NAJVEA PRIA IKADA ISPRIANA

Kada ponemo da preispitujemo, ono to mislimo da razumemo, odakle dolazimo, ta inimo, to vie poinjete da uviate da nas lau. Lau nas sve institucije koje postoje. Kako uopte neko moe i da pomisli da su religijske institucije jedine koje su jo ostale netaknute od lai? Religijske institucije ovoga sveta su na samom dnu prljavtina. Religijske institucije ovoga sveta su osnovane od strane istih onih ljudi koji ine vae vlade, koji vode vae kolstvo i koji su osnovali sve te meunarodne bankarske kartele. Jer naim gospodarima nije stalo niti do nas niti do naih familija. Sve do ega je njima stalo jeste ono do ega im je uvek jedino i bilo stalo, a to je da kontroliu itavi svet. Obmanama su nam skretali poglede od prave istine prisustva boanskog u univerzumu, onoga to ljudi zovu Bogom. Ne znam ta je Bog, ali znam ta on nije. I ukoliko, i sve dok, niste spremni da sagledate itavu istinu, gde god i ma emu to ona vodila, i dok god budete okretali glavu, favorizirajui ono to vam se dopada, tad ete negde usput doi do zakljuka da se ogreujete o boansku pravinost. to se vie obrazujete, to vie poinjete da razumevate odakle stvari dolaze i one postaju sve oitije i vi poinjete da uoavate lai. Morate da saznate istinu i da je stalno traite i istina e vas uiniti slobodnim. Mora da je teko onima koji u autoritete gledaju kao u istinu umesto u istinu kao jedini autoritet.

Ovo je znak zodijaka, jedan od najstarijih konceptualnih prikaza u ljudskoj istoriji. On odraava figurativnu putanju Sunca koje prolazi kroz 12 velikih sazvea tokom jedne godine. Takoe odraava i 12 meseci u jednoj godini, 4 godinja doba, suneve prekretnice i ravnodnevnice. Izraz "zodijak" je povezan sa injenicom da su sazvea antropmorfizirane ili personifikovane ivotinjskim oblicima. Drugim reima, rane civilizacije nisu samo posmatrale Sunce i zvezde, ve su ih personifikovali u sloene mitove koji su ukljuivali njihova kretanja i meusobne odnose. Sunce je, sa svojim karakteristikama odravaoca i spasioca ivota, personifikovano predstavom nevidljivog stvaraoca ili Boga. Boije Sunce. Svetlost sveta. Spasioc ljudske vrste. Slino tome, 12 sazvea su predstavljala mesta putovanja za Boije Sunce. I oznaena su imenima, obino imenima prirodnih pojava karakteristinih za odreeni period u godini. Na primer, Vodolija - vodonoa koji donosi proletne kie.

Ovo je Horus. On je egipatski Bog Sunca, iz perioda oko 3000.god.p.n.e. On je u stvari Sunce antropomorfizovano kroz seriju alegorikih mitova koji govore o sunevom kretanju na nebu. Zahvaljujui drevnim egipatskim hijeroglifama danas znamo mnogo o ovom solarnom mesiji. Na primer, Horus - to znai Sunce ili svetlost - je imao neprijatelja koji se zvao Set. Set je bio personifikacija tame ili noi. Metaforiki, Horus bi svakoga jutra dobijao bitku protiv Seta dok bi uvee Set pobeivao Horusa i slao ga u podzemni svet. Vano je razumeti da mrak protiv svetlosti, ili dobro protiv zla, predstavlja jedno od najzastupljenijih mitolokih dualiteta, prisutnih i danas na raznim nivoima. Uopteno govorei, pria o Horusu je sledea: Horus je roen 25. decembra, od device Isis, Marije. Njegovo roenje je oznaeno pojavom zvezde na istoku koju su pratila tri kralja u nameri da se poklone i darivaju novoroenog spasioca. Sa 12 godina je ve vaio za mladog uitelja. Sa 30 ga je krstio izvesni Anap i tako je zapoeo svoju slubu. Putovao je sa 12 uenika, inei uda kao to su leenje bolesnih i hodanje po vodi. Bio je poznat po mnogim opisnim imenima kao to su "Istina", "Svetlost" "Boiji sin", "Dobri pastir", "Jagnje boije" i mnogim drugim. Poto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet, zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava. Sva ova Horusova obeleja, bila ona originalna ili ne, ini se da ispunjavaju mnotvo drugih svetskih kultura jer je slina mitoloka struktura naena u mnogim bogovima irom sveta.

