MENADMENT

III nedelja Evolucija teorija menadmenta

www.singidunum.ac.rs

Rani menadment kole menadmenta kola naunog menadmenta Birokratski i administrativni menadment Menadment meuljudskih odnosa Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

www.singidunum.ac.rs

Menadment kroz istoriju

3
3 www.singidunum.ac.rs

1. Rani menadment

Rani menadment

5000. p.n.e. Sumerski svetenici vodili zapisnike (porez) 3000. p.n.e. Egipani:
Prepoznali potrebe za planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem Decentralizacija organizacije Pisani zahtevi; saveti zaposlenih

1800. p.n.e. Vavilon (Hamurabi) minimalne nadnice, pisani oblici kontrole 500. p.n.e. Sun Tzu Umee ratovanja (potreba planiranja, usmeravanja i organizovanja) 400. p.n.e. Grci prepoznali menadment kao posebnu vetinu; naune metode; A. Veliki koristio kadrove 174. p.n.e. Rimljani opis poslova, specijalizacija posla. 4
www.singidunum.ac.rs

2. kole menadmenta

Nauni menadment
Frederik Tejlor Frenk i Lilijan Gilbert

Henri Gant

Birokratski (Maks Veber) i administrativni menadment (Anrii Fejol) Menadment meuljudskih odnosa (Meri Parker Folet, Elton Mejo i ester Bernard) Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment
5
www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Klasina menadment kola

Kraj 19.v - velika akumulacija fizikih i ljudskih resursa, stvaranje velikih organizacija. Razvoj tehnologije i mehanizacije, ali niska produktivnost.

NAUNI MENADMENT

Nauni menadment Klasina teorija organizacije:

Birokratski

menadment Administrativni menadment

ADMINISTRATIVNI MENADMENT

BIROKRATSKI MENADMENT

6
www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Nauni menadment

Temeljno istraivanje i testiranje razliitih metoda rada sa ciljem da se odredi najbolji i najefikasniji nain da se posao obavi. Naglaava se bitnost ciljeva organizacije. Naunim prouavanjem poslova se unapreuje efikasnost zaposlenih. Trai se najbolji nain za obavljanje svakog posla.
Frederick Taylor, Henry Gantt, Frank&Lillian Gilbreth
7
www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Studija vremena i pokreta - standardi prvoklasni radnik zadatak menadmenta da pomognu radnicima da to postanu. Pojasnio uloge radnika i menadera 4 principa:

Frederick Taylor

Usavravanje nauke o za svaki element rada Nauna selekcija i obuka pravih osoba za svaki posao Saradnja sa zaposlenima Ravnomerna podela posla izmeu menadera i radnika

Poteni dnevni uinak Plan nagraivanja: plata za standard + bonus Ranije plata prema vremenu Temelj upravljanja: visoke plate i niski trokovi radne snage Svaki radnik na odgovarajuem poslu Od svakog se trai maksimum

www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Frederick Taylor

Prouavao gubitke Principi upravljanja: Prirodno i sistematsko Veliki dnevni zadatak zabuavanje Standardni uslovi Remetilac ritma Velike plate za uspeh Standardno Gubitak u sluaju vreme:najkrae vreme uz neuspeha pravednu nadoknadu Razdvajanje poslova Faktori za odreivanje planiranja od izvravanja norme: ljudi, sredstvo, materijal, metode, uslovi Uvoenje funkcionalnog rada tipa upravljanja (svaki rukovodilac to manje Potrebno razmotriti tip funkcija) upravljanja koji e se koristiti
9
www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Frank i Lillian Gilbreth

Koristili studije pokreta da pojednostave posao Studije vremena i pokreta zidara Poveao produktivnost Koristili filmski zapis 17 osnovnih pokreta u radu Traili najbolji nain rada

Zasnivali menadment na individualnosti zaposlenih, merenjima, standardizaciji zadataka, prouavanju i podsticajima Industrijska psihologija
10

www.singidunum.ac.rs

3. Nauni menadment

Henry Gantt

Upravljanje vremenom, tzv. Gantov dijagram U planiranju osim trokova vano i vreme. Radnici su najproduktivniji ako su prethodno zavrili obuku, a supervizori se nagrauju bonusima za pravilnu obuku svojih radnika

11
www.singidunum.ac.rs

4. Birokratski i administrativni menadment

Posmatra se organizacija kao celina i trae se naini unapreenja njene efektivnosti i efikasnosti. Henry Fayol Max Webber

12
www.singidunum.ac.rs

4. Birokratski i administrativni menadment

Max Webber

Birokratski menadment Birokratija je idealna i ista forma organizacije vrenje kontrole na osnovu znanja, strunosti ili iskustva Karakteristike birokratije: podela rada, hijerarhija, izbor kadrova na osnovu kvalifikacija, definisanje strogih pravila i procedura. Prednosti: preciznost, brzina, poznavanje alata, kontinuitet, diskrecija, stroga koordinacija Mane: rigidnost, impersonalnost, negiranje ljudskog faktora, gvozdeni kavez

