako kao i kada ih zabavljam komedijom. Svaki moj gr, svaka patnja i agonija, priinjavaju im veliko zadovoljstvo. I umesto da budem ispunjen sreom i ushienjem nakon svake odlino odigrane predstave i glasnih ovacija publike, ja se na svoje ponovno i ponovno iznenaenje oseam zgruan i ophrvan krivicom, sedei u uglu pozornice na izlizanim daskama, dok su svetla ugaena, debela zavesa navuena, i dok se naizgled nita ne deava. Zar su ta oseanja nagrada za sav moj iskreni trud? U svakoj ulozi dajem sve od sebe - za malo zadovoljstva od ponosa, slave i aplauza publike; a na kraju mi ipak nita ne ostaje, osim straha od zavretka predstave. I to nije sve! Pred pono sledeeg dana, pozorini kozmetiari i krojai monstruoznih oblika trgaju mi sa lica staru masku, i grubo skidaju iznoeni kostim, da bi mi ve pred zoru priili novo odelo, i dali tekst za sledeu ulogu. Iako mi, zapravo, malo koja uloga zaista odgovara, ponovo i ponovo se veem za svaku od njih, zadovoljan uobraziljom da su svetla reflektora usmerena samo na mene, dok publika napeto oekuje svaki moj novi pokret i izgovorenu re. Njihovo zadovoljstvo mi daje dovoljno inspiracije da, iz godine u godinu, iz predstave u predstavu, navlaim nove kostime na sebe. Ponekad nosim kostim kralja, i sa velikim zadovoljstvom se udubim u tu ulogu; ponekad igram ulogu prosjaka, iji je ivot jad, beda i emer; a ponekad sam smean samome sebi, kada u ulozi svinje rokem po pozornici, valjajui se u blatu i vlastitom izmetu. U tim trenucima ne znam tano ta
141

bih uinio. Da li da se smejem, plaem ili jednostavno rokem? (to se, uostalom, i oekuje od mene). Ali kakvu god ulogu da odigram plai me kraj; jer kraj je tmina, kraj je muk, kraj je agonija. I gde je uopte kraj? Zato da strahujem, jer svaki kraj je novi poetak, nova uloga, novi kostim, i nova prilika da oajniki zavapim: Dosta!, i da konano postanem ono to jesam duhovna iskra, liena bremena lanih i privremenih oseanja; osoba sa zbaenim kostimima i maskama, razasutim po podu garderobe pozorita snova; ptica putena iz kaveza svetovnih udnji i ambicija; savreni srenik koji se veito zabavlja sluei Krinu, koji je izvor sve ljubavi.

Pozorite snova (II deo)

Svaki je ivot ko jedan san, i jedna nada u bolje sutra, a svaka smrt je ugasli dan, i nova strepnja do sledeeg jutra. Svaka naa elja, misao i pokret odreuju ulogu to sutra e biti, i ponekad mislim: O, ba sam proklet to svoje elje pokuavam skriti, od Onog to venu sreu mi nudi; ivot bez maski, smenih i tunih, od Njega to iz none more me budi; iz ludih snova, lepih i runih. Kostima i maski ima posvuda; u pozoritu snova, dobrote i zala. Nakad smo car, a nekad dvorska luda, to eka aplauz od drugih budala. U carstvu snova je bezbroj kostima, za svako bie to doe na svet. Nekad smo zver to besciljno luta, nekada insekt, a nekada cvet. Predstava to traje brzo e proi, i novi kostim odabraemo sami, a uloga nova uskoro e doi, jer ivot je kratak ko blesak u tami.
142

esto smo zavidni na druge glumce to bolji kostim sad neko nosi, al onaj kog danas obasjava Sunce, moda e sutra morati da prosi. Neuki veruju samo u ono to hoe, i misle da nakon smrti niega nema, pa se zato uiva zabranjeno voe, bez svesti da za svaki greh kazna se sprema. Pravednici su nagraeni da ive u raju, a grenici osueni da trunu u paklu, ali ta snovienja dugo ne traju, jer svaki je san ba kao odraz na staklu. I zato smo ovde? Ko nas tako gui? Zato svaki san nalii na javu? Moraemo da sanjamo sve dok ne presui ta opaka udnja za bogatstvo i slavu. Ovaj je svet velika kulisa mesto roenja za mnoge sanjae. On je ko zatvor za svakoga glumca, to se na bini smeje il plae. Svaki je ivot ko jedna pria; nekad tragedija, nekad humoreska. A planovi nai o srei bez Krine na kraju se rue ko kule od peska. Letterkenny, 11/12/03 Svaki ivot je kao jedna pozorina predstava. A glumac (duhovna dua), iz predstave u predstavu, navlai na sebe sve novije i novije kostime. Tih kostima (tela) u ovome svetu ima 8.400.000 razliitih vrsta. Za razliku od ivotinja, koje nisu odgovorne za svoje postupke , ljudska bia su odgovorna za apsolutno sve svoje aktivnosti, kako dobre, tako i loe. Svako od nas ima svoju nezavisnost izbora - u kakvoj e predstavi da igra, i koji e kostim da nosi. Najvea iluzija ivog bia je poistoveivanje sa kostimom. Takvo poistoveivanje se naziva - lani egoizam. Zbog tog lanog egoizma, neko u jednom ivotu moe da misli: Ja sam Australac, u sledeem ivotu ta ista duhovna dua moe da dobije ensko telo, roeno u nekoj drugoj dravi, i da misli - npr.: Ja sam Izraelka, nakon toga moe da usledi degradacija u nie oblike ivota, i da misli: Ja sam zmija, itd. Takvo lano poistoveivanje se na sanskritu naziva maya. Maya znai ono to nije, ili pak iluzija. Pre desetak godina sam bio u duevnoj bolnici kao posetilac jednom svom
143

bivem prijatelju, koji je primao nekakve psihijatrijske terapije. Dok sam ekao u ekaonici, kroz otvoreni prozor sam mogao da vidim pacijente, koji su se ponaali u skladu sa nekim lanim identitetima. Jedan ovek je lajao kao pas, a jedan je mahao rukama kao krilima, mislei da je leptir. Tom prilikom sam saznao da su tada imali Isusa i Elvisa Prisleya. Zapravo, itav ovaj svet je jedna velika ludnica, u kojoj borave iva bia, nesvesna svog pravog identiteta. Znanje o naem pravom identitetu je ve vekovima dostupno u obliku verodostojnih duhovnih knjiga, i verodostojnih duhovnih uitelja. To znanje je besplatno, i moe da bude na raspolaganju svakome. Ali ipak, postoji cena - iskrena elja za spoznajom vlastitog jastva, Boga, i sleenjem Njegovih instrukcija. Jedino uz pomo verodostojnih duhovnih tekstova i uitelja, moemo da zbacimo sa sebe sve maske i kostime ovog sveta. Prva lekcija koju treba da nauimo (i realizujemo) je ta - da nismo kostim (telo) koji nosimo, ve duhovna dua koja animira24 telo, i ispunjava ga svesnou. Poto se uslovljene due25 poistoveuju sa telom, automatski se poistoveuju sa odreenim polom, rasom ili drutvenim statusom. Svako takvo lano poistoveivanje je samo privremena uloga u beskrajnom pozoritu snova. Svojom sadanjom ulogom (eljama i aktivnostima), sami sebi odreujemo sledei san, sledeu ulogu, i sledeu predstavu.

Anima - na latinskom znai dua. Etimoloko znaenje engleske rei animal (ivotinja) ukazuje na injenicu da ivotinje imaju duu, iako to mnogi ljudi, pa ak i mnogi naunici, uporno osporavaju. 25 Izraz - uslovljene due - se odnosi samo na one due koje su podreene venim zakonima materijalne prirode, zbog svog krenja venih duhovnih zakona. 144

24

145

Pouda
Ta sotonska elja za uivanjem tueg tela pomou svog vlastitog, deli me od beskrajnih vidika neprolaznog blaenstva, od istote koja je prisutna samo u onima koji su svoje srce predali Krini. Ta vraja pomama me je nagnala da sreu zamenim mizerijom, istinu perfidijom, i odanost izdajom. Oh, kako blaeni mora da su oni, koji svoja ula imaju pod kontrolom iste inteligencije, jer znaju da se kamen i zlato, srea i nesrea, miris tela nage ene i zadah smrti, nalaze na istoj obali reke koja venost deli od prolaznosti, istinu od prevare, i svetlost od tame. I to vie elim da uronim u talase prividnog zadovoljstva, to vie oseam da mi se grlo sui, a telo nalikuje na smrdljivu upljinu trulog stabla, kome je dovoljna i sasvim mala iskra poude pa da ga spali u beivotni sivi pepeo. I tu nije kraj! Svima nam se daje nova prilika, nova mogunost izbora, i novo telo pomou kog svoju ivotnu iskru moemo da dovedemo - ili do Krininih stopala, ili do nove lomae.

Limerick, 08/05/01 Vezanost za ulno uivanje je najdeblja spona, koja nas dri vrsto prikovane za svet iluzornih zadovoljstava. Krina ne kae da je seks zabranjen, ali poruuje da treba da bude regulisan, i ogranien iskljuivo na zainjanje dece sa vlastitom enom. Sve ostale seksualne akrobacije i avanture su nepovoljne za one koji su zainteresovani za konano naputanje materijalnog sveta, i povratak u duhovni svet. Verovatno se pitate: Pa ta je to tako loe u seksu? Seks je prirodan. Neto sam ve ukratko napomenuo u komentaru na pesmu Crni biser, a sada u dati malo opirnije objanjenje. Seks je prirodan, ali je isto tako i raanje dece prirodna posledica seksa. To je, zapravo, osnovna svrha polnog ivota. Isto tako je prirodno da roditelji vode brigu o svom potomstvu. Grean seks je ogranien na ulno uivanje, i odbacivanje odgovornosti koje
146

su prirodna posledica tog uivanja. Sredstva za konracepciju nisu prirodni plodovi dati od Boga. Kondomi ne rastu na drvetu. Izmislili su ih ljudi sa ciljem da ulno uivaju, i izbegnu odgovornost brige o deci, koja bi inae bila prirodna posledica takvog uivanja. Meutim, realnost je - da se neeljena deca ipak raaju. Razloga ima nekoliko: a) silovanja, b) seks nakon uzimanja narkotika i alkohola, c) kontracepcijska sredstva zakau, itd. Na alost, kada se neto od toga dogodi, mnogi ljudi pribegavaju vrenju abortusa, emodorstvu, ili u boljem sluaju ostavljanju dece u sirotitima. Nekontrolisana pouda je jedna od najmonijih sila u materijalnom svetu. Moe da ode tako daleko - da od nekih ljudi napravi perverznjake i seksualne manijake najgorih vrsta. Takvi ljudi kre sve mogue norme etikog ponaanja. Postoje razni naini na koje se nekontrolisana pouda manifestuje: a) razliiti oblici masturbacije, b) silovanja (tu moemo da ubrojimo i incest), c) seks sa ivotinjama, d) seks sa leevima, itd. Mnogi ljudi su spremni da uine svata, samo da bi nadraili lezde na genitalijama, i doiveli kulminaciju koja traje samo vrlo kratko vreme. Posledice mogu da budu katastrofalne, kako na individualnom, tako i na kolektivnom planu. Rekordno najvei broj ljudi je poginuo u istorijskim ratovima koji su se vodili zbog jedne jedine ene. Neki tip, sa dobro naoruanom vojskom, nije mogao da obuzda svoje nagone, pa je poeleo upravo tu jednu enu. Primeri su: a) trojanski rat, b) rat na Lanki (opisan u epu Ramayana), i c) rat na Kuruketri (opisan u epu Mahabharata). Kada bi seks zaista bio ono to ljude stvarno moe da uini srenim, onda bi prostitutke bile najsrenije osobe na svetu. Da li su? Osim to je nezakoniti seks uzrok mnogih drugih grenih aktivnosti, on vrsto vee uivaoca za instrument koji omoguava ulno uivanje - materijalno telo. Osoba vezana za materijalno telo - ivi u dubokoj iluziji, poistoveujui se sa njime, dok u realnosti, nae pravo jastvo, tj. duhovna dua, nema nikakve veze sa time. elja za seksualnim uivanjem stvara karmu, koja omoguava osobi (primorava je) da se ponovo rodi u materijalnom telu, da bi mogla da ispuni svoje elje. Ta elja moe da milionima godina dri uslovljenu duu u ciklusu raanja i smrti, primoravajui je da se svaki put postoveti sa telom, i na taj nain je dri udaljenom od vene, duhovne realnosti. Meutim, nije ba sve tako crno. Process bhakti-yoge, koji ukljuuje praktikovanje meditacije na Hare Krina maha-mantru (Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare), je moan duhovni proces - koji donosi dobrobit i duhovni napredak ak i onima koji su jo uvek jako vezani za seksualno uivanje (ali u tom sluaju je duhovni napredak sporiji). Poto je bhakti-yoga postepen proces, on omoguava ljudima da tokom vremena smanje svoje materijalne aktivnosti i vezanosti, i da ih konano, jednog dana, u potpunosti odbace.

147

148

Pred put
Vreme je da krenem, i pokupim svoje stvari. Dosta je bilo lagodnog ivota. Valja mi da se vinem u visine, i hrabro krenem putem svetaca. rila Prabhupada to oekuje od mene, i zove me. Ne vredi da se gleda unazad. Nita dragoceno ne ostavljam. Generacije mudraca iz prolosti su odbacili obilja o kojima ja ne mogu ni da sanjam. Vreme je da krenem u potragu za pravim draguljima. Onima za kojima svako ivo bie u podsvesti ezne. Znam gde su, ali je vrlo teko dohvatiti ih. Put predamnom - nije put neizvesnosti. To je put iskuenja i istinske radosti, put nesebinog davanja i primanja. Da bi dobio ono to traim, ne treba mi nita materijalno. Samo mi je potrebna elja da zadovoljim rila Prabhupada prijatelja i dobronamernika svih ivih bia, mistika koji je sagradio kuu, u koju itav svet moe da stane. Ako u jednoga dana moi da neposredno vidim njegovo zadovoljno lice, to e za mene biti savrena nagrada za sve to se spremam da uinim za njega. Previe sam prljav da bih mogao da ujem njegove rei, ali znam i oseam da me on zove. Rodio sam se prekasno, i na pogrenom mestu, pa sam zato propustio njegovo lino prisustvo. Ili je to moda bio neki davno smiljeni blagoslov, kako bi on u budunosti mogao da me upotrebi kao produetak svoje milosti. Ali ipak, znam i oseam - da emo se jednoga dana sresti. U nekom drugom vremenu. U nekim drugim okolnostima, i u nekom drugom svetu.

Dublin, 13/07/04

Kao to sam ve ranije napomenuo, odluio sam da krenem putem odricanja od materijalnih uivanja, sa ciljem da posvetim maksimalnu koliinu vremena irenju duhovne mudrosti. To je jedino to moe da spasi ovu zabludelu civilizaciju od postojanog mara prema samounitenju. Moj ivot zapravo nikada nije bio ba lagodan, kao to sam ve pomenuo u
149

pesmi; nisam nikada iveo u nekom obilju i raskoi; ali isto tako, nisam morao da prolazim kroz neke odvratne ivotne situacije, kao to su to morali mnogi drugi ljudi. Postoji uvreeno i pogreno miljenje - da samo sirotinja ide u svetenstvo, jer je to najbolji nain da se sauva dostojanstvo, i istovremeno izbegne ivot u oskudici. U nekim sluajevima to moda i jeste tako, ali ne u mom. Da sam hteo, mogao sam da radim u struci kao inenjer mainstva. Kao takav, mogao bih da sebi , u stvari, priutim mnoge stvari koje sada ne mogu. Ali konano, kakva je trajna korist od toga? Ponavljam ve prethodno pomenutu izreku: Nije bogat onaj koji ima mnogo, ve onaj kome je potrebno malo. Moemo da vidimo u svakodnevnom ivotu da su mnogi bogati ljudi nesreni, jer stalno ive u paranoji kako da zarade (ukradu) jo vie novca, i zatite kapital od (drugih) lopova. Istinska srea ne dolazi od spolja, od kontakta ula sa objektima ulnog zadovoljstva; ve dolazi iznutra, sa nivoa duhovnosti, iz srca u kome se nalazi Krina u obliku Paramatme. Iz tog razloga su mnogi iskreni ljudi, roeni u aristokratskim porodicama, odbacili svetovna obilja, i krenuli putem venog savrenstva. Takvih primera ima u svim religijskim tradicijama. Vainavska tradicija je takoe prepuna takvih primera. Postoji dugaka lista kraljeva i vladara, iz davne i blie prolosti, koji su u kulminaciji psihike, fizike i vladarske moi naputali svoja kraljevstva, smatrajui da su u poreenju sa duhovnim vrednostima samo beznaajni, nepotreban teret, i prepreka na putu koji su izabrali. Svetovni ljudi, hedonisti, to ne mogu da shvate. Oni kroe drugim putem; ele da uivaju u rajskim uicima na zemlji, ali bez prisustva Boga. Ne jedina, ali najvea inspiracija na mom duhovnom putu je rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada. Sledi njegova kratka biografija. rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada se rodio 1896 god. u Calcutti, (Bengal) Indija. Prvi put je sreo svog duhovnog uitelja, rila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura, u Calcutti 1922. godine. Ve prilikom njihovog prvog susreta, rila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura je zamolio rila Prabhupada da pomou engleskog jezika rairi vedsko znanje po itavom svetu. U godinama koje su usledile, rila Prabhupada je napisao komentare na Bhagavad-gitu, pomagao drugim vainavama u njihovim misionarskim aktivnostima, i 1944. godine, bez iije pomoi, zapoeo pisanje i tampanje Back to Godhead, duhovnog magazina na engleskom jeziku, koji je izlazio dva puta meseno. Priznajui rila Prabhupadovu filozofsku uenost i devociju, Gaudiya Vainava drutvo mu je 1947. godine dodelilo titulu Bhaktivedanta. 1950. godine, kada je imao 54 godine, rila Prabhupada se povukao iz porodinog ivota. Otputovao je u sveti grad Vrindavanu, gde je iveo u vrlo skromnim okolnostima, u istorijskom hramu Radha-Damodara. Tamo je proveo nekoliko godina u dubokom studiranju i pisanju. 1959. godine je prihvatio odvojeni red ivota (sannyasu). U to vreme je zapoeo rad na svom ivotnom remek delu, opsenom prevodu i komentarima na rimad-Bhagavatam (duhovnom epu od 18.000 stihova na sanskritu, zapisanom pre vie od 5.000 godina). Nakon to je objavio prve tri knjige rimad-Bhagavatama, rila Prabhupada je doao u SAD 1965. godine, da bi ispunio misiju svog
150

duhovnog uitelja. Nakon toga je napisao vie od 50 knjiga autorizovanih komentara, prevoda i zbirki studija filozofskih i religijskih klasika vedske literature. Kada je 1965. godine stigao parobrodom u Ameriku, rila Prabhupada je bio gotovo bez ikakvog novca. Trebalo mu je skoro godinu dana tekog truda da osnuje ISKCON (Meunarodno drutvo za svesnost Krine). Pre svoje smrti (14. listopada 1977. godine) je vodio svoje duhovno drutvo, i uspostavio vie od stotinu arama (hramova), kola, instituta i farmi irom sveta. Uprkos svojim poznim godinama, rila Prabhupada je u dvanaest godina proputovao itavim svetom etrnaest puta, obavljajui svoje misionarske dunosti. I pored mnotva intenzivnih i zahtevnih dunosti, nastavio je sa svojim spisateljskim radom. Njegovi prevodi i komentari sainjavaju itavu biblioteku vedske filozofije, religije, nauke, duhovnosti i kulture. rila Prabhupadove knjige su vrlo visoko cenjene u akademskim krugovima - po svojoj verodostojnosti, dubini i jasnoi. Do sada su prevedene na preko 60 jezika, i vrlo su popularne u mnogim univerzitetima, kolama i knjiarama irom sveta. Tokom mnogih godina, na stotine naunika (koji su ili lino sreli rila Prabhupada, ili itali njegove knjige) je izrazilo svoje iskreno priznanje njegovih linih odlika i priloga, koje je dao oveanstvu kroz svoja uenja. Na primer, Dr Harvey Cox, svetski poznati profesor religije sa Harvardskog univerziteta, opisuje kako je postepeno prepoznao neprocenjivu vrednost rila Prabhupadovih priloga. Kada sam prvi put sreo lanove Hare Krina pokreta, bio sam izrazito iznenaen i pitao sam se o emu se radi. Njihova odea, pevanje mantri, i obrijane glave, uinili su mi se pomalo udnim. Ali, kako sam postao sve vie upoznat sa pokretom, poeo sam da otkrivam velike slinosti u sutini onoga to su oni poduavali, i izvornih uenja hrianstva, a to je - jednostavno ivljenje, bez truda za nagomilavanjem materijalnih dobara, oseanje samilosti prema svim ivim biima, i razmena ljubavi. Ja sam zaista impresioniran injenicom - kako su uenja jednog oveka, i duhovna tradicija koju je doneo sa sobom, napravili duboku pozitivnu promenu u ivotima tako velikog broja ljudi. Po mom miljenju, rila Prabhupadovi prilozi su od izuzetne vanosti, i ostavie svoj uticaj jo mnogo godina. rila Prabhupada je imao 69 godina kada je krenuo na Zapad. U tom dobu se ljudi obino sklupaju pored nekog prozora, pomalo gledaju televiziju, itaju novine i ekaju smrt. rila Prabhupada je iveo vrlo skromno, ali udobno u Vrindavani, i nije imao nikakvog linog sebinog interesa da napusti to sveto mesto koje je toliko voleo, da bi konano doao u urbanu dunglu degradiranog amerikog drutva. Materijalno govorei, sa sobom je imao vrlo malo toga; tek lini prtljag i 40 rupija (u to vreme vrednost od $8). Ali, sa duhovne take gledita, imao je neprocenjivo bogatstvo; lek i reenja za sve ludosti i patnje ovoga sveta.
151

