FINANSIJSKE INSTITUCIJE,FINANSIJSKE STRUKTURE I OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

Contents
Contents.............................................................................................................................2 UVOD.................................................................................................................................4 Finansijski sistem kao jedan od najvanijih segmenata ekonomskog sistema , moe da se definie kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa ..........................................4 INSTITUCIJE..................................................................................................................4 FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI...............................................5 2.1. Finansijske institucije kao firme ..............................................................................5 Finansijske institucije su preduzea i mozemo ih smatrati proizvoaima razliitih oblika zajmovai novca koji su ljudi voljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat naplaivanja kamate od zajmoprimca , po tarifi koja je vea od kamate koja se plaa zajmodavcu Maksimiranje profita se se postie u taki kada je ostvarena najvea razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova .Finansijska preduzea naginju da budu velika zato to je ekonomija obima veoma bitna pri proizvodnji finansijskih proizvoda .....................................................................................................5 2.2. Finansijske institucije kao posrednici .....................................................................5 KREIRANJE AKTIVE I PASIVE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA.........................................6 AKTIVA............................................................................................................................7 Ukupno...............................................................................................................................7 256.000.............................................................................................................................7 100 7 Ukupno...............................................................................................................................7 256.000.............................................................................................................................7 100 7 EKONOMIJA OBIMA,RIZIK,TRANSAKCIONI TROKOVI I POTRFOLIO RAVNOTEA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA............................................................................................7 PROBLEM POLOVNIH AUTOMOBILA..............................................................................8 5.1.TRITE LIMUNOVA I KAKO NEGATIVNA SELEKCIJA UTIE NA FINANSIJSKU STRUKTURU.........................................................................................8 MORALNI HAZARD...........................................................................................................9 VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA.............................................................................10 7.1Vrste finansijskih institucija......................................................................................11 BANKARSKO POSLOVANJE I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA.......13 OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA.....................................................................14 10.MENADMENT I STRUKTURA PORTFOLIO HOV...................................................14 ROE=.....................................................................................................................16

SEKJURITIZACIJA I FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI NA FINANSIJSKOM TRITU 16 RIZICI SA KOJIMA SE SUOAVAJU FINANSIJSKE INSTITUCIJE..............................18 ZAKLJUAK.....................................................................................................................19 LITERATURA...................................................................................................................20

UVOD
Finansijski sistem kao jedan od najvanijih segmenata ekonomskog sistema , moe da se definie kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa . Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava izmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

KREDITNE INSTITUCIJE

INSTITUCIONALNI INVESTITORI

BERZANSKE FIRME

DEPOZITNE

NEDEPOZITNE

OSIGURAVAJU E KOMPANIJE

DILERSKOBROKERSKE KUE

BANKE

FINANSIJSKE KOMPANIJE

PENZIONI FONDOVI

INVESTICIONE BANKE

TEDIONICE INVESTICIONI FONDOVI

1. Finansijske institucije obezbeuju izvravanje funkcija finansijskih trita. Osnovna uloga im je da posreduju izmeu suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica. Uesnici na finansijskim tritima vre sledee poslove: 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata pruanje pomoi u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata pruanje savetodavnih i konsalting usluga i vrenje poslova u vezi sa upravljanjem porfoliom finansijske aktive

FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI

2.1. Finansijske institucije kao firme . Finansijske institucije su preduzea i mozemo ih smatrati proizvoaima razliitih oblika zajmovai novca koji su ljudi voljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat naplaivanja kamate od zajmoprimca , po tarifi koja je vea od kamate koja se plaa zajmodavcu Maksimiranje profita se se postie u taki kada je ostvarena najvea razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova .Finansijska preduzea naginju da budu velika zato to je ekonomija obima veoma bitna pri proizvodnji finansijskih proizvoda . 2.2. Finansijske institucije kao posrednici One posreduju izmeu dve strane ,pri emu jednu stranu ine zajmodavci(tedie-SSUs) ,a drugu zajmoprimci (potroai-DSUs).Razlikujemo tri naina na kojise novac prenosi na firme: direktni transferi tedie mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako to novac konvertuju u HOV firme . indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije)-firme za investicije imaju za ulogu da spoje tedie i firme . One najpre kupuju HOV firme a onda ih prodaju tediama indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika)-finansijsko posrednitvo je proces u kome se tedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije I naizmenino pozajmljuju ili investiraju.

