SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ

N. Radovi, V. Grabulov, M. Smiljani, M. Anti

ELICI LEGIRANI NIKLOM ZA RAD NA NISKIM TEMPERATURAMA NI ALLOYED STEELS FOR LOW TEMPERATURE SERVICE
Pregledni rad / Review UDK/UDC: 621.791:669.1524-194.3:66-974 Rad primljen / Paper received: 22.04.2003. Adresa autora / Author's addres: Dr Nenad Radovi Tehnoloko-metalurki fakultet, 11120 Beograd, Karnegijeva 4; Dr Vencislav Grabulov, VTI, 11000 Beograd, Katanieva 15; Mirjana Smiljani, dipl.ing. 11000 Beograd, Metrovieva 5; Milica Anti, dipl.ing. Zavod za zavarivanje, 11000 Beograd, Gria Milenka 67. Keywords: Cryiogenic Steels, FATT, Alloying, Tanks, Liquid Gases, Filler Materials, Weldability

Kljune rei: kriogeni elici, prelazna temperatura krtosti, legiranje, rezervoari, teni gas, zavarivanje, dodatni materijali, zavarivost

Izvod U radu su date fiziko-metalurke osnove legiranja elika za upotrebu na niskim temperaturama. Ovi elici se najee koriste za izradu rezervoara za skladitenje tenih gasova. Glavni legirajui element Ni se dodaje u koliinama 2.25 do 9 %, u zavisnosti od radne temperature. Razmotrena su ogranienja u izboru dodatnih materijala i preporuke za zavarivanje. UVOD Ne postoji jasna i usvojena definicija uslova koji se uopteno nazivaju "sniene temperature" ili kriogene temperature. Uobiajeno je da se ovi pojmovi vezuju za temperature koje su nie od 273 K (0 C). Razvoj kvalitetnih elika za rad na niskim temperaturama je iniciran potrebama sve vee proizvodnje tenih gasova. Prelaskom gasova u teno stanje znatno se olakava njihov transport i skladitenje. Tako su zavarene konstrukcije za rad na niskim temperaturama, u najveem broju cevni sistemi i rezervoari. Veoma niske temperature kljuanja najee primenjivanih gasova kao metana, kiseonika, azota i vodonika, kod prevoenja u teno stanje i kod transporta, diktiraju uslove za primenu materijala za rad na niskim temperaturama. Sa druge strane, veina rezervoara koji se koriste za skladitenje tenih gasova eksploatiu se na atmosferskim ili na niskim temperaturama. U novije vreme upotreba elika za niske temperature je proirena i na opremu za superprovodnike, kao i na medicinsku opremu. Najvei broj inenjerskih materijala razvijen je odskoro. Tokom prologa veka najvie je korien bakar. Danas se za razliite temperaturne opsege i razliite primene koriste nelegirani i niskolegirani elici, elici legirani sa Ni, visokolegirani austenitni elici, aluminijum i AlCu legure. Najira primena je elika legiranih sa niklom koje karakterie povoljan odnos vrstoe i ilavosti na niskim temperaturama, nia proizvodna cena i sposobnost zavarivanja, zbog ega su u znaajnom temperaturnom opsegu potisnuli primenu skupih

Abstract A metallurgical base of alloying in cryogenic steels is presented in this paper. The common use of these steels is for tanks for liquid gases. Main alloying element is Ni, added in amounts between 2.25 and 9 % due to different service temperatures. Selection of welding technology and filler material, together with welding suggestions, are discussed. visokolegiranih nerajuih elika. Na slici 1 dat je pregled grupa materijala za upotrebu na niskim temperaturama, u odnosu na pritiske uskladitenja i temperature kljuanja najee korienih gasova [1].

Slika 1. Materijali koji se koriste za rad na niskim temperaturama, u zavisnosti od pritisaka uskladitenja i temperatura kljuanja pojedinih gasova [1]

