ovek postie savrenstvo pobedom nad svojini ulima..

Po stoji li uopte neto nemogue za onoga, koji je ovladao svojim strastima. Ramakrina Dobro je lako initi od dobrog, ali teko od loeg. Loe je lako initi od loeg, ali teko od dobrog.
Buddha

Kao to vrstu stenu ni najjai vetar pokrenuti ne moe, tako ni pohvala, ni kleveta mudra oveka. Buddha to vie letimo, to manji izgledamo onima koji ive na zemlji. Nie

236

to su okolnosti vie protiv tebe, to se jae ispoljava tvoja unutarnja snaga. Vivekananda 237

Ako kudi ovaj svet, moe li ga time popraviti? Ne, time esamo izazvati zabunu. Pokai put koji vodi iz tame, pa ete ljudi rado slediti. Od jadanja ne oekuj nikakve pomoi. Uspravi se i okreni svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh moe sve dovesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u ivotu.U trenutku kada ga izgubi-raspada se i ivot. Upravo kao to laki povetarac ne moe uzburkati moni okean, tako ni ljudska slabost ne moe dotai produhovljenog oveka. S. J . 238

Besmrtnost zove! Listaj! Probudi se! ivot je kao san. to je tek poelo Uskoro e se zavriti. Ustaj! Probudi se! I ne spavaj vie! S. J. 239

Svest je jedno stanje naega Ja. Sa irenjem svesti razvijaju se u nama sve latentne osobine, koje su ispoljavali jedan Buddha, Isus Nazareanin, Ramakrina, Vivekananda i ostali duhovni gi ganti. Strpljenje je kljuna re u Jogi, strpljenje propraeno marljivou i istrajnou. Kada je raznim duhovnim velikanima uspelo da ispolje svoju savrenu prirodu, onda je u moi i svakog oveka i ene da to isto postignu. Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za polaznu taku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski pretvara u snagu oseanja, snagu razuma i, konano, u snagu du ha. Znai, najpre prolazimo telesnu ravan i irimo svoju svest na ravni razuma i, konano, razvijamo je u njen nesputan, neograni en, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog nae stalno rastue svesti doivljavamo kao stanje sree. S.J.

240

Susret kralja Parikita sa Kavlijem Kralj Parikit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana na obali reke Sarasvati, ugleda jednog oveka kako tue i kinji ne ku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog o veka, ime opravdava svoje podlo ponaanje, dodavi da je u nje govoj kraljevskoj moi da ga za to kazni smru. Ne saekavi od govor, kralj se okrete ivotinjama, koje su jo drhtale od straha, i poe im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo poverenje. Kralj je razmiljao o alosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mo gao biti toliko svirep da otsee noge jadnoj ivotinji. Tada progo vori bik, koji bee ovaploenje vrline: O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti to si nas spasao. Hteo bi da zna razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razli itih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki kau, da smo sami prouzrokovali svoju sreu ili nesreu; drugi tvr de, da su zvezde ili poloaj planeta taj uzrok, ili predodreenost ili sudbina; neki, opet, kau, da je zakon Karme jedini uzrok nae sree ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam alje sreu ili nesreu. Zaista ne znam, koje je od ovih gledita ispravno." Kralj se zapanji, uvi jednog bika da govori. Ali odjednom mu se uini, dok je tonuo u duboko razmiljanje o tome to je uo, kao da mu je spao veo sa oiju i on prepozna bika kao otelovljenje Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a ovek, koji ih je kinjio, bio je Kavli olienje Gvozdenog doba, ili ovaploenje izopaenosti. Zatim se okrete biku i ree: Ti si zaista otelovljenje Vrline uzeo si telo bika. Tvoje eti ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, istotu, Ljubav prema bli njem i Istinoljubivost; ali poto su se u svet uvukle Sumnja, Po hlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stoji jo samo na jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj ovek, Kavli, otelotvorenje Gvozdenog Doba, upravo je nameravao da i ovu nogu uniti." Rekavi to, okrenu se sa isukanim maem protiv Kavlija, reen da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost i oprotaj, jer je dobro znao, da kralj ne moe ubiti ni jednog ivog stvora, koji od njega zatrai milost i zatitu. Kralj se uzdra, ali zapovedi Kavliju da napusti njegovo kraljevstvo. 241

Meutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje kraljevine, gde su vladala etiri poroka: Kockanje, Pijanenje, Neoveno postupanje sa enama i Svirepost prema ivotinjama. Kralj mu uslii molbu. Ali Kavli je hteo jo vie da proiri svoj po sed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Licemernosti, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva. Dakle, ako ljudsko bie nee da ga Kavli savlada, onda mora izbegavati carstva ovih poroka. Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao vrsto stajati u vrlinama Samodiscipline, istote, Ljubavi prema blinjem i Istinoljubivosti. Bhagavatam

1. VEBE DISANJA PR AN AJ AM A Radi lakeg pronalaenja opisa pojedinih vebi na osnovu Godinjeg plana vebanja Joge", nie opisane vebe Pranajame, kao i asane, rasporeene su po alfabetskom redosledu. Vebe oznaene zvezdicom (*) izloene su detaljnije i u veini sluajeva ilustrovane originalnim fotografijama u prvoj knjizi ovog dela pod naslovom: Joga i sport". 1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje Abdominalno (trbuno) disanje Stojte, sedite ili lezite. Usmerite svest u predeo pupka. Sa izdi sajem uvucite trbuni zid. Zatim, kroz nos udahnite polako dok oputate dijafragmu; ispupite trbuni zid i ispunite donji deo plu a vazduhom. Izdisaj: uvucite trbuni zid to vie, potiskujui vazduh iz plua kroz nos. Kod donjeg ili trbunog disanja pune se va zduhom samo donji delovi plua, tako da samo trbuh obavlja talasasto kretanje, dok grudi ostaju nepokretne. Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakanje za srce. Smanjuje visoki krvni pritisak, potstie probavu, regulie rad creva. Donje ili trbuno disanje obezbeuje odlinu masau svim abdominalnim organima. Srednje disanje Stojte, sedite ili leite. Upravite svest na svoja rebra. Posle izdisaja, udahnite polako kroz nos dok irite rebra bono na obe strane. Kod izdisaja skupljajte rebra terajui time vazduh napolje kroz nos. Kod srednjeg disanja vazduhom se ispunjavaju sredini delovi plua, dok trbuh i ramena ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: Otklanja pritsak na srce; osveava cirku laciju krvi u jetri, ui, trbuhu, slezini i bubrezima. 243

Gornje disanje Stojte, sedite ili lezite. Upravite svest na vrhove plua. Posle izdisaja udiemo polako podiui kljunjae i ramena i putajui vazduh da ulazi kroz nos i puni gornje delove plua. Kod izdisanja polako sputajte ramena i istiskujte vazduh iz plua kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudnog koa ostaju nepo kretni. Terapeutsko dejstvo: Jaa plune lezde (hiluse) i potpuno proiava vrhove plua. Potpuno jogi disanje Stojte, sedite ili lezite. Usmeravanjem svesti vitalizirajte itav svoj trup, stalno pratei njegove talasaste pokrete tokom udisanja i izdsanja. Doivljavate potpunu ravnoteu. Posle izdisaja, polako udiete kroz nos brojei do osam i spajajui donje, srednje i gornje disanje u jedan povezan, talasast pokret (Puraka). Najpre isturite trbuh, zatim rairite rebra i, konano, podignite kljunjae. U tom trenutku, kada se trbuni zid ve poeo malo povlaiti, otponite sa izdisajem (Reaka) na isti nain kao i sa udisanjem, tj. najpre uvlaite trbuni zid, zatim skupljajte rebra i, njzad, sputajte rame na dok isputate vazduh kroz nos. Prilikom potpunog jogi disanja celokupni disajni mehanizam, tj. donji, srednji i gornji delovi plu nih krila nalaze se u ravnomernom kretanju. Izmeu udisaja i izdi saja moete zadravati dah onoliko dugo, koliko vam prija. Terapeutsko dejstvo: Potpuno provetrava plua, poveava priliv kiseonika i hrane u krv, uspostavlja ravnoteu izmeu pozi tivnih i negativnih strujanja, smiruje celokupni nervni sistem, regulie i usporava rad srca, smanjuje visoki krvni pritisak i potstie probavu. Stvara oseanje mira, spokojstva i sigurnosti. 2. Agnisara Dhauti Sedei na petama ili leei na leima, sa dlanovima na stoma ku, napravite potpuni izdisaj, lako pritiskujui dlanovima delove trbuha u skupljanju. Pri tome trbuh jako uvui. Kratko i naglo udahnite i isturite istovremeno trbuni zid. Isto tako naglo izdahni te i jako uvucite trbuh. Ovo treba uraditi 20 do 30 puta u brzom rit mu poput mehova. Nemojte nipoto potpuno udahnuti, nego sa mo kratko. 3 x 244

Terapeutsko dejstvo: Temeljno isti krv i svaki organ trbune duplje. Otstranjuje konstipaciju i njen mentalni uzrok. Odlina veba za neistu kou, kao i za sporo funkcionisanje jetre. Lei di jabetes.

3. Ardha-HA-disanje Leite potpuno oprueni na leima. Duboko udahnite potpu nim jogi disanjem zabacujui ruke iza glave. Naglo izdiui kroz usta brzo obuhvatite desno koleno obema rukama. Posle 10 sekun di polako udiui opruite desnu nogu na pod, a ruke ponovo opruite iza glave. Naglo izdiui kroz usta obuhvatite levo koleno. Udiui podignite ruke i, izdiui polako kroz nos, spustite ruke pored tela na pod. 3 x Terapeutsko dejstvo: Proiavanje organa trbune duplje naizmenino na levoj i desnoj strani. Odlina veba za smetnje u kr votoku. 4. Bhastrika (Mehovi) Ova veba se sastoji u potpunom jogi disanju sa jedinom razli kom to se ne izvodi polako, nego ubrzanim ritmom. Sedite s prekrtenim nogama ili na petama i izdahnite. Naglo ispunite plua potpunim jogi udisajem, po redosledu donjim, srednjim i gornjim udisajem. Ne zadravajui dah brzo izdahnite uvlaei najpre trbu ni zid, zatim rebra i, najzad, sputajui ramena. Ponovite 7 10 puta u neprekidnom nizu. 2 x Terapeutsko dejstvo: Svaki put kada udahnemo isti se telo krvlju, koja je bogata kiseonikom. Otrovne materije (toksini) nala ze svoj prirodni izlaz iz tela putem: 1. Izdisanja 3. Urina 2. Pora na koi 4. Ekskrementa 5. Znoja Pomou ove vebe odvija se proces ienja mnogo bre, ime se organizam efikasno oslobaa raznik toksina 245

5.Disanje za jaanje nerava U raskoranom stavu, posle izdisaja, udahnite polako i isto vremeno podignite obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nagore do visine ramena. Zatim, stisnite pesnice i dok jo uvek za dravate dah, privucite ih brzo do ramena, opruite ruke ponovo, opet ih privucite brzo i ponovite ovaj pokret jo jedanput. Tokom izdisaja opustite ruke olabavljene niz telo, da se odmaraju, dok se naginjete napred. Terapeutsko dejstvo: Poveava otpornost nervnog sistema. 6. Dalandhara-Bandha Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrite dah (od 7 do 30 sec.) sa bradom pritisnutom na grudi. Zatim podig nite glavu i polako izdahnite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Potpomae poveavanju otpornosti i ja anju volje. 7. HA-disanje u leeem poloaju Leei oprueni na leima udahnite kao pri potpunom jogi di sanju, diui istovremeno ruke polako sve dok ne dodirnu pod iza glave. Zadrite dah nekoliko sekundi, a onda brzo podignite noge, hitro ih savite u kolenima i obgrlivi ih pritisnite bedra na trbuh i istovremeno izdahnite stvarajui zvuk HA". Ovaj zvuk HA" tre ba da proizvede brzina izdahnutog vazduha, a ne glasne ice. Posle nekoliko sekundi odmora, ponovo polako udahnite, podiui ruke iznad glave i istovremeno opruajui noge navie i sputajui ih na pod. Nakon nekoliko sekundi zadravanja daha, polako izdiite kroz nos dok oputate ruke pored tela. Terapeutsko dejstvo: titi od trovanja uma i psihe i brzo raspruje depresivna stanja. Regenerie unutarnje organe. 8. HA-disanje u sedeem stavu Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Duboko udahni te. Zadrite dah 5 sekundi. Onda snano i naglo izdahnite kroz otvorena usta. 246

Terapeutsko dejstvo: Plua se iste i do poslednjeg delia pu tem krvi koja je bogata kiseonikom. Odlina veba za otklanjanje zamora. 9. HA-disanje u stojeem stavu*

U raskoranom stavu napravite potpuni jogi udisaj i istovre meno polako diite ruke okomito iznad glave, zadrite dah nekoli ko sekundi, a onda, naglo se savijajui napred, dok prstima ne dotaknete pod, istovremeno snano izdahnite kroz usta stvarajui zvuk HA". Zatim, udahnite polako, uspravljajui se i ponovo po diui ruke okomito iznad glave. Onda polako izdiite kroz nos dok oputate ruke niz telo. Terapeutsko dejstvo: Slino kao kod HA-disanja u leeem poloaju.

10. I. A. O. OM Upravo kao to se svetlosni zrak, prolazei kroz staklenu pri zmu, razlae na sedam boja, tako i re OM" sadri u sebi sve osta le zvuke. Po Mantra Jogi, svaki jogi doivljava istu istinu tokom svog prosvetljenja, da je ovaj zvuk prva manifestacija savrenstva Univerzuma i da sa njim poinje stvaranje. Sve u Univerzumu stva ra i oivljava kreativna sila Logos. Ovaj zvuk pretstavlja stvara lake vibracije koje proimaju Univerzum i stvaraju svetove. Ako ponavljamo izvesne zvuke, onda time izazivamo odreena lekovita delovanja u svom organizmu i istovremeno podiemo svoju svest na jedan vii nivo. Vibriranje zvuka IIIIIIII... proima itav nervni sistem i ispunjava ga novom ivotnom silom. Ponavljanjse zvuka AAAAAA... naroito deluje na jetru i ti me regenerie krv. Ponavljanje zvuka OOOOOO... puni srce i veliki nervni cen tar, solarni pleksus (Sunev splet"), novom ivotnom silom. Ponavljanje reci OM" ispunjava elo telo novom ivotnom energijom. Sedite sa ukrtenim nogama ili na petama, sa akama na kolenima, i zatvorite oi. Udahnite duboko i sa izdisanjem istovremeno 247

proizvodite zvuk IIIIII... otegnuto i uvek na istoj visini tona, s tim to ga ne smete pevati, ve ga morate izgovarati. Udahnite duboko i pri izdisanju izgovarajte glas AAAAAA... takoe otegnuto i u istom tonu. Kada izdiete po trei put koristite glas OOOOOO... i, na kra ju, re OOOOMMMM... Terapeutsko dejstvo: Glas postaje kristalno jasan i lep, odlu an i siguran. Oseanje straha nestaje i poinje svesno ispoljavanjc vrstine duha. 11. Mura Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrava jui dah (od 7 do 30 sekundi), bradu pritisnite na grudi u udubljenje na grudnoj kosti. Podignite glavu i polako izdiite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Razvija nam snagu volje i otpornosti. 12. Pranajama protiv nedostatka daha (sipnje) Udahnite duboko potpunim jogi udisajem. Izdahnite potpu no, istiskujui to je mogue vie vazduha iz plua, skupljajui sto mak i grudni ko. Posle 10-15 sekundi udahnite ponovo duboko. 13. Pranajama sa masaom grudi Sedite sa ukrtenim nogama. Dok udiete veoma polako, brzo tapkajte vrhovima prstiju svoj grudni ko. Zatim, zadravajui dah oko 7 sekundi lupkajte dlanovima po itavoj povrini svog grudnog koa. Izdahnite. Posle kraeg odmora ponovite vebu. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlina veba protiv plunog i bronhijalnog katara, ak i protiv njihovog pogoranog oblika bronhijalne astme. Kao i kod ostalih vebi Joge i ovde se moe ot kloniti uzrok bolesti. 14. Pranajama solarnog pleksusa Ljudsko telo zrai ivotnom silom, koja ga titi i ini otpor nim. Zraenje ove energije moe se meriti osetljivim instrumenti248

ma, poput onih koji se upotrebljavaju u institutima za istraivanje nuklearne energije. Ako ovaj zatitni energetski zid oslabi, onda na organizam postaje izloen delovanju svih spoljnih uticaja i ka da se izgubi imunitet, telo oboli. Ako solarni pleksus ima dovoljno energije, organizam je u stanju da se odupre svim spoljnim uticajima. Izvoenje: Leite oprueni na leima. Poloite dlanove na grudi, neto vie iznad pupka, pazei da se ake ne dodiruju. Udahnite duboko ispunjavajui plua ivotnom silom. Izdiui veoma polako usmerite i vodite ivotnu silu iz plua kroz ruke i prste u grudni ko, u solarni pleksus, iji su nervni centri smeteni kod ki menog stuba. Ponovite 15 20 puta. Terapeutsko dejstvo: Veoma efikasna veba protiv zamorenosti, nervoze, nesanice i poremeaja u krvotoku. 15. Proiavajue disanje U raskoranom stavu udiite polako kroz nos kao kod potpu nog jogi disanja. Kada se plua potpuno napune vazduhom ponite izdisanje na sledei nain: priljubite usne tesno uza zube zadrava jui samo jedan uzani otvor izmeu njih. Kroz ovaj mali, uzani otvor istiskujte vazduh kratkim, odvojenim izdisajima, snano ko ristei trbune, dijafragmatine i porebarne miie, da bi savladali otpor. Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje toksine iz krvi i poveava imunitet. 16. ,,S" disanje Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Izdiite ta ko, da stvarate dug i otegnut glas ,,S", i to to je mogue finiji i ja sniji. 3 x Terapeutsko dejstvo: Jaa nerve i poveava snage otpornosti. 17. Sitali Sedite sa prekrtenim nogama. Jezik, formiran u obliku cevi, malo isturite izmeu usana. Kroz tako formiran jezik u obliku cevi polako udahnite. Zadrite dah (do 10 sekundi), a onda izdiite kroz nos vrlo polako i oputeno. Ponovite 10 puta jedno za drugim. 3 x 249

Terapeutsko dejstvo: Momentalno oputanje nerava. Veoma efikasno deluje pri smetnjama u disanju i radu srca, kao i kod veli ke nervoze. Otstranjuje iz krvi sve otrovne materije, ak i smrtono sne otrove. Regenerie kou i daje izvanredan ten. Zimi se srne upranjavati samo u sobi. 18. Sitkari Razlikuje se od ,,Sitali"-a samo u tome, to vrh jezika dodiruje nepce sasvim pozadi. Udahnite veoma polako na usta izmeu vrha jezika i nepca. Zadrite dah tokom 10 sekundi, a onda izdiite, ve oma polako i potpuno oputeno, kroz nos. Vebu ponovite oko 7 puta jednu za drugom. 3 x Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod prethodne vebe. Ubrzava eliminaciju toksina (otrovnih materija) u celom organizmu. 19. Sukh-Purvak * (Ugodna pranajama) U Padamasani (Stav lotosa") stavite desni kaiprst na sredinu ela izmeu obrva. Posle snanog izdisaja zapuite desnu nozdrvu desnim palcem, udiui kroz levu nozdrvu tokom etiri otkucaja srca. Zadrite dah za vreme od 16 otkucaja, otvorite desnu nozdr vu, stavite srednji prst na levu nozdrvu i izdiite kroz desnu nozdr vu tokom osam otkucaja. Zadravajui prste u istom poloaju, po sle udisaja na desnu nozdrvu tokom etiri otkucaja i zadravanja daha za vreme od 16 otkucaja, zatvorite desnu nozdrvu i izdiite kroz levu tokom osam otkucaja. Terapeutsko dejstvo: Potstie mentalne funkcije i duhovnu

1. Ardha-Bhudangasana Kleknite na levo koleno tako, da Vam desna noga ostane napred sa uspravnom potkolenicom. Napravite potpuni jogi udisaj. Dok izdiete, premestite teinu sa levog kolena na desno stopalo i polako sputajte trup sve dok opruenim rukama na dole ne dodirnete pod. Kimu drite uspravno. Ostanite tako 3 7 sekundi ne diui, a zatim se polako diite tokom potpunog jogi udisaja. Po novite tri puta, a onda promenite stopala. Terapeutsko dejstvo: Poveava se i odrava savitljivost i gip kost svih sklopova kostiju u telu.

2. Ardha-andrasana I Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima, isprsite se i uvucite trbuh. Udiite duboko, podiui ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdiui savijajte se na desnu stranu. Dok udiete, vratite se u poetni stav. Ponovo izdiite, dok se savijate na levu stranu, pa ponovo udiite dok se uspravljate. Izdahnite i spustite ruke is pred sebe pored tela. Posle odmora ponovite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Poveava nam gipkost i spreava stvara nje masnih naslaga u predelu kime. Odlina veba protiv krutosti.

3. Ardha-andrasana II Stojei uspravno u raskoranom stavu, dok udiete podiite ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdiui, povijajte se unazad koliko moete sa lako savijenim kolenima. Udiui vratite se u uspravan stav. Izdiui sputajte ruke ispred sebe pored tela. 3 x Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod prethodne vebe, samo izraenije. Pojaani krvotok u predelu grudi, lica i mozga deluje odlino protiv umora.

4. Ardha-Halasana Leei na leima potpuno oputeni, udahnite duboko. Pri izdisanju podignite noge i kukove i stopala spustite na pod to dalje preko desnog ramena. Udiui, opruite noge i stopala preko glave po podu. Izdiui premestite stopala to dalje preko levog ramena. Odmah nastavite dalje, jedanput desno, jedanput levo, pa opet de sno i onda levo. Vratite se ponovo u leei poloaj oprueni na le ima. Sa dubokim trbunim disanjem obezbeujete srcu normalan rad. 3X Terapeutsko dcjstvo: Snano potstie rad titne lezde. Kod osoba sa usporenom probavom snani pokreti eluca stimulisae ceo unutarnji deo organizma, a posebno peristaltiku creva. Ova se veba posebno preporuuje protiv konstipacije. 5. Ardha-Matsjendrasana 1* Podvucite desnu petu pod levo bedro tako, da desna noga lei vodoravno na podu. Zatim prebacite levo stopalo preko desnog be dra, stavljajui taban na pod. Okrenite grudi na levu stranu i stavi te desnu ruku ispred levog kolena, koje stoji uspravno, i obuhvati te levi gleanj desnom akom. Polako uvrite kimu u levu stranu, okreui i glavu u istu stranu. Levu ruku opruite nazad i levom a kom uhvatite svoje levo koleno. Diite ravnomernim ritmom i osta nite u ovom poloaju dok Vam je prijatno. Posle izvedite ovu vebu u suprotnu stanu. Terapeutsko dejstvo: Otstranjuj deformitete kime i blago tvorno deluje na celi nervni sistem. 6. Ardha-Matsjendrasana II* Ovo je laka varijanta prethodne vebe. Drite kimu pravo bez ikakvog uvrtanja i koristite potpuno jogi disanje. Svest usmerite u kimu. Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlunost i istrajnost. Jaa nerve. 7. Ardha-Salabhasana II* Izvodi se na isti nain kao i Salbhasana, samo to se podie jedna, pa druga noga, umesto obe odjednom. 252

Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Salabhasane, ali manjeg intenziteta. Ova veba zahteva mnogo manje napora.