Po uputstvu svog duhovnog uitelja je doao na Zapad, da bi nesebino podelio riznicu vedske mudrosti koja je hiljadama godina bila pomno uvana u posedu drevnih svetaca, mudraca i mistika. Doneo je staro vino u novim flaama, tj. bezvremenu duhovnu mudrost, prilagoenu ljudima modernog doba. Tokom svog misionarskog rada, bio je nebrojeno puta izlagan neugodnim situacijama, ali je uprkos svim nevoljama - postojano nastavio da prevodi Vainavsku literaturu na engleski jezik. Sedeo je esto u parku i pevao Hare Krina maha-mantru. Poeli su da dolaze prvi sledbenici, koji su mu pomogli da otvori i prvi Krinin hram na Zapadu. Tri puta nedeljno je davao lekcije iz Bhagavad-gite; kuvao je za goste i sluio ih. Tokom dvanaest godina svojih intenzivnih misionarskih aktivnosti, uz sve dnevne dunosti, redovno je radio na prevodu i komentarima vainavskih tekstova. Svoje line potrebe je sveo na minimum, pa je zato spavao samo oko 4 sata dnevno, kako bi mogao da iskoristi to vie vremena za irenje Krininih poruka oveanstvu. itav rila Prabhupadov ivot je bio praktini primer - kako se ponaa i kako razmilja savreni duhovni gentleman. Bio je svetac, vizionar, pisac, filozof, i olienje svih najuzvienijih osobina, koje ljudsko bie moe da poseduje. Njegov odlazak sa ovog sveta, i povratak u duhovni, je takoe bio dramatian, i pouan. U zadnjih nekoliko meseci svoga ivota, rila Prabhupada vie nije mogao da pravilno probavlja hranu, i zbog toga je izuzetno malo jeo. Bio je toliko slab i mrav, da je mogao da samo nepomino lei u krevetu. Poto mu je glas bio gotovo neujan, njegovi uenici koji su ga sluili, drali su do njegovih usta mikrofon, kako bi mogli da ga uju ta govori. A ta je govorio? Koristio je zadnje atome svoje energije da prevodi rimad-Bhagavatam, za dobrobit svih buduih pokoljenja uslovljenih dua. rila Prabhupada je bio Krinin izaslanik iz duhovnog sveta, specijalno opunomoen da iskorenjuje ateizam, lanu religiznost, i sve ostalo to je povezano sa time. Na alost, iako je njegov duhovni doprinos bio izuzetno bogat, mnogi ljudi u svetu jo uvek nisu svesni vanosti njegovih duhovnih priloga. Takav je bio ovek koji je svojim uenjima pomogao, i jo uvek pomae - hiljadama ljudi irom sveta - da ostave drogu, alkohol i druge grene aktivnosti, i da postanu duhovni, moralni ljudi puni vrlih odlika. Koristim ovu priliku da dodam sledeu izjavu: ukoliko niste sigurni da li Krina zaista postoji, obavezno proitajte knjigu Prabhupada biografija (koja je u skraenoj verziji prevedena na hrvatski jezik, i moe da se narui preko kontakata priloenih na kraju knjige). Ta se knjiga u izvornoj, proirenoj verziji zove Prabhupada-lilamrita, i moe da se na engleskom jeziku narui preko Internet stranice www.blservices.com U dodatku ove knjige, nalazi se pesma Markine Bhagavata Dharma, koju je rila Prabhupada napisao po dolasku u Ameriku 1965. godine.

152

153

Probudi se!
Otari snove sa oiju svojih, i izbrii boje, to lie na dan. Probudi istinu u sebi, i pogledaj u nebo, plavo kao lan. Nek ti zrake sunca preu preko lica, i probude umorom uspavane zene. Okupaj se svetlom, to s istoka svie, i za sobom ostavi iluzorne sene. Odagnaj oblake svojih runih snova, i nek ti vetar rasplete zamrene kose. Rairi nozdrve, udahni miris mora, i mirise zemlje to ih vetri nose. Posluaj poruke neujne i vene, i odbaci snove to te dugo more. Naulji ui - kad ti Krina apue. Ostalo je malo, do sledee zore.

Malinska, 04/07/06

Ba kao i pesma Pozorite snova, i ova pesma je temeljena na poreenju da je svaki ivot jedan san, i jedno iluzorno poistoveivanje sa materijalnim telom. ta je uopste san? Sa svetovne take gledita to je iluzorno, emotivno proivljavanje u podsvesnom stanju. Ali sa duhovne take gledita, san je svako emotivno proivljavanje koje nije povezano sa venom, apsolutnom istinom. Deo apsolutne istine je to - da smo mi vena duhovna bia, koja se, usled uticaja iluzije, neprestano poistoveuju sa razliitim materijalnim telima (jedno za drugim). Zbog toga se svako takvo poistoveivanje, sa duhovne take gledita - smatra samo kratkotrajnim snom, tj. zaboravom na venu, duhovnu realnost. Moja namera je da ovom pesmom ohrabrim itaoce da se konano probude, i da negovanjem duhovnog znanja pokuaju da spoznaju svoj pravi duhovni identitet. To je mogue. Kljuevi uspeha su iskrenost, i upornost. Oklevanje i neodlunost mogu skupo da nas kotaju, jer, ostalo je malo do sledee zore (sledeeg ivota); moda ak i mnogo manje - nego to mi to i
154

zamiljamo. Jedna od najveih tragedija u ljudskom ivotu je to - to ljudi uopteno prihvataju materijalni ivot previe ozbiljno. Apsorbuju se u jedan san, tj. simuliranu realnost, potpuno zanemarujui svoj pravi identitet, i venu duhovnu realnost. Meutim, ta apsorbovanost u snove, i sve materijalne elje koje idu uz njih, vode samo do sledeeg sna, tj. sledee prilike za ispunjenje materijalnih elja. Krina, koji se nalazi u srcu svakoga od nas (u obliku Nad-due) neprestano nas budi iz arolikog sveta snova. Ali oni ija su ula i elje vezani za objekte iz sveta snova, neprestano ostaju u nemogunosti da uju Krinine rei mudrosti.

155

156

Rapsodija u crnom
Na zgaritu se uje samo deji pla. Iz ruevina crni dim se vije. Opet je neko isukao ma, dok se pod maskom pravednika krije. To se pohlepnici igraju aha, i nije ih briga za sitne figure. Povlae poteze do posljednjeg daha; za novim bogatstvom neprestano ure. Uz ratne bubnjeve, sa smekom na licu, Sotona igra svoj mrtvaki ples. Oko istine ispreda bodljikavu icu, a pravdu je ve odavno strpao u lijes. (koveg) Njegovi podanici ispijaju pred bitku, crnoga vina svoj posljednji kale. A kada izvuku sablju si britku, za njima je samo pusto i pale. Po svetu seju svoje crno seme, a ljudska su srca najplodnije tlo. Vrbuju ljude u avolje pleme, u kome dobrotu zamenjuje zlo. est crnih ratnika ko grom ubojiti, est opakih sila, monih ko sam avo, arolijama svojim ele ljude uveriti da je posve krivo ono to je pravo. Ko crna zmija sa otrovnim zubima, zavist nove rtve neprestano trai. Uvlai se u nedra neopreznim ljudima, to ive u svetu poroka i lai. Kada gnev rairi svoja crna krila, topla krv se lije, i padaju glave. Tada mudrost nestaje kao dobra vila. U zaborav odlaze i sve njene slave. Iluzija je ko nevina devojka u belom, to putuje s vetrom, i vozi crnu koiju. Natera nas da se poistovetimo s telom, kada navue senku preko naih oiju.
157

Ludilo svetom vlada ko od ale. Skoro svakoga kupi za aku sree. Pravi od ljudi jadne budale, to se istini nikada pokloniti nee. Pouda je slatka na samom poetku, al na kraju, gorka voka to u svaijem srcu zri, ona moe, na posletku, da natera ak i sveca - da siluje svoju ki. Zbog velike pohlepe i malo lane sree, ljudi jedni drugima rado prave grob. Bez duhovnog znanja, bogatstvo je tek smee, a najvei monik - svojih ula rob. ovek; oh kako to samo gordo zvui, a esto je gori od obine zveri. Sami crni avo u dnu srca ui, i poziva ljude kroz paklene dveri. U svaijem se srcu nekad uje pla. To dua naa gorke suze lije. Oko nje je avo posadio dra26, pa se zbog toga zadovoljno smije.

Dublin, 25/06/04

Pre svega, sam naziv ove pesme ima ironino znaenje. Rapsodija, u pravom smislu rei, znai entuzijastino ispoljavanje vlastitog oduevljenja kroz rei, pokrete, pisanje, itd. Nasuprot tome, ova pesma ima svoju teku, crnu boju, koja je protkana kroz nju od poetka do kraja. Ba kao i hrianska teologija, vedska filozofsko-duhovna tradicija priznaje postojanje jedne stvarne osobe, koja je otelotvorenje svih negativnih osobina, i koja stoji nasuprot Bogu i njegovim zakonima. avo se u vedskoj tradiciji se naziva - Kali27. On je gospodar est monih podanika, koji se svakodnevno, manje ili vie uspeno, uvlae u srca i svesnost ljudi. Kalijevi sluge su: zavist, gnev, iluzija, ludilo, pouda i pohlepa. Meutim, Kali i njegovi sluge nemaju apsolutno nikakvog uticaja na istinski

26 27

Trnovita ikara. On je razliita linost od istoimene boginje Kali (ije se ime malo drugaije izgovara). 158

svete osobe (bez obzira kojoj religijskoj tradiciji pripadaju), ija su srca i svesnost u potpunosti produhovljeni. Takve svete osobe ne potpadaju pod uticaj zakona materijalne prirode. Svako od nas ima svoju venu nezavisnost da izabere kojim e silama da se prikloni: Boanskim ili Kalijevim. Kali nas neprestano dovodi u napast. to smo vie odluni da se odupiremo njegovim iskuenjima, i priklonimo se duhovnosti time smo manje rtve njegovog uticaja. Odupiranje njegovim napadima zahteva snanu odlunost, iskrenost i vrenje strogosti. Iako je u poetku teko, uporni sveci bivaju nagraeni preko mogunosti ljudske mate. Kali i njegovi podanici neprestano borave na etiri mesta (u etiri aktivnosti): 1) gde god je ukljuen bilo kakav oblik intoksikacije, 2) gde god se ubijaju ljudi i ivotinje (i vri prodaja/jedenje mesa), 3) gde god postoje grene seksualne aktivnosti, i, konano - 4) gde god je zlato, tj. novac koji nije ukljuen u duhovne svrhe. Kali je toliko moan da ima svoje vlastito doba, u kome ispoljava svoj uticaj. Evo objanjenja. U skladu sa modernom naukom, vreme je linearno, tj. postoji samo prolost, sadanjost i budunost. Vedska nauka ide i dalje od toga, pa kae da je vreme istovremeno linearno i ciklino, tj. da se ponavlja u ciklinim fazama, ba kao i etiri godinja doba. Svake godine doe do smene godinjih doba, sa proleem na poetku, i zimom na kraju. Slino tome, postoje etiri vremenska ciklusa, koja se smenjuju u pravilnom redosledu. Ti ciklusi se nazivaju yuge. Smenjuju se u sledeem redosledu: 1) Satyayuga, 2) Treta-yuga, 3) Dvapara-yuga i 4) Kali-yuga. Satya-yuga traje 1.728.000 godina. Treta-yuga traje 1.269.000 godina. Dvapara-yuga traje 864.000 godina. Kali-yuga traje 432.000 godina, od kojih je prolo tek neto vie od 5.000 godina. Moglo bi da se kae da smo trenutno na poetku trajanja Kali-yuge. Satya-yuga je okarakterisaana vrhuncem ljudskih psihikih i fizikih sposobnosti. U to vreme su ljudi bili u vrlini, i nisu bili odani poronom ivotu. Bili su visoko poboni, i njihov je svakodnevni ivot bio temeljen na sleenju pobonih i duhovnih naela. U to vreme je ljudski ivot trajao fantastino dugo. Progresom sledeih yuga, ljudske psiho-fizike sposobnosti i trajanje ivota su poeli da postepeno opadaju, tako da su danas, u Kali-yugi, ljudi puni poroka; svadljivi su, nasilni, bezboni i konstantno uznemireni. Uticaj Kalija je toliko izrazit, da se u moderno vreme mnoge grene aktivnosti prihvataju kao normalne, kao npr. jedenje ivotinjskih leeva (to se kulturno naziva jedenjem mesa i mesnih proizvoda), ubijanje vlastite dece u materici (to se kulturno naziva pobaajem), itd. U Kali-yugi je ak i religija degradirana do te mere, da se mnogi nitkovi, prevaranti i demoni - oblae u svetenike odore, pa zavode ljude sa pravog puta duhovnosti. Ne preu ak ni od seksualnog zlostavljanja dece, intoksikacije, nagomilavanja materijalnih dobara itd. (Ova lista je mnogo dua, ali nema potrebe da sada idem u detalje). Ne zaboravite da se nalazimo tek na poetku Kali-yuge. Tokom vremena e se ljudi degradirati sve vie i vie, a ova planeta e se pretvoriti u pakleno mesto za ivot. Uzroni problem je u tome, to ljudi misle da je avo tamo negde, i ni ne znajui da je udobno smeten u naim vlastitim srcima
159

(eljama), svesnosti i aktivnostima. avo, tj. Kali, moe da ima na nas tek toliko uticaja - koliko mu mi to dozvolimo. Ali na alost, toliko je prepreden, da ogromna veina oveanstva uopste nije ni svesna njegovog prisustva i uticaja u vlastitom srcu, i zbog toga se mnoge grene aktivnosti, i nia ljudska priroda, prihvataju kao neto normalno. Jedan ciklus yuga se naziva Catur-yuga (izgovara se atur). Hiljadu ciklusa Catur-yuga naziva se kalpa; a vreme postojanja materijalnih univerzuma traje 1 kalpa x 36500. Primetite sada - koliko je beznaajno i nesavreno znanje moderne nauke i istorije, koje poseduju tek ogranieno znanje koje dopire do nekoliko hiljada godina u prolost jedne jedine (tekue) Kaliyuge. Neto vie o impotenciji moderne nauke - prilaem na kraju ovog komentara. Vedska filozofija i nauka daju podatke o vanijim dogaajima tokom itavog postojanja materijalnih univerzuma; i to ne samo na ovoj planeti, nego i na drugim znaajnijim planetama u univerzumu. Ukoliko ste zainteresovani da proitate neto o tome, preporuio bih vam sledea dela vedske literature: rimad-Bhagavatam, Bhagavad-gitu kakva jeste, Mahabharatu, i Ramayanu. Bhagavad-gita, Ramayana, Mahabharata i samo poetak rimad-Bhagavatam-a su dostupni na hrvatskom jeziku. Veliki deo vedske literature je dostupan na ostalim svetskim jezicima. Knjige na engleskom, francuskom, nemakom, italijanskom jeziku, itd. moete da naruite preko Internet stranice www.blservices.com Ovde prilaem delove novinskog lanka koji je objavljen 12. aprila 2002. godine, u novinama Irish Independent, autor Dr. Ian Kendall. lanak govori o tome - kako su moderni naunici u nemogunosti da proniknu u tajne ivota na drugim planetama, i uopteno u tajne itavog univerzuma. Koliko god pokuavali, nikada neemo moi da uspemo u naporima da shvatimo Boga svojom inteligencijom. Moderna nauka je zbog tog istog razloga neuspena pri pokuaju da shvati zakonitosti itavog univerzuma, koji je proizvod Boje superinteligencije. ak i nakon nekoliko vekova svemirskog istraivanja, oveanstvo je dolo tek do poveanog broja naunih informacija, ali ne i do naunog razumevanja univerzuma i to sve zbog dva nepredviena fenomena : 1. to vie naunici znaju, to vie shvataju koliko malo znaju. Naucnici su osvojili svemirski prostor da bi na kraju shvatili koliko su zapravo malo znali o svemiru. Samo neupuenim ljudima svemirski izleti dokazuju veliinu ljudskog roda. Meutim, onima koji su upueni u istinu o svemirskim misijama one dokazuju samo ljudsku malenkost. Svemirska istraivanja pokazuju da u univerzumu postoji vie zvezda nego to je zrna peska na svim plaama na Zemlji, i da je nae Sunce tek jedno od tih kozmikih zrna. Zato nije udo to je bivi predsednik AAAS (American Association for the Advancement of Science), Mr. Kenneth R. Boulding priznao: Kosmologija... je vrlo nesigurna, jer se bavi prouavanjem ogromnog univerzuma,
160

studirajui tek siune primerke. 2. to vie naunici znaju, to vie shvataju da je ono to su ranije znali bilo potpuno pogreno. Newtonovi zakoni fizike su bili smatrani postulatima istine, sve dok se nije pokazalo da su neprimenljivi na mikroskopske i makroskopske svetove. Kvantna fizika ima za zadatak da objasni tajne atomskog sveta i relativistike fizike kozmosa. Ali te dve grane kvantne fizike su se pokazale izuzetno kontradiktornima. Poto trebalo da one obe istovremeno postoje i na poetku univerzuma, kada su mikroskopski i makroskopski svetovi bili jedno nauka je reila taj izazov izmiljanjem tzv. ToE teorije (Theory of Everything) / Teorija Svega kako bi udruili dve nespojive grane nauke. U posljednjih dvadeset godina, smelost naunih izjava drastino jenjava. Uporedimo neke. 1) Fiziar Dr. Leon Lederman, nekadanji predsednik APS (American Physical Society): Nadamo se da emo uskoro moi da objasnimo itav univerzum u jednoj jednostavnoj formuli, koju ete moi da nosite na svojoj majici. 2) Astroiziar Dr. Steven Weinberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku: Kako mi napredujemo u razumevanju irine univerzuma, problemi se takoe proiruju - tako da reenje neprestano bei ispred nas. 3) Fiziar Dr. John Wheeler sa Princenton univerziteta: Nikada nemojte da trite za autobusom, enom i naunom teorijom jer e u sledeih nekoliko minuta doi druga. 4) I konano, naunik, nita manje nego utemeljitelj kvantne fizike, dobitnik Nobelove nagrade, Dr. Max Planck je priznao: Za religiju, Bog je na poetku; za nauku, Bog je na kraju.