14

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ ZAHTEVI ZA OSOBINE ELIKA ZA NISKE TEMPERATURE elici koji se koriste za rad na niskim temperaturama moraju ispuniti veoma otre zahteve u pogledu mehanikih (vrstoa, ilavost, plastinost), fizikih (koeficijent termikog irenja, koroziona postojanost), i tehnolokih osobina (zavarivost). vrstoa vrstoa ovih elika je zasnovana na poznatim mehanizmima ojaavanja, i to pre svega na rastvarajuem i talonom ojaavanju [2]. Odnos vrstoe i teine je esto odluujui faktor kada je teina konstrukcije najvanija. Tako je npr. nerajui elik klase 304 esto u podreenom poloaju, zbog relativno niske granice teenja na sobnoj temperaturi, iako vrstoa elika moe biti znatno vea na temperaturi eksploatacije [3]. U sluaju primene za radne reime sa estim promenama optereenja ili radne temperature, zamorna vrstoa je takoe od velike vanosti. ilavost ilavost elika za rad na niskim temperaturama se najee definie zahtevima za odreenu prelaznu temperaturu. Eksperimentalno je utvreno da se neki metali lome duktilnim mehanizmom na viim, a krtim mehanizmom na niim temperaturama. Prelazak od duktilnog ka krtom ponaanju se odvija u odreenom temperaturnom intervalu, ali je uobiajeno da se definie prelazna temperatura, odnosno temperatura na kojoj materijal menja mehanizam loma, iz duktilnog prelazi u krti, ili obratno [3-5]. Za odreivanje uticaja temperature na ilavost loma najee se koriste epruvete sa V zarezom, koje se ispituju na arpijevom klatnu primenom udarnih optereenja. Na taj nain se obezbeuje maksimalna sklonost ka krtom lomu, poto je favorizovana prisustvom zareza, zateznim naprezanjem i velikom brzinom deformacije. U testu se meri direktno apsorbovana energija (koja se za finiju analizu na instrumentiranom klatnu moe podeliti na energije stvaranja i rasta prsline), dok se posle loma na povrini uzorka odreuje udeo krtog i duktilnog preloma u strukturi, kao i kontrakcija. Poznato je da se sa snienjem temperature smanjuje apsorbovana energija, udeo duktilnog loma u strukturi i stepen plastine deformacije koji prati lom. Ovo smanjenje nije naglo, na jednoj temperaturi, ve se odvija unutar temperaturnog intervala. Zato su uvedeni dodatni kriterijumi, na bazi apsorbovane energije, izgleda povrine preloma ili neke zahtevane vrednosti ilavosti. Prema osetljivosti na snienje ilavosti materijali se mogu podeliti u tri grupe: 1. Grupa u kojoj su pov-c-k i najvei broj g-s-h metala i legura male i srednje vrstoe, koji pokazuju veliku apsorbovanu energiju, tj. veliku ilavost na svim temperaturama; 2. elici, i legure Al visoke vrstoe, kod kojih je karakteristian duktilni mehanizam loma, ali uz veoma nisku ilavost, tako da je po nivou energije lom krt, a po

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT mehanizmu zapravo duktilan. Ova pojava se jo naziva i kvazikrti lom; 3. Metali prost-c-k i neki g-s-h metali i legure male i srednje vrstoe (niskougljenini elik, Be, Mg) za koje je karakteristino da im je granica teenja veoma osetljiva na snienje temperature, te da se usled njenog porasta oteavaju uslovi za poetak deformacije koja vodi ka lomu. Uopteno uzevi, pokazalo se da izrada elika ima veoma vanu ulogu u obezbeenju dobre ilavosti loma na niskim temperaturama. Za snienje prelaznih temperatura krtosti posebno su korisne sledee mere [3-5]: minimalni sadraj ugljenika; istoa elika; sitnozrna struktura; mikrostruktura dobijena termikom obradom normalizacijom ili kaljenjem i otputanjem, i legiranje (Mn, Ni).

Sadraj ugljenika Prelazna temperatura se sniava sa smanjenjem koliine i veliine karbidnih estica i/ili perlitnih lamela. Sa snienjem sadraja ugljenika smanjuje se koliina perlita, odnosno cementita. istoa elika Izrada to je mogue istijeg elika obezbeuje znaajno smanjenu koliinu nemetalnih ukljuaka (pre svega sulfida) koji se ponaaju kao koncentratori naprezanja, tj. utiu na fazu nastanka prsline. Trend sniavanja koliine sumpora i fosfora u elicima je stalna i kontinuirana aktivnost. U poslednje vreme uobiajen je i postupak kontrole oblika nemetalnih ukljuaka. U elik se dodaje mala koliina Ca (cca 40 ppm) koji ima ulogu modifikatora, tako da estica MnS raste kao globula te vie nije deformabilna u izduen oblik, tj. ne predststavlja koncentrator naprezanja. Smanjenje veliine zrna Smanjenje veliine zrna postojeim industrijskim postupcima (kontrolisano valjanje mikrolegiranih elika) moe da obezbedi veoma sitno zrno (i do 13 po ASTM skali), to omoguava korienje nekih klasa mikrolegiranih elika do temperature i do 60 C [5]. Za upotrebu na jo niim temperaturama potrebno je i dodatno legiranje elika. Termika obrada Termikom obradom normalizacijom, kao i kaljenjem i otputanjem (poboljanjem) elika obezbeuje se veoma fina disperzija karbidnih estica u metalnoj osnovi. Takva mikrostruktura ima najbolju kombinaciju ilavosti i vrstoe. Veliki broj finih estica se nalazi na malom rastojanju, tako da je putanja kretanja dislokacija veoma kratka (poveanje vrstoe), a prslina nailazi na veliki broj estica koje zaustavljaju njen dalji rast (poveanje ilavosti) [2-4].