8. Ardha-Sarvangasana Leite oprueni na leima i potpuno opustite telo. Udahnite duboko i kada izdiete podignite noge i kukove okomito nagore. Jo tokom izdisaja privucite kolena dok ne dodirnu elo, a noge ostaju skupljene. Poduprite kukove akama; ravnomerno, kratko trbuno disanje. Otprilike posle 30 sekundi vratite noge u okomit poloaj, a onda ponovo se vratite u oprueni poloaj na leima. 3 x Terapeutsko dejstvo: Koncentrisani priliv krvi u lice i mozak potpuno uklanja umor. Ova veba je preko potrebna za glavobolju koju izaziva niski krvni pritisak, kao i za oseaj vrtoglavice, usled slabe cirkulacije krvi u mozgu. Prazne modane nervne elije po novo se pune ivotnom silom. 9. Bhegasana Ova asana je izrazito pogodna za vebanje zglobova i povea nje Vae gipkosti. Leei na trbuhu sa savijenim kolenima, uhvati te oba stopala za none prste i pritisnite ih nekoliko puta, nepo sredno pored kukova, na tlo. Ponovite est puta, a onda opustite stopala, opruite noge i ake stavite pod elo radi odmora. U me uvremenu diite polako. 3 x 10. Bhudangasana* Leei sa licem okrenutim prema podu, poloite obe ake, s dlanovima na podu, ispod ramena. Sa potpunim jogi udisanjem polako izdiite glavu to je mogue vie. Zatim, napnite miie lea i podiite dalje ramena i trup sve vie i vie unazad bez pomoi ru ku. Ostanite u ovom poloaju zadravajui dah 7 12 sekundi, a onda polako izdiite vraajui se u poetni poloaj. Terapeutsko dejstvo: Regenerie ceo abdomen i trup. 253

11. Bhudangendrasana Odlina masaa za ganglije, bubrege, vrat i kimeni stub. Sna na cirkulacija krvi kroz kimu potpuno otstranjuje umor. Lezite na trbuh sa akama ispod ramena. Duboko udiui izdiite glavu i grudi to je mogue vie i istovremeno savijajte noge u kolenima dok stopalima ne dotaknete potiljak. Ubrzo zatim izdiite i vraaj te se polako u poetni poloaj, u kojem se odmarale. 3 x 12. Bru-Madja-Driti i Nasagra-Driti Sedei u Padamasani udahnite duboko, a zatim diite ravnomerno i fiksirajte pogledom taku izmeu obrva, tj. taku iznad nosnog korena. Odmorite se i na najmanji znak zamora i upranjavajte Nasagra-Driti. U ovoj vebi posmatrajte vrh svoga nosa i ostanite u ovom poloaju, ravnomerno diui, dok se ne zamorite. Pogledajte takoe poglavlje Vebe oiju" i Trataka". 13. akrasana Ovom vebom stiemo potpunu kontrolu nad kimom. Pozi tivna i negativna ivotna strujanja, odnosno solarna i lunarna ener gija, nazvane HA-THA, dovode se u ravnoteu. Proiava zapuene nozdrve. Lezite oprueni na leima. Privucite kolena, a stopala u to je mogue veem razmaku stavite na pod. ake takoe stavite na pod, ali pozadi ispod ramena. Duboko udiui podiite elo telo dok ne formira most. U tom poloaju diite polako i duboko. Po sle nekoliko sekundi spustite telo, leite oprueni na leima i pot puno se opustite. 3 x 14. Dhritjasana Ova veba jaa karlicu, krsta i trbuh. Otklanja umor u krstima. Sedite na podu izmeu peta sa razmaknutim kolenima. aka ma obuhvatite pete ili glenjeve. Duboko udiui, izdiite karlicu, krsta i grudi to je vie mogue, a glavu opustite unazad. Ostanite krae vreme u ovom poloaju, diui duboko. Izdiui sastavite kolena i stopala i, sedei na petama, nagnite se napred, oslonivi elo na pesnice, koje ste stavili jednu na drugu. 3 x 254

15. Dolasana Ova se veba preporuuje za vitaliziranje celoga tela putem nae svesti, kao i za oblikovanje lepe linije i lepote. Lezite na sto mak sa napred opruenim rukama. Udiui duboko, podiite ruke, glavu, grudi i noge to je vie mogue. Izdiui vratite se polako u poetni poloaj sa opruenim rukama. Vebu ponovite tri puta uzastopno, a onda se odmorite. . 3 x

16. Danusirasana u okomitom poloaju Ovom vebom dovodimo u savrenu ravnoteu solarnu i lunarnu energiju, pozitivna i negativna strujanja ivotne sile u celom telu i poveanjem stepena otpornosti stvaramo prirodni imunitet u svom telu. Sedite sa savijenom desnom nogom u kolenu, dok Vam je leva okomito podignuta. Drite levi gleanj akama, dodirujui elo levim kolenom. Diite veoma relaksirano. Ponovite vebu sa desnom nogom. 17. Danusirasana u vodoravnom poloaju Sedite sa desnom nogom opruenom to vie u desnu stranu, a levom nogom savijenom u kolenu, tako da levi taban dodiruje unutarnju stranu desnog bedra. Zatim se nagnite preko desne noge i uhvatite akama stopalo ili gleanj. Istovremeno okrenite desno rame nadole, a levo nagore. Diite usporeno i duboko. Isto ponovi te sa levom nogom. 3 x

18. Ekapadahastasana I Iz unja, sa dlanovima na podu, opruite noge u kolenima. Dok udiete podignite desnu nogu visoko, a pri izdisaju spustite je na pod. Kod sledeeg udisaja podignite levu nogu, a pri izdisaju je spustite na pod. Iste pokrete ponovite jo dva puta. Zatim, sedei na petama, nagnuti se napred i odmoriti se. 3 x 255

19. Ekapadahastasana II Iz unja, sa dlanovima na podu, ispravite noge u kolenima. Udiui podignite desnu nogu bono u desnu stranu, a pri izdisaju spustite je na pod. Isti pokret ponoviti sa levom nogom u levu stra nu. (Pazite da nogu ne diete nazad, nego samo bono, po strani). Isto to ponovne jo jednom i sa desnom i sa levom nogom. Zatim se odmorite, sedcei na petama. 3 x Terapeutsko dejstvo: Kukovi, stomak, krsta i noge izloeni su jakom naprezanju.

20. Gokarnasana Ova veba proima telo sveu, lepo ga oblikuje i daje mu lepotu. Lezite na lea i opruite levu ruku iznad glave na pod. De snom akom uhvatite desno stopalo i povlaite ga u desnu stranu na pod, tako da obe noge obrazuju prav ugao (= 90). Ostanite u ovom poloaju oko 20 sekundi, diui duboko i ravnomerno. Isto uradite na suprotnu stranu. 3 x 21. Gomukhasana Ovom vebom jaamo miie ramena, ruku i lea, dok nam zglobovi gornjeg dela tela postaju gipki. Ova veba je pravi melem za reumatine bolove, jer pojaava krvotok u zglobovima. Sedei na petama stavite levu ruku odozdo i pozadi na lea i levu aku uhvatite desnom odozgo i iza lea tako, da desni lakat, otro savijen, pokazuje nagore. Vebajte naizmenino sa levom i desnom rukom. 22. Halasana Varijanta Leei na leima podiite noge i kukove preko i iza glave sve dok stopalima ne dotaknete pod. Ostanite u ovom poloaju, sa ra irenim nogama, 15 20 sekundi, diui veoma relaksirano, a on da se vratite u poetni poloaj i leite potpuno oputeni. Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za jaanje kime i krsta. 256

23. Hastapadangustasana Stojte uspravno. Podignite desno koleno i obuhvatite gleanj obema akama. Opruite zatim nogu u njenoj punoj duini tokom 7 do 10 sekundi, diui za to vreme polako i duboko. Onda ponovi te vebu sa levom nogom. 3 x Terapeutsko dejstvo: Poveava samopouzdanje i sigurnost.

24. Hastapadasana Sedite sa iroko razmaknutim nogama. Posle dubokog udisa ja, pri izdisanju, drei se za glenjeve, saviti se napred i, ukoliko je mogue, elom dotai pod. Posle 5 6 sekundi uspravite se pono vo i oputeni diite duboko. 3 x Terapeutsko dejstvo: Izavnredno efikasna veba za kimu, krsta, karlicu i noge. 25. Jastikasana stav tapa Lezite potpuno oprueni na lea. Duboko udiui opruite ru ke iza glave na pod. Tokom zadravanja daha isteite celo telo to je vie mogue, od vrhova prstiju do nonih paleva. Posle 10 20 sekundi sa izdisanjem vratiti ruke pored tela. Odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Za osobe koje imaju tegobe sa kimom ovo je izvanredna veba, pomou koje se svaki prljen rastee i oputa. Osobe sa sedeim nainom ivota ili rada treba da upranjavaju ovu vebu svakodnevno. 26. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu Sedei na petama udahnite duboko. Dok izdiete, pritisnite tr buh pesnicama i savite se napred do poda. Ostanite tako oko 10 se kundi, ne diui. Uspravljajui se ponovo, udahnite duboko. Izdahnite i stavite ake na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Intenzivan pritisak na stomak otstranjuje krv u tom delu. Prilikom vraanja u uspravni poloaj, snana cirkulacija krvi regenerie sve organe u trbunoj duplji. 257

27. Joga-Mudra Varijanta I Izvodi se isto kao i prethodna veba, samo to su ruke podig nute okomito iza lea, sa sklopljenim akama. 3 x 28. Joga-Mudra Varijanta II Sedei na petama udahnite, ali ispunite samo polovinu plua. Zadravajui dah nagnite se napred dok Vam elo ne dodirne pod. Sastavite ake iza lea. Posle 10 sekundi ponovo se uspravite i tek onda izdahnite. 3 x 29. Kaa-kaasana stav gavrana Ova veba Vam poveava oseaj za ravnoteu, oseaj sigurno sti, kao i odlunost. U unju na nonim prstima sa rastavljenim nogama, stavite dlanove na pod ispred sebe. Oslonite kolena na laktove i prenesite teinu tela na nadlaktice i laktove. Pokuajte podii stopala sa po da, to e Vam i uspeti posle malo vebe. 30. Katikasana Sedite na podu sa opruenim nogama i sastavljenim stopali ma, dok su Vam ruke oslonjene na pod iza lea. Dok udiete po dignite kukove to je mogue vie, a tokom izdisanja vratite se u se dei poloaj. Ponovite vebu uzastopno 3 4 puta, a onda privu cite kolena i odmarajte se poloivi ake i elo na njih. 3 x Terapeutsko dejstvo: U vitaliziranju kime ova veba ima glavnu ulogu. 31. Konasana Stojite uspravno, u raskoranom stavu, drei ake na leima. Duboko udahnite i dok izdiete sagnite se preko desnog kolena i, ukoliko Vam bude mogue, dodirnite elom koleno. Udiui pono vo se uspravite i tokom izdisaja sagnite se preko levog kolena. Udi ui opet se uspravite i ostanite uspravno i tokom izdisaja. Diite duboko i oputeno. 3 x 258

Terapeutsko delovanje: Jaa unutarnje organe i proiava lenji eludac, jetru, a to je najvanije, i creva. 32. Lauliki-Joga Sedei na petama stavite dlanove na trbuh. U diui duboko ispupite stomak. Kod izdisanja jako pritiite celi trbuni zid dla novima s leva na desno. Udiui ponovo isturite trbuh, a pri izdisanju ponovo pritiite trbuh s leva na desno. Ponovite 7 10 puta, a onda se nagnite napred i odmorite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Za sve organe trbune duplje ova veba obezbeuje jednu od najboljih masaa. Preporuuje se za preterano luenje eludane kiseline, poremeaje pankreasa, dijabetes i za epljenje (konstipaciju). Meutim, za vreme menstrualnog perioda ovu vebu treba izbegavati. 33. Maha-Mudra Sedite sa opruenom desnom i savijenom u kolenu levom no gom, tako da taban levog stopala dodiruje unutarnju stranu de snog bedra. Nagnite se preko desne noge i uhvatite stopalo te noge obema akama. Duboko udahnite. Snano izdiui dobro uvucite trbuh, bradom pritisnite grudi i istovremeno zatvorite (stegnite) marni mii (analni sfinkter). Uvlaenje trbuha = UddijanaBandha; pritiskivanje bradom = Dalandhara-Bandha; zatvaranje analnog miia = Mula-Bandha. Posle 5 7 sekundi ponovo udahnite i izdahnite. Istu vebu ponovite i na levu stranu. 3 x Terapeutsko delovanje: Poveava nam snagu volje i koncen tracije i razvija nam odlunost.

34. Mantra-Joga Razvijanje energije putem zvuka zove se Mantra-Joga. U Indi ji se upranjava i Mantra-Joga radi telesnog zdravlja, poveavanja 259

sposobnosti koncentracije i buenja latentnih psihikih centara. Svakodnevni utisci kroz razmiljanja, razgovore, rad i postupke skupljaju se u naoj podsvesti. Ko se bavi Jogom nastoji da skuplja pozitivne, dobre, konstruktivne utiske. Sedite uspravno, sa zatvorenim oima, iskljuite sve misli i oseanja. Koncentriite se na svoje JA" u sreditu srca i ponavljaj te tiho ili poluglasno sledee misli: Ja sam slobodan od svih stega. Ja sam slobodan. Ja sam slobodan. Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka. Moja snaga volje raste svakog trenutka. Uzrok svakog poremeaja u organizmu nestaje. (Primeniti samo kada je potrebno.) Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja ispoljavam ivot i u telu i u duhu. Savrena ravnotea i u telu i u duhu. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Ja sam svestan i u telu i u duhu. Savreno zdravlje i snaga. Upravo kao to biljku zalivamo u korenu, tako i ove misli deluju, darujui nam snagu, vitalnost i slobodu u svakom pogledu. Ove sugestuje moete izgovarati tokom vebanja, ili u postelji, ne posredno pred spavanje. Upranjavajte ih svakodnevno.

35. Natapadasaria Posle izvesnog broja godina poinjemo zanemarivati svoje dr anje i, usled lenosti i oputenosti, ubrzo se i mirimo sa povijenim leima. Ugnuta krsta izazivaju oseaj zamora u leima, kao i bolo ve u krstima. Ova veba jaa kimu i rastereuje krsta. Lezite na le a i drite noge okomito, krsta ostaju na podu. Udiui spustite de snu nogu u desnu stranu na pod. Izdiui ponovo je okomito us pravite. Ponovite vebu sa levom nogom u levu stranu. 3 x 260

36. Nataradasana Odlina veba za ravnoteu i koncentraciju. Stojte na de snoj nozi, levom akom obuhvatite levo stopalo i lako se nagnite napred, opruivi desnu ruku. Diite veoma relaksirano i ostanite nekoliko sekundi u ovom poloaju. Isto ponovite sa desnom no gom. 3 x

37. Nataira-Vadrasana Ovom vebom razvijamo odlunost i oseaj vrstine. Sedite na petama sa akama na kolenima. Duboko diui, podignite ruke iznad glave i uspravite se do kleeeg stava. Tokom izdisaja, klee i nagnite se itavim telom unazad, to vie moete (nipoto se ne savijati, nego se nagnuti). Sa udisajem ponovo se uspravite, a pri izdisaju sedite opet na pete i vratite ake na kolena. 3 x 38. Padangustasana Za razvijanje nae moi koncentracije i introspekcije. U u nju na nonim prstima, sa akama koje dodiruju pod s jedne i dru ge strane tela, prebacite levo stopalo na desno bedro i nastavite sedeti na desnoj peti. Diui relaksirano, podignite ruke po strani ne to nie od visine ramena. Ponovite vebu sa drugom nogom. 3 x 39. Parva-Bhunamanasana Sedite sa iroko razmaknutim nogama i sklopljenim akama iza lea. Duboko udahnite, a pri izdisaju savite se preko leve noge, dodirujui elom koleno. Duboko udahnite, uspravite se u sedei stav i izdiui nagnite se sada preko desne noge. Udahnite, uspravi te se u sedei stav i izdahnite; opustite se. 3X Terapeutsko dejstvo: Pored jaanja kime, potstiu se unutar nji organi na pravilan rad. 261

40. Parva-Padakalanasana Leei na leima podignite noge okomito, a ruke opruite po red tela. Udahnite, pa izdiui obe noge spustite u desnu stranu na pod. Udiui obe noge noge ponovo uspravite, a kod izdisaja obe noge spustite u levu stranu na pod. 3 x Terapeutsko dejstvo: Jaa noge i poveava odlunost.

41. Parvatasana stav planine Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Udahnite, dlano ve sklopite neposredno iznad glave. Zadravajui dah opruite ru ke visoko iznad glave i ostanite oko 7 sekundi u ovom poloaju. Pri izdisaju poloite dlanove na kolena. Ponovite vebu tri puta uzastopno, a onda se odmorite. 3x Terapeutsko dejstvo: Poveava nam snagu volje i otpornosti. 42. Pavanamuktasana Leite na lea i obuhvatite ovla kolena. Udahnite duboko i pri izdisaju snano privucite kolena akama na grudi. Udahnite i olabavite svoj obuhvat na kolenima, kako bi se vratila u preanji poloaj, a pri izdisaju ponovo ih snano, do kraja privucite k sebi. Ponovite vebu oko deset puta uzastopce. Opruite noge i odmori te se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Usled snanog istiskivanja krvi, kada su kolena privuena, i jakog priliva krvi kod udisaja i oputanja kole na, ova izvanredno snana masaa regenerie sve unutarnje organe. Konstipacija, poremeaj koji truje itav organizam i izaziva njego vu degeneraciju, u potpunosti se lei. Isto tako i dijabetes i pore meaji u bubrezima. 43. Pavanamuktasana u sedeem stavu Sedite na pod i labavo obuhvatite kolena. Udiite duboko i jo uvek drite kolena labavo, a pri izdisaju snano ih privucite. Pono vite uzastopno 7 10 puta. Odmorite se stavljajui ake i elo na kolena. Ova veba ima isto dejstvo kao i prethodna. 262

44. Sarpasana Lezite licem okrenutim prema podu sa akama ispod ela. To kom udisanja sklopite ake iza lea, sa opruenim rukama, i podig nite glavu, grudi i opruene ruke to je mogue vie. Ostanite u ovom poloaju 3 5 sekundi, a onda se vratite u poetni stav, izdiui istovremeno. Terapeutsko dejstvo: Jaa svaki kimeni prljen, naroito krsta, grudni ko i gornji deo lea. Odrava gipkost tela. 45. Sarvangasana Varijanta

Leei na leima, pri izdisaju, podignite okomito noge i kuko ve u stav svee, pridravajui akama kukove. Tokom relaksiranog disanja, desnim stopalom dotaknite tlo, jako savijajui nogu u kolenu. Ponovite isto i sa levom nogom. Posle dva do tri puta spustite se u poetni poloaj i odmorite se. 3 x Kada ovladate ovom vebom, pokuajte vrlo oprezno u tre nutku kada je desno stopalo na podu, da spustite i levo pored nje ga. akama i dalje podupirete kukove. Nakon nekoliko sekundi vratite desnu nogu u okomit poloaj, a zatim i levu. Spustite se u leei poloaj i odmorite se. Terapeutsko dejstvo: Jak pritisak u predelu bubrega temeljno isti naslage toksina i otpadnih materija u bubreziezima. mamm 46. Savasana*

Lezite na lea sa rukama opruenim uz telo, sastavljenim pe tama i potpuno opruenim nogama. Bez naprezanja usporite disa nje to je vie mogue. Poinjui od stopala opustite sve miie. Usredsredite svest u srce. Jedan minut ovakvog aktivnog odmora ravan je jednom asu spavanja. Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom ostvarujemo potpuni od mor naeg nervnog sistema. Najbolja veba protiv nesanice. 263

47. Simhasana Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama, dok su Vam ake oslonjene na kolena. Izdiui, kroz otvorena usta ispruite jezik to vie moete. Tokom udisaja uprite donjim delom jezika (jezik je izvijen) snano u nepce. Terapeutsko dejstvo: Jedna od najefikasnijih vebi za suzbija nje nazeba i kijavice, obolenja grla i tonzilitisa, jer izaziva snanu cirkulaciju krvi u grlu. Osobe koje napreu svoje grlo, kao na pri mer predavai i pevai, uvidee da im ova veba izvanredno koristi. Glas postaje kristalno jasan.

48. Stambhasana Sedite sa privuenim kolenima i akama na podu iza lea. Podiginte noge okomito i pri tome diite polako. Posle 20 30 se kundi odmorite se, poloivi ake i elo na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Poveava nam otpornost, odlunost, snagu volje i koncentracije

49. Tadaghi-Mudra Leite oprueni na leima. Udiui opruite ruke iza glave, a pri izdisaju uspravite trup, nagnite se napred i akama obuhvatite none lanke. Bez disanja uvucite duboko stomak. Posle 5 7 se kundi duboko udahnite, opruite se ponovo na lea i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Usled pritiska na itav abdomen, trbuh dobija direktnu masau, a poto dolazi i do jakog uvlaenja trbu ha, dobija jo jednu, indirektnu masau. Ovom vebom poveava mo stepen svoje unutarnje otpornosti i poveanom probavnom temperaturom eliminiemo svaki zastoj u elucu, jetri i, naroito, u crevima. U sluajevima prekomernog luenja eludane kiseline, kamena u ui i bubrezima primenjuje se ova veba sa velikim uspehom. Njeno psihiko dejstvo se ispoljava u poveanoj moi in trospekcije i izuzetnoj snazi koncentracije. 264

50. Trataka Sedite sa prekrtenim nogama i fiksirajte pogledom neku malu taku na zidu pred Vama. Stalno otvorenih oiju, sa svakim udisa jem crpite, odnosno usmeravajte ivotnu silu direktno u oi. Tek kada Vas oi zapeku, zatvorite ih na trenutak, pa ponovo nastavite vebu. Nastojte da Vam oi budu otvorene dokle moete izdrati bez treptanja. Sa malo vebe uspeete drati stalno otvorene oi, bez treptanja, i do 5 minuta. Tcrapeutsko dejstvo: Pravilnim, svesnim disanjem usmerava se prana (ivotna sila) u oi putem nerava koji ih vitaliziraju. Krv, bogata kiseonikom, cirkulie kroz arterije od centra prema perife riji i otstranjuje toksine. Pomou ove vebe dolazi najbre do regeneracije oiju. Zato ona deluje, prema iskustvima jogija, unitavajue na sva ona oboljenja. Ova veba, pored toga, poveava i nau mo introspekcije, kao i nau sigurnost i samopouzdanje.

51. Trikonasana Varijanta (a) Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima. Udahnite dubo ko. Izdiui sagnitc se napred, sa jako izdignutom glavom, i vrho vima prstiju dodirnite pod. Ostanite u tom poloaju nekoliko se kundi, ne diui. Duboko udiui uspravite se i onda izdahnite. Stojte uspravno i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Snaan krvotok u kukovima i leima otstranjuje eventualna tetna taloenja, kao i naslage masti. Psihi ko delovanje ove vebe ogleda se u poveanju samostalnosti i nepo srednosti. (b) U raskoranom stavu, stojei uspravno i udiui duboko, podignite ruke do visine ramena, sa dlanovima okrenutim nagore. Pri izdisaju, desnom akom dodirnite levo stopalo i istovremeno okrenite gornji deo tela jako u levu stranu. Udiui ponovo se us pravite, sa podignutim, opruenim rukama. Izdiui sada dotakni te levom akom desno stopalo, a gornji deo tela okrenite u desnu stranu. Udiui ponovo se uspravite sa opruenim, podignutim ru kama, izdiite i opustite ruke pored tela sa dlanovima na dole. 3 X 265

(c) U raskoranom stavu, stojei uspravno izdiite i povijajui se desnom akom dotaknite levo stopalo. Levo koleno jako savite, a levu ruku opruite preko glave, paralelno sa podom. Posle 5 se kundi, udiui uspravite se sa ispruenim podignutim rukama, a sa izdisajem levom akom dotaknite desno stopalo, desno koleno je jako savijeno, a desnu ruku opruite preko glave, paralelno sa tlom. Nakon 5 sekundi, duboko udiui, uspravite se sa opruenim, podignutim rukama i pri izdisanju spustite ruke i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ova veba omoguuje bono gibanje kime, u kojem se naizmenino zateu i oputaju boni miii tru pa. Trup se zatee i na levu i na desnu stranu, a u savijanju uestvu ju svi leni miii, koji dre prljenove kime. Boni miii i kima napajaju se ivotnom snagom. Prljenovi su izloeni bonim priti scima i istezanju. Na taj nain, kima stie potrebnu gipkost i dola zi u pravilan odnos sa kostima kukova i miinim sistemom. Ubr zava se potpuno ozdravljenje posle zaraznih obolenja, s obzirom da su toksini, pritajeni u organizmu, podvrgnuti procesu raspada nja. Mnoge latentne infekcije otstranjuju se iz organizma. 52. Uddijana-Bandha u unju U unju udahnite duboko i posle snanog izdisaja jako uvucite trbuh. Zadrite dah 7 10 sekundi, a onda duboko udahnite i odmorite se. 3 x

53. Uddijana-Bandha Varijanta Stojite uspravno u raskoranom stavu. Udahnite duboko. Po sle snanog izdisaja, jako uvucite stomak i opruite ruke koso iznad glave tako, da ruke i noge formiraju slovo ,,X". Udahnite du boko, izdahnite i ruke spreda opustite niz telo, a zatim se odmorite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Zahvaljujui snanom uvlaenju dija fragme, ovom vebom se obezbeuje izvanredna indirektna masa a organa trbune duplje. U sluajevima sputenog eluca, bubrega 266

i, kod ena, materice, postignuti su ovom vebom najbolji rezulta ti. Potstie pretvaranje ili sublimaciju seksualne energije. Veba se preporuuje i deacima i mladiima sa estim ejakulacijama. Odlina je i za uklanjanje naslaga masti na trbuhu i kukovima. Po boljava probavu. 54. Urdva-Pasimotanasana U sedeem poloaju, sa privuenim kolenima, obuhvatite a kama glenjeve i opruite noge okomito u vis. Pri izdisanju, drei noge, okomito, dotaknite elom opruena kolena. Nakon 5 se kundi odmorite se sa ponovo privuenim kolenima. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ogroman pritisak u predelu trbuha isti skuje veliku koliinu krvi iz unutarnjih organa. Kada se telo vrati u stav mirovanja, krv bogata kiseonikom naglo pokulja kroz velike krvne sudove, nazvane arcus aortae (luk aorte) i aorta abdominalis (trbuna aorta). eludac, jetra, slezina, bubrezi i creva regeneriu se i jaaju. Sve smetnje i obolenja ovih organa nestaju. Ova veba se naroito preporuuje dijabetiarima. Ovladava se funkcijom pankreasa (guterae). 55. Ustrasana stav kamile Sedite na petama sa sastavljenim stopalima. Drei none lanke akama, podignite krsta i kukove to vie moete. Ostanite u ovom poloaju 5 10 sekundi, duboko diui. Sedei na peta ma, nagnite se napred, poloite elo na pesnice i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Odlina veba protiv naslaga masti na stomaku i kukovima. Potstie se oksidacija u organizmu i time do lazi do zdrave probave. 56. Uttha-Danusirasana U stojeem stavu sa sastavljenim stopalima duboko udahnite. Dok uzdiete podignite opruenu desnu nogu i, jo uvek izdiui, sagnite se napred da bi uhvatili lanak na nozi. Nastojte elom do dirnuti desno koleno. Zatim udahnite dok sputate desnu nogu i uspravite se. Tokom izdisaja ponovite vebu sa levom nogom. Od morite se malo, diui polako i duboko. 3 x 267

Terapeutsko dejstvo: Jaa sve miie lea i nogu. Razvija sa mopouzdanje i sigurnost. 57. Vadrasana stav dijamanta Sedei na petama nagnite se unazad i poloite laktove na tlo iza lea. Obuhvatite kukove akama i podignite ih to vie moete. Istovremeno zabacite glavu unazad i dotaknite pod. Diite ravnomerno. Posle izvesnog vremena, nagnite se napred i odmorite se, podboivi elo pesnicama. Sa malo vebe uspeete podii stomak i kukove tako, da formiraju most. Kada Vam to uspe, pokuajte po loiti ake na gornji deo bedara. 3 x Terapeutsko dejstvo: Kao to i samo ime kae, ova veba daje naem telu gipku vrstinu jednog dijamanta. U donjem delu tela krvotok je ogranien, ali je zato utoliko jai u organima trbune duplje, u grudnom kou, u titastoj lezdi, u licu i u mozgu. Odli na veba za disajne i srane tegobe. Zamor u oima i mozgu brzo prestaje. Poboljava vid. 58. Vadroli-Mudra U sedeem stavu sa privuenim kolenima postavite dlanove ispred sebe i pored tela na pod. Ravnomerno diui podignite opruene noge. Posle dvadesetak sekundi, ponovo privucite kolena i odmo rite se poloivi ake i elo na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom razvijamo snagu volje, izdrljivost i odlunost, a istovremeno poveavamo svoju otpor nost.