DIREKTNI TRANSFERI
TEDIE ILI TEDNE JEDINICESSUs
NOVAC

HOV

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs

INDIREKTNI TRANSFERI (preko firme za bankarsko investiranje)

TEDIE ILI TEDNE JEDINICESSUs
NOVAC

INVESTICIONO BANKARSTVO

NOVAC

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE -DSUs

HOV

HOV

INDIREKTNI TRANSFERI (preko finansijskog posrednika)

NOVAC NOVAC

TEDIE ILI TEDNE JEDINICE-SSUs

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs

HOV INSTITUCIJA

HOV FIRMI

Proces tednja-investiranje od individualnih tedia-tednih jedinica,do poslovnih firmi -investicionih jedinica

KREIRANJE AKTIVE I PASIVE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednik ima minimalne zakonom utvrene transakcione trokove pozajmljivanja i uzimanja zajma .Oni preuzimaju i rukovode rizikom mnogo efikasnije I jevtinije to bi to bilo mogue individualno. a)direktno pozajmljivanje
ZAJMODAVAC AKTIVA 200.000 PASIVA ZAJMOPRIMAC AKTIVA PASIVA 200.000

200.000

200.000

b)pozajmljivanje preko posrednika

ZAJMODAVAC AKTIVA 50.000 100.000 30.000 20.000 PASIVA POSREDNIK AKTIVA 200.000 PASIVA 200.000 ZAJMOPRIMAC AKTIVA PASIVA

200.000

200.000(A) 200.000(B) UKUPNA AKTIVA (A+B)=400.000 UKUPNA PASIVA (C+D)=400.000

200.000(C)

200.000(D)

Pri direktnom pozajmljivanju sredstava ,aktiva i pasiva iznose po 200.000 evra ,ali uz uee finansijske institucije (posrednika) kreira se ukupna zajednika aktiva i pasiva od 400.000 evra. Kreiranje aktive koja je primamljiva za zajmodavce dovodi do kreiranja aktive koja je likvidna. Likvidna aktiva je ona koja se moebrzo pretvoriti u novac , jevtinije I za poznatu valutnu vrednost.Likvidnost ima tri dimenzije.

DIMENZIJE LIKVIDNOSTI

VREME

RIZIK

TROAK

je brzina kojom se neka aktiva moe zameniti novcem.

mogunost da aktiva moe izgubiti vrrednost,ili da emisar ne ispuni obavezu u odreenom roku.

novani i ostali oblici trokova koji se stvaraju tokom razmene.

Posrednici

zadovoljavaju uajmodavca I zajmoprimca po principu roka plaanja. To

podrazumeva da oni prihvataju depozite sa datim krajnjim rokom tj.depozite za koje imaju obavezu povraaja zajmodavcima u dogovorenom roku , iako ih transformiu u zajmove sa sasvim drugaijim krajnjim rokom.
DRUTVENE INSTITUCIIJE I STRUKTURA PASIVE I AKTIVE
AKTIVA
Hipoteke na imovinu Ostale vrednosti po osnovu sredstava Ostale pozajmice Likvidna sredstva Ostalo od ukupne vrednosti 200.900 6.700 4.300 39.700 4.400 256.000 % 78 3 2 15 2 100

PASIVA
Depoziti I HOV Obaveze trgovine na veliko Ostalo

od ukupne vrednosti 185.500 45.000 25.000

% 73 17 10

Ukupno

Ukupno

256.000

100

EKONOMIJA OBIMA,RIZIK,TRANSAKCIONI TROKOVI I POTRFOLIO RAVNOTEA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

1. Ekonomija razmere (obima).Mogunost finansijskih institucija da obezbede poeljni tok transformacije sredstava uz poeljni stepen likvidnosti podrazumeva objedinjavanje sredstava vie investitora ,kako bi se mogli iskoristiti efekti ,ekonomije razmere. Finansijski posrednici su veoma struni za realizaciju ekspertize ,koja omoguava svim klijentima kvalitetne usluge,kao to su: dobijanje besplatnih informacioja, korienje tekuih rauna,.Pored ovih prednosti obezbeuju visok stepen likvidnosti usluga ime klijenti lake obavljaju transakcije. 2. Rizik.Druga funkcija koju posrednici rade u stvaranju likvidnosti je rizik od transformacije ili , tanije , smanjenja rizika.Rizik moze znaiti neizvravanje novanih obaveza kada se ne mogu izvrti plaanja kamata,ili vraanje glavnice

