Sistematizacija teina vazduhoplova Dijagram teina dolet Ekonominost poslovanja u vazdunom saobraaju Trokovi vazduhoplovne kompanije Organizacija prihvata

a i otpreme putnika i stvari

Sistematizacija teina vazduhoplova Teina vazduhoplova je jedna od njegovih najznaajnijih karakteristika, koja bitno utie na sigurnost leta i ekonominost korienja vazduhoplova. Razvoj vazduhoplovne tehnike je uslovio definisanje veeg broja razliitih teina, sa ciljem ostvarivanja uspene eksploatacija vazduhoplova. Na osnovu iskustva ATA (Air Transport Association of America) i IATA (International Air Transport Association), izvrena je standardizacija definicija teina vazduhoplova u civilnom vazduhoplovstvu, koja je priznata od strane veeg broja zemalja. Pored mnogih teina koje se definiu, teine na osnovu kojih se odreuje dijagram zavisnosti teine od doleta vazduhoplova su: 1) Operativna teina praznog vazduhoplova (OEW Operational Empty Weight) ili suva operativna teina koja pored teine strukture vazduhoplova, pogonske grupe, opreme i sistema koji su sastavni deo vazduhoplova, ukljuuje standardne dodatke (fluide u sistemima, oprema za sluaj opasnosti, struktura bifea sa kontejnerima za hranu, itd.) i operativne dodatke (pokretna oprema bifea, avionski prirunici, posada i njihov prtljag, itd.), ali ne ukljuuje gorivo. Plaeni teret (P/L Payload), koji podrazumeva teinu putnika, robe, pote i prtljaga, odnosno tereta koji se prevozi uz naplatu. Najvea konstruktivna teina sa praznim rezervoarima (MZFW - Maximum Zero wing Fuel Weight), odnosno najvea teina koju vazduhoplov moe da ima sa praznim rezervoarima za gorivo smetenim u krilima i trupu.

2)
3)

Sistematizacija teina vazduhoplova 4) Najvea konstruktivna teina sletanja (MLW Maximum design Landing Weigth) jeste najvea konstruktivna teina koju vazduhoplov sme da ima u momentu sletanja i ova teina je manja od teine vazduhoplova na poletanju pre svega zbog utroenog goriva. Najvea konstruktiva teina poletanja (MT/OW Maximum design Take/Off Weight), jeste najvea konstruktivna teina koju vazduhoplov sme da ima u momentu poletanja.

5)

Zavisno od odnosa MLW i MT/OW, propisima su vazduhoplovi podeljeni u dve kategorije:

a)

b)

vazduhoplovi za kratke i srednje dolete, za koje propisi reguliu da MLW mora da iznosi 0.9 od MT/OW, to omoguava da vazduhoplov u sluaju otkaza motora pri poletanju sleti na aerodrom sa koga je poleteo, i vazduhoplovi za duge dolete (interkontinentalni saobraaj), za koje propisi zahtevaju ugradnju posebnog sistema u sistemu za gorivo, pomou koga se tokom leta za kratak vremenski period moe izbaciti vea koliina goriva (fuel dump system). Time se teina vazduhoplova moe brzo dovesti na veliinu MLW u sluaju otkaza motora pri poletanju, kada avion mora da sleti na aerodrom sa koga je poleteo (izbacivanje goriva iz vazduhoplova u letu je regulisano posebnim propisima).

Dijagram teina - dolet Korienjem prethodno datih definicija, moe se izvriti analiza karakteristika svakog vazduhoplova u pogledu njegove mogunosti prevoenja plaenog tereta i ostvarivanja odreenog doleta. Razmatra se sluaj kada je odreeni tip vazduhoplova optereen najveom teinom plaenog tereta (P/L)max i analizira promena teine datog vazduhoplova u poletanju u zavisnosti od potrebnog doleta. Dodavanjem najvee teine plaenog tereta (P/L)max na operativnu teinu praznog vazduhoplova (OEW), dobija se najvea teina sa praznim rezervoarima (MZFW): MZFW = OEW + (P/L)max

Dalje poveavanje teine se moe ostvariti dodavanjem teine goriva. Ukupna koliina goriva u poletanju se moe podeliti na:
a) gorivo za izvrenje preleta (putno gorivo) potrebno za poletanje, penjanje, krstarenje, poniranje, prilaenje i sletanje, koje zavisi od doleta i moe se uzeti da je zavisnost izmeu potrebnog putnog goriva i doleta linearna funkcija, i rezervno gorivo predvieno za posebne sluajeve tokom leta, koje ukljuuje gorivo potrebno: 1) za let na alternativni aerodrom, 2) za ekanje (holding) i 3) za navigacionu rezervu. Koliina rezervnog goriva ne zavisi od doleta.

b)

Time, ukupna koliina goriva vazduhoplova na poletanju se sastoji iz: A) konstantne koliine rezervnog goriva i B) promenljive koliine putnog goriva.