161

162

Ratnik neodlunog srca

Hajde! Pronikni u moj um, avole. Pridobij me za sebe, ako moe. To to ponekad izgubim neku bitku, ne znai da sam izgubio i rat. Ha? eli li da ostanem grenik? Ne ide ti to tako lako, Sotono. Zar te ne bole krvave ogrebotine na licu, koje sam ti zadao? eli li jo? Ve ti njuka smrdi od zgruane krvi. Grebau te sve dok ti rogovi ne otpadnu. I da zna, svakom bitkom koju izgubim shvatim da si tu, i osetim kako mi dahe iza vrata. Inae, potpuno zaboravim da me prati do kraja sveta. Svakim svojim porazom bivam odluniji da ti jednoga dana zarinem ma kroz srce, zakrenem ga malo na desno, pa da gledam iza tvojih lea kako sa otrice kaplje crna krv. Tvoj ma je otar. I boli. udi me samo to istovremeno osetim i bol i sladostrae, kada me zasee otrica tvog oruja. Da li su i ubodi mog oruja isto tako naizgled slatki kao i tvoji, pa ti godi da bude uz mene? Ali veruj mi, jednoga dana, kada moje seivo bude bilo dovoljno otro zaalie to si se okomio na mene. Znam gde greim. Doputam ti da mi se dounja onda kad ti se najmanje nadam. Znaj da ima vie onih koji su na mojoj strani, i njima je ao to moja odlunost nije tako snana kao tvoja. ak i ako mi izbije ma iz ruke, ostaje mi jo bode, i podrka onih koji me vole. Blii ti se kraj, Sotono. Zar ne vidi da sve ree gubim bitke? I da zna, odjeci naih oruja ispunjavae prostor toliko dugo, dok ja ne odluim da je itavoj igri kraj.

poluotok Howth, 07/06/03

U ovoj pesmi avo simbolizuje ukupnost svih grenih elja i iskuenja, koje su zapravo jedini neprijatelji duhovnog ratnika. Sve ostale prepreke na putu duhovnog savrenstva - proizilaze iz tih grenih elja. Duhovni ratnik (osoba
163

u potpunosti iskrena na putu duhovnog savrenstva) vidi svoje grene elje kao opasnost, avola koji ga dri zarobljenog u svetu iluzije. Ljudi koji se ne bave duhovnim ivotom, ili ljudi koji barem misle da se bave duhovnim ivotom (ali zapravo to ine na pogrean nain), nemaju pravilno razumevanje o tome ta je greno, a ta nije. Zbog toga oni ni ne prepoznaju svoje grene elje kao takve. Na alost, u moderno vreme, puno toga je sakriveno pod velom duhovnosti. Krina (kroz svoje opunomoene predstavnike) svakom iskrenom tragaocu daje ma znanja, pomou koga moemo da saseemo spone neznanja koje nas veu za svet iluzije. Svako moe da dobije taj ma samo treba da ga iskreno zaeli (i praktino preduzme neto u vezi s tim). A oni koji ga ve imaju u rukama treba da ga i koriste. Jedino ratnik naoruan odlunou i znanjem o samospoznaji, koje su kao dve otrice njegovog maa, moe da dri reeeg avola na sigurnom odstojanju. Istinski duhovni ivot je zapravo rat pun bitaka sa grenim eljama i loe kontrolisanim ulima. Pobednike oekuje nezamisliva nagrada.

164

165

Samo u prolazu
Oprostite gospodo draga, ali ja sam ovde samo u prolazu. Znam da mislite da sam jedan od vas, ali vie nisam. Svi vai putevi izmiu mi pod nogama, a vae zabave su mi ve odavno postale morbidne i besmislene. Stvari koje vas oduevljavaju za mene su bespredmetne. Vi gubite zdravlje, radei teko da bi zaradili novac, a onda troite sav novac - da bi povratili zdravlje. Ideali i ciljevi kojima stremite, teraju mi suze na oi. Oprostite, ali ja sam ovde samo u prolazu. Prolazim kao vae vreme, kao vaa neispunjena oekivanja, kao vae stare nade... Prolazim kao vaa mladost, kao vaa dobra srea, i kao moje strpljenje. Postalo mi je dosadno u vaem svetu, ludnici od armiranog betona, zaboravljenih vrednosti, plastinih emocija, i zatrovanih mozgova. Oprostite gospoice drage, ali vai poljupci mi ve due vremena zaudaraju na (slatku) prevaru. Ispod vaih pipkanja prozirem podle namere. Imate divne one duplje, ispunjene okicama raznih boja, a vae lobanje su privremeno prekrivene mekom svilenkastom kosom. Oprostite, ali sve to me vie ne oduevljava (kao ranije). Zanima me neto daleko, daleko uzvienije. I zbog toga sam ovde samo u prolazu.

Zadar, 16/08/04

166

Pokuajte da zamislite kako bi vam svet izgledao, ako biste imali rendgenski pogled. Svuda oko sebe biste videli samo kosture sa mesnatim fasadama. Verovatno vie ne biste bili tako lako privueni pripadnicima suprotnog (ili istog) pola. Boja koe, i izgled fasade, vie vam ne bi bili ni od kakvog znaaja. Bilo bi vam smeno (ili alosno) - da vidite kako se kosturi meusobno ubijaju, samo zato jer se poistoveuju sa odreenom nacionalnou ili veroispoveu; kako dvadeset i dva kostura tre za jednom loptom, a desetak hiljada ostalih ih gledaju, kao da je to najvanija stvar na svetu; kako jedan kostur izjavljuje ljubav drugom kosturu, i zaklinje se na ljubav do kosturnice (groba), kako u velikim gradovima gomile kostura uurbano putuju na sve strane i na razne naine da bi priutili zadovoljstvo svojim nervnim senzorima (ulima) ugraenim u fasadu; kako enski kosturi sede u salonu za ulepavanje, dok im pak neki drugi kosturi lakiraju nokte, i modeliraju izgled dlaka na lobanji. Ludo, zar ne? Tada vam vie ne bi bilo previe razlika izmeu ivih i mrtvih kostura, jer, konano, kosturi su samo kosturi. Na zadnjem seditu pogrebnog auta bi bio kostur udobno smeten u drveni, tapacirani sanduk, dok bi za upravljaem sedeo kostur koji bi se zadovoljno oblizivao pri pomisli - koliko e novca da zaradi. Jedina razlika koju biste mogli da primetite izmeu ta dva kostura je ta, da za razliku od putnika, kostur-voza jo uvek ima nervne senzore koji funkcionisu, zato jer ih pokree neka nevidljiva sila. I poto je ona nevidljiva, moda (jo uvek) ne biste verovali da ona uopte postoji. Ta sila je zapravo dua - na pravi identitet, privremeno zarobljen u odreeni sklop mesne fasade, kostiju i nervnih senzora. Ako biste zaista imali mo rendgenskog pogleda, bili biste jedan korak blie istini. Bilo bi vam jasnije kako je isprazno to to sklopovi mesnih fasada, kostura, i nervnih senzora - gube svoje dragoceno vreme (utopljeni u more potroakog drutva), potpuno zanemarujui najvaniji sastojak itavog sklopa - svoj vlastiti pravi identitet. Da li je uopte potrebno da se ima rendgenski pogled - kako biste sve to mogli da vidite? Nije; potrebno je samo malo mate. Ali je zato potrebno puno duhovne inteligencije, da biste jednom zauvek izali iz sveta materijalnih sklopova, i da u tom svetu vie ne biste morali da budete ak - ni samo u prolazu.

167

168

S(a)vreni in

28

Dva tela. Muko i ensko. Pokrenuta slatkom poudom. Ko dva crvotona debla, ispunjena parazitima. Koa pristaje kao salivena, a sakriva kosti, krv i meso, to polako, ali sigurno odumiru. Dve nadraene genitalije zaudaraju na trule riblje leeve. Jedna izluuje ulje za podmazivanje, a druga semenke novih zatoenika. Hormoni kolaju, dok se tela znoje. Kome sada pada na pamet skriveni gnoj, mokraa i izmet? Bakterije, virusi i paraziti ute, kao da ne ele da prekinu uspaljeno zadovoljstvo. arobnica Maya diriguje orkestrom poludelih ula. Kompozicija je zagluujua, ali je dva zadihana tela ne uju. Dok je crescendo u svom usponu, kome pada na pamet glad, e i umor? Dve ruke grevito stiu bujne grudi, nabrekle od poude. Vratne ile, zategnute i ispunjene dodatnim dotokom krvi, a srca divljaju kao dva psa, konano putena s lanca. Tarua igra koe i sluznice je u punom zamahu. Kome sada pada na pamet roenje, bolesti, starost i smrt? Maya privodi kraju svoj fortissimo. Dva mikrouniverzuma, umesto na krstu, ostaju razapeta na krevetu; popritu sebinosti. I tako od malena odrastaju, u kolevci majke vetice, trei za njenom suknjom, sve dok im zadnju kap pameti ne posie, i zadnji oseaj krivice ne usahne. Lete ko bumbari sa cveta na cvet, i liu otrov koji je tako gust, a tako sladak. Nesposobni da proniknu u misteriju prevare, vuku se jadni svetom, od jednog cveta do drugog, ostavljajui za sobom samo pusto i greh.

28

Komentar na ovu pesmu je istovetan komentaru na pesmu - Pouda. 169

Okovani zlatnim lancima iluzije, (koja je veo to ih deli od vene istine), zablueni tumaraju u mraku za novim nadraajem, bez da se ikada zapitaju: Kuda to sve vodi?

Dublin, 24/01/04

170

171

Seanje na besmrtnike
Na svetoj zemlji Vraje, van domaaja svih puteva, stoje tri samadhija29 - tri mala svetita, obrasla korovom i draem. Natkriljeni gustom kronjom drveta, koje je otprilike podjednako staro kao tri vainava Thakura,30 iji se duhovni sjaj spokojno iri kroz alosno lie, nekada naviklo na este posete hodoasnika. Na tim hramovima besmrtnika je sloj praine mnogo tanji - od vela zaborava koji deli besmrtnu mudrost od ljudi ogrezlih u svakodnevni greh i porok. Njihove kupole i stubovi, sa ljubavlju i predanou odavno napravljeni od crvenog kamena u obliku fino isklesane ipke, delimino su prekriveni tirkiznom mahovinom i oiljcima ljudskog neznanja. Ne tako davno, neko je odlomio rubove ipkaste arkade na dva samadhija, a na treem je odvalio jedan od potpornih stubova. Ali kupola i dalje stoji kao i ranije, neometena zubom vremena i ljudskom ludou. Da li je taj koji je delove svetita odneo svojoj kui, mislio da e, kao talismanom koji titi od svih zala, moi da svoje ognjite zatiti od uticaja nepovoljnih sila i mranih planeta? Ili je to pak bio neki prokletnik, koji je iz ko zna kog razloga hteo da narui duhovni mir svetaca koji onde borave? Na sva tri samadhija, godinama netaknuti, lee novii od nekoliko paisa,31 koje deca jo nisu pronala i ukrala. Moda ih je, iz znaka duboke zahvalnosti, ostavio neko ko je poznavao besmrtnu slavu uzvienih dua, ili moda neko ko je uzaludno traio zdenac sree, pa nije mogao da ga nae. Zalazee Sunce baca poslednje dnevne zrake na bele mermerne tablice sa ugraviranim crnim sanskritskim slovima, koja neupuenima malo toga govore. Tek je nagaanje da su to imena nekih ljudi, iji se posmrtni pepeo ve vekovima uva na ovom mestu. Da li su to moda imena nekih ubogih faraona, ije bogatstvo nije bilo dovoljno veliko da im se naprave raskone piramide, ili su to moda spomenici nekih davno poginulih ratnika, ije se relikvije uvaju da bi se jednog dana izdigle iz pepela kao Feniks, i podarile arobnu mo nekome od Boga izabranom? Kada bi staro drvo moglo da govori, isprialo bi kako je sreno to je moglo da slui tri mudraca iznoene odee, titei ih od jakih sunevih zraka, vetra i kie; kako su oni, u razliitim vremenskim razdobljima, pod njime oboavali boanstva Gospodina Krine, i Njegove vene pratilje Radhe, kraljice ljubavi; kako im je preko ramena virilo, itajui redove mudrosti koje su oni zapisivali za besmrtnu dobrobit svih buduih narataja; kako je upijalo nektarski zvuk duhovnih mantri koje su oni pevali, nesvesno uronjeni u zabave duhovnog sveta; kako su nekada ljudi dolazili iz dalekih krajeva da odaju potovanje tim uzvienim duama, i uju od njih rei bezvremene mudrosti...
29

Samadhi, svetite u kome su pohranjeni posmrtni ostaci svetih linosti, ili predmeti koje su oni nekada koristili. 30 Thakura je jedna od visokih titular, koje se dodeljuju nekim vainavama. 31 Paisa, stoti deo Rupije, indijske nacionalne valute. 172

O, kako su to samo dobra stara vremena bila, drvo bi moglo da pomisli, kada se obalom Yamune irio mirisni dim rtvenih vatri. Tada je sveto ime Gaurange moglo da se uje iz svih pravaca. Ljudi su bili poboniji, mudriji, ponizniji; ali sada... Izgleda da mali pauk, koji je ispleo svoju mreu u uglu jednog od samadhija, ima veu duhovnu dobrobit od ljudi iz oblinjeg sela, iji su pradedovi jako dobro znali da vainave ive veno - u svojim knjigama, svojim delima, uenjima i imenima; da njihova tela, ak iako spaljena u pepeo, nadilaze sve zakonitosti ovoga sveta. Taj mali pauk ve mesecima tu mirno eka, i kao da svojom pauinom ispreda molitve - u slavu zanemarenih svetaca. No se kao crni plat spustila na selo, a Sunce je zamenio svetli Mesec koji prosipa svoje zrake preko usamljenih svetilita, gde se tri vainava Thakura nalaze u duhovnom transu, razgovarajui o veitim slavama Gospodina Gaurange32 i njegovih sledbenika. Kako je to mogue? Prolo je mnogo vekova otkako je povetarac sa Yamune rasprio dim sa njihovih posmrtnih lomaa, a oni se i dalje drue kao nekada, uivajui u pevanju slava svetih imena. Knjige drevne mudrosti kau - da se prosvetljeni sveci zauvek vraaju u svet gde poetka i kraja nema, u svet vene ljubavi i duhovne sree. Pa ta onda oni jo uvek rade ovde u svetu raanja, bolesti, starosti i smrti? Umovi obinih smrtnika ne mogu da pojme da za duhovna tela vainava ne vrede zakoni prostora i vremena, i da samadhiji nisu stecita duhova i sablasti; jezivi grobovi spomenici protraenim ivotima, na kojima piu imena onih koji su svoja tela rtvovali na oltaru iluzije. Ne. U samadhijima ne poivaju rtve estorice crnih jahaa33 na krilatim konjima koje je avo odavno pustio iz svoje krinje. Duhovna tela vainava su plamenovi sveta venosti, koji mogu da spale u pepeo neznanja onih, koji su u iskrenoj potrazi za istinom. Rei mudrosti, zapisane u starim skriptama, su jo tajna, daleka i nedokuiva sve dok ih ne dotakne isto srce vainave. I zato su oni jo uvek tu, kao nepresuna riznica duhovnih dragulja. Strpljivo ekaju da ih se neko seti, prie im, i kljuem iskrenosti i pokajanja otvori sef, iz koga je milost spremna da izleti, ba kao nada iz Pandorine kutije. Oni mogu da putuju s jednog kraja univerzuma na drugi, i pojave se u snovima iskrenih tragalaca za istinom, uvek spremni da bakljom znanja raspre obmanu i strah zabludelih dua. Svaka njihova re odzvanja, kao jeka koja istapa naslage materijalnih elja. Svako njihovo uputstvo je kao zvezda vodilja, koja sputa svoje srebrne zrake da zakoraimo na njih, i vinemo se u prostranstva sveta vene ljubavi, daleko iza horizonta runih snova. I to nam je srce ie, to e nam njihove rei biti jasnije, a njihov lik prepoznatljiviji. Krhko telo, obavijeno u odeu boje afrana; svete ruke, izlizane od molitava; u jednoj tap za hodanje, a u drugoj brojanica od svetog Tulasi

32 33

Vidi komentar na pesmu - Bengalske vatre. Pohlepa, pouda, gnev, zavist, iluzija i ludilo. 173

drveta; stopala, ispucana od koraanja po svetim mestima; elo, ukraeno tilakom sa Gange; usne, naviknute na izgovaranje svetih imena i Gospodinovih slava; rei, kao niska duhovnog biserja; oko vrata venac cvea, nekada ponuen lotosovim stopalima Boanskog Para; u ulima - spokoj; u srcu - Krina, a oi vlane od saaljenja, saaljenja prema svima koji se utapaju u okeanu zaborava i patnje. O, kada bismo samo mogli da stresemo sa sebe teko breme materijalnih elja, odagnamo nadu za materijalnom sreom, kratkotrajnom kao tajna. Kada bismo samo bez straha pristali da zakoraimo u bistro jezero svetih imena, tada bismo videli njih vainava Thakure; otelotvorenja mudrosti, milosti i poniznosti, koje veito prati i sam Gospodar svih svetova, ne elei da izgubi njihovo drutvo, ak ni za trenutak. Za nas obine smrtnike, ivot je samo patnja u okeanu greha, dok se u praini Vrindavana, sa Krinom, igraju sva ta mudraca tri. Daleko od zaborava, u svetu venog blaenstva i smeha. I ja se pitam sada: Ko je vredan saaljenja, oni ili mi?

Dublin, 03/05/03

Kada se Krina pojavio u ovom svetu, pre otprilike 5350 godina, bilo je to u indijskom selu Vrindavana, koje se nalazi u oblasti koja se zove Vraja (izgovara se Vraa). U srpskom jeziku ne postoji izraz za sanskritsku re samadhi. Ta re ima dva znaenja, koja su usko povezana: 1) literarno, samadhi znai dugotrajna apsorbovanost na Boga; to je nivo vii od meditacije, jer meditacija traje tek neko vreme, zatim prestane, pa ponovo pone, itd. 2) kada duhovno napredni vainave umru (ili kako mi to ve kaemo - napuste telo, i vrate se u duhovni svet), za njihove posmrtne ostatke (ili predmete koje su posedovali) se napravi svetilite, koje bi moglo da se uporedi sa onim to se na zapadu naziva mauzolej, ili kapelica posveena odreenom svecu. Ne postoje neka striktna pravila o izgledu i veliini samadhija, ali veina ih ima kupolu na vrhu, i sadre umetnike elemente, izrezbarene od fino isklesanog kamena. Primeujete da namerno izbegavam da upotrebim re grob. Evo zato. Za razliku od osoba vezanih za telesna/ulna zadovoljstva tela i svesnost visoko naprednih duhovnih osoba su u potpunosti produhovljeni, i poseduju odreenu mo. Takve duhovno napredne osobe su mistici, koji nadilaze mnoge zakonitosti materijalnog sveta, pa zato mogu da se pojavljuju (ukazuju) obinim smrtnicima, bilo u snu ili na javi, kao to to povremeno ini Blaena devica Marija. Vainave svakako ne dre monopol ni nad Bogom, ni nad duhovnim moima koje On podaruje. Svako ko se bavi praktikovanjem istinske duhovnosti, nadilazi zakonitosti materijalnog sveta, bez obzira koju verodostojnu religiju sledi. rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada je imao obiaj da navodi svetle primere Isusa Hrista, Sv. Franje Asikog i
174

Muhameda (sallallah alaihi wa salam). Dakle, u izvesnom smislu, u samadhijima su jo uvek prisutne linosti svetaca koji su se ve vratili u duhovni svet. Ukoliko se neko iskreno moli pred njihovim samadhijima, oni jo uvek mogu da podare blagoslove, i na mistian nain prue duhovno vostvo. Bio sam u Indiji pet puta, i posetio sam mnoge samadhije, ali me je zabolelo srce kada sam video neke samadhije izuzetno posebnih svetaca, gotovo zanemarene, i u polurazruenom stanju. Voe indijske vlade se ve dui niz godina nalaze pod uticajem neznanja i Kali-yuge34, pa zato ne ine gotovo nita da bi zatitili samadhije, i druge vane sakralne objekte, od zuba vremena i vandalizma. Na alost, izgleda da ni oni koji bi trebalo da budu zabrinuti zbog takve situacije, ne ine ba neto znaajno na praktinom planu. Yamuna je sveta reka koja jo uvek protie kroz Vrindavanu i oblast Vraje. Za vreme svog boravka u Vraji, Krina je provodio mnoge zabave sa svojim pratiocima u Yamuni, i na njenim obalama. Tulasi je sveta biljka visine do 70-ak cm, koja je vrlo draga Krini. To je jedina biljka iz duhovnog sveta - koja raste i na ovoj planeti. Vainave od drveta Tulasi prave svoje brojanice. Tilak je glina sa obale neke svete reke, uglavnom Gange ili Yamune. Vainave je stavljaju na elo (u obliku izduenog slova U) i na gornji deo nosa (u obliku cvetne latice).