zajmodavcu u roku dospea.Postoje razni naini u kojima se neizvrene obaveze mogu pojaviti: kapitalni rizik (glavni rizik) - kada zajmodavac rasporeuje aktivu drugaije nego to je oekivano dohodovni rizik mogunost da aktiva plaa (obezbeuje) zaradu (dohodak) koji se razlikuje od onogta to je stvarno bili oekivano. Finansijski posrednici smanjuju rizik po dva principa: a)unoenje raznolikosti ili diversifikacije b)uspeno upravljanje fondovima 3.Transakcijski tokovi.Doprinosi koji popsrednici omoguavaju kroz likvidnost utie na smanjivanje transakcijskih trokova.Opadanjem obima kupovine trokovi pojedinanih akcija dramatino rastu.

4.Portfolio ravnotea finansijskih institucija.Jo jedna karakteristika finansijskih institucija svih vrsta je potreba da urade svoj portfolio aktive I pasive tako da maksimiraju neke ciljeve ,uslovno predpostavljamo dobit ,odnosno profit. Trokovi finansijskih institucija ukljuuju primanja zaposlenog osoblja, odravanje prostorija i trokova privlaenja (ulaganja) depozita. Prihodi prevashodno zavise od ostvarene kamate, dividende i ostalih prinosa njihove aktive, zajedno sa naplatama ostalih usluga koje nude korisnicima.

PROBLEM POLOVNIH AUTOMOBILA

5.1.TRITE LIMUNOVA I KAKO NEGATIVNA SELEKCIJA UTIE NA FINANSIJSKU STRUKTURU

1. Trite limunova. Princip potpunog otkrivanja pomae da se rei dugotrajni paradoks zato nova kola obino gube veliki deo svoje trine vrednosti onog momenta kada izau iz prodajnog salona. Razlog za to je prisutnost asimetrinih informacija o njihovom kvalitetu. Prodavac polovnog automobila zna mnogo vie o kvalitetu svog automobila nego kupac, i to je razlog zato se automobil star nekoliko nedelja prodaje za nekoliko hiljada evra ispod cene. Slian je problem i na tritu HOV. 2. Negativna selekcija. To je problem koji se javlja na tritima na kojima prodavac zna vie o HOV koje se prodaje nego kupci. Zato svaki kupac rizikuje da mu se proda HOV loeg kvaliteta. Drugim reima, selekcija HOV koje se prodaju moe biti negativna sa stanovita nedovoljne informisanosti kupaca. Trite automobila je primer negativne selekcije.

MORALNI HAZARD
Moralni hazard je problem asimetrinih informacija koje se javljaju kada je finansijska transakcija zavrena, kada prodavac HOV moe da prikrije informacije i upusti se u aktivnosti koje kupac HOV smatra nedopustivim. a) Moralni hazard u vlasnikim odnosima: principal agent problem. Vlasniki ugovori kao to su obine akcije podrazumevaju pravo uea u raspodeli profita i imovini firme, srazmerno uloenom kapitalu. Ti ugovori su predmet posebnog tipa moralnog hazarda koji se zove principal agent problem. Na primer, u mnogim firmama menaderi su vlasnici samo malog dela kompanije za koju rade tako da oni zapravo predstavljaju agente vlasnika kompanije, tj.akcionara, odnosno principala koji su vlasnici veeg dela akcija kompanija. Ta razlika izmeu vlasnitva i kontrole podrazumeva moralni hazard. Problem principal agent ne bi uopte postojao da su vlasnici kompanije imali potpune informacije o namerama menadera i da su mogli spreiti bespotrebne trokove ili prevare. b) Mogunosti reavanja principal agent problema. Jedan od naina kako akcionari mogu reiti svoj problem moralnog hazarda jeste da se ukljue u prikupljanje informacija, tj.monitoring ili praenje aktivnosti kompanija. To se moe vrlo jednostavno ostvariti estom revizijom i kontrolom kompanije i praenjem rada menadera. c) Moralni hazard u dunikim ugovorima. Duniki ugovor ima uzanse kojim se zajmoprimac obavezuje da plaa fiksne iznose u periodinim intervalima. Kada kompanija ostvaruje visoke profite zajmodavcu se ispunjavaju obaveze i on nema potrebu da se interesuje za profit. Ali ako menaderi sprovode aktivnosti koje im donose linu korist, a da se ne povea profitabilnost, zajmodavac nee reagovati dokle god dobija svoje uplate uredno. Tek kada kompanija nije u stanju da izmiri svoje obaveze, zajmodavac mora proveriti stanje profita koje kompanija ostvaruje, i tako ostvari pravo na svoj udeo. d) Sredstva koja pomau u reavanju problema moralnog hazarda. Mogunosti reavanja problema u dunikim ugovorima su: - neto vrednost: predstavlja razliku izmeu imovine i obaveza. Ako zajmorimci vie rizikuju, trebalo bi da imaju veu neto vrednost, da bi izbegli velike gubitke. - monitoring i sprovoenje restriktivnih klauzula. Da biste bili sigurni da se vaa sredstva investiraju u siguran projekat potrebno je u duniki ugovor uvesti klauzule koje ograniavaju aktivnosti kompanija kao to su: klauzule koje zabranjuju nepoeljno ponaanje, klauzule kojima se podstie poeljno ponaanje, klauzule kojima se koleteral odrava vrednim, klauzule u vezi sa davanjem informacija. - finansijsko posredovanje pokuava osujetiti moralni hazard, ali je nemogue uraditi klauzule koje ga u potpunosti iskljuuju.