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

15

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT Legiranje Legiranje manganom je poznati postupak za snienje prelazne temperature [2, 5]. Generalno se smatra da je korisno dejstvo Mn ogranieno na niskougljenine elike, jer u nekim srednjeugljeninim kaljenim i otputenim elicima (dodatno legiranim sa Cr, Ni i Mo) poveanje koliine Mn dovodi do promena kritinih temperatura u toku hlaenja, tako da se u strukturi dobija i gornji beinit, koji znaajno smanjuje ilavost, tj. poviava prelaznu temperaturu. Sa druge strane, dodatak Mn od preko 1.5 % poveava verovatnou za izdvajanje proeutektoidnog ferita to dovodi do nehomogene strukture, te ovaj mehanizam snienja prelazne temperature nema veliki praktiki znaaj. Legiranje niklom je osnovni mehanizam snienja prelazne temperature [1, 3, 5-8]. Uobiajeni sadraj nikla u ovakvim poboljanim elicima je izmeu 2.25 i 9 %. Na slici 2 je prikazan uticaj sadraja nikla u eliku na prelaznu temperaturu.

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ manji, zbog znatnog smanjenja brzine hemijskih reakcija na niskim temperaturama [6]. Sposobnost i zahtevi zavarivanja Generalno, elici namenjeni za rad na niskim temperaturama odlikuju se dobrom zavarivou. Zahtevi za kvalitet zavarenih spojeva konstrukcija za rad na niskim temperaturama proizilaze iz osnovnog zahteva, otpornosti ka lomu na niskim temperaturama, kao posledice snienja plastinosti. Zbog toga, prelazna temperatura je veoma znaajan pokazatelj zavarivosti ovih materijala. Na poloaj prelazne temperature, pored hemijskog sastava, najvaniji uticaj ima mikrostruktura, termika obrada i naponsko stanje, a sa tog aspekta najkritiniji je zavareni spoj, i blie, metal ava, u kojem esto deluju svi uticajni faktori. Zbog opasnosti od krtog loma pri niskim temperaturama, u konstruisanju i izradi zavarenih spojeva mora da se obezbedi vea sigurnost i integritet konstrukcije, uvaavajui i geometrijski i metalurki aspekt. Tako su prevashodno opredeljenja za primenu sueonih avova sa potpunim provarom, i bez greaka koje mogu da deluju kao koncentratori napona, i primena dodatnog materijala iji ist metal ava ima vrednost ilavosti usaglaenu sa zahtevima za osnovni materijal u odnosu na radnu temperaturu [8]. VRSTE ELIKA ZA RAD NA NISKIM TEMPERATURAMA U odnosu na uobiajene donje temperature primene za zavarene konstrukcije razlikuju se tri grupe elika: - Nelegirani, odnosno niskolegirani elici i finozrni konstrukcioni elici za temperature do oko 50 C u normalizaciono arenom i do oko 80 C u poboljanom stanju; - Niklom legirani poboljani elici sa 3.5 do 9 % Ni, za temperature od 80 C do oko 200 C; - Austenitni Cr-Ni elici za temperature primene do blizu take apsolutne nule. U tabeli 2 date su klase i primeri vrsta elika za temperaturna podruja primene.
Tabela 1. Temperaturno podruje primene klasa i vrsta elika Klasa elika Vrsta elika Normalizovani ugljenini elici za niske temperature Finozrni elici Finozrni elici Poboljani elici za niske temperature elici sa 3.5 % Ni 10 Ni 14; 16 Ni 14; 12 Ni 14 elici sa 5 % Ni 12 Ni 19 X 8 Ni 9 elici sa 9 % Ni i X 40 MnCr 22 austenitni Mn-Cr elici X 40 MnCrN 18 X 12 MnCr 18 11 X 12 CrNi 18 9 CrNi elici X 10 CrNiTi 18 10 X 10 CrNiNb 18 10

Slika 2. Uticaj sadraja Ni na prelaznu temperaturu [3]