Dijagram teina - dolet

teina
i

MT/OW
e a

putno gorivo
f

MLW

rezervno gorivo MZFW

c g k m

plaeni teret

n l

OEW
0

dolet 3 B E

Taka A: najvei dolet vazduhoplova dolet sa maksimalnom teinom plaenog tereta. Poveanje doleta od take A se moe ostvariti poveanjem koliine putnog goriva uz smanjenja teine plaenog tereta. Poveanje putnog goriva na raun smanjenja teine plaenog tereta se moe vriti sve dok ima mesta u rezervoarima goriva. Taka B: najvei dolet vazduhoplova sa maksimalnom koliinom goriva u rezervoarima. Vazduhoplov moe da preleti i vei dolet od doleta B, pod uslovom da smanji koliinu rezervnog goriva u korist putnog goriva. Teorijski, ako bi se utroilo svo rezervno gorivo, vazduhoplov bi mogao da ostvari dolet E, meutim ovakav sluaj je protiv propisa.

Dijagram teina - dolet

teina MT/OW putno gorivo MLW rezervno gorivo MZFW plaeni teret

OEW
0 A B

dolet

Do doleta A, najvei plaeni teret zavisi od veliine MZFW. Za dolete vee od doleta A, merodavna teina za odreivanje plaenog tereta je MT/OW. Najvea teina plaenog tereta je jednaka: (P/L)max = MZFW OEW. Prevoenje vee teina plaenog tereta se moe obezbediti na dva naina:
1) 2) modifikacijom vazduhoplova u cilju poveanja MZFW, to zahteva strukturalne promene na spoju krilo trup, i smanjenjem teine OEW, to se moe postii uklanjanjem pojedinih stavki iz skupa standardnih, operativnih i specijalnih dodataka.

Ekonominost poslovanja u vazdunom saobraaju Vazduhoplovni prevozioci svoju produktivnost mere u putnikim i tonskim kilometrima. Primera radi, ukoliko jedan avion koji ima kapacitet 100 sedita i leti brzinom 1000 km/h, ostvari godinji nalet od 2000 sati, na tritu ostvaruje ponudu: (100 sedita) x (1000 km/h) x (2000 h) = 2108 sedita kilometara. Faktor punjenja je procenat iskorienja raspoloivih kapaciteta, koji mogu biti izraeni u putnikim seditima ili tonama. Navedeni faktor punjenja je veoma vaan parametar u razmatranju ekonomike vazdunog saobraaja i predstavlja jedan pokazatelj opte ekonomske situacije u vazdunom transportu. Veliina faktora punjenja zavisi od naina rukovoenja radom, studija trita, sezone i drugih faktora. Faktor tehikog iskorienja se izraava vremenom koje avion provede u vazduhu tokom odreenog vremenskog perioda (dana, sedmice, meseca ili godine). Primera radi, ako za avion u vazduhu provede dnevno 8 sati, tada je i njegovo dnevno iskorienje 8 sati. Vreme prihvata i otpreme vazduhoplova je pokazatelj efikasnosti rada zemaljskih slubi, koje rade na pristaninoj platformi. To je vreme od postavljanja aviona na pristaninu platformu do momenta kada avion krene ka PSS, koje se utroi za ukrcavanje putnika i robe, pregled, servisiranje hranom i ostale zadake koji spadaju u aktivnosti prihvata i otpreme vazduhoplva na pristaninoj platformi. Detaljna analiza vremena prihvata i otpreme, moe stvoriti mogunost za njegovo skraenje i poveanje efikasnosti sistema vazdunog prevoza.

Ekonominost poslovanja u vazdunom saobraaju

Ekonominost poslovanja u vazdunom saobraaju Obim rada u vazdunom saobraaju, obuhvata poslovanje flote jedne avio-kompanije i iskazuje u realizovanim tona-kilometrima (tkm) ili putnikim-kilometrima (pkm), tj. obim rada vazduhoplovne kompanije ini zbir tkm i pkm svih aviona u floti. Obim rada (ORi) i-tog tipa aviona u floti je dat sledeom relacijom:

ORi = Ni Pi Vi Ufi i , gde je:

Ni broj aviona i-tog tipa u floti Pi maksimalna veliina plaenog tereta izraena u tonama ili putnikim seditima Vi brzina letenja (km/h) Ufi faktor tehnikog iskorienja u asovima i i faktor punjenja. Za celokupnu flotu avio-prevozioca, koja se sastoji iz k tipova aviona, obim rada je:

OR = i OR
i=1

Poveanje obima rada se moe ostvariti na osnovu uticaja bilo kog faktora, koji su prisutni u gornjim relacijama. Meutim, neki od navedenih faktora se teko mogu promeniti, kao to su (P/L)max ili broj aviona. Faktor punjenja zavisi od potencijala trita i sposobnosti prodajne mree, dok faktor tehnikog iskorienja zavisi od efikasnosti slubi prihvata i otpreme, kao i efikasnosti sistema odravanja.