Problem asimetrinih informacija i mogunost njihovog reavanja Problem asimetrinih informacija Mogunost reavanja problema Privatno prikupljanje informacija Vladine regulativne mere radi poveanja informacija Finansijsko posredovanje Kolateral i neto vrednost

Negativna selekcija

Prikupljanje informacija - monitoring Moralni hazard u vlasnikim odnosima Vladine regulativne mere radi poveanja informacija (principal - agent problem) Finansijsko posredovanje Duniki ugovori Neto vrednost Moralni hazard u dunikim ugovorima Plaanje i sprovoenje restriktivnih klauzula Finansijsko posredovanje

Asimetrine informacije I mogunosti njihovog reavanja.

VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednici su institucije koje sakupljaju tednju pojedinaca, korporacija, vlade i iz inostranstva i prosleuju sredstva firmama, vladi, stanovnitvu i inostranstvu koji koriste taj novac da finansiraju svoje investicije u postrojenja, opremu, razvoj, potronju itd.

Kategorija finansijskih institucija Depozitne institucije Komercijalne banke tedno-zajmovne asocijacije tedionice Kreditni sindikati Ugovorno-tedne organizacije Osiguravajue kompanije (ivotno i neivotno osiguranje) Penzioni fondovi (privatni i javni) Firme koje trguju hartijama od vrednosti Investicioni (zajedniki) i fondovi (novca, obveznica i akcija) Investiciono bankarstvo Brokersko - dilerske kue Finansijske posednike kompanije Finansijske kompanije Hipotekarne institucije

Primarni izvori finansiranja tednja graana tednja graana tednja graana tednja graana Premije plaene na polise Doprinosi zaposlenih tednja graana Druge finansijske institucije Druge finansijske institucije Druge finansijske institucije Druge finansijske institucije

10

7.1Vrste finansijskih institucija Depozitne institucije primaju depozite ili tedne uloge od pojedinaca ili SSUs, a zatim ta sredstva preusmeravaju na preduzea, pojedince, vlade i druge DSUs. Depozitne institucije su komercijalne banke i institucije koje se bave tednjom. Komercijalne banke igraju veoma vanu ulogu u finansijskom posredovanju prikupljanjem depozita od pojedinaca radi pozajmljivanja preduzecima I pojedincima. U tom smisluje potrebno blie definisati: a)Aktivnosti banaka na finansijskim tritima . Banke obavljaju veoma znaajan broj aktivnosti na finansijskim tritima. Te aktivnosti mogu se svrstati u tri grupe: Prikupljanje sredstava u osnovi podrazumeva razliite vrste depozita, kao to su depoziti po vienju, po osnovu tekuih I iro rauna, tednih I slino. Oni se prikupljaju od svih subjekata. Izvori sredstava se mogu podeliti na kreditne (razne vrste pozajmica) I sopstvene izvore (akcijski kapital I akumulirani nivo dobiti ). Plasiranje sredstava se vri prevashodno u razliite vrste kredita, investicije u realnu aktivu ili razliite finansijske instrumente. Banke mogu da odobravaju razliite vrste kredita: krediti za nekretnine, komercijalni I industrijski krediti, krediti stanovnitvu za trajna dobra, lizing, krediti za poljoprivredu. Pruanje usluga od strane investicionog bankarstva se prevashodno odnose na emisiju HOV za privredne subjekte. Spektar ovih subjekata obuhvata: konsalting, pripremu prospekata za javnu ponudu HOV, pokroviteljstvo u emisiji HOV, plasman HOV, davanje garancije ili jemstva I slino. b) Preuzimanje rizika je za banke bitno posebno sa stanovita aktivnosti na finansijskom tritu , jer mogu da ugroze posredniku ulogu banaka ,kao to su:opadanje znaaja komercijalnog bankarstva I rast univerzalnog bankarstva,poveanje I irenje konkurentnosti usluga na unutranjem I spoljanjem tritu, konvergencija u finansijskom sektoru koja podrazumeva ulazak banaka na podruje osiguranja, penzija, investicija, konsaltinga, ali I ulazak drugih finansijskih institucija u bankarstvo, velika koncentracija finansijske moi, tehniko tehnoloke inovacije, rast likvidnosti, rizik kamatne stope Itd. c)Komercijalno, investiciono I univerzalno bankarstvo. Komercijalno bankarstvo prima depozite u zamenu za HOV, a zatim prikupljena sredstva pozajmljuje firmama. Investiciono bankarstvo tediama prodaje svoje HOV, ili vri pretprodaju HOV koji je firma ve pustila u opticaj.
INDIREKTNI TRANSFERI (POSLOVNE) KOMERCIJALNE BANKE