Uoava se da se sa poveanjem sadraja Ni u eliku prelazna temperatura sniava do veoma niskih temperatura. Takoe, sa poveanjem koliine Ni gornji nivo ilavosti ovih elika se smanjuje, ali zadrava dovoljno visok nivo, to omoguava njihovu upotrebu sve do 196 C (temperatura tenog azota). Za rad na niim temperaturama koriste se elici sa 12 % Ni, austenitni elici ili Al legure. Poto je ilavost kritini faktor koji odreuje primenu elika za rad na niskim temperaturama, ostale mehanike i fizike osobine moraju biti razmatrane u funkciji ilavosti. Fizike osobine Iako su fizike karakteristike, kao toplotna provodljivost i koeficijent linearnog irenja, bitne, njihov uticaj je mali u odnosu na razlike koje se javljaju kada se uporeuju sa promenljivim karakteristikama, kada je u pitanju lepeza ugljeninih i legiranih elika. Za zavarene konstrukcije za rad na niskim temperaturama zahtevi za korozionu postojanost materijala i konstrukcija su

16

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ NIKLOM LEGIRANI ZAVARIVI ELICI Legiranje niklom je osnovni mehanizam postizanja zahtevane ilavosti u elicima za rad na niskim temperaturama. Nakon termike obrade normalizacije, odnosno kaljenja i otputanja, ovi elici imaju najbolju kombinaciju vrstoe i ilavosti. Legirajui element Ni se dodaje eliku iz mnogo razloga, ali pre svega zbog uticaja na martenzitnu transformaciju. Poveana prokaljivost elika legiranih Ni ima za posledicu smanjenje prslina kaljenja, zato to je manje drastina kritina brzina hlaenja. Takoe, snienjem Ms temperature smanjuje se i samootputanje. Vei sadraj Ni u eliku dovodi do martenzitne strukture. Zbog nieg sadraja ugljenika otputena martenzitna matrica obezbeuje visoku udarnu ilavost i vrstou pri vrlo niskim temperaturama. elici legirani sa Ni za rad na niskim temperaturama se karakteriu niskim sadrajem neistoa, kao to su P i S, paljivo kontrolisanim sadrajem intersticijski legirajuih elemenata (C i N), dodatkom Al ili drugih elemenata za vezivanje intersticijskih atoma ukljuujui i kiseonik, i razliitim kombinacijama glavnih legirajuih elemenata, Mn i Mo, radi postizanja eljenog balansa vrstoe, ilavosti i trokova proizvodnje [6]. U zavisnosti od koliine Ni, glavne grupe zavarivih elika su: - elici sa sadrajem Ni 1-2.5 %. - elici sa sadrajem Ni 3.5 %. - elici sa sadrajem Ni 5 %. - elici sa sadrajem Ni 9 %. elici sa sadrajem 1-2.5 % Ni Upotreba ovih elika je zasnovana na poveanju prokaljivosti koju obezbeuje niski sadraj Ni. Nakon normalizacije i arenja dobre osobine se zasnivaju na feritu koji je bogat na niklu. Ovi elici se koriste na temperaturama do 60 C i sve ee se zamenjuju mikrolegiranim [3, 6]. elici legirani sa oko 2.5 % Ni su u poboljanom (kaljenom-otputenom) stanju. elici sa sadrajem 3.5 % Ni Ovi elici su razvijeni za izradu rezervoara za etilen i tene naftne gasove, kao i za sve namene kada se zahteva visoka vrstoa i dobra plastinost. Kao i u sluaju elika sa 2.25 % Ni, upotrebljavaju se u otputenom stanju. Uobiajeno sadre do 0.2 % C, do 0.8 % Mn, a mogu da sadre i Mo ili Cr. Po ASTM A203 i A300 ovi elici su podeljeni u klasu D i E. Za klasu D maksimalni sadraj ugljenika za debljinu do 50 mm je 0.17 %, a za debljine od 50-100 mm je 0.20 %. Za klasu E sadraj ugljenika moe biti 0.2 i 0.23 %. Zahtev za vrstou niskougljeninih elika i elika sa povienim ugljenikom i sa 3.5 % nikla su identini sa onima koji imaju elici sa 2.25 % nikla. Maksimalni napon teenja ee varira od sadraja ugljenika, nego od sadraja nikla. Koriste se za radne temperature do 100 C [3, 6].