59. Vakrasana Varijanta U sedeem stavu sa iroko rairenim nogama udahnite dubo ko, opruajui ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Pri izdi saju polako okrenite gornji deo tela nadesno. Udiui gornji deo tela polako vratite u sredinu, izdiui okrenite ga nalevo, a udiui ponovo ga vratite u sredinu, izdahnite i odmorite se sa dlanovima na kolenima. 3X 268

Terapeutsko dejstvo: Vani nervni centri u kimi pune se i votnom silom, ime otstranjujemo umor i nervozu.

60. Vebe stomaka i nonih miia Sledee vebe su veoma korisne za jaanje trbuha, koji je e sto suvie zapostavljen, karlice, krsta i kukova: (a) Leei oprueni na leima, duboko udahnite. Dok izdiete uspravite se u sedei poloaj i podignite opruenu desnu nogu oko mito u vis, drei akama noni lanak, i dodirujui elom koleno. Udiui lezite ponovo na lea, a pri izdisaju ponovo se uspravite u sedei poloaj i podignite okomito levu nogu, dodirujui elom levo koleno. Udiui lezite na lea i odmorite se. 3 x

(b) U sedecm poloaju, sa rairenim nogama i dlanovima na podu iza lea. Tokom udisanja podignite krsta i kukove to vie moete, ali vrlo polako i oprezno. Pri izdisaju polako se vratite na pod i lezite oprueni na leima. Odmorite se uz duboko trbuno di sanje. 3 x

(c) U kleeem stavu, sa akama na podu, ne pokreui telo ni napred ni nazad, udahnite, sputajui krsta nadole dok ne postanu ugnuta, a istovremeno podiui glavu. Kod izdisaja, snano uvucite trbuh, krsta podignite, a glavu spustite. Ovo ponovite 4 5 pu ta uzastopno. Sedei na petama, nagnite se napred i podboite elo pesnicama, koje ste stavili jednu na drugu. 3X

(d) Ponovo u kleeem stavu, sa akama na podu, dok udiete podignite desnu nogu unazad, a isto tako i glavu. Pri izdisaju privucite desno koleno do ela. Udiui ponovo podignite desnu nogu unazad, a 269

kod izdisaja spustite koleno na pod. Isto uradite i sa levom nogom. Ponovite vebu i vratite se u poetni stav, a zatim u ve opisani stav odmaranja. 3x

(e) Odlina veba za sve zglobove u telu. Za oputenu kou na kukovima i za uklanjanje naslaga masti na stomaku ova veba je veoma korisna. U kleeem stavu sa akama na podu udahnite du boko. Pri izdisaju provucite desnu nogu izmeu ruku tako, da je potpuno opruite ispred sebe. elom dotaknite desno koleno i udiui vratite desnu nogu u poetni stav, a pri izdisaju provucite levu nogu ispred sebe i elom dodirnite levo koleno. Udiui vratite levu nogu u poetni stav, a kod izdisaja nagnite se napred i odmorite se.

(f) U stojeem stavu, sa jako rairenim nogama, tokom izdisa ja nagnite se napred dok dlanovima, laktovima i elom ne dotaknete tlo. Ostanite diui u ovom poloaju 5 10 sekundi. Zatim se uspravite i sastavite stopala. 3 x (g) Ovo je odlina veba za jaanje kimenog stuba i za pore meaje i bolove u krstima. U stojeem stavu, sa sastavljenim stopa lima, tokom udisaja opruiti ruke iznad glave, a pri izdisaju nagnu ti se gornjim delom tela napred i opruiti se tako, da gornji deo tela i ruke budu paralelne sa podom; pri tome se zadnjica malo pomera unazad. Udiui ponovo se uspravite, a izdiui opet se napred nagnite i sve ovo ponovite 3 5 puta uzastopno, a onda se odmo rite.

61. Vebe stopala Oni, koji se bave ovim intenzivnim treningom Hatha Joge, treba da upranjavaju svakodnevno vebe stopala nekoliko minuta dnevno, svejedno u koje doba dana. Hodajte po sobi, samo na vrhovima prstiju, otprilike jedan minut. Zatim koraajte normalno, tj. stavljajui prvo petu, pa ta ban i na kraju prste na pod. 270

Posle jednog minuta hodajte samo na petama, sa ukruenim kolenima i podignutim nonim prstima. Posle jednog minuta kora ajte opet normalno, tj. stupajui prvo petom, pa tabanom i naj zad prstima na pod. Onda hodajte na ivicama tabana ukruenih kolena. Posle 20 do 30 koraka ponovo hodajte normalno. Zatim hodajte sa luno savijenim stopalima, odnosno dotiite tlo samo petom i nonim palcem, ukrutivi kolena. Tabani treba da budu jako savijeni u lu ku, kako bih ispod njih bio otvor kroz koji moe proi, recimo, jedna trenja. Terapeutsko dejstvo: Ove vebe stopala koriguju ravne taba ne, rairena stopala i sputena stopala, ali se moraju svakodnevno upranjavati. 62. Vebe za jaanje kime (a) U sedeem poloaju sa privuenim kolenima poloite dla nove na pod iza lea. Onda podignite kukove to vie moete i po lako hodajte na sve etiri (stopala napred!), nainivi deset koraka, a zatim deset koraka nazad. Posle kraeg odmora sa dubokim disa njem, ponovite vebu. Terapeutsko dejstvo: Telo ivi kada ga njegova psiha proi ma ivotom." Ovo kretanje na sve etiri vitalizira lea i svaki poje dini mii. Rezultat je usmeravanje svesti u sve delove lea, ruku, nogu i grudi. Telo postaje neverovatno gipko, proeto sveu i uvek relaksirano. (b) Jedna varijanta iste vebe sastoji se u tome, da se nagnete napred, poloite dlanove na pod i na sve etiri hodate po sobi, po mogustvu sa ukruenim kolenima. 63. Viparita-Karani Varijanta Leei na leima podignite noge u vis, a kukove pridravajte akama. Diite ravnomerno. Zatim polako opruite telo sve dok Vam se cela teina ne prenese na ramena, a kolena uhvatite aka ma. Ostanite u ovom poloaju oko jedan minut, a onda se odmori te leei na leima i diui relaksirano. 3X Terapeutsko dejstvo: Smiruje i jaa tiroidnu lezdu. Brzo osveava modane nervne elije. Odlina veba za proirene vene. 271

64. Vrikasana stav drveta Stanite uspravno. Levo stopalo postavite na desno bedro ili koleno. Ispruite ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Ravnomerno diite. Posle trideset sekundi izvrite promenu, tj. desno stopalo stavite na levo bedro. 3 x Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za fiziku i psihiku rav noteu, koja razvija i nau mo koncentracije.

65. Vrikasana Varijanta Sedei na petama poloite dlanove na tlo pored kolena. Stavi te glavu na neki mekan jastuk ispred sebe i opruite kolena. Podig nite noge, jednu za drugom, u vis tako da doete u stoj na glavi. Diite ravnomerno. Posle 30 sekundi vratite se u sedei poloaj na petama. Nagnite se napred i odmorite se sa elom na pesnicama. 3 x Osobe sa oteenjem kime ne smeju ni u kom sluaju upranjavati ovu vebu. Terapeutsko dejstvo: Ovo je veba za jaanje kimenog stuba. Ima osvcavajue delovanje na mozak. Poveava oseaj ravnotee, kako fizike, tako i psihike.

3. M E D I T A C I J A
Odravajte stanje smirenosti u svim svojim poduhvatima: smi rena osoba moe sve postii. ivot nam moe biti lepi, ako svojim uzburkanim oseanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi. Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postaje mo svesni stvaralakih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i potencijalne moi koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah. Uivajui atribute snage i ne znajui za strah, one mogu delati i iveti na ovom svetu prema svojim eljama. Ovakvo stanje se lako postie upranjavanjem meditacije. Ponite i zavrite dan meditacijom, posveujui 10 15 minuta dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutranjosti, a ka snije e to trajati i po itav dan, omoguavajui Vam da razlikujete i najmanje pojedinosti u svim stvarima. Upravo kao to telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da obezbeujemo dobre utiske. itajte uenja Buddhe, Ramakrine, Vivekanande, Ramana Mahari-a itd. Vremenom e ova navika stvoriti atmosferu mira i istote oko Vas, bilo gde se nalazili. KAKO TREBA MEDITIRATI Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrtenirh nogama, ili na petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na ne koj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kimu. Dlanove poloite na kolena. Odravajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE SAVRENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutranjosti i izjednaite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: Ja nisam telo, niti um, niti oseanja. Ja nisam ni vid, ni govor, ni sluh, ni ukus. Ja nisam pet ula. Telo je spoljni omota VLASTITOG JA koje je isto i savreno. Ja sam beskrajna, negoraniena, veita bit. Ja sam uvek slobodni, ja sam veno prisutni. JA SAM KOJI JE SAM." 273

Ponavljanje ovih misli omoguie Vam da nauite svoj um da Vas slua. Ako ne zauzdate svoj um, ula e Vas pobediti. Ove mi sli su vane samo u poetku, jer, kasnije, izgraeni um sledie pravi put. Pomou introspekcije um stie postojanost. Sposobnost razli kovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku izmeu bit nog i nebitnog, istine i neistine, vrline i poroka itd. U sukobu izmeu glave i srca izaberi srce," kae Vivekananda. Meditacija je jedini nain sticanja moi razlikovanja. Ova sva kodnevna navika omoguie Vam da razlikujete to je bitno. A onaj, koji je doao do istine, naao je mir i sreu. Meditacija e, vremenom, postati Vae normalno stanje, ak i tokom rada. Iako ivimo u ovom svetu i izvravamo svoje duno sti, duh e nam uvek biti smiren. Tako e rad i mudrost biti isto.

274

4. ZA SVAKU S E D M I C U V E B A N J A PO JEDNA MISAO VODILJA ZA MEDITIRANJE

Neka se u Vaem mozgu formiraju smele i neustraive misli, i neka svaki dah koji udahnete, svaka re koju izgovorite, kao i sva Vaa dela, budu proeta ovim mislima. To je nain da se pretvori slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u ivotvorno. -S. J. Ne treba mnogo obraati panje na prianja ljudi. Nikada se u ivotu nee postii neto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj pohvali ili osudi. Vivekananda 275

Ne elim uitelja koji e na mene uticati. elim uitelja, koji e me nauiti, da ne dozvolim da se na mene utie. s. J. Samo je najmlaim poetnicima potrebno posebno slobodno vreme za njihove meditacije. Napredniji uenici postepeno doiv ljavaju sve vei oseaj sree, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vredno rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povuenosti. Ramana Mahari 276

Nae pravo Ja Nae pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je bre od mi sli. ula ga ne mogu dostii, jer je uvek ispred njih. Stojei mirno prestie sve to se kree. Bez naeg Ja nema ivota. Neznalica misli da se nae Ja kree, ali ono se ne kree. Nezna lici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a ipak je. izvan svega. Ko vidi sva bia u Sebi i samog Sebe u svim biima, taj vie ne mrzi. Prosvetljenost znai: nai vlastito Ja u celom univerzumu. Ko vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost. Nae pravo Ja je sveprisutno, blistajue, bez tela, bez kostiju, bez mesa, savreno, isto i nedirnuto zlom. Ono je vidovnjak, mi slilac, Jedino, najvie na svetu, koje bitie iz samog sebe i otkad je venosti stvara svet. O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni ga, kako bih ja, koji traim istinu, mogao videti svu krasotu istine. Ti, koje uva, bdi i vlada nebom i zemljom O, blistavo Sunce, koje si izvor ivota za sva stvorenja zastri svoju svetlost i skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju mi lost. Sutina, koja poiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti dokuuje samo onaj koji je ista srca, kada, utonuo u najdublju me ditaciju, spozna: vlastito Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost! Najlepe Upaniade

277

Ako nosi u sebi misli zlobe, mrnje ili gneva, njihova razorna snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopi sivo je zlo koje e ti priiniti. Jogiji kau, da je misao najvea sila u telu. Ona je snanija od svake fizike sile, vea nego sama re, jer ona pretstavlja jednu transcedentalnu snagu koja proima itav svemir. Dobre misli, ma kako nevane izgledale, neizbeno e proi zvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami kroji te svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzviene mi sli, onakve kakve biste eleli videti kako se ostvaruju na delotvornoj ravni. Sa neto malo istrajnosti uskoro ete ovladati svojim mi slima, koje e Vam onda pomagati, umesto da Vam odmau. Umesto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Va sopstveni ivot, nego i ivot onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i budite svesni moi koju posedujete. Tada ete shvatiti istinitost Vivekanandinih rei: Ako je materija mona, onda je misao svemona. S. J. Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je, na uitelj, zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma koliko to malo bilo?" S.J.

278

Sauvati mir pretstavlja najvee ispoljavanje snage; biti akti van to je lako. Popusti uzde i konji e odjuriti sa tobom. To svako moe, ali jak je onaj, koji moe zaustaviti zahuktale konje. ta zahteva veu snagu poputanje ili obuzdavanje? Ko je smiren, ne znai da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim snagama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nadmonu snagu. Vivekananda

Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje e lje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani priblie svome kra ju, smejau se snovima, koje sam snivao; a onda u zalupiti za so bom ova zemaljska vrata i otpoeti svoj let u beskonano. S. J. 280

Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajednike sve prisutne sutine. Uzdignimo se na viu ravan; ako poznajemo svoju univerzal nu prirodu, onda sa savrenim mirom posmatramo itavu panora mu ovog sveta. Vivekananda 281

Jedan vatreni pristalica Maharija bio je uzbuen, zato to je neko u gradu s nipodatavanjem govorio o njegovom uitelju, a on mu nije uzvratio pravom merom. Upitao je uitelja, kakva je kazna za ovaj propust. M: Strpljenje, to vie strpljenja! Trpeljivost i to vie trpeljivosti. Sri Ramana Mahari 282

Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu, kao sve. Ljudi i ostala bia izgledaju mi kao uplja tela, koja po kreu svoje glave i udove, ali njihova sadrina je ova bit. Ramakrina Ako imamo tri najvea nebeska dara": ljudsko telo, arku elju da budemo slobodni i pomo nekoga, koji je taj cilj postigao i moe nam pokazati put, onda je nae osloboenje sigurno. Vivekananda 283

Prvo to treba da ujete to je vae Ja." Sluajte dan i no da ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i nou, sve dok Vam ne ue u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane Vaa kost i meso. Neka Vae telo prome ova jedina ideja: Ja sam apsolutno isto, sveznajue, svemogue, veito blistavo JA, koje se ne raa i ne umire." Sva Vaa dela e se uveliati, preobra ziti, oplemeniti samom snagom ove misli. Ako je materija mona, onda je misao svemona. Vivekananda Ono, to je beskrajno, je prava srea; nema sree u kona nom; samo beskonano je srea. Prema tome treba teiti da se spo zna samo beskonano. Upaniade 284

Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti sveu o snazi duha u sebi. Veruj u ove rei i bie svemoan. Vivekananda Zaista ivimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Meu ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mrnje! Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snene planine; zli ljudi se ne vide kao strele odapete u noi. Ko dri pod uzdom rastui gnev, poput trkakih kola, njega ja nazivam pravim vozaem; ostali samo pridravaju uzde. Budha 285

Budi uveren, ako slui Istini, uprkos iskuenjima da je se odrekne, da e stei neizmernu snagu, pred kojom se ljudi nee usuditi da u tvom prisustvu kau stvari, za koje smatra da nisu istinite. Ako bude strogo sluio Istini tokom etrnaest godina, a da od nje ne otstupi, ljudi e biti ubeeni u ono, to im ti bude rekao. Tako e uiniti najvee dobro masama, raskinue im okove i pomoi celom narodu. Vivekananda 286

ovek! Kakva mona misao! Iz beskonanosti izbaen Da nadgleda igru ivota i smrti; Da stvara sudbine I kovitla usude u beskraju 1 smeje se kada se raspu zraci izlazeeg sunca Bacajui njihov pepeo na obale Nekih zaboravljenih svetova. S. J. 287

Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Svetlost treba da obasja svakoga! Zadatak nee biti ispunjen, sve dok svi ne dospeju do sree. Donesite svetlost siromanima i donesite jo vie svetlosti bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite sve tlost neznalicama i jo vie svetlosti obrazovanima, jer je ogromna tatina obrazovanja naega vremena. Zato donesite svetlost svima. Vivekanada Kao to tama bei od svetlosti, tako i najopasnije greke bee od oveka koji zrai ljubavlju. Tiruvalluvar 288

Prokri sam svoj sopstveni put I odvano koraaj dobro odmerenim korakom. Nesalomivom voljom pretvori u dela Zahteve svog jedinog voe, Svog vrhovnog zakona, svog vlastitog Ja. S. J. 289

Razgovori sa Sri Ramana Maharijem Pitanje: ta je najbolje to mogu uraditi za obezbeenje budunosti? Mahari: Vodi rauna o sadanjosti, pa e se budunost sama o sebi brinuti. Pitanje: ta je zabluda? Mahari: Ko je u zabludi? Utvrdite to i nestae zablude. Ljudi uvek hoe da znaju ta je zabluda, Maja, obmana, a ne proveravaju, ko je u zabludi. * Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razume sebe, kakva je ko rist od nastojanja da razume svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajui gla vu nad takvim pitanjima. Prvo, nai istinu o sebi, pa e biti u bo ljem poloaju da shvati istinu o svetu, iji si i ti jedan deo.

*
Ne treba zapostaviti rad u ivotu. Ako elite meditirati jedan ili dva asa dnevno, moete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih dunosti. Kada meditirate na pravilan nain, onda izazvana umna strujanja nastavie svoj tok i usred vaeg rada. To je kao da posto je dva naina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u medi taciji, odrazie se na vaim delima. Kako budete napredovali uvideete, da se va stav prema ljudima, dogaajima i predmetima po stepeno menja. Vaa dela e, sama po sebi, teiti da slede vae me ditacije.

290

Vi ste zaista sretni! Pribliavate se svom cilju. Kroz Vas i Va narataj je postao prosveen, jer teite da se oslobodite ropstva ne znanja i postignete savrenu sreu. O, mudrae, znaj da je oveku potrebno osloboenje od stra sti i mo razlikovanja istine od neistine, kao to su ptici potrebna njena oba krila. Bez njih ovek ne moe nikada dostii najvii grozd iz kojeg tee nektar slobode. Sankaracharya ovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je vie od i tavog niza propovednika. Re snage dolazi iz istote i utanja. Vivekandnda

291

Da li znate pravo znaenje reci Buddha? Ona znai, da stalnim razmiljanjem o svesti ovek i sam postaje svestan. Ramakrina

Najvei od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne tra i stvari, niti im ide ususret; on ih odrava, ali ne zadrava njihovu sliku. Zato moe savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar znanja. Obraa panju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i bora vi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve to mu ivot prui, a ipak je kao da nema nita. Ostaje skroman. Duang Dzi

Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje kraj njem cilju. Mahatma Gandhi Nita od onoga, to uinimo, ne raspline se u venosti. Sve sa zri u svoje vreme i donese plod u odreenom trenutku. Patnja je najomraeniji uitelj, koji nas u asovima samoe ui onome, to nam je potrebno.
S. J.

Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodavca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znai gublje nje nae duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne pri majte poklone. Vivekananda oveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje. S. J.

295

Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni su u krug brahmaarja (uenika Veda) i povereni brizi jednog ui telja, da bi izuavali Vede. Posle due otsustnosti vratili su se kui, poto su zavrili studi je. Tada ih otac upita, da li su itali Vedante. Kad su mu odgovorili potvrdno, zapitao ih je: ta je Brahman?" Stariji, koji je citirao Vede i druge filozofske spise, odgovori: O, oe, to se ne moe shvatiti pomou izgovorene rei ili snagom razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poe da navodi tekstove iz Veda. Otac mu ree: Vidim da si spoznao ta je Brahman! Moe se vratiti svom radu." Onda postavi mlaem sinu isto pitanje; ali mla di je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu re, niti je inio i najmanji pokuaj da neto kae. Tada progovori otac: Nita se ne moe rei o Apsolutnom i Bezuslovnom! im progovori o tome, ve odreuje Beskonano pojmovima konanog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezuslovno pojmovima uslovnog. Tvoje utanje govori reitije od na voenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta. Ramakrina 296

Dok je neki ovek pecao ribu pored ribnjaka, naie jedan avadhuta (putujui kaluer) i zapita: Brate, koji put vodi do tog i log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poe oprezno da grize. Zato ovek ne odgovori, ve se sav predade pecanju. Kada je upecao ribu, okrete se i ree: ta rekoste, potovani?" Kaluer mu se pokloni i ree: Potovani, budite moj guru (uitelj). Kada utonem u razmiljanje o najvioj Sutini, dozvolite da sledim Va primer i ne obraam ni na ta panju, sve dok ne okonam svoju meditaciju!" Ramakrina

297

Zaroni u samoga sebe i donesi Upaniade iz samoga Sebe. Ti si najvea knjiga, koja je ikada postojala i koja e ikada postojati, beskonana riznica svega to jeste. Sva spoljna poduavanja su uzaludna, sve dok se unutarnji uitelj ne probudi. Moraju dovesti do otvaranja knjige sopstvenog srca, da bi imala vrednosti. Vivekananda

298

I neka te ponese pesma moja, voljeno moje, u zemlju snova mojih, u beskraju. I poleti nevidljivim krilima noi od zvezde ka zvezdi. Naputajui zagrljaj sna kroz mnoge svetove brodi, Da bi se u zlatnom odsjaju zore vratio opet domu svome Gde te netaknuta lepota jutra eka, da ti oi otvori, voljeno moje. S. J. 299

ivot je rast i napredak. Cilj ovekovog ivota je ispoljiti sa vrenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje nae neograniene i univerzalne prirode je velika borba ivota. Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje tekoe na pretka. S. J. Kada je telo mirno, moe da govori tvoje Ja. E. Hoj

300

Aktivnost, od koje se pravilno uzdrimo, donosi slobodu. Aktivnost, koju pravilno ostvarimo, donosi slobodu. I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti. Bhagavad Gita Rastereti svoj brod od strasti i mrnje, o mornaru, i zaplovie lako prema slobodi. E. Hoj 301

Tvoja sopstvena volja je jedino, to odgovara na tvoje moli tve; meutim, pojedincu se pojavljuje preruena u obliku raznih religioznih koncepcija. Moemo je nazvati Buddha, Isus, Krina, Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek nae pravo Ja. Vivekanada Kako je to neizmerna srea napredovati i moi se razvijati pre ma savrenstvu! Vrati se u mislima u svoju prolost i uporedi je sa svojom sadanjou, pa e shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si proao. Nae celokupno, pravo znanje poiva samo na naem sopstvenom iskustvu. Samo unutranji napredak ini oveka sretnim. S. J.