NOVAC

NOVAC

TEDIE SSUs

PRENOSIVI BANKARSKI CDs

KOMERCIJALNA BANKA

MENICA FIRME

POSLOVNA FIRMA DSUs

INDIREKTNI TRANSFERI INVESTICIONE BANKE

NOVAC

NOVAC

TEDIE SSUs

NOVAC INVESTICIONE BANKE

POSLOVNA FIRMA DSUs

11

OBVEZNICE BANKA

OBVEZNICE FIRMI

Komercijalno bankarstvo i investiciono bankarstvo u funkciji posrednikih aktivnosti

Univerzalne banke svoju delatnost zasnivaju na funkcijama obezbeivanja plaanja , prikupljanja I kreiranja depozita ,kreditiranja i sveukupnih aktivnosti sa HOV. Komercijalne banke zasnivaju svoje delatnosti na plaanju ,prikupljanju kreiranju depozita ,obezbeivanju obaveznih novanih rezervi ,kreditiranja,u novije vreme ,investiranju ,trgovini I prodaji HOV. Investicione banke obavljaju veliki broj poslova , kao to su :organizacija emisije HOV,otkup i distribucija HOV , trgovina HOV , rekonstruisanje i promena vlasnike strukture preduzea , konsalting usluge , itd. tedne institucije akumuliraju tednju graana i omoguavaju kreditiranje najee pojedinaca. tedionice i kreditni sindikati daju potroake i hipotekarne zajmove pojedincima ,kojima su oni potrebni za kupovinu stvari (automobil , kua). Ugovorno-tedne organizacije u obliku osiguravajuih drutava i penzionih fondova igraju vanu ulogu u prikupljanju premija i doprinosa .