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT elici sa sadrajem 5 % Ni Ovi elici su razvijeni zato to su jeftiniji od elika sa 9 % Ni, ali dobru otpornost prema udaru ponekad zadravaju uz niu vrednost vrstoe. elik je u osnovi niskougljenini (< 0.12 % C), sa oko 0.3 % Mo. Mn i Si su u normalnom sadraju za legirane elike, ali su P i S na vrlo niskom nivou, kako bi se obezbedila maksimalna udarna ilavost. Upotreba 5 % Ni elika je razvijena optimizacijom sastava i kontrolom mikrostrukture kroz odreene termike obrade. Preporuena termika obrada obuhvata konvencionalno kaljenje, otputanje i povratno arenje. Ova poslednja dva tretmana ukljuuju zagrevanje od specifinih temperaturnih opsega u dvofaznom (alfa+gama) podruju i hlaenje specifinim brzinama. Mikrostruktura je rafinisana kontrolisanjem udela stabilnog austenita, ferita i niskougljeninog otputenog martenzita. Meutim, esto komplikovanije termike obrade imaju negativan uticaj na zavarivost materijala, zbog naruavanja ovako obezbeene mikrtostrukture u ZUT usled zavarivanja. Koriste se za temperature 120 do 160 C. Nemaju znaajnu upotrebu u SAD, poto se za poveanje cene ne postiu osobine koje opravdavaju porast cene u odnosu na prethodnu grupu elika. Pri tome je uzeto u obzir da se kriva promene arpi V energije (sl. 2) bitno ne razlikuje od iste krive za elik sa 3.5 % Ni [3, 6]. elici sa sadrajem 9 % Ni elike sa 9 % Ni karakterie veoma dobra ilavost na niskim temperaturama. Ona se zasniva na strukturi koju ine feritna osnova legirana sa Ni, disperzno rasporeeni cementit i manja koliina zaostalog stabilnog austenita, koja omoguava rastvaranje vika ugljenika. Struktura ovakvog tipa se postie kaljenjem i otputanjem. U zavisnosti od sadraja ugljenika, u ovim elicima martenzit se moe stvoriti i pri normalizaciji, tako da kaljenje nekada i nije neophodno (sl. 3 a, b) [6]. Uobiajeno preporuiv reim termike obrade 9 % Ni elika za postizanje visoke vrednosti ilavosti je: dvostruka normalizacija sa 900 odnosno 790 C sa hlaenjem na vazduhu, zatim otputanje na oko 570 C sa hlaenjem na vazduhu, ili kaljenje sa 800 C u vodi ili ulju, i otputanje na 570 C, sa hlaenjem na vazduhu. Kao to je ve navedeno, normalizacijom se sniava prelazna temperatura usitnjenjem zrna. Kaljenje i otputanje je efikasnije za snienje prelazne temperature, jer se pored usitnjavanja zrna postie i pogodniji raspored estica karbida u matrici. Posle potpune termike obrade mikrostruktura se sastoji od visoko otputenog martenzita sa oko 5 % austenita. Ova struktura se karakterie kao poliedarski feritna sa globularnim karbidima i malim disperznim ostacima stabilnog austenita. Na ovaj nain je mogue dobiti elik koji ima povoljne osobine sve do 196 C. Iako nema korozionu postojanost kao nerajui elik, ima iroku upotrebu i u zahtevima korozione otpornosti, zbog injenice da je znatno jeftiniji, kako za

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

17

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT proizvodnju, tako i za zavarivanje. Uobiajeno sadre do 0.1 % C, do 1.0 % Mn, a mogu da sadre i Mo ili Cr [3, 6]. ZAVARIVANJE POBOLJANIH ELIKA LEGIRANIH SA NI Zajedniko za sve grupe ovih elika je da se mogu zavarivati elektrolunim postupcima zavarivanja:

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ runim elektrolunim obloenom elektrodom, TIG i MIG postupkom i ree EPP postupkom. Najvie je zastupljeno runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom. Za obezbeenje zahtevane prelazne temperature ilavosti metala ava posebno je znaajan koncept izbora dodatnog materijala.

Slika 3. KH dijagram elika sa 9 % Ni: a) 0.025 % C; b) 0.095 % C [7]

Dodatni materijali Za zavarivanje elika sa sadrajem Ni do 3.5 % razvijene su srodne odnosno istorodne elektrode sa 2 do 3.5 % Ni , iji metal ava kod 100 C jo ima ilavost od 60 do 80 J. Dodatak vee koliine nikla, u nameni za elike sa veim ueem Ni, nije poeljan zbog opasnosti od pojave toplih prslina u metalu ava. Kada je o toplim prslinama re, kod zavarivanja ovih elika treba voditi rauna da su u metalu ava tetne i niske koliine S, koji treba da bude do 0.02 %. Za smanjenje opasnosti od stvaranja toplih prslina je neophodan dovoljno visok odnos Mn/S. Sadraj fosfora treba da bude maksimalno nizak, jer njegovo prisustvo, kao i prisustvo arsena, kalaja i antimona, makar i u tragovima, utie na snienje ilavosti. Na osnovu ispitivanja, za zavarivanje elika sa 3.5 % Ni preporuuje se sledea analiza metala ava: 0.02 do 0.06 % C; 0.1 do 0.3 % Si; 0.7 do1.0 % Mn; 3.0 do 4.0 % Ni; 0.1 % Mo; 0.04 do 0.08 % Al; 0.02 % S; 0.005 % P. ilavost metala ava na niskim temperaturama se moe poboljati dobijanjem istog materijala za jezgro elektrode / icu, topljenjem u vakuumu [8]. Kod primene istorodnog dodatnog materijala termika obrada posle zavarivanja, kod tano odabrane temperature arenja (oko 650 C) i vremena trajanja, od koristi je za osobine ilavosti zavarenog spoja. Primena ponovnog poboljanja u veini sluajeva nije povoljna. Za zavarivanje elika sa 5 % i 9 % nikla koriste se austenitne elektrode tipa legiranosti 19 % Cr / 9 % Ni (nestabilizovan), 18 % Cr / 8 % Ni / 6 % Mn i 25 % Cr / 20 % Ni. U tom sluaju termika obrada zavarenog spoja mora se izostaviti, jer kod temperatutura iznad