302

Uenik: Kako mogu ovladati svojim umom? Mahari: Kada. spozna samoga Sebe, onda nema uma kojim treba ovladati. Postoji samo posmatranje. Sri Ramana Mahari Snaga jedne nacije ne poiva u njenoj armiji, nego u njenim visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da sna gom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda. Uostalom, postoji li vea snaga od pravog morala i karaktera? S. J. Nije ljubav slepa, ve strast. Ljude oslepe ulne elje. Prava ljubav oslobaa od poude i moralnog slepila. S. J. 303

Krina igra na petoglavoj zmiji. Pet ula pod vladavinom duha Potuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto tako, kao i vidljivi simbol. Sri Ramakrina U sreditu svake postojee religije stoji po jedan veliki uitelj, koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez uitelja raspada se zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na nekoj odreenoj linosti ili spisima, nego oveka stavljaju u sredite evolucije i uzdiu ga do njegove najvie granice do savrenstva. Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju ovekovim unutranjim razvitkom. Vede otkrivaju oveku njegovo najskrivenije bie bez obzira kojoj veri pripadao i pomau mu da ostvari svoj cilj. Stoga se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdie oveka u okviru njegovog posebnog uverenja. S. J. 304

Ko moe da svoje animalne snage pretvori u duhovne moi, taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva na ovladavanju animalnim silama u nama. Popusti li ovim silama, nemilosrdno e te oboriti; a uspe li da ih pretvori u dohovne sna ge, onda e one preobraziti oveka u savreno bie. S. J.

305

Ko je slep? Ko uiva u onome, to ne bi smeo initi. Ko je gluv? Ko ne slua spasonosne rei. Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna nita lepo da kae. Indiske poslovice Ako je neko ve uspeo da se rodi kao ljudsko bie, onda bi bi la teta, da svoj ljudski ivot upropasti loim i besmislenim postup cima, a onda da zavri svoj bedni ivot smru. Tagpo Lhadje Prava misao moe pokrenuti nebo i zemlju. Kineska poslovica 306

Vrlina uzdrljivosti je od najvee vanosti za svakog. Samo onaj ne propada, koji poseduje ovu vrlinu. Kada se slon pusti da ide slobodno, on pone da upa drvee i grmlje, ali im ga goni bocne badljem po glavi, on se umiri; isto tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave moi razlikovanja dobra i zla. Sri Ramakrina

307

Tvoj nain miljenja u oblasti duha treba da je isto tako racio nalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktini ivot zahteva ra cionalno miljenje. Duhovni ivot zahteva hiljadu puta vie racio nalnog, preciznog i dobro zasnovanog miljenja. S. J. Meditacija je izvanredna pomo, jer to je jedina prilika kada zaista moemo pomoi sami sebi. S. J. 308

ta je put do savrenstva? Istinoljubivost. Kako e ovek nai sreu? Pravilnim ponaanjem. ime mora ovladati da bi izbegao brigu? Svojim mislima. Kada je ovek voljen? Kada je bez tatine. Mahabharata 309

Nae Ja ne samo da je najlake spoznati, nego izvan njega i ne ma nieg drugog da se spozna. Sve to je potrebno za ostvarenje i spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A ta je lake od toga? Bhagavan Ramana Mahri

310

Pokuaj da shvati, da tvoje usavravanje tek onda poinje, Kuda li pone prepoznavati savrenstvo u oveku, kada shvati, da savrenstvo proima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu ivotinju, misaonog oveka. S. J. Niko nije roen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdie. Ko se uzdie dolazi iz dubine. S. J.

311

Bezgranian moe postati talas samo kada se vrati u more; kao talas moe biti samo ogranien. A kada je postao more, moe na novo postati talas, i to onoliko veliki, koliko eli. Prestani sebe izjednaavati sa lanim i znaj: ti si slobodan. Vivekananda

312

Postoji jedna neistota koja prevazilazi sve neistote, a to je neznanje. O, mudri, odbaci tu neistotu i budi slobodan od svih neistota. Dhammapada Ko ne obraa panju na zle rei drugih, pobeuje sve. Mahabharata

313

Onaj koji vidi cilj ne moe izgubiti put. S. J.

314

Uenik: Da li samoa pomae vebanju? Mahari: ta podrazumevate pod samoom? Uenik: Biti daleko od drugih. Mahari: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah i nesigurnost. ak i u samoi postoji stalan strah od nametljivaca, da e Vam poremetiti mir. Uostalom, kako se mogu misli bolje izbrisati u samoi? Ne moe li se to isto tako dobro uraditi i u Vaoj sadanjoj okolini? Sri Ramana Mahari

315

Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu veru u sebe i u stanju je da je realizuje ak i u svojim najjednostav nijim mislima i svakodnevnim poslovima. S. J. 316

Uenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, moda, bila nevana. Ne elim biti apsorbovan u to beskonano jedinstvo. Sama pomisao na to ispunjava me uasom. Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. im je to prtmetila poe plakati i alostiti se kao ti sada. Neizmerni okean nasmeja se siunoj vodenoj kapljici. Ne mogu da shvatim zato plaes", zapita je on. Upravo kao to si se sjedinila sa mnom, tako si se sjedinila sa svojom braom i sestrama, ostalim vodenim kapljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lino e postati okean. Kada zaeli da me napusti, uzdigni se u oblake pomou sunevog zra ka. Odande moe ponovo sii, mala vodena kapljice, na radost edne zemlje."

317

Jadanavalkja i Maitreji Pre vie hiljada godina iveo je jedan mudrac po imenu Jadnavalkja. Imao je dve ene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani, obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktinog duha i zanimala se samo za obina zadovoljstva u ivotu. Vodila je brigu o kui i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog ivljenja. Meutim, Maitreji je puno razmiljala o stvarima koje su se ticale unutranjeg ivota i volela je da sazna neto vie o istini. Jednog dana mudrac pozva svoje obe ene k sebi i ree: Tra janje ivota na zemlji je kratko. Ve sam nauio sve to ovek mora znati o ivotu, ali ono, to moram znati o istini, moram jo da nau im. Dopustite mi da se povuem iz ovog ivota, da ne bih uzalud no proveo preostale godine svog ivota. Kao to san bledi, tako i i vot prolazi. Dozvolite mi da se povuem sa vaim blagoslovom. Kuu ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uivanje, sto ka je vaa, kao i svo moje srebro i zlato." Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovolj na ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u oima obrati se svome muu reima: Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, ak i kad ima bo gatstvo, moe li ovek stei slobodu? Za sva svoja blaga moe li o vek biti siguran u sreu? Usred mnogih zadovoljstava moe li se sakupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa ivota i smrti, moe li se oe kivati osloboenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i pomozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, ta treba da uradim sa kratkotrajnim zadovoljstvima ivota?" O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi draa nego ikad", ree Jadnavalkja. Doi, sedi pored mene i ja u te uiti istini. Istina se prvo uje, zatim vidi i, na kraju, ostvari. Pouj, pa e i ti spoznati istinu. Da li zna, zato su nam drage stvari koje volimo na ovom sve tu, moja Maitreji? Duh koji proima celokupno stvranje proima i stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo. Nikada zbog mua ne voli ena mua, ve ga voli zbog Sebe u njemu, jer voli Sebe. Nikada zbog ene ne voli mu enu, ve je voli zbog Sebe u njoj, jer on voli Sebe. Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, ve vole Sebe u detetu. 318

Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene, nae Ja je uroeno, otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju. Kao to ogledalo odrava Sunce, tako i ova Zemlja i univer zum odravaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu to je stvoreno. Slino tome volimo i pisanu re, jer to Ja je sadrano u njima i otu da mi volimo Sebe u pisanoj rei. O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato to je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato to je bit lepa u plani nama. Bit se mora prvo uti, zatim videti, a onda se o njoj moe meditirati. Upoznaj Sebe, pa e znati sve ostale. Znaj da je bit izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se moe videti samo u svojim pojavama, jer sama bit je veita i ne zna ni poetka, ni kraja. Upravo kao to se zvuk doboa ne moe rukama uhvatiti, ali ako nam je dobo u rukama, njegov zvuk se moe kontrolisati, ta ko isto i smisao ovog sveta se moe shvatiti samo kada spoznamo Sebe. Kao to se dim iri u svim pravcima od upaljene vatre, tako i znanje u pisanoj rei proistie iz biti svih bia. Kao to Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, ta ko i svetlo istine izvire iz biti svih bia. Kao to koa raspoznaje sve oseaje dodira, kao to nos razli kuje mirise, oi zapaaju sve oblike, a ui razlikuju zvuke, tako je i nae Ja riznica neizmernog mnotva raznih stvorenja na ovom svetu, kome se celokupni ivot vraa na kraju, kao to se kie vraaju u okean. Kao to svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna za nesavrenstvo. Poto je saoptio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se od svojih ena i ode.

319

oveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. ovek, koji je usredsreen, smiren je i jak, jer su mu snage udruene. Svakodnev no upranjavajte meditaciju. Ona e Vam razviti uspavane sposob nosti. Ako usredsredite svoje snage, moete izvriti svaki zadatak. S. J. 320

Sloboda znai biti slobodan od zabluda. Vivekananda Uenik: Koje je vreme tokom dana najbolje za meditaciju? Mahari: ta je vreme? Ramana Mahari 321

Uenik: Ne mogu da vladam svojim umom. Ramakrina: Kako to? Postoji neto, to se zove Abhjasajoga, a to znai Joga pomou upranjavanja. Upranjavajte redov no, pa ete videti kako Vas Va um sledi bilo kuda da ga vodite. Um je slian beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primie svaku boju, koju odaberete. 322

Ovo je jedini nain da postignemo cilj rei sebi i svima osta lima da smo savreni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolazie snaga. Ko se bude u poetku kolebao bie sve jai i jai i taj glas e se poveati sve dok nam istina ne osvoji srce, potee naim ilama i prome nam telo. Zablude e nestajati, kako se sjaj svetlosti bude pojaavao, a isto tako deo po deo nestajae i teret neznanja; a on da e doi vreme, kada e sve to nestati i ostae samo Sunce da sija. Vivekananda 323

Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Danju (oso bi na putu saznanja). Mahari: Samoa je u ljudskom umu. Neko moe biti u vrevi ivota i odravati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir. Drugi moe biti u umi, a ipak da ne bude u mogunosti da vlada svojim umom. Za njega se ne moe rei da je u samoi. Samoa je stanje duha. Osoba ophrvana eljama ne moe nai samou ma gde se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samou, svoj mir. Sri Ramana Mahari 324

Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa zlim mislima, sledi bol, kao to toak sledi nogu vola koji vue kola. Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa dobrim mislima, sledi srea, kao to ga sledi senka, koja ga nikada ne naputa. Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." kod onih, koji gaje takve misli, mrnja nikada ne prestaje. Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." - kod onih koji ne gaje takve misli, mrnja e prestati. ' 325

Jer mrnja se nikada ne uklanja mrnjom: mrnja se uklanja ljubavlju to je staro pravilo. Svet ne zna da svi mi moramo jednom doi do kraja; ali kod onih koji to znaju, svae odmah prestaju. Onoga, koji trai samo zadovoljstva u ivotu, bez kontrole svojih ula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo e sigurno obo riti, kao to vetar obara slabo drvo. Onoga, koji ne trai samo zadovoljstva u ivotu, koji dobro vla da svojim ulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno nee oboriti, kao to ni vetar ne moe nauditi stenovitoj planini. Oni, koji zamiljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, ni kada ne dolaze do istine, ve samo idu za praznim eljama. Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, do laze do istine i bave se ostvarljivim eljama. Kao to kia prodre kroz loe pokriven krov, tako e i strast prodreti kroz um koji ne razmilja. Kao to kia ne prodire kroz dobro pokriven krov, tako i strast nee prodreti kroz um koji dobro razmilja. Zlotvor jadikuje u ovom ivotu. On tuguje i pati kada vidi lo e posledice svoga rada. Dobrotvor uiva u ovom ivotu. On se veseli i raduje kada vidi lepotu svoga dela. Dhammapada

326

5. V E B E J O G E ZA G O D I N U DANA

I. NEKOL1KO VANIH PRAVILA ZA UPRANJAVANJE JOGE 1. Ponite dan sa Jogom, posveujui joj makar 30 do 40 mi nuta svakodnevnog upranjavanja. 2. Sa ovakvom istrajnou tri velika ivotna dara bie Vai: Zdravlje, Bogatstvo i Srea. 3. Redovno upranjavanje je od najvee vanosti, jer se time oslobaaju latentne snage organizma, potstie se njihov ra zvoj i ispoljavanje u obliku snage volje, moi koncentracije, moi odluivanja, poveanoj otpornosti itd., uz sticanje prirodnog imuniteta prema bolestima i tetnim uticajima. 4. Mantrame ine neophodan deo treninga. Vano je ponav ljanje svih, ili bar nekoliko odabranih sugestija tokom sva kodnevnog vebanja Joge. One e prodreti u potsvest i ta mo uhvatiti koren, primoravajui telo da slua i ispunjava 327

zahteve duha. Telo je instrument uma. Sve to um diktira, telo mora da ispunjava... Ako je materija mona, misao je svemona!" 5. Kao to prazan stomak prima hranu i upija je, tako i podsvest upija ove dobre utiske i vremenom stvara karakterne osobine vredne divljenja, kao to su otsustvo straha, odva nost, postojanost, jaka volja i sve vee oseanje slobode. 6. Toplo se preporuuje ponavljanje mantrama u sebi nepo sredno pre nego to emo zaspati. Na taj nain izazvana umna strujanja nastavie svoje delovanje ak i tokom sna i pogodovae razvoju zdravog i pozitivnog pogleda na ivot. 7. Telo je koija, pet ula su konji, um je uzda, ali ja sam vo za!" Drite se ovog stava, upravljajte svojom sopstvenom sudbinom i budite slobodni. Mantrame: Moja snaga otpornosti poveava se svakog tre nutka. Moja snaga volje poveava se svakog trenutka. Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog trenutka. Ja ispoljavam ivot u svom telu i duhu. Odmor i mir. OM OM OM

2. GODINJI PLAN VEZBANJA JOGE Detaljne opise sa ilustracijama svih vebi sadranih u ovom Godinjem planu vebanja Joge" nalazite brzo i jednostavno u poglavlju 2. Nove vebe disanja pranajama i nove vebe Hatha Joge i njihovo terapeutsko dejstvo", budui da su sve vebe klasifikovane po alfabetskom redosledu. Za pojedine vebe, naroito one oznaene zvezdicom*), svakako konsultujte prvu knjigu Joga i sport", koja sadri njihov opiran i sistematian opis sa original nim ilustracijama i detaljno specificiranim terapeutskim delovanjem. Ne samo za sistematsko i sveobuhvatno, nego i za tematsko i detaljno prouavanje Hatha Joge veliku pomo e Vam pruiti Si stematski registar pojmova obraenih u I knjizi Joga i sport" i u II knjizi Joga i zdravlje". 328

lako vebe i metode Hatha Joge imaju veoma irok spektar terapeutskog dejstva, u sluaju pojedinih obolenja ili poremeaja potrebno je prouiti Dijagnostiki indeks", uz obaveznu konsul taciju medicinskih strunjaka. Ovaj indeks preporuuje za razna obolenja i poremeaje kurativne asane, vebe pranajame i druge metode Joge, koje se mogu upranjavati iskljuivo pod lekarskim nadzorom ili po odobrenju lekara. Da biste razumeli sanskrtske nazive pojedinih vebi i time bli e upoznali njihovu sutinu i namenu, potraite njihova znaenja u Glosaru sanskrtskih rei i izraza" na kraju ove knjige.

1. Sedmica 1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalndhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek. sa potiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje) 3. Pranajama sa masaom grudi (Tokom udisaja tapkajte vrhovima prstiju veoma brzo grudni ko. Zadravajui dah lupkajte brzo dlanovima po grudima) (istota) 4. 5. 6. 7. 8.

po 7 X 3 x

3X

Pranajama solarnog pleksusa ' 3 min. Vebe stomaka i nonih miia pod (a) 3 x Bhudangendrasana (Jaanje nerava) 3 x Matsjasana (Mir) 3 x Vebe stomaka i nonih miia pod (c) (Veba za krsta) 3 x 9. Hastapadangustasana (Stabilnost, ravnotea) 3 x 10. Lauliki-Joga (Udahnite, ispupite stomak, izdahnite, pritiskujui snano stomak dlanovima s leva na desno " 3X7X 11. Ardha-Halasana (Elastinost) 12. Sirasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 3 x 3 x 5 min. 5 min.

329

2. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Dalandhara-Budha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje na levu i desnu nozdrvu) (istota) 3 x 4. Sitkari (Udisanje izmeu vrha jezika i nepca) (Proiavanje krvi) 10 X 5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3X 6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Danusirasana 1 (Snaga otpornosti) 3 x 8. Danusirasana II (Snaga otpornosti) 3 x 9. Bhegasana (Gipkost) 3 x 10. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x 11. Nataradasana (Figura i lepota) 3 x 12. Viparita-Karani (sa vebama za jaanje oiju) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 3. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po7x 2. Mura (Zadravanje daha 7-30 sek. sa pritiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje)

3 x

3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) (istota) 10 x 4. Sitali (Udisaj kroz jezik u obliku cevi) (Proiavanje krvi) 14 x 5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatiti kolena) (Zdravlje) 3 x 7 x 6. Bhudangendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Danusirasana vodoravno (Otpornost) 3 x 8. Danusirasana okomito (Otpornost) 3 x 9. Dolasana (Figura i lepota) 3 x 10. Nataira-Vadrasana (Snaga) 3x 11. Vadroli-Mudra(Snaga) 3x 330

12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 4. Sedmica

5 min. 5 min. 5 min.

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek. sa pritiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama sa masaom grudi (istota) 3 x 4. Proiavajue disanje 3 x 5. Ustrasana (Gipkost) 3 x 6. Pasimotanasana (Zdravlje) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana II (Samopouzdanje) 3 x 8. Trikonasana Varijanta pod (a) (Ja sam prav u telu i u duhu.") 3 x 9. TrikonasanaVarijanta pod (c) 3 x 10. Veba stomaka i nonih miia pod (f) (Potpuno oputanje) 3 x 11. Vrikasana (Ravnotea) 3 x 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 5. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 2. Mura (Zadravanje daha 7-14 sek.) (Snaga volje) 3 3. Proiavajue disanje (u sedeem stavu) 3 4. ,,S"-disanje (istota) 3 5. Vakrasana (Nervna snaga) 3 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 7. Bhudangasana (Nervna snaga) 3 8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x x x x. x x x x

331

9. Trikonasana (Nervna snaga) 10. Uddijana-Bandha (Jako uvucite stomak) (Otpornost) 11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Otpornost) 12. Viparita-Karani (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 6. Sedmica

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 3 x Dalandhara-Bandha (Snaga volje) HA-disanje u leeem poloaju polako (istota) 3 x HA-disanje u stojeem stavu polako (istota) 3 x Bhudangasana (Bubrezi) (istota) 3 x Bhudangendrasana (Kima) (Snaga) 3 x 3 x Maha-Mudra (Otpornost) Vakrasana (Nervna snaga) 3 x Tadaghi-Mudra (Uvucite jako stomak) 3 x (Otpornost) 10. Dolasana (Kima) (Gipkost) 3 x 11. Ardha-andrasana (Gipkost) 3 x 12. Sarvangasana (titnjaa) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 7. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanje u leeem poloaju snano (istota) 3 x 4. Bhastrika (Disanje poput mehova) (istota) 3 x 5. Joga-Mudra (Zdravlje) 3 x 6. Padahastasana (Otpornost) 3 x 332

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Bhudangasana (Nervna snaga) Vakrasana (Nervna snaga) Danusirasana (Otpornost) Ekapadahastasana I (Figura i lepota) EkapadahastasanaII(Figurai lepota) Viparita-Karam(Podmlaivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM 8. Sedmica

3 x 3 x 3 x 2 x 2 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje daha 7 sek.) (Otpornost) 3 x 3. Sukh-Purvak Udisanje 4 sek., zadravanje daha 16 sek. i izdisanje 8 sek. (Ravnotea i skladnost) 3 x 4. Bhastrika (Disanje poput mehova) naizmenino 3 X kroz levu i desnu nozdrvu (istota) 3 X 5. Parva-Bhunamanasana (Otpronost) 3 X 6. Vakrasana Varijanta (Nervna snaga) 3 X 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 X 8. Kaa-kasana (Ravnotea) 3 X 9. Dolasana (Figura i lepota) po 2 X 10. Ardha-Bhudangasana I i II (Nervna snaga) 3 X 11. Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 X 12. Sarvangasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 9. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 1 (str. 1301 knjiga) (Otpornost) 4. Pranajama sa masaom grudi (Proiavanje plua) 5. Vakrasana (Nervna snaga) 7x 3 x 3 x 3 x 2x 333

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Vakrasana Varijanta (Nervna snaga) Ardha-Bhudangasana (Figura i lepota) Parva-Bhunamanasana (Gipkost) Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) Natapadasana (Snaga) Veba stopala Sirsasana ili Viparita-Karani (Podmlaivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savreni odmor)
OM

2 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

10. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Udadaji ,,S" disanje (istota) 4. I. A. O. OM 5. Stambhasana (Otpornost) 6. Bhudangendrasana (Kima) (Snaga) 7. Ardha-Satabhasana (Bubrezi) (istota) 8. Salabhasana (Bubrezi) (istota) 9. Joga-Mudra Varijanta I (Podignite ruke okomito) (Zdravlje) 10. Padahastasana (Zdravlje) 11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Sirsasana ili Halasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 11. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Mura (Snaga volje) 3. Pranajama sa masaom grudi (istota) 334 7 x 3x 3 x 7 3 3 3 3 3 2 3 x x x x x x x x

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

4. Sitali (Proiavanje krvi) 3 x 9 x 5. Trikonasana Varijanta pod (b) (Ja sam prav u telu i u duhu.") 3 x 6. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 7. Pravanamuktasana u leeem poloaju (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 9 x 8. Lauliki-Joga (Zdravlje) 3 x 9. Ardha-Bhudangasana (Sa okomito podignutim rukama) (Gipkost) 3 x 10. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x 11. Ustrasana (Gipkost) 3 x 12. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje oiju) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min.

OM
12. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA disanje u leeem poloaju, polako (istota) 3 x 4. HA disanje u stojeem stavu, polako (istota) 3 x 5. Dhritjasana (Postojanost) 3 x 6. Dhanurasana (Gipkost) 3 x 7. Bhudangasana (Nervna snaga) 3 x 8. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x 9. Ekapadahastasana I i II (Figura i lepota) po 2 x 10. Danusirasana u okomitom poloaju (Figura i lepota 2 x 11. Danusirasana u vodoravnom poloaju (Figura i lepota) 3 x 12. Halasana Varijanta (Sa rastavljenim nogama) (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min.