KOMERCIJALNE BANKE

PRAVE DEPOZITE

PRAVE ZAJMOVE I KUPUJU HOV

ZAJEDNIKI FONDOVI

KUPUJU AKCIJE
INDIVIDUALNE TEDIE I INVESTITORI SSUs

KUPUJU HOV
OSIGURAVAJUE KOMPANIJE

INVESTICIONE BANKE I BROKERI

POSLOVNE FIRME DSUs

PLAAJU PREMIJE
PENZIONI FONDOVI

KUPOVINA DUGOVNIH I VLASNIKIH

INSTRUMENATA

STVARAJU DOPRINOSE

Uloga finansijskih institucija u usmeravanju tednje prema poslovnim firmama. 12

a)Osiguravajue kompanije obezbeuju finansijsku zatitu pojedincima i preduzeima preko ivotnog osiguranja , osiguranja imovine , osiguranja od odgovornosti i zdravstvene nesigurnosti . b)Penzioni fondovi primaju doprinose od zaposlenih i poslodavaca i investiraju prihode u korist svojih radnika.Svrha ovih fondova je obezbeivanje dohotka u periodu penzionisanja. Mogu biti privatni i dravni. Firme koje trguju hartijama od vrednosti. Imaju nekoliko finansijskih funkcija . a)Investicione kompanije svoje aktivnosti sprovode preko investicionih kompanija (zajednikih fondova ) , investicionih banaka I brokerskih firmi .One prodaju akcije u svojim firmama pojedincima i drugima i Investiraju objedinjene prihode u korporacijske i dravne HOV. Mogu biti u obliku otvorenog I zatvorenog fonda . b)Zajedniki fondovi trita novca (MMF) investira u kratkorone HOV ,sa malim rizikom od neizvrenog plaanja . c)Investicione banke prodaju ili kupuju nove HOV putene u oopticaj od strane poslovnih firmi , jedinica ili institucionalnih investitora . d)Brokerske firme pomau pojedincima koji ele da kupe postojee HOV putene ui opticaj , ili koji ele da prodaju predhodno kupljene HOV. Finansijske komapnije su uglavnom usmerene na obezbeivanje zajmova pojedincima zarad kreditnih potreba i kupovine trajnih dobara i kua. a)Finansijske kompanije obezbeujudirektno zajmove potroaima ,preduzeima ili pomo stanovnitu u dobijanju pozajmica .Zastupnike i potroake finansijske kompanije pozajmljuju finansijska sredstva stanovnitvu , a komercijalne finansijske kompanije obezbeuju zajmove preduzeima koja ne mogu da ostvare pozajmice iz komercijalnih banaka. b)Hipotekarne institucije ili hipotekarna preduzea ,povezujui pozajmljivae i institucionlne investitore , pomau pojedincima u dobijanju hipotekarnih zajmova .

BANKARSKO POSLOVANJE I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA

Bilans stanja banke je i lista izvora sredstava (pasiva) i njihovog plaanja (aktiva). Pasiva banka dolazi do novca prodajom dunikih instrumenata sredstva do kojih se na taj nain doe koriste se za kupovinu aktive koja donosi zaradu depoziti mogu biti transakcioni (rauni u banci koji vlasniku omoguavaju da ispie ek u korist treeg lica ) i netransakcioni (osnovni izvor srdstava banke) banke dolaze do sredstava zaduivanjem kod Centralne banke (eskontni krediti),federalnih hipotekarnih banaka ,drugih banaka i kompanija .

13

poslednja stavka u pasivi je kapital banke.To je neto vrednost banke ,koja je jednaka razlici ukupne aktive i obaveza . Aktiva sve banke deo svojih sredstava dre kao depozite na raunu Centralne banke mnoge manje banke ostavljaju depozite u velikim bankama kako bi im zauzvrat bile pruene mnoge usluge (naplata ekova , devizne transakcije i pomo pri kupovini HOV).Ovaj aspekt se naziva korespodentsko bankarstvo. HOV ine vaan deo aktive banaka , kao i zajmovi .Tu je jo i fiziki kapital koji banka poseduje (zgrada banke ,raunari ,ostala oprema).

OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

Banke ostvaruju profit prodajom dunikih instrumenata odreenih karakteristika ,a potom ulaganjem dobijenih sredstava u kupovinu onih koja imaju drugaije karakteristike .Ovaj proces se naziva transformacija sredstava .Kada banka dobije dodatne depozite ,ona ostvaruje i jednak izvor rezervi , kada gubi depozite ,ona gubi i jednak izvor rezervi. Menader ima tri zadatka -odravanje likvidnosti I odliv depozita -upravljanje aktivom -upravljanje pasivom

10.MENADMENT I STRUKTURA PORTFOLIO HOV

Menadment portfolio HOV. Portfolio HOV predstavlja sposobnost investitora da diversifikuju nesistemski rizik , dranjem vie portfolia sastavljenih od veeg broja razliitih akcija.Cilj svake kompanije (a to znai I banke) i akcionara je minimiziranje rizika sa kojim se suoavaju u odnosu na oekivani prinos koji oni primaju.Procedure koje se primenjuju u menadmentu aktive i pasive obuhvataju upravljanje :marom , likvidnou ,kapitalom , fizikim kapitalom , porezima i vanbilansnim operacijama .