13
www.singidunum.ac.rs

4. Birokratski i administrativni menadment

Max Webber

Karakteristike Veberove birokratije:

Zapoljavanje zasnovano na kvalifikacijama Unapreenje zasnovano na dokazanim sposobnostima Svako radno mesto je deo komandnog lanca Jasna podela rada, odgovornosti i nadlenosti Nepristrasna primena pravila i procedura Pismena evidencija odluka, pravila i procedura Menaderi odvojeni od vlasnika

90-ih godina 20.veka GE, Xerox razbijai birokratije

14
www.singidunum.ac.rs

4. Birokratski i administrativni menadment

Henry Fayol

Administrativna funkcija:

Administrativni menadment 6 osnovnih funkcija organizacije:

Tehnike aktivnosti Struna znanja (tehnika, Komercijalne aktivnosti komercijalna, finansijska, Finansijske aktivnosti bezbednosna i Aktivnosti obezbeenja administrativna) se razlikuju Raunovodstvene po nivoima menadmenta. aktivnosti Administrativne aktivnosti Najvie administrativnih i tehnikih znanja (nervni sistem preduzea)

Predvianje i planiranje Organizovanje Komandovanje Koordinacija Kontrola

Vii nivoi rukovoenja vie administrativnih, manje tehnikih znanja 15

www.singidunum.ac.rs

4. Birokratski i administrativni menadment

Principi menadmenta: 1. Podela rada

2. 3. 4. 5. 6. Autoritet i odgovornosti Disciplina Jedinstvo u komandovanju Jedinstvo voenja Podreenost pojedinanih interesa optim interesima

Henry Fayol
7. Novana nadoknada za rad
8. Centralizacija 9. Hijerarhijski lanac 10. Red 11. Pravinost 12. Stabilnost zaposlenja 13. Inicijativa 14. Duh zajednitva

Smatrao da menadment moe da se naui.

16
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Pristup meuljudskih odnosa je usredsreen na ljude Ljudi nisu samo produetak maine. Ve sami po sebi predstavljaju vredan organizacioni resurs kola meuljudskih odnosa se zasniva na tvrdnji da su ljudske potrebe vane i da na napore, motivaciju i uinak zaposlenih utie posao koji oni obavljaju, kao i njihovi odnosi sa efovima, kolegama i radnim grupama

Mari Parker Folet Elton Mejo ester Bernard

17
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Mary Parker Follet

Spona izmeu klasinog i bihejvioristikog pristupa Tvorac jedne od najpopularnijih definicija menadmenta: Vetina obavljanja poslova pomou drugih ljudi. Posao menadera je da definie ciljeve, saopti ih podreenima i motivie podreene da ih ree. Iznela je ideju o pozitivnoj upotrebi konflikta Integrativni pristup reavanju konflikta: obe strane reavaju konflikt tako to iskazuju svoje elje i zatim zajedno rade na pronalaenju alternative koja zadovoljava potrebe obeju strana Zagovara pristup vlasti koji podrazumeva vlast sa umesto vlast nad. Autoritet proizilazi iz znanja i iskustva, a ne iz poloaja Kontrola treba da se zasniva na injenicama, informacijama i koordinaciji
18
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Bihejviorizam posmatra:

Prirodu ponaanja pojedinaca i grupa, Meusobnu interakciju pojedinaca i grupa, Uticaj interakcije na organizaciju. Produktivnost e se poveati razumevanjem ljudskog faktora u organizaciji. Organizacija to su ljudi. Psihologija i socijalna psihologija
19
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Hawthorne studije

Studije vrene u elektrani u ikagu 1924-32. godine Prouavali odnose izmeu ljudi koji rade zajedno: Eksperimenti osvetljenja Eksperimenti u prostoriji za sklapanje releja Eksperimenti ispitivanja neformalnih grupa Elton Mayo: unaprediti moral i produktivnost zaposlenih uvoenjem perioda odmora. Zakljuak: Porast produktivnosti rezultat meuljudskih odnosa, a ne fizikih uslova rada. Drutvene interakcije u grupi, zadovoljstvo i stavovi zaposlenih odraavaju na individualni i grupni uinak.
20
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Chester Barnard

Predsednik kompanije, pisao na osnovu iskustva na visokom poloaju Tri cilja organizacije:
Odravanje

ravnotee sloenih osobina u Strategijsko neprekidnom menjanju sredine planiranje Istraivanje eksterne sredine i prilagoavanje Istraivanje funkcionisanja direktora na svim nivoima
21
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Chester Barnard