OM
335

13. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (4-16-8 sek.). Naizmenino disanje. (Skladnost) 5 x 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x 5. akrasana (Stav toka) (Gipkost) 3 x 6. Dhritjasana (Odlunost) 3 x 7. Pasimotanasana (Zdravlje) 3 x 8. Supta-Vadrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x 9. Majurasana (Ravnotea) 3 x 10. Gokarnasana (Figura i Iepota) 3 x 11. Hastapadasana (Sa iroko rairenim nogama uhvatiti none paleve, a onda se nagnuti napred tokom izdisaja 3 x 12. Sirasana (Podmlaivanje) 3 x 13. Viparita-Karani (Podmlaivanje) 3 x 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 15. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 14. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Pranajama br. 3 3 x Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x Lauliki-Joga (Masaa stomaka) 3 x Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x Vadroli-Mudra (Otpornost) 3 x Bhudangasana (Nervna snaga) 3 x Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x Matsjasana (Odmor) 3 x Vebe za jaanje oiju (Bru-Madja-Driti: fiksiranje korena nosa. Nasagra-Driti: fiksiranje vrha nosa) 3 x 12. Sarvangasana (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 336

15. Sedmica 7 x 1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 3 x 2. Mura (Snaga volje) 3 x 3. Pranajamabr. 6 3 x 4. Pranajama br. 7 3 x 5. Hastapadasana (Otpornost) 3 x 6. Nataira-Vadrasana (Snaga) 2 x 7. Danusirasana u okomitom poloaju (Otpornost) 8. Danusirasana u vodoravnom poloaju (Otpornost) 2 x 3 x 9. Dolasana (Gipkost) 3 x 10. Lauliki-Joga (Masaa stomaka) (Zdravlje) 3 min 11. Vebe stopala 12. Viparita-Karani (sa Diva-Bandhom) 3 x (Podmlaivanje) 5 min 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 14. Savasana (Savren odmor) OM

16. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanie u leeem poloaju, naglo (istota) 3 x 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x 5. Vakrasana(Nervna snaga) 3x 6.Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 7. Trikonasana Varijanta pod (a) (Ja sam prav u telu i duhu.") 3x 8. Mantrame: Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka. Moja snaga volje raste svakoga asa. Svaki organ radi sve bolje svakog trenutka. Ja ispoljavam ivot i u telu i u duhu. Mir i spokojstvo. OM OM OM po 3 x 9. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 9 X 337

10. Natapadasaha (Snaga) 11. Vebe stomaka i nonih miia 12. Sirasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 17. Sedmica

3x 3 x 3x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota) 4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota) 5. Jastikasanastav tapa (Figura i lepota) 6. Natapadasana (Figura i lepota) 7. Parva-Padakalasana (Figura i lepota) 8. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 9. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 10. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 11. Vebe stopala 3 12. Halasana (Gipkost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Potpuno oputanje) 5 OM 18. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 338 Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu Dalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama br. 4 (Snaga) Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanje) (istota) 3x Pranajama solarnog pleksusa (Stvaranje solarne energije) Joga-Mudra Varijanta 1 i 11 Lauliki-Joga (Masaa trbuha) Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)

7 3 3 3 3 3 3 2 3

x x x x x x x x x

3 x min. 3 x min. min.

7 x 3 X 3 X 15
X

3 min. 3 X 3 X 3 X

9. Kaa-kaasana (Sigurnost) 10. Majurasana (Stabilnost) 11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Sirasana ili Sarvangasana(Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savreno oputanje) OM

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

19. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x 3 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. I . A . O . O M 4. Ardha-HA-disanje u leeem poloaju (istota) 3 x 5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 6. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x 8. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 2 x 9. Ardha-andrasana 1 (Gipkost) 10. Ardha-andrasana 11 (Gipkost) 2 x 11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne take) 3 min. 12. Ardha-Sarvangasana (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savreno oputanje) 5 min. OM 20. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Mura (Snaga volje) 3 x 3. Bhastrika (Disanje poput mehova, naizmenino) (istota) 3 x 4. Sitali (Udisaj kroz jezik savijen u obliku cevi) (Proiavanje krvi) 14 x 5. Tadaghi-Mudra (Jako uvui stomak) (Otpornost) 3 x 339

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Stambhasana (Snaga) Urdva-Pasimotanasana (Snaga) Nataira-Vadrasana (Snaga) Fkapadahastasana 1 (Figura i lepota) Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) Salabhasana (Bubrezi) (istota) Sirasana ili Sarvangasana (Podmlaivame) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM 21. Sedmica

3 x 3x 3 x 2 x 2 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Mura (Snaga volje) 3 x 3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) (istota) 3 x 7 x 4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min. 5. Pasimotanasana (Zdravlje) 3 x 6. Pavanamuktasana u leeem poloaju (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 7 x 7. Dolasana (Gipkost) . 3 x 8. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Ravnotea) 3 x 9. Padangustasana (Ravnotea) 3 x 10. akrasana (Gipkost) . 3 x 11. Hastapadangustasana (Snaga) 3 x 12. Slrasana ili Sarvangasana (Podmlaivame) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savreno oputanje) 5 min. OM 22. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 1 (Vladanje samim sobom) 4. Pranajama br. 2 (Otpornost) 340 7x 3 x 3 x 3 x

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Ardha-Matsjendrasana 1 (Samopouzdanie) 2 x Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x Ekapadahastasana 1 (Figura i lepola) 2 x Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 2 x Nataradasana (Ravnotea) 3x Simhasana(Vebanie jezika) 3 min. Vebe za jaanje oiju (Bru-Madja-Driti, Nasagra-Driti) po 2 x 12. Ardha-Halasana (Stopala preko desnog ramena, a zatim preko levog) (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM

23. Sedmica

1. Potpuno jogi disanie (Mir) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanje u sedeem stavu (Udahnite duboko, zadrite dah 7 sek., izdahnite snano i naglo na usta) (istota) 3 x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano abdominalno disanie u leeem poloaju) (istota) 2 x 14 x 5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Snaga) 3 x 6. Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x 7. Dhanurasana (Bubrezi) (istota) 3 x 8. Stambhasana (Snaga) 3 x 9. Majurasana (Snaga) 3 x 10. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x 11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu-(Vladanje samim sobom) 12. Sirasana ili Sarvangasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 341 3 x 3 x 5 min. 5 min.

24. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) (Sklad i ravnotea) 3 x 4. I. A . O . OM 3 x 5. Pasimotanasana (Zdravlje) 3 x 6. Parvatasana (Stav planine) (Figura i lepota) 3 x 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 8. Trikonasana Varijanta pod (b) (Nervna snaga) 3 x 9. Uddijana-Bandha Varijanta (Figura i lepota) 3 x 10. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje) 3 x 11. Vebe stopala 3 min 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 14. Savasana (Savren odmor) 5 min OM

25. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) (Skladnost) 3 x 4. I. A. O. OM 3 x 5. Ustrasana (Gipkost) 3 x 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu 3X 7. Lauliki-Joga (Masaa trbuha) 3 x 8. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje) 3 x 9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Samosavlaivanje) 3 x 10. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 11. Supta-Vadrasana (Gipkost) 3 x 12. Halasana (Otpornost) ' 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 342

26. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Potpuno jogi disanje (Mir) Dalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajamabr. 6 Pranajamabr. 7 Vibhakta-Danusirasana (Zdravlje) Danusirasana u horizontalnom poloaju (Snaga) Danusirasana, okomito (Snaga) Vakrasana (Nervna snaga) Ardha-andrasana 1 (Gipkost) Ardha-andrasana 11 (Gipkost) Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Halasana (Otpornost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savreno oputanje) OM 7 3 3 3 3 2 2 2 2 2 x x x x x x x x x x

3 x 3 x 5 min. 5 min.

27. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 6 4. Pranajama br. 7 5. Lauliki-Joga (Zdravlje) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Ekapadahastasana 1 (Figura i lepota) 8. Ekapdahastasana 11 (Figura i lepota) 9. Nataradasana (Ravnotea) 10. Vrikasana (Ravnotea) 11. Pranajama solarnog pleksusa 12. Viparita-Karani (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 343 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3X 2 x 2 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

28. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanie u leeem poloaju, naglo (islota)
4. I. A . O . O M

7 x 3 x 3 x 2 2 3 3

5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14.

Vakrasana (Nervna snaga) Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) Trikonasana (Nervna snaga) Padahastasana (Snaga) Pavanamuktasana u leeem poloaju, snano obuhvatiti kolena (Zdravlje) Bhegasana (Gipkost) Hastapadasana (Otpornost) Viparita-Karani (Podmlaivanie) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM 29. Sedmica

3 x

x x x x

3 x 9 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje daha 7 sek.) (Otpornost) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje u leeem poloaju) (istota) 2 x 9 x 4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min. 5. Padangustasana (Ravnotea) 3 x 6. Nataira-Vadrasana (Snaga) 3 x 7. Matsjasana (Odmor) 3 x 8. Supta-Vadrasana (Gipkost) 3 x 9. Trikonosana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 10. Bhegasana (Gipkost) 3 x 11. Natapadasana (Snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (Podmlaivanie) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 344

30. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu Dalandhara-Bandha (Snaga volje) I. A . O . OM Mantra-Joga Padahastasana (Zdravlje) Hastapadangustasana (Snaga) Nataradasana (Ravnotea) Matsjasana (Savreno oputanie) Salabhasana (Bubrezi) (istota) Dhanurasana (Bubrezi) (istota) Vebe stopala Sirasana(Podmlaivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM 7 x 3 x 3 x po 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 3 x 5 min. 5 min.

31. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Mura (Snaga volje) 3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota) 4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota) 5. Pasimotanasana (Zdravlje) 6. Jastikasana (Stav tapa) (Figura lepota) 7. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost) 8. Matsjasana (Regeneracija tiroidne lezde) 9. Supta-Vadrasana(Vitaliziranjecelog tela) 10. Bhegasana (Gipkost) 11. Ekapadahastasana J (Figura i lepota) 12. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 13. Sirasana (Potpuno oputanje i podmlaivanje) 14. Meditacija (Jedinstvo) 15. Savasana (Savren odmor) OM 345 po 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

32. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) . 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje daha 7 sek.) (Otpornost) 3x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) (istota) 15 30 x 3 x 5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Ravnotea) 3 x 6. Dhritjasana (Odlunost) 3 x 7. Dhanurasana (Gipkost) 3 x 8. Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x 9. Joga-Mudra Varijanta II sa zadravanjem daha (Odlunost) 3 x 10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x 11. SarvangasanaVarijanta (Podmlaivanje) 3 x 12. Halasana Varijanta sa rastavljenim nogama (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM

33. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) Dalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama sa masaom grudi (Proiavanje plua) Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) (Sklad i ravnotea) 5. Ardha-andrasana I (Gipkost) 6. Ardha-andrasana II (Gipkost) 7. Gomukhasana (Snaga) 8. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost) 9. akrasana (Figura i lepota) 10. Trikonasana (Nervna snaga) 11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 346 1. 2. 3. 4. 7x 3 x 3 x 3 3 3 3 3 3 3 x x X x x x x

3 x

12. 13. 14. 15.

Ardha-Sarvangasana (Odmor) Ardha-Halasana(Gipkost) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM

3 x 3 x 5 min. 5 min.

34. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Uddaji ,,S"-disanje (istota) 3 x Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) 3 x Ardha-Bhudangasana 1 (Gipkost) 3 x Ardha-Bhudangasana 11 (Gipkost) 3 x Vakrasana Varijanta sa okretanjem na levu i desnu stranu 3 x 8. Sarpasana (Snaga) 3 x 9. Hastapadangustasana (Stabilnost) 3 x 10. Vrikasana (Ravnotea) 3 x 11. Uddijana-Bandha u sedeem stavu (Figura i lepota) 3 x 12. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Figura i lepota) 3 x 13. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje oiju) (Podmlaivanje) 3X 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 15. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 35. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Proiavajue disanje 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 5. Ardha-Matsjendrasana I (Samopouzdanje) 6. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 7. Pasimotanasana (Zdravlje) 8. Padahastasana (Otpornost) 7 x 3 x 3 x 3 x 2 x 3X 3 x 3 x 347 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Figura i lepota) 3 x 10. Vebe za jaanje oiju: Bru-Madja-Driti i Nasagra-Driti 3 x 11. Simhasana (Izdahniete, isturite jezik, udahnite, izvite jezik nagore u luku i snano ga pritisnite o nepce) 3 x 7 x 12. Viparita-Karani (Podmlaivame) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 36. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanie u leeem poloaju) (istota) 2 4. Sitali (Proiavanje krvi) 5. Pavanamuktasana u leeem poloaju (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 7. Ustrasana (Figura i lepota) 8. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost) 9. Nataira-Vadrasana (Snaga) 10. Jastikasana (Figura i lepota) 11. Trikonasana (Nervna snaga) 12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanie) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM 37. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje daha 7-10 sek.)(Otpornost) 3x 3. Bhastrika (istota) 2x9x 348 7 x 3 x x 14 x 14 x 3 x 2 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3x 3 x 5 min. 5 min.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Pranajama solarnog pleksusa Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) (Zdravlje) Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) Bbudangendrasana (Gipkost) Trikonasana Varijanta pod (b) Lauliki-Joga (Zdravlje) Padahastasana (Zdravlje) Vebe stopala 3 Viparita-Karani (Podmlaivanie) Meditacija (Jedinstvo) 5 Savasana (Savren odmor) 5 OM

x x x x x 3x 3 x min. 3 x min. min.

3 3 3 3 3

38. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 5. Padahastasana (Zdravlje) 6. Uddijana-Bandha u ueniu (Nakon izdisaja snano uvucite trbuh) 7. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanie samim sobom) 8. Uddijana-Bandha u leeem poloaju (Nakon izdisaja snano uvucite trbuh) (Vladanie samim sobom) 9. Vakrasana (Nervna snaga) 10. akrasana (Gipkost) 11. Vebe stopala 3 12. Halasana (Gipkost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Savren odmor) 5 OM
3. I. A . O . OM

7x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x min. 3 x min. min.

3 x

349

39. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota) 4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota) 5. Vadroli-Mudra (Otpornost) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Dhanurasana (Bubrezi) (istota) 8. Bhudangendrasana (Kima) (Snaga) 9. Hastapadasana (Otpornost) 10. Trikonasana(Nervna snaga) 11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne take) 12. Sirasana ili Viparita-Karani (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savreno oputanje) OM 7x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

40. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) Dalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama br. 2 (Snaga) Pranajama br. 4 (Snaga) Konasana (Figura i lepota) Kaa-Kaasana (Otpornost) Majurasana (Otpornost) Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 9. Nataradasana (Ravnotea) 10. Padangustasana (Ravnotea) 11. Pasimotanasana (Zdravlje) 12. Viparita-Karani Varijanta (sa akama na kolenima) (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savreno oputanje) OM 350 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 7 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 x x x x x x x x x x x

'

3 x 5 min. 5 min.

41. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Mura (Snaga volje) 3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota) 4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota) 5. Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) (Otpornost) 6. Natapadasana (Figura i lepota) 7. ParvaPada-kalanasana (Figura i lepota) 8. Matsjasana (Odmor) 9. Vakrasana II (Nervna snaga) 10. Joga-Mudra (Zdravlje) 11. Ardha-andrasana 1 (Oblikovanje i lepota) 12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savren odmor) OM po 7 3 3 3 x x x x

3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

42. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Pranajama br. 1 (Otpornost) 3 x Pranajama br. 2 (Otpornost) 3 x Vadroli-Mudra (Otpornost) 3 x Hastapadasana (Regeneracija nervnog sistema) 3 x Danusirasana u okomitom poloaju (Sigurnost) 3 x Danusirasana u vodoravnom poloaju (Sigurnost) 3 x Matsjasana (Regeneracija titne lezde) 3 x Supta-Vadrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x Sirasana (Stoj na glavi) (Podmlaivanie) 3 x Meditacija (Jedinstvo) 5 min. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 351

43. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam) Mura (Snaga volje) Pranajamabr. 1. (Otpornost) Pranajamabr. 2 (Otpornost) Pasimotanasana(Zdravlje) Pavanamuktasana u sedeem stavu (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 Urdva-Pasimotanasana (Otpornost) Bhegasana (Gipkost) Padangustasana (Ravnotea) Ustrasana (Gipkost) Vebe stopala Viparita-Karani sa Simhasanom (Podmlaivanie) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savren odmor) OM 44. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prana u organizam) 7 x 2. Mura (Snaga volje) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) (istota) 3 x 15 x 4. Sitkari (Udiite izmeu vrha jezika i nepca) (Proiavanie krvi) 2x 10 x 5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 2 x 10 x 6. Stambhasana (Snaga) 3 x 7. Urdva-Pasimotanasana (Snaga) 3 x 8. Nataira-Vadrasana (Snaga) 3 x 9. Dhanurasana (Bubrezi) (istota) 3 x 10. Majurasana (Otpornost) 3 x 11. Vrikasana (Ravnotea i sklad) 3 x 12. Sarvangasana (Podmlaivanie) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 mm. 14. Savasana (Potpun odmor) 5 min. OM 352 7 3 3 3 3 x x x x x

x 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

45. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-21 sek.) (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak u ritmu 4-16-8 sek. (Sklad i ravnotea) 3 x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) (istota) 2 x 14 x 5. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje) 3 x 6. Parva-Padakalanasana (Snaga) 3 x 7. Katikasana (Figura i lepota) 3 x 8. Uttha-Danusirasana (Otpornost) 3 x 9. Nataira-Vadrasana (Snaga) 3 x 10. Urdva-Pasimotanasana (Sigurnost) 3 x 11. Bhudangendrasana (Nervna snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (sa vebama za jaanje oiju) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savreno oputanje) 5 min.
OM

46. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek.) (Snaga volje) 3. Proiavajue disanje 4. Disanje za jaanje nerava 5. Lauliki-Joga (Masaa stomaka) (Proiavanje stomaka) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Bhudangendrasana (Kima) (Nervna snaga) 8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota) 9. Salabhasana (Bubrezi) (istota) 10. Padahastasana (Zdravlje) 11. Mantrame: Moja snaga otpornosti raste svakog trenutka. Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog 7x 3 x 3 x 3 x 3 3 3 3 3 3 x x x x x x

353

trenutka. Uzroci bilo kakvih organskih poremeaja nestaju. Ja ispoljavam ivot u telu i u duhu. Mir i spokojstvo. 12. Sarvangasana (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savreno oputanje) OM 47. Sedmica
OM OM OM

po 3 x

3x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela pomou prane 7x 2. Mura (Zadravanje daha 30 sek.) (Snaga volje) 3x 3. Pranajama sa masaom grudi (istota) 3x 4. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) (istota) 2 x 7 x 5. Vadroli-Mudra (Otpornost) 3 x 6. Stambhasana (Snaga) 3 x 7. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost) 3 x 8. Katikasana (Gipkost) _ 3 x 9. Bhudangasana (Bubrezi) (istota) 3 x 10. Dhanurasana (Bubrezi) (istota) 3 x 11. I. A. O. OM 3x 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min.
OM

48. Sedmica 1. Potupno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-21 sek.) (Snaga volje) 3. Sukh-Purvak u ritmu 416 8 (Sklad i ravnotea) 354 7 x 3x 3 x

4. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanje) (istota) 2 x 14 x 5. Uddijana-Bandha u unju (Vladanje samim sobom) 3 x 6. Parva-Padakalanasana (Snaga) 3 x 7. Katikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x 8. Uttha-Danusirasana (Otpornost) 3 x 9. Nataira-Vadrasana (Snaga) 3 x 10. Urdva-Pasimotanasana (Snaga volje i optornost) 3 x 11. Bhudangendrasana (Nervna snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje oiju) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savreno oputanje) 5 min. OM

49. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela pomou prane 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek.) (Snaga volje) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzajio trbuno disanje u leeem poloaju) (istota) 3 x 15 x 4. Sitali (Proiavanje krvi) 2 x 15 x 5. Lauliki-Joga (Masaa stomaka) 3 x 6. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 7 x 7. Uddijana-Bandha u unju (Jako uvucite stomak) 3 x 8. TrikonasanaVarijanta pod (a) 3x 9. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x 10. Ardha-Bhudangasana (Gipkost) 3 x 11. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota) 3 x 12. Ardha-Sarvangasana (titna lezda) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5-min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM 355

50. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek.) (Snaga volje) 3. Proiavajue disanje 4. Disanje za jaanje nerava 5. Stambhasana (Otpornost) 6. Urdva-Pasimotanasana (Snaga volje i otpornost) 7. Jastikasana (Oblikovanje i lepota) 8. Parvatasana (Stav planine) (Oblikovanje i lepota) 9. Bhudangendrasana (Bubrezi) (istota) 10. Dhanurasana (Bubrezi) (istota) 11. Vebe stopala 3 12. Sirasana ili Viparita-Karani (Podmlaivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Savren odmor) 5 OM 51. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam) po 7 x 2. Mura (Zadravanje daha 7-30 sek.) (Snaga volje) 3 x 3. Uddaji ,,S" - disanje 3 x 4. l.A. O. OM 3x 5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje) 3 x 7 x 6. Jastikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x 7. Padangustasana (Ravnotea) 3 x 8. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x 9. Nataradasana (Ravnotea) 3 x 10. Kaa-kaasana (Ravnotea) 3 x 11. Pasimotanasana(Zdravlje) 3 x 12. Viparita-Karani (Podmlaivanje) 3 x 13. Viparita-Karani Varijanta (Poduprite kolena dlanovima) (Podmlaivanje) 3 x 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 15. Savasana (Potpuno oputanje) 5 min. OM 356 7x 3x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x min. 3 x min. min.

52. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama br. 3 (Otpornost) 3 x 4. Pranajama br.4(Snaga) 3 x 5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x 6. Bhudangendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) 3 x 8. Padahastasana (Zdravlje) 3 x 9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje samim sobom) 3 x 10. Uddijana-Bandha u unju (Vladanje samim sobom) 3 x 11. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x 12. Sirasana (Stoj na glavi) (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min. OM

ovek je svemogue bie. Njegova saznanja probudie uspa vanog diva jednoga dana u njemu, da bi se digao i pokazao svoju sopstvenu veliinu i snagu. Zar ovekova dostignua nisu svedoanstvo njegove veliine i njegove neograniene prirode? Zar on nee i dalje dostizati nove visine? Da li je ve ispisao sve stranice knjige ivota? Upravo kao to je neizmeran svemir, tako su neizmerne i ovekove mogunosti. S. J. 359

Da bi postigao uspeh, mora imati ogromnu izdrljivost, ogromnu snagu volje. Ispiu okean," kae uporan ovek. Na moju zapovest planine e se pokrenuti." Imajte takvu vrstu energi je, takvu snagu volje, radite svom svojom snagom i postii ete svoj cilj. Vivekananda 360

Zdrava jedinka povava vrednost itavoj naciji, jer kao deo celine ona ini celinu. Potrebni su smireni, spokojni, zdravi i jaki ljudi. Samo takvi mogu initi dobra dela i postii trajne i dobre ci ljeve. Potrebni su ljudi koji ne trae svoju energiju, ve je skupljaju i njome vladaju. S. J.

Lakmana ree jednom svome bratu: Zar nije udno, o Ra ma, da jedan Dnani (poznavalac, mudrac), kao Vasitha Deva plae nad gubitkom svojih sinova i ne moe se uteiti?" Rama mu odgovori: Istina je, dragi brate, ali imaj na umu, da svaki onaj, koji poseduje Dnanu (mudrost), istovremeno mora imati i Adnanu (neznanje), da svaki onaj, koji spozna jedinstvo, mora takoe znati i ta je raznovrsnost; ko je svestan svetlosti, mo ra biti svestan i tame, jer sve ove udvojene suprotnosti pripadaju oblasti neznanja. ovek se ne moe osloboditi patnje i neznanja sve dok ih ne prevazie." Sri Ramakrina 362

Usamljen lutam i nemam dom Kome pripadam. Usamljen lutam i nemam nita, to meni pripada. A kada stojim na beskrajnim obalama stvaranja znam, sve mi pripada. S. J. 363

Moje rodno selo Neto me zove u dubini due, ta bi to moglo biti, uvek se pitam? Neki glas apue danju i nou, Pria mi o dalekom zaviaju. Tamo, iza sedam mora, Preko velikih modrih planina, Stoji kuerak od zemlje i kamena Pored dva mala izvora. 364

Doarava mi dane mog detinjstva, Moje snove, radosti i ale, Dok sam lutao usamljen od jutra do mraka, Ne videvi nigde nikoga. Pirinana polja behu raskono zelena Ispod brda od crnog granita, I s njegovog vrha odjednom ugledah Moje pitomo selo, duboko poda mnom. esto sluah tada zvona sa hrama Kako decu kui zovu I klonule seljake u polju U suton drugoga dana. Opet ujem njen umilni glas, Kako zove sina iz daljine, Kao onda kad stajah na brdu: Mili moj, vrati se domu svom."

Kad slepe strasti besne u mom biu, Ja diem onda svoja jedra Da upregnem njihov moni vetar, I preko njihovih voda i gorostasnih valova Hitro da me ponesu, bez stanke i odmora, Ka dalekim vidicima mojih snova; Daleko iz ovog mraka strasti, Iz tame u svetlost, Kroz duboku, crnu no U blistavi sjaj zore.

366

Ne osuuj ivot. Oplemeni ivot svojim delima, oisti ivot svojim reima i uveliaj ivot svojim prisustvom. S. J. Rad je, takoe, jedan oblik meditacije. ta ini, zapravo, ovek kada radi? On se nalazi u jednom stanju objedinjenosti i usredsreenosti svoje psihe. Stvarno delovanje i rad samo su spoljni izra zi ovoga stanja. Meditacija nam pomae da radimo sa koncentraci jom. Takav rad sigurno donosi uspeh. Ali, ako se snage stalno rasi paju, nijedan rad ne moe biti uspean. S. J.