14

Aktiva Pasiva I nivo Upravljanje pasivom Upravljanje aktivom upravljanje kapitalom II nivo (posebni deo) Upravljanje rezervama gotovine u aktivi Upravljanje rezervama gotovine u pasivi Upravljanje likvidnou Upravljanje optom ili kreditnompasivom Upravljanje potrfolio ulaganjima Upravljanje dugoronim kreditima Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnim ulaganjima Upravljanje kapitalom III nivo(bilans stanja bilans uspeha ) Profit ()=ukupni prihod (TR)-ukupni trokovi(TC)

Struktura portfolija HOV. Banke konstituiu portfolio HOV da bi odravale sekundarne rezerve likvidnosti ostvarivale prinose u obliku kamate , kapitalne dobiti i dividende.Ovde je re o investicionom bankarstvu.Upravljanje portfoliom HOV podrazumeva : -utvrivanje optih kriterijuma ciljeva -elementarne projekcije kretanja privrede i kamatnih stopa -definisanje strukture portfolija -odreivanje strategije i procedura upravljanja portfoliom -delegiranje upravljanja portfolijom , uz zadravanje instrumentarija kontrole
Aktiva Pasiva Primarne rezerve i efektiva 5 Depoziti po vienju Sekundarne rezerve (kratkorone HOV) 25 Netransakcioni depoziti ( oroeni) Krediti:komercijalni , privredni ,potroaki i dr. 56 Druga pasiva (nedepozitna zaduenja) Ulaganja(dugorone HOV) 8 Pozajmice Fiksna aktiva (fiziki kapital) 6 Kapital banke Ukupno: 100Ukupno:

9 42 14 28 7 100

Struktura bilansa banke

Banka , u okviru sekundarnih rezervi , u aktivi dri kratkorone finansijske instrumente ,ime obezbeuje likvidnost. U okviru stavke ulaganja formira portfolio dugoronih HOV. Pasiva se formira putem emitovanja HOV (obveznice , CDs, repo i sl.) u okviru druge pasive , dok kapitalnu osnovu ine emitovane akcije banke ili drugi finansijski instrumenti .Upravljanje pasivom znai dranje HOV do dospea , a upravljanje aktivom podrazumeva oslobaanje od HOV iz portfolia ,saglasno proceni menadmenta i novih ulaganja u portfolio.Osnovni parametar profitabilnosti je prinos

15

(prihod) na aktivu, koji prua informacije o efikasnosti upravljanja bankom , zato to ukazuje na to ,koliki se profit dobija u proseku po jednom dolaru/evru/dinaru aktive . neto profit posle poreza

ROA=
aktiva Ipak , vlasnika akcija banke najvie zanima koliko banka zarauje od investiranja , a ova informacija se dobija izraunavanjem prinosa (prihoda) na akcijski kapital : neto profit posle poreza

ROE=
akcijski kapital Odnos izmeu prinosa od aktive I prinosa od akcijskog kapitala odreen je tzv. akcijskim multiplikatorom. aktiva

EM=
akcijski kapital Iz ega sledi da je

ROE=ROA*EM
U pogledu prinosa od akcija , to je manji kapital banke , vii je prinos za njene vlasnike. Aktivno upravljanje portfoliom definie rokove dospea HOV.Stuktura dospea je predodreena stratekim coljevima ,okruenjem I kretanjem kamatnih stopa .Postoji tri metoda utvrivanja strukture : ciklini metod segmentirani metod stohaistiki metod Adekvatno upravljanje portfoliom HOV doprinosi efikasnosti upravljanja aktivom I pasivom .Da bi se obezbedilo efikasno upravljanje portfoliom HOV i poeljne pozicije u bilansu , banke primenjuju proceduru transformacija kredita u hartije od vrednosti , poznate pod nazivom sekjuritizacija.

SEKJURITIZACIJA I FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI NA FINANSIJSKOM TRITU

Sekjuritizacija ili dezintermedijacija predstavlja direktno finansiranje potreba kompanija na tritu kapitala korienjem finansijskih instrumenata kao to su kratkorone HOV , akcepti , emitovanje obveznica umesto uzimanja kredita od komercijalnih banaka.Kod banaka je to prodaja kreditnih potraivanja radi kreiranja HOV , odnosno transformacija kredita ili nelikvidne aktive (hipotekarni krediti , krediti
GARANCIJA DRAVE OSIGURANJA INVESTITORI INVESTICIONA BANKA TRAST KOJI SPROVODI SEKJURITIZACIJU

16

za kupovinu automobila i potraivanja po karticama ) u utrive HOV i njihovu prodaju na tritu.