Trokovi vazduhoplovne kompanije Vazduhoplovna kompanija ne moe da smanji cenu prevoza, radi privlaenja veeg broja putnika, ispod granice na kojoj ona pokriva svoje trokove prevoza (pod uslovom realizacije odreenog stepena punjenja). Trokovi prevoza se mogu podeliti u direktne i indirektne operativne trokove.

A) Direktni operativni trokovi (DOT) su vezani za tehniko ostvarivanje leta i u njih spadaju: 1) 2) 3) trokovi letake posade koja upravlja vazduhoplovom (obino 2 ili 3 lana), u koje su ukljuene plate, dnevnice, osiguranje, dodaci, kolovanje, uniforme, itd. trokovi goriva i maziva, trokovi amortizacije (tokom eksplatacije vazduhoplova u kompaniji, od svakog leta se izdvaja izvesna suma novca, kako bi posle isteka veka vazduhoplova od prikupljenih sredstava bio nabavljen novi avion), trokovi osiguranja vazduhoplova, to predtavlja zakonsku obavezu (ovde ne spada osiguranje putnika, koji se posebno osiguravaju) i trokovi odravanja vazduhoplova (trokovi rada, materijala i ostali trokovi).

4) 5)

B) Indirektni operativni trokovi (IOT) obuhvataju sledee: trokovi sletanja, trokovi opsluivanja vazduhoplova na aerodromu, trokovi ishrane putnika u vazduhoplovu u toku leta, trokovi kabinskog osoblja, itd. Ukupni operativni trokovi (OT) predstavljaju zbir: OT = DOT + IOT .

Organizacija prihvata i otpreme putnika i stvari Poslovi prihvata i otpreme putnika i prtljaga u javnom vazdunom saobraaju su prema svom karakteru komercijalne prirode, i obavljaju ih: aerodromska preduzea ili slube zemaljske operative prevozioca ili slube komercijalne operative. Zadatak ove slube je da neposredno pre polaska vazduhoplova na let, prikupi podatke o broju putnika podeljenim po odreditima i teini prtljaga, robe i pote po odreditima. Znajui sve terete koji idu na let, sluba koja vri balansiranje vazduhoplova popunjava tzv. listu optereenja vazduhoplova (load sheet). Kretanje putnika po dolasku na aerodrom je sledee: a) prijava za let: putnik sa prtljagom dolazi do altera gde se vri pregled karte, predaje svoj prtljag koji se meri i dobija kartu za ulazak u avion (sa kojom ide na pasoku i carinsku kontrolu - na meunarodnim letovima), posle ega dolazi u ekaonicu sve do poziva za svoj let), prijem za let: na izlazu iz objekta kojim se dolazi u vazduhoplov, vri se prijem i kontrola putnika (ukoliko se neko od putnika ne pojavi, vri se traganje unutar prostora u kome putnici ekaju poziv na let), emu se posveuje posebna panja.

b)

Po dolasku na aerodrom, odredina sluba prihvata putnike i dovodi ih do pristanine zgrade, gde putnici idu do mesta za izdavanje prtljaga. Kretanje prtljaga: izmeren prtljag na mestu prijave putnika za let se oznaava, ide pokretnom trakom do sabirnog centra, gde se vri grupisanje i zatim se dovozi do vazduhoplova gde se vri utovar u baganom prostoru.

Organizacija prihvata i otpreme putnika i stvari Ukoliko se vri kontrola prtljaga iz bezbedonosnih razloga, tada se kod runog naina utovara (bez kontejnera) primenjuje i nain kontrole, koji se sastoji u tome da svaki putnik pre ulaska u vazduhoplov pokae svoj prtljag, i tako identifikuje prtljag putnika koji nije doao u aviona. Po dolasku na odredini aerodrom, prtljag se istovara iz vazduhoplova i odvozi do pokretnih traka, koje ga odnose do mesta za izdavanje, gde putnici ekaju na svoj prtljag. Obino se sa jednog leta sav prtljag stavlja na istu pokretnu traku, koja je oznaena brojem leta. Na pokretnu traku (sa krunim smerom kretanja) se prebacije prtljag, i ukoliko neki putnik nije stigao da odmah do trake, njegov prtljag e izai iz prostora za izdavanje i ponovo se vratiti, kako bi bio podignut.