oko 600 C nastaje jaka difuzija C koja smanjuje ilavost metala ava. Da bi se dobio metal ava sa povienim naponom teenja (a time i mogunosti primene arenja za smanjenje napona) razvijena je austenitna elektroda sa dodatkom W (X15 CrNiMnW 16 13). Kod hemijskog sastava metala ava od 0.18 % C, 0.62 % Si, 0.59 % Mn, 15.8 % Cr, 12.6 % Ni i 3.61 % W dobija se Rp0.2 granica od 500 N/mm2. Ispitivanja razliitim metodama ne pokazuju sklonost ka nastanku toplih prslina. Udarna ilavost metala ava (ISO V proba) kod 196 C je izmeu 40 i 60 J [7, 8]. Takoe se koriste i elektrode visokolegirane niklom, tipa legure NiCr 15 Fe 10 Nb (Inkoweld A; Inkonel 182), koje, nasuprot austenitnim elektrodama tipa 25 % Cr / 20 % Ni, imaju visok napon teenja, te je mogua primena termike obrade posle zavarivanja (arenje za smanjenje napona). Ove visokoniklove elektrode mogu takoe da se koriste i za elike sa niim sadrajem nikla. Metal ava, nastao meanjem sa osnovnim materijalom, nije osetljiv na nastanak prslina [7, 8]. Pored preporuka za dodatne materijale, za zavarivanje elika za rad na niskim temperaturama svaka klasa elika sa niklom ima neke svoje specifinosti. Zavarivanje elika sa 2.25 % Ni Zavarivanje elika sa 2.25 % nikla retko se obavlja na temperaturi okoline, ee sa predgrevanjem na temperaturi od 100 - 125 C. Predgrevanje od minimum 150 C se zahteva kada je sadraj ugljenika iznad 0.2 % i kod jako ukljetenih spojeva. arenje za smanjenje napona se izvodi na oko 650 C, i esto se primenjuje na bazi pravila za izradu posuda pod pritiskom ili

18

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ cevovoda za rad na niskim temperaturama. Kod primene E postupka zahteva se upotreba niskovodoninih elektroda. Testovi na spojevima od limova debljine 25 mm izvedenih ovim elektrodama pokazali su da je prelazna temperatura, po kriterijumu 20 J, oko 90 C i za sluaj kada je zarez na liniji spajanja ili u razliitim delovima metala ava. Zavarivanje elika sa 3.5 % nikla Za zavarivanje ovih elika najee se koristi E postupak zavarivanja sa obloenim, pre svega, bazinim niskovodoninim elektrodama, po mogunou sa sadrajem od 1 % Mn i 0.3 % Mo, uz dodatak Al. Kod zavarivanja elika sa 3.5 % Ni mogu da budu prisutni problemi pojave toplih i hladnih prslina. Tople prsline su likvacijskog tipa. elici sa 3.5 % Ni kristaliu prema desnoj strani peritektike reakcije u kvazibinarnom Fe-C dijagramu. Ovo znai da su prvi vrsti kristali austenit, a ne ferit. Rastvorljivost neistoa, kao sumpora i fosfora, u austenitu je znaajno manja nego u feritu. Na taj nain se stvaraju uslovi za pojavu sulfida ili karbosulfida sa niskom takom topljenja po granicama zrna, kao posledica migracije neistoa ka granici zrna. Sulfidi i karbosulfidi (npr. Ti4C2S2) poinju da se rastvaraju u zoni pod zavarom, to rezultuje pojavom toplih prslina. Kao mera za smanjenje opasnosti od pojave toplih prslina zahteva se visok stepen istoe elika. Tople prsline kristalizacijskog tipa se mogu zapaziti u metalu ava. I u ovom sluaju pokazalo se da su sadraj C i neistoa, kao to su P i S, glavni faktori koji loe utiu na kompaktnost zavarenog spoja. Hladne prsline kod spojeva od elika sa 3.5 % Ni se zapaaju u ZUT ili metalu ava zbog visoke sklonosti ka otvrdnjavanju Ni legiranih elika. Radi odreivanja sklonosti ka otvrdnjavanju koristi se CE formula:
CE = C + Mn Mo Ni Cr V Cu + + + + + 6 5 15 5 5 15

