Jedan od najprisutnijih savremenih jugoslovenskih kritiara i esejista, Radovan Vukovi (1935), profesor savremene jugoslovenske knjievnosti na Univerzitetu u Sarajevu,

autor petnaest knjiga meu kojima su posebno zapaene "Sudbina kritiara" (1968), "Preobraaji i preobraenja" (monografija o A. B. Sirnicu, 1969), "Velika sinteza " (monografija o I. Andriu, 1974), "Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma " (1979), "Moderna drama " (1982), "Avangardna poezija" (1984), autor je znaajnog novog dela "Moderna srpska proza" koje "Prosveta" objavljuje zajedno sa "Svjetlou" iz Sarajeva. Podnaslov ovog rukopisa je: "Kraj XIX i poetak XX veka". Ovu knjievnu epohu, bogatu po sloenom prepletu tradicionalistikih i

novih knjievnih postupaka, Vukovi nastoji da shvati i u potpunosti objasni temeljnim teorijskim i knj ievnoistorij skim promilj anj em pravaca, pojava i konkretnih knjievnih ostvarenja. Veliko iskustvo Pored "opteg" dela izraenog poglavljima "Filozofija i poetika neoromantiarske proze", "Religioznomitoloke fantazije", "Folklorna fantastika", "Fantastika duevnog ivota", "Od neoromantiarskog do neonaturalistikog kriticizma", "Prevazilaenje neoromantizma i neoRADOVAN VUKOVI MODERNA SRPSKA PROZA RADOVAN VUKOVI MODERNA SRPSKA PROZA KRAJ XIX I POETAK XX VEKA na ovom poslu pomoglo je autoru da stvori pronicljivu i upeatljivu sliku jedne bogate knjievne epohe u razvoju srpske proze. Vukovi je, darom rasnog kritiara, iznova vrednovao svoju knjievnoistoiijsku grau i doao do dalekosenih, znaajnih i sasvim novih vienja. PROSVETA/BEOGRAD UVOD MODERNA PROZA I POJAM EPOHE U knjievnoistorijskini spisima koji se sintetiki bave sprskom prozom krajem XIX i poetkom XX veka, obino se kae da ona produava realizam. Ali jo je Skerli ukazao na nove kvalitete te proze u odnosu na realistike osamdesete godine. Sutina novina je, prema Skerliu, u manjem interesu pripovedaa ->za spoljanji, a vie za unutranji ivot ovjekov". Skerli ipak nije propustio da ukae da je tadanja pripovetka "po osnovnim shvatanjima i po metodu rada, uglavnom ostala realistika".1 U meuratnom periodu se otilo i dalje u isticanju realistikih svojstava proze na preokretu stolea, pa su svi jugoslovenski ondanji pripovedai i romansijeri svrstani u inovi realizam.2 I posle drugog svetskog rata takav tretman proznih pisaca samo se produbio u shvatanju realizma kao epohe koja se dodue istorijski menjala, ali je trajala neprekidno do naih dana. Tako je grupa pripovedaa sa poetka XX veka uvrtena u fazu realizma "sa palanakom tematikom ", a srpska realistika knjievnost u Stankoviu kao najboljem piscu te grupacije dala je, kae se, dela "koja su nesumnjivo najvii domet srpskog realizma".3 Ili je proza iz epohe simbolizma,4 nastavljajui se na ronnan-

Tragom epohe realizma, Kruevac, 1981, str. 34. * U raspravi "Epoha simbolizma u srpskoj knjievnosti" (R. Vukovi: Problemi, pisci i dela, V, Sarajevo, 1988. i pre toga u knjizi: Srpski simbolizam, Beograd, 1985) nastojao sam da objasnim pojam epohe i dao predlog da se simbolizam kao 1 J. Skerli: Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1967, str. 443. 2 3 M. Savkovi: Jugoslavenska knjievnost, Beograd, 1958, str. 232-234. D. Vuenov: "Glavne faze u razvitku srpskog realizma", tini, klasini tip realizma, oznaena kao moderni realizam, a njegovi nosioci kao lirski realisti.5 Oseajui, ipak, da se u realistiki zasnovanoj naraciji, pa i iskljuivo mimetikim postupcima te proze uoavaju odstupanja od klasinog realizma, istraiva,"i (nai i strani) su nekad bili skloni da vide neke odlike modernog pre svega u analizi ovekove unutranje stvarnosti. Izotrenije je, sigurno, i njihovo poimanje prirode realizma, kao i zbira novina koje unose tadanji pisci u knjievnost svoga vremena. Kritiki moderni realizam tih pisaca utoliko je razliit od onog XIX veka, smatra se, to u njemu preovladava 'lirsko naelo, mestimino impresionistiko-simbolistika tehnika, elementi fantastike, oblici ornamentalizma i stilizacije, jedinstvo lirskog i epskog principa u poetskoj formi.6 Ili je na nov nain opisan fenomen kritikog modernog realizma, u kome se zainje koncept novog junaka, dolazi do poetizacije i simbolizacije proze, do proirivanja pojma stvarnosti u njoj, to je sve usko vezano sa raslojavanjem jezika u smislu narastanja apstraktnije, poetinije, psiholoki razraenije i individualnije artikulacije stvarnosti u narativnom izrazu.7 Ipak se retko naputa okvir realizma, u kome se formulie poetika srpske proze od 1892. do 1918. godine, a nije se ilo ni za tim da se pesniko, dramsko, prozno stvaranje shvati kao jedinstven kompleks jedne epohe koji se mora pokriti istini stilskim kategorijama i periodizacijskim terminima. A kad je bilo takvih pokuaja, onda su se opet izdvajali pojedini pisci ili su se opte teorijske formule moderzajedniki termin upotrebljava za deo srpske knjievnosti od poetka devedesetih godina do prvog svetskog rata. Duhom, idejama i formama simbolizma proeta su dela neoromantizma devedesetih godina, neonaturalizma poetkom veka, kao i ekspresionizma pred rat, te je taj zajedniki termin pogodan za oznaavanje epohe u uem smislu. Prema prvobitnoj zamisli taj tekst je trebalo da bude uvodni u ovu knjigu, u kojoj se pored pojma epohe simbolizma upotrebljava i termin knjievnost na preokretu vekova. 5 J. Dereti: Istorija srpske knjievnosti, Beograd 1983, str. 465. ' V. V. Vitt - G. L Il'ina: "Tipologieskaja obnost' v

i-ealizme zarubenvh slavjanskih literatur", Sravnitel'noe izue7 nie slavjanskih literatur, Moskva, 1973, str. 446. P. Palavestra: Istorija moderne srpske knjievnosti, Beograd, 1986, str. 321-336. nog ili suenog shvatanja simbolizma varirale na nekoliko primera, a pri analizi se isticale novosti tehniko-kompozicionih i stilskih postupaka.8 Postavlja se pitanje: da li je mogue na drugi nain prii srpskoj prozi na preokretu stolea i izvan opozicija univerzalizovanog pojma realizma i uskog shvatanja simbolizma ili 'modernog? Moe li se o njoj pisati a da se uopte ne govori u suprotnostima realistiko-moderno, jednostavno kao o proznom modelu jednoga doba koje je istaklo svoj standard novine i kao svoj vrednosni kriterij? Moe li se ta proza posmatrati kao zbir novog u jednoj epohi na prelazu, u kojoj su bili jaki koreni realizma, ali u kojoj se pojaala odbojnost prema pozitivistikim i pragmatiko-scijentistikim idejama, a s tim u vezi je obnovljen interes za filozofske i estetike fundamente romantizma i za vitalizam? I dalje, da li je stvarno mogue procenjivati modernost dostignua tadanje proze u duhu dananjeg poimanja moderne a ne onog iz pedesetih godina ovoga veka? Ne ini li se ipak da bi stroi knjievno-istorijski i komparativni prilaz mogao dati preciznije i stvarnije odreenje tadanje proze u odnosu na poeziju i dramu i sve videti kao izraz jedinstvenog dostignua epohe, na koju su uticale iste filozofske, duhovne i psiholoke okolnosti i stvorile preduslove za artikulaciju i srodnih tema i slinih likova i postupaka? Da je to mogue, pokazuju ve dosadanja istraivanja, pogotovo ona koja polaze od shvatanja o psiholokofilozofskom jedinstvu epohe, to namee identian okvir istorijski shvaene poetike.9 Razume se, misao o jedinstvu epohe ne iskljuuje predstavu o njenoj raznolikosti istovremeno, o pluralizmu stilova i tendencija koji se jo i raslojavaju u individualnim kreacijama da8 Misli se na tekstove F. Grevia, B. Novakovia, S. Pekovi i D. Marinkovia u odeljku "Poetika simbolistike proze" u pomenutoj knjizi Srpski simbolizam. Isti autori objavljivali su sline radove u drugim publikacijama a kad je ova studija ve bila zavrena, pojavila se knjiga S. Pekovi Srpska proza poetkom dvadesetog veka (1987). ' M. Begi: Jovan Skerli - ovek i delo, Beograd, 1966; Umjetnost pripovijedanja, Sarajevo, 1984. i D. ivkovi: "Dezintegracija realizma u srpskoj knjievnosti s kraja XIX veka", Evropski okviri srpske knjievnosti, III, Beograd, 1982, rovitih umetnika.10 U poslednje vreme je u vie navrata i povodom razliitih knjievnosti ukazano na to koliko je to u stilskom pogledu slojevita epoha, u kojoj se ukrtaju tendencije novog i starog, kao i one koncepcije

to su i ranije i docnije stalno u opoziciji, bez obzira koja je dominantna i daje ton generalnom stilu i profilu epohe: one to zagovaraju izvestan automatizam literarnog i druge koje se opredeljuju za funkcionalistiku i drutveno-teleoloku prirodu umetniekog .stvaranja. Meutim, i pored te raznolikosti, ne moe se izbei a da se ne podrazumeva i model tog zamiljenog registra zajednikih svojstava proze na preokretu stolea. On se ne moe zamisliti u okviru naela poetike kao iskljuivo knjievno-nauene discipline koja oznaava opte, apstraktne strukture, ije je pojedinano delo samo deo.11 Mogue ga je prikazati u okviru dinamiki i istorijski shvaene poetike stalnih fluktuacija duhovnih stanja, to se prenose i na knjievnu sferu.12 Za takav prilaz modernoj prozi krajem XIX i popoetkom XX veka od pomoi moe da bude Velekovo shvatanje simbolizma koje ga vremenski ograniava, uklapa u periodizacijski lanac slinih termina (racionalizam, romantizam, realizam) i konstituie kao izraz osnovne pokretake ideje jednog vremena.13 Takvo polazite pretpostavlja svoenje raznolikosti na opte oznake stila epohe. Mogue je postupiti i obrnuto, kao to je to uinjeno u ovoj knjizi: diferencirati pojedine vremenske segmente u metamorfozama polaznog i zajednikog proznog modela i prikazati ih odelito. Tako gledano i srpska proza u nepunih etvrt veka pred prvi svetski rat moe se diferencirati na prozu devedesetih godina, poetkom veka, i na prozu oko 1910, kad na scenu stupa jedna nova knjievna generacija. Upuenom u tadanje stanje u knjievnosti i u promene to su se deavale za kratko vreme tog burnog perioda istorije, ne bi bilo teko da formulie kriterije razlikovanja, uvaavajui i one dominira10 11 V. mega: "Problematika naziva .ekspresionizam' u knjievnoj povijesti", Teita modernizma, Zagreb 1986. C. Todorov: Poetika, Beograd, 1986, str. 17-18. " I. Tinjanov: "O knjievnoj evoluciji", Poetika ruskog formalizma, Beograd, 1970, str. 287-301. " R. VVellek: "Da Wort und Bergriff ,Symbolismus' in der Literaturgeschichte", Grenzzichungen, Stuttgard, 1972, str. 66-67. 10 juih ideja, kao i one to su se odnosile na specifinu prirodu poetike proznog anra. Gledano tako, pomenuta opta svojstva, razliito rasporeena u tri razvojne etape tadanje knjievnosti, dobijaju u svakoj od njih drugaija obeleja.tVreme devedesetih godina obino se u periodizacijama evropskih knjievnosti oznaava pojmovima fin de siecla, dekadense ili neoromantizma. Poetkom veka dolazi do reakcije i dominaciju stie specifina vrsta neonaturalizma, u kome su preovlaujua svojstva stvarnosti u proznoj slici, pa se predmetnost simbola ulanava

ne u svet istog duhovnog i imaginarnog ve materijalnog. Poslednje pola decenije pred rat poznato je kao trenutak nastajanja ekspresionizma. Kriteriji razlikovanja ove tri duhovne strukture, koje su odredile i karakter proznog izraza i sadraja u njima, bili bi u prevlasti filozofije spiritualizma i relativizma devedesetih godina, u preokupaciji temom ivota shvaenom u smislu bioloke mistinosti poetkom dvadesetog veka i u oprekama spiritualnog i stvarnog oko 1910. godine - u opozicijama meu njima koje se ne razreavaju fijl, Sintezi i harmoniji kao u simbolizmu, ve izazivaju kontradiktornu napetost i pojaanu ekspresiju verbalnog kao u ekspresionizmu. Iz te opte meusobne diferencijacije proizilaze i druge razlike. U prozi devedesetih godina, na primer, obnavljaju se neoromantiarski postupci i retoriko-literarizovani tip narativnoga izraza. U prozi poetkom XX veka javlja se reakcija i slavljenje ivota, pa to pretpostavlja i aktuelizaciju jezika koji je primeren samoj stvarnosti, a to znai naturalistikog stilskog koncepta. U analizama koje slede bie podrobnije ukazano na te razlike, te ih ovde nije potrebno dalje isticati. 11 oti Q Pogodan periodizacijski termin i za srpsku knjievnost devedesetih godina (osobito za prozu) bio bi neoromantizam. I to iz jednostavnog razloga to se tada obnavljaju, kao i svuda u Evropi, stilske i idejne osobenosti romantizma. Meutim, pojam neoromantizam najvie je u upotrebi u nemakoj literarnoj istoriografiji skih shvatamja u knjievnosti na preokretu stolea. Obino se u Nemakoj trajanje neoramantizma smeta u vreme od dve decenije (1890-1910), ali se nekad uzima i iri period do zavretka prvog svetskog rata.1 Neki evropski prouavaoci knjievnosti romantizma smatrali su dekadentizam sa kraja prologa veka kao produetak romantizma, pa su literaturu fin de siecla posmatrali tek kao kasni romantizam, kao izobliavanje odreenih tendencija koje su poele jo krajem XVIII veka i trajale ceo jedan vek.2 I nai istoriari knjievnosti, kao germanista P. Slijepevi, upotrebljavali su taj termin kad je <bilo reci i o nemakoj i o srpskoj knjievnosti. Tako, u ranom delu, u doktorskoj disertaciji Budizam u nemakoj knjievnosti, P. Slijepevi je analizirao prodor Obino se za tako ire shvaen pojam neoromantizma ili neoromantike uzimaju obeleja nesvakodnevnog, udesnog, tajanstvenog, maginog, kao obnovljen interes za prolost, legendu, mit i slino (G. Wilpert: Sachworterbuch er Literatur, Stuttgart, 1969, str. 520). U uem smislu neoromantizam se shvata kao jedna od struja na smeni stolea (Z. Konstantinovi: "Knjievna strujanja na smeni stolea", Nemaka knjievnost, II,

Beograd, 1987, str. 201-206). FILOZOFIJA I POETIKA NEOROMANTIARSKE PROZE Razgranienja i njime se obino oznaavaju ona stanja, raspoloenja i knjievne forme koje se pripisuju opteevropskom pokretu simbolizma i ukazuju na kontinuitet romantiar1 2 M. Prac: Agonija romantizma, Beograd, 1974. 15 indijske knjievnosti i filozofije (budizma) krajem XIX veka kao "deo moderne neoromantiarske struje u celoj evropskoj knjievnosti", a u Nemakoj, kae, ta vrsta knjievnosti podsea "na onaj stari romantizam od pre stotinu godina".3 U studiji o Duiu Slijepevi je izjednaio neoromantizam sa simbolizmom i pripisao mu odlike koje su karakteristine za ovaj opteevropski pokret: okretanje unazad, srednjem veku, melankolino meditiranje, pevanje u samoi, aristokratizam, predanost religiji, politiki konzervatizaimi i kult umetnosti radi umetnosti, istorizam i slino.4 Osobitu vanost imaju ovde ona gledita o neoromantizmu koja mu trajanje ograniavaju na devedesete godine prologa veka, tj. u takozvanom kraju stolea vide zavretak odreenih duhovnih procesa, posle kojih je nuna propast ili obnova sveta. Iako nije tako postavljeno, interesantno je gledite Hermana Hesea, pisca ije se rano stvaranje, kao i ono T. Mana, smeta u neoromantizam, u eseju "Romantika i neoromantika" (1900) Istiui u prvom delu eseja da se pojam romantike postepeno formirao, da bi se tek na kraju izgradila zajednika predstava o romantinom nasuprot klasinom idealu, Hese u drugom delu objanjava pojam neoromantike u smislu nastavka i obnove ranijih tendencija, ali sa novim kvalitetima realnog i sa predimenzioniranim artizmom. Kao primer neoromantiara on istie Danca Jakobsena i Belgijanca Meterlinka. Prvi je, objavivi veinu svojih dela sedamdesetih i osamdesetih godina, krajem veka prevoen i poznat u Nemakoj i to po impresionistikoim stilu i raspoloenju umora i rezignacije. Drugi je glavni propovednik spiritualizma i emersonovski shvaenog transcendentalizma u teorijskim raspravama tampanim devedesetih godina. U delima obojice Hese istie spoj mone fantazije i sanjarske meke duevnosti, pomeane sa realistikom percepcijom stvarnosti. Posebno ukazuje na primerke istinite neoromantike u Meterlinkovom delu ivot pela - u paljivom, naunom prikazu ivota pela, pri emu se, kako kae, u malom 3 P. Slijepevi: Budizam u njemakoj knjievnosti, Izabra4 na djela, III, Sarajevo, 1980, str. 161. P. Slijepevi: "Jovan Dui", Izabrana djela, II, str. 261-262.

16 ogranienom komadu prirode moe da pronae univerzum i da se u njemu spozna ivot i upozna ogledalo venog.5 Ograniavanje neoroimantizma na kraj XIX veka i svoenje njegovog znaenja u okvire mistiki shvaenog inapresionizma, naunog metoda i oslonca na iskustvo realnog, dozvoljava nam da taj termin zadrimo kao najbolji za tumaenje srpske proze istoga vremena. Jer, nema sumnje da su se i u srpskoj knjevnosti, kao i u ruskoj i nemakoj devedesetih godina, bili stekli uslovi da se pisci okreu od neposredne realnosti i od savremenosti, traei teme u prolosti, u izvaniskustvenim sferama duha, ili da se humoristiki poigravaju sa stvarnou. I u Srbiji se, naime, pod apsolutizmom Obrenovia osea slian oblik politike represije kao u carskoj Rusiji ili Nemakoj Vilhelmove epohe.6 Tu su, zatim, slini filozofski i duhovni nazori koji su proizilazili iz razoarenja u egzaktne nauke. Povratak romantiarskom transcendentalizmu i spiritualizmu bila je tada logina pojava, te se i u srpskoj knjievnosti deo onoga to je napisano u tom periodu pre moe podvesti pod termin neoroimantizma nego realizma iako jedne i druge tendencije traju paralelno. Neoromantiarske crte preovlauju u delima autora koji su najvei deo ostvarenja obavili devedesetih godina, a smatraju se izrazitim predstavnicima realizma, kao to su Sremac, Veselinovi, Rankovi. Moda okolnost da realistika epoha u srpskoj knjievnosti relativno kratko traje nije dozvoljavala da se prema evropskim literarnim standardima prikae proza iz vremena fin de siecla i da se u njoj otkriju neoromantiarska svojstva. Kad danas isagledavamo prozu iz toga vremena u irem kontekstu, oseamo kako je u njoj malo od onoga to je bila osnovna odlika realizma XIX veka: epskog objektivizm|a, kritike aktuelnog, reprodukcije savremene drutvene zbilje, sa klasnim anta5 H. Hesse: "Romantik und Neuromantik", Schriften z.ur Literatur, I, Frankfurt am Main, 1970, str. 105-113. ' H. Schwerte: "Deutsche Literatur im VVilhelminischen Zeitalter ", Deutsche Literatur der Jahrhunderwende, Konigstein/Ts, 1981, str. 2-17. 17 gonizmima u njoj i slino. Sve kao da je suprotno od toga: pie se proza to idealizuje prolost, preuzimaju se motivi folklora na nain na koji je to ve ranije inio romantizam, stilizovano se predstavlja seoski ivot, humoristiki spektakli se temelje na prestilizovanim predstavama zbilje, preovlauje literarizovani jezik i "visoki" stil, sa elementima romantiarske dekorativnosti i vetakog. U tom smislu se mogu posmatrati kao neoromantiarske ne samo Sremeve istorijske pripovetke i legende objavljene devedesetih godina, ve i

njegova najbolja humoristika ostvarenja poev od Popa ire i popa Spire (1894), preko Ivkove slave (1895) do Zone Zamfirove (1903). Sremac, podstaknut Gogoljem, stvara humoristiki ep, ija je osobenost u proizvoenju smenih situacija po logici razvoja vesele igre i literarne invencije.7 Tek je tu ambijent realan, a .sve ostalo je vedra hurnoriSitika nadgradnja. Za Veselinoivia je razlogom, iako nedovoljno odluno, reeno, da to to on pie nije nikakav realizam,8 da je to pre neoromantiarska idealizacija scena iz seoskog ivota. I Veselinoviev roman Hajduk Stanko (1896) i Rankoviev Gorski car (1897) mogu se shvatiti kao dela nastala iz neoromantiarskog interesa za bizarne likove prolosti i iz potrebe oivljavanja romantiarskog kulta junaka-odmetnika koji je u novoj neo<romantiarskoj interpretaciji, pogotovo u Rankovievom delu, predstavljen modernijim nainom psiholoke analize. Van toga i jedno i drugo delo je 7 injenica da su ta dela zasnovana na anegdotama (u Pop iri i pop Spiri na zameni ovejeg zuba konjskim, a Zoni Zamfirovoj na lanoj otmici devojke i sramoti da se bude pobegulja) govori po sebi koliko je trebalo invencije i mate da se razvije zabavno tivo due pripovetke ili romana. Smatrajui da je u sva tri romana utkao linu melankoliju i da ona nisu iskljuivo humoristika dela, Kaanin istie osobine idilinosti i poetinosti (Ivkova slava "nita manje idilina i poetska nego humoristika", a u Pop ira i pop Spim je "poetizovao bako selo" i u Zoni Zamfirovoj je poetizpvan Ni) i tako naglaava, zapravo, romantiarski karakter tih dela (M. Kaanin: "Humor i melanholija", Sudbine i ljudi, Beograd, 1968, str. 228-235). 8 V. Jovii: "Janko Veselinovi ili prokletstvo strasti", J. Veselinovi: Izabrane pripovetke, Beograd, 1980, str. XXXII. 18 nastalo iz jedinstvene inspiracije istorijskim uzorima i znae nastavak istorijske hajduke romantike u novom vremenu.9 Srpski neoromantizarn razlikuje se od evropskog na onaj nain na koji se razlikuju i romantizmi u razvijenijim knjievnostima Evrope i u malim balkanskim zemljama. Uoeno je da je u srpskom romantizmu, koji se oslanjao na narodne duhovne izvore, zaobiena radikalna struja toga pokreta.10 To isto bi se moglo rei i za neoromantizarn na kraju XIX veka. Ako se pojam neoromantizam shvati u irem znaenju, onda on u sebe integrie i dekadensu i estetizam, kao i spiritualni transcendentalizam. Dekadensa i estetizam su najradikalnije forme neorornantizma, koje su se ispoljile u evropskim knjievnostima sa dugom prethodnom tradicijom (francuska i engleska). Iako su se pojedinano javljali zagovornici i propagatori slinih ideja, dekadensa i estetizam nisu uhvatili korena u srednjoevropskim i istonoevropskim knjievnostima, kao to su nemaka i ruska. ini

se da je spiritualni transcendentalizam onoga tipa kakav je devedesetih godina propovedao Meterlink naiao tu na plodnije tle. U nemakoj knjievnoj istoriografiji to je u novije vreme u vie navrata istaknuto. Isto bi se moglo rei za srpsku knjievnost koja je i u ovom periodu nastojala da se razvija na temeljima onih estetikih i moralnih naela to su ve formirana u romantizmu, a koja su obogaena novim saznanjima nauke i filozofije krajem veka i zadahnuta pesimistikom skepsom. Uz to, ona nije mogla da se osloni na sadraje koji bi se uzimali iz ivota aristokratije, sem u istoriografskim oivljavanjima srednjega veka iu obliku nekih "knjiga starostavnih", kao u Sremevim heroinirn povestima i 9 Prizvuk romantinosti ne umanjuje ni injenica koju istie V. Gligori (V. Gligori: "Svetolik Rankovi", Srpski realisti, Beograd, 1960, str. 216-221) da je Rankovi gradio roman na osnovu stvarnog sudskog procesa hajducima u aku, gde se pojavilo oko 100 optuenih i 1.400 svedoka, o emu je pisao P. Todorovi za Male novfne, a docnije je te tekstove uneo u knjigu Hajduija. Hajduija je bila stvarnost toga doba, ali i kult bez koga je i stvarnost nezamisliva. 10 D. Zivkovi: "Tipoloke osobine romantizma u srpskoj knjievnosti", Evropski okviri srpske knjievnosti, III, Beograd, 1982, str. 167. 19 legendama.11 Na prvom rnestu morala je da posegne za izvorima folklora, nacionalne istorije, svetskih mitologija ili za doivljajima mladog intelektualca to dolazi iz sela u grad, traga za razlozima krize i poremeaja i za vlastitim identitetom. Obrnuto je bilo u razvijenijim evropskim knjievnostima, u kojima je ve pre toga stvorena osnova za tehnicizam forme, za razliite oblike duhovnog paradoksizma, dendizma, perverzija, udvajanja i mistinih preobraavanja - svega onoga to je karakteristika dekadentizma i estetizma na kraju XIX veka. Za ilustraciju mogli bi se uzeti Po i Vajld. Vajldove radikalne estetistike teorije o ivotu kao imitaciji umetnosti produetak su Poovih teorija o poeziji i kompoziciji.12 Isto tako, roman Slika Dorijana Gr ej a (1891) je nova varijacija romantiarskog motiva dvojnika iz Poove novele "Vilijem Vilson" i Hofmanove "Princeze Brambile". Vajld je, meutim, nekadanju fikciju dvojnika sveo na razmere materijalnog, time to je omoguio junaku slikaru da se zaljubi u vlastiti naslikani portret, to istovremeno simbolie i njegovu savest, pa se propadanja linosti odrava na duplikatu slike. Istovremeno, Vajld je romantiarski uzvienu i jezovitu igru dvojnitva zamenio elementima lascivnosti, frivolnosti i perverzije i to tako to je uveo lik pokvarenog lorda i 11 Besedniki ton i uzviena dikcija, koja je "povremeno u funkciji poetsko-istorijskih koncepcija i delovanja linosti" (S. Leovac: "Stevan Sremac", Portreti srpskih pisaca XIX veka,

Beograd, 1978, str. 333) otkrivaju literarnost jezika i romantiarsku prirodu Sremevih hronika i legendi. Jo u veoj meri nego u Svetlim slikama D. Ilica intonacija Sremevog govora je biblijska, pa je oekivano pozivanje na biblijske likove i simbole: "A kad doe zora da se razbudi, da protre i prihvati se munih i tekih poslova, usud mu bese dosudio da ono bude prvo meu plemenima, kao Judino pleme to bese prvo i vod meu plemenima drevnog Izrailja" (S. Sremac: "Veliki upan Vlastimir", Celokupna dela, - Iz knjiga starostavnih, VII, Beograd, sir. 245). 12 Vajld, slino kao i Po, naglaava ulogu svesnog ina i kritikog duha u pesnikom procesu. U dijalokom eseju "Kritiar kao umetnik" ilbert kae da je svaki umetniki proizvod "rezultat samosvesnog ina". "Verujte mi, Ernst, ne postoji nijedna umetnost bez samosvesti. A samosvest i kritiki duh su jedno" (O. Wilde: "Der Kritiker als Kiinstler", Intentionen, Leip- zig, 1905, str. 69). 20 homoseksualni erotizam koji je ranije, u takvoj formi, bio nezamisliv. Time je Vajldovo delo gubilo ozbiljnost i preputalo se igri krajnosti i paradoksa. U istom poloaju nalaze se najpoznatije Vajldove novele u odnosu na Poove. Dva osnovna svojstva Poove novelistike (fantastiku, sa pojavom bia koja ili nisu od ovog sveta ili su postavljena u takav kontekst pa izgleda kao da to nisu, i kriminalistiki zaplet) preuzeo je i Vajld u najpoznatijim pripovetkama: "Zloin lorda Artura Sevila " (1891) i "Kentervilski duh" (1892). Prva je u neposrednoj vezi sa pojavom piroman^ije rasprostranjenom devedesetih godina u aristokratskim krugovima.13 Takav je krug ledi Vdndermir i njegov stalni posetilac je piromant Roders, koji prorie mladom lordu Arturu Sevilu da mu predstoji ubistvo. Da bi sauvao budui brak sa voljenom enom, lord odabira u dva navrata starije osobe iz svoje dalje porodice i priprema im zamke (tetki otrov, a ujaku sat koji eksplodira). Meutim, oba smiljena ubistva se izjalove i dok je oajavao nad svojom nesreom, u blizini mosta spazi depresivnog piromanta, brzo ga baca u reku i tako spaava svoju buduu branu sreu. Smisao novele je ba u tim duhovitim fantastino-grotesknim scenama i paradoksnim obrtima, u kojima se atmosfera strave i uasa kriminalistike prie razreava u humoristikoim izokretanju - strada onaj koji je predviao nesreu. U "Kentervilskom duhu" Vajld kontrastira duh pretka iz loze Kentervila, koji je negde u XVII veku ubio vlastitu suprugu i javlja se potomcima, unosei u njihov ivot strah, i modernu ameriku porodicu poslanika Otisa. Amerika graanska porodica, odgojena u ateistikom duhu, pragmatino je vedra i lakomislena. Igru zastraivanja duha i njegovih glumakih trikova preokree u lakrdiju, tako da je duh oajan to ispada smean u oima ivih i vidi na kraju da mu ne preostaje nita drugo ve da uz pomo mlade Virdinije, to je

jedina imala saaljenja prema njemu, umre i da zavri u paradnom stilu stare prie: "Mrtvaka kola je vuklo osam crnih konja koji su imali na glavama velike per13 Mario Prac ukazuje na sklonost engleskog dekadentizma prema neobinostima i perverzijama, osobito istie surove oblike sadizma, kao specifian izraz prirode toga naroda (M. Prac: Agonija romantizma, str. 335-348). 21 janice od nojevog perja, a olovni koveg bio je pokriven bogatim purpurnim pokrovom na kome je bio zlatom izvezen grb Kentervilovih."14 Neoromantiarski dekorativizam stila sada je u funkciji parodije i demistifikacije; dekadentna kienost, rituali, predmetna ornamentalnost povod su grotesknog izoblienja. U srpskoj knjievnosti nije bilo romantiarskih uzora kakav je Poov, niti je bila moguna dekadentna i estetiko-parodistika imitacija zadate paradigme u Vajldovom stilu. Nije bilo ni aristokratije na izdisaju, ija bi agonija ili raspadanje u perverziji posluili za stvaranje timunga prave dekadentne literature i uzoraka proznog stila koji bi odgovarali radikalnom neorornantizmu. Odgajana u moralistikom duhu patrijarhalne kulture, srpska proza krajem XIX veka morala se oslanjati na vlastite uzore iz romantizma ili traiti, makar kad je ree o optim filozofskim idejama, uporita u onim oblicima srednje- i istonoevropskog simbolizma, u kojima se tragalo za transcendentalnim vrednostima i spiritualnim motivima. Nije joj mogao biti uzor zapadnoevropski, ve religiozni idealizam domae tradicije ili u mnogo emu bliske ruske knjievnosti. Pojave spiritizma i filozofija spiritualizma Ali u Beogradu je devedesetih godina bila stvorena odreena atmosfera slina ostalim evropskim gradovima. Sliku tadanjeg duhovnog ivota u glavnom gradu Srbije mogue je rekonstruisati ne samo na osnovu kulturno-istorijskih studija, ve i na temelju slike koju su o njemu stvarali pisci u svojim delima.15 Posebnu vanost za studiranje fin de siecla u srpskoj prozi imaju Matavuljeve beogradske i druge prie iz toga vremena. Matavulj je dobro poznavao francusku i rusku knjievnost i jedno vreme je, kao i bliski mu autori Mopasan i Uismans, bio prihvatio zolinski naturalizam, da bi ga brzo 15 " O. Vajld: "Kentervilski duh", "Zloin lorda Artura Sevila", Beograd, 1960, str. 68-69. D. Vuenov: "Knjievni ivot u Beogradu od osloboenja gradova (1867) do prvog svetskog rata", Istorija Beograda, II, Beograd, 1974, str. 654-673; A. G. Mato: "Stevan Sremac", Sabrana djela, IV, Zagreb, 1973, str. 130-131. 22 prevaziao, usvajajui stilizovani i estetistiki shvaeni realizam,16 koji nije bio nita drugo nego neoromantizam

pisca koji je prethodno proao kolu realizma. Zanimljive su u tom smislu tri Matavuljeve pripovetke, objavljene jo u prvoj polovini devedesetih godina: "udni razgovori" (1890), "Spiritiste" (1891) i "Na zabavi" (1895). Prva je humoristika crtica ispriana kao doivljaj jedne veeri u beogradskoj krmi uz au piva i na povratku u prazan stan posle toga. Tu se narator prisea, izmeu ostalog, objave kako je neki Rus "po zanatu profesor tajanstvenih nauka", javljao da u gostionici kod "Hajduk-Veljka", "ko plati najmanje dinar i po, najvie dva dinara i po, taj e moi gledati duhove, - i to prave ,nastojae' duhove iz carstva duhova".17 Osamljen u svom stanu, narator priziva duhove i uje utanje svilenih haljina i odmah zatim poznati glas jedne mile mu pokojnice, a uz nju se pojavljuje i njen "Brajo", posle ega sledi tajni razgovor o gladi i odgovornosti ivih pred mukom sirotinje, pa na kraju i zakljuak prizivaa o "besplotnim" silama koje nisu, moda, nita drugo "do odsjevi duhova zagraenih lobanjama - nas samrtnika". Matavulj humoristiki, kao i Vajld ili ehov, interpretira pojave spiritizma. A da su poetkom devedesetih godina spiritizam, okultizam i razliiti oblici tajnih magija i kosmogonijskih uenja bili moda i u graanskim krugovima Beograda, kad i u ostalim delovima Evrope, i da je odatle mogao da se javi jak podsticaj za uoblienje transcendentalne filozofije neoromantizma, kao i razliitih oblika fantastine knjievnosti, svedoi i Matavuljeva dua pripovetka "Spiritiste". Ona, u neto blae naglaenom humoristikom tonu, predstavlja, na jednoj strani, obrazac traginog zapleta u prii o stvarnoj spiritistikoj seansi, a, na drugoj, snima drutvenu atmosferu tadanjeg Beograda - belei lektiru koja je doprinosila irenju ukusa za nematerijalne i neobjanjive fenomene due. Sama fabula "Spiritista" tragino je intonirana, ali se osea autorov ironini smeak nad onim o emu se u prii govori. Naime, udovica Fema B. (38 godina) 16 17 G. Eror: "Matavulj - elementi knjievne doktrine", Razmea realizma, Novi Sad, 1981, str. 54-70. S. Matavulj: "udni razgovori", Sabrana dela, VI, Beograd, 1954, str. 10. 23 izgubila je mua, porunika, koga je neobino volela i OTI joj se vraa u snovima. Mlada udovica ivi usamljenim ivotom, okruena jedino kunom poslugom. Slukinja Marta prorie da e umreti baba to se pojavila u njenom snu istovremeno kad i umrli joj mu Jevrem. Saznanje da je baba stvarno umrla posle toga, baca je u oajanje. Stupa u neposredan dodir sa drutvom spiritista, od prijateljice dobija i spiritistike knjige (Saobraaj

s duhovima, Carstvo duhova), iji se pisac skriva pod pseudonimom Teozof, a u stvari je to ministar edi. ita i naunofantastine knjige - lektiru to je tada takoe u modi i neodvojiva je od one to se bavi transcendentalnim pitanjima ivota (Ljubav na zvezdama od K. Flamariona, etiri nedelje u balonu . Verna), kao i domae sentimentaliste, romantiare i ostale nisce bliske neoromantiarskom graanskom ukusu devedesetih godina (Velimir i Bosiljka, Dobrila i Milenko, Ljubomir u Jelisijumu, Veseli dvori, Milan Narandi i druge). Pristaje da i sama bude medij i u ekstazi ostvarenog susreta sa voljenim biem umire. Nad neoromantiarskim zapletom izgraena je autorska perspektiva, pomou koje se ispriani dogaaji prelamaju u ironinom ozraenju i omoguavaju da se naslika atmosfera ivota i da se spiritistika tema parodira kao i u pominjanim Vajldovim pripovetkama. Zato su od fabule prie znaajniji detalji, u kojima se ironino snima jedno vreme, njegov ukus i opsesije, to nam danas omoguava da rekonstruiemo osobenosti drutvenog i kulturnog ivota u Beogradu krajem XIX veka i da vidimo kako se on nije razlikovao od ostalih evropskih centara tada. U tom pogledu jo je ilustrativni ja pripovetka "Na zabavi" - razuena situaciona slika beogradskog visokog intelektualnog drutva i predstavnika razliitih politikih stranaka i ideolokih opredelenja. U njoj se prikazuju fizionomije istaknutih pojedinaca za vreme jednog predavanja, ali se ipak dri na zapletu koji je vesto ugraen u panoramski snimak linosti i situacija. Pavii, snaan tridesetogodinjak, novinar opozicionog glasila, hteo bi da se probije u diplomatsku slubu i koristi se okolnou da je sin uglednika Bartia, predsednika Velikog vea, prijatelj mu, proneverio menicu i njega potpisao. On ima menicu u depu i trai od Bar24 tia da ga proturi u diplomati ju - jedino e na takav nain stei naklonost Leposave Stoi, budui da je ona prema njemu ravnoduna. Pavii je sam izaranirao kako da se to sve izvede. ela ta intriga zasniva se i odigrava za vreme dosadnog predavanja starog profesora Miraevia. Majstorski je Matavulj slikao atmosferu lai, licemerja i neiskrenih gesti visokih tadanjih beogradskih krugova, ali isto tako i urnalistike i knjievne elite. Izmeu ostalih, tu je knjievnik Svetii, pisac dela sa naslovom u stilu toga vremena: Slike i prilike. Laskajui mu ironino, Pavii kae da je to "jedan od najlepih proizvoda umetnike nae knjievnosti ovih poslednjih godina", da u "toj alegoriji ima scena dostojnih Ismana, Mopasana, Moreasa".18 U razgovorima se pominju i tadanje evropske tendencije ^knjievnosti, pa novinar Kodi govori "o francuskim dekadanima, neorealistima,

simboliarima, mistiarima, meajui srpske i francuske fraze, sipajui reci neverovnom brzinom, bojei se da mu drugi ne upadnu u re" ,19 Bilo je razumljivo da se u takvoj atmosferi razviju i sklonosti, kao moda ali i kao opte usmerenje, prema tim pokretima i pojavama to ih Matavuljevi junaci pominju. Sam Matavulj, dobar poznavalac francuske moderne knjievnosti, osobito Mopasana, nije bez uticaja istog duhovnog raspoloenja pisao takve pripovetke. Mopasan se pojavljuje u srpskoj periodici negde sredinom osamdesetih godina i prihvata se kao naturalist Zoline kole.20 Meutim, krajem osamdesetih godina i poetkom devedesetih, tanije od pojave poznate novele "Orla" (1887), Mopasan pie i fantastine novele (napisao ih je tridesetak).21 U tim novelama Mopasan je prevazilazio Zolin naturalizam, polazei ipak od naunih pretpostavki na kojima se ovaj temelji. Tako je stvarao prie o pojavama ludila, raznih oblika perverzija, ak i nekrofilije, zoofilije, i na taj nain je, kao i Uismans, krio put izvornoj prozi dekadense. Inspirisan i linim iskustvom oveka koji je postepeno klizio s one strane razumnog, 18 Ista knjiga, str. 285. " Isto, str. 298. " I. Hergei: "Drugi Maupassant", Knjievni portreti, Zag21 reb, 1967, str. 484. B. Donat: "Guy de Maupassant u krugu fantastinoga", Pribliavanje beskraju, Beograd, 1979, str. 177-191. 25 Mopasan je jo u "Maloj Roki" (1886), a osobito u "Orli", naunom preciznou beleio kako se pod pritiskom savesti (u prvoj) ili simptoma ludila (u drugoj) u ljudskoj prirodi poinje javljati svet nejasnog, nepozatog i neobjanjivog dobijajui prevlast nad koherentno formiranom psihom. Tako>, ostajui u okvirima nauno zasnovane slike sveta i vere u empirijske zakone, Mopasan objanjava fenomene izvanrazumskog, to e postati velika preokupacija u prozi devedesetih godina. Smatra, naime, da je svet materijalnih i duevnih pojava bogatiji od moi naih ula da ga spoznamo. U noveli "Orla" junak to izriito kae: "Kako je duboka tajna onoga to nije vidljivo! Mi je ne moemo otkriti svojim bednim ulima, svojim oima koje ne vide ono to je veoma sitno, kao ni ono to je veoma krupno, ili ono to je suvie blizu, kao ni ono to je suvie daleko: poev od stanovnika neke planete, pa do stanovnika jedne kapljice vode; ili svojim uima, koje nas obmanjuju jer nnm prenose titraje zraka u zvunim notama? One su arobnice koje ine uda pretvarajui ovo gibanje u um i tim preobraenjem stvaraju muziku koja nam u pesmi odraava nemo kretanje prirode; ili svojim njuhom koji je slabiji od pseeg; ili svojim okusom koji jedva razlikuje koliko je staro neko vino? Ah, kad bismo imali

jo neke organe koji bi nam mogli da razjasne i druge neobine pojave, koliko bismo tada novih stvari otkrili oko sebe!"23 Kao to nije mogla da prati radikalni dekadentizam francuske knjievnosti devedesetih godina, tako srpska proza nije sledila ni mopasanovski nauno zasnovani psihologizam, koji neobine pojave duevnog sveta pokuava da svede u okvire realnosti koju nedovoljno poznajemo. Njoj je bio blii, ak i kad je re o najinformisanijim piscima, oblik spiritualizma na temelju mitskih ili folklornih predstava koji je jo u romantizmu oivljavao pseudonaune discipline, kao to su magizam, magnetizam, parapsihologija, teozofija i slino. Upueniji i nauno obrazovaniji pisci poput Matavulja uspostavljali su ironinu distancu prema tim pojavama. Od 22 G. D. Mopasan: "Orla", Dunda i druge novele. Sarajevo, 1971, str. 160. 26 Mopasanove empirijski zasnovane i psihijatrijski motivisane fantastike Matavulju je prihvatljiviji ehovljev skepticizam. A prodor Cehova u srpsku knjievnost poklapa se sa poetkom devedesetih godina, kada podjednako interesovanje izazivaju njegove humoristike crtice iz inovnikog ivota23 i due pripovetke, u kojima se raspredaju teme i dileme bliske neoromantiarskom ukusu tadanjeg itaoca. U ovim drugim raspravlja se i o fenomenima tajanstva i spiritizma. Moglo bi se navesti vie pripovedaka24, a ovde su za ilustraciju dovoljna dva. U prii "Strah" (postoji jo jedna slinog naslova, a i jedna Mopasanova istog) junak, svrivi univerzitet, naputa slubu, posveuje se ekonomiji na selu, stvara porodicu, ali je nesrean i nezadovoljan, pogotovo nesiguran u oseanja lepe supruge to je pola za njega ne iz ljubavi ve sa zadatom reci da ga nee prevariti (na kraju to ipak ini sa prijateljem mu koji je istovremeno i narator). Takav poloaj u ivotu utie da njegova depresivna i inelanholina duevna raspoloenja lebde u magli neodreenosti i uverenosti u postojanje tajanstvenih, viih i natprirodnih sila. On kae slino kao i Mopasanov junak: "Na ivot i zagrobni svet podjednako su nepojmljivi i strani. Ko se boji privienja, taj se mora bojati i mene, i ovih vatara, i neba, jer sve to, kad se dobro razmisli, nije nita .manje nepostino i fantastino nego li uskoci s onoga sveta."25 U prii "Tajna" (naslov je opet karakteristian) dravnom savetniku Vaginu neko se upisuje u knjigu posetilaca, a da nikako ne moe da identifikuje ko. Razume se, on poinje verovati u duhove i zadubljuje se u spiritistiku literaturu, doavi, kao i junakinja u Matavuljevoj noveli, u doticaj sa spiritistima i upoznaje se "sa novim za njega, tajanstvenim svetom": "Hipnotizam, mediumizam, biopizam, spiriti23

24 25 A. Pogoditi: Rusko-srpska bibliografija, l, l-2, Beograd, 1932. i 1936, str. 244-254, 388-436. Meutim, tano je da "nema nieg tetnijeg i pogrenijeg od jednosmernog, jednostranog tumaenja stvaralatva Cehova " (I. A. Pitljar: "O hudoestvenom raznoobrazii rasskazov A. P. cehova", Tvorestvo A. P. Cehova, Moskva, 1956, str. 184). Zato i ovu podelu treba shvatiti uslovno. A. P. ehov: "Strah", Sabrana dela, IX, Beograd, 1939, str. 14. 27 zam, etvrta dimenzija i ostale - magle osvojie ga svega, tako da bi sad po itave dane, na veliko uivanje svoje supruge, itao spiritistike knjige, ili ;bi se bavio inijicom, obrtanjem stolova i tumaenjem natprirodnih pojava."26 Humoristika intonacija ovde pokazuje ehovljev ironini stav prema pojavama praznoverja i spiritizma, s im je u skladu i zavretak prie - ispostavi se da se tajanstvenim imenom Fedjukov potpisivao crkvenjak, ije je to stvarno prezime. To iznenadno "otkrie" uini da savetnik poludi. I u sluaju kada sledi spiritualistike ideje svoga vremena ili kad karikira spiritistike seanse malograantine, ehov izraava jedan tada novi relativizam u odnosu na mogunosti tumaenja i shvatanja realnog sveta, u ijoj funkciji je i transparentna narativna forma. ehovljev pripovedaki manir dobro je opisao Matavulj u docnijem nekrolokom lanku, smatrajui da ga odlikuje "mekost tonova, nejasnost konture, suvine potankosti, kaprizna nesavrenost, to sve tone u nekakvu maglu bezrazlija, koja se uvlai u duu itaoevu kao suton jeseni koja se prikrada, kao napomene neizbene starosti i smrti!"27 Ova svojstva ehovljevog pisanja Matavulj je smatrao negativnim. Meutim, noviji ruski istoriari knjievnosti upravo u tome vide ehovljev novi stil, razliit od realistikog iz prethodnih decenija. Za razliku od Dostojevskog, iji junak ulazi u svet sa gotovim problemom i zadatkom koji je unapred formulisan, pa time i sa odgovorima, a pisac eli da do kraja iscrpi glavna pitanja oveanstva, izraavajui jasan poredak moralnih i drugih vrednosti - ehov i pisci na kraju veka uvode nove umetnike sisteme i kategorije miljenja, ija je sutina u stalnoj izmenljivosti i pokretljivosti ljudskih tipova, u njihovoj prirodnosti i zavisnosti od uslova ivota, pa je s tim u vezi i shvatanje umetnosti kao fiksacije jedne etape u evoluciji ljudskog saznanja. Zbog toga ehov ne zaotrava krajnosti ve izabira mogunosti i nijanse - postupa kao impresionist u literaturi.28 Sigurno je da to dinamiko shvatanje i26 11

28 A. P. ehov: "Tajna", Sabrana dela, I, str. 128-129. S. Matavulj: "A. P. ehov", Sabrana dela, VII, str. 375. L. Dolgopolov: Na rubee vekov, Leningrad, 1977, str. 34-40. 28 vota i izbegavanje apsolutnih kategorizacija dolazi iz sumnje u empirijsku stvarnost, kao i u vrste moralne i estetike kategorije. ehovljeva filozofija bliska je spiritualistikom relativizmu sa kraja XIX veka, to se nekad manifestu] e u suprotstavljanju materijalne i spiritualne sfere i u nekoj vrsti manihejskog dualizma. A ni u jednom teorijskom spisu devedesetih godina nije u toj imeri sistematino, u obliku filozofskog traktata, kao u Meterlinkovom delu Blago smirenih (1896) saeta filozofija spiritualizma, odnosno dosledno propovedan kult due i duevnog koji je bio preokupacija mnogih dela toga vremena. Meterlink smatra, naime, da je dolo pravo vreme buenja due, koje se odigrava u odreenim razmacima istorije, a okultizam i spiritizam samo su spoljanji znaci za odluujuu borbu za duu, za praksu transcendentalne psihologije koja e se "baviti neposrednim odnosima due prema dui i sa osetljivou, kao i sa izvanrednom prisutnou nae due".29 Meutim, iako je zaokruena kao sistem koji podrazumeva vie duhovnih disciplina i reenja, to se od pojma due prenose ne samo na psihologiju ve i na estetiku, poetiku i etiku, Meterlinkova vizija due i njenog buenja nezamisliva je bez slinih ideja iz prve polovine XIX veka, pre svih bez filozofije svedue Ralfa Valda Emersona, amerikog mislioca, Poovog savremenika, koji je svojim nesistemalinim razmiljanjima i idejama uticao na teorijske discipline bliske knjievnosti. Emerson je pruio najvie onim literarno opredeljenim metafiziarima koji su krajem XIX veka ponovo oivljavali kult due. Njegov koncept o svedui, o nemogunosti spoznaje onoga to se deava u nama, jer se "nae Ibie sputa u nas ni sami ne znamo otkuda", pa ni "najtaniji raunar nije siguran da neto neoekivano nee iskrsnuti ve sledeeg trenutka", paradigmatian je za docnija slina uenja. Smatrajui da je dua izvan materijalnih datosti, a "mrea zbivanja je lelujava tkanina kojom je ona obavijena", Emerson joj je pridao sposobnosti saznavanja istine i lepote i time je suprotstavio logikom i ulnom saznanju, pretpostavljajui u 23 M. Maeterlinck: Der Schatz der Armen, Florenz/Leipzig, 1898, str. 16. 29 dui ukorenjenu intuitivnost - "delatnost due je ea u onom to se osea i ostavlja neizreenim nego u onome to je u nekom razgovoru reeno".30 Emerson pridaje transcendentalni smisao dui i stavlja je iznad i izvan

uskih moralnih ogranienja: ona je olienje estitosti, beskonanosti i apsolutne lepote. Na taj nain Emerson daje prednost univerzalnom spiritualizmu nad religijom kao sistemom ovladavanja duom. Bezmalo sve te ideje Emersaniove nale su se i u Meterlinkovim teorijama o dui. Meterlink ih je razvio u smeru jednog logiki izvedenog misticizma, u kome je eleo da istakne nespoznatljivost sila to upravljaju ovekovom sudbinom, a obznanjuju se posredstvom due i krajnja konsekvenca bila bi naglaeni dualizam, tj. uverenje o postojanju dva sveta - duevnog i materijalnog - i ubeenje da ljudski razum nije u mogunosti da prodre u tajnu prvoga. Na toj osnovi on je i epohe ljudske istorije delio na one u kojima je (kao u staroj Indiji) dua bila na povrini ivota i na one (u Grkoj, Rimu i francuskom XVII i XVIII veku) u kojima se povukla: "Osea se da u tom vremenu neto nedostaje, tajanstvene veze su prekinute i lepota zatvara oi."'1 Iz toga proizilaze osnovne estetike i etike postavke Meterlinkove filozofije, koje su bliske Emersonovim, kao to je neoromantizam blizak romantizmu. Zadatak umetnosti, prema Meterlinku, jeste da se kroz lepotu priblii tajnama sveta i umetnost u svetu ulnih fenomena traga za duom i u pojedinanom oveku trai njene vene znake. Nain da se do nje doe u poetskom inu jeste utanje. U istom smislu i pravi moral, visoki, za razliku od obinih moralnih kodeksa, svojstvo je vieg sveta i due kao njegovog nosioca. Meterlink nije bio nepoznat srpskoj knjievnoj i kulturnoj javnosti krajem XIX i poetkom XX veka, mada ni toliko poznat koliko u slovenakoj i hrvatskoj knjievnosti. Moda je najprisutniji Meterlink dramskim delima, ali su i njegova teorijsko-kritika razmatranja imala odjeka, pa ga Dui 1902. godine u eseju "Spomenik Vojislavu " stavlja na elo pesnika ideje koje suprotstavlja 30 R. V. Emerson: "Svedua", Ogledalo, Beograd, 1980, str. 15. 31 Op. cit., str. 43. 30 pesnicima forme.32 Meutim, nije toliko ni bitno koliko svt konkretne Meterlinkove zamisli i dela bili u opticaju u razliitim delovima tadanje srpske knjievnosti. Vanije je rei da su istovetan spiritualni idealizam', pa i generalni filozofski koncept koji negira pozitivizam osamdesetih godina, preovlaujua filozofija u srpskoj prozi fin de sie.de., kao i u ostalim srednjoevropskim i evropskim knjievnostima. To je znaajno istaknuti iz razloga to ta filozofija utie i na pripovedaku tehniku i namee zbir karakteristinih narativnih postupaka koje ine sutinu proze jednog vremena ili odreenog stilskog tipa. Manje-vie u svim tadanjim proznim delima, bez obzira na teme i motive ili pripadnost gradskoj ili seoskoj knjievnosti, a odlikuje ih traenje novoga, nose peat filozofije

spiritualizma i tehnike prikazivanja dvojne stvarnosti u kompoziciji opteg okvira (stvarno) i unutranje prie (idealno ili oniriko). Ta tvrdnja odnosi se ne samo na mlae autore, koji devedesetih godina stupaju na knjievnu scenu, ve i na starije pisce to tada menjaju fizionomiju proznog oblika. Zato za analizu srpske simbolistikoneoromantiarske proze fin de siecla obrasce novog tipa pripovedanja pre moemo nai u autora kao to su S. Matavulj, L. Komari nego kod S. Ranko vica i R. Domanovia, ija su tadanja dela nastajala prema uzorima iz ruske knjievnosti. Isto tako, tipske odlike proze uoljivije su u manje uspelim delima nego u artistiki zaokruenim ostvarenjima. Ako bi se meu tvorcima prve vrste traio tipski obrazac, koji bi bio reprezentativan za celokupnu tadanju prozu, naao bi se u romanu Lazara Komaria Jedna ugaena zvezda (1902). Knjievno-nauna fantastika i neoromantiarska forma To delo napisano je u poslednjoj godini prolog veka (1899), kad je koncept neoromantiarsko-simbolistike proze bio do kraja izgraen, a isto tako spiritualistiko-idealistike ideje pretvorene u dogmu, pa je bilo mogue da se sve to u njemu jasno vidi i prepozna u precizno izvedenoj shemi. Jedna ugaena zvezda u stvari je nauno32 J. Dui: "Spomenik Vojislavu", Sabrana djela, IV, Sarajevo, 1969, str. 243. 31 fantastini roman, u kome glavni junak smelo zakorauje u kosmos, upuujui se u posetu dalekim zvezdama, upoznavi prvo Zemlji najblie svemirsko susedstvo: Sunev planetarni sistem, Mesec kao prvog zemljinog suseda i slino. Njegova poslednja stanica na tom interplanetarnom putu je nebeski sistem Amudaram i ugaena planeta Aruda-Dari, na kojoj je nekada cvetala civilizacija neuporedivo razvijenija i bogatija nego ona na Zemlji. Tu se junak najdue zadrava i opisuje ostatke kulture te umrle planete. Za pisanje romana Jedna ugaena zvezda Lazar Komari se briljivo pripremao, to se vidi i iz spiska strune literature na stranim jezicima. Laike e zadovoljiti Komarievi opisi Meseeve povrine koji se nee mnogo razlikovati od docnijih sa stvarnih ekspedicija kosmonauta. Zanimljivo je, na primer, kako atitor prikazuje pribliavanje Mesecu, koji se kostreio "kao kakva demonska utvara", i kako je njegovu povrinu video iz blizine: "On se prosto nadimao, i malo po malo stao zapremati itavu polovinu one crne, a zvezdama osute, nebesne sfere, dok se najzad ne nae pod naim nogama jedna sa svim nova, meni dotle nepoznata, zemlja, pokrivena golim, sivim, jedno do drugoga naikanim, kao strele iljatim, brdima, strahovitim urvinama, mranim bezdanima, kakvih nigde u svom veku video nisam . . . Vide se nekakvi gotovo nepregledni krateri, obrazovani

od samih nesreno isprelomanih, od dna do vrha isprskanih brda i ofcosina. I to je sve sivo mrko - tuno! " .. .31 Impresivna je na momente ukupna slika koju Komari stvara o povezanosti meuzvezdanih svetova, 0 nesamerljivosti astronomskih veliina, pa i bezgraninosti prostora i vremena - sve to u enormnim ciframa 1 proraunima to ih italac teko prati. Verovatno da je Komari otiao ak i ispred svoga vremena u stvaranju predstave nebeskih maglina to lebde vasionom kao iva tela, ije je trajanje ogranieno. Meutim, i pored svega toga Komariev roman Jedna ugaena zvezda nije pravo naunofantastino delo. Dva su razloga za to. Prvo, interkosmiko putovanje je izvedeno bez uobiajenih tehnikih pomagala koja bi sve33 L. Komari: Jedna ugaena zvezda, Beograd, 1902, str. O / * 32 doila o stepenu naunih saznanja toga vremena, to jest ostvareno je bez ukljuivanja odgovarajueg transportnog sredstva. U veini naunofantastinih dela sam in putovanja je jedna avantura, ija se uzbudljivost oituje i u reavanju sloenih transportnih i visokotehnikih problema. Takvo je i putovanje na Mssec u humoristi ko-parodijskoj noveli Edgara Alana Poa "Neuporedive avanture izvesnog Hansa Fala", iji junak odlazi u svemir pomou balona. Drugo, odsustvom tehnikih zadataka meuplanetarnog leta iskljuen je i zaplet uz uee vie lica. Sve to je sadrano od naune fantastike u Komarievom romanu, svedeno je na statiki opis svemira i planetarnih stanica, pri emu posmatra kao pasivni objekat snima uda i meditira o fenomenima vremena i prostora.34 Ali time to nije uspeo da se potvrdi kao naunofantastino delo, roman Jedna ugaena zvezda nije nita izgubio. Pre je dobio na reprezentativnosti tipine prozne strukture u knjievnosti fin de siecla, makar ova bila i imitativnog karaktera. On je, naime, koncipovan tako da je kosmika fantazija u stvari san glavnog junaka, a boravak i opis arhitektonskih znamenitosti i dostignua kulture i umetnosti na ugaenoj planeti ArudaDari podsea na snimke arhainih iskopina neke visokorazvijene civilizacije na zemlji koji su napravljeni prema zahtevima ukusa oveka sa kraja XIX veka. Prihvatajui tipsko kompoziciono reenje tadanje proze u tzv. okvirnoj prii, gde je okvir smeten u najneposredniju stvarnost dbinog svakodnevnog ivota, a unutranja pria pravljena kao .neograniena fantazija sna, i pokuavajui da protumai prirodu sna i udesnih svetova koje on stvara, Komari je uveo u roman Jedna ugaena zvezda filozofiju spiritualizma. Tako je roman Jedna ugaena zvezda na kraju postao ne naunofantastino delo Komariev roman Jedna ugaena zvezda najbolje bi se mogao okarakterisati kao spekulativno-metafizika fantazija. On

nije ni nauna utopija, ni antiutopija, niti se u njemu prepoznaju elementi moderne bajke koji bi inicirali "da nauna fantastika ponovo otkriva svoje prvobitne veze sa tradicionalnom usmenom knjievnou" (. Gatenjo: "Problemi znaenja naune lantastike", Nauna fantastika, Beograd, 1976, str. 182). Dekorativni jezik i prenategnuta misaonost udaljavaju Komariev roman od modela naunofantastine bajke. 33 ve teorijska i filozofsko-antropoloka rasprava o vaniskustvenim osnovama ovekovog duevnog ivota, o "etvrtoj dimenziji", kako se izraava junak alskog u fantastinoj noveli "San doktora Miia". Zato, umesto da tragamo za srodnostima Komarievog dela sa tada popularnim ostvarenjima naune fantastike il Verna ili Herberta Velsa, sa kojima se mogu uspostaviti odreene relacije33, upueni smo na ispitivanje slinosti sa Uismansovim romanom Nasuprot, jer iako taj roman nije model proze sna, ipak je u njemu egzaktno prikazan svet prole kulture, u koju se povlai osetljivi, savremenou i banalnou svako'cLnevice isprovocirani junak. A roman Nasuprot je bio uao i u horizont interesovanja srpskog itaoca devedesetih godina, o emu svedoi i pomenuta Matavuljeva pria "Na zabavi". U fantastinoj pripoveci "Privienja jednog dentlmena" (1905), govori iz docnije perspektive o svom junaku, intelektualcu snobu, eklektiku nadraenih ivaca, koji je u stalnoj napetosti traio nove senzacije, i, nastojei da stvori realan okvir za tumaenje njegovih "privianja" u Parizu, Matavulj navodi kako se oduevljavao Uismansovim romanima, kao to je usvojio i Verlenovu teoriju o nijansama, ijim koniibinovanjem i prepoznavanjem blazirani esteta, nihilist i bonvivan dolazi do istinskih uzbuenja. Pisac kae: "Da jo navedem primer njegova knjievnog zanosa i njegovih teorija o enskinju. Ismanov roman Naopake (A rebours), najnastranije, a, moe biti, i najnemoralnije francusko knjievno delo XIX-og stolea, u kome se velia ivot koji je u najveoj protivnosti sa prirodnim i moralnim zakonima, prosto zanose naega Viteza. Pisac je silan talenat, te razume se da u njegovoj udnoj knjizi, pored neverovatne skarednosti, 35 Poreenjem Komarievog romana se il Vernovim Putem na mesec (1905) najbolje se vidi u kojoj je meri delo naeg pisca jedna kosmika fantazija. il Vern, naime, iji se roman pojavio tri godine posle Komarievog, reava, pre svega, naune probleme odlaska na mesec na temelju balistike. On stvara ogromni top kolumbijadu i u veliko zrno smeta tri hrabra putnika, iju elju da stignu na mesec osujeuje meteor koji je poremetio proraunatu putanju zrna. Prvi deo romana prikazuje pripreme, a drugi putovanje. Jedino su slini opisi kosmikog prostora, mada je il Vern krt i egzaktan, a ne dekorativan kao Komari. U Putu na mesec istiu se dve glavne osobine naunofantastine knjievnosti (nauni prorauni i zabavna

funkcija) kojih u Komarievom delu gotovo da i nema. 34 ima ne samo neobinih istina i vrlo originalnih zapaanja iz ivota nego i lepote; ali naem se prijatelju najvie svide neko razlaganje o tonovima i polutonovima jezinog i nepanog ukusa, koje treba negovati da bi se savreno jelo i pilo".36 Daleko je od toga da bi se Lazar Komarac mogao porediti sa Matavuljevim dokonim i blaziranirn "dentlmenom " i dekadentni ukus Uismansovog junaka ostao je potpuno van njegovog vidokruga. Ali ono to ga je moglo fascinirati, ukoliko je itao roman Nasuprot ili slino imitativno delo, to je dekorativni, ornamentalni jezik koji je naem piscu pomogao da opie kosmike magline i monumentalne forme kulture na ugaenoj planeti. Kao i Uismans prolost i svet umetnikih predmeta i cvea, ime se okruio, Komari je eleo da predstavi koloristdno bogatstvo svemira i velianstveno"! arhitektonskih tvorevina na planeti Aruda-Dari. Za tako to nedostajalo mu je izvorno oseanje za jezik pa se javljala pompezna i razuena retorika fraza, uz ponavljanje uvek istih epiteta i variranje istovetnih predmetnih rekvizita iz grupe dragog kamenja (opal, smaragd, dijamant, rubin i slino). Zbog toga Komariev izraz, kao i svaka imitacija, deluje hladno i nedelotvorno, ali je i jedinstven primer istog dekorativizma i monumentalnosti u srpskoj prozi devedesetih godina. Uivajui u retkim i probranim stvarima, Uismansov Dezesent e iznenaditi i samog draguljara, kome e saoptiti da e prema uzoru iz japanske zbirke da saini buket vetakog cvea, iji e listovi i krunice biti izvedeni od dragog kamena usaenog u oklop kornjae: "Zaustavio se na izboru kamena; dijamant je postao sasvim obian otkako ga trgovci nose na malom prstu; smaragdi i rubini sa Istoka su manje prosti, blistaju sjaktavim sjajem, ali suvie podseaju na ona zelena i crvena svetla omnibusa, koji nose na bokovima fenjere tih boja; to se tie topaza, peenih ili sirovih, to je jevtin kamen, drag malograanima, koji vole da uvaju atule s nakitom u orrnanima s ogledalom; s druge strane, iako je crkva sauvala ametistu izvesno sveano svojstvo, u isti mah i puno blagosti i ozbiljnosti, i taj 35 S. Matavulj: "Privienje naeg dentlmena", Sabrana dela, VI, str. 632. 35 kamen je izgubio plemenitost na punokrvnim uima i valjukastim rukama mesarki, koje hoe da se za male pare ukrase pravim i tekim nakitom; jedini je safir meu tim kamenjem sauvao sjaj neokaljan industrijskom i iardijskom glupou. Njegov blesak, koji se iskri u bistroj i hladnoj prozirnosti, sauvao mu je, u neku ruku neokaljanu, njegovu diskretnu i gordu otmenost.

Na nesreu, pri svetlu, njegov svezi ar ne blista: plavi sjaj povue se u sebe, kao da se uspava, i probudi se, iskrei se, tek u zoru."37 Komari e, meutim, bez oseanja za nijanse, stalno varirati nekoliko koloristikih svojstava, stavljajui, uz veliki napor, epitete gde treba i ne treba. Opisujui, na primer, konstelaciju kosmikog sistema Mizar, Komarac e rei: "Zamislite jedno svetio smaragdno nebo, a na njemu dva sunca jedno kao krv crveno to se preliva u stotinu uto-rumenkastih boja; i drugo ljubiasto, to prelazi u nebrojne druge - iz zelenkasto svetlih u ljubiasto blistave plamenove; i to se opet sve stopi u one zlatno purpurne boje, to ih prosipa ono slabo i mirkavo sunce."38 Ili e ovako izraziti utisak - bogatstvo hromatskih preliva na planeti Aruda-Dari: "Prelamanje mnogobrojnih boja, stapanje jednih u druge, poinjui od purpurne pa do zlatasto-opalne i smaragdasto-ljubiaste prosto se opisati ne da."39 Jo oitija je Komarieva stilska pompeznost i dekorativizam kad pokua da doara monumentalnost arhitekture na planeti Aruda-Dari i da u tom okviru, kao i Uismans, uostalom, formulie vlastita estetiko-poetika naela u duhu evropskog secesionizma krajem prolog veka: "Osnova je spomeniku neka grdna stena, koju na svojim snanim pleima dre nekakve etiri krilate nemani, izvajane od nekakva kao rubin crvena mramora: a ozgo, na dosta velikoj ravnini one nezgrapne stene, dohvatila se u kotac dva besna zvera s oevidnom poudom, da jedan drugog prodere, da jedan drugog uniti. Jedan je zelen kao trava a drugi crn kao gavran, a oba prave grdosije."40 No, interesantnija od pompezno-dekorativnog stila, svakako je filozofija Komarievog romana, kao i kom3 3 8 7 . K. Uismans: Nasuprot, Beograd, 1966, str. 68. J 40 Op. cit, str. 59. ' Isto, str. 105. Isto, str. 117. 36 poziciona shema koju ova odreuje. Roman, naime, uz uobiajeni prolog i epilog, u kome se poetski izraava doivljaj kosmosa ili se posle prologa daje prikaz rasporeda pojedinih nebeskih tela u njemu, sadri, kako je reeno, dva razliita dela: okvir, odnosno poetnu i zavrnu situaciju u stvarnosti, i unutranju priu, iji je jedini predmet san. Okvir zahvata prvu i poslednju glavu i u njemu se govori kako je junak Beograanin sluao predavanje o beskonanosti svemira, pa legao, zaspao i iznenada se naao van stvarnosti uz pratnju

vrhovne inteligencije, odnosno Laplasovog duha, koji ga je provodao po nepreglednim kosmikim prostorima, da bi se probudio na gazdariin poziv - razboleo joj se sin Stevica i treba da mu ukae pomo i on poziva lekara da mu ubrizga serum protiv difterije. U desetoj, naime, glavi italac saznaje o deakovoj bolesti, pa i o mogunosti da se junak probudi i da mu dua ostane u svemiru, a telo u krevetu, na zemlji. Tu postaje jasno, i bez eksplikacija Laplasovog duha i docnije duha Carskog bibliotekara u izumrlom gradu na Aruda-Dari, da se ela konstrukcija Komarievog romana zasniva na dualizmu koji je simbolizam preuzeo od romantizma, po kome dua spada u carstvo beskonanosti i nevidljivih fenomena, a telo pripada vidljivoj, materijalnoj supstanci, propadljivoj u pojedinanim formama, ali beskonanoj u obnavljanju i krunom toku materije. To je u sutini radikalna forma dualizma iz Meterlinkovog spisa Blago smirenih i njegovih dramskih tvorevina, u kojima tajanstvene i spiritualne sile igraju presudnu ulogu u dramskoj radnji. U humoristiko-fantastionoj prii "Bajka o mrtvom telu nepoznatog vlasnika " Vladimir Odojevski je blago iskarikirao romantiarski dualizam (odnos dua - telo) na taj nain to se na raspis u jednoj seoskoj optini da se javi vlasnik pronaenog lesa (telo e biti inae pokopano), pojavljuje dua i od pijanog pisara trai da joj preda telo na re, poto je bez ruku da bi prijem potvrdila pismeno. I Komarieva pria o odlasku due u svemir, dok telo ostaje na krevetu, poiva na slinim ili istim filozofskim pretpostavkama koje su ozbiljno a ne humoristiki shvaene. Prema tumaenju Laplasovog duha, telo "u kome stanuje dua ovekova, to su njeni okovi" u kojima se ona "jedva kree". To su dva sveta i "sastavljaju jednu 37 dualistiku celinu svekolike, beskonano veite, vaseljene - svet materijalni i svet duhovni". Tako Komari ponavlja opta mesta spiritualizma devedesetih godina, kao to slino objanjava razloge za pojavu fantastike u tadanjoj knjievnosti ili istie nagao interes za teozofiju, spiritizam i crnu magiju: "ovekova dua mora da stoji u nekim, naem umu nedostinim, odnosima s vesnicima nama nepoznatoga sveta, to ga naa dua nazire, ali ga mi ne vidimo."41 Takve reci mogao bi da napie bilo koji autor u knjievnosti toga vremena, a najvie bi odgovarale Meterlinku. Tako se i u Komarievom romanu Jedna ugaena zvezda prepoznaju etiri bitna svojstva proze fin de siecla: prvo, fantastinost, drugo shematinost dvojne kompozicije, tree, dualistiko-spiritualistika filozofija. i, etvrto, dekorativni, pompezni i retoriki jezik. Ne postoji drugo delo u tadanjoj srpskoj prozi, u kome bi se mogla uoiti sva ta svojstva, to je bio razlog da mu se

posveti vie prostora, iako kao ostvarenje to ne zasluuje. Time se potvruje knjievnoistorijsko znaenje Lazara Komaria, osobito njegova uloga u prozi devedesetih godina, kad se uzmu u obzir i ostali njegovi romani (posebno Jedan razoren um). ini se da su peat tom segmentu epohe simbolizma dali pisci koje je Skerli izostavio iz Istanje nove srpske knjievnosti i na koje je u novije vreme skrenuta ozbiljnija panja (I. Vukievi, L. Komari, D. Ili, S. Matijaevi). S razlogom je njihovo romansijersko stvaranje stavljeno pod zajedniki naslov: roman tajne.*2 Najvie ta sintagma odgovara upravo Komarievim romanima. Komari je, koliko god njegova stilska tehnika bila stvaralaki nekoherentna, tvorac tri tipa romana karakteristinih za prozu devedesetih godina: roman sa elementima delirine fantastike (Jedan razoren um), roman naune fantastike (Jedna ugaena zvezda) i kriminalistiki roman (Dragocena ogrlica, Dva amaneta i Prosioci). Sva ta tri tipa romana su u znaku razreavanja tajne i tajanstva kao najvanijih i najee pominjanih reci u knjievnosti neoromantizma i simbolizma, gde se opetuju osnovna svojstva romantizma. Ne treba zaboraviti da je Edgar " Isto, str. 151. 42 I. Dereti: Srpski roman 1800-1950, Beograd, 1981, str. 181. 38 Alan Po, pripovedae iz prve polovine XIX veka, tvorac ta tri tipa pripovetke sa oznakama psiholoko-delirine fantastike, naune fantastike i kriminalistike prie. Isto tako, u prvoj polovini toga stolea profilisali su se svi oblici fantastine knjievnosti u nenadmanim delima te vrste, tako da neki teoretiari smatraju da se taj knjievni anr iivljava u kratkom vremenskom razdoblju izmeu 1820. i 1850. godine.43 Meutim, ako je tada doiveo osobiti procvat, anr fantastine knjievnosti se razvija i preoblikuje i dalje i kraj XIX veka je trenutak njegove obnove ili postojanja moifikovanih neoromantiarskosimbolistikih formi - esto kao parodije i humoristike demontae istih. Tada se fantastina pripovetka tipski raslojava, pa imamo razvijene sve tri forme fantastine i udesne knjievnosti, to su ih ranije reprezentovali istaknuti pojedinci u svetsfci poznatim delima: folklornu fantastiku (Gogolj:u pripoveci "Vij" i u knjizi Veeri na salau kraj Dikanjke), delirinu ili u irem smislu fantastiku due i unutarnjeg ivota (najvei deo Poovih pripovedaka, Hofmanov "Peskar ", Nervalova "Aurelija", Gogoljev "Dnevnik jednog luaka "), fantastika udesnog u raznim preradama mitoloke grae (biblijske legende, nacionalna predanja, drevni motivi i slino). U srpskoj knjievnosti, raspadom romantiarske pripovetke na prelazu iz ezdesetih u sedamdesete godine, uvodi se udesno kao objedinjujui inilac za grupu pripovedaka

koje integriu elemente bajke, legende ili skaske, 44 na temelju koje e se, preko Gliia, uobliiti forma folklorne fantastine prie. Ali, pod uticajem Mopasana i na pretpostavkama filozofije spiritualizma, konstituie se i prozna forma psiholoke fantastike u najirem smislu, unosei u romantiarske predstave nove kvalitete naunosti i zbilje. Mitoloke prerade sa naglaskom na pojavi uda esta su pojava u prozi krajem XIX, kao i u prvoj polovini toga veka,45 pa se javljaju i u srpskoj knjievnosti. 4i 44 R Caillois- "Da Bild des Phantastischen - Vom Marchen bis zur Science Fiktion", R. Zondergeld: Phaicon, l, Frankfurt am Main, 1974, str. 59. .. D. Ivani- Srpska pripovijetka izmeu romantike i realizma (1865-1875), Beograd, 1876, str. 178-182. 45 P. Slijepevi, Izabrana djela, III, str. 157-161. 39 Nauna fantastika kao poseban anr nije se razvila u srpskoj prozi toga vremena i pored pojave takvih dela kao to su drama D. Ilica Posle milijun godina ili roman L. Komaria Jedna ugaena zvezda. Zato je njihovo knjievnoistorijsko znaenje utoliko vee, Tiaroito kad se imaju u vidu docnija dela slinoga tipa, kao i srodne pojave u drugim knjievnostima, osobito ruskoj. Ruska nauna fantastika, naime, zamah doivljava takoe devedesetih godina, iako se poetak toga anra vee za prvu polovinu XIX veka, tanije za roman V. F. Odojevskog 4338. godina. Petrogradska pisma (1840), u kome je stvoren zaetak utopistikog predvianja o buduoj Rusiji, sa gigantskim transportnim i elektrinim vezama i enormno razvijenom tehnikom, pa ak i kosniikim telekomunikacijama. Na toj liniji drutvene utopije tipa Rableove Telemanske opatije jeste i "etvrti san Vere Pavlovne" iz romana ta da se radi? N. G. ernievskog. Prave nauno-kosmike fantazije u ruskoj knjievnosti javljaju se takoe poetkom devedesetih godina, pa i dalje. Godine 1892. objavljen je fantastino-prognostiki roman N, elonskog U svetu budueg, u kome autor predvia mnogo od onoga to je danas stvarnost. Godinu dana docnije poznati naunik K. E. Ciolkovski tampa knjigu Na mesecu i junaka, poput Komaria, dovodi na mesec posredstvom sna, reavajui tako "nenauno" problem iransportovanja. Ali ve u duoj naunofantastinoj pripoveci "Van zemlje", koju je poeo 1896. a zavrio znatno docnije, junaci Ciolkovskog naputaju zemlju raketnom laom. U istoj toj deceniji i poetkom sledee tampana su i druga utopijsko-prognostika i kosmiko-fantastina dela, kao to su povest A. Krasnickog "Iza podignute zavese" (1902) i roman A. Rodniha Dvokolina podzemna eleznica izmeu Petrograda i Moskve (1902). Krajem prve i poetkom druge decenije XX veka pisanje

kosmikih fantazija dobija novi podsticaj u zborniku V. J. Brjusova Zemaljska osovina, kojeg ine pripovetke i dramske scene, kao i u fantaziji Morozova Na granici nepoznatoga.*6 Dela D. Ilica Posle milijun godina (1889) i L. Komaria Jedna ugaena zvezda nemaju, kako izgleda, prethod46 B. V. Ljapunov: V mire fantastiki, Moskva, 1975, str. 40 nike u knjievnosti sredinom XIX veka, pisana su bez ozbiljnijih naunih pretenzija, pre kao slobodne fantazije pisaca-beletrista. Ali ba zbog toga ona poseduju neka svojstva koja ih stavljaju ispred slinih dela ruskih autora. Ilieva tragikomedija u tri ina s prologom, Posle milijun godina, pripada vrsti negativne, groteskne utopije koju pie pisac konzervativac. Ilieva drama, kao i roman Jedna ugaena zvezda su, verovatno, tada retka dela u svetskoj knjievnosti u kojima se prikazuju interplanetarna putovanja. A kao fantazije o svemirskim putovanjima ona prethode pojavi kosmine lirike u srpskoj knjievnosti krajem prve i poetkom druge decenije XX veka, kao i Vinaverovim ekspresionistikim vizijama u Gromobranu svemira (1921) ili >kosmikih poema iba Miliia Knjiga radosti (1920) i Knjiga venosti (1922) i ostalim slinim pesmama poetkom dvadesetih godina.47 Ovde, meutim, neu o tame govoriti ire. Vanije je opisati tri tipa fantastike u najirem smislu (mitoloki, folklorni, psiholoki) koji se ne potvruju u masovnijem pisanju literarno uspelih dela. U njima su sadrane osobenosti koje e prihvatiti i oiveti novi neoromantizam dvadesetih i tridesetih godina u pokretu ekspresionizma i nadrealizma, pa je zbog toga tu klica modernog i novog to se nastavlja u knjievnosti XX veka. 47 R. Vukovi: Avangardna poezija, Banja Luka, 1984, str. 1U.5-131. 41 RELIGIOZNO-MITOLOSKE FANTAZIJE Spiritualizam i misticizam u srpskoj prozi devedesetih godina sastavni su deo optih reakcija na naturalizam i pozitivizam prethodnih decenija, a mogu se posmatrati u irem okviru ideologije jednog dela inteligencije koji se odupirao ideolokom konceptu socijalne deniokratije to je .nastavljala neke ideje racionalizma. Nanosti. U tom naponu suprotstavijenih tendencija formirao se pokret ruskog simbolizma, sa izraenim antipozitivistikim proklamacijama, posebno u prvoj fazi devedesetih godina, a docnije je misticizam uslovljavao njegove metamorfoze sve do oktobarske revolucije. ^ Filozof V. S. Solovjev artikulisao je osnovne ideje ruskog simbolizma na temelju idealistike filozofije poznoga elinga i stvorio sistem u kome se, po uzoru na Hegela, objedinjavaju zajedniki koreni metafizike, estetike,

etike i drutvene utopije i plasira ideja o stvaranju novog sveta posle katastrofalnog sudara viih, svetlih i niih, tamnih sila. Obuzet vizijom preobraaja Rusije i pojave Hrista u ruskoj crkvi, Solovjev je, u stvari, spajao uenje Dostojevskog i Tolstoja, ili paralelno stvarao vlastite zamisli u vezi s njihovim. Srodnost ideje o Hristu s Dostojevskim je i shvatljiva, s obzirom da su oni bili jo od sedamdesetih godina u bliskom dodiru. Meutim, Tolstojeve propovedi nove religije, osloboene crkveZraenje ruske knjievnosti pon izmeu pozitivizma i misticizma, racionalnog i iracionalnog, osea se tada u svim evropskim zemljama, ali nigde nije stekao tako otar oblik kao u ruskoj knjievnog dogmatizma, u sutini su znaile, kao i Solovjevljeve, poziv na duhovni vaskrs oveanstva. 1 L. N. Tolstoj: Hrianska nauka, Sarajevo, 1920, str. 19. 42 43 Dozvolivi da inu se 1897. godine objavi nedovren religiozno-filozofski spis Hrianska nauka, Tolstoj kao da je hteo da sintetizovane ugledaju svetio dana njegove misli o obnovi hrianstva i o nainu prevazilaenja zemaljskog zla duhovnim putem, koje je poeo da obnaroduje jo poetkom osamdesetih godina u delima Kritikovanje dogmatikog bogoslovlja i Sjedinjenje i prevod etiri jevanelja. Polazei od kritike materijalistiko^pozitivistikih teorija progresa, Tolstoj u centar filozofije religije stavlja duhovnu obnovu oveka na temelju ranohrianskih predstava o ljubavi kao pokretau ljudskog ivota. Nadmo izvornog hrianskog uenja nad ostalim religijama sveta vidi Tolstoj u tome to ono jedino otkriva protivnost izmeu telesnog i duhovnog bia: "Zaista je ovek ivotinja, s jedne strane, i ne moe prestati biti ivotinja, a s druge strane, on je duhovno bie, koje odrie ivotinjske potrebe ovekove."1 Tolstoj u tim razmatranjima dolazi do zakljuka da modernom oveku, ija je mo razuma velika, predstoji da se okrene duhovnim silama u sebi i u svakom biu i da ljubavlju, koja je istovremeno i boanstvo, tei savladavanju konflikata u linom i socijalnom ivotu i ostvarenju jedinstva u carstvu bojem. Filozofiji religije Tolstoj je tako odredio prvenstveno etiki cilj, videi obnovu oveka u individualnom radu, u prirodnom usavravanju linosti, u sferi duhovnog, a ne u politikoj borbi i u revolucionarnom prevratu. U osnovi to se poklapalo sa koncepcijama Dostojevskog, Solovjeva i ruskih simbolista. Tolstoj je negde od sredine osamdesetih godina kad je napisao pripovetku "Smrt Ivana Iljia", pa preko novela nastalih poslednjih godina te decenije, a publikovanih docnije, kao i drama, sve do Vaskrsenja - podvrgao otroj kritici porodine odnose drutvene i crkvene institucije i ponaanja utemeljena na materijalnim interesima i zvaninim moralnim norrnama i to u ime naela svoje prirodno-religiozne filozofije. Tada je pisao i

tzv. narodne prie, legende i basne, iji su jednostavan jezik i u njih "uloena" filozofija ivota sluili za pribliavanje evaneoskih poruka iroj italakoj publici. A svi ti nemiri i traenja Tolstojeva, osobito od sredine osamdesetih godina pa do kraja ivota, poklapali su se sa traganjima u tadanjoj ruskoj knjievnosti i u javnom ivotu. Piui u poznatom programskom tekstu prve etape ruskog simbolizma, "O uzrocima propasti i novim tokovima savremene ruske knjievnosti" (1893), o osnovnim svojstvima nove umetnosti (mistino iskustvo, simboli, proirivanje umetnike osetljvosti), Merekovski istie etvoricu pisaca kao reprezentante tih svojstava: Tolstoja, Turgenjeva, Dostojevskog i Gonarova.2 Merekovski je u knjizi Tolstoj i Dostojevski nastojao da, obrazlaui razlike izmeu dva velika ruska umetnika, ukae na slinosti u smislu u kome su ih doiveli pisci prve simbolistike generacije i u emu su ih sledili: "Prvo, umetnost obojice vezana je s religijom, i to ne sa religijom sadanjosti, ve religijom budunosti. Drugo, njihova umetnost ne moe se shvatiti u granicama umetnosti kao po sebi dovoljne religije, u granicama tzv. iste umetnosti. Bez svesnog nastojanja, oni prevazilaze ove granice."3 Tomas Man je uoptio ta opaanja o profetizmu u ruskoj prozi koji postavlja zadatke umetnosti van nje same, borei se "za novo oveanstvo i novu religiju".4 U sutini, tom osobinom razlikovao se i ruski simbolizam od francuskog i bio je batinik, i pored toga to se zalagao za nove forme u umetnosti prethodne ruske knjievnosti, osobito folklora.5 U srpskoj knjievnosti devedesetih godina nije se profilisao pokret simbolizma, niko nije ni pokuao da definie simbol i mistino-spiritualna svojstva nove umetnosti. No, jedan opti pogled na ivot, u kome se meaju elementi spiritualistiko-mistine metafizike i filozofije religije, oslonjene na evanelske poruke i ranohrianske predstave, odlika je srpske knjievnosti kao i tadanje ruske. U delima pojedinih srpskih pisaca iznosi se idealna idealistiko-utopistika projekcija stvarnosti, ali 2 3 str. 297. 4 zur Litemtur, Kunst und Philosophie, I, Frankfurt am Main, D. S. Merekovskij: "O priininah upadka i o novyh teinijah sovremenoj russkoj literatury", SPB, 1893, str. 10. D. S. Merekovski: Tolstoi und Dostojevski, Berlin, 1919, T. Mann: "Rusische Anthologie", Schriften und Reden 1968, str. 116. 5 I. Mabic-Verov: Ruskij simvolizm i put' Aleksandra Bloka, Kujbyev, 1969, str. 11-23. 44

se spoznaje i njena neodrivost, zbog ega se okrivljuju verske i nekad drutvene institucije. Isto tako, ukazuje se na mistinu povezanost pojedinane due u predstavi vrhovne boanske sile kao nosioca svega ivog. Na toj osnovi se porie ogranieni pozitivizam i izraava se nelagodnost prema industrijalizaciji u modernom drutvu, a oivljava kult prolog ili se mistifikuju biblijske i druge legende kao u romantizmu. Ono to je reeno za ruske simboliste, da im se estetika koncepcija formirala "u borbi s materijalizmom druge polovine XIX veka, s pozitivnim znanjem i prirodnonaunim materijalizmom",6 moglo bi se odnositi i na deo srpskih pisaca devedesetih godina. ak i crte slavenofilstva, svojstvene ruskom simbolizmu, mogu se pratiti u delima tadanjih srpskih autora koji prethode slavenofilski orijentisanoj omladinskoj generaciji pred prvi svetski rat. Isto tako, od etvorice stvaraoca, koje je Merekovski pomenuo kao prethodnike simbolizma, trojica (Tolstoj, Turgenjev i Dostojevski) imaju vanu ulogu u formiranju idejnih i strukturnih osobenosti srpske proze toga doba. Tana je i Badalieva opaska da je "potkraj XIX stoljea, kad je Tolstoj velikim dijelom preveden, zapaaju se postupno i simptomi intenzivnoga, umjetnikog i idejnog prodiranja Tolstoj a u stvaralaku i kulturnu sferu jugoslovensku".7 Njegova tvrdnja da se Srbi nisu mogli sloiti sa Tolstojevim stavom da se ne protive 1908. austrougarskom nasilju silom i da su zbog toga usledili otri napisi kritiara, odnosi se na docnije vreme, a devedesetih godina njegovo dejstvo u srpskoj knjievnosti vrlo je ivo. Prodor Dostojevskog dolazi krajem osamdesetih godina i pojaava se devedesetih. Iako se, naime, rano pominje njegovo ime u srpskoj periodici (1847), a i docnije se sporadino javlja, pa i krai napisi povodom smrti (1881), ipak je intenzivnije pisanje o Dostojevskom usledilo krajem osme decenije prologa veka, kad poinju da se objavljuju prvi prevodi tekstova i knjiga, a u sledeoj deceniji pojavljuju se ve opirni komen6 7 B. V. Mihajlovskij: "Iz istorii ruskogo simvolizma", /zabrannye stat'i, Moskva, 1969, str. 425. J. Budali: "L. N. Tolstoj", Rusko-hrvatske knjievne studije, Zagreb, 1972, str. 390. 45 tari njegovih dela (N. umonja, S. Pavlovi, M. Car).8 Zanimljiv je rad M. Cara "Veliki Varvarin" (1898). Dajui opirniji prikaz biografije i vanijih dela Do'stojevskog, uz opasku da je "ruska knjievnost druge polovine ovoga vijeka proeta nekom vrstom socijalno-hrianskog misticizma" i da "u tom pravcu Dostojevski ide

uporedo sa Tolstojevim",9 Car objanjava u uvodu i zakljuku prirodu recepcije Dostojevskog na Zapadu i razloge zato je ona bila tako jaka. Smatra, naime, da je hriansko-mistina egzaltacija, za koju zapadni ovek nije sposoban, bila uzrok dejstva knjievnih radova Dostojevskog koji su "imali ogromna uticaja i ostavili vidna traga na evropskoj pripovjedakoj knjievnosti", jer je "u njoj elja za idealom postepeno rasla, i kako je u posljednje vrijeme izvojevala odlunu pobjedu nad turom estetikom tzv. ,naturalizma'" .10 Takvo dejstvo moralo se osetiti i u maloj slavenskoj zemlji, ija je vladaj ua elita Obrenovia bila obuzeta germanofilskim tenjama. Ono se ne moe ograniiti, kad su u pitanju Tolstoj i Dostojevski, samo na S. Rankovia, koji ja studirao bogosloviju u Kijevu, ve na ukupnu knjievnost i kulturnu klimu devedesetih godina. Temeljitije ispitivanje uticaja trojice velikih ruskih pisaca u srpskoj prozi fin de siecla pokazalo bi da je ono manifestovano na razliite naine. Devedesetih godina, naime, Tolstoj i Dostojevski delovali su prevashodnije u idejno-filozofskoj nego knjievnoj sferi, dok su od Tolstojevih dela tadanji pisci posebno prihvatili njegove fantastine narodne prie. Turgenjev, pored socijalnog humanizma, utie pripovedakom tehnikom, osobito tipom tzv. lovake prie i fantastinim novelama. Obino se delovanje Turgenjeva vee za sedamdesete i osamdesete godine, uz napomenu da se prvi prevod pojavio poetkom ezdesetih godina (bila je to pria "Susret" iz Lovevih zapisa), tj. da je u to vreme "stvaralatvo Turgenjeva pomagalo dinamian razvitak realizma u srpskoj knjievnosti, a da je Laza Lazarevi 8 M. Babovi: Dostojevski kod Srba, Titograd, 1961, str. 11-127. 9 10 M. Car: "Veliki Varvarin", LMS, 1898, knj. 193, str. 92-93. Isto, str. 101. 46 nazvan "srpskim Turgenjevom".11 Samim krajem veka, to nije uoeno dovoljno, kad je Turgenjev ve preveden, jo se intenzivnije usvajaju njegova dela, osobito Lovevi zapisi i fantastine prie u znaku novih impulsa tadanjeg neoromantizma i simbolizma, a oituje se poetkom XX veka (P. Koi) kad ise mnogo prevode i pesme u prozi toga pisca. Tada Turgenjev deluje, pre svega, nerealistikim svojstvima svoga dela, motivima snova i neostvarene ljubavi, romantiarski obojenim prikazom socijalne bede i formom lovake prie, i slino. U mnogome je dejstvo Turgenjeva u srpskoj srodno njegovom dejstvu u hrvatskoj knjievnosti istoga vremena, kako se reflektovalo kod pisaca ije se stvaralatvo formiralo tada (J. Leskovar) ili se jedan njegov segment na poseban nain zaokruio u toj deceniji (K. S. alski). 12 U tadanjoj srpskoj prozi uticaji Turgenjeva idu

od neposrednih imitacija u prikazu socijalne bede na selu u pripovetkama M. Budisavljevia Bijedni ljudi (1899), preko podraavanja njegovog modela lovake prie pri opisu doivljaja seoskog detinjstva u ranim priama S. Rankovia i R. Domanovia ak slinog naslova ("Lovake slike", "Lovev zapisnik"), do suptilnijih transpozicija motiva ljubavi, lepote snova i smrti u slinoj formi u priama M. Jakia i I. Vukievia i drugih. Nekoliko Vukievievih pria pisane su prema modelu Lovevih zapisa ("Stika", "Miko ubojica", "Iskuenje", "Gorak hleb", ",Rodestvo tvoje'" .. .n Narator ide u lov ili na put, upoznaje linost, razgovara s njom i saznaje istoriju junakovog ivota i saoptava je u nekoliko prizora. U prvom planu je, kao i kod Turgenjeva, opis karaktera i situacije, a ne razvoj fabule. Meutim, nedostatak fabule Vukievi nadoknauje simbolinim pojedinostima i lirskom koncentracijom na predmet ili detalj lika. Za11 12 D. Perovi: "Turgenjev v serbskoj literature", Rusko-jugoslavskie Uteraturnye svjazi - V toro ja polovina XIX - naalo XX veka, Moskva, 1975, str. 126. A. Flaker: "Hrvatska novela i Turgenjev", Knjievne poredbe, Zagreb, 1968; str. 125-157. 13 D. ivkovi ("Jedan vranjanski pretea pripovedakog dela Bore Stankovia", Evropski okviri srpske knjievnosti, III, Beograd, 1982, str. 128) navodi ove pripovetke: "Gorak hleb<-, "Rodestvo tvoje...", "Graniari", "Ljuta rana", "Miko ubojica ", "Pod suncem", ali mi se ini da istom tipu turgenjevski koncipirane novele pripadaju jo i "Stika" i "Iskuenje". 47 nima ga duevno raspoloenje junakovo koje se oituje preko oiju. Tako se, na primer, u poetku razvuena pria o jurodivom Stiki na kraju zgunjava u jedinstven prizor njegovih oiju, kroz koje odseva pomuena svest, nesposobna da uspostavi kontakt sa stvarnou: "Ono ukoeno gleda u mene ili oko mene, i dok jedno, s velikim naprezanjem, posmatra sve pojave oko sebe dok se u grenju onih miia vidi poslednje naprezanje snage, da odri vezu izmeu due i sveta, - dotle drugo, tamno i ukoeno, ini se da nita ne vidi, niti moe da vidi."14 Oaravajua i nestvarna slika Vukievievog pejzaa, prizori bede ("Gorak hleb"), u kojima se probija svetlost due, poetski ritani - sve je to blisko romantiarskoj koncepciji dela Turgenjevljevih pripovedaka. : Religiozni misticizam Ruski su pisci stvarali odreenu atmosferu i ispunjavali horizont oekivanja ondanjeg itaoca. Jer srpska knjievnost, kao uopte evropska u smislu tumaenja M. Cara, kretala se tada od naturalizma i markovievskog socijalnog i socijalistikog programa, zasnovanog na prirodno-naunom konceptu, ka suprotnim tendencijama misticizma, paseizma i anticivilizacijskog kriticizma.

Te nove ideje stvarale su klimu za nastanak neoromantiarsko-simbolistikog i spiritualno-analitikog modela proze pisaca koji su stupili na scenu krajem osamdesetih godina (I. Vukievi, S. Rankovi, J. Veselinovi), ili sredinom devedesetih (M. Jaki, R. Domanovi), ili pak starijih (P. Todorovi, L. Komari, D. Ili, S. Matavulj), koji su proli kolu realizma, prihvatili naturalizam, pa zamenili progresistike ideje suprotnim shvatanjima sa novim narativnim reenjima na njihovoj osnovi. Naroito je u tom pogledu zanimljiv sluaj Dragutina Ilica. On je 1881. godine objavio u socijalistikom listu Pobratimstvo "Radniku pesmu" i "sluio svoj dvogodinji rok socijalizma",15 posle toga napadao je S. Mar" I. Vukievi: "Stika", Celokupna dela, II, Beograd, 1930, str. 14. 15 R. Konstantinovi: "Dragutin J. Ili", Bie i jezik, III, Beograd, 1983, str. 143. 48 kcvia, prihvatio slavenofilske ideje i krajem osamdesetih godina krenuo u Rusiju, pa, proteran od Austrije iz Novoga Sada, zadrao se due u Turn-Severinu i posle dva puta boravio u toj zemlji. Nauio dobro ruski, prevodio s tog jezika, upoznao se sa idejama slinim Tolstojevim, Dostojevskog i predstavnika ruskog simbolizma, ispovedajui blisku filozofiju religije i etiku zasnovanu na njoj, to mu je dozvoljavalo da bude protivnik pozitivistikih i progresistikih ideala, ali oponent pojava i moralne anarhije u poeziji najmlaih pred prvi svetski rat.16 Preko univerzalno shvaenog hrianstva pribliio se Ili istonjakim filozofskim i religijskim shvatanjima gde se duevnoj higijeni poklanja velika panja a duhovni ivot stavlja iznad materijalnog. Takav je bio nain recepcije indijskih religioznih uenja u Evropi i u svetu, osobito budizma: teozofsko-okulistiki pokret logino je uporite nalazio u istonim kulturama i religijama, velianje istog prvobitnog hrianstva opet je vodilo izvoritu budizma. Za Dragutina Ilica je utvreno da se u njegovim hartijama sauvalo jedno predavanje o indijskoj knjievnosti iz 1883, a drao ga je samo dve godine posle publikovanja "Radnike pesme",17 i tek nekoliko godina nakon osnivanja poznatog teozofskog drutva u Njujorku (1875), za kojim su usledila brojna druga udruenja u ostalim delovima sveta. U Nemakoj je zanimanje za indijsku knjievnost i budizam, poevi u doba romantizma, zaokupljajui donekle openhauera i Vagnera, intenzivno u vreme neoromantizma devedesetih godina i poetkom XX veka.18 Tadanji talas interesovanja za Istok za sve to stimulie duevni ivot zapljusnuo je i D. Ilica kad je poeo da prouava indijsku knjievnost i kad je napisao delo o Muhamedu Poslednji prorok (1896), pa iste godine puiblikovao i legende sa ranohrianskim motivima Svete

slike, da bi biblijska tema bila predmet njegove drame Saul (napisana 1898/99, a objavljena 1906).19 Bez 16 D. J. Ili: "Novi pravci u srpskoj knjievnosti", LMS, 1909, knj. CCLVI, str. 19-29. 17 M. Pavi: Voiislav Ili i evropsko pesnitvo, Novi Sad, 1971, str. 51. 18 P. Slijepevi: Budizam u nemakoj knjievnosti, Izabrana djela, III; str. 56-165. " S. Leovac: "Dragutin Ili", Portreti srpskih pisaca XIX veka, str. 275-279. 49 obzira na stvarnu umetniku vrednost ovih Ilievih clela (a neka su itljiva i danas),20 sva su ona knjievno-istorijski znaajna. I to iz dva razloga: prvo, potvruju da su neka opteevropska duhovna raspoloenja nala odjeka i u tadanjoj srpskoj knjievnosti, drugo, uspostavljaju kontinuitet u odnosu na prethodnu i docniju knjievnost. Od indijske teme u pripoveci Lae Kotica "Maharada" (1861) ide preko D. Ilica linija interesovanja za indijsku filozofiju, religiju i knjievnost kod Srba, da bi se pojaala pred rat i u toku rata kad P. Slijepevi pie studiju Budizam u nemakoj knjievnosti, kad se prevode tekstovi iz te oblasti u Zabavniku, dodatku Srpskih novina, koje su u toku rata izlazile na Krfu, a osobito dvadesetih godina, kada nastaju brojni tekstovi o toj temi, prevodi se i postaje popularan Rabindrariat Tagora.21 S druge strane, tema o Muhamedu bie esta u nemakom ekspresionizmu,22 kao to e literarne obrade motiva iz hrianske mitologije i biblije sainjavati vaan segment proznih i dramskih dela u svim srednjoevropskim zemljama, pa i u slovenakoj i hrvatskoj knjievnosti.23 U srpskoj takav kontinuitet u odnosu na Ilievo pisanje kao da se gubi, ali pesme M. Bojica, prozna dela R. Petrovia i M. Nastasijevia pokazuju da on nije prekinut. 20 Dokazuje to i izbor Hadi-Die za ediciju pedeset romana u srpskoj knjievnosti, posebne knjige drama u okviru sline edicije dramske knjievnosti, kao i uvrtavanje nekoliko njegovih kritikih tekstova u knjizi Svetozar Markovi i kritiari realizma u projektu "Srpska knjievna kritika". Verujem da e se moi sainiti i jedna knjiga njegovih izabranih pria i no- vela. 21 R. Vukovi: Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Sarajevo, 1979, str. 91-98. 22 Iliev Poslednji prorok (1896) je rasprava o Muhamedu, ali isto tako i o religiozno-filozpfskim i etikim osnovama korana koje ga pribliuju ili udaljuju od hrianstva i judejstva, jer je, prema Ilicu, "Muhamed teio da preporodi hrianstvo u vezi sa Starim zavetom", pa je "po svojim etikim naelima bio vie hrianin nego talmudista" (D. J. lli: Poslednji prorok, Beograd, 1896, str. 77). Nemaki ekspresionistiki pisci su literarno predstavljali linost i ivot Muhamedov u romanu (Klabund: Muhamed, 1917) ili u drami (F. Volf: Boji lav, napisana 1917, a objavljena 1922). 23 R. Vukovi: Moderna drama, Sarajevo, 1982, str. 81-345.

50 Meutim, ne moe se ograniiti recepcija ruskih duhovnih i knjievnih vrednosti devedesetih godina samo na slavenofile i rusofile kakav je bio Dragutin lli, ili na pisce koji su u Rusiji studirali, kao S. Rankovi. On je bio izraen i u tada dominantnoj lektiri ostalih pripovedaa i pesnika, pa ak i mladog Duia koji je bio poeo da se ui na ruskim uzorima.24 Uticaj ruske duhovne klime moe se uoiti i u delima S. Matavulja, koji se kolovao preteno na francuskim uzorima i boravkom u Parizu imao mogunosti da neposredno upozna i najznaajnije pojave tadanje francuske proze. Ali Matavulj je dobro i izvorno poznavao i rusku knjievnost, to se vidi iz teksta o realizmu (1891) i ehovu (1904); tu pominje i Dostojevskog. A Matavuljeva sklonost ka Rusiji i slavenofilstvu moe se naslutiti iz pripovetke "Rkaki patrijarh" (1904), gde je re o trgovcu, Srbinu iz malog primorskog mesta koji manifestuje ljubav prema Rusiji u godini rusko-turskog rata (1854), kada su kao saveznici Turcima u rat ule Engleska i Francuska. On ispoljava veru u pobedu Rusije ("Rusi ratuju radi osloboenja Kristova groba od nekrsta, a Poisima se protive ne samo Turci, nego i Latini i Luteri") i pada u nesvest kad saznaje iz novina ta se desilo budi se, meutim, kad svi veruju da e umreti, poto uje "latinskog krojaa kako zlobno izjavljuje da je sa Rusijom gotovo". Posle toga on u crkvi pria okupljenom narodu o veliini Rusije, za koju bi "dali ivot svoj", preporuujui mu da se moli svake veeri "za spas svete Rusije"! Nema sumnje da je, iako je radnja pripovetke preneta pola veka unazad, u njoj sadran kult Rusije koji je dobio toliko prostora u delima Dostojevskog, Solovjeva i ruskih simbolista. Tu je, u delima tih pisaca, prerastao u odreenu ideologiju, politiku viziju, ali i poetski simbol i filozofsko znaenje to e se utisnuti u svesti narataja koji se formirao pred prvi svetski rat, osobito onog dela van granica Srbije. Koliko taj kult nije samo izraz slavenofilske ideologije i religiozne filozofije ve i poetska refleksija svedoe 24 S. Leovac: Jovan Dui - knjievno delo, Sarajevo, str. l 3-2-j. 51 i romani Crnjanskog Dnevnik o arnojeviu i Seobe, a i druga dela stvorena u neposrednom doticaju sa ruskim simbolizmom.25 Jo jedan segment srpske knjievnosti devedesetih godina nastao je u neposrednom dodiru s ruskom literaturom i kao satavni deo opte duhovne klime toga doba. Re je o temi crkve, manastira, linosti crkveno-manastirskog ivota, kao odnosa izmeu iste evaneoske vere i kanonskih crkvenih tumaenja. Nisu bez razloga tada nastala i tri najpoznatija romana u srpskoj knjievnosti sa

tom temom (Matavulj ev Bakonja fra-Brne, 1892, Sremev Pop ira i pop Spira, 1898. i Rankovievi Porueni ideali, 1899). Meutim, pored tri romana, brojna su pripovedaka dela svih znaajnih ondanjih autora (S. Matavulj, S. Sremac, J. Veselinovi, S. Rankovii, I. Vukievi, M. Jaki, D. Ili i drugi), u kojima ta tema dominira,26 kao to su meu njima i dvojica duhovna lica (S. Rankovi, M. Jaki). Bez obzira da li je crkveni ivot i ivot popova i fratara prelomljen u humoristikoj optici (Pop ira i pop Spira), humoristiko-kritikoj i satirinoj Bakonja fra-Brne), ili se tragino akcentuje nesklad izmeu ponaanja duhovnika i viih ciljeva vere (Porueni ideali) - u svim tim delima osea se Tolstojev kritiki odnos prema birokratizaciji crkvenih institucija to negativno deluju na oveka. Tolstoj, naime, crkvu stavlja u poloaj (kao i dravne ustanove i socijalne zavode) uzurpatora ljudske sree i inioca koji spreava postizanje harmonije u viem idealu boanstva. U nekim pripovetkama ("Seoski dobrotvor", "Pop-Savin greh", "ivot i smrt") kao i u romanu Porueni ideali, S. Rankovi sledi Tolstoja i ukazuje na diskrepanciju izmeu evaneoskih poruka, pokuaja otkrivanja boanstva u 25 R. Vukovi: "Jedinstvo koncepcije Leleka sebra i Kolajne Tina Ujevia" i "Osnovne crte simbolike i strukture romana Seobe Miloa Crnjanskog", Knjievne analize, Sarajevo, 1972. Najpotpuniju sliku dejstva ruske filozofije na D. Mitrinovia i ostale iz njegovog narataja dao je P. Palavestra u knjizi Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovia (Beograd, 1977), oso26 bito u poglavlju "Utopijski mesijanizam" (str. 249-283). Neka od proznih dela tih pisaca o crkvi i crkvenim licima pominju se ee ovde, kao i dela objavljena samim poet.kom XX veka koja su pisali autori sledeeg narataja (orovi, Budisavljevi, ipiko, Koi), te ih nije potrebno posebno nabrajati. Nastavak iste teme su delom i Boji ljudi B. Stankovia. sebi i ljudima oko sebe, na jednoj strani, i crkvenog morala i hijerarhijskog ustrojstva, lai i licemerstva manastirskog ivota, na drugoj. Simo Matavulj je napisao, pored romana Bakonja fra-Brne, najvie pripovedaka sa temom iz crkveno-manastirskog ivota.27 Istovremeno, on je najotvorenije konfrontirao novoverstvo blisko tolstojizmu i zvaninu hriansku dogmu, kao to je izgradio i tip linosti ija je duboka i mistina religioznost oslonjena na ranohrianske predstave, proete sujeverjem i vidovnjakim senzibilitetom, a negativno odreena prema crkvenom obredu. Pripovetku "Novoverci" (1891) Matavulj je gradio na kontrastu novoverstva i zvaninog crkvenog stava. Doveo je iz Novoga Sada (prognani su otud) u Beograd obuara Mitu i enu mu Persu, novoverce, stavio ih opet u nesklonu im sredinu, u kojoj .treba da se dokau u novoj veri. Sukob novoveraca i okoline je dramatian, jer

se ukljuuju crkvena (pop Kota) i dravna vlast (kad na kraju osudi obuara na godinu i po dana tamnice zato to je branio da se umrla mu ena Persa sahrani prema crkvenom obredu). Matavulj obogauje sie uplitanjem sitnog varokog sveta, od kojih neki (andor, Joika, Mekrena) prihvataju novo uenje. Razbijanjem prie u vie prizora, piscu je bilo stalo do toga da kompleksnije prikae sutinu nove vere, da je kontrastira sa zvaninim i kanonski shvaenim hrianstvom.28 Nova vera je neka meavina teozofsko-antropoloki shvaenog teizma i etiko-stoikog asketizma. Ona iskljuuje crkvu kao posrednika, a Krista ne tretira toliko kao Mesiju koliko kao pastira u jednoj socijalnoj utopiji svih jednakih, okrenutog obinim ljudima: "- Hristos nije uio knjievnike, nego ribare, radnike, teake i ene, i svako ga razumevae i ko je bio ista srca, verovao ga. A Hris27 Ne misli se time rei da se one sve odigravaju u manastiru, ve da su im linosti crkvena lica ili govore o temi religioznog cpredeljenja, kao to su: "Novoverci", "Pop Agaton", "Kaluerska posla", "Dogaaj sa popom Cijunom", "Svinja! Adam", "Avimelah", "Bakonja u Beogradu", "Zvono", "Svijeev 28 "jek" i druge. Tema nazarenstva interesovala je i druge tadanje srpske Pisce. Tako je Jaa Tomi objavio roman Nazareni (1896), u kome je, suprotno od Matavulja, prikazao nazarene u runom svetlu zato to preziru nauku i napredak, a glavne nosioce te vere predstavio kao negativne likove, ak i abnormalne. 53 tos je vazda meu nama, i njegove su reci vene, i mi ih razumemo bez iijeg tumaenja, a koje ista srca, veruje ga!"29 Sigurno je da bez naglaenih kontradikcija dva stava u prilazu religiji, koje su izraene i u tadanjoj Kranjevievoj poeziji i u delima drugih pisaca, Matavulja ne bi u toj meri zainteresovala tema novoverstva. Isto tako, opta duhovna atmosfera bila je pogodna za stvaranje likova vidovnjaka, vjedogonja, arobnjaka, predskazivaa i slino, iji je odnos prema zvaninoj religiji slian nazarenskom i zadahnut animistikim predstavama i magijskim shvatanjima. Takvi likovi u Matavuljevim pripovetkama stavljeni su u dodir sa crkvom i crkvenim obredom, pa tu njihova mata pronalazi hranu za .mistine i vidovnjake inspiracije. Tako ukan Skakavac u istoimenoj prii mrzi popove, crkvu i crkvene obrede, pa bi za vreme svadbe najradije sve to izbegao, pa je "tetku i Martu veoma ljutilo tako ismijavanje svetijeh stvari". Ali, na neki svoj nain je predan bogu ("A ja vjerujem u boga i majku boju i Sv. Nikolu"), i obuzima ga mistian strah pred njegovim moima. On spoznaje snagom vidovitosti da se nalazi negde na granici bojeg i avolskog sveta. I vidovnjak Ivan Kati, u pripoveci "Bogorodica Trojeruica", uveren je u isceliteljsku mo "preiste

Bogorodice", paganski shvata veru i njega ne zanimaju crkveni obredi ve mistini duh to lebdi oko svetih mesta i sakralnih predmeta. U njegovoj prii i loza, to je nikla iz groba svetog Simeuna u Hilendaru i obavila se oko crkve, donosi groe to se "razailje po cijelom svijetu, radi osloboenja trudnih ena, koje teko raaju". Vera je tu, budui slobodna, kreacija due, bez udela crkvenih spekulacija, na granici praznoverja i teozofsko-mistine sugestije. I sam fenomen vidovitosti neodvojiv je od opte atmosfere devedesetih godina. Svuda se tada govorilo o slutnjama, o sposobnosti ljudske due da komunicira sa svecelinom sveta, sa boanstvom. Ruski simbolisti su na toj osnovi izgradili i vlastitu eksplicitnu poetiku, u kojoj je znaajno mesto dobila predstava o pesniku leurgu. Tako je Aleksandar Blok smatrao da je pesnik obdaren 29 S. Matavulj: "Novoverci", Sabrana dela, VI, str. 40. 54 sposobnou vidovitosti, arolije, injenja uda.30 Ta je koncepcija sastavni deo ideje o povezanosti parcijalnih fenomena ivota u univerzalnom mitu trajanja, pa su slutnja i vidovitost samo nain saobraanja s boanstvom i svetom nepoznatog. Ovakvo shvatanje trailo je novu narativnu tehniku, u kojoj bi se zbliilo ovekovo iskustvo u stvarnosti, njegova slutnja vieg sveta i mitskoreligiozna ideja. U srpskoj knjievnosti toga vremena Matavulj je iznalazio najbolja pripovedaka reenja za te meuodnose, kao u prii sa reju slutnja u naslovu: "Naumova slutnja" (1908). Pria je kratka i na prvi pogled jednostavna, ali u sutini slojevita. Prvi sloj prie je gruba stvarnost, akcivilizacijskotehndke prirode: re j eo radilitu u jednom del'u Beograda koje napreduje dobro zahvaljujui sposobnom inenjeru, a tu radi i junak prie, Naum Krsti, glavni nastojnik i stareina zidara iz "vilajeta". Drugi sloj otkriva naivnu religioznu svest staroga oveka koji veruje u folklorno predanje i u uda. Trei je trenutna psihika situacija: usled prevelikog rada i naprezanja majstor Naum je, na putu kui, u dva navrata osetio slabost i u jednom momentu priao mu je mladi, da mlu pomogne da se ne srui. U mladiu je prepoznao radnika to je dolazio k njemu da trai posao i on ga grubo odbio. Pometnja, koja je zavladala njegovim ulima u groznici predoseanja smrti, poremetila je starevu percepciju stvarnosti, pa otuda i itaoeva dilema: da li je to stvarno bio mladi sa radilita ili varka ula - privienje usled grize savesti staroga oveka to e ubrzo umreti? I etvrti sloj je neoekivana asocijacija - da ono to se starcu desilo nije nita drugo ve ivljena parabola iz prie o tome kako se Hrist javio izmaru u Rusiji u liku mladia koga je bio primio u slubu i koji je aagovestio brzu smrt muterije, to je traio da mu asije

obuu koja e dugo trajati. M Blokova teurgijska koncepcija razvila se pod neposrednim uticajem V. Solovjeva koji je, po recima V. Ivanova, u terminu teurgija "objedinjavao vrhove simbolizma kao umetnosti s mistikom (V. Ivanov: "Simvolizm, kak miroponimanie", Lileraturnye manifesty, Miinchen, 1969, str. 34). Teurgija je u neposrednoj vezi sa simbolistikim nastavljanjem romantiarske komunikacije sa mistikom, magijom i mitom - "simbolisti se opet vraaju mitu kao neitkom tekstu" (P. Dadi: "Simbolizam i mit", Srpski simbolizam, Beograd, 1985, str. 202). 55 Ova etiri sloja prie "Naumova slutnja", slivena u harmoninu i konciznu formu, nisu nita drugo ve etiri tipa naracije u knjievnosti devedesetih godina (odnosno tri, poto je stvarnost svima njima podloga) koji postoje i nezavisno jedan od drugog: folklorna, psiholoka i mitoloka fantastika. U Matavuljevoj prii "Naumova slutnja" stvarno, folklorno, psiholoko i grafiki su stopljeni u jednu strukturnu celinu, dok je biblijska pria odvojena - ini poseban deo na kraju. Majstor se, naime, uznemiren susretom sa mladiem - Kristom, koji mu je oprostio grubost i pomogao u kritinom trenutku, setio prie zabeleene u Carigradskom glasniku, novina to mu ih je ena itala (on je nepismen), i zatraio da je ponovo uje. Zanimljivo je da se ta pria sa slugom - Kristom - dogaa u Rusiiji. A i okvir neposredne realnosti, koliko god bio otar i civilizacijski napadan, takoe je intoniran u stilu biblijske legende. Naum je bogatiji od ostalih iz svoga mesta, njihov je predvodnik - "svojih vilajetlija", ima svoj kraj, narod svoj i svi ga zovu gazda - on je patrijarh i novovekovni David. Tiome i odelita biblijska legenda o Isusu dobij a adekvatno mesto u prii i usmerava je ka legendarnom i mitoloko-fantastinom, ostajui do kraja u napetosti izmeu stvarnosti i fikcije, realnog, sluenog i neodredIjivog. U znaku napetosti izmeu stvarnog i idealnog u prii 0 deaku sa sela, koji dolazi u Beograd, zavrava bogosloviju, odlazi u manastir i tamo ivi svoj specifian ivot pustinjaka - izgraen je i roman Svetolika Rankovia Porueni ideali (1899). U kritici je ocenjen kao najslabiji od tri njegova romana, ali je, s obzirom na docniji razvoj tog anra u srpskoj knjievnosti i s obzirom na osoben tretman odnosa izmeu ivljene legende, idealne projekcije i realnosti koja je osporava, najinteresantniji. Naime, i u druga dva romana (Gorski car 1 Seoska uiteljica) Rankovi stavlja u centar jednu linost, prati njenu sudbinu d psiholoka preivljavanja u sudaru sa okolinom. U Gorskom caru, uvodei i razvijen ljubavni zaplet (Stanka je idealizovani i romantini tip seoske devojke koju fascinie hajduka figura uriina), Rankovi je stvorio roman akcije, u kome se statika

unutranjeg ivota razbija. Isto tako, u Seoskoj uiteljici, govorei o oekivanjima mlade devojke Lju56 bie od poziva uiteljice, zatim o sudaru sa okolinom i raspetostd izmeu tri mukarca, meu kojima joj najslabiji i najruniji, Gojko, postaje mu, a vezuje se posle toga za praktinog i trezvenog Vlajka, to joj ne donosi smirenje i katarzu ve vodi u katastrofu i smrt - Rankovi pie roman sa svim elementima drame, ono to je Krlea uinio u Vujaku.31 Za razliku od dinamine fabule Gorskog cara, sa nagovetenim elementima kriminalistikog zapleta,32 i dramske Seoske uiteljice, Porueni ideali slede linearnu kompoziciju razvoja linosti bez ozbiljnijih sukoba meu akterima i bez prave ljubavne istorije. Sukobi su sasvim preneti u untranjost glavnoga junaka i dati u projekciji njegove borbe da ostvari ideal iz detinjih dana i dosegne svetaku istotu due. Ako je taj statini oblik romaneskne strukture znaio, na jednoj strani, vraanje tradicionalnoj epskoj formii romana, on je, na drugoj, predstavljao paradigmu jednog modela modernog romana, koja e da se obnovi u proznoj i dramskoj knjievnosti ekspresionizma. To je roman o iskustvima mladog oveka u borbi za vii duhovni ili religiozni ideal. U srednjoevropskom ekspresionizmu takav se junak javlja esto, poev od Strindbergovog Puta u Damask (pisan priblino u isto vreme kad i Rankoviev roman, 1898-1904), do brojnih nemakih ekspresionistikih drama i kod nas hrvatskih i slovenakih.33 Strindberg je stvorio i odgovarajuu kompoziciju drame koja Kronoloki sledi metamorfoze svesti junaka u sudaru sa okolinom, uvodei stanine prizore, odnosno stanini tip dramaturgije. Ju31 32 R. Vukovi: Krleina dela, Sarajevo, 1986, str. 173-189. Lj. Jeremi: "Romani poruenih iluzija", S. Rankovi: 3! Gorski car, Beograd, 1981, str. 240. Obino se u nemakoj istoriografiji smatra da su ekspresionistiki stil i nain oblikovanja vezani za recepciju francuskog kasnog impresionizma, a posebno za "neposredno dejstvo autora kao to su Franc Vedekind i August Strindberg" (G. P. Knapp: Die Literatur des deutschen Expressionismus, Miinchen, 1979, str. 19). Posebna uloga za stvaranje jednog tipa junaka pripada Strindbergovoj dramskoj konstrukciji Put u Damask, ije se dejstvo prepoznaje u stvaranju brojnih dramatiara (Barlah, Kornfeld, Zorge, Hazenklever i drugi). U hrvatskoj i slovenakoj drami takoe se mogu pratiti odjeci strindbergovskog junaka i modela pasionske drame: S. Tucia Golgota, M. Ogrizovia Objavljenje, S. Majcena Naslednici nebeskog kraljevstva, I. Pregelja Prosjaci. 57 nas stradalnik u toj vrsti stanine pasionske drame je

intelektualac pobunjenik, a njegov je ivot inkarnacija Kristovog golgotskog puta, pa se nekad, kad se linost pocepa, javi Hrist i kao posebno lice. U srpskoj prozi toga vremena staninu kompoziciju, u formi folklorne bajke, upotrebio je Ilija Vukievi u piri sa naslovom koji asocira na traganja Rankovievog junaka: "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu". Kompoziciono Rankoviev roman Porueni ideali, koji se sastoji iz dvadeset i osam poglavlja, mogao bi se razbiti u nekolike stanine jedinice prema kriteriju promene vremena ili mesta radnje (detinjstvo, kolovanje u Beogradu, dolazak u manastir i ivot askeze, buenje iz opijenosti idealom i plotsko sagreenje, povratak na selo). U ekspresionistikoj staninoj pasionskoj drami, prema uzoru na srednjovekovne misterije i moralitete, junak na kraju doivljava uspon na nebo, dua mu se spaja sa boanstvom. U Rankovievom romanu je obrnuto, kao u manjem deki ekspresionistikih drama toga tipa: on zavrava u bezizlazu, nalazei jedinu utehu u prirodi i planini Maljenu ("Samo si ti jedan stalan, nepomian, mio i svetao"). ini se da je sukcesivno izvedena kompozicija epskostanine drame, kao i koncept junaka to ivi dva ivota (jedan u legendi a drugi u stvarnosti manastira) novost koju je uneo Rankovi u srpsku prozu devedesetih godina. Pominje se u kritici unutranji monolog kao novina, to je i tano,34 ali samorazgovor Rankovievih linosti nije dosledno izveden, ve je stilizovani autorski iskaz junakovih duevnih preivljavanja. Daleko je to od seizmografski tanih registracija junakovih svesnih i nesvesnih reakcija u ekspresiji plimatinog govora u prvom licu i u elom delu kao u Potporuniku Gustlu (1900) Artura niclera uli deceniju d po posle u Portretu umetnika u mladosti Demsa Dojsa (1916). Romansijerski model Rankoviev u Poruenim idealima, meutim, strukturno i idejno se poklapao s proznim konceptom znatnog dela tadanjih pripovedaa. Slian je Matavuljevom u "Novovercima" i u "Naumovoj slutnja". Ali sukcesivna epska kompozicija Poruenih 34 D. ivkovi: "Period realizma u srpskoj knjievnosti", Evropski okviri srpske knjievnosti, III, str. 267. 58 ideala bliska je TMstojevom tipu kompozicije, za razliku od Seoske uiteljice, iji je dramski reiran zaplet, uz sudelovanje vie sueljenih likova, srodan romansijerskom konceptu Dostojevskog. Koliko je paralela sa Tolstojem vana za tumaenje Rankovievih Poruenih ideala, pokazuje se kad se uporedi taj roman sa novelom "Otac Sergije". Slinost je mestimino tako upadljiva da se moe pomisliti kako je na pisac pravio roman prema Tolstojevom uzoru. Ali nije tako. Novela "Otac Sergije" nastajala je devedesetih

godina (1890-1898), no nije publikovana za Rankovievog ivota. Tolstojev junak, knez Stjepan Kasatski, posle saznanja da je njegova izabranica bila ljubavnica cara Nikolaja, a verovao je u njenu istotu i nevinost, kida veridbu, naputa buni velikosvetski ivot i odlazi u manastir, postajui tamo otac Sergije. U manastiru provodi dane sam, u peini izdubenoj u brdu, u kojoj je bio, u njenom zadnjem delu, sahranjen njegov prethodnik Ilarion, a "u prednjem se nalazila udubina za spavanje isa slamnjaom, stoli i police s ikonama i knjigama". Tu Sergiju protie ivot pustinjaka i dsposnika, dok ga mui "sumnja telesna i pouda". Ali on uspeva svemu da odoli, ak i agresiji lepotice Makovnike koja je navratila u manastir da vidi uvenog ve isposnika. Sergije postaje, sledei Krista, iscelitelj bolesnih, udotvorac, vraajui se tako ponovo u svet zemaljskih iskuenja, kojima na kraju ne odoli. Zgrei sa mladom i bolesnom kerkom jednog trgovca, to mu je poverio za iscelenje. Posle toga, kanjavajui sam sebe, postaje boji ovek, podvinik, prosjak, to se s ostalim skitnicama vue drumovima, odvajajui se od njih ipak gospodstvenim likom i stalnim itanjem evanelja; pomae ljudima, vodi brigu o blinjima svojim i na kraju nalazi utehu u radu, kad je bio prognan u Sibir. Slinosti izmeu Rankovievog romana Porueni ideali i Tolstojeve novele "Otac Sergije" ogleda se u asketskom ivotu dva junaka i u nastojanju da se na taj nain postigne apsolutni ideal svetatva, sledei uzor starih isposnika. Oba junaka doivljavaju poraz u tome: mo ula i ivota jali su od njih i Rankoviev otac Leontije prihvata na kraju put poronog igumana Save, a ne Krista, kako je eleo. Tolstojev otac Sergije zgrei sa mladom i ulnom bolesnicom kad je bio na vrhuncu 59 svetake askeze. On, ipak, posle toga ivi vedro u radu i ljubavi, pribliivi se tako bogu. U toj razlici reenja u dva dela uoljiva je i razlika ivotnih filozofija pripovedaa dva vremena i dva iskustva: Rankoviu ne pomae ni tolstojevski ideal iste vere i ljubavi prema blinjem da prevazie depresije intelektualca na preokretu stolea koji pie svoja dela u predsmrtnim asovima, pa ga zbog toga i ne zavrava, a Tolstoj sledi reenja vlastite filozofije, te je kraj njegove novele oekivan: nije tragian, ve u vedroj spekulaciji o radosti, ljubavi i bogu. to se tie strukture dva dela, ona je srodna u epskom konceptu kompozicije i u fantastici moderne evokacije hrianske legende. U oba dela, naime, ivot junaka isprian je od poetka, do take kad se konano uobliava i prihvata kao argument pievog stava. Za razliku od Rankovia, Tolstoj kratko evocira prethodni ivot kneza Kasatskog, a ostalo je dato u oba dela u

sukcesivnom toku i Kronologiji! promena. Isto tako, u oba dela junaci ive legendu i ton legendarne prie namee se sam po sebi, to se posebno osea u Tolstojevoj noveli, a i u Rankovievom romanu kad se pone govoriti o junakovoj askezi i o muenju u peini i samotnitvu. Didaktinost novele "Otac Sergije", kao i njen ton, ine je bliskom onim Tolstojevim narodnim pripovetkama koje itaoca vraaju u dane ranog hrianstva ili evaneoskog ivota naroda. A takvih dela bilo je tada i u srpskoj knjievnosti. , Tolstojevska narodna pria Meutim, pravu prirodu recepcije Tolstojevog pripovedakog dela u to vreme nemogue je procenjivati na temelju dosadanjih komparativnih istraivanja. Iz jednostavnog razloga to se ona zasnivaju na Skerlievoj periodizacijskoj shemi, prema kojoj srpski realizam traje od 1870. do 1900. godine (za docnije istoriare on se i produava), pa se onda tvrdnja da se "pod uticajem ruskog realizma stvara realizam u srpskoj knjievnosti "35 prenosi na elo to razdoblje i svuda se traga za * J. Skerli: Istorija nove srpske knjievnosti, str. 350. 60 tom vrstom uticaja.36 Skerli, kao mlad kritiar, teoretiar i javni radnik, bio je kreator jednog novog socijalnopolitikog i literarnog programa, drugaijeg od onog to mu je prethodio devedesetih godina, pa nije ni mogao da oceni pravu prirodu fin de siecla u srpskoj knjievnosti i vrednovao je znatan deo pisaca iz toga vremena negativno ili izostavljajui ih iz Istorije nove srpske knjievnosti. ak i delimian uvid u tadanju prozu jasno pokazuje da predmet recepcije nisu mogla biti realistika dela velikih ruskih pisaca, ve dela koja su odstupala od realizma i koja su bliska romantiarskoj imaginaciji, odnosno koja su se uklapala u neoromantiarsko-simbolistiki koncept proze. Za tadanjeg proznog pisca interesantne su, na primer, Gogoljeve (i drugih) fantastine pripovetke, a satiriko-humoristika proza i komedije toga pisca bile su uzor za humoristiko i komediografsko delo S. Sremca i B. Muica.37 Dakle, za dela iji je predmet neposredna drutvena stvarnost, ali koja su, po anrovskim osobenostima, visoko stilizatorska i daju preoblienu i "iskrivljenu" realnost i nerealistika su u oblikovanom smislu. Tolstoj je, za razliku od ostalih velikih ruskih pisaca, jedini tada iv i u punoj snazi stvaranja novoga tipa dela, pa je njegovo dejstvo moralo da bude jae. Privlanost za tadanjeg srpskog pisca mogla je proizii i iz tolstojevskog nekanonskog odnosa prema hrianstvu i iz antropologizacije sakralnih likova, pre svega Hrista, kao i drugih motiva i simbola, ime se pribliavao literarnom poimanju religije i racionalnom tumaenju

vere.38 Napadi to su tada usledili na njega od zvaninika srpske pravoslavne crkve, koja je sledila rusku, kad ga je poetkom veka ekskomunicirala iz svojih 36 37 V. Bojovi: Tolstoj u Srba, Beograd, 1985, str. 233-272. R. Doronina: "Nekatorve tipologieskie shodenija v realizme Sremca i Gogolja", Rusko-jugoslavskie literaturnye svjazi, 38 str. 91-114; I. Lei: Nuiev smijeh, Beograd, 1981, str. 9-21. Razume se, u vreme kad je ruska crkva ekskomunicirala Tolstoja, a to podrala i srpska crkva, nije moglo biti govora o njegovoj odbrani. To se desilo tek kasnije u tekstu Radovana T. Ruica "Tolstoj kao psiholog i moralista" 1905. godine (V. Bojovi: Tolstoj u Srba, str. 317-319). Ali iz pojedinanih dela, osobito Matavuljevih i nekih ideja D. Ilica, vidljivo je koliko su piscima bile bliske Tolstojeve komunionistike zamisli. 61 redova, pojaavala je interesovanje literarnih krugova za Tolstoja. A Tolstojeva dela, poev jo od basni, pa preko narodnih drama, pripovedaka i dva romana (oba, uglavnom, zamiljena i pisana devedesetih godina a objavljena docnije), predstavljala su bogatstvo oblika u funkciji Tolstojeve filozofske vizije, laikog reformatorstva i kritike zala savremene civilizacije, pre svega drave i crkve. Poznato je da se Tolstoj negativno odnosio i prema tada modernoj knjievnosti, pa i prema simbolizmu. Bio je otar u poricanju simbolistike drame, ali, kako je primeeno, "odricanje simbolistike dramaturgije, njenog slikovnog sistema uopte, ne znai otkaz od simbolike u vlastitoj drami".39 Jer, Tolstojeva dramska dela, pa i najznaajnija meu njima, Vlast tame i Plodovi prosveivanja, u naturalistikoj strukturi prikrivaju simbolike forme srednjovekovnih misterija (prva) i moraliteta (druga).40 A to bi se moglo rei i za pripovedaka Tolstojeva ostvarenja. Tolstojeve, na primer, fantastine prie za narod, tzv. narodne pripovetke dananja nauna kritika visoko vrednuje, smatrajui da su "narodne pripovetke Tolstojeve jedno od velikih dostignua pisane umetnosti kraja veka".41 One su raznolike kako prema izvorima motiva, tako i u pogledu anrovskih svojstava. Nekada je u tonu narodne prie ispriana dogodovtina iz seoskog ivota ("Kornej Vasiljev"). esto su parabole sa 'naglaenim pounim znaenjem, ali realnim sadrajem ("Iljas"). Zatim, pripovetke sa elementima udesnog i fantastinog ("Koliko je zemlje oveku dosta"). I najzad iste bajke, u kojima je re o udesnim peripetijama junaka u reiji avolskih sila ("Pria o Ivanu luaku i o dva njegova brata"). Zajedniko je svim tim pripovedakim strukturama da Tolstoj, simbolima, parabolama i alegorijama, plasira vlastite ideje o oveku, ija je srea u radu, u odanosti istini i veri, te su one prenosioci poruka njegove religiozno-etike vizije i drutvene

utopije. Simbolini nosioci zla i mraka, na jednoj strani, i svetlosti i dobra, na drugoj, antropomorfizirana su bia avola i anela, kao u folkloru ili biblijskoj i 39 41 E. Poljakova: "Simvol i allegorija v realizme Tolstogo", V mire Tolstogo, Moskva, 1978, str. 336. *' Isto, str. 337-340. Isto, str. 348. 62 drugoj mitologiji. Zato je i fantastika Tolstoj evih pripovedaka prevashodno folklorna, u manjoj meri biblijskomitoloka ("Hodite u svetlosti, dok ima svetlosti"), ili kulturno-istorijskog sadraja ("Asirski car Asarhadan ").U srpskoj prozi devedesetih godina (a neki refleksi i docnije) mogu se prepoznati svi ovi specifikati anrovskih i predmetnih diferencijacija bajki, mada se nigde ne moe uoiti podraavanje ruskog pisca. Srpski prozaisti se oslanjaju na vlastita iskustva iz seoskog ivota, a likove i simbole iz domaeg folklora, sa detaljima hrianske simbolike i dualistike polarizacije dobra i zla (Vukievi, na primer). Pripovetka iz realnog seoskog ivota, ispriana u narodnom tonu i sa primesama fantastike, jedna je od karakteristika tog anra srpske proze devedesetih godina (J. Veselinovi). Parabole sa didaktikom porukom i realnim figurama i stilizacijom narodne muke prie takoe su esta pojava tada (J. Veselinovi, I. Vukievi, M. Jaki). Pisane su i iste folklorne bajke i legende alegorijskog karaktera (I. Vukievi). Traga je ostavio i tolstojevski tip basne u tadanjoj srpskoj prozi, a i kasnije u drugoj deceniji XX veka kad se neoromantiarski modeli obnavljaju. Sa oznakama toga anra su, na primer, prlie D. Ilica "Mati" i Vukievieve "Lekovit tap" i "Srce" i u njima se kao akteri poetsko-fantastine igre pojavljuju ptice, kao i u slinim tvorevinama Gorkog pisanim u tradiciji Tolstojevih basni ("O izu laljivcu i o detliu ljubitelju istine ", 1893). Godine 1911. objavio je Milan Vukasovi knjigu Basne, uvodei u klasini obrazac prie o ivotinjama alegorijsko-satirina znaenja - dakle, pie na nain blii Gorkom nego Tolstoju.42 I u pogledu predmetno-tematske diferencijacije pripovedaka u narodnom duhu, srpski pisci ili su putem koji je naznaio Tolstoj: pisali su folklorno-udesne, mitoloke i kulturncHistoriijske pripovetke i legende. A kad su se vraali istoriji, sledili su put koji je Tolstoj odabrao piui Hadi-Murata. U nacionalnoj istoriji su traili inspiracije, ideale, uzore i snane likove, kojih nije bilo u sadanjosti, poput romantiara (S. Sremac, P. To42 O toj knjizi bie vie govora u prvom odeljku treeg dela ove studije.