367

Cilj jogija je postizanje savrenstva i putem takvog nastojanja on postie najveu duhovnu sreu. S. J. Ako tvoja sloboda teti drugima, onda nisi ni ti slobodan, jer ti ne sme tetiti drugima. Vivekananda Postoje dve stvari, koje su savreno nepromenljive i veite: dobra dela donose unutarnji mir i sreu, a loa dela stvaraju pakao u dui i oajanje. Buddha

368

Duga je no onome koji bdije; dug je put onome koji je umo ran; teak je ivot budalastome, koji ne zna za zakon istine. Ako putnik ne sretne boljeg od sebe, ili bar ravnog sebi, onda je bolje da sam produi svojim putem, jer sa budalastim nema ko risnog prijateljstva. Budalast ovek, koji je svestan svojih gluposti, mudar je bar u tome. Ali budala, koja sebe smatra mudrim, zaista je prava buda la. Budalasti je najvei neprijatelj samome sebi, jer ini loa dela koja mu donose samo gorke plodove. Jedno delo je loe delo, kada se ovek mora zbog njega kajati i njegove plodove sa strahom i suzama primati. A dobro je ono delo, za koje se ovek ne kaje i iji plod prima radosno i zadovoljno.

Buddha

369

Strgni veo, to ti zaslepljuje vid, Zamagljuje um i okiva jezik. Proglasi svoju slobodu Neustraivim dahom 1 raskini okove vremena. Savrenstvo je tvoj cilj! Vie nisi rob ponizni Pod tekim biem svojih strasti. Raskini lance ljubavi il' mrnje, Jer oba te okivaju, I uzdignute velianstvene glave Gledaj beskrajne irine Zauvek tvoje, vene slobode.

370

Moram ispoljiti ono najvie. Ne mogu biti zadovoljan ni sa im drugim, osim sa najviim. S. J. Dokaz vrstine uma je vrstina pogleda. im um stekne posto janost i pogled bude postojan. Nesigurnost u pogledu i pokretima u potpunosti nestaje. Turijananda

371

Sa poveanjem otpornosti nestaju bolovi i obolenja. Kada po stanemo svesni pozitivnih snaga sakupljenih u tako kratkom vre menu, stiemo vedar pogled na ivot. Sa smirenim umom moemo mnogo lake ispunjavati svoje dunosti, jer su nam sve snage udru ene.
S. J.

372

Ako je ovek iskusio bol i zna ta bol znai, kako moe onda da ga lakomisleno nanosi drugome? Bol, koji jedan ovek nanosi drugome, vraa mu se jo istog dana. Najbolja kazna za one, koji vam zlo ine, jeste da ih postidite, vraajui im dobro za njihovo zlo. Ima li oveanstvo veeg neprijatelja od gneva, koji ubija smeh i radost? (Koji su zaista najvea blaga ovoga sveta.) Kada bi ljudi svoje greke videli kao to vide greke drugih, onda bi zlo na ovom svetu bilo brzo iskorijenjeno. Ako si ispravan na reima i mislima, onda si vredniji od onoga koji se kaje i nudi rtve. Nema veeg bogatstva od naravi bez zavisti. Tiru Valluvar

373

Naui da osea sebe u drugim biima, kako bi spoznao, da smo svi jedno. Sve ostalo izbij sebi iz glave kao besmislicu. Odbaci od sebe svoje postupke, dobre ili loe, i ne misli vie na njih. Bilo,pa prolo. Odbaci sujeverje od sebe. Budi bez slabosti u sebi, ak i pred licem same smrti. Ne kaj se i ne razbijaj glavu nad prohujalim delima, ne seaj se svojih dobrih dela budi slobodan. Slabi, plaljivac, neznalica nikada nee nai Sebe. Vivekananda 374

Ustajte! Probudite se! ta radite? Ako telo treba da je aktiv no, onda neka radi. Probuditi savrenstvo u sebi i u drugima to je ideal. Buenjem samog Sebe, ozbiljnou, suzdranou i vladanjem samim sobom mudri mogu sebi stvoriti ostrvo, koje nijedna bujica ne moe unititi. Buddha Istina je, Simba, da sam protiv dela, ali samo takvih dela koje stvaraju zlo u miljenju, govoru ili delanju. Istina je, Simba, da za stupam unitenje, ali samo unitenje oholosti, pohotljivosti, zlih misli i neznanja, a nikada unitenje opratanja, ljubavi, saoseajnosti i istine. Buddha 375

Uivaj u radosti, koja te je zadesila, i podnesi bol, koji te je zadesio; spokojno oekuj ono, to e vreme doneti, kao to ratar oekuje svoju etvu. Mahabharatam

376

Osoba koja udovoljava gnevu, mrnji, ili bilo kojem drugom poroku, nije u stanju raditi, jer samo rasipa svoje snage i ne radi ni ta korisno. Spokojan, pomirljiv, pravian, dobro uravnoteen um obavlja najvei posao. Vivekananda

377

Ako pobedi atavizam, onda poinje nazadovanje. Ako pobedi evolucija, onda napredujemo. Vivekananda

378

Sredstvo za unitenje neznanja je neprekidno upranjavanje razlikovanja istine od neistine. Patandali Saivite se sa milju, da je Vaa sutina svesna, slobodna, neustraiva i snana. Znajte, da ispoljavanje Vae sutine zavisi od Vas. S. J. 379

Slabi ne moe spoznati Sebe. Ako nema snage u telu i duhu, Sebe je nemogue ostvariti. Najpre treba dobrom, zdravom hra nom izgraditi svoje telo, pa e onda i um biti ja. Um je suptilni deo tela. Mora sakupiti veliku snagu u svom telu i umu. Vivekananda

380

to se tie oholosti, preteranog samopotovanja i tatine, mo ra se tako ponaati kao da za njih ne postoji. Svami Sabhapatti 381

Ako je Priroda stvorila oveka, onda on mora sluiti nekoj svrsi. Vivekananda Ui istinu o svojoj sutini samo od onih koji su je i sami ostva rili. Kod svih ostalih bio bi to samo prazan razgovor. Ostvarenje je iznad vrline i poroka, iznad budunosti i prolosti, iznad svih su protnosti. ist i neporoan ovek vidi u svemu Sebe i veiti mir vla da u njegovoj dui. Nikakav razgovor, rasprava, itanje knjiga, najvii uzleti intelekta, ak ni Vede ne mogu otkriti oveku spozna ju o samom Sebi. Vivekananda 382

Mojoj Muzi Uhvatili tvoj eho, kako odzvanja tihim apatom iz dubina moje bezdane due. Videh te, kako izvija, na strunama moga srca, tunu melodiju moje due sapeta mreama ovoga sveta. I ugledah te, kako kida njene strune i pretvara ih u pesmu, koju samo moja nesputana dua moe da peva. S. J.

383

Koncentracija e doneti potpun mir umu i telu svaki put, kada je upranjavamo. Vivekananda

384

Moji sinovi pripadaju meni i ovo bogatstvo pripada meni." Sa ovakvim mislima budalast ovek mui samog sebe. Pa on sam ne pripada sebi; kako, onda, mogu sinovi i bogatstvo? Buddha Ko je zbacio okove vremena, toga e delo biti najbolje. S. J. Nemogue je ostvarivati napredak sve dok jo uvek imamo ra zloga da oseamo stid, mrnju i strah. Ramakrina Samo kulturno oveanstvo moe spasti svet. Pestaloci 385

Uitelja ima na stotine hiljada, ali je teko nai jednog pravog uenika. Indiska mudrost Slobodan je samo onaj, koji vlada svojim nagonima i nije rob svojih strasti, pouda i elja. E. Hoj Ako treba neto da postoji monije od Sudbine, Onda je to hrabrost koja uspravno podnosti njene udarce. ekspir

386

Gledaj na dobro i zlo nepreistrasnim oima. Onda te oni ne mogu obuzeti. Ko nije obuzet dobrim ne moe biti obuzet ni zlim. S. J. Ustaj! Probudi se! I ne prestaj, dok ne postigne cilj! Upandie

387

ivot je samo jedan most. Ne gradi kuu na njemu. Kineska mudrost Osveta donosi radost samo za jedan dan, strpljivost donosi slavu za sva vremena. Tiru Valluvar Uzdignite svoje glave, jer svako od vas nosi savrenstvo u sebi. Budite toga dostojni i ponosni na to. Vedanta

388

Samo e budala izabrati smrt, umesto da se bori sa svojom sudbinom sve dok je ne podredi svojoj volji. S. J.

Spoljnje ienje znai odravanje istoe tela; neista osoba nikada nee postati jogi. Meutim, unutarnje ienje je takoe potrebno. Naravno, unutarnja istota je vednija od spoljne, ali obe su nophodne, jer spoljna istoa bez unutarnje ne vredi nita. Vivekananda Hatha Joga nije krajnji cilj. Hatha Joga nam omoguuje da svhatimo, da je telo, sa svim svojim neprocenjivim osobinama, sve to u ivotu posedujemo; jer nagi dolazimo na ovaj svet i nagi odla zimo iz njega. Stoga moramo od svog tela dobiti sve najbolje. to vie nastojimo razviti savrene osobine naega tela, to se bre razvi jaju nae psihike osobine: sposobnost koncentracije, pamenje, snaga volje i odlunost. Blagodet Hatha Joge je trostruka: zdrav lje, blagodet i dug ivot. S. J. 390

Uitelj bez rei Tian Dzi Fang bee na dvoru kneza Vena u kneevini Ve i e sto citirae Ki Gunga. Knez Ven ga zapita: Je li Ki Gung tvoj uitelj?" Dzi Fang odgovori: Ne, on je jedan od mojih suseda. esto je govorio o Smislu, i to sasvim ispravno: zbog toga ga i citiram." Knez Ven ree: Zar, onda, nisi ni imao uitelja?" Dzi Fang odogori: O da." ,,I ko ti bee uitelj?" Dzi Fang ree: Uitelj un iz Istonog Sela." Zato ga onda jo nijednom nisi citirao?" zapita knez Ven. Dzi Fang ree: On je ovek, koji je dostigao pravo bie. Po spoljanosti je kao i svaki drugi ovek, a u sutini, kao savreno bi e. On se slobodno prilagoava prema svetu, ali ipak prikriva svoje pravo bie. On je bezgrean, a ipak preputa svakom da se ponaa po svojoj elji. Ako pri tome izgube pravi Smisao, onda se on uzor no ponaa, kako bi ih time prenuo i potstakao. On je uzrok to kod ljudi nestaju samoive misli. Meutim, nemogue je izdvojiti ijed nu njegovu re, koja bi se mogla citirati." Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj obamrlosti. Zatim dozva jednog od prisutnih savetnika pred sebe i ree mu: Koliko je vredniji od nas ovek, koji poseduje pun i vot! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignuem, kada sam go vorio rei najvie mudrosti i inio dela iz ljubavi i dunosti. Meu tim, kada sam uo sve ovo o uitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo i ne eli da se pokree, a usta su mi zatvorena i ne ele vie da govo re. Ono, to ja nauih, u stvari nije nita drugo do prah i pepeo. Moja kneevina Ve, za mene je, zaista, samo teret." Duang Dzi

391

Kad si doao na ovaj svet, o Tulsi, svet se smejao od radosti, ali ti si plakao. Sada, poto si na ovom svetu, ivi tako, da kad ga jednom napusti, svet plae za tobom, a ti ode smejui se. Tulsidas

392

Odoh do reke da u samoi vidim svoje misli, I sa vodama koje teku Tekle su i moje misli. Gledah njihovu urbu, oblike koje menjahu, Njihovu veliinu, lik i zbrku. A onda se nasmejah, Videvi reku kako ih otima jednu za drugom I topi u svojoj vodenoj postelji. Kad sve moje misli nestadoe, Mi besmo sami. Samo nas dvoje, Reka i ja. S. J.

Volja za ivotom je zakon ivota. Ko ga ne ispoljava nestaje. Nemilosrdno ga odnosi bujica raznih okolnosti. Junak, koji stvarno ivi, uiva radosti ivljenja. S. J.

394

Ah, te stepenice vremena, iibane olujama, na kojima ne osta ju tragovi, ve samo seanja na jueranja zadovoljstva pretvorena danas u bol. Mladi se penju sedim stepenicama vremena i oprataju se od zemaljskih obala, budei se najzad iz zaaranog sna stvara nja, nazvanog imenom ivota i smrti. S. J . 395

Spavao sam i sanjao: ivot je bio radost. Probudio sam se i video: ivot je bio dunost. Radio sam i video: dunost je bila radost. Tagore

Sam dooh na ovaj svet, Da bih sam lutao kroz sve moje dane. Lutanja mi skore kraju, a ja, uvek sam, Put zaviaja koracima merim svoje dane, Ka domu roenja mog. S.J.

397

7.

DIJAGNOSTIKI INDEKS

KURATIVNE ASANE, PRANAJAME I OSTALE METODE JOGE ZA POJEDINA OBOLENJA I POREMEAJE

Jedna od glavnih postavki Hatha Joge, sa patolokog stanovi ta, ukazuje na osnovnu injenicu, da ne postoji bolest samo jed nog organa, ve da ukupno bolesno stanje itavog organizma kul minira i izbija u jednom, ili u vie obino najslabijih organa. Prak tino govorei, to znai, da treba primenom celokupne Hatha Joge otkloniti sve uzroke koji su doveli do opteg bolesnog stanja ita vog organizma, a samim tim nestae i obolenje najslabijeg dela (odnosno, najslabijih delova) organizma. Svakako da e primena posebno odabranih i kombinovanih metoda Hatha Joge, sa svojim specifinim dejstvom na pojedine organe i njihove poremeaje, zajedno sa primenom celokupne Hat ha Joge, a uz odgovarajui struni nadzor i doziranje, ubrzati i po boljati otstranjenje poremeaja u obolelom organu. U tu svrhu je i sainjen Dijagnostiki indeks", u kojem je alfabetskim redosledom klasifikovano preko 140 poremeaja i obolenja. Uz svaki po remeaj ili obolenje navedene su vebe Hatha Joge sa izrazitim te399

rapeutskim dejstvom upravo na te organe i obolenja. Budui da vebe Hatha Joge imaju veoma irok spektar terapeutskog dejstva, u sluaju pojedinih obolenja ili poremeaja potrebno je prouiti Di jagnostiki indeks", uz obaveznu konsulatciju medicinskih stru njaka. Ovaj indeks preporuuje, na osnovu kompetentnih iskusta va starih vie milenijuma i prouavanja i nalaza savremene nauke o medicini, za razne poremeaje i bolesti kurativne asane, vebe pranajame i druge metode Joge, koje se smeju upranjavati iskljuivo pod iekarskim nadzorom, odnosno po odobrenju lekara. Opise pojedinih vebi, koje se preporuuju Dijagnostikim indeksom", naiete u 2. poglavlju, a u njihovom sistematskom, detaljnom i obuhvatnom prouavanju veliku pomo e Vam pruiti Sistematski registar" na kraju knjige.

1. Anemija Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Uddaji, Savasana (najmanje 10 do 15 minuta kad god je to mogue). 2. Apendicitis Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjedrasana, Maha-Mudra. 400

3. Artritis ramenih zglobova Halasana, Dhanurasana, Paimotana, Ardha-Matsjedrasana, Ardha-andrasana, Parvatasana, Gomukhsana, JogaMudra, Ustrasana. 4. Artritis u donjem delu lea Padmasana, Sirasana, Sarvangasana, Padahastasana, Ard ha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Paimotana, Bhudangasana, Ustrasana. 5. Artritis u predelu lea Padmasana, Paimotana, Bhudangasana, Sirasana, Sar vangasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Padangusthasana, Ardha-andrasana, Padahastasana, Salbhasana, Ustrasana. 6. Astma Bhastrika, Uddaji, Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Bhudangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Padmasana, ArdhaMatsjendrasana, Ustrasana, Uddijana, Maha-Mudra. 7. Bazedovljeva bolest Viparita-Karani. 8. Bol u krstima Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Ardha-Matsjendra sana, Salabhasana, Dhanurasana, Natapadasana, Maha-Mudra, Ustrasana. 9. Bore Viparita-Karani. 10. Bronhitis Sirasna, Sarvangasana, Paimotana, Bhudangasana, Ardha-Matsejndarasana, Salabhasana, Dhanurasana, Uddaji, Maha-Mudra, Gomukhasana, Padmasana, Ustrasana. 11. Bronhijalna astma Pranajama sa masaom grudi. 401

12. Bronhopneumonija Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Paimotana, Sidhasana, Padmasana, Uddaji, Savasana, Maha-Mudra. 13. Bubrezi Srednje i potpuno jogi disanje, Uddijana, Nauli, Sirasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasna, Vakrasana, Halasana, Salabhasana, Bhudangasana, Sarvangasana, Paimotana, Padahastasana, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedeem stavu. 14. Bubreni kamen Bhudangasana, Tadaghi-Mudra. Curenje semena v. spermatoreja. 15. ir na dvanaestopalanom crevu Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Uddaji, Maha-Mudra. 16. ir u elucu v. vebe za eludani aciditet, dispepsiju i na dimanje trbuha. Deija paraliza v. poliomielitis. 17. Deformitet nogu Halasana, Salbhasana, Paimotana. 18. Deformitet ruku Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Gomukhasana. 19. Depresija Ha" disanje u leeem poloaju. 20. Dijabetes Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Maha-Mudra, Salabhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Majurasana, Bhu dangasana, Uddijana, Nauli, Savasana, Agnisara-Dhauti, Lauliki-Joga, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedeem poloaju. 402

21. Diskus hernija Padangustasana, Padahastasana, Paimotana, Salbhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Sarvangasana, Matsjasana, Ud daji, Ustrasana. 22. Dislokacija materice Sarvangasana, Paimotana, Padahastasana, Sirasana, Mat sjasana, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta, Udddaji, Pa dangustasana. 23. Dispepsija v. vebe za eludani aciditet. 24. Dizenterija Sirasana, Sarvangasana, Maha-Mudra. 25. Duodenalni ulkus v. ir na dvanaestopalanom crevu. 26. Epifiza Sarvangasana, Sirasana. 27. Epilepsija Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Paimotana, MahaMudra, Sitali, Uddaji sa zadravanjem daha, Savasana, Medita cija. 28. Gastritis v. vebe za nadimanje trbuha.

29. Giht Sirasana, Sarvangasana, Padmasana, Paimotana, ArdhaMatsjendrasana. 30. Gipkost kostiju Trikonasana varijanta b, Trikonasana varijanta c, Ardha-Budangasana, Ardha-andrasana, Bhegasana, Gomukhasana, Sarpasana. 403

31. Glavobolja Proiavajue disanje, Sirasana, Paimotana, ArdhaSarvangasana, Halasana (10 minuta), Sarvangasana (10 minuta), Savasana (10 minuta). 32. Gojaznost v. vebe za eludani acidetet, dispepsiju i gas tritis, Maunam. 33. Goruica v. vebe za eludani aciditet. Grevi u stomaku v. kolika.
34. Gripa

Proiavajue disanje, Trikonasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Sirasana. Grudna lezda v. timus. 35. Grudni ko Sirasana, Sarvangasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Padmasana, Paimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji, akrasana, Sarpasana. 36. Gubitak pamenja Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Bhastrika, Trataka ili vebe za jaanje oiju. 37. Guravost Salabhasana, Dhanurasana, Padahastasana, Ardha-Matsjen drasana, Ustrasana, Padangusthasana, Bhudangasana, MahaMudra, Gomukhasana. Guavost v. bazedovljeva bolest. Guteraa v. pankreas. 38. Halitoza Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Simhasana, Udddaji, Uddijana. 404

39. Hemoroidi Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Matsjasana, Simhasana, Salabhasana, Dhanurasana, Uddaji, Savasana. 40. Hipofiza Sirasana, Sarvangasana. Hladna stopala v. zimljivost. 41. Impotencija Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udijana, Maha-Mudra. 42. Imunitet Proiavajue disanje, Danusirasana u okomitom poloaju, Danusirasana u vodoravnom poloaju. 43. Indigestija Sirasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Pasaimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Nauli, Bhastrika, Maha-Mudra, Ustrasana. 44. Ingvinalna hernija Sirasana, Sarvangasana, Uddijana. 45. Iijas Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Salbhasana, Dhanu rasana, Bhudangasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana. 46. Jaanje volje i upornosti Dalandhara-Bandha, Mura, Maha-Mudra, Parvatasana, Stambhasana, Vadroli-Mudra. 47. Jajnici v. vebe za menstrualne poremeaje. plje. 48. Jetra, slezina, creva v. vebe za ruke i organe trbune du

405

49. Karika Hastapadasana, Dhritjasana. 50. Kaalj Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji sa zadravanjem daha. 51. Kima Trikonasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padahastasana, Joga-Mudra, Hastapadasana, Varkasana varijanta, Matsjasana, Bhudangasana, Salabhasana, Dhanurasana, akrasana, Uddijana, Nauli, Bhudangendrasana, Halasana varijanta, Vrikasana, Katikasana, Natapadasana. 52. Kimeni diskus Pasimotana, Sarvangasana, Salabhasana, Matsjasana, Dha nurasana, Uddaji, Bhudangasana, Parva, Bhunamanasana. 53. Kijavica Proiavajue disanje, Bhastrika, Pasimotana, Uddaji sa zadravanjem daha, Simhasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Sirasana, (kod veoma jake kijavice upotrebite toplu vodu i soda bikarbonu v. Korisni saveti za uenike joge). Kila v. ingvinalna i unibilikalna hernija. 54. Klimakterijum Dhanurasana. 55. Koksiks Padmasana, Sirasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanu rasana, Bhudangasana, Ustrasana. 56. Kolena Sirasana, Padmasana, Sidhasana, Ardha-Matsjendrasana. 57. Kolika Sirasana, Sarvangasana, Uddijana, Maha-Mudra. 406

58. Koncentracija Maha-Mudra, Mantra-Joga, Nataradasana, Padangusthasana, Stambhasana, Tadaghi-Mudra, Kapalabhati, Vrikasana. Konstipacija v. opstipacija. 59. Koronarna tromboza Uddaji u leeem poloaju bez zadravanja daha (ak i du boko disanje treba vriti bez naprezanja i svakako pod nadzorom strunjaka.), savasana 15 minuta 2 x na dan. Kostobolja v. Artritis. 60. Krajnici Proiavajue disanje, Bhastrika, Sarvangasana, ViparitaKarani, Matsjasana, Sriasana, Simhasana, Padmasana, Ustrasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasimotana, Udda ji, Uddijana. 61. Krivljenje kime Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Halasana. 62. Krsta Hastapadasana, Sarpasana, Vebe stomaka i nonih miia, Dhritjasana. 63. Krv, krvotok Potpuno jogi disanje, Ha" disanje, Suptavadrasana, Sar vangasana, Sirasana, Viparita-Karani, Ardha Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa, Vadrasana. 64. Lenjost creva Trbuno disanje, Salabhasana, Nauli, Uddijana, Joga-Mudra, Majurasana, Pasimotana, Padahastasana, Ardha-Halasana, Konasana. Lepa linija v. skladno telo. Loe varenje v. dispepsija, indigestija. 407

65. Lumbago Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Ardha-Matsjendrasana, Sirasana, Sarvangasana. Lupanje srca v. palpitacija. Malokrvnost v. anemija. 66. Masne naslage, spreavanje i skidanje Ardha-Bhudangasana, Pasimotana, Padahastasana, Dha nurasana, Halasana, Trikonasana varijanta, Ustrasana. 67. Mentalna aktivnost Dhanurasana, Sukh-Purvak.

68. Migrena Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padmasana, Savasana, Sitali, Sidhasana. 69. Mokrani mehur Pasimotana, Padahastasana. Mokrenje v. urin (-iranje).