34

Vidi komentar na pesmu - Rapsodija u crnom. 175

176

Susret dva pogleda

Paljivo gledam sliku Krine u obliku malog deteta, kako sedi na podu i lie maslac, koji vadi iz prevrnutog glinenog upa. Ali, i Njegove tople oi gledaju u mene, dok Njegov neni i meki pogled prodire sve do moga srca. Ja pomislim: Dragi moj Gospodine, ve petnaest godina pokuavam da Te upoznam, ali ipak ne znam nita o Tebi, osim nekoliko Tvojih svetih imena, i nekoliko zabava. Znam da Ti nisi neko mitoloko bie, niti princ iz Shakespeareovih knjiga. Iako Te do sada nisam nikada neposredno video ili uo, znam vrlo dobro da si Ti sveprisutan u mom ivotu. Ni sam nisam svestan koliko Si me puta spasio od raznih opasnosti. Kada ve toliko toga ini za mene, pa daj, molim Te, pomakni barem jedan prsti na toj slici, ili neka Ti kap maslaca sklizne na bedro, trepni, ili tako neto. Ja znam da Ti to moe da uini, ako eli. To je za tebe ala. ta bi mi to znailo? Hm; pa, recimo, bar na tri dana bih zaboravio da nisam ovo telo, moda bi se moje grene elje rasprhnule kao jato uplaenih voraka, moda bi... Ali, o emu ja to razmiljam? Pa Tebe ne mogu da dosegnu ni yogiji koji vre strogosti stotinama godina, ili ak due. Ko sam onda ja - da Ti zatraim da mi pokae neko udo? I zato mi uopste uda trebaju, ako imam veru u Tebe? Ti trai od mene da se odreknem grenog ivota, razvrata i kocke, a istovremeno oekuje da postanem jedan od najveih kockara onaj koji ulae svoje elje, oseanja, vreme, svoje ideje, vizije, planove, snove, svoje telo, - sve! A kako u moi da znam da li e loptica moga ivota da se zaustavi na broju 108? O dragi moj Gospodine, kako da smognem snage da podignem svoju glavu, i pogledam u Tvoje oi, ako moj ulog na kraju bude previe skroman? Mudraci iz prolosti kau da, ako neko napravi jedan korak prema Tebi, Ti napravi 100 koraka prema njemu. Kako to da se negde ve nismo sreli? Moda ja koraam previe sporo, ili je put do Tebe i suvie dug; a moda si me Ti ve odavno stigao, pa me nosi u Svom naruju, iako Te ja ne primeujem. O, kada bi samo mogao da uronim u taj Tvoj topli pogled, i pronaem odgovore na sva svoja pitanja. Ili se pak ja toga upravo i plaim; da se ne izgubim negde, u beskonanim prostranstvima venosti nesiguran u to to bi me tamo oekivalo. To to ja kaem da Te bar donekle volim, samo je puka teorija, od koje nema
177

previe koristi, sve dok je moje srce okovano tvrdim i debelim slojem sebinih i grenih elja - nakupinama koje sam iz ivota u ivot marljivo i nesvesno taloio oko samoga sebe, ba kao to koljka godinama taloi slojeve sedefa oko jednog obinog zrnca peska, sve dok se ono ne pretvori u biser. Vidi, ne mogu da se uporedim ak ni sa obinom bisernom koljkom, koja polagano, ali postojano stvara neto to ima svoju vrednost biser, koji Ti na kraju stavlja na sebe, i ukraava ga Svojom lepotom. Dok gledam u Tvoje tople oi, u njima kao da vidim sve galaksije, kvazare i sazvea, koja pleu svoj dobro uigrani bal oko Sunca, i traju samo do sledeeg treptaja Tvojih oiju. A gde sam u njima ja, neznatno bie (beznaajnije od koljke), koje kalpama pluta u okeanu ivota i smrti, sree i nesree, oblaei jedno telo za drugim? A gde sam u njima ja, budalasti kockar, koji u svakom ivotu ulae sve to ima, i stavlja ulog na pogrean broj? A gde sam u svim tim galaksijama i sazveima ja, veni lutalica i buntovnik koji trai sreu u obmani, istinu u prevari, i ljubav u poudi? O, dragi moj Gospodine, ja sam samo jedna neprimetna taka na raskrsnici svemirskih puteva, proizvod tvojih energija koji se samo jedanput pojavljuje na ovakav nain i nikada vie; duhovna iskra, s pravom baena u ambis materijalnog tela, sa kojim se poistoveuje. Pogledaj me, moj Gospodine, pogledaj, i svojim pogledom istopi spone koje me jo od praiskonskih vremena dre zakovanog za ovaj svet prividnih zadovoljstava; u svetu roenih, bolesnih, starih i mrtvih. Gledamo mi tako jedan u drugoga, i ini se kao da sam ja taj ivi koji gleda u neivu sliku na papiru, i oekuje od nje da napravi neko udo. Ali u stvari, istina je sasvim drugaija. Poto se Krina ne razlikuje od svojih imena i razliitih oblika, pa ak ni od onih odtampanih na papiru, u obliku slike On je, zapravo, taj ivi - koji gleda u grudvu sainjenu od krvi, kostiju, koe i mesa - koja je bez prisustva due i svesnosti sloena, ali ipak beivotna nakupina materije. Gleda On tako u moje telo, polako lie svoj maslac (iako ja to ne vidim), i kao da misli: Hajde Vriabha, prestani da se poistoveuje sa tim privremenim telom. Ja znam da ti nisi neki princ iz sveta mate i snova, ve Moj sluga koji je zaboravio svoje vene dunosti. Napravi neko udo, Vriabha; napusti svoje sebine elje, neka kap istinske ljubavi konano kane iz tvog srca. Predaj se Meni, ili tako neto. Znam da ti to moe da uini, ako zaista eli. Hm? Pogledam ja malo bolje u Njegov topli pogled, i shvatim da osim Njega i Njegovog pogleda, sve vreme vidim svoj lik - kako se odraava u staklu slike. I tada shvatim duboku, i znaajnu poruku, koja kao da zrai iz Njegovih oiju: Sve dok bude hteo da vidi Mene, a vidi odraz sebe u svemu nee nikada moi ni da napravi, ni da doivi neko udo.
178

Dublin, 08/11/02

Ve sam ranije napisao neto o tome - kako je Krina vean, i da vreme nema apsolutno nikakvog uticaja na Njega. Zbog toga je ideja o Bogu - kao o nekakvom starcu sede brade, koji sedi na oblaku potpuno ekstremna suprotnost od apsolutne duhovne istine. U svom duhovnom obliku, Krina izgleda kao mladi od esnaest godina. Ali za potrebe svojih zabava, On moe da promeni svoje godine, i svoj izgled. ta Bog uopte radi sve vreme u duhovnom svetu? Zabavlja se, zabavlja se, zabavlja se! I neprestano se zabavlja, u drutvu svojih veitih pratioca. Bogu nikada nije dosadno, kao to bi Mu bilo kada bi morao samo da neprestano sedi na oblaku, i gleda ta rade oni mali dole. Pa dobro, neko mora da pazi i na one male dole, ali za tu svrhu je On opunomoio svoje predstavnike u materijalnom svetu tzv. polubogove, koji su izuzetno mona bia, i ija je mo izvan domaaja nae mate; ali koji su ipak u krajnjoj liniji pokorni sluge - Onoga koji se ludo i neprestano zabavlja u duhovnom svetu. Sigurno se pitate: A kako se On to uopte zabavlja? Eh, to vam neu rei, iako to nije nikakva tajna. Da bi dobili samo trunku pravilnog razumevanja Njegovih zabava morate da, iskreno, barem zaponete sa procesom bhaktiyoge. U protivnom, zbog nepravilnog stava, i pogrenog razumevanja, mogli biste da poinite teke uvrede (kao to se to ve desilo mnogima koji su prerano hteli da preu na temu Njegovog privatnog ivota). Nije tajna; svrha ove knjige je da ponudi uvodne informacije onima koji ele da naprave radikalnu promenu u svom ivotu, i krenu putem duhovnog savrenstva. Ali ukoliko ste zaista jako znatieljni i nestrpljivi, ne bi bilo pravo da od vas krijem tajnu opis Krininih zabava nalazi se u knjizi rila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade: Krina izvor sveg zadovoljstva l i ll deo. U svakom sluaju, bilo bi pametnije da prvo proitate njegovu uvodnu knjigu - Nauka o samospoznaji. Dakle, da se vratimo natrag malome Krini. Imam jednu specijalnu sliku Krine. Naravno, to nije fotografija, ve reprodukcija jednog izvrsnog ulja na platnu.35 Ta slika je tako dobro napravljena, da izgleda kao da Krinine oi prodiru duboko u moju duu. I eto, ova pesma u prozi je rezultat jedne inspiracije. U pesmi sam pomenuo kako postoje yogiji, koji vre strogosti stotinama godina. Zvui ludo, ali ovo nije preterivanje. Pri tome nisam mislio na uitelje yoga-klubova, ni na arlatane kojih ima itava gomila ne samo u Indiji, nego i na Zapadu. Postoji nekoliko vrsta mistinih, pravih yogija, koji uglavnom meditiraju u nekoj od himalajskih peina, i gotovo nikada nemaju

35

U vainavskoj literaturi se daje prilino detaljan opis Krine, tako da su umetnici i slikari lieni svake potrebe za spekulisanjem o tome kako Krina izgleda. 179

interakcije sa ljudskim drutvom. Proces yoge kojim se oni bave, nalazi svoj izvor u vedskom misticizmu, i prenosi se s kolena na koleno ve mnogo hiljada godina. Jedna od moi njihovog misticizma je ta, da mogu prilino da produe svoj ivotni vek. Ali ipak nisu besmrtni. Pored toga, u svakom univerzumu postoje vie planete, na kojima je ivotni vek mnogo dui od ljudskog. Neke od tih planeta su nastanjene uglavnom yogijima. U ovom univerzumu se te planete nazivaju Janaloka, Tapoloka i Maharloka, i one su potpuno nepoznate modernoj astronomiji. Zato? O tome ste mogli da proitate u komentaru na pesmu Gola Istina. Broj 108 se iz vie razloga smatra svetim i boanskim brojem u vedskoj/vainavskoj tradiciji. Kalpa, ili jedan dan Brahminog ivota - traje 4.320.000.000 sunevih godina. (Brahma je najuzvieniji i najmoniji polubog u ovom univerzumu). Vriabha je moje duhovno ime, koje sam dobio prilikom prve duhovne inicijacije. Duhovna inicijacija je deo vainavske tradicije ve milionima godina. Tom prilikom iskreni kandidat na putu bhakti-yoge postaje formalno prihvaen od duhovnog uitelja, koji ga uvodi u veni, duhovni lanac uenikog naslea, iji je cilj ouvanje vedske mudrosti (filozofije), i prenos te tradicije na budue generacije.

180

181

Ukleti brod
Im'o sam druga to mornar je bio. (A ja sam jo uvek, i biu do kraja). Rado je plovio i previe snio; hteo je pronai - ostrvo iz raja. Jedrili smo skupa, svaki na svom brodu, i veto se sluili mornarskom mapom. Najednom je sidro gurn'o u vodu. udne ideje je im'o pod kapom. Jedrimo danima, al moru ni kraja. Ja ne idem dalje! - odluno ree. Idem da pronaem ostrvo iz raja. Stii u tamo jo ovo vee. Mapu to dobismo, jako je stara, a morski vuk to nju nam je dao, neki je ia to voli da vara. Eh, da sam samo ranije znao... Na to ga pogledam u oi blede, i krenuh dalje sa suncem pred pramcem. Svi iskusni vuci tu mapu slede; tako u i ja pa makar sa amcem. Ve dugo nisam uo o drugu, a njegov brod mi se esto priini. Moda po magli plovi u krugu, pa se nasuko u nekoj pliini. Il, umesto zvezda to jasno sjaje, sada ga vode svetlee bube. Izgubljen u mraku, valjda se kaje, jer svi koji sumnjaju lako se gube. Moda je ljubio lepe sirene, dok su mu duhovi kormilo uvali, pa se razbio o morske stene, i sad su mu kosti u nekoj uvali. Sanjo sam da je pao sa broda, jer nije oluju doeko spreman. Na dno ga povukla duboka voda, pa ga progutala dinovska neman.
182

Nedavno sretoh morske vukove, to ponekad u opasna mora odu. uli su neke sablasne zvukove, i vidli mog druga na ukletom brodu. Po magli je plutao tamnim noima, i o svom arobnom ostrvu snio. Ba kao proklet urokljivim oima, dobivo je pomo al nije je htio. U svakom je moru gusarska flota; to znaju ba svi iskusni vuci. Brodovi postoje za more ivota, a ne da su svezani u mirnoj luci. Vano je prei nepreglednu vodu, al ono to treba elja je arka. I nije bitno na kakvom smo brodu - dal je jedrenjak, il obina barka. Ovo je pria za sve mornare, to brode morem svojih sudbina - nek slede iskusne kormilare, to poznaju zamke morskih dubina.

Dublin, 01/11/06

itava ova pesma je jedno veliko poreenje. Vedska knjievnost se esto koristi poreenjima, kako bi ljudima to upeatljivije pribliila odreene filozofske poente. Zbog toga se materijalni svet ponekada poredi sa velikom umom punom opasnih zveri i sablasti, ponekada sa pustinjom, u kojoj je materijalno uivanje gotovo nemogue, a ponekada sa nepreglednim okeanom materijalnog postojanja. Taj okean uzastopnog raanja i umiranja je pun opasnosti, koje prete sa svih strana. U moru su opasni grabeljivci i nemani (politiari, lopovi i ostali kriminalci), na povrini su gusarski brodovi, a u vadzuhu su nepovoljni vetrovi, magla i oluje. Pouka ovog poreenja je - da samo oni koji slede autorizovane mornarske mape (duhovna uputstva koja potiu od samog Krine), mogu da prebrode ovaj opasni okean, i dou do sigurne obale (duhovnog sveta). U materijalnom svetu, te dragocene mape poseduju iskljuivo Gospodinovi opunomoeni predstavnici, visokonapredni duhovni uitelji (morski vukovi). Sam brod predstavlja materijalno telo, a povoljni vetrovi u jedra - se uporeuju sa povoljnim duhovnim drutvom svetaca, mudraca i drugih iskrenih tragaoca za apsolutnom istinom. Gusaski brodovi su lani gurui i
183

njihovi arlatanski sledbenici, kojima je jedini cilj da opljakaju naivne ljude u ime yoge, duhovnosti, religije i misticizma. Ova pesma je nastala kao rezultat seanja na jednog mog prijatelja, koji se prvih nekoliko godina duhovnog ivota drao vrlo dobro. iveli smo u istom hramu, i proveli zajedno mnogo radosnih trenutaka. Nakon otprilike 6-7 godina, posumnjao je u ispravnost vedskih duhovnih uputstava, jer je oekivao da e se obeana duhovna obala, sa svim svojim blaenstvom koje se nalazi na njoj, pojaviti ve nakon 4-5 godina plovidbe. Na alost, nije on jedini koji je zbog sumnji i nestrpljivosti napustio plovidbu u pravom smeru. Mnogo je onih koji su tokom sigurne plovidbe postali rtve gusara, oaravajuih lepih sirena, i naravno svojih elja za uivanjem na arobnom rajskom ostrvu (u materijalnom telu, i u materijalnom svetu). Odmah na poetku pesme sam napisao: Imo sam druga to mornar je bio. Mornari iz ovog poredenja su, zapravo, samo oni koji se slue mornarskim mapama, znaju u kom pravcu plove, znaju na kojim koordinatama se trenutno nalaze, i primaju struno vostvo od iskusnih morskih vukova. Vede ne smatraju mornarima one koji plove, ali se koriste pogrenim (ili nikakvim) mapama, koji ne slede uputstva iskusnih morskih vukova ve slede nezasite prohteve svojih materijalnih ula, u potrazi za iluzornim ostrvom materijalne sree. Takvi ljudi mogu samo da izgledaju kao pravi mornari, koji mogu da budu vrlo aktivni na svojoj plovidbi ali u pogrenom smeru; ili su pasivne (p)lutalice, koje morske struje i vetrovi besciljno nose po morskoj puini. Jedna od reenica u pesmi glasi: Nedavno sretoh morske vukove, to ponekad u opasna mora odu. Time sam hteo da kaem da postoje mnogi sveti, duhovno napredni vainave, koji ne samo da se odriu svojih udobnosti, nego i odlaze na opasna mesta, kako bi ljude poduili o njihovoj venoj dunosti (dharmi), i doveli ih na put duhovnog savrenstva. Jedan od najboljih primera je A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, kao to sam ve pomenuo u pesmi Pred put. Kao jednog od takvih svetaca, koji je jo uvek meu nama, hteo bih da istaknem Indradyumna Swamija, koga misionarske avanture vode od prauma Amazonije, preko Bliskog istoka, zemalja biveg Sovjetskog Saveza, pa sve do ri Lanke i dalje od toga. Ako se sluite engleskim jezikom, posetite njegovu Internet stranicu www.traveling-preacher.com. On je neto kao duhovni Indiana Jones, koji mnogo puta doe u ivotnu opasnost, ali ga Krina na kraju ipak uvek spasi. Do sada je napisao pet knjiga o svojim duhovnim avanturama i uspesima, a trenutno radi na estoj. Te knjige su, zapravo, zbirka njegovih dnevnika, koji mogu da se narue na ve pomenutoj Internet stranici.

184

185

U susret Suncu
elim ponovo, kao nekada davno, u dobra stara vremena da se budim rano ujutru, sa opojnim zvukom rila Prabhupadovog pevanja. elim da ponovo, kao nekada, srca ispunjenog zadovoljstvom pevam o slavama Gospodina i njegovih besmrtnih bhakta, u hramu punom nasmeenih lica, iskriavih oiju, i uiju eljnih da uju istinu. elim da ponovo ujem amor iskrenih tragalaca za istinom, iji se glasovi meaju sa cvrkutom ptica iz hramskog dvorita. elim da ponovo, kao nekada, svakodnevno itam knjige rila Prabhupada, Gospodinovog dragog bhakte, iji je svaki pokret bio duhovan i pun znaenja. elim da ponovo, kao nekada, prolazim hodnicima ispunjenim mirisima koji se ire iz Krinine kuhinje. elim da ponovo, kao nekada, moj dan bude ispunjen predanim sluenjem, da koristim svaki deli svoje energije za irenje slava rila Prabhupadove misije. elim da ponovo, kao nekada, koraam u susret Suncu, leima okrenutim senci. elim da ponovo, kao retko nekada, izgovaram sveta imena, sa oima vlanim od duhovnog zadovoljstva, i pokojom suzom kao kapljom koja se sliva sa glatke povrine lotosovog cveta. elim da ponovo, kao nekada, moja odea bude natopljena znojem od vruih kirtana. elim da ponovo, kao nekada, ujem pljesak mnogih ruku koje slave uspehe sankirtana-bhakta, dok se itaju rezultati podeljenih knjiga. elim da ponovo, kao nekada, zaboravim na iluzorna zadovoljstva, koja nam prua materijalna energija. elim da ponovo, kao nekada, pijem toplo mleko u brahmacari aramu, zajedno sa drugim vainavama, dok neko ita Prie o najdivnijem. elim da ponovo, kao nekada, idem na poinak, srca ispunjenog zadovoljstvom zbog uspenog dana, oekujui osvit zore, i nova iskustva. elim da to pre napustim svoje materijalne obaveze, i potpuno se posvetim ispunjenju zadataka, koje rila Prabhupada uva za mene. elim da jednoga dana svi moji napori za materijalnim uspesima postanu samo runi snovi u izmaglici mojih seanja. elim da svoje grehe, poput istroene konjske opreme, obesim na klin, i kaem im: Dosta je bilo! elim da (kada postanem star, a duhovno tako mlad) ponovo kao nekada, u dobra stara vremana, koraam u susret suncu, leima okrenutim senci.