63 dorovi). Pri tom srpski pisci nisu ili tragom Tolstojeve filozofije religije, iako su religijske primese neizbene u antipozitivistikoj i spiritualnoj koncepciji ivota. Inspiriui se nekad, kao i Tolstoj, ranohrianskim motivima, nisu na toj osnovi stvarali utopijsku predstavu besklasnog drutva to je tu zaeta, niti su uzdizali Hrista kao bogooveka, odnosno oveka koji tumai boje promisli, ve su naglaavali mesijanske crte Kristove i martirijska svojstva njegove isudbine - blii su bili zvaninoj crkvenoj ideologiji. ini se da je najblii bio Tolstojevom shvatanju S. Matavulj kad je problematizovao novoverstvo i religijske predstave obinih ljudi sa vidovnjakirn osobinama. U dve pripovetke, "Svinjar Adam" (1904) i "Avimelah" (1904), Matavulj se i parabolino-alegorijskim i idejnim strukturama pribliio Tolstojevom narativnom modelu toga tipa. Prva je u formi parabole, ija je tema iz realnog ivota (manastir i odnosi u njemu), ali uvoenjem junaka (svinjara Adama), koji se razlikuje od ostalih istim narodskim shvatanjem vere, etikim vrlinama i moima da opti sa svinjama, u realni okvir projektuje se fantastika, a zavretak je u znaku jasno izreene moralne pouke u Tolstoj evom duhu. Konstrukcija fabule u okviru te teme pretpostavljala je sline opozicije kao i u prii "Novoverci": na jednoj strani jednostavan ovek, sluga svinjar, koji, zahvaljujui bistrini razuma i etikoj i duevnoj o-setljivosti, sledi evaneoski istu veru, to se temelji na oseanju ljubavi prema svemu ivom, na radu i odricanju od neumerenih uivanja (u alkoholu), a na drugoj su kalueri manastira Nerodina - svi ogrezli u poroku pia, pa svinjara proglaavaju sauesnikom neastivog. Dramski sukob, slian onom iz "Novoveraca", ovde se, meutim, rasplie povoljno za svinjara Adama zahvaljujui intervenciji starog Igumana i isposnika Pahomija, kojii se stavlja u odbranu pravednika i "hristjanske due", smatrajui da im on moe svima "otvoriti vrata nebeska". Tako se parabola kristalie na kraju u moralnu pouku. Matavuljev svinjar Adam pripada kategoriji prostih ljudi koji pobeuju zlo zahvaljujui jednostavnosti i istoti due li razuma. Tako postupa i dobroudni Ivan luak iz Tolstojeve prie "Pria o Ivanu luaku i o dva njegova brata". On sa lakoom i prirodnom logikom sa64 vlauje male avolie, a na kraju trijumfuje i nad velikim avolom Dabom i stvara utopijsko carstvo, gde je svima mogue da ive u dobroti i radu. Matavuljeva imaginacija nije u stanju da kreira smele fantazijske kombinacije kao Tolstojeva, u kojima se uz antropomorfizirane likove avola pojavljuju i druga udesa (na primer, u ratu sa indijskim carem iskrsava u oblacima

enskadija i baca bombe na Semjonovu vojsku). Matavulj ne pie udesnu bajku ve parabolinu priu iz stvarnog ivota, ali ne proputa ni u njoj da uvede elemente udesnog i da pomene uz svoga junaka re vidovit. Tako, Adam razgovara sa svinjama: "Najkrupnija krmaa digla njuku prema Adamu, pa ga gleda i slua. Prase jedno naslonilo glavu na sapi krmai, pa ga i ono gleda jednim okom, a drugim mira .. ."43 Tolstoj je, to se vidi i iz paraboline prie "Zrno ita kao kokoije jaje", cenio arhaini nain ivota, kad su ljudi iveli u zajednici i sve stvarali vlastitim radom ("Kad se po Boji ivelo: to je blilo ije, onim je raspolagao, a tuim se niko koristio nije") i intuicijom spoznavali boanstvo i veru. U tom duhu je napisana i legenda S. Sremca "Pravednikova molitva" Iz knjiga starostavnih, kojoj je tema uzeta iz srpske duhovne istorije. Re je, naime, o svetom Savi i prostom, naivnom i dobrom starcu, to molitu bogu iskazuje skakanjem preko rova. A Sava, uputivi se sa svojim pratiocima po primorju, srete ga i pokua da ga naui hrianskoj molitvi i krtenju sa tri prsta, ali mu to ne uspe. Kad ga vidi, meutim, kako sa lakoom i bezazleno koraa kao div po talasima mora, nastojei da stigne svetitelja i ispovedi mu se kako je zaboravio njegov nauk, Sava ga blagoslovi, nazvavi ga rajskom duom, i preporuujui mu da se moli bogu kao i dosada - "tvoje su molitve ugodnije bogu nego nae". Izmeu dva rata objavljene su fantastine prie Milete Jakia u knjizi Legende i prie (1931), pisane na tradiciji Tolstojevih narodnih pripovedaka. One obrauju razliite molitve: hrianske, indijske i domae folklorne tradicije - u rasponu od parabole do udesne bajke. Jakieve prie zadrale su svojstva koja su imale sline povesti sa kraja stolea: da polarizuju vrednosti 43 S. Matavulj: "Svinjar Adam", Sabrana dela, VI, str. 526. 65 dobra i zla, da su alegorine, simboline ili poune, tj. da formu fantastine bajke podreuju etiko-religioznoj ideji. Iako su po prirodi lirske (u stvari, proirene pesme u prozi melodijske intonacije i ritmike strukture), one su u pogledu parabolino-alegorijske konstrukcije i antropoloki obojene religiozne filozofije najblie Tolstojevim pripovetkama te vrste. Tako, na primer, isposnik odbija carev novac jer je u njemu sirotinjska krv, a car Se odrie blaga i ispata do kraja ivota ("Siromaka krv"). Ili aljivdija avo iz osvete seljaku, koji poruke i molbe upuuje bogu, izlazi i svira, dok sve ivotinje igraju, pa se seljakova krava zaglibi, a avo je izvue, no zahvalnost ide opet bogu ("Pria o avolu"). Ili pametni i blagi sluga nadmudruje gazdu time to mu kae da nije mogao kupiti magarca sa paunovim repom, mislei pri tom da gazda od njega trai nemogue stvari ("Mudri

sluga"). Nekad je to biblijska pria o Magdaleni, koja je uvala crvene rue sa Isusova groba i one ostale svee i kad je naena mrtva ("Bele i crvene rue"). Ili je re o Isusu, kome pekar nije pruio traeni hleb, pa se pekar pretvorio u kukavicu ("Kukavica"). Mitsko-legendarne fantazije I Matavulj je oivljavao biblijsku legendu, odnosno novozavetni mit o Kristovom roenju u pripoveci "Avimelah " - dakle, pisao o vremenu koje je i Tolstoja privlailo. Matavulj, zapravo u konstrukciji prie ispaja judejsku i hriansku tradiciju. On pria prvo legendu iz talmuda o mladiu iz judejskog mesta Betlehema koji se, usled zverstva Irodova, preselio u pogranini persijski grad Heslen, gde postane slavni zvezdar i mudrac. Zatim pria legendu iz evanelja o roenju Isusa Hrista i o Irodovom slanju mudraca da mu se poklone, a kad su uli tajni boji glas, oni su prevarili Iroda, a ovaj naredio pokolj isve muke dece od dve godine, te nanie. Matavulj odabira jednu porodicu koja je stradala u tom pokolju, najstariji sin se spasio i poao u svet eljan osvete, da bi se naao na kraju u persijskom hramu i sam postao mudrac. Najvei deo Matavuljeve prie, ispriane u biblijskoj intonaciji, u stvari je povest izvetaj o lepoti idilinog pastirskog ivota u porodinoj 66 zajednici u osvitu hrianskog mita to se temelji na oseanjima ljubavi, poverenja i ljudske sree koja se moe potvrditi raanjem i obnavljanjem (roenje drugog deteta posle pauze od deceniju i po), a unitava je zla sila. Ta idilina predstava porodine harmonije prostih ljudi, ostvarene u punini prirode i sa verom u dolazak novog boga, bliska je Tolstojevoj viziji prvobitnog hriaristva, kao to je mladieva odluka na kraju da se odrekne mrnje i da u mudrosti spoji istinu i veru takoe u duhu filozofije religije velikog ruskog pisca. Ali Matavulj, ve reeninom intonacijom, a i pojedinostima obrade, pokazuje da je veran vlastitom pripovedakom maniru i da biblijsku grau uspeno preliva u novu formu, fascinirajui neposrednou stvarnog i ivotnog detalja. Interesantno je, na primer, da Matavulj san, koji je u novozavetnom predaniju rezervisan za Josipa, ovde pripisuje svojim junancima, obiim judejskim pastirima, poetino ga izlaui kao predskazanje nesree, to se istovremeno javlja Avimelahovom ocu i majci. San tako ima istu funkciju kao i u drugim Matavuljevim priama ili u delima ondanjih pripoved-aa: "A ja usnih da doleti golub s neba, a za njim se spusti golem ma i zabode se u najvii vrh Judejske Gore, pa iz onoga vrha, kao iz ive rane, brinu krv, najpre tanak mlaz, pa sve deblji, dok najposle provri potok koji omasti strane i poplavi dolinu."44 San simboliki rekapitulira stvarnu porodinu tragediju, ali modeluje odnos

misaonih kategorija u prii: sukob dobra, mira (golub) i zla, unitenja (ma), ije se tragine posledice prevazilaze mudrou istine i postojanou vere. I drugi tadanji pripovedaoi nastojali su u istom smislu da, sluei se narativnim reinterpretacijama mita ili legende, iznose ideje koje su srodne Tolstojevim i da tako stvore alegorijsko-paraboline ili fantastino-udesne prie. Nekada su takvi autori ostajali na periferiji knjievnosti, ali su i delima i ivotnim opredeljenjima sledili slian cilj. Takav je bio Ljudevit Vulievi, koji se ak, napustivi franjevaki red, prikljuio jednoj jeretikoj evangelistikoj sekti kao misionar, a poetkom 44 Ista knjiga, str. 533. 67 veka pisao parabolino-dijaloku prozu, uzimajui teme iz Biblije ("Isus Hristos i ptice", "Molitva na ipanu" i druge). Ali niko u srpskoj knjievnosti devedesetih godina nije bio stvorio tako koherentan antiracionalistiki i antipozitivistiki koncept, oslanjajui se ne samo na hriansku ve i na jevrejsku, islamsku i indusku religijsku tradiciju, kao Dragutin Ili. On je konsekventno zastupao i na irem planu obrazlagao takva shvatanja u svim svojim delima, poev od kritikih i polemikih radova, preko drama, do pripovedaka i romana.45 Ili je takve poglede ispovedao ve osamdesetih godina, kad je napustio maprednjaka socijalistika opredeljenja i kad je poeo da reafirmie idealistike tenje, romantiarske ideje i da ih suprotstavlja materijalistiko-racionalistikoj i socijalistikoj orijentaciji to je sledila ideju S. Markovia, da, na toj osnovi, propoveda istonjaki kult srca, due i ljubavi nasuprot zapadnjakom prosvetiteljskom kultu razuma, inauke, snage i novca. Bio je to etiko-religiozni idealizam koji je opredelio i strukturu Ilievih beletristikih dela i on je, ma koliko bio razliit u pojedinostima, korespondirao sa nastojanjima Lava Tolstoja, ruskih simbolista i antimaterijalistike misli u svetu. Nigde taj stav nije tako profilisan kao u Ilievoj dramskoj aintiutopistikoj fantaziji, s elementima naune fantastike Posle milijun godina (1889). Suprotno od utopistike fantastike iz dela ernievskog ta da se radi?, koja programira sreeni svet u budunosti visokotehnicizirane i civilizovane ljudske zajednice, kao i od serije dela iz oblasti naune fantastike, to su se javljala od sedamdesetih godina do poetka veka sa prognozom budunosti u kojoj e nauna misao i maina da donesu sreu oveanstvu,46 Ili pie antiutopijsku dramu, pred45 ak se i u Ilievom tumaenju bogumilstva kao sinteze razliitih jeresi sa slovenskim mnogobotvom uoava izvesna bliskost sa Tolstojem. Za Bogumila Ili kae: "On je, kao Muhamed, pokuao da veru Kristovu preporodi i udesi prema potrebama

slovenskog ivota, a na osnovu slovenskog mitolokog dualizma i ostalih predanja i obiaja narodnih" (D. J. Ili: "Srpska demokratija u srednjem veku", LMS, 1890, knj. 113/114, 44 sv. IV, str. 2). J. Kagarlizki: Was ist Phantastik?, Berlin, 1977, str. 269277. 68 viajui u dalekoj budunosti monstrume to su izgubili ljudske kvalitete ljubavi, strasti i due. Iako se povodom Ilieve dramske konstrukcije ne moe govoriti o naunoj fantastici u docnijem smislu toga pojma (nema nikakvih znakova tehniko-naunog poretka i visoke tehnike komunikacije), ipak je to delo zanimljivo kao antiutopija u duhu ostvarenja ruskih simbolista.47 U Ilievoj drami se slobodna pesnikova fantazija prenosi u budunost (posle milion godina) i organizuje susret ivih fosila nekadanjeg oveka i ljudi daleke budunosti, to su sredili ivot prema principu egzaktne nauke. Kreirajui, dakle, poetsku fantaziju, a ne naunu fantastiku, tj. stvarajui alegorijsku sliku ledene budunosti bezdunih stvorenja optereenih razumom i naunim pretenzijama, Ili se koristi, zapravo, oblikom antiutopije da bi plasirao svoju antinaunu antropoloku viziju sveta koja porie ovekovu sreu utemeljenu na naunom i tehnolokom progresu. Dramsku formu on stavlja u funkciji ideje, tj, preuzima model psiholoke graanske drame sa prologom i tri ina, ne pravei neku veliku razliku izmeu Ijudi-fosila, buduih naseljenika zemlje i Merkurovaca koji s lakoom meusobno komuniciraju u prizorima i pojavama, izazivajui uobiajene napetosti na kraju svakog ina. Dakle, bez obzira to je re o meuplanetarnoj povezanosti dalekog sveta budunosti, Ili ne pokuava da uvede tnove tehnike detalje, to e se desiti docnije u slinim antiutopijama.48 Jedina novost su pasai tadanje lirske drame sa pesmom kao prateim rekvizitom za ekspresiju emocija i za stvaranje timunga. Ili nastoji, kao i Tolstoj u tadanjim delima, da zaokrui misao, da plasira u literarnoj formi poruku, pa je zato dovoljan i postojei i osvedoeni literarni kanon. Oblik je podreen ideji i stoga nema vredinosti izvan njenoga domena. To je razlog zato su dela toga tipa ostajala izvan interesa italaca kad se gubila 47 U knjievnoj i filozofskoj koncepciji ruskih simbolista meaju se hilijastike i eshatoloke, utopijske i antiutopijske predstave. Tekstove, u kojima se manifestuju jedna i druga svojstva, pisali su Blok, Brjusov i ostali. Brjusov je od 1907. do 1911. izdavao zbornik fantastinih povesti i dramskih scena Zemaljska osa. Istiu se posebno "Zemlja", "Republika Junoga Krsta", 48 "Ogledalo" i druge. J. Kagarlizki: Was ist Phantastik?, str. 274-312. 69

aktuelnost ideje i zato se retko mogu ubrojiti u vrhunska ostvarenja epohe. To bi se moglo rei i za prozna dela Dragutina Ilica te vrste. ini se da je Ili najbolji uspeh postigao sa dramom starozavetaog sadraja Saul, jer je u scenariju biblijske legende oiveo aktuelne drutvene situacije svoga vremena.49 Meutim, imponuje i u Ilievim narativnim transpozicijama mitoloke grae otvorenost za razliite duhovne tradicije i sloboda njihovog spajanja u literarnoj formi. To se vidi i iz dela novela iz knjige Svetle slike (1896-97), iji su motivi preuzeti iz Novoga zaveta.50 Kao Tolstioj u pripoveci "Hodite u svetlosti, dok ima svetlosti" (1887) ili Matavulj u "Avimelahu", Ili se vraa ranohrianskim temama, ali ih interpretira na drugi nain, blii stilski i idejno delu tadanje i docnije simbolistike proze. Ili, naime, istrajava na svom konceptu 0 veliini i nadmoi ljudskog duha i due nad materijom u uslovima nepovoljnim za njihovo opstojanje, zbog ega istie momente stradanja Kristovog sledbenika u borbi za novu veru. Taj koncept je sasvim priblien, ako ne i izjednaen, sa zvaninim crkvenim tumaenjem. Tolstoj, naprotiv, u pripoveci "Hodite u svetlosti, dok ima svetlosti", odabira za junake ne aktere novozavetne legende, ve obine ljude koji su stavljeni u poziciju da treba da se opredele za novu veru ili protiv nje. Slino postupa docnije i Matavulj, to obojici omoguava da realistiki, i pored pastirske (Matavulj) ili ranohrianske utopije (Tolstoj), interpretiraju pripovedaku materiju. Tolstoj u prvi plan stavlja, ostajui veran zamislima iz drugih svojih tadanjih dela ("Krojcerova sonata", ina primer), porodinu dramu bogatog trgovca 1 motiv sukoba oca i sina, naglaavajui u vie mahova 49 M. Frajnd: "Dragutin Ili ili drama izmeu istorije i fantastike ", D. Ili: Izabrane drame, Beograd, 1987, str. 26-27. 50 Dragutin Ili je objavio Svetle slike u tri sveske (1896, 1897). Mato je prikazao druge dve i uoio je da vrednost pria u njima opada, pa je za treu svesku ("Irodijada", "Juda", "Veliki petak") utvrdio "da je moda od najslabijih djela D. Ilica" (A. G. Mato: "Nova izdanja knjiare Pahera i Kisia u Mostaru ", Sabrana djela; VIII, str. 95). To je bio razlog, verovatnp, te je Ili u izdanju Svetlih slika SKZ-e iz 1903. godine izostavio deo pria (iz tree sveske uneo je samo "Irodijadu") i poredao ih prema odreenoj hronologiji, na koju se ovde oslanjam. 70 misao kako sin eli oevu smrt. Tolstoj odabira za junake dva mladia, od kojih je jedan sin bogatog trgovca (Julije), a drugi (Pamfilije) sin umrlog, osloboenog roba. Pamfilije naputa kolovanje i prihvata Kristovo uenje, ivi jednostavnim ivotom u ranohrianskoj zajednici - u radu, miru i ljubavi. Julije, naprotiv, proivljava poroke mladog i bogatog oveka i porodinu dramu slinu

oevoj, da bi se tek u starosti preobrazio i priklonio hrianskoj zajednici, nalazei tu potpuno smirenje i radost u radu za svoju brau, pa "ne oseti kad umre telesnom smru". Tolstojeva pripovetka je napravljena u duhu njegove filozofije religije i poimanja ranog hrianstva. Ali, iako daje scenu ubijanja grupe hriana, Tolstoj ostavlja po strani taj centralni motiv hrianske tradicije i sve prenosi u oveka. Ili postupa obrnuto, bez obzira to i on pie tip tolstojevske poune prie. Ili se dri, inaime, slova i tumaenja novozavetnih legendi i obrauje odreene segmente iz njih, (naglaavajui ideju o duhovnom entitetu ivota, izvan dosega materijalnih iskuenja d materijalistikog pogleda na svet. Ili, zapravo, u Svetlim slikama proiruje i ilustruje pojedinostima zavrnu scenu iz drame Posle milijun godina, u kojoj poslednji ljudi biblijskih imena (Natan i Danijel) radije izvravaju samoubistvo nego da prihvate ivot meu buduim planetarnim monstrumima. U Svetlim slikama Ili na primeru stradanja Isusa i njegovih uenika pokazuje kako se vodi borba za vie duhovne i boanske ideale koje profaniu najjae institucije: drava i tada zvanina crkva. Svetle slike i nisu nita drugo nego pripovedaki obraene scene evanelja i podvizi trojice Isusovih uenika iz Dela apostolskih. Za razliku od Tolstoja, koji ostaje u krugu evanelja, Ili, nastojei da ilustruje svoju misao prikazuje uda koja se deavaju nakon Isusovog uskrsnua. On jednostavno ide hronologijom biblijskog teksta i prepriava ga. Prvo pokazuje Kristovu mo da vaskrsne umrlu devojicu ("Talita kumi!"); zatim opisuje scenu kad Isus uspeva da smiri buru na moru ("Bura na moru"); posle toga osvetljava pogubljenje Jovana Krstitelja ("Irodijada"); zaustavlja se na momentu kad se Isus javlja u snu majci Mariji sa trnovim vencem na glavi ("Trnov venac"); i najzad slika dogaaja oko 71 l uskrsnua, sa vanom ulogom Marije Magdalene ("Vaskrsenje "). Tri pripovetke govore o Isusovim nasledovateljima: Stefanu, koji brani uenje Nazareanina u sudnici i biva pogubljen ("Stefan"), Pavlu, to je poao u Siriju i Damask da goni inovernike, pa u pustinji oslepeo i preobratio se ("Savle") i Ananiju, koji je primio tajnu poruku da ode i izlei Savla, to potom postane Pavle (Ananije). Krug tema u ovim Ilievim pripovetkama pokazuje da se on dri osnove biblijskog teksta. No, u pripovedaekim reinterpretacijama poznatih motiva vanije je to kako i gde odstupa od utvrenog kanona i time unosi lino tumaenje. Odstupanja, odnosno slobode pripovedaeve u odnosu na biblijski uzor manifestuju se na tri naina. Prvo, Ili u nekim priama ("Bura na moru" i "Savle

") uvodi linosti ija su verska opredeljenja iz kruga indijske religiozne tradicije. U prii "Bura na moru", prikazujui bahanalije rimskog mamesnika Livija, u kojima uestvuje i pesnik Ovidije, pojavljuje se mala i lepa Nemea, to je u bludu zamenila Mariju Magdalenu kad se ona zaljubila u Isusa. Nemea veruje u Vinu, ali, po Magdaleninom nagovoru, prima oprost grehova od Nazareanina. U "Savlu" se pojavljuje u peini stari Braman zajedno sa lepom sestrom Ananijevom i govori o neunitivosti ljudske due ("Ti moe razvejati prainu, ali duu, koja u njoj ivi, ne moe"). Ili je, uvoenjem ovih likova i simbolinih radnji (Braman se rve sa Savlom), eleo da ukae na bliskost budistike i hrianske ortodoksije u odbrani duhovnih vrednosti od zemaljske sile unitenja. Drugo, Ili je ire prikazao detalje iz ivota rimske dvorske elite, osobito materijalnu rasko i erotsku perverziju, suprotno hristovskoj askezi i siromatvu. U "Irodijadi ", na primer, govori o pogubljenju Jovana Krstitelja u svetlu poznatih okolnosti branih nesuglasja izmeu Iroda i ene mu Irodijade - ona trai da se ubije prorok Jovan. Za razliku od Vajldove Salome raskone ulima, Ilieva je Saloma devojica i Irod joj je obeao da e joj ispuniti to zaeli a majka to koristi da bi se osvetila proroku zato to ju je nazvao bludnicom. Irodijada na kraju ispata greh i umire kao prezrena grenica. Takav obrt i redukovanje Salomine uloge u skladu su sa Ilievim puritanizmom i negativ72 nim odnosom prema evropskoj dekadensi. U slikanju pozadine, u kojoj se odigravala Isusova drama, Ili je upotrebio, koliko je to bilo u njegovoj moi, dekorativni i retoriki stil fin de siecla, nastojei da njime doara rasko carskog dvora i razbludnu lepotu mlade Irodiiade, ija je kosa "kao crna smola" i "raspletana, gusta i bujna, pada na snena gola plea". Ili na slian nain opisuje privienje mrtvog Jovana: "Za pojasom ima okrai no, ija je drka takoe posuta biserom i skupocenim kamenjem, a kosu mu opasuje uzan zlatni obru, na ijem vrhu treperi u dragom kamenu ukrtani Solomonov trokut."51 No, svi ti opisi ne prelaze okvire pompezno slikane arabeske koja ima pre retoriko nego pesniko znaenje, pa je Matavuljev evokativni i sve biblijski jezik iz "Avimelaha" daleko ubedljiviji. Tree, kao to je u stilsko-jezikoj ravni narativne reinterpretacije biblijskih tema Ili ostajao u okvirima konvencija proze devedesetih godina, tako je i pojedinane pripovetke temeljio na modelima i postupcima to su tada bili aktuelni, pogotovo kad je re o odnosu stvarnog i nestvarnog u njima. Sve se u Bibliji deava u znaku uda: da bogoovek roen na zemlji uspeva da izlei bolesne, oivi mrtve, da i sam vaskrsne i javlja

se svojim bliskim u odreenim prilikama dajui im savete i slino. Drugim recima, da je svet stvaran i nestvaran u isto vreme, materijalan i duhovan. U neemu fantastika mitoloke provenijencije je slina fantastici bajke: obe su u vlasti ula i udesnog. Kad pripoveda eli da obradi biblijske motive, on nuno prihvata i svojstva izvornog teksta, tj. on pria bajku o boanskim udima. Meutim, zavisno od ugla iz koga gleda na biblijski tekst, pripoveda ga u preradi oblikuje u duhu vladajuih knjievnih normi svoga vremena. Tako je inio i D. Ili. Pojavu uda i izvanprirodnih fenomena on je nastojao da svede u okvire psihiki mogueg, tj. da ih tumai kao posledice represivnih emocija. U tom smislu se udo svodi na privienje, na konstrukt optereene psihe. Tako, na primer, u pripoveci "Irodijada", koja se odigrava u kamernom porodinom scenariju, Iridijadi se u mraku, pored mrtve Jovanove glave, privida i prorokov trup ("Ona ugleda kako u odaju ue ovek bez glave koji joj 51 D. J. Ili: "Irodijada", Svetle slike, Beograd, 1903, str. 62. 73 lagano i bez uma pristupi" i izgovara poznatu joj re "bludnica" proklinjui je). Na isti nain, u pripoveci "Trnov veinac" majka je Marija, pose skidanja sina sa krsta, obuzeta bolom, zaspala, poto joj se prethodno uinilo da je proutao "beli hiton", a zatim je u slabom snu osetila na licu topao poljubac i pred posteljom je stajao Isus "bled i izmuen, ali preobraen udnom svetlou, spokojnim i blagim pogledom gledae majci u lice". To su sve tipski postupci tadanje psiholoke proze, u kojoj se fantastika kreira u realnom okviru i motivisana je duevnim stresom. Ona se javlja i u njegovim dramama: u Posle milijun godina kad se Danielu ini da je statua iva i razgovara s njom, a u Saulu kad se glavnom junaku privida da ga meko vreba iza zavese. Najjasnije se manifestuje u nekoliko pria iz knjige Novele (1892), koje su prethodile Svetlim slikama. Kao i u jednoj od tih novela ("Pod zemljom"), Ananiju u istoimenoj prii, gledajui damasko groblje i videi kako hijene raskopavaju grobnice, "doe kao i da sam lei u novome grobu pokriven belim pokrovom". A to je bio samo trenutak strave i omamljenosti kad "silno zagrme i neobina vatra buknu u vrhu njegovu", a iz plamena se javi glas boji, koji ga upuuje da ide u pomo Savlu to se preobratio. U Bibliji to je jednostavno reeno: "U Damasku bijae tada uenik imenom Ananije, koga Gospodin u vienju zovnu: ,Ananije' - ,Evo me, Gospodine', odazva se on."52 Ili tu scenu detaljnije razrauje, nastojei da ouva neodreenost nestvarnog glasa i da tako itaoca stavi u dvosmislen poloaj prema fenomenu uda koji moe biti i autosugestija. Slino je Ili postupio i u docnijem romanu Sekund venosti (1921). Taj roman nastao je u vreme kad su u

pokretu ekspresionizma aktuelizovane mnoge teme i prosedei neoromantizma. Meutim, stilski i idejno Iliev roman pripadao je prozi devedesetih godina i uklapao se u pieva tadanja interesovanja za Bliski i Daleki istok, kao i za motiv venosti.53 On je, naime, pitanje venosti postavio i u drami Posle milijun godina. Vrednost je tu konano savrenstvo, "u kome se ne osea nita, ne eli nita". 52 53 Biblija: "Novi zavjet", Zagreb, 1968, str. 107. I. op: "Dragutin Ili - Istok kao ideal", LMS, 1979, klij. 424, sv. 6, str. 1889-1905. 74 Poslednji ljudi radije liabiraju smrt nego to veano savrenstvo. Posle toga obradio ga je J. Veselinovi u folklornoj bajci "Venost", oslanjajui se na domae predanje i na utiske iz seoskog ivota. Dragutin Ili je radnju prebacio u daleko indijsko podneblje da bi priu uinio ivopisnijom na nain legendi u Svetlim slikama, samo unosei vie fantastinih scena i zapleta i zamenjujui ranohriansku filozofiju o primatu duhovnog nad materijalnim slinim budistikim uenjem - da je ivot samo privid i da ovek, u stvari, ivi tui san, sanjajui i svoj vlastiti.54 Ili je u romanu Sekund venosti spojio romantiarsku novelu Lae Kotica "Maharada" o mladom indijskom sultanu Maharadi, koji svojom prevelikom strau ubija izabranicu Mejmu i time ispunjava osvetu brojnih devojaka to su umrle zbog njegove lepote, i Veselinovievu pripovetku "Venost" o odlasku u podzemlje za bliskim biem i ponovnom povratku na zemlju. Kosti je Indiju "preselio" na Orijent i od svega indijskog tu su jedino ime reke Gangesa i planine Himalaji, a sve ostalo je turski Istok, kakav je iveo u glavama naih ljudi poetkom ezdesetih godina. Iliev roman je, naprotiv, filozofska konstrukcija, u kojoj fabula, uz uee dve ene (Damajanta i Radha), sa ratom i drugim porodinim i dravnikim peripetijama, motivom cvea (kao i u Kostievoj prii), postupcima proze f i n de siecla (snovi, reinkarnacije, analogije), slui za ilustraciju budistikog pesimistikog stava o ivotu: "... on tek tada oseti kako je sve to je preivljeno samo jedna puka obmana, san due, zapletene u svoju vlastitu la iz koje bi da se ispetlja."55 Sve je u Ilievoj povesti iz arsenala neoromantiarske proze: motiv, melodramski zaplet, san kao predestinacija onoga to e se desiti u stvarnosti, poetina folklorna bajkovitost, simbolika, etiki idealizam, poricanje materijalnog i slino. Jedino bi ekspresionistiki mogla biti montaa prie sa vie naratora. Nastao i na osnovu pripovetke L. Kotica "Maharada" (1861), a 51 55

Na temelju budistike maksime, koju je Ili doslovno naveo u romanu Sekund venosti, docnije je Borhes napisao fantastinu pripovetku "Krune ruevine". Jedna Borhesova knjiga zove se Istorija venosti (1936). D. J. Ili: Sekund venosti, Beograd, 1921, str. 51. 75 l tampan godinu dana pre Heseovog romana Sidarta (1922), Iliev Sekund venosti objedinjava osobine jednog i drugog dela: od prvog zadrava ivopisnost fabule i romantiarsku dikciju, a od drugog filozofinost. Ilieva filozofija je varijanta hrianskog i budistikog nike kao slabie i veajui se o drvo iznad duboke provalije, uzdigao do patetine veliine stradalnika i simbola, neodvojivog od traginog idealizma Isusovog. Na jednom mestu to se i eksplicitno kae: "Iz jednog pehara patnje, kao braa, pili su oba, izdati i izdajnik, i ognjena mo jednako je pekla ista i neista usta."57 Uporeena sa tako monim delima kao to su AndrejevIjeva, vidi se slabost biblijsko-mitolokih fantazija naih pisaca. pesimizma, dok Heseov junak prevazilazi budizam, zadrava se, traei smisao ivota, na upaniadskom panteizmu, u kome se izmiruju individualno i univerzalno bie.'6 I pored velike razlike u vrednosti, Iliev roman je, kao i Heseov, neka vrsta filozofske rasprave u romansijerskoj formi. Meutim i Svetle slike i Sekund venosti spadaju u dela u kojima se na emfatian, lirski patetian nain mistifikuje legenda i podraava njena paraboliono-didaktika struktura. Ili se nije, kao ni drugi srpski pisac tada, uzdigao do kritike, parodijsko-polemike ili realistikopsiholoke interpretacije biblijske grae. Njegova dela te vrste danas se mogu posmatrati iskljuivo kao knjievnoistorijski dokument, a ne kao estetska vrednost. Nije ni Milutin Boji u pesmama i poemama, i pored nastojanja da, u stilu dekadense, razgoliti ulnu rasko i razornu trule biblijskih junaka, otiao dalje od tada ve konvencionalnog tumaenja Biblije. U hrvatskoj knjievnosti, osobito u drami od Marije Magdalene (1912) F. Galovia, preko Legende (1913) M. Krlee, Golf ote (1913) S. Tucia, Objavljenja M. Ogrizovia, do Ecce orno (1924) T. Strocija osea se elja da se kritiki prie biblijskoj legendi, ne odriui se njenog mestimino lirskog jezika. Ali nigde u to vreme nije tako otro i umetniki sugestivno interpretirana biblijska graa kao u novelama L. Andrejeva, osobito u "Eleazaru" (1906), "Judi Iskariotskom" (1907). U prii "Juda" D. Ili je pokuao da prikae buenje savesti u Judi, koga predstavlja kao brata Kainovog. Koliko se razlikuje patetini stil naeg pisca od majstorskih psiholokih analiza L. Andrejeva, kad u "Judi Iskariotskom" otkrije pozadinu mrane due runog

i zlobnog izdajnika, obeleenog od poetka stigmom samoe, demonijatva i mrnje, da bi se, na kraju, bacajui novac u lice sudijama, raskrinkavajui Isusove ue56 " L. Andreev: "Juda Iskariot", Povesti, II, Moskva, 1971, str. 45. R. Vukovi: "Smisao lutanja Heseovih junaka". Problemi, pisci i dela, II, Sarajevo, 1976, str. 152-153. 77 76 FOLKLORNA FANTASTIKA Realistiki model folklorne fantastike Opta duhovna atmosfera devedesetih godina, pojaana recepcija Tolstojevih narodnih pripovedaka, tadanje narativne konvencije odrazile su se i u tzv. folklornoj fantastici. Nema u sutini velike razlike izmeu opisanih religijsko-mitolokih fantazija i folklorne fantastike sem to se u drugoj prepoznaje ton i model narodne prie ili legende. Pod pojmom folklorne fantastike mogla bi se, zapravo svrstati ona dela novije knjievnosti koja su stvarana na obrascima narodnih bajki, pria, legendi, verovanja i predanja, sa jasno naglaenim svojstvima nestvarnog i udesnog. Bio bi to deo literarne produkcije tog tipa koji, prema stroim kriterijima anra, ne bi ni ulazio u oblast fantastine knjievnosti. Ako bi se prihvatila restriktivna i suena merila fantastinog anra, kako ga je opisao R. Kajoa, a docnije C. Todorov i drugi, onda bi se tu moglo govoriti o dominaciji udesnog, kao i u bajci.1 Ali i neto manje ograniavajui kriteriji literarne fantastike, koji udesno bajke ne iskljuuju iz fonda fantastine knjievnosti, a negativno vrednuju naknadne "prerade" folklornih motiva, stavljaju takve tvorevine u nezavidan poloaj na lestvici vrednosti. Jedan teoretiar fantastine knjievnosti smatra, na primer, da "ne treba previe aliti to je sa naeg folklornog tla izniklo tako malo uzoraka fantastine umetnosti".2 Meutim, iskljuivanje udesnog bajke i njenih docnijih literarnih derivata iz prostora fantastike, osiroma1 R. Vukovi: "Oblici fantastine knjievnosti", Izraz, 1986, br. 7/8, str. 1-35. 2 Z. Mii: "Beleke o fantastici", Antologija francuske fantastike, Beograd, 1968, str. XXII. 78 i ilo bi izuavanje toga podruja umetnosti i knjievnosti. Jer, nezamisliv je bilo koji stvaran i vredan pokuaj u tom smeru bez podrazumevanja mitolokih i folklornih modela koji su preuzimani i transformisani kasnije i nema dela u kome se ne bi prepoznali postupci, redukovani ili promenjeni u novim uslovima, folklorne legende, bajike ili prie, sa celokupnim fondom fantastinih i demonolokih figura i glavnih tema. Najnovija fantastika bilo kog tipa, kad su iezle tajne i sakralna duhovnost, nezamisliva je bez eruditnih manipulacija stereotipnim postupcima, simbolima i reenjima bajke

i srodnih oblika. Pogotovo u knjievnosti kao to je srpska, koja je silom istorije konstituisana, zahvaljujui Vuku Karadiu, na uzorima narodnog stvaralatva, teko bi bilo izuavati fantastiku bez podrazumevanja razliitih modifikacija folklora u vremenu docnijeg razvoja. Nedvojbeno je da prouavanje treba poeti od najranijih "prerada" fantastine folklorne grae, tj. od ranog romantizma ili predromantizma i pratiti docnije promene koje su prouzrokovane izmenama knjievnih koncepata.3 U takvoj jednoj istorijskoj perspektivi izuavanja folklorne fantastike mogue je uspostaviti zavisnost izmeu optih naela fantastinog i literarnih normi jednog perioda, odnosno epohe u uem smislu. Tada je lako uoiti da su forme fantastine knjievnosti samo deo ukupnog produktivnog stvaralatva u jednoj epohi i da se diferenciraju od onog to im je prethodilo sumom novog i karakteristinog za dominantnu knjievnu formaciju u tom vremenu. Postaje, isto tako, jasno da se aktuelizuju one folklorne manifestacije fantastinog koje su u skladu sa generalnom idejom i poetikim modelom odgovarajueg knjievnog pokreta. To se vidi dobro ako se poredi srpska folklorna fantastika realizma na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine i prve etape simbolizma, odnosno neoromantizma devedestih godina. Za Gliieve fantastine prie obino se tvrdi da su inspirisane Gogoljevim Veerima na salau kraj Dikanjke (dve knjige objavljene 1831. i 1932. godine).4 Meutim, gotovo poluvekovni razmak izmeu nastanka Gogoljevih i Gliievih fantastinih pria govori da je docnija recepcija morala znaiti neto drugo od njihovog prvobitnog izgleda, odreenog drutvenim i poetikim razlozima drugoga vremena. I to se zaista osea kad se tvorevine jednog i drugog autora itaju paralelno. Neosporan je utisak, iako se i u jednim i u drugim pojavljuju poznate figure iz narodnih predanja, da se u jednom sluaju (Gogoljevom) radi o romantiarskom modelu fantastike, a u drugom (Gliievom) o realistikom. Gogoljevo pripovedanje u znaku je aroiijskog oivljavanja predela i ljudi u poetinom komuniciranju stvarnih likova i nestvarnih oblija, kao u mekoj bajci koja podsea na nemake romantiare, osobito na neke delove Hofmanovih pria, ali i na docnije slikarske piruete Sagalove. Dovoljno je, na primer, pogledati poetak prie "No uoi Boia" pa se uveriti u to. italac je odmah suoen sa velianstvenom i razigranom prirodom i nestvarnim predelom obasjanim mesecom. aroliju zimske noi remeti vetica koja pokulja iz dimnjaka i zajedno s dimom die se jaui na metli. Posle toga vrag ukrade mesec da bi se osvetio kovau, koji je bio i slikar, jer je ovaj hteo upravo te noi da poseti lepu kerku bogatog kozaka uba. Gliieve prie ne poseduju arovitost ove vrste. One

su jednostavno prie sa sela i o predrasudama seljaka kojima se sveti verovanje u nestvarna bia, zbog ega ele da se oslobode omaijamosti i da sve svedu na ravan stvarnog, kako bi ivot potekao uobiajenim tokom. Nema u njima ni dinamikog ritma., niti ivog koloristikog poigravanja kao u Gogolja. Model Gliieve fantastine prie je, u stvari, realistika narodna pripovetka preneta u ambijent sela ili pak jednostavno narativno razvijeni pasai predanja i verovanja, uklopljeni u zgodu iz seoskog ivota, sa anegdotskim zapletom. Fantastini deo, bez koga bi pria gotovo mogla da se odri, jednostavno je dodatak i ilustracija. U pripoveci "Posle devedeset godina" (1880), na primer, u prvom planu je motiv ljubavi momka Strahinje prema lepoj keri seoskog kmeta i namor-oveka ivana i odbijanje 4 V. Gligori: "Milovan . Glii", Srpski realisti. Beograd, 1960, str. 122. 80 da je da mladiu usamljeniku, estitom i siromanom. S tim u vezi je i otmica devojke, kao i svaa i na kraju pomirenje. Pria o vampiru tee paralelno sa Ijubavniim zapletom i pojavljuje se u njemu u svojstvu motivacije akcije. Mladi je, naime, odluivi, nesrean, da napusti selo, ipak pristao da se uhvati ukotac s vampirom, iako su svi vodeniari ranije nastradali. Time pria, uvoenjem fantastinog kruga radnji i motivacija, dobi ja onaj tok koji ima u narodnim pripovetkama: obdaren prirodnom pameu, mladi uspeva da nadmudri vampira i sazna tajnu njegovog boravka i pojavljivanja. Traenje vampira, identifikacija uz pomo ostarele ene, daleke roake mladieve, kao i opis raskopavanja groba, izgled i ubijanje, sa svim prateim simbolima - poklapa se u punoj meri sa zapisom Vuka St. Karadia. Pojedinosti su iste: Vukove opaske o tome da se vampiri privida ju u vreme gladi oko vodenica, zatim da se javljaju s pokrovom na ramenu i da u grobu lee ugojeni, naduveni i pocrveneli, da se njihovo rnesto otkriva pomou vranoga konja, da ih na kraju seljaci bodu koljena i bacaju u vatru Glii jednostavno pripovedaki oivljava.5 Jedina pojedinost, koje nema u Vukovom opisu a u Gliievoj prii igra odreenu ulogu, jeste leptirak to izleti iz vamp irskih usta u momentu usmrivanja. Prepletom kruga stvarnih i fantastinih situacija Glii potencira efekat humoristikog i to je, ini se, bio razlog zato je uveo ovaj drugi fantastini krug radnji. Da bi, meutim, opravdao neobinost prie, jednostavno zabeleene u narodu i kao takve svedoanstva o narodnom ivotu u prolosti, Glii se poziva na stare ljude koji su "tako kazivali". Jo je naglaeniji sastojak etnografskog, pa time i funkcija prie kao svedoanstva, u pripoveci "Nagraisau" 5 Vuk kae u zapisu o vampiru ili vukodlaku koji je uao

prvo u Srpski rjenik iz 1818. godine: "Kau da takova vukodlaka nau u grobu i on se ugojio, naduo i pocrvenjeo od ljudske krvi..." (v. St. Karadi: "Etnografski spisi - O Crnoj Gori", De/a, Beograd, 1985, str. 168). Glii tu sliku vampira narativno oivljava na ovaj nain: "Lei itav itavcit ovek, kao god da su ga tu jue spustili. Samo to je preturio nogu preko noge, ruke pruio pred sebe, naduven kao meina, sav crven, ini ti se sama je krv..." (M. . Glii: "Posle devedeset godina", Celokupna dela, II, Beograd, ?, str. 351). 81 (1880). Tu se vukovskim opisnim nainom saoptava nekoliko predanja, legendi, ritualnih inova i pojmova o lokalitetima koji nemaju posebnu funkciju u fabulativnom zapletu: Zmajevac, Crkvina, Zmajeve otresine, crkvica zadubina Kraljevia Marka, Romi Vuk, simbol crne make. Glii upotrebljava i Vukovu impersonalnu jeziku formulu za poetak kazivanja legende ("priaju ljudi"). Ipak, pored potrebe da zabelei narodna predanja, obiaje i obrede i da ih sauva od zaborava, Glii ovim pojedinostima stvara i atmosferu u kojoj se mora javiti strah, pa tako kreira i podtekst za psiholoko tumaenje iznenadne bolesti bogatog, vrednog i u selu poznatog domaina Miladina. On se, posle puta u Valjevo, jedne veeri vratio promenjen, bolestan i nou su ga pronali kako se u izdvojenoj zgradi "samo u gaama i koulji, uurio kraj jednog bureta, u ruci mu sveca, pa samo gleda uzvereno" i "kao da hoe da bei nekud". Posle uzaludnih pokuaja da se probudi iz stanja bolesne omamljenosti, delimino ga oporavlja vraar Romi Vuk (nije se bez razloga to ime nalo u prii), ali on ostaje i dalje spletenog jezika, ne govorei nita o onom to mu se desilo. Tek docnije, uz mesojedu i uz pie i alu, bn otkriva da se u gradu uplaio kad su mu rekli da se od ini razbolela gazdina domaica, a prolazei pored graanskog groblja, video je kako mu je neto kao maka prolo preko puta, i u jednoj dubodolini, u kojoj "ni danju sunce ne ogreva", to bie poinje da odgovara, repetirajui njegovo pitanje (verovatno, odjek sopstvenog glasa) i moli ga da ga udari biem. Kad je stigao kui, video je kako je "zapeto meko platno oko ljiva". Glii, svim ovim detaljima, daje itaocu odgovor o prirodi bolesti svoga junaka i njegovih privienja i time razreava enigmu fantastinog zapleta. Bolest je uslovljena spregom ivotnih i psihikih razloga. ivei okruen predanjima i predrasudama, podstaknut priom o bolesti gazdine ene (nagazila na ini), a prolazei pored groblja, junak je doiveo ok straha i javila su mu se privienja koja su izazvala stanje psihoze. Tako je Glii, elei da demistifikuje svet predrasuda oveka sa sela, posegao za psihikim razlozima ne s namerom da pokae postojanje sveta izvan stvarnosti, koji je nepristupaan naim ulima, ve obrnuto: da ilustruje kako 6 Ista knjiga, str. 432.

83 82 je sve stvarnost - jedino nas ula zavaravaju i bacaju u stanja varki i psihoza. Ovo svojstvo realistikog koncepta fantastike Glii je demonstrirao u prii "Brata Mata" (1881), u kojoj je i itaocu jasno da su naglo oivele aveti umrlog mua i jednog deteta samo montirane varke kako bi se odbili prosci i kolar brata Mata oenio udovicom nekadanjeg prijatelja Janka. Meutim, piscu nije dovoljna ni ta prozirnost namere nego je na kraju i potvruje: "italac je opazio, da je ova pripovetka nekako zamrena i malko nejasna. To je zato to je u njoj vrlo malo istine... Niti se Janko povampirio, niti je bilo onog stranog deteta, niti je ono italo, niti su ga kurjaci rastrgli. Nita od svega toga nije bilo."6 Da razrei fantastinu zagonetku i da time napusti podruje fantastinog, Glii, prema tome, ima dva naina: da sve uini smenim ili da duevnim razlozima objasni pojavu nestvarnog. ak i u pripoveci "No na mostu" (1873), naj fantastini] oj od svih, mogue je tragati za stvarnim objanjenjima udesnog i stranog junakovog komara nou na mostu. Model prie je slian pomenutoj "Nagraisao" - temelji se na narodnom verovanju da nagla bolesna pometnja u oveku dolazi otuda to je na neto nagazio ili to se zapleo u ini. Razlika je jedino u tome to je u obliku skaza govori stariji ovek kao uspomenu na prolo vreme - u sadanjem se sve izopailo. Iznenada se poboleo ("isto ga simlati neka groznica") - kad nije bio poneo sa sobom amajliju. Sledi ista procedura vodanja kod popa, pa najzad kod udnog i neistog vraara Novaka iz uuge, dijagnoza da je nagazio na dinovsko kolo i preporuka da prenoi na mostu. No na mostu bila je no uasa (tu je scenu pravio Glii po uzoru na noni prizor u crkvi u Gogoljevoj fantastinoj noveli "Vij"), kad su ga u talasima napadale aveti najstranijih oblika (ivotinjskih i ljudskih), i to j,e trajalo dok petao nije zapevao i Ivan se vratio zdrav i io. Iz radoznalosti danju je doao na mesto none more da bi video ta je obesila neastiva sila na mostu: "Kad tamo, a ono visi jedan mi o konjskoj dlaci na ekserciu. " Ove noi Ivan je bio stavio amajliju i nikad se Posle toga nije razdvajao od nje. Reenje nije teko dokuiti: junak se prestravio prvi put zato to pri sebi nije imao amajliju, u koju je gajio ogromno poverenje, a izdrao je komare sna na mostu, jer je strah delovao kao ok na njegovu uznemirenu i psihotinu svest a amajlija je ulila sigurnost. Tako je u ovoj prii data odgonetka fantastinog zapleta. Sve to govori da Gliieva fantastina pripovetka odgovara prosvetiteljsko-realistikom konceptu, prema kome "natprirodne pojave treba registrovati, ali zato da bi se porekle i rastumaile pomou jestestvene' nauke".7

Ugraujui fantastina predan ja u seosku priu i inei ih sastavnim delom zapleta u njoj, Glii kao da je eleo da ih, poput Vuka, sauva od zaborava i da, sledei S. Markovia, u predrasudama opsednutu svest seljaka unese svetlost istine. Zato Gliieve prie ne podraavaju model bajke, ve opisuju narodna predanja i verovanja a razreavajui zagonetku, unose na kraju mir, relaksaciju, vedrinu, pa su uglavnom prie sa srenim zavretkom i prema strooj definiciji anra fantastine knjievnosti one mu ne bi ni pripadale. Neoromantiarska bajka Razliita je struktura fantastinih pria nastalih devedesetih godina, u prvoj etapi simbolizma, odnosno neoromantizma. Bilo je to vreme, kako je reeno, snanog talasa antipozitivizma, kad su jo u drugoj polovini osamdesetih godina mnogi zagovornici naturalizma napustili taj 'Simer i priklonili ,se suprotnim opnedeljeinjima. Isito vremeno, cveta i naunofantastina knjievnost, pa se deo il Vernovih romana pojavljuje tada, kao to poetak stvaranja Herberta Velsa pada u to vreme. Intenzivno se obrauju motivi iz narodnih pria, bajki i legendi kad Tolstojeve narodne pripovetke snano deluju, a dva svetski poznata autora, Oskar Vajld i Maksim Gorki, piu krajem osamdesetih i u drugoj polovini devedesetih godina dela te vrste i to ma osnovu izvornog i neposrednog poznavanja irskog, odnosno ruskog folklora. Bajka postaje paradigmatian model simbolistike dra7 S. Damjanov: "Srpska fantastika u knjievnoistorijskoj pei spektivi", Knjievna re, 1987, br. 296, str. 18. 84 jne i proze i nosilac transparentnog poetinog stila te knjievne formacije. Tada je nastao i znatan deo proze koja se uklapa u anr fantastine knjievnosti. Izvan tog opteg duhovnog konteksta epohe nemogue je objasniti i porasli interes srpskih proznih autora za folklorne motive, prilagoene filozofskim i antropolokim iskustvima tadanjeg oveka. Njegovim zraenjem moe se objasniti i transformacija Gliieve realistike fantastine prie i pomeranja prema drugim sferama fantastinog. Jasno se uoava, naime, da interesovanje za folklor nije vie motivisano vukovskim i prosvetiteljskim tenjama da se sauvaju predanja ili da se ona iskoriste za demistifikaciju animistiko-magijskih i drugih predrasuda. Zato je, kao uzor, uzeta bajka u najirem znaenju toga pojma kao manje drutveno uslovljen, ali zato estetiniji knjievni anr, iji je procvat bio usko povezan sa razdobljem romantizma. U prozi i drami simbolizma bajka je funkcioinalizovana na taj nain to je njena forma postala nosilac socijalno-etikih, estetikih i filozofskih ideja. Drugim recima, novokonstruisana bajka pretvarala se u poetski prozirnu alegoriju i time gubila neodreenost i ambigvitet prave fantastike, zbog

ega je u teorijskim razmiljanjima i antologijskim sistematizacijama ovaj deo imaginativne knjievnosti prvi bio rtva restriktivnih kriterija, pa je ostao izvan analiza.8 I srpska folklorna fantastika istoga perioda deli sudbinu ovog kompleksa knjievnih dela koja nisu autentini folklor, niti poseduju imaginativni sjaj romantiarske bajke, ali se nameu tehnikom manipulacija postojeim obrascima sakralnim i drugim vrednostima i dekorativnim stilom. Ono to je zajedniko folklorno-realistikoj i folklornoneoromamtiarskoj fantastici jeste upadljivo oslanjanje na modele usmenog narodnog stvaralatva. Za deo pisaca koji piu tu vrstu proze krajem veka nezaobilazan je, prema tome, morao da bude zbir uzoraka usmene muke i enske pripovetke i fingirani ton pripove8 T. Cvetanov je otro razdvojio alegoriju od fantastike alegorija podrazumeva paralelna znaenja ili preneseno brie osnovno, dok se u fantastici ukazuje na pojavu natprirodnog i zato mora ostati kolebljivost u pogledu postojanja ili nepostojanja nestvarnog (Tz. Todorov: Einfiihmng in die fantastische Literatur, Munchen, 1972, str. 58-68). 85 daa iz naroda, najee oveka sa sela, koji iznosi utiske i dodire sa svetom nadstvarnog. Razlika je u tome to potonji pripovedai zaranjaju u svet udesnog, a stvarno je samo prolazna pozicija, pa se, u odnosu na Gliiev koncept, pria pretvara u aroliju bajke, iji smisao nije teko dokuiti. Paradigmatina je u tom pogledu pripovetka Milete Jakia "avo". Pripovetka "avo" pisana je u tradiciji srpske seoske prie. Selo i njegovi itelji, svearski trenuci, svae i avo koji se iznenada uplie u dogodovtine tema su prie. avo reira zaplet, to se razreava, kao to se saoptava na poetku, batinama koje je dobio Toma pisar od debelog .Dominika zato to je njegovoj kerki napisao pismo. Ali izvan tog aljivog okvira seoske prie i vedrine boinog praznovanja, a u neposrednoj vezi s njima, tee druga pria Pera Detlia, bistrog, leporekog, ivog i duhovitog seljaka, koji, preplaen i mraan, pria kako se upoznao s avolom, kad mu je sused, ia Ravosije na Badnje vee doneo prase i on iz zadovoljstva pio rakiju, a u kujni klokotao postali pasulj, zagledao se, zamiljen, u plamen svece, plamen je poeo naglo da igra i da se previja tamo i ovamo, pa se naduo, rairio, prozori se zatresli, upalila se boina slama i otvorila se jama prema drugom svetu, u kome prebiva satana. Tako se i u prii "avo" pojavljuje tipina narativna shema u proznoj knjlievnosti onoga vremena: nestvarno i fantastino je u stvari san ili je posledica poremeene psihike stabilnosti. Specifinost pripovetke M. Jakia je u tome to se ona, na jednoj strani, iz sna i privienja preliva u stvarnost, pa se avo, doavi

iz pukotine pakla u selo, probuen zvekom oraha, uplie u seoske zgode i sprei mirenje izmeu dugo zavaenih suseda, Ravosije i kovaa Mitra, dok ga, preruenog u siromaha, Mitrova ena Mara ne napadne araem i s lea mu padne dropac otkrivajui dugaak, crn rep. Na drugoj strani, aljiva pria o neastivom, pogotovo kad doe u selo, neodvojiva je od satanistike folklorne predstave stranog to je prati kao i u Gogoljevoj povesti "Vij". A taj element stranog podloga je matovitih i arolijskih metamorfoza, u koji je ukljueno kosmiko prostranstvo i alegorijska predstava o avolu kao zloj sili to see drvo ivota. Pero Detli vidi, naime, kako avo ree "ogromno stablo obueno u staru, utu mahovinu, 86 kao u povetalu kadifenu haljinu, golemo kao venost", to se "die nad Satanom i gubi se u vrhovima svojim, u prostorima vaseljene", a na granama toga drveta "vide se svetovi kao okrugli plodovi, maglom omotani, meu njima sjaji se naa zemlja". Kosmika dimenzija u Jakievoj prii uklapa se u opti utisak fantastinog. I u Gogoljevim fantastinim novelama neiste sile stalno se uzdiu u nebeska prostranstva i sputaju na zemlju naseljenu udotvornim biima. Jezdei sa veticom na leima kroz prostor Homa u "Viju" "vide, kako mesto meseca, ija tamo neko sunce; i uo je kako plavi cvetni zvonii, saginjui glavice svoje, zvone; on vide kako ispliva iz evara rusalka, proviruju lea i noga joj obla, vrsta, sva sazdana od bleska i treperenja". Kao li drugi tvorci folklorne fantastine proze krajem XIX veka, Mileta Jaki stvara alegorije, u kojima se oituju dualistike protivnosti zla i dobra i priu zavrava saoptenjem na kraju da avo, vrativi se u svoje satansko carstvo, nalazi, na svoju alost, stablo naglo oivelo i ozelenelo. Poput Gogolja, sledei narodnu tradiciju, on doputa satani da se preobraava: da se prvo pretvori u veliku i sablasnu ptiurinu, pa zatim u pahuljicu i najzad u siromaha-jprosjaka. Ali, dok Gogolj ostaje na terenu nepsiholoke, fantastino-humoristike proze, Jaki fantastino uvodi u okvir neposrednog duevnog iskustva. Jasno se vidi zato, ako se pria "avo" posmatra u celini, da se njena struktura razlae na dva dela: jedan je stvarnost, raspoloenje junaka na Badnje vee i model prie sa sela, a drugi je hibridna fantastina alegorija sastavljena delom od folklornih, a delom hrianskih demonolokih predstava. U njoj je, meutim, folklorni alegorijsko-fantastini sloj primaran u odnosu na stvarni ambijent i psiholoku motivaciju. Na granici izmeu muke i enske pripovetke, ili seoske i fantastine prie nalazi se nekoliko Veselinovievih pripovedakih ostvarenja. Nekada je u njima u prvom planu zaplet kao u narodnoj bajci, pri emu se okvir stvarnog seoske prie i fantastina sadrina koristi

da se govori o motivima tadanje neoromantiarskosimbolistike knjievnosti: o ljubavi, kobi, sudbini i smrti. U Veselinovievoj bajci "Suenica" (1895) kob i sudbina su centralni motivi. Kob se manifestuje, kao u docnijoj Koievoj pripoveci "Kroz meavu", neoeki87 vanim pomorom (koji je zavladao u kui domaina Marka (a prethodno je cvetala u bogatstvu). Ostao je jedino sin Stanko. On me moe da nae prema sebi enu, pa se motiv putovanja iz narodne bajke logino integrie u Veselinovievu priu, kao to se pojavljuje i tipina za to vreme forma sna. Sam mu (odnosno razgovor vila u snu) prorie da e se devojia u kolevci domaina, u iju je kolibicu svratio putnik na konak, udati za njega. Da bi osujetio san, on je prekolje i pobegne. Dvadesetak godina docnije upoznaje na saboru prekrasnu devojku i otac je da njemu - bogatau. Kad se svlaila pred spavanje, on vidi oiljak i saznaje da je sudbina bila jaa od njegovog zloina. Nekada se Veselinovi koristi formom Tolstojeve paraboline narodne prie, ostajui ma terenu realnog. Ali i onda kad je sasvim u stvarnosti, tj. kad kao uzor uzme muku narodnu pripovetku, a akter je tipska figura tvrdice, kao u bajci "Tui sluga" (1895), senka nestvarnog lebdi nad zbivanjima. Tvrdica Jevto, naime, skuplja blago, ograuje se od sveta, a kad je odluio da ivi, ide u podrum po pare i tamo ga doekao crni Arapin koji mu kae da to ne srne da dira i da je to sve Pere Kasapina. Posle peripetija s novcem i starevim lutanjem po svetu, kako mu je savetovao isti glasnik u snu, ispuni se sudbina i tvrdica ostaje bez s mukom zaraenog blaga. U ovoj Veselinovievoj "narodnoj bajci", kako stoji u podnaslovu kao i za "uenicu", sadrano je neto od Tolstojevih prerada hrianskih legendi i folklornih povesti. No i izvan tolstojevskog koncepta poune prie, Veselinovieva bajka interesantna je u po gledu sinteze tona narodne muke pripovetke i hrianskog moralistikog stava koji bajku instrumentalizuje i ini je alegorijskom konstrukcijom. I taj napon izmeu moralno-filozofske ideje i forme bajke, jedna je od karakteristika folklorne fantastike u srpskoj prozi devedesetih godina. To se, kao i dvoplano modelovanje strukture prie, moe jo bolje analizirati na primeru Veselinovieve pripovetke "Venost" (1894) koja je zanimljiva iz vie razloga. Prvo, motiv pdbratimske vernosti i posle groba i na toj osnovi izvedena povest o dolasku mrtvog u svatove i odlasku ivog u podzemno carstvo, ve je pre Veselinovia umetniki obraen, a posluio je D. Ilicu za roman Sekund venosti i B. Nuiu za grotesknu lirsku dramu u ekspresionistikom stilu Venost. Isti motiv pretoio je u priu "Vjerni pobratim ili ogledalo

budueg vijeka" (1831) pre Veselinovia Atanasij Nikoli, tako da se moe rei da imamo predromantiarsku, neoromantiarsku i dve ekspresionistike verzije istoga motiva. 5 Tree, motiv ima i ire arhetipsko znaenje (silazak u podzemno carstvo), kao i specifikaciju u fantastinoj knjievnosti (odlazak u lavirint i pokuaj da se nae put za izlazak na svetlost dana, pa time da se ovek suoi sa dva razliita naina oseanja vremena). etvrto, u inu silaska u podzemlje i povratka u stvarni svet, sadrana je osnova za generalnu strukturu tadanjih dela koja se epa ma dva razliita stilska modela: jedan model prie o stvarnosti a drugi model prie udesnih doivljavanja i nestvarnih i neobinih iskuenja. Neke od eherezadinih pria iz Hiljadu i jedne, noi paradigmatine su u ovom pogledu: okvirna bajka "Pria 0 Aladinu i arobnoj lampi" stavljena je u stvarni ambijent istonjake vaarske guve, kao i "Pria o Sinbadu Moreplovcu" koja, pre kazivanja sedam uzbudljivih putovanja, opisuje obian susret priaoea sa Sinbadom Nosaem. Tako se i Veselinovieva pria stilski podvaja na prvi deo idiline stvarnosti sela i drugi deo bajkovitih dogaanja. Jasno se, naime, vidi da Veselinovi nastoji da u svoju priu integrie elemente seoske prie, narodne legende, hrianskih predstava raja i filozofskih apstrakcija i da tako stvori alegorijsku parabolu o vremenu i venosti. U detaljima kad pobratim dolazi iz groba 9 U sintetikom radu "Narodna fantastika u tkivu srpske umetnike pripovetke druge polovine XIX veka", koji je i naslovom prethodio mome i bio mu podsticaj, D. ivkovi je sklon da Gliievu i Veselinovievu fantastiku postavi na istu, a Vukievievu na drugu ravan. On za tako ta ima i jedan valjan razlog: u pripovetkama "Posle devedeset godina" i "Venost" "njihovi pisci nam dodue vele kako su tu pripovetku uli kao Prianja .starih ljudi', odnosno ,stare bake'" (D. ivkovi: Evropski okviri srpske knjievnosti, II, Beograd, 1977, str. 222)._ Ali sve ostalo kao da govori suprotno, pogotovo kad je re o istovetnom modelu Veselinovieve prie "Tui sluga" i Vukievieve "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu". Uz to, prie ovih Pripovedaa javljale su se paralelno, pa je mogue uspostaviti kontinuitet u obradi istog motiva u romantizmu, neoromantizmu 1 ekspresionizmu. 89 na zemlju i pojavljuje se u ulozi lepog, ali neim izdvojenog i duhovnou obeleenog devera, pria bi odgovarala duhu i stilu narodne lirske legende, dok obrnuto, odlazak ivog pobratima u goste kod mrtvog koji prebiva u arobnim odajama raja, u skladu je sa naivistikom hrianskom predstavom o rajskoj idili koju jo stvara pisac bez prave mate.10 Povratak junakov na zemlju posle kratkog boravka kod prijatelja u podzemlju i neprepoznavanja kraja i ljudi, nastojanje da se ponovo identifikuje sa zapamenim, kao i spoznaja da je

sekund vremena na drugom svetu znaila venost na ovom, tragino intonira raniju idilsku priu. : Bajke I. Vukievia Polazei od slinih "zadatih" elemenata, Ilija Vukievi je stvorio neuporedivo koherentndju formu bajke. Postojale su odreene pretpostavke da on to uini. I u drugim Vukievievim pripovetkama pokazuje se izotrenost opaanja docnijeg bolesnika i sposobnost suptilnog poniranja u svet nejasnog i iracionalnog i nije nikakva sluajnost da on ulazi u unutranjost svojih likova preko oiju i da oi uasnuto gledaju s one strane granice saznanja, u nedokuivu tajnu. Uz to, pojedinost iz biografije da je Vukievi od poetka 1894. godinu dana boravio u enevi, a posle toga objavio fantastine bajke i prie, upuuje na to da je on neposrednije i direktnije nego drugi srpski pripovedai mogao da se upozna sa prirodom simbolistike prozne koncepcije. Zahvaljujui -svemu tome Vukievi je bio u stanju da, ostajui u zadatim okvirima folklorne narodne bajke, stvara raznolike fantastine narativne tipove sa razliitim funkcijama. U njegovim fantastinim priama mogu se prepoznati tri varijante tog anra: jedna u kojoj je udesno u jezgru prie obgrljeno stvarnom ivotnom situacijom i sa humoristikim kontrastiranjem okvira i unu10 Ovako Veselinovi opisuje rajske dvore kad dolazi ivi pobratim u goste mrtvom: "... Krasno zdanje sjalo se pred njim... Zidovi toga zdanja behu od draga kamena... Oko dvora krasna bata... iroko lie pravilo je rajsku hladovinu, a bogati plodovi razastirae svoj miris na sve strane..." (J. Veselinovi: "Venost", Celokupna dela, IV, Beograd, str. 130). 90 tranje sadrine ("Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu", "Straan san") ili je realan podatak proiren u legendu ("Prokleta lepota", "Mala vila"); druga ista bajka, sa svim elementima udesnih preobraenja komine ("Lekovit tap") ili tragine sadrine ("Srce", "avo i devojka", "Car Goran"); trea sa izrazito satirikom funkcijom stvarnih i nestvarnih zapleta ("Pria o selu Vraima i imi Stupici"). U svim tim priama, meutim, jasnije nego u Veselinovievim, vidi se u kojoj je meri spiritualizam devedesetih godina i njegovo isuoavanje sa pozitivizmom, kao i napon dualistikih kontradikcija, uticao na strukturu Vukievieve fantastike i na koji nain je semantika presudno odreivala njihovu alegorijsku konstrukciju. Isto tako, nedvojbeno se pokazuje koliko kvalitet fantastinog nastaje sintezom oblika narodne prie, sakralnih predstava i moralnih normi hrianstva, oblikovanih u naivnoj svesti obinog oveka. Pria "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu" (1896) zauzima posebno unesto -meu Vukievievim ostvarenjima fantastinog tipa. Kao i Veselinovieva "Tui sluga", ona je

alegorija o srei i alegorijski smisao sadran je u pouci koju Nastasu daje srea u obliju devojke u belom to prebiva u zelenoj dolini: "da je svaki svoje sree kova, pa kako mi predivo u ruke da, tako mu ja svaki dan predem. Pravljena je iz okvira koji je smeten u stvarnosti i fantastine sadrine montirane tako da junak u susretima sa razliitim licima (ovek koji sve uje, drugi koji sve vidi, lik sree, baba to ga prevlaei rukom po oima prenosi u novi predeo, kadija to krivo sudi i trgovac krivo meri, siromaan i srean ovek sa enom i decom) dolazi sam do spoznaje iz navedene pouke. Na kraju, vraajui junaka u stvarnost, pisac stavlja do znanja da je to bio samo njegov san, ali ipak ubedljiv da ga okrene srei. Mestimino humoristiki intonirana (mislei previe, to je ubijalo sreu, nalbatin poinje da sanja, pa i to kako konj sam doe da ga potkuje), Vuldevieva pria spada u tip alegorije u tonu narodne Prie, sa stanino rasporeenom radnjom kojom su se docnije sluili ekspresionisti (A. Cesarec u romanu Bijeli lutalac), koja dozvoljava socijalna diferenciranja (kadi91 ja, trgovac, siromah), i izvoenje iste moralne ideje ovde opisane u duhu narodski shvaene hrianske etike. Humoristiki intonirana pria "Straan san" (1894) takoe je sa okvirom vremena sadanjeg, a unutranju fantastinu sadrinu ini san junakov i prema stroijoj definiciji, kao i prethodna, ne bi se mogla ni tretirati kao literarna fantastika.11 Meutim, situacija ove komine prie je specifina: u svojstvu junaka pojavljuje se znana linost iz naih narodnih pripovedaka oso ("La za opkladu" i druge), ime se, tim folklornim kontekstom, ipak moe odrediti kao takva. osa je i ovde komina linost: ukrao je babi urni ogledalo, zaspao je na panju i usnio kako ga je "zeleni konj sa zelenom grivom" odneo na nebo i doneo pred vrata raja i pakla gde sveti Aranel sa svetim Petrom na jednoj, i avo, na drugoj strani, razdvajaju grenike od nevinih. Prema humoristikom konceptu ove prie d strahom kao pokretakom energijom sna, shvatljivo je to je osa u tom merenju ostao negde na granici, pa je poslat u pakao da trai oprost, a tamo baba, sa drugim greniicima, visi obeena za jezik i razgoropadila se kad joj je pomenuo drugu jednu enu d poela junaka da vija po prostorima pakla, od ega se na kraju razbudi i ode te vrati babi ogledalo. Za razliku od Veselinovia, Vukievi, pisac sa darom "fantastiara", matovito opisuje prostore pakla i raja, sluei se dekorativnim jezikom bajke i neoromantiarske knjievnosti toga doba. Isto tako, Veselinovieva naivistika predstava o raju i paklu ovde se, i pored humora, napeto podvaja u dualistike suprotnosti zla i dobra, preobraajui humoristiki ton

narodne prie u grozu fantastinog privienja. I u drugoj humoristikoj Vukievievoj bajci "Lekovit tap" (1895) primeuje se ista dekorativna matovitost i nastojanje da se aljiva pria obogati animistikim oivljavanjima i da u folklornom zapletu, slinom onom iz narodne prie "Zla ena", plasira alegorijski smisao. Junak je priglupi Marinko (neka varijanta ose), koga maltretira jeziava i zla ena Osica. Zbog toga je prinuen da krene u svet da kod Usuda trai razreenje teta i simbola, usklaenih sa optim nacrtom strukture. Posebno se u njima zapaa simbolistika konstrukcija i splet motiva i ideja, za koje se moe rei da su bile larnosti Turgenjevljevih Lovevih zapisa ili Mopasanovih pria toga tipa. Najvie, ini se, da je dola iz potrebe da se osvedoi fantastinost bajke kao deo realnog dogaanja, pa je u tom svojstvu naglaena u legen" F. F. Marzin: Die phantastische Literatur, Frankfurt am Main/Bern, 1982, str. 178-187. 93 92 line sudbine. Peripetije koje doivljava na tom putu prevazilaze i ovde okvir aljive prie i u mnogome odgovaraju avanturistikim dogodovtinama u bajkama. Junak razume jezik ptica, osobito kosa sa lulom, i sledi njegove upute da ode do starca, ali ne pristaje da se tali u kazanu za kuvanje pameti, ve uzima leskov tap, s kojim ga ena isprebija. Ponovo beanje u svet budno prati Osica, koja utera strah u kosti i starcu, ali Marinko se sluajno oklizne u kazan i postane pametan pa ukroti opaku enu. U ovakvoj humoristiki intoniranoj prii nije ni mogue traiti dublji smisao alegorije, ali je on jasan i poklapa se sa poznatim znaenjem slinog motiva. Tek u ostalim bajkama, bez obzira da li onim sa okvirnom situacijom ili ne, otro se istie alegorijski smisao bajkovite konstrukcije i misaoni napon polaridominantne u tom vremenu (dua, srea, lepota, venost, sudbina d slino) i danas daju klju za razreenje njihovog znaenja. Nije ni bitno da li su sa okvirom ili ne. Jer, okvir ne odreuje bajkovitu sadrinu i zaplete, ali se moe uzeti kao tipski narativni postupak u tadanjoj prozi. Pria sa okvirom i izvetajem o neem to je u okvirnoj situaciji postavljeno kao pitanje (ili doivljaj nekog od uesnika) prastara je epska forma. U knjievnosti devedesetih godina kod nas nametnula se i iz odreenih knjievnoistorijskih razloga: usled velike popudama M. Gorkog, no i u pripovedanju drugih autora. U tom pogledu zanimljiv je deo ran/ih novela Hajnriha Mana nastalih u poslednjoj deceniji prologa veka. Poetkom veka on se prouo po satirikim i kritikim romanima i pripovetkama, ali je devedesetih godina napisao nekolike knjige novela, u kojima je u stilu neoromantizma oivljavao pitoreskni scenarij Italije, toliko

omiljen i Hofmanu i drugim romantiarima, doaravajui ornamentalnu i koloristiku rasko junjakog predela i ljudi, i u kompoziciji sa okvirnom radnjom. U pripovetkama "udesno" (1894) i "Dragulj" (1895) unutranja pria razreava dileme junaka alegorijskom konstrukcijom bajke ili bajkovite avanture. U prvoj, na primer, u okvirnom delu prie narator poseuje prijatelja iz kolskih dana koji je imao umetnike sklonosti i zavetovao se bio umetnosti, ali se posle oenio i ivi mirnim i srenim malograanskim ivotom u provinciji sa lapom enom i dvoje dece. Iz prie prijateljeve, koja neoekivano prenosi itaoca u carstvo udesnog, naziru se konture alegorijske bajke - proivljavajui krizu bolesti, on je u etnji otkrio pored fantastinog jezera udnu kuu i njenu vlasnicu neobine i hladne lepote, sa imenom Lidija. Ostajui tu izvesno vreme, on upoznaje ornaimentalnu rasko pejzaa, naslikanu stilom ondanjeg secesionistikog dekorativizma, a isto tako i neoekivane religiozne ekstaze i morbidne zanose statuarne i hladne lepotice Lidije i odlazi da se nikad tu ne vrati. Alegorijski smisao unutranje prie, s obzirom na junakovo naputanje umetnosti i opredeljenje za malograanski ivot (demonsko i idilsko), ne treba ni objanjavati. Okvir u bajkama I. Vukievia ne igra tu ulogu, kao u noveli H. Mana, no sadrina je na slian nain semantiki instrumantalizovana. U "Maloj vili" (1895) je tipiziran ve time to je oblik lovake prie est i u Vukievievom delu, a i svih tadanjih pripovedaa. Uostalom, i narodne pripovetke su nekad ispriane kao dogodovtine iz lova ("Car Dukljan" i "Adaja i carev sin", na primer). Sugestivnost "Male vile" proizilazi iz atmosfere lova pored jezerskog rita (govori je lovev domain, poznavalac geografskih i etnografskih lokaliteta), a i iz ezoterinosti legende o vili koja se opire alegorijskoj konstrukciji i ponire u sadraj poetinim prianjem, dopunjujui se timungom veeri. Pria je to o vili koja ivi u jezeru i niko ne moe da je vidi - tek je to uspelo jednom lovcu i on se prestravio, ostao otvorenih oiju i posle teko umire. Kad izlazi iz jezera, oko nje se iskupljaju ivotinje koje toga dana treba da joj slue. Tu su bila dva carstva i opaki carev sin naumio po svaku cenu da osvoji carevinu. Prognao ih je sveti Illija, od careve keri stvorio vilu, a od carevia jednoroga koji dolazi nou da ispija vodu kako bi uhvatio vilu, pa ona od straha lije suze. A lovcu se ini da nad "Prokletoj lepoti" prepoznati narativco razueniju formu simbolistike pesme u prozi, pa i Duievih ("Mala princeza", "Sunce") ili Andrievih slinih zapisa. Docnije redukcije ovih neoromantiarskih formi nisu umanjile 94 95 bistrom vodom lepra bela haljina koju za sobom povlai tuna erka careva. Alegorijski smisao sugerie i

sam autor idejom o prokletstvu venog ivota u lepoti i o oekivanju da se Usud smi'luje ili da sve proguta strani jednorog. Alegorija o venoj lepoti sasvim je prozirna u bajci "Prokleta lepota" (1895), iji smisao sugerie ve naslov. Pokazujui prvo stenu ovejeg oblika, koja se javlja na poetku i na kraju prie, narator raspreda legendu o njenom postanku. Devojka je bila savreno lepa, pa se i stari svetac zadivio kad ju je video i kad je udovoljio njenoj elji da ostane veito lepa i to tako to e progutati po jedno zrno kad oseti da stari, ali e pri tom izgubiti deo due, dok je na kraju ne izgubi potpuno. U iskuenjima koja dolaze, ona guta zrno po zrno, postajui sve hladnija i bezdumija, dok na kraju ne ostane potpuno bez due, pa se tuni jauk devojin uje nad usamljenom stenom. Nije teko u Vukievievoj njlihovu stilsku dekoiratdvmoslt i alegoirinost. Meutim, iza sve te ornamentalne punoe i statutarnosti Vukievieve prie, italac moe da oseti i subjektivni nemir koji pesnik pretvara u tajanstvenu ifru, zaokupljajui se pitanjem gubitka due i hladnom impersonalnou vene lepote. Kad se ima u vidu Vukievieva lina drama, u tome se moe prepoznati i uasnutost pred venim ivotom zaleenosti i izolacije. To moe da bude razlog zato je Vukievi nastojao da u folklornu legendu ili priu uplete inioce hrianskog mita koji priu preoblikuje u srednjovekovnu sagu, sa simbolima greha, stradanja i ispatanja. U dve decenije posle Vukievia pisanim Priama iz davnine (1916) Ivana Brli Maurani je, sledei u tome Nazorovu liniju i uz oslonac na Natka Nodila, preuzimala linosti i simbole iz slovenske paganske mitologije (kao i R. Petrovi docnije), spretno ih uklapajui u scenarij narodne bajke i tako je stvarala prie pune ritma, vedrine i prirodnosti i onda kad su ispunjene pojavama udnovatih metamorfoza, antropologizacijom faune i flore, udesima i hiperbolama - svime onim to je neodvojivi deo bajke, a to je neizbeno oivelo i u Vukievievim tvorevinama. Meutim, kvalitet satanistikog, otro kontrastiran sa idilskim predstavama, pridavao je Vukievievim bajkama mraan izgled, intonirao ih tragino i onda kad su humoristike po prirodi. udesa su tu jo udnija, nestvarnost nestvarnija i neobini ja nego u netraginoj folklornoj bajci koja, reavajui zagonetku arolije, ukida protivnosti i donosi harmonino izmirenje. Toga u Vukievievim bajkama nema, sa izuzetkom poune prie "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu", ve se one upravo zavravaju traginom zagonetkom. Takve su sve pominjane bajke koje su ispriane bez okvira stvarnosti koje bi ublailo njihovo sumorno dejstvo. Na primer, "avo i devojka" (1896) zazvui mestimino

humoristiki i sva je u znaku poznatih prepreka koje se stavljaju nekom liku u narodnoj bajci to nastoji da se integrie u ivot koji ga je za kratko odbacio i da doivi pravedno uspostavljanje jednom poremeene ravnotee. Ovde se ponavlja situacija iz "Stranog sna": Aramel i avo ratuju za due umrlih i rat se otvara tako to je avo odneo jednu pravednu duu, a Aranel grenu, pa se ona prva pretvorila u avet, a onda dospela u oblije lepe devojke. Slede avolove metamorfoze u zmiju, pa u osicu, u kiu - da bi povratio pravednu duu. Nastoji da je prevari i zagonetkama. Uplie se i nmuti jezik uka i bauka i iz njihovog razgovora saznaje avo kako da devojku pomou ogledala nadmudri na taj nain to e se preobraziti u staru babu. Postupak metamorfoza, karakteristian za bajke, Vukievi ak i mistifikuje !s jednim ciljem da bi pokazao mo neiste sile, odnosno principa zla, kao i da bi se pocepanost izmeu telesnog i duevnog pokazala u neoekivanoj, ak i grotesknoj formi. Jer, ma kraju Aranel dobija istu duu, ali avo zadrava telo i zadovoljan je svojim uspehom. Tragiki shvaeni dualizam materijalnog i spiritualnog naela u knjievnosti neoromantizma ostaje tako i dalje u znaku antinomija i napetosti. U "Caru Goranu" (1896) na prvi pogled se uspostavlja harmonija folklorne bajke. Pria o stranom zmaju Goranu koji je zaeleo da bude vean i posluao vraaru da danju bude mrtav, a da nou ivi. Kao nonik 96 postaje napast za ene, osobito za jednu bez dece kojoj se ispuni elja izreena u trenutku oajanja da rodi sina makar koliko zrno samo da je zatiti od napasti. Kako je to ve uobiajeno u bajkama, od tog trenutka stupaju na scenu suprotne sile koje se organizuju protiv napasti (enin mu Gvozden i mali sin). Stavljaju zmajevom konju zemlju umesto zobi, odsecaju petlu jezik, no sve je bezuspeno. Priprema se ipak zavrni in obrauna: kad se mali uvue galonji u uho i ovaj razvali plast sena u koji se sklonio privremeno zmaj Goran i dnevna vatra rastopi dina, ali ta "sila raznese sav stog i baci galonju u neznan a s njim i dete". Obraun sa silom doneo bi u klasinoj narodnoj bajci harmoninu sreu pobednicima, a ovde ista ih sila brie i dokazuje da nema venosti niti trijumfa pravde. Zato su Vukievieve prie i antibajke u odnosu na klasini obrazac - humoristike stilizacije pretvaraju bajku u grotesku. I u poslednjoj od bajki ove vrste, "Srce" (1897), trijumfuje naizgled mladost. Odigrava se u dekorativnom scenariju, koloristiki bogatom i animistiki oivljenom, po kome najvie podsea na Vajldove bajke, pa ak i molitvom slavujeve pesme ("Slavuj i rua").12 Slavujeva pesma o ljubavi budi tunu Plavu Ljubicu u ivot, da bi se zatim, u aranmanu sedoga

Starca kome je bog dao "dug ivot, ali mu nije dao srce mlado, mladost i snagu", stvorila situacija u kojoj se mladi momak Kajica i bogati trgovac takmie, kao u Gundulievoj alegorijskoj poemi Dubravka, za mladu i lepu devojku. Pobeuje mladost, a tu pobedu mora da plati Starac ivotom - devojka je vesnik njegove ismrti. Tako ise i u ovoj alegoriji o venosti i ivotu kontrastiraju ivot i smrt - kad "Kajica uhvati za pas Plavu Ljubiicu", "Stareve oi stoje ukoeno i gledaju u nebo". 12 Vajldovoj bajci "Slavuj i rua" slavuj se rtvuje za siromanog studenta koji treba da odnese oboavanoj bogatoj devojci crvenu ruu, a nigde ne moe da je nae. Slavuj napaja trn krvlju pevajui dok se ne stvori crvena rua i on umre, ali je ohola devojka odbije a ueni student spoznaje kako je ljubav glupa stvar. U Vukievievoj bajci "Srce" slavuj peva lepoj i bledoj Plavoj Ljubici o mladiu koji ezne za dragom dok u nJoj ne probudi elju da trai "druga po srcu". 97 Ne iznenauje stoga to se Vukievieva antibajka morala, kad se spustila na zemlju i napustila za trenutak teren udesa, pretvorila u satiru kakva je najdua bajka "Pria o selu Vraima i o imi Stupici" (1895). Pored literarnog, ta Vukievieva tvorevina ima i knjievnoistorijsko znaenje: otvorila je put Domanovievoj satiri, stvaranoj na istim naelima folklorne bajke i ironinog preobraan ja znanih arhetipova. Nije suvino pomenuti da se i imunovieva satirina pripovetka "Mrkodol" (1905) o istoimenom selu, sa slinim, rasporedom detalja (sveteno lice, posluni seljaci, crkva, sujeverje naroda i slino), pojavila deceniju posle Vukievieve. Uz to, kombinujui elemente realistike i fantastine bajke Vukievi je tu istakao suprotnosti i dodirivanje dva sastojka prozne strukture neoromantizma i pokazao koliko se njegova slika sela i seljaka i svih njihovih kominih zapleta oko vodenice naslanja na Gliievu pripovetku "Posle devedeset godina". Meutim, Vukievi nije eleo samo da plasira humoristiku sliku sela, ve da satiriki demistifikuje moralne, naune i filozofske ideje toga vremena. Zato je konstrukcija bajke sloena otrim kontrastiranjem elemenata stvarnog i nestvarnog. Kad Stupica (varijanta ose - tu je i baba urna) prvi put krene da trai leka za selo Vrai, onda je taj njegov put toliko pun udovinih dogaaja da mu pandan ne mogu biti ak ni nae narodne bajke, ve pre delovi iz Hiljadu i jedne noi, kao "Pria o nosau i tri gospe", graena u segmentima prema modelu fantastinog putovanja u carstvo uda u koje se stupa iznenada i lako.13 Ovde je to jo jednostavnija operacija: u " Za ilustraciju mogao bi se uzeti deo "Prie o nosau i tri gospe" i to "Pria drugog kalendara" koju navodi C. Todorov, istiui realistinost uvodnog fragmenta i nagli obrat u

udesna zbivanja kad kraljevskog sina zarobe razbojnici i pri; nude ga da u umi see drva, pa pronae bakarni prsten koji je vezan za drveni poklopac, a ispod poklopca je stepenik: "Siem niz basamake, kad tamo - vrata. Uem na vrata i upadnem u velianstvenu dvoranu udesnoga dvorca, lepo sagraena, kao najlepi biser" (1001 no, I, Novi Sad, 1982, sir. 88-89). Vukieviev junak iao je seoskim putem, "ali ve drugoga dana izgubi iz oiju sve to mu je bilo poznato i vide se u udnom kraju, gde je sve vee, gde se drva diu pod oblake vrhovima, opet, stoji lie ire od arina i due od njega" (I. 98 mehani je Stupica susreo udnog starca koji ga je ubacio u au, pa etiri strana diva. U istom stilu sledi i put do etena Mudrice, pa odlazak na Selamet-brdo i raskona slika sredita gore, gde se svako drvo svetli na meseini. Tu je i nauk etena Mudrice: prvo utati pa onda govoriti. Posle kominih situacija sa onemelim seljacima i popovim pokuajima da progovore, sledi drugi odlazak i druga vrsta putovanja, pa time i nova nijansa stila satirine bajke, pribldenija stvarnosti nego prethodne. Tri pouke to ih dobij a od trojice naukovatelja (Nenada Ubojice, Nauma Cincarina i Pante Vospitatelja), tri su varijante staleki pojednostavljene filozofije ivota (junatva, trgovine i nauke) koje Vraanima, kad ponu da ih primenjuju, donose jo vee zlo i pocepanost, jer se meusobno potpuno iskljuuju. ak su i ene, pod uticajem Vospitatelja, navalile na mueve i dobro je postalo zlo. avo je za to vreme uao u crkvu i zapalio je, pa je i u ovoj satirinog bajci zlo trijumfovalo, a traenje spasa donelo je samo jo vee rasulo i desakralizaciju moralnih i drutvenih vrednosti. Vukievieva satira, u znaku naglaenog spiritualistikog stava i dihotomija materijalnog i duhovnog, boanskog i avolskog principa, ostaje tako u sferi negativne kritike antropologije i iste etike - ne moe se odgonetnuti danas njen ui drutveni i politiki smisao kakav ima Domanovieva satira posle toga. Ali nain satirikog alegorisanja u formi folklorne bajke, pogotovo one o putovanjima, uslovljava njihovu pripadnost istom sistemu i tipu fantastike. Folklorna fantastika kao pomono sredstvo Drugi znaajniji pisci toga vremena nisu se na ovaj nain i ovako radikalno koristili formom folklorne bajke, ali su polazili od priblino istih polazita tadanje antipozitivistike filozofije spiritualizma i misticizma koja Vukievi: Celokupna dela, II, str. 135). Sve je posle toga u znaku ovakvih hiperbola i preterivanja, to se uzima kao jedno od svojstava bajki, a osobito Hiljadu i jedne noi (H. I. "lechetta: "Vorformen des Phantastischen - Tausendundeinenacht ", Phantastik in Literatur und Kunst, Darmstadt, 1980, str. 111-130). 99

pratpoisltavlja ogranienost nagih ula d materi jalne stvarnosti za saznavanje dubljih ivotnih zakona to tajnim silama upravljaju ovekovom sudbinom. Oni su, poput Svetolika Rankovia ili S. Matavulja, ostajali na terenu zbilje, bez elje da oive udesnu stvarnost pored ove postojee. Pre su ispitivali dejstvo nespoznatljivih siila na stvarni ivot i tu se koristili folklornim predanjima i verovanjima kao pomonim sredstvom. U pripoveci "Stari vruskavac" (1899) Svetolik Rankovi je mistinim dejstvom trenje, vruskavca, tumaio raskole u jednoj porodici u tri pokolenja i sreu poslednjeg objasnio time to je "zlo drvo" poseeno. Iako je ta pria u formi seoske pripovetke, ipak je prevashodna u njoj ideja tajanstvenog delovanja nepoznatih sila na oblikovanje ovekove sudbine. Moglo bi se rei da je u duhu te dominirajue ideje i Matavulj kreirao fantastiku u pripovetkama. Meutim, Matavulj je bio neto stariji pisac, na ije formiranje je odluujuu ulogu imala poetika realizma. Ali ivog i radoznalog duha, Matavulj se jedno vreme bio pribliio, kako je reeno, Zelinom naturalizmu, da bi se posle toga svrstao meu pisce sebi bliske, poput Mopasana i Uismansa, koji su napustili naturalistiku doktrinu i krenuli suprotnim smerom. Mopasan je to uinio pisanjem fantastinih pripovedaka i njegov skepticizam prema vidljivoj stvarnosti izrazio eksplicitno junak "Orle" u citiranom fragmentu, jadikujui nad nedovoljnou naih ula da vide sutinske stvari iza povrine stvarnosti koje se, na kraju, u psihozom optereenoj svesti oblikuju u tree lice. Matavuljeve prie te vrste teko se mogu ozbiljnije vrednovati i tumaiti bez prouavanja fantastikog koncepta velikog francuskog pripovedaa. Matavulj nije imao sposobnost mopasanovskog preciznog i finog povezivanja nejasnih isignala iz due, niti mo fingiranja privida patoloke svesti, ali je u delu pripovedaka signalisao nedokuiva dejstva izvan realnosti. Nemajui ni Mopasamovu ivanu osetljivost i mo da shvata nijanse kad stavrnost prelazi u privienja, kad se oseti stvarni udar nepoznatog, on je uvodio pomona objanjenja i stvarao atmosferu, a u tome su mu od pomoi bila narodna predanja, verovanja, gatanja i slino. U tom smislu Matavuljeva fantastika se doima kao surogat u odnosu tna Mopasanovu. U njloj 100 preovlauje postupak pomone demonstracije i kombinovanja razliitih faktora, pa je u neemu ak i blia eruditnoj fantastinoj kombinatorici naega vremena. Folklor je stoga za Matavulja pomono sredstvo za ulaenje u neobjanjive porive duevnog, pri emu se jasno osea povezanost izmeu narodnog verovanja, folklornog simbola ili sna i stvarnog dogaaja. U MatavuIjevim pripovetkama su situacije, likovi i atmosfera prikazani

egzaktno, pa utoliko pojava neobjanjivog deluje okantno. U pripoveci "Bogorodica Trojeruica" (1892) stari Bokelj Ivo izaziva podsmeh - ili divljenje - na brodu meu kutelektualno obrazovanim putnicima. Govori se da je isposnik i vedogonja, a mladi, ateista Slavko, gleda ga sa podsmehom, ali u bliskom kontaktu s njim, kad je video kako je dao malu drvenu ikonu Bogorodice Trojeruice njegovoj saputnici i poznarjici Jeleni, saznaje od starca da je do tog trofeja doao u manastiru Hilendaru i da mu je sauvao ivot: gospa mu se u snu obznanila sa porukom o spasenju. Meutim, kad je utihnula stareva pria, mladi u veernjem polusnu na brodu doivljava neobian trenutak, kad mu se uinilo "da se stareve enice ire, da mu crte uzimaju mrtvaki izgled" i taj ga izraz tako hipnotie da on uzima ikonu i sanja posle toga blaen san koji e ga na kraju baciti u zagrljaj devojci Jeleni i meusobno ih povezati do kraja ivota. Legenda o Bogorodici Trojeruici ovde je svedena na uzgredno objanjenje koje, meutim, neoekivano rasplie duevne kontakte meu ljudima, stvarajui ambigvitet faktora neobjanjivog i stavrnog: da li je u pitanju stareva hipnotika, magnetika mo ili mistino dejstvo predmeta posveenog legendom, to pitanje ostaje da lebdi do kraja.14 " Matavuljeva fantastika neodreenosti i tajne najbolje bi se uklopila u kriterije onih teoretiara koji se zalau za anr fantastine knjievnosti. Za Roea Kajoa, na primer, fantastine pojave signaliziraju "rascep u tkivu naune sigurnosti" (R. Caillods: "Vom Marchen bis zur Science Fiktion", Zondergeld, Phaikon, l, Frankfurt, 1974, str. 63). L. Gustavson, pozivajui se na Kajoa, misli da se fantastino odlikuje "po toj realistinosti, koja uvodi u neverovatno, kod koje upravo opipljivost delovanja doprinosi utisku neprozirnog" (L. Gustavson: "O fantastinom u literaturi - pokuaj orijentacija", Knjievna kritika, 1985, br. 4. str. 118). Slino je miljenje Todorova i drugih. 101 Na slian macin u pripoveci "Vodene sile" (1897) ostaju naratoru i itaocu nerazjanjene neke stvari u odnosima izmeu udaka epa i starog, uzetog Lovria, koji veruje u postojanje vodenih sila to sve pokreu i skrivene su u magli i u moru. On je ubeen, kao i Mopasanov junak, da "jedno je to ovjek vidi a toga nema, a drugo je to ne vidi a toga ima". Stvar je, imeutim, u tome to su se te vidovnjake prognoze ostvarile, jer su se vodene sile obznanile u nonoj oluji, uznemirile su i naratora samog i on je imao "cijele noi posla sa vodenim silama, koje su me pohodile u nevero vatnim oblicima". Pandan ovim pripovetkama su i dve objavljene u iprvoj deceniji XX veka: "Doktor Ivanovi" (1907) i "Zduha" (1904). U prvoj se obistinio san koji je pred dolazak deverov na Boi sanjala njegova snaha. Ona je

sanjala konjanika na belom konju i u beloj odei, a "konjanik k nama, leti k'o munja, pa kad nam se primie, odjednom nestade bijelca pod njim, a on, ostavi na nogama, poe igrati". Doktor Ivanovi, preplaen u toku napornog zimskog putovanja prepadom u krmi zato to je ranije obeastio sestru napadaa, naglo se razboli i umre. Jo uoljivije je povezivanje narodnih verovanja sa realnim situacijama u pripoveci "Zduha", u kojoj je diskurzivnim jezikom ikazano predanje o zduhau, sa pojedinostima, to ih nema u Vukovom tumaenju te reci i citiranjem na kraju doslovno Vukovog teksta. Objanjenje je u neposrednoj vezi s tim: narator, pratilac i prevodilac jednog Francuza, iznenaen je to Crnogorci jednog bratstva kau za visokog mladia s ponosom da je on zduha i da se njegov duh bije sa neprijateljima plemena. Neobjanjiv psiholoki ok dolazi tek na kraju, kad mladi, u toku oluje, koja je mavestilac i simbol upravo takve borbe odbeglih duhova, naglo klone kao da se sve odigrava u njemu, a saplemenici ga gledaju bledi i sa ukoenim pogledima, dok on daje potvrdan odgovor na pitanje da li se dobro bio za svoje. U Matavuljevim pripovetkama, prema tome, narodno predanje ili gatanje je negde na periferiji egzaktno izvedene prie i sastojak je koji pokriva stvarnu nejasnost ovekovih duevnih poriva, ime ima znaaj dokaza u nedokazivom. To bi bio tip fantastike u srpskoj knjievno102 sti devedesetih godina koji se osvedoio i u docnijem razvoju. Ve poetkom XX veka dominantan je u prozi, pored Domanovieve satire, i upleten je u suvie realan plan prie da se jedva primeuje. U pripovetkama Dinka imunovia ("Duga" i "Kukavica", na primer) sline je prirode. Ali i u Stankovievim Boljim ljudima (1902). Neonaturalistika zamisao Stankovieve knjige, iji su junaci sa dna, no i ljudi poremeenog uma, pretpostavlja nivo vie duhovne integracije raskomadane ljudske svesti, u emu posebno mesto dobij aju predmeti sakralnog obeleja (crkva, krst, crkveno pojanje) i prirodna znamenja (mesec, trave). Zbog toga stvarnu priu o bojacima Stankovi dopunjuje predanjem i legendom, to samo jae potencira nestvarnosti suvie grubih pria o ljudima bez nade. Predanje o travi raskovnik za kojom traga bolesna Biljartica, nadajui se da e joj doneti spas i bogatstvo, a ona je odvodi u smrt, ilustracija je za novu funkciju folklora u priama koje su toliko realne da dvosmislenim signalima folklornog postaju i fantastine. U sasvim realan ambijent ismetena je pria o Relji Kneeviu u pripoveci "Kroz meavu" (1907) P. Koia. Ton narodnog priaoca, neobjanjive pojedinosti porodine propasti, pozornica zavrnog ina drame pretvaraju je u bajku. U ciklusu o Simeunu aku Koi je

uveo fantastiku narodne epske pesme. Sve je to znailo proirivanje onog fantastinog modela realnog prostora i dokumentarno kombinovanih faktora nejasnog i nestvarnog koji je zacrtao S. Matavulj, ali pri tom se gubila napetost izmeu stvarnog i nestvarnog i folklor je dobio ulogu prateeg sloja u prii. 103 FANTASTIKA DUEVNOG IVOTA Razgranienja Matavuljeve pripovetke dokaz su koliko je nemogue povui razgranienje izmeu razliitih tipova fantastike, a jo u veoj meri koliko je teko definisati anr fantastine knjievnosti, u kome bi bile strogo omeene njegove granice u odnosu prema udesnom u bajci ili razliitim fenomenima duevnih delirija, privienja, snovienja i sna za koja se zna da su posledica poremeene psihe. I oni teoretiari anra fantastine knjievnosti koji smatraju da je znak za utvrivanje fantastinog itaoevo kolebanje u odluci da li je neto stvarno ili ne, ili pak oni to smatraju da se fantastino manifestuje ukrtanjem kruga racionalnih, iskustvenih ili iracionalnih, vaniskustvenih radnji, iskljuuju snovienja, ludilo, odgonetljiva privienja iz okvira fantastine knjievnosti.1 Jedan od tih teoretiara upotrebljava za imenovanje slinih fenomena pojam pseudofantastike, smatrajui da njime obuhvaenim pojavama "nedostaje sutinski elemenat fantastine knjievnosti, naime, dejstvo drugog kruga radnji na prvi". Zato "ni san ili vizija, niti izofrenija, ine mogu se preneti sa jedne pogoene individue na drugu; to su individualni fenomeni koji ne ostavljaju posledice u prvom krugu radnji".2 Cista teorijska formula suava okvire i razdvaja srodne fenomene, pa se u knjievnoistorijskoj analizi, u kojoj se ispituju pojave fantastinog u jednoj epohi i sasvim odreenom filozofskom kontekstu, ne moe ni potovati. Jer, tako gledano, teko je povui granicu iz1 R. Vukovi: "Oblici fantastine knjievnosti", Izraz, 1986, br. 7/8, str. 5-12. 2 F. F. Marzin: Die phantastische Uteratur, str. 169. 104 meu pojedMh tipova fantastike kao to su folklorna ili psiholoka fantastika uzeta u najirem i teorijski neogranienom opsegu. Primer srpskih pripovedaa osamdesetih i devedesetih godina to najbolje ilustruje. Naime, sem kad je re o istoj neoromantiarskoj ili simbolistikoj bajci, svi ostali oblici fantastike krajem XIX veka vezani su za linosti osetljive za nestvarno, odnosno, poto se preteno radi o likovima nedovoljno razvijene svesti, za razna privienja ili: buenja animistikih predstava pod uticajem straha ili pak pojaanih parapsiholokih i vidovnjakih svojstava psihe. To se moe rei za pripovetke M. Gliia, S. Matavulja, kao i za prie M. Jakia

ili I. Vukievia. Reeno je u kojoj meri je Glii svodio uzronike pojave vampira, avola ili drugih privienja na stanja duevnog stresa ili preteranog straha izazvanog predrasudama. On je, na taj nain, oivljavao ranije estu didaktiku pripovetku, u kojoj se pledira za proiavanjem primitivne svesti. Fantastino je, prema tome, tumaeno u kontekstu naunog pozitivizma osamdesetih godina i ono se sutinski razlikovalo od arolijskog fantastinog u Gogoljevim romantiarskim folklornim pripovetkama. 3 A neodvojivost udesnog folklorne bajke kao sastavnog dela kruga fantastine radnje od odreenih realnopsiholokih okolnosti uoljivo je i u delima drugih srpskih pisaca devedesetih godina i poetkom veka. Samo je njihova tenja suprotna od Gliieve: ne da dokau kako se oslobaanjem od predrasuda i animistikih strahova ovek oslobaa od psihikih depresija, od uda i privienja, ve da ukazu itaocu kako paralelno sa stvarnim svetom, objanjivim, jasnim i opipljivim, traje i drugi jedan svet, neobjanjiv, izvan dosega iskustva i ula, spoznatijiv jedino duevnom intuicijom. I kad su 3 Razlika izmeu Gogoljevog i Gliievog modela fantastike najbolje se moe uoiti ako se porede pripovetke "Vij" i "No na mostu", koju je Glii radio delom po uzoru na velikog prethodnika. Gliiev junak pobeuje lako nonu stravu pomou amajlije, a Gogoljev nastrada u viekratnom jurianju veliinog drutva u crkvi, poto je prethodno uspevao da se odupre i Pri tom osedeo. Sve motivacije u Gogoljevoj prii su iz kruga arolijskog i fantastinog, pa je ona u istom stilu poetina, humoristina i strana fantazija. 105 pripovedai devedesetih godina pokuavali da taj drugi svet irealnog u okviru stvarnog prikau kao neto odelito od zbilje ali to izvire iz nje, onda je on bio blii gogoljevskoj fantastinoj, romantinoj aroliji nego Gliievoj didaktinoj fantastici. I to iz jednostavnog razloga to se sada fantastino kreira na slinim filozofskim i poetolokim pretpostavkama kao i u romantizmu. U sluaju kad pripoveda nee da prihvati romantiarski manir, pogotovo ako je proao kroz kolu naturalizma, onda on tretira svet vaniskustvenog i irealnog kao otvor u vrstoj realnosti prema neemu to egzistira paralelno s njom. Tada je folklorna stilizacija ili simbolizacija fantastinog neodvojiva od stvarnog iskustva linosti, kao u pripovetkama Sime Matavulja. Matavuljeva novela "ukan Skakavac" (1896) moe se uzeti kao obrazac preplitanja realnog i fantastinog, folklornog i psiholokog. Re je tu o dalmatinskom seljaku koji je dugo godina proveo u austrijskoj vojsci, uestvovao u ratovima i ak ubio, kako se pria, jednog generala. Kum je priaoca prie, koji se sea vlastitog

detinjstva, pa je svedok i uesnik u povesti od trenutka kad na scenu stupa trapavi nekadanji vojnik, zaprosivi tridesetogodinju lepu udovicu, Martu, to ivi usamljeno sa devojicom, i blisku poznanicu naratorove tetke. ukan Skakavac okuplja oko sebe menaeriju udnih figura, sastavljenu od ljudskih i ivotinjskih primeraka: slugu Kursupa, malo, poremeeno stvorenje, koje po potrebi bije, divlju mazgu Lulinu, zeljova Tambura, slukinju inuviju (pravo ime Anelija). Matavulj eli da u zbiru pojava i situacija pokae duevnu disperznost i antropoloku sloenost takve jedne linosti kakav je Skakavac. I uspeva da je reljefno prikae u rasponu od zle naravi primitivca, koji bi sve da potini sebi i stavi u funkciju svojih nekad i suludih planova i elja, do neoekivane provale dobrote i kajanja u njemu. No, ta strana karaktera ukana Skakavca, kao i racionalno voen ukupni narativni plam Matavuljeve prie, nee biti predmet ove analize. Interesantna su ovde pre svojstva udakog lika koja omoguavaju da se, paralelno sa egzaktno izvedenom naturalistikom priom, javlja i njen drugi plan nestvarnog, neshvatljivog, drugim recima fantastinog. ukan Skakavac spada u kategoriju Matavulj evih tip106 sldh likova devedesetih godina i poetkom XX veka: on raspolae svojstvima vidovitosti, kao i Bokelj Ivo u pripoveci "Bogorodica Trojeruica", stari Lovri u prii "Vodene sile" ili mladi u prii "Zduha" ili pak mlada ena u "Doktoru Ivanoviu" i slino. Za ukana Skakavca u nekoliko navrata pisac upotrebljava kvalifikacije kojim jasno stavlja do znanja da on ima, zahvaljujui patolokoj razjedinjenosti unutarnjeg bia i grotesknosti lika, mo dodira sa "etvrtom dimenzijom". Kae se da je "vidovit ovjek", da je njegov zaselak ak "uven zbog vidovitijeh ljudi i ena vetica", da su "Skakavci vidoviti " i da "imaju urokljive oi". Isto tako i nain ukanovog izraavanja i ponaanja, kako se prelama u oima drugih, pokazuje znake satanizma. Bolest, koja ga povremeno napada u stomaku, on jednostavno oznaava izrazom da mu se "avo uvalio u drob", a za okolinu on je "energian i fantastian", ali i "lud ovjek". Tim svojstvima obdarene su i enske linosti iz njegove neposredne okoline. Psihiki stamenoj udovici Marti ponavlja se san, koji e se na kraju obistiniti, a i sumanuta i nakazna Anelija (ili inuvija, ikako je zove ukan), kad sluga Kursup potegne no na gospodara, "zagleda se u ukana svojijem strasnijem oima, izrazom odvratnosti, ikanja i preziranja" i "usred toga uasa, ona je tek bila pravi uas, - bila je utvara, avetinja, kakva se ni u snu ne via". U trenutku smrti devojice Fifine ona dobija napade vidovitosti kad joj se obznanjuju bog i smrtni greh ukanov. Uzet u sveukupnosti, fantastini sloj Matavuljeve pripovetke

javlja se ovde, kao i u drugim njegoviim delima, u tri osnovne forme: kao predoseanje, privienje i san to predistinira stvarnost. Najea je pojava privienja, kao u Mopasanovim pripovetkama, gde egzaktno prikazivanje kruga stvarnih radnji priprema teren za pojavu nepoznatog i neobjanjivog.4 Ve izbor problematinih 4 ak i one Mopasanove pripovetke koje dosledno istrajavaju u realistikoj motivaciji ("Mala Roka", "Mi Harijeta", "Gostionica") dovode junaka u takvu problematinu situaciju kad je pojava privienja i utvara neizbena. U "Maloj Roki" ubijena devojica se pojavljuje gospodinu Renardenu u obliku tela koje je nou "sijalo kao fosfor o sveti i avaj ui tminu oko sebe!" (G. 'D. Mopasan: "Mala Roka", Novele, II, Beograd, 1959, str. 420). Mladi Urlih u noveli "Gostionica", ostavi sam u ledenoj pustinji Alpa, uje piskav krik, "tako strano otar da 107 linosti sa granice normalnosti i ludila, koje su u ukanovoj porodinoj zajednici skupa sa suludim ivotinjama, govori o tome koliko Matavulj psiholokim razlozima tumai dodire sa nestvarnim biima, sa mitskim i animistikim inkarnacijama, ija je fantastina sadrina folklornog obeleja. bio na pogrebu, javio uz kripu u vinogradu crni psina, primiui se lagano, a kad je uzeo dvocevku i naimamo, pseto samo "iskezi zube i raskoluti ovolike oi". Taj susret se ponavlja opet na istom mestu i u isto vreme, samo to pseto ovoga puta "iskezi zube i zakapa krvavijem oima i zaprijeti mi apom", i na pitanje da li je u njemu Siniina dua, "pseto zaurlika tako strahovito da me i sad jeza hvata kad se sjetim". Izgleda da je sve zaarano u ukanu Skakavcu, a da "via sila" na razliite naine emituje znake svoga postojanja. Na kraju pripovetke ukan je poao sa naratorom i slugom Kursupom na preobraenje u gornje vinograde, gde se nalazi crkvica Gospa od pomiljaja, i gde se esto privida. Tako je prialac, gledajui metane u crkvi, "ivo zamiljao kako se mou istijem nainom prikupljaju pokojnici ". Stvorio se iznenada mraan oblak iz koga e se prosuti grad. Tada e se uiniti da se "vide njene krupne enske slike u oblacima". ukan Skakavac poinje da pria i kae i priaocu da je "vidio moju tetku meu vjeticama i uvjeren je da sam je i ja vidio". "neto pone vrdati po kui i ugledaju bijelu priliku u pomrini". Uoi svadbe Marta je "sanjala prvoga mua", koji joj je rekao da je "tuan to se preudaje i prorekao je da e izgubiti erku Fifinu". Pored privienja i snova u pripoveci "ukan Skakavac" pominju se i drugi oblici dejUrlih prui ruke da odgurne utvaru i pade na lea sa stolicom " (Ista knjiga, str. 439). Mi Harijetom je toliko ovladao platonski ljubavni zanos u poznim godinama da je "u njenim oima bilo neto nalik na ludilo - na mistino i pomamno ludilo; i jo neto: neka oajnika, nestrpljiva i nemona udnja

za nestvarnim i neostvarljivim" (Ista knjiga, str. 502). goga slabila. Motiv privienja Tako se ukanu Skakavcu jo kao mladiu, pre nego to je otiao u vojsku, kad su udarile "crne ospe", 'kad je umro njegov roak i vrnjak Sinia, kome nije Udovica Marta, koja "prionu svom duom" uz Duku Skakavca, pria kako se poeo "javljati neki pokojni Anto Svambia" sedme noi posle smrti i im ukuani legnu, 5 S. Matavuli: "Privienje naeg dentlmena", Sabrana dela, VI, str. 637. 109 108 stva ljudi obdarenih mistinim moima. ukan Skakavac se prisea nekog Furlana iz vojske koji je oima privlaio pojedince i omi su posluno ili za njim jedini kojli mu je odoleo, bio je ukan - posedovao je, kako kae, "njegov duv", pa je magnetika mo druU pripoveci "ukan Skakavac", paradigmatinoj u Matavulj evom stvaralatvu devedesetih godina i poetkom veka, primarno mesto dato je privienju u kreiranju fantastike. U pripoveci "Privienje naeg dentlmena " (1904) govori se o privienju u Parizu jednog blaziranog beogradskog estete eklektika, koga su "ak i verska pitanja zanimala", a uz to je imao .neobino pamenje. On pria doivljaj u drutvu, oporavljen na selu, io i veseo, tako da nije niim podseao na iznurenog oveka kakav se vratio iz francuskog velegrada. Matavulj, prenosei priu Beograanima Joce Maksimovia, koga su prozvali "na dentlmen", vie od pola prostora pripovetke posveuje opisu linosti junaka, kako bi na taj nain pripremio prirodan teren za pojavu privienja. Pisac realistike knjievne metode, Matavulj se vie zadrava na spoljanjoj nego unutranjoj prii, omoguavajui istovremeno, kao ironiar, da se realna radnja kontrolie u dijalogu izmeu posrednog priaoca i slualaca i da se zadri u okviru mogueg i objanjivog. Tako e narator u kritinom trenutku prie o privienju, odgovarajui na upitan pogled junaka i u pokuaju da objasni privienje, odgovoriti: "Treba uvek -traiti prirodne, razumljive uzroke, - premda natprirodnih pojava nema, nego je sve prirodno to se u prirodi dogaa, a druga je stvar to mi niti poznajemo mnoge Pojave niti mnoge prirodne zakone, pa ih krtavamo kako nam je zgodnije."5 Dakle, kao i Mopasan i mnogi drugi tadanji autori, pojavu natprirodnog Matavulj smeta u zonu jo neotkrivenog, pa ga pripisuje i nesavren stvu ovekovih ula da prodre u taj nepoznati teren. Sutina unutranje, fantastine prie, to je iznosi "na dentlmen" kao lino iskustvo iz Pariza, u mnogome je tipska u knjievnosti toga vremena. Lutajui, naime, parikim ulicama, dentlmen je primetio enu

neobine lepote, koja je imala "smeu kosu, divan vrat, plea, struk, i elegantno kretanje, i toliko bi dosta da krv usplamti u meni, to nikad nije, da steem uverenje da me mimoie ivo savrenstvo". Tragajui za enom-lepotom, nepoznanicom, dolazi pred kuu u koju je iezla i tu ga doeka vratarka "kao da vide mahnita oveka" i daje mu neodreene odgovore - da bi mogao doi drugi dan. Posle toga uao je u crkvu, vie sluajno. Seajui se Kristovih reci i mislei na ljude koji tu svraaju, uo je iznenada "iza sebe uzdah i utanje svile" i video "strahotu neku", "utvaru" koja je, kad je okrenuo glavu, nestala. Video je, naime, ensku pniliku ija glava "bese modra, u raspadanju": "Razumete li, les koji bi mogao biti od petnaest, dvadeset dana, ali les kome su oi ive i pokazuju da svest traje! Na glavi imaae maramu, ali kao da bese vodena, kao slap vode, koja je, udom nekim, kruta. Od utvare me zapahnu vonj trulei. U isti mah naturi mi se uverenje da je to ona za kojom sam trao i ludost inio .. ."6 To mu se privienje ponavlja jo dva puta: jedanput kad je otiao u jedno od najpoznatijih zborita tih nonih ptica i opet video taj "gadni les sa svesnim oima",7 drugi put kad je otiao kod psihijatra da ga konsultuje povodom sluaja koji se, navodno, dogodio njegovom bratu, u mranom tremu, pri izlasku, mimoilazi ga "ta ista sablast". Re je ovde o estom motivu u tadanjoj knjievnosti: o lepoti koja je istovremeno smrt i raspadanje, pa se tragaoeve iluzije lome, nekada groteskno ili tragikomino, u igri varki i preobraenja. Matoa, koji je istovremeno kad d Matavulj boravio u Beogradu a due i ti Parizu, mnogo je privlaio isti motiv. Matavuljeva pria podudarna je u jo jednom sa osobinama Matoeve parike proze: da je to doivljaj oveka naega 6 7 Isto, str. 636. Isto, str. 637. 110 podneblja odnegovane due i visokog estetskog ukusa u lavirintu velegrada, u kome gubi orijentaciju. Takva je A/latoeva pria "U udnim gostima", u kojoj neki Spiro Lazi iznosi autoru-pripovedau kako je dospeo, lutajui za iluzijama u francuskoj prestonii, u posed nekog grofa krvnika i njegovog sluge Kineza, koji su hteli da ga iva seciraju - iz perverzne elje ili eksperimenta radi. U pripoveci "Lijepa Jelena" (1906) junak je slikar, Don uan ("enski Petko"). Nekad je kao deak sa nestrpljenjem oekivao daljnu roaku, sanjao o njoj, kretao se u njenoj blizini, zatim mu je u ivot ula ena u jednom luksuznom parikom lokalu, onda kad je bio umoran od svega. Proveo je no s njom, a posle je iezla. I ceo smisao njegovog docnijeg ivota sastojao 'se u traenju te ene: osiromaio je i postao skitnica.