- Atis iz Frigije, roen 25. decembra od device Nane. Razapet, poloen u grob i posle tri dana vaskrsao.

- Indijski Krina, Roen od device Devaki pod zvezdom na istoku koja je oznaila njegov dolazak. inio je uda sa svojim uenicima i posle smrti je vaskrsao.

- Grki Dionis, roen 25. decembra od majke device. Bio je putujui uitelj koji je inio uda kao to je pretvaranje vode u vino. Zvali su ga "Kralj svih kraljeva", "Boiji jedini sin", "Alfa i omega" itd. I on je vaskrsao posle smrti.

- Mitra iz Persije, roen 25. decembra od majke device. Imao je 12 uenika i inio je uda. Nakon smrti je sahranjen da bi potom za tri dana vaskrsao. I njemu su se obraali kao "Istini", "Svetlosti" itd. Zanimljivo je i to da je sveti dan oboavanja Mitre bila nedelja.

Sutina je da su postojali bezbrojni spasioci irom sveta i u razliitim vremenskim periodima kojima odgovaraju ovi uopteni opisi. Ostaje pitanje zato ba ta obeleja? Zato roenje od majke device na 25. decembar? Zasto trodnevna smrt i onda neizbeno vaskrsnue? Zato 12 uenika ili sledbenika? Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo opisa skoranjeg solarnog mesije.

- Isus Hrist je roen od device Marije 25. decembra u Vitlejemu. Njegovo roenje je najavila zvezda na istoku koju su pratila tri kralja i tako dola da se poklone novom spasiocu. Sa 12 godina je postao mladi uitelj, a sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj i tako je poelo njegovo bogosluenje. Isus je imao 12 uenika koji su putovali sa njim, inio je uda kao sto su leenje bolesnih, hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih. Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin boiji", "Svetlost sveta", "Alfa i omega", "Jagnje boije" itd. Poto ga je izdao Juda, njegov uenik i prodao za 30 srebrnjaka, Hrist biva razapet, poloen u grob a zatim posle tri dana vaskrsava i uzdie se na nebo. Prvo i prvo, momenat roenja e u potpunosti astroloki. Zvezda na istoku je Sirijus najsvetlija zvezda na nonom nebu, koja se 24. decembra poravnava sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa. Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu se zovu danas kao to su se zvala i u drevna vremena Tri kralja. A Tri kralja, zajedno sa najsjajnijim Sirijusom pokazuju ka mestu suneva izlaska na dan 25. decembra. Zato tri kralja prate zvezdu na istoku - da pronau sunev izlazak, raanje Sunca.