Dublin, 18/05/01

Pokretu za svesnost Krine (ISKCON) sam se pridruio 9. februara 1988. godine. U sledeih pet godina sam iveo u hramu, kao neoenjeni student
186

duhovne nauke. Tada sam obavljao razliite slube, koje su imale za cilj da popularizuju nauku o Krini. Poto u to vreme nisam morao da vodim brigu o svom ekonomskom izdravanju posveivao sam maksimalnu koliinu svoje energije aktivnostima svog duhovnog ivota. Krina je sa zahvalnou uzvraao. Duhovna srea koju sam tada oseao, nadilazila je sva zadovoljstva ovog materijalnog sveta. A kada sam se oenio 1993. godine, moj ivot ja poprimio jednu novu dimenziju. Iako sam postao nezavisan od hramske zajednice, praktikovanje duhovnog ivota postalo je malo oteano, jer sam dobio nove odgovornosti. Ova pesma je nastala kao posledica jednog nostalginog seanja na dobre stare dane, kada sam imao mnogo vie vremena za jednostavno ivljenje, i duboko, duhovno razmiljanje. U vreme dok sam pisao ovu pesmu, nisam se nadao da u ve u skoroj budunosti da posvetim svoj ivot iskljuivo misionarskim aktivnostima popularizovanja vainavske filozofije, nauke i kulture, i da e moj ivot ubrzo da krene nekim drugim smerom. U pesmi se pominje rila Prabhupadovo pevanje. Sluanje audio kaseta, sa snimcima rila Prabhupadovog pevanja, i lekcijama na razliite teme vedske filozofije je deo svakodnevice u ivotu gotovo svakog lana hramske zajednice. Zbirka rila Prabhupadovih lekcija sadri oko dve hiljade tonskih zapisa, koji su bili snimljeni u razliitim delovima sveta. Pre nekoliko godina su svi snimci prebaeni na CD diskove, i u obliku MP3 formata. Mogu da se narue preko Internet stranice www.blservices.com, ili www.krishna.com (sve lekcije su na engleskom jeziku). rila Prabhupadova misija je bila, kako sam ve ranije napisao, ouvanje verodostojnosti drevne vainavske filozofije, i popularizovanje nauke o Krini. On je od 1965. do 1977. godine imao oko 10.000 uenika36, koji su mu na razne naine pomagali u nastavku irenja misije, koja izvorno potie od samog Krine. U ovoj pesmi, Sunce predstavlja Krinu i duhovni ivot, a senka predstavlja iluzorni, materijalni svet. Kirtan je naziv za grupno pevanje duhovnih pesama, koje slave Krinu i njegove poklonike; vainave. To je svakodnevni deo hramskih aktivnosti. Mnogi ljudi, koji nikada nisu imali priliku da prisustvuju jednom od kirtana, sigurno bi se iznenadili kada bi videli i uli - sa kakvim arom vainave ponekada slave Krinu. Sankirtan bhakte su bhakte/vainave, ija je sluba prodavanje knjiga vainavske literature. Naziv brahmacari aram se odnosi na hramske prostorije, namenjene iskljuivo za ivot mukih lanova koji praktikuju celibat. Neudate devojke (vainavi) ive odvojeno, u brahmacarini aramu. Prie o Najdivnijem je stari naziv knjige koja se sada zove - Krina, izvor sveg zadovoljstva. Ta knjiga (u dva dela) opisuje Krinine aktivnosti u duhovnom svetu. elim da kada postanem star, a duhovno tako mlad... U vreme dok sam

36

Otprilike 5000 njih je dobilo duhovnu inicijaciju od rila Prabhupade. 187

pisao ovu pesmu, nisam imao plan da tako rano postanem posveeni misionar. Tada sam mislio da u, do otprilike svoje 60-te godine, da ivim kao proseni kuedomain, optereen obavezama koje idu uz takav nain ivota. Ali na moju sreu, izgleda da Krina i rila Prabhupada imaju drugaiji plan za mene. Pisanje ove knjige je manje-vie poetak razotkrivanja njihovog plana.

188

189

Valis Aurea
Poega. Grad moje mladosti. Poznate ulice, sa nepoznatim ljudima. (Ili ih ja vie ne prepoznajem). Pa, Boe moj, i mene je vreme pomalo nagrickalo. Vie nisam onaj nadobudni klinac iz kasnih 70-tih. Pred kuom vie ne mirie lipa. U potocima vie ne krekeu abe, a dananji klinci vie ne mogu da utiraju plodove divljih kestena, na povratku iz kole. Lepo je to nene breze jo uvek strpljivo stoje pred starom gimnazijom. Na Trgu Svetog Trojstva vie se ne vidi Kuni pil, znamen grada. Okruen je vreama peska, i metalnom ogradom. To se ljudi sigurno boje - da bi iz njega jednoga dana mogao da izae neki duh zlokobne prolosti. Crkvena zvona jo uvek zvone kao nekada, ali od tada je mnogima, ve odavno, odzvonilo. Seam se kako smo krali kukuruze, i sakrivali se u plastovima mirisnog sena, razbacivali svee pokoenu travu po livadama... U to vreme je cvee drugaije mirisalo. Oh, da; bila su to dobra stara vremena, kad nam se sok crnog duda iz bakinog dvorita obilato slivao niz bradu i vrat. Ali eto, sada vie nema ni duda, ni bake, i sve to postoji samo jo u bledom seanju. Ponekada sam se sa prijateljima unjao uz obalu Orljave, koja je u to vreme bila jo prilino bistra. I poto tada jo nisam poznavao zakonitosti zloina i kazne, pecao sam izbezumljene ribe, koje su se grevito borile za svoj ivot. Puno toga se od tada promenilo; ak i ime moje osnovne kole. Ali, kroz prozore samostana, preko zida kolskog dvorita, jo uvek dopiru molitve sestara milosrdnica. Seam se kako su me poduavale
190

da u pevanjem tih molitava svoje grehe milostivo prebaciti na Gospodina Isusa Hrista. Ali ja ak ni tada nisam verovao u tu iluziju. Oduvek sam nekako znao da je svaki ovek odgovoran za svoje grehe, za svoj zloin, i za svoju kaznu. Moja nostalgina etnja Poegom i vremenom, dovodi me do Starog grada, gde pokuavam da zamislim kako su izgledali njegovi stanovnici od pre nekih pet stotina godina, kao i utvrenje koje su Turci bespotedno spalili do temelja. Tu i tamo, jo uvek mogu da se vide ostaci zidova, koji stre iz zemlje, kao slomljene kosti iz zarasle rane. Rana je ve odavno zarasla, ali kosti ne dozvoljavaju da mine seanje na davno poinjenu tragediju. Sa toga mesta mi se prua pogled na Poeku goru, koja je, zajedno sa ostalim planinama ovoga kraja, nekad bila tek malo ostrvo u Panonskom moru. A mnogo vekova poto se more povuklo, doli su Rimljani, i nazvali ovaj kraj Valis Aurea (Zlatna dolina). U mislima mi se protee akvarelni pejza prekrasnih boja, sav mirisan od cvetnog polena iz Zlatne doline... Hm; oprostite to smetam, ali moram da poistim ovde., iz sanjarenja me je probudio glas istaa poekih ulica. Znate, ovde se ve godinama nita nije promenilo. Ljudi jo uvek svugde bacaju ubre. Da. U pravu ste, rekoh. Ovde se ve godinama zapravo nita ne menja, osim imena na nadgrobnim spomenicima. Svim ljudima se deava jedno te isto. Rode se, ostare, umru i padnu u zaborav, kao da ih nikada nije ni bilo. A izmeu roenja i smrti - ive u iluziji, poistoveujui se sa mestom u kome su roeni. ista je verovatno pomislio da sam neki psiholoki sluaj, pa je samo mahnuo glavom, pogledavi me saaljivo; i gurajui svoja kolica, ode da isti ulice grada, u kome se nikada nita ne menja. Poega, 02/09/04

191

U Hrvatskoj ne ivim jo od 1993. godine, kada sam se oenio i otiao sa enom u vedsku. Od tada smo (pored vedske) iveli jo i u Engleskoj, Austriji, Severnoj Irskoj i Republici Irskoj. Pa ipak, svakog leta smo dolazili u Hrvatsku da posetimo svoje roditelje i prijatelje. Mnogo je umetnika koji svoj rodni kraj na neki nain oslikaju u svojim slikama, svojoj poeziji, svojim kompozicijama, itd. Ali otkako sam postao vainava, moja vizija ivota, sveta oko sebe, pa tako i rodnog kraja - korenito se promenila. Nostalgija, temeljena na neznanju i sentimentalizmu, nestala je iz moga srca jo odavno. Kad god posetim svoj rodni kraj, vie nego igde drugde, vidim kako vreme i zakoni materijalne prirode ubiru svoj danak. Neke ulice kojima prolazim, gotovo i da ne poznajem; jer na mestima gde su nekada stajale stare, ali ipak za oko lepe zgrade, sada su podignute rune, moderne graevine, koje ostavljaju duboki utisak monotonije. Prilikom svake moje posete, roditelji me obaveste o svim poznanicima koji su umrli; a neke kolske drugove i bive prijatelje razaznajem tek kao kroz izmaglicu. (Ja sam zapravo napustio Poegu jo 1983. godine, kada sam otiao u vojsku u Ni, a odmah zatim na studiranje u Beograd). Dvadeset i tri godine su sasvim dovoljne da poprilino izmene crte neijeg lica, kao i ostala telesna obeleja. Ali ipak, i pored mog duhovno-filozofskog pogleda na svet, rodni kraj budi neke stare sne, seanja na iskuenja, ludorije i matanja. itav ovaj svet je zapravo na rodni kraj. Jednom se rodimo u nekoj dravi, na nekom kontinentu, na nekoj planeti, u nekom telu... pa onda opet u nekim drugim okolnostima. I sve tako, dok se jednoga dana ne zapitamo: Hej, ekaj malo, tu je neto pogresno! emu sve to vodi? Koji je smisao ivota? Za onoga ko je pronaao odgovore na ta pitanja, rodni kraj je samo usputna stanica, na putu koji vodi do... gde? To zavisi od naeg izbora. Kuni pil je spomenik podignut u seanje na umrle od kuge, koja je harala poekim krajem pre nekoliko vekova. Nalazi se na Trgu Svetog Trojstva. Usput reeno, izgleda da e planine oko Poege ponovo da postanu ostrva, kao u vreme Panonskog mora. Globalno (svetsko) poveanje temperature vie nije samo nauna teorija, ve nagovetaj jedne veoma crne realnosti. Nalazimo se na poetku klimatskog haosa. Procenat CO2 (ugljen dioksida) u vazduhu se popeo sa ugodnih 280 p.p.m. (parts per million delova po milionu) na 380 p.p.m, to znai da se sunevi zraci vie ne vraaju tako lako u nad-atmosferski prostor, ve se zadravaju na povrini Zemlje, i stvaraju neprirodno poveanje svetske temperature. Naunici predviaju da e se, zbog nesmanjene potronje fosilnih goriva (ugalj, nafta i naftini derivati), u doglednoj budunosti koncentracija ugljen dioksida popeti na opasnih 450 p.p.m. Koje su posledice toga? Povrina sunih predela se udvostruila od 70-tih godina. Pustinje se ire, i sve je manje obradivog zemljita, naroito u irokom pojasu oko ekvatora. Polarni led se topi, i podie nivo svetskih mora i okeana. Samo led sa Greenlanda moe da podigne nivo mora za 6 metara, a da ne govorimo o otopljenom Antarktiku, koji bi mogao da podigne nivo mora za 65 metara! Ovo ukazuje na budui (manje-vie totalni) potop mnogih ostrvskih drava, i priobalnih kontinentalnih podruja. Neki ljudi su ve zapoeli sa evakuacijom, jer kako stvari stoje, ljudi e morati da se zguraju
192

na manju povrinu kopna. Od osam najveih svetskih gradova, sedam se nalazi na obali mora, ili velike reke, koja lako moe da poplavi, i to ne samo privremeno, ve trajno. Relativno nedavno smo imali prilike da vidimo slian dogaaj, odigran u New Orleansu. Da stvar bude jo gora, poveanje temperature svetskih mora pospeuje i ubrzava stvaranje uragana i tajfuna. Primetite da se u zadnjih pet godina naglo poveao broj uragana, koji dostiu brzinu i do 290 km/h, naroito u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Jedan od moguih razloga za to je taj, to iako SAD sainjavaju samo 5% svetskog stanovnitva odgovorne su za proizvodnje CO2 u svetu. Zbog globalnog poveanja temperature, do sada su ve sa lica zemlje zbrisane na stotine vrsta flore i faune. (Gore navedeni statistiki podaci objavljeni su u Time magazinu, 03. aprila 06).

193

194

Vremeplov
Ako bi postojao neki vremeplov, zamolio bih ga da me kao iglu provue kroz dane, mesece i godine pa da me vrati etrdeset godina u prolost, i ostavi usred jedne dungle, obrasle neboderima, mostovima, avenijama i irokim trgovima. Otrao bih do Tompkins Square-a, progurao se kroz gomilu hipija, i bacio se opruen na travnjak ispred rila Prabhupada, koji svira karatale37, i svojom arobnom pesmom prodire u srca usnulih etaa. On bi, sigurno, sa osmehom poloio ruku na moju glavu, i ispunio me bujicom arobne energije. Vreme bi za mene tada stalo, a ja bih, sa suzama u oima, plesao i plesao, noen vihorom duhovnog zanosa. Dublin, 08/12/06 Da, zaista; kada bih samo mogao - vratio bih se etrdeset godina unazad, da lino sretnem rila Prabhupada. On je bio izuzetno specijalan svetac, ije su slave i zasluge jo uvek prilino nepoznate u svetu. rila Prabhupada je zapoeo svoje propovedanje tako to je u New Yorku, na Tompkins Square-u, sedeo na travnjaku, svirao karatale, i duboko uronjen u meditaciju na Krinu i instrukcije svog duhovnog uitelja - pevao Hare Krina maha-mantru. Tompkins Square je bilo popularno okupljalite hipija, od kojih su mnogi postali zainteresovani za duhovnu nauku o Bogu, onakvu kakvu je rila Prabhupada propovedao. U komentaru na pesmu Pred put, ve sam ukratko objasnio neke detalje i znaajnosti iz njegovog ivota, a sada elim da dodam i neto vie. Tekst koji sledi je sastavljen od delova eseja o rila Prabhupadu, koji je napisao ameriki autor Mr. Stephen Knapp. U Brahma-vaivarta Purani, u razgovoru sa Ganga Devi, Gospodin Krina opisuje da e da se, 5000 godina nakon poetka Kali-yuge, Njegov mantraupasaka, veliki svetac i oboavalac Krininih svetih imena pojavi, i iri slave Hare Krina maha-mantre, ne samo u Indiji, ve i po itavom svetu. Gospodin Krina objanjava da e, pomou pevanja Njegovih svetih imena, itav svetda se produhovi, i da e ljudi da postanu Njegovi oboavaoci, ukljueni u process predanog sluenja Njega samog. Na ovaj nain, Gospodin Krina je prorekao pojavu izuzetno monog vainave, koji e, po itavom svetu, da proiri slave Njegovih svetih imena.

37

Vrsta cimbala. 195

ak i u ri-Caitanya mangali, koju je 1537. godine napisao rila Locana Das Thakura, Gospodin ri Caitanya je prorekao pojavu duhovno opunomoenog vainave, koji e da rasprostrani sankirtana38 pokret po itavom svetu: Poto elim da preplavim itav svet pevanjem Krininih svetih imena, Ja u lino da propovedam u Indiji, i preplavim je sankirtana revolucijom, a moj senapati-bhakta (veliki vainavski voa) e da propoveda u mnogim drugim dravama i preplavi itav svet pevanjem Hare Krina maha-mantre. Kasnije, poetkom 19. veka, rila Bhaktivinoda Thakura je prorekao u svom magazinu Sajjana-toani (u lanku pod nazivom Nityananda Surydoy Uskoro e doi vreme, kada e se pevanje Krininih svetih imena uti u Engleskoj, Francuskoj, Rusiji, Nemakoj i Americi. Evo popisa nekih rila Prabhupadovih neponovljivih dostignua. 1965. godine, rila Prabhupada je, po prvi put, otputovao van Indije, da bi ispunio elju svog duhovnog uitelja. Na svom putovanju parobrodom, doiveo je dva srana udara. U Ameriku je doputovao sa svega $8 u depu. Ve nakon godinu dana mukotrpnog propovedanja u New Yorku, uz pomo grupice svojih uenika - osnovao je ISKCON (International society for Krishna consciousness / Meunarodno drutvo za svesnost Krine). Po prvi put u istoriji, dogodilo se da je Krinin bhakta uspeno trenirao ne-Indijce u striktnoj disciplini vainavizma. Zvanino je inicirao otprilike pet hiljada uenika, koji su predstavljali veliku raznolikost u nacionalnostima, rasama, etnikim korenima, religioznim tradicijama, drutvenim statusima, i obrazovanju. Osnovao je 108 Krininih hramova na est kontinenata, uspostavio oboavanje Boanstava u svakom hramu, i istrenirao svoje uenike o procesu oboavanja. Zapoeo je tzv. Sunday feast (nedeljne gozbe), besplatno deljenje prasadama (produhovljene vegetarijanske hrane) milionima ljudi, u svim svetskim ISKCON centrima. Osnovao je Food for Life (Hrana za ivot) program, koji se sastoji od besplatne distribucije prasadama irom sveta, siromanim ljudima, beskunicima, sirotitima, bolnicama u ratom pogoenim zemljama, itd. Stvorio je prvi lanac vegetarijanskih restorana u svetu. Svakodnevno je davao lekcije na temu filozofije svesnosti Krine. Preko 2200 tih lekcija je snimljeno i pohranjeno u arhivu. Danas su na raspolaganju u obliku DVD, VCD, i MP3 formata. Vodio je na stotine nezvaninih razgovora o nauci i filozofiji svesnosti Krine sa svojim uenicima, prijateljima i gostima (naunicima, svetenicima, novinarima, itd). Preko 1300 tih razgovora je snimljeno, i pohranjeno u arhivu. Snimio je dvadeset i etiri albuma drevne duhovne muzike. Izdavao je meseni magazin Back to Godhead (koga je zapoeo sam, jo

38

Duhovna revolucija, koja je temeljena na pevanju Hare Krina maha-mantre, i propovedanju nauke o Krini. 196

1944. godine). Taj magazin jo uvek izlazi, sve do dananjeg dana. Ureuju ga rila Prabhupadovi uenici i sledbenici, a moe da se, na engleskom jeziku, narui preko Internet stranice www.krishna.com. Na vrhuncu svoje cirkulacije, sredinom 70-tih godina, svaki broj magazina je bio prodavan u milion primeraka irom sveta. Dao je da se sagrade veliki hramovi u Bombayu i Vrindavani. Takoe je osnovao duhovni grad u Mayapuru. Svi su postali mesta hodoaa od internacionalnog znaaja. Sve do dananjeg dana, milioni ljudi iz itavog sveta dolaze da posete ta mesta hodoaa. Osnovao je Bhaktivedanta Institute, sa ciljem popularizovanja nauke o Krini u naunim i filozofskim krugovima. Na taj nain je uputio mnoge svetski poznate akademike u osnove nauke o samospoznaji. Osnovao je Bhaktivedanta Swami Charity Trust, sa ciljem ouvanja i renoviranja svetih mesta vezanih za pojavu i aktivnosti ri Caitanye Mahaprabhua. Osnovao je komune na farmama, poduavajui princip jednostavan ivot, visoko razmiljanje, naglaavajui vanost zatite krava, i ivot u harmoniji sa Bogom i prirodom. Trenirao je svoje uenike o kompleksnim temama menadmenta, filozofije i privatnih problema - u vie od 6000 pisama, od kojih je veina sauvana u arhivu (i koja su tampana u obliku est knjiga). Uprkos svom poodmaklom dobu, spavao je samo oko etiri sata dnevno, kako bi imao to vie vremena da posveti aktivnostima irenja duhovne nauke o Krini (onako kako je ve proreeno pre vie od 5000 godina). Obino bi ustao oko 2 sata ujutru, zatim bi nakon kupanja i meditacije zapoeo sa prevoenjem i pisanjem knjiga. Napisao je preko 50 knjiga na temu duhovne nauke o Krini, koje su do danas prevedene na vie od 60 razliitih jezika. Mnogi poznati akademici i profesori sa vodeih svetskih univerziteta, pohvalili su rila Prabhupadov literarni doprinos. Encyclopaedia Britannica je izjavila da su njegovi obimni prevodi sa izvornog sanskrita, i njegovi komentari, - zapanjili literarne i akademske krugove u svetu. Taj podvig je jo znaajniji zbog injenice - da su prevodi i komentari bili na engleskom jeziku, koji nije bio njegov maternji jezik. 1972. godine je osnovao Bhaktivedanta Book Trust (BBT), sa ciljem masovne proizvodnje svojih knjiga. Do 1976. godine, 55.000.000 knjiga je bilo tampano na 25 jezika. Za jedno tampanje Bhagavad-gite, bilo je potrebno 76 eleznikih vagona, da prevezu potrebnu koliinu papira. Od 1965. do 1977. godine je obiao svet etrnaest puta. Veto je upravljao ISKCON-om, jednostavno svojim linim posetama i pismima, gotovo bez korienja telefona.