ISPLATA UPUTNICA I DRUGIH HIPOTEKARNIH DERIVATA PLAANJE AKCIJA EMISIJA AKCIJA

EMITOVANJE UPUTNICA

AKCIJE PLAANJE OTPLATA KREDITA

ORGANIZATOR HIPOTEKARNOG KREDITA

DUNIK

Proces sekjuritizacije Fiducijarne poslove obavlja banka u ime i za raun komitenta , sa obelejem dobrog i potenog domaina ne sme biti zloupotrebe fondova koji su joj povereni na uvanje i upravljanje. Banke obavljaju aktivnosti za stanovnitvo i za preduzea . Za stanovnitvo obavljaju sledee poslove: upravljanje imovinom i zaostavtinom ,uvanje i naplata HOV upravljanje portfoliom HOV upravljanje zadubinama i poslove u vezi sa predstavljanjem vlasnika obveznica prema emitentima itd. Banke za preduzea obavljaju sledee poslove : upravljanje aktivom uvanje i naplata HOV emitovanje finansijskih instrumenata prijem i uvanje specijalnih depozita i upravljanje investicionim i privatnim fondovima Da bi se spreio moralni hazard ,trast poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnih banaka .

17

RIZICI SA KOJIMA SE SUOAVAJU FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Kada finansijski posrednici kupuju finansijske proizvode sa jednom grupom karakteristika ,a prodaju ih sa drugom vrstom ili grupom karakteristika , ta razlika u karakteristikama izlae finansijske posrednike razliitim rizicima . Da bi minimizirale rizike , finansijske institucije moraju da uzmu u obzir : kreditni rizik , rizik promene kamatnih stopa , rizik likvidnosti , rizik izvoza i uvoza (deviznog kursa) I politiki rizik . 1. Upravljanje kamatnim rizikom. Kreditni rizik se zasniva na mogunosti da zajmoprimac nee uspeti da ostvari svoj interes ili ispuni obaveze .Da bi se osujetio kamatni rizik trebalo bi da se ispotuje nekoliko pravila : a)provera i monitoring-prikupljanje pravi informacija o potencijalnim kupcima b)banka treba razvijati dugorone odnose sa klijentima,naroito klijente koji ve dugo godina imaju otvoren raun , ili su uzimali kredite c)kreditno obavezivanje d)kolateral i kompenzacioni bilans.Kolateral bi banci omoguio imovinu kao kompenzaciju za neizmirenje obaveza ,dok kompenzacioni bilans znai dranje minimalnog iznosa sredstava na raunu banke. e)racionalisanje kredita omoguava borbu protiv negativne selekcije i moralnog hazarda 2. Menadment kamatnog rizika. To je rizik koji oscilira u obezbeenju cena ili ponovnog ulaganja sredstava ,to je uslovljeno promenama na tritu kamatnih stopa.Najbitniji je odnos aktive i pasive sa stanovita promenljive i fiksne kamatne stope. Ako banka ima vie obaveza sa promenljivom kamatnom stopom nego aktive ,porast kamatne stope e smanjiti profit banke ,dok e pad kamatne stope poveati profit banke . 3. Rizik likvidnosti-platene sposobnosti.Nastupa kada jedna finansijska institucija ne moe da sakupi dovoljan priliv sveeg novca da bi pokrila potrebe odliva sveeg novca .Likvidnost je kritina za finansijske institucije : -bankama i tedioniocama je potrebna likvidnost da bi bile spremne da isplauju depozite I druge obaveze sa dospeem za naplatu , -penzionim fondovima , za isplatu penzija po ugovoru -kompanijama ivotnog osiguranja da bi vrile isplate u sluaju smrti , i sl. 4.Rizici deviznih poslova.To je rizik promene u zaradama ili vrednosti jedne finansijske institucije , koji proizilazi iz oscilacija deviznih kurseva .Posledice ovih oscilacija su potencijalne zarade . 5. Politiki rizik ,je rizik oscilacija u vrednosti finansijskih institucija ,koji proizilazi iz delovanja domicilne valute i drugih stranih valuta koje diktirau stanje na tritu transakcija.Ako vlada menja pravila sa kojima se suoavaju finansijske institucije ,n njihove zarade trpe odreene posledice .Problemi su dramatiniji na meunarodnom planu .Vlada moe da otpie obaveze spoljnih dugova ali se to . retko deava.Da bi napredovali i bili uspeni nea internacionalnom planu , menaderi moraju da znaju kako da odmere I da se nose sa ovim rizicima.

18

ZAKLJUAK

19

LITERATURA
1.

Prof. Dr Jovo Jednak

Finansijska trita,2007

20