Organizacije se sastoje od podsistema. Potrebni elementi: Volja za saradnju Svrha Komunikacija Organizacija je sistem svesno koordinisanih aktivnosti ili snaga dveju ili vie osoba Definisao teoriju o prihvatanju autoriteta. Centralna teza: Kompanija e biti efikasna samo ako su njeni ciljevi u ravnotei sa ciljevima pojedinaca koji u njoj rade. Zona indiferentnosti autoritet menadera se automatski prihvata kada su zahtevi razumljivi, usklaeni sa ciljevima, nisu u supronosti sa linim interesima zaposlenih i ako zaposleni zaista mogu da ih izvre
22
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Potrebno je pomenuti jo dva autora: Abrahama Maslova i Daglasa Mekgregora Maslovljeva hijerarhija potreba = ljudska motivacija Ne mogu se zadovoljavati potrebe vieg nivoa, ukoliko nisu zadovoljene potrebe nieg nivoa Pojedinac je motivisan da zadovolji onu potrebu koja je u tom trenutku najjaa.
23
www.singidunum.ac.rs

5. Menadment meuljudskih odnosa

Douglas McGregor: TEORIJA X TEORIJA Y

TEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi inertni, lenji, bez ambicija i odgovornosti, opiru se promenama; zato menaderi moraju da ih ubeuju, nagrauju ili kanjavaju. TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposobni za razvoj; kreativni; spremni da trae i prihvataju odgovornost. Zadatak menadmenta je da razvije taj potencijal. Teorija potencira poverenje u zaposlene.

24
www.singidunum.ac.rs

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

Operativni menadment upravljanje svakodnevnom proizvodnjom roba i usluga Korsiti se kvantitativni ili matematiki pristup za poveanje produktivnosti kontrola kvaliteta, tehnike predvianja, planiranje kapaciteta, merenje, sistemi upravljanja zalihama, menadment projekata, analiza trokova i koristi.

25
www.singidunum.ac.rs

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

INFORMACIONI MENADMENT

Tenja za pribavljanjem valjanih i pravovremenih informacija tokom istorije Od pronalaska papira i tamparske prese, preko pisae maine pa do informacionih tehnologija put ka pravovremenom pristupu informacijama

26
www.singidunum.ac.rs

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

Sistemski menadment

Sistemska kola rezultat primene opte teorije sistema Organizacija je otvoreni sistem koji je u interakciji sa okruenjem u okviru stalnog procesa pretvaranja resursa u gotove proizvode i usluge. Vanost povratnih informacija

Okruenje izvor resursa i feedback-a

27
www.singidunum.ac.rs

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

Sistem skup meusobno povezanih elemenata ili delova koji funkcioniu kao celina Podsistemi manji sistemi koji deluju unutar veeg sistema Sinergija situacija u kojoj dva ili vie podsistema koji zajedno funkcioniu mogu da proizvedu vie nego kada bi funkcionisali zajedno (1 + 1 > 3) Zatvoreni sistemi mogu da funkcioniu bez interakcije sa svojim okruenjem Otvoreni sistemi u stalnoj su interakciji sa svojim okruenjem i od te interakcije zavisi njihov opstanak
28
www.singidunum.ac.rs

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

Sistemski menadment Principi:

Organizacije su otvoreni sistemi u stalnoj interakciji sa okruenjem, u okviru kojeg funkcioniu kao podsistemi. Istraivanje okruenja i meusobnih veza. Sve organizacije su sistemi sa vie nivoa i vie ciljeva. Prioriteti. Istraivanje meusobne povezanosti pojava i procesa unutar i izvan organizacije. Istraivanje pojava i procesa u dinamikoj dimenziji. Struktura i funkcije sistema se stalno menjaju. Znaaj podataka i informacija u upravljanju organizacijom. Informacije i podaci su input i output upravljanja. Dezorganizacija prirodna tenja svih sistema. Borba protiv entropije. Uloga i znaaj povratnih veza u sistemu i sa okruenjem. Tzv. samoregulaciona povratna sprega omoguava vezu planova i rezultata.

Veliki doprinosi sistemske kole. Predstavlja integrisanu teoriju menadmenta.

www.singidunum.ac.rs

29

6. Operativni, informacioni, sistemski i situacioni menadment

Situaciona kola

Posledica potrebe da se odgovori na promenljive uslove u okruenju. Ne postoji univerzalne teorije menadmenta i da najefektivnija ideja ili teorija menadmenta zavise od vrste problema ili situacije sa kojom se menaderi suoavaju U centru panje: 1. istraivanje situacije u kojoj funkcioniu organizacije, odnosno situacije u kojoj menaderi obavljaju svoje funkcije i 2. definisanje upravljakih akcija koje menaderi treba da preduzmu u skladu sa situacijom. Delovanje menadera zavisi od situacije. It all depends. Odgovor na sva pitanja iz ekonomije i menadmenta: zavisi. Nema najboljeg pristupa. Prvo analizirati faktore i onda odrediti aktivnosti. Okvir u okviru kojeg menaderi mogu da primene teorije i pravce. 30
www.singidunum.ac.rs

KOLE MENADMENTA
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
1. Kada se javlja menadment kao praksa, a kada kao nauka? 2. Koji principi Tejlorovog naunog menadmenta se i danas primenjivi? 3. Da li su principi Fajola danas primenjivi i koji? 4. Objasnite sutinu svih kola menadmenta i prodiskutujte slinosti razlike. 5. Sistemske kole: aktuelnost i perspektive?

31
www.singidunum.ac.yu