- Devica Marija predstavlja sazvee Virgo, poznatu i kao Devica Virgo. Virgo na latinskom znai devica. Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M. To je razlog to Marija zajedno sa ostalim devicama majkama, kao to je Adonisova majka Mira ili Budina majka Maja, poinje slovom M. O Virgu se govorilo i kao o Kui hleba a Virgo se inae opisuje kao devica koja dri snop penice. Ta Kua hleba i njen simbol penice predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme etve. U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno znai "kua od hleba". Tako da se Vitlejem u stvari odnosi na sazvee Virgo to je mesto na nebu, a ne na zemlji. Postoji jo jedan zanimljiv fenomen koji se deava oko 25. decembra, zimske prekretnice. Dani postaju sve krai i hladniji. poevi sa letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice, a gledajui iz perspektive severne hemisfere ini se da se Sunce u tom periodu kree ka jugu i postaje sve manje i slabije. Skraenje dana i umiranje useva sa pribliavanjem zimske prekretnice je simbolizovalo proces smrti za drevne narode. To je bila suneva smrt. I sve do 22. decembra je ta propast Sunca bila potpuno uoljiva jer je ono, kretajui se dotad 6 meseci neprekidno ka jugu, doseglo tada svoju najniu taku na nebu. A tada dolazi do interesantne pojave: Sunce, barem primetno, prestaje da se kree juno, sledea tri dana. I tokom ta tri dana pauze, Sunce se nastanjuje u podruju Junog Krsta, ili sazvea Kruks, da bi se posle tog vremena, na 25. decembar, pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu najavljujui due dane, toplotu i prolee. I zato je reeno: sin koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo. Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca deli taj koncept raspea, trodnevne smrti i vaskrsnua. To je u stvari sunev prelazni period pre nego to promeni svoj pravac nazad ka severnoj hemisferi, donosei prolee, a tim i spasenje. Meutim, oivljavanje Sunca se nije slavilo sve do proletne ravnodnevnice ili - Uskrsa. Ovo zbog toga sto Sunce i zvanino na proletnu ravdodnevnicu nadjaava zlu tamu jer dani od toga dana poinju due da traju od noi i poinje da se pojavljuje okrepljujua atmosfera prolea. Verovatno najuoljivija od svih astrolokih simbolika u vezi Isusa je ona koja se tie 12 sledbenika. Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvea zodijaka sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje. U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek. Ovaj spis ima vie veze sa astrologijom nego bilo im drugim. Uloga Isusa, literarnog i astrolokog hibrida, je najeksplicitniji plagijat egipatskog Boga Sunca Horusa. Na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu postoje urezane hijeroglife stare 3500 godina koje prikazuju blagovesti, bezgreno zaee, roenje i poklonjenje Horusu. Slike poinju javljanjem devici Isis da e zaeti Horusa, nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom, koji oplouje devicu i konano deviinim poroajem, i poklonjenjem. Isto kao i pria o Isusovom bezgrenom zaeu. U stvari, literarne slinosti izmeu egipatske religije i Hrianstva su neverovatne. A plagijatorstvo se i nastavlja. Pria o Noji i Nojevoj barci je uzeta direktno iz narodnih tradicija. Koncept velikog potopa je rasprostranjen u itavom drevnom svetu sa vie od 200 zabeleenih sluajeva u raznim epohama. Meutim, pretraivanje predhrianskih izvora moe da stane na epu o Gilgameu, napisanog oko 2600. god. p.n.e. Ova pria govori o velikom potopu kojeg je naredio Bog, o barci sa spaenim ivotinjama na njoj, ak i o golubici koja se vraa sa dobrim vestima. Sve je to samo deo zajednikog sa biblijskom priom, uz mnoge ostale slinosti.