Poela mu se priviati: "Pokadto sam mislio da je cijela ona ljubavna hotelska no halucinacija, nevjerica, da Helena ni ne postoji".8 Ali jednoga dana slikar-skitnica prepoznao ju je u krilu mua, elavog diplomate. Doiveo je pad i ponienje u grotesknom pokuaju identifikacije idealne ene sa stvarnom enom: osuen je, budui da je utvrena njegova veza sa anarhistima, na tri godine zatvora, okrivljen za "oruanu, zlikovaku provalu u kuu stranog dravnika". Matavuljeva pripovetka "Privienje naeg dentlmena" pisana je analitikim nainom jednog realiste i u njoj je nemogue traiti matoevsku muziku u jezikoj ekspresiji iz "Lijepe Jelene", niti transparentnost slika i oseanja, ali je ona nastajala u neposrednoj vezi sa duhovnom atmosferom iz koje su izrasle i Matoeve prie, te su razumljivi istovetan motiv i filozofsko-estetiki koncepti. A niko kao Mato u jugoslovenskim knjievnostima nije, ne samo kao pripoveda, kritiki artikulisao osnovne ideje evropskog fin de siecla i prikazao pojave koje m su odredile njegov horizont i fizionomiju. Svi znaajniji aktuelni pisci u tom vremenu bili su predmet Matoevih eseja i feljtona: Bodler, Verlen, Meterlink, Po, Vajld, Mopasan, Emerson, Bares, Nie. Posebno je zanimljivo Matoevo pisanje o Mopasanu, autoru koji je nogo znaio i za Matavulj a. U f elj tonski koncipovanom lanku o Mopasanu Mato iznosi, za iri krug italaca, ' A. G. Mato: "Lijepa Jelena", Sabrana djela, l, str. 178. 111 brojne podatke o poznatom novelisti i romansijeru, ali ne proputa da podvue i osobenosti njegovog pisanja koje su bile od prvenstvenog znaaja za recepciju u knjievnosti devedesetih godina kod nas i u svetu. Istiui u poetku da je Mopasan "naturalista samo tanou opservacije", kao Edgar Po, ali da je "moderan jer je kratak i jer je moda od svih modernih umjetnika poznavao gospodstvo, upravo predominaciju, tiraniju seksualnog instinkta, onog grubog, primitivnog, oravog ". Mato je posebno skrenuo panju na krug fantastinih pripovedaka velikog Francuza, pominjui nekolike poimenino ("Orla", "Strah", "On", "Ko zna?"), ukazujui na njihovu srodnost sa Poovim novelama i povezujui ih s pievom boleu paralize i ludila. Pri tom navodi reci jednog lekara: "Kod stola za rad u njegovom kabinetu uinilo mu se kako se otvaraju njegova vrata. Njegov sluga po zapovijesti nije smio nikada ui dok je on radio. Maupassant se okrene i ne bi malo zateen gledajui gde ulazi njegova vlastita osoba, sjedajui prema njemu, sa glavom u ruci, poevi diktovati sve to on napie. Kada je svrilo i podigao se, prikaza ieznu."9 U ovom detalju iz Mopasanovog ivota sadrana je u potpunosti novela "Orla", kao i psiholoko tumaenje

zato su u Mopasanovoj prozi toliko prevashodni elementi delirine fantastike. Zato je i osnovna slikovna inkarnacija fantastinog u Mopasanovim novelama privienje. Jedna njegova pripovetka zove se tako, dakle, bezmalo isto kao i Matavuljeva. I zaista, mnogi srodni detalji u Mopasanovoj i Matavuljevoj prii svedoe da je na pisac morao dobro poznavati delo francuskog pisca, da je preuzeo pripovedaku shemu i formu demonstracije fantastinog. U Mopasanovom "Privienju" priu govori osamdesetdvogodinji markiz De la Tur-Samiel u intimnom -drutvu u starom porodinom domu kao nerazjanjen sluaj iz mladosti koji je ostavio "neki ig, otisak straha" u njegovoj dui. Lik to se privida u oba sluaja je ena, kao to se obojica junaka na ulazu u kuu (Matavulj) ili dvorac (Mopasan) suoavaju sa iznenaenom vratarkom (Matavulj) i vratarom (Mopasan). Takoe granica nejasA. G. Mato: "Guy de Maupassant", Sabrana djela, IX, str. 51. 112 nog fantastinog u obe novele odreena je dvojnou pojavljivanja lika: istovremeno iva-mrtva, lepota-le. Izvan te grube sheme sutinski odnosi i modulacije fantastinog u dve novele su razliiti, pa je i velika razlika izmeu Mopasanovog suptilnog manipulisanja detaljima koji do kraja odraavaju iluziju da je ena u dvorcu zaista privienje ili da je u istoj meri i ivo stvorenje koje je iz nekih nejasnih razloga ostalo u zatoenitvu. Mopasan je skoncentrisan na unutranju priu, pa je okvirna situacija kratka - sadri samo informaciju o krugu ljudi i o starom markizu koji izlae svoj doivljaj bez upadica sa strane, sa punom iluzijom novouspoistavljene fantastine stvarnosti, to mu omoguava da svaku pojedinost precizno rasporedi i itaoca dri u sugestiji vlastitog govora. Pria, njena konzistentnost iubedIjivost - to je jedino to Mopasana zanima. Matavulj, naprotiv, u okviru, koji je pripovetka za sebe, podrobno opisuje junaka, atmosferu u kojoj se formirao i postao tipian primerak i izraz kulturne i drutvene sredine sa kraja XIX veka. U samom procesu pripovedanja Matavulj, upadicama i dijalogom na ravni okvira, opravdava pojavu iracionalnog, a fantastinu priu podreuje dominantnoj ideji vremena: o spiritualnom poimanju ulne lepote. Na taj nain, za razliku od pripovedaa prve polovine XIX veka, iji model Mopasan sledi, Matavuljeva fantastina pria ima i jedan nivo metajezikog znaenja, kao u novijoj fantastici, ime gubi spontanost i ubedljivost fantastine naracije ili se pretvara u prianje stvarnog, beei od irealne konstrukcije. To Matavuljevo zaziranje od nestvarnog, strah da se slobodno preda kreaciji nevidljivog ili delirinim fantasmagorijama, moe se uoiti ako se poredi njegova pria "Pop Agaton" (1898) i Turgenjevljeva novela "Pria

oca Alekseja" (1877). Retko da se u kojoj Matavuljevoj prii motiv u toj meri podudarao sa tuim kao u "Popu Agatonu" sa Turgenjevljevim u "Prii oca Alekseja". Obe prie ispriane su u prvom licu i poinju izvetajem o odlasku u unutranjost i poznanstvom sa udnim figurama svetenika, omiljenih u manastiru u kojem ive. U obe linost iz naslova je tragina, to se oituje u njihovom izrazu lica. Turgenjev kae, preko svog naratora, da "ni na kakvom ljudskom licu nisam video tunijeg, ni od113 sutnijeg, ni, to se kae, .ubijeraijeg' izraza", a Matavulj konstatuje da je to bila oliena tuga, sva ljudska tuga skupljena, oliena u jednom slabom lomnom starcu". Nesreni su starci-svetenici zbog sinova. U TurgenjevIjevoj prii jedan je preminuo kao prota, o tragediji drugog, takoe nastradalog, on govori naratoru. U Matavuljevom "Popu Agatonu" jedan je odbegao sa bogoslovije, a drugi, koji je studirao medicinu, umire od "jekdke". Polazei od istog motiva, koji je Matavulj preuzeo od ruskog pisca, koga je itao pomno kao i Mopasana, nastale su dve sasvim razliite pripovedake strukture. Turgenjev je pisao fantastinu priu o svetenikovom sinu Jakovu, to je napustio bogosloviju, otiao u Moskvu na univerzitet, a onda se vratio sav slomljen d izgubljen. Osetljiv kakav je bio, jo kao dete Jakov je sreo u umi nekakvog zelenog staraca koji je razgovarao s njim i dao mu ukusne orahe. U Moskvi mu se poeo priviati neastivi i stao iveti u njemu kao drugo bie, kao neki on iz docnije istoimene Andrejevljeve novele ("od tada mi je verni gost, ne mogu da ga se oslobodim"). Pokuaji sa enom i sa putovanjem, pa i prieem, nisu pomogli i mladi umire, muen strahom i oseanjem greha. Turgenjevljeva pria, kako i naslov sugerie, govori o paninim i delirinim privienjima i demonskoj raspoluenosti duevnog bia - romantiarska je fantastina struktura. Matavulj, naprotiv, panju koncentrie na popa Agatona i njegov sukob sa sinovima, pri emu je stari svetenik kao zvezdoitac, to prorie sudbinu, tuma mistino-religijskog i spiritualnog ishvatanja, a sin medicinar materijalistiko-prirodnjakog. Matavulj prianje zamenjuje raspravom, razgovorom .na putovanju: nainom pripovedanja, dakle, iz Turgenjevljevih Lovevih zapisa, zbog toga se gubi fantastinost. Matavulju je stalo da analizira sam karakter kako mu se pojavio u tri razliite predstave (od odbojnosti do simpatije), te prave fantastine turganjevljevske prie tu i nema. Fantastian je jedino pop Agaton, obo>ruan natprirodnim sposobnostima i moima mistinih prozrenja. Zato su Matavuljeve pripovetke, i slina dela drugih srpskih pripovedaa, interesantnija kao produkti jednoga vremena,

114 kao narativna otelovljenja njegovih tenji da se kategorijama okultnog, nevidljivog i nemogueg prizna mesto u prirodnom poretku ovekove empirijske stvarnosti nego kao obrasci fantastine proze. Bolje nego na Matavuljevom primeru to se moe uoiti u delima slabijih pripovedaa, kakav je bio i Dragutin Ili. U Ilievoj 'knjizi Novele (1892) nalaze se nekolike pripovetke u kojima se govori o neverovatnim stvarima u svakodnevnom ivotu i koje bi se iz tog ugla elje ili litenja autorovog mogle tretirati kao fantastine ("Vetica ", "Pod zemljom" i "Igumanova sen"). U prvoj ("Vetica "), na povik slugin "vetica" dva prijatelja, od kojih je jedan narator (pre toga su najvie "razgovarali o tamnijem asima u koje zaplovi dua"), uju umove ispred prozora, pa i vrisak u jesenjoj kinoj tami. Primetili su docnije da u kuhinji odeljenoj od kue trepti neobina svetk"st. timung tajanstva upuuje na tajne sile to su se iznenada uplele u obian ivot. Na kraju vide i mravu enu pored vatre to "ukoenim pogledom gleda u razbuktali plamen". Tako se ve konkretizuje predstava tajanstvenog bia (vetica) i stvara osnov za balansiranje itaoeve panje izmeu stvarnog i nestvarnog. Ali autor grubo prekida iluziju fantastinog dvojstva "prikaze" i "privienja" saoptenjem na kraju da se radilo o bolesnoj sirotici, samotnici, koja je dobila po poroaju vatrutinu ii poela da juri "preko ulica i razgraenih gradina". Fantastika je degradirana u pseudofantaziju, jer je irealni tok radnje prelazio u realni, gubei osnove bilo kakve neodreenosti i tajanstva. U drugoj ("Pod zemljom") Ili postupa obrnuto: dozvoljava da se realno dogaanje prenese u nestvarno i strano - razreava zagonetku, stvarajui neku vrstu (makar u nameri) prie strave i uasa. Sahranili su umrlu enu sa detetom u porodinu grobnicu. Prolazei nou grobljem, grobar je uo neku lupu to je dolazila ispod zemlje. Prestravio se i pobegao. itaoevo oekivanje da e se pria odvijati u znaku odgonetanja slutnje podzemnog zvuka, pisac rui na taj nain to kao stvaran opisuje prizor buenja ene meu kosturima. Kad su posle dve godine otvorili grobnicu, nali su poremeene sanduke i kostur ene sa detetom koji se pri dodiru 115 raspao. Grubo svoenje dve radnje (realnog i irealnog dogaanja) samo na jednu ravan i ponitavanjem napetosti, slabi utisak pripovedanja. Trea Ilieva pripovetka "Igumanova sen" je najbolja i ispunjava sve kriterije anra fantastine prie, ostajui do kraja u sferi neodreenog i neodgonetljvog. Njeno znaenje je utoliko vee to je nastala deceniju i po pre Matavuljeve pripovetke "Privienje naeg dentlmena" i to je u neemu blia Mopasanovom modelu

nauno-psiholoke fantastike, iako je pisana mestimino u tonu i sa simbolino-reprezentativnim likovima i situacijama narodne prie (crni maak, petao, vodenica, i slino). Ali u Ilievoj noveli, kao i u Matavuljevoj, okvirna radnja (autorovo seanje na sedog starca) predstavlja priu za sebe: priu o prikrivenoj oevoj ljubavi za sina, koga je kao ubice morao da se odrekne, pa mu kriom poseuje grob i plae na njemu. Unutranja fantastina pria saoptava istoriju ubistva, privienja i na kraju smaknua starevog sina. Privienja se poinju javljati kad mladi Ivan, doavi u manastir i nagovoren od lukavog vodeniara, ubije, zajedno sa vodeniarom, svoga dobroinitelja igumana Gedeona i opljakaju mu pet stotina dukata. Pojava privienja je psiholoki motivisana: javlja se pod pritiskom savesti koji prerasta u neizdrivu psihozu - mladi je bio prinuen na kraju da sam otkrije zloinako delo policiji, pa je osuen na smrt. Pojavljivanje utvare, odnosno Igumanove seni, dobija formu folklornih i romantinih simbola: nagovetava je crni vodeniki maak, koji naglo izrasta u fantastino udovite, i vodeniki rvanj to se okree naopako. Ali otvaranje vrata, pojava ljudske senke sa kapima krvi na sedoj bradi, sasvim materijalizuju drugo lice, dvojni lik straha, to na koncu i progovara - sve ovo svedoi kako je privienje proizvod unutranje represije i psihike dezintegracije i kako je ovde u pitanju psiholoki motivisana fantastika. Junak poinje da se zdvaja: "Mislio sam: ako sve to nije obmana, ako uistinu njegov duh oblee oko vodenice, zato mi se i danju ne javi, ili kad se javlja, zato ne govori? Kad bi mogao u istini doi, mogao bi i govoriti? A on uti!"10 Ta dilema D. J. Ili: "Igumanova sen", Novele, Beograd, 1892, str. 87. 116 ostaje do kraja nerazreena, to Ilievoj noveli daje znaaj autentinog dela fantastine knjievnosti." U pogledu strukturnih karakteristika Matavuljeva i Ilieva fantastika privienja se znatno razlikuju. Ilieva ie blizu romantiarskom modelu, gde se fantastino manifestuje u fabuli i zapletu, Matavuljeva je, kao to je reeno, eruditni tip moderne fantastike - o iniocima nepoznatog se diskutuje. Matavulj je u tome srodan hrvatskom pripovedau alskom, koji je u nekoliko fantastinih pripovedaka iz devedesetih godina ("San doktora Miia", Notturno", "Kobne slutnje") dokazao da zna da razvija fantastinu radnju, poput Ilica, ali da mu je vano da objasni sutinu mistinih fenomena naunim razlozima. Spontanom prianju alski, kao i Matavulj, pretpostavlja diskusiju, tumaenje, pozivanje ,na naune i filozofske autoritete. Time se njegove novele odvajaju od Turgenjevljevih koje su mu sluile kao uzor. Istovetan je, na prirner, motiv novele alskog "Notturno " i Turgenjevljeve "Posle smrti" (1883): obe govore

0 posmrtnom nastavljanju velike ljubavi Turgenjev prati kako se u osetljivom mladiu posle iznenadne smrti glumice Klare Mili, iju je ljubav nespretno odbio, iako je ona i u njemu bila, naglo budi potreba za tim biem. Na kraju potreba postaje toliko jaka da se Klara poinje javljati u njegovoj sobi, dok ga sa sobom ne odvede u smrt. Turgenjev, priajui priu, u podjednakoj meri govori o mladiu pre ina posmrtne ljubavi, kao 1 o naglom buenju ekstaze i pojave privienja. alski isti motiv poinje trenutkom devojinog umiranja i panju posveuje docnijem posmrtnom pojavljivanju i autospiritistikim seansama koje postaju svakodnevna pojava i pretvaraju se - u duge dijaloge i objanjenje ljubavnika, pa i tumaenja !samog ina vaskrsavanja duevnog oblija umrle osobe. alski se poziva na naune autoritete, pominje pozitivistiki orijentisane filozofe i " U Antologiju srpske fantastike B. Vukadinovi je uvrstio dve Ilieve novele: "Igumanova sen" i "Pod zemljom". Od starijih autora, koji su stvarali na prelasku vekova, uneo je jo Jedino priu Danice Markovi "Doziv neastivog". Jedina prava fantastina novela je Ilieva "Igumanova sen". Pria D. Markovi vie je slika palanake sredine, a fantastika je tek u privienju "neastivog" i objanjenjima koja su poznata od ranije da "ne moe biti drugo do kakav izraz ivane nadraenosti" Ui "kako su siuna naa znanja i naa iskustva". 117 naunike (Hekela, Tena, Darvina) da bi dokazao kako je dua sveobuhvatni ja od fizike materije. Uz to, alski izlae priu u prvom licu, ali je deifruje na kraju kao dnevnik obolelog Lucija Ranjiia, koji je ostavio uglednom parikom psihijatru, izvrivi samoubistvo kad je bio izleen od privienja. Sentimentalizovana pria i eruditni stil rasprave daju kvazifantastino obeleje Turgenjevljevom motivu u noveli alskog, pri emu se gubi klasina -ravnotea i uzbudljivost prianja ruskog pripovedaa. Novele Turgenjeva i alskog zanimljive su jo iz jednog razloga. U njima se isprepliu motivi sna, privienja i spiritistike autosugestije. Junak Turgenjeva Aratov, pre nego to doivi posmrtni susret sa Klarom, sanja straan san i kad se probudio, on je uveren "da je Klara ovde, u toj sobi... On osea njeno prisustvo . . . on je opet i to zauvek u njenoj vlasti!"12 Junak novele alskog Luio doivljava trenutke saobraanja sa fiziki mrtviom Jelenom kao potonuoe u san iz koga se iznenada budi. A d jedno i drugo optenje sa umrlom osobom je neka vrsta autosugestije, autospiritistikog napregnua, izazvanog jakim oseajem ljubavi, to e obojicu aktera odvesti u smrt. Razlika izmeu takvih seansi i one u Matavuljevoj noveli "Spiritiste" jedino je u tome to tamo ena doivljava susret sa umrlim muem uz pomo drugih, ali je posledica ista - na kraju dolazi smrt. Ali i pored te sraslosti motiva privienja, sna,

spiritistike autosugestije, ipak je u veini sluajeva mogue odrediti koji je od njih dominantan. U srpskoj tadanjoj prozi to je, svakako, motiv sna. Ako je uestalost motiva privienja objanjivo dejstvom fantastinih pripovedaka Mopasanovih, onda je motiv sna u neposrednoj vezi sa Turgenjevljeviim novelama. Uticaj ova dva velika evropska pripovedaa, iji su se ivotni putevi ukrtali, bio je veliki krajem XIX veka, te se nekad i u njihovim delima javljaju slini motivi i postupci. Tako u pripoveci "Privienje" Mopasanov junak dokaz da je privienje ene zapravo stvarno bie nalazi u tome to mu je dolama bila puna dlaka od koise koju je eljao, a u mrtvoj i stisnutoj aci Turgenjevljevog Aratova "naoe pramiak crne enske kose". 12 I. S. Turgenjev: "Posle smrti (Klara Mili)", Izabrana dela, VII, Novi Sad, 1977, str. 281. 118 U etiri poznate fantastine novele Turgetnjevljeve ("Privienja ", "San", "Pesma pobedonosne ljubavi", "Posle smrti") san je pokreta fantastine radnje. U "Pesmi pobedonosne ljubavi" (1881), kao i u Matavuljevom "Avimelahu", listi san istovremeno sanjjiaju muki i enski partner i on ih zbliava u ljubavi. San su brojne Turgenjevljeve pesme u prozi koje su tada, kao novele prevoene u listovima i asopisima ("Susret", "Smak sveta", "Prag", "Insekat", "Priroda" i druge). San je deo onog sveta nepoznatog i samo dui pristupanog koji je preokupirao pripovedae devedesetih godina, pa su dela Turgenjeva nailazila na pravi odziv i usvajanje kod tadanjih pisaca i italaca. San je, nema sumnje, isto tako kao i privienje, oblik manifestacije nestvarnog u kome se oituje dua, njene sposobnosti predvianja, slutnje, dodirivanja sa iezlim biima. Nije tada san jo dobio onu funkciju koju e mu poetkom veka dati Frojd da oslobaa akumulisane potencijale podsvesti, prevodei ih na novi ifrovani jezik slika. San je u prozi neoromantizma bio put prema svetu okultnog, mistinog i znaio je vaspostavljanje mitske svesti, svedue nad stvarnou. San je bio vaan i kao operativno sredstvo kompozicije - omoguavao je da se, kao u Komarievom romanu Jedna ugaena zvezda, premoste prostor i vreme i da se tako izbegnu sloeni zadaci dalekog meukosmikog putovanja. Moe se rei da u udesnom svetu sna nema mesta za neodlunost izmeu stvarnih i nestvarnih inilaca radnje - da je literarna interpretacija sna, kao individualna reprodukcija mitske svesti, svojevrsna bajka naega mozga, osloboena diktata svesti svedena na atmosferu podsvesne igre slika i na kombinacije predstava. Nije ni udo to je u. neoromantizmu i simbolizmu, kad se obnavlja interes za bajku i legendu, i san tada dobio tako izuzetno mesto u prozi kao i u poeziji.

U srpskoj prozi devedesetih godina nema znaajnijeg pisca u ijim delima se ne pojavljuje san kao elemenat narativne strukture. ak se javlja i u delima starijih autora kakav je Pero Todorovi (roen 1852) koji se tada aktivirao pisanjem feljtonskih romana iz prolosti i sadanjosti beogradskog ivota (Beogradske tajne, Lepe grenice Aspida i druge), kao i istorijskih romana Silazak s prestala (1889) i Karaoreva smrt (1892/93). 119 Jo je Mato uoio u Todorovievim beletristikim delima "one jake poezije aktualnosti, romantike, svakidanjosti, koju je u ,funtromanima' s tolikom nasladom nalazio i pisac akademskih romana, Buhver".13 Todorovievi zabavni i istorijski romani mogli bi se detaljnije istraiti iz ugla koliko su u njihovom kreiranju imali udela stereotipi (u prvom redu san) neoromantiarske i fantastine proze. Videlo bi se, naime, da taj autor, koji je u svojim najboljim memoarsko-publicistikim delima, kao to su Dnevnik jednog dobrovoljca (1879) i Hajduija (1897/98), ispoljio oseanje za neposrednu stvarnost, pisao neoromantiarskim manirom tadanjih pripovedaa. I u Todorovievom istorijskom romanu Smrt Karaoreva retoriko-knjika dikcija, dekorativan i kitnjast jezik i romantiarske neobinosti iskrsavaju mestimino u prvi plan. On je u taj roman, koji je sledio istorijske dogaaje u vezi sa Karaorevim ubistvom, uveo san i privienje u jednom od kljunih momenata romana. Naime, kad se Milo zdvaja da li da ubije Karaora ili ne i u njemu se vodi borba oko toga "koja je trajala ele noi", javlja se san. Uini mu se da se naao u pustom i divljanom predelu i zakopava Karaorevo telo izmeu dve klade. To ini s naporom, a kad je zavrio, poinje da bei iz sve snage i ini mu se da "vidi kako drumom tri za njim nekakva udna prilika, nalik na oveka bez glave". Zatim izlazi pred njega sen davno mu umrle majke Vinje, die se graja osvetnika, i "Milo se otima iz hladnih koanih ruku svoje mrtve matere".14 U poslednjoj glavi ("Posle deset godina") pojavljuje se avet Karaorevog ubice ("Kao crna avet luta jedna udna ljudska prilika na dobrom konju"). On je, poput izdajnika Jude, olienje grenika koji "est punih godina evo ivi u ludilu svome, neprestano ganjan stranim privienjima". Moda je okolnost to je Todorovi, zbog bolesti jetre, morao da dvadeset sedam godina uzima morfijum, uticala na razvijanje fantastinog sloja u njegovoj prozi i na romantiarsku ivost slika, te i na integraciju isnova i drugih postupaka meoromantiarske proze u njegove zabav13 A. G. Mato: "Pero Todorovi", Sabrana dela. VIII, str. 243. 14 P. Todorovi: Smrt Karaoreva, Beograd, 1928, str. 131. 120

no-bulevarske romane, gde su ta sredstva fantastine pripovetke iz prve polovine XIX veka postala rekviziti za proizvoenje efekata namenjenih iroj italakoj publici15 v Reeno je, listo tako, da "u mnogim Matavuljevim pripovijetkama junaci sanjaju, a vienja u snu potvruju se na javi", "san oije privienje, inego poslanstvo, rjeenje, odgovor".16 San zauzima prostorno periferno mesto, ali je od velikog znaenja u strukturi Matavuljeve prie - potvruje se u stvarnosti i tako ini sutinski deo zapleta. Najee se snom nagovetava zlo i smrt ("ukan Skakavac", "Doktor Ivanovi"), ali moe nositi predznake dobra ("Bogorodica Trojeruica"). Rede se javlja 'san kao mora - u znaenju koje mu daje docnija, na psihoanalizi zasnovana pria. U pripoveci "U pomrini" (1896) junak na poetku sanja komarnii san da "tri ili etiri oveka digoe me i ponesoe trei, pa me bacie u vodu". Od straha, pri padu, vrisnuo je i probudio se. Najvanija je funkcija sna u pripoveci "Na pragu drugoga ivota" (1895). U strukturi te prie san je njena unutranja fantastina sadrina kojom se osporava pojednostavljena pozitivistiki shvaena realnost. San tu zaprema relativno malo prostora i utapa se, to je uobiajeno u Matavuljevim delima, u razueni okvir, ija je tema umiranje bolesne devojke Marije i porodina drama. U smislu dilema to se postavljaju u okvirnom delu prie, san je tek ilustracija jednoga stava, pa je "Na pragu drugoga ivota" opet i rasprava, iju sutinu odreuje suprotstavljanje pojednostavljeno shvaenog bazarovskog pozitivizma i spiritualistikog misticizma, dakle, dva filozofska 15 Uz to ne treba zaboraviti uticaj Turgenjevljevih fantastinih pripovedaka. Sve su one toga tipa ("Privienja", "Pas", "asovnik", "San", "Pria oca Alekseja", "Posle smrti", "Pesma ppbedonosne ljubavi") prevedene u srpskoj periodici, kako se vidi iz Pogodinove bibliografije, jo osamdesetih godina i ranije, a neke su prevoene ponovo d devedesetih godina. U svima san ili privienje igraju znaajnu ulogu. U Malim novinama (1891) P. Todorovia objavljen je u nastavcima prevod najfantastinije od njih: "Pesma pobedonosne ljubavi". Nije bez osnova pretpostavka da je Todorovi, pre toga amater u beletristici, "io, podstaknut itanjem Turgenjeva da stvara efekte fantastinog u zabavnoj prozi koja je tada bila u modi. 16 S. Kora: Knjievno djelo Sime Matavulja, Beograd, 1982, 121 naela koja se mogu pripisati pokretu naturalizma osamdesetih i simbolizma devedesetih godina prologa veka. Matavulj se (u ovoj se noveli to najbolje vidi) opredeIjuje, kao i alski, za drugo naelo, to je pretpostavka da pie ovakvu prozu. U noveli, naime, nosilac prvoga stava je devojin brat Milorad, koji je uz to, uvuen u jednu melodramsku ljubavnu zgodu. Za njega je sve

jasno i sve odreeno strogim kauzalniim zakonima prirode. Tako tumai bolest i duevna stanja, pa bi hteo sestri u predsmrtnim trenucima da "proita svoj najnoviji lanak o uticaju prirodnih nauka na karakter omladine". Drugi stav reprezentuje stari doktor, koji i leenje shvata kao duevnu higijenu; on je knjievno obrazovan i religiozno opredeljen i bolesnoj devojci daje knjige iz svoje biblioteke: Jedan dan na Maderi i Podraanije Hristu. Za mladia je stari lekar obian arlatan. Bolesna devojka mu je, meutim, izuzetno privrena, jer je njena dua, izotrena boleu, patnjom i blizinom smrti, negde na granici dva sveta: onog svakodnevnog, postojeeg i onog nepoznatog, nepostojeeg. Devojino dranje u predsmrtnim momentima i san - dokaz su u korist doktorove teze. A san devojke Marije istovremeno je snovienje11 alegorijskoonirika konstrukcija, u kojoj je naznaen put izmuene due kroz lavirinte zemaljske patnje do vidika gde "pogled sreta beskrajnu svetlost". Neodvojiv deo tog predsmrtnog sna i spiritistike moi - jeste pojaan intenzitet saobraanja ;sa mrtvima, tako da je devojka stalno u drutvu umrle sestre Lele i zajedno s njom prelazi granicu nepostojanja. Snom se, dakle, kao i u delima drugih tadanjih pripovedaa, prorie ono to e se dogoditi. Devojka kae da je mrtva sestra Lela rekla da e umreti u pono toga dana ("Lela mi je rekla da budem spremna u pono ..."), a zavretak prie potvruje to predskazanje: "Marija izdahnu te noi." San je taj put u onostranost do u detalje predviao. Sanjala je da sa bratom i sestrom ide kroz varo, drukiju nego to je inae ("mrana, nigde kola ni konja; naroda bese mnogo; svak gleda preda se i uti")17 Taj san, zajedno sa citiranim snom iz "Avimelaha", uneo je Vasko Popa u zbornik pesnikih snovienja Ponono sunce 122 Lela ju je uzela za ruku i povela Skadarskom ulicom: "Ulica posta tako tesna da sam lako mogla rukama dohvatiti zidove sa obe strane, i onda videh da na zidovima nigde aiema prozora ni vrata, da su to uprav zidine kojima nema kraja u visini... Dihanje mi se sasvim prekide i poe me ostavljati svest, kad odjednom tesnac se toliko suzi da sam samo s boka mogla dalje ii; uprav nisam ila, nego me je vetar nosio."18 Na kraju vidi da ne propada u bezdan, ve da joj ostaje jo malo, pa da izae "u beskrajnu, divnu cvetnu poljanu..." Ovako konstruisan san, predoseanje i potvrda proricanja u stvarnosti ivota stereotip je onirike fantastine proze. Stvar je jedino u tome to Matavulj nije intenzivirao novelistiku napetost na osnovu tih elemenata sna, nego ih je integrisao u racionalnu, realistiki koncipovanu povest, kao jedan od segmenata ukupne strukture. U fantastinoj novela Ksavera andora alskog

"Kobne slutnje" (1894) sadran je motiv MatavuIjeve prie "Na pragu drugoga ivota". Govori se, naime, da je bolesna devojika, to e ubrzo umreti, "imala divan san, u kom joj se prikazao njezin aneo-uvar i obrekao joj da e po nju doi i odvesti je pred prijestolje boje".19 Meutim, taj motiv samo je povod da ipripoveda objasni iistoriju slutnje te iste majke da e joj sin, kad se od nje odvoji, nastradati, to se i desi. Ali Matavulj evo j prii je tipski srodnija druga novela alskog: "San 'doktora Miia" (1890). Dva elementa opominju da su novele oba autora proizvod istog vremena: prvo, san koji se ostvaruje u zbilji i, drugo, opozicija zmeu bazarovskog pozitivizma i spiritualnog misticizma. alski tu opoziciju proverava na glavnoj linosti novele, doktoru Miiu. San ini integralni deo movelistike konstrukcije alskog - pisac ga je uveo kao dodatni motiv da bi pokazao destrukciju junakovih jednostranih pozitivistikih predstava. Doktor Mii je mlad lekar naoruan znanjen prirodnih nauka, pristalica je pozitivistikih teorija. U sudaru sa ivotnim iskuenjima u maloj sredini oklop pozitivnog i prirodnjakog puca. Najpre ga obuzimaju ama i melanholija, zatim se use" K. . alski: "Kobne slutnje", Male pripovijesti, Zagreb, , " S. Matavulj: "Na pragu drugog ivota", Sabrana dela, "I, str. 247. 1894, str. 140. 123 ljava 'sumnja, pa ga opsada san to se ponavlja i ma kraju dolazi ivotna katastrofa. U snu ga pohodi mrtvo telo prekrasne devojke i budi enju za lepotom. Javljajui se u sve novijim i novijim varijacijama, san je najzad konkretizovan u liku Ciganke koja sa starim muzikantom svira pred gomilom, izloena psovkama i grdnjama, a na kraju i torturi. Pozvan da secira les mlade ene, koja je ubijena u udaljenom mestu, doktor prepoznaje idevojku iz sna i njenog oca .muzikanta. U zanosu za enskom lepotom, to se mrtva nala u njegovim rukama, doktor Mii se pri seciranju lesa poreze i od toga umre. U groznici predsmrtne agonije, on dolazi do saznanja, to se ve i ranije uvuklo u njegovu duu: "Njegovo dosadanje mehaniko i kemijsko shvatanje svijeta i sebe samoga survalo se u nita i on je naslutio u dui neto vie nego tek fiziologijski proces modani. "20 Tako alski, poput Matavulja, uvodi san u novelu kao dokaz jednog tada vladajueg spiritualistikog filozofskog stava. Sigurno je, meutim, da su i Alatavulj i alski poznavali .novelu "San" (1877) I. Turgenjeva, Podudarnost izmeu sna, otkrovenja u snu i zbilje u Turgenjevljevoj noveli jo je frapantni]a nego u naih pisaca. Mladi to ivi usamljen sa mladom majkom udovicom, otkriva u snu da mu umrli roditelj nije stvarni otac, ve da je to

nekadanji oficir, zaljubljen u njegovu majku lepoticu uspeo je pod udnim okolnostima da je siluje !i posle toga se izgubio. Susrevi se s njim u jednoj krmi, mladi saznaje da se taj ovek vratio iz Amerike. U svakoj crti njegovog lica, iz kue gde stanuje, on prepoznaje, kad pokua da ga upozna pre nego to je naen u blizini mrtav, sve detalje sna to ga je sanjao iz noi u no. Put junakov u snu, kroz usku ulicu i mranu kapiju asocira na slian put Matavuljeve bolesne junakinje: "Kao idem ja uskom, loe poploanom ulicom drevnog grada, lizmeu viespratnih kamenih kua sa iljatim krovovima. Traim svoga oca, koji nije umro nego se zbog neeg krije od nas i ivi upravo u jednoj od tih kua. Evo me kako ulazim kroz nisku, mranu kapiju, prelazim dugako dvorite zakreno gredama i daskama, 20 K. . alski: "San doktora Miia", Antologija hrvatske fantastine proze i slikarstva, Zagreb, 1975, str. 95. 124 najzad se uvlaim u malu sobu sa dva prozora. Nasred sobe stoji moj otac u domaem ogrtau i pui na lulu. On nimalo ne lii na mog pravog oca: visok je, mrav, crne kose, nos mu je kukast, pogled sumoran i prodoran; reklo bi se da ima oko etrdeset godina."21 'San zauzima istaknuto mesto ostalih srpskih pripovedaa koji su itala Turgenjeva. U legendama i bajkama L Vukieviia, o kojemu je bilo reci ranije ("Straan san", "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu"), san omoguava zasnivanje tipskog modela tadanje prie, sa dva razliita stilska sloja: jednim stvarnosti seoske prie i drugim irealnosti bajke, odnosno onirike fantazije. Meutim i u nefantastinim Vukievievim pripovetkama san ima mesto koje je odreeno psiholokim poloajem linosti. Tako u naturalistikoj noveli "Svoj greh", objavljenoj krajem osamdesetih godina (1888), nadvladava izolacija u kojoj se naao stariji ovek ispatajui umiranja dece i nesrean zbog degenerativnih osobina jedinog ivog sina, dospelog ina robiju, nonim sanjama o ivoj deci i srenom ivotu s njima, ili rnu se u snu otvaraju vrata udesnog sveta ("Dok se on zavijae, te otvorie neka udna vrata, pa blesnu otud svetlost kao suneva..."), u kome vidi "neko oko, samo oko, a sjajno kao eravica i opet blago!". U duoj noveli Lazara Komaria "Zapisnik jednog pokojnika" san se javlja u stereotipnoj ulozi u tadanjoj prozi: prorie nesreu. U prii, naime, o stradanju intelektualcapravnika, koji postaje rtva palanakih intriga, negova ena u snu dosluuje buduu katastrofu dece. Komari je, kako se vidi iz literature, uz roman Jedna ugaena zvezda, pratio i teorijsko-filozofske rasprave, iji je uticaj prepoznatljiv u konstruisanju fabule i integracionoj ideji toga dela. U pripoveci "Zapisnik jednog pokojnika" prialac se pita, kad se opomena iz sna pone

ostvarivati: "Ko je taj, to nam za mrtva sna liznosi pred oi tako strano znamenje? . . . Da nema dua naa neke druge oi - sem ovih na koje mi gledamo. Da se na, odnekud, u zgodnim trenucima, ine sastaje sa onima, od kojih vodi svoje poreklo od liskom."22 21 I. S. Turgenjev: "San", Izabrana dela, VII, str. 75/76 i Antologija ruske fantastike, Beograd, 1966, str. 71. 22 n L. Komari: "Zapisnik jednog pokojnika", Pripovelke, Beograd, 1894, str. 52. 125 I meu pripovetkama Milete Jakia nije teko uoiti slinu funkciju sna koju ima u fantastinoj j pseudofantastinoj prozi. U neto docnije publikovanoi prii "Litiilja", san starog crkvemjaka 'Petra, koiji se kretao ispred seoske litije da bi izmolio kiu za oednelu zem]ju, prerasta stvarnosni okvir i pretvara se u alegorijsku fantaziju, to ubrzo postaje i zbilja. On je, naime, umoran od litije zaspao i sanjao staru, runu i suhu enu, koja se oglasila kao sua i objasnila mu da kie nema "zbog ljudskih greha". Kajui se za svoje grehe i vapei u snu za kiom, Petar je primetio da kia poinje da pada, a oblik stare ene se menja: lice joj je postalo rumeno, oi sjajne, a umesto pauine to ju je obavijala, zamirisalo je gusto lie. Kad se probudio iz sna crkvenjak Petar, video je da je oblak prekrio nebo i da poinje padati kia. U veini sluajeva funkcije pojave sna kao predskazanja religiozna svest je inilac koji utie na kreaciju onirikih vizija i na koincidencije stvarnog i nestvarnog. Takva svest, pogotovo ako se otrgla od oficijelne crkvene dogme i upuena ranohrianskim misterij ama ili animistikim i spiritualistikim predispozicijama, podloga je na kojoj izrastaju snovne fantazije. I oni autori ija su dela svrstavana u prozu realizma, kao S. Rankovi, ne razlikuju se mnogo u tom pogledu od ostalih. Moe se to videti iz Rankovievih pripovedaka i romana, osobito iz Porueni ideali. San je u tom romanu u funkciji stvaranja predstave apsolutne idealnosti, utopistike projekcije vieg sveta. San gospodari mislima mladog seljakog sina Ljubomira i pretvara se u taku integracije njegovog psihikog bia, postajui neto nejasno, nepoznato, ono, kako sam kae: "Uvee, kad legnem, pa zamurirn, ono mi odmah doe. Najpre mi se belasa, daleko pred oima, neka mala - mala loptica... igra, igra mi pred oima i eto je sve blie meni... I to god blie, ona sve vea... posle kao tanjir, pa kao tepsija, i tako redom dok ne poraste kao kua, i vea... Pa sve blie.... i taman da me udari u glavu, ono nekako proe kroz mene, pa se opet vrati natrag i stane igrati daleko, kao neki veliki, veliki konj ... Ja mu lepo vidim sapi, i jedna mu je noga kao ... boe prosti, vea od tornja Saborne crkve u Beogradu

... i tolike su sve etiri. Pa igra, skae i to 126 blie meni, on sve vei... vei je od Maljena i Pavlina iedno... i ja sve ekam kad e da me pregazi i zadali a on se provlai oko mene, kao da je sav od vaz' 01 I u Rankovievim pripovetkama san se javlja ee kao stanje kristalizacije stvarnosti i kao elemenat elje i straha (dakle, u funkciji koja ga pribliava pripovedaima poetkom XX veka) nego kao znak zloslutnog predskazanja to se u stvarnosti konkretizuje. U prii "Prva tuga" (1896) san je izraz prlitiska stvarnosti na deju psihu. Jednostavno, dete, izloeno strahu u zaguljivim branim trzavicama, to ih je izazvala oeva ljubavnica, "prevodi" zbilju u san i ne razlikuje ta je jedno, a ta drugo. Sanja majku u belom sa dugom crnom kosom to pada niz lea: "Odjednom se otvorie vrata, tata utra ljut, surov, straan, kao to obino izgledae poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu... A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla no u ruci, pa strano gleda mamu.. ."24 To je ve san to se uklapa u koncepciju filozofije ivota poetkom veka. San tu ne reflektuje signale mistine svedue, ve znai provalu u snu suzdranih emocija pod pritiskom ivota. U pripoveci "U XXI veku" (1895) snom Rankovi reava problem antiutopistike pripovedake konstrukcije. Profesor je prespavao asove i u snu se naao u XXI veku. To je piscu omoguilo da karikira, kao i Ili u drami Posle milijun godina, automatizovani ivot tehnike budunosti. U ova dva primera san Rankovievih linosti pribliava se tumaenju, sna u delima pripovedaa poetkom veka (Domanovi, Stankovi). Delirijske vizije i poetska preobralenja U srpskoj prozi fin de siecla, meutim, ne postoji i jedno delo pisano u stilu deliirijske fantastike koja "i bila na granici izmeu dva shvatainja nestvarnog: oniog onistline filozofije i drugog psihijatrijske prakse, tu vrstu fantastine prie napisao ni Ilija Vukikoji je ivotnom dramom i iskustvom duevne me-, " s- Rankovi: Porueni ideali, Sabrana dela, II, Beograd, 1952, str. 53. * Ista knjiga, str. 360. 127 bolesti bio najblii Mopasanu. U nekim Vukievievirn pripovetkama osea se nered u sintaksi, zagonetnost p0, riva i udnovatost reakcija nekih linosti, ali sve to ne izlazi izvan okvira koji postavljaju poetska naela sin> bolistike proze i elementi fantazije u njenoj strukturi.25 Ni pokuaj Matavuljev u "Pavdnoj simfoniji" (1901) nije preao granicu opisa poremeaja .svesti osetljive i duevno kontroverzne ene, koja poludi kad izgubi dete, i svoj delirijski nemir, uzrujanost emocija i haotinost predstave "prevodi" u zvuke klavira, za koje veruje, u

nastupu patoloke megalomanije, da su prave simfonije. Ali taj zvuni nered bio je samo slignal da "divna dua Pavina otide u venu 'simfoniju". Matavulj, racionalan i idejom zaokupljen pisac, nije nastojao da prikae detaljnije rascep duevnog ivota i da belei fantastine privide bolesne psihe koja se odvaja od stvarnosti i prihvata neki novi iracionalni poredak stvari, borei se sa terorom vlastitih fenomena. On je prekinuo priu tu momentu u kome je bila moguna prava delirijska fantastika, kao to je Nervalova, Hofmanova, Poova, GogoIjeva ili Mopasanova. Njihova dela ("Aurelija", "Peskar", "Beronisa", "Dnevnik jednog luaka", "Orla") uglavnom su pisana u obliku dnevnika ili linih ispovesti obolelih, pa se nered slika u poremeenoj svesti razvija u fantastian film koji okira neoekivanim radnjama (Hofman, Po), fascinira mistinom muzikom traganja za enskim likom (Nerval), opinjava izokrenutim i smenim redom pojava u mozgu luaka to je uobrazio da je panski kralj, pa dolazak u ludnicu shvati kao odlazak u paniju (Gogolj) ili izaziva saaljenje pred biem to se razdvojilo na dva lika i stalno je pod presijom pratnje nepoznatog (Mopasan).26 25 Jer paralelno sa transparentnou govora je i parabolina struktura Vukievievih pripovedaka. Dugo je vremena alegorija smatrana (suprotno od simbola) za neadekvatno izraajno sredstvo moderne knjievnosti. Na primeru Bodlerove poezije Jaus je nastojao da rehabilituje alegoriju kao modernu pesniku figuru, ijom upotrebom je Bodler nainio zaokret od romantiarske ka modernoj poetici (H. R. Jauss: "Baudelaires Riigkgriff auf die Allegorie", Formen und Funktionen der Allegorie, Stuttgart, 1979, str. 686-670). 26 Polazei od tvrdnje da u svesti psihotiara, uivaoca droge i deteta granice izmeu stvarnog i izmiljenog ne postoje, C. Todorov ukazuje na slinost produkcije te svesti i fantastine knjievnosti, gde se "drukije nego, na primer, u mitskom 128 Jedini -pokuaj opisivanja delirijske, paranodke ekstaze imamo u romanu Lazara Koimalriia Jedan razoren um- Komari je bio pronaao uporinu taku za deo svoje proze upravo u spiritualizmu i fantastici devedes" tih godina i stvorio je bio okvire za delo to e sadravati isvojstva delirijske fantastike. Uveo je u roman dva bezmalo fiziki istovetna junaka, no duevno razliita i uinio ih takmacima u ljubavi - stavio ih <u poziciju dvojnika, kao Turgenjev u "Pesmi pobedonosne ljubavi ".27 Ali Komari taj vaan motiv fantastine proze nije razvijao. Pristupajui temi ludila filozofski i dajui \e mimetiki deskriptivno, Komari je iizabrao onu vrstu delirijske ekstaze kojom se eli prodreti u prapoetak stvari, pri emu se junak zaplie i dua mu prska. Drugim recima, Komari se zadrao na uzroniku katastrofe jednog filozofskog uma, stavljajui u prvi plan junakovu elju da prodre u tajnu poetka due: "To je neka

poluprozrana koprena kroz koju ona vidi svoje praiskonsko poreklo. Ima puno stvari to ih mi naziremo ali ih ne vidimo. Mi ivimo, ali u nekom bunovnom stanju. A ima jedno stanje due nae, kad je pred njom sve vidniije, sve razgovetnije."28 Dua filozofa Velje nala se u takvom stanju ekstatine lucidnosti i posrnula u mrak, jer nije mogla da razrei tajnu poetka - to je prvobitnije: prostor, vreme, materije ili kretanje. Tajna sa kojom se suoio Komariev junak ista je ona koju miljenju ne ignorie granica izmeu materije i duha, nego ostaje prisutna da bi se pruio povod za neprekidno prekpraivanje " (Tz. Todorov: Einfuhrung in die fantastische Literatur, str. 105). U ovoj vrsti delirijske fantastike ta se osobenost najbolje osvedouje. 27 Turgenjevljeva novela "Pesma pobedonosne ljubavi" (1881) prevedena je na srpski jezik tri godine posle pojavljivanja na ruskom (1884), a prevod se pojavio i 1891. godine. Nije zato bez osnova tvrditi da je Komari preuzeo Turgenjevljev motiv u romanu Jedan razoren um (1893) o dva bezmalo istovetua mladia, iji se ivot komplikuje ljubavlju prema istoj devojci. Komari je suptilnu i poetski prefinjenu fantastiku iz "Pesme pobedonosne ljubavi" preneo u seoski ambijent, komplikovao je pojavom ludila. Turgenjev, kao i Hofman, odabira prolost i Italiju i tu kreira fantastine zaplete ljubavi Fabija i Mucija oko V'alerije. Mucije odlazi u Indiju a Fabije se eni Valerijom, aa s 28 bi po povratku arobnom pesmom budio Valeriju u stanje mnambulne odsutnosti i privlaio je sebi. Tu Komari nije fliogao slediti velikog pisca. L. Komari: Jedan razoren um, Priboj, 1970, str. 71. 129 on sam razreava u romanu Jedna ugaena zvezda, ilustrujui to primerom putovanja u svemir i odnosom vremena i prostora u njemu. Drugim recima, Komari nije bio u moi da prikae deliriijske ekstaze. On je opisivao tek spoljanje reflekse ludila i megalomansku kvazifilozofsku konstrukciju, a onaj udesni svet izvrnutog posmatranja stvari, to ih pdstavlja u neverovatne i iskrivljene meuodnose, kako je to uinio Gorki u delirij sko-fantastinoj pripoveci "O tetnosti filozofije",29 nije bio u stanju da zahvati. Moe se stoga rei da u srpskoj knjievnosti devedesetih godina nije ni bilo prave deldrijske fantastike, ali da je vredno zabeleiti i pokuaje. Iz istog razloga ni docnije u knjievnosti ekspresionizma ta tema nije zaokupljala panju srpskih pisaca30 Zato je poetsko-fantastina proza u ornamentalno-dekorativnom s tihi i integrativnim simbolima vaan segment moderne srpske knjievnosti Ikrajem XIX veka. Re je o tipu proze koja bi odgovarala standardima simbolike naracije, a negde je na granici fantastinog folklora, delirine pripovedake ekspresije ili pak dekorativne

stilizacije u poetskom ritmu, sa zraenjem simbolinih detalja. ini se da ne umanjuju vrednost niti stilsku reprezentativnost srpske neoromantiarske proze ovog tipa ni seoska tema, pogotovo kad se duevna depresija i .sudbinski fatum motiviu folklorno-magijskim dejstvima, tj. kad se poetska fantastika pribliava folklornoj na nain koji podsea na izvorni romantizam. Dva ;su pisca ija bi se dela mogla uzeti kao primeri ove vrste poetske fantastike: Mileta Jaki i Ilija Vukievi. Oni su i najblii tipskim oznakama neoromantiarskog simbolizma. Jer, njhova narativna faktura nije tvrda u onoj meri kao u starijih pripovedaa S. Matavulja i L. Komaria, koji su stilskim manirom realista 20 To je, zapravo, odlomak koji je M. Nikoli unela u Antologiju ruske fantastike (1966). Meu ranim prippvetkama Gorkog nalazi se jedna slina ("Greka", 1895) o Kirilu Ivanoviu JarosJaveevu i Marku Daniloviu Kraveovu, koji su dospeli skupa u ludnicu. 30 O tome govorim u prvom odeljku treeg dela studijeKoliko je ta tema aktuelna u nemakom ekspresionizmu sveden e i naslovi knjiga kao Fantazije o ludilu - Ekspresionistiki tekstovi (1980) ili Izobliena utopija - Znaenje i funkcija ludila u ekspresionistikoj prozi (1982). 130 nastojali da izraze oseanja i ideje novoga vremena, pri "efflu se oseti nepodudarnost izmeu pripovedakog postupka i spiritualistike filozofije. U najboljim delima M Jakia i I. Vukievia te nepodudarnosti nema; iako relativno skromni, njiihovi talenti nisu bili predodreeni za velika ostvarenja u novome stilu. Transparentnost filozofije spiritualizma izraava se u priama te dvojice u poetskoj ritmici i izrazu koji, i pored toga to transponu je teme iz realnosti (sa izuzetkom Vukievievih bajki i legendi), tei apstraktnoj stilizaciji, lirskoj ornamentici i pompeznosti. Naroito je u ovom pogledu zanimljiva proza pesnika M. Jakia. On je prvu pripovetku "Crno mae" objavio 1892, a zbirku Prie 1900. godine. Poetkom veka tampao je jo dve znaajne pripovetke: "Daa" (1902) i "Ah, Matilda" (1903). Ali i docniije pripovetke, to ih je preoblikovao u knjizi Crno mae (1921), u izboru Mirna vremena (1935) ili pre toga u Legendama i priama (1931) temelje se na obrascima i filozofije proze krajem XIX veka. Iako se radi o autoru izgraenog i koherentnog stila i jezika, njegove pripovetke su tipski raznorodne. Moglo bi se govoriti ak o etiri tipa Jakievih pripovedaka: o jednom nervalovsko-mopasanovskom na granici delirijske fantastike ("Ah, Matilda", "Ostavljena"), o drugom simbolikom u stilu TurgenjevIjevih poetizacija stvarnosti ("Crno mae", "Daa"), o treem folklorno-fantastinom u duhu Gogolja ("avo", "Litija", "Misterije", "Neista kua") i o etvrtom tolstojevskom biblijsko-mitoloke fantastike udesnog (Legende

i prie). Najinteresantniji je ovde ovaj prvi tip Jakieve proze. Pripovetka M. Jakia "Ah, Matilda" najbolji je obrazac u tadanjoj srpskoj knjievnosti1 dela to se pribliava delirijskoj fantastici, iako ostaje van njenih okvira. Ona objedinjava motiv traganja za enskim likom iz Nervalove "Aurelije" i nain neposrednog beleenja dnevnika duevne krize iz Mopasanove "Orle", ili GogoIjevog "Dnevnika jednog luaka". Razlika je jedino u tome to Jakiev junak nije psihotiar ve je u stanju Jake neurotske krize, te tipini postupci deliiijske fantastike, kao i razreenje zagonetke na kraju, gube Prozranost onirikog i neodreenog. Motiv traganja za nejasnim likom ene obraen je u pripoveci "Ah, Matil131 da" na nain proznih pisaca devedesetih godina i poetkom veka. Nervalova "Aurelija" poinje recima: "San je drugi ivot." I zaista, strujanje slika, izmena kadrova lepravost Vizija sa granica sna i jave, mistika preobraenja i poetska kompozicija, podreena aloginom sledu asocijacija - sve je to u funkciji mitoloko mistinog modela fantastike. ak i dvojnik, tipski stereotip fantastine knjievnosti, tu se javlja kao proizvod mitske svesti i Nervalov junak sklon je da ga nazove duhom, mistinim bratom, uveren ipak "da ljudska mata nije izmislila nita to ne bi bilo istina u onom svetu ili u drugim svetovima i nisam mogao da sumnjam u ono to sam video tako razgovetno".31 Motiv dvojnika razradio je Mopasan u "Orli", opisujui egzaktno i u obliku dnevnika proces gubljenja razuma i ludilo. Zato je s razlogom reeno: "Mopasanova fantastika, iako se okree protiv pozitivizma vremena, razvija svoj imaginarni prostor u pojmovnosti savremenih naunih sistema i tek od toga dobij a svoju pogonsku snagu. Ne dovoenje arhainih modela kao kod Nervala, nego konsekventno, potpuno zamislivo uvoenje naunih stavova slui Mopasanu za uverljivo predstavljanje stvarnosti."32 A to bi se moglo kazati i za psiholoku fantastiku devedesetih godina uopte, pa i za pokuaje srpskih pisaca u tom smeru. I traganje za likom nepoznate ene u Jakievoj pripoveci stavljeno je u sasvim realan kontekst, a pometnju jedino izazivaju oiveli snovi neurotirirane linosti. Podsea time na Matavuljevu novelu "Privienje naeg dentlmena". Jakieva novela najbli/a je, makar to se tie razreenja, Matoevoj "Lijepa Jelena". Jakiev junak, posle svih peripetija, identifikuje lik enske lepote, to je vidi iz uskog kancelarijskog prostora na prozoru suprotne zgrade. Ona je kerka starog sekretara iz njegovog nadletva, i pronalazi je u zabaenoj krmi dok pokuava da pridigne pijanog oca, a u elom prizoru uestvuje rulja i njen mu Vaa, ovek grdosija. Reenje je, dakle, u stilu Matoevih pripovedaka ("Samotna

no", "Balkon", "Lijepa Jelena") u grotesknoj dezdluziji. Jakiev junak ne doivljava takvo ponienje da bude 31 32 . de Nerval: "Aurelija", Antologija francuske fantastike, Beograd, 1968, str. 56. D. Penning: ",l)berwirklichkeif bei Nerval, Maupassant, Breton", Phantastik in Literatur, Darmstadt, 1980, str. 212. 132 isprebijan i osuen kao Matoev u "Lijepoj Jeleni" i njegove iluzije bivaju surovo rasprene u sceni u krmi, pa jo u veoj meri time to dobija otkaz zato to je, oarnuen od ljubavi i rastrojen, pogubio vana akta i sve vreme bio u kancelariji neuredan. Jakieva pripovetka "Ah, Matilda" zapravo je tipska simbolistiko-neoromantiarska pria o gubljenju ideala i spoznaji druge, rune strane lepote. No, u okviru takvcg tipa proze, Jaki je primenio nekoliko postupaka karakteristinih za mopasanovski model delirine fantastike. Prvo, to je forma dnevnika-izvetaja o duevnoj krizi; drugo, motiv dvojnika; tree, oivljavanje stvari u snu i na javi i etvrto, san. Dvojnik nije u Jakievoj noveli uoblien u konkretnu sliku drugog bia koje bi postalo ravnopravno sa realnom junafcovom linou, ali je dat nagovetaj takve mogunosti, pa i itaoevo oekivanje da bi se razvoj novele mogao odvijati u tom smeru. Negde na poetku, kad je krizno stanje ve nagrizlo junakov duevni ivot, on se sa strahom okree svakom iznenaenju. Opisujui porodicu stanodavca i sobu u :kojoj stanuje, junak se prepadao od vlastite slike u velikom ogledalu, kad bi upalio ibicu, pitajui se: "Je li to moja ili slika drugog koga, koji se tu negde sakrio?" To gubljenje oseanja granice izmeu realnog i irealnog, izmeu mogueg i nemogueg povod je za fenomen oivljavanja stvari koji je znan iz fantastine knjievnosti, a svojstvo je i simbolistdke proze. Izgubivi jedan akt, naime, junak se uverava kako su akta "nekakva iva stvorenja", da vode mistini ivot, iako se "obino misli da su mrtvi papiri": "A moda ta akta nou izlaze, provlae se kroz razbijeno okno na prozoru od nae arhive i idu, tumaraju, sastaju se s drugim aktima iz tuih nadletava, poseujiu jedno drugo i ne vraaju se esto PO nekoliko dana. Ima ih takvih, koja se nikad i ne vrate."33 Jedanput, kad je nestalo jednog fascikla, junak je uao uvee u arhivu i naao tu maku to se poplaS1la i iskoila kroz prozor: "Samo je pitanje da li je to bila maka!" Poovski motiv crne make (novela "Crna maka"), kojii je obradio i u prii "Crno mae", 3 bl ' M. Jaki: "Ah, Matilda", Mirna vremena, Beograd, 1935, r. 46. 133

0' kao i Ili u "Igumanovoj seni", zatim oivljavanje spisa njihove none seobe i ivot, otvarali su M. Jakiu pr stor za provokativne i fantastine prozne kombinacije. Mogue je da je on tada itao i Mopasanovu novelu "Ko zna?", u kojoj, vraajui se uvee iz pozorita, oset ljivi i osamljeni junak zauje buku u kui, a posle vidi kako oiveli nametaj naputa kuni prag. Docnije traganje za nametajem i staretinarom "sa lobanjom kao mesec", nije razjasnilo tu fantastinu pojavu, ali je junak pristao na kraju da doe u duevnu bolnicu, plaei se jedino da staretinar ne poludi i da ga ne dovedu tu - "ak ni zatvori nisu sigurni". Jaki je na tragu stereotipa fantastine proze kad, sledei isti postupak oivljavanja stvari, ovoga puta u junakovom snu, pokree ceo park, drvee - ak i "Venerina iStatua poe da se kree": "Njen beli veo stade da vihori kao na vetru, njena lapa, antika glava oblivena gustim talasom plave kao zlato sjajne kose, pomae se, i njeno lice, isto kao lice one plave enske na prozoru, nasmejano, obrte se prema meni i ona me gledae podiui svoju golu, mramornu ruku i maui na mene nekakvim belim predmetom."34 Iz ovih se primera vidi da je pesnifcu Jakiu stalo da manirom fantastine proze poetizuje priu, oslanjajui se i na poetski ritam jezika, a ne da kreira fantastiku. Jer, nije samo razreenje tajne i zapleta ono to Jakievu pripovetku stavlja izvan stroe shvaenih okvira anra fantastine proze. Razreenje daje Mopasan u noveli "Ko zna?" nagovetajem da se junak naao u ludnici. To ini i Andrejev u pripoveci "On" (1906), koja se moe uzeti kao obrazac delirijske fantastike. Mladi student, doavi na usamljeno imanje jednog bogataa, ija je ena luda, da bi zaradio novac poduavajui mu sina, ni slutio nije koliko e .nova, hladna, otuena sredina -da razori njegov duevni integritet, pa noni gost postaje priviianje d "ivi lik", "pratilac s kojim se razgovara". Dolazi ok, leenje i otrenjenje saznaje da je bogatau umrla bolesna ena: "Vie o njemu nisam inita uo. Vie se nikad nije pojavio ni on i ja znam da se vie nikada i nee pojaviti. Mada, 34 Isto, str. 46. 134 kada bi on sada doao, moda bih ga doekao s izvesnim zadovoljstvom."35 Jaki, zapravo, kao da nema nameru da kreira fantastinu pripovetku, pogotovo ne delirijske provenijencije - njegov junak ostaje u granicama normalnog psihikog stanja, nije zahvaen psihozama koje rue kontrolu razuma i vode u duevni haos. Jaki jednostavno poetizaciijom fabule, prostora, duevnog ivota i jezika pie simbolistiko-neoromantiarsku priu koja Se naslanja na neposrednu stvarnost, simboliki preobraenu

i literarno-retoriki diviniziranu. To pokazuju i prie koje se jo upadljivije dre okvira realnosti ("Crno mae", "Daa"), a ipak su ljudi i situacije tako ozraeni simbolinim pojedinostima, preobraeni poetinim hiperbolama, ili otrim isticanjem suprotnosti dobra i zla, da se dobdjia utisak kako je re o nemimetikoj prozi. U "Crnom maetu", na primer, u stilu turgenjevske lovake prie, Jaki eli da predstavi neobinog slepog starca, udne okolnosti u kojima ivi sa crnim maetom i psom, da pored opisa karaktera istakne i interesantne prizore, iz kojih e se videti ovekoljubivost i tragika junakova (kad mu deca zlobno dovikuju "Hrak" ili nastane bura i izgubi se mae, pa starac pone da ga uzaludno trai). Ali specifinost i samosvojnost Jakieve prie kao simbolistiko-neoromantiarske strukture, sa oznakama poetske fantastike, oituje se najvie u stilsko-jezikoj proceduri. Opisujui put po umskom predelu, narator ga poetski zaarava, tako da italac gubi iluziju da je to neka stvarna, ravniarska uma, ima utisak da je to prikaz iz bajke, da nad svdm lebdi arolija nepoznatog i tajanstvenog. Orasi su tu "kao kubeta kakvih dinovskih vizantijskih crkava; visoki, viti jablani kao iljasti tornjevi gotskih katedrala", a sunce zalazi "za crn oblak rasipljui duboke mlazeve crvenih zrakova, istok bese kao pepelom zamazan a munje prosijavahu jedna za drugom". arolijski preoblieno i simboliki postavljeno u okvir prie je i crno mae Ikoje je "kao utvara, crna, mala senka", fla kojoj se istiu "crvena usta sa belim otrlim zubiirrta ". Pri pojavi bure pas "sede na Stranje noge, die glavu u vis i tako tuno poe urlikati, da me svega Jeza proe. Kae se istovremeno da je "nad kolibom 3' L. Andreev: "On", Povesti i mskazy, II, str. 210. 135 jaukao jablan bolno i otegnuto, dok je slepi starac tragajui u oluji za izgubljenim maetom, "pruao napred obe ruke u najveem begu, ostatak sede kose na potiljku kidao mu vetar, a on se spoticao i padao preko panjeva i okoa".36 To vie nije zapis ii'z lova - to je izmiljena, poetsko-fantastiona pria o ljudima d ivotinjama u uslovima surove prirodne stihije, ikad se pokazuje lice dobrote, ali i zla. Na slian nain i pripovetka "Daa" (1902) na prvi pogled je naturalii'stiki otra slika sa sela - ambijent je grub, sirov, surov, a ljudi prodrljivi. U taj okvir stavljena je, kao kontrast slici zla, dobrota dvojice siromaha (Rada i Toma) - doljaka. Dok je prvi bio na putu, drugi je umro, a baba Rava, "poto majstor Toma bese ubogi siromah, ne nadajui se nikakvoj nagradi za svoju dvorbu, ili bar kakvoj dai, u sluaju da Toma umre, pohodila je bolesnika samo jedamput".37 Docnije, kad se ljudi iskupe na dau i kad se prodrljive babe najedu

i napiju, iiaturalistiki okvir prerasta u simbolinu predstavu zla, ija je suprotnost duevnost siromaha. Tako se stvara kontrast zla i dobra, tela i due, avolskog i boanskog - nastaju otre manihejske polarizacije svojstvene filozofijli simbolizma. I Jakieva slika dobija izgled to ga ima u Meterlinkovim dramama,38 u kojima dua umrlog izlazi iz tela kao mistini i opominjui plamen, dok se telo valja u grubim telesnim uicima. Tako je Petar oseao strah "moe biti od one tajanstvene senke, koju je nazreo ili uobrazio da je video u budaku onda, kada je prvi put stupio u kuu ugledavi mrtvog Tomu". To je neka "strana crna ena" "ukrala Tominu duu u trenutku kad kod njega nikoga ne bese".39 Nasuprot mrtvom Tomi i dobrom Petru, to se zgrozio nad ljudima, kljua oko odra ivi ljudski mravinjak. Tu su 36 37 38 M. Jaki: Mirna vremena, str. 10. M. Jaki: Mirna vremena, str. 18. Misli se na Meterlinkovu dramu Uljez (1890), u kojoj, dok slepi starac sedi u sobi, u susednoj odaji jedna od erki lei u samrtnom ropcu i eka dolazak smrti. U svakodnevnom Meterlink otkriva mistino i neodreeno, smrt. Docnije je Fran Galovi prema tom uzoru pravio dramu Pred smrt (1912). Jakieva "Daa" slika slinu situaciju suvie stvarnog i mistinog i takoe je srodna Meterlinkovoj drami. Meterlinkovu dramu Knjeginja Malena preveo je jo M. Glii (1891), a posle toga je izvoena na sceni. " M. Jaki: Mirna vremena, str. 27. 136 prljava deca to su dola na dau s drvenim kaikama, tupi prosjacii, od mirisa jela i pia podivljale ene i ljudi - sve to razjapljeno u eljusti koje se sladostrasno otvaraju telesniom uitku, zaboravljajui potpuno na mrtvaca i njegovu duu, pa se siromaak Petar oseti "sasvim usamljen, smeten i izgubljen, sam, sam kao u grobu". TJ prii "Daa" gruba stvarnost se preobraava u poetsku sagu o dui i o dobru i zlu, ostvarenu poetizacijom stranog, surovog i neljudskog. Utisak nestvarnog i fantastinog, meutim, identian je u obe prie, pa i saznanje da je re o tipskom modelu simbolistike proze. Sredstva poetizacije ista su u "Dai" kao i "Crnom maetu": retoriki obrti, stilizovani izraz leksike apstrakcije i slino. Rei e, na primer, za neku babu Divnu da joj mrko lice obasjano prolenim suncem "doe kao lice mumije, koju su ovaj as izvadili iz hiljadugodinjeg mraka". Ili je efekat nestvarnog proizveden simbolikim znacima tajanstvene senke - due to krui nad razvalinama sopstvenog tela, pa se siromaak Petar pita: "Ali, zato Bog, kad nam ve uzima duu, ne uzme i telo,

nego ga ostavlja zemlji, poverava ga bezdunim ljudima da mu se narugaju?"40 Na granici izmeu arolijskog i stranog su i one prie M. Jakia koje sadre, u istom okviru psiholoki napete drame ljudskog, elemente folklornog. Uz pomenute "avo" i "Litija", mogle bi se navesti i docnije objavljene "Misterije" i "Neista kua". Ako opis umskog predela i timunga noi u "Crnom maetu" podsea na prvi deo Turgenjevljeve "Beine livade", onda se fantastine novele Jakieve, zasnovane na naivnim religijskim predstavama ili narodnim verovanjima, podudaraju sa priama deaka u toj noveli u tiini tajanstvene noi koja kao da apue misterije i govori prie o kunom duhu, o vili ija je kosa "zelena kao konoplja", lepom kudravom jagnjetu to se etalo nad davljeniikovim grobom, da bi se, kad ga je Jermilo stavio ispred sebe na konja, avolski iskesilo. One su, naime, poput Gogoljeve i Turgenjevljeve folklorne fantastike, poetine i strane, opisuju grubi seljaki ivot, ali i misterije i 40 Isto, str. 29. 137 nepoznanice sveta i potvruju opti filozofski dualistiki koncept knjievnosti devedesetih godina kod nas i u svetu. Tako u "Misterijama" seoski pisar, ateista i trezvenjak s podsmehom slua prie seljaka o lekovitoj umi i krugu gde su se vile skupljale na roite da bi viale rane i leile bolesti, o neastivom, o tajanstvenim todorskim konjima. Ali kad se nou bude vraao, doivee misteriozan udar koji on pripisuje sugestiji straha da "preleti konj, sanka, fantom od konja, pritisne ga kao vazduh, kao lak zamah vetra", zatim da u kui "lepo u konjski bahat, a malo zatim kraj prozora proe konj, zaslade, pogleda na prozor, i ode dalje eui se o zid". U "Neistoj kui" sukob zdravog razuma sa misterij ama ivota poprima formu tragine propasti jedne porodice, u iju kuu su se uselile "neiste sile". Poovski i romantiarski motiv zaarane kue (dvorca) samo je uvod u iru razradu teme sukoba dobra i zla, stvarnog i nestvarnog, ije su rtve brojne i posledice strane. U priu Jaki uvodi i dve vraare koje angauju za sebe zle sile: jedna da bi majci pomogla da vrati kerku iz mrske siromane kue, a druga da bi to osujetila. Sve se na kraju zavrava poarom to ga podmee ostareli mu tragine mlade ene koji unitava zaaranu kuu, dok su "neiste sile oeene vatrom, uz pisku, izletele iz proklete kue i iezavale nekud". A negde na poetku prie neutralni narator kae: "Sav je svet obavijen tim nevidljivim koncima, u kojima se svaki as sapleemo, spotiemo i padamo ... Roenje, ivot, srea i nesrea u ivotu, dobro i zlo, bolesti i smrt, nita ne biva bez sudelovanja dobrih i zlih sila, koje su nevidljive za nas, ali

uvek i svuda prisutne. Gde nam je organ kojim ih moemo poznati ili ma i naslutiti? . . . Svet je, kau neki, u vlasti Boijoj i avoljoj, samo to granice oblasti dobra i zla nisu otro obeleene, nego ulaze jedna u drugu, - ko se onda tu moe snai."41 Mileta Jaki, na taj nain, eksplicira u neposrednom iskazu pripovedaa ideju koja je preokupirala pisce devedeseitiih godina i sluila kao podloga na kojoj je bilo mogue graditi koncept fantastine proze, odnosno obnavljati na nov nain roimantliarski. Jer, u mnogom^ romantiari su polazili od slinih pretpostavki kad su stvarali fantastine prie. U duhu romantiarske tradicije napisana je Turgenjevljeva novela "Pas" (1866) u 41 Ista knjiga, str. 120. 138 139 koioj se pojavljuje misteriozni pas (slino misterioznom konju u Jakievoj noveli). Govori se tu i o meanju natprirodnog u svakodnevni ivot. Pri tom se natprirodno i misteriozno sudbinsko pripisuju psihikom stresu ili folklornoj aroliji. U srpskoj prozi devedesetih godina, gde mje bilo iste psiholoke fantastike, pogotovo delirij skog tipa, dobro se moe uoiti koliko su ograniavajue kategorije mimetikog, fantastinog i udesnog kad je re ^o tipovima fantastike. One su suvie teorijski diferentne da bi se mogle u istom obliku izdvojiti iz preteno hibridne strukture kakva je mahom fantastina proza. Jer, i u udesnim bajkama osnova je mimetika, a da se ne govori o primerima anra fantastine knjievnosti, gde vanu ulogu igra napetost izmeu suvie stvarnog i odve nestvarnog. Zato i u srpskoj prozi krajem XIX veka elementi psiholoke fantastike mogu se traiti od raznih formi privienja, koja su posledica duevnih bolesti ili jakog duevnog stresa, kao u pripoveci Janka Veselinovia "Strah" (vojnik video da su drugovi koje je dozivao mrtvi, pa se od njihovog izgleda prepao, beao mislei da ga neko goni i u strahu preplivao reku, iako je nepliva), preko pojava sna u prozi raznih autora do fantazija kakva je pria M. Jakia "Neista kua", gde se duevne havarije objanjavaju delovanjem misterioznih sila i gde pria poprima izgled folklorne bajke. ow p OD NEOROMANTICARSKOG IDEALIZMA DO NEONATURALISTICKOG KRITICIZMA Osnovna svojstva neoromantiarske proze Pored ostvarenja fantastinog tipa i mitolokih fantazija, najvei deo prozne produkcije u srpskoj prozi devedesetih godina, sa temama iz seoske ili malovaroke sredine, pisano je neoromantiarskim stilom i u duhu spiritualistikog idealizma. Tema uzeta iz neposredne stvarnosti u tolikoj meri je u proznoj slioi literarno stilizovana,

preobraena i retoriki patetizirana, da ne odraava zakonitosti realnosti, ve izraava potrebu za ivim i slobodnim pripovedanjem. Zbog toga je stvarnost seoskog ili malovarokog ivota u toj prozi najee idealizovana i idilina - zapravo, pre subjektivna slika autorovih idealistikih i folklorizovanih predstava nego zbilja u toni iistorijskom trenutku. To se moe rei za vei deo proze Janka Veselinovia, D. Ilica, M. Jakia, I. Vukievia, S. Rankovia ("Jesenje slike", "Lovake slike"), R. Domanovia ("Uspomene iz detinjstva", "Lovev zapisnik", "Pored vatre", "Iz beleaka sa sela"), S. orovia (prie objavljene u knjigama devedesetih godina). S tim u vezi su i ostala svojstva proze toga tipa. Prvo, to je kult narodnog ivota i patrijarhalne etike koji diktira karakter naracije, to podraava ton folklorne prie ili se junaci oznaavaju ustaljenim retorikim obrtima iz lirske i epske narodne pesme, ili se pak delovi lirske pesme integriu u priu u obliku prateih pevnih motiva kao u folklornoj drami. Ovakva priroda literarizovane naracije uslovljavala je i izbor tema vezanih za praznine ili pogrebne obiaje i rituale: svadba, slava, lov, sahrana, krvna osveta i slino. esti su zato 1 u pripovetkama, kao i u folklornim dramama, opisi svearskih spektakla. Pripovedanje se shvata kao potreba razgovaranja, svearskog opriavanja, sa eljom da 143 se sluaocu prenese zanimljiv dogaaj, prikae doivljaj ili linost, da se priom ulepa i nakiti. Tako se aktiviraju opta retorika svojstva govora i jezika kao i u celokupnoj prozi fin de siecla, samo ovde u specifinoj semantikoj nameni. Razueni dijalozi, esto nefunkcionalni i retardacije, ublaene anegdote sastavni su deo tog prinog modela, koji proizilazi ne iz potrebe da se razreavaju dileme drutvenog i individualnog ivota ve da se italac zabavi i poui. Drugo, u skladu sa patrijarhalnim predstavama i tolstojevskom filozofijom religije jeste negovanje platonskog ljubavnog ideala i vitekog kodeksa morala koji podrazumeva da je ljubav ista i neuprljana erotskim inom sve dok se ne ozakoni brakom. Sve to predstavlja povredu tog ideala, svako skretanje, povod je za prianje i prepriavanje - a to znai za nadodavanje, oduzimanje, zaplitanje sa srenim ili traginim zavretkom. Melodramski zaplet neizbean je u pripovetkama ljubavne sadrine i dinamiki je pokreta fabule sa nekad neobinim linostima. Trea osobina srpske proze u poslednjoj deceniji XIX veka bila bi njena naglaena zabavna funkcija. I to nije bila samo osobenost srpske proze ili samo knjievnosti, ve opte svojstvo svih umetnosti toga vremena u Evropi. Naime, tada je vladao tzv. luksuziorni estetiki koncept, prema kome umetniki proizvodi imaju zadatak

da utiu na ovekove emocije i da proizvode uitak ili da formiraju fini estetski ukus. To je i period dominacije dekorativizma u slikarstvu i arhitekturi.1 U knjievnosti, osobito prozi, ulogu dekorativnog preuzimaju jezik i zaplet. Smatra se da to je slika epitetski i koloristiki razuenija, to je i utisak od dela povoljniji, a isto tako zanimljiviji i duhovitiji zapleti bolje privlae itaoevu panju. Traga se za dobrim literarnim sieom d to ne samo iz neposredne stvarnosti, ve vie iz kulturnih i istorijskih sadraja (iz folklornog naslea, iz mitoloke i religiozne tradicije i slino). U srpskoj knjievnosti taj luksuziorni estetiki koncept ugraen je u teorijsku viziju Bogdana Popovia, koji se formirao kao linost, posle krae naturalisticke 1 R. Hamann / I. Hermand: "Dekorativismus, Stilkunst 1900, Miinchen, 1977, str. 312-325. 144 avanture, devedesetih godina. Njegovo predavanje "O knjievnosti" (1894) istie upravo svrhu knjievnosti kao duhovne razonode elitnih slojeva drutva, a s tim u vezi j njene didaktike ciljeve. Te dve funkcije (zabavna i pouna) ne protivuree jedna drugoj, ve proizilaze iz generalne ideje toga vremena da umetnost, kao visoka artistika delatnost, duhovna i spiritualna po svojoj sadrini, treba da razbiju dosadu, da utiu na emocije, da razonode i poue. Zato je potrebno da dela budu to savrenija. Tri kriterija vrednosti, koje je B. Popovi ugradio docnije u Antologiju novije srpske lirike (da pesma mora da ima emocija, da bude jasna i da bude ela lepa), u potpunosti izraavaju opta shvatanja knjievnosti krajem XIX veka koja se prenose delom i u XX stolee, Ne iznenauje stanje to su tada asopisi u podnaslovu sadravali oznaku "za zabavu, pouku i knjievnost ", to su se objavljivali romani u nastavcima, kakvi su i romani P. Todorovia u Malim novinama, ija su ne samo struktura ve i grafika reenja imali zadatak da privuku itaoca i da ga dre u napetosti.2 U tradiciji zabavnih, riterskih i avanturistikih romana pisana je i Grofica Agnesa Jankovi (1897) Stevana Matijaia, gde je re o ljubavi izmeu Srbina Pavla uria, seljakog sina, i Agnese, maarske grofice, poreklom Srpkinje. 2 Pera Todorovi je demonstrirao vetinu u pisanju zabavnih romana, to se moe videti i na primeru obimnog Silaska s prestala (1889) i nedovrene Beogradske tajne (1889). U oba romana on stvara neku vrstu uvoda ili prologa, u kome pokuava da inscenira tajanstveni dogaaj ili prizor. U prvom prikazuje utisak koji izaziva vest da je ubijen knez ("Katastrofa"), a u drugom, opisom beogradske Kanli kule (Krvave kule), ili Sejtan kazana (avoljeg kotla), za koju se "govorilo da je neista ", "da se nou via nekakav Arapin bez glave", da u njoj vladaju "neisti duhovi", podstie radoznalost itaoca za ono sto se deavalo u "doba borbe i ratovanja za srpsko osloboenje

", tj. o sukobima vezira i raje i hajduka. Vestim zaokruivanjem prizora, prekidanjem prie na uzbudljivim mestima i izvlaenjem podnaslova (na primer, "Nona braa", "Jedna buntovnika sednica", "Zapisnik jedne lepotice"), Todorovi je vezivao panju italaca. Isto tako, on je znao da linosti dovede u neoekivane pozicije. U poglavlju "Razgovor mrtvog coveka" u romanu Silazak s prestala knez, kome je bio name- n]en otrov, uspeva da ga da generalu i ovaj mu se ispoveda u Fedsmrtnom bunilu i otkriva tajne. Roman Silazak s prestala "ua odlike uspelog zabavnog romana, a mestimino i prihvatlji- vg literarnog tiva. 145 U romanu je zacrtana i jedna ira filozofska ideja, iju sutinu odreuje junakovo kolebanje izmeu erosa ivota i mesijanski shvaene socijalistike etike, iji Su nosioci dva lika (Nini i ilag). U osnovi, meutim, to je ljubavni roman u tradiciji Dime oca, gde se dinamiki tempo fabule ostvaruje u ljubavnim zapletima, romantiarski bizarnim i udnim. Matijai je bio u prilici i da razradi ire probleme mlade srpske inteligencije, iju traginu sudbinu reavaju i ljubavni nesporazumi sa enama tuinkama, kao kasnije V. Petrovi ("Bunja ", "Mikoiieve sirene") ili I, Sekuili ("Ambicije, dim"). Ali on to nije uinio. Od mladog seljakog sina napravio je nekog folklornog viteza koji se, iako obrazovan i etiri godine proveo u Parizu, pojavljuje u narodnoj nonji, pa se dve plemenitaice (starija tetka i mlaa grofovska kerka) zaljube u njega na proputovanju kroz umadijsku palanku, a on kri majin samrtni zavet i ide u Petu za ljubavlju, da bi se tamo opet pojavio u ulozi osvajaa koji vodi retorike duele sa majkom groficom i ocem grofom. Na kraju biva pobeen, i, pretvorivi se u buntovnika, umire u beogradskom zatvoru kao robija. Sve je tu u znaku proznih konvencija neoromantiarske fabule: prekreni zavet, kazna sudbine, bolest, dve dame koje tajno poseuju svog viteza. Ozbiljna filozofska ideja gubi se pred svim tim literarno-zabavnim efektima romana, kao !i u tada popularnim francuskim tzv. dobro skrojenim komadima.3 Ali uz teme iz nacionalne prolosti (Hajduk Stanko J. Vesaldnovia i Karaoreva smrt P. Todorovia, na primer), folklor je nudio najvie materijala za stvaranje dela zabavnog karaktera. U folkloru su se pronalazile znane formule, bogatstvo opisa, ivopisnost nonje i govora, kao i uzbudljivi siei i razvijeni i napeti zapleti. Ne iznenauje zbog toga to se u ranim pripovetkama Svetozara orovia pojavljuje obilje folklornih elemenata i to su teme esto iz muslimanskog ivota. Opisujui arolike orijentalne nonje, bizarnost ponaanja muslimana i prezasienost govora turcizmima, orovi ne reprodukuje naturalistiki ambijent hercegovake varoi ve nastoji da stvori dekorativno bogatu i koloristiki 3 Z. Lei: Teorija drame kroz stoljea, II, Sarajevo, 1979,

str. 561-597. 146 *ivu sliku junjakog predela. To se vidi u orovievim boliim ("San Mehe fenjerdije") i u slabijim priama ("Nenino zlato"), obe iz iste knjige (Iz moje domovine, 1898). Opis lepe devojke u crtici "Nenino zlato" tipian je za dekorativistiki stil toga vremena. Pojavljuju se znani folklorni retoriki obrti kojima se slika idealna, nevina devojaka lepota: "Lijepa, brate, lijepa kao da su je vue odranile. Pored toga je jo i zdrava, pa te isto zapaljuje ono zdravlje, te nekako, kad je pogleda, po cijelom tijelu osjea neku toplinu. Pa jo samo kad bi se obukla! Na glavi joj mrki fesi, a na njemu grana groznice. Na struku joj tanka burundukli koulja, pa se kroza nju vide zdrave i jedre miice, i bijele, kao od snijega, dojke. Povrh koulje nosi malu jeermu, a nie nje fine dimije od lijepe stambolske basme."4 orovi je prinuen da ispod teksta stavi tuma turcizama, toliko je njima prezasien jezik prie - a sa jednim ciljem: da to potpunije i za itaoev uitak raznovrsnije naslika ivopisnost orijentalnog sveta. U neposrednoj vezi sa zabavnom funkcijom tadanje proze, bilo bi i njeno humoristiko svojstvo. Nikada u srpskoj prozi humoristiki anr nije zauzimao takvo mesto u knjievnosti kao u poslednjoj deceniji XIX veka. Nikad, verovatno, u kraem vremenu nije napisano toliko vrednih dela toga tipa. Tada su se afirmisala i dva najznaajnija humoristika pisca: Stevan Sremac i Branislav Nui. To je trenutak najintenzivnijeg zraenja Sremevog humora ali i vreme kad Nui, uz poznate komedije iz prve faze, pie duhovite pripovetke i feljtone. 5 Duhovitost je bilo obeleje tadanjeg knjievnog 4 5 S. orovi: "Nenino zlato", Iz moje domovine, Mostar, 1898, str. 59/60. Nuievo pripovedako delo je raznoliko i znatan deo njegov je nastao krajem XIX i poetkom XX veka. Ono je u svemu Podudarno sa narativnim modelom devedesetih godina. Na jednoj strani, tu su heroine prie iz Pripovedaka jednog kaplara (1886, 1895), pisane mestimino elegino. Kao i ostali pripovedai toga vremena, Nui je oivljavao legendarnu prolost u Ramazcmskim veerima (1896). No, najznaajniji deo njegovog Pripovedakog rada pripada tipu humoristike proze, kao to su Listii (1890) ili Optinsko dete (1902). Nuieve humoristine pripovetke pisane su u stilu Gogolja i Cehova, s tim to se uoava njegov specifini smisao za uspeo zaplet, za ponavljanje, duhovite dosetke ("Ministarsko prase", "Klasa", "Kutnjak", "Ga147 saobraanja po kafanama, pa je i Mato, koji je poznavao Pariz, bio iznenaen bogatstvom duha meu piscima u Beogradu.6 Uz ta, dva velikana srpske humoristike

proze i komedije (Sremac, Nui), pojavljuju se i drugi pisci koji piu slina dela (M. M. Petrovi, B. Stanojevi, I. Stanojevi, J. Proti, . Popovi). Poetkom XX veka tampana je knjiga kozerija srpskih pisaca Humoristikon (1902). Meutim, i u delima ostalih autora humor je vana komponenta njihove strukture. Idilina slika srpskog sela u pripovetkama i dramama J. Veselinovia mestimino je proeta humorom, pa se humor javlja kao sastavni deo zapleta i karakterizacija linosti.7 Neke Vukiev'ieve bajke su i humoristdke ("Lefcovit tap", "Straan san"), kao i M. Jakia ("avo", "Crkvenjakovo prase"). A i takav tvorac traginih i skrhanih sudbina i analizator duevnog ivota, kao to je S. Rankovi, unosi u prie vedrinu i intonira ih humoristiki (pripovetke "Propast", "U XXI veku". "Uoi Nove godine", "avolja posla"). Ipak, u Rankoviievim pripovetkama sarkazam, to je i razumljivo, preovlauje nad humorom ("Prijatelji ", "Pop-Savin greh"). Za Radoja Domanovia moe se rei da je humoristiko-kozerske pripovetke napisao preteno devedesetih godina, a satirike poetkom XX veka. Humoristika svojstva Domanovievih pripovedaka manifestuju se u slikanju opte atmosfere palanke - u duhovitom spektaklu pri pokuaju da se osnuje pozodan san" "Kikandpnska posla"). Nuievo karikiranje palanakih naravi i u kraim kozerijama ("ovek s repom", "Fotografija ", "Protim zaveli", "Prodava grobnica") podsea na Cehova. Heroine, idiline i humoristike prie zastupljene su u Nuievom pripovedakom delu na preokretu stolea, kao i u ostalih pisaca toga vremena. ' O tome je Mato pisao u eseju o S. Sremcu, a i u nekrologu o Janku Veselinoviu, podseajui se kafane "Dardaneli", kao i u feljtonu o arku Ilicu, gde kae da ga nikada u ivotu niko nije tako nasmejavao "kao taj ovjek jaree, dioniske maske, guste kudrave i tvrde kose, kozje brade, sarkastinog tipa" (A. G. Mato: "arko Jov. Ili", Sabrana djela, IV, str. 156). 7 J. Veselinovi nije pisao humoristike, ve preteno idiline prie, ali su neke mestimino obojene humorom ("Bilo pa - bitisalo", "Baba Stanka i baba Stanojka"). Smeha ima takoe i u Veselinovievim romanima, a najvie pozorinim komadima, ido i Potera. 148 rite ("Pozorite u palanci"), ili u satirioko-kozerskom tonu kad nastoji da ukae na meke druvene devijacije ili da predstavi glupost birokratdlje ("Demon", "Ne razujnem ")- I S. oro vic je, kao i Domanovi satirika dela stvorio u prvoj deceniji XX veka, a devedesetih godina unosi humor u pripovetke. orovi pie, naime, paralelno prie sentimentalnog saoseanja sa ljudima, ali i zapise, kozerije i crtice, u kojima se blago podsmeva ljudskim porocima, dajui katkada i ivotinjama re

da se pojave kao akteri humoristike igre ("Na bijelom hljebu", "Duh vremena sad je taki"). orovi je objavio 1900. godine obimniju knjigu crtica Zapisci iz kasabe, gde je humoristiki predstavio lica, pojave i fenomene ivota u maloj varoi, karikirajui sve - od optinara, njihovih ena, popa, uitelja, kojekakvih doljaka, do pesnika. Iako orovi nije bio pravi humorista, ipak je ta knjiga zanimljiva kao projekcija malovarokog duha i po tome to se mestimino dodiruje sa Domanovievim "Pozoritem u palanci" i slinim kozerijama toga vremena. Naime, dve orovieve prie iz te knjige ("Pripreme za zabavu", "Zabava"), ak i u detaljima, obrauju istu temu kao i Domanovieva pripovetka "Pozorite u palanci".8 I ova podudaranja humoristikih tema i motiva govore koliko je taj anr bio rasprostranjen u srpskoj prozi poslednje decenije prologa veka. To je, na prvi pogled, paradoks u odnosu na tadanju drutvenu situaciju, na vreme monarhistikih apsolutizama u mnogim evropskim zemljama, pa i u Srbiji, kada su intelektualne slobode bile ugroene. Izgleda da je to bio razlog da se humoristikom igrom stekne fiktivna sloboda izraavanja, a da se pri tom ne dira u dravni poredak. anr humoristike proze je literaran d zasniva se, kao i komedija, na ustaljenim postupcima, pa je velik udeo ve postojeih konvencija u njemu. A taj duh literarnosti v ' Domanovi je objavio "Pozorite u palanci" godinu dana Pre nego orovi Zapiske iz kasabe, pa je mogue da je oroic motiv pripremanja palanake pozorine zabave preuzeo od 'Pisca koga je cenio i o kome je pisao. Meutim, orovi je Pnu o ovnu ("Na bijelom hljebu") pisao pre nego Domanovi satiru o volu ("Razmiljanje jednog obinog srpskog vola"). To Preplitanje i preuzimanje motiva obina je pojava u jednom 149 bio je karakteristian za celokupnu prozu toga vremena, te je razumljivo zato je humor njen vaan sastojak. I najzad, peta karakteristika srpske proze poslednje decenije prologa veka jeste prikazivanje pojava socijalne bede. Na prvi pogled se ini da je to njeno svojstvo u koliziji sa osnovnim opredeljenjima i osobenostima tadanje knjievnosti o kojima je bilo reci. Ali nije tako. Jer, i slikanje pojava "bednih ljudi", prosjaka, osiromaenih seljaka, ostavljenih staraca, gradske sirotinje, i nasuprot njima, osionih bogataa, - nije bilo izraz poznavanja drutvenih problema toga doba, niti izotrene socijalne kritike svesti d ideolokog stava autora, ve jednostavno elje da se pokae saoseanje, hrianska ljubav prema paenicima, prema ponienim i uvreenim, kao i da se, u duhu biblijske sheme i hristovskog ponaanja, iznesu primeri etike veliine u gestovima i trpljenju sirotinje, a igoe moralna izopaenost

bogatih. Zato je slika bede atipina: nisu uzimani tipini primeri, prelamani u optici stvarnosti kao ireg socijalnog konteksta, ve izuzeci na kojima se otro vidi jad bednih na nain romantiarske proze (na primer, Igoovih Jadnika). ini se da su i ovde podsticaji dolazili od ruskih pisaca, pre svega od knjiga tada popularnih Lovevih zapisa Turgenjeva, Bednih ljudi Dostojevskog i pripovedaka Koroljenka i Cehova. Stoga je i slika bede izraz literarnosti tadanje proze i hrianske filozofske vizije sveta. U skladu s tim su melodramatini zapleti koji ne slede zakonitosti zbilje, kao u naturali/mu osamdesetih godina, ve logiku fabule, stvarajui efekte koji bi trebalo da izazovu duboke emocije u itaocu. Drugim recima, krajnji cilj narativne forme je i ovde zabavno-pouoni uinak. Sutinu tog samarianskog humanizma tadanjih pripovedaa kao i hrianski moralistikog stava, najtipinije je izrazio S. Rankovi u pripoveci "Milosre" (1894). Pria konstrukcijom asocira na model paraboline prie sa temom uzetom iz neposrednog ivota. Tek kad se razboli i kad bude spaen zahvaljujui brizi svojih blinjih, sudija samac Timotije naglo odbacuje sebinu filozofiju, ije je geslo "tue neu, a svoje ne dam", i postaje praktiar milosra. Sav se posveuje siromaku Toi, koji nije u stanju "da nahrani estoro gladnih, golih i ozeblih maliana", a pogotovo kad ga 150 napadne bolest. Sline je konstrukcije i pria "ia Milisav " (1894). Junak, bedni praktikant iz male varoi, "i i a deca gladuju i on se u nekoliko navrata vraa iz pekare bez hleba, da bi na kraju bio izbaen sa posla, odbacuje bogataevu ponudu da lako doe do novca, rtvujui potenje. vrst etiki stav siromaha bude nagraen - sugraani se zauzimaju za njega i on se ponovo vraa na posao i u bolji ivot. Ove Rankovieve pripovetke proizvodi su, nema sumnje, duhovne prakse svetenikamoraliste, ali su i paradigmatine, osobito druga, za nain kako se tada slikalo beznae ekonomske bede siromaha. Slino ini i R. Domanovi u prii "A hleba! ...", koncipovanoj prema turgenjevskom modelu lovake priesusreta (narator pripoveda kako se vratio u selo na kolski raspust i poao u lov, pa susreo biveg druga i video kako se mui u bedi), iz koga se otkriva da je geslo seoske kao i gradske sirotinje - zaraditi pare hleba i odrati goli ivot. A slika bede izaziva pievu emotivnu reakciju (on je jednostavno u ulozi posmatraa). Psiholoki produbljena je Domanovieva pripovetka o siromanom tamburau Peri "Pevaev uskrs" (1899), na koju podsea oroviev "Prosjak". To je romantizirana slika bede. Pera peva bio je bogat mladi, pa se oenio i propao - ivi od pevanja. Razbolela mu

se ena i dete. I on na Uskrs mora da svira u kafani obesnim mladiima dok mu dua plae. Domanovi je u prii "Osveta" (1889) na romantiarski nain obradio i temu prostitucije. Ljubica je kao esnaestogodinja devojka odbegla za trgovakog pomonika koji ju je napustio, pa ona utonula u greh. Ubija ga kad ga vidi sa mladom devojkom, seajuoi se iste roditeljske kue. Vano obeleje strukture ovih pria jeste posmatraka perspektiva pisca naratora (bez obzira da li pria u prvom ili treem licu). Njegov samarianski stav mora se dovesti u vezu sa patrijarhalnim vaspitanjem tadanjih pripovedaa u duhu hrianskih etikih nornriU tom smislu su istovetne strukture i orovievih slinih pria, objavljivanih do 1900. godine. Oslanjajui se na hrianski obojene predstave o siromatvu ruskih pisaca Turgenjeva, Dostojevskog, Cehova, Koroljenka, i stvarajui ih u duhu neoromantiarskog modela, orovi Je postupao na drugaiji nain nego u pripovetkama o 151 malovarokom sirotinjskom i prosjakom getu poetkom veka kada se oslanjao na Gorkog. I orovi izdvaja osirotelog pojedinca kao bizaran primerak malograanske sredine i u njemu ovaplouje visoke moralne vrednosti. U prii "Mali prosjak" (1896) deak-prosjak mora da eka na milostinju po hladnom olujnom vremenu. Ipak vraa bogatom agi, to se umotao u veliki lisiinom postavljeni urak i ide u drutvu gazda Miha, dobijenu cvanciku kad sazna da je posekao trojicu Srba. Isto tako, u prii "Prosjak" (1900), gradski siromah poigrava pred gradskim mladiima da bi zaradio za decu koja u rupi umiru od gladi, a kad im kupljeni hleb ne pomogne, on odbija da zadovolji elje tih momaka. U "Bogojavljenskoj inoi" (1899) orovi proiruje priu o siromasima uvoenjem vieg boanskog sveta, s kojim ovek dolazi u dodir putem sna. Siroti sedmogodinji deak bdi pored majke u predsmrtnom trenutku, i kad ona zaspe, izgleda mu da su se otvorila nebesa i svetlost milosti koraa i ozdravlja majku - u snovienju lepu, krepku i zdravu, kakva je bila nekad. Najbolje se ovaj model tzv. socijalne proze devedesetih godina moe posmatrati na primeru pripovedaka Milana Budisavljevia Bijedni ljudi (1899) i Prie - nove zbirke Bijednih ljudi (1902). Javivi se u knjievnosti jo 1892, Budisavljevi je od 1895. godine objavljivao u asopisima (preteno u Brankovom kolu) pripovetke koje je potom tampao u dve knjige. U pripovedanje o iskuenjima siromaha Budisavljevi je u Bijednim ljudima iz 1899. unosio scene koje su u stilu neoromantiarskog koncepta tadanje proze. Tu se javljaju i bizarne situacije, kao u pripoveci "Na Crnom Vrhu", kada zapaljena jela ubija seljaka Ostoju. Ili se istiu moralne i psiholoke dileme u seljaku to se naao u procepu

izmeu patrijarhalnih predstava o potenju i bede koja ga tera u krau ("Boria sirote"). U prikazu Budisavljevieve knjige Bijedni ljudi Skerli je suvie naglasio uticaj Turgenjeva (ak mu je osporavao originalnost i isticao zavisnost od ruskog pisca). 9 Danas se moe, posmatrajui recepciju Turgenjeva u tadanjoj prozi uopte, zakljuiti da taj uticaj nije " J. Skerli: "Milan Budisavljevi: Bijedni ljudi", Pisci i knjige, IV, str. 208-217. 152 vei nego kod ostalih srpskih pisaca (I. Vukievia, S. Matavulja, M. Jakia, P. Koia). Budisavljevi je preuzimao neke motive, ali ih je obraivao na svoj nain i naglaavao bedu likog seljaka, istiui surovost tuinske vlasti. Tako je motiv iz prie "Na Crnom Vrhu" preuzeo iz Turgenjevljeve novele "Smrt". Budisavljevieva pria sadri samo jedan prizor, pogibiju seljaka Ostoje pri gaenju poara u elji da se istakne i zaradi neto za svoju porodicu. Turgenjevu je motiv pogibije seljaka od trulog jasena (ne u poaru) tek povod za seanje na druge prizore i za razmiljanje o tome kako "udno umiru Rusi". Preuzeo je Budisavljevi i motiv rastanka momka i devojke iz prie "Na Brezovoj poljani " iz Turgenjevljeve novele "Sastanak", ali ga je razradio tako da u prvi plan istakne delovanje spoljanjih, drutvenih sila na sudbinu ljudi. Momak Stojan je seljak, koji je radio u tuini i zaradio bolest, pa bi hteo da sauva lepu Mau rastajui se od nje. Turgenjevljev junak je uobraeni siuga-snob, povran, glup, te ne moe da razume bol zaljubljene proste, nevine i duevne seoske devojke Akuline, iju sreu odlaskom rui. Preuzimao je Budisavljevi motive i od drugih ruskih pisaca. Tako se u prii "Hristos se rodi" pojavljuje motiv zvonara iz Koroljenkove novele "Stari zvonar", kao i u Rankovievoj pripoveci "Dva zvonara". Meutim, i taj motiv Budisavljevi razvija na svoj nain: praznik zbliava starog oveka sa odbaenom kerkom i njenim detetom i zvonjava izraava starevu radost, dok je u noveli ruskog pisca navestilac smrti. Vaniji od tog "pozajmljivanja" tuih motiva jeste nain njihove transpozicije u priama, a Budisavljevieva je u stilu sentimentalnog samarianskog humanizma i romantiarski shvaene etike neobinih Ijudi-siromaha. U prii "Jakov Skendi", stari seljak odbacuje sina jedinca kad uvidi da ga ovaj pred "gospodom" nazove slugom. U priama o ponosnim siromasima iz planinskog kraja, koji stradaju u otrim zimama, jakim olujama, Budisavljevi uvodi i legendu, kao u noveli "Zimska pria". Naglaavajui, na jednoj strani, surovost vlasti prema troje sirote dece, pogotovo iskoriavanje neto starije devojice Dunje, Budisavljevi, na drugoj, legendom o carevoj keri i zvonu poetizuje stvarnost

i potencira l'iterarnost prie i melodramski karakter 153 zapleta. A elementi sentimentalnog, folklornog, etiki istog ne odgovaraju "knjievnom realizmu kao stilskom postupku".10 U nekim pripovetkama dnuge knjige Bijednih ljudi ("Pria bez natpisa" i "Gdje si, Gospode?") Budisavljevi pie bajke o stradanju siromaha u zimskim smetovima. U prvoj otac nosi dete u grad da se krsti, pa u povratku po jakoj vejavici ono sa kolevkom ispadne iz kola i smrzne se i tako ostaje bespredmetno oevo nastojanje da mu se seti imena. U drugoj dvojica vojnika spaavaju sirotog deaka od smrti u snenoj oluji. Motiv u obe prie javie se u nekoliko dela u srpskoj knjievnosti krajem XIX i poetkom XX veka. Najpre u oro vievoj crtici "Drugovi" (1900), u kojoj stari i grbavi Omer, poznat u kasabi kao pota, nastrada u planini u snegu sa svojim konjem, koga pokuava da spase. Zatim u Koievoj pripoveci "Kroz meavu" i u ipikovom romanu Pauci. Ali zanimljivije od geneze motiva stradanja siromaha u zimskoj meavi, svakako su ispoljene osobenosti te socijalne proze u pripoveci "Gdje si, Gospode? ". Fabula je literarno napeta: prvo se deak, kome je otac umro nedavno, probija kroz snene smetove, zatim to ine i vojnici na povratku sa polumrtvim deakom. Kada su naili ma bogataevu kuu, izmoreni i sa poslednjim atomima snage, on ih tera, a utoite, okrepu i spas nalaze u skromnom i toplom domu siromaha. Ve se iz tih pojedinosti prepoznaje shema biblijske parabole, a autor se trudi da je dopuni detaljima hrianske simbolike i legende. Dva vojnika sa detetom na leima u burnoj noi su "kao dva diva, to prelijeu brda i planine". Vojnici spoznaju, posle ravog iskustva s bogataem, da je "Gospod kod sirotinje", a taj se oseaj pojaava kad ih sa ikone "obasja nepoznata arka svjetlost": "Odonud blesnu kandilo, ikona dola sva sjajna i dva oka svetitelj ska pogledae po svima unaokolo, zaustavie se nad siromanom posteljicom a na ustima zatitra blagi osmijeh, pun blagoslova i uzviene ljubavi. "11 10 11 S. Kora: Pregled knjievnog rada Srba u Hrvatskoj, Zagreb, 1987, str. 217. M. Budisavljevi: Prie - Nova zbirka Bijednih lj"-ai> Mostar, 1902, str. 131. 154 Malo je u ovakvim priama stvarnoga ivota i realne spoznaje socijalnih antagonizama jednog vremena. Preovlauje literarna stilizacija to priu o seoskoj siirotinji prevodi nekad u bajku. Piui o prvoj knjizi Bijednih ljudi Skerli je istakao knjikost kao osnovni njen nedostatak,

smatrajui da te priie "miriu na knjigu", da "ostavljaju utisak neega raenoga u sobi". Skerli je u tom prikazu (1899) prvi put jasno -demonstrirao principe koji su se u svemu suprotstavljali literarnim konvencijama devedesetih godina, a kao glavni kriterij vrednosti istakao je ivot - sumu stvarnog akumuliranog u knjievnom delu, tj. u potpunosti se oslonio na stavove filozofije ivota koja e da zagospodari poetkom XX veka. Interesantno je da su i dvojica recenzenata orovievih pripovedaka, objavljenih do 1900. godine, Mato i Dui, uoili iste slabosti literarnog metoda toga pripovedaa. Mato pie o mladom oroviu u tri navrata,'2 a Dui 1900. godine kae da "orovieve mostarske prie, pored svoje interesantnosti, nemaju nita lokalno", da to to on pie o selu "nije selo, to su ljudi sa sela, seljaci bez sela", a da se "nedostatak ivota osea naroito u tri-etiri njegove pozorine igre"." To je, svakako, paradoks, jer se ocene odnose i na dve prve orovieve knjige sa naslovom Iz Mostara i Iz Hercegovine. Meutim, taj paradoks pogaa sutinu pripovedakog manira devedesetih godina. Jer, ak i da se, kad je re o Budisavljeviu i oroviu, i nije radilo o mladim ljudima bez stvarnog ivotnog iskustva, Skerlieve i Duieve opaske o njihovom delu otkrivaju temeljne estetike osnove i slabosti tadanje proze. Pripovedaima nije bio cilj da priaju u Z Mato je pisao o ranoj orovievoj zbirci Iz Hercegovine, gde kae da "u ovoj zbirci ne samo da katkada nema potrebnih opisa (moda zbog hvaledostojne autorove sklonosti 3; lapidarnost), nego se u njima orovi pokazuje ili kao slab slikar ili kao odvie subjektivan posmatra" (A. G. Mato: "Iz Hercegovine", Sabrana djela, VIII, str. 44). Pisao je jo i o Prjpoveci "Krvni mir" (najpohvalnije) i o knjizi Iz moje domovine (negativno). Matoeve ocene se ne poklapaju sa vrednou tih dela. *' J- Dui: "Svetozar orovi", Sabrana djela. IV, Sarajevo. 1969, str. 225. 155 o ivotu, da otkrivaju ivotne probleme, nego da lite. rarno razrauju motive i teme uzete iz kulturnog naslea, ili iz ivota - no transponovane tako da se gube svojstva ivotnosti. Zaokret i trijumf filozofije ivota ^A sve je to govorilo da je neoromantiarski model prie okotao, da mora doi do promene koja e otvoriti mogunosti drugaijeg odnosa izmeu tehnike pisanja i stvarnosti. Socijalno-politiko previranje u Srbiji i svetu krajem XIX i poetkom XX veka, nove filozofske doktrine i postignua u nauci i tehnici, pogotovo u eksperimentalnoj psihijatriji i egzaktnoj analizi duevnog ivota - sve je to opominjalo na nedovoljnost neoromantiarske

narativne pripovedake procedure. Ostvarenja veine pominjanih pripovedaa delimino su prevazilazila okvire jednog ve konzerviranog ablona (osobito poslednjih godina XIX veka), i oni su stvarali dela koja su otvorena, problematska, u duhu novih antropolokih shvatanja, a oveka su prikazivala kao tragino bie koje pokuava da se snae u protivrenim biolokim i drutvenim uslovima postojanja, preputeno samo sebi i besu antipodnih ivotnih sila u sebi i oko sebe. To su bila esto i najbolja njihova ostvarenja i ulazila su u fond moderne srpske proze XX veka. Uz Matavulja, to se odnosi na autore kao to su S. Rankovi, R. Domanovi i I. Vukievi. U tri Rankovieva romana, objavljena ili nastala krajem XIX veka (Gorski car, Seoska uiteljica, Porueni ideali), najjasnije su dola do izraaja nova shvatanja ovekove linosti koja se lomi u sudaru sa ivotom, na tragian nain se dokazuje u procesu ivljenja i obesnauje jednostrane kategorije dobra i zla. Iz dramatinih kolizija izmeu junaka i te stvarnosti, Rankovi je uspeo delom da izvue odgovarajue knjievne efekte i da ostvari kompoziciona reenja to su izlazila izvan neoromantiarskog stereotipa. Isto tako i u delu pripovedaka Rankovi je stvarao likove ljudi koji su ostavljeni sanii sebi u kritinim trenucima ivota, nesposobni da nau izlaz iz neke problematine situacije, te se zapliu u protivureja subjektivne svesti, inei i ono to nije u skladu 156 njihovim ivotnim opredeljenjima, sa logikom razuma i tragini su u tome, stalno pred graninim iskusenjania smrti. Dve Rankovieve pripovetke, koje je i Skerli istakao, 14 "Bogomoljac" (1896) i "Zvonar" (1898), jo se oslaniai'u na konvencije neoromantiarske proze, ali ih novim reenjima i prevazilaze. "Bogomoljac" je, na primer, neoromantiarska pria o oveku koji se, preokupiran svetom duhovnog i boanskog, okrenuo sasvim idealnoj hrianskoj viziji ivota. On ispunjava sve svoje dunosti i radne obaveze, poseujui poznate bogomolje, pa i Svetu Goru. Ali kad doe u situaciju da brani svoje od suseda koji mu je uzurpirao njivu, a uz to ga i vreao, rui se idealna slika hrianskog bogomoljca i "dobrog oveka" - on ubija uzurpatora drenovom motkom i tako dokumentuje snagu animalnih nagona u oveku, skrivenih pod plastom moralne istote i dobra. U izvesnom smislu, ta bi se pripovetka mogla shvatiti i kao parodija tolstojevske evaneoske filozofije. U "Bogomoljcu " se demonstrira, zapravo, sutina nove antropologije. Na slian nain i u pripoveci "Zvonar" Rankovi polazi od podsticaja dz Koroljenkove prie "Stari zvonar ", slikajui u poetku ekstazu to se razliva u ovekovom biu na zvuk zvona, koji prenosi misao i emociju

u vie svetovne duhovnosti i pribliuje ga boanstvu. Meutim, i ovde Rankovi odstupa od Koroljenkovog modela lirske evokacije duevnog stanja junakovog u predsmrtnim trenucima. Umesto svetakih egzaltacija starog zvonara u Koroljenkovoj prii, Rankovi uvodi dva junaka, dva nerazdvojna druga zvonara, i tako lirski model prie preobraa u dramsko-akcioni. Na taj nain Rankovi stvara uslove za ira i ivotni ja dogaanja. Jedan od zvonara umire, a drugi se nalazi u neoekivanom poloaju samotnjaka, te ga zaokupljaju slutnje smrti, kojih, dok je bio zajedno s drugom, nije bilo. Rankovi ostavlja svog junaka otvorenog pred iskuenjima ivota i smrti - u strepnji i muci, kako e to initi docnije moderni pripovedai. I u drugim nekim priama, pogotovo kad govori intelektualno osveenim linostima, Rankovi problema14 J. Skerli zapravo istie u osvrtu o pripovetkama S. RanKovia "Prijatelji" i "Zvonara" (Sabrana dela, III, str. 264), a u ogledu "vetolik Rankovi" i "Bogomoljac" (str. 250). 157 tizuje jednostrani spiritualizam i idealizam proze devedesetih godina, iskuavajui poziciju duhovnog opredeIjenja stvarnou ivota ili injenicom neizbene smrti. On u poetku sledi model nekih Tolstojevih novela, u prvom redu "Smrt Ivana Iljia", gde je re o oveku koji je proveo ivot u ravnoj liniji uspeha i komoditeta da ;bi onda u bolesti, a zatim u trenutku umiranja osetio besmisao takvog ivota, a u dui prosvetljenje i spas.15 U pripoveci "ivot i smrt" (1898) Rankoviev junak je u slinom poloaju kao i Tolstojev: suoen je sa neizbenom smru dok ivot nastavlja da tee kao da se nita nije desilo. Tolstojev Ivan Ilji umesto straha od smrti, koja mu je potresla bie u bolesti, Vidi na kraju svetlost - ona mu donosi olakanje i mir. Rankovliev junak, mladi kaluer na umoru, okrenut je sav ivotu, ivotnoj radosti koja njega mimoilazi, a javlja se u slici vesele druine to ue u njegovu eliju s veu da mu se drug eoi, inei tako jo veim uas smrti ("ivot se jo javlja, da bi to jae izneo na videlo svoga protivnika, crnu smrt"). Kriterij vrednosti nije vie u Rankovievim novelama via svedua, u koju uvire dua pojedinca, naputajui mrsku telesnost, niti boanstvo, ve je to ivot - jedino merilo ovekovog postojanja. Rankovi se na taj nain opredeiiio za filozofiju ivota. I Domanovi je devedesetih godina pisao pripovetke, kao to je reemo, u stilu neoromantiarskih idealizacija sela i stereotipa tadanje proze melodramskih efekata. On je, meutim, u prii "Smrt" (1896), ,na koju podsea docnija "Daa" M. Jakia, prikazao smrt jednog seljaka, ija je poslednja misao okrenuta ivotu ("Hteo je rei da ensko tele od arene krave ostave za domazluk... U tom se zakalja i ikrv mu jurnu na usta"). Domanovi

e i u drugim boljim pripovetkama iz toga vremena ("Razorena srea", "Promaena srea"), nekad u melodramskom zapletu (prva), ili u skici o promaenom ivotu bogataa u usponu (druga), da prikae snagu ivotnih nagona i da pokae kako je ivot jai od sves15 Tolstojeva pripovetka, koja govori o stradalnikoj juna; kovoj borbi sa smru, zavrava se oslobaanjem od straha i pojavom svetlosti ("Umesto smrti bila je svetlost"): " - To .]Ldakle, - ree on najedanput glasno - kakva radost!" (L- " Tolstoj: Smrt Ivana Iljia, Beograd, 1952, str. 67). 158 nih razumskih ograda i da se tako priblii traginoj -ntopolokc'j viziji sveta literature XX veka. J. Ilija Vufcii je, pored bajki, napisao vie pripovedaka, u kojima urodubljuje analizu linosti, zadravajui se na prikazu njene neobine spoljanje fizionomije, no neuporedivo vie tragajui za unutarnjim motivima poremeaja duevne ravnotee. Junak pripovetke "Miko ubojica" (1893) nekim gestovima i protivurejima svoje prirode podsea na Koievog Mraajskog protu - on, kao i ovaj, ubija psa iz ista mira. Vukievi ga ovako karakterie u sudaru oprenih sila to besne u njemu. "U njega se splele sve same suprotnosti, od kojih se svaka puta u svoju krajnost toliko smelo, da slomi svaku preponu, a i toliko jasno, da se vidi i najtajnija njena strana."16 I u drugim pripovetkama turgenjevljevskog modela ("Iskuenje", "Gorak hleb", ",Rodestvo tvoje'") Vukievli otkriva protivurenosti psihe starih ljudi Osoji su unesreeni u ivotu: ili zato to su slepi (prva), ili zato to ih je ranila nezahvalnost ljudi, koji su na dobrotu odgovorili zlom (druga), ili to nose ranu zbog sudbine potomstva zbog sina koji je dospeo u tamnicu (trea). Za sve te prie karakteristina je simbolika proze devedesetih godina. Simbolina su znaenja geografski neutralnog i nekad apstraktnog pejzaa. Moderna je i Vukievieva prodorna analiza duevnog ivota pojedinca iji su poremeaji motivisani spoljanjim razlozima, kao u pripovedaa XX veka. I kod starijih pripovedaa, koji su se javili znatno ranije i svrstavaju se u realistike pisce, ali su vei deo proznih ostvarenja napisali devedesetih godina ili poetkom XX veka, prepoznaju se dva pripovedaka modela, koji su izraz dva razliita koncepta o knjievnosti. Jedan, koji knjievnost shvata vie zanatski i zabavno i namen juje joj ulogu zabavljaa i vaspitanika duha ili posrednika izmeu oveka i viih istina - u krajnjem sluaju boanstva; drugi, ija je sutina u tome da literarnu aktivnost vidi u sprezi sa ivotom - kao izraz njegovih biolokih intenziteta, a isto tako kao duhovnu delatnost to razreava ire ivotne i drutvene probleme. Sremeva dela su se prema tom kriteriju diferencirala Jo devedesetih godina. Ivkova slava i Pop ira i pop