70. Mozak Bhastrika, Sirasana, Padahastasana, Halasana, Sarvangasa na, Pasimotana, Hodanje etvoronoke, Sitali, Vrikasana, Viparita-Karani varijanta, Vadrasana. 71. Modana anemija Halasana. 72. Nadbubrene lezde Halasana, Dhanurasana, Salabhasana. 408

73. Nadimanje, nadutost trbuha usled gasova Sirasana, Sarvangasana, Padahastasana, ArdhaMatsjendrasana, Pasimotan, Joga-Mudra, Salbhasana, Dhanurasana, Majurasana, Uddijana, Nauli, Padangusthasana, MahaMudra, akrasana. 74. Nazeb Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji, Bhastrika, Proiavaj ue disanje. 75. Neista koa Agnisara-Dhauti, Sitali. 76. Nedostatak daha Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Uddijana, Uddaji, Pranajama protiv nedostatka daha, Savasana. Neplodnost, v. sterilnost. 77. Nervni sistem Potpuno jogi disanje, Kumbhaka, Uddaji, Sukh-Purvak, Disanje za jaanje nerava, Ha" disanje, Supta-Vadrasna, ArdhaMatsjendrasana, Pasimotana, Halasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Sirasana, Sitali, Bhudangendrasana. 78. Nervna iscrpljenost Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Meditacija, Savasana. 79. Nervoza Pranajama solarnog pleksusa, Sitali, Vakrasana-Varijanta. 80. Nesanica Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Bhastrika, Pranajama solarnog pleksusa, Savasana. 81. Nizak krvni pritisak Uddaji, Halasana, Pasimotana, Sidhasana, Padmasana, Ardha-Sarvangasana, Savasana. 409

82. Noge Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Pasimotana, Halasana, Hastapadasana, Parva-Padakalasana, Sirasana, Sarvangasana. 83. Nosni katar Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Uddaji, Bhastrika. 84. Noni lanci Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Bhegasana, Ustrasana. 85. Oi Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Savasana, Madja-Driti, Nasagra-Driti, Trataka, Sitali, Vadrasana. Oduzetost v. paraliza. 86. Opstipacija Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Agnisara-Dhauti, Ardha-Halasana, Lauliki-Joga, Pavanmuktasana, Pavanmuktasa na u sedeem stavu. 87. Oseaj ravnotee, sigurnosti i odlunosti Kaa-kaasana, Nataira-Vadrasana, Parva-Padakalanasana, Vrikasana, Sukh-Purvak, Majurasana, Dhritjasana. 88. Oteenje kime Jastikasana. 89. Otklanjanje straha 1. A. O. OM. 90. Otpornost Danusirasana, Uddijana-Bandha u stojeem stavu, MahaMudra, Tadaghi-Mudra, Padahastasana, Pranajama protiv nedo statka daha, Parva-Bhunamanasana, Pranajama broj 1, VadroliMudra. 410 Bru-

Padavica v. epilepsija. 91. Palpitacija Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Uddaji, Savasana. 92. Pankreas Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Dhanurasana, Lauliki-Joga, Urdva-Pasimotana. 93. Paraliza U ovom sluaju neophodan je struan nadzor. Padahastasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Sirasana, Sar vangasana, Halasana, Savasana, Uddaji, Padangusthasana. 94. Pete, bol u peti Sirasana, Sarvangasana, Ardha-Matsjendrasana. 95. Pleuritis i pneumonija Posle medecinskog tretmana i potpunog oporavka, pacijent moe postepeno da pree na upranjavanje joge da bi povratio snagu i poeo voditi normalan ivot u to kraem roku. Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Matsjasana, Uddaji, Pranajama sa masaom grudi, Meditacija, Savasana. 96. Plua Svi tipovi pranajame sa zadravanjem daha, Potpuno jogi di sanje, Gornje disanje, Kapalabhati, Bhastrika, Salabhasana, Sar vangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Ha" disanja. Podagra v. giht. 97. Podmlaivanje Sirasana, Ardha-Sarvangasana, Sarvangasana, Viparita-Ka rani, Viparita-Karani sa vebama za jaanje oiju. Polio v. poliomilelitis. 411

98. Poliomielitis Salabhasana, Dhanurasana, Vrikasana, Trikonasana, Ardha-andrasana. Kod poliomielitisa, meutim, kako je praksa po kazala, bitan je neposredni nadzor strunjaka te se ne preporuuje vebanje samo po knjizi. Asane se moraju podesiti pojedinanim zahtevima i zdravstvenom stanju pacijenata. 99. Polne lezde Savrangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Dhanurasana, Pasimotana, Padahastasana, Uddijana, Nauli. Poremeena probava v. dispepsija i indigestija. 100. Poroajni bolovi Uddaji sa zadravanjem daha, Savasana. 101. Povijena lea Natapadasana. Prehlada v. nazeb. Preponska kila v. ingvinalna hernija. 102. Prostata Pasimotana, Padahastasana, Sirasana, Sarvangasana, Sa labhasana, Dhanurasana, Padmasana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Uddaji. 103. Proirene vene Sirasana, Sarvangasana. 104. Proireno srce Trbuno, srednje i potpuno jogi disanje. 105. Psihika otpornost ,,S" disanje. Pupana kila v. umblikalna hernija. 412

106. Ravni tabani Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Vebe stopala. 107. Regulisanje teine Jogi-plivanje. 108. Reumatski bolovi v. vebe za artritis i lumbago. 109. Ruke i organi trbune duplje Simhasana, Majurasana, Agnisara-Dhauti, Konasana. 110. Samopouzdanje Ardha-Matsjendrasana, Bhudangasana, Vebe za jaanje nerava, Hastapadangusthasana, Trataka, Proiavajue disanje. 111. Samostalnost Trikonasana-Varijanta. 112. Skladno telo Vebe sporih pokreta, Dolasana, Gokarnasana, Nataradasana, Ekapadahastasana, Ardha-Bhudngasana, Natapadasana, Parva-Padakalasana, Jastikasana. 113. Skraenje miia Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Salbhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana. 114. Slaboumost kod dece Viparita-Karani. 115. Sluh Simhasana. 116. Smetnje u disanju Vadrasana, Sitali. 117. Spermatoreja Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Uddaji, Uddijana. 413

118. Sputena materica Nauli, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta. 119. Srce Halasana, Sirasana, Viparita-Karani. 120. Srane tegobe Uddaji, Uddijana, Nauli, Bhudangasana, Salabhasana, Sitali, Vadrasana. 121. Sterilnost v. vebe za sprematoreju. eerna bolest v. dijabetes. 122. titnjaa Potpuno jogi disanje, Uddaji, Sirasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Simhasana, Bhudangasana, Dha nurasana, Diva-Bandha, Ardha-Halasana, Viparita-Karani vari janta. uljevi v. hemoroidi. 123. Timus Sarvangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Dhanurasana. 124. Toksini Proiavajue disanje, Trikonasana, Bhastrika, Sitali, Sitkari, Trikonasana b i c. 125. Tonizilitis Proiavajue disanje, Bhastrika, Sirasana, Sarvangasana, Padmasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasimotana, Uddaji, Uddijana, Matsjendrasana, Simhasana, Viparita-Ka rani. 126. Tromboza nogu Sarvangasana, Halasana, Sidhasana, Uddaji, Savasana. 414

127. Trovanje plinom i drugim otrovima Proiavajue disanje. 128. Trtina kost (bolovi i dislokacija) v. koksiks. Trudovi v. poroajni bolovi. 129. Tuberkuloza Posle odgovarajueg medecinskog leenja neophodan je nad zor strunjaka. 130. Tumor stomaka (samo u poetnoj fazi) Sirasana, Sarvangasana, Matsjasana, Pasimotana, Udda ji, Uddijana, Maha-Mudra. 131. Umbilikalna hernija Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padahastasana, Ud dijana, Maha-Mudra, Padangusthasana. 132. Umor Halasana, Sarvangasana, Sirasana, Pasimotana, ArdhaMatsjendrasana, Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa, Ardha-andrasana, Ardha-Sarvangasana, Bhudangasana. 133. Visoki krvni pritisak Trbuno disanje, Potpuno jogi disanje, Halasana, Pasimota na, Sidhasana, Padmasana, Savasana, Meditacija sa zatvorenim oima. Ako je krvni pritisak veoma visok onda je bolje da se uradi Uddaji u leeem poloaju, a posle 5 minuta meditacije prei na Savasanu u trajanju od 15 minuta. 134. Vodena kila Sirasana, Sarvangasana, Padmasana, Pasimotana, Uddija na, Nauli. 135. Vrtoglavica Sirasana, Ardha-Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Sa vasana. 415

Zadah (iz usta) v. halitoza. Zamor v. umor. Zapaljenje bronhija v. bronhitis. Zapaljenje krajnika v. tonzilitis. Zapaljenje plua i bronhija v. bronhopneumonija. Zapaljenje slepog creva v. apendicitis. 136. Zapuene nozdrve akrasana. Zatvor v. opstipacija. 137. Zimljivost Ha" disanja, Bhastrika. eludana kiselina v. eludani aciditet. 138. eludani aciditet Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Uddijana, l.auliki-Joga, Tadaghi-Mudra, Ardha-andrasana, Padangusthasana, Padahastasana. garavica v. goruica. 139. ivotna sila Danusirasana u okomitom poloaju, Danusirasana u vodo ravnom poloaju. 140. lezda u nosu Kapalbhati, Sirasana, Sarvangasana.

416

141. lezde sa unutranjim luenjem Potpuno jogi disanje, Uddaji, Supta-Vadrasana, Dhanurasana, Halasana, Sirasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Hoda nje etvoronoke. 142. u v. vebe za nadimanje trbuha i eludani aciditet.

417

418

8. GLOSAR SANASKRTSKIH REI I IZRAZA

A Odreni prefiks ne-"; napr.: dnana = mudrost, znanje; adnana = neznanje. Adnana Neznanje, nerazboritost. Ajama Duina, produavanje, suzdravanje, kontrola. Anga Telo, deo tela. Angustha Palac na nozi. Ardha Pola, polu-. Arha-Bhudangasana Polustav kobre. Ardha = polu-, pola; bhudanga = zmija, kobra, guja; asana = stav, poloaj; inae trei stepen Joge po Patandaliju. Asana Stav, poloaj, poza, trei stepen Joge. Asta Osam (broj). Atma Najvia sutina, bit; praprincip; Brahman. Atman v. Atma. Aum Sve, svemir, celokupnost; sveznanje, svemo, sve prisutnost. Bandha Stega, prepreka, okov; stav kojim se odreeni organi steu, pritiskuju ili kontroliu. Bhagavan Gospodar, veliki uitelj; astan, uzvien. Bhakti Uzdizati, slaviti, oboavati. 419

Bhastrika Mehovi za kovake pei. Vrsta pranajame u kojoj se ubzano i pojaano die, slino radu kovakih mehova. Bhega aba. Bhegasana Stav abe. Bhudanga Zmija, kobra, guja. Bhudangasana Stav kobre. Bru-Madja-Driti Fiksiranje pogledom korena nosa. Buddha Probueni, prosvetljeni. Gautama Budha (oko 557-447 p. n. e.), indiski princ, osniva budhizma; v. Buddhi. Buddhi Intelekt, um, rasuivanje; mo razlikovanja istine od neistine. akra Toak, krug. Presek ili spoj tri glavna kanala prane, npr. Anahata akra" ili akra srca". akrasana Stav kruga. Asana nervnih centara ili akri. andra Mesec. Dhammapada Uenje Budhe. I) hanu Luk. Dhanurasana Stav luka. Dhjana Meditacija, razmiljanje. Sedmi stepen Joge po Patandaliju. Dhri Podboiti, podupreti, drati. Dalandhara-Bandha Stav u kojem su blokirani vrat i grlo priti skom brade na grudi izmeu kljunjaa. Danu Koleno. Diva ivo bie ili stvorenja. Diva-Bandha Jezika pregrada; prva faza Simhasane u kojoj jezik, izvijen u luku, upire u nepce. Divana ivot. Dnana Mudrost, spoznaja, znanje steeno meditacijom o naj veim istinama, koje omoguuju oveku da shvati svoju sopstvenu pravu prirodu. Dnani Mudrac, znalac, posveeni. Eka Jedan (broj); sam, jedini. Eka-Pada Jedna noga. 420

Ekapadahastasana Eka = jedan; pada = noga; hasta = ruka, aka. Stav ili asana u kojoj stojimo na jednoj nozi i os lanjamo se dlanovima (akama) na pod. Go Krava. Gomukha Kravlja glava (lice). Gomukhasana Stav u kojem konture jogija, posmatranog s le a, potseaju na oblik kravlje glave. Gu Prvi slog reci Guru", koji znai tama, mrak". Guru Doslovno: onaj, koji rasteruje tamu svetlou. Uitelj, vaspita, nastavnik Joge. Hala Plug, ralica. Halasana Stav pluga. Hasta Ruka, aka. Hastapadangusthasana Hasta = ruka; pada = noga; angustha = noni palac. Stav u kome akom drimo svoj noni palac. Hastapadasana Hasta = ruka; pada = noga; asana = stav, po loaj. Stav u kojem rukama obuhvatamo none lanke. Hatha Ha = Sunce; tha = Mesec. Jedinstvo i ravnotea soiarne i lunarne energije, odnosno pozitivnih i negativnih snaga, u oveku. Hatha-Joga Jedan od pravaca Joge, kojim se, putem odreenih disciplina, postie odlino zdravlje, samospoznaja i samoostvarenje. I. A. O. OM v. Aum. Ida v. Nadi. Jama Prvi od osam naina za postizanje Joge. Skup veno i opte vaeih etikih normi, bez obzira na vreme, ivotno doba, zemlju ili uverenje. Patandali navodi sledeih pet: ne initi nasilje, drati se istine, ne krasti, biti umeren, i ne biti poudan. Jastikasana Jastik = tap, prut, motka; asana = stav, poloaj, poza. Stav tapa. Joga-Mudra Mudra = peat, simbol, zatvaranje. Simbol Joge; stav peata, zatvoren stav. 421

Jogi Osoba koja se bavi prouavanjem i upranjavanjem Joge. Jogin v. Jogi. Kaa-kaasana Stav gavrana. Kapalabhati Kapala = lobanja; bhati = svetlost, sjaj. Veba pranajame, blai oblik Bhastrike. Karani Efekat, dejstvo, delovanje. Karma Delanje, rad, in, akcija. Kona Orao. Konasana Kona = orao; asana = stav, poloaj. Stav orla. Kumbha Krag, bokal, putir. Kumbhaka Period vremena zadravanja daha posle udisaja ili izdisaja. Kundalini Kundala = ue smotano u kolut. Kondalini doslovno znai sklupanu zmiju, enku, a u stvari pretstavlja simbol kosmike energije. Prema indiskoj mitologiji, Kundalini sklupana spava u najnioj arki, tzv. Muladhara-akra. Buenjem Kundalini i njenim sjedinjenjem sa Sahasrara-akrom nastaje Samadhi. Lakmana Brat Rame, junaka epskog speva Ramajana. Lauliki v. Nauli. Lauliki-Joga Iako je svrstana u asane, strogo uzevi LaulikiJoga spada u krije, odnosno specifine procese, koji se in iciraju odreenim vebama Hatha Joge. Jedna varijanta Naulija; v. Nauli. Maha Snaan, moan, veliki, plemenit. Mahabharata Maha = veliki i Bharata. Veliki ep o Bharati, na cionalni ep Indusa sa oko 100.000 stihova, opisuje borbu Bharata protiv Pandave. Znaajnu epizodu ovog epa ini u vena hagavad Gita, koja je jedno od izvornih dela Indiske filozofije. Maha-Mudra Maha = veliki, plemenit, moan; mudra = zatva ranje, zaepljivanje, spreavanje; zaptivka, peat. Asana ko jom se zatvraju otvori na gornjem i donjem delu tela. Mahatma Maha = veliki; atma = najvia sutina, bit, duh, um. Duhovni voa, voa nacije. Naziv koji se daje retkim i naj istaknutijim voama indiskog naroda; cf.: Mahatma Gandhi. 422

Maja Zabluda, iluzija. Majura Paun. Majurasana Majura = paun; asana = stav, poloaj. Stav pauna. Mantra Man = misliti. Odreena misao, sugestija ili formula. Mantra-Joga Metoda Joge pomou koje se odreena eljena po zitivna misao usauje u potsvest, kako bi mogla kasnije izaz vati eljene pozitivne posledice. Mantram (-a) Pozitivna misao ili sugestija koja se primenjuje u Mantra-Jogi. Matsja Riba. Matsjasana Matsja = riba; asana = stav, poloaj. Stav ribe. Matsjendra Jedan od osnivaa Hatha Joge. Matsjendrasana Asana nazvana po jogiju Matsjendri. Mudra Zatvaranje, zaptivanje; peat. Zatvoren stav. Stav peata. Mukha Lice, glava. Mukta Osloboen, slobodan, nezavisan.

Nadi Put ili kanal kroz koji protie prana kroz kimu. Ima ih tri: Ida-Nadi, negativni, na levoj strani; Pingala-Nadi, po zitivni, na desnoj strani i u sredini, u kimenoj modini je Suumna-Nadi, koji je put za Kundalini. Nasagra-Driti Fiksiranje pogledom vrha nosa. Nata Igra(-ica), plesa(-ica). Natapadasana Nata = igra; pada = noga, stopalo; asana = stav, poloaj. Stav igraa. Nataradasana Nata = igra; rada = kralj, gospodar; asana = stav, poloaj. Natarad je jedno od imena ive, bo ga igre. Stav ive. Nauli Nau = amac; li = leati, kriti se. Nauli je krija, odnosno dinamika veba u kojoj trbuni miii svojom igrom potseaju na njihanje amca na valovitom moru. Razlikujemo DakinaNauli (Dakina = desna strana), tj. Nauli na desnu stranu i Vaman-Nauli, odnosno Nauli na levu stranu. Nijama Samoproiavanje i usavravanje putem discipline. Drugi stepen Joge po Patandaliju. 423

OM v. Aum. Pada Stopalo, noga. Padahastasana Pada = noga; hasta = aka, ruka; asana = stav. Pasimotanasana u stojeem stavu. Stav rode. Padangustha Noni palac. Padangusthasana Padangustha = noni palac; asana = stav. Stav nonog palca; asana u kojoj uimo na vrhovima no nih prstiju. Padma Lotos, lotosov cvet. Padmasana Padma = lotos; asana = stav. Stav lotosa. Parva Bok, strana; boni, popreni. Pasima Struk; cela zadnja strana tela. Pasimotana v. Pasimotanasana. Pasimotanasana Pasima = cela zadnja strana tela, struk; asa na = stav, poloaj. Stav za istezanje cele zadnje strane tela. Patandali Indiski mislilac, iveo u III v. p. n. e., jedan od glav nih klasifikatora i sistematizatora Joge, pisac knjige Joga Sutra", maksima i aforizama o Jogi. Pingala v. Nadi. Prana Praenergija, kosmika energija. Dah, disanje, ivot, vi talnost, snaga. Pranajama Ritmika kontrola disanja. etvrti stepen Joge. Puraka Udisanje, udisaj. Rada Vladar, kralj. Rama v. Ramajana. Ramajana Veliki indiski ep iz III ili IV v. p. n. e., u kojem se u 24.000 stihova opisuju podvizi princa Rame, sina kralja Daarate. Smatra se da ga je napisao mudrac Valmiki. Reaka Izdisaj, izdisanje, pranjenje plua. Rii v. Ri. Ri Mudrac, prosvetljen, produhovljen ovek. Ru Svetlost. Drugi deo reci Guru". Sahasrara Lotos sa hiljadu latica. Naziv poslednje, najvie akre u glavi; v. Kundalini, Nadi. Salabhasana Salabha = skakavac; asana = stav. Stav ska kavca. 424

Samadhi Stanje u kojem se jogi identifikuje sa predmetom svoje meditacije. Sankaraarja uveni uitelj Advaita filozofije. Sarvangasana Sarva = sav, ceo; anga = telo, deo tela; asana = stav, poloaj. Asana celog tela ili stav svee. Savasana Sava = upokojen, mrtav; mrtvac; asana = stav, po loaj. Stav potpunog, savrenog mira i spokojstva. Siddha Mudrac, vidovnjak, prorok. Siddhasana Siddha = mudrac; asana = stav. Stav mudraca, stav za meditaciju. Simhasana Simha = lav; asana = stav. Stav lava. Sirasana Sira = glava; asana = stav, poloaj. Stoj na glavi, asana na glavi. Sita Sve, hladan. Sitakari ili Sitkari Vrsta pranajame za rashlaivanje organizma. Sitali v. Sitkari. Sukna Srea, zadovoljstvo, ugodnost. Sukh-Purvak Ugodna, prijatna pranajama. Supta-Vadrasana Supta = San, spavanje; vadra = dijamant, munja, grom; asana = stav, poloaj. Stav munje ili di jamanta. Suumna v. Nadi. Svatmarama Pisac knjige Hatha-Joga-Pradipika", klasinog udbenika Hatha Joge. Tha v. Hatha. Trikonasana Trikona = trougao; asana = stav. Stav trougla. Uddijana-Bandha Uddijana = uzlet, polet; bandha = prepre ka. Veba pranajame kojom se kontrolie kretanje prane u telu. Uddaji Ud = gornji, vii; daja = pobeda, uspeh. Vrsta pra najame. Upaniade Upa = pored, blizu; ni = dole; sad = sedeti. Znai sedeti pored guru-a da bi se sluala njegova predavanja. Naj starija filozofska dela Indije, deo Veda, koje se bave suti nom, smislom i prirodom oveka i univerzuma i njihovim meusobnim odnosom. Urdhva Podignut, uzdignut, koji stremi navie. 425

Ustrasana Ustra = kamila, deva; asana = stav. Stav kamile. Utthita Podignut, opruen, ispruen. Vadrasana Vadra = munja; dijamant. Stav dijamanta ili munje. Vakrasana Vakra = kriv, iskrivljen, uvinut; asana = stav. Stav uvijanja. Veda Vid = znanje, mudrost. Najstarija dela indiske filozofije i knjievnosti. Sastoje se iz etiri glavna dela: Rigveda, Samaveda, Jadurveda i Atharvaveda. Vedanta Vedanta = kraj Vede. Jedan od est sistema indiske fi lozofije. Vede v. Veda. Vedanta filozofija Indiski filozofski sistem nastao iz Upaniada. Viparita Obrnut, okrenut, suprotan. Viparita-Karani Viparita = obrnut, suprotan; karani = dejstvo, delovanje, efekat. Jedna od ukupno tri osnovne asane u kojima je telo u obrnutom poloaju, sa glavom nadole. Vrika Drvo. Vrikasana Vrika = drvo; asana = stav. Stav drveta. Vrksa v. Vrika.

426

SISTEMATSKI

REGISTAR

pojmova obraenih u I knjizi JOGA I SPORT" i u II knjizi JO GA I ZDRAVLJE". Brojevi uz pojedine pojmove obuhvaene registrom oznaavaju brojeve stranica; pri tome, treba imati u vi du, da I knjiga JOGA I SPORT" obuhvata stranice I 224, dok njen nastavak, II knjiga JOGA I ZDRAVLJE" obuhvata stranice 225 446 427

Abdominalno disanje v. Disanje donje Adenoidi 144 Agnisara Dhauti 244 Ajurveda 44 Akaa 54 Agrornegalija v. Rast nenormalan Alergija 38 Anatomija 26 Anderson V. G. (W. G. An derson) 202, 203 Apetit 83-95 gubitak 144 Ardha-Bhudngasan 152, 251 Ardha-andrasana I 251 Ardha-andrasana II 251 Ardha-HA-disanje 245 Ardha-Halasana 252 Ardha-Matsjendrasana 111, 138, 141 Ardha-Matsjendrasana I 252 Ardha-Matsjendrasana II 252 v. Jogi Bagavan Matsjendra Ardha-Salabhasana 156, 252 Ardha-Sarvangassana 253 Arterioskleroza 42, 52 Asana (-e) 18, 103, 107, 109-115, 116-118, 134-180 Astma 52 leenje 128 Aram 12, 18 Bacanje koplja 193 Bacanje kugle 196 Bacil 45 Bakterija (-e) 44, 45 Bazedovljeva bolest v. Guavost 428

Bhagavatam 242 Bhagavad-Gita 301 Bhastrika 72, 127, 245 Bhegasan 249 Bhudangasana 110, 141, 151 Bhudangendrasana 254 Bie nae 30 Bipolarnost v. Polaritet Boks 197 Bolest (-i) 36, 45, 51 duevne 37, 39 infektivne (zarazne) 44, 151, 266 mentalni uzroci 30-48 negativne 38, 39, 246 posledica nae nerav notee 29 pozitivne 38 sutina 12 uzrok 122 Bolestan ovek 116 Bore na licu 164 Branton (Brunton) 208, 226 Briga 39, 42 Bronhije (-jalna, -i) astma 248 katar 248 Bru-Madja-Driti 175, 254 Bubrezi kamen u 42, 152, 264 leenje 121, 141, 152, 174 masaa 254 oboleli 116, 122 regeneracija 267 poremeaj 144, 262 proiavanje 156, 263

 sputeni 266 zapalenje 38 Buda (Buddha) 236, 285, 368, ' 369, 375, 385 Cepanje klada 196 Cerebralana anemija 117, 175 Crevo (-a) debelo 145 katar 42, 117, 144, 147 . lenjost 138, 147, 157, 264 peristaltika 252 poremeaji 144 povoljno delovanje asane na rad 141, 258 rad 119, 154 regeneracija 267 akrasana 254 akre 31,42, 96-99 ir creva 38 eluca 38, 43 itura 49 ovek 33, 235 negativan 35 pozitivan 34 savren 37, 327 !>ah

zadravanje 70 Dalekovidost 122 Depresija v. Bolesti negativne Desni recesija (povlaenie) . 122,

razvoj psihiki 163 Dhammapada 313, 326 Dhandal i Bhaski" 192, 200 Dhanurasana 111, 141, 156 Dhritjasana 254 Dijabetes 52, 145, 156, 159, 174, 245, 259, 262, 267 Dijafragma 64, 65, 68, 119 Dijareja 42 Disanje 49-53, 59-72, 73, 74 donje 61, 63, 119, 243 gornie61,62, 121,244 HA" 129, 246 HA" leei poloaj 130 i ritam 27 jogi 45, 54, 61,64, 66, 73, 123 naizmenino v. Bhastrika proiavaj ue 128, 249 potpuno 121, 244 regulisanie 103, 116 ,,S" 249 ' smetnje 249 srednje 61, 63, 121,243 vebe77, 119, 136 za jaanje nerava 129 Dizanje tegova 196 Dolasana 255 Duboko disanje 19, 69 Duh 121, 207 vrstina 248 Duhovna sveina 161 Duhovni razvoj 59, 149 Duevno stanje 46 Dalandhara-Bandha 246 Danusirasana u okomitom poloaju 255 429