197

198

Zatvorski blues
U zatvoru je komar. Ima nas svakakvih. Dok koraam dugim hodnikom, sa leve i desne strane, iza reetaka, oglaavaju se ribe, zveri i ljudi. ak su se i biljke nale iza brave. Orhideja se buni to su je nabili uz kaktus koji je bode, pa zato vriti, ba kao i meduza, kojoj je slon nagazio na pipak. Meu ljudima nema vie reda. Jo je i gore. Iz njihovih elija se iri nepodnoljivi smrad hemijske industrije. Ostali zatvorenici se bune, i ele da ljudi budu prebaeni u neki drugi zatvor (jer prave previe buke koljui se meusobno). Ali nevidljivi uvari ne mare za proteste uznemirenih zatvorenika. Zveckaju svojim tekim kljuevima, i iznose mrtva tela u krematorijum. Nepodmitljivi su, nepogreivi i neumorni. Pa ipak, pustili su nekolicinu nas, da se (zbog dobrog ponaanja) proetamo hodnikom, i protegnemo noge. Meni se vie ne vraa u eliju, ak ni u onu sa zlatnim reetkama. Znam kako da pobegnem odavde. Neko mi je dao mapu, sa oznaenim tajnim izlazom. Ve oseam - miris slobode... Kostrzyn, 29/07/06

Ova pesma je napisana u stilu poezije tzv. Beat Generacije, koja je bila popularna u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem 50-tih, i poetkom 60-tih godina. Najistaknutiji pesnici Beat Generacije su bili Allen Ginsberg i Peter Orlovsky, koji su nalazili inspiraciju u mudrosti istonjakih kultura, i koristili svoju poeziju kao protest protiv rata u Vijetnamu, i svih ratova uopteno. itav ovaj svet je jedan veliki zatvor, tj. popravni dom, za pobunjenike koji su, nekad davno, poeleli da uivaju odvojeno od Krine. I samo da bi nam
199

omoguio ispunjenje sebinih elja Krina je stvorio ovaj svet, ba kao to neka drava sagradi zatvor za kriminalce. Mnogi kriminalci moda i ne veruju u dravne zakone, ali ipak, ako se oglue o njih i prekre ih, svesno ili nesvesno sasvim je sigurno da e zavriti u nekoj od zatvorskih elija. U ovoj pesmi se Krinini zakoni uporeuju sa nevidljivim zatvorskim uvarima. To su beskompromisni zakoni karme, akcije i reakcije (kazne i nagrade). Bez obzira na to - da li neko u njih veruje ili ne ipak je podloan njihovim uticajima. U mnogim zatvorima se zatvorenicima dodeljuju elije sa odreenim (ne)kvalitetom ivotnih uslova, u skladu sa teinom izvrenih kaznenih dela. Pa tako na primer, neko zavri u tamnoj i skuenoj samici, neko u eliji sa drugim zatvorenicima, sa kojima moe da igra ah, a neko pak moe da dobije svoju vlastitu eliju, sa televizorom i pogledom na more (i sa visokom bodljikavom icom ispred prozora). Ali ipak, svi se zatvorenici nalaze u velikom zatvoru materijalnog sveta, i ve vekovima prelaze iz jedne vrste elija u druge sve dok jednoga dana ne ponu da ozbiljno slede uputstva tajne mape, koja im je sve vreme na raspolaganju. Ta mapa predstavlja Krinina uputstva za izbavljenje, koja se nalaze zapisana u vedskoj knjievnosti. Kada u ovom tekstu pominjem ovaj svet, pri tome ne mislim samo na ovu planetu na kojoj ivimo, ak ni na samo ovaj univerzum u kome se nalazimo ve mislim na sve materijalne univerzume, koji su ispunjeni ogromnim brojem planeta, na kojima se tekoe materijalne prirode neprestano smenjuju jedna za drugom. Neko ko je bogat, lep, slavan i uspean, moe da misli kako je ovaj svet divan. On moe da se uporedi sa zatvorenikom, koji se nalazi u privatnoj eliji sa zlatnim reetkama, i mnogim pogodnostima za koliko-toliko udoban ivot unutar elije. Pa ipak, i takav zatvorenik je jo uvek samo zatvorenik, ije su aktivnosti jako ograniene (i zato pati). Meutim, bez obzira koliko je neko bogat, slavan i uspean, ipak je podloan zakonima materijalne prirode (roenje, bolesti, starost, smrt...). I zato, sa duhovne take gledita gotovo i da nema neke razlike izmeu kralja i prosjaka. Obojica se nalaze u istom zatvoru, i moe da se desi da nakon smrti - zamene elije u kojima se trenutno nalaze.

200

201

Zvezdana praina
Evo me. Izaao sam iz svog grubog materijalnog tela. Znao sam da e to da se pre ili kasnije dogodi, ali ne paniim, jer se ne oseam tako loe. Ne otvaram usta, ali ak i moje misli odjekuju u naizgled beskonanom prostoru. Uh, novo i neobino iskustvo. Novo? Ne, stari moj, po prvi put otvaram usta, i pokreem jezik, govorei samom sebi, ve vekovima ovo doivljava, i onda opet zaboravlja. Moj glas mi se vraa kao odjek, nita jae nego moje misli. Nema potrebe da se ita govori, kada me ionako niko ne uje; dovoljno je da mislim. Aaaahhhh... ta sad? Plutam u prostoru, i oko sebe vidim samo svemir. U apsolutnoj tiini, sa svim njegovim galaksijama, planetama i zvezdama oko sebe. Hm... Dok sam jo bio klinac u materijalnom telu, iz kog sam upravo izaao, sedeo bih, seam se, nakon sutona, uz obalu mora (ili ponekad leao na travi), i gledao u zvezde. Iste koje vidim sada. Ali, onda su mi drugaije izgledale. Mislio sam da se i ja, i itav svet - nalazimo unutar mranog plata, koji po sebi ima rupice, i da su zvezde zapravo tek svetlost koja prodire kroz rupice tog plata. Nikada mi nije palo na pamet da razmislim - otkud uopte ta svetlost dolazi, koji je njen izvor. Uvek sam bio zadovoljan vizijom svemirskog plata, jer sam se bojao ak i da razmiljam o beskonanosti prostora koji se nalazi izvan njega. Oh, kako su samo ta deja razmiljanja bila glupa i naivna, ba kao i moj pokuaj da sada odredim svoje koordinate. Hej, gde se ja uopte nalazim, i koliko dugo e sve ovo jo da traje? (upitao sam se, po prvi put otkako sam se naao u ovoj situaciji). Da li je ovo tek snovienje koje Gospodin Antaryami39 namee mom umu? A zato bi On to meni uinio? On sigurno ima i bolje naine da mi pokae kako ja nisam ovo telo; da nisam muko, da nisam zemljanin... Aaaahhh, pa da; sad se seam! Pokuavao je On to meni da objasni i ranije, na drugaije naine, samo Mu to nije polazilo za rukom. Ne zbog toga to On nije imao tu mo, ve zbog toga to je moje srce bilo puno materijalnih elja.

39

Paramatma, Nad-dua. 202

Zato ljudi upote kau: srce, kad bi trebalo da kau: um i ula? ... po drugi put sam otvorio usta, i izrekao svoju misao. Ali kome ja uopte govorim? Sam sam. I poinje da me biva strah. Ova samoa je dosadna, ba kao i odjekivanje mojih misli. Treba neto da uinim... Ali ta? Upravo sam pokuao da sklopim ruke, ali one su prole jedna kroz drugu. Ooooooh, ne! Postao sam bestelesni astral! (Strah me je i da pomislim na onu re od tri slova, od kojih je srednje slovo u). Hej, sada znam ta treba da uradim. Krina! Jedino On moe da mi pomogne. Prizovi ga, Vriabha, izgovaranjem Njegovih svetih imena; samo, za razliku od prethodnog ovog puta sluaj! Hare Krina, Hare Krina, Krina, Krina, ... Po prvi put sam ispunjen zadovoljstvom zbog jeke mojih rei; ali one se na alost, pretapaju sa jekom mojih misli, i sve postaje nejasna kakofonija mojih rei i misli. Kad ve ne ide kako treba, moda je bolje da umuknem, i nita ne mislim, pa da barem uivam u odjecima apsolutne tiine. ...Ma, ne mogu,a da ba nita ne mislim. Evo, bar sam se setio sedamnaeste mantre iz Iopaniade. Vayur anilam amrtam, athedam bhasmantam ariram, om krato smara krtam smara... Napokon, napokon Vriabha! iznenada se javio dobro poznati glas, koji me je trgnuo iz misli. To smo ekali. Da se obrati Gospodinu Krini za pomo, i da pone da izgovara Njegova sveta imena. Hej, ko je to? Gde je? Otkuda dopire taj glas? Otkako sam ga uo, moje misli su prestale da odjekuju u prostoru. Okrenuo sam se oko sebe, i, na moje zaprepaenje, i ogromnu radost na prilinoj udaljenosti od mene, ali ipak dovoljno blizu da mogu da ih prepoznam stajali su rila Prabhupada, Goswamiji iz Vrndavane, Narottama das Thakur, rinivas acarya40, i neki drugi vainava-acarye, koje sam slavio jo dok sam bio u telu. Iz njih se irila duhovna svetlost, dok su lebdeli u meuplanetarnom prostoru saaljvo me gledajui. Oi su mi se ispunile suzama, a srce oseanjima zahvalnosti i ljubavi. rila Prabhupada je govorio u ime svih njih. Rekao je: Ti si zapravo jo uvek povezan sa svojim materijalnim telom.

40

Acarya znai - onaj koji poduava vlastitim uzornim ponaanjem. To je titula koju dobijaju neke veoma napredne vainave. 203

Sada ima dve mogunosti - da se vrati u telo, i nastavi sa svojim aktivnostima, ili da poe sa nama i zaboravi na sve to ostaje iza tebe. Odlui se! Ne samo da su njihove oi bile uprte u mene, nego sam odjednom shvatio da su planete i zvezde - osobe koje me posmatraju sa iekivanjem. Sva tri sveta; bhur, bhuva i svah, gledali su u mene; a ja? Ja sam pomislio - kako sam napokon postao sredite univerzuma. Ali ta injenica me nije ba previe radovala, jer se od mene neto oekivalo. Razmiljao sam. Dugo. Gotovo venost. Svi su i dalje strpljivo ekali moju odluku. Bilo mi je drago to moje misli vie nisu odjekivale u prostoru, jer bi se osramotio pred itavim univerzumom. Polako sam podigao glavu i izjavio: Odluio sam! Ve u sledeem trenutku osetio sam kako mi krv polako istie iz povrede na glavi. Na seditima i podu su se nalazile krhotine raspadnutog prednjeg stakla. Seanje je poelo da mi se vraa. Kroz um mi je na brzinu prola slika automobila koji izlee iz krivine, udara u drvo... i onda mrak. Vrata sa moje strane nisu mogla da se otvore. Izaao sam kroz otvor na krovu. Iako je izgledalo kao da je auto ipak proao gore od mene, jo uvek je mogao da se kree. Polako sam se vozio u smiraj dana, niz vijugavi seoski put, kreui se prema crvenom zalazeem Suncu, dok se zvezdana praina iza mene polako slegala na tlo. Imao sam o emu da razmiljam. Ostavio sam svoje dobronamernike da me i dalje ekaju, na jednoj svemirskoj poljani u ovom univerzumu. Dublin, 17/05/02 Ova pria nije istinita. To je bio samo moj san. Ali ipak, vrlo interesantan, zar ne? Na samom poetku sam pomenuo izlazak iz grubog materijalnog tela. Da bi se bolje razumela ova pria, potrebno je da se zna da postoje - dva materijalna tela sa kojima smo povezani. Prvo, grubo materijalno telo, je ono sa ime se obino identifikujemo. Zbog njega se nekada smatramo enom, a nekada mukarcem. Roenje tela u odreenoj dravi uslovljava iluzorni oseaj nacionalne ili religijske pripadnosti. Nema potrebe da previe objanjavam fenomen grubog materijalnog tela. O njemu je ve napisano na hiljade raznih knjiga. Zbog njega bolujemo, zbog njega patimo, i zbog njega ponekada uivamo u materijalnim uicima. Drugo, suptilno ili astralno telo, sastoji se od tri dela. Od uma, inteligencije i lanog ega. (O tome sam ve ranije neto napisao). Bhur, bhuva i svah su sanskritski nazivi za tri planetarna sistema (nii, srednji i vii).
204

205

ivot je lep (kad Sunce sija nama)

Kada zazimi, i snegovi zakripe pod nogama, dah se zaledi, i srce stegne od boli... Kada Sunce zapri arkim zracima, a krv uzavre u venama, blato se skori, i treperavi vazduh isui plua... Kada se nebo otvori, i zaplae bujicama kie, reke podivljaju, izau iz svojih korita i ostave pusto... Kada se okeani uznemire, pa se razmau svojim talasima, i povuku na dno sve to im nije sveto... Kada vatra poludi, i zapalaca svojim plamteim jezicima, pa za sobom ostavi samo gare i dim... Kada se vetrovi raspamete, pa zapleu vrtoglavo kolo, i zavitlaju u nebo sav znoj trudbenika... Kada oblaci zaurlaju, a munje i gromovi zaigraju kao divlje sablje, i nateraju strah u kosti ak i najhrabrijima... Kada Zemlja zagrmi svojom utrobom i uzdrma planine, a gradovi se srue kao kule od peska... Kada boletine pobegnu iz svojih tamnica, i prohuje svetom, pa za sobom ostave samo agoniju i pla... Kada oranice zaspe, i zadre seme u sebi, pa ti siromatvo i glad oglou kosti... ...Tada ne huli Stvoritelja zbog kazne koju zasluuje. Kada sve to proe, suze e ti se brzo osuiti sa lica, i ponovo e da utone u carstvo svog iluzornog raja. Sve e opet da postane sunano kao i ranije, a ti e i dalje da veruje - da je ivot lep. Dublin, 19/12/05 Bolje je videti crnu istinu, nego iveti u ruiastim iluzijama. Jer, samo onaj ko uvek vidi istinu, ima mogunost da uzde svoje sudbine dri u vlastitim rukama. Oni koji se voze na koiji koju vuku razuzdani areni konji iz snova neminovno zavre u glibu, kojeg nisu oekivali. Ali, tada bude ve prekasno. Mnogo je onih koji ne naue svoju lekciju ak ni nakon teke i mukotrpne kole ivota. Za udo, ogroman broj ljudi misli kako je ivot ipak lep. Spremni
206

su da vide samo svetlu stranu ivota, dok provode svoje vreme uivajui u brzim sportskim automobilima, sunajui se na egzotinim plaama, gledajui ljubavne filmove, itd. Ali, seivo smrti neprestano lebdi nad vratom, i neizvesno je kada e da zamahne. Da li je ovo pesimizam ili realizam? Ako ste zdravi, mladi, lepi i bogati, rei ete pesimizam. Ako pak leite u bolesnikoj postelji, dok vam bolesti razaraju telo, rei ete realizam. Vreme ne bira svoje rtve; na kraju zadavi svakoga bilo da smo pesimisti, optimisti ili realisti. esto nam vreme ne ostavlja priliku da izaberemo kako i kada emo da otpleemo svoj zadnji ples. Nekima se to dogodi u eksploziji aviona, nekima u automobilskoj nesrei, nekima od ruke kriminalaca, a nekima, pak, usled prirodnih vremenskih nepogoda, itd. esto ljudi pitaju: Kako to da se vi Hare Krina ljudi tako lako odriete svetovnih uivanja? Znate, veoma je teko biti motivisan za uivanje ovozemaljskih zadovoljstava, i u isto vreme biti svestan prolaznosti, i kratkotrajnosti materijalne sree, kao i krhkosti materijalnog tela. Ljudi obino ne vole da misle o tim stvarima, tj. izbegavaju da pogledaju istini u oi. Rat neprestano traje. Ako ne protiv krvolonog neprijatelja naoruanog opasnim orujem, onda bar protiv prirodnih nepogoda, koje se javljaju kao reakcija na veliku koliinu loe kolektivne karme. Sada, na kraju ove knjige, elim da vas upoznam sa jednim vanim delom svoje linosti. Ja sam istovremeno veliki optimista i realista. Meutim, moj optimizam nije zasnovan na materijalizmu, ve na duhovnosti. Sa zadovoljstvom mogu da kaem za sebe - da sam istinski srean, jer sam ukljuen (uglavnom) u aktivnosti koje Krinu ine zadovoljnim. Proces bhakti-yoge je izuzetno moan, i ako se pravilno praktikuje, ima sposobnost da raspri i one najtananije iluzije o tzv. uicima materijalnog sveta. Ono to je vano za mene, jeste moje vlastito iskustvo - da proces funkcionie, i da sam na pravom putu da konano izaem iz zaaranog kruga samsare ciklusa raanja i umiranja. Ne bih hteo da nakon itanja ove knjige pomislite kako je proces bhaktiyoge (predano sluenje Krine) nekakav okrutan proces, koji zahteva ogromna materijalna odricanja. Istina je da odricanja ima, ali ona se odnose samo na grene aktivnosti, koje konano donose samo mizeriju, i koje nas spreavaju da iskusimo istinska zadovoljstva koja dolaze sa duhovnog nivoa. Krina nije nekakav okrutan Bog. On ne trai od nas da odbacimo sva materijalna zadovoljstva, ve samo neka ona grena, a ostala da reguliemo. U krajnjoj liniji, najvanije je da ponovo probudimo svoju dugo uspavanu ljubav prema Njemu, i da iz svog srca odagnamo poudu, pohlepu, mrnju, zavist, iluziju, ludilo i nekontrolisani gnev. Pa ako smo na pravom putu do tog cilja, Krina sigurno nee da nas poalje u pakao, ako se ponekada bavimo sportom ili nekim drugim hobijem, koji se ne protivi principima duhovnosti. Poto u mojoj poeziji postoji dovoljno velike doze crnila i prividnog pesimizma, verovatno ste mogli da pomislite kako sam ja neki mrzovoljni pesimista, koji meditira u peini. Daleko od toga. Osim to ozbiljno praktikujem proces bhakti-yoge, u (retko) slobodno vreme se bavim
207

streljatvom, stonim tenisom i odbojkom. A neki kau i da imam dobar smisao za humor (koji ba niste mogli da primete na stranicama ove knjige). Ljudi obino vole da krive Boga za sve nevolje koje im se deavaju u ivotu, kao one opisane u pesmi ivot je lep. Umesto vlasitiog odgovora na takvu filozofiju, predstavljam vam prevod razgovora sa gospoom Anne Graham, koji se odigrao tokom popularne amerike TV serije Early Show. Tema ove emisije je bila: Da li je Bog kriv? Ne znam kada se taj razgovor odigrao, ali odgovor gospoe A. Graham je univerzalan, i primenljiv u svako vreme. Pitanje voditeljke programa: Zato bi Bog dozvolio da se dogodi takva katastrofa, kao 11. septembra u New Yorku? Odgovor: Uverena sam da je Bog bio podjednako tuan zbog toga, ba kao i svi mi ostali. Mi ve toliko mnogo godina govorimo Bogu da ne zabada nos u nae elje; neka se gubi iz vlade, i naih ivota. Obzirom da je On vrhunski gentleman, On se tiho povukao. Kako moemo da oekujemo od Boga da nam da svoje blagoslove i zatitu, kada smo traili od Njega da nas ostavi na miru? Videvi nedavno toliko mnogo teroristikih napada, ubijanja u kolama, itd, ja verujem da je sve poelo kada se Madeline Murray OHare (koja je kasnije bila ubijena), pobunila protiv toga da se u amerikim kolama upuuju molitve Bogu, kao to je to bio obiaj ranije. A mi smo se sloili sa njenim predlogom. Zatim, neko odozgore je predloio da se u kolama vie ne itaju nikakvi sveti spisi spisi koji nam kau da ne smemo da ubijamo, krademo, i da treba da volimo druge kao sebe i blinje svoje i mi smo se opet sloili! Onda je Dr. Benjamin Spock rekao da ne smemo da tuemo svoju decu kada se loe ponaaju, jer e njihova linost u razvoju da postane izopaena, to e onda da rezultira izuzetno tetnim nedostatkom samo-potovanja (Njegov sin je kasnije izvrio samoubistvo). I onda smo mi rekli: Ekspert na ovom polju psihologije - sigurno zna ta pria I opet smo se sloili. Zatim je neko rekao da nastavnici u kolama ne smeju da kanjavaju (disciplinuju) nau decu - kada ona uine neto loe. I tako je doneen zakon za uitelje da vie ne sme da se intervenie kada deca uine neto loe. Onda je opet neki ekspert rekao - da nae keri slobodno mogu da abortiraju ako ele. I to smo prihvatili bez pogovora, kao i kada su nam eksperti rekli - da svojoj deci treba da damo toliko mnogo kondoma koliko oni ele, kako bi mogli zdravo i prirodno da se zabavljaju. Nakon toga je neko rekao - da treba da publikujemo pornografske magazine, jer je to zdrava stvar, cenjenje enskog tela (a sada ve i mukog). Onda je neko napravio korak dalje, pa je publikovao slike gole dece, koje su kasnije zavrile i na Internetu. To je OK da ljudi vide kako neki manijaci imaju seks sa decom! Na to smo mi
208

rekli: OK. To je demokratija; svako ima pravo da uradi ta hoe, kako bi mogli da izraze svoje emocije. Religija i spiritualnost ne bi smele da zabadaju nos u neiju privatnost, jer ljudi treba da imaju slobodu da uine ono to ele. Narode, krajnje je vreme da se obratimo Onome koji boravi u naim srcima. Mi se pitamo - zato veina ljudi nema savesti, i ne zna da napravi razliku izmeu dobra i zla; zato bez problema mogu da ubiju druge ljude koji im se jednostavno ne sviaju, druge uenike iz svog razreda, ili same sebe... Ako ozbiljno analiziramo problem, moemo da doemo do loginog zakljuka: njemo ono to smo i posejali! alosno je da se vidi kako ljudi olako svaljuju krivicu na Boga, i uporno odbijaju da shvate kako itav svet klizi prema paklu, upravo zbog njihovih vlastitih aktivnosti. alosno je to koliko smo spremni da verujemo u ono to nam kau novine ili televizija, a sumnjamo u ono to piu sveti spisi. alosno je da ujemo nekoga kako kae: Ja verujem u Boga, a istovremeno nastavlja da se povodi za svojim umom i eljama. Zar nije udno to - koliko smo spremni da sudimo drugima (ak i samome Bogu), a mrzimo kada drugi sude nama? Kada elektronskom potom poaljemo neke ale drugima, one se za kratko vreme rasprostrane kao poar - a kada probamo da poaljemo nekome neto o Bogu, ljudi se plae da to podele sa drugima. Nemam vremena da to itam!, Kakva dosadna stvar! alosno je da se vidi kako se nemoral, gadosti i vulgarnosti slobodno ire Internetom; a javne diskusije o Bogu, Njegovoj filozofiji, o smislu idealnog ljudskog ivota brzo postaju potiskivane i zabranjene teme, u koli ili na poslu. Zar to nije udno? alosno je to - da ljudi tokom nedeljne mise u crkvi pevaju pesme u slavu Boga i Njegovih izaslanika, a ostatak nedelje - njihova vera postane nevidljiva. Mislite da je to smeno? Eto kako se ljudi ponaaju kada doe do praktine primene spiritualnosti; radije elimo da zauvek izbriemo ovu temu sa lica Zemlje. alosno je to - da nam je vie stalo do toga ta drugi misle o nama, nego do toga ta Bog misli. Zar ne? Odakle dolazi ta udna sila, sila koja nas ini blokiranima kada elimo da ispoljimo svoju vlastitu boanstvenost prema svetu oko nas, prema onima koje navodno volimo? ta se desilo vaoj izgubljenoj dui? Evo zato smo neprestano nezadovoljni: Potiskujemo Boga iz svoga srca, i sakrivamo Ga od samih sebe.