16 -- - I. Vukievi: "Miko ubojica", Sabrana dela, II, str. 25. 159 Spira su primer zabavno-humoristike proze, to sledi zakonitosti razvoja jednog motiva u okviru zadate ire drutvene teme sa ciljem da itaoca razvedri. Na drugoj strani, ",Limunacija' na selu" i Vukadin bi odgovarali modelu kritiko-satirike proze, u kojoj se problematizuju odreene drutvene pojave i stavljaju pod lupu kritikog razmatranja, pa je pisac prinuen da zauzme odreen stav i da nastupa u ime ivota kako ga sam shvata. Ali je najinteresantnija u tom pogledu proza Janka Veselinovia. Delo Janka Veselinovia je primer u srpskoj knjievnosti poetiizacije tema iz seoskog ivota i idilske literarne vizije u retrogradnom i konzervativnom znaenju. Janko Veselinovi je, u lakoj zabavno-pounoj prii sa sela, spojio sposobnosti da pravi melodramske zaplete sa naivnom predstavom o ivotu, ite su njegova prozna ostvarenja s razlogom sagledavana kao vnui" oblik knjievnosti. Meutim, nekada se meu Veselinovievim pripovetkama nau takve ("Slepi deda", >/Deda", "Nemiran duh" "Mukobanja" i druge), u kojima se dublje ulazi u ovekovu duu i analiziraju porodine i line drame. No, Veselinovi je od 1897. do 1903. objavio u asopisu Delo nedovreni roman Junak naih dana delo sa temom iz beogradskog ivota i pisan drugaije nego njegove pripovetke sa sela i romani Hajduk Stanko i Seljanica. Uzimajui za glavnog junaka poznatog konzervativnog politiara Vladana orevia (Sreten Srekovi), a za njegovog oponenta Svetozara Markovia (Ranko Dragievi), Veselinovi je pomerio radnju u ezdesete godine, ali je ipak projektovao u nju politike i drutvene prilike svoga vremena. Utvreno je da se Veselinovi pri izradi romana drao dokumentarne grae, da se trudio da to vernije predstavi lik Vladana orevia.17 No, ini se da za dananjeg itaoca iistorijski kontekst nije toliko bitan, koliko je vano da je to drutveni roman, u kome se reflektuju i zbivanja pievog vremena, politika i kulturna klima Beograda krajem veka. Roman je raen sa dobrim poznavanjem problema vremena i pominjanjem ljudi koji su uticali na formiranje slike sveta a u XX veku (navodi i Karla Marksa). Drugaiji je Veselino17 V. Jovii: "Pogovor", J. Veselinovi: Junak naih dana* 1982, str. 417-426. 160 viev pogled na klasne odnose i fenomen sirotinje od onog kakav je dominantan devedesetih godina.18 A to ;e najvanije, reljefno je prikazan lik glavnog junaka, dat u protivurejima intimnog bia i javnog ponaanja. Sreten Srekovi, ije je i ime simbolino, pretea je,

naime* onih likova u srpskom romanu XX veka, u kojima se osea nesaglasoost izmeu drutvenog uspeha (bio ovaj politiki ili ekonomski) i line sree, odnosno nesree. Ve u prvoj deceniji XX veka objavljena su dva takva romana: Hadi-Dia D. Ilica i Stojan Mutikaa S. orovia, a sledio im je nekoliko decenija posle i "Gospoica" I. Andria. Kao i linosti tih romana, Veselinoviev junak pobira sve uspehe i svi mu se javni poduhvati zavravaju sreno - ovek je znanja, upornosti, umenosti, nemilosrdan u ostvarivanju ambicija. No, u privatnom ivotu ostaje prikraen, tako da njegov put od deteta sa sela do vrhunskog politiara vodi u izolaciju i usamljenosti ne donosi pravu sreu. Kao drutveni roman u kome se, na jednoj strani, kritiki daje svet politikih i javnih intriga i snobovskih manira graanske i dvorske elite u Beogradu, a, na drugoj, analizira kretanje mladog oveka prema javnim uspesdma i linim porazima, roman Junak naih dana je i u formalnom pogledu unosio novine. Dijalog je u stilu konverzacije intelektualnih krugova Beograda, sa elementima salonske etikecije. Zbog toga je to delo u svemu pripadalo proznom modelu sa poetka XX veka, okrenuto strujama ivota - pojedinanog i drutvenog. Taj model se razlikovao od ranijeg Veselinovievog ,neoromantiarsko-idilskog i zabavno-pounog modela proze. Zato je podudaran sa novinama koje je najmlai narataj srpskih pisaca unosio u knjievnost poetkom XX veka, na drugi nain, ali na istoj liniji. ak bi se moglo rei da je neke Veselinovi nadilazio radikalnou i otvorenou Pred ivotom, odbacivanjem do tada priznatih literarnih 1 drutvenih konvencija. Pogotovo je vano da je Vese." Nasuprot filozofu Ivanu, to zastupa neoromantiarski estetistiki koncept umetnosti, Ranko Dragievi brani gledite, Koje je u to vreme bio poeo da propagira Skerli, oslanjajui e na s. Markovia, da je zadatak pesnika "da iznese istinski ,lv.t, da iba ono to ne valja, da nam pokazuje prstom rane Je se zalegoe na naem organizmu" (Ista knjiga, str. 123). 161 linovi primenio neku vrstu dokumentarnog metoda koji e biti karakteristian za srpsku prozu poetkom XX veka. Jer mladi pisci, koji su tada uli u knjievnost (Domanovi, orovi, ipiko, Stankovi, Koi), u mnogome su u prvim svojim delima stvarali u granicama pripovedakih normi neoromamtizma, probijajui ih mestimino, ali kreui novim putem tek poetkom prve decenije novoga stolea. Pri tom svaki je na poseban nain bio vezan za neoromantiarsku prozu i svaki je dao svoj doprinos pripovedakoj umetaosti XX veka. Niko od njih, meutim, nije bio jo krajem XIX veka tako opsednut ivotom, niko jo nije pronalazio nova pripovedaka reenja da tu opsesiju stvaralaki

izrazi kao Borisav Stankovi. On u delu svojih tadanjih pripovedaka jo pie u turgenjevljevsfcom maniru iz Lovevih zapisa; folklor je vaan sastojak njegove pripovedake strukture. Ali neposrednou izraza, stilskom dinamikom, snanim emocijama, Stankovi prevazilazi neoromantiarske sheme i stvara na nov nain. Objavivi 1900. godine pripovetku "Naza", Stankovi e postati ne samo pesnik iste ljubavi, velianstvene prirode i uzviene lepote, ve i pesnik traginih prekoraenja etikih zakona i jakih telesnih strasti koja vode razaranju duevnog bia, razliitim oblicima erotskih i moralnih ekscesa. Ali i kao romantini pesnik ili naturalistiki istraiva ljudske psihe, Stankovi je preokupiran integralnim ivotom. Nema, sigurno, pisca u srpskoj knjievnosti koji je u toj meri bio opsednut samim inom ivljenja kao Stankovi. Sve je kod njega u znaku ivota i oivljavanja - i ljudi, i priroda, i stvari. Sve se bori za to vie ivota, a ljudsko trajanje na zemlji u Stankovievim delima nema drugog merila osim ivota - nije mu cilj bog, ni dua ili duh ve ivot. Za ivotom se traga u sadanjosti, trai ise u prolosti - budunost kao i da ne postoji. A u hitnji da se to punije doivi, ivot se izmie i pred njim se ljudi lome i propadaju, pevajuci stalno jednu jedinu pesmu u raznim varijacijama pesmu o promaenom ivotu.19 Oseanje za stvarni ivot, 19 Jedno je od optih mesta u kritici B. Stankoviu kao pesniku promaenih ivota. S. Vinaver je u Stankovievom n?" prezanju da se jeziki iskae na nov nain ivot ("Voleo Je ivotnu trule i sagorevanje") video ceo problem njegovog pisa' 162 svoj svojoj mnogostrukosti, punini i praznini, bilo . usaeno u Stankovievoj linosti, ali se poklopilo i sa dominantnom filozofijom poetkom XX veka i na pisac bio je propovednik, a da toga nije, verovatno, bio jji svestan, te filozofije na jedan nespekulativan, umetniki konkretan i ubedljiv nain. A filozofija ivota postala je poetkom XX veka bliska i drugim srpskim mladim piscima (ipiko, Koi, orovi), i oni su je izraavali u teorijski artikulisanim izjavama kao i u beletristikim delima. I to je ono to im je zajedniko vie nego sam pripovedaki postupak koji je, sem osnovnih shema, morao biti razliit. Veliki propovednik ivota i zagovornik kriterija ivotnosti za ocenu literarne vrednosti dela postao je poetkom veka Jovan Skerli i u mladim srpskim prozaistima on je video nove kvalitete (oseanje za stvarnost i ivot), pa je nastojao da ih afirmie. ivei u trenutku kad su Nieov i Bergsonov vitalizam postali fundament misaonih preokupacija stvaralake inteligencije, Skerli je to novo opredelenje prihvatio kao vlastiti etiki i estetiki stav. Da do njega doe, da ga formulie, pomogao mu je francuski filozof i teoretiar an-Mari Gijo, iju je etiku

misao zasnovanu na ideji ivota Skerli sledio. O Gijou pie 1901. godine, kada se ta filozofija afirmie i u irokom literarnom pokretu, izraavajui i vlastitu knjievnu misao: "ivot to intenzivniji i to socijalniji jeste predmet i cilj umetnosti."20 A godinu dana pre osvrta o Gijou, Skerli je u prikazu pesama Milorada Mitrovia jo rezolutnije formulisao ideju ivota kao kriterija umetnikog stvaranja: "Poezija, to je na pusti, svakodnevni, sirovi ivot, areni, mrani, zanimljivi, tuni, slatki, otrovni ivot! ... Osetiti, razumeti, zavoleti, prevesti ivot, eto u emu je poezija!"11 Ocenjujui oduevljeno Stankovievu Kotanu (1901), Skerli e rei u istom tonu: "Kotana je dobro, istinski umetniko delo, jer ,ie puna ivota, jer se preliva njime i nekom dubokom, r|ja, pa su "ponori i dubine ivota, istinskog, slatkog ivota" stalno u njegovoj optici posmatranja Stankovievog dela i jezika (S. Vinaver: "Bora Stankovi i pusto tursko", NadgramatiH Beograd, 1962, str. 227-228). J. Skerli: "Gijo", Sabrana dela, VI, str. 15. " , J. Skerli: "Milorad J. Mitrovi: Knjiga ljubavi", Sabra- na dela, IV, str. 114. 163 intimnom, bolnom poezijom."22 Na taj nain Skerli je teorijski zaokruavao estetiku ivota koja je bila utkana u srpsku prozu poetkom XX veka kao njena sutinska oznaka koja je prouzroila i promene u tehnici i stilu, pa i predodredila stvaranje drugaijeg narativnog modela. Skerlieva etiko-estetika platforma bila je u svemu razliita od Popovieve - ova se formirala devedesetih godina na osnovama spiritualizma i artizma. U tom smislu Skerlieva delatnost znaila je zaokret koji se tada dogodio i u prozfi. Neto slino, meutim, odigralo se i u drugim evropskim knjievnostima. To se, socijalno i politiki, moe objasniti, krizom samodravlja i ekonomski razvijenog kapitalizma, a knjievno zasienou apstrakcijama spiritualizma, hrianskim idealizmom i odve literarizovanim i retorikim jezifcim izrazom. Zanimljivo je zato pogledati kratko knjievnu situaciju u austro-ugarskoj prestonicii, Beu, gde je poetkom veka studirao Petar Koi, pa i njegove es'tefliko-<knjievne ideje u tom kontekstu. 23 Grupa mladih pisaca (Bar, Hofmanstal, nicler, Ber-Hofman), koji su poetkom devedesetih godina nagovestili koncept nove umetnosti, suprotan naturalistikom, prestaju da istupaju jedinstveno gaenjem kafea Grintajdl (1897), susretita knjievnog sveta u Beu.24 Negde u to vreme mladi Karl Kraus pie otar satiriki lanak "Demolirana knjievnost", u kome, sledei u tome Maksa Nordaua, ismeva tu grupu videi ih kao roj moljaca: "Izvueni iz zaguljivih okova, plae se oni od dana, ija ih svetlost zableskuje, od ivota ija ih punoa zableskuje."25 Time se nagovetava jedan novi i 21

23 J. Skerli: "O Kotani", Sabrana dela, V, str. 181. O tome sam, kao i o Koievpj biblioteci, ire govorio u raspravi "Modernost dela Petra Koia", Izraz, 1987, br. 11/12. 2' Govorei u posebnom fragmentu studije o bekoj modernoj o kafeu "Grintajdl", G. Vunberg navodi reci jednog autora da se "nikada pre ni posle u Austriji niti u Nemakoj, Francuskoj ili Italiji nije kulturni i knjievni ivot prisnije vezao sa kafanom kao ,'Mladi Be' sa kafeom ,Grintajdl'" (G. Wunberg: "Einleitung", Die Wiener Moderne, Stuttgart, 1981, str. 16/17)' Po tome se moe ceniti koliko je bio vaan prestanak rada tog kafea. 25 C. Magris / A. Reininger: "Jung Wien", Deutsche Literat^ - Vom Naturalismus zum Expressionismus, VIII, Reinbeck bei Hamburg, 1982, str. 224. 164 drugaiji odnos prema ivotu i umetnosti od onog vladajueg devedesetih godina. Kult umetnosti, luksuza i filozofije spiritualizma iskljuivali su neposrednu stvarnost iz umetnike slike. Ilo se toliko daleko da se, kako je to inio Oskar Vajld, ivot proglaavao imitacijom umetnosti, a ne obrnuto. Dosledan i radikalan antinaturalizam vodio je u sterilni estetizam koji je morao da izazove reakcije ili da kao teorijski koncept doivi modifikacije u praksi, tj. u delima to su tampana poetkom veka, kada se javlja generacija svetski poznatih pisaca u austrijskom delu nemake knjievnosti (Muzil, Broh, Kafka). Promena senzibiliteta i filozofsko-estetikih koncepata izazvana je i napretkom drutvenih i biolokih nauka, pogotovo naglim razvojem psihijatrije u Beu, iji je glavni korifej Sigmund Frojd, i to na temelju radova svetskih strunjaka u toj oblasti jo iz osamdesetih godina i docnije. Teorijski rad i psihijatrijska praksa Frojdova dokazuju sloenost ovekovog duevnog bia i negiraju apstraktni spiritualizam, kao i dualistike, simplifikovano suprotstavljanje duevnog i materijalnog sveta u 'knjievnosti devedesetih godina. Otkriva, zapravo, jedinstvo duevnih, biolokih i drutvenih faktora u funkcionisanju ovekovog bia, kao to pokazuje naglaenu zavisnost psihikih reakcija od socijalnih konvencija i odreenih normi to preseljavaju svet elja u predeo podsvesnog, izazivajui represiju nad slobodnim ispoljavanjem prirodnog ivota. Takav integralizam. i nauni pristup oveku 'bili su od velikog znaaja za literarno tumaenje ljubavi i erosa. Umesto radikalne spiritualizacije ili potpune materijalizacije ljubavi, to uslovljava iskljuiv tip fragilne ili demonske ene, sada se svet erotskog stavlja pod lupu dejstva protivureonom sti biolokih i drutvenih faktora, a akteri Ijubavno-erotske drame su bia uhvaena u lanac teko shvatljivih Poriva psihe. Sve je to moralo da utie na nove knjievne orijentacije i na obnovu naturalistikog biologiza

i drutvene kritike u konceptu dela koje podrazumeva dokumentarnost i naunost, ali istovremeno monuDientalno-simboliku stilizaciju. U nekoliko vanijih pojava i dela u Beu prvih godina XX veka, kad Koi stie u taj grad, jasno se oituju novi procesi to su morali i njega da okrznu. 165 Karl Kraus, usamljenik i individualista, pokree asopis Die Fackel (1899) i tako otpoinje kritiku svih oblika javnoga i politikog ivota u prestoinici mone Austro-Ugarske drave. On ne tedi institucije ni pojedince i otkriva lai sistema, korupciju vladajue elite, licemerni moral i napadni birokratizam i militarizam. Isto tako, podvrgava kritici pojave u kulturi, osobito u tampi' reklami i jeziku koji falsifikuje injenice i vrednosti, pretvarajui se u otueno sredstvo propagande. Na osnovu takve pozicije Kraus stvara originalni koncept dokumentaristikog dela, ija je sutina u montai stvarnih podataka u novu konstrukciju literarno angaovanog teksta. Sigurno da je ovakva kritika koncepcija i koncept do kumentaristikog dela mogla da provocira mladog studenta iz Bosne, pa je realno pretpostaviti da je Koi bio upoznat sa novijom austrijskom knjievnou i da je itao Karla Krausa i njegov asopis, makar u biblio- teci.26 Godine 1900. jedan od autora iz grupe "Mladi Be", Artur nicler, objavljuje poznatu novelu Potporunik Gusti. I do tada blizak u prozi i drami mimetikoj zamisli umetnikog dela, nicler u toj noveli profilie novi metod pripovedanja i to tako to, doslednom upotrebom unutranjeg monologa, prvi put u nemakoj knjievnosti pokuava da sledi stvarne i nestilizovane misli svoga junaka u kriznom trenutku ivota, kako e to postati praksa u prozi evropske avangarde dvadesetih godina. Junak je, uz to, oficir austrougarske vojske, koji vodi prazan ivot izmeu kratkih ljubavnih avantura i nad26 Koi je sigurno poznavao i neke od mlaih austrijskih knjievnika. O tome pie i Roda Roda (roen u Slavoniji 1872. godine, dakle neto malo stariji od Koia). Roda Roda je poznati austrijski pisac, koji je pisao humoristiko-satirine pnpovetke u narodnom duhu (kao i Koi). Izdao je 1909. godine jednu antologijsku knjigu, u kojoj je uneo vlastite prie, ali i obraene i za nemakog itaoca prilagoene pripovetke nekoliko srpskih i hrvatskih prippvedaa. Sa najvie pripovedaka (sedam) tu je zastupljen Koi. U pogovoru R. Roda na prvom mestu govori o Koiu i kae da ga je upoznao u Beu 1903. (sigurno je da je bilo jo takvih poznanstava). Iako zna da ie Koi usmerio raspoloenja svojih zemljaka, bosanskih Srba, protiv Austrije, Roda kae da ubraja pomenute Koieve prie "u najbolje to su ikada napisane" (R. Roda: "Nachvvort", Schummler, Bummler, Rossetummler, Leipzig, 1909, str. 27UJ. Ova knjiga nalazi se u Koievoj biblioteci. 166

jnenog niondenskog ponaanja u znaku vojnikih manira j specifinih kodeksa asti. I to je osnov zapleta: dosaujui se na operskoj .predstavi, on pri izlazu, u garderobi, oekujui pravu zabavu, doivi ponienje od strane snanog mesara koji mu u stisci, odgovarajui na uvredu, vadi sablju i zapreti da e je prebiti. Ne snaavi se u guvi da odgovori, mladi oficir donosi odluku da se ubije, da bi, posle nonog lutanja Beom, saznao da je vinovnik njegove krize izvrio samoubistvo, to e u njemu izazvati pravi delirij radosti. Sve je to ispriano nainom neposredne ekspresije misli i emocija u unutranjem monologu i tako je u prii progovorio stini ivot, sa potpunim ueem svesti i podsvesti. Dve godine posle niclerove novele objavio je (1902) Hofmanstal poznato "Pismo" lorda Kandosa Frencisku Bekonu. Prenosei sluaj u poetak XVII veka i uvodei fiktivne i istorijske linosti, Hofmanstal uoptava linu stvaralaku krizu pred zadacima izraavanja poetkom XX veka i postavlja ga kao osnovni estetiki, poetiki i jeziki problem toga vremena. Lord, naime, odgovara na pismo svog prijatelja filozofa zato je odluio da prestane da pie. Osetio je, kae, nemo jezika, s kojiim je nekada inio uda i spremao se na nove zadatke da izrazi misteriju stvari i odnosa. Ali, iznenada, njega je zapanjila sloenost ivota koju jezik nije u stanju da iskae. Obuzelo ga je oajanje pred svakom pa i obinom govornom artikulacijom. "Ovo sve izgledalo mi je tako nedokazivo, tako laljivo, tako puno rupa kako je samo mogue. Moj duh prisiljavao me je da sve stvari, koje su se pojavljivale u takvom razgovoru, gledam iz strahovite blizine. Tako kao to sam jedanput gledao komad moje koe sa malog prsta pod staklom v za uveavanje, koje je liilo ravnoj povrini sa brazdama i upljfinama, izgledali su mi Ijjudi d njiihove radnje."27 Drugim recima, osvedoena pravila govorne i pisane retorike pokazala su se nedovoljnima da prodru u unutranjost stvari, to je svedoilo o raspadu utvrenog odnosa izmeu jezikog znaka i stvarnosti. To je izazalo u lordu, gledajui sitne ivotinje i patnju pacova osuenih na smrt, enju za novim jezikom koji bi bio 27 H. von Hofmannsthal: "Ein Brief", Impressionismus, und Jugendstil, Stuttgart, 1979, str. 147. 167 Karl Kraus, usamljenik i individualista, pokree asopis Die Fackel (1899) i tako otpoinje kritiku svih oblika javnoga i politikog ivota u prestoinici mone Austro-Ugarske drave. On ne tedi 'institucije ni pojedince j otkriva lai sistema, korupciju vladajue elite, licemerni moral i napadni birokratizam i militarizam. Isto tako podvrgava kritici pojave u kulturi, osobito u tampi^ reklami i jeziku koji ralsifikuje injenice i vrednosti, pretvarajui

se u otueno sredstvo propagande. Na osnovu takve pozicije Kraus stvara originalni koncept dokumentaristikog dela, ija je sutina u montai stvarnih podataka u novu konstrukciju literarno angaovanog teksta. Sigurno da je ovakva kritika koncepcija i koncept dokumentaristikog dela mogla da provocira mladog studenta iz Bosne, pa je realno pretpostaviti da je Koi bio upoznat sa novijom austrijskom knjievnou i da je itao Karla Krausa i njegov asopis, makar u biblio- teci.26 Godine 1900. jedan od autora iz grupe "Mladi Be", Artur nicler, objavljuje poznatu novelu Potporunik Gusti. I do tada blizak u prozi i drami mimetikoj zamisli umetnikog dela, nicler u toj noveli profilie novi metod pripovedanja i to tako to, doslednom upotrebom unutranjeg monologa, prvi put u nemakoj knjievnosti pokuava da sledi stvarne i nestilizovane misli svoga junaka u kriznom trenutku ivota, kako e to postati praksa u prozi evropske avangarde dvadesetih godina. Junak je, uz to, oficir austrougarske vojske, koji vodi prazan ivot izmeu kratkih ljubavnih avantura i nad26 Koi je sigurno poznavao i neke od mlaih austrijskih knjievnika. O tome pie i Roda Roda (roen u Slavoniji 1872. godine, dakle neto malo stariji od Koia). Roda Roda je poznati austrijski pisac, koji je pisao humoristiko-satirine pnpovetke u narodnom duhu (kao i Koi). Izdao je 1909. godine jednu antologijsku knjigu, u kojoj je uneo vlastite prie, ali i obraene i za nemakog itaoca prilagoene pripovetke nekoliko srpskih i hrvatskih pripovedaa. Sa najvie pripovedaka (sedam) tu je zastupljen Koi. U pogovoru R. Roda na prvom mestu govori o Koiu i kae da ga je upoznao u Beu 1903. (sigurno je da je bilo jo takvih poznanstava). Iako zna da le Koi usmeno raspoloenja svojih zemljaka, bosanskih Srba, protiv Austrije, Roda kae da ubraja pomenute Koieve prie "u najbolje to su ikada napisane" (R. Roda: "Nachwort", Schummler, Bummler, Rossetummler, Leipzig, 1909, str. 2/0)Ova knjiga nalazi se u Koievoj biblioteci. 166 jnenog rnondenskog ponaanja u znaku vojnikih manira j specifinih kodeksa asti. I to je osnov zapleta: dosaujui se na operskoj predstavi, an pri izlazu, u garderobi, oekujui pravu zabavu, doivi ponienje od strane snanog mesara koji mu u stisci, odgovarajui na uvredu, vadi sablju i zapreti da e je prebiti. Ne snaavi se u guvi da odgovori, mladi oficir donosi odluku da se ubije, da bi, posle nonog lutanja Beom, saznao da je vinovnik njegove krize izvrio samoubistvo, to e u njemu izazvati pravi delirij radosti. Sve je to ispriano nainom neposredne ekspresije misli i emocija u unutranjem monologu i tako je u prii progovorio sam ivot, sa potpunim ueem svesti i podsvesti. Dve godine posle niclerove novele objavio je (1902) Hofmanstal poznato "Pismo" lorda Kandosa Frencisku

Bekonu. Prenosei sluaj u poetak XVII veka i uvodei fiktivne i istorijske linosti, Hofmanstal uoptava linu stvaralaku krizu pred zadacima izraavanja poetkom XX veka i postavlja ga kao osnovni estetiki, poetiki i jeziki problem toga vremena. Lord, naime, odgovara na pismo svog prijatelja filozofa zato je odluio da prestane da pie. Osetio je, kae, nemo jezika, s kojim je nekada inio uda i spremao se na nove zadatke da izrazi 'misteriju st\rari i odnosa. Ali, iznenada, njega je zapanjila sloenost ivota koju jezik nije u istanju da iskae. Obuzeto ga je oajianlje pred svakom pa i obinom govornom artikulacijom. "Ovo sve izgledalo mi je tako nedokazivo, tako laljivo, tako puno rupa kako je samo mogue. Moj duh prisiljavao me je da sve stvari, koje su se pojavljivale u takvom razgovoru, gledam iz strahovite blizine. Tako kao to sam jedanput gledao komad moje koe sa malog prsta pod staklom za uveavanje, koje je liilo ravnoj povrini sa brazdama i upljinama, izgledali su mi Ijjudi i njiihove radnje."27 Drugim recima, o-svedoena pravila govorne i pisane retorike pokazala su se nedovoljnima da prodru u unutranjost -stvari, to je svedoilo o raspadu utvrenog odnosa izmeu jezikog znaka i stvarnosti. To je izazvalo u lordu, gledajui sitne ivotinje i patnju pacova osuenih na smrt, enju za novim jezikom koji bi bio ,-, 2! H. von Hofmannsthal: "Ein Brief", Impressionismus, *ymbolismus und Jugendstil, Stuttgart, 1979, str. 147. 167 u stanju da izrazi stvarnost sa mnogostrukou njenih glasova. Takvo nezadovoljstvo postojeim jezikim i pri. povedakim ablonom verovatno je prisililo niclera da dopusti svom junaku da progovori jezikom bia u stanju uzrujanih emocija. Time se i problem izraza i odnosa stvarnog i umetnikog postavio drugaije nego devedesetih godina. ivot je neizraziv postojeim jezikim konvencijama i umetnika slika zavisi od ivotne predstave. Indirektno, Hofmanstalovo "Pismo" je kritika savrernenog stanja krize jezikog izraza i u mnogome podudarno sa Krausovim mislima o jeziku. Istovetan je kritiki stav prema podvojenosti, pa ak i suprotstavljenosti umetnosti i ivotne stvarnosti, estetskog i drutvenog bia, kako se iskazivalo u prethodnoj praksi. Kraus je, naime, ukazao na sumrak jezika koji se udaljio od sutine same stvari, odrekao se smisla i istine, a sve na proizvoljnu retoriku igru.28 To je, nema sumnje, stanovite koje je moglo biti inspirativno za mladog Koia i za njegovu kritiku formalizovanog jeziika austrijske administracije u Bosni. Meutim, pojava u -knjievnosti, koja je Koiu mogla otvoriti perspektivu i osloboditi ga kompleksa u luksuznom i snobovskom Beu toga vremena, bio je pokret zaviajne umetnosti u Austriji i Nemakoj, U sastav

Austro-Ugarske ulazile su agrarne zemlje, kojima se pridruila i Bosna i Hercegovina kao najzaostalija, pa je shvatljivo da je knjievnost sa temom sela bila neizbena. Tako se i u Nemakoj poetkom XX veka razvio pokret zaviajne umetnosti, koji je zahvatio najvie knjievnost i znaio reakciju na internacionalistika, dekadentna i spiritualistika opredeljenja velegradske literature fin de siecla, a nikao je iz potrebe da se autentini, sirovi i primitivni ivot suprotstavi formalizovanom estetizmu umetnosti prethodne decenije. Suprotstavljajui tehnici i velikom gradu prirodu i selo ili provina Karl Kraus je bio ubeen u jedinstvo i podudaranje izmeu govorenja i miljenja. "Govorenje i miljenje je jedno", kae on u jednom lanku iz 1903. godine, smatrajui da "openhauer ne bi naao da je sitniava kritika, kojom Baklja igose prostatva u novinama" (K. Kraus: Die Sprache, Munchen, 1962, str. 21). Kraus je polazio od gramatikih sitnica da bi ukazao na primere izvitoperavanja jezika. Koievo poimanje jezika je slino: osnovno je svojstvo jezika "nakarade" to se u njemu gubi suodnos izmeu miljenja i govorenja. 168 iju, pokret zaviajne umetnosti stvarao je i vlastitu ideologiju "tla i krvi" koje e docnije da preraste u ideologiju nacizma, a mnogi sledbenici toga pokreta da se priklone Hitleru. S tim u vezi bila je mistifikacija starih germanskih legendi i nordijske duhovne komponente: "Meavina iz provincijalne uskogrudosti i narodnih idealistikih gortakih fantazija, koja je rezultirala iz toga, praznila se na kraju u jednom filistarsko-ovinistikom ludilu veliine, to u svakom tehnikom dostignuu vidi neto ,neprijateljsko narodu', dok se zaviajna zemlja, proeta krvlju i vlastitom rasom, okruuje iracionalnim metaforama, u kojima se ,izvorno' i ,organsko' filozofije ivota postepeno pomera u fantastino."2' Na toj osnovi stvara se i stilski model zaviajne knjievnosti koji se, sem to 'Se menjaju rekviziti (tehniko i vetako zamenjuju seosko i prirodno), bitno ne razlikuje od optih stilskih tendencija poetkom XX veka. Stavljajui u centar seljaka i sve to je prvobitno i primitivno, zaviajna umetnost mistifikuje narodnu tradiciju i njene junake, to se oituje u plastici slike, u epskom preuveliavanju i pompeznosti izraza, odnosno monumentalistikoj stilizaciji likova i situacija i u tehnici otrih i irokih poteza koja se suprotstavlja impresionistikoj dekadentskoj apsolutizaciji nijansi, polu tonova i umornog lebdenja nad stvarima. Koiu je morala biti tua velikogermanska ideologija i politika koncepcija ovog pokreta, ali je za njega moglo da bude podsticajno nastojanje da prikazuje oveka sa sela, pogotovo oveka planine, da oivi tradiciju narativnim postupkom u kome se naturalistika vernost predmetnom i simbolistika uoptavanja dopunjuju

u smeru monumentalnog i fantastinog, sa ispreplitanjem stvarnosti, epa i legende. Veliinu planinskog i severnjakog u pokretu zaviajne umetnosti, Koi je Pronalazio u svom kraju, u ljudima sa planine i njiihovom duhovnom ivotu (naslov njegove tri zbirke pripoyedaka nastao u Beu S planine i ispod planine oekivan Je u tome kontekstu). Bile su to iste vrednosti to ih je Pronalazio i u Bjernsonu, ije su novele sa sela literarni uzor i piscima pokreta zaviajne knjievnosti u 21 R. Hamann / I. L. Hermand: "Heimatkunst", Stilkunst "m 1900, str. 334. 169 Nemakoj. A vraanje selu imalo je opravdanje u irem okviru filozofije ivota, to dominira kao naelo na preokretu stolea, pa je ona sutinski vana i za Koieva dela. Jer, i neki znaajni nemaki pisci, kao to je Heronan Hese,30 pisali su u poetku u stilu zaviajne knjievnosti i to one njene varijante tu kojoj se rusoovski idealizira mirni ivot sela i provincije i slika bogatstvo prirede. O tome da je Koievo delo izrastalo na iizvorirna filozofije ivota, bilo je reci i u dosadanjoj kritici.31 Svedoanstva za to su ne samo odreene strukturne konstelacije u beletristikim delima, ve d izjave u kritikim lancima. Koi nije bio kritiar po vokaciji i nekoliko lanaka napisao je iz praktinih pobuda (proslave, podseanja, polemike i slino), pa su tako i uoblieni bez odmerene kritiarske terminologije i u duhu govornitva narodnog tribuna. Ali u njima su ipak doli do izraaja Koievi pogledi na ivot, knjievnost i jezik koji su karakteristini za ukupnu filozofiju i estetiku u Evropi poetkom XX veka. Predstavljajui u govoru povodom dvadesetpetogodinjice smrti ure Jakia lik svog omiljenog pesnika, borca i patriote, Koi nije propustio da istakne i vlastiti pogled na odnos umetnosti, lepote i ivota, dakle, problem koji je bio centralni i u bekim literarnim krugovima poetkom veka i svuda u Evropi. Koievo opredelenje u skladu je sa generalnim stavom tadanje avangarde: "Da je ljepota u umjetnosti besmrtna, poznato je. Ali je jo neto u umjetnOiSti to je besmrtnije: ivot."32 Iako je prikaz "Naa poezija pod apsolutizmom" (1907) podredio za buenje nacionalne svesti, pa je pisan u tonu politike proklamacije, ipak Koi u njemu, u oceni stanja u poeziji, ostaje u estetikim premisama iz bekog vremena. Na jednoj strani je beivotna, apstraktna poezija, to bei u daleke krajeve, a na -drugoj neki budui tvorac nove poezije koji oslukuje ivot i izgovara gromke reci 30 P. Zimmermann: "Heimatkunst", Deutsche Literatur Vom Naturalismus zum Expressionismus, str. 161. 31 32 M. Begi: "Knjievno djelo Petra Koia", Umjetnost

pripovijedanja, Sarajevo, 1984, str. 153. P. Koi: "O lirici ure Jakia", Sabrana dela, II, Beograd, 1961, str. 7/8. 170 "da se zaore kao jerihonska truba kroz ovu ispaenu zernlju< 'da rasplamti zamrle i sleenc osjeaje u prsima naim".33 No koliko je Koi dosledno ostao na liniji razgranienja ivot - neivot, stvarnost - apstrakcija, ukoenost prazne forme - punina ivotnog smisla, dakle, u kategorijama koje su aktiuelne u knjievno-estetikim raspravama poetkom XX veka, vidi se u njegovom odnosu prema jeziku. Koi nije mogao, budui i borac za nacionalna prava svoga naroda, da se uzdigne do takvog 'Suptilnog spoznavanja krize pisane reci i retorikog govora pred tajanstvenim buenjem ivota kao pesnik Hofmanstal, ali se pribliio Krausovom poimanju jezika. I moglo bi se rei, u sasvim specifinim uslovkna borbe za njegovu istotu, sledio je koncept velikog Austrijanca. 34 Kraus je, naime, smatrao da je jezak slikoviti simbol i da se u njemu uva otisak stvari to je simboliki i znakovno predstavlja. Stoga je pridavao osobito znaenje arhainim recima, zaboravljenim narodnim izrazima, u kojima je ouvana veza izmeu znaka i oznaenog predmeta. S druge strane, uoavao je u javnoj upotrebi proces, u kome se ta veza gubi, a jezik se, u reniku novinarstva, politike i reklame, pretvara u retoriku formulu. Model ukoenog i formalizovanog kancelarijskog jezika u javnoj upotrebi u Austriji i njenim provincijama bio je pravi primer za to. Koi je sledio Krausovo suprotstavljanje dva jezika obrasca (ivog govora naroda, u kome je istina i smisao, i praznog zvaninog govornog i pisanog saobraanja), ali ga je i pojednostavio za potrebe politike borbe u Bosni. Na jednoj strani je, prema njemu, narodni jezik, pun, iv, savitljiv, ist i moan, a na drugoj kancelari]sko-administrativina jezika smea sastavljena od fraza - izvitoperena, iskvarena, pa zato daleko od svakog smisla i ivota. Koi je dao majstorsku paroB Ista knjiga, str. 55. " Koi je i metodoloki gledano postupao kao i Kraus, ?J? se dobro vidi iz njegovog polemikog osvrta na kniigu J. Milakovia Antologija hrvatskog i srpskog pesnitva (1905). On Je ukazivao na Milakovievo nedovoljno poznavanje jezika, na greke i nedostatke u jezikom izrazu, kako je to inio i Kraus. ie "KO je vei deo osvrta o jeziku Kraus napisao docnije, ako bi e utvrdilo da je Koi poznavao njegov tadanji rad, onda bi moglo rei da je bio "Krausovac" pre Krlee i brae imi. 171 diju takvog jezika u delu napisanom 1903. godine u Beu (Jazavac pred sudom). Docnije je u "Sudaniji" p0.

tvrdio mo takve parodije u ustima inteligentnih i lukavih zatvorenika, a posle toga je u lanku "Za srpski jezik" (1912) teorijski formulisao svoje gledanje na dva jezika. Na jednoj strani je "ivi narodni govor", iju istotu i bogatstvo treba braniti od kvarea, a na drugoj jezik "nakarada", "jedna odurna srpsko-hrvatska nakaza, teka i usiljena, mnogo puta potpuno nerazumljiva, bez gipkosti, elastinosti i zvunosti, tih bitnih osobina naeg krepkog jezika".35 U svim, dakle, pojednostavljivanjima, koja je zahtevala politika borba, Koi je uvao i u kritikim razmiljanjima, a pogotovo u beletristikim delima, principe filozofije ivota i iz ugla opredeljenja za ivot reavao sve dileme, pa na toj osnovi izgradio i svoj pripovedaki koncept. Taj koncept je odreen zahtevom da se u delo unese to vie ivota i to da ovaj sam progovori, bez lanih retorikih prenosnika, nesigurnih i formalizovanih jezikih konstrukcija. Slian motiv je, verovatno, rukovodio niclera da porunika Gustla pusti da nesputano i neposredno iskae dramatinu krizu pred samoubistvo. Upotreba unutranjeg monopola pokuaj je da se bez cenzure i konvencionalnog retorikog manira izrazi unutarnja realnost u proimanju njegove svesti sa spoljanjim svetom. Prema tome, radi se ovde o metodu totalnog naturalizma, o pokuaju da se nae izlaza iz krize jezikog izraavanja, o kojoj je govorio Hofmanstalov junak - da se razbiju granice jezika i da se ivot, u svoj svojoj punini i mnogoglasju, transponuje u literarno delo. Taj problem pune jezike ekspresije ivota postavljao se pred sve pripovedae poetkom stolea a to je i izazvalo obnovu naturalistikih narativnih postupaka, tj. dokumentaristiki karakter jednog dela tadanje proze. Koi je i sam potvrdio koliko mu je takav nain preslikavanja stvarnosti bio blizak. On je uzimao stvarne uzore za svoje junake i smatrao je da pria treba beleiti sve to se vidi i uje. U jednom pismu, naime, on poruuje bratu da pokua sa priom 35 Ista knjiga, str. 102. 172 iz seoskog ivota: "Ti samo pii kako seljaci govore i ]cako o emu sude, kako se kunu itd. a drugo e biti moja stvar."36 U tom pogledu Ivo ipiko, koji se formirao takoe kao knjievna linost u Austro-Ugarskoj Monarhiji i posredno bio izloen zraenju iste duhovne atmosfere kao i Koi, jo je doslednije prihvatio filozofiju ivota i to ne samo kao literarni ve i ivotni stav.37 Celokupno njegovo delo od 1900. stvaralo se u znaku apozicija ivot neivot, priroda - apstrakcija, sloboda - ropstvo u tamnici moderne administracije. Te opozitne sheme odredile su njegov idejni okvir i pripovedaku formu. I u eksplicitnim izjavama ipiko je dosledan u odbacivanju neoklasicistikih

formula i u afirmaciji! vrednosti i filozofije ivota. U nekoliko knjievnih prikaza on istie kvalitet ivotnosti u prvi plan. Za pesme Milorada Mitrovica rei e da su im misli uvek "zdrave, simpatine, pune borbe i ivota.38 A prikazujui album slika od Podnopoljskog Iz dekadence, napomenue da se u "slikama osea ivot",39 dok je knjiga Z. D. aia S Bregalnice i Vardara "napisana prostim neizvjetaenim stilom".40 Ali ipiko je bio u najpovoljnijoj situaciji da eksplicira svoje poglede na odnos ivota i umetnosti kad se naao u Grkoj i to u drutvu sa Jovanom Duiem, o emu pie u zapisima Iz ratnog dnevnika. Suoen sa velianstvenom lepotom i klasinom harmonijom Akropola, ipiko pominje nekadanje kolsko divljenje prema svemu tome. Ali priznaje da u tim lepotama ne osea ivot pa ni u Homeru - trudi se ipak da ga zamisli i dozove ("da mi 36 37 P. Koi: "Pismo Petra Koia - Iliji Koiu", Dokumentarna graa, Sarajevo, 1967, str. 66. Svoje poglede na ivot i umetnost ipiko je najpotpunije izneo u tekstu "Iz ratnog dnevnika", govorei o nekim vlastitim doivljajima i o grkoj arhitekturi, o Duiu i Metroviu. Kae na jednom mestu da se zasitio apstrakcija savremene umetnosti, Pa i Metrovieve: "Povratio sam se u ivot i postao veran mojim navikama. Tumarao sam po rimskim parkovima, breuljcima, po rimskoj kampanji, gledao sam ene, ljude, prirodu 'uivao" (I. ipiko: "Iz ratnog dnevnika", Celokupna dela, IV, Beograd, 1932, str. 311). 38 39 10 Ista knjiga, str. 388. Ista knjiga, str. 389. Ista knjiga, str. 392. 173 je da vidim device to su vatre odravale, da vidim ljude to su bogovima vatru palili, da osetim bar za. as taj ivot"). Zatim se u Solunu sea rimskih dana iz vremena Metrovieve izlobe. Oekujui da e umetnost da ga preporodi, po<smatrao je sa uivanjem skulptorska dela i otkrio je u liku Madone ivotnu, ulnu strast i statuama lepota pretvorila se pred pioismatraevim oima u bludno, pohotljivo bie: "Hladni mramor postaje meso, divni udovi tela savijali su se od pohote."41 I ipikov antiklasicistiki stav je negacija Vajldovog radikalnog estetizma i suprotnost spiritualistikoj knjievno-estetikoj koncepciji devedesetih godina. U svemu, pa i u najsavrenijim delima, iza fasade harmonine lepote, on otkriva ivot. Zadatak umetnika-pisca po ipiku je da dopusti da se spontanost ivota izrazi u umetnikoj formi. U takvoj optici forma je sekundarnog

znaaja i u funkciji je ivotnog sadraja. Spontanost iskaza pretpostavlja razbijanje forme, njeno prilagoavanje ritmici ivota. Objanjavajui kako je pisao roman Za kruhom, ipiko kae: "Pisao sam ga samostalno bez uticaja iijega. Nijesam pazio na nita, nijesam birao, jer ja hou da piem ivot onako kako ga ja shvaam, i kakav mi se ini da jest. Ja u pisanju ne volim birati, jer mi se ini da tim gubi radnja, ne pokazuje se ivot kakav zbilja jeste."42 Ovakav vitalistiki spontanizam znaio je povratak nataraliiS'tikim estetikim principima i poricanje literarnih shema. Znaio je istovremeno odbacivanje retorikog jezika i njegovu zamenu govornim, konverzacionim, neposrednim jezikim iskazom, tj. afirmacije lokalnog idioma i jezika svakodnevnice. Antiklasicizam, naturizam i naturalizam ipiko je izraavao u delu na svoj nain u duhu naglaenog senzualizma vlastite linosti. Drugi su to inili na drugi nain, ali je bio zajedniki taj zaokret ka ivotu u veem delu srpske proze poetkom XX veka. 41 42 Ista knjiga, str. 310. I. ipiko: Sabrana dela, I, Beograd, 1951, Napomene, 174 Neonaturalizam i roman linosti i sredine Nita nije prirodnije nego da ovakva teorijska vizija, kad se oivotvori u praksi, da rezultate koji su u mnooo'me bili istovetni sa naturalistikom prozom. Naputanje neoromantiarskog modela pripovedanja, ija je sutina u vetoj konstrukciji zapleta, u egzotinim, folklornim i istorijskim inscenacijama i retorikom jezikom obrascu, to podsea na tzv. pozorini jezik, i okretanje ivotu, nametale su poetkom XX vefca i drutvene okolnosti, osobito promene fizionomije grada, u koji se slivala masa stanovnitva sa sela i donosila svoje novine, stvarajui ljudski konglomerat to se nametao kao slika ili prizor sa ulice, interesantan za knjievnu obradu. Takve ivotne prilike u Srbiji, zatim zaotravanje sukoba izmeu konzervativnih snaga i onih koje e formirati socijal-demokratsku partiju, podudarale su se sa prodorom jz Rusije jedne nove knjievnosti, iji je glavni reprezentant bio Maksim Gorki. Takva proza imponovala je surovom naturalistikom slikom periferije grada, siromatva, slikom prigradskih jazbina, svrati ta, sa cininim i zlim skitnicama, pijancima, prosjacima, prostitutkama, ubicama, ali i slikom malograantine koju rastae dosada, porodini nesporazumi i novi duh vremena, to rui patrijarhalne norme i uvodi porodine sukobe, lomove i na kraju bedu i zlo. Recepcija drama i proze Gorkog i njemu slinih ruskih pisaca poetkom XX veka, ubrzala je procese koji su ve latentno postojali u srpskoj knjievnosti i omoguila procvat jednog

novog naturalizma, obogaenog iskustvima i rekvizitima simbolizma i naunim dostignuima toga vremena.43 Taj zaokret u srpskoj prozi ,i drami poetkom novoga stolea toliko je oit i jasan, iako nije teorijski obrazloen, da je podseao u mnogome na prodor naturalizma poetkom osamdesetih godina. Moglo bi se rei, ako se imaju u vidu Zolina shvatanja, pogotovo ona koja se odnose na dramu, da je neonaturalizam slino zasnovan. Zola je ustao, kao to je poznato, protiv zabavljake drame sa zapletom, iji je cilj rasplitanje, intrige i efekti 43 R. Vukovi: Modema drama, str. 478-524; i "Recepcija Proze M. Gorkog u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka", yornik Matice srpske za knjievnost i jezik, N. Sad, knj. XXXlV/2; Problemi, pisci i dela, V (1988). 175 same igre, zahtevajui da drama sadri realnu i loginu priu i da pri tome prikae istinu u svoj golotinji. Da bi se to postiglo, Zola je predlagao reproduktivnu a ne islikanu dekoraciju i odbacivao pozorini jezik, zalaui se za govorni jezik sredine, autentian i neposredan.44 Posle toga su, a osobito u Hauptmanovim Tkaima, na pozornicu stupili dijalektalni i govorni jezik ulice, kojim se reprodukuje stvarnost i surovi ivot u procesu drutvenog i biolokog rasipanja. Zasnivajui se na Tenovim idejama o uticaju sredine na formiranje karaktera, inaturalizam je i u jeziku i u izboru tema potencirao diferencirani odraz razliitih miljea u umetnikoj slici, jer se "sa etnografskim i kulturnoistorijskini uslovima menjaju takoe literarne fizionomije ".45 S druge strane, predstavnici naturalizma nastojali su da se otro razgranii od idealizma (tj. od romantizma), ili i od realizma, smatrajui da se u prvom (romantizmu) stvaraju likovi iz bajke i duhovna bia kakva psiholoki i metafiziki nisu mogua, dok drugi (realizam) takoe izmilja karakter i pojave koji su tipini i lepi nego u stvarnosti, ali ipak slede zakonitosti stvarnog sveta. Naturalizam, naprotiv, "nee da otkrije u umetnikom delu samo zakone koji vladaju u prirodi, nego i sama stanja sveta, odnosno drutva, kakva su se pod vladavinom zakona upravo sada obrazovala".46 Ako se ostane kod ovih distinkcija izmeu romantizma, realizma i naturalizma, onda moe da se kae da se u srpskoj prozi i drami poetkom veka manifestovao novi naturalizam, neonaturalizam a ne novi realizam. Novost u ineonaturalizmu u odnosu na naturalizam osamdesetih godina svakako su elementi novih naunih otkria uneseni u strukturu proznih dela, pre svega onih to se tiu oveka i njegovog duevnog ivota (biolokih, psiholokih, psihijatrijskih), tehnike kompozicije (razvoj fotografije, filma, grafike, urnalistike), drutvenih saznanja (klasni i socijalni sukobi, bogaenje jezika ulinim izrazima), etnografskih i antropolokih izuavanja

i slino. Dola je do izraaja tenja tadanje srpske proze 44 K 46 Z. Lei: Teorija drame kroz. stoljea, II, str. 594. L. Jacobowski: "Literatur und Milicu", Theorie des Na' turalismus, Stuttgart, 1977, str. 93. E. G. Christaller: "Gedanken iiber die schone Kunsts Theorie des Naturalismus, str. 113. 176 da prikae oveka razliitih socio-kulturnih i geografskih sredina, sa svim specifinostima govornog jezika, sa raznim dijalektizmima i provincijalizmima, kao i ranije u naturalizmu. ...,,.... ini se da je ovaj zaokret ka novoj hlozonji i poetici proze, uz asimilaciju svih dostignua simbolizma, bio produktivan u tadanjoj knjievnosti - znaio je povratak stvarnom ivotu koji se lomio na prelazu iz patrijarhalnog u otvoreno demokratsko graansko drutvo, promene na preokretu vekova nisu mimoile ni starije ni mlae pripovedae i dramatiare. Primer Janka Veselinovia nije usamljen. Otriji je prelaz iz neoromantiarskog u naturalistiki model izraen u delu D. Ilica. Osamdesetih i devedesetih godina on je pisao istorijske drame i romane, fantastine pripovetke i komade i poetizacije biblijskih legendi i slino. Krajem XIX veka (1898) izaao je Iliev roman Hadi-era, u kome je prikazao seosku sredinu i porodini sukob u njoj u pozadini turskih nasilja pred prvi srpski ustanak. Okosnicu zapleta ini idilina ljubav dvoje mladih. Ili je u Svetlim slikama bio najblii istom retorikom i internacionalnom obrascu neoromantiarskog poetskog jezika. Sa romanom Hadii-Dia (1906) Ili je napdsao delo naturalistikog jezika, heterogenog sastava i meavine razliitih govornih idioma i prikazao zanatsko-trgovaki sloj ivopisne internacionalne sredine Beograda iz etrdesetih godina prologa veka. Radnja romana pomerena je vie od pola veka unazad, a zaplet se formira na meuodnosima cincarsko-grke i srpske arije, sa svim pojedinostima rasula moralnih vrednosti i patrijarhalnih tabua, i sa preljubama i spletkama. ivot glavnog junaka Hadi-Die zaplie se u tragikomino klupko, prvo u krugu Grka, koji ga ene udovicom, pa zatim Srba, gde mu nametnu mladu devojku od esnaest godina. Ta arolikost miljea i ljudi u njemu ogleda se i u nekim tipinim ponaanjima lica u tadanjim dramama B. Nuia (Iza boljih leda), V. Jovanovia (Nai sinovi) ili u priama S. Matavulja (osobito "U Filadelfiji"), S. Corovia i drugih. esto je pojava traeva kod esme, svae ili tue ena jeziara i spletkaica, te zavirivanje kroz tue prozore. Velika je mo arijske spletke i usmenog javnog mnenja. Surovi su brani obrauni, uz

upotrebu noeva i fizikih udaraca koje zadaju ene 177 (Kira Anastazija udara debelog Diu nogom u trbuh i preti mu da e ga ubiti noem). Tu su takoe trgovake radnje, nemilosrdne gazde i maltretirani egrti i kalfe. I najzad, nasuprot pompezne neoromantiarske jezike fraze u nekim delima devedesetih godina, D. Ili je u romanu Hadi-Dia upotrebljavao racionalan, lapidaran i egzaktan govorni jezik, oien od epiteta i koloristikih draperija, a obogaen turcizmima i grko-cincarskim recima i obrtima. Ali proavi prethodno kolu neoromantiarske proze, Ili je u panoramske snimke sredine u Hadi-Dii uveo zaplet, koji se temelji na nastojanjima papuije Die da u poodmaklim godinama stekne potomstvo, i pri tom se tragikomino zapetljava u intrigantske konce arije. Posebna je dra zapleta u onom segmentu njegovom u kom je re o osujeenoj i snanoj ljubavi egrta Janiija Bika prema Leposavi, drugoj Diinoj eni. Ili nije mogao da se odrekne ni nekih osobenosti svoje ranije proze (slika sa Diinog jerusalimskog, hadijskog putovanja i trikova fantastine prie: neodlunosti u pogledu Diinih trojki - da li su se rodile zato to je kupio svetu amajliju od proroka ili zato to je egrt Janiije bio stalno uz Leposavu za vreme njegovog odsustva). No, to ne menja ukupnu predstavu o tipskim i strukturnim odlikama romana Hadi-Dia, njegovoj pripadnosti neonaturalistikoj prozi poetkom XX veka i srodnosti sa tadanjim delima B. Nuia, S. Matavulja, S. orovia. Pripovetka i novela, ili kraa pria, bile su pogodnije za ispunjavanje zahteva naturalistike poetike presnimavanja prizora iz prigradske, malovaroke ili seoske sredine, uz primenu tehnike u koju su ugraena i nova nauna saznanja, nego dui romani. Panoramski snimak u pripoveci i situacioni zaplet u drami, koji je napravljen u momentu kad se zbio ivotni in, odgovarali su naturalistikom zahtevu da se umetniki reprodukuje sadanjost. Pripovetka i drama su bile primerenije standardima novog i modernog u tom vremenu. Roman, koji prikazuje ire drutvene procese d psihike lomove, traei im genetske uzroke, vraao se klasinom obliku drutvenog romana, sa naglaenom potrebom da analizira, prema naturalistikom konceptu, dejstvo sredine na formiranje romanesknog junaka Veliki eksperimenti u romanu, ako se izuzme Prustov projekat U traganju ta 178 izgubljenim vremenom, zavren dve decenije kasnije, nisu bili jo poeli. To je razlog zato se ovde manje govori o romanu nego o pripoveci. Ali kad se potreba za inovacijama u sadraju i formi pripovetke iscrpla i kad su mladi autori sazreli, pojavilo se krajem prve decenije XX veka vie znaajnih romansijerskih

dela. Ona su nastavljala model Rankovievih romana, Veselinovievog Junaka naih dana i Sremevog Vukadina - dela nastalih krajem XIX veka. ipiko je objavio prvi deo romana Za kruhom jo 1900. godine, kao i Stankovi prvu verziju (u obliku prie) Neiste krvi, no pitanje je koliko je prvi savladao romansijersku formu, a drugi se dugo muio da konano uoblii veliko delo. Zato se moe rei da je Hadi-Dia Dragutina Ilica oznaio poetak masovnije produkcije romana u srpskoj knjievnosti XX veka. Tako se u nepunoj deceniji do prvog svetskog rata pojavilo u knjigama vie znaajnih romansijerskih dela: Majina sultanija (1906), Stojan Mutikaa (1907), Jarani (1911), S. orovia, Za kruhom (1904), Pauci (1909) I. Cipika, Novac (1909) P. Taletova, Neista krv E. Stankovia (1910), Doljaci (1910), Cedomir Ili (1914) M. Uskokovia, Bespua (1912) V. Milievia i drugi. Zajedniko svojstvo svih tih romana jeste da su to, prema tipologiji V. Kajzera, romani linosti.47 Problem odnosa linosti prema drutvenoj sredini toliko je vaan da bi svi mogli imati, poput Hadi-Die, Stojana Mutikae, edomira Ilica, u naslovu ime i prezime glavnog junaka. Ako se izuzmu Jarani, gde se radnja pomera unazad u istoriju, kao u Hadi-Dii ili u Neistoj krvi, tema svih ostalih romana je sadanjost. Razlika je, svakako, u vrednosti tih dela, to ovde niije bitno, a isto tako u naglaeno subjektivnoj perspektivi u Uskokovievim i Milievievim romanima. Izvan toga svi su oni sline strukture. Govore o linostima koje izgrauju u svesti neki utopijski projekait (bilo da se radi o idealu ili drutvenom cilju), nastoje da ga sprovedu u ivot, ulaui u njega sve ljudske moi d stavljajui na kocku utvrene moralne kodekse patrijarhalne sredine, da bi na kraju doiveli debakl. Razlikujui se tipski samo utoliko to oni iji je cilj bogatstvo (Stojan Mutikaa S. oro4" W. Kavser: Da sprachliche Kunstwerk, Miinchen, 1962, str. 361-363. 179 vica ili ore iz romana Novac P. Taletova) rue sve prepreke na svom putu, zapostavljaju moralne norme na kraju propadaju i pored steenog bogatstva ili doivljavaju zasluenu kaznu pravde. Drugi se (pa i dve ene: Sofka iz Neiste krvi, Milka iz Majine sultanije) lome Proces propadanja nekadanjih lepotica je zato slian: Milka doivljava neuspehe u braku i sve se zavrava smru, a Sofka je prodata i, na kraju, razorena fiziki i psihiki ruinirana, ivi ivot to je ravan smrti. ipikov Ivo Poli iz romana Za kruhom ideale zamenjuje sivom inovnikom karijerom, prinuen da gleda stradanje seljaka, pa je tako i on pobeen u ivotu. Jedino se ipikov roman Pauci razlikuje strukturom od ostalih, poto je i tema razliita (odnos gazde i siromanog seljaka) i podsea na shemu realistike proze. Emotivni ivot mladog

seljaka Rada Smiljania iz Pauka je jednostavniji i prirodniji, te se teite drame pomera sa linog na socijalni plan. U veini ostalih romana poklapaju se trougaone ljubavne sheme: u Stojanu Mutikai S. orovia, u Novcu P. Teletova i u oba romana M. Uskokovia junaci se odriu ena koje vole i bliske su im socijalnim poloajem za raun onih za koje veruju da e im omoguiti prodor u drutvu. S druge strane, na slian nain je prikazana sredina u kojoj junaci ive. To je kasaba, sitni malograansko-trgovaki ili intelektualni krugovi, pa i podzemlje u Beogradu (Novac). Razlika je u nainu na koji se sredina manifestuje u romanu. U Stojanu Mutikai ona je ocrtana u irem rasponu i blie realistikom romansijerskom modelu i diferencira se onako kako se i junak formira: od seljaeta i egrta, do monog gazde u kasabi. U romanu Novac P. Teletova podsea (ograniena delom na beogradsko podzemlje, a delom na trgovake krugove) na gorkijevske sumorne prigradske i periferijske predele iz tadanjih drama M. Predia i D. Nenadia. J Taletov, da bi pokazao kako novac razorno deluje zato to nisu dovoljno snani, budui da njihov ddeal nije bogatstvo, ve ele da 'savladaju otpor sredine. U tom smislu su u neem bliske i dve lepotice iz kasabe, iako je velika razlika u kvalitetu dela o njima: Sofke iz Stankovieve Neiste krvi i Milke iz Majine sultanije. Njihova lepota i oholost spreavaju ih da osete granice stvarnosti oko sebe. Spotiu ,se kad san treba oivotvoriti - opredeljuju se za pogrenog mukarca nesaglasnog sa normama sredine. Sofkin mukarac je lideal koji ostaje zatvoren u svesti, a Milkin je stranac. rijskim konstrukcijama, estim u tadanjoj drami. Izuzetak je Novac P. Taletova, najslabiji od svih nabrojanih romana, ali najinteresantniji kao pokuaj da se uvedu neke inovacije u tehnici pripovedanja. Tako na kraju romana Taletov uzdie bolest difteriju na razinu simbola apstraktno shvaene pravde koja kanjava podjednako 180 181 na oveka, vadei ga u krau i ubistvo, zaplie radnju na nain kriminalistikog romana (kriminalom poinju borbu za ivot oba junaka: inovnik Sima, poto mu smrt tatina nije donela novac, vri proneveru, a ore ubija zatitnika da bi se domogao njegovog bogatstva i mlade ene). U drugim romanima sredina nije ovako drastino predstavljena, ali se u veini njih kasaba i malograantina, arija i njen ustaljeni poredak javljaju kao kolektivno bie, snano, surovo i neumoljivo, to mrvi pojedinca ili ga oblikuje prema svojoj meri. U slikama sredine, tj. odreenih drutvenih i kolektivnih stanja, tadanji srpski roman najblii je bio neonaturalistikom proznom modelu. Kao romani linosti, pomenuta romansijerska dela ne postavljaju pitanje kompozicije.

Jednostavno, u njima kompozicija sledi sukcesiju ivotnih dogaaja, pa se fabula ne razlikuje mnogo od siea. Redi je sluaj da romanopisci pribegavaju alegosiromahe i bogate, unosei pusto i u ivot glavnog junaka. Reenje Taletova je blisko ekspresionistikoj prozi, gde se apstrahovanim i simbolikim kategorijama daje vana uloga aktivnog inioca u raspletu radnje ili u svesnom usmeravanju prie prema zavretku koji donosi kaznu, signalie moralnu pouku ili utopijski izlaz. Ali, kako je reeno, novi problemi tipske linosti i strukturne inovacije tadanje proze bolje se uoavaju u pripoveci nego u romanu, pa e u analizi dela najznaajnijih autora poetkom XX veka o njima biti vie govora nego o romanima. OBLICI ALEGORIJSKO-FANTASTINOG I SATIRINOG PRIPOVEDANJA (R. DOMANOVIC) Priroda Domanovieve satire i njena geneza Opseno su istraeni politiki motivi Domanovieve satire. Kao to se moglo i oekivati, kritiku je najvie zaokupljalo utvrivanje odnosa izmeu pievih satirikih aluzija, dogaaja i javnih linosti u Srbiji krajem XIX i poetkom XX veka. Domanovi je bio partijski organizovan >i angaovan pisac i literatura mu je morala sluiti i kao sredstvo politike borbe, a isto tako pripadao je odreenim krugovima srpske boeme koja je negovala narodnu patrijarhalnu kulturu, zato je folklor imao toliko udela u literarnim ostvarenjima devedesetih godina i poetkom XX veka. Ono to je manje bilo predmet analiza Domanovieevog dela, svakako su ue knjievna pitanja, odnosno priroda satire i njena specifina geneza u okvirima jednog stilskog modela, te i satira kao specifina pojava u tadanjoj knjievnosti. ini se da je u tom pogledu jo uvek aktuelna i neprevaziena rasprava B. Popovia "Alegorina satirina pria" (1902). B. Popovi je ukazao na dva vana elementa Domanovieevog satirinog dela. Prvo, da su Domanovieve satirine prie "jedna novina u naoj knjievnosti " i da "idu u vrstu alegorinih, fantastinih i satirinih pria u rodu Sviftovom, kakvi u nas do sad nije bilo". Uz Svifta on je pomenuo jo Voltera, a isto tako Lukijana, Rablea i Keveda, pretpostavljajui da ih na autor nije itao. Drugo, analizirao je, uz vrednosti, i osobine kojima Domanovi postie specifini satiriki efekat izborom znaajnih pojedinosti i odravanjem paralelizma izmeu osnovnog i prenesenog znaenja u alegorijskosatirikoj konstrukciji.1 Popovi se zadrao na 1 B. Popovi: "Alegorina satirina pria", Kritiki radovi, Matica srpska, N. Sad, 1977, str. 178-216. 182 analizi druge osobenosti, a prvu je tek uzgred pomenuo, pogotovo nije govorio o prirodi fantastike u Domanovievom delu, kao i moguim prethodnicima u tadanjoj

srpskoj knjievnosti. A ovde izgleda vano upravo to pitanje ija razrada u sebe ukljuuje i odgovor o Domanovievom odnosu prema pomenutim satiriarima. Pojava Domanovieve satire samim krajem XIX i poetkom XX veka logino se uklapa u razvoj tadanje knjievnosti kod nas i u svetu koju karakterie naputanje neoromantiarskog idilizma i retorikog dekorativizma i prelazak na kritiki neonaturalizam, sa elementima satire. Kao primer mogli bi se navesti Domanoviu srodni savremenici Maksim Gorki i Hajnrih Man.2 Moda su slini uslovd apsolutizma uslovljavali i bliske literarne modele, pa su i sukobi tih pisaca sa politikim i drutvenim prilikama u njihovim zemljama morali dati i priblino iste knjievne rezultate, kao i osobeni anr satire. Dovoljno je istaknuto u kojoj se meri razlikuje najvei deo Domanovievih pria objavljenih devedesetih godina od docnijih satira. U tom razmaku izmeu jednog i drugog oblika pisanja, Domanovi je stekao iskustava u ivotu, prvo jedno vreme kao nastavnik u provinciji, zatim kao ovek bez posla, kreui se u krugu beogradske boeme i u opoziciji prema apsolutizmu Obrenovia, i kao sitan inovnik. U tom meuvremenu, opredeljujui se za pisanje satira, Domanovi je morao ozbiljnije prostudirat! i znaajnije satiriare, makar u prevodu, ili one ruske pisce koji su bili cenjeni u krugu oko Veselinovieve Zvezde. O Domanoviu, kao i ostalim autorima toga kruga, stvoreno je miljenje kako su bili pisci slabe kulture, bez znanja stranih jezika i kako je sve to su stvorili 2 Maksim Gorki je poeo da pie negde kad i Domanovi i prvo publikovano delo bila mu je pripoyetka "Makar udra" (1892). Do kraja devedesetih godina on pie sline legende ili pripovetke o skitnicama sa izvesnom poetsko-romantiarskom intonacijom. Krajem devedesetih godina on poinje da publiKuje otre satire, kao to su "avo" (1899) i "Jo o avolu" (1899) i druge, kao i da prikazuje ljude "sa dna", ne prekidajui sa objavljivanjem legendi. Hajnrih Man slino objavljuje devel desetih godina nekoliko knjiga u neoromantiarskom stilu. Potetkom veka publikuje poznate satirine romane U zemlji dembe']i f 1900) i Profesor Unrat (1905) ne prestajui da stvara dela u kojima se ogledaju osobenosti neoromantizma i evropske deKadense, kao to je veliki trotomni roman Boginje (1903). 183 bilo samoniklo i bez bitnije veze sa knjievnim uzorima. Zato ne postoji ni prava predstava, ak ni u obimnim monografijama, o stvarnoj lektiri tih pisaca, niti o njihovom optem znanju, a dela u mnogome demantuju sliku o slabom knjievnom obrazovanju. To se moe rei kako za Stankovia tako i za Domanovia.3 itanje Domanovievih satira govori da je on sledio, prvo, moderne stilske i pripovedake smerove toga vremena, drugo, da je nastavljao jedan tip fantastine satirine proze

na folklornoj osnovi koja se profilisala u nekim pripovetkama Ilije Vukievia devedesetih godina i, tree, da je, da li svesno ili nesvesno po zakonu razvoja jednog literarnog anra, upotrebljavao satirine motive i procedure poznatih svetskih pisaca toga anra koje je pomenuo i B. Popovi (Svift, Rable i Volter), a i njemu bliskih prethodnika ili savremenika u ruskoj knjievnosti (edrina i Gorkog). Dananji italac Domanovievih satira lako uoava da ih je veina pisana u obliku alegorijskih pria o nekoj dalekoj zemlji, u kojoj vladaju udni ljudi i neverovatni obiaji. A to je znani satirini model jo od starijih vremena. Vei deo Rableovog Gargantue i Pantagruela je pria o Pantragruelovim avanturama - poao je zajedno sa Panurgijem, bratom Jovanom Mlivosekom, Znaj som, Gimnastom, Eustenom i drugim slugama i slubenicima ka proroitu Boanske boce, da bi se uzgred, uz brojne avanture, iskrcavali u razliite krajeve d ostrva. U stvari, taj avanturistiki roman, sa fantastikom geografski nepoznatih predela, posluie Rableu da na njih prenese reprezentativne stalee, verske i drutvene grupacije svoga vremena i da ih iskarikira. Model putovanja u nepoznate zemlje sigurno je u toj formi i folklornog porekla, kao to je, prema Bahtinu, Rableovo delo asimiliralo celokupnu srednjovekov>nu narodnu smehovnu kulturu. Putovanje je vaan strukturni elemenat u veini narodnih pripovedaka. Prvorazrednu ulogu ima u Sviftovim Guliverovim putovanjima Guliver, koji je prethodno izuio medicinu samo da bi mogao da se ukrca kao brodski lekar, poduzima u odreenim vremenskim intervalima etiri putovanja i posle brodoloma ili prepada gusara dospeva prvo na ostrvo 3 D. Vuenov: Radojc Domanovi, Beograd, 1959, str. 264. 184 kepeca, zatim ostrvo divova, pa onda u Letee ostrvo j najzad u zemlju jahua i huiinhmia, tj. inteligentnim ko0ja i divljih ljudi. I Volterova Povest Skarmentadovih putovanja to ju je sam napisao u istoj je tradiciji dolazaka u razliite zemlje i satirikog podrugivanja surovim politikim i javnim obraunima sa ljudima, s tom razlikom to su putne stanice identifikovane sa poznatim tadanjim delovima Evrope. I najzad, Volterov roman Mikromegas prikazuje meuplanetarno putovanje kosmikog dina Mikromegasa, koji potie sa jedne od planeta zvezde Slrijusa, i jednog od stanovnika Saturna, kepeca u odnosu na Mikromegasa. Oni dospevaju na kraju na zemlju i tu pomou mikroskopske sprave otkrivaju brod filozofa i uspevaju da uspostave govorne kontakte s njima, rugajui se malim atomskim crviima u ljudskom obliku. Volter je, u uslovima kad je geografska fantastika Rableovog XVI i Sviftovog XVII veka postala bespredmetna, anticipirao vasionsku fantastiku,

ali u njegovoj prii planetarne meustanice imaju isti smisao kao putne stanice i ostrva njegovih prethodnika. Jer je nain grotesknog poigravanja veliinskim srazmerama ljudi i satirikog karikiranja njihovih filozofskih, moralnih i politikih predstava ostao isti. Domanovi je bio ogranien prilikama svoga vremena i lokalnim okvirima zemlje u kojoj je iveo, pa ga nije ni zanimala generalna predstava o oveku u odnosu prema horizontu tadanjih svetskih promena, revolucija i naunih otkria. Ma koliko Domanoviev pogled na ponaanje savremenika u Srbiji krajem XIX i poetkom XX veka bio izotren i mraan, on nije inspirisan takvim negativnim antropolokim cinizmom kao Sviftov, osobito u etvrtom delu Guliverovog putovanja. Domanovi je iskljuivo skoncentrisan na politike prilike u Srbiji, ali kao satiriar on upotrebljava postupke prethodnika i svoju alegorijsko-fantastinu sliku izgrauje prema modelu putovanja u nepoznatu daleku zenJju koja ga podsea na ondanju Srbiju. Tako se jo u "Ukidanju strasti" (1898) narator deklarie kao pripadnik Srba, srenog naroda, koji je zavrio sve poslove, pa s indignacijom gleda na zemlju "gde Se ljudi jednako krve i kave oko nekakvih prava, oko 185 nekakve slobode i line bezbednosti". On pria "o nekoj dalekoj, mnogo dalekoj, vanevropskoj zemlji, i to je u njoj bilo davno, vrlo davno", pretpostavljajui u istom tonu otre ironije da e doi vreme kad e "nai novinari donositi dopise s Marsa, Merkura, ili u krajnjem sluaju, s Meseca". "Voa" se odigrava u nekom neplodnom kraju, za koji se ne daju nikakve druge pojedinosti. "Stradija" je, meutim, sasvim konkretizovana i naznaena kao zemlja iz zapisa nekog ie koji je putovao po svetu traei "svoju slavnu domovinu". Meutim, kao i u veini drugih pripovedaka, i u "Stradiji" je aluzijama stavljeno do znanja da je grad u koji dolazi putnik Beograd ("beli grad to ga dve reke zapljuskuju "), a zemlja Srbija (na nju "upadaju i pljakaju po naim selima Anuti iz susedne zemlje"). I "Mrtvo more" je pria strasnog putnika po svetu koji "vidi svata esto to ni u snu nije snio" i koji putujui nailazi "na jedno divno drutvo, upravo mesto, dravicu, to li je". Ali za razliku od pisaca epskog putopisakog naslea satiriko-fantastine i humoristike literature, Domanovi slike putovanja redukuje, parodijski se poigrava njihovim smislom i ve time ostvaruje satirike efekte svojstvene modernoj satiri. Za njega samo putovanje, kao efektan i dekorativan in, koji treba da svojom egzotikom uzbudi itaoca, nema znaaja sam po sebi, jer je geografska fantastika poetkom veka, u eri stvaranja naunofantastine knjievnosti, izgubila smisao.

Ona je sastavni deo dokumentarnog stila tadanje proze te, kao u "Stradiji", listaju se zaboravljeni spisi i njihov obznanjiva i parodijski interpretator im se podsmeva i upotrebljava ih za identifikaciju istine u alegorijskoj konstrukciji prie ("lae sve to je priao; ali za divno udo ja lino verujem u tu njegovu la kao u najveu istinu"). Tako se u Domanovievim alegorijsko-fantastinim satirama jasno prepoznaju crte stila srpske (i ostalih) knjievnosti poetkom veka. Jo u veoj meri znaci slinog prepoznavanja mogu se videti u postupku koji je manirski devedesetih godina - u izboru okvirne situacije, u kojoj akter sanja straan san i tako se prebacuje u nepoznatu, daleku i udnu 186 zernlju.4 Time se jo u veem stepenu redukuje epska fantastino-putopisna pria, svodei se na kazivanje koje ie van stvarnih pretpostavki putovanja, ali uokvireno jasnom i satiriki nefalsifikovanom stvarnou. "Danga" je upravo takav primer onirikog skraivanja putne avanture kad se dospeva u nepoznat kraj i u udnu zemlju u snu. I u drugim Domanovievim satirinim pripovetkama san igra slinu ulogu. U "Modernom ustanku" (1902) snom se ne stvara iluzija nepoznatog kraja, ve dalekog vremena - u Srbiji pre sto godina kad se govorilo o potrebi ustanka protiv Turaka. To je ona vrsta pomeranja u vremenu koja je tako esta u modernoj naunofantastinoj knjievnosti i uzrokuje oneobiavanje prostornog, pa je zato pogodna za satirinu kreaciju fantastike. San kao medij daje autoru slobodu da manipulie likovima i slikama prema unapred zamiljenom negativnom projektu savremene mu stvarnosti koju pomera u prolost. Narator ovako opisuje san: "udan je san, jer u njemu nije nita opredeljeno; i to je najlepe, oveku sve to izgleda prirodno, istinito."5 I u prii "San jednog ministra" (1902) odigrava se neka vrsta hronokl'asinog pomeranja u snu i stvaranja osnove za satirinu paralelu izmeu sadanjeg i prolog vremena jednog ministra, ime se ukljuuje i budunost - nekadanje snevanje sadanjeg ministra o svojim velikim buduim delima. U ministrovom snu javlja se i fantastino bie ("krilata enska prilika, ista kao vila o kojoj se u pesmama peva, nadzemaljskih ari i lepote"), koje mu daje krila i omoguava, oduzimajui mu karakter i pamet, da se brzo penje po drutvenim lestvicama i da se popne na najviu stepenicu - ona predstavlja njegovu budunost. Pria "San jednog ministra" satirina je u semantikom smislu, ali je njena konstrukcija fantastina i zasniva se na pretpostavkama psiholoke fantastike, te 4 1 Istovremeno, to je jedan od tipova naune fantastike

(samo to se putovanje produava u kosmos), gde se satirini ?Jav'Ja u itavoj istoriji anra. Satiriko-kritika pozicija se "obino doarava slikom putnika koji odlaze u neku imaginarnu . nilju koja je od poznatog sveta odseena okeanima vremena Prostora" (R. M. Filmus: "Nauna fantastika kao mit", Nau5 grad, 1% na fantastika, str. 85). R. Domanovi: "Moderni ustanak". Sabrana dela, II, Beo4> str. 350. 187 se u tom pogledu razlikuje od veine alegorijskih prip0. vedaka Domanovievih. Psiholoke konkretnosti prie "San jednog ministra", san kao medij pripovedne kreacije i vei udeo folklornih detalja, ukazuje na njenu povezanost sa proznim fantastinim stvaranjem devedesetih godina, u prvom redu sa pripovetkama Ilije Vukievia. Uz motiv sna pojavljuje se jo nekoliko srodnih simbola i postupaka. U Vukievievoj pripoveci "Prokleta lepota" devojka gutajui zrna uvala je veorm lepotu, ali gubila duu, a u Domanovievoj prii gubei pamet, potenje i moral, junak se uspinjao na drutvenoj lestvici. U Vukievievoj satirino-fantastinoj prii "Kako je Nastas nalbatin traio i naao sreu", koja je takoe ispriana kao san, javlja se dobra baba to dodirom prenosi junaka iz jednog predela u drugi, u Domanovia to ini udesna vila: dodirom mu omoguava napredovanje u drutvu. Kad je re o srodnostima i razlikama izmeu dva pisca vano je pomenuti Vukievievu satirinu pripovetku "Pria o selu Vraima i imi Stupici". Slinosti ne moraju biti osobiti indikator u tom smislu - ustaljena lica i njihovi postupci folklornog su porekla i tradicionalno odreeni. A folklor je vezivno tkivo izmeu dela dva pripovedaa. U Vukievievim priama folklor je toliko prisutan i toliko mu je funkcija vana da se nekad moe govoriti i o stvaralakoj imitaciji. U Domanovievim satirama ne stoje tako stvari. Meutim, u Domanovievom pnpovedakom tonu prepoznaje se glas narodnog priaoca koji pria o dalekim i nepoznatim zemljama i ljudima. Tako je i u prii "Danga", koja je ispriana kao naratorov san: "Iao sam tako vrlo mnogo godina, i otiao tako daleko, daleko od svog zaviaja u neki nepoznati kraj, u neku udnu zemlju, za koju, valjda, niko ivi ne zna, i koja se samo u snu moe sanjati". Ili: "Odjedanput se obretoh na malom uskom kal javom putu. Hladna, mrana no. Vetar jaue kroz ogolelo granje, i isto see gde dohvati po goloj koi... Nigde ive due."6 No, izuzev tona narodne prie, uzgrednih rekvizita ili pak demistifikacije lika Kraljevia Marka, Domanovieve pripovetke ne sadre previe folklornih primesa - i folklor je u funkciji drugih elemenata prie.

Ista knjiga, str. 91. 188 i Mi izuzetna privrenost folkloru,7 u izmenjenim drutvenim, kulturnim i knjievnim uslovima poetkom veka nije mogla da zadri Domanovievu satirinu priu u okvirima u kojima je zarobljena. Vukievieva jedina prava satirina pripovetka-alegorija "Pria o selu Vraima i imi Stupici". Iako je prethodnitvo Vukievievih pria vano za nastanak Domanovievih satira, zaokret koji je u tom pogledu uinio Domanovi je jasan i indikativan uopte za promene u srpskoj knjievnosti poetkom veka u odnosu na knjievnost devedesetih godina. Umesto folklornih udesa, Domanovi je uveo uda obine politike realnosti svoga vremena. Na taj nain Domanovi se oslobaao stereotipa narodne prie i pesme, a pribliavao uzorima svetske satire kao to su Rable i Svift. Ova dvojica velikih pisaca piu takve satire u kojima su likovi, dela, dogaaji i predeli odraz stvarnih istorijskih prilika i uih geografskih toponima njihovog vremena.8 Neposredan povod za pisanje bila im je realnost koju su oni, sintezom svih kulturnih vrednosti doba, preobrazili u alegorije univerzalnog smisla i znaaja, koristei <se svim sredstvima jezika, stila i fantastinih tipizacija dotadanje narodne kulture i prevodei konkretna iskustva na plan opte filozofije oveka. Domanovievim priama nedostaje ta opta i apstraktna filozofija, pa i filozofska univerzalnost. Meutim, i njegove satire na slian nain prerastaju konkretne politike sadraje i uska znaenja ograniena samo na tadanje vreme. Simboli u njima imaju univerzalnije znaenje, te ih je mogue itati i bez poznavanja politike istorije toga doba. Alegorijski tipovi satire Domanovievo satirino delo je idejno i estetski kompaktno - predstavlja jedinstven tip politike satire. Ali strukturno ono je razueno i raznoliko. ini se 7 S. Koljevi: "Funkcija folklornih elemenata u pripovetka(tm)a imunovia i Domanovia", Gesta, 1987, br. 21/27/28, str. 04-68. ' M. Bahtin: Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultum srednjega veka, Beograd, 1978, str. 454-493; A. Ketl: Engle- SKI roman, Sarajevo, 1962, str. 32-35. 189 da je odreeni eklekticizam postupaka i spisateljski diletantizam piscu omoguavao da isproba razliite satirine naine, da asimilie raznorodne izvore i stereotipe satirine knjievnosti. Ako se poe od pripovetke do pripovetke, vidi se da je gotovo svaka pisana drugaijim postupkom. Moglo bi se govoriti o parodijskoj, alegorijskoj, antiutopijskoj, grotesknoj, dokumentaristiko-putopisnoj vrsti satirine prie. Zajedniko svojstvo Domanovievih satira je u tome da na isti nain zamenjuju

negativan i pozitivan pol vrednosti, ime stvaraju izokrenutu sliku stvarnosti i fantastian svet ljudskih oblija. Izvrtanje se odigrava tako to se polazi od neke uobiajene fraze, koja bi se mogla izraziti i narodnom poslovicom ili izrekom ili saeti u aksiomatian stav u smislu - da je sramota biti igosan, da je inteligencija cvet drutva, da vlast mora biti u rukama kvalifikovanih ljudi, da je junak neuporediv sa obinim pandurom, da se za nekog moe rei da je glup kao vo. Izokretanjem ovih aksiomatskih istina, to je u osnovi svakog satirinog i humoristikog postupka, stvara se slika apsurdnih odnosa u drutvu, u kojoj su stvari i ljudi postavljeni naopako: negativno se preuveliava do besmisla i pretvara u fantastian simbol. U Rableovom romanu Pantagruel pria legendu kako je Fizis pri svojoj prvoj trudnoi rodila bez plotskog dodira Lepotu i Harmoniju, a Antifizija joj na tome pozavidela, pa unatrake rodila u sprezi sa Zemaljkom Beznaina i Raskvara. To su udovita <sa sferinom glavom okruglom kao lopta, sa velikim i uzdignutim uima kao u magaraca, sa oima izvan glave, nasaenim na kosti, nalik na pete i slino. Ta udovita ila su sa glavom nadole, a uzdignutim nogama. ini se da je u osnovi satire kao to je Domanovieva upravo ovaj nain kontrastiranja vrednosti i izvrtanja stvari naglavake, to ih ini, ako ne udovinim kao u Pantagruelovoj prii, a ono neprirodnim, nestvarnim i fantastinim. Na drugom mestu Rable pria kako su Pantagruel i njegova druina dospeli u zemlju Punomoja, gde ive Ujdurmasi, tj. advokati. Taj narod ivi suprotno od naroda u Rimu. Tamo veina ispunjava ivotni vek time to druge truje, tue i ubija, a Ujdurmai ive od toga da nj"1 tuku, da ih besramno napadaju svako prema svom nahoenju, da ih udaraju ili ubijaju korbaem ili izbacuju 190 kroz prozor, a oni u tome uivaju. Sliku uivanja u neem to je poniavajue ponavlja Rable na vie mesta (na primer, premlaivanje na svadbi).9 Domanovieva "Danga" (1899), u mnogoemu paradigmatina za krug alegorijskih satira ("Stradija", "Mrtvo more"), pravljena je na istom principu okretanja vrednosti. Prialac u snu dospeva u zemlju u kojoj se sramotan in udaranja iga na elo smatra vrlinom i proglaava herojstvom. Domanovi, meutim, povest o toj zemlji, u kojoj su poroci izdignuti na rang vrline, konkretizuje, smetajui je u politiki kontekst svoga doba i dajui sve kljueve za odgonetanje fantastiki zasnovane alegorije izborom konkretnih linosti i drutvenopolitikih stanja,10 Za razliku od Rablea, koji pojave izokretanja vrednosti sagledava u optici smeha zdruene bratije to slua prie ili sama kreira veselo pozorje, Domanovi sve predstavlja ledenom ironinom ozbiljnou

to umesto humoristikih daje satirike efekte. U njegovoj prii sve je, u toj stranoj zemlji iz snova, ustrojeno prema nekom krutom redu koji odgovara predstavi apsolutizovane policijske drave, u kojoj su podanici izgubili snagu otpora. U toj zemlji vrhovni je gospodar kmet, a nosioci vlasti panduri, dok je ast za graanina da ga jae kmet ili da izdri to je mogue vie udarenih igova. Da bi apstraktnu satirinu zamisao preveo u konkretnu slikovnu konstrukciju, Domanovi postupa na nain starih satiriara, tako to organizuje masovne uline spektakle i u njima izdvaja nekoliko markantnih likova, koji su agilni zagovornici igosanja (Kleard, Lear) ili starce ("smeurana lica i bele kose i brade kao sneg"), koji se protive tome. Ali ti su likovi uhvaeni tek uzgred, dati bez psiholokih detalj isanj a, svedeni na simboline funkcije politikih i moralnih naela, podreeni grupnim prizorima na ulici ili u kafani. iNema sumnje da je, kao i u delu Rablea, to je utvrdio Bahtin, ili u Sviftovom Guliverovom putovanju, 9 U etvrtoj knjizi romana u esnaestoj glavi brat Jovan tako je pretukao ujdurmaa sa crvenom njukom da je prialac roislio da je mrtav. Ali: "Onda mu prui dvadeset talira, a moj h lola skoi na noge, veseo i raspoloen kao da je kralj ili dva kralja" (F. Rable: Gargantua i Pantagruel, Beograd, 1967, str. 497). Kao i docnije u Domanovievoj satiri igosanje i jae, ovde se smatra premlaivanje za zadovoljstvo i sreu. 10 D. Vuenov: Radoje Domanovi, str. 318415. 191 u slici mase i u scenama javnog igosanja, sadran rudiment ulinog spektakla ili neeg od srednjovekovnog karnevala, na kome se ljudi pojavljuju pod maskama i izvode stilizovanu i simboliku igru. Neeg od masovnog spektakla tog tipa, simbolinog i fantastinog, ima i u Sviftovom delu, osobito u scenama kad se Guliver nae meu Liliputancima - fantastinim, grotesknim istovremeno s obzirom na razliku u veliini izmeu oveka i kepeca dvanaest puta manjih od njega. Domanovi ne ide ovde za efektima te vrste, ali se u "Dangi" osea jasno da je srednjovekovini karneval prenet na pozornicu grada krajem XIX veka i da pisac ne pie satiriku prozu psiholokih uivljavanja u linosti i imitacija stvarnosti, ve pravi stilizovani i simbolini ulini teatar. 11 U "Dangi" je Domanovi 'Stvorio vlastiti satirini model koji se ponavlja u drugim satirama ("Stradija", "Mrtvo more") sa novim detaljima. "Stradija" (1902), dua satirina novela, razuanija je kompoziciono od "Dange" i u njen sastav ulaze delovi razliitih stilskih i strukturnih osobenosti. Pomenuti uvodni deo u kome je re o zapisima putnika, to ih interpretira narator, koji je pedeset godina traio domovinu, a onda sluajno nabasao na zemlju svinja i ministara - obrazac je kvazidokumentaristikog prosedea,

karakteristinog za prozu poetkom XX veka. Docnije, pria se razbija na ulino-kafainske prizore i na dijaloke scene u kojima se putnik suoava sa pojedinim ministrima, da bi se sve zavrilo grotesknim karnevalskim sprovodom u stilu dravne paradne sveanosti, sa ueem svih velikodostojnika - prate sluajnog trgovcastranca i njegov kofer, pogreno mislei da on donosi na potpis ugovor o zajmu. Meutim, susreti sa ministrima u zatvorenim prostorijama, budui da se odigravaju uz prisustvo mase to eka po prijemnim kancelarijama i ivo uestvuje u razgovoru, deo su opteg masovnog ulinog spektakla kao i u "Dangi" i ine puno " Neto u tom teatru prethodi ulinim scenama u politj; kom pozoritu tridesetih godina, pogotovo u onim delima, iji je ambijent daleka prolost kao to je Brehtov komad Maj*a Hrabrost i njena deca. Ono to se tu daje, na sceni nije stvarnost - "kvalitativno je neto drugo nego stvarnost, koju predstavlja i koje jasno ispostavlja svoj karakter umetnike vetine i time omoguava i izaziva odgovarajui recepcioni stav" (I. l1*6" bach: Von Graig bis Brecht, 1977, str. 292). 192 'edinstvo s njim, diferencirajui se jedino kompozicion o kao serija slika, kao zbir skraenih putnih stanica u klasinom humoristiko-putopisnom i satirino-fantasti,nom delu. Osnovno obeleje ulinih scena sadrano je ovae u uenju gomile nad strancem koji je iznenada banuo u njihovu sredinu i razlikuje se od njih u ponaanju^ i shvatanju normi javnog i politikog ivota, a najvie po tome to nema nijedan orden. Domanovi, pisac XX veka, koji potuje zakone realnosti i satirike hiperbole zadrava u granicama realnog i mogueg, nije isticao bioloke razlike izmeu putnika i domorodaca, kao Rable i iSvift. U sutini, meutim, reagovanja, pokreti i fizlivi emocija mase na pojavu stranca slini su kao kod Rablea i Svifta. Kad su se Pantagruel i njegova druina iskrcali, napustivi Papiipak, na ostrvo Papomahnitaa, doekala ih je uzbuena gomila, izraavajui usklike divljenja srenicima koji su svojim oima videli papu. Sav narod je iziao pred njih, a staleki predstavnici klicali su - videli su ga: "Na ovu obznanu ceo narod klee pred nas, svi sklopie ruke, podigoe k nebu i zavijae: - o, sreni i presreoni ljudi!"12 Kad su u Sviftovom delu vezanog Gulivera dopremili na dvesta metara od gradskih vrata i kad mu je liliputanski car u punom sjaju iziao u susret, za njim je ila "itava reka kepeca ": "Svi pohrlie", kae Guliver, "da vide mene, udo nevieno... Mada je udvostruena straa koja me je uvala od prevelike radoznalosti onih koji su doli da me vide, verujem da se bar deset hiljada ovih oveuljaka proetalo po meni onako vezanim na kolima. Dok su straari po slubenoj dunosti jurili po meni za onima

koji su se ispeli, dotle su se drugi Ijubopitljivci sa svih strana pentrali na mene."13 Ovaj masovni spektakl nastavlja se u prvom delu Guliverovih putovanja sve dok glavni junak ne napusti ostrvo, dobijajui nekad ceremonijalni i paradni izgled - kad uestvuje car ili kad Guliver potopi blefuskansku flotu. Slian teatar, u drugaijem scenariju grada, traje i u Stradiji dok nepoznati putnik boravi u toj zemlji. Tiska se gomila oko u " F. Rable: Gargantua i Pantagruel, str. 558. D. Svift: Guliverova putovanja, Beograd, 1953, str. 25. 193 njega kad je stupio na tlo Stradije: "Nisam poao ni nekoliko koraka, dok odjednom, a oko mene se, kao oko kakvog udovita, poe sa sviju strana skupljati svet. I staro i mlado, i muko i ensko, gui se, propinje, gura, tiska da me to bolje vidi, Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakri ulica i svaki saobraaj."14 U intervalima putnikovih poseta pojedinim ministrima produavaju se take tog ulinog teatra, obogaujui se novini pojedinostima i doprinosei ukupnom utisku o revijalno-serijskoj konstrukciji "Stradije", nijansirane u obliku lakrdije, farse, ironije ili sarkazma. Vraajui se, na primer, od ministra policije, putnika-stranca je iznenadila masa sveta to se skupljala pred jednom kuom. Ispostavilo se da je to sveana manifestacija u ast zaslunog za domovinu dravnika diplomate koji je uspeno izleio kijavicu. Sjajna poenta ovog ulinog teatra, koji je isprekidan junakovim dijalozima sa pojedinim ministrima,15 svakako je pomenuta zavrna ceremonija doeka trgovevog kofera. Narodski karakter prethodnih ulinih scena, sada dobi ja primesu ozbiljnosti, usled uea dravnih i crkvenih velikodostojanstvenika: "Sprovod krete. On, - i ministar finansija napred, a kufer u naruju ministra-predsednika, okruen prvosvetenicima i gologlavim narodom, za njima. Ide se lagano, sveano, nogu pred nogu, pevaju se pobone pesme, a zvona zvone i pucaju prangije. I tako lagano glavnom ulicom, idui domu ministra predsednika. I kue i kafane i hramovi i kancelarije, sve se ispraznilo, sve je ivo izilo da sudeluje u tom epohalnom doeku velikog stranca."16 Meutim, glavni deo "Stradije" ine scene-razgovori putnika sa ministrima. Domanovi, poznavalac ondanjih politikih prilika u Srbiji, dobro je predstavio prob14 15 R. Domanovi: "Stradija", Sabrana dela, II, str. 228/229. S razlogom je zato istaknuta kompoziciona uloga putnika pripovedaa koji "objedinjuje raznorazne epizode u skladno pripovedanje i istovremeno slui kao ogledalo, u kome se odraavaju sve anomalije drutvenog ivota u Stradiji" (M. B. Bogdanov: Serbskaja satirieskaja proza koncu XIX - naala A&

veka, Moskva, 1962, str. 72). " Op. cit, str. 301. 194 l leffl u svakoj drutvenoj oblasti.17 To ovde, meutim, nije u prvom planu analize, ve opti profil serije slika, i njihova satirika funkcija u "Stradiji". Slike su date kao stanice na putu saznavanja istine, pa se mogu shvatiti i kao skraeni film putne avanture u tradicionalnim satirinim delima. Umesto da svog junaka pomera od ostrva do ostrva i tako satiriki prikazuje moralne deformacije stalea, Domanovi vodi putnika-stranca, u birokratizovanom drutvu poetkom veka, kroz kancelarije pojedinih ministara i tako iznutra pokazuje ceo sistem policijske i apsolutizovane vladavine, u kojoj je parlamentarizam samo maska za obmanjivanje javnosti. Pri tom je svaka od scena-razgovora iz serije slika pravljena prema rableovskom modelu izvrtanja naopake, odnosno zamenjivanja mesta i funkcija prave i krive stvari. U Domanovievom delu ministar s kojim putnikstranac razgovara bavi se drugim poslom od onog za koji je nadlean. Tako se ministar inostranih poslova bavi umarstvom i stoarstvom, ministar policije jezikim pitanjima i pomae ministru prosvete, ministar privrede starim knjigama, pa ima i retka izdanja Homerove Ilijade, ministar finansija istorijom, ministar vojske, dok na jugu ginu ljudi, sastavlja molitve za vojsku i pokree rodoljubivi list, smatrajui da je vojska za sreivanje unutranjih nemira, a ne za odbranu zemlje; on alje staru svastiku da o dravnom troku u inostranstvu ui slikarstvo, a zeta kao dravnog pitomca, iako je po zanimanju piljar i rado ita romane. I kao stanina konstrukcija slika i kao zbir duhovitih i jetkih dijaloga, Domanovieva "Stradija" sadri sve elemente drame i u tom smislu je hibridna tvorevina poput Koievog Jazavca pred sudom (1903) ili "Sudanije" (1911). U njoj, slino Koievim satirama, elemenat glumakog prethodnog uvebavanja uloga ima poseban znaaj u jednom odelitom fragmentu, a i u zbiru slika - ministri glume pred strancem neku ideal" Gligori kae: "Domanovieva satira ,Stradija' slika diktatorski reim poslednjeg Obrenovia, njegovu realnu politiku sadrinu i sutinu, realno politiko i dravno stanje u kome se ?rbija nalazila kada je ova satira pisana... Pod bi satire uzeo le.spoljne poslove, policiju, vojsku, privredu, prosvetu, strane ri zajmove, Narodnu skuptinu, zborove, birokratiju" (V. Gligoc: "Radoje Domanovi", Srpski realisti, str. 344). 195 nu predstavu, a lice im je prekriveno krinkom, koju pisac vesto skida. Kad je putnik-stranac otiao u skup. stinu, upoznao je jednu takvu pozorinu scenu u kojoj poslanici ue uloge po scenariju vlade, a jednima je,

s obzirom da je opozicija uguena, dodeljeno da igraju opozicionare i tako fingiraju teatar u stvarnom politikom ivotu zemlje. U pogledu stanine kompozicije i demonstracije ideje na primeru nekoliko slika "Stradiji" je najblia novela "Mrtvo more" (1902). Ipak "Mrtvo more" se tematski razlikuje od "Dange" i od "Stradije". Ako je u "Dangi" predmet satirine analize podaniki mentalitet mase u uslovima despotske autokratske vladavine, u "Stradiji" politike prilike u zemlji, u "Mrtvom moru" u prvom je planu igosanje pasivizma i inertnosti malograantine to ivot pretvara u ustajalu i nepokretnu barutinu. Isto tako, za razliku od "Stradije" i ostalih alegorinosatirinih i fantastinih Domanovievih pria, pripovetka "Mrtvo more" nije uspela da uspostavi jedinstvenu alegorijsku fikciju. Ona je razbijena, zapravo, na tri posebna satirika segmenta objedinjena centralnim simbolom iz naslova to reprezentuju tri tipa Domanovieve satire: prvo, onu vrstu satire koja se vie oslanja na humoristike opservacije i tematizuje pojedinca i njegovo psiholoko iskustvo, drugo, direktnu satiru to neposredno igoe duhovne, kulturne i politike pojave u Srbiji krajem XIX i poetkom XX veka, i tree, alegorijsku satiru koja sledi poznati putniki model naracije o nepoznatoj zemlji i o krotkim ljudima to ive u srei, harmoniji i miru. Aluzivnim uspostavljanjem odnosa izmeu ovih tipski razliitih satira, Domanovi pojaava satirine efekte, pa se hibridnost "Mrtvog mora " ne moe uzeti za slabost ve shvatiti kao vrlina. Prva pria u "Mrtvom moru" uklapa se u model dominantnog satirinog humoristikog tipa srpske proze u XIX veku, a i poetkom XX u delima S. Sremca i B. Nuia.18 Izdvaja se jedan lik ili situacija i karikiranjem se predstavlja kao neka anomalija svakodnevice. Psiholoka motivacija i realni ambijent ine osnovu te vrste satire. Pisac reljefno vaja lik i prikazuje atmosferu 18 M. B. Bogdanov: Serbskaja satirieskaja proza..., str> "?0 (tm)" J. J J" 196 binog ivljenja, u kome se neki poduhvat ili ponaanje ,'zdvajaju svojom smenom stranom. Tako je Domanoij pisao pripovetke "Sima penzioner", "Na mlaima svet ostaje", "Naa posla", "Nigde spasa". Uvodna pria iz "Mrtvog mora" o istroenoj, zlokobnoj, patoloki opsednutoj strini, uklapa se u taj koncept satirino-humoristike proze, u kojoj se karikiraju naravi i ponaanja obinih ljudi. Meutim, ukljuena u lanac ostalih pria "Mrtvog mora", ona pojaava satiriko dejstvo celine. Jer, odmah sledi, i u direktnoj vezi sa prethodnom, pria o prosvetnom sistemu u Srbiji, u kome su vaspitavani posluni graani. Deca su prisiljavana, raznim pounim priama i torturom stroge discipline, da

slede put neslobode, da ideal oveka vide u biu koje mehaniki, izbegavajui sve rizike ivota, krotko koraa mirnom stazom. Slian primer direktne satirike kritike ondanje kole dao je Domanovi u pripoveci "Glasam za slepca". Metod neposrednog karikiran ja, otrih invektiva i ironije, dobro odabrani primeri, karakteristini su i za Domanovievo demistifikovanje nauke toga doba, njenog formalizma, neoriginalnosti i neplodnosti ("Ozbiljne naune stvari") ili za pokazivanje slabosti knjievne kritike ("Hajduk Stanko po kritiarskom receptu g. Momila Ivania").19 Ali pravo satiriko dejstvo i jedne i druge prie aktivira se tek kad se one ukljue u alegorijsku konstrukciju tree i najvanije povesti i sve tri se pokriju simbolinim smislom naslova. Jasno je tada koliko je Domanovi nastojao da alegorijom pojaa dejstvo direktne kritike malograantine i koliko mu je topos nove, izmiljene i nepoznate zemlje sluio kao alibi da podvue negativne pojave u Srbiji. Taj alegorijski deo "Mrtvog mora" (on to, zapravo, i nije, jer je uvodnim priama naruena alegorijska iluzija) mogao bi se uzeti i kao nastavak serije slika "Stradije". Menja se jedino pred1 " Taj deo Domanovievog satirikog rada je manje poznat, ali se ini da je i danas itljiv i aktuelan, pogotovo surovo razobliavanje formalizma i mistifikacija domae nauke u satiri "Ozbiljne naune stvari", te je tano reeno da je to "jedan od^onih eseja koje je Svift uveo u knjievnost, vrsta eseja naroite misaone burleske, komponovan iz slobodno povezanih pritkih ironinih i satirikih zapaanja o ljudskoj gluposti, lai bezobzirnosti" (S. Leovac: "Radoje Domanovi", Portreti srppisaca XX veka, str. 364). 197 zicioni sklop od nekoliko zaokruenih prizora ili serija slika u zamiljenom staninom masovnom pozorju. u istovetnoj kompozicionoj shemi, meutim, akteri javnog ivota razliiti su. U "Stradiji", kao i u "Dangi", masa se ponizno pokorava predstavnicima i voama javnog politikog karnevala. Zajedno stupaju u sveanoj, dekorativnoj paradnoj procesiji na kraju "Stradije". u "Mrtvom moru" junaci prie, intelektualno osveteni pojedinci (mladi pesnici, naunici, slikari), u ulozi su rtava masovne malograanske stihije koja se zabavlja njihovim traginim sudbinama: u zamiljenom satirikom karnevalskom spektaklu, oni su lude kojima se masa podsmeva i izmilja naine kako da ih obezvredi. Nastavljajui, naime, "Stradiju" i priom o zemlji u kojoj niko nee u opozicionare, pa se moraju dekretom postavljati (vlada pokree i jedan list protiv sebe, inscenira kafanski zbor i raspravu o tome da li da se pije vino ili kafa), Domanovi specifikuje radnju u "Mrtvom moru" kad ma scenu pone da postavlja odelite

prizore o mladim idealistima koje malograanska masa pretvara u predmet jevtine zabave i tako ih osramoene uklanja.20 Tragina intonacija tih pojedinanih pria uslovljava i drugaiji zavretak "Mrtvog mora" u odnosu na "Stradiju". Umesto ceremonijalne procesije velikodostojanstvenika javnog ivota u "Stradijd", koja u sveanoj povorci nosi kofer - simbol novane sile, u "Mrtvom moru" zavrne akorde poentira pripovedaeva opservacija o ustajaloj smrdljivoj barutini, sa zelenilom naokolo, koja gui svaki slobodni talasi to udi da se otme, ali mora da se povrati i sve se gubi u optoj ustajalosti bez vetra. Prvo se javio jedan koji se bavio politikom, traio novi ustav, pa su ga prozvali Toma Ustav. Zatim se javio mlad pesnik i izdao knjigu stihova, ali je zbog toga izgubio verenicu i slubu. Sa spisima mladog naunika svi se izruguju, a na kraju mu je ena omlatila Torielijeve cevi o glavu. Mladog kompozitora ikaniraju, jer mu, navodno, kompozicije podstiu narod na bunu. Tri varijacije satirike fantastike met satirike obrade. Uspostavljanje odnosa izmeu pria o staroj strini i o koli u Srbiji sa izmiljenim dogaajima u nekoj zemlji, menja prirodu alegorijske fikcije u odnosu na onu u "Stradiji", ali se odrava isti kompoTri Domanovieve satirine pripovetke ("Voa", "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima", i "Razmiljanje jednog obinog srpskog vola") jo su u veoj meri udaljene od onoga to se moe nazvati stvarnim 20 21 Opte je prihvaeno u kritici da je u liku voe prikazan Nikola Pai, koji je posle timoke bune, uguene u krvi, vodi Radikalnu stranku putem kompromisa, a dep lanstva je ipak Jsao slepo za njim (D. Vuenov, str. 228-334). ^--199 198 dogaanjem i ispriane tako da se pribliavaju, svaka na svoj nain, nekoj od vrsta fantastine knjievnosti. Po tome se znatno meusobno i razlikuju. "Vou" je, na primer, lako ukljuiti u podruje antiutopijske literature, tj. u onu vrstu proznog oblikovanja, ija je sutina u traenju srene zemlje u oekivanju izlaza i reenja iz krizne situacije. "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" tipina je parodija jednog literarnog obrasca i lika. I "Razmiljanje jednog obinog srpskog vola" pripada prelaznom obliku izmeu basne i bajke, u kome su akteri ivotinje i ljudi, ali ovde sa posebnom ulogom ivotinja. Za ova tri oblika fantastinih pria mogao je Domanovi da nae uzore u starijoj i u novijoj knjievnosti svoga vremena, kad je satira aktuelizovana kao znaajan knjievni anr. Forme utopijsko-antiutopijske knjievnosti, u kojoj se pojavljuju znani toposi (voa, masa to ga sledi i obeana zemlja), mogao je nai primere u mitolokim kazivanjima, u Bibliji od prie o Nojevom kovegu, do

legende o Mojsiju i njegovom plemenu, to pokuava da se domogne obeane zemlje. Ti mitski obrasci bili su predmet literarnih transpozicija u Domanovievo vreme, a osobito doonije u ekspresionizmu. Domanovi je neposredan podsticaj mogao dobiti i od legende M. Gorkog "Dankovo srce" iz pripovetke "Starica Izergil" (1895), ija se modelska struktura poklapa sa Domanovievim "Voom" (1901). Razlika je u tome to voa Gorkog vidom pronalazi izlaz i rtvuje se za pleme, a Domanoviev voa vodi masu u bezizlaz - ona je rtva njegovog slepila. Meutim, upravo u tom izokretanju znanog modela kao i u konkretizaciji opte zamisli uvoenjem politikih linosti i prilika svoga vremena,21 naao je Domanovi prostor za stvaranje originalne pripovetke, koja je antiutopija, ali i satirika parodija kao i "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima". Ako se, dakle, pojam utopija shvati ne samo u smislu projektovanja nekog poretka u budunosti/'2 ve j kao traenje obeane zemlje u sadanjosti, onda je Domanoviev "Voa" obrazac antiutopijske i fantastine knjievnosti. S razlogom se, naime, kae na jednom mestu: "Poetkom XX veka antiutopija se formirala kao poseban anr, koji objedinjuje mnoge osobine, kao, na primer, kritiku sadanjosti, predstavljanje pesimistike varijante budunosti to izrasta iz ove sadanjosti, kritiku izvesnih utopistikih predstava koje su u meuvremenu pokazale svoje nalije."23 Domanoviev "Voa" spada u vrstu antiutopijske satirine proze i podrazumeva odreene utopijske predstave o oveku, o voi to treba da nae izlaz. Tragina i pesimistika intonacija Domanovieve prie proizilazi iz negativnih spoznaja ivota. Iako je drugaijeg inaglaska, Domanovieva antiutopijska pria sledi satiriku Sviftovu tradiciju iz etvrtog dela Guliverovih putovanja. Svift je, naime, opisao kao idealan poredak u zemlji u kojoj vladaju pametni, razboriti i dobri konji. Takva zemlja ipak nije za oveka, pa je Guliver s radou naputa. Domanovia, za razliku od Svifta, Rablea i drugih tvoraca utopija ranije, ne zanima opti antropoloki smisao utopije i antiutopijske demistifikacije, ve njen usko drutveni i ak nacionalno-politiki okvir. Domanovi sledi model prie o traenju srene zemlje idui linijom legende koju je ocrtao Gorki. Ali on ga izvre, i heliotropizam Gorkog se preokree u neku vrstu heliofobije (suprotnosti: vidovit - lep, sunce koje obasjava put srenika - magla to prikriva sunce pred preostalim nesrecnicima tragaima). Parodijski izokrer Zanimljivo je da je od kraj a osamdesetih godina do poetka XX veka, u vreme poleta utopijskih naunih fantazija, kad HVels objavljuje roman Vremenska maina (1895), a . Veru .le vrlo popularan i od 1873. do 1890. kod nas je "gotovo svake godine tampano po jedno njegovo delo" (J. Skerli: "il Vern",

Pisci i knjige, VI, str. 285), u srpskoj knjievnosti su se javile tri antiutopijske tvorevine i to dve u kojima se ismeva na^Sf progres (D. Ili: "Posle milijun godina" i S. Rankovi: "U XXJveku ") i jedna satirina parodija modela putovanja u novi svet (Domanoviev "Voa"). 23 J. Kaearlizki: Was ist Phantastik? str. 227. 200 ui osnovni smisao ideje o traganju za novom zemljom na elu sa Mesijom, izbavljaem i voom, Domanovi to ini i u pojedinostima. U brojnim docnijim ekspresionistikim delima, kao i u legendi Gorkog, poetna pozicija je bezizlazna - to je nulta taka ivljenja, u kojoj se nalo neko pleme ili narod. U Krleinoj "Hrvatskoj rapsodiji", na primer, to je kloaka ratnog voza koga iznenada preuzme sigurni vozovoa, Hrvatski Genije, i plovi u carstvo solarne utopije. U Domanovievoj noveli poetni poloaj mase nije previe straan. Iz govora nekog od stanovnika toga kraja saznajemo da je glavni razlog za seobu taj to je kraj neplodan, pa "stoka nam polipsa bez 'rane, a jo malo pa e nam deca skapavati od gladi zajedno s nama". Pleme iz prie Gorkog bilo je saterano od neprijatelja u movare i obru guste faune "koja ise sprema da ih ugui". Zato, sledei put u bespue a ne u obeanu srenu zemlju, Domanoviev narod pod komandom slepog voe tek posle toga preivljava pravu dramu. Najpre nailaze na neki trn jak preu ga, pa na vrljlke - obale ih, ali se mnogi izranjave, izgrebu, uganu i slino, dok voa ostaje itav. Kad naiu na veliku kamenitu jarugu, svi se ustrae i preblede, a voa je jedini miran i srui se u nju. Nastaje graja i kuknjava, no vatreni govornici uspeju da ubede masu kako je mogue da se obeana zemlja nalazi iza brda i da se mora napred, za voom. Tako je dolo do pravog masakra - ljudi su se polomili padajui u jamu, jedino se voa zadrao na nekom bunu, nije mu bilo nita. Kao teko izranavljena vojska, masa kree ipak za voom, da bi onda opet svi upali u jarugu i uz krike i jauke izvukao se opet voa i s njim svega trojica, ispunjena oajanjem pred brdovitim predelom, golim kamenom, na kojem se nije video nikakav put. Umesto obeane zemlje, dolazi priznanje voino da je lep od roenja i zloslutno graktanje gavranova u magli koja s oblacima sakriva sunce. Kao negativna utopija, "Voa" je istovremeno i parodija jednog utopijskog stereotipa i tako ini prelaz d tipino alegorijskih Domanovievih satira do pripojetke "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" "901). Osnov za parodiju u drugoj pripoveci su govorni 201 maniri politike javnosti i epski jezik. esto pozivanje naime, u srpskoj publicistici i politici na heroje narodne poezije pretvaralo se u obinu frazu. Da je Domanovi bio iv i priu (napisao desetak godina kasnije, u vreme

balkanskih ratova kad se formirala ideologija tzv. jugoslovenske omladine, onda bi imao jo vie razloga za parodiranje mistifikacija likova i simbola narodne epske pesme.24 Dva su momenta vana u pripoveci "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima". Prvi je sam in ustajanja LZ groba i dolazak meu savremenike, da bi se jasno uoila razlika izmeu onoga nekada i sada, to je povod za izrugivanje. Drugi je isam postupak parodiranja - fabula koja se formira na temeljiu zadatih elemenata: paralela ustaljenog d mis'tiifiiikovanog lika glavnog junaka i savremanih uslova ivota to ga osporavaju u njegovom ve znanom nainu ponaanja. Kad je re o motivu ustajanja iz groba, onda je njegov iri okvir ve poznat: u razliitim mitologijama i religijama sveta govori se o vaskrsavanju mrtvaca, pa je jedan njen oblik i hrianska legenda o Lazaru, toliko puta literarno preoblikovana ili ak parodirana.25 Ali za pisanje pripovetke "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" neposredan povod mogla je biti i satirina pripovetka "avo" M. Gorkog, iji je prevod objavljen u Beogradskim novinama (1900). U prii Gorkog avo "izvodi" kostur poznatog ruskog pisca iz groba i vodi ga u stan bive ene, koja se preudala i ivi sreno na raun njegovih honorara, dok mu se ime i delo postepeno gube iz javnosti. Domanovi ne vaskrsava pisca ve poznatog nacionalnog heroja, kome su dotuila prizivanja zemljaka da doe i osveti Kosovo i on ide bogu s molbom da mu odobri vaskrs i ponovni odlazak na zemlju, to ovaj i ini rezignirano i opominjui ga ("Bog slee ramenima, 24 Tada je, naime, Kraljevi Marko, kao olienje nacionalne energije, svuda slavljen, emu je doprineo i Metrovi. Na slinoj osnovi, a verovatno po uzoru na Domanovia, izmeu dva rata je A. Cesarec napisao pripovetku "Uskrs i smrt Cara Lazara ".25 Neka vrsta tragino intonirane parodije je i vanredna novela Leonida Andrejeva, Eleazar (1906). 202 i mahnu zabrinuto glavom: - Idi kad eli - ree ali nee dobro proi").26 Dolaskom na zemlju poinje pravi zaplet i neoekivana prilika da se epski junak sravni s banalnim civilizacijskim ivotom u srpskoj palanci poetkom XX veka. Narodna mata stvorila je predstavu o Marku Kraljeviu osvetniku, monom i hrabrom ratniku, zatitniku sirotih i nejakih koji ivi tristo godina i "nije mrtav nego spava",27 i gradila je taj lik kao dinovsko i svemono bie, to lako savladava sve prepreke, snagom miia, oruja i brzinom svog nerazdvojnog konja arca. Njegov dolazak na Zemlju i meu ljude XX veka neizbeno ga stavlja u situaciju u kojoj se nalazio Servantesov Don Kihot, kad je pokuavao da saznanja isteena itanjem vitekih romana realizuje u izmenjenim

tehnikim uslovima drugaijeg vremena. Tako izgleda da i Kraljevi Marko i Don Kihot dolaze iz nekog drugog vremena, da se izraavaju nekim konzerviranim starinskim jezikom koji je neprimeren stvarnosti. Don Kihot govori teatralnim nainom vitekih romana, a Marko Kraljevi stihovima epske narodne pesme - takoe istorijski stabilizovanim jezikiim kanonom. Ne sledi, drugim recima, Domanovi Servantesa samo tako to dozvoljava svom junaku da juria na izmiljene neprijatelje i to ga oblikuje kao raritet neprirodne veliine izvaene iz istorijskog panoptikuma, ve i time to parodijski obnauje njegov govorni manir. Uspeh u tom tragikominom i grotesknom sniavanju i razgoliavanju epskog jezika Domanovi postie u momentima kad dozvoli da on "lajfuje" u najbanalnijim okolnostima, kao i kad je re o Don Kihotu.28 Epska patetika je smena u tim 26 Mato je, prikazujui 1897. godine orovievu knjigu Iz Hercegovine, zaalio za piscem hercegovakog Servantesa, koji bi mogao da "pokae kako se budi Kraljevi Marko, kako prosipa bijele zube kakvoj sarajevskoj dami, pa kako ga naposljetku upecaju, tjerajui mu iz urka buhe" (A. G. Mato: Sabrana djela, VIII, str. 48). Moda su ove reci negde ostale u svesti R- Domanovia kad je docnije odluio da "probudi" velikog 27 28 Junaka. R. Kevendi: Legende sveta, Beograd, 1984, str. 279. I Don Kihot izaziva ljude, kao i Domanoviev Kraljevi Marko, a na kraju redovno sam izvue deblji kraj. Tako u sceni kad Posamonte vidi da Don Kihot nema etvrte, naredi drugovima da sipaju kamenice na njega. Sano se sakrije iza 203 momentima uporeena sa birokratskim govornim stupidnostima. To se vidi pri kraju pripovetke, kad Marko gubi epsku veliinu i, prinuen da prihvati mesto pandura, poinje da govori jezikom inovnika radujui se toj slubi ("E, tako! To je lepa sluba i . . . oduevi se"). U tom paralelizmu dva govorna obrasca, iji su efekti u pojedinostima parodijski, Domanovi, kao i u kompoziciji prizora, stvara gradacionu liniju to dokumentuje sniavanje epske patetike u govoru. Sve je manji udeo stihova i poznatih govornih obrta iz narodne epske pesme, dok na kraju junak ne pone da se izraava banalnom svakodnevnom frazom.29 To je sve praeno pramenom junaka u odnosu na okolinu. U poetku je Marko potpuno u svojoj epskoj ulozi i unitava sve to mu se isprei pred oima: najpre je ubio velesipedistu, pa dva puta po deset pandura, a dva pisara obesio je o unka arcu. Sve je to uinio u poznatoj pozi epskoga ratnika koji zaljulja topuzinom i puta je da leti za neznanim delijom. Tek kad Marka veu i oteraju u grad, on se postepeno menja.