Dete

 u vodoravnom polo aju 255 Dzi-Cuang 293 Diva-Bandha 113, 178 Divan Mukti v. ovek sa vren Dnanga Joga 18 Duang Dzi 293, 391 Endrokine lezde v. lezda (e) Energija 33 stvaralaka 136 E. H. v. Hoj Elizabet Ekapadahastasana 1 255 Ekapadahastasana II 255 Eter 55 Evropa 9, 21 Fakir (-i) 18 Fiksiranje nosnog korena v. Bru-Madja-Driti Fiksiranje vrha nosa v. Nasagra-Driti Fleer Horacije (Horace Fle tcher) 40, 90 Gandi Mahatma (Gandhi Mahatma) 294 Ganglije masaa 254 Gaanie lukom i strelom 196 Gejts Dr (Gates) 40 Gimnastike vebe 18 Glad 84, 89 Glavobolja 128, 175, 253 Gojaznost 74 bolesna 157 Gokarnasana 256 Gomukhasana 256 430

Gordost 138 Grip v. Influenca Grkljan 178 Grlo 178 upala 128 Grudi upale 52 Guru 19, 21, 23, 25, 48, 133 Guavost 164 Guteraa v. lezda (-e) Pankreas Hajlih Dr Robert (Heilig Dr Robert) 44 Halasana 111, 141, 172 Halasana varijanta 256 Hastapadangustasana 257 Hatha Joga 9, 18, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 29, 33, 44, 48, 49, 204, 210, 231, 240 krajnji cilj i mogu nosti 24, 25 vebe 134 Hatha jogi 24 i dugovenost 24 i osobine i sposobnos ti 25 Hemoroidi 117, 144, 162 Hilusi leenie 121, 156, 161 Hipnotizam hipnoza 56 Hipofiza v. lezda (-e) Hipohondrija 129 Hodanje etvoronoke 197 Hoj Elizabet 12, 208, 386 300, 301, Holf Hans (Holff Hans) 44

Hormoni 46 Hrana 85, 89, 90, 91 I. A. O. OM 247 Imunitet 45, 255 Indija 22, 24 Individualnost i razvoj svesti 30 Indijska mitologija 27 Indijska mudrost 306, 386 Infekcija 51 Influenca 94, 128 Introspekcija 261 Iritirati 40 Isceljujue snage 24 Iscrpljenost 174 Istina 286 Istok 21 Istrajnost 142, 252 Izdisanje v. Reaka Izvlaenje vode iz bunara 199 Ja" 22, 24, 27, 29, 34, 35, 47, 273 njegovo ispoljavanje 28, 83 njegova ravnotea i neravnotea 29 Jaanie volje i otpornosti 242, 243, 259, 262 Jama i Nijama 115 Jastikasana 257 Jedinstvo i borba suprotnos ti v. Ravnotea suprotnosti Jeil (Yale University) 202 Jelo v. Hrana Jelovnik 206

Jesudijan Selvardan (Yesudian Selvarajan) 235, 238 240, 275, 276, 278, 280, 287, 289, 294, 295 399, 300, 302, 3 0 3 305, 311, 316, 320 Jetra obolela 116 povoljno dejstvo 121, 141, 156, 174, 259, 267 poremeaj funkcije 144, 245, 264 Jezina pregrada v. Diva-Bandha Jezik 87, 177 Joga uopte 9, 10, 12, 23, 39, 207 Joga-Mudra 111, 136, 141 Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu 257 Joga-Mudra varijanta I 258 Joga-Mudra varijanta II 258 Joga tela v. Hatha Joga Jogi 18, 19, 22, 23, 104 Jogi Bagavan Matsjendra 139 Jogi disanje v. Disanje, jogi Jogi Ramaarka 31, 32 Kaa-kaasana 258 Kalkulus v. Bubrezi, kamen Kapalabhati 126 Kapalabhati varijanta 126 Karakterne osobine 327 Karlica 254, 257 Karma Joga 18 Katikasana 258 431

Kenedi E. Don v. mravost Kima 249, 252 jaanje 138, 256, 258, 261, 270 krivljenje 141, 142, 174, 252 krutost 152, 159 ouvanje 141 razvoj 175 tegobe 256 gipkost 136, 145, 149 156, 266 Kimeni stub 99, 149, 151, 174, 254 kao nosilac ivota 27 kimeni prljenovi 174, 263 Kijavica 60, 113 hronina 128 leenje 142, 144, 164, 264 Kineska mudrost 388 Klimakterijum 156 Koenje 197 Kolutanje oima 175, 177 Konasana 258 Koncentracija 9, 109, 126, 136, 259, 261, 264, 272, 327 v. Svest usmeravanje Kongestija 117 Konstipacija 154, 157, 207, 245, 252, 259, 262 Kosti 46 gipkost 152, 251 Koa 51 Krajnici leenje 142, 144, 157, 161, 164 432

uveani 59 zapaljenje 112, 178 Kristal i polaritet 27 Krsta 149, 256, 257 jaanje 257, 263, 269, 270 umor 254 Krv 46, 68, 72, 121, 180 navala v. Kongestija Krvni pritisak visok 119, 122, 123, 125, 170, 178, 244 nizak 125, 253 Krvni sudovi 162, 170 Krvotok 42, 111, 124 osveavanie 130, 161, 174 pojaan 251 poremeaji 52, 249 ravnotea 178 smetnje 106, 245 Kukovi 256, 270 Kundalini 96-99 Kupanje vazduno 205 Lauliki Joga 259 Lea 256 povijena 260 zamor 260 jaanje 268 Lekari 233 Lhadje Tagpo 306 Limun 92 Lonavla 42, 52, 67 Loran Dr. v. Sazu Dr. Ljubomora 39 Ljutnja 39

Maevanje 196 Madras 17 Maarska 10 Maioniarske sposobnosti 25 Mahabharata 309, 313 Mahabharatam 376 Maha-Mudra 259 Mahari Sri Ramana 276, 282, 290, 303, 310, 315, 321, 324 Majurasana 157 Mantra Joga 259 Mantrame 327 Masne naslage v. Masno tkivo Masno tkivo na trbuhu i kukovima 174, 267 skidanje sa kukova 154, 265 skidanje sa trbuha 145 spreavanje stvaranja masnih naslaga u predelu kime 251 Materica 145, 147 sputena 267 zapaljenje 162 Matsjasana 113, 142 Matsjendrasana 141 v. Jogi BagavanMatsjendra Maunam 207 Medicinske nauke 25 Meditacija v. Svest usmeravanje Menstruacija poremeaj 44, 157, 174 Mentalna funkcija 127, 250 aktivnost 156

Metabolizam 161 Misao (-sli) 56, 136 koncentracija 57 kontrola 210 negativne 202 pozitivne 202 Misaoni svet 21 Misticizam 9 Mogunost potpune kontrole nad pojedinim telesnim funkcijama 24 nad sopstvenim telom 24 Mohan Singh 75, 78 Mokrani mehur 145 Modana anemija v. Cerebralna anemija Modana malokrvnost v. Cerebralna anemija Modani dodatak v.lezda (-e), hipofiza Mozak 166 elije 271 priliv krvi u mozak 253 rad 175 Mravljenje 74 Mravost 79 Mungos njegovo isceljenje 25 Mura 248 Nagon odravanje vrste 31 samoodranje 31 Nasagra-Driti 175, 254 Naa prava sutina 30 kao izvor ivota 31 v. Ja", Nae pravo bie Sutina ovekova Nae pravo bie 30 433

v. Ja", Sutina ovekova Natapadasana 260 Nataradasana 261 Nataira-Vadrasana 261 Nauli 111, 147 Nazeb 264 Neista koa 245 Nepce 84 Nervi 138 jaanje 249, 252 oputanje 250 vratni 178 Nervni sistem 45, 113 delovanje 141 centri 170 otpornost 129, 246 smirivanje 124, 136, 244, 263 Nervoza 249, 269 Nesanica 249, 263 Neurastenija v. Bolesti negativne Nie 236 Noge 257, 262 jaa 268 Nos 59, 60, 61, 206 upala 128 zapuen 254 Oboljenje v. Bolest (-i) Oajanje 40 Oi regeneracija 265 zamorene 177, 268 Odlunost 142, 252, 258, 261, 262, 264, 268 Odmaranje 178, 180, 187 Opstipacija v. Konstipacija 434

Organi probavni 157 - trbune duplje 138, 144, 149, 253-256, 259, 264, 266, 267 unutranji 68, 246, 259, 261 Orijentalna mistika 9 Oseanje dobro 40 ravnotee 154 ustalasano 40 Osoba starija 168 Otpornost 60, 246, 248, 249 Ozlojeenost 40 Padahastasana 111, 145 Padangustasana 261 Padmasana 127, 134 Pankreas v. lezda (-e) Paracelzus 44 Parva-Bhunamanasana 261 Parva-Padakalanasana 262 Parvatasana 262 Pasimotana 111, 141, 144 Pavanamuktasana 262 Pavanamuktasana u sedeem stavu 262 Patandali 379 Pel prof. 42 Pestaloci (Pestalozzi) 208, 385 Pie temperatura 87 Pleksus Solaris 126, 137, 144, 156 Plivanje jogi 78, 80 kraul 79

Plua 68, 69, 112 v. Bolesti pozitivne obolela 116, 122 leenie 121, 124, 126, 161 katar 248 Podrhtavanje ruku 129 glave 129 Podsvest 200, 260, 327 Polaritet 27 Polne lezde v. lezda (-e) Polni organi 145, 163 Polucija 149, 163 Pokretanje oiju 175 Poremeaj u organizmu spreavanje 24 nervni 36 Poslovica (-e) indijske 306 kineske 306 Poter (Potter) 75 Potpuno vladanje ostalim organima 24, 26 radom srca 24, 26 sistemom lezda sa unutranjim luenjem 24 telom v. Telo Potsticaj negativni 39 Pozitivna i negativna energi ja v. Strujanja, pozitivna i negativna Pozitivna i negativna stanja kao posledica pozitiv

nog i negativnog struja nja 27 Pozitivni i negativni polaritet v. Polaritet Poznavanje tela 26 v. Svest usmeravanje Prana 54-58, 60, 89, 90', 108 Pranajama (vebe disanja) 57, 66, 67, 80, 107, 116-118 119-133 ugodna 127 sedam malih vebi 130 protiv nedostatka da ha 248 sa masaom grudi 248 solarnog pleksusa 248 Pranajama ugodna v. Sukh-Purvak Priroda 51, 83 Probava lenjost 110 poboljanje 119, 267 poremeaj 110 sistem 110 smetnje 106 vladanje 104 Proliv v. Dijareja Prostata 145 Prosveivanje v. Proimanje sveu Svest, usmeravanje Proimanje sveu 24, 28 Psiha 45, 46 Psihika Joga 25 Psihike snage 21 Psihike centri buenje 260 Psihijatri 233 435

Psiholog 44 Pubertet 162 Puraka 124 fiziki 34 umni 34 Rada Joga 18, 99 Ramakrina Sri 236, 283, 292, 296, 297, 304, 307, 322 Ramena jaanje miia 256 uska 52 Rast nenormalan 42 Ravnotea 258, 261 pozitivnih i negativnih strujanja uslov savre nog zdravlja 27, 29 suprotnosti u oveku 28 Razmiljanje v. Svest, usmeravanje Reaka 124, 125, 126 Reumatizam 92 bolovi 256 Ritam kao pulsiraj ua veza polova 27 Rodopsin jodidi 40 Ruka jaanje miia 256 snaga 203 Rvanje 199 Sabhapatti Svami 381 Salabhasanalll, 112, 141, 154 Samadhi 99 Samodisciplina 23 Samopoznavanje 23 v. Samosvest, samopoz navanje, Ja 436 Rad

Samopouzdanie 129, 142, 252, 257, 268 Samostalnost 265 Samosvesna osoba 28 Samosvest 25, 27 mo 103 nedovoljna 29 poveanje 29 razvoj 30 v. Ja, Samadhi Sankaracharya 291 Sarpasana 263 Sarvangasana 112, 113, 159, 206 Sarvangasana varijanta 263 Savasana 178-189, 210, 263 Saveti korisni 205 Savreno zdravlje 23, 27 Savrenstvo kao ravnotee suprot nosti 28 Sau Dr (Sajous) 41, 42 Seks 67 Seksualna energija sublimacija 267 Seksualnost preterana 43 Sidhasana 127, 136 Sigurnost 244, 257,. 258, 268 Simhamudra 113 Simhasana 177, 264 Sirasana 112, 114, 164 Sistemi Joge 23 Sitali 249 Sitkari 250 Slezina 141 leenje 121, 174 poremeaj funkcije 144 regeneracija 267 Slaboumnost 59

 kod deteta 164 Smrzavanje 106 Snaga (-ej 57 pozitivne, negativne, regulisanje 157 stvaralaka 34, 193 Spavanje 205 Spiritizam 9 Spokojstvo 244 Srce 111, 162 lei 119, 121, 161, 180 mana 42 obolelo 116, 122 polaritet i ritam 27 proireno 122 rad 104, 244 slabost 60 smetnje u radu 250 tegobe 268 Srea 11, 22, 29 Stambhasana 264 Starenje 122 Starost 163 Stav lava v. Simhasana Stav lotosa v. Padmasana Stavovi tela v. Asana (-e) Stepen svesnosti oveka 28 pojedinih organa 26 v. Svest Stomak funkcija 144 poremeaj 144 Strah 39, 40, 41, 42, 43, 56, 248 od smrti 43 Strpljenje 240 Strujanja

pozitivna i negativna 23,27,28,29,31,45, 124 207, 244, 255 ravnotea 127, 142 Sukh-Purvak 127, 259 Sunanje 185 Suneve pege polaritet i ritam 27 Supta-Vadrasana 138 Sutina ovekova 12 Sutina Joge 23 Svemir 27 Svest 37, 202, 240 buenje 105 irenje 27 prosenog oveka 28 stvaralaka snaga 103-108 usmeravanje 21, 26, 27,29,71, 103, 106, 178,' 210, 211, 271 zajedno sa snagom vo lje 26 v. Stepen svesnosti, samosvest arlah v. Bolest (-i) pozitivne eerna bolest v. Dijabetes ekspir (Shakespeare W.) 386 iarasta lezda v. lezda (-e), epifiza iva 27, 109 kola Joge v. Aram titnjaa v. lezda (-e) uljevi 437

v. Hemoroidi vajcarska 10 Tabani ravni 123, 271 Tadaghi-Mudra 264 Tagore R. 396 Tajna ljudske psihe 22 o oveku 11, 12, 22 stvaranja 27 Tajna postojanja 22 Telo 45 gipkost 263, 271 i psiha 21, 24 potpuna kontrola nad 24 poveanje toplote 128 skladno 255, 256 zdravlje 260 Ten 250 Tifus v. Bolest (-i) pozitivne bacil 45 Tiroidna lezda v. lezda (-e), titnjaa Tiru Valluvar 288, 388 ' Tkivo zdravo 110 Toksini 128, 241, 249 eliminacija 250 smrtonosni 250 Trans 25 Trataka 265 Trbuno disanje v. Donje disanje Tranje Trikonasana 149 Trikonasana varijanta 265 Trovanje 438

' plinom 129 Tuberkuloza 43, 52, 67 v. Bolest (-i) negativne Tuga 39, 42 Tulsidas 392 Uddijana-Bandha 111, 145 u unju 266 varijanta 266 Udisanje v. Puraka Uenik (-ci) Joge 23 Uitelj (-i) Joge v. Guru Ugodna pranajama v. Sukh-Purvak Um 55 Univerzum v. Svemir Upaniade 277, 284, 387 Upravljanje svesti v. Svest, usmeravanje Urdva-Pasimotanasana 267 Usta 60, 61 Ustrasana 267 Uttha-Danusirasana 267 Ue penjanje 197, 199 potezanje 199 Vadrasana 268 Vadroli-Mudra 268 Vakrasana 111, 141, 142 Vakrasana varijanta 268 Varenje v. Probava Vedanta 49, 55, 388 Vede 85 Vene 112, 161

 proirene 42, 117, 162, 271 Veldjei Dr Franc (Volgyesi Dr Franz) 44 Vebe dranja 18 joge i neophodnost kompetentnog uitelja 116 plan praktinih vebi 117, 210 usporenim tempom 193 Vebe stomaka i nonih mii a 269 Vebe stopala 270 Vebe za jaanje kime 271 Vebe za jaanje oiju v. Bru-Madja-Driti, Nasagra-Driti Vid 175 oslabljen 177 Vidovitost 99, 172 Viparita-Karani 111, 112, 113, 114, 163 Viparila-Karani Varijanta 271 Vinu 96 Vivekananda Svami misli 237, 275, 279, 281, 283, 284, 285, 286, 288, 291, 295, 298, 302, 312, 317, 321, 323 Vrat masaa 254 ukoenost 142 Vrtoglavica 144, 164, 172, 178, 253 Zakoni duha 28 tela 28

Zamor 247, 249, 251, 253, 268 Zando Ojgcn (Sandow Eugen) 203 Zapad 12, 21 Zatvor v. Konstipacija Zavisnost tela od psihe (i ob ratno) 24 Zdravlje 57 borba za 12 glavni preduslovi 29, 33, 205 Zemlja 27 Zglobovi 253, 270 Zimljivost suzbijanje 130 Zraenje (-a) naeg Ja" 28 negativna 159 pozitivna 159 ivotnog stanja 28 zemlje 205 Zubi 45, 46, 90, 206 eludac kiselina 43, 259, 264 lenj 259 pun 117 - regeneracija 267 sputen 147, 266 ivci leni 175 v. Bolest (-i) pozitivne zapaljenj e ivani sistem trom 138 ivot 33 kao manifiestacija na eg Ja" 28 kao posledica polari439

teta i ritma 27 univerzuma 27 ivotinja i glad 86 ivotna energija v. ivotna sila, Strujanja ivotna sila 24, 31, 32, 33, 38, 248 v. Strujanja ivotna snaga v. ivotna sila, Strujania lezda (-e) epofiza 42, 113 grudna 156, 161, 163 hipofiza 42, 113 nadbubrene 42, 113, 156, 179

pankreas 141, 159, 174, 259, 267 polne43, 113, 156, 174 sa unutranjim lue njem 41, 42, 46, 76, 113. 121, 125, 156, 175 titnjaa 42, 59, 113. 122, 125, 142, 152, 156, 161, 162, 184, 252, 271 u nosu 126 usne 161 vratne 178 kamen u 42, 264 leenje 121 oboljenje 122

440

POPIS DELA KONSULTOVANIH OD STRANE AUTORA The Complete Works of Swami Vivekananda, Advaita Ashrama, Mayavati Almora, Himalaya, India. Gespraehe auf den Tausend Inseln von Vivekananda, ehem. Raschet Verlag, Zurich. Die Schonsten Upanisehaden, ehem. Rascher Verlag, Zurich. Die Bhagavad Gita von Dr F. Hartmann, Bucher der Schatzkammr. Talks with Sri Ramana Maharshi, T. N. Venkataraman, Sri Ramanasrama, Tiruvannamalai, S. India, India. 'srama, Tiruvannamalai, S. India, India. Worte des Ramakrischna, Rotapfel Verlag, Erlanbach/Ziirich. Das wahre Buch vom sudlichen Blutenland, von Dschuang Dsi, Jena :Verlag. Gitanjali von R. Tagore, Hyperion Verlag, Freiburg im Breisgau. Dhammapada, ubersetzt von Dr M. Muller, aus The Legacy of India", herausgegeben vom G. T. Garrat. Mahabharatam, Bucher der Schatzkammer. Tiru Valluvar, herausgegeben in Madras/Indien. Selbsterziehung durch Yoga, S. Yesudian, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz. Raja Yoga, Yesudian/Haich, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz. Srimad Bhagavatam, ubersetzt von Swami Prabhavanda, G. P. Putnam's Sons, New York. The Legacy of India, published by G. T. Garrat, England.

LITERATURA konsullovana lokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak) 1. Yesudian S. u. Haich E.: Sport und Yoga. Drei Eichen Verlag. Engelberg/Schweiz Munchen, 1975. 2. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1959. 441

3. Yesudian S.: Hatha-Voga Ubungshuch. Fortsetzung von Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen Engelberg, 1976. 4. Yesudian S.: Yoga Week by Week. Exercises and Meditations for all the Year Round. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1975. 5. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga Yoga Dipika. G. Allen & Un win, Ltd. London, 1965. 6. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physi cal Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966. 7. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath; L. N . F o wel & Co., Ltd. 20th Ed. London, 1960. 8. Lysebeth A.: Uim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b.'.g. 9. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala. Bombay, 1956. 10. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb, 1980. " 11. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO Partizan". Beograd, 1980. 12. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd Zagreb, 1979. 13. Shrimad-Bhagavad-Gita. With Text, Word-for-Word Translati on, English Rendering, Comments and Index. By S. Swarupananda. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967. 14. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. I VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 19621964 (Se lektivno). 15. Yesudian S. u. Haich E: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag. Engelberg-Miinchen, 1975. 16. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag. Miinchen, 1976. 17. Radakrinan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit, Beograd, 1964/1965. 18. Ramacharaka Y..- The Philosophies and Religions of India. I . N. Fowler & Co., Ltd. London, 1936. 19. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidya Bhavan. Bombay, 1966. 20. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsworth, 1974. 21. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrit Dictionary. K. B. Obawale. Bombay, 1955. 442

22. 23. 24. 25. 26. 27.

Bokovi Dr M. S.: Anatomija oveka. Deskriptivna i funkcio nalna. XIII izd. Medicinska knjiga. Beograd Zagreb, 1980. Kosti Dr A.: Viejezini medicinski renik. (Lexicon medicum polyglottum). Ill izd. Institut za stru. usavr. zdravstvenih rad nika. Beograd, 1976. Rothenberg Dr E. R.: Nova ilustrovana medicinska enciklopedi ja. Praktini savetnik. Tom 1. 4. Izd. Jugoslavija. Beograd, 1978. Matica srpska Matica hrvatska: Renik srpskohrvatskog knjienog jezika. Knj. IVI. N. S a d Zagreb, 1967-1976. Vujaklija M.: Leksikon stranih rei i izraza. Prosveta, Beograd, 1966. Parr/Murphy Combs C, .M. D.: illustrated Medical Dictionary. Consolidated Book Publishers. New York-Chicago, 1971.

Knjige za va

uspeh u ivotu...

I VI MOETE IMATI SUPER PAMENJE Kako viestruko poveati svoje pamenje i sposobnost uenja JOGA I SPORT Kako stei i ouvati dobro zdravlje tokom celog ivota

OPIRNIJE NA STR. 445 I NA ZADNJOJ STRANI KORICA!

NARUITE NA ADRESU:

S. Yesudian E. Haich: JOGA I SPORT" Kako stei i ouvati dobro zdravlje tokom celoga ivota. Kompletan, praktian i veoma pristu paan prirunik HATHA JOGE, drevne i irom sveta potvrene, je dinstvene umetnosti Istoka, pomou koje moete uvek biti telesno i du hovno ZDRAVI. Ko ovlada Hatha Jogom, vladae i svojim TELOM I DUHOM i iskori stiti njihove OGROMNE POTENCI JALE. Knjiga sadri sve potrebne metode za dovoenje tela i duha u njihovo prirodno, pravo stanje: ZDRAVLJE SNAGA LEPOTA MIR. Pomou specijalnih vebi Hatha Joge, nazvanih Dhandal i Bhaski, moete stei i odrati lepu liniju, razviti lepo, zdravo i harmonino telo i ouvati mu sveinu i privlanost, i to bez ikakvih sprava i medikamenata. IZ SADRAJA: ta je Hatha Joga? Svaka bolest ima mentalne uzroke. Naa najvea greka: mi ne znamo disati! ta je Prana? Plivanje za savrenu regulaciju disanja. Civilizovani apetit. Lekovito dejstvo drevnih asana. Pranajama i asane tajna dugoga ivota. udotvor no dejstvo vebi sporih pokreta. Stvaralaka snaga svesti. Plan prak tinih vebi za 21 sedmicu. Ko eli TELESNO ZDRAVLJE, LEPU LINIJU, PSIHIKU SNAGU I MIR treba da proui ovu veoma rasprostranjenu knjigu, prevedenu na 19 jezika sveta u preko 2 miliona primeraka. Cena Din. 4 0 0 . depni format, 224 str. (latinica), 72 ilustracije, na finom ofset papiru sa koricama u dve boje. komplet (obe knjige JOGA 1 S P O R T " i JOGA I ZDRAVLJE" zajedno) Din. 700.445