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT Ni - 1 % Mn - 0.25 Mo icama, koje se koriste za zavarivanje pod prakom. U cilju izbegavanja sklonosti ka stvaranju prslina, zahteva se sadraj Al oko 0.5 % i veoma niske granice za prisustvo fosfora i sumpora. Ako se prsline pojavljuju u ZUT, vrlo je znaajno da li su one likvacijske ili su izazvane vodonikom. U sluaju likvacijskih prslina povoljno je predgrevanje (100 -200 C) za snienje temperaturnog gradijenta, smanjenje koliine unete toplote pri zavarivanju ili korienje pulzirajue struje zavarivanja. Za spreavanje nastanka hladnih prslina izazvanih vodonikom neophodna je upotreba niskovodoninih elektroda, primena predgrevanja u opsegu 150-250 C, precizna kontrola termikog reima zavarivanja, kao i primena termike obrade posle zavarivanja. Kod zavarivanja elika sa 3.5 % Ni krtost usled transformacije u ZUT nije opasna pojava. ak i udarna ilavost Ni martenzita moe biti dovoljna. Razlog za smanjenje vrednosti udarne ilavosti u ZUT je intenzivan rast austenitnih zrna u zoni pod zavarom. U tom sluaju je potrebno smanjiti unetu koliinu toplote ili koristiti elik koji nije osetljiv na rast zrna. Zavarivanje elika sa 5 % nikla Osnovni problem kod zavarivanja ovih elika je naruavanje u ZUT mikrostrukture dobijene termikom obradom osnovnog materijala. Brzina zagrevanja i ciklusi hlaenja, zavisno od unete toplote pri zavarivanju, dovode do vee ili manje degradacije ZUT, sa mikrostrukturnim i mehanikim osobinama koje mogu da budu potpuno razliite od optimizirane mikrostrukture osnovnog materijala. Na slici 4 prikazan je uticaj brzine hlaenja t8/5 (5, 10, 30 s) na prelaznu krivu ilavosti ZUT, u poreenju sa osnovnim materijalom. Uticaj maksimalne temperature na termiki ciklus je sledei: do temperatura 800-850 C udarna vrstoa raste i iznad vrednosti osnovnog materijala; cikliranje do maksimalnih temperatura uzrokuje znaajno smanjenje udarne vrstoe. Ove promene su u direktnoj vezi sa mikrostrukturom. Finozrni martenzit se menja u stubiasti martenzit i veliina prethodnog zrna austenita znaajno raste. Plastinost ZUT na niskim temperaturama, ocenjena na prelomu arpi-V epruveta, moe se poboljati primenom termike obrade posle zavarivanja. Najbolji rezultati se postiu termikom obradom otputanjem na 650 C, sa brzim hlaenjem [6]. Zavarivanje elika sa 9 % Ni Nizak sadraj ugljenika i dobra ilavost elika sa 9 % Ni smanjuju potrebu za predgrevanjem i termikom obradom posle zavarivanja. Uobiajeno, zavarivanje ploa debljine do 50 mm izvodi se bez predgrevanja. Poveanjem debljine i ukljutenja spoja predgrevanje na 100-200 C je nain da se izbegne pojava prslina. Predgrevanjem se poboljava i ilavost spoja.

(IIW)

ili mnogo pogodnija formula za Pcm parametar sklonosti ka nastanku prslina po Ito-Bessyo:
Pcm = C + Mn Mo Ni Cr V Cu Si + + + + + + 20 15 60 20 10 20 30

Ozbiljan nedostatak zavarivanja pod prakom elika sa 3.5 % Ni jeste nepostojanje pogodnih elektrodnih ica. Od skora, na tritu se mogu nai i ice od legiranih elika, ali i kombinacije niskougljenine ice i legiranog praka, koje se mogu koristiti i za zavarivanje elika sa 2.25 % Ni. Ovi dodatni materijali su projektovani da metal ava sadri oko 3 % Ni. U nekim sluajevima, da bi se smanjila sklonost ka nastanku prslina, u metalu ava se poveava Mn u koliini oko 1 %. Neke ice, zbog dezoksidacije, sadre oko 1 % Mo i oko 0.15 % Al. Da bi se EPP zavarivanjem obezbedila dobra udarna ilavost na niskim temperaturama potrebno je primeniti zavarivanje u vie prolaza. TIG i MIG izavarivanje elika sa 3.5 % Ni postaje sve popularnije pojavom nekoliko razliitih ica i elektrodnih ica. Hemijski sastav ovih ica je veoma blizak 3.5 %