Tu se suoi sa sitnim, goljavim naelnikom, to se uplaio kad Marko progovori. Organizuje mu suenje d Marko bude osuen na smrt, ali mu kazna bude preinaena na robiju od deset godina u tekim okovima i da plati sudske trokove. Tada se gubi oreol epskog junaka i Marko se pretvara u obinog podanika i osuenika. Time se zavrava i prvi epski deo njegove zemaljske avanture, a poinje drugi (to znai i drugi deo pripovetke), u kome Marko igra ulogu stradalnika i unienog junaka koji je morao da proda odelo, oruje i arca kako bi podmirio sudske trokove. arac vue tramvaje, dok ga ne kupi batovandija da mu okree dolap. Po izlasku iz tamnice poinje, meutim, novo buenje Kraljevia Marka - on proivljava novu avanturu spoznavanja svoje misije, pa i oivljavanja epske govorne retorike. Kremagarca, a Don Kihota kamenice obore na zemlju i na kraju ak "mu skide tanjir s glave i njime ga tri ili etiri puta lupi po leima" (Servantes: Veleumni plemi Don Kihote od Mancc, I, Beograd, 1952, str. 251). 29 U prvom delu pripovetke Domanovi devet puta stavlja stihove iz narodne pesme u usta Kraljeviu Marku. U drugoni delu, meutim, on tek u tri navrata daje re Marku da govori stihovima, i to dva puta tui nad svojom sudbinom, a ten jedanput se poziva na oruje. 204 ui se, naime, prema prestonici u potrazi za konjem i orujem, Marko uspeva da uzgred proveri miljenje razliitih ljudi (siromani, pa bogati seljak) o sebi i o Kosovu. Na pitanje to bi uinio kad bi ga Marko pozvao na Kosovo, prvi odgovori: " - More, uti, brate slatki, kako te Kosovo snalo. Nemam kad da odem u ariju da kupim soli i opanke deci."30 No, Markov ratniki elan budi se dok slua retorike tirade na jednom zboru i patetine govornike evokacije njegovog imena, pa on, porastao u sebi, ipi odjedanput i jurnu ka govorniku. Dolazi obrt i groteskna scena. Govornik preblede i padne kao sveca i pone da povraa, narod oajno priziva policiju, zaglavivi ise u vratima, a Marko spustio glavu meu kosmate ruke, dok ga sad ve primireni sluaoci gledaju, provirujui s vrata, kao strailo. Posle toga sledi Markovo tragino trenjenje i traenje neke slubice, slubovanje samo, dok na kraju ne postane pandur. I kao parodija i kao organizovana fabula pria "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" je konzistentno i logiki strukturirano delo. Meutim, upravo je ova Domanovieva pripovetka bila predmet otre kritike, iako je u javnosti, kad se pojavila, bila dobro primljena. Osobito su isticane slabosti prvog dela prie, koji obiluje, kako se smatralo, mnogim neodmerenostima, niskim humorom i ak neubedljivim potezima glavnog junaka, pogotovo kad unitava velesipedistu i ubija dva puta policijsku poteru.31 Zaboravljalo se da Kraljevi Marko tu sledi svoju ratniku pozu iz epske pesme i da

se njegovo ponaanje, pa i kvalitet prie, ne mogu vrednovati na osnovu principa stroge neoklasicistike estetike. On se u sutini ponaa na isti nain kao i junaci dela sline humoristioko-satirike tradicije. Treba se setiti Pantagruelovih ratnikih podviga ili jo vie poznatog mesta iz Rableovog dela kad brat Jovan Dezantomer od Mlivoseka, da bi spasio vinograd Telemske opatije, zbacuje mantiju, doepa se ripide dugake kao koplje, zgrabi kabanicu i "uini iznenada rum na neprijatelja": >>Jednima mozak prosu, drugima ruke i noge polomi, jednima vratne prljenove pokrha, nekima kosti raibu" 30 R. Domanovi: "Marko Kraljevi po drugi put meu Srbima", Sabrana dela, II, str. 155. 31 B. Popovi, V. Gligori, D. Vuenov. 205 ka, svima nos pripljeska, onima oi izbi, ovima vilicu prebi, zube im au u njuku, rame odvali, miice, ake, stegna - odbi, izgnjei, iai i iskrivi."32 On nemilosrdno ubija i ranjenike, kolje one koji po zemlji lee - dakle, ini neto to je krvolonije od Markovog dela. Ali i u jednom i u drugom sluaju taj in ubijanja je sastavni deo humoristike seanse koju je nemogue sravnjivati s realnou - tu je re o veseloj lakrdiji, u kojoj je sve doputeno da bi se proizveo smeh. Uz to Domanovi parodira stereotip ponaanja epskoga junaka na taj nain to mu dozvoljava da svoju akciju izvodi u promenjenim uslovima ivota, pa se slika ubijenog velesipedista i dvadeset pandura i dva pisara obeena o unka arevog sedla ne doima strano i neukusno, ve parodijsko-humoristiki efektno. U istom smislu i veliina Markova u odnosu na obine ljude ima funkciju, kao i u delima starih satiriara, da izazove humoristiki utisak i pojaa dejstvo parodijske paralele. Razume se, u odnosu na Rablea, Svifta i Voltera Domanovi ostaje u okvirima realnosti. U Rableovom delu, na primer, Gargantua pojede u salati est hodoasnika, a Pantagruel jezikom pokriva svu vojsku ("a Pantagruel isplazi jezik, i to samo napola, pa ih pokri kao to kvoka zakrili pilie"), dok pisac, kad se nae u njegovim ustima, otkriva tamo itav nepoznati kosmos. Guliver je dvanaest puta vei od patuljaka, a isto toliko manji od dinova. Volterov Mikromegas, u drutvu patuljaka sa Saturna, trai mikroskopom ljude sa zemaljske lae i uspostavlja kontakt s njima. Domanovi nije eleo da potencira tu vrstu groteskne hiperboline fantastike, ali je neke njene elemente ugradio u priu "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" da bi pojaao komino i tragikomino dejstvo.33 Drugim recima, i osporavani prvi deo pripovetke "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" veoma je konzistentan i u skladu sa principima i tradicijom parodijsko-humon32

33 F. Rable: Gargantua i Pantagruel, str. 111. U sceni, na primer, kad istupa na zboru, ponesen retorikim dozivima govornika, Marko sve prenerazi gromkim g&' som i dinovskom pojavom. Nastaje paklena strka, a din i* narodne pesme deluje groteskno, dok slomljen sedi s gla^on? na kosmatim rukama, a iz vrata i okova virkaju ustrasen oveuljci. 206 stike literature, pa je svaki detalj na svome mestu i izvire logino iz zamiljene pozicije Kraljevia Marka kad se kao junak i ratnik naao u drugom, banalnom dobu. Njegova "krvolonost" je ustaljeni nain epskog ponaanja u kritinoj situaciji i razreava je topuzinom. U promenjenim ivotnim uslovima ona je povod za smeh, a tek u psiholokoj, a ne parodijsko-humoristikoj i satirinoj prozi, ona bi mogla da se procenjuje po kriterijima realistike verodostojnosti. Majstorski izvedena u pojedinostima i organizaciji detalja u dve celine pria "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" je to i kao celovita zamisao, stavljena u okvir legende o Kraljeviu Marku, koji nije umro ve legao da spava. On moe zato da ide kod boga da mu ovaj dozvoli odlazak svojim zemljacima, kao to se bogu vraa razoaran priznavi da Kosova nije ni video i da su zemljaci "potomci onog naeg Sulje Ciganina " koji bi "bio njegov pandur", jer "svi su ga u tome pretekli". Uspelo je kompoziciono zaokruenje prie. Meutim, ovde je vano istaknuti i Domanoviev zaokret u pravljenju okvirnog dela prie u odnosu na postupak u prozi devedesetih godina. Domanovi, naime, demistifikujui legendu i satiriki obnaujui postojeu politiku stvarnost, okvir smeta u ambijent nestvarnog, u rajski i nebeski prostor, da bi zatim unutarnju sadrinu prie razvio u gruboj stvarnosti zemlje. To je sasvim obrnut postupak od onog u prozi prethodne decenije, gde je normalna pojava da se pria verifikuje na taj nain to e se njen okvir vezati za neposrednu realnost, a unutranja pria preneti u svet nestvarnosti i fantastike. Tako Domanovi stvara tip fantastine prie, u kojoj se pojavljuje nestvarno, ali akcenat je pomeren ka odve stvarnom, ija je satirika demistifikacija osnovni zadatak pripovedanja. n ni v i v Nestvarno i stvarno se dodiruju i u pripoveci "Razroiljanje jednog obinog srpskog vola" (1902), koja je ova varijanta Domanovievog modela satire. Re vie je o alegoriji, o parodiji ve prelaznom obliku izmeu realistiki koncipovane bajke i basne, u kojoj su akteri ivotinje i ljudi i to u zamenjenim ulogama. Takva zaRiena uloga pogodna je za satiriko izrugivanje, pogotov

kad se eli napasti opta predstava o oveku kao v isem biu. U etvrtom delu Sviftovih Guliverovih puto207 vanja, kad je junak doao u utopijsku zemlju, upoznao je i savren sistem vladavine koji su izgradili konji (huinhmi) zahvaljujui osobinama dobrote, neagresivnosti i tolerancije. Mesto radne snage zauzeli su ljudi nieg stepena razvoja (jahue), ali sa svim ljudskim osobinama zloe, Ijudoderstva, podmuklosti, grabei. Njima je "milija hrana koju negde opljakaju ili ukradu od drugih jahua nego i majbolje jelo koje im je spremljeno kod kue". Koristei tu vrstu zamene konja i ljudi, Svift je mogao da pokae u iskrivljenoj satirikoj optici manjkavosti oveka kao organizovane politike ivotinje i da aluzijama ukae na aktuelne slabosti ondanje engleske evropske politike i morala. Domanovi nije mogao imati takve namere, odnosno da u prii "Razmiljanje jednog obinog srpskog vola" prikae neku utopijsku volujsku zemlju, ali je zamenio mesta lakomislenog, sebinog i nemoralnog gospodara-seljaka i njegovog inteligentnog Sivonje to je preuzeo zanat razmiljanja u zemlji u kojoj bi se trebalo vebati "kako e to manje misliti, kao to to ine odlini ministri u nekim srenim zemljama, mada naa zemlja i tu nema sree". U sutini, iako je vo u Domanovievoj pripoveci zadrao svoje mesto tue radne snage, on je, poput Sviftovog huinhnua, u poziciji da procenjuje ovekove nemoralne postupke, odnosno da ocenjuje ponaanje i pokuaje svoga gospodara i ostalih ljudi. Ve je u poetnoj poziciji on stavljen u tu ulogu - gazda je upregao u kola njega i njegovog druga Galonju, natovario na kola pokradene vrljike i oterao u grad da proda. Svi slini postupci, kao i razmetanje rodoljubljem, navode pametnog Sivonju na zakljuak da je volujski rod, kao i konjski u Sviftovom delu, moralno uzvieniji i bolji volovi ne ine zlo jedan drugom, ne kradu, ne ubijaju, ne otimaju, kao to "su svi odmah zli ljudi i majino mleko oduzimali". Iako se odnosi na nacionalno i socijalno odreenu kategoriju ljudi, to sugerie i epitet u naslovu, ipak je ova pripovetka od svih ostalih Dornanovievih najblia Sviftovom antropolokom i satirikom konceptu. Meutim, kao neposredan povod za njen nastanak moglo je posluiti i neko delo iz Domanovieve blize savremenosti, pogotovo iz ruske knjievnosti. Od ruski*1 pisaca u Domanovievu lektiru ubraja se Gogolj. No/ 208 na osnovu indicija iz njegovih dela moe se zakljuiti da je itao satirine i druge pripovetke tada mladog i popularnog M. Gorkog, a i satirine basne M. Saltikova-

-edrina koje su objavljivane i u prevodima kod nas.34 Kad je o ovim poslednjim re, italake asocijacije povezuju "Razmiljanje jednog obinog srpskog vola" sa gedrinovom pripovetkom "Ovan nespomen" koje je jo ranije inspirisalo orovia za pisanje humoristike crtice "Na bijelom hljebu" (1897). To je pria o ovnu to je usnio neki svoj san, zbog ega se otuio od ostalog stada, potonuo u melanholino razmiljanje i zebnju, a ovce, koje je trebalo da oplouje, jetko ga nazivaju pametnjakoviem i filozofom, seajui se sa nostalgijom nekadanjeg priprostog i snanog ovna. Od sna to ga je muio i pokuavao da osvei u seanju, ovan se gubio, boljka ga je obuzimala jae, "tako da mu je lice dolazilo sve misaonije i smiljenije". U trenutku otkrovenja sna, ovan potresno zableji i u ekstazi umire. obani tumae taj fenomen tako da je ovan u snu video "slobodnog ovna", iz ega izvode zakljuak: "Ako si ovan, ostani i nadalje ovan, bez svakih daljih zavrzlama. I gazdi e biti dobro i tebi dobro, a dravi prijatno."33 Domanovi priu o osetljivom volu vodi u drugom pravcu i govori o pobuni estitog volujskog roda protiv ljudskih slabosti i lai usmeravajui "volujsku kritiku" i protiv lanog rodoljublja u Srbiji. Ali su u obe pripovetke istovetne pozicije i likovi za miljenje naglo probuenih ivotinja. I Domanoviev vo, kao i edrinov ovan, profinjena su, obeleena i nesrena bia, ija se misaonost odraava na spoljanjem izgledu: "Njegov sanjalaki pogled i tuan izraz lica govorili su na prvi pogled da je to mislilac i nena, upeatljiva dua."3'3 Domanovieve satire su karakteristine za stil srpske proze poetkom XX veka, u kojoj narativni verizam 1 dokumentarni metod ne iskljuuju simboline apstrak34 Kako se vidi iz Pogodinove Rusko-srpske bibliografije, znatan deo edrinovih basni bio je tada preveden. Docnije je Vinaver, koji je bio opsednut tom vrstom knjievnosti i preveo igargantuu i Pantagruela i Hiljadu i jednu no, priredio prevod ^cedrinovih basni pod naslovom Skaske (1948). ._ 3S M. Saltdkov-edrin: "Ovan Nespomen", Skaske, Beograd, iy48, str. 193. , * R. Domanovi: "Razmiljanje jednog obinog srpskog vo'a", Sabrana dela, II, str. 306. 209 rijaciju tog proznog tipa, razliitu od neoromantiarske bajke, ali isto tako i od bajke maginog realizma dvadesetih i tridesetih godina, kakva je apekova, na primer. apek, poput Gogolja, uvodi u priu naivistiki oivljen seoski scenarij i ivotinje koje postaju ravnopravna bia oveku i nosioci ne samo humoristikih efekata, ve i kreatori vilinskog sveta klasine romantiarske bajke. U prii "Psea bajka" gladan psi, vraajui se sam kui, otkriva na livadi obasjanoj meseinom vile kojima starica pria legendu o pseoj planeti i propalom pseem dvorcu. Domanovi iskljuuje aroliju iz

satirine prie. Stvarnost i simboli arolijskog sveta bajke vredni su sarno ukoliko reprezentuju traginu drutvenu i politiku zbilju. Simboli, alegorije i hiperbole u funkciji su slike konkretne stvarnosti. Simboli, na primer, u Domanovievoj prozi (mrtvo more, igosanje, nepoznata zemlja, zamraeno sunce, belina i slino) opta su mesta u tadanjoj knjievnosti, ali u satiriara imaju drugaiju ulogu, usklaenu sa politikom tendencioznou i nepsiholokim karakterom njegovih pria. U tom pogledu Domanovieva proza je specifina i razlikuje se od svega ostalog tada u srpskoj knjievnosti, ak i od pripovedaka P. Koia koji je prihvatio neka Domanovieva reenja. OBJEKTIVIZAM PRIPOVEDAKE FORME (S. OROVIC) ije i tipizirane konstrukcije. Takva proza je graena na temelju realnih podataka iz ivota, ali je na svoj nain i fantastina. Nastavljajui delom folklornu fantastiku iz devedesetih godina, ona predstavlja novu vaRaznolikost i artizam ranih pripovedaka Govorei o orovievom pripovedakom radu do 1900. godine, Dui je dobro primetio: "Ako je crtica kakav anr, onda joj je orovi u nas dao prvo vrlo 1 J. Dui: "Svetozar orovi", Sabrana dela, IV, str. 223. 211 210 vano obiljeje; on i jest samo pisac crtica, ime nijesam rekao nita nepovoljno, - a moda e to i ostati. Njegove krupne stvari i nijesu nita drugo nego razvuene crtice."1 Kao da je eleo da potvrdi Duievo miljenje, orovi je naredne godine (1901) objavio knjigu pod naslovom Crtice, a knjiga Iz moje domovine (1898) ima u podnaslovu istu re, dok je prva knjiga Iz Mostara oznaena sa "crtice od Svet. orovia", a u drugoj, Iz Hercegovine, ispod naslova svake prie stoji re crtica i mesto gde se odigrava radnja. Humoristike skice, koje je pisao u formi dnevnika oveka to dolazi u kasabu i zapisuje ono to je tu doiveo, nazvao je Zapisci iz kasabe (1900). U sutini ni zapisci se ne razlikuju od crtica, sem to im zapisivanje neposredno vienog i doivljenog daje karakter reportane slike, gde su vaniji situacija i prizor od anegdotskih zapleta. orovi je tada pisao i due pripovetke melodramatine sadrine - dakle, u obliku koji, uz krae forme, dominira u srpskoj prozi toga vremena ("Markov grijeh", 1896, "Krvni mir", 1897). elei, valjda, da naglasi kontinuitet u anrovskim opredeljivanjima, orovi je i uz etiri knjige U asovima odmora stavio u podnaslovu naznaku: "Crtice, slike, zapisci, pripovijetke". Jedina novost je to je tu orovi uveo i oblik slike koji se esto Javlja u podnaslovima dela srpskih pripovedaa toga vremena. Te okolnosti nameu potrebu da se trae podsticaji za tako uestalu orovievu upotrebu reci

crtica. Mogue ih je snai i u hrvatskoj knjievnosti, ^ tekstovima pisaca hrvatske moderne koji su neposredno bili izloeni zraenju slinih nastojanja iz Bea.2 Ali u hrvatskoj knjievnosti taj se oblik, verovatno prema uzoru na Turgenjeva, razvio jo sredinom osamdesetih godina, pa se naao i u naslovu knjige Josipa Draenovia Crtice iz hrvatskog ivota (1884), ali i docnije se javljaju Crtice iz lepe knjievnosti, nauke i umetnosti (1898) Kamenka Subotia, Srbina iz Hrvatske. Tehniku pisanja crtica do 1900. godine orovi je, prema svemu sudei, uio od Cehova. Za orovia nije, kao za veinu mlaih srpskih pripovedaa tada, bio uzor Turgenjev iz Lovevih zapisa (zato to je na pisac prikazivao malograansku sredinu, kasabu, Mostar), ve je to bio ehov. Recepcija Cehova u srpskoj knjievnosti devedesetih godina je isto tako intenzivna kao i ona Tolstoja, Turgenjeva i Dostojevskog. Cehova je mogue prepoznati u nekim priama S. Matavulja i, I. Vukievia, 3 no ini se da je on delovao produktivno u anru tadanje humoristike proze, u pisanju kozerija i zapisa iz malovaroke sredine kakvi su i orovievi Zapisci iz kasabe.* Da je ehov bio blizak oroviu, moe se ilu2 Knjiga kratkih crtica Belije Petera Altenberga Kako ja to vidim (1896) naila je na odjek kod slovenakih i hrvatskih pisaca. Meutim, i u srpskoj knjievnosti crtica je takoe rasprostranjena devedesetih godina. Milan Budisavljevi pie o tome u osvrtu na srpsku prozu krajem XIX veka: "Pripovijest i to kratka pripovijest, crtica i sliica ve unazad od nekoliko godina pa ovamo izobilno cvjeta u Srba, tako da sve ostalo izgleda zaputeno, zanemareno prema njoj" (M. Budisavljevi: "Kratak osvrt na prolu godinu u srpskoj knjievnosti", ivot, 1900, knj. I, str. 73). 3 Dve su Vukievieve prie u kojima se prepoznaje ehov: "Mala pogreka", "Na strai". to se tie Matavulja, iako je bio otar prema ruskom piscu, tragove Cehova mogue je pronai u novelama u kojima se govori ironino o spiritizmu ("Spiritisti ", "udni razgovori") ili pak u feljtonsko-humoristikim priama: "ematizam", "Poslednje nazdravlje", "Uoi razvoda", "U pomrini", "Kandidat" i druge. 4 Posebno je bilo jako dejstvo Cehova u anru kraih humoristikih proza. Nuiev primer je za to najbolja ilustracija. Taj deo ehovljeve proze je najvie i prevoen, pa Je lako pretpostaviti da je zaokupljao i mladog orovia, _ali je de: lovanje moglo biti i posredno preko Sremca i Muica. Kao i ehov u kraim humoristikim priama, tako i orovi u_Zapistrna iz kasabe, ije se izlaenje poklapa sa vremenom najintenzivnije recepcije ruskoga pisca u Mostaru, izvodi na scenu Pre" 212 strovati sa dva podatka. U asopisu Zora, iji je urednik orovi, i kao pripoveda, verovatno, zaduen za prozu, objavljeno je pet pripovedaka ruskoga pisca - vie nego bilo kog drugog stranog autora. U izdanju Male biblioteke iz Mostara do 1900. godine objavljene su dve knjige ehovljevih pripovedaka,5 to takoe nije moglo

biti bez udela mostarskog pripovedaa. Briljivo poretenje orovievih ranih pria sa ehovljevim pokazalo bi da on nije uspeo da se priblii majstoru kratkih narativnih formi, niti da ga sledi u obradi pojedinih motiva kako mu je to uspelo poetkom XX veka u odnosu na Gorkog. Odve je artistiki savren oblik ehovljeve kratke prie da bi se mogao podraavati, pogotovo da bi to bio u stanju da uini mladi pisac-poetnik. Zato su rede i podudarnosti u obradi slinih motiva nego kad je re o Gorkom. Upadljivo je, na primer, da orovi sledi Cehova u opisivanju traginih sudbina dece u direktnoj ekspresiji naracije pa i pojave snovienja i simbola ("Mali prosjak", "Bogojavljenska no" prema "Vanjka " i "Spava joj se");6 da mu je blizak ehovljev nain teno sitnu malovaroku inteligenciju: popove i uitelje ("Optinari i uitelj", "Popov govor", "Uiteljeva ala", "Popova nevolja "), kao i pptinske inovnike ("Predsjednik crkvene optine", "Kod bolesnika", "Pripreme za zabavu", "Zabava"). ehov je napisao seriju pria tipa orovievog "Sprovoda" ("Parastos", "Poduje ", "Nadgrobni govor ivom oveku", "Na groblju" i druge. 5 U prvoj knjizi Pripovetke (1899) nale su se iskljuivo krae humoristike ehovljeve prie koje su tada mnogo itane i prevoene ("Kleveta", "Drame", "inovnikova smrt", "Umjetnika rabota", "Kod predstojnikovice", "Kuvariina udaja" i "Nesrea"). U drugoj je zastupljen drugi tip ehovljevih neto duih pria, u kojima je re o sirotoj deci ili problematinim ivotnim situacijama: "Vanjka", "Ostrige", "Spava joj se", "Beda ", "Pevaki zbor", "Starost". Isto tako u mostarskoj Zori, iji je jedan od urednika bio i orovi i gde je najzastupljenija ruska knjievnost, kae se u prevedenom lanku sa nemakog o ehovu i sledee, uz posebno isticanje kratkih pria: "Virtuoz u kratkom pregnantnom stilu, suveren umjetnik u gradnji, u kompoziciji daje nam ehov svoje kreacije tako neposredno i pune ivota, da nam se one pred naim duhovnim oima veinom razumljivije i punije utjecaja ine, nego one linosti u debelim romanima drugih autora, opisane do najsitnijih detalja" (E. A. Frerherr: "Anton ehov", Zora, 1899, br. l, str. 29). 6 ehov je, prema poznavaocima njegovog dela, napisao oko 23 prie o deci i deacima, u kojima sa razumevanjem govori . doivljajima i nesnalaenjima mladih bia u razliitim ivotnim situacijama (V. V. Golubkov: "Raskazv A. P. Cehova o ", Tvbrestvo A. P. Cehova, Moskva, 1956, str. 185-215). 213 prikazivanja osirotelih ljudi i ivotinja ("Drugovi" pre. ma "Tuga"); ili ironian opis rituala posveenih umrlima ("Sprovod prema "Poduje" i "Parastos"); i najzad da su mu ehovljeve kozerski pisane kratke skice iz ivota malograantine mogle posluiti kao uzorak za neke od Zapisaka iz kasabe. Ali u svim tim sluajevima oorovieve prie na poseban nain razrauju isti motiv da bi se moglo govoriti 0 upadljivom delovanju majstora kratke forme na mostarskog

pripovedaa-poetnika. orovi je, verovatno po uzoru na Cehova, smatrao da se od svake uoene pojedinosti iz ivota moe sainiti pria, pa je uoljiva raznolikost i brojnost motiva karakteristika njegovih ranih pria.7 Iako je, kako je to zapisao Dui, bio stalno sa knjigama Dostojevskog i Boborikina, orovi je, u pokuaju da nae vlastitu formu u anru crtice, najvie mogao nauiti od Cehova, pisca njemu bliske literature 1 jezika, koji je u to vreme jedino znao. Mladi orovi je uio od Cehova tehniku kratke narativne forme, odnosno crtice. On, naime, kao i ehov, veinu pria poinje prizorom gde se junak eksponira u nekom vremenu sadanjem, da bi zatim saoptio pojedinosti iz njegove prolosti ili opisao prepreke to treba da ih savlada. Drugim recima, model anegdote je skelet orovieve prie. Na primer, tipian je poetak orovieve prie "Mula Osmanov duvar": "Malo pomalo, pa stvar gotovo do suda da doe."8 Zid to deli Mula Osmanovu kuu i kuu udovice Fate povod je za prepirke, podvale i tuakanja, o emu se govori u prii. Neoekivano reenje u poenti je da su se njih dvoje, po kadijinom savetu, uzeli i tako je svaa oko duvara postala bespredmetna. Primeuje se iz ove prie da orovi nastoji da iz anegdotskih sadraja razvije fabulu, kako bi prianje uinio zanimljivim i na kraju u poenti plasirao iznenaenje. U crtici "U majinom zagrljaju" iz 7 Tako su motivi knjige crtica Iz Hercegovine preteno uzeti iz hercegovakih mesta (najvie ih je iz Nevesinja). Zbirka Iz Mostara slika intimne drame ljudi u gradu na Neretvi, a Zapisci iz kasabe prikazuju smene zgode iz palanakog ivota. Moe se, prema tome, na osnovu tih motiva govoriti i o tn osnovna tipa prie devedesetih godina: heroine, ljubavne i numoristike. 8 S. orovi: "Mula Osmanov duvar", Iz moje domovine, str. 19. 214 iste zbirke Iz moje domovine izvueni poetni prizor podsea na ehovljeve prie. Drumom se vuku otrcana stara kola; tu je koija i mladi koji se vraa iz vojske na odsustvo. Saznajemo kako se odvojio od ukuana i devojke kad je polazio u vojsku, kako mu se ona javljala, pa prestala to da ini, saoptivi mu da joj nije dobro. On sa strepnjom oekuje ponovni susret. Meutim, umesto ispunjenja zlog predoseanja, dolazi obrt: devojka je pre etiri meseca odbegla sa novim pisarom. Slian je obrt i u poznatoj prii "San Mehe Fenjerdije" iz iste knjige, gde se junak u snu bori sa suparnikom Husom, koji mu otima voljenu Fatu, a budi ga majka recima da ustane, jer e sad doi svatovi. Poetni prizori i iznenaenje u poenti su znani elementi ehovljevske kratke forme, kakva je, na primer, pria "Mani", prevedena u mostarskoj Zori. Na poetku zatiemo dva seoska tipa kako uporno nastoje da izvuku

ribu mani, koju su napipali ispod obale. Pridruuju im se jo dvojica i na kraju spahija i uspeju da je uhvate. Ali kad su bili na vrhuncu uitka to je riba tako velika, ona se praakne i zauvek nestaje u vodi. Jasno je iz toga, a to bi se moglo dokumentovati brojnim primerima, 9 da ehov ne razrauje sadraj poetnog prizora u fabuli ili zapletu, da je on u stanju, kao umetnik kratke forme, da iz nitavnog motiva stvori upeatljivo delo, integriui pri tom u priu duboko ivotno saznanje i odreenu filozofiju ivota, a spoljanji efekti su samo maska. Tako se ehov, redajui pojedinosti i vezujui ih jednu za drugu, okree od anegdote modernoj kratkoj prii i ponekad stvara prave obrasce toga anra ("Tuga"). orovi, naprotiv, nije u stanju da iz obinog proizvede utisak neobinog bez klasinog zapleta i fabule. Njegova crtica, precizna i sukcesivno izvedena kompozicija (uvodna scena, zaplet, poenta), podsea na formu anegdote, iz koje se i razvila kratka pria. Ali bez obzira na to, injenica je da je orovi sledio razvoj malih formi, nastojei da u njih unese ono to e biti i odlika kratke prie, ija je geneza neza9 Pored navedenih ehovljevih pria iz dve knjige objavljene u Mostaru, moglo bi se, a da se ne ide dalje, uzeti u obzir jo nekoliko prevedenih u mostarskoj Zori ("Parastos", "Bijeda", "ampanjac", "Vint", "Mani"), pa ih uporediti sa Corovievim, to je ovde nemogue uiniti. 215 misliva bez pribliavanja stvarnom ivotu u naturalizrnu i bez poentilistike tehnike impresionizma.10 Stoga je u ranim priama orovi izbegavao opise prirode i scenarija, nastojei da (poput Cehova i Mopasana, iji su prevodi dve pripovetke takoe objavljeni u Zori, i koji se uzimaju kao pretee tog anra) sve detalje (od likova, do radnje i poente) svede na osnovne konture. Razume se, on nije posedovao dara, kulture ni iskustva da uspe u tome (sem u nekoliko reih sluajeva), pa su tadanjim kritiarima, kao Matou, lako padali u oi nedostaci. 11 U poslednjoj knjizi tih kratkih formi, Crtice (1901), orovi je uspeo da dosegne odreeni nivo artizma, da u nekoliko njih usvoji modernistiki narativni obrazac i time prevazie svoja dotadanja dostignua i priblii se modelu kratke prie. Prikazujui Crtice Bogdan Popovi je s pravom rekao "da nijedna od deset crtica koje se u knjiici nalaze nije bez vrednosti" i da su pisane "s prilino vetine u pripovedakom zanatu".12 Ovakva ocena jednog estete i zagovornika stroge artistike forme o priama koje nije pisao pripoveda-artist, potvruju da je orovi u toj knjizi uspeo da se disciplinuje i da stvori iste pripovedake oblike prema ukusu itaoca devedesetih godina, to u artizmu vidi izvor duhovnog uitka. I zaista, svih deset orovievih crtica, koliko god

bile tematski razliite i oprene meusobno, zanatski su vesto pravljene - iz zadatog motiva izvlae maksimalan efekat impresije. U nekima, kao u "Judi", gde mladi resi da za pare izda svog najboljeg druga - odmetnika, ali se na kraju pokaje i pridruuje mu se u planini, ili u "Dumanima", iji zaplet proizilazi iz visokog moralnog stava mladog bega to nee da ubije uhvaenog krvnika svoje brae dok ne ozdravi potpuno, a tada mu daje ansu da se dokae u dvoboju, u kome sam gine - fabula se razvija u neoekivanim i novelistiki 10 11 Mato je bio najotriji prema priama iz knjige /Z "U oskudici boljih knjiga ima Iz moje domovine tek prolaznu R. I. Kilchenmann: Die Kurzgeschichte, Stuttgart, 1978, str. 187. moje domovine, koja je najbolja od tri orovieve rane zbirke: vrijednost: kao knjiica zgodna za momentanu puku estetiku potrebu" (A. G. Mato: Sabrana djela, VIII, str. 93). 12 B. Popovi: "Jedan srpski pripoveda", SKG, knj. IH> br. 3, str. 222. 216 dramatinim, iako u osnovi teatralnim obrtima. U drugima ("Drugovi", "Bogojavljenska no"), motiv smrti intonira, kao i u ehovljevoj prii "Tuga", baladino raspoloenje. Najinteresantnija je trea vrsta orovievih crtica, u kojima se promene u ivotu prikazuju u poetizovanoj kratkoj formi modernistike proze krajem XIX i poetkom XX veka ("Snijeg"; ili se poetni tragini motiv predskazivanja smrti gledanjem u pleku preobraava u komiku ("Boina pleka"); ili se humoristiki poetizuje stvarnost kao u basni ("Duh vremena sad je taki", "Na bijelom hljebu"). Zajedniko svojstvo orovievih crtica jeste u tome da su artistiki zaokruene i objektivizirane prie. U njima se, i onda kad su kazivane u prvom licu, ne problematizuju subjektivne dileme, ve se jednostavno pripoveda o onom to je autor video, doiveo ili izmislio. Taj objektivizam karakterie i docnije orovievo pripovedako i romansijersko stvaranje, ali u priama iz devedesetih godina izraava i prirodu zabavno-pounog i artistikog koncepta knjievnosti fin de siecla. Stilski dekorativizam i filozofija ivota ; ; Poetkom XX veka orovi e, poput ostalih tadanjih pripovedaa, uiniti zaokret u smeru neonaturalizma, ali e zadrati delimino raniji stil i pripovedaki oblik. On je, naime, nastavio narativne forme koje je izgradio, delom i na osnovu lektire, devedesetih godina. etiri vrste pria (zapisak, slika, crtica i dua pripovetka) isprepliu se u njegovom delu i docnije, s tim to od 1903. intenzivnije pie i romane sloenijih zapleta, dublje analize linosti i drutvenog konteksta. U toku prve dve godine XX veka orovi e produiti i tri razliite

varijante ineoromantiarske proze, zasnovane na tematskoj diferencijaciji, tj. pisae i dalje ljubavne, heroine i humoristike pripovetke. One e se razlikovati Meusobno dominacijom kvaliteta lirskog, epskog ili humoristikog. Ljubav e prikazivati na idilian nain i u dekoru orijentalnog Mostara. Isto tako, isticae viteki ttoral pojedinaca u presudnim istorijskim okolnostima. Kolektivno bie kasabe oglaavae se u orovievim hu^oristikim delima. Poetkom XX veka orovi objavljuje u asopisima dve due humoristike pripovetke (ili kraa romana): Baron iz Dangubice (1901) i enidba Pere Karantana (1902), kao i reportane zapise iz banjskog ivota Zapisci sa Kiseljaka (1902). Koliko se god meusobno razlikovala ova tri dela u strukturi (mozaika kompozicija prvog, kvaziavanturistika forma drugog, reportani \Zvetaj u prvom licu treeg), zajedniko im je da hurnoristiki prikazuju duh palanke i njenih itelja, i psihologiju javnog i privatnog ivota ire zajednice. Taj model bio je formiran u srpskoj knjievnosti devedesetih godina zahvaljujui linostima istaknutih stvaralaca (Sremac i Nui), kao i optoj atmosferi koja je omoguavala recepciju Gogoljevih, pa i ehovljevih dela humoristikosatirike prirode. Uz brojne pripovetke, 'koje je u to vreme napisao,13 orovi je u Zapiscima iz kasabe sainio vlastiti obrazac humoristikog dela panoramsko -mozaike kompozicije. Integrativni faktor humoristike konstrukcije u tom delu je autor sam, kojii se, po vlastitom iskazu, naao u kasabi i zapisivao "sve ono to sam vidio, zapazio i uo". Taj izvetajno-reportani karakter humoristikih Zapisaka iz kasabe pretpostavlja relativnu osamostaljenost pojedinih pria, grubost slika i nii kvalitet humora. U sledea dva dela, to su se javila poetkom veka (Baron iz Dangubice i enidba Pere Karantana), koheziono tkivo humoristike strukture u samom je delu u zapletu. U Baronu iz Dangubice akteri radnje su dvojica palanakih bogataa i povratnik iz sveta Kuzman, pandan Maksimu iz Zapisaka iz kasabe, "svetski ovek" to e postati predmet tipine intrige u komedijama i kozerijama toga doba - dobra partija za budueg zeta. U drugom romanu enidba Psre Karantane, osa integracije humoristike strukture je sam junak iz naslova, odnosno koncept kvaziavanturistikog romana, u kome se glavni lik, naivni i priglupi Pera Karantari, pojavljuje u ulozi putnika koji ide iz mesta u mesto da bi se tako oenio, a pri tom biva ismejan. 13 Do 1900. godine, kad je tampao Zapiske iz kasabe, Corovi je publikovao jo tri knjige crtica: Iz Mostara, Iz Hercegovine, Iz moje domovine, tri due pripovetke ("Markov grijeh". "Krvni mir", "Razoreno gnijezdo"), zatim Bakine prie, dve aljive igre, knjigu pesama. Zaista, dovoljno da bi se moglo g" voriti o jednoj fazi njegovog rada.

218 Zahvaljujui tim isto literarnim kohezionim elementima prie, oba dela su kvalitetnija i humoristiki efikasn ija od Zapisaka iz kasabe, ali oba, pa i Zapisci sa Kiseljaka, pripadaju jedinstvenome modelu orovieve prie, u kojoj se karikira duh kolektivnog bia palanke.14 Kao i humoristiki, tako se i heroild tip orovieve pripovetke nastavlja poetkom XX veka, ali u znatno manjem obimu i na nain koji prevazilazi neoromantiarsku inscenaciju i duh vitetva iz ranijih pripovedaka. Devedesetih godina, pod utiicajem iistorijiskih dogaaja, pre svega hercegovake bune 1875, okupacije Bosne i Hercegovine, ratova Crne Gore i Srbije sa Turskom, bila je aktuelna ta vrsta heroine prie, u kojoj se slikaju junatva i stradanja pojedinaca po uzoru na epsku narodnu pesmu. Najbolje prie te vrste pisao je tada I. Vukievi, slikajui neobine ljude i njihove akcije, motivisane strahom ili herojstvom ("Graniari", "krbo i Fejzula", "Miko Ubojica", "Pod suncem" i "Ljuta rana"). I orovi je stvorio vie slinih pripovedaka, pogotovo su one brojne u prvoj knjizi crtica Iz Hercegovine (1896).15 Poetkom XX veka orovieve heroine prie su rede, ili se javljaju u novim oblicima. Najzanimljivija je crtica "Prokletstvo" (1901), u kojoj je motiv izdaje prijatelja smeten u okvir slian onom u delima devedesetih godina. Popovog sina, jedinca, zbog devojke u koju -su se obojica zaljubila, izdao je Turcima njegov najbolji drug, pa se in prepoznavanja izdajnika odigrava u crkvi, u ambijentu u kome gospodari figura bolom slomljenog svetenika, a sve ostalo je u skladu sa tom nijansom mranog - oltarske dveri prekrivene su crnim zavojem, svece gore naopako okrenute, masa skrueno podrava svetenika i proklinje izdajnika, a izdajnik sam, pritisnut teinom prokletstva, obznanjuje svoj greh i kanjava se samoubistvom. Biblijske reminiscencije, drama14 Tano je primeeno da je palanka u orovievom delu jedno kolektivno bie - "jedan specifian nain ivota kasabe kao jedinke, to se osamostalila od svojih itelja i diktira njihov nain ponaanja" (S. Tutnjevi: "Tekst o Svetozaru oroviu ", Radi svoga razgovora, Sarajevo, 1972, str. 18). 15 U toj knjiici, koju orovi najavljuje recima: "Evo me sa drugom knjigom mojih crtica. Ovo su crtice iz Hercegovine K.]e sam pisao, kad i one iz Mostara", veina ih je heroinog tipa: "Nee Rizvan meu ljude", "Jedina nada", "Za glavu", "Sve za obraz", "kvrco". 219 tina napetost atmosfere u crkvi, retorike govorne ekspresije svetenikove - sve to svedoi o metamorfozi orovieve heroine prie poetkom veka i o naponu psiholokih intenziteta i ivotnih drama, pa i u redukciji fabularnosti u njoj. Heroina pria javlja se kasnije u obliku autobiografskih seanja na dane istorijskih prevrata

i stradanja hrianskog ivlja u Hercegovini ("Zapisci jednog zaboravljenog ovjeka", 1905) ili pak u obliku humoristike demontae herojske geste i humanizovane poruke ("Mujagino junatvo", 1905). Tek novi dogaaji u balkanskim i prvom svetskom ratu dae nove impulse za oivljavanje ove vrste orovieve prie (roman Brani, 1919). Meutim, najinteresantnije su promene u tipu ljubavnih orovievih pripovedaka poetkom XX veka, pogotovo onog dela ije su teme uzete iz muslimanskog ivota Mostara. Interes oroviev za orijentalne motive odreen je ne samo okolnou da je on poznavao, ivei u nacionalno meovitoj sredini, ivot svojih sugraana islamske veroispovesti, ve i time da je krajem XIX i poetkom XX veka u Evropi jaka stilska struja dekorativizma. U knjievnostima razvijene tradicije i intenzivnog procesa industrijalizacije, koji nivelie vrednosti, potiskuje oseanje za sklad, lepotu, nezainteresovanu igru i uitak u isto estetskim i erotskim senzacijama, moralo je da doe do paseistike reakcije i okretanja prema onim istorijskim epohama i kulturama koje su negovale kult lepote i uivanja. Bekstvo u prolo bilo je izraz elje da se ode izvan sivog vidokruga industrijskog doba i utekne od problema koje su nametnule tehnika i novovekovni pragmatizam. Traio se, zapravo, jedan izmiljeni svet u kom se potovao ukus za lepo, cenile aristokratske privilegije i elegantni maniri, i nalazio se u egzotici Istoka.16 Zbog toga, ono to se imalo pred oima kad se opredeljivalo za ideal dekorativno shvaenog estetizma, nije bilo stvaranja novog modela pripovedanja nego dra prolog, iz koga su se pokuali isisati poslednji ostaci slatkog i uitka.17 16 R. Hamann / J. Hermand: Impresionismus, Munchen, 1977, str. 27-30. " R. Hamann / J. Hermand: "Dekorativismus", Stilkunst um 1900, str. 313. 220 orovi nije bio, niti je mogao biti esteta, ali je i sam, oseajui negativne posledice industrijalizacije u Bosni i Hercegovini, koju je uz to provodila birokratskim nasiljem tua velika sila, pronalazio u orijentalnom nainu ivota one vrline koje nije mogao nai u stvarnosti. Na svoj nain to je inio i Dragutin Ili, stvarajui u nekim delima kult islamske kulture i Istoka i veliajui civilizaciju koja ne tri za novcem ve ceni vitetvo i solidarnost sa blinjima.18 I orovi je oivljavao u priama ljubavnih siea duh Istoka, nastojei da prati i manire trubadurskog udvaranja i dogovaranja kroz prozore, preko ograde, uz miris cvea, zvuke pesme, tambure, argije, gde na kraju sve odreuju stariji i tako lome mlada srca ili izazivaju otpore i prekoraenja. Atmosfera i jezika aroma tih orovievih pria

kao da je preuzeta iz sevdalinke, pa se utisak i dejstvo dekorativnog, izmiljenog, nestvarnog i prolog pojaavaju. esto su to prie-evokacije, u kojima se slavi mo ljubavi sa mladim biem, makar ona trajala samo jednu no ("Stara pria"), ili se trajnost ljubavi, l pored roditeljske volje i zabrane, potvruje doskoicom-ljuljakom to omoguava da se voljeno bie vidi preko zida ("Teferi"). Isidora Sekuli je u nekrolokom lanku o oroviu raznovrsni svet toga pisca svela iskljuivo na neoromantiarski dekorativizam i istonjaki pasivizam: "Pomalo orijentalski, pomalo junjaki arobnik orovi laa se svojih ini i maija. Golica vam oi srmom, srebrom, bakrom, erelijom i providnim dimijama, golica vam ui cilikanjem i zveketanjem, srpskom nestanom pesmom i turskim inuvastim recima, golica vam nos cveem, kahvom i duvanom, golica vam kou ohanim jastucima i iltetima od kadife, golica vam srce baama i noima u kojima se lako, brzo, odmah uzima raj ivota - golica vas dotle, dok se oi polu ne zatvore, nozdrve ne zatrepte, ruke ne odvie, srce ne smajake, i vi se ne opustite, ne predate se, ne ulenjite se; i kao olovo ne utonete u oroviev sie, savladani pre18 Uz kniigu o Muhamedu i nekoliko pria, naroito je karakteristina Ilieva novela "Hane dan" po izvesnoj mitologizaciji i divlieniu istonom ivotu. Na kraju novele kae me. "Ali ko tei za srcem i duom, ko hoe onog vaspitanja, koje oveka pravi ovekom, neka se mahne Zapada, njegovo je mesto na Istoku" (D. J. Ili: "Hane dan", Novele, str. 16). 221 slaanim draima, dremljivi od mira koji posle toga sledi lenji kao oni bogovi to i ibuke svoje na tokioirna domiu i odmiu."19 oro vic u ljubavnim priama orijentalnih motiva objavljenih poetkom XX veka, nastoji da prevazie taj' dekorativni pasivizam na tri naina: prvo, to intenzitet ljubavi, kao manifestacije snanoga bia i mone mladosti, povezuje sa filozofijom ivota, drugo, to u jakim eksplozijama strasti uz ljudsko bie uestvuje i priroda i, tree, to stankovievskom parataktikom reenicom aroviev junak ponekad iskazuje zanos, oduevljenje, dert i ljubav. Verovatno je i uspeh Stankovievih pripovedaka iz dve prve zbirke (Iz starog jevanelja i Stari dani) ohrabrio orovia da istraje due u oivljavanju ljubavnih zapleta i motiva iz muslimanske tradicije. Srodnost Stankovievih i orovievih likova, poreklom iz slinih junjakih podneblja, ogledala se i u bliskoj orijentalnoj atmosferi ivota i ljudima obuzetim zanosima u svetu koji ih iskljuuje, a isto tako i u mistifikaciji prolosti to je poznavala takve ljude. orovi je pokuao da u nekim ljubavnim priama sa poetka XX veka da vie prostora slikama prirode i pejzaa nego ranije. Tako je uvodni prizor orovievih

pria, prema modelu Stankovieve crtice "U noi", esto u znaku evokacija bogatog i mekog junjakog ambijenta u koji se, kao u neki rani, smeta ovek i pria o njemu, sa uobiajenom i kliiejski postavljenom poentom. Taj model slede ne samo prie iz muslimanskog ivota ve i druge, ija je tema ljubav ("Ispod vrba", "Na vodi", "Tata"). Karakteristian je u tom smislu poetak pripovetke "Ispod vrba": "Sunce se sputalo upravo iza guste, borove ume, izdignute na vrh seoskoga brdaca, slino velikoj brilijantskoj igli u crnoj kosi kakve ljepotice. Zadnje zrake 'svoje slalo je malini, niskim, seoskim kolibama i zlatilo im, slamu na krovovima. Zatim ih prevuklo preko itavoga reda pepeljastih maslina i sumornih vrba i rastopilo ih u velikome potoku, to se ispod njih vijugao, okien sa obje strane bujnom, dopojasnom travom i sanjivim cvijeem. Nebo kao da je gorilo i, ogledajui se u potoku, obojilo ga, " I. Sekuli: "Na grob Svetozaru oroviu", Sabrana dela, IV, N. Sad, 1964, str. 88-89. 222 te su mu talasi izgledali ruiasto-zlatni.. -"20 Zato je teko prihvatiti miljenje da u orovievim priama nema slika Mostara, Neretve i uopte hercegovakih pejzaa (A. G. Mato, I. Sekuli).21 Manje ih je ili sasvim odsustvu ju u pripovetkama devedesetih godina, kad je naglaena uloga zapleta, ali su vaan segment strukture u ljubavnim priama poetkom XX veka. Razume se, orovieve slike prirode nisu bile, niti su mogle biti panoramski snimci otvorenih i prostranih vidika. Kao ovek kasabe i stalni itelj Mostara, on je snimao najee uske batenske povrine, zasaene mirisnim cveem ili suene vidokruge kuda vijuga Neretva, ostavljajui deo bistre zelene vode razliven u malim potocima po batama i izvorima. orovi nije bio zagovornik naturistike filozofije i rusoovskog ideala, kao ipiko ili Gorki tada, pa je u njegovom delu odsutan kult prirode, ali priroda ispunjava ovekov ogranieni ivot u kasabi, postaje deo njegovog svakodnevnog rituala, pogotovo sauestvuje u obredima veno obnavljajue ljubavi. Glorifikujui mit jedinstvene ljubavi, svemonog sevdaha, orovi je, poput Stankovia, pokuavao da pronae odgovarajui izraz za stanje kad strast obuzme junjaki temperamentno bie, a prepreke obiajnog zakona ili patrijarhalne norme ne dozvoljavaju da se ona ostvari. Stankovieva sinkopirana reenika konstrukcija, izlomljenih ritamskih udara, nametala se i oroviu, kao to je i on stvarao lik patnika, ija dua izgara u tenji da se domogne izabranog ideala, a ovaj ostaje dalek i neuhvatljiv, te 'se junakovo bie pretvara na kraju u razvalinu a strast u bolest (junaci pripovedaka "Salih-Hoda", "Hafiz-efendija", "Halilova kajda" ili "Ahmet-aga" iz knjige Komije). U brojnim orovievim

pripovetkama ovoga tipa moe se, u trenucima jakih emocija i ekspresija strasti, kad trae odgovarajui izraz ili kad ih pisac kvalifikuje u takvom raspoloenju, osetiti Stankovieva sintaksika napetost, govorno kidanje raz20 S. orovi: "Ispod vrba", Sabrana dela, I, Sarajevo, 1967, str. 17. 21 Poetak prie "Na vodi" jo punije slika lokalni kolorit: "Ispod omanjega, trbuastog brda, po kome se niu nekoliko reda rodnih vinograda i sputaju se do gustih redova irokih, rnrkili maslina i smokava, provlai se, upravo mili krivudava, iroka Neretva ..." (Ista knjiga, str. 49). 223 vojnog toka reenice i inverzivna konstrukcija. Ta pojava esta je u priama na samom poetku XX veka, kad je jo aktualan neoromantiarski narativni model, ali i u nekim docnijim.22 U romanu Jarani (1911), u kome izlazi iz okvira mostarske sredine, vodei junaka u Sarajevo i u pozadini razvijajui sliku kmetovskih pobuna i hajdukih prepada, spajajui tako heroini i Ijubavno-avanturistiki tip prie, orovi pripoveda o Smailovoj majci, ropskom i pokornom biu dok mu je otac iv. Posle toga kad on pogine, ona se menja, njome ovladava strast koja je mui kao i Stankovievu Sofku iz Neiste krvi, te orovi na slian nain izraava ponaanje junakinje obuzete telesnim nemirima: "Onako lomna i zamiljena silazila je odmah u dno avlije, na travu, i, ne traei ilte ni jastuka, tu se sasula, pala, legla porebarke...". Ili: "Izdignuvi se na kolena i, gledajui irokim, vrelim, gotovo bezumnim pogledom unaokolo, poe sve oko sebe kidati, upati, razbijati. Kida koulju i dimije, i meso na sebi kao da kida, upa i gnjei travu, grize, vae."23 Motivi, likovi, postupci i atmosfera u Stankovievim i orovievim pripovetkama i romanima toliko su srodni i meusobno se isprepliu da bi teko bilo razluiti ko je od koga, ili da li je uopte preuzimao. Meutim, roman Jarani pojavio 'se godinu dana posle Neiste krvi, pa nije teko videti da je orovi bio fasciniran Stankovievim likom i stilom. Isto tako, lako je uoiti da je epizoda kad se sen mrtvog Smailovog oca privida majci pravljena prema uzoru Stankovieve "Pokojnikove ene". oroviu su prie o ljubavi, roenoj u vrelom junjakom timungu, raene dekorativnom stilskom tehnikom na preokretu stolea, omoguile da se ukljui u tada vladajuu filozofiju ivota i da u intenzitetu orijentalne strasti prepozna veliki iivot, to se u mladosti rasipa netedimice, i kad se jave drutvene i moralne prepreke, on se okree u neprirodnom toku, a u starosti sasvim gine. Dekorativni sjaj u pojedinim orovievim priama poetkom XX veka i kontrastiranje mladosti i starosti ("Stara pria", "Teferi", "Na mjeseini", "Puenica") treba da izrazi snagu ivota to se rasipa 22

0 Rei ne, na primer, u "Sindi", iz Komija: "Strepio je i stariji brat Sindin, Simo, strepela i ona, uvijek, svakog dana ..." (S. orovi: "Sinda", Sabrana djela, I, str. 251). S. orovi: Jarani, Sabrana djela, VIII, str. 94-96. 224 u bujnoj prirodi, u bogatstvu nonje, u pesmi i igri. fjo, za razliku od Stankovia, koji je u slinim priama ("U noi", "U vinogradu", na primer) u impresionistiki ivom okviru ponirao u tragino unutarnje bie linosti sputanih elja i polomljenih iluzija, orovi se esto gubio u dekorativnom ambijentu i pisao razglednike crtice u stilu slikovitih orijentalnih motiva toga vremena. U dve pripovetke orovi opeva mo neutaivog ivota, to treba da se istroi u ljubavnom inu i erotskoj nasladi ("Osman-begova argija", 1902. i "ul-begova Zejna", 1905). U prvoj, Osman-beg je, obuzet strau, menjao ene - dovodi inovu kad mu prethodna dosadi. Anegdotski zaplet smeta u istonjakii bogatom scenariju ("Krvavi srp mjeseev provirivao je kroz otvoren prozor u malu, raskono namjetenu sobicu i osvjetljavao neveliku, zelenkastu tablicu, ispisanu, na turskoj jaziji, stihovima iz korana"). Zatvorene, ututkane prostorije ispunjene jarko kolorisanim predmetima, mazni pokreti ljubavnika, predanih senzualnoj igri, uz pratnju argija, pesme i pevanje -slavuja - sve to stvara predstavu bogato izvezene orijentalne rukotvorine. Melodramsko finale (najstarija od Osmanovih ena, Zejna, saznavi iz begovih usta da je stara, izgrebe najmlau i sama se ubija) u skladu je sa ukupnom atmosferom i doprinosi utisku o istonjakoj prii u modi poetkom veka. U drugoj ("ul-begova Zejna"), mlada i strasna ena, jedinica ije sve elje ispunjava otac, troi snagu ivota na taj nain to menja mueve kad se zasiti njihovom telesnom energijom. Taj tip ene dobro je poznat u knjievnosti na preokretu stolea. orovi je mogao da ga upozna iz tadanje proze - "Maljva" M. Gorkog (1897) i "Antica" I. ipika (1903), na primer. Ali poreenje Zejne sa tipski srodnim linostima Gorkog i ia pika pokazuje osobenosti orovievog lika ene. Gorki, a i ipiko, oduevljeni su poklonici naturistike filozofije, pa svoje junakinje izvode u slobodna prostranstva Prirode da tu, u dodiru sa stihijom mora, uma i bure, iive nesputano energiju i strast, ranjavane promenama, li drske i odvane da se svemu suprotstave sa oiljcirc> a to ih nose u dui. orovieva Zejna je, naprotiv, begovska kerka, bogatstvom i oevom ljubavlju zaklonjena od zbilje, zatvorena u uski okvir sobe i bate, gde jedino u milovanju prosipa ivotnu snagu. I njena je 225 deviza iveti ivot do kraja i slobodno ("A ja bi samo da ivim, da ivim, da ivim . . . Ja hou ... hou vatru

snage, mladosti!"), no ona je realizuje samo u telesnoj ljubavnoj igri, ostajui neranjiva, netragina kao lepotica neke istonjake bajke, umirena zvucima pesme: "I dok su posljednji sunevi zraci umirali na mesnatim listovima divlje smokve, izrasle iznad raskrhane strehe, dok se, sa visoke munare posljednji usklik mujezinov istapao u providnom sumraku iznad starih, nakrivljenih dimnjaka i bakarnomrkih, gordih kiparisa, njihova je pjesma rasla i zvonila, razlijevala se po svoj avliji i lomila se o zidove niskih komijskih kua, otkuda se vraao tih, neujan, umirui odjek."24 oroviev orijentalni dekorativizam dozvoljavao je da se ivotno obilje manifestuje samo u granicama senzualnog iivljavanja, u smislu kulta ljubavi kao estetske igre i pasivne letargije, te je tim svojstvima bio blizak dekorativizmu tadanje srednjoevropske knjievnosti, koja esto obrauje i istone motive.25 Neonaturalistiki model pripovedanja Corovi se, meutim, nije mogao potvrditi kao pripoveda samo neoromantiarskim idealizacijama ljubavi i lepote. Kao i ostali srpski pisci njegovog narataja (Domanovi, Stankovi, Koi, ipiko), on je, sa izvesnim zakanjenjem, shvatio zahteve filozofije ivota i u irem, drutvenom smislu - kao potrebu da ivot vidi integralno, tj. i kao pitanje opstanka u trenutku velikih istorijskih pomeranja, socijalnih promena i naglog prodora industrijske civilizacije u mirnu hercegovaku kasabu. I u pripovetkama i romanima koje je objavljivao od 1903. Corovi je literarno postavio problem ivota u duhu neonaturalistikog koncepta, uoavajui i mrane strane zbilje: drutveno i moralno rasipanje nekada 24 25 S. Corovi: "ul-begova Zejna", Sabrana djela, I, str. 93. Ne treba zaboraviti da je iz tenje za obradom istonin i mediteranskih motiva, gde je uzor bio Floberov roman, i>fl" lambo (1862), nastalo poetkom veka i docnije niz dela, meu kojima i ona to se ubrajaju u prethodnu prozu ekspresionizma i futurizma: Boginje H. Mana, Aleksandar u Vavilonu I. v"asffj mana, Danuncijevi i Marinetijevi romani i druga dela (A. Prosa des Expressionismus, Stuttgart, 1972, str. 34-38). 226 vrstih porodinih zajednica, ljudsku podlost, psihiku jzopaenost, kolektivnu histeriju i nemo jedinke. Iako je i dalje slikao ivot muslimanske porodice i pojedinaca, Corovi je to inio otvoreno i otro, sa namerom da pokae traumatine posledice sudara starog i novog u njihovom biu, ekonomsko propadanje, bioloko istanavanje i vegetiranje nekadanje palanake aristokratije. Vie nije mogao da se zadovolji literarnim idealizacijama i neoromantiarskim estetskim imobilizmom, niti opisivanjem ljubavne igre u dekorisanim draperijama istonjake bajke ili romantiarske heroine prie o prolim

vremenima. ivot je, vidi se i na orovievom primeru, provalio i u knjievnost i osetila se i tu zagaenost to su je industrija i novo vreme uneli u mirnu hercegovaku palanku. Corovi je poeo da uzima teme sa smetlita ivota, kao i ostali to su inili, ne ulepavajui vieno, .ne retuirajui utiske iz neposredne realnosti. Da Corovi krene ovim putem, od presudnog znaaja bio je prelom koji se osetiio u duhovnom ivotu i u knjievnosti poetkom XX veka. Promena se izraavala saznanjem da je ivot jedini predmet literature i da je osnovno estetiko pitanje kako da se on transponuje u umetniku sliku. Prevodi dela M. Gorkog i njemu srodnih ruskih pisaca otkrili su novi modus pripovedanja o temama iz neposredne ivotne stvarnosti i jedno vreme su Gorkog, kako je reeno, prihvatili svi stariji i mlai srpski pripovedai i dramatiari. Sutina tog novog neonaturalistikog modela bila je u tome da se priom predstavi iseak iz najgrubljeg prigradskog ivljenja, gde u krajnjoj bedi vegetiraju odbaeni ljudi, nemilosrdno se meusobno unitavajui i mrzei. Prostor slike suen je na neku ulicu, na svratiste, na grupe to tavore odvojeno od organizma grada, zatvorene u dobrovoljna geta. orov je i ranije, devedesetih godina, pisao o prosjacima i siromasima, ali ulepavajui njihovu bedu gestama vitetva i hrianskog altruizma, tj. prikazujui ih u optici romantiarskog idealistikog sentimentalizma. Sada, meutim, on na smetlitu vidi surove i zle ljude to se prodiru, uestvujui u nekom zajednikom ulinom spektaklu. To vie nije slika kasabe sa svim njenim iteljima kao u Zapiscima iz kasabe, ve je to tek jedan njen segment sa sporednog koloseka - slika mrtvaje 227 i zla. I u tom smislu orovi je bio najblii Gorkom \ majneposrednije je preuzimao motive i likove iz njegovih pripovedaka ("Bivi ljudi", "Supruzi Orlovi", "Konovalov "). Za neke orovieve pripovetke ("Zaboravljena kua", "Za njim", "Marua", "Baba-Jovanina smrt") moe se rei da dosledno podraavaju neonaturalistiki model pripovedanja Gorkog.26 No, orovievi ljudi sa dna su tupi i ne iskazuju, kao junaci Gorkog, nezadovoljstvo takvim ivotom. A to je i osobenost objektivistike orovieve naracije. On, naime, kao pripoveda slika prizore i ljude, a poentom upuuje itaoca kako e protumaiti naslikano, odnosno eli da proizvede saaljenje ili zgraavanje. Prirodu orovievog objektivistikog naturalizma dobro moe prikazati poreenje prie "Na vodi" (1903) sa pripovetkom Gorkog "Na splavu" (1895), dela koja ne spadaju u ui krug njegovih povesti o ljudima sa dna. Pripovetka Gorkog pojavila se meu prvima u prevodu kod nas jo 1900. godine. Motiv obraen u njoj

privukao je hrvatske pripovedae Kosora ("Na salau") i imunovia ("Alkar"). Boleljivi Mitja oenio se snanom devojkom Markom, no ona se priklonila jakom svekru Silantiju. Tako postavljen trougao u prii Gorkog imao je, izgleda, presudan uticaj na Stanko vica da prvobitnu verziju Neiste krvi, u kojoj je Marko Sofkin mu, a Toma sin, promeni tako da se glavna junakinja nae izmeu snanog oca i nezrelog i slabog sina. orovi je u pripoveci "Na vodi" menjao trougao utoliko to je mladu i zdravu enu Maru stavio izmeu dvojice brae: starijeg Todora, ija je supruga, i mladog i jakog Mitra, kome se predaje. No i pored tog neznatnog pomeranja u trouglu, oro viceva pripovetka blia je prii Gorkog nego dela drugih naih pripovedaa kojima je posluila kao uzor. Slian je naslov, imena lica (Mitar prema Mitja, odnosno Mitrij; Mara prema Marka), slian su poloaj i s&tuacija u kojoj se nalaze: tu je reka, no, plovni objekti (omovi upotrebljava re laa, a u Gorkog je splav). Obojica pripovedaa opisuju prirodu i no. U prii Gorkog nona je tama na reci, mrano je, oblano, 26 O tome sam pisao opirnije u pominjanom radu: "Recepcija proze M. Gorkog u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka", te ovde taj deo izostavljam, kao i analizu pripovedaka koje tamo pominjem. 228 talasi su uznemireni pred buru koja besni i u ljudima. orovi poetni prizor, koji je istovetan (linosti na plovnom objektu), intonira mirnije: no je, oblaci se navukli nebom, ali povremeno proviri mesec i obasja vodu. Ritam u prii Gorkog usklaen je sa dramatinim poloajem i raspinjanjem linosti. Fabula se razdvaja u dva prizora: u prvom slabunjavi Mitja u razgovoru sa drugom Sergejem iskazuje pomirenost sa svojim poloajem, a u drugom, na prednjem delu splava, otac Silantije vidi se u burnom zagrljaju sa snahom, buno joj otkrivajui grizu savesti i oseanje greha, no i ubeenje da ivot pripada jakima i zdravima, pa da bi najbolje reenje bilo kad bi sin Mitja umro. U orovievoj prii raspoznaju se takoe dva prizora: u prvom tee razgovor u trouglu, iz koga se jasno nazire meusobno privlaenje dve mlade i zdrave osobe, u drugom orovi naglo odstupa od razvojne linije prie Gorkog i uvodi nov motiv: pojavljuje se les grenice koja je sama sebi presudila kad je mu uhvatio u preljubi s drugim i dok Todor ide da trai motiku kako bi sahranili utopljenicu, dvoje zaljubljenih se spajaju fiziki pored mrtvog tela, ne oseajui pri tom grizu savesti niti strah. Jasno se vidi kako orovi dramski napetu, poetinu, filozofski osmiljenu i angaovanu priu Gorkog prevodi u slikovite, ak bizarne prizore, elei da podvue snagu erosa, ali sve to u objektivistikom maniru prianja bez pravog pripovedakog ritma. Moe se rei da je orovi ovoj vrsti pria bio slikar,

odnosno snimatelj ogoljenih ljudskih situacija, otuenih kreatura, poivinenih gubitkom etike svesti i savesti i raspadom patrijarhalnih moralnih kodeksa. Njegovi junaci ravnoduni su prema svemu to je nekada znailo vrlinu - oni jednostavno ele da se odre, da se domognu novca i da zadovolje seksualnu strast. U tom smislu ni orovieve slike sa sela ne razlikuju se u delu pria od onih iz predgraa: ista je i tu vrsta ljudi to pretpostavljaju lagodan ivot svemu ostalom, a problematine radnje ne izazivaju u njemu nikakve moralne ili psihike potrese. Tabuizirani porodina i brani odnosi, patrijarhalni strogi obiaji podlegli su optoj drutvenoj, moralnoj i seksualnoj anarhiji. orovi je poetkom veka pisao i tzv. lovake prie, nastavljajui i tu stilske osobine proze devedesetih godina 229 ("Lov na vukove", 1901. i "Zapisci sa sela", 1902), ali je u njih unosio naturalistiku otrinu slika, to je nespojivo sa njihovim ranijim svojstvima. Tako, u "Zapiscirna sa sela", uz tipine slike seoske mobe, pesme, prianja legendi i prizora znanih iz Rankovievih i Domanovievih pria iz prethodne decenije, pojavljuje se i gorkijevska scena, gde sliromani seljak bezrazlono i surovo tue enu da bi posle plakao zajedno s njom. Ili devojka odseca mladiu uvo zato to ju je prevario i zaprosio drugu. Porodine odnose na selu rastoila je beda i umesto ponositih siromaha, kako ih je prikazivao ranije, orovi sada vidi svuda sitni interes, prodavanje asti za novac. U jednoj prii ("Mitan desetar", 1906) seljak dozvoljava da mu vahtmajstor dolazi u kuu i ivi sa enom, kao to je to inio i pre enidbe, a on je srean zibog toga i nastoji da mu enin ljubavnik pomogne da postane knez. U drugoj ("Prosidba", 1906), siromani otac i sin su zadovoljni to seoska krmarica i svaija ena hoe da se uda za sina da bi obojica mogla da ive bezbrino. U treoj ("Nov erdan", 1905), otac se saglaava, posle izvesnih dilema i pokuaja da sam trguje, sa tim da mu erka i dalje grei sa palanakim bakalima kako bi mu skuplje prodavala jaja, kokoi i druge namirnice. U etvrtoj ("Grijeh tipana alovine", 1906), mua najpre mui osecanje grize savesti to je zgreio sa devojkom, ali kad od dece sazna da je u vreme njegovog odsustva stalno dolazio u kuu komija i svi su bili veseli, on oseti olakanje zbog toga to je uspostavljena ravnotea u grehu. i Naturalistika otrina u sagledavanju odnosa na selu rezultat je nove antropoloke koncepcije koja je potisnula idilsku iz devedesetih godina. orovi otkriva i 'drutvene razloge koji utiu na raspad seoskih porodinih normi. Oni su u novom vremenu d tuoj vlasti to je nemilosrdno prema seljaku, iscrpljuje ga ekonomski i on zbog toga odbacuje sve ono to je predstavljalo etiku

vrednost seoskog ivota. Tako e se siromah seljak lako osloboditi tuge za najboljim prijateljem kad mu gazda ponudi da preuzme od njegove ene i nezbrinute sitne dece zemlju iz koje e isterivati dobit za obojicu ("Prijatelji ", 1901). orovi registruje primere birokratske samovolje i neasnog primanja mita ("Poropijino putovanje", 230 J "Na vizitaciji"), pa i pojavu odlaska u Ameriku - jedne od estih tema nae tadanje knjievnosti ("Otac", 1907).27 Ali orovi je pre svega pesnik kasabe i novu pesimistikokritiku koncepciju oveka najpotpunije dokazuje u pripovetkama iz Mostara. On i tu, u krugu palanake malograantine, pogled zaustavlja, sledei i u tome zahteve naturalistike poetike, na onome to oveka pokazuje u negativnoj slici. Sakralni obredi, posebno sahrane, povod su za isterivanje interesa, ime se obesveuje njihovo uobiajeno dostojanstvo ("Prije sahrane ", 1905). Indiferentni su na tue stradanje i umiranje osobito gazde i kler koji paradiraju hrianskom verom i eleli bi da se dokau kao samariani, ali da to ne pogaa njihov dep ("udo", 1904). Prijateljstvo i roaka "ljubav" prema siromahu kod njih se budi tek onda kad ovaj nasledi bogatstvo ("Ibrahimovi roaci", 1909). Iako se ne moe govoriti o modernoj klasnoj svesti u orovievim pripovetkama, ipak je uoljivo da on negativne osobine vezuje za bogatije palanake slojeve: za trgovce, vlasnike imanja, popove. orovi je otar i jedak kad iznosi nalije njihovog ivota i pri tom se slui Ibzenovim nainom razgoliavanja negativnih crta karaktera i kolektivnih histerija, motivisanih niskim strastima i potrebom da se drugome ini zlo. To se jo bolje vidi u romanima nego u pripovetkama. Tri orovieva romana, Stojan Mutikaa (objavljen 1903. u asopisu, 1907. u knjizi), Majina sultanija (1906), Jarani (1911), sadre panoramu likova i situacija, ija je priroda osvetijena iz negativnog ugla - pokazan je koren zla u njima koji dozvoljava da se stabilizuju u ljudskoj harmoniji ve propadaju. Stojan Mutikaa je i najbolja primer otre i negativne slike junaka koji se naglo bogati. Pisac, kao pravi naturalist, eli da pokae kako sredina i pohlepa za bogatstvom razara jezgro morala seoskog deaka, koji je iveo u prisnom okruenju seoske porodine zajednice, a onda se naglo pretvorio u gazdu-udovite koji iie pokazuje nikakvog obzira prema ljudima, iskoristivi ak poverenje svog nekadanjeg druga Miloa i unitivi ga nemilosrdno. Trka za bogaenjem i materijalnom moi 27 Tom temom zaokupljeni su tada pisci to ive van Srbije (I. ipiko, S. Matavulj, V. Milievi), a o stradanju naih ljudi u tuini govore i ostali: P. Koi, M. Budisavljevi i drugi. 231 unitava vrednosti koje su bile utisnute patrijarhalnim

vaspitanjem na selu: potenje, istu ljubav, ponois, obraz I u linom ivotu naao se izmeu dve ene (izmeu lepe i nevine Rose i senzualne i bogate udovice Ane) Stojan Mutikaa se opredeljuje za ovu drugu. Takav nain opredeljivanja i ivota odvee ga na kraju u smrt Sa istom otrinom, pa mestimino i satiriki, slika orovi i mostarsku graansku sredinu, u koju Mutikaa dospeva i u njoj vodi (borbu za materijalno bogatstvo. Kasaba, kao kolektivno bie i njeni bogati itelji, starosedeoci, kao i doljaci i skorojevii poput Mutikae, naslikani su u naturalistikom stilu, uz otro isticanje upadljivih svojstava dvojnoga morala (korektno ispunjavanje graanskih obaveza, a pohlepa i nemilosrdnost u odnosu prema drugima) i provala runih strasti koje dovode i do fizikih obrauna. Malo je svetio ocrtanih linosti u orovievom romanu (uglavnom likovi Stojanovih roditelja, seljaka i propalih pojedinaca iu gradu). Isto bi se moglo rei i za roman Majina sultanija, iako je pisac tu blai pri igosanju individualnih ljudskih slabosti. Ipak, od glavne junakinje, njenog docnijeg mua Save, pa do ujni, tetaka, uitelja Glige, lepotana Ajte, roditelja Milkinih nema linosti izrazito pozitivnih svojstava - orovi kao da se trudio da stavi u prvi plan negativne osobine linosti i da na osnovu toga iscrta moralni i fiziki lik malovarokog kolektiva koji sa zlom nasladom eli da unizi, osramoti i fiziki uniti bie to se ogreilo o neke tabuizirane predstave zajednice. Samo to je otkrila Milkinu ljubav prema tuincu vabi ileru, dok je tek bila u zaetku, arija se sruila na nju, fiziki surovo rastavila ljubavnike, a junakinju degradirala na nivo prokaenice i grenice, iako ona to nije bila, niti je to, kao estita patrijarhalna devojka, mogla biti. Ali i Milka kao rtva prikazana je tako da se vidi negativna strana njene linosti. Da stupi u blii odnos sa strancem, nju vodi prvenstveno elja da se izdvoji od ostalih ena, da postane prava i svetska gospoa kojoj e se svi diviti i potovati je. Uz lepotu, oholost i uobraenost, to je glavna osobina njenog lika. Razume se, orovi nije, kao Andri docnije u "Anikinim vremenima", konzekventno izveo priu o Milki na osnovu jedne i velike ljubavi, to je dovodi u sukob sa sredinom, ve je uveo i drugi motiv patoloke ljubomore 232 idealiste, slabia, docnije mua joj Save. A orovi je posegao za novim motivom da bi pokazao zlo koje se rascveta u toj linosti, raste gotovo do zloina i bude uzrok Milkine smrti. Jedina linost u romanu Majina sultanija koja je olienje dobrote i pandan ostalima jeste Milfcin brat Nikola (i donekle siromana joj rodica Ljubica). On ima razumevanja za sestrinu ivotnu dramu i na kraju prihvata da bude staratelj njenom detetu, odriui se i sopstvenog porodinog ivota.

Iako se u romanu Jarani, kao i zbirci Komi[e, isprepliu dva stilska modela (neoromantiarski i neonaturalistiki), te je dosledni antropoloki kriticizam iskljuen, ipak su i u njemu u prvom planu izvuene negativne crte ovekove linosti. Otac glavnog junaka Sniail-efendije je ponosit, dobar ak i prema kmetovima, ali je surovi despot zaslepljen oholou i sopstvenom veliinom. Majka junakova, najpre posluna i kui predana muslimanska ena, a kad joj mu gine postaje naglo opaka i zla prema potinjenima, muena buknulom telesnom strau, patoloki deformisana njome, i utoite nalazi u braku sa Zulfagom, rtvujui time sinovljevo imanje i dobro. Zulfaga je ljudski monstrum, olienje licemerja, lai, protivrenosti kojom zavarava ljude, da bi smiljeno otimao tue. I Smailov drug Hasan, nesebian, neuhvatljiv, ponosan, eljan pustolovina, kad ga obuzme strast prema tuoj izabranici spreman je da se, iako mu to ne uspe, udrui sa zlim Zulfagom, da otme tuu ljubav i izda prijatelja. Na isti nain, naturalistiki otro, prikazao je orovi i predstavnike sudstva (tupog i umrtvljenog kadiju i lukavog okretnog pomonika mu) koji mitom reava sporove, dajui materijal, kao i motivom drugarstva, jaranstva, Mei Selimoviu za roman Dervi i smrt.2* U Jaranima, meutim, kao romanu dvojne strukture, romantiarsko-pustolovni deo fabule pretpostavlja i uee ljudi neoptereenih zlom, pa ih je ovde vie nego u prethodnim romanima (Sulaga, sarajevski Hoda, glavni junak Smail). Dvoj28 Ne samo to drugarstvo Nurudina i Hasana iz Dervia \ smrti podsea na jaranstvo i antipodne likove Smail-efendije !, Hasana, nego su sline scene i akteri u njima kod kadije u Corovievom romanu i kod muftije u Selimovievom delu. U ba su dela ti dubletni likovi iskarikirani. Sline su i kratke, Pregnantne dijaloke replike kod oba pisca. 233 nost je razlog i slabost romana: romantiarske pustolovine (noni izleti naoruanih brata i sestre ili odmetanje deaka Hasana i Smaila u sarajevske planine u potrazii za hajducima) u nesaglasnositli su sa glavnom priom o porodinom rasulu i zlu. Meutim, oroviev kriticizam u sagledavanju negativnih manifestacija ljudske prirode i ponaanja nije izraz nekog radikalnog antropolokog pesimizma kao u docnijoj, posebno Andrievoj prozi. Pre je obrnuto; orovi polazi od pretpostavke, kao i Gorki i veina proznih pisaca na preokretu stolea koji su prihvatili neonaturalistiki knjievni koncept, da je ovek u osnovi dobar, ali da ga uslovi ivota ine zlim i naopakim, pogotovo industrijalizacija i ekonomski prosperitet. Zato su u orovievim priama i romanima sitni ljudi, propali bogatai ili osobe nesrenog ivota jedino humani i lieni uobiajenih negativnih osobina - samoivosti, mrnje,

astohleplja i tvrdiluka. A dovoljno je nekad da se osioni ovek suoi sa traginom situacijom, pa da se naglo preobrazi i u duevnoj katarzi doivi moralni preporod ("Majstor-Petrovo srce", 1903). Na toj osnovi pravio je orovi narativnu shemu jednog dela kraih pripovedaka koja se sastoji u sledeem: uz poetni prizor, razradu motiva, zapleta ili prikaza krize linosti, dolazi u poenti psihika katarza neodvojiva od moralne preobrazbe. Naime, posle suoavanja sa ivotnim negativnostima ili istrajavanja u nekoj zamisli, koja ima tragine posledice po dalji ivot, linost se na kraju, praznei se, zaplae. Izgradivi jo devedesetih godina ovu vrstu crtiarske sheme, orovi ju je poetkom veka, zainteresovan sada za neposredni ivot a ne literarne efekte, stavio u funkciju kritikog humanizma u delu pria u kojima je prevazilazio objektivistiki naturalizam pripovedanja o ljudima sa dna. Paradigma te sheme sadrana je u crtici "Omer-aga" (1901). Glavni junak je razoaran odnosom nove austrijske vlasti prema njemu kao agi i u revoltu je odluio da se seli za Tursku. Opratajui se zauvek od onoga to je inilo sr intimnog ivota, u njemu se bude uspomene i ljubav prema svemu tome, ali ponos mu nalaze da bude surov i odluan. Tek kad voz krene, provale emocije i on "glasno zaplaka". Mnogo je orovievih 234 pripovedaka u kojima se linost proiava plaem.29 jVleutim, ba to dokazuje koliko je orovi rutinski pisao, ponavljajui vlastite narativne stereotipe. To ponavljanje rezultat je poimanja oveka kao bia u kome se isprepliu otar kriticizam i sentimentalni humanizam, te je onda in emotivnog pranjenja junaka, ije se dileme razreavaju protivno od njegovog racionalnog stava, kao stvoren za jedinstveno i istovetno poentiranje prie. orovi se jedino nije dvoumio kad je trebalo kritikovati austrijsku vlast u Bosni i Hercegovini. On nije mogao biti tako otar u kritici dravnog sistema poput Koia. Ponaao se kao graanski pisac koji uva svoje mesto u drutvu i pazi da ne doe u konflikt sa vlau, pa je stvarni politiki ivot toga vremena uglavnom ostao izvan njegovih dela. orovi, svakako, registruje primere birokratske primitivnosti, samovolje i stupidnosti, negativne 'likove tuina, no dosledno ne napada ustrojstvo celokupnog vladajueg sistema. Izuzetak su jedino satirini zapisi "Iz zemlje Hiriime" (1907). orovi je jo u Zapiscima iz kasabe pokazao sklonost da humoristiki i kritiki analizira fenomene koji su iznad pojedinca i odreuju mu nain ivota, uvlaei ga u mreu odnosa to mu sputavaju slobodnu volju. U tom i docnijim humoristifcim i drugim delima o fenomenu kasabe orovi je video splet ivotnih okolnosti kad pojedinac nije samo individualno bie, ve deo kolektiva kome

se sudbinski potinjava. Humor je bio i najpogodnije sredstvo kritike tog nadindividualnog i kolektivnog bia to ima svoje heroje i rtve. Kad se suoio sa sistemom ukupne tuinske vlasti u zemlji, orovi je morao progovoriti radikalno kritiki, tj. satiriki. On je to uinio u satirinim zapisima "Iz zemlje Hiriime". U vreme kad je pisao to delo, orovi je imao iza sebe moderni satiriki kanon koji je stvorio Domanovi. Receptivne prirode, a i znatne sposobnosti da primljene utiske prerauje na svoj nain, orovi nije ni ovde mogao zaobii ono to mu je prethodilo, kao to nije propustio ansu da u preuzeto unese nove kvalitete i 29 n Taj, donekle i teatralni efekat, izraz je i prirode orokao pripovedaa, koji je napaene ljude "opisivao, sa sebi Svojstvenom blagou, razumijevanjem i toplim humorom" (B. Milanovi: "ivot i delo Svetozara orovia", S. orovi: Sabra" djela, X, str. 82). 235 i tako stvorio zanimljivo satirino delo. Dva je standardna postupka satirine proze, to ih je Domanovi iskoristio u dva svoja dela ("Stradija" i "Danga"), orovi ugradio u temelj strukture satire "Iz zemlje Hiriime". To su: topos putovanja u daleku zemlju i san kao izokrenuta i agresivna stvarnost. orovi nije mogao ponoviti (bila bi to onda imitacija) Domanovievu formu putovanja u nepoznatu, daleku i tajanstvenu zemlju, kao ni ton narodne bajke. On se opredelio za industrijskom dobu primereniji nain putovanja u fiktivnu kinesku provinciju Hiriimu i to vozom, a u ulozi naratora-reportera koga ve u kupeu uzima pod svoje araner javnog ivota u toj zemlji, objanjavajui mu njen podreen poloaj u carstvu Aj-hung-lunga, iji je on verni podanik. Moderniji komunikativni sistem u orovievoj satirikoj alegoriji spreavao ga je da ublai direktnost alegorijske faktografije, odnosno da registruje upadljive oblike neslobode i ropskog morala zemlje Hiriime. To je umanjivalo i literarni kvalitet satire - reporterska tehnika suvie je agresivno predstavljala fenomen dravne represije i uzurpacije svih javnih sloboda u carstvu Aj-hung-lunga, te je satira zbog toga gubila alegorinost i postajala lako odgonetljiva. Kompozicijsku konstrukciju slinu satiri "Iz zemlje Hiriime" orovi je isprobao jo u Zapiscima iz kasabe. Ona mu je dozvoljavala da priu o putovanju razbije u pet prizora, da tako konkretizuje fingirano reportersko izvetavanje i da zaokrui ukupnu satirinu sliku ropskog ivota u Bosni i Hercegovini pod tutorstvom velike Monarhije koja se predstavljala kao nosilac prosveenosti. Ta se slika mozaike kompozicije sklapa od razliitih vienja iste stvarnosti: kako je predstavljaju nosioci

"prosveene" vlasti, kako je vidi reporter, kako je na svojoj koi oseaju Hiriimci, bedan i izmuen narod. Sve je tu satiriko-parodijski sagledano: dvostruki moral upravljaa, nesloboda tampe, iskrivljeno zakonodavstvo koje zabranjuje ak i ispoljavanje linih emocija (pevanje, plakanje) kad to nije u funkciji dravotvorne afirmacije ili pogrebnih obreda. Satiriko-alegorijsku i parodijsku sliku zatvara orovi snom jednog od podanika i izvritelja "viih naloga" carstva u Hiriimi, koji je usnio da su Hiriimci preuzeli vlast i pozivaju ga na odgovornost i sve njegove sunarodnike za zla to su ih 236 poinili. Od straha on se budi, kao i junak Domanovieve "Dange", srean to je to san. Tako orovi efektno poentira satirinu viziju o zemlji Hiriimi i tuinskim gospodarima u njoj. orovi je u satiri "Iz zemlje Hiriime" dokazao da je, u nastojanju da zahvati ire drutvene fenomene, znao da iznae reenja koja e u docnijoj prozi i drami biti u estoj upotrebi. Tehnika snimanja, izvetavanja, putovanja eleznicom, kontrastiranja policijskih politura i stvarnih stanja u mozaikoj kompoziciji, u okviru prie o dalekoj istonoj zemlji, Kini - osvedoavaju orovia kao modernog satiriara i kad se oslanja na tua iskustva. Posebno je tu vano da u najiri okvir satirike alegorije ulazi kinesko carstvo, dakle, da orovi pre Kafke30 upotrebljava simbole i ambleme daleke zemlje, prethodei time i Andrievoj "Prii o Mori-Ipou" iz Nemira, kao prevodirna japanske i kineske lirike kod nas dvadesetih godina. Hibridna struka U zbirci Komije (1912) orovi proiruje i obogauje vlastiti mozaiki model kompozicije od vie pripovedaka i sa jedinstvenom idejom i istim linostima. Komije su nastale poetkom druge decenije XX veka kao i roman Jarani - u vreme, dakle, kad se nagovetavao i ve poinjao, sa futurizmom i ekspresionizmom, novi knjievni zaokret, ija je sutina bila u vraanju izvorima neoromantizma devedesetih godina, uz zadravanje poetikih osnova neonaturalizma. Tako se raala jedna knjievnost eklektina u odnosu ina ono to joj je prethodilo, a stilski hibridna i pored zahteva za otrim prekidima sa starim i za radikalnom reformom izraza. orovieva zbirka pripovedaka Komije pisana je daleko od poprita borbe za nove knjievne forme, ali u strukturi mozaike kompozicije ona odraava promene u knjievnosti onoga vremena. Moda je elja da Komijama ostvari sintezu dotadanjih stilskih kvaliteta pripovedakog rada i da objedini krajnosti, na prvi pogled ne3C Kafka pie poznatu novelu "Na gradnji kineskog zida" 1918, a A. Deblin poznati roman Tri skoka Van Luna sa kineskom tematikom 1915. godine.

237 spojive i kontroverzne zamisli antropolokog negativizma i idilskog humanizma, omoguila orovievo pribliavanje konceptu avangardne proze. Najuoljivije je svojstvo, naime, te knjige heterogenost u stilskom i semantikom pogledu. Stilski gledano, upadljive su razlike to i kontrasno deluju u Komijama, izmeu dva modela dotadanje Corovieve proze: neoromantiarsko-dekorativnog i neonaturalistiko-kritikog. Uz to, kad se ima u vidu da su neke prie humoristiki intonirane ("Veernji posjedak", "Hadi-Ibrahimov san", "Mahalska esma ", "Dogaaj"), onda se moe rei da se u Komijama prelamaju svojstva lirskog, epskog i humoristikog. Zato, iako procenjivane pojedinano, tek dve prie ("Mahmutbeg" i "Sinda"), od esnaest koliko ih sadri, ulaze u krug najboljih orovievih pripovedakih ostvarenja. Knjiga Komije, kao celovita struktura od posebnih segmenata integrisanih jedinstvenim prostorom, istim linostima, pa i glavnim junakom (Ahmet-aga), koherentnom zamisli, knjievno-istorijski je moda najzanimljivije orovievo delo. U smislu istorijskog kontinuiteta ovakav mozaiki roman sledi gorki jevski model prianja o kolektivu skoncentrisanom na uskom prostoru (jedna zgrada ili ulica). Za razliku od satire "Iz zemlje Hiriime", humoristikih Zapisaka iz kasabe i orovievih romana i pripovedaka, gde progovara bie ele kasabe i obelodanjuje se drutvena i duhovna fizionomija kolektiva, u Komijama je prostor ogranien na deo grada, na komiluk u jednoj mahali. I ba u tome se najbolje prepoznaje model Gorkog, koji orovi preuzima u vie pripovedaka ranije, stvorivi ak i termine za itelje malog segmenta grada (avlijai, komije). Cilj mu je, naime, da naslika pojedince i kolektiv, iji je jedinka deo. Neke pripovetke su snimci izdvojenog lika, to se vidi i iz naslova ("Mahmut-beg", "Sa nenom", "Ahmet-aga", "Sinda", "Hadi-Ibrahimov san"). Druge su tipini gorkijevski kolektivni spektakli - neka vrsta ulinog ili kunog masovnog pozorita ("Veernji posjedak", "Mahalska esma ", "Dogaaj", "Iza iftara", "U mehani"). U treima se, kao u pravom romanu, ukrtaju putevi linosti u duo i trio partijama, intenzivira se dramska napetost u prici o glavnom junaku Ahmet-agi, obnavljaju miti njegove prekinute ljubavi i najzad konstatuje smrt ("Sa decorn". 238 "U noi", "Susret", "Kupovina", "Pod starost", "Kod bolesnika"). Zahvaljujui takvoj mozaikoj kompoziciji sa tri vrste snimaka (pojedinanih, grupnih i dvojno-trojnih), orovi u trostrukoj tonskoj i anrovskoj modulaciji (lirskoj, epskoj i humoristikoj) predstavlja ukupno bie malog kolektiva, sa svim osobenostima to ga krase: zavisti, mrnje, podvale, nezadovoljstva, licernerstva,

sukobljavanja, kao i protivnosti svemu tome: humanost, solidarnost, razumevanje, pratanje, ponosno samosavlaivanje i slino.31 U tom mozaiku pria o komiluku suprotstavljena su dva ivotna naela: jedno to se rukovodi iskljuivo linom koriu i temelji se na filozofiji etikog negativizma i drugo altruistiko-solidaristiko i prosvetiteljskohumanistiko. orovi je uspeo da u taj glavni idejni kontrast utka i druge protivnosti i da ih polarizuje u duhu filozofije ivota i socijalno motivisane etike aksiologije u knjievnosti poetkom XX veka. Tako su, na primer, dva glavna junaka Komija, Mahmut-beg i Ahmetaga, .nosioci dva razliita gledita i dva specifina naina ponaanja muslimanske ardstokratije. Mahmut-beg je bio bri i isprosio Eminu, koja je tako postala i Ahmetagin ljubavni ideal. Stvorivi brojnu i sreonu porodicu, Mahmut-beg se predao uivanju. Kad su doli Austrijanci, zatvorio se potpuno i ne izlazi u ariju, a prijatelje aava razgovorom, izmiljajui sve nove i nove stvari. ak i njegove prie izraz su hedonistikog senzualizma ovog punog, ostvarenog, ali konzervativnog oveka, to veruje da e doi do renesanse turskog carstva ("Od kakva neznatna dogaaja, on je, ostajui usamljen, na besposlici stvarao itave bajke, duge i otegnute, beskrajne bajke, koje je kasnije vjeto udeavao, prekrajao, izmjenjivao. Docnije je sa neobinom nasladom sve to prepriavao drugovima ..."). Priajui u dokolici, on je upotpunjavao zbir ulnih naslada, idealizirao ono to je proiveo. Na drugoj strani, Ahmet-aga je izgubio ljubav, pretvarajui je u fikciju. Osloboen po31 z Zato se i kae da Komije "po svojoj osobenoj kompoiciji, izukrtanosti i uzajamnosti likova i sudbina, te po iskustvenoj dubini jedne narpdnoposlovine ivotne filozofije zauzittfa sredinje stilsko, psiholoko i etiko mjesto u njegovom cjelokupnom djelu" (M. Rizvi: ",Komije' - vezivna odredba Proze Svetozara orovia", Bosanskohercegovake knjievne stue, Sarajevo, 1986, str. 327). 239 trebe da ivi van ideala, on svoje bogatstvo razdaje drugima, siromanima pre svega, ini dobra dela, uiva u igri dece svog suparnika, eznui za ivotom koji je nepovratno odbegao. Asketski idealizam dobio je u Ahmet-aginu ponaanju izgled nesebinog altruizma i moderne iroke humanistiko-prosvetiteljske filozofije. Isto tako, obnavljajui neoromantiarski scenarij i ljubavne forme, sa novim akcentom u narativnoj obradi, orovi je dao i tri razliite varijante ljubavne igre u tri narataja. Prvo Mahmut-begova majka, da bi se oslobodila ljubomore, zato to lepog "Vlaha" vidi kroz prozor sa drugom, ubija ga iz puke ("Sa nenom"). Ahmet-aga izvodi ve poznatu orijentalnu predstavu udvaranja,

razgovora kroz prozor, darovanja cveem i slino ("Ahmet-aga"). I najzad, Fata, Mahmut-begova erka, ljubavni roman proivljava na moderan nain, nalazei se sa svojim Omerom u slobodnoj prirodi, u noi pored groblja ("U noi", "Susret"). Ali sve tri ove varijante ljubavne igre, koliko god razliite meusobno, opisane su u stilu neoromantiarskog dekorativizma, sa poznatim slikama mirisnih bata, punih cvea i drvea, raskonih boja, sevdaha i pesme. Kao suprotnost egzotinoj ljubavi u punoj raskoi ivota, stoji intimna drama lepe Sinde u istoimenoj prii, koju najpre tue otac, a kad on umre, to nastavlja brat i ona se, kompromitovana, neudata, pretvara u suvo bie opaka jezika i dobra srca. Gorkijevska neonaturalistika varijanta stradanja bia ednog ljubavi i izloenog teroru srodnika, kontrast je estetiziranoj ritualnoj igri u prethodnim sluajevima. Ali i naturalistiki i romantiarski delovi javljaju se u Komijama u neto izmenjenoj formi. Naturalistike scene i ulini spektakli nisu vie onako mrani, razuzdani, kao u ranijim pripovetkama. Humor ih ozrauje i ini poetski vedrim i netraginim. Na drugoj strani, neoromantiarski ljubavni roman odvija se u znaku smrti i rastajanja, pa ljubavna igra nije vie onako dekorativno zasiena i zanosna kao u pripovetkama objavljenim na samom poetku XX veka. Simbolistike poetizacije ovde su tamnije i priguenije - u senci smrti. Tako u prvom sluaju ("Sa nenom"), branei ljubav, udata mlada ena likvidira voljenog mladia. U drugom ("Ahmet-aga"), ljubav gubi fizikim rastankom, a obnav240 lja se u duhu, u igri slinoj metempsihozi i na kraju donosi smrt. U treem, smrt vreba negde iz prikrajka, svedena na simbol, i utoliko tajanstvenija i strasnija. Mlada Fata i Omer ("U noi") sastaju se pored groblja, a senka mrtvih muti njihova ljubavna milovanja; postoji ak i neto stvarno, kad se mladi seti da pod jednim bagremom lei devojka plavih oiju, koju je ranije voleo - otud dolazi zvuk opomene prevladan na kraju ipak ivotom i mladou. Kontrast ivot-smrt, Ijubavsmrt, ovde je sveden na simboliku poetsku predstavu, oivljenu jezikom lirskih evokacija, zbog ega ne podlee realistikoj motivaciji. Kao da je stvarao u neposrednom dodiru sa delima tada novih proznih pisaca u srpskoj knjievnosti (I. Sekuli, M. Uskokovi, V. Milievi, S. Vinaver), orovi \s grube istine mahalskog ivota ponegde poetizovao i humoristiki neutralisao, oslobaajui ih teine i agresivnosti. Tako je stvarao prozu koja e prethoditi ekspresionizmu, jo uvek mimetikog tipa, ali bez potrebe strogih motivacija. U sceni ("Susret") kad Ahmet-aga prepoznaje u pesmi i glasu mlade Fate svoju nekadanju

Eminu, odigrava se neto to je izvan realno mogueg. On je godinama prolazio pored kue u kojoj ivi Emina, igrao se s njenom decom, mogao je vide ti kako stari i preobraava se u runu i debelu malograanku. Morao je, isto tako, znati da ta to peva nije Emina ve kerka joj Fata. Ali orovi prenebregava realistiku motivaciji: za raun poetskog uinka ideje o venoj mladosti i ljubavi, to se nastavlja, obnavlja i donosi smrt, kao to je nekada budila ivot i enju. Ahmet-aga umire od prehlade podmlaujui se u senci nove ljubavi i nastojei da u njoj uestvuje, makar i pasivno, sa strane, pomaui dvoje mladih i gledajui kako uivaju u milovanju, srei, mladosti - radostan i bolan u isto vreme. Zavrna scena u Komijama mije poetina ve drastino otrenjavajua ("U mehani"). Komije, to ih je Ahmet-aga pomagao da steknu imanje ili su oekivali pomo, proklinju ga na dan sahrane, jer je imetak zavetao siromanom usvojetu. Tako kao da trijumfuje etika drutvenog zla i sebinosti nad ovekoljubljem i altruizmom. To, meutim, nije zavrna re pieva. On Je napravio knjigu kontradikcija i kontrasta, u kojoj se 241 sueljavaju suprotne antropoloke koncepcije i stilski modeli. Mozaika kompozicija na j adekvatni je je reenje za hibridnu prozu kakva je knjiga Komije, a tehnika snimanja i kadriranja scena, zatim povezivanja u iri albumski kompleks slika, jedan je od izuma moderne proze koji e biti u upotrebi tridesetih godina, pa i u nae vreme. Primeeno je da orovi pripada onoj vrsti pripovedaa koji, slino usmenim priaocima, uivaju u samoj prii i razgovoru, i da se time moe objasniti obilje motiva u njegovim delima.32 Ali se odmah uz tu tvrdnju mora nadovezati i pitanje: a gde je to prianje estetski delotvorno, a gde nije? Da bi se odgovorilo na njega treba rei da je orovi pisac nekonzistentne tematike, stilske tehnike i pripovedake semantike. Razliite se i oprene stvari sukobljavaju u delu tog darovitog priaoca, ali u mnogome i pripovedaa-diletanta koji esto nije ulagao napor da vidi kako su mu, na primer, poente u pripovetkama stereotipne i jednolike, kako je u karakterizaciji zdravih i mladih enskih likova upotrebljavao iste kvalifikacije (krna, nabreklih grudi i slino). orovi je jednostavno priao, lako preuzimao motive od drugih, brzo ih preoblikovao. Pri tom se, ini se, koristio sa etiri osnovna tipa prie: priom sa razvijenim zapletom (rane pripovetke), priom gde su u centru jedna ili dve linosti (najvei deo pripovedaka), duom poveu ili romanom (Stojan Mutikaa, Majina sultani]"., Jarani i drugi), priom o kolektivu sa grupnim scenama kunog ili ulinog spektakla (humoristiki romani, satira "Iz zemlje Hiriime", zbirka Komije). O svemu je

orovli mogao da pripoveda i na razliite naine, nalazei bolja reenja na makro- nego mikroplanu kompozicije. Zbog toga su orovievi globalni kompozicioni modeli, nametnuti potrebom da analizira kasabu kao kolektivno bie, toliko aktuelizovani docnije, a pisanje krae prie, prema orovievoj shemi, moglo se smatrati konvencionalnom formom sentimentalne zabavne knjievnosti. 32 Z. Lei: "Svetozar orovi: pripovjeda i njegova Prl" a", Izraz, 1986, br. 1-2, str. 109-111. 242 Portretistika tehnika orovi je najuspeniji kao pripoveda kad portret ie linosti, tj. u pripovetkama nefabularne strukture. Bez obzira da li je govorio u prvom ili treem licu, ili bio uesnik u njoj ili ne, autor-pripoveda toliko je neutralan u prii da njegov poloaj i pripovedaka perspektiva nisu od sutinskog znaaja. orovi je usredsreen na lik kao objekat realnosti, koji se u delu pretvara u pripovedaki dokumenat. Ne iznenauje stoga to veina orovievih pripovedaka, napisanih poetkom XX veka, ve u naslovu sadri ime, prezime ili nadimak, naznaku zanimanja linosti koju portretie. Brojnost i kvalitet jednog dela tih portretistikih pripovedaka sugerie da se govori o oroviu kao majstoru portreta koji je u tom pogledu prethodio V. Petroviu, I. Sekuli, I. Andriu - piscima, dakle, koji su ga neposredno nastavljali i imali su mogunosti da delo mostarskog pripovedaa dozive iz blizine i u vremenu njegovog punog uspona.33 Piui portretistike pripovetke i romane na osnovu uzora u stvarnom ivotu, a ne na temelju literarno oblikovane fabule, kako je to inio mahom devedesetih godina, orovi je ograniavao prazan hod naracije, uslovIjavao je njen tok intenzitetom doivljaja ili poremeajem u dui junaka, izazvanim dejstvom kontuzovane stvarnosti, sluei se pri tom, kao i drugi pripovedai njegovog narataja, saznanjima psihologije i psihijatrije poetkom XX veka i ibzenovskim kritikim metodom. Tako su te pripovetke psiholoki motivisane, a u njima je uspeno slikan unutranji lik i spoljanji portret. One su obrasci moderne psiholoke analize koja je mogla da inspirie docnije pripovedae. orovi u njima prevladava vlastite narativne stereotipe na taj nain to prianje podreuje materiji uzetoj iz stvarnosti, te su i reenja varijabilna. Najee su to raznoliki likovi majstora, zanatlija, trgovaca, begova iz mostarske arije koje je orovi mogao i lino poznavati. 33 I. Andri i I. Sekuli su pisali o oroviu (Andri o dranii Kao vihor, a I. Sekuli povodom orovieve smrti o pripovetkama), a itali su ga, verovatno, kao mladi ljudi kad je mostarski pripoveda bio u usponu snage, kao i V. Petrovi koji

Je od 1909-1911. lan redakcije sarajevske Srpske rijei i boralo je due u Sarajevu. 243 Razume se, oslanja se orovi na anegdotu u humoristikim portretima u nekim priama ("Kako se Mula-Mehmed oenio", "Radost Omera Grbe", "Hadi-Pipun<<; "Dva starca", "Dva majstora", "Majstor Obren", "Beir-agin put", "Makija", "Hoda Salih", "Pop Tandrkalo"). Anegdota je tu u funkciji prikazivanja lika, iji je tragikomini poloaj uslovljen neskladom izmeu duevnih predispozicija i spoljanje stvarnosti koja reira neoekivane zaplete ("Kako se Mula-Mehmed oenio", "Radost Omera Grbe", "Hoda Salih"). Ili iz sukoba protivnosti, kad je re o dve linosti ("Dva majstora", "Dva starca"). Ili energijom snane linosti koja je u stanju da sama reira tragikomian zaplet ("Hadi-Pipun", "Beir-agin put", "Pop Tandrkalo", "Majstor Obren"). U svim ovim primerima linost je u prvom planu, a zaplet tek pomae da se ona na akcion nain karakterie, da se to uspelije obrazloi delovanje stvarnosti na kreiranje tragikominih stanja i da se uvedu realni motivi za objanjenje psihikih procesa u linostima. U nehumoristiki uraenim portretima orovi postupa slino, ali tu su povod za produbljenu analizu duevnih potresa junaka socijalni ili istorijsld razlozi. Najuspeniji su zato portreti (to prethode u svemu Andrievim) propalih muslimanskih aga i begova pred koje novo, austrijsko vreme, stavlja nereive materijalne i moralne probleme, te su im esto reakcije udne i neprimerene njihovom drutvenom statusu ili su preterane u odbrani neega to je osueno na propast ("Hafiz-efendija", "Mahmut-beg", "Avdaga", "Ibrahim-begov oak "). Nekad je to ponaanje, pogotovo kad postane javno, kad se prenese u ariju, u neskladu sa uobiajenim palanakim redom, demonstrativno u ispoljavanju manijakalne pasije. Te su linosti udaci, ak neto kao groteskne gradske lude ("Hakija", "Halilova kajda"), bez obzira na gospodstvene manire nekadanje aristokratij e ("Hafiz-efendij a"). Socijalni i moralni razlozi oblikovanja takvh fizionomija prepoznatljivi su i u pripovetkama izvan ovog kruga, tj. u onima u kojiima je re o linostima iz hrianske sredine. Tako u pripoveci "Stari mehandija" (1904), iju je shemu Andri ponovio u romanu Na Drini uprija, govorei o staroj Zarijinoj mehani i o Lotikinom hotelu, Sepan Sadrazan, koga su "smatrali za 244 ovjeka", vlasnik nekad najuglednije kafane, inora da propadne u trenutku kad mu se kao konkurent pojavi u lokalu susedne i novoizgraene zgrade okretna i lepa vabica, to mu odvue ne samo ugledne i druge goste nego i sina jedinca Luku. Psiholoka dramatinost

u prii i napetost u dui akciono portretisanog junaka, direktna su posledica promena to su usledile modernizacijom javnoga ivota i prodorom nove kulture ponaanja iz Austro-Ugarske. U dve prie o enama ("Tata" i "Sinda") istorijske motive oblikovanja i ponaanja linosti zamenjuju socijalni. U "Sindi" (1912) su porodine nesuglasice i siromatvo uzrok devojinog kraha. U "Tati" (1910) je obrnuto: bogata, kapriciozna devojka eli, iako nedovoljno atraktivna i odve mlada, da preuzme momka od suparnice koja je siromanija i fiziki privlanija. Poto joj to ne uspe, ona ga se ponosno, uz jak duevni napor, odrie, ba kad bi mogla da ga dobije otplaujui mu dugove. orov, poput docnijih modernih pripovedaa, uzima socijalne i istorijske razloge samo kao povod za dramu linosti, a njen dalji tok motivie subjektivnim iniocima koji sami sobom deluju. Za ilustraciju moe se uzeti jedna od najboljih orovievih pripovedaka "Markov inad" (1907). Bakal Marko Butuli rastreseno slua raspravu na sudu, u kojoj siromah, sa brojnom decom, treba da bude osuen na smrt za ubistvo. Marko mehaniki daje saglasnost i potpisuje odluku o smrtnoj kazni, zauzet mislima o sebi, o vremenu koje je nepotrebno izgubio, o egrtu to jede prekomerno dok je on odsutan. Vodi, zapravo, pravi unutranji monolog, redak u knjievnosti toga vremena, to se vrti oko jedne banalnosti: da e isprebijati egrta ako ga zatekne kako lakomo jede (desi se da je ovaj spavao). U toj letargiji samogovora on je ravnoduno odsluao itanje smrtne presude i tek doavi kui, iz reakcija i aluzija suseda, iz, kako mu se ini, mukih prekora ene, on spoznaje svoj Poloaj i savest mu proradi, uprkos tome to svakome dokazuje kako je bio u pravu. Vrhunac njegova muka dostie u momentu kad dozna da je i vii sud potvrdio Presudu (a nije je ponitio, kako je oekivao). Savest mu pretvara bie u arite patnje i on ide na ispoved Popu, govorei mu da je runo uinio i da je krv Ijud245 ska pala na njegovu glavu. Posle toga Marko je "sve mraviji, slabiji, zabrinutiji", a dokazuje ljudima "da je onoga zlikovca trebalo jo jednom objesiti". Sukob izmeu javnog dela i intimnog obeanja, neposrednost u ekspresiji linih elja posredstvom stilizovazioije za iskaz kolektivnog bia kasabe, udario temelje kojima e drugi zidati zgrade. Specifinosti portretistike tehnike, raznolikost kompozicije, kao i brojni likovi gazda, trgovaca, sitnih duandija, propalih begova j aga, samosvesnih ili pokornih palanakih budala, prosjaka, orijentalnih ljubavnika i sevdalija, ine orovievo nog unutranjeg monopola, antropoloki radikalizam, ist i funkcionalan pripovedaki oblik, bez i jedne fuvinosti - sve su to odlike moderne psiholoke proze u orovievoj

prii "Markov inad". A orovi je tvorac vie takvih pripovedaka, u kojima iznutra portretie lik, otkrivajui napete mehanizme ovekovog bia koji se zateu i prskaju u kritinom momentu. orovia, za razliku od V. Petrovia, I. Andria i I. Sekuli, manje zanima statiki spoljanji izgled linosti, a vie dinamiki pokreti i promena u njoj. Tako je u poznatoj prii "Ibrahimbegov oak" (1903) junak ovako predstavljen: "Iao je svojim sitnim korakom nosei na ramenu veliku, ipkovu metlu, kojom isti ariju, i dugake merdevine, po kojima se penje da utrne varoke fenjere. Odijelo na njemu poderano, pa dronjci vise i kuckaju ga po koljenima."34 Opisi delova odee, znaci propalog gospodstva, zamenjuju detaljan prikaz junakove fizike linosti, a sve ostalo svedeno je na pokrete i radnje. Ali orovi svaki briljivije uraen lik slika sa unutranje strane, kad je mehanizam iz potisnutih elja i ambicija stavljen u pokret i pretd da eksplodira i izazove katastrofu. U prii "Avdaga" (1907) junak se uzdie od siromaha, handije, koga su svi vreali, do gazde i vlasnika to zida velike kue, s ije visine moe osvetniki da pogleda iznad svih ostalih ("Svojom glavom i svojom mukom evo radim golemo neto, to me uzdiglo iznad itava svita"). U toni nastojanju da se dokae, on pada s graevine i gine. U najboljim pripovetkama, prevazilazei vlastite stereotipe i ogranienja, orovi je pisao modernu psiholoku prozu, otvarajui put drugim i boljim piscima posle sebe. I tu je on, kao i u drutvenom romanu, u ijem je centru obino jedna linost, i u humoristikim i satirikim odlomcima, ili u reenjima mozaike konip0' na jelo i danas interesantnim, a knjievno-istorijski i vrlo znaajnim. 34 S. orovi: "Ibrahim-begov oak", Sabrana djela, I str. 46-47. 247 246 NEOROMANTIARSKO I VERISTIKO PRIPOVEDANJE (I. IPIKO) Neoromantiarsko-modernistiki model U delu Iva ipika reflektuju se promene u knjievnosti krajem XIX i poetkom XX veka, pa se u njemu isprepliu razliiti narativni modeli i stilski kvaliteti, nastali u neposrednoj vezi sa manama tadanje srpske proze. Zato je u ipikovom pripovedakom delu lako uoiti tri etape razvoja, ako se ima u vidu da dela sa temom balkanskih i prvog svetskog rata imaju, uglavnom, dokumentarnu vrednost. Prva je neoromantiarsko-modernistika, u kojoj dominira idilistiko-idealistiki koncept knjievnosti i nju je mogue identifikovati u dve prve knjige ipikove proze (Primorske due, 1899.

i Sa jadranskih obala, 1900). Druga je naturistika, koja obuhvata zbirku pripovedaka Sa ostrva (1903) i roman Za kruhom (1904), kad zamisao slobode u prirodi i vizija prirodnog ivota postaju glavna ipikova preokupacija. Trea je neonaturalistika u romanu Pauci (1909) i dve poslednje predratne zbirke pripovedaka (Kraj mora, 1911. i Preljub, 1914), a peat joj daje metod naturalistikog razgoliavanja ovekovih nagona, drutvene stvarnosti i pogotovo osloboenog i razuzdanog erosa. U sve tri etape socijalni ivot, priroda i ljubav su osnovni ipikovi motivi, samo ih on na tri razliita naina interpretira. ipiko se, iako neto stariji od ostalih, javio krajem devedesetih godina kad i StankoviV To je razlog 1 ipiko je, naime, u vreme boravka u Bosni i Hercegovini jo 1885. godine napisao svoje prve pesme, dok je pi'v prozno delo, crticu "Planintari", u mnogo emu karakteristinu i vanu za njegov docniji rad, objavio 1886. godine u &nsu Hercegovca. Ali pravo ipikovo javljanje u knjievnosti i intenzivno pisanje poinje krajem devedesetih godina. 248 da se njegove rane pripovetke stilski razlikuju od orovievih. Za razliku, naime, od objektivizirane naracije u orovievim priama do poetka XX veka, neke ipikove i Stankovieve pripovetke iz istog vremena ispriane su kao line ispovesti, kao dnevnici due, iju patnju ili radost izraavaju druga lica. Budui subjektivne, one nastavljaju onu vrstu dnevnike proze kakvu su pisali S. Rankovi i R. Domanovi. Prostor transcendencije nlije, meutim, boanstvo niti apstraktna svedua, ve priroda i ivot. Na taj nain, u Stankovievim i ipiko vini ranim pripovetkama jasno se uoava pramena od idealistike metafizike neoromantizma ka naturistiki shvaenom ivotu enje i iluzija. U tom smislu su zanimljive ipikove pripovetke iz prve dve knjige (Primorske due i Sa jadranskih obala) i druge tada nastale. ipiko, za razliku od Stankovia, dve glavne teme tadanje knjievnosti (socijalnu i ljubavnu) obrauje nedovoljno snano i ne uspeva da ih dramski produbi, ostajui uglavnom ea sentimentalnoj lirizaciji predmeta i ljudi. Uz to, dok Stankovi socijalni motiv uvodi tek kao prepreku za ostvarenje ljubavi, ipiko ga sagledava kao stvar za sebe: kao problem siromanog dalmatinskog seljaka koji nastoji da se izbori za goli ivot. No>, postavljajui ga tako, ipiko ga u ranim pripovetkama ne analizira realistiki nego na romantiarski nain. Takoe, ljubavni motiv ipiko poetizuje poput pripovedaa hrvatske moderne, zadravajui se na situacijama nemogunosti ostvarenja ljubavi, na evokacijama srenih mladalakih dana koji su naglo prekinuti i zaljubljeni moraju da se rastanu, te narator oplakuje nesrenu sudbinu. U

pogledu narativne tehnike, ipiko se kree u granicama proze devedesetih godina, tj. eli da ouva iluziju, pripovedajui esto u prvotni licu, kao da se sve to dogodilo samom priaocu i on prenosi doivljaj u priu i ispoveda se. U toj vrsti rane ipikove prie nije teko rekonstruisati nekoliko uobiajenih pripovedakih sekvenci: govori se o susretu, o dogaaju ili licu u jednoj taki sadanjeg vremena, dolazi zatim povratak u Prolost, raskid, razreenje i sentimentalno spajanje due i prirode u ekstatinoj prozi nesrenog oveka, ili socijalnom nepravdom ugroenog bia, pa pitanja o njegovoj daljnoj sudbini. 249 Reeno je mogue ilustrovati na primeru pojedinih pripovedaka. "Pogibe ko od ale" (1898) moe se uzeti kao model ipikovih pria socijalnog motiva i zapleta, ali i traginog zavretka. Meutim, nieg dramatskog nema u strukturi te prie. Pre je to, kao to se u podnaslovu kae, u maniru pripovedaa devedesetih godina, "slika iz zagorskog ivota". Vru je dan. Misa se zavrila u crkvi i nastaje seosko veselje, dok vlasti itaju odluku da se zabranjuje do odreene granice paa stoke. Mladi Pavle, jedinac, lep, snaan, ponosit i svojeglav, zarie se da nee sluati ukaz vlasti. Izvodi stoku sa svojim prijateljem i puta je u zabran. Posvadi se sa lugarom i andarmima, koji ga uhvate i otimaju se oko konja. Udaren kamenom, andarm puca i mladi pada mrtav. I pored traginog zavretka, scenarij prie je bukoliki i akteri su prikazani romantiarski, u crno-beloj tehnici. Prema lepom i ponositom mladiu je i njegova verenica Janja, "ikrna cura, umiljata i slatka, ponizna pogleda, a ponosita stasa", crnomanjasta je "pa kad se nasmije, bdjele joj se jo bolje oni mali, sitni i zbiveni zubi". Uz tako folklornim nainom modelovane likove u stilu lirske narodne pesme, ide i opis okoline: "Oko mjeseca nebo se srebreni, a dalje je ofovito bjeliastoprozirnom parom ." Folklorni dekorativizam ipikovog pripovedakog stila u ranim priama uklapao se u shemu tadanje sirpske neoromantiarske proze. ak je i pripovetke, u kojima je prikazano siromatvo kao, na primer, "Na povratku s rada" (1899), ipiko unosio elemente folklorne romantike i lirske dekorativnosti. Slike bede dalmatinskog i zagorskog kraja ipika ne spreavaju da prianje osvei igrom, radnim i svearskim obredima. C veta _ i sin Marko, deak, odlaze u grad po zaradu, a ostavljaju bolesnog oca kod kue. Uspeli su tek neto malo da zarade, no to nije dovoljno ni za brodsku kartu; izbace ih s broda pa su prinueni da prose. A vrativi se kui, nalaze starog mrtvog i ve ga seljaci sahranili. U okviru takvog socijalnog zapleta, ipiko uplie prizor zajednikog rada, pa i veselja kod gazde, zatim sliku olujne

stihije i slino. Romantiarski jednostrana ekspresija bede u pricl "Bijeda" (1897) pojaana je i tehnikom naratorskog 1Z" vetavanja o vienom. Pria je, naime, konstruisana iz dva 250 dela. U prvom delu pisac dovodi itaoca da neposredno gleda ponienje jedne porodice (oca, majke i sina) koju vlasti sprovode iz zatvora. U drugom delu najstarija devojcica donosi naratoru drva i on ode u tu kuu bede, u kojoj boravi jo dvoje neodraisle dece (jedno lei bolesno), preputena sama sebi i starijoj eni to ih povremeno obilazi. Devedesetih godina esti su u prozi ovakvi prizori socijalne bede. Tu bedu, u ipikovim, kao i u Budisavljevievim ili u Koievim ranim delima, prouzrokuju i tuinske vlasti koje odvode mladie od kunog praga u vojsku i oni tamo stradaju. ipiko u pripoveci "U eljeznikom vagonu" (1900) obrauje slian motiv, ali u izvetajno-dokumentaristikoj formi prie-svedoanstva. Pripoveda saznaje u razgovoru u vagonu da je stari uro izgubio sina jedinca koji se bio vratio sa dopusta i na putu prema selu smrzao. U smislu turgenjevljevskog metoda neposrednog upoznavanja linosti i romantiarskog apelativnog karaktera prie, narator ponovo susree tog uru kako nosi sinovljevu torbu i deo prie montira u obliku naknadnih emotivnih oivljavanja u snu mladievog smrzavanja i pitanja na kraju "Zar je dosta razumijevati, saaljevati i opratati - i nita drugo?"2 Ali neoromantiarski model prie jo je prepoznatIjiviji u ipikovim pripovetkama sa ljubavnom temom. To su esto idiline prie u kojima mladost, zanos i ljubav u slobodnoj prirodi iznenada prekida neka drutvena obaveza i idila prelazi u oseanje enje !i jada. Tako je u pripoveci "enja" (1898) mladi prinuen da se odrekne mlade seoske devojke (odlazi na kolovanje), ali njegova enja stalno ga vraa u nekadanju naturistiku i ljubavnu harmoniju. I taj stereotip, karakteristian i za Stankovieve sline prie, ponavljae ipiko u nekoliko navrata, sa istim tipom junaka (mladi i devojka) i slinim kompozicionim segmentima: prepreka, raskid i enja. Jedino se menjaju motivi pre~reke. U pripoveci "Na rastanku" (1900) devojka donosi : luku o raskidu veze, a mladi ide u drugi kraj, oekuui da e mu mahnuti belom maramicom kad bude --. 2 I. ipiko: "U eljeznikom vagonu", Celokupna dela, II, Beograd, 1929, str. 303. 251 prolazio pored njene kue. Od toga ne bude nita i on u turobnosti gradskog pejzaa vaskrsava uspomene na mladalaku idilu - u prirodi i u moru trai

nepovratno izgubljeno prolo vreme. U pripoveci "Nevjera" (1900) u kojoj se pojavljuje Ivo Poli, junak romana Za kruhom, sanjalaka i umetnika priroda, devojka Mare odlazi u manastir i tako mu daje povoda da se sea nekadanje idile i da ezne za sreom i ivotom. Retkost je da je ljubavni zaplet izvan te stereotipne sheme ili lirskog monologiziranja o ljubavi, ivotu, srei i o pasivnom rusoovskom uivljavanju u prirodu. Izuzetak je jedino dua prijpovetka "Kraj mora" (1897), u kojoj mladi povratnik iz vojske ubija u tui oko mazge, to je ula u zabran, drugog mladia. Mogu je bio i drugaiji ishod - obojica su zagledani u istu devojku, ija ljubav pripada ubijenom. Meutim, ipiko je voleo bizarne situacije, pa se opredelio za ovakvo reenje. Sutina pripovetke nije, meutim, u meusobnom odnosu linosti koliko u idilinoj slici morskog pejzaa, natopljenog mirisom cvea, meseinom to se kao srebro razliva po prostranstvu mora. Ima se utisak da je re o bajci ili nestvarnom predelu. Uz pejza, glavni elemenat pripovedake strukture jeste dijalog, i to ne samo u ovoj pripoveci. ipikovi dijalozi su esto veselinovievski razvueni i nedovoljno funkcionalni - ugraeni u priu kao ilustracija idiline i neoromantiarske atmosfere. Patetine ekspresije i melodramski zaplet u delu ipikovih ranih pripovedaka, pogotovo onih u kojima se moe prepoznati autorova lina perspektiva ("Nevjera ", "Na rastanku") ili koje se doimaju kao pesme u prozi ("enja), govore da su nastajale u dodiru sa hrvatskom modernom. U njima se ne javlja jo docniji ipikov junak opredeljen za ivot i za otvorenu ulnu ljubav. Junak je tu na granici i tipska linost moderne devedesetih godina: nesposoban je da zgrabi na pravi nain ono to mu se nudi u ivotu, pa su enja, elja, melanholija osnovna svojstva njegovog duevnog sveta. Ako je ipak "otvorena" linost, kao doktor Mario u pripoveci "Zapad" (1899), to se hedonistiki predaje ivotu, uivajui u ulnoj ljubavi i razvratu, on to mora i da plati. Doktor Mario, naime, vratio se posle studija medi252 cine u malo mesto, gde je istovremeno lekar i naelnik, pomaui siromane i ivei raspusno, ime je davao povoda da ga pojedinci ucenjuju, zapao je u dugove, a i u optinskoj kasi otkriven je manjak. On se odluuje, u stanju bezizlaza, na samoubistvo. Uz lirsku patetiku i teatralan i melodramatian zavretak, ipiko u pripoveci "Zapad" demonstrira jo jedno svojstvo pripovedaa i dramatiara hrvatske moderne: on uspostavlja vezu izmeu hedonizma i asketizma, i ta dilema javljae se i u njegovim docnijim delima kada e je lako reavati u korist uivanja. U pripoveci "Zapad", meutim, ona je neodreena i stvara bezizlaz koji vodi enjivoj

rnelanholiji ili samoubistvu. Izmeu krajnosti spiritualizma i hedonizma junak je u praznom prostoru: "Na mahove spopadae ga, ako i asom, elja za neim ivim i vjeitim i poslije smrti. Osobito takve enje navirahu, kada se je srenim osjeao i bilo bi ao mu da se ta srea najednom pretrgne. I tako je neprekidno izmicao izmeu materijalistike i idealne filozofske nauke, ne dajui ni jednoj ni drugoj nikakove vanosti."3 To su dileme koje su bile aktuelne u tadanjoj hrvatskoj modernistikoj knjievnosti, kao to su se esto reavale na nain ipikovog junaka - samoubistvom.4 Na slian nain tipske crte modernizma krajem XIX veka mogu se prepoznati i u reporterski koncipovanoj humoristiko-satirinoj slici "Najmodernije" (1898). Predmet ismejavanja je u to vreme aktuelni ljubavni trougao, ali ne kao literarna, ve ivotna injenica. Pisac, naime, pripoveda kako u kafani i na drugim javnim mestima susree dva mukarca i jednu enu sa crvenom kapicom. Jedan od mukaraca je mladi oficir, asnik, a drugi je stariji, kako saznaje, genijalni umetnik, ija je to supruga. Znatno docnije Krlea e u Maskerati da, oslanjajui se na commediu dell'arte, karikira takav ljubavni trougao, stavljajui Kolombinu izmeu 3 4 I. ipiko: "Zapad", Celokupna dela, I, 1928, str. 155. To se vidi u pripovetkama Dalskog i Leskovara iz devedesetih godina. U poznatoj pripoveci J. Leskovara "Misao na vjenost" misao na vasionu i venost odvlai junaka od ljubavi u ludilo. Polarizacije izmeu duhovnog i materijalnog, asketskog 1 .hedonistikog principa imaju znaajno mesto i u delima M. Cihlara-Nehajeva, posebno u jednoinki "ivot". 253 U pripovetkama tampanim posle 1900. godine i u romanu Za kruhom ipiko je delimino modi Okovao neoromantiarsku narativnu strukturu, nastavljajui i dalje da pie o dva osnovna motiva dotadanje proze: ljubavnom i socijalnom. U to vreme prodora filozofije ivota ipiko znanim rusoovskim idejnim shemama dodaje neto iz arsenala te filozofije, produbljujui misaono sadraje, izotravajui antropoloku predstavu i uslonjavajuoi literarnu formu. Uz to, ipiko tada paralelno poinje da pie u duhu optih kretanja toga vremena, i prie u neonaturalistikom stilu. Iste godine, naime, kad je Stankovi tampao "Nazu" (1900), ipiko objavljuje dve pripovetke ("Otrgnuti ivot" i "Dum Keko"), iju naturalistiku otrinu nisu prevazila docnija ipikova dela kad je preteno pisao u tom duhu. Da li zbog toga to je imao problema sa publiko vanj em "Otrgnutog ivota" ili su u pitanju bili drugi razlozi, ipiko za due vreme nije pisao dela te vrste.5 ipiko sada u pripovetkama jednog i drugog tipa ivot vidi dublje i prilazi mu objektivnije. Nije zaokupljen preteno

linim raspoloenjima i melodramskim situacijama stvarnosti, ve ga analizira kao sloeni mehanizam, u kome su u stalnoj opoziciji snage vitalnosti, slobode, dobra i apatije, robovanja zakonima i predrasudama zla savremenog sveta. Modernom birokratizovanom drutvu, koje uzurpira ovekovu slobodu i unitava ivot, ipiko suprotstavlja velianstvenu prirodu. U skladu s tim rnenja se i njegova slika drutvene stvarnosti - postaje izotrenija, analitiki produbljena i potiskuje neoromanDon Kihota i pesnika Pjeroa. ipiko se zadrava na slici iz ivota, izraavajui lini prezir za tu vrstu odnosa gde se stariji ovek, uz to umetnik (tim povodom pominje i tada aktuelnog i talijanskog psihijatra Lombrosa) pojavljuje u ulozi javnog rogonje samo zato to je to moderno. Naturistiki koncept 5 6 ipiko je tu novelu poslao asopisu ivot, a ovaj je, zbog otpora konzervativnih pisaca, odugovlaio sa objavljivanjem, da bi na kraju ipak bila tampana u tom glasilu u drugoj knjizi za 1900. godinu. B. Kovaevi: "Ivo ipiko: Pauci", Pripovetke, Beograd / N. Sad, 1969, str. 15. 254 255 tiarske poetizacije sadraja i literarizovanih motiva. ipiko pribliava priu ivotu, ali na drugi nain nego Stankovi - kod ipika je izgraena racionalna svest da je civilizacija zlo, da ovek mora iveti u njoj stalno se trgajui da se domogne prirode i prostranstva. Tek u pomenute dve pripovetke ("Otrgnuti ivot" i "Dum Keko"), primenjujui metod tragikog i sarkastikog neonaturalizma, koji prodire u srpsku prozu poetkom veka manifestujui se u slikama fizikog, psihikog i socijalnog rasula i degradacije oveka, a u ostalim pripovetkama iz knjige Kraj mora i u romanu Za kruhom, ipiko prikazuje oveka koji, i pored siromatva, dok ivi na granici gladi ili muen njom, uspeva da sauva svoj moralni integritet zahvaljujui tome to ivi prirodno, to mu priroda odreuje etike zakone. Razume se, ipikova slika oveka je izvedna u dvostrukoj optici i jo uvek je data u crno-beloj tehnici: svi bogatai i predstavnici klera su zli ljudi, obuzeti linim interesom, otueni od ljudske sutine, podli, bezduni, a siromasi obrnuto - dobri, moralni, ljudi prirodnog instinkta, iste ivotne volje, nepravedni jedni prema drugima zato to se u njihov ivot upliu dravne institucije, bogatai ili crkvena organizacija, ili ukoliko ih beda ne prisili da ine ono to je protiv prirodnih zakona. Ve i u nekim pripovetkama iz 1900. godine ("Danguba ", "Dum Keko") ipikova naturistika vizija dobija jasne konture u okviru filozofije ivota, a u romanu