209

210

ivot je reka
ivot je reka to brzo tee, i nikad ne zna ta sutra nosi. Kad jednom prie okeanu smrti, uzvodno ne moe, bez obzira ko si. Onda te preuzme vetar morski, pa se u visoke oblake digne. Padne ko obina kapljica kie; do nove reke ponovo stigne. Pa opet tee; nose te struje, i vrte virovi sree i tuge. Ne ide kud hoe, pluta kud mora, jer vezan si nitima nebeske duge.41 Dok sledi svoje sebine elje, nose te talasi ko trulu granu. I uvek mora nizvodno ii, jer sve reke teku na jednu stranu. Nekad si na vrhu, nekada na dnu, a nizvodno dole eka te slap. Onda se uskoro u okean slije, pa zatim ponovo - postane kap. Dublin, 18/09/06

41

Nebeska duga predstavlja tri odlike materijalne prirode (neznanje, strast i vrlinu). O njima moete da proitate na kraju komentara na pesmu - Rat nije gotov. 211

Dodatak

212

213

The war is not over

An eye for an eye, a tooth for a tooth; that was the law I used to live by. Unable to grasp the absolute truth, I could only let out my desperate cry. Revenge for a bad thought, and a bloody sword for crime. Many battles have been fought and many bodies lost to time. Steeped in illusion and nourished by pride; not much to gain, but so much to lose, I chose the devil to be my guide. He grabbed my neck and tightened the noose. But then one day, I bought a magical book, which told me I had been playing a sinful game. I had lived my life as if I were a spook; and that was my fault, there was no one to blame. Spoken by Krishna in days of yore, the book offered solutions and gave me relief. The waves of his mercy washed me ashore, saving myself from the ocean of grief. Bhagavad-gita was the books name. It touched my heart and gave me firm faith. Written by Prabhupada who put me to shame. He exposed my madness that I was so great. Lord Krishna spoke to me from the books pages, the most open secret known to very few. You could become successful like previous sages, by following instructions that I am giving you. Look out for a master, a seer of truth. Closely follow wisdom that he can share. Thus, you will taste the best and sweetest fruit, beyond lamentation and beyond despair.
214

The war is not over; it is yet to start. The forces of Maya are certainly strong. Firmly embrace his feet in the heart and with his guidance nothing can go wrong. Dont languish in sorrow. Be brave and fight! Unsheathe your sword and face dreadful foes. Join Prabhupadas army as a spiritual knight, and relish many victories as the time goes. For injury - pardon, and for hatred - love. This the guideline by which now I live. It is the law that comes from above; thus, we receive more when we try to give. Illusion is like a three-stranded rope. One strand is yellow, one red, and one blue. The day we met, I got more than a hope that my bondage would be cut, by none other than you. Foxford, 28/03/05

215

Rat nije gotov (prevod)

Oko za oko, zub za zub; to je bio zakon po kome sam nekada iveo. U nemogunosti da shvatim apsolutnu istinu, jedino sam mogao oajniki da plaem. Osveta za [neiju] lou misao, i okrvavljeni ma za kriminal. Mnoge bitke su bile voene, i mnoga tela izgubljena vremenom. [Bio sam] preplavljen iluzijom i hranjen ponosom; nije bilo puno toga za dobiti, ve puno za izgubiti. Izabrao sam samog avola da bude moj vodi. On je zgrabio moj vrat, i stegao mi omu. A onda sam jednoga dana kupio udotvornu knjigu, koja mi je rekla da sam igrao grenu igru. Tada sam iveo svoj ivot kao duh; i to je bila moja greka, nikoga nisam mogao da okrivim. Knjiga koju je izgovorio Krina, u davna vremena, - ponudila mi je reenja, i dala olakanje. Talasi Njegove milosti su me izbacili na obalu, spaavajui me od okeana patnje. Knjiga se zvala Bhagavad-gita. Dotakla mi je srce, i dala istu veru. Nju je napisao [preveo] rila Prabhupada, koji me je posramio obelodanjenjem moje ludosti - to sam mislio da sam tako velik [znaajan]. Gospodin Krina mi se obraao sa stranica knjige, otkrivajui mi najotvoreniju tajnu, poznatu tek nekolicini. Moi e da postane uspean kao prethodni mudraci, sleenjem uputstava koje ti Ja dajem. Potrai [duhovnog] uitelja koji moe da vidi istinu, i striktno sledi mudrost koju on moe da podeli s tobom. Na taj nain e da okusi najbolji i najslai plod, daleko od jadikovanja i oaja. Rat nije gotov; tek treba da zapone. Mayine snage su zaista mone. vrsto u srcu zagrli stopala svoga uitelja, i pod njegovim vostvom, nita nee poi krivo.
216

Nemoj da vene u alosti. Budi hrabar, i bori se! Isuci svoj ma, i suoi se sa opasnim neprijateljima. Pridrui se Prabhupadovoj vojsci, kao duhovni vitez, i uivaj u mnogim pobedama koje e vremenom da uslede. Za povredu, oprost; a za mrnju, ljubav, postala je nova vodilja po kojoj sada ivim. To je zakon koji dolazi odozgo; tako, vie prima - kada vie daje. Obmana je kao kanap, napravljen od tri niti. Jedna nit je uta, jedna crvena, a jedna je plava. Na dan kad smo se sreli, dobio sam i vie od nade da e moje ropstvo prekinuti upravo ti, i niko drugi. Ovo je pesma koju sam posvetio svom duhovnom uitelju na dan njegovog roendana. Napisao sam je na engleskom jezku, poto je to jezik pomou kog komuniciramo. On ne govori hrvatski, a ja ne govorim vedski. Pisana poezija (i knjievnost uopteno), znatno gubi na svojoj lepoti i snazi izraaja kada se prevede na neki drugi jezik. Iz tog razloga su neki mislioci uili ruski, kako bi mogli da itaju izvorna dela Jesenjina, Pukina i Tolstoja. Tokom prevoenja ove pesme, nisam se potrudio da ostanem poetian, ve sam se usredsredio na njeno znaenje. U ovom komentaru bih hteo da se osvrnem na tri poente. a) Bhagavad-gita, b) duhovni uitelj i c) kanap od tri niti. Bhagavad-gita na sanskritu znai - Boanska pesma. Ona je, zapravo, dijalog izmeu Krine i Arjune (itaj: Ardune), izgovoren otprilike 90 minuta pre najvee bitke u istoriji oveanstva, odigrane na bojnom polju Kuruketre, pre otprilike 5300 godina. Kao to sam ve napomenuo ranije u jednom od komentara, Gospodin Krina se povremeno lino pojavi na zemlji, da bi uspostavio principe izvorne duhovnosti, i zatitio svoje bhakte. Kada doe na Zemlju, Krina se pojavi u ljudskom obliku, i zato ima svoje prijatelje, roake, pa ak i roditelje. Arjuna je bio Krinin prijatelj, koji je doao sa Njim iz duhovnog sveta, da bi Mu pomogao u Njegovoj misiji i u Njegovoj ulozi ljudskog bia. Bhagavadgita se sastoji od 700 stihova, i predstavlja sutinu itave vedske filozofije. U njoj Krina, kroz Arjunu, poduava sve budue generacije ljudi o: 1) samome sebi, 2) duhovnim duama, 3) prirodi (duhovnoj i materijalnoj), 4) uticaju i fenomenu vremena i 5) karmi; zakonu akcije i reakcije. Bhagavad-gita je ve hiljadama godina predmet prouavanja najveih svetaca i mislilaca svih vremena, i u moderno vreme - naunika i filozofa, kao to su to A. Einstein i A. Huxley. Ukratko reeno, Bhagavad-gita je direktna Krinina re i poruka oveanstvu, koja opisuje kako treba da delujemo i ivimo, da bi ve u ovom ivotu mogli da se vratimo nazad u duhovni svet, prekidajui uzastopni ciklus raanja i umiranja. Poruka Bhagavad-gite je
217

univerzalna, tj. primenljiva je u svim vremenima, na svakome mestu, i namenjena svim inteligentnim ivim biima. U vreme kada je Krina izgovorio Bhagavad-gitu, nije bilo sektakih podela kao to su hrianstvo, islam, judaizam, hinduizam, itd. Bhagavad-gita nije neka rasprava o religiji, ve je vena nauka i filozofija o univerzalnim zakonitostima. Iz toga razloga, ak i u dananje vreme, kada postoje razliite religije - apsolutno svako moe da izvue neprocenljivu duhovnu dobrobit od Bhagavad-gite, bez obzira kojoj se religiji priklanja. Bog je stvorio duhovnost, a ljudi su stvorili religije. Istinska duhovnost ujedinjuje ljude, a religije ih razjedinjuju. Vano je da se napomene da je Bhagavad-gita zapravo vena, i da se, ba kao i ostala vedska literatura, milijardama godina prenosila usmenim putem, sa jedne generacije na drugu. Ona je samo zapisana pre otprilike 5300 godina, jer su ljudi tada poeli ozbiljno da gube mogunost trajnog pamenja. Zapisao ju je rila Vyasadeva, koji je opet niko drugi do literarna inkarnacija Krine. U zadnjih 50-ak godina, u svetu postoji preko sto raliitih izdanja Bhagavad-gite, od kojih je ogromna veina (pogotovo verzije izdane na Zapadu) potpuno beskorisna, jer su mnogi prevodioci oskrnavili izvornu poruku Bhagavad-gite svojim vlastitim promenama, i nekompetentnim prevodima. Ukoliko ste zainteresovani da proitate Bhagavad-gitu, mogu da vam toplo preporuim izdanje za koje znam da je apsolutno verodostojno, jer sadri poruke istovetne onima koje je Krina izgovorio na bojnom polju Kuruketre. Povrh toga, prevodilac (autor komentara), A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada - je bio verodostojni lan uenikog naslea duhovnih uitelja. To izdanje Bhagavad-gite se zove - Bhagavad-gita kakva jeste. Ona je u akademskim krugovima irom sveta prihvaena kao najpotpunije izdanje (sa izvornim sanskritskim tekstom, transliteracijom, prevodom re-po-re, prevodima itavih stihova, i, konano, verodostojnim komentarima). Na kraju ove knjige nalaze se adrese i kontakti, koji e vam pomoi da nabavite - ne samo Bhagavad-gitu kakva jeste, ve i neke druge knjige A.C. Bhaktivedanta Swamija Prabhupade, prevedene na srpski (i hrvatski) jezik. Da bi ovladali nekim umeem, neophodno je da se ima kvalifikovani uitelj, kao npr., pri pokuaju da se postane uspean muziar, sportista ili doktor. Isto to vai i za duhovnu nauku. Nemogue je da se postigne duhovno savrenstvo samim itanjem knjiga. Po vedskoj definiciji, verodostojni duhovni uitelj je onaj, koji ispunjava sledee uslove: a) poznaje nauku o Bogu; b) ima vrstu elju da slui Boga do kraja ivota; c) u potpunosti kontrolie svoja ula (to se na sanskritu naziva swami ili goswami). Ovo podrazumeva da nije ukljuen u vrenje grenih aktivnosti, od kojih su etiri najistaknutije: 1) jedenje mesa, ribe i jaja; 2) intoksikacija bilo koje vrste; 3) kockanje i 4) nezakonite seksualne aktivnosti, tj. one koje nemaju za cilj zainjanje deteta sa vlastitom enom. d) ne menja originalne duhovne poruke, oduzimanjem ili dodavanjem bilo ega;
218

e) nema privatne materijalne ambicije i planove; f) ponizan je i milostiv; g) ne udi za materijalnim bogatstvom, slavom i prestiem; h) nevezan je za materijalne objekte ula. Dunost uenika je da ispita kvalitete osobe koju je izabrao/la za duhovnog uitelja, pre nego to se uspostavi formalni odnos uitelj-uenik. To je izuzetno vano, jer danas u svetu postoji veliko trite tzv. gurua, koji su zapravo prevaranti, jer nisu kvalifikovani predstavnici Boga, i nisu kompetentni da svoje uenike vode putem ljubavi prema Bogu, i konano ih vrate u duhovni svet. Takvi prevaranti nisu zainteresovani za duhovnu dobrobit svojih uenika, ve su zainteresovani za sopstvenu materijalnu udobnost. Puni su negativnih ljudskih osobina, koje esto vrlo veto kriju. Moj duhovni uitelj, H.H. Smita-Krina Swami, je inicirani uenik A.C. Bhaktivedanta Swamija Prabhupade, i poseduje sve prethodno gore pomenute kvalifikacije, i naukom o Bogu (bhakti-yogom) se bavi ve 36 godina. Naravno, on nije jedini verodostojni duhovni uitelj. Lino poznajem jo 20-ak njih, ali njega sam izabrao jer mi je najvie odgovarao njegov karakter. Kanap sainjen od tri niti je zapravo pesniko poreenje, koje ukazuje na tri odlike materijalne prirode (gune), koje sam ve ukratko pomenuo u komentaru na pesmu - Gola Istina. Sada u da dam malo detaljnije objanjenje. Materijalna priroda se sastoji od tri vezujue sile (ili odlike). To su neznanje (tamas), strast (rajas) i vrlina (sattva). Re guna znai kanap. Svaka guna ima svoju simbolinu pripadajuu boju, pa tako je tamas tamno plave boje, rajas crvene i sattva ute. Te tri gune nas, ba kao kanapom, veu za ovaj materijalni svet, i sve dok smo pod njihovim uticajem, ne moemo da se vratimo u duhovni svet. Gune proimaju itavu materijalnu prirodu u razliitim proporcijama i kombinacijama. Da bih vam predoio neke od njihovih simptoma, dau vam nekoliko primera. Ljudi koji su pod uticajem tamasa (neznanja), uglavnom se intoksikuju, neisti su, mnogo spavaju, jedu meso i ustajalu hranu, lenji su, itd. Ljudi u rajasu (strasti) su ambiciozni za nagomilavanjem bogatstava (i zato teko rade); jedu meso, ali i sveu prezainjenu hranu; vrlo su aktivni u ispunjenju materijalnih ciljeva; trae brza i trenutna zadovoljstva (zbog kojih kasnije ispataju). Ljudi u sattvi (vrlini) su uglavnom vegetarijanci, skloni su umetnosti i filozofiji, ive umerenim tempom, prilino su organizovani, i spremni su na neke poetne strogosti, kako bi kasnije mogli da uivaju u njihovim plodovima, sluaju klasinu muziku, istinoljubivi su, milostivi, itd. Gune ne proimaju samo ljudsko drutvo, ve i itavu materijalnu prirodu, pa tako i ivotinjsko carstvo. Npr., ptica u tamasu je gavran, koji se hrani leevima i boravi na prljavim mestima. Ptica u strasti je orao, a ptica u vrlini je labud. ak su i doba dana okarakterisana gunama. Jutro je u vrlini, podne u strasti, a vee u neznanju. Gune ne postoje u svom istom stanju, ve se neprestano meaju i bore za prevlast. Gospodin Krina kae u Bhagavad-giti- da se ljudi koji umru sa svesnou u stanju neznanja, raaju ponovo u niim oblicima ivota (kao pacovi, svinje, gavrani, itd). Ljudi koji umru sa svesnou u stanju strasti, raaju se ponovo
219

u ljudskom drutvu, ali ne nuno u srenim okolnostima. Ljudi koji umru u stanju vrline, ili odlaze na vie, rajske planete, ili se ponovo raaju u ljudskom obliku, ali u povoljnim i srenim okolnostima. Stanje egzistencije koje je iznad guna materijalne prirode se naziva uddha-sattva. To je ist, transcendentalni, duhovni nivo. Ljudi koji dou na taj nivo svesnosti i egzistencije, vie ne moraju da se raaju u ovom svetu, ve odlaze u duhovni svet. Oni su puni najuzvienijih osobina, koje koriste u duhovne svrhe sluenja Krine, i nesebinog sluenja oveanstva, promovisanjem duhovnog znanja. Znanje o gunama je itava nauka za sebe, a vedska knjievnost/filozofija - dri monopol nad tim znanjem. Ni jedna druga religijska, filozofska ili nauna tradicija u svetu, ne poseduje informacije o zakonitostima tih triju vezujuih sila materijalne prirode, pa iz tog razloga - ni ne mogu da ponude efikasno reenje za oslobaanje od njihovog uticaja.

220

221

Ovo je pesma koju je rila Prabhupada napisao po svom dolasku u Ameriku 1965. godine, u vreme dok je brod uplovljavao u luku. Pesma je izvorno napisana na bengalskom jeziku, a ja sam je preveo sa engleskog. Zbog dvostrukog prevoenja, izgubljena je izvorna lepota pesme, kao i rimovanje. Ali ono to je bitno zadrano je izvorno znaenje. Izvorni naziv pesme je Markine Bhagavata Dharma, a poto naziv nije bio preveden sa bengalija na engleski, nisam sasvim siguran u tano znaenje prevoda. Primetiete da se rila Prabhupada obraa Krini ponekada u drugom, a ponekada u treem licu. Takav oblik literarne slobode nije neuobiajen u tradicionalnoj vainavskoj poeziji.

Markine Bhagavata Dharma

Dragi moj Gospodine Krina, Ti si tako milostiv prema ovoj beskorisnoj dui; i nije mi jasno zato si me doveo ovde. Sada moe da uini sa mnom ta god Ti eli. Pretpostavljam da Ti eli da ovde neto napravi. Zato bi me inae doveo na ovako odvratno mesto? Ovde je veina ljudi prekrivena vezujuim silama neznanja i strasti.42 Zaokupljeni materijalnim ivotom, misle za sebe da su vrlo sreni i zadovoljni, i zbog toga nemaju ukusa za transcendentalnu poruku Vasudeva.43 Nije mi jasno kako e oni to moi da razumeju. Ali znam da Tvoja bezuzrona milost moe sve da uini moguim, zato jer si Ti najuzvieniji mistik. Kako e oni moi da shvate drai predanog sluenja? O Gospodine, jednostavno se molim za milost, kako bih mogao da ih uverim u Tvoju poruku. Sva iva bia se po Tvojoj elji nalaze pod uticajem iluzorne energije,44 i zato, ako Ti eli, po Tvojoj elji, oni mogu da budu izbavljeni iz kandi iluzije. Ja elim da ih Ti izbavi. I zato, jedino ako Ti zaeli njihovo izbavljenje, tek onda e oni moi da razumeju Tvoju poruku.