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

19

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ razloga zato se esto maksimalni sadraj ugljenika u ovim elicima ograniava na 0.08 % [6]. U ZUT zavarenog spoja strukturne transformacije se mogu opaziti u oblastima temperaturnog intervala 650800 C. Pri temperaturama iznad 700 C uoljivo je smanjenje zaostalog austenita. Na temperaturama oko 900 C struktura materijala je finija nego u zoni koja nije bila u ovom temperaturnom intervalu, mada je sadraj austenita mali. Strukturne promene zapaene u ZUT rezultuju u otvrdnjavanju uske zone u blizini granice stapanja i dostiu vrednosti tvrdoe od oko 380 HV. Na 196 C tvrdoa ove zone raste, a ilavost opada. Tvrdoe po preseku zavarenog spoja su prikazane na slici 5. Nasuprot tvrdoi, udarne osobine ZUT pokazuju, ili ne pokazuju, smanjenje [6]. Pod normalnim uslovima zavarivanja elici sa 9 % Ni obino nisu osetljivi ni na jedan tip prslina tokom i/ili posle zavarivanja. Pri zavarivanju sa niskovodoninim elektrodama predgrevanje i druge mere poveanja zavarivosti se ne zahtevaju. Kada se koristi jednosmerna struja moe doi do nestabilnosti luka, kao posledica neeljenih magnetnih polja oko luka. elici sa 9 % Ni su pogodni za ovakvo ponaanje poto se veoma lako magnetizuju, znatno lake od ostalih konstrukcionih elika. U cilju obezbeenja stabilnosti luka maksimalni udeo magnetinosti u limu ne sme prei 60 gausa. Za elik sa 9 % Ni temperature arenja su vrlo uskog temperaturnog intervala, a radi spreavanja otpusne krtosti esto se preporuuju velike brzine hlaenja. Preporuke za zavarivanje elika sa 9 % Ni Posle gasnog rezanja obavezno primeniti mainsku obradu ljeba; Do debljine od 25 mm i temperatura okoline iznad +5 C zavarivati bez predgrevanja. Pri niim temperaturama i veim debljinama treba primeniti predgrevanje do 80 C, maksimalno 250 C; Zavarivati sa malim koliinama unete energije; Vreme t8/5 treba da je oko 10 s, ne preko 15 s; Niska meuslojna temperatura - oko 50 C; Po mogunosti zavarivanje izvoditi u povoljnim poloajima, zbog smanjenja verovatnoe nastanka greaka i napona usled zavarivanja; Bruenje posle svakog prolaza izvoditi paljivo da ne doe do pregrevanja materijala.
LITERATURA [1] Juraga, I., Klisura, R.: Zavarivanje, br. 26/1983, str. 269-274, Zagreb, Hrvatska [2] Drobnjak, .: Fizika metalurgija, TMF, Beograd, 1986. [3] Linnert, G.: Welding Metallurgy, Vol. 2, AWS, 1967., str 549, SAD [4] Drobnjak, .: Izbor materijala, Skripte TMF, Beograd, 1993. [5] Metals Handbook, vol.1, 10th Editionn, ASM, 1990., SAD [6] Doc IIW-IX-1310/84: Guide to the welding and weldability of cryiogenic steels, maj 1984., Bratislava, Slovaka [7] Aman, S.: Dodajni Materijali elezarne Jesenice Zbornik radova, Bled, 1987, str. 31-47, Slovenija [8] Skripta SLV, Munchen, 1999., Nemaka

Slika 4. Dijagram prelazne temperature dobijen simulacijom zone ispod zavara za 5 % Ni elik za razliite brzine hlaenja [6].

Slika 5. Raspodela tvrdoe u zavar. spoju elika sa 9 % Ni Poto je kritina brzina hlaenja ovih elika veoma mala, deo ZUT najee prelazi u martenzit. Kako je tvrdoa otputenog osnovnog materijala u opsegu 2226 HRc, na rastojanju od linije stapanja od 0.8 mm, tvrdoa raste na 38-40 HRc. Ovo je gotovo maksimalna vrednost tvrdoe za elik sa oko 0.1 % C, koji je karakteristian za elike sa 9 % Ni. To je jedan od

20

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. X-X