Za kruhom, iji je prvi deo objavljen iste godine, a napisan, izgleda, i godinu dana ranije/ dok se drugi deo pojavio kad je delo tampano kao knjiga 1904, mogu se pratiti metamorfoze ipikove knjievne ideologije i narativne tehnike od ranih pripovedakih formi i idilinog rusoizma do jasno uobliene ivotne vizije i predstave o oveku kao socijalnom i prirodnom biu u kasnijim delima. U gradnji oba dela romana zastupljeno je naelo spontanosti, koje se oituje u ideji da ivot odreuje formu. Zato ipiko zbira na jednom mestu vie sudbina, vie detalja i koncentrie ih oko intelektualca Iva Polica. U romanu likovi i pojedinosti se ne pojavljuju po zakonu kauzalnosti, i unapred prostudirane-kompozicije, ve onako kako ih ivotno kretanje dovodi u dotdcaj sa glavnim junakom ili kako se javljaju u njegovoj svesti i u razmiljanjima.7 Prizori su stoga esto odvojeni jedni od drugih, a nain uspostavljanja veze izmeu njih je paralelizam, pogotovo kad je re o slikama prirode i ovekovog ivota. Osnovna narativna jedinica romana je, prema tome, prizor, a integraciona osa svega junak Ivo Poli, koji postaje deo ireg kolektiva, kao to je kolektiv zahvaen maticom njegovih unutarnjih preivljavanja. Glavni junak, meutim, u dva dela romana pojavljuje se na razliite naine, u ulogama koje je odredila i evolucija ipikovog pripovedakog sveta od ranih ddealistikoneoromantiarskih i modernistikih predstava do naturistike koncepcije, u kojoj se socijalni i prirodni ivot iskljuuju u stvarnoj akciji junaka, ali i u apstrahovanim kategorijama i simbolima. U prvom delu romana Ivo Poli je, naime, isti kao i u pripoveci "Rastanak ", jer u njemu dominira raspoloenje enjive sentimentalnosti i bolne, povreene duevnosti koja trai izlaz iz mladalakih nemira pa se otrenjava u gruboj stvarnosti. On je student prava i, posle neuspele ljubavi u gradu, vraa se u svoje mesto da tu nae smirenje. Meutim, pogled na patnju sugraana jo ga vie uznemiruje. To tim pre to je njegov otac bogatiji trgovac u selu i glavar, dok su njegov drug Jure i sestra mu Marija siromani napoliari koji ne mogu da izdre ivot u sunim godinama, pod pritiskom zakupaca i umara. Prinueni su, kao i mnogi drugi, da se sele u Ameriku. Prvo Jure ostavlja prstenovanu Jelku, koja e se docnije udati za drugoga. Brojnim epizodama i pojedinostima ilustruje ipiko stanja u kome ive seljani malog primorskog mesta. Isto tako, omoguava glavnom junaku da proivi ljubavnu idilu sa Jurinom sestrom Marijom, koja takoe ide u Ameriku. Prvi deo romana Za kruhom blizak je zato modelu rane ipikove proze. Junak je sentimentalni posmatra, koji dolazi u selo na raspust i sa saoseanjem proivljava dramu siromatva sebi bliskih mladia, devojaka i seoske sirotinje, okrznut tek

Zato to i jeste roman, u kome se glavni junak "namee kao objektiv", roman epizoda, gde je "svaka epizoda, ^u literarnom smislu, jedna mala, zaokruena celina" (Z. Jaki: "S'""' tura ipikova romana iz brakog ivota", Radovi, Zadar, sv. 14/15, str. 209). 9 7 ni v gde ne moe da se smiri ("bjeim od svijeta, i opet se k njemu raam") i jedini izlaz vidi da nekud ode (u Be, na primer). 257 256 dahom platonske i iste ljubavi to se zavrava rastankom. On J uvek nije stvarni uesnik ivota. Lirska struktura prvog dela romana logian je izraz posmatrake pozicije glavnog junaka. Sve je podreeno njegovim subjektivnim, sentimentalnim lamentacijama o ivotu i pasivnom oseanju odvojenosti i izolacije od sveta. Poetska ritmika idilske slike prirode i ljudi, naglaeni kontrasti bogatstva i siromatva, sastavni su deo panoramskog i lirskog mozaika prvog dela romana Za kruhom* Drugi deo je koncipovan pre dramski nego lirski, to je dozvoljavalo da se eksponiraju sukobi i da se ivotna pitanja i dileme razreavaju u dijalokoj formi, osobito na kraju romana. Drugi deo je zato i znatno krai i vremenski razmak dogaaja u jednom i drugom delu romana u funkciji je naknadnog sagledavanja sudbina onih koji su otili u Ameriku d otuda se javljaju, ili dopunskog osvetljavanja negativnih likova gazda (jor Luke) i crkvenih velikodostojnika (dum Frane). U drugom delu romana Za kruhom ipiko uvodi gradsku birokratiju koja je nemilosrdna prema seljacima. Ivo Poli je sada slubenik suda, te je pisac u mogunosti da i kancelarijske tamnice snimi iznutra i da iz te perspektive zahvati i tragiku siromanog seljaka koji se naivno uplie u razna sporenja i postaje rtva sudske samovolje i otrih globa to ga jo vie ekonomski iscrpljuju i ruiniraju, pa jedini izlaz vidi u iseljavanju. Uz intelektualca Iva Polica, ipiko sada prikazuje i cininog, ali nemonog doktora kao neku vrstu rezonera o drutvenim i ivotnim nepravdama - oveka pometenog i izgubljenog. 9 Sve je u ovom delu romana stvarnije, scenski izraenije i podreenije ideji o dva sveta: onom neslobodnom u tamnici grada i zaguljive kancelarije d onom drugom - velianstvene prirode, prirodnih vrlina mla' Panoramska ili mozaika kompozicija su termini koji bi najbolje pristajali uz prvi deo romana, gde se, bez nekog reda, izmenjuju slike i prizori iz ivota i prirode, prelomljeni u melanholinoj junakovoj svesti. On je "poznati sta_ri ak svih univerza, koga su doktorom zvali". Bio je "nastran i duhovit" (I. ipiko: Za kruhom, Beograd, 1982, str. 147) i otar je kritiar lokalnih politikih i drutvenih prilika. On je neka vrsta intelektualnog vagabunda koji

dog i neiskvarenog narataja siromanih seljaka. ak je i nova ljubav Iva Polica prema Kati, iji je verenik otiao u Ameriku, erotski puni ja i nesentimentalna u granicama stvarnih elja i mogunosti proste seoske devojke i kolovanog mladia. Ivo Poli nije vie tek posmatra ivota, ve uesnik u njemu i kreator tuih sudbina, odgovoran i podvojen pred inom i odlukom, pa je i katarza psiholoke napetosti u dodiru sa prirodom i morem jasnije iskazana i simbolino precizirana. U tom pogledu, drugi deo romana Za kruhom podudara se sa strukturnim odlikama pripovedaka druge etape ipikovog stvaranja koje su paralelno pisane, kao to su, na primer "Pisari" (1904).10 Koliko god sam pisac pokuavao da dokae kako je njegovo pisanje spontan izraz linih oseanja i doivljavanja, nema u srpskoj prozi pisca ije je delo u toj meri neposrednim eksplikacijama uklopljeno u okvire filozofije ivota na preokretu stolea, a s njom u vezi sa filozofijom prirode, kap to je ipikovo. S razlogom je reeno, naime, da je "ivot osnovna re epohe, njen centralni pojam koji ima, moda, iskljuiviju vanost nego pojam razuma za vreme prosveenosti ili pojam prirode za kasni XVIII vek".11 ipiko je shvatao ivot u drugoj etapi svoga pisanja u smislu ivotne ekspresije oveka kao prirodnog bia. On, nema sumnje, spada u one tadanje pisce ija se naturistika filozofija formira pod neposrednim uticajem naune koncepcije o prirodi, kakva je ona Ernesta Hekela, prema kojoj se priroda ne shvata samo u smislu predela i kosmosa, "a takoe se i ovek .ne pojavljuje samo kao preteno drutveno bie, nego i kao mitski stilizovana figura, kao ovaploenje arhetipskih ivotnih formi".12 Iako ipiko nije pojam prirode produbljivao u tom smeru, kod njega on ima slino znaenje u poimanju ljudskog bia i pretpo10 Stari diurista iz romana Za kruhom gotovo je identina figura ogranienog kancelarijskog sitnog slubenika kao i Mario iz novele "Pisar", a mogla bi se povui paralela izmeu Ive Polica i doktora sa mladim Pietrom i Radoviem u istoj prici. Kancelarija kao tamnica ima isto znaenje u oba dela. 11 W. Rasch: "Aspekte der deutschen Literatur um 1900", Deutsche Literatur der Jahrhundertwende, K6nigstein/Ts, 19&1, str. 27. 12 V. mega: "Zum Begriff der Jahrhundertwende", Deutsche Literatur der Jahrhundertvvende, str. XLI. 258 stavlja ne samo misao mistinog spajanja oveka i prirode, ve i otrog, kritikog distanciranja od socijalnih i dravnih ustanova to deformdu ljudsku supstancu. ini se da tu vrstu cnaturizma ipiko najpunije izraava u romanu Za kruhom, kritikujui drutvene i crkvene ustanove, konvencije i lai, ali i eksponirajui junaka ka prirodi i kosmosu. Naturistika filozofija je vezivno tkivo dva dela romana Za kruhom, iako je u prvom delu

iskazana vie deklarativno, sa znanim lamentacijama iz knjievnosti devedesetih godina o venosti, a u drugom delu konkretnije i neposrednije kao pribeite oveka ubijenog tamnicom moderne administracije i lai ivota. I koncept glavnog junaka je podreen toj optoj viziji prirodnog oveka. Ivo Poli je tipian junak proze toga vremena. On je usamljen, lirski nespokojan, okrenut u sebe, eljan prirode i ivota, a sputan normama koje onemoguavaju razmah njegovog bia i ostvarenja ljubavi. 0,n lebdi negde na ivici stvarnosti a utehu trai u prirodi, u prostorima kosmosa i mora. U dodiru sa morem on, na primer, osea: "ivci mu se uspokojie, obiao ga mlaz silna ganua. On osjeti u sebi zadah vaseljene, dz koje je on niknuo i oslukivae apat njenih bia... Pred oitom objavom vjenosti dua mu se rastapae u sveopoj harmoniji beskonane ljubavi.. ."Ji Na toj osnovi ipiko izgrauje kontraste izmeu due, unutranjeg sveta, to se otvara moru i prirodi, i realnosti koja stvara zapreke slobodnom ivotu. ipiko se koristi simbolima i likovima koji su ovaploenje ideje prirodnog ivota. Tako dok Ivo Poli u drutvu starog ribara i udaka Mrne posmatra talase, misao mu se kopa za oveka usamljenika koji se spontano otura do obale i sam se vraa nazad u svoje izvorite. Stari Mrne je, naime, tipska figura ipikove tadanje proze (slian je junaku prie "Danguba"), ovek osobenjak, usamljenik i vagabund koji ivi kao deld prirode i izvan je drutvenih stega, crpei iz takvog poloaja mudrost i samouverenost. Za njega je "more ivot i smrt_._.. i ivot i smrt". U tom smislu, on je simbolini i stvarni antipod starom dijuristu, iji je ivot porobljen okovima kancelarije, pa stoga pust i jadan. 13 Op. cit, str. 31. 259 a Da ipikova naturistika filozofija dobije oblik koji je karakteristian za drugu etapu njegovog pisanja, od presudnog znaaja je bio prodor Maksima Gorkog n evropsku knjievnu scenu i prevoenje brojnih njegovih dela u srpskim, hrvatskim i slovenakim publikacijama Ali dok su na ostale srpske pripovedae (Matavulj, Domanovi, orovi, Stankovi) podsticajno delovale naturalistiki koncipovane prie Gorkog, u kojima se slika prigradski teren (kafane, svratita) i masovne uline scene bede i moralne dezintegracije, ipiko je bio, izgleda, vie fasciniran prozama istog autora koje opevaju bogatstvo i raznolikost pejzaa, pre svega more, sunce, prostranu stepu i u njima bezobzirnog skitnicu, otkinutog od drutva, slobodnog uivaa prirodne lepote. Dragim recima, itanje Gorkog, kao i Verge, pomoglo je ipiku da njegova i ranije izraena rusoovska sklonost prirodi dobije formu koherentne filozofije i otre kritike

socijalnog ustrojstva, pogotovo uoljivih klasnih razlika u primorskom i zagorskom delu Dalmacije. To se vidi iz vie ipikovih pripovedaka ("Danguba", "Dum Keko", "Antica", "Pisari", "U vojnikom taboru"), o ijoj je vezi sa srodnim priama Gorkog ("Maljva", "Skitnica", "Razoreni nasip") bilo reci na drugom mestu, pa e njihovo razmatranje ovde izostati.14 Nema sumnje da se te i druge srodne ipikove pripovetke mogu porediti sa delima talijanskih verista, pogotovo sa novelama ovanija Verge. Tako je, na primer, lik ipikove Antice iz istoimene novele blizak i Maljvi Gorkog i Verginoj Vuici. Ali ipiko nigde, ak ni docnije, ne dovodi strast do tako paroksistikog razornog usijanja, kad prelazi u bolest, kao Verga kad pie o Pepi iz prie "Gramiguina ljubavnica" ili o Vuici u prii istoga naslova. Okrenut prirodi, ipikov ovek je oplemenjen njome, te i kad kri drutvene i porodine norme, on to ini na prirodan nain. Tako je i Antica, pre svega, velianstveno delo prirode i postavljena je u prii kao spomenik prirodnog bitisanja kome se moramo diviti. Tim svojstvom etikog naturizma ipiko je blii Gorkom nego Vergi. 14 R. Vukovi: "Recepcija proze M. Gorkog u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka", Zbornik Matice srpske za W; evnost i jezik, 1987, knj. XXXIV/2, i R. Vukovi: Problemi, pisci i dela, V (1988). 260 Ali u pripovetkama druge stvaralake etape ipiko je zaokupljen i krugom motiva iz romana Za kruhom: pojavom iseljavanja koje ostavlja posledice u dui i biu nilade i jednostavne ene ("Cvijeta", 1903); fenomenom bede i bolesti to rui snagu mladog planinskog momka eljnog boljeg ivota u gradu ("Novi hram", 1903). ipiko, isto tako, humoristiki varira dogodovtine oko kipa starog Spiridona, kojeg mladi upnik eli da zameni novim a vernici mu se suprotstavljaju ("Stari sveti Spiridon ", 1903). No, preokupacija ivotom kao oblikom punog ispunjavanja bia u kontekstu prirode odredila je u mnogome pripovedaku formu i reenja u ipikovim pripovetkama ove faze, pa se moe govoriti o tome kao njihovom dominantnom svojstvu. U svim pripovetkama, naime, prirodni fenomeni (more, planine, sunce i drugo) simboli su pravog ivota, a sueni civilizacijski prostori (kolski zavodi, kancelarije, vojnike kasarne, prljava gradska stanita) suprotno - oliavaju tamnicu u kojoj se vene i propada. Obino su znamenja prve vrste u neposrednoj vezi sa mladou, siromatvom, visokim etikim vrednostima ivota, a druge sa starou, propadanjem i smru. Ali ipiko te kontraste smeta i u iri socijalni kontekst seoske zajednice, analizirajui, kao i drugi tadanji srpski pripovedai (osobito orovic), ponaanje kolektiva prema pojedincu to je naruio njegove norme. Tako u pripoveci "Jelka" devojka odluuje

da uva u utrobi plod deteta od voljenog mladia Marka koji je otiao u mornaricu, ime izaziva neraspoloenje okoline, pa i roene majke. Meutim, ipiko i u noveli "Jelka" u prvi plan izvlai kontrast ivot-smrt, i razdvaja njime priu na dva dela. U prvom sve je u znaku radosti, mladikog elana, ljubavne ekstaze i monog daha prirode i mora. U drugom radost zamenjuje bol, trpljenje, borba za odravanje ivota i konano smrt kad devojka ne uspe da na svet donese ivo dete. Ekstatini tempo prvog dela novele neodvojiv je od prirode i mora, gde devojka sve preivljava. More sa okolinom je za ipika, kao i za Gorkog u delu pripovedaka, neizbean okvir ljudske drame. Ako su akteri prie mladi ljudi, ono pospjeuje vitalne strasti, dovodei ih do katarze. Primer za to je pripovetka "Na 261 moru" (1900). Model odnosa linosti slian je onom u romana Za kruhom, s tom razlikom to su u njoj partneri promenjeni: sada je devojka intelektualka, provela je tri godine u internatu i dolazak u rodno mesto za nju je prilika da knjike egzaltacije proveri u neposrednom ivotu na moru. Na drugoj strani je seoski momak, zdravog i prirodnog smisla za ivot. Izlazak u amcu na more, razgovor dva razliita bia, uz probuenu elementarnu stihiju mora, budi i oseanja, meusobno ih zbliava do kritine granice, kad strast nadvladava staleke ograde. Meutim, ni mo morske stihije, ni lepota ivotnog trenutka nisu bili u stanju da granice polome: oni se u poslednjem momentu uzdre i tako se ponaaju, zapravo, kao i Stankovieve linosti iz istog vremena. Zaplet u prii nije toliko ni vaan koliko dejstvo mora na oveka i pospeivanje njegovih ivotnih intenziteta prirodnim putem. More je inspiracija, pre svega, za mladu, sanjalaki nastrojenu Darinku koju baca u egzaltacije sline Polievim u romanu Za kruhom: "U neizmjernu prostoru, obavitu i ispunjenu plavetnilom i morem, osjeala se punim i jedrim zrncem vasione. U njoj je klijao ivot pun strastvenih enji, elja i neokuana, tek nasluena milinja. Neprekidno, tiho more, privlai ju k sebi... Prodire milju u njegove dubine i zgraa. se nad njegovom neumoljivom silom. Pa svaki put, kada se pred njom prostiralo i do nogu se razlivalo, s oitim oboavanjem skruila bi se njena djevianska dua."15 v Ve poznati ipikov model polarizovanih vrednosti (kola, kasarna i smrt, na jednoj, more, sunce, sloboda i ivo-t, na drugoj strani) prepoznatljiv je i u drugim pripovetkama. ipiko je, na primer, u nekolikim priama ("Braa", "Novi hram", "Cvijeta") obradio teme iz crnogorskog ivota. Pripovetke su meusobno razliite, ali im je zajedniko da pisac kontrastira dve kategorije naturistike filozofije: tamnicu shvaenu u najirem smislu zasunjenog civilizacijskog ivota i slobodu prirodne

egzistencije. U "Brai" (1901) dva brata moraju da bee iz Albanije u Crnu Goru da !bi se sauvala od osvete. Otiavi u Primorje na rad, oni saznaju da ih osveta i je stalno vue elja u njih, pa je i za mladia Spasoja, to je poziva u Ameriku i ponovo vraa, mislila da "u sebi nosi spomen na kre ispod Lovena", ali se prevarila. Svuda enja za morem, za visinom, za prirodom uopte - jednog etiki istog, siromatvom ugroenog a ivotom punog mladog sveta to gine u stegama malo16 15 Ista knjiga, str. 173. I. ipiko: "Na moru", Celokupna dela, I, str. 193. 263 262 tu vreba, pa tajnu poveravaju pretpostavljenom koji ih odaje vlastima i oni dopadaju tamnice. Zahvaljujui sudiji, ija se mladost solidarie sa zasunjenim mladiima, oni se na kraju izbave. Ali i ovde kao da je zaplet manje vaan od pripovedake eksplikacije njihove utamnienosti i enje za slobodnim ivotom, koji simbolie zraka svjetlosti "to odozgo s prozora dolazi i dan im navjeta": "S tugom u dui osjeaju svu slast pustoga ivota, i javlja se potajna elja za ljepotom prostora i ljepotom vesele svjetlosti.. ."16 U pripoveci "Novi hram" (1903) deak Crnogorac, pobegavi iz planine, u Primorje, gde se stani kao radnik na izgradnji crkvenog zdanja, usled tekih uslova ivota i niske nadnice, on se razboli, pa u predsmrtnim trenucima misli na slobodni ivot u krevima, po visovima, gde je ovek blizu boga, a ne tu gde se u muci gradi novi hram. Na slian nain devojka Cvijeta u istoimenoj pripoveci iz primorske nizine gleda na Loven, "ije visi bijele se od snijega", dok se u gradu "osjeti kao i uvijek runi zadah tjeskobe". Ona je ivela sa ouhom u slobodnim crnogorskim visovima i docnije graanskih konvencija, ivotne inertnosti ili socijalne obespravljenosti. ak je i ire zasnovanu sliku primorskog sela u pripoveci "Sukob", iji ritam odreuju vlastela zastarelih shvatanja, ustaljenih navika i rituala, ipiko postavio tako da uvodi mladog, impulzivnog svetenika koji eli da pokrene tok ivota iz mrtvila, da promeni neke stvari, pa zbog toga dolazi do sukoba. I u toj prii prizora i atmosfere ipiko prikazuje kontrast mladosti, elana i ivota, na jednoj, nepokretnosti, starosti i mrtvila, na drugoj strani. Tako se i u ipikovoj dijalokoj prozi, dramski iste fakture i objektivne demonstracije fabule slikom kakav je "Sukob", ideja osea kao regulator narativne strukture, a ne obrnuto. Pripovedaki verizam i simbolika Godine 1906. objavio je ipiko pripovetku "Nakon deset godina" i premeten je sa slubom u Dalmatinsku Zagoru, u mesto Vrlika. Ta dva podatka su vana iz prostog razloga to od te godine uoljivo preovlauje naturalistiki stil u njegovoj prozi. On, naime, poinje serioznije da pie o ljudima tog planinskog dela Dalmacije, a Primorju se vraa rede.17 ipiko, zapravo, vie

nije samo pesnik mora, sunca, pitomih primorskih pejzaa, mekih timunga i blagih ljudi, ve obrnuto: pesnik surove planine, otrih zima, to prete da uzmu i uzimaju ivot, grubih ljudi i sirovih nagona. U pripoveci "Nakon deset godina" po trei put se javlja kao junak Ivo Poli i u retkoj u ipika epistolarnoj formi obraunava se sa nekadanjom ljubavi. Pojavljuje se novi tip ene iz graanskog drutva kao i u crtici "Najmodernije": raspusnica je to to pred oima starijeg i teko bolesnog mua vodi bestidno ljubav sa mladiem - licemerka, prodrljiva i zaokupljena sama sobom i zadovoljenjima linih nagona. Ona je prava suprotnost ednim, patrijarhalno odgojenim i obiajnim zakonima suspregnutim enskim stvorenjima (Cvijeta, Marija, Darinka) ili enama prirodne moralne svesti ipikove dotadanje proze (Katica, Jelka, Antica i druge). Cinino odbijajui ponudu takve ene da joj se vrati posle raskida od deset godina i poto joj je mu umro, Ivo Poli u pismu iznosi misli koje e imati programski znaaj za ipikovo pisanje u novoj etapi rada. On otvoreno kae, naime, da za njega "ivot je u strasti" i da, ivei tako, "ja se i sada podmlaujem na grudima jedne snae gustih, bijelih zuba kao mlijeko, lukave ene to tako fino vara svoga ovjeka mlinara", "osjeam u dui drhtaj njene edne nezasite strasti, pa bih htjeo povesti je sa mnom na visove neoskrnutih brda, u onu meavu, i s njome, pod njenim vunenim zimskim ogrtaem, provesti zimsku no".18 ipi17 Sa temom su iz Dalmatinske Zagore, pored romana Pauci, jo i sledee pripovetke: "Na crkvenoj slavi", "Preljub", "Ded", "obani", dok su junaci Zagorci jo u pripoveci "Na protenju", kao to se Zagorje javlja i u autobiografskim priama "Nakon deset godina", "U seminariju", "Ivo Poli". 18 I. ipiko: "Nakon deset godina", Celokupna dela, II, str. 264 kova dela, iji je junak Ivo Poli, tipsko ime njegove proze kao i Marko,19 sadri elemente iz pieve autobiografije, te se eksplikativni delovi u njima poklapaju sa linim iskazima.20 Zato se tu epistoralne izjave mogu uzeti i kao pievo opredelenje da shvati sada ne samo ivot kao zadovoljenje ulnih strasti, ve i da pie o ljudima koji tako ive. Bio je to, zapravo, program neonaturalizma, poetog i prekinutog ranije, ali zato intenzivnijeg i jaeg, pogotovo kad je re o prikazivanju ulne anarhije junaka i o senzualizmu kao stavu. Koliko je ipika u tom smeru ponovo pokrenula slina struja u delima ruskih pisaca, koja se prevode i u srpskoj periodici ili posebno tampaju, kao to je Arcibaev,21 a koliko je rezultat pievih promiljanja ili upoznavanja sa linostima nove " Kao i kad je re o Stankoviu (ima, na primer, nekoliko Sofki), iznenauje u kojoj je meri i ipiko odabirao ista imena za glavne junake ili njihove partnere (Ivica-Ivo, Ilija, Cveta,

Marko). Ime Marko pojavljuje se u sedam znaajnih ipikovih pripovedaka: "Na povratku s rada", "Na dogledu mora", "Antica ", "Jelka", "Na protenju", "U seminariju", "Kod deteta na 20 21 umoru". M. Jovanovi: Ivo ipiko, Ni, 1980, str. 42-48. Interesantno je, na primer, da se vreme najintenzivnijeg ipikovog neonaturalizma (a i kod nas uopte) poklapa sa poetkom prevoenja prvih Arcibaevljevih dela u srpskim publikacijama (1909). Roman Sanjin preveden je brzo, ve 1910. godine i naiao je na odziv u srpskoj knjievnoj javnosti. Duan Popovi poinje osvrt o Sanjinu recima: "Retko je koja knjiga u poslednje vreme izazvala toliku diskusiju koliku je izazvao ovaj Arcibaijev roman" (D. Popovi: "Sanjin", Kritika u Skerlievo doba, N. Sad, 1975, str. 351). Iako Sanjin nieanskom bezobzirnou, slavljenjem biolokih instinkata, brutalnou u odbacivanju moralnih dunosti i socijalnih obaveza prevazilazi ipikove junake, ipak neke njegove linosti pripadaju istom tipu ljudi. I Sanjin, kao i ipikovi junaci, tenjom za slobodnim, spontanim i intenzivnim ivotom prirodnog oveka i u prirodi, izraava sline zahteve duha epohe, pa se Arcibaijev roman zavrava scenom kako Sanjin indignirano naputa voz malo graanskih kreatura i sa oseanjem gromke radosti predaje se prostranstvu: "Sanjin je disao lako i veselim oima gledao^ je u beskonanu daljinu^ irokim i monim kojacima odlazei sve dalje i dalje, ka svetlom i radosnom sijanju zore" (M. Arcvbaev: Sanin, Haarlem, 1969, str. 301). U to vreme bi tako postupio, poto se nauivao ulnih drai, i Ivo Poli u noveli "Nakon deset rodina". Interesantno je da roman Sanjin Armin Arnold stavlja "kao jedino delp to prethodi ekspresionistikom tipu proze u Nemakoj, u kojoj se tematizuju nagoni i erotika < A- Arnold: Prosa es Expressionismus, str. 136-144). 265 sredine, teko je rei. Meutim, injenica je da se tek kad je re o ovom tipu ipikovih ostvarenja moe govoriti o neemu to se vezuje za celokupno njegovo delo: 0 "onom traginom naturalizmu to se od Skandinavije 1 Rusije sputao ka Mediteranu, dajui svugde modernom realizmu drukiju boju, drukiji okvir i drukiju patetiku. "22 Tragini su ne samo ulna iivljavanja ili apstinencija od njih, to vodi u prekraj moralnih i obiajnih zakona ili u zloin, ve i beda, slikana najcrnjim bojama i preneta sa sela u grad, pa i pojave prostitucije u mranim gradskim etvrtima. ipikove pripovetke se sada najee zavravaju tragino (ubistvima, samoubistvima, ivotnim bezizlazom) - u krvi, u krai, u prekraju, u zloinu uz asistenciju policije, u gladi kada se vie ne uva dostojanstvo ve preputa nagonima. Gubi se ranija funkcija prirode - da otvara perspektivu i nudi slobodu. Priroda sada - to je mrana planina, nemilosrdna kao i ljudi i ne nudi uvek pravu utehu. Ljudi su svedeni

na nagonsko kretanje, nagoni pobeuju razum. Pojaava se i pieva kritika otrina u prosuivanju ljudskih dela ili u slikanju pojava socijalnog i moralnog rasula i erotskih perverzija. ipiko podvlai otro sliku ljudi i stanja, simboliki je nekad reprezentujuoi u predmetima i pojavama, a ljudske odnose podvrgavajui kritikoj analizi, sluei se ibzenovskim metodom razotkrivanja lai - javnih inova i socijalnih nepravdi, ali isto tako i intimnih i moralnih deformacija pojedinca. Gubi se postepeno shematizovana konstrukcija naturistike filozofije iz prethodne etape, pa pisac ne iskopava udake likove i ne bavi se duevnim raspoloenjima zasunjenog inteligenta, ve ga ivot interesuje u svoj kompleksnosti i isprepletenosti intimnog i javnog ispoIjavanja. dpiko, zapravo, stvara kritiku naturalistiku prozu sa elementima sarkazma, satire, mestimino i simbolike. On otvoreno i surovo razgoliuje ljudske nagone i suoava javno i privatno ponaanje, ostajui pri ranijoj predstavi da je svet seljaka svet prirode i prirodnog, dok je bogata, birokrata iz grada dokaz kako civilizacijski odosi razaraju moralne vrednosti i psihiki integritet oveka. Ljubavni i porodini odnosi vieni su oima ljakih slojeva drutva i klera. Te pojave zameene su i u romanu Za kruhom. ipiko u Paucima podjednako slika poslovni i privatni ivot junakov, to u prethodnom romansijerskom delu nije bio sluaj, stvarajui koherentnu fabulu sa paralelizmom stvarnog i simbolikog i sa zapletom i jasno izvedenom kompozicijom. 22 P. Palavestra: Istorija moderne srpske knjievnosti, Beo U prvom delu je ljubavna fabula u prvom planu: Enadi Rade je pred ivotnim uznemirenjima koja se zavravaju enidbom (dalje ivi sa dve ene, zakonitom grad, 1986, str. 371. 266 267 otrog analitiara, bez poetizacija patrijarhalnih svetinja. Bioloki nagon je iznad moralnih naela, te sada ipiko prikazuje prevare, preljube, pobede jakih fizikih, ulnih strasti za koje ne postoje drutvene ograde - niti se oseaju kao religioznu i etiki prekraji. Taj psiholoki razgolieni biologizam osnova je antropoloke ipikove vizije sveta u treoj stvaralakoj etapi, odnosno u neonaturalistikom tipu proze. Prvo u knjizi tampano ipikovo delo u novom neonaturalistikom stilu bio je roman Pauci (1909). Roman je ira slika drutvene zajednice, pa je u njemu mogla da doe do izraaja, kao S u romanu Za kruhom., ipikova sposobnost da satiriki prikazuje pojave opte drutvene anarhije i samoivosti i pohlepe bogatih i upravRoman Pauci predstavlja pravi obrazac neonaturalistikog stila u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka. Fabula je zasnovana na konfliktu koji je znan iz proze prethodnog stolea: sukob izmeu siromanih seljaka i bogatog gazde zelenaa koji ih tera u propast. No,

ovaj konflikt predstavio je ipiko u romanu demistifikatorskim postupkom veristike proze prve decenije naega veka. Nema za njega idealnih junaka, ak nije to ni mladi a siromani Rade Smiljani, iako su na njegovoj strani pieve simpatije. Sve su linosti otro rastvorene iznutra i spolja: skinuta je pozlata i sa ljubavnih i socijalnih odnosa. Romansijerska struktura se formira na temelju sukoba dve snage oliene u dva centralna oblika: bogataa Jova i seljaka Rada. Nekih ozbiljnijih problema kompozicije nema: ona jednostavno sledi, u brojnim epizodama, narastanje tog sukoba. Roman je podeljen u dva dela na osnovu proste injenice to je u prvom deiu junakov otac Ilija jo iv i on je taj koji je stavljen prema bogatau Jovi, a u drugom je vreme posle njegove smrti i bogatau oponent je sin Rade Smiljani. i ljubavnicom), a da to ne prouzrokoje u njemu nikakve konflikte. Iz jednostavnih razloga to nesputana erotska ljubav, kakvu ipiko sada prikazuje, ne izaziva oseanje grize savesti i nije podlona naknadnim duhovnim komplikacijama, to se vidi i iz pripovetke "Preljub". Ljubav je animalna i jednostavna kao disanje ili rad. Ne postoji ni ljubavna predigra: ljudi se nalaze samo telom. Taj erotski naturalizam Pauka najsugestivniji je sloj romana, iako nije dovoljno razvijen. A nije to ni mogao biti: ne postoji u takvom shvatanju animalne ljubavi osnova za sukob i dramatizaciju, ve samo za ilustrativne slike koje bi se naturalistikom tehnikom mogle redati u nedogled. Stoga je za Pauke neuporedivo vanija socijalna komponenta romana koja je stvarna podloga romansijerske progresije i drame. A ona je svedena na niz surovih iseaka iz ivota sela Dalmatinske Zagore - sa svim kvalitetima to i docnije prate prozu ovog terena: otra, nemilosrdna, lepa, velianstvena, ali i smrtno opasna priroda (stradanja u zimi), surovi ljudi koji jedan drugome ne ine dobro, ve samo zlo. Takvi su i seljaci u meusobnim odnosima (ak i braa Petar i Ilija, a i drugi). Gloe se, svako svakome eli da napakosti i podvali, a koristi imaju samo bogatai, varoka birokratija ili kierikalci. Predstavnici kapitala, birokratije i klera odreda su neiskreni, pohlepni i seljak im je predmet za pokudu i eksploataciju. Kao i drugi dalmatinksi pisci, ipiko ih prikazuje satiriki i sarkastiki: kao karikature zla, razuzdanih nagona i poivinene gladi za materijalnim dobrima. Nigde se ne vidi tako jasno kritika i analitika komponenta ipikove neonaturalistike proze kao u portretisanju dva negativna lika romana Pauci: popa Vrana i gazda Jove. Pop Vrane i simbolikom imena (Vran-gavran - prodrljiva ptica) kao duhovni pastir karikatura je svog duhovnikog poziva. On je opsednut sa dve strasti: pohlepom za novcem i ulnom poudom prema lepotici Mai, ija je simpatija i ljubav okrenuta

lepom, snanom i siromanom seljakom sinu Radu. Ci" piko se posluio nekim komediografskim postupcima da bi karikirao linost popa Vrana. U svojoj slepoj poudi on je smean - Masa zna njegove tajne elje, a ljubav prema oenjenom Radu pojaava odurnost prema starom i bol zelenaa-pauka isto sklapa mreu oko rtve da bi Je uguio. Oba simbola su vani kao integracioni elementi kompozicije (san rekapitulira sukob i poentira radnju, a pauk ima pored simbolike i ritmiku funkciju). To l 269 268 svetenom licu koje eli da se nametne zahvaljujui bogatstvu i poloaju u drutvu, pa se poigrava s njim. Ali centralni negativni lik u romanu Pauci je zelena gazda Jovo. To je tipian primer bogataa skorojevia, poznatog iz orovievog Stojana Mutikae, to se iz sirotinje uzdie do bogatstva i postaje drutveno zlo, pauk koji spretnim novanim manipulacijama sie krv siromanih seljaka i tera ih u propast. No, ipikova slika bogataa razlikuje se znatno od sline predstave o zelenau naih pisaca realista XIX veka. On se, naime, ne zadovoljava samo time da negativno ocrta portret junaka i pokae razornost njegove socijalne akcije, ve prikazuje i nalije unutarnjeg traginog lika. Uz osionost prema slabima i uz problematinost politikog profila oveka koji se uokviruje standardnim nacionalnim simbolima (srpska zastava u kancelariji), ide ovde lina nesrea gazda Jovana. Oenjen je slabom i bolesnom enom, bez dece. Ali, optereen jakim biolokim nagonima, on ulno zadovoljenje nalazi na drugoj strani van branih okvira. Naime, kad se razboleo, ena mu je dovela neakinju Zlatu da ga neguje, a u njemu se probudila pouda i on dalje ivi rascepljen izmeu mrnje prema uveloj supruzi i ulne naslade prema ljubavnici s kojom ima dete i eli da je dri van dosega javnosti. Trea komponenta romana Pauci, pored socijalne i intimno-ljiubavne, jeste njegova sintetika nadgradnja, tj. kompleks postupaka kojima se, apstraktnim konstrukcijama, tumai stvarnost. ipiko je u Paucima iskoristio dostignua meorornantizma i simbolizma devedesetih godina sluei se tehnikom sna s predznacima tragiog ina ubistva. Tako se bezizgledan poloaj Rada Smiljaniia u sukobu sa zelenaom Jovom ponavlja u grozomornom Smiljanievom snu: upao je u prljavu vodu, a bogata sa jajima u rukama mogao bi da mu pomogne, ali nee. Pored simbolike imena popa Vrana, tu je i centralni simsu dodatni kvaliteti koji sinhronizuju radnju Pauka i ine ga koherentnijim delom od romana Za kruhom.'23 U pripovetkama slinih tipskih kvaliteta kao i roman Pauci, ipiko nije mogao dati tako iroko zasnovanu ni simboliki integrisanu sliku drutvenih odnosa na selu, ali je u nekima naturalistiki jo otrije prikazao siromaenje pojedinaca i raspadanje moralnih odnosa

na selu i u gradu, ija je posledica odsustvo bilo kakve ljudske solidarnosti i tolerancije prema blinjemu. Nekada je ipikova slika toliko mrana i patetino tragizirana da estetski nije ubedljiva, pa se kvalifikacija da su te prie felj tonske i shematine moe prihvatiti kao tana.24 U prii "Zloin" (1910) sin nekad uspenog trgovca iz Bosne polazi oevim putem pijanstva i razvrata u javnoj kui, da bi onda, dospevi u Primorje, ukraa kako bi zadovoljio ivotinjski nagon gladi i dospeo u ruke policije. ipiko pokazuje rasulo porodice, gubljenje oseaja solidarnosti i sapatnje kad neki njen lan posrne. Devojku iz due i ranije objavljene pripovetke "Otrgnuti ivot" (1900) silovao je mladi-komija, sud se u to umeao i osudio ga na nekoliko meseci zatvora.25 Brat ju je potom oterao u grad da se tamo izdrava radei kao slukinja. Opet je prati nesrea - njen mladi je naputa u drugom stanju kad je saznao ta joj se ranije desilo. Zato se ona odaje prostituciji i kad je policija progna u selo, nalazi zatvorena vrata roene kue - ak ni otac i majka -nemaju milosti prema njoj. Da bi utisak o ljudskoj svireposti, u duhu naturalistike negativne antropologije, bio potpun, pisac dozvoljava da devojku obljubi iz samilosti mladi koji ju je nekada silovao, i da je otera ispred vrata svoje kue, bespomonu u neizvesnost noi. A sve se to deava ma selu koje ipiko esto slika i neoromantiarski idilino, makar to se porodinih odnosa tie. 25 Nije zato bilo opravdano da se roman Za kruhom uvrsti u kolekciju pedeset romana u srpskoj knjievnosti (1982) a ne Pauci. Skerlieva ocena "da Pauci kao knjievno delo oznaavaju napredak prema romanu Za kruhom (J. Skerli: "Ivo Ci; piko: Pauci", Pisci i knjige, V, str. 175) ostaje i danas na snazi i mnogi su je potvrdili. 24 25 V. Gligori: "Ivo ipiko", Srpski realisti, str. 416. U ipikovim delima uplitanje suda i vlasti redovno negativno utie na ljudske sudbine. Takvo stanovite poklapa se sa etikim principima ipikove naturistike filozofije. 270 Razume se, mogue je govoriti i o blaoj formi naturaliznaa, odnosno verizma u nekim ipikovim pripovetkama o ljudima sa sela. Javlja se nekad koliko iz oseanja vlastitog bezizlaza, toliko i iz saoseanja prema usamljenoj mladoj eni, ijeg je deteta otac, potreba da se ponovo uspostavi prisan, ljudski kontakt ("Vatra", 1913). Ali jedinstvena je ipak surovost meuljudskih odnosa u ipikovim pripovetkama, iji je neposredni povod slobodna erotska ljubav i ovekov pad kad nisu stvoreni odgovarajui socijalni uslovi da se ona potvrdi, ve je stare predrasude i zakoni otro kanjavaju. Nekadanja idilina slika sela sada je nestala i pisac kao da slae dokaze kako su svuda jai nagoni od razuma. U prii "Na crkvenoj slavi" (1914) jedan mladi ubija drugoga,

videi ga kako radosno i sa ljubavnim elanom igra u kolu pored njegove sestre, da bi mu se osvetio zato to mu je otetio oko dok su bili u vojsci. Nieg vitekog nema u takvom aktu mladia sa planine. Krv i strast presuuju u kritinim trenucima ivota. ipiko je, meutim, u boljim priama iz seoskog ivota ili ljudima sa sela nastojao da ne ostane u okviru reprodukcije ili pootrene slike stvarnosti. Kao i u romanu Pauci, ipiko je u pripovetkama integrisao kazivanje o najgrubljim fenomenima realnosti oko nekog simbola ili primere ulnih provala i sagreenja stavljao u kontrast ireg arhetipskog obrasca. Integrativni simbol prie "Vatra" ve je u naslovu i on ak ilustruje mo to pribliava dvoje mladih i razdvojenih ljudi. U dve bolje ipikove pripovetke sa sela ("Ded", 1910. i "obani ", 1912) najjasnije se to vidi. Pripovetku "Ded" ipiko je preradio u dramsku jednoinku Na granici, ime je i 'naslovom istakao motiv neizdrljivog ivota seljaka sa granice, izloenog globama vlasti iz susedne drave i nasrtanju na njegovu imovinu i ast.26 Ali ini se da je u r prvom planu ipak i drama staroga dede, koji osea svoju suvinost i krivicu pred sinom koji e da krene u tuinu za zaradom i pred unuiima to im jede hrau, te se odluuje na samoubistvo. U prii, kao i u dramskom tekstu, dolazak smrti signalisan je na nain 26 O tome i o ipikovim dramama pisao sam na drugom "lestu (R. Vukovi: Moderna drama, str. 445-450). 271 simbolistike drame: osea se dah neeg nepoznatog -_ nagovetava ga zavijanje psa u mranoj noi i hujanje planinskog vetra. Naturalizam pripovetke "obani" uoljiv je ako se ona uporedi sa ranijom "Cvijeta". U "Cvijeti" mladi Crnogorac vodi za svoga sunarodnika devojku u Ameriku, koju je ovaj odabrao na osnovu seanja ii zajednikog ivota kod istog gazde. Iako su u stalnom telesnom dodiru u vozu ili na brodu, izmeu njih se ne jav-1 lja nikakav refleks ulnog izazova, l kad stignu u Ameriku, pa kad drugi mladi vidi da mu izabranica vie ine odgovara, on se takoe dri na distanci i opet je osamljena devojka, zdrava i mlada, potpuno zatiena moralnim kodeksima to ih potuju oba mladia. U prii "obani", gde je predeo slian onom u Crnoj Gori, pa su i ljudi bliski, situacija je obrnuta. italac je na poetku suoen sa grupom to je sainjavaju jedan stariji ovek (otac), deak od 14 godina (sin), mlada devojka i dva odraslija mladia (obani). Saznajemo iz razgovora da tu, kao u romanu Pauci ili u Neistoj krvi, otac eni maloletnog sina kako bi pojaao radnu snagu u oskudnom planinskom kraju. Deava se, meutim, da

devojka, poto deak nije jo zreo za brani ivot, im se malo oslobodila, grei sa jednim od mladia i to u peini. U deaku se budi sumnja i ljubomora i on uspeva da ih iz prikrajka vidi u telesnom ljubavnom inu. Kad se taj isti 'mladi oeni deakovom sestrom, deak oseiti u sebi ulnu snagu koju li (njegova zakonita ena sada sluti, te ga privlai sebi u peinu. U poslednjem momentu u svesti mu plane slika viena ranije iz prikrajka i on je u nastupu ljubomore davi. Jasno se nazire ovde, prvo, poremeenost odnosa u seoskoj zajednici, a, drugo, ulna anarhija koju ne regulie neki vii duevni oseaj, pa ni nova ljubav. Da bi ukazao na korene tog nereda ulnosti, ipiko uvodi arhetipski simbol peine, gde se odigravaju i in obljubi javan ja i in ubistva. ovek je, drugim recima, ostao, kao bioloko bie, na nivou ivotinje koja udi da zadovolji telesnu glad. Jo je vidljivija simbolika konotacija u pripovetkama u kojima se kontrastiraju ulnost i askeza, odnosno svetovni i sakralni motivi. Nije se bez razloga u drugoj deceniji XX veka ipiko prisetio vlastitog kolovanja u franjevakom samostanu, sukoba sa strogim <se~ 272 minarijskim propisima, sagreenja, kazni i bekstva ("U seniinariju", 1912. i "Ivo Poli"). Drutveni aspekt odnosa crkve prema narodu ipiko je satiriki obradio u Oba svoja romana i u drugim pripovetkama. U drugoj deceniji XX veka on taj odnos posmatra fragmentarno kao sukob dva naela (hedonizma i askeze, paganskog i hrianskog shvatanja sveta). Konkretizujui oba naela u slikama naturalistike ekspresivnosti, ipiko je uvodio i simbole koji integriu neposredno slikovno zbivanje na nain tadanje i doonije ekspresionistike proze i drame. U jednoj od najboljih pripovedaka te vrste, "Na protenju " (1910, momak i devojka silaze sa planine u Primorje crkvi. Zaneti u kolu, podgrejani vinom i vrelom puti, oni nastavljaju da igraju nesmanjenim ritmom i kad naie procesija. Uesnici procesije shvataju to kao izrugivanje, napadaju mladia i on pada udaren u glavu i kupa se u vlastitoj krvi. Meutim, ova ivo ocrtana i stilski dinamina slika ireg je smisla od konkretne izraajnosti prie. Dva principa ivota se tu sudaraju kao u nekoj ritualnoj i simbolinoj srednjovekovnoj ulinoj predstavi: jedan je onaj paganske dionizijske radosti, to ga igraju mladi ii devojka u naponu snage i ulnosti, a drugi je princip askeze, pokore i smrti. Simbolino je da mladi prvo biva udaren sveom, a zatim kamenom. Simbolian je i scenarij u kome se sve to odigrava, pre svega kip svetoga Roka "sa smeuranim crvenim platem preko lea" - dominira crvena boja krvi. Krlea je kasnije, u simfonijama, ovu ritualnu i simbolinu igru kontrasta ivota i askeze, paganstva i hrianstva sveo na apstraktne simbole. ipikova pria

je konkretna i iva, ali se arhetipski model prepoznaje u svakom inu i gestu, kao i simbolino znaenje predmeta i lica. I u drugim ipikovim priama ("Kod deteta na umoru", 1905; "Na dogledu mora", 1905; "U jesenjem suncu", 1911; "U odblesku ivota". 1913), u konkretnu radnju i tragino zbivanje ugraen je neki simbol koji ih integrie ili sugerie smrt (alojin cvet u prii "Na dogledu mora"). Ili se pak veliaju ivot i mladost, a odricanje od njih shvata se kao polagano umiranje ("U odblescima ivota"). Ni u jednoj, meutm, nije u toj ftieri naglaena snaga ulnosti i greha jae od svesnih odricanja i elje da se potuje crkvena dogma i porodina intima, makar u dane praznika, kao u pripoveci 273 "U strasnu nedelju" (1911). Te molbe 'bogu u crkva, parbha Zorze da ga oslobodi greha i neistih elja, pa ni opomene i proklinjanja jezuite sa predikaonice, ne mogu ga spreiti da ode, ba u strasnu nedelju, mladoj bludnici Morai i da se preda njenim arima i grehu. ipiko se sada vraao i motivima barokne knjievnosti, elei da potkrepi izraajnost vlastitog neonaturalistikog koncepta i senzualistikog shvatanja ivota, ne pravei pri tom jasne granice izmeu onoga to prihvata ili odbacuje. Zahvaljujui specifinom linom iskustvu, ipikov neonaturalistiki stil je osoben i u mnogome! ba u simbolici i u sugerisanju arhetipske osnove konkretnog dogaaja i linosti i opozicija ulnost-ivot, askezasmrt, pribliavao se ekspresionizmu. U ipikovom delu, zapravo, uz tri razvojne etape, u kojima dominira odreeni stilski kvalitet, mogu se prepoznati etiri modela pripovedanja: neoromantiarski (u veini pripovedaka do 1900. godine), modernistiki (u priama poput "Zapada" i "Najmodernije"), naturistiko-impresionistiki (glavnina pripovedaka tampanih od poetka XX veka do 1906. i roman Za kruhom) i neonaturalistiki sa elementima simbolike (roman Pauci i pripovetke iz poslednje dve zbirke, od kojih su neke nastale na samom poetku stolea). Opte odlike AH posmatrano izvan modelsko-tipskih varijanti i knjievnoistorijskih promena onoga vremena, ipikovo pripovedaki-romansijersfco delo je konzistentno i kao narativna struktura i kao specifina vrsta proznoga stila. ipiko, naime, ne proiruje obim postupaka naracije u odnosu na pripovedae krajem XIX i poetkom XX veka, to znai da je poloaj pripovedaa u njegovom delu proiziao iz glavnog poetikog naela tadanje proze, naime da prianje nije in estetizacije postojeih literarnih motiva, ve svedoenje o ivotu koji se neposredno proivljava, te knjievno ostvarenje ima istovremeno i dokumentarni znaaj. Zato je i u ipikovim priama u upotrebi prvo i tree lice, kao to je istovetna pojava

da u prii prvoga lica pripoveda iznosi lina autorska oseainja lili ise pak pojavljuje u neutralnoj ulozi prika274 ivaca neke linosti ili dogaaja. Najee je, to je razumljivo, tree lice,27 a kad je re o prvom, ipiko je tu blii Stankoviu i Koiu nego oroviu i u delu njegovih pripovedaka nije problem identifikovati dogaaje iz pievog ivota, kao to nije teko uoiti da pripovedaki ton prelazi u lirsku ekspresiju.28 Najzad, iako rede, pripoveda se pojavljuje u ulozi svedoka to u prvom licu izvetava o linostima koje je poznavao i s njima se druio, dakle praktikuje i nain pripovedanja koji je blizak i oroviu. Ovakav poloaj pripovedaa u prii zajedniko je svojstvo veine proznih autora toga vremena, sline lirske prirode. U podjednakoj meri zastupljeni su, na primer, i u pripovetkama M. Gorkog i H. Hesea - pripovedaa iste generacije kao ipiko i ostali srpski prozni pisci sa poetka XX veka.29 Zato i ira analiza ipikove tehnike pripovedanja teko da bi otkrila neke izrazite specifinosti koje bi svedoile o njegovoj posebnoj invenciji i imaginaciji. ipikova posebnost, pa i originalnost, ogleda se u stilu, shvaenom u uem smislu: u reenikoj konstrukciji i intonaciji koje su u funkciji prikazivanja ljudi i pejzaa, u akcionoj dinamici konstruisane prie i isto tako dinamikom poloaju linosti u njoj, to iskljuuje portretistiku tehniku i analitiki metod a pretpostavlja neposrednu demonstraciju aktera u dijalokim i dramsko postavljenim kontroverzama. Takva stilska tehnika ima za cilj objektivizaciju pripovedanja, tj. nastoji da se linosti i pojave same i direktno eksponiraju u prii. Otuda se osea i izvesna dvojnost u ipikovoj prii: na jednoj strani, bliskost ivotu " Moe se rei da preovlauje tree lice pripovedanja u ipikovim delima, pogotovo ako se zna da su romani napisani u tom licu. Relativno je mali broj pria u kome je narator i akter radnje ("enja", "Na rastanku"). Mnogo je vie onih u kojima je narator posrednik (prema modelu Turgenjevljevlh Lovevih zapisa) i kao prialac prenosi dogaaje, prizore i susrete u ivotu ili na putovanjima ("Antica", "Starica", "U jesenjem suncu", "Bijeda", "Najmodernije", "U eljeznikom vagonu "). 28 29 Tu se misli, pre svega, na prie o sebi u prvom licu ("enja ", "Na rastanku"), ali i na one u kojima je mogue u junaku treeg lica prepoznati autora ("Nakon deset godina", "U seininariju ", "Ivo Poli" i druge). R. Vukovi: "Samokovlija i Andri", Pregled, 1986, br. **, str. 324-326. 275 J i vidljivom, neto kao reprodukcija stvarnog dogaanja, i, na drugoj, poetina stilizacija u dijalogu kojom se

priana stvarnost udaljuje od grube podloge i romantini oreol lebdi nad stvarima i pojavama. Zato je, kad se o ipikovom pripovedanju progovori kao o jedinstvenom inu i estetskom fenomenu, potrebno osnaiti opaske da je poznavao italijanske veriste koji su tada aktuelni i na irem evroskom planu. 30 I bez nekih pretencioznij ih komparativnih istraivanja dalo bi se utvrditi da je ipiko sledio poetika naela bliska italijanskim veristima, da im je i tematski srodan. Naime, za razliku od zolinskog koncepta naturalizma, koji bioloki i socijalni determinizam ovekovog ponaanja dokumentu]e knjievno na primerima iz gradske sredine, pogotovo sa periferije grada, italijanski verizam obrauje teme iz seoskog i provincijskog ivota. To je svet siromanog juga Italije - skitnica, odmetnika, nesrenika, socijalno ugroenih, siromanih slojeva koji govore jezikom svoga kraja.31 ipiku su takve osobenosti bile bliske, pa je teko pretpostaviti da nije, kad se odluio da pie o dalmatinskom seljaku, o udnim ljudskim prirodama u malim primorskim i zagorskim mestinia, itao italijanske pisce tog opredelenja. Posebno mu je bio blizak i najbolji meu njima, ovani Verga, ije su se dve knjige (Seoski ivot i Seoske novele) pojavile poetkom osamdesetih godina. Mnoge pojedinosti u njima svedoe da ih je na pisac itao.32 Ali ak i izvan tih neposrednih dodira sa italijanskim verizmom, koji su usledili pre nego to je prihva30 Prvo je Dui, uoavajui da je ipiko "odista imao u sebi puno Zole, ak i sa vie umetnosti", pretpostavio da je "moda pomalo itao tadanje majstore talijanskog verizma" (J. Dui: "Ivo ipiko", Sabrana djela, IV, Sarajevo, 1969, str. 134). U studiozno raenoj monografiji o ipiku M. Jpvanovi .je 31 tome posvetio elo poglavlje i izneo niz zanimljivih slinosti (M. Jovanovi: "Verizam i ipiko", Ivo ipiko, str. 165-175). E. Sekvi: Verizam i njegova negacija, Beograd, 1968, str. 16-24. 32 Ne ba sreno izabranim nainom poreenja Stanko K.O; ra pokuava da dokae kako je "Verga drukiji od ipika i da veza verizma i ipika nije vrsta i pouzdana" (S. Kprac: Prirodno stanje svijesti u ipikovim djelima, Gornji Milanovac, 1987, str. 20). Ne radi se o tome koliko je ipiko slian u1 razliit od Verge (a mora biti ovo poslednje kao znaajan .stvaralac), ve o tome da je ipiko, poznavalac italijanske knjizeV~ 276 tio neonaturalizam zolinskog tipa, ipiko je pisac tog usrnerenja po strukturi stila i poetinosti faktografski grube prie o obinim, sirovim i surovim ljudima. Iako je reeno da "glavna linost koja se kree kroz sve njegove pejzae . . . , to je sama linost Iva ipika",33 i time podvuen udeo subjekta u percipiranju stvarnosti, to je protivno poetici verizma, ipak se moe rei da je ipiko

najbolji pripoveda o>nda kad veristiki objektivie priu i dozvoljava da se ona na pozornici dramski samokreira, makar se u njoj pojavljivao i neutralni narator prvoga lica kao u "Antici", sledei u tome Vergina programska opredelenja o objektivistikoj poziciji umetnikog dela kad izgleda "kao da se samo od sebe stvorilo".** U tim sluajevima pisac postavlja linosti u pokret, kratko objanjavajui predistoriju ivota, kao u dramskim didaskalijama, a onda im dopusti da, kao na filmskoj traci, u stalnim izmenama situacija i dijalokih replika, odigraju zadatu shemu odnosa. U pripoveci "Preljub", na primer, pripoveda obavetava na poetku da se selom proneo glas kako se "Pavle Orli slui enom svoga plemenjaka kao i svojom ". Dalje, pripoveda u nekoliko prizora pokazuje kako se to deava. Na j pre na prelu momci otvoreno prebacuju Pavlu to to se govori. Obavetenja o linostima u funkciji su zapleta i ona su motivacionog i akcionog znaaja. Za Cvetu se kae da je pogane krvi, Ildja je nagluh, ali je iz aluzija preldija mogao da nasluti u emu je stvar i odluio se za akciju - uhvatio je i znake mitnikog dogovaranja meu ljubavnicima, pa se uinio kao da e na put i ulovio ih na delu; Pavla raskrvario kamenom, a Cveta utekla. Sve tu izgleda i jednostavno i logino, ali i udnovato i neprirodno, ak i bizarno za normalno poimanje porodinih odnosa. Pavlova ena dola je te izbavila mua, a Ilija ih tuio sudu, iako zna da time kodi sebi samome. Osetivi svu muku bez ene i v 33 34 ti, koji se poziva na italijanske autore i citira neka mesta u originalu, kao poznatu Larinu pesmu u noveli "Na moru", morao doi u blii doticaj sa italijanskim verizmom kad je on aktuelizovan na irem evropskom prostoru. To bi dokumentoana studija specijaliste dokazala, kao to bi mogla poblie objasniti ipikov odnos prema italijanskoj knjievnosti uopte. B. Lazarevi: "Ivo ipiko", Ogledi, Beograd, 1937, str. 17. D. Verga: "Gramignina ljubavnica", Novele, Zagreb, 1984, str. 94. 277 sa malom decom po zimi i hladnoi, poao je da je doeka iz zatvora. U kafani je i Pavle i oni zajedno piju zajedno se vraaju kui i sve e se opet nastaviti po starom, poto su Cveta i Pavle bili bliski i pre njegovog odlaska u vojsku i na putu da se uzmu. Ali Ilija uri sa enom da se ogrije vatre, mislei da e joj uz njega sada biti dobro, a na pitanje je li to odavno s Pavlom, ne dobija odgovora. To je pravi obrazac veristike prie: nita se ne osuuje, nita ne zakljuuje, stvari prolaze pred oima itaoca takve kakve jesu: sirove, surove, ljudske, nimalo

strane i bez psiholokih komplikacija. A ipak, pria je i romantiarski bizarna i poetina. Razume se, ipiko, pogotovo u pripovetkama druge etape, kad propoveda naturizam, filozofiju ivota, eksponira i subjektivni stav u objektivistiki konstruisanim priama i propovednik je jedne opsesivne ideje. No, i tada nastoji da je ne namee direktnom eksplikacijom, ili to ini u slabijim priama. U boljim on dozvoljava da se traka slika i prizor dinamiki odmotava, da igru ljudskih figura prate promene u prirodi i slike koje se aktivno, kao estetski inilac ivota, ukljuuju u meuljudsku komunikaciju, ije je glavno sredstvo dijalog. ipikov Primorac i Zagorac iz planinskog zalea vie govore nego to meditiraju, pa se pria formira iz razgovora, usputnih objanjenja i slika prirode. Potrebno je, svakako, da postoji centralni dogaaj ili zaplet, odnosno dramska polarizacija linosti oko nekog poduhvata, kao u prii "Sukob ", koja je opet, na drugi nain, tipino veristika: dolazak novog, mladog upnika ustalasava selo, osobito trojicu brae vlastele. Kao docnije u neorealistikom filmu, smenjuju se prizori, ili kadrovi, sa ljudima u pokretu - na ulici, u kui, ali stalno u razgovoru. Ljudi se kreu, diskutuju, sukobljavaju se bez dramske otrine, a ponekad u kominim epizodama, kao kad svetenik dum Frane izbacuje dum Keka sa poasnog mesta za vlastelu u crkvi i nita se ozbiljno ne deava, iako se ivot menja, stalno je u toku, makar se vrteo u krugu. ipiko se pri opisnom povezivanju govornih partija, prikazu stalnih pokreta linosti, promena poloaja sluio pripovedakim prezentom koji je esto u upotrebi strukture naracije. loga, poetinih ljubavi, traginih sudbina ostrvskog ivlja - filmski sceninom, a opet filozofski dublje zasnovanom. ipiko nije kao R. Petrovi tragao za koherentnom 35 I. ipiko: "Sikob", Celokupna dela, I, str. 257. 279 278 u njegovim priama. Prezentom se pribliuju stvari, pojave i ljudi, tako da se ini da se sve odigrava na pozornici, a da je italac posmatra. Istovremeno, njime se stvara iluzdja poetskog treperenja reci, to pokreu stvari iz materijskog leita, te je prezent glavno sredstvo ipikovog poetskog stila u veristikim priama, kao i romantiarskog utiska grube materije prie. Tipian je ovaj primer iz pripovetke "Sukob": "On jednako gleda u tunju, ona u njega, a amac zalazi za rt, iza koga se prostire debeli hlad utijane, ve tamne uvale. Dum Frane se osvre kao da trai svijetlosti. amac pored krapa rekao bi brzo izmie. I lijepo se nasluuje da na kraju mirne uvale lei zaselak, a amac mu se uri i za sobom u brzini ostavlja apatljive borove, guste gluhae i jasno-zelene planinke, a pred oi izlaze ograeni vinogradi, iarani mrkim maslinama, visokim stijenama i ploama

sutonske boje."35 Prezentom se kreira scenska dinamika, stvara utisak neposrednosti dogaanja i filmine ipikovski verizam prethodio je onom delu moderne proze, kao to je Hemingvejeva ili Koldvelova, ije je dijaloko sekvencioniranje, prezentska naracija, scenska dinaminost blisko filmu. Takva je proza prijemiva za iri krug italaca i pogodna da prikae ljude ogranienih vidika, ali bioloki prenapregnutih kad se nau u kritinim situacijama bolesti, gladi ili rata. U srpskoj prozi ipiko je imao nastavljae jedino u kratkom romanu Ljudi govore R. Petrovia, delu pregnantnih dijapoetikom stvaranja i univerzalnim sistemom miljenja, niti je priroda u njegovim delima uzdignuta na visinu mita ili pozornice, u kojoj prestaje da deluje ovekovo socijalno bie. ipiko je obuzet sudbinom malog oveka, i prirodni i drutveni okviri su mu neizbeni i bliski, ali filozofija vitalizma, naturizma, veristika tehnika dijaloga, dinamikih razmetanja prizora, flimskog komponovanja situacija u ire celine, pokuaj da se to prome nenametljivom refleksijom o oveku i prirodi, ine cr prethodnikom R. Petrovia, a veristiki poetizam moderno je naslee na kome se docnije temeljio neorealizani u svetu. U tome je, pored ostalog, znaenje dela I. Cipika, koje je za nas danas izgubilo onu privlanost to ju je imalo za savremenike, pa nam se ini da bi Corovia trebalo staviti ispred ipika kad se vrednuje srpska proza krajem XIX i poetkom XX veka. a PRIPOVEDANJE O ENJI I RASULU (B. STANKOVIC) Raznolikost narativnih modela Stankovi je u dve poslednje godine XIX veka objavio devet pripovedaka i to 1898. pet ("Tajni bolovi", "Prva suza ", "Stanoja", "Gugutka", "urev-dan") i 1899, kad mu je izila i prva knjiga Iz starog jevanelja, etiri ("U noi", 280 281 "U vinogradima", "Nuka" i "Uvela rua"), i sledee 1900. godine tri ("Na Boi", "Stari dani" i "Naza"). Istraivau koga zanimaju duhovne i stilske promene u tadanjoj knjievnosti na granici dva narativna modela i dva poetika koncepta, a zna da je Stankovi zakoraio tek u treu deceniju ivota, razlike izmeu pria objavljenih u kratkim vremenskim razmacima govore mnogo. U Stankovievom traenju vlastitog proznog izraza izmeu razliitih stilskih i tematskih opredelenja u tadanjoj knjievnosti, pripovetke iz 1898. godine predstavljaju, u stvari, tri pripovedaka tipa. Prvi je najjasnije izveden u pripoveci "Tajni bolovi". Stankovi prihvata obrazac neoromantiarsko-simbolistike, prie, naglaenog melodramskog zapleta, traginog retorikog izraza, iji je jezik pre literaran nego stvarnostan. Takve pripovetke pisali su pisci hrvatske moderne (Livadi, Deman i Lisiar) i one su u srednjoevropskoj knjievnosti tada u modi. Pria je objavljena u hrvatskom glasilu

a napisana je u zapadnoj varijanti jezika, zbog ega nije bilo mogunosti da se izrazi sintaksika i leksika specifinost Stankovievog docnijeg idioma. Pria jednostavno sledi postojei obrazac modernistiko-simbolistike proze. Mladi nastavnik gimnazije u maloj varoici dobija od tetke sanduk koji je ostao sa stvarima posle smrti njegove majke. Majka je za njega bila sveti idol, a u sanduku pronalazi njena pisma, na osnovu kojih otkriva da su bila upuena od strane njihovog prijatelja jo za oevog ivota ~~ u stvari majinog ljubavnika. U veernjoj tmini, u oajnom kidanju srca, junak saznaje da se majka otrovala da se ne bi otkrila njena sramota. Sve iluzije padaju i ju. nak pali pisma, a kad sve izgori baca sve kroz prozor i "p0. lako zajeca". Melodramski karakter prie "Tajni bolovi", simbolian in spaljivanja pisama i atmosfera mraka i bezizlaza jasno opominju da je Stankovi sledio pripovedaki stil epohe. Ali Stankovi je osetio, kako se vidi iz ostalih pria iz 1898. godine, da je takav nain pripovedanja bezlian i da se manifestuje u shematinim apstrakcijama likova, situacija i simbola. Morao se okrenuti, osetio je instinktom pravog pripovedaa, iskustvu, zapamenim likovima iz ueg zaviaja Vranja, koji su bili bliski onom tipu tadanje pripovedake proze kakvu je stvarao orovi, koji je u malom mestu pronalazio bizarnosti i romantine figure privlane za ukus toga vremena isto toliko koliko i melodramski zapleti. I kao orovi pre toga, Stankovi je u deklasiranom siromahu kasabe, u liku budale Dimitrije ("Prva suza") pronaao uzorak za priu nove tipske varijante. No, Stankovi nije iao za tim, s obzirom da se od poetka koncentrisao na sagledavanje duevnih procesa i unutarnjih ljudskih drama, da prikazom siromaha izazove utisak saaljenja ili veliine. On istie tragikominost lika Dimitrije, dina neskladnih delova tela, okastog lica, debelih usana, pocepanih akira, uivenih belim koncima, nakrivljene ajkae na desno oko. Humoristika nijansa u predstavljanju varokog udaka paradigmatina je za deo tadanje proze. Ali ni Stankovi ne produbljuje tu stranu ove linosti, ve razotkriva tragikominu enju za lepotom koju oliava .mlada i lepa T oda, devojka namjenjena drugome, no milostiva i dobra prema budali.1 Tragika e 1 Reeno je na jednom mestu da "u zbrici Iz starog jevandelja od pet pripovedaka samo u jednoj nema personalizovanog naratora", a misli se pri tom na "Prvu suzu" (D. Vuenov: "Narator u pripovetkama Borisava Stankovia", Dela Bore Stankovia u svome i dananjem vremenu, Beograd, 1978, str. 15). Vuenov govori o tri tipa personalizovanog naratora. Ovo navodim da bih objasnio zato u ovom i drugim tekstovima ovde ne raspravljam o narativnom tekstu na ue teorijski nain. Ra/lvi je jednostavan. Pripovedanje, mesto i ulogu pripovedaa u pnci sagledavam u istorijskoj ravni, tj. vidim ih kao aktuelizovane postupke u jednom vremenu koje prihvataju svi pripovedaci

282 prei u grotesku kad Dimitrije tri za kolima to odnose drugome Todu i kad ga njen budui mu surovo odgurne i njemu se zane na licu prva suza. Slian je i lik Stanoje u istoimenoj prii, s tim to prikrivena ljubav jurodivog prelazi ovde u patoloku opsesiju __ u neku vrstu posthumne nekrofilije. Pisac dovodi junaka u poloaj da mora raskopati grob tajno voljene ene, ime nekadanje oseanje budi emocije i uzrokuje smrt. Naznake groteske u prvoj i naturalistika otrina slike u drugoj prii, kao i motiv enje za ljubavlju, svedoe da je Stankovi ve u prvim pripovetkama prevazilazio neoromantiarske idealizacije stvarnosti i onda kad se sluio ustaljenim postupcima proze devedesetih godina. Stankovieve udake odlikuje crta surovosti pri pokazivanju ranjene due. On ih gleda sasvim izbliza kao deo porodine istorije. U prii "Stanoja" re je, uglavnom, o naratorovoj umrloj strini kao objektu ljubavi. Prevodei lovake poetine izvetaje iz proze devedesetih godina u dokumentarne dnevnike snimke bizarne malovaroke sredine, centrirajui u sve to traginu filozofiju ivota, bez spekulativne duhovne transcendencije i spiritualistike vedrine, Stankovi je pre poetka XX veka pisao prie u novom neonaturalistikom stilu. Jer i sledea od pria iz ovoga kruga, "Gugutka", pripada istoj tipskoj varijanti proze, iako starac o kome se govori nije iz sveta jurodivih, ali je od onih docnijih Stankovievih likova to se, inesreni i odaljeni od sveta, motaju po grobljima. Naime, u prii "Gugutka" gugutka predskazuje oronulom starcu Jovanu dolazak smrti. Javila se kad je umro njegov sin jedinac Mita i ostavio ga skrhana da obilazi groblje. Slutnja smrti u simbolinom glasu gugutke podsea na signalizacije smrti u dramama Morisa Meterlinka. No, Stankovi simboliku izvodi iz realnih okolnosti, u scenariju koji je obojen lokalnim koloritom i osvedoen priom u prvom licu. Na taj nain se u Stankovievim prozama naturalistika osnova i simbolika nadgradnja skladno dopunjuju. Najvie se, meutim, pria na slian nain, pa bi se o istoj shemi pripovedanja moglo govoriti i povodom orovia, ipika, Koia i drugih. Tri tipa Personalizovanog pripovedaa samo su tri varijante turgenjevijevskog modela iz Lovevih zapisa. Interesuju me ovde individualizacije postupaka u konkretnoj fabuli. 283 "Gugutka" pribliava "Stanoji" po tome sito je junak Ijen iz blizine, iz neposrednog razgovora sa piscem-naratorom, koji sebe, kao i Turgenjev u Lovevim zapisima, dri po strani, ali se intimno, za razliku od ruskog pisca, angauje i emotivno uestvuje u junakovoj prii o smrti. Susreli su se na groblju: narator je poao da obie svoje, pa naiao na "ist grob, kao da je jue u njemu ko zakopan", a iza krstae na "gologlava starca gde se zaneo oko upanja

trave i ienja kamenia". Ove Stankovieve neonaturalistikosimboline prie su najosobenija dela u srpskoj prozi krajem XIX veka. To se ne bi moglo rei za petu Stankovievu crticu iz 1898. godine "urev-dan", koja reprezentuje treu tipsku varijantu tadanje proze. Ona je, naime, pria u prvom licu, ali i o pripovedau koji se sea svog idilinog detinjstva, pa po tome veoma podsea na Rankovieve "Jesenje slike" ili Domanovieve "Uspomene iz detinjstva ". Isti je elegini ton, isti prelazak prie u opise prirode, odnosno svoenje ele narativne skice na okvir impresionistike slike, vedrih koloristikih preliva i proarane ivopisnim bojama nekadanje nonje, kao i propratnim retorikim i folklornim tiradama pri inu vaenja mantafe. Tu je i motiv detinje platonske ljubavi, uz stidno obaranje pogleda, izbegavanje ili blago provociranje partnera. U sutini, dakle, "urev-dan" je tipina prozna slika ili skica iz devedesetih godina, sa svim prateim rekvizitima: edna ljubav, ograniena patrijarhalnim normama i svedena na elegino i enjivo prieljkivan je, naturistika idila i razgledniki ivo obojen i praznini dekor. Ali sve je u toj prii neposrednije, bogatije i ivlje nego u slinim autobiografskim zapisima drugih pisaca.2 Izgleda da se Stankovi, traei vlastitu pripovedaku formulu i formu u 1898, sledee godine opredelio za ovu folklorno-idilsku impresionistiku varijantu proze eleginog tona, koja je najvie odgovarala spomenarskim raspoloenjima i boleivim enjama mladoga pisca, pa su etiri pripovetke publikovane 1899. toga tipa ("Nuka", "U vinogradima ", "U noi", "Uvela rua"). Svima je zajedniki 2 To ipak nije smetalo kritiaru Zvezde da istakne kao slabe tri prie u knjizi Iz starog jevanelja, pri emu "/urevdan' je gotovo bez ikakvog interesa, i po sadrini bi pre mogla doi u zbirku ,obiaja'" (B. Novakovi: "Prve pripovetke Borisava Stankovia", Vihorno razdoblje, N. Sad, 1985, str. 40). 284 motiv enjive ljubavi, u svima je ljubav platonski ista, nevina i ograniena patrijarhalnim i porodinnim ogradama - onako kako figurira u veini proznih dela devedesetih godina. No, Stankovievi junaci u ovim priama, u veem stepenu nego u "urev-danu", u iskuenju su da srue tabue, a to ipak ne ine, to uslovljava duevnu depresiju, elegino raspoloenje pa i samomuenje. U svima je pozornica radnje priroda - polje, bata, vinograd. I to je, moda, jedina prava impresionistika proza u srpskoj knjievnosti toga vremena - opisi su nijansirani, ivi, preliveni velom eleginog nemira i pritajenog dekadentnog erotizma, kao u evropskom impresionistikom slikarstvu te decenije, bez pompeznosti i patetike ipikove i Koieve slike. U svima je folklorni in nedeljivi sastojak narativne strukture - obred u kome se integrie radnja (svadba u "Nuki"), sveanosti rada ("U vinogradima"

i "U noi"), sahrana na Jcraju ("Uvela rua"). Pratei dodaitak prianja su lirske narodne pesme ili gatke ("U vinogradima"). Isto tako, sa izuzetkom "U noi", koja je objektivizirana slika, u svima se pojavljuje autor kao junak prie, sa razliitim udelom u njoj. U "Nuki" seanjem se vraa detinjstvu i tu se pojavljuje kao posrednik na svadbi, trpi od besnih zagrljaja devojke Nuke, koja na njega prenosi ljubavnu strast namenjenu mladiu u svadbenom kolu. U prii "U vinogradima" autor je prialac u prvom licu, preivljava tipino stankovievski araniranu ljubavnu igru odbijanja i privlaenja, prekidanja igre kad je strast na vrhuncu i stidnog povlaenja u strahu od prekoraenja granice dozvoljenog. Ciganka mu prorie da e mu biti "vek aren, put dalek, neznan i taman". I najzad, u "Uveloj rui" prepoznaju se detalji Stankovieve biografije. 3 u U dve pripovetke ("U noi" i "Uvela rua") zaplet je uslovljen socijalnim razlikama zaljubljenih, ali se ba njima vidi kako Stankovi prenosi dramu linosti unutra i postavlja je u arite due. U prii "U noi" re je o 3 "Uvela rua" je, naime, napisana u dve razliite verzije. | rva je u tonu objektivnog pripovedanja, a druga ispriana kao intimni dnevnik ivota i "dosljedno izvedena autobiografski kao P'sey doivljaj sa podnaslovom: Iz dnevnika" (M. Begi: "Poetska istota Neiste krvi Borisava Stankovia", Umjetnost pripovijedanja, 1984, str. 110). 285 klasinom ljubavnom trouglu: Cveta je sluila u Stojanovoj bogatakoj kui i postali su nerazdvojni, a onda je pala odluka da se uda za oveka njenog socijalnog stanja. Stojana su takoe oenili, no on bei od kue i nou peva alosne pesme, trai nekadanju ljubav, zarie se da nee doi, a ipak dolazi. Tipina stankovievska pozicija ljubavnika: svesno se odbijaju, a podsvesno due im lete jedna drugoj. I poenta na kraju: voda je dola i Cveta zaneta Stojanovom pesmom i milju na njega, nije ula' um mlazeva, pa je mu grdi verujui da je u drugom stanju. U bogatom okruenju vrele vranjanske noi, u meseinom prelivenom dekoru prirode, u linostima se o<digrava mukla drama a da se spolja gotovo ii ne vidi. U Stankovievim pripovetkama pisanim krajem devedesetih godina prologa veka prepoznatljivo je vie elemenata to ih povezuje sa prozom neoromantizma. To su ljubav za prolo i prolost, pojava snova kao agensa budne due, idealizacija prirode i mladosti, inkorporiranje folklora u priu i lirski stil u autorskoj prii prvoga lica. U tom smislu pripovetka "Uvela rua" je isto tako ilustrativna kao i druge idilsko-melainholinog i impresionistikog tipa. Pisana je u obliku dnevnika, dakle, u formi line ispovesti kao i slini pominjani tekstovi o detinjstvu i mladosti

S. Rankovia i R. Domanovia. Sam poetak "Uvele rue", u ikojioj se 'javlja karakteristina forma neoromantiarske proze san, neodoljivo podsea na "Jesenje slike" (1892) S. Rankovia. U uvodnoj sekvenci i jedan i drugi autor, iz neke rune stiske vremena sadanjeg, prenose se u svetio vreme prolosti i vaskrsavaju ivot ozraen lepotom mladosti, prirode i radosti. Obojica pripovedaa evociraju uspomene u neobinoj ti-formi. - U Stankovievoj prii ti je devojka Stana, koju je zavoleo mladi Kojo, pa ju je morao, pod pritiskom plemenitakog nagona za rehabilitacijom posrnulog porodinog stabla i babe to oliava zakon vieg, napustiti a ona zbog toga propala. U Rankovievim "Jesenjim slikama" ti je on nekadanji, provalijom odeljen od onog iz okvirne situacije, to oajava pred optim osipanjem ivota i pred prolaznou. Uz to, u obe prie jedinstven je pratei folklorni dodatak, kap i u delu tadanjih dramskih tekstova, u obliku pesama to se unose u obredne forme, kao to su prela, posela ili obiajni radni poslovi. ena su tako dva drutvena sloja i intimna ljubavna drama bie, prema tome, sadrana u meusobnom skupljanju osirotelih u novoj porodinoj zajednici. Javlja se i suprotna tenzija - otpor koji e nagovetenu ljubav dvoje reenja na kraju. U pogledu takve dramaturgije i scenino4 Kao mlad pisac, Stankovi je bio vrlo prijemiv za tue inptive koje je obraivao na originalan nain. Nije zato bezrazlono pretpostaviti da ga je itanje ipikove "enje" podstaklo da literarno uoblii doivljaj iz svoga detinjstva i mladosti. 286 287 Van tih optih pripovedakih shema izrasta sasvim razliito, estetski i koncepcijski, narativno tkivo dvojice autora. Dok je u Rankovievoj pripoveci poetna situacija podsticaj da se razvije, u albumskoj konstrukciji, snimljeni film mladosti, idila, seoskih pejzaa, berbe i komianje kukuruza, likova seoske omladine i starina, pesama, pia i aljivih razgovora, Stankoviu u "Uveloj rui" ona je povod da razotkrije jednu ljubavnu i ljudsku dramu, proirujui dramski zaplet poznat iz ipikove poetske prie "enja", objavljene 1898. godine.4 Stvara, zapravo, Stanko vic poeminu duu novelu u kojoj je, u razuenoj i savreno organizovanoj kompoziciji, sa radnjom rasporeenom u pet sekvenci, podjednak udeo epske naracije, lirskog ritma i dramske napetosti. ini se da je kvalitet dramskog novost to je Stankovieva pripovetka unosi u tadanju srpsku prozu. Stankovi, oseajui dublje od svojih prethodnika ivot i ivotne paradokse i ponore, stvara i jasan socijalni okvir ljubavne drame. Nale su se jedna pored druge dve kue, odeljene samo malim potoiem i plotom: jedna u kojoj ivi narator i njegova baba (otac nekadanji orbadija je propao, a majka ubrzo umrla), a u drugoj siromana doljakinja, priprosta seljanka Marija, sa lepom i bujnom erkom Stanom. Priblimladih

da razori i da ostavi pusto u njihovim biima. U devojci tako to e da je udaju za nedragog i to e ona pored mua pijanice da propadne, a u mladiu, prvo ueniku pa studentu, posejae melanholiju i uneti traginu setu u dalji ivot. Za Stankovia je reeno da je u dramskim tekstovima pre pripoveda nego pisac drame. U narativnim, on najbolje efekte ostvaruje dramskim zaotravanjem odnosa i postepenim voenjem radnje do kulminacije, pada i razsti "Uvela rua" je bila model za Stankovieve budue romane (za Neistu krv i Gazda Mladena). U pet delova, koji u mnogome podseaju i na dramske sekvence Kotane [ Taane, Stankovi zaokruuje uzbudljive momente istorije ivota, ljubavi i kraha dvoje mladih bia. Na taj nain Stankovi je, ne samo dramskim araniranjem radnje, sa reljefno uraenim i ivim portretima i lokalizovanim jezikim argonom, koji je prevazilazio krutost literarizovanih stilizacija neoromantiarske proze devedesetih godina, ve zahvatom ivota u padu i rastu, u obilju i neumitnoj smrti bio ve u sledeoj etapi srpske knjievnosti simbolistike epohe: onoj koja umesto due u centar interesovanja stavlja integralni ivot.5 U tom pogledu slike lepote obilja na poetku novele i babina smrt na kraju mogu se uzeti kao dva simbolina ina u jedinstvenoj predstavi filozofije ivota. U tri prie objavljene 1900. godine ("Na Boi", "Stari dani", "Naza") pisac se i dalje koleba, ali sada samo izmeu dva modela pripovedanja: izmeu elegine, folklorom zasiene, impresionistiko-idiline prie, na jediioj, i naturalistiko-mistine novele, na drugoj strani. Time to jedino "Tajne bolove" nije unosio ni u jednu od svojih knjiga, Stankovi je bio naisto da mu taj neutralni i na melodramsku fabulu svedeni, modernistiki nain pripovedanja ne odgovara, pa ga je brzo napustio. U prve dve prie ("Na Boi", "Stari dani"), Stankovi je nastavljao put koji su trasirale od kritike pozitivno ocenjene impresionistikoelegine prie iz ranijih godina.6 U svemu se vidi ta podudarnost: folklorni obredi (Boi i slava) ine sr aitimosfeninih slika u kojima se prelamaju ljudske sudbine, ozraene svim onim to dolazi uz praznini in: pesma, igra, veselje ili tiha, boina tuga. U obe se pojavljuje deak u slinoj poziciji kao i u prethodnim priama (u prvoj je i glavni junak, a u drugoj posmatra i prenosilac 5 Obilje ivota i mladosti u prvim delovima novele rasipa se i gasne na kraju, da bi se sve sjajno poentiralo slikom smrti. To je scena kad baba umire i sve izgleda pusto i mrtvo i poloK "bese usahnuo, drvee iseeno a zemlja gola, trona i smrznuta " (B. Stankovi: "Uvela rua", Sabrana dela, I, Beograd, 19/U. str. 280). * B. Novakovi: Vihorno razdoblje, str. 47-49. 288 ooruka).7 Obe su, isto tako, na granici autobiografskih seanja

i proete nostalgijom za starim danima. Uoava se ipak jedna razlika izmeu ranijih pria i dve poznije istoga tipa ("Na Boi" i "Stari dani"). Stankovi pozornicu radnje pomera sada unutra, u kuu ili kafanu, a time se gubi koloristika vedrina prirode, zbog ega melanholino prianje zvui traginije. Tako nestaje i impresionizam iz Stankovieve proze, odnosno nije vie njena dominantna oznaka. Impresionizam se javlja u novoj, ak spiritualnoj formi: kao prefinjeno slikanje unutranje kuevne arhitektonike tiine stvari, odnosno prerasta u poeziju interijera. U tom vremenu kulta mistike stvari Stankovi postaje njihov pesnik kao i savremenik mu Austrijanac Rilke. 8 Takav pesnik je Stankovi u prii "Na Boi", koja i nema fabule, ve se svodi na prikaz jednog narodnog obreda (Boia) i ueu sina u uveliavanju sveanosti i majinoj radosti zbog toga. Ali umesto da podrobnije razradi idilsku priu, Stankovi se koncentrie na opisivanje domaih stvari, koje prustovski doziva u seanje. Uz to uje se kako jecaju zvona, odjekuju prangije, miriu masna i jaka orijentalna jela, prelivaju se bogato sahani, bele se marame, bruje molitve, kuljaju dimovi, a u "vazduhu kao da struji neka golicava raskonost". Sve je sliveno u zvuk, miris, vidne percepcije - predato na uivanje u raskoi ulnog bogatstva sveta. Ako se u prii "Na Boi", zadravaju neke idilske i neoromantiarsko-folklorne crte, u "Starim danima" one se gube. Tu se autor ne stidi da s indignacijom i naturalistiki surovo pokae sadanje vreme, odnosno onu taku u prostoru i vremenu iz koje sagleda prolost.9 No, ni u 7 U obe je deak narator, to je jedna od specifikacija fenomena detinjstva u Stankovievom delu, jer se pojetvljuje jo "detinjstvo odreenog, glavnog lika u pripoveci ili romanu i deje mnotvo u prostoru porodinih odaja, u slobodnoj igri i Prirodi" (V. Filipovi: Svet detinjstva u delu Bore Stankovia, Pritina, 1968, str. 197). 9 v * C. Heselhaus: "Rilkes Kunstgedichte", Deutsche Lyrik der Moderne, Diisseldorf, 1962, str. 118-121. . Moda je to prvi pravi obrazac Stankovievog neonaturaustikog stila, kad on reporterski ivo preslikava rastrgani ambijent savremene srpske palanke snimljene neposredno "sada": "Napred kue, gomila ubreta, tek sada iz konj usnica izbaena slama koja se pui i dvorita puna balega i prljavih kokoa*a -" (Pomenuta knjiga, str. 54). 289 Pasa razdvojeni tako to se ona udala, a on mora na slavskom veselju da podnosi muku neispunjene ljubavi, provociiran i njenim dobronamerniim gestama i igrom. pa. tos elje za prekoraenjem granica iste ljubavi i porodinih obzira, tu se uzdie do tragine visine i baca junaka u pijanstvo, u mranu krmu - to stecite drama, likova

neonaturalistike proze. Tako se i prolost pretvara u tragini panoptikum naslikan tamnim nijansama koje potdela u kojima se postepeno gubi poezija enjivih uzdaha, ljubavnih nenalaenja i razdvajanja, folklorne dekoracije ili idilinih slika prirode. Stankovi je sada otar analitiar duevnih ponora, raspadanja ljudskog bia, mrane mistike krvi, porodine dezintegracije i tekog naslea razorne strasti, uibistava, tragedija, bolesti, pa i perverzija. Retka su Stanko viceva dela, sem kad govore o detinjstvu junaka, u kojima se prepoznaju idiline slike prolosti, dekorativni neoromantiarski stil ili folklorne stilizacije. I ako se jave motivi i obrade tog tipa Stankovievih pria, kao u crtici "Stojanke, bela Vranjanke" (1901), gde beg dertlija ubija noem lepu hrianku zato to se udaje za drugog a ne uslia njegova ljubavna uzdisanja, onda one prelaze u orovievski dekorativizam i melodramatinost. Rede su pripovetke (kao "Kuko Mico!", 1901 "ok", 1902; "Veiti poljubac", 1907)/u kojima se slikaju tajanstvena snaga ivota, uzleti za idealom, romantiarski zanosi i snovi o veitom poljupcu, u kome bi se gubila misao i svest o stvarnom postojanju. Od novele "Pokojnikova ena", koja je ula u zbirku Stari dani, od Bojih ljudi, preko veine pripovedaka u knjigama Iz moga kraja i Moji znanci, do romana Gazda Mladen i Neista krv, Stankovi piemo ljudima optereenim boleu, mranih nagona, osujeenih prolosti, koju nostalgino priziva, pripoveda ne nalazi vedrine. Pre proivljava u liku sebe nekadanjeg jednu ljubavnu dramu, iji su akteri momak Toma i devojka puno potiskuju koloristiku vedrinu folklorne prie. Autentini neonaturalizam Objavivi "Nazu" (1900), Stankovi se potvrdio kao pripoveda autentinog neonaturalizma u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka. Od tada e, naime, da pie Nije to vie neonaturalizam, kao u orovievim i ipikovim delima, gde se osea opti duh vremena i svesni napor da se italac frapira surovim i sirovim detaljima ivota. To je neonaturalizam line vokacije pisca koji je snabdeven lucidnom sposobnou prodiranja u mrane naslage due i moi da u gustim, prljavim otpacima ljudskih tela, to se raspadaju, oseti dah tajanstvenosti, ne291 290 u korenu i na poetku ivota to postaje uzrok naglih ivotnih obrta i nesluenih drama. esto su to linosti profinjenih ula, dekadentnih dispozicija, ili ranjenih dua i bolesnih psiha, ija se krv meala sa orijentalnim nanosima i nasleem Istoka. Stankovievog oveka mui neiivljena a osujeena strast, ija se energija usmerava u patoloke ekscese, dok ne zavri nekad i u blaenoj letargiji ludila, lake izmirenosti sa ivotom bez razuma. To je esto i svet pomraenih kreatura, to se vrzmaju oko grobalja, na svadbama, slavama, daama, sahranama - ive u stalnom oslukivanju nekog unutarnjeg, nerazumljivog, tajanstvenog

ubora oteklog ivota i prsle due. Stankoviev stil je sada opor i analitian, a pisac je koncentrisan na neposrednu, grubu realnost. Aura prolosti kao da nestaje iz njegovog vidnog polja i on zahvata runi ivot, neulepan i opisan bez nostalgine i raspevane poetinosti. Umesto prirode - vinograda, polja, meseine, arolikih ruralnih predela, ambijent je sur, sirov, napadno otar. Groblja i prigradske etvrti sada su Stankovieva stalna opsesija. Istovremeno, zahvata i realnost velegrada, odnosno pokazuje raspad moralnog i fizikog lika svog junjakog oveka u Beogradu, preokupiranog sivim administrativnim poslovima. Umesto pesnika ljubavi i poetinih uzleta ljudske due prema lepoti i idealu, Stankovi se javlja u ulozi slikara i kritiara otuenja i dezintegracije prirodnog dekora i antropolokog rasula. Gube se i tipine sheme stankovievskih ranih ljubavnih pria, izraene u neoekivanim promenama i akcijama, neostvarenim idealima i postupcima na granici ljubavi i mrnje, enje i bekstva. _UStankovievom delu, naime, ljubav se ispoljava u dva zaotrena vida: kao platonsko odricanje ili kao fiziko nasilje. Sada je dominantan ovaj drugi vid, pa se esto javlja silovanje kao uzrok tragedije enskih linosti. stajanja, da, kao Dostojevski,10 iza aneoskog lika otkrije nalije nagona, razorne strasti i zloina. U noveli "Oni" (1901), u nekoliko prizora u kui na smrt bolesnog sina jedinca, kome su doveli mladu i zdravu enu, a on ostao prikovan ljubavlju za siromanu batovanovu ker, u svakom detalju osea se prisustvo smrti i uas raspadanja materije u ivom oveku, narastanje blata i neisti na njegovom licu. Tako je na Mitinoj majci sve "bilo nekako poaelo, kao uplesnivilo se", "pa i ona sama bila potamnela i po njenom sitnom, smeuranom licu videlo se mnogo blata, i to onog ovejeg, starakog blata". Miti su "noge od bliske smrti ve poele da otiu", no on je zabavljen "bolesnikim, pred smrt, eljanjem kose". Atmosfera u kui je napeta, te je "nekako sveano, udno, ukoeno", a iz "dvorita je dolazio miris na ve proklijalu travu, trulo drvee u zemlji, a takoe i iz bate, koja je, sad prekopavana, spremljena za saenje, mirisala na svezu zemlju".11 Sve ivo i neposredno podsea na dolazak "uasnog gosta, na raspadanje tela u sveoj zemlji". Docniji prizor mrtvaca okruenog rodbinom i najbliim komijama, koga su "u novo obukli, ispruili, vilice mu vezali, a na usta mu metnuli zeleni list, da mu ne ide pena", jo neposrednije otkriva snagu autentinog neonaturalistikog stila i mo pievu da otro uoenim pojedinostima stvori iluziju suvie stvarnog raspadanja ivota, ali i nadivotne realnosti kad se ini da "od njihova plaa ela no zajedno s njima sa osvetljenim mrtvim Mitom, kao da se pokrete, uskomea, die nebu cvilei za mrtve.. ."12 Stankovievi prizori smrti i rasula su ubedljiviji i snaniji nego u drugih

tadanjih srpskih pripovedaa.13 10 Stankovi .je u razgovoru sa B. osiem istakao meu piscima posebno Dostojevskog, jer je itanje Bednih ljudi "ui; nilo na mene jedan od najjaih utisaka", a "od drugih stvari Dostojevskog volim jo Zapise iz mrtvog doma", pa dodaje: "Kakvi _tipovi, kakvi karakteri, kakva ovenost u toj knjizi?? (B. osi: "U razgovoru sa Borisavom Stankoviem", Deset pisaca - deset razgovora, Beograd, 1931, str. 28. 12 13 " B. Stankovi: "Oni" Sabrana dela, I, str. 184. Isto, str. 194. Umiranje i prizor pored mrtvaca u kui prikazuju, naime, jo R. ^Domanovi u pripovetkama "Smrt" i "Seoski pogreb", M. Jaki u "Dai", M. Dimitrijevi u prii "Kad su gorele votane svece". Stankovi ga slika u "Uveloj rui", u noveli "Oni" i u Bojim ljudima neuporedivo sugestivnije. 292 Autentini Stankoviev, mistikom i simbolikom proeti neonaturalizam najbolje je, meutim, doao do izraaja u duim novelama kao to su "Naza", "Jova" "Baba Stana". Da bi itaocu to neposrednije pribliio surovu priu i objasnio postupak stare ene, Stankovi primenjuje u "Nazi" turgenjevski nain prianja u prvom licu, gde narator kao sudski istraitelj dolazi da rasvetli jedan sluaj, upoznaje direktno junakinju i pria istoriju njenog ivota. Naza je jedan od izrazitih Stankovievih likova ponienih i uvreenih, iji patos rtve raste do nesluene osvete. Sirota majka, rano ostala bez mua, sve je podredila kerci lepotici Sofki koja slui golemaa gazda Arsu i zauzela je posebno mesto u njegovom domainstvu. Jednoga dana Sofka mu je prala noge, belina ju je provocirala i nije uspela da prevlada ulno uzbuenje i prui otpor gazdinoj pohoti. Majka, koja se sklanjala u stranu da ne smeta kerinom uspehu u gazdinskoj kui, dobija udovinu i naopaku snagu kad treba da se sveti. Stavlja kamenje kerci na stomak i sama seda odozgo, sluajui kad e ivo bie unutra da se ugui. A kad je gazda umro, ona je nou raskopavala grob i prizivala pse da jedu mrtvo telo: "Umro. Pratnja bila sjajna. Sva varo. Svi svetenici. I iraci, ripide. ak i deca iz kole bila. Nosili ga dugo, dugo, kroz varo, pored svakog njegovog imanja: duana, mehane. I jedva ga u no ostavili na groblju. Zato klisar nije mogao dobro da ga ukopa. Zato je Naza mogla sama da mu grob otkrije, da izbaci zemlju, mrtvoga iz sanduka da ga izvadi i da ga da psima .. .!"14 in osvete dobija u "Nazi" patoloke razmere i prelazi u sadizam i zloin. U ovoj vrsti otrih, naturalistiki zasnovanih analiza ljudske prirode, Stankovi ispituje ambivalentno ponaanje linosti raspete meu krajnostima ljubavi i mrnje, dobra i zla, skruenosti i opaine. Stankovi sledi u tome Dostojevskog, ali pronalazi likove u neposrednoj stvarnosti,

uverljivo ih oblikuje u atmosferi ivota orijentalne palanke sa juga Srbije, metodom direktne slikarske reprodukcije i specifinim jezikom, pa se uzor velikog ruskog pisca teko i prepoznaje.15 U pripovetkama "Jova" i "Baba Stana" Stankovi na slian nain u mistici, u krvi i patolokim porivima due pronalazi uzroke neoekivanih 14 15 B. Stankovi: "Naza", Sabrana dela, II, str. 61. M. Babovi: Dostojevski kod Srba, str. 307-314. 293 em prenete u krv. U pripoveci "Jova" (1901) istoimeni junak je stankovievski bahati, preki i surovi golema trgovac koji ivi usamljeno, na svoju ruku, otar je prema ukuanima i enama, s kojima se esto razvodi. Sve je za njega moralo da bude posebno, pa mu je i kapija "uvek bila zatvorena, i to nekako teko, kao zamandaljena". Kad mu se rodila erka Naca, on postaje rob njene lepote i uva je zatvorenu i daleko od oiju sveta. Odbija sve prosce, a kad ona ve ulazi u godine, s tekom mukom pristaje da joj nae mladoenju negde u Prizrenu. Dolazi tipian stankovievski dramatian preokret: kad se prosci pojavljuju i on s njima, u kui mu kau da je devojka bolesna. U stvari, ona je zgreila sa slugom i braa su je, saznaje se docnije, brzo odaljili u sirotinjsku kuu i dali je greniku za enu. Jova se, iako star, opet menja. Odaje se piu, bludnii sa propalim enama, dok na kraju ne nastupi ludilo: on je bojak s kojim deca izvode ale na ulici i najpre kriom, a onda sve ee ide kerci i ona ga pazi. Jovin lik je pravljen prema uzoru na Fomu Gordejeva M. Gorkog, pa se ambivalentni sudari i patoloke krize junakove razreavaju u letargiji ludila ili izmirenjem sa ivotom kao pukim trajanjem poto je iva supstanca otekla.16 Poreenje Jove sa Fomom Gordejevim otkriva specifinost i snagu Stankovievog modernog neonaturalizma. Dok, naime, Gorki motivie tragiku svog junaka socijalnim razlozima, Stankovi ih pronalazi u fizikom i duevnom biu junakovom, u krvi, u bolesnim nagonima. Bizarni i neoekivani postupci Jovini posledica su manevrisanja patrijarhalne svesti da prikri je vulkane nezdrave ulnosti, incestuozne porive, to sve stvara uslove da bogata lepotica zgrei sa slugom, da nastupe histerine krize u Jovi i na kraju doe ludilo - i sve to u okrilju patrijarhalne porodine zajednice. promena linosti. Neodreeni duevni impulsi u stvari su preoblikovane frustracije patrijarhalnog drutva natslestito dete zaeto s njim udavila i posvetila se, kao uvena i jedina pralja, da isti te samotne strance - nekad lepa i mlada, onda stara i naputena, gotovo mrtva, a iva. U jednom trenutku budi se ona iz mrtvila, otvarajui javnu kuu u zabaenoj ulici, postaje osvetnica, muitelj sebe i drugih. Zivela je svetaki, a svi su verovali da je i sama

porona poto je kreator poroka, i sa sladostraem upropatava mlade devojke. Pomeranje motivacije iz drutvene u bioloku sferu ivota daje Stankovievim neonaturalistikim slikama po16 bolikim glazurama, naturalistiki otvoreno, ali bolno. Ljudske figure se, ini se, raspadaju - naete, provaljene, trule. U nonom polusvetlu doimaju se satanski, kao Opirnije o tome piem u pominjanom radu "Recepcija proze M. Gorkog u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka". 295 294 rodinog, telesnog i duevnog rasula ubedljivost i stvara iluziju istinitog dogaaja koje nemaju pripovedaka dela slinog tipa drugih srpskih pisaca (ipiko, oro vic), gde je sve objanjeno uticajem sredine. I kad preuzme, na primer u noveli "Baba Stana" (1907), gorkijevski model ulinog i periferijskog spektakla, uz izrazit udeo jedne linosti, ve pre njega iscrpljen i klietiziran u pripovetkama S. Matavulja, S. orovia i drugih, Stankovi mu ubrizgava krv ba zbog toga to uzroke masovnih histerija smeta u nevidljive estice te vitalne i zagaene materije ljudskog tela, u provalije erosa, zatomljenog okovima patrijarhalnih predrasuda. U vreme procvata Frojdove psihoanalize Stankovi otvara ventile podsvesti i tu vidi inioce duevnih kriza i razdora, neoekivanih gestova i stvara pretpostavke za bizarni i strani teatar kakav se odigrava u "Babi Stani". Pred itaocem promie suluda meavina naroda i rasa Orijenta i Balkana, poronih i izvitoperenih ljudi koje je vetar istorije nabacio na uski prostor jedne junosrbijanske palanke, skupio ih u polumraku neosvetljenog sumnjivog predgraa koje se prostire od crkve do groblja. Meavina je to Grka, Cincara, Srba, Turaka, Arnauta, Cigana, a meu te strance i tuince postavio je Stankovi enu oteene mladosti. Gazda ju je silovao i ona je vlaU "Babi Stani", su upadljive dve stvari. Prvo, Stankovi poremeaj linosti vee za rane tragine doivljaje, tj. docnije ivotne preobraaje i lomove tumai, kao i Frojd, represijama u mladalakom dobu u domenu ljubavnih i seksualnih odnosa. Drugo, naglaava dejstvo krvi i plahovitih strasti na ljudske postupke. Orgijanje i ulne ekstaze provaljuju iz podsvesti ogoljene i neskrivene simGojine slike uasa i strave. Kao suprotnost, na prirner neoromantiarskom liku lepe i mlade pevaice Kotane u istoimenoj drami, ovde se javlja stara Ciganka Aia, bela strasna, nekada uvena i zvana "Dukat": "Krupna, odavna oslarela i ugojena, ali jo u belim alvarama, jo u jako otvorenim i iseenim jelecima. Nabeljena lica, sa crnom pegom, takom med obrvama, ona sedi med gostima pijuci zajedno s njima a umornim, malaksalim glasom i dahirom prati igru i pesmu ostalih oeka. I tek duboko u no valjda isasvtim opijena, videlo bi se kako i ona igra. Kako njeno staro i teko telo vije se i trese. Igra ,na no'. Pada

i udara kolenima o pod, i uz divlje, pomamno odobravanje i tapanje, vitla se, kri svoju oznojenu snagu, svoja mlitava, sparukana prsa a sva u znoju, sa ulepljenom kosom, belilom koje bi poelo da curi od znoja, i sa tamnim, strasnim krezubim ustima."17 Poeziju uasa i rasula, sliku mistike smrti, koja privlai prosjake i jurodive, daje Stankovi u opisu baba-Staninog polaganog umiranja, kad se povlaila mranim predelom kao sablast: "Kljasti, slepi, prosjaci iz ele varoi poee ovamo da silaze, viaju se oko kua i po ulici, i, kao oseajui miris skore smrti, sve vie i vie da se skupljaju. I nou bi se tu vukli."18 U mozaik kreatura, karikatura, suludih postupaka i svakakvih ljudi uklapa se slika nonog kretanja pasa u oporima i zloslutnog lavea na meseini: "Jo i kada bi izbila meseina, kada bi se mesec nadneo nad mostom, poeo po rei igrajui da se ogleda, te oni, psi, preplaeni, usplahireni, urlikajui, jurei za njim, nastali da ga hvataju i dave se po vodi, poeli da tim svojim jezivim urlikanjem i lajanjem na mesec ispunjavaju i potresaju elu varo .. ."19 No, svakako vrhunac u ovoj majstorski graenoj i poentiranoj noveli predstavlja momenat kad se baba Stana budi iz mrtvila, vaskrsava iz krpetina i kostiju i "poe da podvodi": "Na uas i gnuanje sviju poee kod nje da se vialju enske." A ona je za to vreme ivi les, ali "sva obuena u novo odelo i ak zakiena cveem". Stankovi u "Babi Stani" prethodi 17 B. Stankovi: "Baba Stana", Sabrana dela, II, str. 116" Isto, str. 126. 19 Isto, str. 124/125. 296 Andriu u "Anikinim vremenima",20 gde se na slian nain opisuje delovanje javnog otrova, skupnog zanosa za zabranjenim ulnim zadovoljstvima i sudarom malograanskih normi, haosa i beznaa poroka: "ela varo poe. Ubrzo varoani potiskoe one strance." Pria se tu i zavrava nimalo tragino - jednim razgovorom izmeu baba Stane i nekog estitog sugraanina koji proklinje njeno zlo i kae joj: "Ali dua ti pogana. Jezik ti pogan. Pogan i ko te rodi, zdade... I gde e ti, brate, dua na onom svetu? " Baba Stana mu odgovara: " - Koji ,onaj' svet? Tvoj onaj svet.. ."21 Nisu ostale pripovetke iz zbirki Iz moga kraja i Moji znanci u toj meri naturalistiki provokativne kao "Naza", "Jova" i "Baba Stana", ali je svima zajedniko da priaju o starim ili poremeenim ljudima, o sivim kasablijskim vidicima. Junaci o kojima je re, kao i Naza i Stana, doiveli su neto teko u mladosti, te se ponaaju osobenjaki. Utisak je da su psiholoka otkria o oveku poetkom XX veka presudno uticala na jedan deo literature ve u prvoj deceniji toga stolea da traga za podsvesnim motivima i da u ovima trai opravdanje za povremene eksplozije strasti i ispade koji su van granica normalnog

i uobiajenog ivotnog reda. Bez obzira da li je Stankovi poznavao ta istraivanja ili ne (najverovatnije da nije), u njegovim priama, posebno iz knjige Iz moga kraja, nervni napadi i psihike destrukcije izraz su duevnih povreda i poremeaja. Takvo ponaanje je na razmeu izmeu normalnog i patolokog, dozvoljenog i zabranjenog, pa se ne pojavljuju bez razloga u Stankovievim priama kriminalistiki motivi. Javljaju se u pripovetkama iz zbirke Iz moga kraja ("Rista bojadija", "Rista krijumar", "Jedan poremeen dan", "Stevan uklja", "Stari Vasilije "). Sve su one nastale i objavljene izmeu 1904. i 1907, dok su one iz knjige Moji znanci tampane preteno izmeu 1907. i 1911. godine. 20 Svedoenjem o Andrievom druenju sa Stankoviem i miljenjem o njemu Sinia Paunovi dokazuje da podudarnosti izmeu ta dva pisca, pogotovo izmeu dela kao to su "Baba Stana" i "Anikina vremena", ili Gazda Mladen i Gospoica, nisu sluajnost. Naprotiv (S. Paunovi: "Andri o Bori", Bora Stankovi i Branislav Nui iza zavese, Beograd, 1985, str. 140150). 21 Op. cit, str. 133. 297 U spoljanjem izgledu Riste bojadije u istoimenoj crtici (1904) slutilo se neto skriveno i neuobiajeno. On spada u kategoriju mirnih, usamljenih Stankovievih linosti koje se zatvaraju u sebe i svoju samou: "Kotunjava, i izrazita lica ali nekog umalog izraza. Navek ustranu pognute i oborene glave ispred sebe."22 Junakov spoljanji lik korespondira sa izgledom i zadahom soba u kui, sno joj je bilo i koleno koje se izdizalo iz haljine joj", a lice zavijeno amijom te su se "videle samo njene plave oi". Kao pravi pripoveda Stankovi ne prikazuje njihov intimni ivot, ve neku skrivenu dramu prezentuje vidljivom akcijom: Risto bojadija dobi jao je povremeno napade pijanstva u kafani, te je taj inae tih, miran i povuen ovek, sve lomio, a njegov izlet u "zabranjeno" zavravao se batinama, zatvorom i globama. Pria "Rista krijumar" (1905) govori o sluaju iz mesne kriminalne hronike: o tome kako se krijumar-osobenjak svetio kumu-bogatau koji ga je obrukao. O ubistvu pria i pripovetka "Jedan poremeen dan" (1906). Atmosfera je identina, ak su isti lokaliteti kao i u ostalim priama, a mesto palanaka periferija. Junak je nova varijacija osobenjaka koji "nikada ni s kim ne govorio, niti se poznavao". On ivi sa sinom, polujurodivim plavim momkom deakog izgleda. Kasaba ih je u jednom trenutku zaboravila, sin je nekud odlutao. Ali jedne jeseni kada je "magla poela da biva gusta i gorka; drvee crno, mokro", sin se vratio, kolena mu bila gola, na golim nogama "pocepani opanci": "Jedino to mu je jo kosa bila onako meka, plava kao u deteta i lice jednako bucmasto i debelo."23 I sin, pronaavi oca kao polumrtvu

olupinu, osea da je sve to istina - stvarnost ivota a ne lutalake fatamorgane: "I taj otac i ta magla, stud, zima to otuda iz sela, planine nagnala, saterala, te sada mora tu da sedi, slua, gleda oca, kako ovaj moli plae, kori ga - lud, besan."24 I da sve to odagna, sin izmahnuo neim i oca udario po glavi. Stankovi prikazuje suludu histeriju fd ak e o j ka e sv o e ustajala bilo isto , zaguljiva" , "ali je ta istoa . Nasupro , ta t mirno Risti "en a bil a a m ne u je bila plava, krupna, meka i nekako sva strasna" - "strazna, poinje oeva rtva i sunovrat - borba za spaavanje i pretvaranje sela u olupinu. ak i bogata Vasilije ("Stari Vasilije", 1906), koga uzbudi to to je Ciganin doao za predsednika, takav je osobenjak za koga svi oekuju da e umreti, a on i dalje ivi. 2! 23 B. Stankovi: "Rista bojadija", Sabrana dela, II, str. 62. Ista, knjiga, str. 79. " Isto, str. 79. 298 299 kasabe koja se skupila da prisustvuje veanju ubice. A on, kao i linosti u Bojim ljudima, oslukuje apat neke mistine jeze u sebi, a masu pokreu nevidljivi impulsi ostrvljenosti, pa i ene "kao da su osetile miris skore smrti, streljanje, brzo, isto sa uzvikom straha okretale bi se i vraale". Junaci Stankovieve proze ovoga tipa su tvrdi, uvrnuti ljudi, udne fizionomije, izjednaene sa stvarima to ih okruuju. Takav je i Stevan uklja iz istoimene prie (1906), koji se stalno kretao u kouhu, bucmasta, okrugla,

podbuhla lica, zbrkana vrata. Kua mu "izgleda pusta, gola, razgraena". Iza svega toga prikriva se porodina drama. Voleo je sina i ovaj mu je bio ideal - sve je njemu rtvovao i bio je primer. Ali kad je sin, pri prvom ljubavnom uzletu, izvrio zloin i zapretila mu smrtna kaUpravo pria "Stari Vasilije" upuuje na sledeu zbirku Stankovievu Moji znanci. Stankoviu je bilo svojstveno protejsko nezadovoljstvo postignutim i stalna tenja da na nov nain sagledava lica i pojave ivota. Dok u knjizi Iz moga kraja psiholokim, erotskim, biolokim iniocima motivie ljudske preobraaje, sada, u delu karakteristinih pria zbirke Moji znanci, uticajem socijalne sredine, promenom naina ivota i prihvatanjem inovnike monotonije objanjava razloge deformacije i otuenja linosti ("Moj zemljak", "Gospon Tase", "Jovoto"). Covek, odlazei iz zaviaja, stvara oko sebe lani oreol i ivi patvoreno, te takav izgleda smean i tragikomian. Razotkrivajui ga, Stomkovii se pojavljuje u ulozi drutvenog kritiara i satiriara i pribliava se ostalim pripovedaima svoga vremena. On pie o problemu doljaka tada aktuelnom u srpskoj knjievnosti i to ne samo u proznim (M. Uskokovi, S. Matavulj), ve i dramskim delima CB. Nui, V. Jovanovi-Marambo). Lini nain pisanja Stankovi ovde prilagoava temi, pa se zbog toga gubi specifina poetinost njegovog lirskog stila i on je izvestavao o sudbini pojedinaca-zemljaka, opisivao njihov ivot i promene pri dolasku u novu sredinu. Na primer, u pripoveci "Moj zemljak" (1909) pria Stankovi u prvom licu o jednom od aka iz zaviaja koji su se razlikovali od ostalih i kojima je proricana uspena karijera. Za razliku od ostalih, on nije traio da mu se alju pare, ve je i sam slao roditeljima poklone. ak je jedanput poslao za slavu svee i ive ribe, tako da je njegova majka pronalazila u gradu posudu za njih. Oblaio se gospodski i druio se u mestu sa nastavnim osobljem, prisustvovao ispitima u gimnaziji i stariji mu brat kupovao lubenice, troio pare u kafani, podreujui, kao i roditelji, sve tom porodinom idolu. ak je i kua preureena za njega. Oekivalo se da e postati ministar ili da e se oeniti ministarskom kerkom. A on je sve rede dolazio, dok se na kraju njegovo prisustvo, poto mu je umro brat, svelo na slanje estitki starim roditeljima za Boi koji oekuju da uvelia njihov pusti dom. Stankovi se, nema sumnje, i u ovoj vrsti pria predstavlja kao majstor psiholoke analize koji zna da skalpira lik zamotan u iluzije, da ga izvrne i pokae istinu ivljenja i tako ga demaskira, demonstrirajui sposobnosti kritiara otuenja linosti u uslovima graanljeni kreveti.. ."K Nekadanja nada roditelja i ponos kasabe, u Beogradu je suv mali inovnik, ije je "lice nekako mrtvo, strano i zbog svakodnevnog brijanja dolo kao svee, ogrebano i sa puno bubuljica". Upoznaje njegov stan i gazdaricu, strasnu i ve uvelu enu, s kojom ivi.