A tu je i plagijarizovana pria o Mojsiju. Pria kae da je Mojsije po roenju stavljen u tranu korpu i puten niz vodu da bi izbegao edoumorstvo. Spasila ga je faraonova erka, koja ga je odgojila kao princa. Ova pria o bebi i korpi je ukradena iz mita o Sargonu od Akadije, koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e. Sargon je, po roenju, stavljen u tranu korpu kako bi izbegao edoumorstvo i puten niz vodu. Spasila ga je i odgojila Aki, plemika babica. Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti, onaj koji je doneo Deset zapovesti. Meutim, ideja o Bogu koji na nekom brdu daje svoje zapovesti proroku, takoe je veoma stara. Mojsije je samo jedan od takvih proroka u dugoj liniji slinih u mitolokoj istoriji. - U Indiji to je bio Manu. - Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta gde mu je Zevs predao svete zakone. - U Egiptu je to bio Mises. On je done kamene ploe sa uklesanim Boijim zakonima. A to se tie Deset zapovesti, one su uzete iz Stiha 125. Egipatske knjige mrtvih. Ono to je u Knjizi mrtvih bilo Nisam ukrao, postalo je "Ne kradi". Nisam ubio postalo je "Ne ubij". Nisam govorio lai postalo je "Ne svedoi lano na blinjega svojega" itd. U stvari, egipatska religija je verovatno glavni temelj Judeo-Hrianske vere. Krtenje, zagrobni zivot, Boiji sud, majka devica, vaskrsnue, raspee, zavetni koveg, obrezivanje, spasioci, sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Boi, Pasha i mnogi, mnogi drugi... Svi su obeleja egipatskih ideja, davno pre Hrianstva i Judeizma. Biblija nije nita drugo do astroteoloki literarni hibrid kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje. U stvari, aspekt prenoenja svojstava odreenih linosti nekim drugim linostima mogu se nai i unutar same Biblije. U Starom zavetu postoji pria o Josifu. Josif je Isusov prototip. Josif je roen udesnim roenjem, Isus je roen udesnim roenjem. Josif je imao 12 brae, Isus je imao 12 uenika. Josif je prodat za 20 srebrnjaka, Isus je prodat za 30 srebrnjaka. Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju, uenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju. Josif je poeo bogosluenje sa 30, Isus je poeo bogosluenje sa 30. Poklapanja se nastavljaju u beskraj. Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski istorijski dokaz o oveku koji je iveo pod imenom Isus, od majke Marije, koji je putovao sa svojih 12 sledbenika, leivi bolesne, i slino? Postoji veoma mnogo istoriara koji su iveli u ili oko mediteranskih zemalja toga doba, bilo kao Isusovi savremenici ili nedugo posle njega. Koliko tih istoriara dokumentuje takvu osobu? Niti jedan. Meutim, to ne znai da branioci istorijskog Isusa tvrde suprotno. Obino se navode 4 istoriara kojim se dokazuje postojanje Isusovo. Plinije Mlai, Suetonije i Tacije su prva tri. Njihove zabeleke o ovome se sastoje od najvie nekoliko reenica a govore samo o Hristusu ili Hristu to u stvari nije bilo ime ve titula i znaila je "miropomazani". etvrti izvor je Josif, a taj izvor je stotinama godina stara dokazana krivotvorina. Na alost, jo uvek se uzima kao istina.

Neko ko se dizao iz mrtvih i sam se uzdigao na nebo na oigled svih, i koji je inio tolika uda, bi, pomislili biste, trebalo da ostane zabeleen u istoriji. To se nije desilo, jer kada izvaete sve dokaze velika je verovatnoa da osoba kao to je Isus nikada nije ni postojala. Hrianska religija je zapravo parodija na oboavanje Sunca, u kojoj su umesto Sunca postavili oveka po imenu Hrist, oboavajui ga na isti nain kao to su nekada oboavali Sunce. Ne elimo da budemo surovi ali elimo da budemo injenino tani. Ne elimo nikoga da povredimo ali elimo da budemo akademski ispravni u onome to razumemo i znamo da je istina. Hrianstvo jednostavno nije utemeljeno na istini. Nalazimo da Hrianstvo u stvari nije nita vie nego rimljanska pria politiki motivisana. Politike strukture su bile te koje su htele da historiziranjem Isusa ostvare drutvenu kontrolu. 325. godine rimski car Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. Upravo na tom skupu su ustanovljene, politiki motivisane, hrianske doktrine. I tako je poela duga istorija hrianskih krvoprolia i duhovne prevare. U sledeih 1600 godina Vatikan je zadrao svoj politiki stisak oko evropskog vrata donosei tako radosna vremena kao to je Mrano doba zajedno sa prosvetljujuim dogaajima kao to su Krstaki ratovi i Inkvizicija. Hrianstvo je, zajedno sa svim ostalim teistikim sistemima verovanja, prevara ovog doba. Ono slui da odvoji vrste od prirodnog sveta, kao i jedne od drugih. Ono podupire slepo potinjavanje vlasti. Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod izgovorom da "Bog" upravlja svime, tako opravdavajui uasne zloine poinjene u ime boanskog dela. I ono najvanije, daje mo onima koji znaju istinu a, koristei mit, manipuliu i kontroliu itavim drutvom. Religiozni mit je najmoniji izum ikad smiljen i slui kao psiholoko tle na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi. Mit je ideja u koju se iroko veruje iako je sama po sebi lana. U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu, mit slui kao pria koja usmerava i mobilizuje ljude.

Napisao: DeVigenere http://www.scribd.com/DeVigenere ________________

Preuzeto od ZEITSGEIST