Vidi komentar na pesmu - Rat nije gotov, podnaslov - Kanap sainjen od tri niti. Jo jedno od Krininih imena. 44 Niko se zapravo ne nalazi u ovom svetu izriito po Krininoj elji. On samo svojom voljom ispunjava elje ivih bia, koja ele da uivaju odvojeno od Njega.
43

42

222

Rei rimad-Bhagavatama su Tvoja inkarnacija. I ako ih trezvena osoba neprestano i ponizno slua, onda e moi da razume Tvoju poruku. Tako e biti osloboeni uticaja vezujuih sila neznanja i strasti, a sve nepovoljnosti nakupljene u njihovim srcima e nestati. Kako u im ja pomoi da razumeju poruku svesnosti Krine? Ja sam nekvalifikovani i najpaliji nesrenik. Zbog toga Te molim za blagoslove da mogu da im pomognem, jer sopstvenim naporima ne mogu da uinim nita. Na neki nain, o Gospodine, Ti si me doveo ovde, da govorim o Tebi. I sada od Tebe zavisi da li e me uiniti uspenim ili neuspenim. O duhovni uitelju svih svetova! Ja jednostavno mogu da ponavljam Tvoju poruku; i ako Ti eli, moe da uini mo moga govora pogodnom za njihovo razumevanje. Jedino uz pomo Tvoje bezuzrone milosti, moje rei mogu da postanu duhovno iste. Siguran sam da e Tvoja transcendentalna poruka da prodre u njihova srca, i da e onda oni da, sigurno, osete duhovno zadovoljstvo, i tako postanu osloboeni od svih nesrea uslovljenog ivota. O Gospodine, ja sam samo kao lutak u Tvojim rukama. Ako si me doveo ovde da pleem, onda me uini da pleem i pleem. O Gospodine, uini me da pleem onako kako Ti eli. Ja nemam ni, odanosti ni, znanja, ali jedino imam vrstu veru u Krinino ime. Dobio sam titulu Bhaktivedanta, i sada, ako Ti eli, moe da ispuni pravo znaenje Bhaktivedante.45

Nesreni i beznaajni prosjak, A.C. Bhaktivedanta Swami, Na brodu Jaladuta, Commonwealth Pier Boston, Massachusetts, U.S.A 18/09/65

To je visoko-poasna titula, (retko dodeljivana) u vainavskim krugovima. Bhakti znai - ljubav prema Bogu. Veda-anta znai - kraj (zakljuak) svog vedskog znanja. 223

45

Renik sanskritskih izraza

Sanskritski izrazi, navedeni u ovom kratkom reniku, su ve objanjeni u samom tekstu (komentarima). Meutim, ovaj renik moe da bude od pomoi onima koji se ne odlue da pesme i komentare itaju redom. Poto za mnoge sanskritske izraze ne postoji istovetan prevod na srpski, ovde je ponueno opisno znaenje izraza. Avatar Onaj koji silazi. Ovaj izraz se ne koristi samo za Krinu kada silazi u ovaj materijalni svet, ve se koristi i za Njegove opunomoene predstavnike, koji dolaze iz duhovnog sveta sa posebnim duhovnim misijama. Kada se pojavljuju u ovom svetu, Krina i Njegovi veni pratioci nisu prisiljeni da ulaze u materijalna, smrtna tela. Za razliku od njih, svi mi ostali (stanovnici ovog materijalnog sveta), prisiljeni smo da, iz ivota u ivot, prelazimo iz jednog materijalnog tela u drugo, tj. reinkarniramo se. Zato se za nas primenjuje re inkarnacija (carna na latinskom znai meso). Iako je uvreena upotreba rei inkarnacija u odnosu na Krinu (ili Njegove vene, opunomoene predstavnike iz duhovnog sveta) takva upotreba je u potpunosti pogrena. Bhagavad-Gita Boanska pesma, koju je (zadnji put) pre otprilike 5300 godina izgovorio Gospodin Krina. Ona se sastoji od 700 stihova na sanskritu, i predstavlja razgovor izmeu Krine i Njegovog vernog sledbenika Arjune (ita se: Ardune). Bhagavad-Gita se obrauje pet razliitih tema: 1) Vrhovni Stvaralac (Krina); 2) iva bia; 3) priroda; 4) vreme; i 5) zakon akcije i reakcije (karma). Bhakta Onaj koji se bavi bhakti-yogom, tj. odani sledbenik Krine. Bhakti-yoga Bhakti znai ljubav prema Krini, a yoga znai povezati se. Izraz bhakti-yoga oznaava duhovnu disciplinu, kojom svesnost moe da se uzdigne - sa materijalnog, na savreni duhovni nivo istu ljubav prema Krini. Brahman Bog (Krina) se manifestuje u tri razliita aspekta. Prvi od njih je brahman, tj. sveproimajui, bezoblini aspekat, koji se rasprostire po itavoj stvorenoj kreaciji. Dharma Vena (neodvojiva) odlika (ili dunost). Npr., dharma vatre su toplota i svetlost, a dharma eera je slatkoa. U vedskoj duhovno-filozofskoj terminologiji, re dharma se odnosi uglavnom na venu dunost svakog ivog bia, tj. sluenje Vrhovnog Stvaraoca Krine. ivo bie moe da postigne savrenstvo ivota, i venu sreu, samo onda kada deluje u skladu sa svojom venom dharmom, tj. - kada sve svoje fizike aktivnosti, misli i emocije podredi sluenju Krine, u skladu sa pravilima duhovne nauke, bhakti-yoge.
224

Guna Kanap. Postoje tri odlike materijalne prirode, koje nas kao kanapima veu za ovaj materijalni svet. One su: vrlina, strast i neznanje. Gune proimaju itavu materijalnu kreaciju, i nemaju uticaja jedino na one retke osobe koje su svoje ivote u potpunosti posvetile Krini. Guru Duhovni uitelj koji je kvalifikovan i kompententan da svoje uenike izbavi iz kruga reinkarnacije, i vrati ih u duhovni svet. U moderno vreme re guru se koristi za svakojaka pogrena znaenja (kao npr. finansijski guru). U svetu postoji isuvie veliki broj lanih gurua. Paljivo itanje ove knjige, od korice do korice, uinie vas dovoljno kvalifikovanim da moete da napravite razliku izmeu verodostojnog gurua, i prevaranta koji se iz raznih sebinih pobuda deklarie kao guru. Karma Literarno znai delatnost, oznaava veni zakon akcije i reakcije. Nagrada za pobone, kazna za grenike. Krina Literarno znaenje je - sveprivlaan. Bog je jedan, ali ima neogranieni broj imena. U skladu sa vedskom knjievnou, koja potie od samoga Krine, to Mu je ime najdrae. Mantra Zvuna vibracija za osloboenje uma. (Manas um, trayate osloboditi). Ve vekovima se izraz mantra koristi za bilo koju zvunu vibraciju koja ima duhovna, medicinska ili mistina svojstva. U ovoj knjizi se najee koristi izraz Maha-mantra, tj. velika pesma (zvuna vibracija) za osloboenje uma (od kontaminacije materijalnom, iluzornom energijom). Hare Krina Maha-mantra glasi: Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Maya Ono to nije, tj. iluzija. Paramatma Nad-dua je drugi aspekat Krinine manifestacije. Paramatma se nalazi u srcu svakog ivog bia, i ima dvostruku ulogu. Prvo, svedok je svih naih aktivnosti, emocija i misaonih procesa. I konano, neprestano daje ivom biu znanje, neophodno za opstanak (to je ono to naunici nazivaju instinktom), kao i znanje neophodno na putu duhovnog savrenstva. Samsara Krug uzastopnih raenja i umiranja, koji se u vedskoj simbolologiji predstavlja slikom toka. ri Caitanya Mahaprabhu Poslednja, i ne tako davna pojava Krine - je bila 28. februara 1486. godine, u bengalskom selu Mayapur (Indija). Tom prilikom se Krina pojavio pod nazivom ri Caitanya (itaj: eitanja) Mahaprabhu. Dok je u Evropi trajala umetnika renesansa i grozniava strast za pokoravanjem novog kontinenta, otkrivenog tek est godina ranije - u Indiji je ri Caitanya sprovodio masovnu duhovnu revoluciju, koja jo uvek ima posredan i neposredan uticaj na tokove religijskog i filozofskog razmiljanja ne samo u Indiji, ve odnedavno i na Zapadu. Pojavio se u ulozi
225

savrenog vainave, i tokom 48 godina Svog boravka na Zemlji, ispoljio je mnotvo misterioznih poduhvata, koji su detaljno opisani u etiri velika knjievna dela koja opisuju Njegov ivot, aktivnosti i uenja. Od ta etiri obimna knjievna dela, najpoznatija je ri Caitanya Caritamrita, koju je poetkom 16. veka napisao vainavski pesnik i filozof Krinadas Kaviraj Gosvami. rimad-Bhagavatam Uzvieni duhovni tekst, koji je pre otprilike 5000 godina rila Vyasadeva (literarni avatar Krine) zapisao za dobrobit svih buduih generacija. rimad-Bhagavatam se sastoji od 18.000 stihova na sanskritu, i jedan je od najvanijih vainavskih tekstova. On opisuje aktivnosti Gospodina Krine i Njegova uputstva oveanstvu, i sadri opise mnogih istinitih dogaaja iz davne istorije, koji imaju za cilj da ukau na veoma vane duhovne realizacije i saznanja. Vainava Sledbenik, poklonik Gospodina Vinua (Krine). U zapadnom svetu su vainave poznati pod nadimkom Hare Krina ljudi. Vainavizam Oboavanje (ili sleenje) Gospodina Vinua (ili Krine). Vainavizam nije religija, ve je najstarija duhovna nauka poznata oveanstvu, koja objedinjuje sledee teme: 1) razumevanje naeg vlastitog duhovnog identiteta (duhovna samospoznaja), kao i duhovnog identiteta drugih vrsta ivih bia; 2) razumevanje Boga i Njegovih elja (ta On oekuje od ljudskog drutva); 3) delovanje u skladu sa naom venom dunou (dharma), tj. praktina sluba (telom, umom i inteligencijom) namenjena za zadovoljenje Njegovih elja; 4) razumevanje korelacije izmeu Boga, ivih bia, prirode, vremena i karme; 5) razumevanje razlike izmeu materije i duha (prolaznog i venog); 6) iskorenjivanje nie ljudske prirode (pohlepa, pouda, zavist, nekontrolisani gnev...), i razvijanje boanskih, vrlih odlika (ljubav, samilost, tolerancija...); i 7) razumevanje razlike izmeu grenog i pobonog delovanja (gde god pie razumevanje, tu se podrazumeva i praktino delovanje u skladu sa tim razumevanjem). Vainavizam je potpuno razliit od hinduizma, iako dele iste duhovno-filozofske korene, koji nalaze svoj izvor u vedskoj literaturi. Vainavizam je duhovna nauka koja potie od samoga Krine, dok je hinduizam religija koju su stvorili ljudi. Vede / Vedska knjievnost Veda znai - znanje. Vedska literatura je najstariji izvor znanja u svetu, i zapisana je pre vie od 5000 godina. Ta riznica duhovne i svetovne kulture se hiljadama godina prenosila sa kolena na koleno usmenim putem, sve dok je grupa mudraca predvoenih rila Vyasadevom nije zapisala na palmine listove, u delu sveta koji danas nazivamo Indijom. Vede, koje se sastoje od mnogo razliitih grana nauke, zapisane su na sanskritskom jeziku, i do dananjeg dana predstavljaju najobimniju zbirku tekstova duhovnog i svetovnog sadraja.

226

Pogovor
Dragi itaoci, iskreno se nadam da sam svojom poezijom i komentarima uspeo da podstaknem bar neku malu pozitivnu promenu u vama. Prava svrha ove knjige je da vam ukae na to u kakvoj se opasnosti nalazite, i da vam ponudi savreno (i jedino) reenje za veni izlazak iz svih opasnosti istinsku duhovnost. Ja sam do nje doao sleenjem uputstava vedske literature, koja potie od Stvoraoca lino. Ukoliko ste jo uvek jako vezani za odreenu religijsku tradiciju i njene rituale nema problema. Sledite put koji ste izabrali. Ali! - nemojte da budete zaslepljeni komercijalnou i pukim ritualima, koji, ako nisu temeljeni na pravoj duhovnosti, samo udaljavaju oveka od njegove vene individualnosti, i nabacuju mu na oi veo neznanja, zbog koga ne moe da vidi istinsku sliku sveta oko sebe. Zbog takvog neznanja se ve hiljadama godina lije krv i ine zverstva, u ime religije. I kao to sam ve pomenuo u jednom od svojih komentara raznih religija ima ve mnogo (i previe), ali je duhovnost samo jedna nju je stvorio Bog lino, bez obzira kojim imenom elite da Ga nazovete (Krina, Allah, Jehova, Buddha...). Vedski spisi, a naruito Bhagavad-gita kakva jeste i rimad-Bhagavatam, daju oveanstvu duhovne smernice od neprocenjive vrednosti; smernice koje svaki ovek moe da primeni u religiji kojoj se priklanja, kako bi jednoga dana dostigao savrenstvo ljudskog ivota nesebinu ljubav prema Bogu. To je dharma svakog ivog bia. Najsavreniji nain iskazivanja te ljubavi je praktina sluba usklaena prema linim eljama Stvaraoca. U svetu je ve ionako preveliki broj ljudi koji samo zamiljaju da znaju ta Boga moe da uini zadovoljnim; i u skladu sa tim svojim (ili neijim tuim) zamiljanjima/spekulacijama vre aktivnosti koje su izuzetno opasne, ne samo za njih same, ve i za ogroman broj drugih ljudi. injenice: 1) da je u ovom svetu toliko puno nemira (ratova, terorizma, nasilja, intoksikacije...); i 2) da je ovaj svet pred bio-ekolokim kolapsom ukazuju da u svetu postoji alarmantno ozbiljan nedostatak istinske duhovnosti. Gotovo svi ljudi koji su odgovorni za ozbiljna uznemirenja u svetu pripadnici su neke religije (za koju su spremni da poloe ak i svoj ivot, ali su nespremni da proniknu u izvorne duhovne poruke svoje religije; a da ne govorimo o sleenju duhovnih principa tih poruka). Istinska duhovnost ne vrednuje iva bia po njihovoj religijskoj pripadnosti, vrsti tela, ili geografskim granicama unutar kojih ive. Istinska duhovnost je univerzalna nauka, koju je Tvorac poloio u ruke oveanstva jo u pradavna vremena. To je nauka koja nam govori o tome: 1) ko je zapravo vrhovni Tvorac, 2) ta On oekuje od nas, 3) kako moemo da Ga zadovoljimo, 4) kako moemo da postanemo istinski spokojni i veno sreni, itd. ISKCON (International Society for Krishna Consciousness) / Meunarodno drutvo za svesnost Krine ulae napore u to da podigne ljudsku svesnost sa materijalnog na duhovni nivo, sa eljom da svi zajedno jednoga dana uzmognemo da vidimo ovaj svet kao mnogo bolje (zdravije i mirnije) mesto za ivot. Na deci budunost ostaje. Ukoliko zaista volite svoju decu sada je
227

vreme da napravite svoj prilog za njihovu bolju budunost. Sada je vreme za pozitivnu i radikalnu promenu. Najefikasniji nain da napravite znaajnu pozitivnu promenu u svetu je - da promenite sami sebe (svoje stavove, uverenja i karakterne odlike). Sasvim je malo vremena preostalo. Svako odlaganje moe da ima kobne posledice za one koje najvie volite, ukljuujui i vas same. Pored toga, ivotni uslovi na ovoj jadnoj i osakaenoj planeti - bivaju sve gori i gori. Naunici predviaju da e do kraja 2050. godine doi do kolapsa ekolokog sistema Zemlje. Uzroci za to su razliiti, ali se u sutini svode na jedan jedini neznanje, temeljeno na ljudskoj pohlepi i poudi. Ja obino ne verujem naunicima i njihovim mudrolijama, ali ova njihova izjava mi se ini apsolutno loginom. To nije tek puko proroanstvo; to je poetak neslavnog kraja, koji se ve manifestuje kao globalno poveanje temperature, svakodnevno izumiranje mnogih ivotnih vrsta iz flore i faune, otrovi u ekosistemu planete Zemlje, odumiranje obradivih poljoprivrednih povrina, masovno krenje tropskih uma, itd. Bezumlje! oveanstvo ree granu na kojoj sedi. Tek kada odumre i zadnje drvo, i presui zadnja reka mnogima e postati jasno da novac ne moe da se jede, a nafta ne moe da se pije. Ako ne elite da takvu budunost ostavite za svoje potomke (pa konano, i za same sebe u sledeem ivotu), neophodno je da svoju svesnost, i svesnost svoje dece - podignete sa materijalnog nivoa na duhovni. Za to je potrebno duhovno znanje, i standardi koji nadilaze nivo religioznosti i pobonosti. Neophodno je da se itavo oveanstvo vrati na saradnju sa Bojim (prirodnim) zakonima, koji ve hiljadama godina postoje, zapisani u vidu vedske literature. Ako ljudi nastave da pumpaju svoju decu pogrenim idejama o njihovom identitetu, i pogrenim idejama o smislu ivota onda e svojoj deci da u zaostavtinu ostave samo neprijatelje, od kojih e da strahuju, i sa kojima e da se bore za opstanak. Zar ovo ne stvara sliku o tobonjim praistorijskim poludivljim ljudima, koji toljagama mlate jedni druge zbog komada mesa? Ako ljudi nastave da kljukaju svoju decu okorelim materijalizmom, i hedonizmom, budue generacije vie nee znati ta je to ak i materijalna srea. Cvetne livade, zelene ume, zdravo povre, dobri ljudi, itd, ostae samo zapisani u knjigama, kao sinonimi za jednu vedriju prolost. Ja sam u februaru 1988. godine odluio da iskoraim iz vrtloga bezumlja u kome se ivi. Sve ovo vreme do sada sam koristio za svoje lino duhovno usavravanje, to ukljuuje i odbacivanje nie ljudske prirode. Opremljen svojim duhovnim iskustvima, odreenom koliinom znanja, i blagoslovima svog duhovnog uitelja, nedavno sam odluio da postanem putujui misionar, koji e pomoi i drugima da krenu putem duhovnog savrenstva. U ovoj knjizi sam predstavio ogranienu koliinu i vrstu informacija, prilagodivi tekst prosenom itaocu nekome ko nije upuen u tajne duhovne nauke - onako kako je ona zapisana u vedskoj knjievnosti. Ova knjiga je rezultat onoga to sam ja hteo da uinitim za vas. Ukoliko se slaete sa veinom onoga to je predstavljeno u ovoj knjizi, i ukoliko smatrate da ova knjiga ima svoju nezanemarivu vrednost onda vas molim da i vi uinite neto za mene. U junu 2007. godine sam se vratio na Balkan,
228

nakon 13 godina ivota po raznim evropskim dravama. Sada putujem uglavnom po Hrvatskoj, BiH i Srbiji, sa misijom irenja vainavske filozofije, nauke i kulture. Odravam veeri poezije i javne programe sa lekcijama iz Bhagavad-gite, nastupam u radio programima i (kada se nae vremena) poseujem domove ljudi koji ele da odrim kuni program za njihovu porodicu i prijatelje. Svoje angamane uglavnom organizujem sam, ali bi mi vaa pomo bila veoma dobrodola. Ukoliko imate mogunosti da organizujete za mene neki javni nastup (u biblioteci, koli; na radiju ili televiziji...), ili ukoliko mislite da mojoj misiji moete da pomognete na neki drugi nain molim vas, kontaktirajte me na ovu e-mail adresu: vpd108@gmail.com. Molim vas da uz svoju poruku priloite i svoj telefonski broj, kako bi naa komunikacija bila efikasnija. Autor

229

O autoru
Vladimir Pavi se rodio 1965. godine u Slavonskoj Poegi. Nezadovoljan tokom drutvenih dogaaja, hedonizmom i nepravdom, ve u svojoj 17-toj godini je poeo da ita svetske klasike knjievnosti i filozofije, u potrazi za smislom ivota. Nakon odsluenog vojnog roka 1983. godine, zapoinje studije mainstva u Beogradu. Za vreme svojih studentskih dana, krajem 1987. godine, doao je u kontakt sa vainava monasima, lanovima ISKCONa. Oduevljen drevnom vedskom (vainavskom) filozofijom i linou A.C. Bhaktivedanta Swamija Prabhupade 9. februara 1988. godine je iznenada prekinuo svoje uspeno studiranje mainstva, i pred polaganje diplomskog ispita pridruio se vainavskoj hramskoj zajednici. Od 1993. godine iveo je u vedskoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Belgiji i Republici Irskoj. U junu 2007. godine se vratio u Hrvatsku i posvetio misionarskim aktivnostima. Trenutno putuje uglavnom po Hrvatskoj, BIH i Srbiji, i sa drugim ljudima deli svoja saznanja i duhovna iskustva odravanjem veeri vainavske poezije, nastupima na radiju, javnim lekcijama, itd. Od 1991. godine, pa sve do svog povratka na Balkan, Vladimir je pet puta poseivao Indiju, i stekao vredna duhova iskustva druei se sa svetim osobama na mestima hodoaa. Za vreme svoje prve duhovne inicijacije u Stockholmu 1989. godine, dobio je duhovno ime Vriabha das. Poeziju je poeo da pie 2000. godine. Ovo je njegova prva zbirka pesama, ali se nada da e ih u budunosti biti jo.

230