Siva fizionomija inovnika mehaniki se kree na putu od gazdarice do kafane, "nita dalje", kae Stankovi sarkastino. Sarkastina je i poenta pripovetke - kad su mu roditelji pomrli, ne doekavi da ga vide, on je otiao da primi novac tek poto se sve njihovo rasprodalo. Sline su i druge dve pripovetke iz zbirke Moji znanci, Tasi" prikazuje lik takvog junaka koji savesnou i snalaljivou uspeva u slubi i gradi karijeru monika. Pretvorio se u stub sala sa velikim trbuhom, na kome se "svetlucao poluzlatan lanac i sahat", a kragna mu je uvek skog drutva kad se naputa toplina zaviajnog doma. Prialac nas obavetava da je po zavretku mature i sam doao u Beograd i razoarao se u veliki grad: "Ali od njega celog kakvoga sam ga zamiljao ostade mi samo prljava Savamala: truli, sa dugakim i mranim stepenicama poredani i rasklimani stanovi; tesne sobe, uski, provasvima pokae kako nije prost, ima sina, i to jo koga, zaogrnuo se mesto kolije, starim vojnikim injelom; mesto opanaka u starim cokulama". Da bi ih se otarasio, sin "Jovoto" (1909) i "Gospon Tasa" (1911). U prvoj je opet re o mladiu Jovi, a zvali su ga Jovoto - o snobu koji eli da frapira okolinu, kao i otac mu to je prebegao iz 25 Ista knjiga, str. 211. godine). Neistu krv je objavio 1910, a za Gazda Mladena Je prvobitni nacrt pisao i preraivao u veim vremenskim 300 301 Turske i ponosio se tim inom, iveo od njega i sticao ugled. Mladi, dospevi u Beograd, naputa svoje drugtvo, eli da se nametne gospotinom i dospeva u bogatu kuu kao podstanar, uzdie se u oima svojih drugova i zemljaka time, i odvaja se od njih. Oeni se roakom stanodavca i kao sitan inovnik odlazi u svoje mesto. ena mu ima "prokletu krv", ponaa se slobodno, neobuzdano i dok prolazi "okolne arilije, osobito mladi momci, samo glade brkove, namiguju jedan drugome i iskaljaju se". Oekivao se, kae pisac, samo dan "s kim e da se spana, da pukne bruka, da na kuu i obraz padne mrak, ljaga". I poslednja reenica glasi: "I zaista, tako se zbi." I ova, kao i prethodna pripovetka u znaku je paradoksa maksime: ne postaje ovek ono to ljudi od njega oekuju ve kako ga oblikuju ivotne okolnosti. Stankovieve prie ove vrste prethodile su pripovetkama V. Petrovia i I. Andria, u kojima se na slian nain pokazuje dejstvo okoline na formiranje ovekovog lika. I Stankovi je otar prema birokratskim navikama i postupcima inovnika, bivih seljakih sinova. U "Gospon "izlomljena usled navale, inasedanja njegovog jakog debelog vrata". To olienje uspeha u drutvu Stankovi ne ostavlja na miru dok ga ne demaskira. Sredstvo demaskiranja su Tasini roditelji, sitni seljaci koji su dolazili u palanku, odsedali u zabaenoj kafani i epurili se pred svetom. Osobito je provokativan kooperni otac koji "da

im je davao neto sitnia i gurao ih iz grada. Vrednost ovakvih Stankovievih pria je u nenametljivom humoru koji izvire iz tragikominih situacija i traginog oseanja ivota. Ali u vreme kad ih je pisao, Stankovi se intenzivnije bavio stvaranjem romana. Naime, va tri romana (dovrena Neista krv, nedovreni Gazda Mladen i zapoeti Pevci) Stankovi je poeo da radi jo ipoetkom XX veka (prvi 1900. drugi 1903. i trei 1902. razmacima i docnije.26 Oba dela spadaju u Stankovievu analitiku neonaturalistiku prozu, kao i pnipovetke stvarane u isto vreme. Razlika je jedino u tome to su motivacioni faktori Neiste krvi, kako se i iz naslova vidi, preteno bioloko-erotske prirode, kao i u najboljim priama u knjizi Iz moga kraja ("Naza", "Baba Stana"), a u Gazda Mladenu socijalne, kao i u veini pripovedaka iz zbirke Moji znanci. Zajedniko je za oba romana, kao i za ostala romansijerska dela toga vremena, da, u duhu naturalistifce poetike, prikazuju uticaj sredine na oblikovanje tragine sudbine glavnih junaka. Meutim, u Neistoj krvi postupke sredine i glavne junakinje odreuju uzroci koji su primarnijeg znaenja od socijalnih i listorijskih (mada ni ovi nisu zanemareni): bioloko-naslednii - mistika neiste krvi, ije se povremene manifestacije oituju u bolestima, u degeneraitdvnim procesima u skupnim i pojedinanim ulnim eksplozijama. , Gledano iz toga ugla, naslov romana, bez obzira to je kao sintagmatska konstrukcija bio esto u upotrebi u naturalistikoj teoriji naslea, pa se podrazumevao i u proznim i dramskim delima toga vremena (Ibzenove Aveti, na pnimer), tano izraava prirodu jednog tipa Stankovievog neonaturalizma i odreuje globalnu strukturu dela. Gledajui na reflekse Stankovievog naturalizma, kritika je stalno pokuavala da taj, pojam rto je mogue vie udalji od Stankovievog romana, uverena da je udeo inilaca krvi neznatan ili nelogino izveden u optoj konstelaciji Neiste krvi.21 Stankovi bi, meutim, bio slab romansijer da je motivacione inioce istakao u prvi plan, a ne ljudsku dramu kojoj su oni povod. Pisao bi tada rasK Videti "Napomene" uz Gazdu Mladena (Sabrana dela, V, str. 259-262). 27 Predstavnici estetizma u srpskoj knjievnosti nastojali su stalno da Stankovia predstave kao pesnika ljubavi i enje, te im je smetala naturalistika brutalnost njegovih dela. Dui je to izriito naglasio: "Ako na svet voli u Borisavu Stanko viu pisca koji opisuje pohote balkanskog brutalnog i sveeg ljudskog tipa, kao u Neistoj krvi, onda grei, jer ne vidi da je Stankovi, naprotiv, najjai ba u opisu fine enje i neopredeIjenog i mutnog matanja u ljubavi" (J. Dui: "Borisav Stankovi ". Sabrana dela, IV, str. 87). Zastupajui slino opredelenje, B. Lazarevi smatra da naturalistiki metod "nije ni malo u skladu s njegovim talentom", zbog ega problem neiste krvi "nije svuda dobro sproveden" i roman nije "sasvim sreno a' vren" (B. Lazarevi: "Neista krv", B. Stankovi: Sabrana

302 pravu a ne roman. Nije to uinio ni Tomas Man u Budenhrokovima (1901), koji su objavljeni u vreme kad je StanJcovi poeo rad na Neistoj krvi. U oba dela govori se o porodinoj degeneraciji, iji je uzrok ekonomsko propadanje i bioloko izroavanje, a posledica pojava patolokih ekscesa i skrivenih porodinih drama, istanavanje krvi, profinjivanje duha i umetnikih sklonosti, pa i po^ebna osetljivost za lepotu.28 I u oba dela precizno se registruju sile socijalno-istorijske destrukcije i bioloke degeneracije, javlja se simbolska nadgradnja dela koja neutralie agresivnost naturalistikih slika i ulnih ekspresija. 29 Stankovi je, kao pisac dramskog nerva, to T. Man III, str. 272). Zatim dolazi tvrdnja da je naslov neadekvatan, da Stankovi "ima mnogo, mnogo sirovog i divljeg talenta" (Isto, str. 275), da je greio "u sintaksi svog srpskog jezika" (J. Dui: Sabrana djela, str. 97). To e ostati opta mesta u kritici dugo vremena. Danas nam se, meutim, ini da su takva miljenja nepotpuna i zastarela i da Stankovi jeste pesnik ljubavi i enje, ali jo u veoj meri pesnik rasula i haosa ivota. 2* U oba sluaja radi se o prevazilaenju zolinskog koncepta naturalizma asimilacijom simbolistikih elemenata u poimanju lepote, umetnosti i u duevnom profinjivanju linosti. Zato svuda i upotrebljavam pojam neonaturalizam. Koliko je neoromantiarskosimbolistika i dekadentna komponenta vana u Budenbrokovima, govori mesto koje je T. Man dao Hanu Budenbroku i njegovim duevnim predispozicijama za lepo i okultno. A ceo roman je nastao iz prvobitnog plana novele koja je trebala da govori o Hanu i da se dopunjuje sa prippvetkom "Bajaco " (1897). Tano je stoga da je Tomas Man pisao vie jedan psiholoki nego socijalni roman. Umetnike sklonosti (potreba da veze), duevne i duhovne ekstaze viega stepena (ljubav prema nepostojeem mukarcu) svojstveni su i Stankovievoi iunakinii. o emu sam pisao na drugom mestu (R. Vukovi: "Stankovieva borba za roman", Problemi, pisci i dela, II str. 215-241. ire gledano, Neista krv spada u krug dela (Zola, Man, Saltikov-edrin, Gorki, Golsvorti i drugi) u kojima^ se prikazuje proces porodine dekadencije (L Vidan: "Porodina dekadencija u djelu Borisava Stankovia", Dela Bore Stankovia^ u svom i dananjem vremenu, str. 93-100), pa su neki elementi strukture "unapred" zadati. 29 O neonaturalistikoj, tj. simbolistikoj strani Neiste krvi pisao sam opirno u pominjanom radu "Stankovieva borba za roman" (1963/65), a u poslednje vreme o tome je _esto bilo govora u tekstovima koji su pominjani u ovoj studiji: M. Begia, B. Novakovia, V. Joviia, N. Petkovia, D. Marinkovia i drugih. Zbog toga sam tu vrstu razmatranja ovde izostavio, a ograniio sam se na to da tek ukratko neto kaem o Stankovievim romanima iz ugla njihove vezanosti za neonaturalizam. 303 nije bio, dramu koncentrisao preteno u jednoj linosti u Sofki, pa je epska konstrukcija te vrste prie o degenerativnim porodinim procesima ustupila mesto dramskoj

kao i docnije u Krleinim Glembajevima. Jer, centralni deo Neiste krvi, pria o Sofkinoj sudbini, u svemu bi odgovarao nacrtu klasine dramske kompozicije sa poznatim segmentima ekspozicije, razvoja, kulminacije i razreenja, a epski izvetajno-hroniarski deo preuzeo je ulogu prologa i epiloga, to se moe smatrati Stankovievim tipskim kompozicionim reenjem koje je i Andri prihvatio.30 U drami se motivacioni inioci izraavaju u akciji, te nuno nestaju sa povrine dramske prie. Zato se o njima cksplipitno govori u epskom uvodnom i zakljunom delu romana i to na jedan otvoren i grub naturalistiki nain. Da bi motivisao docnije ponaanje likova, Stankovi je u uvodnom delu romana ispriao porodinu i drutvenu hroniku, iji su oni samo osetljivi deo. Ispriao je, naime, priu o Sofkinim precima, ije je bogatstvo naglo poelo da se osipa, a porodica da se rastae ekonomski i bioloki. Re je o staroj hadijskoj kui koja je odvajkada bila snana. Kronika poinje od momenta kada je jedan od tih jakih predaka pokazao svoje bogatstvo koje je do tada lealo nagomilano po podrumima, ambarima i talama da bi ga mogao, kako kae, "svet da gleda". Taj in video se spolja: kue se farbaju i dekoriu skupim slikama: mo do tada skrivena poela je da se raskono preliva u javnost, to je bio nagovetaj porodine ekspanzije. Vrhunac je dostigla u Sofkinom dedi hadi-Trifunu, koji je mogao ak i pae da menja i "surgun" da alje. Njegovoj jakoj ekonomskoj poziciji i javnom ugledu odgovarao je i duhovni profil: bio je strog i prek - strah i trepet ne samo za kuu nego i elu porodicu. Pogotovo je bio surov prema enama koje su premirale kad bi ih pozvao Je sebi na odgovornost. 31 Stankovieva i Andrieva filozofija proeta je istonjakom idejom sudbine, objedinjenom sa zapadnom pesimistikpm antropologijom. Zato je kod njih pojedinana linost ili zbivanje odreeno kolektivnom sudbinom i uvire u kolektiv ostajui tek kao pamenje u njemu. To pretpostavlja neku vrstu obgrljene kompozicije, sa prologom i epilogom, koja je bliska, na primer, u Travnikoj kronici i Gospoici, Neistoj krvi. 304 U toj raskoi i moi, meutim, bili su znaci budueg rasula. Sa sinom jedincem nikako nije mogao da izae na j^aj -. radio je sin ta mu je volja, odlazio na pijanke sa Turcima i begovima, a majka ga uzimala u zatitu. Kad je hadi-Trifun umro, rasko se razlila po okolini: jelo se i pilo neumereno, oblailo to je mogue bolje, mukarci gu iveli nekim svojim ivotom, nigde ih nije bilo. Oporavljali su se od neurednog ivota po banjama, a javne poslove preputali su ivijama. Znaci rasula poeli su se oitovati i u iskakanju pojedinih linosti iz uhodanog porodinog reda. Tako se za Sofkinu prababu Conu znalo j prialo ak i po okolnim varoima. Zaljubila se u uitelja Nikolu, koji je bio uven po pevanju i glasu. Tu

gvoju ljubav, grenu i neoekivanu, ona je znala da sauva, ali je znala isto tako da prekrati sa ivotom kad je sve pretilo da izae u javnost. Nali su je u kupatilu mrjvu, sa prerezanim ilama na rukama. I Sofkin deda Kavarola provodio je svoj raspusniki ivot sa Ciganima i oecima, a ena mu je morala da sedi kod kue i da dvori mlaeg i veito boleljivog devera, pa je s njim zgreila. Sestra Sofkinog dede al'k Naza tri puta je beala kao devojka i tri puta se turila, pa su je na kraju udali za jednog slugu, a ovaj im iz kue nije izbijao - ponosio se to im je rod i to moe s njima da sedi i pije. Sofkin tetak Rista bio je umobolan. ena ga je varala sa najstarijim kalfom iz radnje, a on se poeo opijati i poludeo je, pa ga hranili i drali vezanog u gornjim odajama. Kao to se viidi iz ove kratke rekapitulacije porodine hronike, Stankovi se slui drastinim naturalistikim pojedinostima da bi doarao rasulo, ekonomsko i biooloko, bogate porodice koje je znailo i njenu propast i zatiranje u bolestima i drugim udima: "I onda sve gore stvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko raanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, veiito dolaenje uvenih heima, lekara, babica, toliko ba janje, posipanje raznim vodama, voenje kod vraara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po iokolini! .. ."31 Stankovi to ini i u epilokom delu romana kad svodi bilans porodine katastrofe: "ak poee deca dolaziti, raati se. Ali kakva deca, kakav porod! Jedino sin Prvenac to je imao neke snage, jaine, dok su sva ostala B. Stankovi: "Neista krv", Sabrana dela, III, str. 22. 20 305 nije bio, dramu koncentrisao preteno u jednoj linosti u Sofki, pa je epska konstrukcija te vrste prie o degenerativnim porodinim procesima ustupila mesto dramskoj kao i docnije u Krleinim Glembajevima. Jer, centralni deo Neiste krvi, pria o Sofkinoj sudbini, u svemu bi 04. govarao nacrtu klasine dramske kompozicije sa poznatim segmentima ekspozicije, razvoja, kulminacije i razreenja a epski izvetajno-hroniarski deo preuzeo je ulogu prologa i epiloga, to se moe smatrati Stankovievim tipskim kompozicionim reenjem koje je i Andri prihvatio.30 U drami se motivacioni inioci izraavaju u akciji, te nuno nestaju sa povrine dramske prie. Zato se o njima cksplipitno govori u epskom uvodnom i zakljunom delu romana i to na jedan otvoren i grub naturalistiki nain. Da bi motivisao docnije ponaanje likova, Stankovi je u uvodnom delu romana ispriao porodinu i drutvenu hroniku, iji su oni samo osetljivi deo. Ispriao je, naime, priu o Sofkinim precima, ije je bogatstvo naglo poelo da se osipa, a porodica da se rastae ekonomski i bioloki. Re je o staroj hadijskoj kui koja je odvajkada bila snana. Kronika poinje od momenta kada

je jedan od tih jakih predaka pokazao svoje bogatstvo koje je do tada lealo nagomilano po podrumima, ambarima i talama da bi ga mogao, kako kae, "svet da gleda". Taj in video se spolja: kue se farbaju i dekoriu skupim slikama: mo do tada skrivena poela je da se raskono preliva u javnost, to je bio nagovetaj porodine ekspanzije. Vrhunac je dostigla u Sofkinom dedi hadi-Trifunu, koji je mogao ak i pae da menja i "surgun" da alje. Njegovoj jakoj ekonomskoj poziciji i javnom ugledu odgovarao je i duhovni profil: bio je strog i prek - strah i trepet ne samo za kuu nego i elu porodicu. Pogotovo je bio surov prema enama koje su premirale kad bi ih pozvao Js sebi na odgovornost. 30 Stankovieva i Andrieva filozofija proeta je istonjakom idejom sudbine, objedinjenom sa zapadnom pesimistikoin antropologijom. Zato je kod njih pojedinana linost ili zbiva; nje odreeno kolektivnom sudbinom i uvire u kolektiv ostajui tek kao pamenje u njemu. To pretpostavlja neku vrstu obgrlj6' ne Kompozicije, sa prologom i epilogom, koja je bliska, na pi"1" mer, u Travnikoj kronici i Gospoici, Neistoj krvi. 304 U toj raskoi i moi, meutim, bili su znaci budueg rasula. Sa sinom jedincem nikako nije mogao da izae na j^aj - radio je sin ta mu je volja, odlazio na pijanke sa Turcima i begovima, a majka ga uzimala u zatitu. Kad je hadi-Trifun umro, rasko se razlila po okolini: jelo se i pilo neumereno, oblailo to je mogue bolje, mukarci gu iveli nekim svojim ivotom, nigde ih nije bilo. Oporavljali su se od neurednog ivota po banjama, a javne poslove preputali su ivijama. Znaci rasula poeli su se oitovati i u iskakanju pojedinih linosti iz uhodanog porodinog reda. Tako se za Sofkinu prababu Conu znalo j prialo ak i po okolnim varoima. Zaljubila se u uitelja Nikolu, koji je bio uven po pevanju i glasu. Tu svoju ljubav, grenu i neoekivanu, ona je znala da sauva, ali je znala isto tako da prekrati sa ivotom kad je sve pretilo da izae u javnost. Nali su je u kupatilu mrjvu, sa prerezanim ilama na rukama. I Sofkin deda Kavarola provodio je svoj raspusniki ivot sa Ciganima i oecima, a ena mu je morala da sedi kod kue i da dvori mlaeg i veito boleljivog devera, pa je s njim zgreila. Sestra Sofkinog dede al'k Naza tri puta je beala kao devojka i tri puta se turila, pa su je na kraju udali za jednog slugu, a ovaj im iz kue nije izbijao - ponosio se to im je rod i to moe s njima da sedi i pije. Sofkin tetak Rista bio je umobolan. ena ga je varala sa najstarijim kalfom iz radnje, a on se poeo opijati i poludeo je, pa ga hranili i drali vezanog u gornjim odajama. Kao tio se vidi iz ove kratke rekapitulacije porodine kronike, Stankovi se slui drastinim naturalistikim pojedinostima da bi doarao rasulo, ekonomsko i bioploko, bogate porodice koje je znailo i njenu propast

,i zatiranje u bolestima i drugim udima: "I onda sve gore istvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko raanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, veiito dolaenje uvenih heima, lekara, babica, toliko ba janje, posipanje raznim vodama, voenje kod vraara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po lokolini! .. ."31 Stankovi to ini i u epilokom delu romana kad svodi bilans porodine katastrofe: "ak poee deca dolaziti, raati se. Ali kakva deca, kakav porod! Jedino sin Prvenac to je imao neke snage, jaine, dok su sva ostala 31 B. Stankovi: "Neista krv", Sabrana dela, III, str. 22. 305 sve blea, podbuhlija ... Sve se, isto kao i nekada, i sada ponavlja. Isto kao to od onog njihovog hadi-Trifuna njeni poeli da propadaju, tako evo i ovde poinje od svekra joj Marka, mua Tome, i same nje. A da se bar njome zavri, nego se eto produava njenom decom, unucima i praunucima."-" Meutim, i u centralnom dramskom delu romana Stankovi neprekidno dokumentuje da na oveka gleda iz ugla negativne naturalistike antropologije. Zato je stalno u situaciji da pokazuje scene ulnih provala koje se u poslednjem trenutku savlauju kontrolom jake volje ili se razliju u poetinim ili histerinim stanjima i raspoloenjima. ak i kad nisu neposredan izraz dejstva krvi, pojedini postupci u kritinim i dramski najzaotrenijim scenama romana (kao kad hadi-Mita prodaje kerku lepoticu Sofku doljaku i seljaku Marku i daje je za maloletnika da bi se domogao novca i sauvao porodini renome, ili kad je potpuno ctotue, grubo otimajui od njenog mua i poslednji deo neplaenog duga od prodaje) toliko su surovi, moralno problematini i negativni da se nuno ukljuuju u zbir udovinih postupaka kojima je bogat naturalistiki roman. A u veini drugih slika u Neistoj krvi, koje se istiu sugestivnou obrade, u pozadini su erotski porivi i eksplozivna stanja izazvana njima. Nekada su takve scene, kao kupanje u aimamu, poetine na nain rane Stankovieve proze, jer su neodvojive od ritualnog ina kupanja neveste, praenog folklornim manifestacijama (pevanje pesama i igra). Drugi put su, kao to je svadba u gazda-Markovoj kui, provale krvi, nagona i masovnih ulnih i seksualnih histerija podstaknutih piem, pa se veselje pretvara u urnebes orgija, u poar strasti, kako se tada pisalo,33 u vizionarnu ekspresionistiku 12 Isto, str. 260. " Tako se zvala drama Josipa Kosora Poar strasti (1911). Stankovievog savremenika ija su dela u mnogome obeleena evropskim neonaturalizmom poetkom XX veka. A Kosor j<f, kao i Stankovi, bio pod jakim dejstvom tadanje ruske knjievnosti. U ruskoj nauci u knjievnosti tok neonaturalizma vezuje se obino za vreme posle februarske revolucije od 19US, mada se stilski profilisao i ranije i obino se u uem smislu

specifikuje u odnosu na tadanji simbolizam, koji se _ zanima sferom due, duha, dok se "neonaturalizam koncentrisao Q& ,probleme pola', na bioloku sutinu oveka" (A. A. Tarasova. "to takoe ,neonaturalizm'", Literaturno-estetieskie koncepcv Rossii konca XIX - naala XX v., Moskva, 1975, str. 286). 306 sceninost: "I sa uasom je Sofka gledala kako je sve to poelo da postaje, da se stapa u jedno. Svi muki pretvaraju se u jednog mukog, sve enske takoe opet u jednu ensku. Ni staro, ni mlado, ena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muko i za ensko, i onda jedna meavina: stiskanje, tipanje, jurenje oko kue, krkljanje."34 I dve najupeatljivije duo-scene u romanu motivisane su naglim provalama krvi i ulnosti do granice sulude ekstaze koja se u poslednjem trenutku obuzdava. To su scena Sofkinog iskuenja da sama ulno probudi jurodivog Vanka i usmeri mu energiju prema vlastitoj uzavreloj enskosti, a druga je Sofkina prikrivena borba sa izazovnom snagom svekra Marka koji prema obiajnom redu ima prvenstvo pred muem u prvoj branoj noi, a uz to ga je snahina lepota i snaga bacila u ekstatini zanos, u omamu, usled koje povremeno gotovo da gubi svest. Na kraju agresivni ulni nagon preokree se "u sredstvo negacije koja izaziva nagon ka smrti ili tenju ka unitenju samoga sebe".35 Verovatno je potreba da istakne svuda jainu plotske energije i da naturalistiki naglasi snagu biolokih nagona, to vode u destrukciju i smrt, motivisala Stankovia da prvu verziju romana, tampanu kao pripovetka "Neista krv", preoblikuje tako to e Sofkinog mua Marka pretvoriti u svekra joj, a sina Tomu u mua. Pre toga objavljen prevod pripovetke M. Gorkog "Na splavu " ukazao mu je na umetniku efektnost takve promete, pogotovo na proirivanje dramske napetosti.36 Sve to govori da je Neista krv, kao i pripovetke "Naza", "Baba Stana", "Jova" i druge, reprezentativno delo Stankovievog prefinjenog i traginog neonaturalizma, u novoj simbolistikoj postavci, gde se pojave degeneracije, ulnih i seksualnih histerija, nasilja, trgovine ljudskim ivotima i M Op. cit., str. 211. 3j 36 M. Misailovi: "Funkcija neiskazanog u delu Bore Stankovia ", Gradina, 1983, br. 3, str. 68. Dejstvo te prie Gorkog nije moglo da bude tako upadljivo kao u novelama J. Kosora, D. imunovia i S. orovia, Jer je Stankovi snanija linost, ali je, po svoj prilici, o emu govorim u ve pominjanom radu o recepciji proze Gorkog, irnalo odluujui znaaj za promenu prvobitnog koncepta Neiste krvi. 307 slino prevladavaju koherentnom artistiki uspelom konstrukcijom fabule, kombinovanjem epsko-hroniarskog i

dramskog izlaganja i simbolistikom nadgradnjom. U Gazda Mladenu, meutim, motiv ulnog se gubi Poetina ljubav prema Jovanki i odricanje od nje sasvinj je u duhu Stankovievih ranih pria. Idilska slika detinistva, takoe, odgovara neoromaintiarskim predstavama iStankovieve proze devedesetih godina. Ali, kao i u "Uveloj rui", posebno znaenje dobio je motiv prisile, terora stvarnog ili fiktivnog silovanja kojim se iz osnova menja duhovna konstitucija mladog ljudskog bia.37 U Gazda Mladenu taj motiv nije iz bioloko-ulne sfere ivota ve je posledica poremeenih porodinih i socijalnih odnosa. Slika fantomske deformacije i pustoenja ljudskog lika nije zbog toga manje sugestivna. Kao roman linosti i pri tom o predstavniku bogatog trgovakog stalea, Gazda Mladen spada u grupu srodnih dela u srpskoj knjievnosti poetkom XX veka. Prva verzija romana objavljena je u Kolu iste godine (1903), u kojoj je orovi tampao u asopisu Stojana Mutikau, tako da se i ovde uoava paralelnost izmeu dva pisca: prema lepoticama iz uglednih porodica u Neistoj krvi i Majinoj sultaniji stoje romani o bogatim trgovcima koji propadaju kao i ene u prethodnim delima. Tri godine posle orovia i Stankovia (1906) publikuje D. Jli Hadi-Diu. Iako je kompozicija sukcesivne progresije u sva tri dela podreena zahtevu da se prikae uspon i pad glavnog junaka, uoava se razlika izmeu Stankovievog romana i dela druge dvojice. U tom pogledu dovrene poetne glave Stankovievog romana Pevci, gde se igovori o drugarstvu dvojice mladia i njihovom ekonom[skom usponu, blii su u poneemu tim romansijerskim delima nego Gazda Mladenu, iako je i tu upletena osobeJi Retko da se u kojem drugom naem delu, kao u Stankovievom, govori u tolikoj meri o teroru, nasilju, o oduzima-; nju slobode odluivanja. U mnogim sluajevima odluuju drugi i kad se to ne manifestuje direktno. Najbolja Stankovieva dela daju najadekvatni]e primere: "Uvela rua", Kotana, Tesana, "Pokojnikova ena", Neista krv, Gazda Mladen, a da se ne govori o inu silovanja mladih ena u Bojim ljudima, "Babi Stani" i slino. 308 stankovievska ljubav i zasnovan ljubavni trougao.3* i se, naime, i oroviev i Iliev junak gubili su ^oralni integritet, ukljueni u iri drutveni kontekst u nastojanju da zadovolje i ulne prohteve. Stankoviev jVIladen uva moralni integritet i njegov uspon ne naruava slobodu i pravo drugih ve njega samoga. On je, naime, trgovaki uspeh postigao linom rtvom, apsolutnom askezom i tvrdilukom. A kad je re o motivu tvrdienja, Stanko vievom Gazda Mladenu prethodile su pripovetke J. Veselinovia "Tui sluga" (1895), ispriane u obliku narodne bajke, i R. Domanovia "Promaena srea ". Prvu reenicu Veselinovieve prie uzeo je Andri za

nioto romana Gospoica. U Domanovievoj "Promaenoj srei" (1899) junak gazda-Toma u sebinosti postaje tragini usamljenik, pa na jednom mestu kae: "Veito sam, pa u i umreti u samoi . . ."39 Gazda-Mladena u tvrdiluk i odricanje bacaju ivotne okolnosti, kojima se on sam pokorava i ija rtva postaje, te je njegovo stradanje dramatinije, a ispovedna reenica, "Umreu ranjav i eljan" zvui neuteno i bolno. Tako je Stankovi dramu ponovo prenosio sa drutvenog na individualni plan, uvodei motive rtve i tvrdiluka. Oni su se uklopili u inicijalne inioce motivacije za takve postupke. Mladen je iz bogate porodice (ne uspinje se od teakog sina do trgovake veliine), deda mu je bio poznati gazda u varoi, pa se odao razvratu i propao (u toj taki Gazda Mladen se pribliava Neistoj krvi), pa on prima dobrovoljno na sebe nalog, izloen potajnom nasilju od strane babe, da se rtvuje za 31 Blii utoliko to roman Pevci ima razraen epilog, dok Neista krv i Gazda Mladen samo po jednom reenicom uvode u prethodno zbivanje (prvi u istoriju porodice, a drugi u detinjstvo). U Pevcima ela prva glava opisuje poloaj starog oveka koji bei od svoje "babe" nekadanjoj eni svog najboljeg prijatelja, Sofki. Tek posle toga sledi istorija njihovog 39 R. Domanovi: "Promaena srea", Sabrana dela, I, str. nekadanjeg ivota, tajne ljubavi i uspona. U svim sluajevima (sa izuzetkom Stojana Mutikae, gde pria poinje odmah slikom dva seoska deaka koji izlaze iz kole, dok pop-prosvetitelj ide da pomuze kravu) radi se o stereotipnoj kompoziciji toga vremena sa isturenom napred scenom iz sadanjosti ^ ili prolosti koju su primenjivali i mlai autori: M. Uskokovi u romanima V Petrovi u pripovetkama. D. Ili u Hadi-Dii postupa na nain Isidore Sekuli u Kronici palanakog groblja: polazi od spomenika i epitafa na njima. 341. 309 obnovu porodinog ugleda i da radi ono to drugi hoe ia da ubije svoju sopstvenu linost. Postupajui tako, ori se sve vie pretvara u dehumanizovano bie, u neljudskog fantoma, a roman u delo modernog kritikog naturalizma koje je Andriu pre moglo da poslui kao uzor za Gospoicu nego Ooroviev Stojan Mutikaa, ije je motive esto preuzimao.40 . Moderni koncept strukture i stila Meutim, Stankovi nije samo po tome osoben to je naturalistike slike i drame propasti i rasula linosti pripovedaki transponovao postupcima moderne psiholoke analize, ve i po tome to je bio majstor uobliavanja globalne strukture pojedinih dela. Moe izgledati preterano ako se kae da su najbolja Stankovieva dela uraena geometrijski jasno i precizno, sa retkim oseanjem za simetrian raspored delova u okviru celine. To se najbolje moe videti na primeru Neiste krvi ali i duih pripovedaka, kao to su "Uvela rua", "Pokojnikova ena",

ili zbirke Boji ljudi. Niko nije tako dobro osetio knjievni kontekst, u kome se javljaju Stankovievi Boiji ljudi (1902), njihovu vrednost i koherentnost, kao i prirodu osnovnog raspoloenja u njima kao Veljko Petrovi: "To je bilo vreme impresionistikih i simbolinih skica. I u nas se negovao taj anr vrlo mnogo, kod Hrvata Oskar Dir, Andrija Milinovi i toliki, a kod nas, izmeu ostalih, niko manji od Uskokovia. Kod Nemaca stekao je kao neku slavu klasiara iBelija Peter Altemberg, a kod Francuza epigoni arla Bodlera, kod Rusa imitatori Turgenjevljevih Pesama u prozi".*1 Uoio je, zatim, kao dominantno svojstvo te knji40 Kad sam sredinom ezdesetih godina u pomenutom radu "Stankovieva borba za roman" ukazao na slinosti izmeu Gazda Mladena i Gospoice, nisam znao za Andrieve reci upuene S. Paunoviu da je "to na najoriginalniji pisac kojega sam vie puta itao i studirao, Gazda Mladen i Neista_ krv, mislim, nekoliko puta jedno za drugim" (str. 145). Sada je jasno koliko je Andri "duan" i svojim prethodnicima, osobito Stankoviu i oroviu. 41 V. Petrovi: "Boji ljudi Bore Stankovia", Sabrana VI, N. Sad, 1958, str. 479. 310 ge kratkih crtica opsednutost smru, odnosno "uasni strah i odvratnost od smrti". A to je dolazilo otuda, prejna V. Petroviu, to je Stankovi "oseao estoko, kao niko drugi kod nas, sve lepote, drai zemaljskog ivota, imao je nezajaljiva d protanjena ula za primanje ivotnih slasti, a, u isti as, njegov zanos je stalno mraila svirep3- svest o tome da je isve zemno, plotno podlono viim i neumoljivim zakonima starosti, postepene rugobe, smrti, raspadanja, da se nita vie od propale individualne lepote ne moe da spase iz odurne trulei" .4: Dananje analize mogu samo da potvrde reci Veljka Petrovia o Stankovievim Bojim ljudima. To je delo nastalo iz tada aktuelnih preokupacija temama bolesti, trulei, ludila, smrti, a isto tako iz elje da se slika ljudskog raspada predstavi u obliku dokumentaristiiki izgraene prie prie kao svedoanstva o neemu to je stvarno postojalo. Izvan tih duhovno-istorijskih okolnosti, u kojima se formirao neonaturalistiki model pripovedanja, Stankovievo delo je originalna tvorevina, iju sugestivnost, uz ostalo, odreuje zaokruenost svake crtice posebno i njihovo jedinstvo u knjizi kao malom romanu. Iz pisama uredniku vidi se u kojoj je meri Stankoviu bilo stalo da se Boji ljudi pojave kao celina ("one moraju biti tampane odjednom, ili nikako").43 Globalni plan kompozicije Bojih ljudi je slian Neistoj krvi. Oba dela imaju neku vrstu prologa i epiloga, dok je izmeu njih rasporeen glavni sadraj. Oba dela su hronike i to Neista krv porodina, a Boji ljudi hronika mesta u presudnom istorijiskom vremenu. Razlika je, meutim, u unutranjem sadraju:

u Neistoj krvi on je izloen u obliku klasine drame i centriran u jednoj linosti, a u Bojim ljudima u obliku serije slika o bojacima sloenih na principu albumske konstrukcije. Ovakva kompozicija sa prologom i epilogom pretpostavlja fatalistiko poimanje ivota (pievo ili njegovih linosti), pa izraava Stankovievu ivotnu filozofiju, kao i Andrieva docnije. Pisac, naime, ne poinje priu o bojacima crticama o pojedincima nego prvo prikazuje pozornicu njihovog kretanja i ivota - groblje, i to slikom kad je ono naj43 " Isto, str. 480. Stankovievo pismo M. Saviu u "Napomenama" uz Boife ljude, B. Stankovi: Sabrana dela, I, str. 358. 311 ivlje, u vreme zadunica. Taj uvodni imiozaiki tekst "Zadunica " pisan je u vukovskom stilu ispreplitanjem opisa legendi, geografskog prostora, obiaja i ljudi. Odluuje se pisac odmah u poetku da pokae letnju zadunicu "onda se mrtvi, ele zime do tada zatvoreni gore, na nebu putaju s neba te da onako eljni, gladni, siu u svoje grobove i iekuju da im toga dana njihovi ivi, dou na grob, prepoju ih, okade, zakite cveem".44 A to to pojedu bezjaci, to je "kao da se samim mrtvima dalo, kao da se oni, mrtvi, digli iz groba te sami oni jeli, pili, krepili se". Stan-' koviev snimak obiaja letnjih zadunica nezamisliv je ibez ivog kretanja mase ena to se otiskuju ka groblju, razilaze po grobovima ("itava gora od groblja"), pa se raskomoeno nametaju i poinju naricati i kroz pla razgovarati sa mrtvima - ta se u kui dogodilo, ko se oenio i udao, koliko je puta on u san dolazio i slino. Na kraju, kad pone pria o tome kako se doneto pokojniku deli, iskrsavaju prosjaci i bojaci, snimljeni u masi. Doivljavamo ih u prvom planu slike - kako se pojavljuju umiveni, zakrpljeni, s velikim torbama, s bisagama i testijama za vodu - neki sluajui pobono pojanje iz crkve, a sumanuti "kao beei ispred neega, gre se unezvereno, i uplaeno gledajui u groblje, pla, upaJjene svece". Slika sumanutih, koji napregnuti oekuju neto sudbonosno i mui ih strah pred smru i svetinjama, paradigmatina je za ostale skice kad pisac pone iz mase ida izdvaja pojedince i da svakog posebno ili u manjim grupama predstavlja. Tako je unutranji deo kompozicije Boljih ljudi, u stvari, zbir slika i prizora. Iz poetnog snimka mase odvajaju se posebna lica i odvojeno snimaju, a sve se posle slae u albumsku konstrukciju. No, uoljivo je, kad se Stankovievo delo ita paljivo, koliko on kao tvorac nove dokumentaristike tehnike vodi rauna o proporciji i postupku polaganog uvoenja i izvoenja lica a'z prie. Naime, u prvom tekstu, posle uvodnog zapisa "Zadunica ", "Manasije", on ne poinje naglo priu o bojaku,

ve se i dalje zadrava na okviru, suavajui prostorna klisarnicu koja je bila vie crkve, "a iza nje je bila ledina za prazne grobove". Predstavlja klisara i klisaricu kao " Ista knjiga, str. 385. 312 peobian par, ali ipak u granicama normale - ena je bila pravi klisar, a mu je slabunjav, miran ovek, te je kopao samo grobove, dok je ona pazila groblje i nou rasterivala pse "koji se kupe i lou zejtina iz kandila po grobovima" i nosila se sa prosjacima i sumanutima koji su stalno tu bili na okupu, ali bi se uvele pojavio neki i niko ne bi znao odakle je, samo bi poeo da se vue "onako kao drugi". Sve ih je bilo strah od groblja i "niko od njih u samo groblje, meu grobove nije smeo da ue". Jedino su se neki od sumanutih "ludo, strasno zavlaili po ispucanim, trulim grobovima". I taj Manasije, o kome je re tek na kraju ove opisne panoramske slike, oznaene njegovim imenom, poeo je, kad se pojavio, da ih tera, "onako prljav, balav, osuenih nogu, raku, a zdepast", doekivao je mrtvake sprovode, pomagao, motao se oko klisarice i davao joj "novac zaraen pronjom". Meutim, sledee dve skice ("Ljuba i Naza" i "Taja") najbolje su u knjizi i jedine razvijene kao celovite novelistike zamisli. Izazivaju utisak prikaza neke stvarne ljudske drame, ali i karikature traginog zbivanja. Akteri su im linosti koje su izgubile ljudska svojstva, pa se ozbiljna ivotna igra doima kao da je igraju maske ili lutke: komino i tragino istovremeno. Kako je tema tih pria ljubav, kao i u ranim Stankovievim pripovetkama-baladama, one se i tu otkrivaju dvostrukoj optici: u traginoj intonaciji eljene prekinute intimne veze kao jedinog smisla ivota, no i u kominoj predstavi suludih koji bi hteli da podraavaju postupke zdravih osoba. Obe prie to u podjednakoj meri dobro ilustruju. U "Ljubi i Nazi" re je o ljubavi lude, vredne i iste Naze prema tupom, lenjom i prljavom Ljubi. Naza, koja je suva i speena i da jioj n'ije gue, bila bi ak d lepa, sluila je kod gazde i ovaj hteo da je siluje, a ona pobegla sumanuta. U njoj se budi ljubav, nada za izbavljenjem i izlaskom iz sveta ponienih, tako to e svoju vezu izdii na rang zakonitog braka. Sva se njena ivotna energija usmerava prenia tom cilju, i sa fanatizmom bolesnika ona odlazi popu i trai da ih vena u crkvi, to on, alei se, odbija i na taj nain razvejava sulude iluzije, a sve se zavrava Nazinom smru. Taja, ije ime je u naslovu sledee skice, bio je lepo obuen prosjak i nosio je po nekoliko odela na sebi, 'spavao je u zaklonu od klisarnice, napravljenom od prua 313 - privilegija to ju je samo on uivao. Ponaao se kao vladika, jeo je prvi od svih prosjaka, a odela su mu na noge donosili. Imao je sposobnost da proitie, pa su ga se bojali. Njegova partnerka, jo mlado devoje, to je prebeglo

jz Turske, zvala se Vejka. Da bi je ugrabili, Turci joj sve poubijali i ona zbog toga pomerila pameu, iskrivila se i sasuila. inilo joj se da su joj Turci stalno za petama i tada je ona "pitei od straha, gotovo luda, zaklanjajui glavu rukama, trala, beala, krila se ...". Taja je pustio u svoje sklonite, ona ga zvala ia i dobro ga hranila, negovala i prosila za njega, a on je sve halapljivo derao. Situacija slina, dakle, kao i u "Ljubi i Nazi". Meutim, zaplet je neto drugaiji i podraava shemu ljubavnog trougla. U njihovo dvojno drutvo ukljuila se jedna varoanka koja se, pre toga, propila i poela da prosi ("bila nekako meka sa jo dobrim prsima i licem"). I istisnula je Vejku, kojia se i izgubila, "umrla, vie od straha to je sama, napolju, nego od gladi". Varoanka je, meutim, poela da se opija i da bije Taju, pa ga izbacila iz sklonita i dovodila tu novo drutvo. Od toga se on raspadao i odelo se za njim vuklo "u dronjcima i krpama". Od nekadanjeg lepotana, koji je bio vladika meu prosjacima, postao je senka koja ele noi dredi pred vratima jazbine, ne oseajui da gladuje i nestaje potpuno, te se, poto je pop oterao varoanku, zemljom zatrpavao, "dok ga jednog dana ne nali mrtva". Drama je i tu sa smru kao ishodom. Drama je i komedija istovremeno - igraju je nestvarni ljudi, senke, bolesnici to se ponaaju kao zdravi, proivljavajui ljubavi, patnje, nesree i skonavajui ivinski, a razoreni unutranjom morom. Bojaka Stankovi zahvata u trenutku pojavljivanja u objektivu putnog fotografskog aparata, u nekoliko naknadnih krtih objanjenja ispisuje mu istoriju bolesti, ime ivotna katastrofa postaje jo upeatljivija i zbir udovinih primeraka ljudskog propadanja se poveava. No, u narednim skicama Stankovi nije pravio noveletske zaplete, ve je iznosio ogoljene ljude stavljao ih pred itaoce u trenutku kad se pojavljuju na pozornici i od tih snimaka mogue je bilo napraviti serijski araniran tekst. Stankovieve skice o bezjacima pokazuju u kojoj je meri tehnika fotografisanja imala z;naajan udeo u pisanju poetkom veka. Elementi montae, 314 fotografskih trikova i drugih tehnikih zahvata nisu, izgleda, bili nepoznati ni Stankoviu liriaru. Pre se moe rei da je on sve to bolje, preciznije i funkcionalni je uvodio u pripovedanje od ostalih savremenika. Na primer, u crtici "Beke" ujemo odmah na poetku uzvik: "- ... Ha! Zort! - Utri on i posred njih, prosjaka upadne. - Trzajte se. Tamo... prosjaka vero, bre!"45 Ima se utisak kao da je Stankovi u prvoj glavi Pojih ljudi prikazao naturalistiki prirodnu i ivu pozornicu i junaci uskau na scenu, bez prethodne najave i objanjenja. Lik je odmah snimljen: taj Beke, koji je bio Jep, ono to je naprosio delio je ostalima, a proeci ponaao se gospodski, ne traei i odbijajui ono to ne odgovara

njegovoj zamiljenoj predstavi o sebi. Pasiju tog prosjaka-aristokrate ini lutanje pustim ulicama, pesma i igra na meseini - ceo jedan glumaki ritual koji ga polako vue propasti. Na slian nain poinje i prethodna skica "Mitka", samo to je tip oveka drugaiji: njega svi odbijaju od sebe. Ide na grobove gde su mu ena i deca zakopani i on danima jede samo hleb - tada se osea miran. A im okusi neto masnije, onda se provali od pia i ne moe da se zaustavi. I tako je, saznajemo, izgubio enu. Videi ga neobine lepote, udnih i toplih oiju, gazda ga oenio, a ena ga toliko volela da nije mogla da trpi da on tako malo i suvo jede, pa ga hranila, a on "pijui i valjajui se i enu i ker oterao u grob". Pored straha kao glavnog pokretaa odbrambenih refleksa bojaka, svaki je opsednut nekom manijom, mukom ili verom u isceljenje. Ima jedna kraa skica bez naslova, a i lice u njoj je bez imena: neka senka od oveka koja treperi na svaki dodir spolja. Zazirui od svakoga, jedva eka da se skrije u neki oak i da tu presedi ceo dan, gledajui besciljno, pa kad ga pitaju ta gleda, sa strahom odgovara da nee vie gledati. Na pitanje odakle je, postaje jo uplaeniji i pokazuje "na susedne gore". Takva je i "Biljarica" u istoimenoj skici, to se najavljuje" dramski, glasom iza pozornice, a iz prie saznajemo da je "sva u krpama i dronjcima", da je "sa sasuenim, skupljenim nogama, te ne moe da ide ve se vue". Ona prodaje trave, a sama eli da nae travu raskovnik "kojom se otva1 45 Ista knjiga, str. 312. 315 ti raju svi zatvori, naroito gde je blago, zlato zatvoreno". A kad doe u posed raskovnika, ovek postaje bogat. Trava se skriva ispod jezika kornjae i ona je isputa nou. Narodnu legendu, u kratkoj borhesovskoj formi, Stankovi je upleo u priu o jurodivom i tako je ozraio nekom mistikom fantastinog. U gluho doba, kad "trava oko mene pone da raste i kamenje po gori da puca, a tada se bilje, u to, gluho doba, ono vidi... tad ono od Boga pada".46 Oekujui sreu, ona ranjava telo po kamenjarima nou. Tako je i pronaen njen les. Dok su kornjae (eljke) "probile se kroz ogradu i odmilele u goru a ona ostala tu i bila ve poela da se raspada kad su je nali mrtvu". Redaju se do kraja lica nesrenog ivota, razliita jedino u individualnim motivima tragike i u postupcima to variraju izmeu krajnosti agresije ili gubljenja identiteta i prelaska u zgrenu senku mesa, kakav je pomenuti bezimeni. U "Paraputi" je razraen motiv docnije unet u Taanu: o bogatoj hadijskoj udovici, koja je zgreila sa Manom-grkom, pa je, zbog toga to je imala decu (inae bi je otrovali), osudili da pazi do kraja ivota suludog i

prljavog bojaka Paraputu. U svima je ime u naslovu, isem to se pri kraju pojavljuje opet (u sedamnaestoj skici) jedan bezimeni iz dobre kue i braa se stide njegove sumanutosti. Ostale prie ("Jovan", "Menko", "Copa", "Stanko ,isto brano'", "a Mihajlo", "Mase", "Marko ", "Ludi Stevan" i "Deda Vesa") nisu u toj meri sugestivne kako neke ve pomenute, ali su linosti ivo uraene, sa tipiziranom predstavom suvih, visokih prilika, natrontanih dronjcima, planog lica ili senki-ljudi. Jovan prosi po selima, a onda sve to donosi pred crkvu i rasipa ispred vrata, smatrajui da to pripada Bogorodici. Menko, poto ga nestane ele zime, pojavljuje se u leto, pa mu deca i egrti u duvan zaviju barut, on opri lice i "kretei sumanuto da se ela arija uzbuni". Bukne u njemu rana zapretana ludilom: Begler-bega uhvatio kod ene, izbio ga. Ovaj se povratio sa zaptijama, vezao ga za kuu, enu mu obeastio dok je on vezan gledao i odsekao joj glavu, pa je zbog toga poludeo. Od Copa su se deca najvie bojala, jer je iao "u dugoj koulji, s torbom, tapovima, raskreenih, dugih nogu" i mumlao, a plaio se od krsta K Ista knjiga, str. 318. 316 ji su mu pokazivali, videi u njemu simbol smrti. Stanjco je traio od ena samo "isto brano", pa ga tako prozvali. 'a Mihajlo je opet bojak-senka to se sklanja svakom i ide svuda i preko dravnih granica - niko ga ne zadrava. U kafani ga prevarili, usuli mu alkohol u vodu i diraju ga da li je koju voleo. On se smejulji, pa brine u pla "jednako metaniui, krstei se, pevajui uplaeno tu svoju Sv. Petku ...". Mase se pojavljuje kad sahranjuju mrtvaca i ide ispred povorke, pokazujui iz ije je kue, a niko ne zna od ega ivi i gde stanuje. Marko je pomerio pameu kad je u zemlji naao pare i "iao je kao senka, ali pravo, kruto". Nije smeo da ulazi u crkvu, ve je pred crkvom napregnuto sluao slubu zanesen, odgovarajui da "s Bogorodicom imam rabotu". Ludi Stevan psuje pae i vladike, govorei da su to sve "ajduci", ipak ga svi paze, a u hadi-Tominoj kui gazda bi esto s njim razgovarao. Stevan skuplja kamenje, trpa u nedra i pojaseve i sve nanese gde je bila crkva i ljudi kau "da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamen ja nainjena". Slepi deda Vesa, sav u ritama, trese se od starosti, sa lulom u ustima i dugakim tapom u rukama. Kad ga neko upita ta radi, on kae: "-Ete." A to njegovo otegnuto, duboko "ete" prolaznicima je zvualo kao da dolazi sa onoga sveta. Pored navedenih svojstava likova Boljih ljudi, moe se uoiti jo jedno: svi bojaci su u nekom odnosu s nevidljivim, sa svetom due, duha i smrti koji se prostire iza granice shvatljivog. Jurodivi ga dovode u vezu sa sakralnim znamenjima, crkvenim pojanjem, sa pesmom, crkvom, krstom, Bogorodicom, grobljima ili sa pojavama

u prirodi, ije su neke osobine neodvojive od dejstva nepoznatih sila i prirodnih pojava (meseina ili trava).47 A Jurodivi zakinuti u moi da razabira zbilju kakva jeste snabdeveni sa ulima to prodiru iza fasade stvarnosti, te su, kao Taj a, u stanju da proriu tue smrti i nesree, da vide ono to za druge ostaje tajna. Otuda i strahopotovanje koje se u narodu ima prema njima i kult de47 Pogotovo je meseina kao fenomen i simbol znaajna u delu B. Stankovi, te je bilo mogue na tu temu napisati i knjigu (Lj. Ristanovi: Pod vlau meseine, Panevo, 1978). U idilskim priama meseina je deo impresionistikog timunga, a u neonaturalistikom dobija funkciju tajanstvene sile koja nagovetava nekad odlazak i smrt. 317 ivot poiva na mistinim spojevima koji su prepoznatljivi tek u stanjima delirija i psihoza. Stankovi, meutim, ne zavrava hroniku o bojacirna tako to je opisao njihove figure i ivot. Potujui simetriju kompozicije, majstor za uspostavljanje proporcija u odnosima pojedinih segmenata prie, on se na kraju, u dva fragmenta bez naslova, vraa hroniarskom uoptavanju - optoj slici bednika i atmosferi njihovog skupnog nestajanja u ivotu. Tako kreira u epilogu slian tip proznog teksta kao i u prologu. Poto je, naime, predstavio bojake-pojedince, autor o-bavetava itaoca u pretposlednjem delu Bojih ljudi o vremenu u kome se sve to deava. To je pred poetak osloboenja 1878. Pred rat poeli su ponovo da diu crkvu - prethodnu su razorili Arnauti i Turci "kad vidili koliko visoka i velelepna crkva poela da se die". Vreme je nesigurno. Vidari i gatari na sve strane viu, ljudima se pojavljuju u snovima sveci i proriu, bojaci i prosjaci se razmile danju po selima, a nou idu u oporima, osobito po turskim mahalama, derui se i kretei iz sveg glasa: " - A Turci! A, vuci! a, a! ..." Hriani su, kae se, izumirali od straha, strepei da ih Turci ne poseku. Ali i duevni Turci izlazili bi uplaeno da ih utiavaju - toliko je prodorno bilo to osvetniko zavijanje ludih. Stankovi potuje simetrinost epiloga u odnosu prema prologu, te ne okonava delo ni ovom slikom, koja je zvukovno i umetniki sugestivna. eli da kae na kraju da su bojaci ipak ljudi. A potrebno mu je da ostane u poziciji izvestitelja stvarnog zbivanja - pisca koji podraava stil dokumentaristiko-memoarske i hroniarske proze. U poslednjem fragmentu ponovo se javlja narator prvoga lica, sluei se narativnom formom seanja: "Seam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku." Noni uvari doneli su u kuu mrtvog bojaka. Razglasili su ostalim po komiluku, ugrejali vodu. Iskupile su se sve starije lenja milostinje u krajevima u kojima je iva istona islamska tradicija. Ali koliko god ta svojstva Stankovievih bojih ljudi dolazila iz lokalnih uslova ivota i specifine

su ga poloile ispod ikone na arav. Redom su ga celivale j izmenjivale se da ga uvaju, unosei tim obredom jeku u pogrebni in, opisan u "Uveloj rui" i u prii "Oni". Taj patoloke prirode, ona je neodvojiva od spiritualistike filozofije devedesetih godina i vitalistieke mistike poetkom veka - iz ubeenja tadanjih intelektualnih krugova da je pogled dui otvoren u carstvo okultnog ili da sam boji stvor, misle, nikad nije legao u istu i meku postelju, nije se najeo i zaradovao, pa su tako ostajale pored njega dok ga ne "odnesu i sahrane kao svakog drugog oveka-domaina". Slian obrazac uspele kompozicije i dokumentaristikog narativnog postupka je i novela "Pokojnikova ena" (1902). Poetak prie ukazuje na tada novu tehniku pripovedanja. To je tehnika filmskog kadriranja u vreme kad B. Stankovi: "Pokojnikova ena", Sabrana dela, I, str. 191. ene. Mrtvaca su okupale, uvile u isto platno i potom 318 319 su tek stvarane predstave o filmu. Punom konkretnou naracije i rasporeivanjem gradiva u etiri segmenta, po uzoru na naturalistiku dramu, sa grupom linosti u svakom delu stvara se iluzija da je fiktivna pria neto to se stvarno gleda u ovom trenutku. Pisac se, u ulozi naratora, pribliava ogoljenom grobljanskom prostoru i tu zadrava snimateljski aparat na mladoj eni to oajno narie nad grobom pokojnika. Ali, pre nego to zahvati njeno lice, on snima inventar stvari: dugaki grob, drveni krst, bou sa tepsijom i ponudama - pite, jabuke, groe, krike peene bundeve; sve ono to je pokojnik rado jeo. A od svega toga odudara trona crna zemlja groba, "u koju ona nikada nije smela dublje da zabode prst, sve bojei se kao da ne napipa, dodirne, trulo ovjeje telo, jer toliko je u tome grobu bilo pokopano" - "ela njegova porodica, jedno preko drugoga, na izmence i - naposletku sviju, on, njen mu".48 Ve u ovom uvodnom prizoru osea se u kojoj meri je naturalistiki iva reprodukcija stvari u funkciji iskaza patolokog misticizma kojim zrae predmetnosti i prenose se na sve, osobito psihu ene, obuzetu strahom. Sve e u prii biti u znaku ovog poetnog misaonog udara i otkria patolokog u predmetnom. Od stvari pripoveda, izvestitelj i snimatelj, prelazi na enu - glavnu junakinju Anicu. Ona je potpuno predstavljena u prvoj glavi, odnosno prvom inu zamiljene statike, naturalistike drame. Vidimo je tu kako neuteno narie, sva u crnini, samo bi joj se povremeno "videla bela, rumena koa od ruke". Ova pojedinost istie kontrast izmeu raskone ulnosti mlade udovice, na jednoj i predavanja smrti, rtvu za pokojnika, crninu njenog i}.' ka i naricanje, na drugoj strani. Dalje, sa groblja, narator je prati kako prolazi kroz ariju na putu kui sa detetom u ruci i tepsijom na glavi plaei se od tuih pogleda, navlaei amiju, jo "sva

vrela", dok joj je lice zaareno, "a i ela joj snaga kao nabrekla". Uz Anicu u prvoj glavi Stankovi uvodi i drugog junaka, Itu, pored ije kasapnice mora da proe, gde "uvek lima po nekoliko n'jiih mukih, gde besposleni sede na epencima, pue, gledajui ili svet to drumom prolazi, ili obeene cereke mesa i krvave direke od kasapnice, iskiene bajatim crevima i digericama, to kupuju Cigani ili krajnja sirotinja". Ita silazi s epenka, zaustavlja joj sinia, daruje ga i govori muterijama da je to sin Mitin "to lane umre". Predstavljanije drugog aktera i ljubavne drame ovde je uzgredno i nenametljivo. Sve je u prvoj glavi u znaku glavne junakinje, opisa njenog trenutnog poloaja i kontrasta izmeu unutarnje stegnutosti milju na pokojnika, mrtvake atmosfere u kui i samoe na koju je pristala, s jedne, i ulne snage ije postojanje se naglaava diskretnim sugestijama, s druge strane. Kad doe kui i u sobi je eka veera to je majka iznosi na sto, ona rasejano prima sve "leei nepomino, raskomoena, diui teko, sluajui vrevu i agor iz komijskih dvorita ". Motiv brae, to se uzgredno pominje na kraju prve glave, postae glavni u sledeoj, drugoj. Narator se tu vraa u prolost Aniinu - objanjava junakinju, ali preokupacija su mu dpak njena braa - njihova odluka da sestru udaju za starijeg oveka, pa svadba koja je sledila iza toga. Stankovia, vidi se, ne zanimaju obini, ve izuzetni, izdvojeni i udni likovi. Takva su Aniina braa: surovi su verceri to znaju, uglavnom, za noni ivot a od svih su se "izdvojili, odmakli, postali silni". Stalno u meusobnim svaama, u odnosu na druge oni su "kao jedna dua". Kua im je "izgledala kao gola, prazna". Oca su jednostavno skrajnuli iz poslova, a na majku i Anicu gledali su kao na kune predmete. Anica nije smela da izae na kapiju kao njene drugarice, ivela je u zaptu i viala nou u polutami sline, mrane tipove. Izdvajao se od njih Ita, koji je dolazio "da preko brae joj kupuje vercovanu stoku za svoju kasapnicu": "on kao da je bio sma. " Isto, str. 216. 320 321 za nju neto, ali ona o tome nije smela da misli, niti je opet imala zato kad." Iznenada su je dali za oveka koji pije obian ve udan, njima slian: postariji, koat, suv, sa crnim brkovima koji su odudarali od svega ostalog, udovac to se enio ve dva puta i ene mu umirale. Svadba je drugaija nego u Neistoj krvi - malo je skraen obred zbog toga to je mladoenja udovac, ali je bogata j mrana, viena iz ugla glavne junakinje i neprirodna. Anica opservira kako su se braa, Ita i mladoenja izdvojili - "svi jednaki, ravni, kao neka nona braa". Mu namrten, ljut, samo su mu oi bile crne. Junakinja, poput Sofke, proivljava na svadbi trenutke samoe i stiske i

oseanje kao da je "neto opkoljava, stenjava", no istovremeno vodi prvi istvarni razgovor sa Itom, deverom pun aluzija na njenu prvu branu no. Zatim vidi kako su mu se vilice ukoile i on ih stisnuo, ne da da zubi cvokou. Rastali su se, a negde u noi ula se njegova peTrea glava, sledei i dalje liniju prie o Anici, stavlja u centar lik mua joj Mite - dopunjava nagovetene crte neobinog, mranog i bolesnog oveka prikazom njegovog ponaanja i Aniinim doivljajem prve brane noi kad je dodirnula koato telo i kad je pokuala da se izvije iz njegovog zagrljaja, pa na kraju trpei proplakala. I u kui, kao i u portretu, sve je u znaku tog neobinog oveka - "bio je ist, uredan, taan, a nekako udnovat". Crte patolokog prepoznaju se i u ovom liku kao i u brai joj i time se objanjava strepnja koja junakinju, iako zrelu osobu, obuzima od dodira sa ivotom i ljudima, li nastojanje da taj .strah prevlada radom i eljom da muu ugodi. Strepnju podstie i podudarnost iste kue sa likom Mitinim - okolni su zidovi, iako je sve okreeno i isto, "bili veliki, kao stari". Tu je i simbolini orah: "A i do kapije, vie bunara, bio je veliki, stari orah. I on, onako razgranat, pola suv, ozgo irei grane izgledao je kao da elu kuu, batu, sve pod sobom pokriva, dri."49 Simbolika usamljenog oraha, koji kao da duplira sliku mua Mite, dobie pravi smisao na kraju pripovetke, kad i lik pokojnika razraste u opsesivnu viziju i postane iva utvara. U etvrtoj glavi razreava se napon uzajamne privlanosti izmeu dvoje mladih, rastavljenih bia koja meusobnu ljubav nisu bili u mogunosti da istinski ni nagoveste, a kamoli ostvare. Kad je prolo izvesno vreme sarnovanja i udovikog ispatanja, sa odlascima na groblje, majka i braa osetili su potrebu da je ponovo udaju, iako se Anica navikla na usamljeniki ivot i ustalila ivotni ritam. Javio se ve prosac, siromani bakalin, udovac Nedeljko, sa troje dece, bivi sluga. Jednoga dana dola je majka sva radosna s veu da je Anicu zaprosio i Ita. Oekivali bismo hepiend u prii - sve je tu da se ono to je prekinuto nastavi u srei dvoje bia ljubavlju vezanih jedno za drugo. Meutim, dolazi neoekivani obrt, koji je ujedno i vrhunac u dramskoj napetosti ove romantiarske ljubavi to je potisnuta stvarnou ivota u nevidljivost i nepostojanje a sasvim je iva. Kad joj je majka saoptila vest, "Anicu neto presee u polovinu". Podie ruku ustima da sprei krik, radost, ta li, pa se hvata akom za elo, jedva se drei da ne padne, a zatim "majka joj u kako ona tamo u sobi negde pade" i ele je noi tako ostala. Sutradan je sledio otar i odsean odgovor: za Itu neu, a za Nedeljka hou. etiri puta to posle ponavlja da za Nedeljka hoe, ak i brai koji su hteli da je biju da "nije izgledala tako izbolovana, slomljena". Dva razloga, saznajemo, uvrstila su njenu odluku da odbije voljenog oveka: prvi je da ne eli da mu ide kad

nije ista, ve je jednom grljena. A drugi, najvaniji je taj to se izmeu njih ispreio pokojnik, l na samom kraju novele, u dramskoj poenti, oseamo kako lik pokojnika narasta u Aniinoj svesti i dobija konture privienja, utvare, more. Nema sumnje da je u Stankoviu odjeknuo negde motiv Ibzenovih Aveti -delo u kome je, kao i u drugim dramama velikog Nordijca, prolost isto toliko iva kao i sadanjost, a mrtvi su deo stvarnosti kao i ivi.50 Stankovi ide dalje u toj preobrazbi jedne opsesije i u fantomizaciji mrtvog oveka koji je uao u stvarni ivot. Iako je Ibzenova drama Stubovi drutva izvedena na sceni Narodnog pozorita u Beogradu jo 1878. godine, ipak nije bilo mogunosti da Stankovi vidi na pozornici Aveti. Mogao je da uje jedino neto o izvedbi u Slovenskom narodnom gl-e" daliu u Ljubljani 1899. godine. No, od direktnog uticaja, ovde je vanija opta knjievna atmosfera koja namee nain recepcije odreenih tema i motiva. goj, poetina ljubav, simbolika integracija i preobrazba realnosti, psiholoki otar prodor u linost i otvaranje podsvesnih regija bia, opta spiritualizacija grube materijalnosti ivota. Stankovi je jedan od retkih tadanjih srpskih pripovedaa koji je uspeo da neonaturalistike stilske crte i vrednosti sintetizuje sa simbolistikim i da 50 kolektivne ranjene due, pesoika nieobionih i uzvienih ljubavi, ali i bolesnih, dekadentnih i u tome ak surovih, duevno protivrenih likova - pesnika enje i rasula istovremeno. 323 322 jsfaroito kad bi pomislila na Itu, pokojnik se javljao: "Nita ne govori. Samo mu jae odudaraju oni puni crni brkovi od bleda, koata, a sada jo mrtvaka lica." Patoloki strah od zemlje na pokojnikovom grobu, dobija ivu inkarnaciju u nagovetaju bolesti na kraju. Anica je sasvim "u koulji, gotovo luda od straha, samo cima za reetke, a opet zna da nema gde, ne srne nikud". Zato su je sve dok se nije udala za Nedeljka uvali i kao branili od neeg. Novela "Pokojnikova ena", kao rstko koje delo, sa izuzetkom Neiste krvi, otkriva osobenost Stankovievog pripovedanja i pripovedakog sveta. Na jednoj strani je artistiki uspelo izvedena kompozicija, egzaktan, kao u filmu, nain povezivanja prizora i scena, dramski karakter strukture, naturalistiki iva i brutalna reprodukcija stvarnog, runog i patolokog, a na drutako stvori delo klasine modernosti koje nadilazi svoje vreme. Kao pravi umetnik, -Stankovi je snagom intuicije uspeo da stvori pripovedake forme u kojima je naturalistiki ivo predoena stvarnost do te mere spiritualizovana, oduhovljena poetskim stilom ili traginom intonacijom i prodiranjem u duboke slojeve ranjene ljudske podsvesti, da italac gotovo previda napadno otru fakturu slike i prie, a fasciniran je transparentnim lebdenjem

stvari, viim i dubljim smislom koji im autor pridaje. Sve pri tom izgleda prirodno, jednostavno, konstrukcijom i zanatom nedirnuto, ali ipak precizno sreeno. U tome je i izuzetna vrednost tog modernog umetnika konzervativno zagledanog u prolost, u naslee folklora, pojedinane i SIMBOLIKA MONUMENTALNOG I PARODIJSKO-HUMORISTICKO PRIPOVEDANJE (P. KOCIC) Simbolistiko-naturalistiki model Petar Koi je poetkom XX veka nastavljao turgenjevljevski model pripovedanja.1 No, koliko je odstupanje Koievo od Turgenjevljevog uzora prie i lika i koliko je njegovo pripovedanje u duhu moderne naracije i antropolokog shvatanja u prozi poetkom XX veka, najbolje se moe ilustrovati pripovetkom "Mraajski proto". Pripovetka je nastala u Beu i u vreme (1903) kad je Koi intenzivno studirao Loveve zapise. Zato ne treba da nas iznenadi to je preuzeo model pripovedanja i lika udaka iz te knjige poznatog ruskog pisca i stvorio delo istovetne strukturne sheme. Za Koia je reeno da je "vie slikao nego pripovedao", "da njegove prie nisu imale dovoljno fabule ni radnje", "da su to vie opaanja nego dogaaji; zabeleke o ljudima i njihovim sudbinama, ali bez sukoba u oseanjima i bez protivurenosti sa samim sobom".2 Isto bi se moglo rei i za Loveve zapise, pa je i s tog razloga zanimljivo uporediti "Mraajskog protu" i neke pripovetke iz te knjige. "Mraajski proto" je najtipinija Koieva pria sa dva, odnosno i dva pripovedaa (ako se uzme i lice s kojim se kontaktira) kao i u Turgenjevljevim Lovevim zapisima. Piev pratilac je, naime, deak Stevica, sin popa Jo1 2 J. Dui: "Petar Koi", Sabrana djela, IV, Sarajevo, Izgleda da su Lovevi zapisi bili jedna od prvih knjiga koje je Koi itao u Beu. Naime, na marginama nemakog izbora od pet novela iz te knjige pod naslovom Memonen eines J'dgers, Koi je uz dve prve prie beleio znaenje manje poznatih nemakih reci. Moguno da ju je itao kad jo nije bip dobro savladao nemaki jezik. Neto vie sam govorio o Kocievom odnosu prema Turgenjevu u pomenutom radu: "Modernost dela Petra Koia". 1969, str. 56. 324 ve, s ijom kuom je Mraajski proto u zavadi jo od davnina. Deak je zato, u ulozi izvetaa, i autor prve informacije o popu dobija od njega i tako italac saznaje ko je taj osamljenik, kakvo mu je ponaanje ("svaku enu zove urijom", bio je u zavadi sa deakovim dedom i "silno ga je kau, mrzio, pa i oca mrzi kao Turina, vie nego Turina"); saznaje da su ga Turci muili i hteli su da ga nabiju na kolac, da ivi usamljeno i ne ide u grad, ima jedino konja i psa i to mu je "sva sermija i rodbina". Zatim sledi direktan susret sa protom, razgovor pripovedaa

i autora s njim, iz koga se u svemu potvruje junakova udaka priroda - u govornoj ekspresiji i inu ubistva psa. Koi je mogao da se upozna sa likom osobenjaka u dve prve prie izbora iz Lovevih zapisa, na ijim marginama je beleio prevod nepoznatih nemakih reci: "Tvor i Kalini" i "Jermolaj i mlinarka". U prvoj, Kalini, usamljenik, idealista i zanesenjak, koji je nekad imao enu i bio bez dece, prava je suprotnost razumnom, praktinom i racionalnom Tvoru, okruenom brojnom porodicom. U drugoj je predstavio svog saputnika iz lova, Jermolaja, seljaka jednog od susednih spahija koji je bio "vrlo udan ovek: bezbrian kao ptica i dosta razgovoran, rasejan i naizgled nepokretan" - "pravi udak". Napijao se i tukao enu. Meutim, podsticaj za pisanje "Mraajskog prote" nije Koi, izgleda, dobio itajui ove dve pripovetke ve mu je kao uzor mogla posluiti i pria "Kasjan s Krasive Meci". Okvirna situacija i polazna pripovedaka pozicija istovetna je u obe pripovetke. Usled kvara na kolima pripovedaautor i njegov koi j as su prinueni da svrate u zaselak Judino (uzgred su sreli pogrebnu povorku) i u dvoritu jedne kue naili su na oveuljka koji je liio na deaka: "Zamislite kepeca od jedno pedeset godina, sitna preplanula i zbrkana lica, iljasta nosia, crnih jedva primetnih oica i kovrdave, guste crne kose, koja je kao kapica na gljivi, iroko stajala na njegovoj majunoj glavici. "3 Iz razgovora vide da je to prgav i udan oveuljak koji leci seljake travama, pa je leio i onog to je umro, da nema porodice, sem devojice to ivi s njim, da lovi slavuje i poklanja ih ljudima. Za razliku od "Mraajskog 3 I. S. Turgenjev: Lovevi zapisi, Sabrana dela, I, str. 157. 325 Meutim, razliit raspored prizora i izvetaja, kao i razlika susreta sa udakom ne smetaju da se oseti koliko se radi o istovetnom modelu i liku u Turgenjevljevoj i Koievoj prii. Ali sutinska razlika je u stilskoj interpretaciji istog modela i antropolokoj poziciji dva autora, pa time i u ritmici i intonaciji njihovih dela. Turgenjev, ija je prva pria iz Lovevih zapisa izala jo 1846. godine, pisac je XIX veka - on uiva u detaljima i put njegovih junaka traje dugo, te se i nezgoda s kolima, kao i okolna priroda, opisuju detaljno. Dokoni i radoznali plemi hoe sve da dozna. Drugim recima, pripovetka je pisana epskim manirom sredine prologa veka - vreme pripoveda rasipa netedimice, obraajui panju na sporedne stvari. U Koievoj prii nema nijednog detalja koji bi bio izvan utvrenog cilja: da se predstavi jedna neobina linost. Sve je tu saeto, odseno kazano, u brzoj ritmici i otrim, naglim potezima, u kratkim i britkim dijalozima, jakom retorikom ekspresijom glavnoga junaka. Turgenjev pria o neemu to se dogodilo, rado aska sa koijaem i Kasjanom docnije, pa je forma pripovedakog perfekta osnovni

oblik kazivanja ("Vraao sam se iz lova rasklimanim kolima"). Koievo pripovedako vreme je prezent i on bez odugovlaenja dramski neposredno i dijaloki direktno poinje priu ("Kad me ba toliko moli hajdemo ..."). Nainom koji je dramski Koi, posle kratkog izvetaja deakovog, stavlja junaka sasvim blizu pored itaoca, toliko blizu da on to uznemireno bie, to sadistiki razigrano pare ivog organizma moe da gleda sa ubeenjem da se tu ne radi o prii ve o stvarnosti siaimoj. I junaci dva pisca, iako pripadaju istom tipu udaka i usamljenika, iako su nepoverljivi, odbojni i neljubazni prema strancu, sasvim su razliita bia. Turgenjevljev Kasjan, ili Buva kako ga jo zovu, fiziki je deformisani kepec, ali je duevno stabilan i njegova pasija (leenje travama, ljubav prema pticama) okrenuta je dobrom; poprote ", u kome saputnikovo obavetenje dolazi na poetku prie, pre prizora susreta i direktnog razgovora, ovde je ono ostavljeno za kraj - da upotpuni i objasni linost udaka, jer "takvog osobenjaka nigde nema". iskustvo sa enom, te je svako ensko bie izjednaeno u njegovoj svesti i stopljeno u isto ime opakog zvuanja: urija. Koi i ne pria priu, ve analitiki, u dijalokoj formi, omoguava punu junakovu verbalnu ekspresiju i 4 red njega je, uz to, i devojica, to je sve most jednog usamljenika, udaka d jiunodivog prema ljudima. Koiev junak je ist patoloki primerak oveka koga je bilo mo- P. Koi: "Mraajski proto", Sabrana dela, I, str. 139. 326 327 guno tako ivo predstaviti zahvaljujui i tome to je Koi pisao pripovetku u Beu, gde je Frojd, ve tada svetski poznata linost, saoptavao rezultate teorijske psihoanalize, zatim psihijatrije i klinike psihologije, a to je sve imalo vidnog odjeka i u literarnim krugovima. Mraajski proto je primer paranoine i manijakalne linosti, to se zazidala u svoju samou i odbija prisustvo stranih osoba, noen mrnjom prema "progoniteljima" i sadistikim zanosom pakosti. Otkriveni su i razlozi takvog zaziivanja: prvi je zlostavljanje od strane Turaka, a drugi negativno akcionu demonstraciju patolokog ponaanja. Ve spoljanji izgled Mraajskog prote odaje oveka koga je opustoila bolest: "Podnimio se na obje ruke i podboio na gole, suvonjave laktove, pa ukoeno, blesasto zuri u neto pred sobom. Na kotatom, podbulom licu i u mutnim prestravljenim oima ogledalo se neto nemirno, rastrgano, neto teko, sumorno. Sijeda, keserasta bradica sva u neredu, a kosa s ponekim crnkastim pramenom, zamrena, masna, razastrla se po irokim, ugnutim pleima. "4 Umesto da slika spoljanost i bioloki zanimljiv primerak udaka, to ini Turgenjev, Koi, u otrim, naturalistiki grubim potezima daje refleks due i duevnog poremeaja u spoljanjem izgledu usamljenika. To nije

romantiarsko portretistika tehnika ruskoga pisca sredine XIX veka, ve surova analiza obolele due pripovedaa XX veka. Stoga su nagli, uznemireni i ritmiki ivi potezi portretiste Koia istovetni sa tehnikom drugog ruskog autora sa poetka naega veka, Koievog savremenika, ije je prve knjige imao u biblioteci: Leonida Andrejeva. U jednoj od pripovedaka, "U mranu daljinu", Andrejev ovako portretie izgled osamljenog mladia to se, posle sedam godina bekstva iz kue bogatog oca, vraa i izaziva pometnju meu ukuanima: "Bilo je u njemu neeg udnog, neodreenog. Visokim rastom, gordim okretanjem glave, prodornim pogledom ispod kruto izbeenih obrva, podseao je na mladoga orla ... Kao da nije svestan neugodnosti svoga poloaja, on je svakom gledao u oi duboko j spokojno, no upravo tog trenutka kada je pogled bio umiljat, u njemu se osealo neto pritajeno i opasno, to se uvek vidi u oima lopova koji laska . . . I povremeno po elom stasitom i jakom telu proletelo bi magnoveno drhtanje udnoga straha; tada je izgledalo da je elo telo manje Sve dalje reakcije Koievog junaka svedoe o manijakalnosti, kao to je i ekspresija njegovog govora oblik duevnog pranjenja. Neprimeeno vide ga kako hoda napeto, kako vie na nekog ("Pokradoe te, otee ti sve ..."), a zatim "od silne mrnje, pakosti, zlobe, sav se tresao i drhtao". Kad mu nazovu boga, "on se preplaeno tre i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda". Ulii su neopaeno i to je ravoo katastrofi za takvog bolesnika, pa je "uzbuen, uznemiren, potresen do dna due" i nosi zadimljenu puku poto je ustrelio psa. Misli da mu je neko i zvono skinuo. Zagraujui se i zaziujui se od sveta, u nekom paninom paranoidnom strahu, kao to to ini Kafkin junak u prii "Jazbina" pravei podzemni lavirint, Mraajski proto izgradio je mehanizam od zvona vezanih konopcem za sva vrata i kuni kamen, i kad se trgne, sva zvona odjedanput zazvone. Na opomenu da i deaku naspe kafe, pakosno se poinje keseriti i dodaje: "Da je ovo otrov, nalio bi' mu deset vildana, a ne jedan - nek crkne pae! ...", pa, mlatarajui rukama, poinje hodati i govoriti, u istom zanosu pakosti i zla, priu o deakovom dedi Dibukardi i uriji, vlastitoj eni, koje je jedanput zatekao zajedno "kako se kikou, govore i ugovaraju kako e me i kad e me sa svijeta smaknuti". Pogodila ih je i inilo se kao da se podie kosa na zatiljku nakostreene' zveri; i oi su brzo i zlobno obletale sve prisutne."51 u Koievom i Andrejevljevom primeru sva se dua bolesnog ili nemirnog oveka oituje na licu, u ekspresiji pokreta i reci. U neoekivanim poreenjima i slikama izraava se nedokuivost unutarnjih motiva duevnog rasula ili uznemirenosti. surova osveta bolesnika: zakljuao je vrata na sobi, namaknuo kapke na prozore, pa onda stavio u pe nekoliko lonia ljutih paprika i uivao u njihovoj muci, zlobno se

smejui kako su unutra zavijali. 6 5 Op. cit" str. 145. 7 J. Skerli: "Petar Koi: S planine i ispod planine", Pisci 1 L. Andreev: "V temnuju dal'", Povesti i raskazv, Moskva, 1971, str. 188. knjige, V, str. 159. 328 329 Junak ovako patoloki zazidan, otrovan, sa verbalnom ekspresijom bolesnog sadizma, pravi je primerak neonaturalistike proze poetkom XX veka. I tehnika pribliavanja junaka itaocu i otri potezi slikanja njegovog spoljanjeg i unutarnjeg rasula, kao i pria svedena na najnunije detalje, artistiki savrena - sve su to oznake novoga stila iji cilj je bio da se ivot literarno transponuje u svoj punoi, protivurenostima i sloenosti. Ta totalna naturalistika tehnika, u funkciji filozofije ivota, u ovoj i u drugim Koievim priama neodvojiva je od simbolikih reprezentacija predmeta i lica. I sintagma Mraajski proto (bez linog imena i prezimena) simbolie mrak njegove due. Mato je s razlogom nazvao Koia naturalistom, kao to je primetio i da se "njegov subjektMzirani objekt esto pretvara u simbol". ini se da "Mraajski proto" potvruje obe Matoeve opaske. Naime, pored simbolike imena, zaokruujui priu, Koi uvodi sliku prirode koja sada simbolie, raena otrim zamasima kiice i gustim bojama, rastrganu duu junakovu: "Iz razdrobljenih, ispremetanih oblunih komada, kao iz rapavih, planinskih peina, izbija otvorena, svijetla crven poput raspaljene vatre usred crne, burne, jesenske noi. Preko crvenih pruga i one udnovate peinske vatre prevukoe se tihano mrani oblaci, i cijelo zapadno nebo injae se kao ogromni, debeli, tamni zastor."6 Skerli je u prikazu druge knjige S planine i ispod planine primetio kako "Koi slika kao moderni impresionistiki slikar en plein air, pod vedrim nebom, u treperenju i igrama svjetlosti, sa prelivanjima i senkama, sa neim to opominje na slike Kloda Monea i Kamila Pisara".7 Nema sumnje da je Koi kao pesnik ivota, o emu je i Skerli pisao, unosio svetle boje u slike planinskih pejzaa. Ali on je, istovremeno, budui sledbenik filozofije ivota i radei u vremenu snane ekspanzije simbolizma, i pesnik smrti, pa se te dve krajnosti meusobno kontrastiraju i u slici prirode, izazivajui dramatinu napetost koje nema u impresionistikom slikarstvu, opsednutom blagim tonovima umornih senki i nijansi to na slike postavlja zasieni gradski umetnik, odbegao iz zaguljivosti velegrada u vedru seosku prirodu. Koi, ovek sa sela, doivljava prirodu elementarno i burno kao sve ostalo. I kao to se vidi iz gornjeg primera, predstavlja je uzburkanim slikama, slutei u njoj uzvitlanu lavinu, za ije je slikarsko savlaivanje neadekvatna impresionistika tehnika. Olujna uznemirenost i vihorna ritminost poteza u "Mraajskom proti", noenih patetikom zadihanog govora, podseaju

na Gorkog, ije su pripovetke prezasiene pejzaima, pa se u oba sluaja moe govoriti o jednom maniru u prozi poetkom XX veka i simbolikim disharmonijama to su prethodile ekspresionizmu.8 Ali Koiev nain slikanja planinske prirode i sela istovetan je onom u seoskoj knjievnosti tzv. pokreta zaviajne umetnosti u Austriji i Nemakoj. Dve crte su osobito podudarne. Koi, kao i pisci pomenutog pokreta, esto heroizira obine likove sa sela. Mraajski proto nije najbolji primer, ali jesu Mrguda i Maraska iz pripovetke "Kroz maglu", ili Relja Kneevi iz novele "Kroz meavu". Obe devojke su snane, jedre, oblih obraza, nabreklih prsiju, te su i njihove reakcije (uostalom, kao i devojke u prii "Kroz svjetlost") davanja ili odbijanja ispunjene ivotnom strau i ponosom. Na isti nain, Koi heroizira i planinsku prirodu, slikajui je u monumentalnim potezima, u herojskim gestama i planinski vrhovi su kao dinovi to stre iz mora magle: "Planinski vrhunci natmureno vire iz magle kao snani, namrgoeni divovi, pokisnuli i razIjueni na ledenu studen pozne jeseni. Uzvieni, osamljeni, blii oblanom nebu nego oni sitni breii to se kao iz petnih ila upinju da ih dostignu, hladni, tihi i sumorni, kao da prezrivo apu.. ."9 A magla, pogotovo u tamnim tonovima, nije sastavni elemenat impresionistikog slikarstva. Pre je to rekvizit simbolizma koji upuuje na L. Dolgopolov je uoio da su u ruskoj knjievnosti poetkom veka istovetni neki likovi-simboli za sve autore, bez obzira na njihovu politiku pripadnost i ideoloku opredeljenost. Meu njima je glavni simbol deca sunca - istoimena drama Gorkog i sline Andrejeve (L. Dolgopolov: Na rubeze, vekov, str. 60-93). Gorki je tim likom-simbolom, kao i mnogim stilskim i idejnim svojstvima, prethodio aktivistikom ekspresionizmu, to bi se moglo rei i za Koia. Slika planinske stihije u "Mraajskom proti", data u kontrastima i opozicijama boja, dinamiki napeto i pompezno, primer je ekspresionistike slikarske tehnike. jom boje pejzaa, kao u poetku "urinih zapisa" ili "Kroz svjetlost", koju je Skerli pomenuo, malo su ili nimalo impresionistiki: "Okolna brda, kao malo namrgoestvo. S tim je u vezi i tipian Koiev augmentativni stil, za razliku od deminutivnog, minucioznog stila u impresionistiko j umetnosti. Po tome se Koi razlikuje od Stankovia, ije su lirske prie nastale poslednjih godina XIX veka, i ljubav za sitni detalj je tu u najblioj vezi sa impresionistikim slikarstvom. 8 na Koi ih poveava, tako da gube osobine obinog i realnog, zadravajui se pri tom vie na globalnoj slici predmeta a manje na obradi pojedinosti na njemu. Koi se tako dokazivao kao modelator krupnih srazmera planin10 313).

' P. Koi: "Kroz maglu", Sabrana dela, I, str. 369. " P. Koi: "Kroz svjetlost", Sabrana del(L,I, str. 378. 330 331 bezizlaz ivota, kao i u duoj noveli "U magli" Leonida Andrejeva koju je Koi imao u biblioteci. Bez obzira to se u jednom sluaju radi o seoskom, a u drugom o gradskom predelu, ista je to simbolina magla to nalee na duu ovekovu.10 ak i primeri pria sa svetlom intonacina, utonula u gustu, ustreptalu 'tiroorinu, pa kao da neto krupno, radosno apuu. Kroz timorasto plavetnilo jo se bjelasaju, na jednom vrhuncu navrh Manjae ispod sumornih jela, razbacani nestopljeni, snijeni smetovi, kao ovce kad polegnu na planditu."11 Jasno se osea da je Koiu vanija monumentalna plastika predmeta nego koloristine nijanse, toliko bitne za impresionistiko slikarNa primeru prie "Kroz svjetlost" moe se uoiti jo jedno od svojstava Koievog stila koje ga pribliava pokretu zaviajne umetnosti, ili ak jednoj tendenciji u bekoj secesiji. U neposrednoj vezi sa heroiziranjem likova sa sela i velianjem planinske prirode, jeste i monumentalizam slika, gomilanje augmentativa pri portretisanju junaka ili plastinost pejzaa. Naime, u delu Koievih pripovedaka sa sela sve je veliko i mono: planine, ljudi, strast i ljubav. U pripovedakoj transpoziciji tih fenomeU prii "U magli" Koi u prvom licu govori kako mu je ivot maglovit, kako je svuda magla u dugim jesenskim danima. Istoimena pripovetka L. Andrejeva poinje opisom magle koja je prekrila grad u mesecu novembru: "Toga dana, od sarnog svanua na ulicama je stajala udna, nepomina magla. Ona je bila laka i prozrana, i nije zaklanjala predmete, no sve to je prolazilo kroz nju, bojilo se drhteom tamnoutom bojom ..." (L. Andreev: "V tumane", Povesti i raskazy, I, str ske prirode i ljudi. U prii "Kroz svjetlost" momak "ponosito se uspravio u sedlu, zategao uzde, pa jezdi kao kakav delija". Opijen lepotom prirode i pesme i milju na monu planinsku devojku Vidu, momak doivljava katarzino rastereenje u strasnom zagrljaju, probudivi je iz sna i "zagrize snanim zubima, kao bijesno pae u oblo tijelo pa od silne opojne razdraganosti i zajeca". Mrguda je obrazac monumentalnog tela mlade seoske devojke: "Lice smee, okoto, a ostala snaga salivena, jedra, puna kao u nadojena jagnjeta. Krupne, duboke, crne oi uvijek su joj neto vlane, a nos prav mesnat, s okruglim nozdrvama, malo navie zavinut."12 Nema sumnje da je Koi reenje vlastitog stila monumentalne likovnosti naao u narodnoj pesmi, kao to je to i Bjernson u norvekom legendarnom nasleu. Kad je re o norvekom piscu, onda su u njegovim seoskim priama, koje su sluile kao uzor i predstavnicima pokreta tzv. zaviajne umetnosti, esti likovi snanih i mladih seoskih ljubavnika. U pripoveci "Opasno ljubavno nadmetanje", koja se zavrava iznenadstrast budi prolee jednog lepog sunanog dana.

Koi se zainteresovao za norveke pisce, pa time i za planinske predele i tajanstvene, mone ljude te severne zemlje pre Isidore Sekuli, kao to je i monumentalistikim stilom, to se izgrauje po uzoru na epsku narodnu tradiciju, prethodio Metroviu. Oba umetnika, naime, u isto vreme studiraju u Beu, iako je Metrovi pola decenije mlai od Koia. Obojica su tada mladii sa sela, te je shvatljivo to na slian nain ostvaruju sintezu optih stilskih tendencija u austrijskoj prestonici poetkom veka i domae epske tradicije. Heroiziranje ljudi i prirode i monumentalistika patetika ipak su razliite u jednog i drugog. Metrovi pronalazi skulptorska reenja koja su i apstraktna zbog toga to se suvie dre epskog uzora. Koi uzima junaka iz stvarnosti i epski ga preuveliava, ne elei da ga mistifikuje i ideologizira kao Metrovi ili pisci zaviajne umetnosti. To je razlog to su njegove prie i danas uverljive i pored slikarsko-plastine retorinosti. nim strasnim grljenjem kao i u Koievoj prii "Kroz svjetlost", momak je najlepi i najjai u selu, pa ljubavnu Da je Koiev monumentalistiki stil izraz optih stilskih tendencija vremena, a ne samo linoga temperamen12 ava u dve pripovetke na razliite naine. Umesto neoromantiarske ljubavi u "Tubi", Koi u "Mrgudi" uvodi Ista knjiga, str. 120. 333 332 ta> pokazuje razlika izmeu dve njegove rane pripovetke: jzrneu "Tube" i "Mrgude". Razlika ukazuje na promene stila u srpskoj prozi krajem XIX i poetkom XX veka. "Tuba" je, naime, napisana 1900, a objavljena sledee 1901. godine. Vreme pisanja te due pripovetke poklapa se sa poetkom Koievog studiranja u Beu. Meutim, iako je napisana u Beu, ta pripovetka zbira iskustva prethodnog Koievog literarnog kolovanja u Beogradu. Koi je, kao otar posmatra i kritiar socijalnih prilika u Bosni, ve pronaao adekvatan izraz, posebno dramski dijalog, za budue humoristiko-satirine prie i za Jazavca pred sudom, koji je u nacrtu dat ve u "Tubi". Ali kao pripoveda, kao konstruktor narativne kompozicije, tvorac likova, situacija i knjievnog stila, Koi u "Tubi" sav pripada srpskoj neoromantiarskoj prozi devedesetih godina. Pravi impresionizam idilskoga tipa zastupljen je jedino u toj pripoveci. Blaga impresionistika idila proima znatnim delom "Tubu". Ona je i u nadimcima glavnih junaka (Blagi, Tuba), u pastoralnoj slici obanskog ivota i prirode, u deminutivnom izrazu ("Po gdje koja ovca briljivo blekne, a tek joj se milo jagnjece odazove, pa se sito zaigra preko mekih i pitomih luka"), u pastirskoj ljubavi stidnog oborenja pogleda, dozivanja zvucima svirala, u nevetom dogovoru uz crvenilo u obrazima. Jo vie u razvuenoj kompoziciji i ganutljivom melodramskom zapletu, iji je model odreen inom razdvajanja zaljubljenih. Koi konkretizuje zadatu shemu zapleta nacionalno-

-politikim sadrajem: siromani mladi regrutovan je u austrougarsku vojsku i odlazi u Grac, odakle se vraa malo bosanskih vojnika; posle godinu dana dolazi njegova umrlica, sa obanskom sviralom i jabukom koju mu je devojka poklonila na rastanku. Ako se izuzmu karikatura seoskog kmeta i humoristiki dijalog seljaka, zaplet je zamiljen da deluje kao dirljiva povest koja e izazvati suze kod itaoca. I sutina "Tube" je pria o ljubavi i smrti. U istoj meri to je i "Mrguda". Ali u "Mrgudi" je sve drugaije postavljeno - tako kao da se radi o dva antropoloka i narativna modela. "Mrguda" je antiidilska pria. Polazei od iste simbolistike dihotomije ljubav - smrt, Koi je rebiologistiku neonaturalistiki shvaenu strast koja je jaa od ponosa i uroenog stida planinske devojke. Iako je, naime, i u "Mrgudi" vaan motiv rastanka i odlaska mladia u vojsku, glavni razlog katastrofe i smrti nije sadran u tom motivu, ve u devojinoj vreloj krvi ("Prokleta krvi, to me tako mui") koju je nasladila od majke, ene to otvoreno i slobodno, grubim recima, izraava nezadovoljstvo starim i onemoalim muem ("Neu te! ta e mi stara, sakata, sipljiva i akarasta kljusina"). Za seoske jeziare Mrguda je "kopile". Zbog toga pokretaki motivi zapleta i raspleta nisu vie socijalni i nacionalni ve bioloki - erotski jaka strast trai da se iivi do kraja i rui, i pored razumske volje i ednih patrijarhalnih nazora i morala, devoj in otpor. Na tome se zasniva i dramatski sukob (izmeu krvi i visokih moralnih normi) u reakcija smetala u nutranjost biolokog bia, u pakao ula i podsvesti, tumaei time patoloke i druge deformacije. Ranjena telesnost, fizika tortura uzrok je ludilu .Mraajskog prote, a vrela krv je odvela Mrgudu u smrt. Po toj ekspanziji i eksploziji ulnog Mrguda bi spadala u kategoriju jakih i fatalnih, a Tuba nenih i fragilnih ena u prozi na preokretu stolea, iako je ovde re o likovima sa sela pa je ta tipoloka shema neadekvatna. Isto tako, mladi Mile je snaan i beskrupulozan, i nesvesno, bez zazora, ide za nagonom ("On joj nesvesno, nehotino zavue ruku u njedra, koja su u vatri gorjela kao ono modro, raspaljeno, planinsko nebo iznad njih"). Prava je u tom pogledu suprotnost Blagom iz "Tube" koji bojaljivo i srameljivo pristupa devojci. Tolika je razlika u ponaanju ovih dubletnih likova kao da potiu iz dva razliita civilizacijska podruja. Meutim, jednostavno se radi o dva paradigmatska modela proze na preokretu stolea: jedsana na par situacija i zavrnu odvojenu sekvencu, iz koje se naknadno saznaje o devojinoj smrti. Izmeu ina ljubavi i smrti odvija se ova simbolistiki precizno voenoveli -otar, nagao i pomeren unutra, u duu, zbog ega ne deluje naturalistiki razorno, nije izraz isto seksualne agresivnosti kao u prozi dekadence. U tome je lepota Koieve prie - iskljuena je reakcija oekivanog sentimentalnog

uitka kao u "Tubi", no i utisak erotske perverzije. Ponosna i vatrena Mrguda ostaje verna sebi: predala se ljubavi do kraja, sagreila i sebe kaznila smru. Koi je koncipovao Mrgudu, kao i Mraajskog protu, na onim psiholokim saznanjima koja mu je mogla pruiti Frojdova psihoanaliza. Ona je uzroke ovekovih tanju due forme pripovetke sa razvijenom fabulom, zapletom i labavo povezanim prizorima, one slede isti proces koji je Dui proao u poeziji od dugih poeminih formi devedesetih godina, do lapidarne, saete pesme osloboene retorikih retardacija u zbirci iz 1901. godine. Nisu samo uputstva Lagarieva, ni kritike B. Popovia o knjigama mladih autora (anti, orovi, Domanovi) 334 335 nom neoromantiarsko-impresionistikom devedesetih godina i drugom neonaturalistiko-simbolistikom poetkom veka. Razlikuju se ove dve prie i u pogledu organizacije materije, pa i strogosti artistike obrade. "Tuba" se razvija u vie labavo povezanih prizora, razvuena je, sa brojnim detaljima. "Mrguda", naprotiv, dramski koncentrina balada, u ijem centru je jedno lice, a prizori sa majkom i seoskim enama u funkciji su objanjenja lika devojke, bioloko-porodine geneze i dramatike osnovnog sukoba. in intenzivnog ivota i neoekivane smrti u punom su skladu sa filozofijom ivota i simbolistikim poetskofilozofskim naelima. Ako bi se iz "Mrgude" otklonila ona seljako-ruralna obeleja, onda bi u kosturu ostala simbolistika povest o ljubavi i smrti, sabijena u artistiki savren pripovedaki oblik. A kad je o obliku "Mrgude" re, onda se namee misao o artizmu Koievih pripovedaka napisanih u Beu posle "Tube". Sve su one, naime, dramski konstruisane, dijaloki majstorski voene, osloboene detalja i suvinosti. Kratkoom i zbijenou razlikuju se od "Tube" i od etiri koje je napisao posle povratka iz Bea: "Vukov gaj", "Kroz meavu", "Zmijanje" i "Sudanija". U napupoetkom veka, u kojima se zaloio za strog i skrupulozan rad na pripovedakom obliku, bili od presudnog znaaja da Koi pronae vlastitu narativnu formu novelete, ve su to opti duhovni uslovi dominacije artizma poetkom XX veka. Upravo su novelete veina Koievih pria iz bekog vremena. One su vrlo koherentne i prikazuju Prvenstveno jedan lik, upleteni su simbolini detalji; zabiologistiku neonaturalistiki shvaenu strast koja je jaa od ponosa i uroenog stida planinske devojke. Iako je, naime, i u "Mrgudi" vaan motiv rastanka i odlaska mladia u vojsku, glavni razlog katastrofe i smrti nije sadran u tom motivu, ve u devojinoj vreloj krvi ("Prokleta krvi, to me tako mui") koju je nasladila od majke, ene to otvoreno i slobodno, grubim recima, izraava nezadovoljstvo starim i onemoalim muem ("Neu te! ta

e mi stara, sakata, sipljiva i akarasta kljusina"). Za seoske jeziare Mrguda je "kopile". Zbog toga pokretaki motivi zapleta i raspleta nisu vie socijalni i nacionalni ve bioloki - erotski jaka strast trai da se iivi do kraja i rui, i pored razumske volje i ednih patrijarhalnih nazora i morala, devoj in otpor. Na tome se zasniva i dramatski sukob (izmeu krvi i visokih moralnih normi) u reakcija smetala u nutranjost biolokog bia, u pakao ula i podsvesti, tumaei time patoloke i druge deformacije. Ranjena telesnost, fizika tortura uzrok je ludilu .Mraajskog prote, a vrela krv je odvela Mrgudu u smrt. Po toj ekspanziji i eksploziji ulnog Mrguda bi spadala u kategoriju jakih i fatalnih, a Tuba nenih i fragilnih ena u prozi na preokretu stolea, iako je ovde re o likovima sa sela pa je ta tipoloka shema neadekvatna. Isto tako, mladi Mile je snaan i beskrupulozan, i nesvesno, bez zazora, ide za nagonom ("On joj nesvesno, nehotino zavue ruku u njedra, koja su u vatri gorjela kao ono modro, raspaljeno, planinsko nebo iznad njih"). Prava je u tom pogledu suprotnost Blagom iz "Tube" koji bojaljivo i srameljivo pristupa devojci. Tolika je razlika u ponaanju ovih dubletnih likova kao da potiu iz dva razliita civilizacijska podruja. Meutim, jednostavno se radi o dva paradigmatska modela proze na preokretu stolea: jedsana na par situacija i zavrnu odvojenu sekvencu, iz koje se naknadno saznaje o devojinoj smrti. Izmeu ina ljubavi i smrti odvija se ova simbolistiki precizno voenoveli -otar, nagao i pomeren unutra, u duu, zbog ega ne deluje naturalistiki razorno, nije izraz islo seksualne agresivnosti kao u prozi dekadence. U tome je lepota Koieve prie - iskljuena je reakcija oekivanog sentimentalnog uitka kao u "Tubi", no i utisak erotske perverzije. Ponosna i vatrena Mrguda ostaje verna sebi: predala se ljubavi do kraja, sagreila i sebe kaznila smru. Koi je koncipovao Mrgudu, kao i Mraajskog protu, na onim psiholokim saznanjima koja mu je mogla pruiti Frojdova psihoanaliza. Ona je uzroke ovekovih tanju due forme pripovetke sa razvijenom fabulom, zapletom i labavo povezanim prizorima, one slede isti proces koji je Dui proao u poeziji od dugih poeminih formi devedesetih godina, do lapidarne, saete pesme osloboene retorikih retardacija u zbirci iz 1901. godine. Nisu samo uputstva Lagarieva, ni kritike B. Popovia o knjigama mladih autora (anti, orovi, Domanovi) 334 335 f nom neoromantiarsko-impresionistikom devedesetih godina i drugom neonaturalistiko-simbolistikom poetkom veka. Razlikuju se ove dve prie i u pogledu organizacije materije, pa i strogosti artistike obrade. "Tuba" se razvija u vie labavo povezanih prizora, razvuena je, sa brojnim

detaljima. "Mrguda", naprotiv, dramski koncentrina balada, u ijem centru je jedno lice, a prizori sa majkom i seoskim enama u funkciji su objanjenja lika devojke, bioloko-porodine geneze i dramatike osnovnog sukoba. in intenzivnog ivota i neoekivane smrti u punom su skladu sa filozofijom ivota i simbolistikim poetskofilozofskim naelima. Ako bi se iz "Mrgude" otklonila ona seljako-ruralna obeleja, onda bi u kosturu ostala simbolistika povest o ljubavi i smrti, sabijena u artistiki savren pripovedaki oblik. A kad je o obliku "Mrgude" re, onda se namee misao o artizmu Koievih pripovedaka napisanih u Beu posle "Tube". Sve su one, naime, dramski konstruisane, dijaloki majstorski voene, osloboene detalja i suvinosti. Kratkoom i zbijenou razlikuju se od "Tube" i od etiri koje je napisao posle povratka iz Bea: "Vukov gaj", "Kroz meavu", "Zmijanje" i "Sudanija". U napupoetkom veka, u kojima se zaloio za strog i skrupulozan rad na pripovedakom obliku, bili od presudnog znaaja da Koi pronae vlastitu narativnu formu novelete, ve su to opti duhovni uslovi dominacije artizma poetkom XX veka. Upravo su novelete veina Koievih pria iz bekog vremena. One su vrlo koherentne i prikazuju Prvenstveno jedan lik, upleteni su simbolini detalji; zaU Koievom pripovedakom delu zastupljene su, zapravo, sve forme karakteristine za prozu poetkom'XX veka: pripovetka ili novela ("Kroz meavu"), noveleta, zapis ili skica i pesma u prozi. Uz noveletu najea je pesma u prozi, za koju je oiveo interes poetkom veka kada je i Dui napisao veinu pesama te vrste, a kada su aktuelizovani prevodi slinih Turgenjevljevih dela. Da je Koi preveo jednu Turgenjevljevu pesmu u prozi, po sebi je dokaz koliko je sledio modele ruskoga pisca. I zaista, Koieve pesme u prozi razlikuju se od Duievih neoromantiarskih, apstraktnih, dekoraterski stilizovanih i na osnovu literarnih motiva pravljenih legendi po uzoru na francuske parnasovce. Koieve pesme u prozi su poetski zapisi vienog, doivljenog i neposredno kazanog u ritmiziranom proznom govoru. Njihov uzor u realnosti oit je kao i u Turgenjeva. Emotivno obojene, a ne alegorijski objektivne i neutralne kao Duieve, govorene u prvom licu, Koieve pesme u prozi razlikuju se od lirskih skica M. Gorkog, koje su mu ritmiki, dramatikom govora i ekspresijom slika i jezika i najblie. Kao i pesme u prozi Turgenjeva, Koieve se zasnivaju na okviru nerazvijene fabule, govore o susretu s nekim ili neim, izAli, kao to se Koieve novelete stilski razlikuju od Lovevih zapisa, tako se i njegove pesme u prozi razlikuju od Turgenjevljevih. Koi, impulzivna priroda poput Gorkog, ne priznaje mir, statiku, nenu melanholiju, blage lirske prelive i impresionistike nijanse. I za Koieve pesme u prozi karakteristini su, naprotiv, pokret, ubrzan

ritam, snani udari, gromka akustinost, ivot. Koieva ispovest u pesmi u prozi je teka, izraava se lomljenjem i padanjem reci, to podraavaju potmuli zvuk planinskog^ potoka: "Moj je ivot maglovit, i kad god nastanu duge, jesenske kie s namrtenim, mutnim nebom i blatavom zemljom, mene obuzme neodoljiva tuga i nemir, potajan bol koji me silno i nemilosno razdire. Tada me dua zaboli i srce zaeli da se ukloni negde daleko, davravaju se obino kratkom poentom. Ne nalazi se bez razloga u Koievoj biblioteci knjiga Novelete Norveanina A. Kilanda. leko ispod ovog sumornog tekog ineba."13 Turgenjevljeva ispovest je uglaena, sraunata na retoriki efekat; pa i konverzaciono lagana, sa leksikom svojstvenom obrazovanom ruskom plemiu XIX veka: "Istinska je moja tuga, uoptavanja ("S kim diskutovati", "Pisac i kritiar") iz javnog ivota, kao i idiline slike sela ("Selo"). Buntovnik i borac, Koi vienja politikih i socijalnih zbivanja izraava gromkim protestom i osudom, retorikom oveka raavaju piev neposredan, lian pogled ili belee ispovesti trenutnih raspoloenja, pa su, zapravo, to poetski zapisi i skice. 13 Ista knjiga, str. 386. . " 1. S. Turgenjev: "Pripovetke - Pesme u prozi", Sabrana dela, VII, str. 386. 337 336 dosta mi je teko da ivim, emerna su i neutena moja oseanja. Meutim, staram se da im pridam bljesak i ljepotu, traim metafore i poreenja; negujem svoj govor, tei me zvuk i sklad reci".14 Turgenjev je esteta koji skree poetni iskaz tuge, na koji podsea poetak Koieve pesme u prozi "U magli", u verbalno teoretisanje. Na pesnik je ranjeni siromah i do kraja razgre duu, otvarajui se pred stvarnim ivotom i realnim iskustvima. Zato je Turgenjevljeva pesma "Molitva" ak i aljivo intonirana, kolokvijalno stilizovana i molitva je udu a Koieva ^istoimena pesma je molitva bogu da zatiti pesnikov zasunjeni narod. Koiu su tue Turgenjevljeve moralistike^ tirade (pesma "Istina i pravda"), kolokvijalna aforistika to sa javne tribine ali, ukazuje i igoe. Nekoliko Koievih pesama u prozi aktuelne sadrine ("Molitva", "Slobodi ", "Teak", "Kmeti") u stvari su saete i slikom uokvirene plakativne, ritmizirane deklaracije linih pogleda na ropstvo, nacionalnu slobodu, stradanje bosanskog teaka, tugu obespravljenog oveka. To ne moe da bude vie Turgenjev - to je Gorki ili neki od pisaca iz redova socijalne demokratije poetkom veka. Zapravo, to je pravi Koi koji ne govori, ve grmi. No i pored varijabilnosti Koievih narativnih formi, iz njih se moe razabrati jedna opta strukturna shema, uslovljena filozofijom ivota i istovetna u veini tekstova. Tu je Koi najblii poetici simbolizma na preokretu stolea.

Koi, naime, kao bliski mu Maksim Gorki, nije prestajao da slavi bujni ivot ovekov i velianstvenu prirodu. Takav odnos prema ivotu proizilazio je iz Koieve snane konstitucije, iz bogatstva njegovog bia, a jo u veoj meri iz biologistiki zasnovane filozofije ivota koja nastoji da izbegne dualistike suprotstavljanje tela i due. Zbog toga su motivi ivota i smrti zauzeli sada mesto motiva due i tela u spiritualistikoj koncepciji devedesetih godina. U pripovedakoj strukturi to se izraava u opozitnoj shemi rasta i pada, bujanja i venjenja, mladosti i starosti - i u krajnjoj meri ivota i smrti. Veina Koievih pria, zapisa i pesama u prozi nesatirikog i nehurnoristikog karaktera sledi tu shemu, kao to se u njima jav- llja lajtmotiv tajanstvenosti i nedokuivosti sudbine ivoga bia. ak i u prii "Vukov gaj" iz postbekog perioda, u kojoj se govori o pobuni bosanskih seljaka protiv austrijske uprave to otuuje imanja i see ume, naglaen je kontrast slobodnog prirodnog ovekovog ivota, mi&tine moi ume i smrti glavnog junaka, sluge Vuka, i starog oorike. Jo je upadljivije u toj prii ukazivanje na tajanstvenu spregu oveka usamljenika sa biljnom vegetacijom, stvaranje kulta i svetinje od umskog zabrana. Uoljiva je nesrazmera u duini dela prie koji govori o dolasku budueg vlasnika i o tome kako se Vuk duom vezao za gaj i kako je gaj postao kultno mesto i centralnog motiva pobune mase to se odigrava na samom kraju. Posebno je interesantan lik sluge udaka: "Bio je tih i smiren kao ovca. Ni s kim se nikad nije svadio, to se ne pamti. Nije nikog mrzio niti je koga odve volio. Prema svaem i svakom bio je ravnoduan i hladan kao studeni kamen. Mahom je utio i svirao u urlik, koji se daleko uo i svak je mogao raspoznati zvuke i davorijanja Vukova urlika... Te bukve i javorovi bili su mu mili i dragi kao neto svoje roeno to mu je priraslo za duu i srce."15 Kao to je veza usamljenog oveka i bukava i javorova neto neobjanjivo, tako su to isto Vuk i njegov gaj za Zmijanjce. Oni su "bili neim tajanstvenim d jezivim vezani za taj gaj", pa je tako postao gaj "naa svetinja jedna", a kad je trebalo da se brani, svi su poli tamo, vueni "nekakvom nepojmljivom i neodoljivom silom". Moda je najreitiji primer binarnog kontrastnog modela i neobjanjivih razloga ivotne katastrofe pripovetka "Kroz meavu", objavljena dve godine pre "Vukovog gaja". Ta pripovetka, ako se ostavi po strani pitanje njene kompozicije, svedena je na upadljiv kontrast zivot-smrt.^ Najpre je u kui Relje Kneevia sve bilo veliki i snani 15 P. Koi: "Vukov gaj", Sabrana dela, I, str. 257. 338 ivot: "I pjesma rada rasplamsale mladosti, pjesma uskipjele, neobuzdane planinske snage uz otri fijuk kosa i srpova razlijegala se silno, protegnuto, u vrelom drhtanju bijelih oblih grla, ispod pomodrelih gorskih visova."16 Zatim

je dola smrt i zavladala je pusto u kui Relje Kneevia: "Nose se nosila, niu se grobovi, i promukla enska grla bugare sinje i crne tubalice. Mukarci, gologlavi, i raspojasi, bez crvenih pripaaja, bez modrih ovanih koporana, i bez krupnih toka i ilika, ubijeni nenadnom i podmuklom nesreom, tvrdokorno ute, bez suza i jauka, ali su alostivni, slomljeni, satrveni.. ."17 Od nekada velike zadruge i sermije Relje Kneevia ostali su samo on, mali unuk i jedna krava, drugo je sve smrt pokosila. A to to se nalo izmeu ivota i smrti, nepoznato je, neobjanjivo, tajanstveno i nedokuivo. I druge Koieve prie i pesme, koje su najblie konceptu simbolistike proze, zadravaju istu binarnu opoziciju ivot - smrt, nekad u novim i drugaijim varijacijama ("Mrguda", "Kroz maglu", "Jelike i omorike", "Jajce ", "Pjesma mladosti", "Tajna nevolja Smaje Subae" i druge). Naroito su zanimljive u tom smislu pesme u prozi "Jajce" i "Pjesma mladosti". U pesmi-zapisu "Jajce" kontrast ivot-smrt izveden je tako to su prvo opisane sumorne zidine starog grada Jajca - slike pustoi, umiranja, gde je sve turobno i mrano i "mirie na neto davno, predavno minulo, propalo i surovo", a zatim priroda, Plivin vodopad, gde se uje "urnebesno huktanje i umljenje divlje, neobuzdane Plive, kako urlie i jaue ..." U "Pjesmi mladosti" kontrast je sveden na opoziciju mladost - starost, ivot - tuga. Neposredan povod za kontrastiranje tih kategorija mogao je Koiu doi od itanja Turgenjevljeve pesme u prozi "O moja mladosti! o moja bodrosti!" Kad je bio mlad, pesnik je klicao mladosti i prosto hteo da pomazi samoga sebe, a u starosti uti i oplakuje "ono to je izgubljeno". Pesmu zavrava Turgenjev pomalo kolokvijalno i aljivo: "Eh! Bolje je ne misliti! - uveravaju seljaci." Koi taj blagi kontrast prevodi u razvijenu alegoriju, u kojoj se u kinom, jesenjem, maglovitom danu pojavila mladost na belim kolima sa belim upregnutim konjima - "visoko ensko e16 Ista knjiga, str. 241. " Isto, str. 247. 339 stoji da izbegne dualistike suprotstavljanje tela i cfov Zbog toga su motivi ivota i smrti zauzeli sada mesto m 6' tiva due i tela u spiritualistikoj koncepciji devedeset^" godina. U pripovedakoj strukturi to se izraava u opoz't noj shemi rasta i pada, bujanja i venjenja, mladosti i st rosti - i u krajnjoj meri ivota i smrti. Veina Koievih pria, zapisa i pesama u prozi nesatirikog i nehumori stikog karaktera sledi tu shemu, kao to se u njima javlja lajtmotiv tajanstvenosti i nedokuivosti sudbine ivoga bia. ak i u prii "Vukov gaj" iz postbekog periodi u kojoj se govori o pobuni bosanskih seljaka protiv austrijske uprave to otuuje imanja i see ume, naglaen je kontrast slobodnog prirodnog ovekovog ivota, mistine

moi ume i smrti glavnog junaka, sluge Vuka,'i starog oorike. Jo je upadljivije u toj prii ukazivanje na tajanstvenu spregu oveka usamljenika sa biljnom vegetacijom, stvaranje kulta i svetinje od umskog zabrana. Uoljiva je nesrazmera u duini dela prie koji govori o dolasku budueg vlasnika i o tome kako se Vuk duom vezao za gaj i kako je gaj postao kultno mesto i centralnog motiva pobune mase to se odigrava na samom kraju. Posebno je interesantan lik sluge udaka: "Bio je tih i smiren kao ovca. Ni s kim se nikad nije svadio, to se ne pamti. Nije nikog mrzio niti je koga odve volio. Prema svaem i svakom bio je ravnoduan i hladan kao studeni kamen. Mahom je utio i svirao u urlik, koji se daleko uo i svak je mogao raspoznati zvuke i davorijanja Vukova urlika... Te bukve i javorovi bili su mu mili i dragi kao neto svoje roeno to mu je priraslo za duu i srce."15 Kao to je veza usamljenog oveka i bukava i javorova neto neobjanjivo, tako su to isto Vuk i njegov gaj za Zmijanjce. Oni su "bili neim tajanstvenim d jezivim vezani za taj gaj", pa je tako postao gaj "naa svetinja jedna", a kad je trebalo da se brani, svi su poli tamo, vueni "nekakvom nepojmljivom i neodoljivom silom". Moda je najreitiji primer binarnog kontrastnog modela i neobjanjivih razloga ivotne katastrofe pripovetka "Kroz meavu", objavljena dve godine pre "Vukovog gaja". Ta pripovetka, ako se ostavi po strani pitanje njene kompozicije, svedena je na upadljiv kontrast ivot-strirt. Najpre je u kui Relje Kneevia sve bilo veliki i snani 15 P. Koi: "Vukov gaj", Sabrana dela, I, str. 257. 338 : "I pjesma rada rasplamsale mladosti, pjesma uskipneobuzdane planinske snage uz otri fijuk kosa i razlijegala se silno, protegnuto, u vrelom drhtanju bijelih oblih grla, ispod pomodrelih gorskih visova."16 Zat jm je dola smrt i zavladala je pusto u kui Relje Kneevia: "Nose se nosila, niu se grobovi, i promukla enska grla bugare sinje i crne tubalice. Mukarci, gologlavi, i raspojasi, Dez crvenih pripaaja, bez modrih ovanih koporana, i bez krupnih toka i ilika, ubijeni nenadnom i podmuklom nesreom, tvrdokorno ute, bez suza i jauka, ali su alostivnii, slomljeni, satrveni.. ."17 Od nekada velike zadruge i sermije Relje Kneevia ostali su samo on, mali unuk i jedna krava, drugo je sve smrt pokosila. A to to se nalo izmeu ivota i smrti, nepoznato je, neobjanjivo, tajanstveno i nedokuivo. I druge Koieve prie i pesme, koje su najblie konceptu simbolistike proze, zadravaju istu binarnu opoziciju ivot - smrt, nekad u novim i drugaijim varijacijama ("Mrguda", "Kroz maglu", "Jelike i omorike", "Jajce ", "Pjesma mladosti", "Tajna nevolja Smaje Subae" i druge). Naroito su zanimljive u tom smislu pesme u prozi "Jajce" i "Pjesma mladosti". U pesmi-zapisu "Jajce"

kontrast ivot-smrt izveden je tako to su prvo opisane sumorne zidine starog grada Jajca - slike pustoi, umiranja, gde je sve turobno i mrano i "mirie na neto davno, predavno minulo, propalo i surovo", a zatim priroda, Plivin vodopad, gde se uje "urnebesno huktanje i umljenje divlje, neobuzdane Plive, kako urlie i jaue... " U "Pjesmi mladosti" kontrast je sveden na opoziciju mladost - starost, ivot - tuga. Neposredan povod za kontrastiranje tih kategorija mogao je Koiu doi od itanja Turgenjevljeve pesme u prozi "O moja mladosti! moja bodrosti!" Kad je bio mlad, pesnik je klicao mlan n dosti i prosto hteo da pomazi samoga sebe, a u starosti uti i oplakuje "ono to je izgubljeno". Pesmu zavrava Turgenjev pomalo kolokvijalno i aljivo: "Eh! Bolje je e misliti! - uveravaju seljaci." Koi taj blagi kontrast Prevodi u razvijenu alegoriju, u kojoj se u kinom, jesejem, maglovitom danu pojavila mladost na belim koliba sa belim upregnutim konjima - "visoko ensko e16 Ista knjiga, str. 241. " Isto, str. 247. 339 ljade, krupnih grahorastih oiju". Uvoenjem alegorije ' apstraktnom stilizacijom slike, uz upotrebu knjike fr * zeologije ("stajala je pribodena velika jesenjska rua potrganim uvelim liem") i stvaranjem unutranje fantas tine prie u okviru realnosti, Koi je u "Pjesmi mladosti " bio sasvim prihvatio simlbolistiku koncepciju proze koja se neposredno razvila iz neoromantizma devedesetih godina. Kreiranjem unutranje fantastine konstrukcije on je kontrastirao jo jedanput ivot i smrt. Lik devojke ne izraava samo ivot i lepotu, ve istovremeno simbolie i smrt. Jer, susrevi se s njom, pesnik je prima u zagrljaj i ona umire na njegovom krilu: "Mladost je moja polagano izdisala na mome krilu, a sa njenih punih i rascvjetalih grudi irio se opojan miris prosuta, uvela cvijea i prolivenog pogrebnog vina."18 Meutim, simbolistiko-neonaturalistiki prozni koncept jedan je od tri sastavna dela ukupnog Koievog stilskog mozaika. Naime, studirajui u Beu, uz mogunost da doe u neposredan dodir sa optom kulturom i knjievnom atmosferom iz koje se razvila knjievnost poetkom XX veka, Koi je mogao, kao borac i buntovnik, da uestvuje u svim vanijim akcijama, i to kao predvodnik svog narataja, u borbi protiv austrijske vlasti, a za kulturnu i politiku slobodu zaviajne zemlje. Zato je deo njegovog beletristikog rada (dramska igra Jazavac pred sudom ili dramski aranirana pripovetka "Sudanija", pa i druge pripovetke: "Jablan", "Grob Slatke Due", "Vukov gaj", "Jure Paligrap") u neposrednoj funkciji politike borbe i kritiki ili satiriki rasvetljava pogubnost austrijske politike i kulturne "misije" u Bosni. Ta kritiko-

-satirika crta Koievog dela istovremeno je druga nje gova vana stilska komponenta. O njoj je bilo i najvie govora u dosadanjoj kritici, a o dramskoj konstrukciji Jazavca pred sudom i "Sudanije" govorio sam opirno na drugom mestu/9 pa e razmatranje o njoj izostati iz ovog rada. Koi je, duboko predan svojoj zemlji i narodu, dobro poznavao i folklorno naslee (epsko, prozno i lirsko). Koi je ugradio elemente te tradicije u sva svoja dela na tri naina. Prvo, kao pratei i ilustrativni materijal (pe* folklora bila bi trea stilska komponenta Koievog dela.20 Parodija i heroiziranje folklornog naslea vao neoromantiarskim idealizacijama folklornog naslea. No, neposredan podsticaj da Koi krene ovim putem mogao je biti i Domanovi sa pripovetkom "Kraljevi Marko po drugi put meu Srbima" u SKG (1901). Isto 20 vanje lirskih ili epskih pesama) pomou koga se stvara v O razliitim vidovima dejstva narodnog stvaralatva u Koievom knjievnom delu opirno je pisao Lj. Zukpvi (Lj. Zukovi: "Koiev odnos prema usmenoj knjievnosti", Trei " Ista knjiga, str. 414. " R. Vukovi: Moderna drama, str. 449-461. Program Radio-Sarajeva, 1980, br. 30, str. 548-565. 340 341 ili pojaava emocionalno dejstvo ukupne lirske ekspresije; drugo, kao osnov na kome je Koi temeljio monumentalni lirski stil, gradei likove po uzoru na narodnu pesmu ili preuzimajui mestimino folklorni jeziki kanon i ugraujui ga u svoj izraz; tree, folklor se javlja kao tema Koievih kritikih razmatranja ili kao predmet parodije ili heroine mistifikacije. Upotreba tema Posebno je zanimljivo ovde pogledati kako je folklorna tradicija transponovana u Koieva dela, postajui tako predmet knjievne obrade. Moguna su bila dva pristupa: heroiziranje i naknadna ideoloka mistifikacija ili parodija i demistifikacija. Od Koia se, s obzirom na politiku angaovanost i mogunost da to na delu vidi u pokretu zaviajne umetnosti u Austriji i Nemakoj, mogao oekivati prvi postupak. Desilo se obrnuto. Koi je pristupio temama i jeziko-kulturnim modelima folklorne epske predaje parodijsko-kritiki, demistifikujui ih u okviru humoristikog ciklusa o Simeunu aku. U tom se vidi koliko je mladom Koiu bio blizak kritiki duh moderne knjievnosti poetkom veka koji se nije zadovoljatako izbor humoristiki koncipovanog junaka Simeuna aka nametao je parodijski pristup epskoj tradiciji i njenom jezikom kanonu. U Domanovievoj pripoveci, koja je doivela veliki uspeh u publici, Koi je mogao da vidi savren primer parodijsko-satirine obrade junaka i jezika narodne epske pesme. U "Stradiji" postoji i scena glumakog uvebavanja pre stvarnog nastupa na javnu scenu (prethodna imitacija izbornog postupka), kao uvebavanje suenja u "Sudaniji". Srodan je tipski i akustini oblik reci u naslovu jednog i drugog dela. Ali Koiev Si meun ak uzet je iz stvarnog ivota, a ne iz pesarna kao

Domanoviev Kraljevi Marko. Jo je Dui primetio da je Koiev junak "pomalo Tartaren, pomalo Don Kihot, i pomalo Budalina Tale, ali uvek u recima, a ne u delima".21 Docnije je kritika pore'dila Simeuna aka sa Tilom Ojlenpigelom, pominjui i Kraljevia Marka s njim u vezi.22 Humoristiki koncept i tip. ske oznake Koievog junaka dozvoljavaju da se te paralele proire. Meutim, stvaran povod za poreenje daju likovi Budaline Tala i Don Kihota. Budalina Tale je epski junak Koieve Krajine, koji se javlja u vie pesama i Koi ga je nosio u svom iskustvu kao deo line kulture i znanja. Po sebi je razumljivo da je model epskoga junaka, obraen na aljiv nain u pesmama o Budalini Talu, u epu zapravo stajao kao predloak za Koievog Simeuna aka. 23 U tom sluaju, Koiev junak je drugi Budalina Tale, odnosno to je epski junak po drugi put meu svojim zemljacima, pa se na taj nain paralela sa Domanovievom novelom moe uspostaviti i na nivou moguih podudarnosti. U irem kontekstu lik Simeuna aka moe da se svrsta u kategoriju balkanskih mitomana hvalisavaca, lazova, svesnih mistifikatora svoje uloge meu ljudima, koji ive neki svoj izmiljeni ivot, kakav je Kanjo Macedonovi S. M. Ljubie i mnogi docniji junaci nae knjievnosti. 24 Ali za razumevanje Koievog Simeuna i globalne strukture etiri pripovetke o njemu, najpodsticajnija moe biti paralela sa Don Kihotom. Iz jednostavnog razloga: to je svetski obrazac humoristike i parodijske knjievnosti, za koji postoji dovoljno predznanja ili se stie obavetenje u koli i kad ga neko nedovoljno poznaje. Servantesov Don Kihot se ne nalazi u Koievoj biblioteci meu knjigama drugih velikih pisaca svetske literature i filozofije (Homer, Aristotel, ekspir, Gete, iler, 21 Op, cit, str. 58. ",. 22 23 I. Sekuli: "Petar Koi", Sabrana dela, V, N. Sad, 1964, str. 27-31. _ . H. Krnjevi: "Usmeno kazivanje kao knjievni postupak u Koievom ciklusu o Simeunu aku", Zbornik radova o Petru Koiu, Sarajevo, 1979, str. 251-253. , 24 P. Dadi: Homo balcanicus, homo heroicus, Beograa, 1987, str. 46-^8. 342 Kant, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski i drugi), ali to ne znai da ga nije itao u odlomcima ili u nekom izboru kolske lektire.25 Postavlja se tu isti problem kao i kad je re o Domanoviu: mnogi elementi Svifta, Rablea, pa i Servantesovog Don Kihota (osobito u prii "Kraljevi jVIarko po drugi put meu Srbima") ugraeni su u njegove satire a teko je sa sigurnou tvrditi da ih je poznavao. Moe se povui paralela izmeu likova Don Kihota i Simeuna aka, uz sve velike razlike, a isto tako izmeu

parodijsko-humoristikih postupaka dva pisca. Koiev Simeun ak je zanesenjak, kao i Don Kihot, koji vie veruje u ono to je izmislio sluajui narodne pesnie nego u samu stvarnost. Zapravo, on naputa realnost i prenosi se zaas u izmiljenu priu da bi u njoj odigrao ulogu po linoj zamisli. On nije ozbiljan poput Servantesovog junaka, no za obojicu je karakteristina crta patoloke deformacije to im dozvoljava da se "oslobode" stvarnosti u kojoj se nisu snali, da se izgube u svetu fikcije kao somnambuli i da se u tom svetu kreu slobodno, bez granica i bilo kakvih procena istinitosti podataka, navoda i okolnosti, kao da je re o psihotinoj svesti. Na toj pretpostavci stvara se okvir za fantastina dela i fantastiku realnog. Primeri za patoloku deformaciju i konstrukciju lika suludog Servantesovog viteza, koji se uiveo u svet vitekih romana, pa se u realnosti suoava sa konstrukcijama mate, brojni su i povod su za humoristike nesporazume. Simeun ak nije tako tragina linost, ali su reakcije pomerenog oveka uoljive i moe se rei da on spada u kategoriju linosti sline konstrukcije i oekivanih u delu pisca sa poetka XX veka (Mraajski proto je na prvom mestu). U pripoveci "Istiniti zulum Simeuna aka" anegdotski zaplet poinje u stvarnosti. Simeun i otac 25 U Koievoj biblioteci nalaze se srodna dela. Na prvom mestu to su Taras Buljba i .Revizor N. V. Gogolja, jedna knjiga jevrejskih viceva i anegdota, pa dela Cehova i Koroljenka. Meutim, vaniji od toga jeste podatak da se Koi poznavao sa austrijskim knjievnikom Roda Roda, koji je pisao humoristikosatirine pripovetke, oslanjajui se i na narodnu tradiciju. To potvruje pretpostavku, koju sam izneo u knjizi Moderna drama (str. 451), da je Koi morao poznavati ili prisustvovati izvoenju tzv. narodnih komada humoristiko-satirinog tipa koji su u to vreme popularni u Beu i da mu je to pomoglo da koncipuje "Jazavca pred sudom" i "Sudaniju", pa i ciklus o Simeunu aku. 343 sposobnosti uivljavanja u izmiljeno, glumljeno, ratni ko, pretvara se stvarna pria u fantastinu, no i ozbiljnu igrariju sa mogunim i ak traginim posledicama. im se, naime, obukao u poznate rekvizite junaka narodne pesme (u stvari, ostatke i austrijske krpetine) i naao na konju sa urinom naopako i sa kuburlucima, Simeun prestaje da bude obina ispiutura i prialo: postaje neko drugi, pa se i njegovo ponaanje zaas menja. Kao psihotiar, on promenjenim i ledenim glasom govori svojim do tog trenutka najbliim saradnicima, hladno i odbojno"Znam! Dosta! Budi mene miran." Izmiljenu igru on pretvara u stvarnost, "sijeva oima", iznenada se razlegnu pucnji za "beguncima" - oni su za njega pravi "zlotvori" i neprijatelji koji mogu da izgube glave. Iz donkihotskog aku" ("Mejan Simeunaaka). Iz Mianovog komentara saznajemo da je tome njegova ud kriva i da manastirska

bratija gleda sa podsmeljivom simpatijom na svog "Simendoa" ak i onda kada iz stanja grljenja i ljubljenja naglo skoi i oveka "moe na mrtvo ime isprebijati, ako je jai". Simeun nema, meutim, u podvizima i junakim megdanima, koji su tema sve etiri prie o njemu, parnjaka poput Servantesovog viteza. To nije Partenije, koji ga esto prati u pohodima. Ali u Koievim priama kao glas razuma i skepse Sana Panse u Don Kihotu, nasuprot vitezovom budalastom zanosu, javlja se "onaj iza kace" koji neoekivanim podsmeljivim upadicama razbija iluziju Simeunove lai, priznajui ih ipak za literarnu istinu. No i Simeun ak sa izmiljenom priom o sebi, kao i "onaj iza kace", njegov pandan, blii su, uzeti sa celokupnom atmosferom okvira prie, klasinom humoristikom junaku nego tragikominom Servantesovom vitezu koji Partenije ostali su bez rakije, pa su odluili da do n' dou lukavstvom, tako to e proturiti glas da se Sirne ^ odmetnuo d pobeoi e kod Gavre Bradare koji je odbio d^ im da "sveto pie", a ima ga. Zahvaljujui SimeunovJi pripoveci ciklusa "Rakijo majko!" dozvolio glavnom junaku da ispeva slinu himnu rakiji i da ispria priu kako je ona u poslednjem njegovom podvigu, kad je od kaurskog kapetana uspeo da iskami buruntiju za skupljanje poklona osirotelom manastiru, odigrala presudnu ulogu. Ta pripovetka je i najblia rableovskom konceptu proze zanosa i psihotike konstrukcije, Simeun se budi postien i s kajanjem: "Gavro, brate, ja se ogrijei' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje, udi!" Izraz "budi mene miran" signal je i u drugim pripovetkama ciklusa da Simeun prelazi u drugi, otueni i izmatani svet vitekih podviga, slave, hvale, pa ak i epske pesme o "junaku, Simeunu - 'iljade sve sama Krajinika nabrojismo". Ove velike i neuverljive cifre podsete nas na Rableov rnanir slobodnog baratanja sa visokim brojevima. Isto tako, zanosei se 344 345 i e olienje suve duhovnosti i sumanutog zanosa za iluziojn gto su je u njemu usadili viteki romani. Za Simeuna aka pria o vlastitim junakim podvizima je neka vrsta razbibrige, kao to je to i rakija. Alkohol podstie rad mate, te je patoloka deformacija Simeunovog lika samo prividna - posledica je i dejstva rakije koju pije nemilice. U tom smislu Koiev Simeun ak mnogo je blii tipu Rableovih junaka, koji nikad ne prestaju sa piem, osobito laovu, ispiuturi i varalici Panurgiju ili pak vinopiji Kraljeviu Marku. Rableov roman Gargantua i Pantagruel istovremeno je himna piu. Koi je u poslednjoj - ispriana je kao poseban humoristiki ep sa vie detalja i zapleta, mestimino prelazei i u lakrdiju. Rableovski je zamiljena i manastirska druina koja se na elu sa Partenijem, naoruana i uparaena, pokrenula za Simeunom

akom kad se proneo glas da je zarobljen. Miroljubiv zavretak tog pohoda krunisan je gozbom, koja je poela i ranije, kad je Simeun stao da pregovara sa austrijskim oficirima. Opet je to gozba rableovskog tipa i gozba iz epske narodne pesme: izmenjuju se pia i jela, sve bolje od boljega, sve vie od viega, a gozbenici su uvek edni i nisu pijani. Razume se, gozba sa "kaurskim kapetanom" samo je maska za Koievog junaka da bi, kao David trbac, provukao misao o suvom zulumu koji vlada posle "ukopancija" i o dobrim starim turskim vremenima. Ali kao stereotip klasinog humoristikog epa, gozba ima ustaljene karakteristike van docnije politiko-kritike konotacije. U duhu humoristiko-satirike rableovsko-sviftovske tradicije su i preterivanja i greke u Simeunovoj prii koje sluaoci ispravljaju. Tako, poinjui priu o "zulumu" koji je poinio u Bronzanom Majdanu, Simeun kae da "sedamdeset, tri li, i dvije li - sad u vam, boj se, slagati priom i sopstvenim junatvima, Simeun ubaci poneko poznatog i ivog oveka u priu, proglasi ga mrtvim pf nastane zabuna i raspra ko li je to, da li je to air Pula zulumar ("zulumari su svi oni bili" - kae Simeun stavljajui tako do znanja da ime nije vano), da li je taj neko Belemez ili Bilmez. U istu vrstu preterivanja spada sea protivnika kad treba i ne treba, to se u Rableovom romanu pretvara u krvave masakre. U prii "Zulum Simeuna aka" Koiev junak se uputio, obuen i naoruan "viteki", da doeka Majdance i zametne boj s njima, na putu ga sretnu dva Ciganina i nazovu mu boga, poznavi ga uprkos "junake odore". Dolazi neoekivan i neviteki potez: "Zviznu sablja, sa Cigana poleee glave." Humo ristiki efekat tog ina je izuzetan, ali je neviteki i ak u onom smislu neukusan u kome je B. Popovi okvalifikovao slian potez Domanovievog Marka Kraljevia kad pogubi velesipedistu i dve policijske potere.26 Nekoliko redova posle toga prisustvujemo drugom Simeunovom "junakom delu": zvizne sablja, zulumarov trup ostaje uspravan, "a glava se otkotrlja, pa govori...". Sve su to postupci humoristifco-parodijske proze koji se zasnivaju na retorikom stereotipu i ne trae pokrie u realnosti. Ali dok je Rableov roman u celini takav i sav je od poteza nesravnjivih sa stvarnou (pripada nepsiholokom tipu knjievnosti XVI veka, na prelazu iz srednjovekovlja u renesansu), Koi je pisao svoje humoristike prie poetkom XX veka i psiholoka motivacija u humoristikoj interpretaciji materije neophodna je. U tome treba traiti razlog zato je svoga junaka uinio i manijakalno opsednutim zanesenjakom. Koieve prie su sasvim lokalnog karaktera, bez obzira na lako prepoznavanje stereotipa humoristiko-satirine knjievne tradicije. Za njihovu strukturu i estetski uinak od sutinske je vanosti da su utemeljene u obrascu

nae folklorne prozne i epske knjievnosti i da ih Je pisac zamislio i kao blagu parodiju iste. Takoe, Koi je, stvarajui prie o Simeunu aku, eleo da sauva i iseak neobinog ivota u zabaenom, duhom epa i borbe zadahnutom manastiru. U tom pogledu bio je na tragu onih dela u srpskoj prozi devedesetih godina kad ta tema p" 26 B. Popovi: "Alegorina satirina pria", Kritiki radovi, str. 190-194. 346 staje aktuelna i u ostalim evropskim knjievnostima (Matavulj, Rankovi i drugi), u kojima se kritiki prikazuje ivot u sakralnim ustanovama. Koiu je bio blii humoristiki pristup iz Matavuljevog Bakonje fra-Brna nego patetini iz Rankovievih Poruenih ideala. Ali on je odabrao vlastiti put i nain za interpretaciju iste teme. Struktura Koievog ciklusa i pojedinih pria u njemu razlikuje se od tih dela. Koia ne interesuje manastirski ivot, niti odnosi u njemu da bi ih kritiki analizirao kao pomenuti autori. On jednostavno bira grupu kaluera, stavlja ih pored kace u kojoj se pee rakija, a Simeuna aka istie u prvi plan da pria ili da se o njemu govori. Prema tome, vane su dve situacije: atmosfera oko kazana i pria Simeunova ili govor o njemu. U stvari, radi se o tipu tzv. okvirne prie, poznate jo iz Hiljadu i jedne noi, docnije iz Dekamerona, a svojstvene prvobitnoj epskoj situaciji, u kojoj jedan (rapsod) pria, ostali (prisutni) sluaju sa povremenim upadicama. U mnogome to je forma tzv. lovake prie koja je aktuelizovana krajem osamdesetih i devedesetih godina. Takav je i krug Mopasanovih pria popularnih tada (Koi ih je imao u biblioteci). Karakteristika te forme, ne samo kad je re o lovakoj prii, da se okvirna radnja smeta u neposrednu realnost, da je ini grupa lica, a jedno od njih pria, najee fantastine dogaaje koji sluaoce prenose u daleku prolost ili u nepoznate predele. Koi je preuzeo tu narativnu shemu, ali ju je ispunio specifinim sadrajima i to je, uz priu prvoga lica i turgenjevljevski model dva pripovedaa, trea vana Koieva pripovedaka forma. Preuzimajui je, Koi je ispoljio sposobnost artistiki precizne montae elemenata prie, tj. da na pravom i oekivanom mestu ubaci glas slualaca, pogotovo "onoga iza kace", da fantastinu povest o "junakim" Simeunovim podvizima ispreplete sa govornim manifestacijama mase i tako ostvari jedinstvo realnog i izmiljenog. U slinoj prii devedesetih godina dve ravni (stvarno i izmiljeno, odnosno okvir i fantastina pria) mahom su odeljene jedna od druge. U tom jedinstvu realnog i fantastinog, u montanom karakteru pripovedakog postupka je osobenost i modernost Koieve naracije. Shematine u pogledu globalnog strukturnog preseka Prie o Simeunu aku su to i u nainu plasiranja unutra347 l

na nje, izmiljene prie. Ona je, naime, u sve etiri pripovetk istovetna: iznosi povod, Simeun se preoblai u "junako" odelo, uzima oruje i konja i kree u boj (potera), sledi izazivanje i najzad megdan, u kome se zanos prazni, ili kraju gozba. U svemu to je tipina shema razvoja dogaaja u narodnoj junakoj pesmi toga tipa.27 Shematinost ukupnog strukturnog preseka i unutranje prie razlog su zato Koi nije mogao razviti ciklus dalje. Jednostavno, morao se ponavljati. Poslednja pripovetka "Rakijo majko!" bila je pokuaj da se utisak monotonije izbrie dogaajnou, zapletima, promenom centralnog motiva (umesto megdana - gozba) i uvoenjem austrijskog kapetana mesto turskog zulumara. No, pria je, na taj nain, prelazila u lakrdijaenje i esto javljanje "onoga iza kace" prosto je opominjalo na uhodani manir koji ne donosi nita novo. Stereotipnost unutranje fantastine prie, pravljen po uzoru na epsku narodnu pesmu, omoguavala je, meu tim, parodiju. Postavlja se pitanje: ta je i kako Koi parodirao, izvlaei iz toga humoristike efekte. Simeun ak se uiveo u svet narodne epske poezije koju je u manastiru, sluajui i itajui, mogao u izobilju da konzumira, kao i Don Kihot viteke romane. Ona je za njega postala istinski predmet duhovnog ivota, poto je onaj stvarni skuen i ogranien na manastirske zidine. Poput Servantesovog viteza ;i Simeun ak se identifikuje sa tim drugim svetom junaka i junakih podviga, postaje jedan od njih, izvrava velika dela, unitavajui neprijatelja. Tako vie nego slinost likova, namee se istovetnost situacija Don Kihota i Simeuna aka. Prva pretpostavka za to svakako je postojanje dva vremena: onog prolog, vitekog i uzvienog, u kome trijumfuje junatvo i dostojanstvo ratnika pojedinca, i onog sadanjeg, trivijalnog, si27 Kao primer, mogla bi se uzeti pesma iz druge Vukove zbirke "Kraljevi Marko i Filip Madarin". Filip Madarin hvali se da e okititi i Markovom glavom kulu. To slua Markov pobratim i dojavljuje mu (povod). Marko se oblai. Zatim je i krenuo na put (potera). Ne nalazi Filipa Madarina u kui ali pamari mu ljubu koja ga tera s praga kao starog dervisinu i napravi joj ranu na obrazu i pomeri tri zuba (izazivanje). 7iup nalazi Marka u kafani, odigrava se megdan i Marko ga je na pola presekao i sabljom mu odsekao glavu. Simeunovi megdani su blii novijem tipu epske pesme, gde se pojavljuju i ordije, junak se izdvaja i sukobljava se sa izabranikom drugog tabora. 348 vog, besmislenog, u kome je svaki podvig iskljuen.28 ak i u Koievoj politikoj predstavi i terminologiji figurira misao da je bive, tursko vreme, iako vreme ropstva, bilo bolje i plemenitije od austrijskog.29 U svesti Simeuna aka ta predstava je i potencirana, jer su u tursko vreme bili moguni junaki podvizi, a novo ih, vreme suvog zuluma,

iskljuuje. Zato je u prii "Rakijo majko!" nemogu pojedinani megdan, ve samo masovno sukobljavanje, diplomatsko nadmudrivanje i gozba. A upravo je u njoj najvie satirinih aluzija o surovosti novog vremena i novih gospodara, to je podloga parodinog kontrastiranja i u ostalim priama. Svuda se, naime, u svim priama, budui da je Simeun star i starovremenski ovek, pominju dva vremena, a u "Rakijo majko!" izraava se eksplieitan stav u tom smislu. Proklinjui, naime, vapsko vreme i vabu ("vabo, vabo, iv se ti raspadao to nam otrova zemlju i ubi u svaem snagu i beriet!"), Simeun ali za starim zemanom: "To starinsko vrijeme naim slabim i ojaenim duama mirie ko uveli bosiljak i sveto miro. Nami na 'vom grijenom svijetu nita ne ostaje do prevjena alost i tugovanje za minulim vremenima."30 To novi Don Kihot tuguje za plemenitim vremenom vitezova i duela, zgaen nad mainom koja ga stropotava na zemlju. M U ovom drugom vremenu, Don Kihot odluuje, napunivi glavu "svim onim to je bio itao u knjigama, kao vradbinama i kavgama, bojevima, izazivima, ranama, udvaranjem, ljubavima, nezgodama i nemogunim ludorijama", da deluje kao to su to ljudi inili u prolim vremenima kad su vitetva bila moguna. I 011 izabira svoj uzor, hrabrog Amadisa, pa setivi se da je on dobio uz ime jo i ime svoje kraljevine, "tako naumi i on, kao dobar vitez, da svom imenu doda ime svoga zaviaja i da se nazove Don Kihote od Mane" (Servantes: Veleumni plemi Don Kihote od Mane, I, str. 36). Tako Don Kihot postaje neko drugi, ali u drugom vremenu, kao i Simeun ak, ili Domanoviev Marko, dolazei u novo vreme i novu sredinu, odnosno "po drugi put meu Srbe". . . " U saborskom govoru od 25. jula 1910. godine Koi je citirao svoj poetski zapis "Teak" kao pismo koje je toboe dobio od nekog, i tu se kae da se "za turskog suda i turske, da kaem sudanije, moglo nekako ivkariti i prometati", da je f svijet bio punijeg i sitijeg srca", "a otkad zastupi ova prokleta 1 crna ukopacija, nalet je bilo, sve nas u crno zavi" (P. Koi: "Kritika austrijske uprave u Bosni", Sabrana dela, II, str. 20230 P. Koi: "Rakijo majko!", Sabrana dela, I, str. 230. 349 Pri tom, dovodei svog junaka u rascep izmeu dva vremena i dajui mu mogunost da se preko junakih podviga uivi u ono prolo, Koi na dva naina parodira takve elje. Prvo, parodijski iskrivljujui tri osnovna rituala junakog dela koji ine i tri momenta strukture unutranje prie: oblaenje, poteru, megdan (gozba). Drugo, deformiui jeziki obrazac epske narodne pesme i meanjem sa drugim idiomima, pravei od njega parodijski konglomerat. Da bi se prikazale pojedinosti oba postupka parodije, treba odgovoriti na pitanje ta je Koi parodirao, koje segmente epske narodne poezije. Simeun ak se u izmiljenim priama pretvara u

nepobedivog junaka, te je realno pretpostaviti da je njegov uzor Kraljevi Marko, ista linost koju je i Domanovi, iz satirikih razloga, oiveo i doveo po drugi put meu Srbe, a koji uz to voli da pije. Simeun, postajui u toj vrsti identifikacije Kraljevi Marko, osoben je stereotip uskrsnua znamenite epske linosti u drugom liku i u savremenoj ivotnoj situaciji. Da je Simeunu na jverova trnje uzor Kraljevi Marko, pokazuje da pomenuta tri ritualna ina (oblaenje, potera i megdan) najvie odgovaraju tome junaku, iako su karakteristini za veinu epskih pesama. Poznato je da se oblaenje (opis odela, opreme, oruja, konja) varira bezmalo na isti nain u vie pesama o Kraljeviu Marku. Prosto je kanonska retorika formula: Opremi se na bijeloj kuli, I pripasa sablju okovanu, I prigrnu urak od kurjaka, Pa se skide u arove donje, Te opremi arca debeloga: Pokri njega surom meedinom, A zauzda demom od elika, Objesi mu teku topuzinu, I gadare s obadvije strane?1 I Koiev Simeun ak se u sve etiri pripovetke oblai na priblino isti nain, meajui komade odee i oruja epskoga junaka i austrijskog oficira. Tako se stvara odevm surogat, nagrda, karikatura koja, uporeena sa epskim 31 V. St. Karadi: "Marko Kraljevi i Filip Madaria". Srpske narodne pjesme, II, Dela, Beograd, str. 252. 350 uzorom, deluje parodijski: "Opremi se za tren oka. Dade jnu Partenija svoju pancijeru - koulju, generalsku kabanicu i ontl krljainu to je neke godine, kad je i'o u fCaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru. Obuko' najprije pancijer-koulju - nee mi ni ona, mislim u sebi - biti na odmet - onda obuko' kabanicu, pa podobro natuko' krljainu, pripasa' sablju, a tuc i ostraguu prebaci' preko sebe, pa se vrgo' dogi na ramena."32 Potera je slino opisana u sve etiri pripovetke, s tim to se njena vanost razliito akcentu je (najvee znaenje ima u "Istinitom zulumu Simeuna aka", jer pravi megdan tu izostaje). Ni kanon potere ne pretpostavlja kao ni oblaenje neki odreeni uzor iz narodne epske pesme, ali je najblii onom iz pesama o Kraljeviu Marku. Jedino je vie psiholoki motivisan, pa obino poinje tako da se junak sam upuuje na megdan, ili se za njim nadaje manastirska bratija i kad doe do pojedinanog izazova iz protivnikog tabora, Simeun se jo vie razljuti, krv mu navre u glavu i on poznatim glasom iz epske pesme vie: "Kurvo kuko Asan-bee eko, u susret ti ide Simeune!" Sam in megdana dri se okvira narodne pesme, njegov je zavretak u skladu sa prirodom Simeuna aka kao tipa hvalisavca i lazova. Dok, na pniimer, u narodnoj pesmii

i proslavljeni junak Kraljevi Marko trpi poraze, Simeun je uvek pobednik. U tome je potpuna suprotnost Don Kihotu, koji je u duelima poraen, isprebijan, slomljen, pa se tragikomian i bolan vraa iz pohoda da bi iznova juriao. 33 Simeun ak je, naprotiv, trijumfator i njegov povratak sa bojita u znaku je patetine glorije drevnih ratnika. Razliiti su u nijansama megdani, kao to je razliit i sastav odevnih i orunih predmeta, ali su istoga tipa. U pripoveci "Zulum Simeuna aka" protivnika je brzo raP. Koi: "Mejdan Simeuna aka", Sabrana dela, I, str. 165. 3" U poetku Don Kihot nije bio svestan svojih poraza, smatrajui se pobednikom. Oseanje da to ipak nije vidi se najbolje u sceni kad je oekivao sukob sa lavom u kavezu, a ovaj mu leerno okrenuo zadnjicu. Meutim, negde pri kraju etvrte knjige u duelu "sa vitezom od Sjajna Meseca", on priznaje bolnim glasom da je "najnesreniji vitez na zemlji": "Don Kihota podigoe, otkrie mu lice i videe ga bleda i znojava. Od teka pada Rosinante ne mogae odmah da ustane. Sano sav tuan i alostan ne znaae ta da kae, ni ta da ini". (Op. cit., str. 302-303). 351 stavio s glavom, da bi na kraju trijumfa naterao poraene da mu prirede gozbu sa bogatom trpezom i piem. I u sle deoj, "Istiniti zulum Simeuna aka", u kojoj je re o kvazijunatvu i kvazidvoboju (zato tu priu i ne govori Simeun ve Mican), Simeun ipak, poto je preplaio Parte. nija i drutvo, voda rakidiju i tvrdicu Gavra Bradaru oko kazana, itajui mu molepstvije kao na venanju, da bi posle opet dolo pie. Taj humoristiki postupak sa Bradarom kao da parodira zavretak onih pesama o Kraljeviu Marku u kojima car daje Marku dukate da bi mu se skinuo s oiju ("Lov Markov s Turcima") ili se od straha odmie ("Marko pije uz ramazan vino"). U pripoveci "Mejdan Simeuna aka" primorava Asan-bega eka, koji se predao, da sjahuje i uzjahuje s konja, dok mu na kraju srce prepukne. Poslednja iz ciklusa pripovetka "Rakijo majko!" sloenija je utoliko to je Koi, kako je reeno, da bi izbegao ponavljanje i monotoniju, uvodio nove motive i proirivao postojee. Tako je uveo motiv knjige starostavne koja prorie da e Simeun spasiti manastir. Isto, s obzirom da je protivnik austrijski oficir i njegova vojska, Koi je morao da modifikuje megdan i da prvenstveno znaenje prida ne fizikom razraunavanju ve diplomatskoj spretnosti junaka koji nadmudruje protivnika na velikoj gozbi. Pojedinani megdan zamenjuje bitka dve vojske koja se sretno zavri zahvaljujui Simeunovoj pameti: Partenije i njegova manastirsko-seljaka ordija i regularna austrijska armija na kraju se izmire. Bitka je, meutim, prikazana u varijacijama narodne epske pesme novijeg vremena - kao masovni sudar i spektakl, a sa svira retorikim rekvizitima folklornog pevaa: "Stoji vriska i

zveket oruja. Prate puke, sijevaju bajonete, a kaurski top rie s onog brdaca iznad Kadine Vode ko Gromovnik Ilija, milost ga bilo, kad se razljuti na neastive. Rie top, jee brda i doline, a zemlja se trese i ugiba."34 Retoriki postupak parodije u ovim pripovetkama proizilazi iz optih svojstava i bogatstva Koievog jezika i specifine parodijske manipulacije njime. Naime, reeno je da se Koi slui sa etiri jezika idioma u svojim delima: deformisani jezik administracije, jezik narodnih urnoOp. cit., str. 219. 352 tvorina, govorni narodni i piev jezik.35 U parodiji ciklusa 0 Simeunu aku, kao i inae, od vanosti su dve varijante iste vrste: isti oblik nekog jezikog tipa i njegova deforjnisana forma, na osnovu koje se izazivaju humoristiki efekti. Postojanje istoga oblika se pretpostavlja ili se aluzijama doarava. U Koievom ciklusu o Simeunu aku parodijsku ili humoristiko-otrenjavajuu funkciju jma i govorni jezik linosti koje se upliu u unutranju priu i tako remete njen idealni tok. Deformisani parodijski jeziki obrazac, koji je, zapravo, jezik glavnoga junaka, usmeren na konstruisanje idealne slike o samome sebi, surogat je razliitih jezikih idioma: u njemu se pojavljuju govorni obrti iz jezika "nagrde" (argon austrijske administracije i politike), slaveno-srpske i rusko-slavenske rei, pogotovo u situacijama ritualnog obraanja nekome, pa ak i govorne fraze grkog, arapskog i "kaurskog" - neke nerazumljive zvune smee ("Krpatim ja grki, nanosim malo arapski, zabrkljaim koju kaursku, a po neka se 1 karavlaka omakne!"), no dikcija Simeunovog govora je ona iz narodne epske pesme. Tako se i u jeziku Koieve parodije prepoznaje postupak artistike montae, kao i u drugim delima (osobito "Jazavac pred sudom" i "Sudanija "), i u konstrukciji prie i rasporedu lica i dijalokih situacija. Epska osnova parodijskog jezikog surogata manifestuje se i tako to Simeun u nastupu oduevljenog prianja povremeno upotrebi deseteraki stih, pa u jednom sluaju navodi odlomak o vlastitom junatvu, koji je uz gusle pevao Stanko akovi ("Vjet Stankelja, bog ga ne ubie... "), "sitno po strunji, a grlo ukoritio, pa misli ojek: ne pjeva, ve zajedno sa strunjom plae, jeca, cvili". Simeun ne podraava u toj meri dikciju epske narodne pesme kao Domanoviev Kraljevi Marko, niti su mu stihovi govorne potapalice (pre su smiljene ilustracije), ali se i u nestihovanim delovima njegovog govora prepoznaju uobiajene fraze i krhotine deseterca ("Stan', kurviu, crni kaluere, danas meni izmaknuti nee!", "Spustila se ama i nevolja ljuta na prebijelu Nemanjia zadubinu"). Sledei najvaniji sastojak govora kojim Simeun "krpati" iz slaveno-isrpskog je i crkvenoslavenskog jezika. On je 35 J Z. Lei: "Petar Koi: Umijee pripovijedanja", Izraz,

982, br. 11/12, str. 244-253. 23 353 sveteno lice, pa je shvatljivo to mu, u trenucima kad eli da neto iskae na pametan nain, da se izrazi apstrakcijom ili kad se nekom obraa oficijelno, iskrsnu rei i iz. -rai tog knjikog jezika. Rei e, na primer, da je njegova pria "alobitna pripovijest" ili "istoriesko zbitije", jlj e se obratiti austrijskom kapetanu recima: "esarokraliska generalino i svijetla junaka vojinstvena glaveino! Daj mi izum i izvolenije da progovorim pod tvojim okriljem nekoliko besjeda . . ." Koi je imao mogunosti da i isam, kao sveteniki sin, upija taj jezik od ranog detinjstva ili da ga prouava na primeru knjiga koje je posedovao. 30 > Zahvaljujui, dakle, opsenom registru raznorodnih reci i govornih varijanti, Koi je pripovetkama o Simeunu aku, kao i Jazavcem pred sudom i "Sudanijom", stvorio dela u kojima satiriko-kritiki i parodijsko-hurnoristiki uspostavlja odnos prema neposrednoj stvarnosti i prema kulturnoj tradiciji. On u tome nije sledio, kao kad je pisao o drugim linostima i planinskoj krajikoj prirodi, pokret zaviajne umetnosti - i nije na patetian nain heroizirao likove tolklora, nego mu je bio blii put demi(Stitikacije Karla Krausa, koji je takoe pokazivao posebnu Sklonost prema folkloru, mtegriui ga u svoj izraajni idiom. Meutim, vrativi se iz Bea, Koi se posvetio neJtoliko godina politici i gotovo je prestao da pie. Posle toga je objavio, kako je reeno, due pripovetke, meu kojima i "Kroz meavu" i "Zmijanje". Te pripovetke nastale su i kao rezultat Koievog intenzivnijeg prouavanja antropo-geografskih fenomena zaviaja po uzoru na Cvijia. Sakupljao je i narodne pesme sa Zmijanja. Naroito je bila zanimljiva, kao pokuaj novog pripovedakog transponovanja grae, proza "Zmijanje", u koju je Koi utkao rezultate svojih istraivanja. Verovatno i zbog toga to mu je politiko angaovanje nalagalo i oblik kulturnog rada, Koi je pronaao u "Zmijanju" nov nain 36 Takva jedna od knjiga jeste i itije Cer osima (1900), u kojoj je ovaj arhimandrit u manastiru Krupa opisao svoj pustolovni ivot, to ga je, kao i D. Obradovia, vodio P_o dalekom svetu i u dodiru sa brojnim linostima, pa ak i austrijskim carem. Knjiga je nastajala negde od 1810-1825. i P1S??T je jezikom pismenog saobraanja u vreme kad je Vuk St. i*-*' radi poeo borbu za reformu jezika i pravopisa. 354 da objedini naune rezultate, istorijske podatke, pripovedake sposobnosti i da tako heroizira folklorne uzorke i potvrdi samobitnost i vrednost nacionalne kulture. Jer, "Zmijanje" je prozni spis u kome se govori o istorijskim dogaajima Zmijanja, snima njegov geografski poloaj, pria o borbi tamonje crkve za samoodranje, pa se upliu i poznate linosti (Gavro Vukovi, knez Mihailo Obrejiovi

i drugi). Bila je to neka vrsta lokalne istorijske hronike. Meutim, Koi ju je ispriao u turgenjevljevskoj tehnici linog opservatorskog uea i sa posrednim pripovedaem, starim Miliem, koji prikazuje istoriju i kao lino iskustvo. Tako se kombinuje fotografsko snimanje i istorijsko prianje u eruditnom istraivakom stilu pripovetke "Zmijanje". Ispreplitanje naunog i literarnog diskursa u toj prozi bila je novost u Koievom pripovedakom radu. Da nije umro tako mlad, verovatno bi se razvijao u tom pravcu i pisao bi prozu koja dozvoljava da se usaglasd politika akcija, kulturna misao, nauni rezultati i sposobnost literarnog uobliavanja. To je nain eruditnog knjievnog pisanja Vuka Karadia u istorijskim i drugim slinim spisima, iji je sledbenik Koi bio, a produavali su ga u novije vreme Ivo Andri u istorijskim romanima i Mihailo Lali u tetralogajd o Peju Gruloviu. Dve godine pre "Zmijanja" Koi je objavio pripovetku "Kroz meavu" koja je na drugi nain heroizirala traginu prolost i naslednike epskih junaka. Ona hronoloki prethodi "Zmijanju", ali sadrajno znai njen nastavak. Tzinenom imena glavnog junaka Relje Maslaria u prvoj u Relja Kneevi u drugoj verziji pripovetke, Koi joj je dao novu dimenziju - uveo je legendu o Rajku od Zmijanja u sadraj prie. Koi je, naime, na osnovu odlomaka pesama o proslavljenom zmijanjskom junaku, koje prenosi i stari Mili, priajui istoriju Zmijanja i objanjavajui poreklo Relje Kneevia iz iste loze, doveo Rajka od Zmijanja u vezu sa kosovskim mitom ("On je vodio Zmijance i na Kosovo"). Koi je iste godine kad i "Zmijanje" (1909) tampao u Bosanskoj vili dve narodne pesme o Rajku od Zmijanja i na taj nain je, verovatno, gradio jedinu zaokruenu sliku istorijske i poetske geneze legende to se preplie sa stvarnou. Pripovetka "Kroz meavu" bila je prava legendarna evokacija, tragina poema u narativnoj formi, ija sugestivnost proizilazi iz okolnosti da 355 je to pria o porodinom stradanju u nekom vremenu sa danjem, ali da negde u dubini, u poslednjem sloju od" jekuju zvui daleke legende, to je ini suvie stvarnom i fantastinom istovremeno. Objavljena tri godine (1907) posle zavretka ciklusa o Simeunu aku, pripovetka "Kroz meavu" menjala je Ugao pievog pristupa narodnoj tradiciji. Umesto parodijskohumoristikog poigravanja, tu se javlja ton patetine balade o ljudskoj zagonetnoj kobi, to veliki ivot prevodi u potpunu smrt. U kompozicionom pogledu ta novela baladinog karaktera najsrodnija je ciklusu o Simeunii aku. Okvirna situacija konkretnog vremena dramski je postavljena pred itaocem, sa likovima koji ivo promiu na prednjoj, isturenoj ravni pozornice, dok se u pozadini odigrava njihova prethodna ivotna istorija. Kompoziciona shema razlikuje se u odnosu na pripovetke iz ciklusa o

Simeunu aku najvie po tome to unutranju priu ne interpretira neko od aktera okvirnog dogaaja, ve neimenovani narator treeg lica obavetava itaoca o onome to se pre zbilo. To je razlog zato se spoljni delovi novele (poetak i kraj) ne razlikuju od unutranje sadrine u onom smislu kao u priama o Simeunu aku ili u nekim fantastinim pripovetkama devedesetih godina, gde su dva ,pola (stvarno i nestvarno) u dva segmenta kompozicije jasno podvojena. Ta razlika potvruje i razliitost fantaiStike i prozne koncepcije u srpskoj knjievnosti krajem XIX i poetkom XX veka. , U okvirnom delu novele "Kroz meavu" sve izgleda .kao krajnje surova stvarnost. Nekadanji bogata Relja Kneevi, ostareo, slomljen i nesrean, vraa se sa unukom sa pijace, neprodate jedine krave, i u snenoj, zrnijanjskoj noi nalazi smrt. Tipian primer seoske prie. Ali posebna intonacija pripovedakog govora, mistika rabenjele stihije, zvidanje vetra i bela pustinja planine, u kojoj se slau leprave mase snega ("Povrh njihovih glava utao je i meko leprao snijeg koji je piskavo kripao pod nogama, a oko njih je bolno amila jezivo bijela zimska no, bez glasa i daha"), udesna priroda, ispunjena nepojamnim zvucima, preteim pokretima, dalekim signalima svetlosti i zvezdama to se jedva raspoznaju na "beskrajnoj bjelini" - sve to stvara iluziju nestvarnog, i 356 Jjenog kao u severnjakim, fantastinim sagama to ih je jCoi mogao itati u knjigama norvekih autora. Isti utisak suvie stvarnog i fantastinog ostavlja unutranja pria, odnosno istorija stradanja porodice Relje kneevia. Nedostatak motivacije za naglo umiranje, preokretanje porodine sudbine iz stanja punog ivota u sveobuhvatnu smrt upuuje na neoromantiarsku povest, tim pre to je ta istorija u drugoj verziji poslednja karika traginog porodinog mita koji traje od Kosova: "I sve pomrije, lee u grob, osim njega i nekoliko mlaih ena, koje se ubrzo razudae; i sve propade, izeznu, svega nestade osim hude i vrletne zemlje, koju nemaae niko vie obraivati i ziratiti, i osim praznih i zaguljivih staja, iz kojih zaudarae zadah smrti i pustoi. Torske Ijese neto svijet raznese, neto se opet osuie i sagnjie. Drugo sve uze nevidovni udes i razgrabie ptice nebeske, raznijee prosjaci i sumanuti blentovi. I on ostade sam s okorjelim mrazom i ledom i tvrd kao kamen, crn kao ogorjeo panj u planini, spusti se iznad ognjita, na kome se vatra gasie .. ."37 Zadihani ritam, poetska intonacija i pominjanje "nevidovnog udesa", govore da to nije realistika povest :- da ima sve odlike neoromantiarske balade kazane u stilu koievskog momumentalizma. Ili bolje reeno, to je u poetskom ritmu ispriana legenda o poslednjim potomcima velikog krajikog epskog junaka. Meutim, pojedinosti, kojima se ilustruje razorno

dejstvo Sudbine i Smrti date su u duhu neonaturalizma poetkom XX veka. Unesreeni Relja Kneevi podseti na Stanko'vievog Mitkea kad zatrai da zapevaju "onu veliku pjesmu od koje procmili i drvo i kamen, a kamoli srce u ovjeku!". Na Stankovieve boje ljude, u drastinoj deformaciji ljudskog lika, podseaju Koievi prosjaci, "blentovi iz dalekih sela", koji su "osjetili, nanjuili i oni, kao i one planinske prodrljive orluine na marlinama, pa se otimaju o pie i masna jestiva to se iznose na groblje", "prodiru oblaporno grdne masne zalogaje, reei jedan na drugoga kao psi". Istiu se ludi Krstan, "obuen u stajae ruvo Lake, sinovca Reljina", to trubi o smrkavanju jednih da bi svanulo drugima, i "zloglava Kalasura ", koja veito neto trai, odbijajui ponude i zloslutno nariui da "obuzima sve vea i studeni ja slutnja". 37 Op. cit., str. 247. 357 Jasno se iz svega vidi da Koi nije tek pisac tendencioznih pria iz seoskog ivota, kojim bi dokumentovao svoje politike poglede. On je i moderni umetnik-pripoveda to je upoznao izvorni duh evropske knjievnosti svoga vremena, uspeo da prome njima teme iz bosanskos ivota. Koieve pripovetke reprezentativna su prozna dela simbolizma poetkom XX veka, a isto tako obrazac kako narodna tradicija postaje vaan sastojak moderne pripovedake strukture kritiko-satirinog i lirsko-evokativnog karaktera. Koi je pre Andria uspeo da ostvari sintezu modernog duha i domaeg kulturnog i knjievnog naslea, sauvavi na taj nain izvornost i ostavivi svedoanstvo o svom zaviaju i o svom vremenu. Treperavi poetski veo legende i otre naturalistike slike ine osnovnu stilsku komponentu ove Koieve novele umnogome reprezentativne za modernu srpsku prozu poetkom XX veka. III DEO 358 PREVAZILAENJE NEOROMANTIZMA I NEONATURALIZMA Kao i poezija, srpska proza negde oko 1910. godine (pola decenije pre i posle te godine) unosi neke nove vrednosti u tadanju knjievnost, ili bolje reeno, ve postojee modififeuje na nov nain. Razume se, broj autora i knjiga tampanih u tom periodu nije tako veliki da se dejstvo novog jae oseti i registruje u docnijim knjievnoistorijskim studijama, kao to je to sluaj u razvijenijim evropskim knjievnostima, no dovoljan da se zapazi i prikae novina njihovih dela u naknadnom izuavanju te epohe. Radi se, uglavnom, o piscima roenom osamdesetih ili poetkom devedesetih godina kao to su Milica Jankovi, Milutin Uskokovi, Veljko Milievi, Veljko Petrovi, Stanislav Vinaver i drugi, meu koje spada i od njih neto starija Isidora Sekuli.1 Iako postoji znatna razlika meu

njima, mogue je uoiti i zajednike idejne, stilske i strukturne osobenosti njihove proze koje se uklapaju u nastojanje istog narataja prozaista u ostalim knjievnostima toga vremena. Na slian nain bi se, kao i kad je re o poeziji,2 moglo govoriti o prvoj predratnoj etapi srpskog ekspresionizma ili avangardnih tendencija u prozi koje nisu radikalne kao u drugim knjievnostima, ali su u znaku slinih ili istih idejno-filozofskih opredelenja, estetikih koncepata i shvatanja knjievnog junaka i zanata. Problem ekspresionizma u prozi ... Ako se prihvati miljenje o stilskom pluralizmu u novijoj knjievnosti, pa i o tekoama da se definie ta epoha iz perspektive dominacije jednog knjievnog pokreta 1 2 Isidora Sekuli je roena 1877, iste godine kad i Koi. Takoe je roen iste godine, prema Skerlievoj I storiji nove srpske knjievnosti, i S. Stefanovi. Svi ostali su mlai. R. Vukovi: Avangardna poezija, Banja Luka, 1984, str. 19-59. 361 kao to je ekspresionizam,3 ipak se moe rei da su nove tenje u srpskoj prozi oko 1910. jedan uoljivi segment opteg mozaika tadanje srpske literature koji izraava pomeranja u shvatanju ivota i umetnosti, te se nuno namee i kao opozicija onome to je prethodilo. Koliko dela tih nekoliko sasvim mladih tada autora predstavljaju novu nijansu u odnosu na stvaralatvo nepunu deceniju starijih autora, moe da se oseti kad se njihova dela posmatraju u irem meunarodnom kontekstu ostvarenja u vremenu oko 1910. godine. Tada se jasno vide istovetne tenje i reenja svojstvena toj generaciji pisaca, ali i razlika uslovljena prethodnim tradicijama i neposrednom upuenou na specifine domae kulturno-istorijske prilike. U nemakoj knjievnosti, na primer, esto se i stvaralatvo pisaca narataja do 1914. svrstava u ranu ekspresionistiku, a docnije i visoko ekspresionistiku prozu.4 Isto tako, jo je davno primeeno da rat nije znaio sutinsku prekretnicu u razvoju avangardne proze kao i poezije, da je tek oslobodio energije koje su ranije bile akumulisane i usmerio ih u novom pravcu.5 Takoe, ne samo u dijahronijskom ve i u sinhronijskom pogledu, uoavaju se razlike u modelu ekspresionistike proze koje se nekad meusobno iskljuuju, tako da je teko definisati njene osnovne stilske vrednosti i idejno-filozofske konstante. Uobiajeno je da se parataktika konstrukcija reenice i kompozicija koja nije pravljena prema principu kauzalnog povezivanja dogaaja ve naglih preloma i zaokreta, prodori heterogenog materijala u priu, neposrednost, patetiki intenzitet, prezentnost, sceninost, smatraju odreujuim svojstvima ekspresionistikog stila.6 Uostalom, najradikalnije nastrojeni prozni autori u nemakom ranom ekspresionizmu,

Karl Ajntajn i Alfred Deblin, teorijski su formulisali idealni koncept nove proze, ija je sutina u odbacivanju 3 4 I. Knopf / V. mega: "Expressionismus als Dominante", Geschichte der deutschen Literatur, Von 18. Jahrhundert bis zur Gegemvart, 11/2, Konigstein/Ts, 1980, str. 414. V. Paulsen: Deutsche Literatur des Expressionismus, Bern, 5 F/M, New York, 1983, str. 186-215. M. Krell: "Vorbemerkung", Die Entfaltung, Berlin, 1921, str. VII. 6 E. Ihekvveazu: Verzerrte Utppie - Bedeutung und Funktion des Wahsinns in Expressionistischer Prosa. Frankfurt am Main / Bern, 1982, str. 15-20. 362 psiholoke analize, anegdotskog zapleta i deskripcije, a nroklamovanje je principa pokreta, apsurdnosti, egzaktnosti, saimanja i kratkoe.7 Naslanjajui se na teoriju proze italijanskog futurizma,8 K. Ajntajn i A. Deblin su, u stvari, j/neli zahteve za totalnom inovacijom proznog izraza, za prekidom sa starim nainom pripovedanja i sa horizontom oekivanja dotadanjeg graanskog itaoca koji se u praksi nisu mogli slediti, a u sutini bi odgovarali jednoj idealnoj predstavi koherentnog ekspresionistikog stila. Obrnuto, ako se pred sobom imaju ostvarenja nemake ekspresionistike proze, uoava se sva raznolikost stila i postupaka u njima: nastavljaju se prethodni narativni obrasci i retko da je gde zastupljena radikalna i dinamikoredukcionistika tehnika.9 Uostalom, u antologijama nemake ekspresionistike proze nalaze se i dela starijih pisaca (H. Man), kao i onih ija su gledita kolidirala sa ekspresionistikom poetikom (R. Muzil) ili ih je docnija praksa vodila u drugim smerovima (F. Kafka).10 Jo je ta raznolikost vea ako se ima u vidu i ukupna produkcija vie ekspresionistikih pisaca u razvojnoj liniji od naturalizma i simbolizma do nove stvarnosti. Zato bi, moda, bila na j adekvatni ja opisna definicija ekspresionizma u prozi, u kojoj se jednostavno kae da su u tom pokretu radikalizovana dostignua naturalizma i simbolizma, odnos7 str. 34. 8 1966.9 F. W. Krull: Prosa des Expressionismus, Stuttgart, 1984, A. Arnold: Die Literatur des Expressionismus, Stuttgart, Govorei, na primer, o tekoama konstituisanja eksplicitne poetike proze ekspresionizma, koja bi bila homogena kao romantiarska ili naturalistika ranije, V. Sokel izvodi dva modela takve poetike iz teorijskih uoptavanja A. Debilna i K. Ajntajna. Prvi preferira scenini tip obj_ektivne proze, koji se u svemu oslanja na naturalizam, a drugi tip aforistike proze, kome je cilj eksplikacija ideje (W. H. Sokel: "Die Prosa des Expressionismus", Expressionismus als Literatur, Bern, 1969, str.

153-170). Jasno je da se time iroko otvara granica prema radikalnom naturalizmu, to je vano za izuavanje moderne i avangardne proze u srpskoj knjievnosti. 10 Kafka je, na primer, zastupljen u svim vanijim zbornicima ekspresionistike proze, ali gotovo redovno sa drugim prilogom. Tako Fric Martini uzima Kafkinu priu "Razgovor s bogomoljcem" koja je nastala 1906. godine, dajui mu time ulogu prethodnika, te je "Kafkina rana proza bila signal novih nastojanja i bila je ovih godina tako i stvarana" (F. Martini: "Einleitung", Prosa des Expressionismus, Stuttgart, 1977, str. 19). 363 l no, da su sintetizovane vrednosti jednog i drugog prethodnog stilskog i idejnog modela u neto novo. Prihvatljivo je miljenje da su se u ekspresionizmu obnovile odreene stilske, idejne i strukturne vrednosti simbolizma devedesetih godina (odnosno, neoromantizma i neonaturalizma poetkom XX veka).11 Ta formula ekspresionizma, i okolnost da ga moemo smestiti izvan uskih okvira idealnog programskog koncepta, posebno je pogodna za tumaenje ekspresionistike proze i za uspostavljanje odnosa sa jednim delom proze iz devedesetih godina. Ako se, naime, ne bi moglo govoriti o radikalnosti u primeni novih formi i razbijanju postojeih jezikih obrazaca u srpskoj prozi oko 1910. godine, ipak bi se dalo uoiti priblino istovetno duhovno raspoloenje, kao i devedesetih godina, koje je izraavalo nezadovoljstvo pozitivizmom, racionalizmom, kauzalistikim shvatanjem ivotnih procesa i skepticizam koji je negirao postavke filozofije ivota. Takvo raspoloenje, koje je bilo posledica raspada odreene slike sveta i vaeih predstava o literaturi i ivotu, uticalo je na stvaranje novog junaka i uopte na pomeranja interesa proze za isto subjektivne fenomene, za subjekt sam to se naao u koliziji sa objektivnom stvarnou, bez mogunosti izvansubjekt'ivne transcendencije. ini se da je ta nova proza, kako se ponegde nazivala,12 davala utisak da se, kao i poezija jednim delom, vraa romantizmu, odnosno neoromantizmu devedesetih godina. ak je za poeziju iste generacije pisaca govoreno da je dekadentna, da podraava preivelei literarne obrasce prethodnog stolea." I tadanja proza je, gledano na internacionalnoj sinhronijskoj ravni, na jednoj strani, sasvim zaronjena u neposrednu stvarnost, opservira banalne pojedinosti otueII Miljenje o dvojnosti ekspresionizma nekad je izraeno i u naslovima knjiga (M. Deri: Naturalizam, idealizam, ekspresionizam, 1921). Jo vie u podeli ekspresionizma na apstraktni i aktivistiki (V. Paulsen: Ekspresionizam i aktivizam, 1935). Valter Mug vidi to dvojstvo kao nastavak prethodne tradicije: "Kao knjievna revolucija ekspresionizam se vee direktno zo naturalizam, a indirektno na Mladu Nemaku i turm un Drang." (W. Muschg: Von Trakl zu Brecht, Miinchen, 1963, str.

27). 12 13 M. Krell: Vber neue Prosa, Berlin, 1969. J. Skerli: "Lani modernizam u srpskoj knjievnosti", Pisci i knjige, V, str. 75-79. 364 nog ivota, u tu stvarnost koja spoljanjom represijom uslovljava dezintegraciju, raspad identiteta pojedinaca i pojavu patolokih deformacija linosti (neuroza i psihoza), a na drugoj, prikazuje romantine ekstaze, sentimentalne identifikacije sa prirodom i ljubavlju, sa izmiljenim svetovima i utopijskim prostorima mate ili pak groteskno i sarkastino samorazobliavanje. Iz optih osobina junaka proze pisaca to su se afirmisali pred prvi svet,ski rat, proizilazi i niz zajednikih svojstava koja je ine neim specifinim u razvoju novije knjievnosti. Izmeu ostalog, to su i sledee njene osobenosti i istovetnosti u irem evropskom, osobito srednjoevropskom okviru. Prvo, slini genetski izvori proze, drugo, identian tip otuenog junaka, tree, intelektualizam kao stav i kao estetiki i narativni princip, etvrto, dvoznanost odnosa prema ivotu (enja za identifikacijom, bekstvo, odbacivanje), i duevni antagonizam i antropoloki paradoksalizam, peto, problema tizaci ja umetaika i pisanja u neposrednoj vezi sa linim autorskim iskustvima i izjednaavanjem autora sa junakom proznoga dela i slino. Karl Oten, tvorac najobimnijeg zbornika ekspresionistike proze Slutnja i polazak (1957), zapisao je u predgovoru da su dve stvaralake figure bile od presudnog znaaja za zaokret nemake proze od naturalizma ka ekspresionizmu, obe Sloveni - Dostojevski i Nie (poljskog porekla): "Nemaka omladina je prihvatila i izabrala Dostojevskog za svog glasnika i proroka. Toliko je bio jak uticaj Dostojevskog na stvaraoce onoga vremena da su mu dva suprotno raspoloena umetnika kao to su Rilke i Barlah podlegli i uputili se u zemlju 'bogotraitelja', seljaka i putnika u nitavilo, da bi se vratili u Nemaku preobraeni. "14 Moglo bi se slino rei i za srpske pisce pred prvi svetski rat, s tim to je, iako intenzivna, recepcija Niea zaostajala za onom Dostojevskog.15 Ako je Dostojev" K. Otten: "Die expressionistische Generation", Ahnung und Aufbruch, Darmstadt / Nemvied, 1977, str. 16. 15 Intenzivnija recepcija Niea poela je u srpskoj knjievnosti i filozofiji u neposrednoj vezi sa irenjem filozofije ivota. Obino se smatra da su Nie, Bergson i Zimel glavni podstrekivai evropskog vitalizma, ija je sutina u tenji da se "na mesto platonske ideje, boga starog testamenta, stavi naProsto ivot" (G. Martens: Vitallismus und Expressionismti^, Stuttgart, 1972, str. 38). Jo 1902. objavljuje B. Petronijevi kao zasebnu knjigu-studiju Fridrih Nie, a 1912. godine M. urin 365 ski, naime, interesantniji devedesetih godina kao religij.

ski filozof, a za pojedince na preokretu stolea (Rankovi Stankovi) kao uzor psiholoke analize kontroverzne .ljudske linosti, za autore to su se javili pred rat on je to u irem rasponu znaenja - od otrog analitiara pojedinane svesti, depresivnih pogleda na ivot, do primera cerebralne samoanalize, radikalnosti u sagledavanju odnosa pojedinca i okoline, brutalnosti u razgoliavanju ovekove due. Nisu bez razloga autori tog narataja (I. Sekuli, M. Jankovi, V. Petrovi) dobili znatan prostor u razmatranju uticaja ruskog pisca u srpskoj knjievnosti.16 Moda ga je najdirektnije otkrivala M. Jankovi kad doputa junakinji u Ispovestima da kae kako joj je ruska literatura ideal i da na prvo mesto meu ruskim piscima stavlja Dostojevskog.17 Meutim, ba kad je re o odnosu prema Dostojevskom, moe se uoiti razlika izmeu srpskih i nemakih pisaca toga vremena. Gledano uopteno, nemaki ekspresionisti prihvatali su od Dostojevskog ono to je znailo radikalnu problematizaciju oveka i njegovog poloaja u svetu i ivotu, inei ga protivurenim biem ije povremene satanistike eksplozije otkrivaju duboke unutranje ponore i omoguavaju izlive morbidnih emocija, to dovode nekad do rasapa duevnog integriteta i pojave razliitih oblika histerije i ludila. Junak Zapisa iz podzemlja, njegov unutranji, ironino-sarkastini i mazohistiko-obnaujui samogovor, paradigmatian je za nemaku ranoekspresionistiku prozu. U njoj su jo u veoj meri potencirana oseanja bezizlaza, razornog cinizma i patoloke ,samodestrukcije koja dolazi iz oseanja da se svet raspao, da je stvarnost izgubila smisao i da se pojedinac kao otu,ena kreatura kree meu marionetama panoptikuma, ije kulise obrazuje jednoobrazni birokratsko-malograan,ski mehanizam to se tupo ponavlja iz dana u dan. Pojedinac je oajan, muen dosadom i ironinom samoanaliprevodi knjigu Tako je govorio Zaratustra, pie i populanse Niea. Ta dela su ivo komentarisana u ondanjoj periodici, pogotovo urinov prevod, kao to su prevoene i Nieove pesine, u emu istaknutu ulogu inia SKG (Lj. orevi: Bibliografija Srpskog knjievnog glasnika, Beograd, 1982). 16 M. Babovi: Dostojevski kod Srba, str. 314-325 i 3M341. 17 M. Jankovi: "Otrgnuti listovi iz dnevnika jedne devojke ", Ispovesti, Beograd, 1922, str. 25. 366 zo rastvara sebe i stvari oko sebe, upadajui iznenada, zbog neznatnog povoda da je otkinuo glavu cvetu, u delirij razornog straha i ludila, kao u Deblinovoj ranoj pripoveci "Umorstvo abokreka" (1906). U delima Karla ternhajma takvo oseanje manifestuje se u crnohumornom poigravanju i ironisanju vlastite linosti i sveta oko sebe. .Najbolji primer takvog doivljaja, izraenog u crnohumornom, mestimino ironinom i humoristikom analiziranju

sebe samoga i okoline po uzoru na Zapise iz podzemlja .Dostojevskog, imamo u noveli austrijskog pesnika Alberta ,Erentajna "Tubu" (1911), koja se nalazi redovno u antologijama nemake ekspresionistike proze. U gorko-ciflinom tonu, u brojnim grotesknim asocijacijama, koje se skokovito niu jedna za drugom kako se kree ispranjena junakova figura, pria Karl Tubu o svojim pokuajima da se priblii ivotu i o nemogunosti da to uini - sve se vrti u krugu praznine, koji ga dovodi u doticaj sa slinim tragikominim figurama svakodnevnog bekog zbivanja, kao to su kova, general, avka, nalazei kopiju svoga ivota u izgledu mrtve muve u mastionici. Razlog tog grotesknog ivotnog romana, to se odvija u ironino-humoristikom samorazgovoru, navodi junaka na poetku i na kraju pripovetke da kae: "Oko mene, u meni praznina, pusto, ja sam iscrpljen, a ne znam kako ... Mogu tek da konstatujem da mi je dua izgubila ravnoteu i da se (U njoj neto slomilo, puklo, da su mi se osuila unutranja vrela ... Spopala me duboka apatija i ravnodunost. Dua mi je nemona da se imalo uznese. Odavno ne itani Getea, jer u sebi oseam da ga nisam dostojan... Ali ja nemam nita, nita to bi me moglo obradovati, osim, kako sam rekao, - ime mi je Tubu, Karlo Tubu..."l s U hrvatskoj ekspresionistikoj prozi, osobito u pripovetkama i romanima Janka Polia-Kamova i Ulderika Donadinija, na slian nain je recipiran Dostojevski, odnosno kreiran lik otuenog, cininog intelektualca, koji se, iz oseanja praznine i oajanja, ruga sam sebi i svemu oko sebe, zbirajui u razorenoj svesti odlomke i olupine ivota kao u nekom grotesknom kaleidoskopu. Takav je i glavni junak Arsen iz Kamovljevog romana Isuena kaljua, a razornim i cininim samogovorom opservira junak 18 A. Ehrenstein: "Tubutsch", F. Martini: Prosa des Expressionismus, str. 72 i 101-102. 367 novela "alost" i "Sloboda" (1909) raspad porodice i lw. noga ivota, stalno na ivici histerinih drutvenih eksplo zija kao u delima Dostojevskog. U noveli "Bitanga" (1912) pisanoj u treem licu, Kamov pre Erentajna stvara lik cininog oajnika koji, dolazei sa sela, uspeva maskom bitange da nae svoje mesto i znaenje meu snobovima sline vrste u gradu i da ima dete sa jednom bogatom udovicom. Imenujui svoje novele lakrdijama, Kamov ipak govori o katastrofinim situacijama u ivotu junaka. Tako Bitanga pokuava da se seti imena zaboravljenog deteta i seanje postaje samomuenje. Najzad je napor seanja urodio plodom: otkriva da mu se sin zvao kao i on sam - Aleksa. Oduevljenje iznenadnim otkriem prerasta u ludilo: "I eir baci u jarak d poali to je zaboravio rubac, da otre ove krupne suze to posveuju prvi dan slobode, blaenstva i pobjede."19 Donadini je bio oduevljeni potovalac i delom ak

podraavalac Dostojevskog,20 to se posebno osea u romanima napisanim za vreme i posle prvog svetskog rata, a i u pripovetkama Lude prie (1915). Donadini karikira junaka koji je otupeo u besmislu ivota, pa naglo eksplodira njegovo oseanje krivice u pojavi demonskog dvojnika, to je esta pojava i u nemakoj ekspresionistikoj literaturi, gde se posebno istie novela pesnika Georga Hajma "Luak" (1913). Dela Ulderika Donadinija, a delimino i Janka Polia-Kamova, bliska su onim predratnim nemakim ekspresionistikim piscima koji su bili u najneposrednijem stvaralakom dodiru sa Dostojevskim i koji su esto opisivali manifestacije ludila u otuenim figurama graanskog podzemlja.21 Veoma su sline, na primer, konvul19 J. Poli-Kamov: "Bitanga", Pjesme, novele, drame, eseji, Zagreb, 1968, str. 151. 20 21 A. Frani: Ulderiko Donadini, Zagreb, 1972, str. 596-612. Posebno se istiu ovde novele A. Debilna "Umorstvo abokreka" i G. Hajnea "Luak". Zajedniko je za obe novele da uas i groteska prelaze u vizionarne ekstaze. U prvoj malograanin na uobiajenoj etnji otkine cvet abokreka, to izaziva burne komplikacije i ekstatine, histerine poremeaje u njegovoj dui, a u drugoj luak, otputen iz bolnice kao zaleen, izvrava pravi masakr nad decom i enom prolaznicom na ulici - sve sa nevinim ubeenjem luaka da ini neto normalno, da bi na kraju njegov zanos preao u snoye o beskrajnom osloboenju. Tema ludila u nemakoj ekspresionistikoj prozi obraena je iscrpno u ovde navoenoj studiji Izobliena utopija - Znaenje i funkcija ludila u ekspresionistikoj prozi368 ivne i histerine scene meusobnog muenja ljubavnika i branih partnera u pripovetkama i romanima Franca junga i Ulderika Donadinija, pa ak i pojave glumljenog ludila.22 Meutim, Kamov i Donadini unose u svoja dela toga tipa izvesnu sentimentalnost, svojstvenu duevnosti slovenskog oveka, pa su, prema tome, blii prirodi Dostojevskog. U srpskoj prozi toga narataja prihvatan je onaj segmenat mnogostrukog dela Dostojevskog gde se govori o ponienim ljudskim biima i gde se oituju stalne oscilacije junaka izmeu protivurenih oseanja ljubavi i mrnje, dobra i zla, ne prelazei u potpunu satanistiku negaciju ivota. Razlika je tu, svakako, kad se ide od pisca do pisca. Otra samoanaliza vlastitog bia i kritika opservacija okoline pribliava Suputnike Isidore Sekuli pominjanim delima nemakih i hrvatskih pripovedaa. Ali patetinolirski ton naracije odvaja ih od istih autora i ini ih sastavnim delom tadanje srpske knjievnosti. Sentimentalizam u delima M. Uskokovia i M. Jankovi govore jasno da je njih, pogotovo enu-pisca, mogao da fascinira pre svega Dostojevski iz Bednih ljudi, iz Ponienih i uvredenih, iz Mladia, Krotke i slinih dela, gde se sa samilou gleda na ljudsku bedu, uzetu u najirem smislu i iji

junaci se emotivno raspinju, traei reenje i izlaz, a meu njima su i prostitutke, uzvienih ljudskih oseanja. Takvi likovi javljaju se i u nekim pripovetkama V. Petrovia (na primer "Marijo, gde si"?). Prelazni oblici i primeri nove tehnike, jezika i stila Pre svih njih, meutim, uticaj Dostojevskog osea se u zbirci Skice (1904) pesnika Svetislava Stefanovia, koji je i sam doprinio razvoju srpske avangardne knjievnosti u predratnom i posleratnom vremenu. On je dramu Su22 Donadini je u romanu Sablasti prikazao u licu glavnog junaka patoloko bie koje je prividno koliko i stvarno poremeeno. On glumi ludilo da bi izbegao obaveze u ratu, kao to je to inio i Donadini. U knjizi rtvovanje (1915), koja se pojavila dve godine pre Donadinijevih Sablasti, Franc Jung opisuje slinu situaciju sa bezmalo istovetnim likovima (mladi neurotizirani ljubavnici koji se meusobno prodiru), kao to Je i on sam pokuavao da izbegne sluenje vojske. 24 369 kobi (1911) pisao u stilu Dostojevskog, iako se u razvoju dramske radnje osea i Ibzenov upliv.23 U knjizi proze Skice Stefanovi je obeleavao put prelaza srpske pripovetke iz neonaturalizma u novi prozni model. Iako roen u gradu (Novi Sad), on obrauje preteno seoske teme istiui jake nagonske porive u oveku. U pripoveci "ia A/Iilojeva filozofija" junak, izgubivi sina i sve, ne gubi veru u zemlju (motiv docnije pripovetke V. Petrovia ."Zemlja") koja raa i stvara nanovo ve iezle forme. Jo je blie vitalistiko-neonaturalistikoj prozi u prii "Meu snom i javom", u kojoj pijanac, vraajui se iz kafane kui, vidi kako mu se ena pretvorila u zmiju i on je zadavi kraj ognjita. U duhu srpske neonaturalistike proze sa poetka XX veka svakako je i to to Stefanovi potencira, uglavnom, negativne strane ljudske prirode. Mlada udovica, ostala posle mua sa detetom, potkrada svog ljubavnika, seoskog trgovca, jer je nagon pohlepe jai od ljubavi ("Jaa nego ljubav"). U etiri slike pod istim naslovom "Lutalice" u reenikoj konstrukciji osea se da Stefanovi pie o udacima i jurodivima sa sela po uzoru na Stankovia, elei na taj nain da upotpuni galeriju udakih figura i neoekivanih gestova, objanjivih skrivenim nagonskim podsticajima. Ali, i u pripovetkama je Stefanovi elio, kao i docnije u drami Sukobi, da prevazie naturalistiki objektivizam refleksijama u duhu antropolokog relativizma Dostojevskog. Naime, kako Stefanovi eksplicitno ponegde kae, ljudsko ponaanje nije mogue svesti na neki logian uzrok, ve je sve posledica neprekidnih oscilacija ivota izmeu dobra i zla, ljubavi i jnrnje, moralnih zahteva i nagonskih potreba, gde granice nisu jasno postavljene. Tako, na primer, u prii "Samoivost bede" devojka se udala za mladia protiv volje roditelja. On se nije treznio od pia, tukao ju je, upropastio je i ona se saivela sa patnjom i podnosila je sve bez

roptanja. Kad se mu razboleo, izbacila ga je iz kue, smatrajui "nesreu kao svojinu". Tu vrstu mazohizma junaka Dostojevskog Stefanovi nije uspevao da pripovedaki artikulie, te su njegove prie, uglavnom, vie rasprave nego uspele narativne strukture. Stefanovi i bezazlene anegdote, kao u prii "Materina rtva", gde mlada ena uda ta za stara oveka uspavljuje dete kako bi se nala sa Ijubavnidnevnika, blii Gorkom i sasvim su u duhu proznog koncepta u knjievnosti oko 1910. godine. Upravo je gledana iz tog ugla interesantna knjiga Ispovesti M. Jankovi. jedne due koja se prelivala", te "ima toplote, koja se retko nalazi kod dananjih pisaca, i to toplote bez usiljavanja i retorike".26 Sentimentalno ispovedanje i specifian individualni ton su osobine prema kojima se Ispovesti 24 25 23 26 R. Vukovi: Moderna drama, str. 506-509. v S. Stefanovi: "Materina rtva", Skice, Mostar, 1904, str. 72. M. Babovi: Dostojevski kod Srba, str. 320-326. J. Skerli: "Dve enske knjige", Pisci i knjige, V, str. 289. 370 371 kom, koristi da bi ilustrovao shvatanja bliska Dostojevskom. U zavrnoj sentenci prie "Materina rtva" kae se da se u snu "izvija iz goluba zmija, iz zlatnog krilatog an,ela crni, rogati avo, a posle se i na javi sve to izmea: potenje s nepotenjem, ast s bestidom, aneo i avo!".24 ,Ne treba poseban napor da se oseti kako Stefanovi tu pokuava da sanie neke elemente knjievne etike i antropologije Dostojevskog. Meutim, recepcija ovako shvaenog Dostojevskog, ^postola patnje, iste ljubavi koju ivot profanie i unia,va, dobrote na ivici zla, javlja se u delima Milice Jankovi, osobito u knjizi proze Ispovesti (1913). U detaljima i koncepciji likova, kao i platonske ljubavi to prelazi u mrnju, a volja za ivotom pobeuje obolelu i smrti okrenutu duu ("Jedno neposlano pismo" i "Pesma o ivotu"), osea se uticaj Dostojevskog.25 U prii "Otrgnuti listovi iz dnevnika jedne devojke", iako se odmah uz Dostojevskog pominje i Gorki i uvodi mladi koji je govorio "neto nalik na ono, to govore Gorki i ernievski", jasno je da su izgled i poloaj kue, u kojoj stanuje gimnazijalka narator sa razliitim ljudima i "uzvienom" prostitutkom, pravljeni po uzoru na pisca Bednih ljudi a ne Bivih ljudi. Ali, isto tako, moe se uoiti da je nain distanciranja mlade devojke od sirotinjske okoi'ine i angaovanje na preobraanju prostitutke, kao i imozaika kompozicija, zbijena u nekoliko posebnih prizora, to ini fragmente Ispovesti M. Jankovi su od poetka posmatrane kao neposredna ispovest osetljive ene koja je, usled rane bolesti, bila osuena na posmatraa ivota, ije se emocije grozniavo oslobaaju u snovima - u sentimentalnim i

traginim lamentacijama nad neostvarenim ljubavima i nedoivljenim romanima. Kae se "da je sve to izbilo iz prepoznaju kao literarna vrednost. Meutim, Milica Jankovi se moe posmatrati i kao tipska pojava meu pripovedaima svoje generacije. Tipski je profil njene junakinje, tipski je nain konstruisanja pria, tipske su kontroverze platonske ljubavi. Iako su, naime, I. Sekuli i M. Jankovi razliiti pripovedai (prva intelektualni, a druga sentimentalni tip), ipak su Suputnici i Ispovesti srodna dela. Obe su knjige istorija due pripovedakog subjekta - samoanalize individualnog postojanja, gde je spoljanja stvarnost predmet opservacija samo u meri u kojoj je postala sastavni deo linosti. Isto bi se moglo rei za junaka Milievievog Bespua, kao i za likove Uskokovievih pripovedaka i romana, iako je u njima objektivizacija linog stava otrije izvedena. To bi se, bezmalo, moglo kazati za veinu junaka nemakih ekspresionistikih pisaca. ak i takav otar analitiar kao to je Gotfrid Ben stvara u mladom lekaru Reneu svog dvojnika, provlai ga u vie proznih tekstova i, samoposmatranjima i samoanalizama, pokuava da objasni odnos subjekta i objektivnog sveta.27 Lini ivot je tema Blesave knjige (1912) Franca Junga, posebno u duoj noveli Doivljaji Eme nalke. A i u romanima Drugovi (1913) i Sofija (1915) Jung prikazuje vlastiti nesrean brak sa kafanskom pevaicom, Margot. Slini su i junaci romana Rajnarta Geringa i Gustava Zaka, i, jo u veoj meri, akteri dramskih dela Rajnharta Zorgea, Valtera Hozenklevera i drugih.28 Obino je takav junak sentimentalni nesrenik ili intelektualni sanjar (zavisno od prirode autora). Njihova dela mahom govore o pubertetskim groznicama mladih ljudi suoenih sa prvim iskustvima ljubavi i erosa, sa porodinim neprilikama i drutvenim institucijama. Akteri su pesnici ili su dvojnog zanimanja (Ben, Gering), pa se jo otrije postavlja dilema odluivanja izme21 Posmatrajui samoga sebe i analizirajui vlastito bie, Benov junak Rene otkriva samootuenost koju izraava cinikim govorom i otrom ironijom, kao i u tadanjim pesmania, koraajui ka bolnici "kroz tihu plavu maglu", pitajui se "koji je bio put oveanstva do sada?". I odgovara: "Ono je htelo da uspostavi poredak u neemu to bi trebalo da ostane igra. Ali na kraju je ipak ostala igra, jer nita nije bilo stvarno..." (" Benn: "Der Geburstag", Gesammelte Werke, II, Wiesbaden, 1963, str. 55-56). 28 A. Viviani: Da Drama des Expressionismus, Miinchen, 1970, str. 42-46. 372 na 4u ivota i umetnosti, kao uopte u prozi toga vremena primer, u novelama T. Mana Tonio Kreger (1903), Smrt u Veneciji (1913) ili u Zapiscima Maltea Lauridsa Brigea R. M. Rilkea (1910).

Takav junak, pre sentimentalni, nego intelektualni sanjar, u kome se problematizuju line dileme pieve, tipina je pojava i u srpskoj tadanjoj knjievnosti istoga narataja. Razume se, ispovedna pria u prvom licu nije retka ni ranije. Pisali su je Stankovi ("Uvela rua"), ipiko ("enja"), Koi (pesme u prozi), a prianje u prvom licu dominantna je forma jo od devedesetih godina - ali esto sa ulogom naratora kao posrednika i prenosioca tue prie. Meutim, stariji pripovedai iznosili su u narativnoj formi doivljaje iz detinjstva i mladosti, a nisu posmatrali ivotne fenomene iz tako suene perspektive jedne linosti, niti su postavljali pitanje umetnika-stvaraoca i njegovog odnosa prema drutvu i ivotu. Oni su jednostavno zapisivali prelomne dogaaje iz linog ivota (kao Stankovi i ipiko u pomenutim priama). ipiko je u romanu Za kruhom, uveo junaka egocentrika, idealistu i sanjalicu, sa svojstvima umetnike prirode, ali je ipak, dopisujui drugi deo, potisnuo solipsistike lamentacije mladia i razvio sliku kolektivne socijalne tragike siromanog dalmatinskog seljaka, dajui ga i van optike Iva Polica. Docnije su Stankovi i ipiko pisali preteno impersonalne prie o neintelektualnim junacima i obinim ljudima (gazdama, trgovcima, jurodivim, o seljacima ili varoanima). Drukiji su junaci i njihov poloaj u delima mlaih pripovedaa pred rat. ak i u romanima M. Uskokovia i V. Milievia, koji su ispriani u treem licu, jasno se osea da su egocentrini junaci zauzeli potpuno prostor dela, da su spoljanja stvarnost i sve druge linosti deo njihove svesti, stavljene u funkciju razreavanja mladalakih dilema. Poto su te linosti ujedno i stvaraoci, za njih je vano opredeljivanje izmeu ivotnog i umetnikog poziva i nastojanje da sanjarska svojstva svoje prirode i intelektualnu ekscentrinost usmere ka smislenom stvaralakom poslu. U pripovetkama i romanima M. Uskokovia pojavljuju se pesnik ("Kad su cvetale rue"), dramski pisac (Doljaci) ili filozof (edomir Ili). U pripoveci M. Dimitrijevia "Zvono" junak je akademik 373 i pisac istorijskih opisa, u "Molohu" V. Petrovia naunik svetskoga znaaja. S. Vinaver u Mislima, Mjei i Priama koje su izgubile ravnoteu stalno dri otvorenim pitanje umetnike artikulacije ivotnih i literarnih impresija kolebajui se izmeu patetine i ironijsko-parodijske interpretacije teme.29 U Suputnicima I. Sekuli, senzibilna devojica ili devojka, to vibrira pod uplivom zvukovnih koloristikih i verbalnih impresija, bie je "umetnika u mladosti", a da se ne govori o tome u kojoj meri je iri drutveno nacionalni aspekt stvaralatva vana tema Pisama iz Norveke, gde je, po prirodi putopisnog anra, istovetnost autora i naratora unapred odreena. Razmiljanja o kulturnom nasleu Severa, o mitovima i bajkama,

u kojima se zrcali duh nordijskog oveka i njegove samoe i patnje, isprepliu se tu sa raspravama o norve^koj kulturi, o Ibzenu i Bjerensonu. O intelektualizaciji proze ovog narataja moe se najvie govoriti i povodom pisanja o stvaralakom inu u odnosu prema drutvenoj i prirodnoj funkciji oveka. Pojam ivota u delima prethodnika, pa i njihovo poimanje umetnika kao interpretatora ivotnih procesa i svedoka aktuelnih zbivanja, shvaen je na nov nain i u znaku kolebanja izmeu neoromantiarskog estetizma i neonaturalistikog objektivizma. ak i tako sentimentalan pripoveda, preokupiran prvenstveno motivom ljubavi kao to je M. Jankovi, ne moe da zaobie, budui analitiar sopstvene linosti, a da ne govori o tada beletristiki aktuelizovanom traenju puta u literaturi i pisanju kao potrebi ili zanatu. Gimnazijalka iz "Otrgnutih listova iz dnevnika jedne devojke" racionalno i diskurzivnim nainom dnevnikog anra razmilja ,o literaturi koju ita (ruska) kao o plemenitoj zarazi, ponosna to razume bol velikih umetnika i sklona i sama da tipove iz ivota uvede u knjievne opservacije (kalfa, pametan mladi, podsea na junake Gorkog). U noveli "Bolniarka " kolebanja izmeu ivotnih i literarno-umetnikih opredelenja izraena su ak i zrelije, u solilokvijima Koliko god to izgledalo preterano, Milica Jankovi je u Ispovestima (ne u svim prozama i ne u docnijim delima) demonstrirala novu pripovedaku tehniku i pokazala izrune devojke koja pokuava da nae svoje mesto u svetu. Moglo bi se rei da je to pre rasprava nego pripovetka, jer se pria istorija tridesetogodinje devojke koja se, ka29 O tome sam opirnije pisao u tekstu "Fantastina pria Vinaverova", koji bi trebalo da izae u Zborniku o Vinaveru 30 Instituta za knjievnost i umetnost u Beogradu. M. Jankovi: "Bolniarka", Ispovesti, str. 140. 374 375 ,ko kae, matanja nikad nije mogla da izlei, te se od ranih dana usamljivala od drutva, oseajui u sebi viak .duevne snage i intelektualne energije i smatrajui da je treba investirati u slikarski ili knjievni poziv kao ivotno opredelenje. Svesna da to to ima u sebi umetnikih sklonosti nije dovoljno za uspeh, ona se na kraju odluuje za sluenje i pomo ljudima u razreavanju ivotnih tegoba. Ali ipak, injenica da pie dnevnik linog ivota govori dovoljno za sebe kako su knjievnost i pisanje ostala prva i nasuna potreba ivljenja. Junakinja beletristike rasprave nije sentimentalna i plaljiva osoba, kako bi se moglo zakljuiti iz prirode Ispovesti M. Jankovi. Ona racionalno i intelektualno hladno analizira svoj poloaj "usedelice ", pogotovo jedine ljubavi sa mukarcem mlaim od sebe, koga trezveno odbija, nazivajui tu ljubav jedinim svojim "usidelinim romanom". Ona, isto tako, raspravlja o literarnim pitanjima, navodei lektiru i pisce (openhauer, Loti), pogaajui tano dosege svoje literarne sposobnosti i govori o usmerenjima svoje generacije pripovedaa:

"Samo veliki talenti", kae, "mogu pisati kako hoe, prosto i neobino, svejedno, oni e uvek dati velike i korisne stvari; za sve druge to piu potrebna je nova forma, izvesna originalnost, pa da prou i donesu koliko-toh'ko zadovoljstva."30 vesnu originalnost. Novost je ak i tu gde bi se ona najmanje mogla oekivati, makar u odnosu na prethodnike: u pisanju o ljubavnim peripetijama. Najvie u tome to radikalni platonski ideal ljubavi kod nje prouzrokuje negativne reakcije i oscilacije emocija na granici ljubavi i mrnje, to u konanom zbiru ima za posledicu suenje linosti ,i intelektualnu prazninu. Moda je nain na koji je pisala 0 takvim ljubavnim peripetijama podseao, pogotovo u slabim prozama, gde je prenaglaen momenat smrti ("Malo srce") ili trajnost ljubavi kad se ljubav porie ("Nikad"), na starinske melodramske i sentimentalne prie. Ali u ostalima ljubav je prikazana, kao i u znatnom delu tadane ekspresionistike proze koju je pisao mladi 1 novi narataj pisaca pred rat, kao jedna otra pubertetska d ulna groznica, na granici ivota d smrti. Tada j reafirmisan platonski ideal iste ljubavi. Uoeno je da ekspresionistiko pesnitvo u Nemakoj karakterie "odsustvo krajnje seksualnosti u smislu dananjeg .neonaturalizma' ".31 U jednom delu ekspresionistikih ostvarenja to je znailo d obnovu verterizma kao stava d pripovedakog postupka (epistolarna forma). U romanu Mladi Suk (1913) R. Geringa student medicine koleba se, u prevelikoj, istoj ljubavi prema devojci Ceciliji, izmeu elje za apsolutnim posedovanjem i odbijanjem da se povinuje graanskim zahtevima. U traginim i sentimentalnim lamentacijama on se zaustavlja jedne mrane veeri pred izlogom knjiare i prva knjiga koja mu padne u oi bio je Geteov Verter.32 Verterizam je u ovom tipu dela modernizovan na taj nain to su pojaane kontroverznosti ljudske prirode u duhu Dostojevskog i stalne oscilacije emocija na granici suprotnih i nespojivih raspoloenja, ime je potenciran udeo dramskog u epskoj formi. U jednoj knjievnosti kao to je srpska, gde vladavina patrijarhalnih normi ni devedesetih godina nije dozvolila pribliavanje proze literaturi dekadense, mit istote i ljubavi morao se nametnuti jo imperativnije, a neoverterizam stei simpatije i dobiti na znaaju. U dve proze M. Jankovi to se osobito osea: "Jedno neposlano pismo" i "Pesma o ivotu". Obe su deo, zapravo, iistovetnog nesrenog romana mlade devojke, iju je idilu prekinuo mladiev odlazak u inostranstvo, dok ona ostaje sa slubom uiteljice na selu. Mladi se hladi, a ona sve peripetije jtakvog ina ponovnih susreta, odbijanja i prilaenja ljubavi, mrnje iz ljubavi i bolesti poverava pismu - to je sadraj prve prie. U drugoj se neutena ljubavna bolest pretvara u elju za samounitenjem, a zatim se devojka sa praga smrti budi u ivot i oduevljenje prirodom pomae

joj da pobedi duevnu krizu. Melodramski ljubavni zaplet u ovakvim prozama mogao je podstaknuti interes malograanske publike, ali je Milici Jankovi bio cilj da u duhu Dostojevskog prikae oscilatorne vibracije emocija u osetljivom biu i da tako ilustruje jedno antropoloko stanovite popularno u tom vremenu i oslonjeno na veli31 K. Otten: "Die ekspressionistische Generation", Ahnung und Aufbruch, str. 29. 32 R. Goering: "Jung Schuk", Prosa, Dramen, Verse, Miinchen, 1961, str. 175. 376 kog ruskog pisca: kako su granice izmeu istih i neistih vrednosti, negativnih i pozitivnih emocija sasvim nejasne, kako je ovek poprite stalnih borbi, nemira, kolebanja i nestalnosti. Milica Jankovi takvu predstavu ilustruje snanije i literarno ubedljivije u pripoveci "Ljubomora", u kojoj se ena narator pojavljuje u ulozi tumaa tueg stradanja (udate drugarice). ista ljubav tu se preobrazila u patoloku i monstruoznu ljubomoru, to ostavlja bolne i traumatine tragove u dui muene mlade ene. Koliko su takve istorije nesrenih stradanja u ljubavi, proizale iz prvobitnog meusobnog oboavanja, bile opte mesto u prozi pred rat, najbolja su ilustracija romani Milutina Uskokovia. Otro je osporavan tada u kritici postupak pesnika Miloa Kremia iz Doljaka, koji sugerie izvedenom dramom svom nekadanjem ljubavnom idealu, Zorki, da mu se ukloni s puta na taj nain to e se i fiziki rtvovati za njega (samoubistvom).33 Meutim, takva ponaanja su bila logina za junake ondanjih pisaca - bila je to provala umrlih emocija kojim se demonstrira demonska priroda egocentrine linosti i utoliko je, smatralo se, ubedljivija to je vie u koliziji sa malograanskim moralnim shvatanjima. Otuda je esta pojava u nemakom ekspresionizmu da sin ubija oca, ili da fiziki likvidira enu i slino.34 ei je sluaj da se ela istorija takve ljubavi, pogotovo ako se ona zavri brakom, svede na scene uzajamnih muenja ljubavlju, ljubomorom, mrnjom i oboavanjem. Pomenuti Franc Jung prikazao je takve storije i na osnovu vlastitog iskustva sa einom iz polusveta u veem delu proznih ostvarenja iz predratnog perioda, a i docnije (u romanu rtvovanje, na primer, 1915).U noveli Doivljaji Eme nalke (1912, prii, zapravo, o eni ija lutanja i ljubavna iskustva poinju jo u esnaestoj godini, i posle teku iz ekstaza u dodiru s mukarcem do padova i rezignacije, Jung je stvorio nacrt sopstvene kompozicije, to sledi ritmiku izmena emocija oseanja ljubavi i mrnje, ljubomore i straha, istunstva i 33 B. Lazarevi: "Milutin Uskokovi: Doljaci", Kritiki rridovi, N. Sad, 1975, str. 46-47. 34 U Hazenkleverovoj drami Sira sin je na putu da ubije oca, ali ovaj umre od sranog udara. Junak R. Zorgea u drami Prosjak truje oca i majku. U drami Hans Heni Jana Pastor Efraim junak ubija prostitutku ljubavnicu, zatim sestru i slino.

Docnija drama A. Bronena zove se Ubistvo oca. 377 greha. Jung je, nema sumnje, radikalniji i u usvajanju Dostojevskog i u kreiranju nove forme, kojom izraava tempo modernog ivota, od srpskih pripovedaa istog vrejinena. Milica Jankovi je, iako ne radikalno na nain Junga i drugih nemakih ekspresionista, ipak ispoljila originalnost u tehnici pripovedanja, tj. u osavremenjivanju epistolarne forme. Moe se uiniti kao vraanje unazad ako se forsira oblik pripovedanja posredstvom pisanja. Ali ako se on kombinuje sa dnevnikim odlomcima, objektivisanom priom i analitikom raspravom, onda je to novina tadanje proze. Jer to su bili oblici pripovedanja koji su aktuelizovani s ciljem da se progovori neposredno ne u kauzalno zasnovanoj epskoj naraciji, ve u skokovitim fragmentarnim odlomcima i direktnoj ekspresiji due aktera prie. Prva proza u Ispovestima "Malo srce" je pria o nesrenim okolnostima u kojima je roena devojica, osuena da kao dete doivi majino umiranje, i sama predodreena smrti. A druga, "Otrgnuti listovi iz dnevnika jedne devojke", moe se posmatrati kao uvod u roman enske .due, ije pojedine ivotne etape igraju razliite linosti, ali je to u sutini razvojna istorija duevnosti, preobrazba .spisateljice same kako ju je bila doivela ili je nadogradila i slutila da e se odvijati. Prva, Malo srce, oznaena je ,kao "izvod iz beleaka nesrenog oveka". A druga, "Otrgnuti listovi iz dnevnika jedne devojke", pria je sedmogimnazijalke, a ve u sledee dve proze ("Jedno neposlano pismo" i "Pesma o ivotu") prikazuje novu ivotnu etapu j intimne krizne trenutke neto zrelije devojke (negde oko dvadeset godina) koja se prihvatila uiteljskog poziva. "Bolniarka" tano fiksira vreme ivota: devojka je navrila trideset godina i miri se sa jedino moguim izlazom rune i nedovoljno, za velike uzlete, talentovane osobe da slui drugoga. "Ljubomora" predstavlja intermeco i seanje na prole dane i devojako prijateljstvo, ali je ,stvarna pria o ljubomori smetena u priblino isto vreme kad i "Bolniarka" i u njoj je junakinja u ulozi ispovednika i leitelja tuih rana. I najzad, poslednja pria ,"Nikad" govori o eni od pedeset dve godine koja svojoj tienici daje papire sa tajnom jedine ljubavi plaene odricanjem u trenutku kad se ispunila kao erotski in. U 378 tom heterogenom romanu svaki je fragmenat napisan drugaijom tehnikom. "Malo srce" su beleke, a Otrgnuti listovi iz dnevnika ... su dnevniki mozaik filmski konstruisan u nekoliko prizora. "Jedno neposlano pismo" je do kraja u epistolarnoj formi, a sledea je njen nastavak ("Pesma o ivotu") i napisana je u prvom licu, kao i ."Bolniarka", ali je ispovest tu vie analitika rasprava o ,sebi nego sentimentalni ljubavni zaplet. "Ljubomora" je

pria u treem licu, a "Nikad" je naknadno preprian dnevnik iz zaostavtine. Sve su to razliite perspektive, razliiti uglovi u jedinstvenoj povesti enskoga bia od roenja {do smrti. Koliko je ovakav nain konstruisanja romansijerske fabule bio uobiajen u to vreme moe se videti iz pominjanog romana Mladi uk nemakog ekspresionistikog pisca Rajnharta Geringa. Roman je neka vrsta kopije, kao i Ispovesti, pievog unutranjeg ivota, pa se i junak pojavljuje u istovremenoj ulozi pesnika i studenta medicine. U romanu je prikazano junakovo traenje spasenja u ljubavi, u lutanju i u prirodi, da bi mu se ivot zavrio samoubistvom, kao i piev docnije.35 Roman poinje veeu da je pronaen ukov les. Posle obavetenja o tome u uvodnoj notici, slede reci: "Ono to je on ovde od pribeleaka sredio, uobliio kao celinu, objavljujem ja sada bez izmena i dodavanja, sem to sam uneo jednu belenicu koju je nosio sa sobom."36 Roman se sastoji iz pet poglavlja (pet knjiga, kako ih imenuje), u kojima se ispreptiu pisma, zabeleke, odlomci iz romana o sebi pod drugim imenom - iz epistolarnih, dnevnikih, opisno-esejistikih fragmenata kao i Ispovesti M. Jankovi. Smisao takve kompozicije, sa fingiranim dokumentaristikim nainom pisanja, svakako je u tome da se naslika neposredna ekspresija subjektivnog duevnog ivota i da se on razastre pred itaocem iv, vreo i konfuzan kakav i jeste. Bliski pokuaji mogu se videti u delima ostalih pisaca narataja M. Jankovi. Milutin Uskokovi poinje oba 35 Nakon burnog ivota, ispunjenog lutanjem i nemirom, on se ubija 1936. godine (roen 1887) i njegov les je pronaen, kao i junaka mu iz romana Mladi uk, u slobodnoj prirodi, gde je leao tri nedelje. Tako je u romanu predska/ao vlastitu smrt.16 Op. cit, str. 96. 379 romana izvuenom scenom (Doljaci slikom redakcije li, sta Preporod i veu o pronaenom lesu, a edomir lU opisom junakovog koraanja od Biblioteke do Vraara, gde daje asove jednom gimnazijalcu tano odreenog dana 9. jula 1900. godine). Sledi posle toga film njihovog prethodnog i kasnijeg ivota. U prii "Kraj romana" Uskokovi daje poslednje glave iz, navodno, romana koji slika junakov ivot od detinjstva, dok u "Tri fotografije" dokumentaristikim nainom ilustruje besmislenost samoubilake depresije mladog oveka posle neuspele prve ljubavi. I Veljko Petrovi je esto upotrebljavao kompozicije sa izvuenom scenom iz vremena sadanjeg. Zajedniki je svim tim tehnikim inovacijama dokumentaristiki karakter detalja i filmska montana tehnika u organizaciji celine. Nema sumnje da je film mnogo znaio za inovatorske pokuaje toga narataja kao i prethodnog, 37 kao to je i metod egzaktno izvedene samoanalize

linosti (u patetinom ili ironino-sarkastinom tonu) dokazivao intelektualne predispozicije autora koji se nisu mogli zadovoljiti samo time da literarizuju motive (kao krajem veka u neoromantizmu) ili da prepisuju ivot (poetkom veka u neonaturalizmu), ve su eleli i jedno i drugo ali sa sveu o sebi i distancom pred stvarnou. U romanu Bespue uvodne scene u karani (jedna od tipskih situacija u ekspresionistikoj prozi i drami)38 37 I to ne zbog toga to su pisci mogli da gledaju neki film (iako su poetkom veka imale sopstvenu proizvodnju filmova Francuska, Amerika, Engleska), ve zbog opte atmosfere oduevljenja za tehniku inovaciju, koja je nastala iz usavravanja tada popularne fotografije. Luj Limijer, pronalaza kinematografa, bio je proizvoa fotoaparata, a prva javna filmska predstava odrana je u Parizu 1895. godine. Braa Limijer pravili su kratke filmove koji su odgovarali dananjim dokumentarcima, pa se s razlogom tvrdi da je "raanje filma rehabilitovalo jedan oblik prenoenja stvarnosti koji je vaio za prevazien: naturalizam" (U. Gregor / E. Patalas: Jstorija -filmske umetnosti, I, Beograd, 1977, str. 10). Obnova neonaturalizma i dokumentarnog metoda poetkom veka tesno je vezana sa razvojem fotografije, a osobito filma. 38 Prljavi kafanski milje u ekspresionistikoj drami je podloga na kojoj treba da se ocrta ista duhovna apstrakcija i kosmiki univerzum, pa je jo A. Dibold primetip da je junak te drame "u mnogim sluajevima monologist koji je trbuhom pn; vren za debelo zemaljsko blato, dok mu gornji deo tela let1 krilima kroz kosmos" (A. Diebold: Anarhie im Drama, Frankfurt am Main, 1921, str. 37). 380 filmski su snimci u totalu, a putovanje vozom docnije su pokretne scene uhvaene kao na filmu. Isidora Sekuli (u Suputnicima i Pismima iz Norveke) pie prave autoanalitike rasprave (u prvom delu) ili komentarie precizno uraene snimke predela, ljudi i pojava iz surovih severnih krajeva Evrope (u drugom). Vinaver je u Priama koje su izgubile ravnoteu najblii onoj varijanti nemakog ekspresionizma u prozi (K. Ajntajn u kratkom romanu Bebiken i K. Erentajn u noveli "Tubu") u kojoj se ironijski razaraju mitologije svakodnevnog ivota, ili mitske situacije i linosti postupkom cerebralne igre i aforistike, skokovite stilske ekvilibristike. Meutim, kako je reeno, nemaki autori su radikalniji u primerima novih postupaka pripovedake tehnike, kao to su to i u manifestaciji linog stava u provokativnom tonu ironiara. Posebno se ogleda njihova radikalnost u razgradnji konvencionalne reenike konstrukcije i u dominaciji parataktikog stila, u skokovitoj ritmici i ispreturanoj kompoziciji. Objanjavajui zato je bila mogua sintaksdka demontaa u nemakom ekspresionizmu, Maks Krel u predgovoru jednoj od ranih antologija nemake ekspresionistike novele kae: "Nemaki jezik

nije kao francuski ovrsnuo u akademskoj dovrenosti; nije u onom klasinom smislu: stil, prema kome se Ruso, Frans i Klodel predstavljaju kao organi jeziokog duha. On ivi, vibrira svakog asa, formira dnevno nove forme, brusi se, kristalie se posle toga na razliite naine."39 U vreme kad su pominjani srpski pisci stupali na scenu ve je bila trijumf ovala dugogodinja borba u srpskoj kulturi da se stvori precizan i jasan knjievni jezik i stil po uzoru na francuski klasini obrazac (tzv. beogradski stil), a u tradiciji Vukovih standarda narodnog jezika u knjievnoj upotrebi. Svako odstupanje otro se kritikovalo, pogotovo kad je bilo motivisano duhovnom anarhijom i pesimizmom tada najmlaeg narataja. S. Vinaver je docnije pokuavao da rastumai taj fenomen i da opravda novi nain slobodnijeg miljenja u nesputanoj jezikoj ekspresiji.40 Strogi patrijarhalni normativizam spreavao je devedesetih godina razmah radikalnog simbolizma, a 39 40 M. Krell: "Vorbemerkung", Die Entfaltung, str. VI. R. Vukovi: Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, str. 240-244. 381 vizija njihove celine i sutine. Takva su mesta esta u delu egzaktne putopisne obrade utisaka kakva su Pisma iz Norveke I. Sekuli kao kad, na primer, opservira kako pada lie u Norvekoj: "A suho lie ne prolee i ne pada, nego curi, zaliva, veje i zatrpava. Kud god se makne, gazi po njemu i pada na tebe. Kada god zauti, zauti ti u uima, kada god uzdahne, zamirie ti u vazduhu, to dodirne, posuto je njime. Gde god kap kie moe da padne, pada i suho lie. Na talase fjura i u dno amaca, na kolske torbice deaka i u kolica malih beba."41 Milica Jankovi je izraavala nabujale emocije u kratkim, iskidanim reenicama koje prenose ekspresiju traginog duevnog doivljaja: "Ja neu bol. Ja hou da ga odbacim. Hou da umrem. Da umrem. Da unitim ivot, da ubijem bol."42 Veljko Milievi je slian ritmiki intenzitet postigao u Bespuu eliminacijom pomonog glagola, tzv. formom krnjeg perfekta ili pripovedakim prezentom: "Maina izbacivala snano i drhtavo paru, u punim, gustim i debelim ducima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, bunei tupom lomljavinom mrtvaku tiinu zaspalih polja; naliio na nemirnu i nesrenu ivotinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu no, kao da trai puta koga nema."43 No, svima njima je prethodio Stankovi koji je od poetka pisao jezikom to je odstupao od standardnih jezikih noromoguio prevagu idilskog religiozno-dogmatikog neoromantizma. Pred rat je takoe nametnuo sentimentalnu i patetinu intonaciju u duevnim samoanalizama, a blokimi, te je zbog toga smatran neuspelim, ali je u srpskoj prozi imao avangardno znaenje s obzirom na docnije eksperimente.

44 Stankovi je i bio blizak mladom narataju ;radikalnim pesimizmom u delu svojih ostvarenja, a isto i reenjima u kompoziciji romana (isturanje nekog detalja iiz vremena sadanjeg na poetak), kao i primenom filmrao satanistike i vizionarne ekspresije ekspresionizma. Zato je i tadanja hrvatska nova proza inovacijski radikalnija od srpske, pa se u srpskoj moe pre govoriti o elementima ekspresionizma ili o avangardnim nastojanjima nego ske tehnike. o novim knjievnim pokretima i onda kad se artikuliu jste teme i motivi na tipski srodan nain. Dvojnost strukture i tragina filozofija ivota Ali primeri novoga stila mogu se nai u delima svih tadanjih srpskih pisaca. Novine se vide u intenzitetu reenine ritmike kojom se umesto opisa predmeta kreira i irealnog drugaije su rasporeeni nego u prozi neoromantizma. Tamo su ta dva svojstva u harmonijskoj sprezi - nestvarno je udesno bajke ili religiozne mistike. U novoj prozi iskljuena je religiozna transcendencija, jer je 44 41 I. Sekuli: Pisma iz Norveke. Sabrana dda, I, N. Sad, 4-1 43 1961, str. 16. M. Jankovi: "Pesma o ivotu", Ispovesti, str. 60. V. Milievi: Bespue, Pripovetke, II, Beograd, 1939, str. 47. 382 383 U odnosu na srpsku prozu devedesetih godina i poetkom veka, sa izuzetkom Stankovia i delom Koia, uoava se svuda inovacijski kvalitet dela tadanjih mladih pisaca. Osobito se primeuje u dvojnosti strukture i stila njihovih tvorevina, tj. intenzivnijem nego do tada naponu izmeu stvarnog i nestvarnog. Meutim, elementi realnog filozofska vizija zasnovana na naunim dostignuima i na iskustvima neonaturalizma i biologizma. Slika sveta pomerala se ka subjektu a utopijska predstava raa se na ivici svesti - ona je zatvorena mitologija i fantazija izolovanog i osamljenog subjekta, iji se ivot svodi na uski prostor izmiljanja nepostojee stvarnosti, poto je postojea gruba i nepodnoljiva. Saputnici I. Sekuli su najreprezentativniji primer te dvojne strukture, ali se i u Pismima iz Norveke mogu pratiti izmene dva plana izraavanja: jedan je onaj egzaktno shvaenih opservacija, preciznih opisa prirode, ljudi i kulturnih fenomena i hladnih rezonovanja, a drugi poetinih lirizama koji lebde nad stvarima i oivljavaju mit, legendu i priu to saopKao to je jedno od optih mesta srpske estetistike i druge kritike bilo kritikovanje Stankovievog naturalizma, tako je to isto i isticanje nepravilnosti njegove sintakse. Prvi je Vinaver u pomenutom eseju "Bora Stankovi i pusto tursko" obrazloio neodrivost takvih tvrdnji. Noviji istraivai Stankovievog jezika i stila potvrdili su loginost i ispravnost Vinaverovog stava (V. Jovii: Umetnost Borisava Stankovia, Beograd, 1972, str. 39-78; N. Petkovi: "Knjievni svet Borisava

Stankovia", B. Stankovi: Gazda Mladen, Beograd, 1982, str. 136-146). stava da je sve nastalo iz prvobitnih .mitskih magli -priu pieve mate i vez osloboene uobrazilje, pribeita umorne due i radoznalog duha. To su snovne iluminacije kad se sa nekoliko poteza otvaraju novi i neoekivani vidici, kad sve izgleda preobraeno i drugaije, otueno i dekorativno. Rei e na primer: "Nebo je bilo udno; nekako u visinu uplje, kao izdubljena kupola iz koje su visili bakarni mlazevi sunca."45 Spisateljica smatra da je "poezija san, i samo se u snu moe i srne sve". Sve to govori za sebe koliko se himerika i utopijska nadstvarnost ograniava na slobodnu kreaciju subjektivnog duha i individualne mate. Milica Jankovi je, isto tako, svoju mladu junakinju Otrgnutih listova iz dnevnika jedne devojke smestila u periferijsku straaru, meu prizemni malograanski svet. Dozvolila joj je, meutim, da nad pustoi ivotnog pejzaa izgradi matovite figuracije na nebu, gde "neki vilinski gradovi lebde po njemu, neke kule od dragog kamenja, od rubina, smaragda, safira i opala". Ta dvojnost opaa se i u Priama (1909) Mite Dimitrijevia, koje obeleavaju, kao i Stefanovieve Skice, prelaz od neonaturalistikog ka ekspresionistikom proznom modelu. Re je, zapravo, o tri razliite pripovetke: "Pod kiom", "Dok su gorele votane svece" i "Zvono". Prva predstavlja nastavak stankovievske prie o neobinim enskim sudbinama, ali i novu varijaciju teme o kolektivnom pohodu siromanih za hranom - pred vojnom kasarnom, gde na kii drede i ekaju gradske skitnice i gladnice da im se podele ostaci jela. Meu njima je i ostarela oek Lena. To je ve poznata istorija lepotice to se nala u Carigradu, pa je otuda doveo mladi porunik, docnije general, da proivi s njom uz pesmu i igru u usamljenoj kui sa batom i zapaljenim svetlima uvee^, gde se okupljaju muki, meu kojima i neki Pera Kova sa belim konjem i Ciganima. Zatim ju je oficir napustio i ona stupila na put stradanja, mraka i depresije, povlaenja sa ostalim skitnicama u potrazi za jelom. Iako se prepoznaje stankovievski manir, ova pripovetka je najbolja u Dimitrijevievoj knjizi. Druge dve su zanimljivije po tome to su u njima gruba fakta ivota nadsvoena simboilikim slojem nestvarnog, neobinog, pa i fantastinog. 45 Op. cit., str. 271. 384 Tako se u prii "Dok su gorele votane svece" javlja motiv iz prethodne proze - okupljanje mase oko mrtvakog odra (ovde oko seljaka nastradalog u planini)4* i anegdotski zaplet (dolazi iznenada stari Avram na izmirenje s poginulim, iako ga je pijan ispred krme psovao dok su ga mrtva pronosili) proiruje se vizionarnim dodatkom -- plamteom himerom u snenoj noi, koja e oznaiti neko predvorje smrti, sa slikom votanih sveca i mraka

kad se one pogase, pa crnih kola sa deset belih konja i vaskrslim mrtvacem. Mita Dimitrijevi je, uz opis atmosfere u seoskoj kui kraj mrtvakog odra, nastojao da inovacijski obogati seosku priu i stvori neto novo. On je to uspevao otrim kontrastiranjem realnog i irealnog sloja prie, tj. radikalizovao je neoromantiarsld model intenzitetom ekspresije i priom o stvarnosti i nestvarnosti istovremeno. Dimitrijevieva pripovetka "Zvono" takoe je pokuaj da istoriju rezignacije i promene ivotnog statusa mladog naunika pripovedaki artikulie na simbolistiko-neoromantiarski nain tako to e uvesti elemente sna, tajanstva i mistinih koincidencija u realni okvir prie. Proirenje u nerealnost nije naturistika utopija ve san koji je nezamisliv bez animalnih bia u prirodi, pa podsea na nekakvu oniriku basnu, na ekspresionistiku viziju, iako je motivisan spiritualnim misticizmom. Snevao je junak, naime, da mu je posluitelj doneo na sto crvenog raka, a ovaj je naglo oiveo, stao mileti i ei mu makazastim nogama ile po vratu i rukama - tee topla krv, a napolju se valja nacerena meseeva maska. Taj san je u neposrednoj vezi sa zvonom u primorskom mestu, koje je mlada i srena verenica htela od radosti da zaljulja, a ono bilo uplje, prazno i bez zvuka. Obe su te simboline slike signali i proroanstva budueg nesrenog ivota intelektom isuenog mladog oveka. Razume se, sa gledita ocene vrednosti, simbolini dodaci Dimitrijevievih pria mogu se smatrati suvinim, pogotovo kad pisac nije snana linost da ih integrie u tkivo pripovetke. Meutim, oni su oznaka stila tadanje proze i javljaju se u onih pripovedaa iii su dodiri sa neorojnantizmom i neonaturalizmom uoljivi. Takav je u neroakom ekspresionizmu Gustav Zak, pripoveda i roman46 Misli se na ve pominjane pripovetke R. Domanovia, M. Jakia, R. Stankovia. 25 385 sijer koji se razvijao izvan velegradske atmosfere, zbog ega priroda ima znaajno mesto u kreiranju pripovedake vizije. U pripovetkama iz seoskog ivota on je nastavljao neke tenje pokreta zaviajne umetnosti, slikajui mone ljude i prirodu ija eksplozivna snaga utie na ljudske emocije. Tako u pripoveci "U senu", pod dejstvorn sunca i radnog ritma, krv vri u ocu i kerki i oni se sladostrasno spajaju u senu, raa se dete koje e preuzeti Edipovu ulogu. Ali i u ostalim pripovetkama i romanima vano mesto dob i jaju fenomeni prirode i utopi jsko-simboliki sloj, to saima u sebi realni okvir fabule. U pripoveci "Duel" dva ljuta protivnika u parikoj noi, dva istovetna tipa bore se u duelu za ljubav ene i za novac, dok jedan od njih opisuje utopijsku viziju prirodnog prostranstva i srebrnih stepenica od oblaka kojima se ovek penje u visine, ali ne moe da ih dosegne, pitajui se: "Nismo li mi penjai na oblacima sa pogledom veito privre-

<nim u dubinu, uprkos saznanju da je nemogue premostiti udaljenost ka toj dubini?"47 To povezivanje civilizacijskog, urbanog i antropolokog sa prirodnim, kosmikim i mitskim jedno je od svojstava proze o kojoj je re. Ono je posledica pokuaja sinteze neoromantizma i neonaturalizma u novoj formi, u kojoj antagonistiki sastojci ne daju simbolistiku harmonijsku ravnoteu, ve ekspresionistiku vizionarnu disharmoniju. ak se ta vrsta sinteze osea i u anru basne koji nastavlja tendencije proze iz devedesetih godina oslonjene na Tolstoja. Neke od Uskokovievih pesama u prozi su, zapravo, basne, kao to je to i kazivanje o slavujevom pevanju u "Pesmi o ivotu". Milan Vukasovi napisao je i posebnu knjigu Basne (1911). Uobiajene su to prie o ivotinjama sa prepoznatljivim dijagnozama ljudskih stanja, akcija i moralnih deformacija. Meutim, basne M. Vukasovia su karakteristine po specifinom odnosu prirodnih (ivotinje, biljke, geografski inioci - voda, reke) i drutvenih faktora koji se u toj anrovskoj strukturi dovode u vezu. Prirodno je nekad utopijski predstavljeno, to basnu pribliava udesnom bajke. Ali u Vukasovievim basnama posebno mesto dobi ja ovek, pa su u njima prepoznatljivi, kao u nekim pesmama u prozi Tur47 G. Sack: "Da Dueli", Prosa, Briefe, Verse, Miinchen/ Wien, 1962, str. 325. 386 genjeva, aktuelni fenomeni iz drutva i kulture.48 Naglaena suprotnost prirodnih i civilizacijskih faktora posledica je kritikog anticivilizacijskog stava kojim se, kao u tadanjim pripovetkama V. Petrovia, priroda pretpostavlja civilizaciji i kulturi. To uslovljava satiriki karakter jednog dela Vukasovievih basni, pri emu satirika otrica ostaje u domenu optih naela savremenog drutvenog ustrojstva, a nije konkretna kao Domanovieva - pre je apstraktna kao Vukievieva devedesetih godina. Posebno mesto dobijaju meu ivotinjama one koje reprezentuju negativne forme savremenog drutvenog ponaanja izraenog u lukavstvu (lisica), u snobizmu (majmun), u tuposti i poslunosti (magarac) i sline. Uz to, u basnu uvodi Vukasovi aktere iz biljnog sveta (drvee, trave), geografske i atmosferske fenomene (oblaci, reke, kamenje), tako da se ini da priroda uestvuje u tragikominoj igri ljudskih odnosa i deformaciji kulture, vaspitanja i drutva uopte. Najuspelije su Vukasovieve basne, kao to je "enja ", kad se u njima prepoznaje alegorijska struktura prie i satirika persiflaza aktuelnog duhovnog stanja. U "enji " je re o leptiriu koji je ugledao svet u staklenom vrtu i rastao u mirisu cvea, kretao se poznatim stazama, a jednoga dana skrenuo i izgubio se u nepoznatoj umi palmi i kaktusa, ugledavi u daljini veliku vatru i nekakve tamne grdosije pokrivene belim ogrtaem lepe boje od

njegovog ljiljana. I u njemu se rasplamsava enja prema tim udaljenim li tajanstvenim svetoviima: "I on postade nezadovoljan i nesrean, i ceo ivot mu se pretvori u bolnu enju za tim udaljenim tajanstvenim lepotama, nemajui 48 Po nekim osobinama Vukasovieve basne podseaju na neke od skaski, kako ih je naslovio Vinaver, Saltikova-edrina, gde se taj oblik pokazao kao pogodan za satiriara: "Predstaviti oveka", kae se u predgovoru Skaski, "u obliju vuka, lisice, tuke, magarca, zeca, to znai izdvojiti, usamiti, podvui u njemu surovost, podmuklost, pohlepu, glupost ili unezverenu piaIjivost" (B. Buhstal: "Predgovor", M. Saltikov-edrin: Skaske., sir. 7). Deo Vukasovievih bajki je i takve prirode. A on ih je pisao mnogo i ve je 1914. godine u izdanju "Gece Kona" tampao Sto basana, u kojima se u naslovima izraava posebno mesto koje se daje oveku u njima: "ovek i deca", "ovek s lepim i dubokim idejama", "ovek i drvo", "Uteha jednog oveka ", "ovek i hrast", "Dobar ovek". Docnije je izaao izbor Vukasovievih basni zajedno sa pripovetkama i prema njemu se ovde citira. --~387 moi nijednog trenutka da oseti kako se pregrada izmeu njega i sviju tih nedokuivih lepota moe lako slomiti, i da on sve te lepote vidi i osea jedino zato to, stvarno, pregrada izmeu njega i svega toga za im ezne ne postoji. "49 lepoti, a kad uskorai u realnost i sudari se sa ivotom, on narie nad sobom, lomi se, priziva smrt ili umire. Reeno je da je tragina intonacija dominantna crta srpske proze poetkom veka, ali se posebno prepoznaje u onom njenom delu pred prvi svetski rat.50 Neki od tih tada mladih pisaca su delom ironini (I. Sekuli), sarkastini (M. Uskokovi, V. Milievi), neki su satiriari (V. Petrovi, M. Vukasovi) ili parodiari (S. Vinaver), ili je tragino oseanje ivota preovlaujue u delima svih njih. Filozofija ivota ili vitalistika koncepcija ukljuuje i tragino kao sastavni deo sveobuhvatnog i intenzivnog ivljenja. Snaan ivot znai neizbeno i veliku smrt. Meutim, novi narataj je, ima se utisak, polemiki suoen sa vitalistikom filozofijom. Za njih je ivot, poto su to osetili kad su se iz zatvorene kule svesti spustili u nizine stvarnosti, bez supstance, konvencionalna banalnost koju ne ele da dele sa stupidnim malograaninom. Vraaju se, zapravo, u poziciju stvaraoca devedesetih godina, s tim to oni ne priznanju relifioznu transcendenciju, pa im vlastiti san i priroda ostaju ao jedino pribeite. Kad im se san razori i degradira, oni umiru, tj. osuuju svoje junake na smrt samoubistvom ili na bekstvo u nove ili nepoznate predele. Ima se utisak kao da neka nepremostiva fatalnost lomi njihove iluzije u celini i to podjednako u delima svih vanijih tadanjih proznih pisaca. ak i neki junaci Veljka Petrovia, pogotovo intelektualci, doivljuju istu sudbinu kao i ostali, iako on pokazuje vie smisla za realnost. Najtipigeneracije

mladih pred rat. U razgovoru sa junakom Bespua brat mu Milan izneo je sliku jednog ivota koji velia: to je ivot u drutvu dekoltovanih dama, u enskim budoarima, i kafanama, gde se satire novac i prosipaju strasti. Takav ivot troenja, uzbuenja, poleta, erosa zagovarali su prethodnici u literaturi, a Milieviev junak U alegorijskoj basni o leptiru sadrana je delimino projekcija duhovnog sveta tadanjeg proznog umetnika i njegovog junaka. On je okrenut nekoj vioj izmiljenoj U opoziciji prema naprednjakoj ideologiji i naunom pozitivizmu, a bez uspostavljenog mosta prema transcendentalnim vrednostima, u optoj klimi zaguenosti pred nijeg. nije je tako tragino oseanje ivota M. Uskokovia i V. Milievia. U Bespuu Milievia najbolje se mogu specifikovati ta nova pozicija, filozofska vizija i pogled na svet * M. Vukasovi: "enja", Pripovetke i basne, Beograd, 1933, str. 103-104. 50 V. Gligori: "Putevi i bespua", Kritiki radovi, N. Sad, 1983, str. 204-224. 388 389 akovi ga odbija kao neto besmisleno, pa autor doputa da hedonista Milan izvri samoubistvo. Gavro akovi je ovek koji je utekao i sakrio se od takvog ivota. A poto ne uspeva da se uhvati za neku transcendentalnu ili smislenu vrednost, on se osea kao u praznom prostoru i njegova ipozicija identina je Tubuevoj iz istoimene Ezentajnove novele ili mladog uka iz Geringovog romana. Uskokovievi tipski junaci ove vrste utoliko se razlikuju to pokuavaju, kao Milo Kremi i edomir Ili, da uu u ivot, da se organizuju u njemu, no brzo se slome, razoaraju te bee ili se ubijaju. Bila bi to, prema tome, neka vrsta doktrinarno shvaenog pesimizma, kao to je doktrinarna i filozofija ivota pre toga. Socijalno-istorijski gledano, taj pesimizam bio je izraz razoaranja u politike ideale socijalizma, u drutvenu utopiju i neophodnost da se ovek bori za nju kao podlogu na kojoj je zasnivao socijalistiki pogled na svet. rat, razvila se ta tragina filozofija ivota koju su pojedinci knjievno interpretirali na razliite naine. Razliit je bio stepen i njihovih inovacijskih doprinosa, to se kree od V. Petrovia kao najkonzervativnijeg u prihvatanju nove pripovedake tehnike do S. Vinavera kao najradikalOPOZICIJE U PRIPOVEDANJU (V. PETROVIC) Opte odlike Veljko Petrovi je pripoveda ije je mesto u srpskoj prozi poetkom XX veka na granici izmeu dva narataja prozaista. Prethodnicima (oroviu, Koiu, ipiku, Stankoviu) pribliava ga oseanje za stvarnost, markantnost likova, logino izvedena kompozicija pripovedaka i problematizovanje odnosa prirodne i drutvene sredine. U svemu ostalome njegovo pripovedako delo je izraz novih pokuaja u knjievnosti oko 1910. godine. Veljko Petrovi,

naime, pie preteno o ivotu oveka od duha i kulture, o modernom intelektualcu (mukarcu i eni) iz razvijenog graanskog drutva, a prosean ovek pojavljuje se prvenstveno kao antipod, kontrast prvome. Takav Petroviev junak je, kao i u delima drugih tada namlaih pripovedaa, bie osetljivih nerava, duevno nestabilan i nesrean. Veljko Petrovi je, zahvaljujui i solidnoj kulturi, ponetoj iz graanske intelektualne porodice, produbljenoj u vojvoanskoj poliglotskoj sredini i uroenom kritikom daru, rano ispoljio rezervu prema radikalnim inovacijama u knjievnosti. U lanku "Modernizam" (1910) on jasno razlikuje modernizam kao modu i aktuelizovanje novih sadraja od modernizma kao literarnog realizovanja "jednog vieg stepena dosadanjeg knjievnog razvitka", u kome se univerzalne estetske vrednosti pojavljuju "obuene u savremenom duhu koje prevazilaze nivo dosadanjeg estetskog stvaranja" sumom linog to je pripoveda unosi u delo.1 U docnijem eseju "Novo u knjievnosti i umetnosti " V. Petrovi je potvrdio gledite iz mladosti: "original1 V. Petrovi: "Modernizam", Sabrana dela, II, N. Sad, 1954, str. 575. 390 nost i novina u umetnosti i knjievnosti postoji, ali nju donosi i unosi linost autorova".2 I pripovedako delo V. Petrovia do 1914. godine sledi te programske ciljeve, pa klasino preciznu i proverenu tehniku pripovedanja dopunjuje novim reenjima i dovodi na scenu oveka nove moralne, estetske i intelektualne senzibilnosti. Veljko Petrovi spada, naime, u one pripovedae to su nastavljali iskustva velikih ruskih pisaca Tolstoja i Dostojevskog i domaeg knjievnog naslea. Jedan od takvih pisaca je bio i Tomas Man. Ruska proza, zatim Gete, Nie i Vagner su u temeljima njegovog pripovedakog koncepta. 3 Veljko Petrovi je, iako neto mlai, Manov pandan u srpskoj knjievnosti poetkom veka. Ne nalaze se bez razloga meu nekoliko stranih autora o kojima je pisao V. Petrovi na prvom mestu Tolstoj i Dostojevski. U eseju 0 Dostojevskom on se sea da su mu kao gimnazisti pale "u ruke, skoro u listo vreme, Tolstojeve knjige Kozaci i Rat i mir i Dostojevskovi Ponieni i uvreeni"* U ranim pripovetkama V. Petrovia ima neeg od tolstojevskog narativnog objektivdzma i sukcesivnosti transformisane biografski zasnovane kompozicije, a i dramske zaotrenosti 1 tragine lucidnosti Dostojevskog. Neeg od Tolstojevih proznih ostvarenja ("Krojcerova sonata", Vaskrsenje "avo"), koje pominje u eseju "O Tolstojevoj stogodinjici ",5 ali isto tako neoekivanih obrta, mazohistikih kriza, grotesknih situacija, bolesti, i improrvlizovanih melodramskih zapleta i feljtonskog stila Doistojievskog. Sve jie to V. Petrovii rpredvideo racionalno i precizno izvedenim, naizgled hladnim, esejistici bliskim objektivnim stilom Toma2

3 V. Petrovi: "Novo u knjievnosti i umetnosti", Sabrana dela, VI, str. 117. Ne pie bez razloga i T. Man, kao i V. Petrovi o dva giganta ruske knjievnosti: o Tplstoju i Dostojevskom. Pored, naime, dva kraa i prigodna eseja ("Ruska antologija" i "Ruska pesnika galerija"), T. Man u dva navrata pie o Tolstoju (povodom stogodinjice roenja i o Ani Karenjinoj), a o Dostojevskom pie esej "Dostojevski - s merom". Poznat je i esej T. Mana o ehovu "Pokuaj o ehpvu". Najvie je ini se T. Man pronalazio za sebe u epskom stilu Tolstoja za koga kae: "Homerovsko, veno-epsko bilo je u Tolstoju kao u nijednom drugom umetniku sveta" (T, Man: "Tolstpi", Schriften und Reden zur Literatur.... I, Frankfurt am Main / Hamburg, 1968, str. 330). ' V. Petrovi: "Dostojevski", Sabrana dela, VI, str. 541. 5 Ista knjiga, str. 566. 391 sa Mana. Lokalna specifinost Petrovievog prianja dolazi iz produavanja tradicije, tehnike i tematike srpskih pripovedaa iz Vojvodine (Ignjatovi, Sremac), u okviru opte filozofije i razmatranja psiholokih i etikih problema oveka njegovog vremena.6 Meutim, i pored objektivnosti pripovedakog metoda i naturalistike utemeljenosti pria u kontekstu regionalne vojvoanske sredine, upadljivo svojstvo pripovedake umetnosti Veljka Petrovia jeste ekspresionistika dramaturgija "koja trai duboko pomerene situacije i defo>rm.ie pojavnu realnost".7 Ta dvojnost svojstvena je osobito ranim iPetrovievim pripovetkama koje je skupio i objavio tek posle prvog svetskog rata u tri zbirke: Bunja i drugi u Ravangradu (1921), Varljivo prolee (1921) i Pomerene savesti (1922).8 Te knjige pripovedaka razdvajaju tri kruga tema koje su karakteristine za Petrovievo tadanje pripovedako stvaranje. U knjizi Bunja i drugi u Ravangradu preteu teme ue zaviajne sredine koja, kao i u pripovedaa prethodne generacije, osobito orovia, utie na oveka, oblikuje ga, privlai sebi, stvarajui poseban tip malovarokih tragikominih linosti, to istrajavaju u kafanskoj atmosferi, palanke suenih vidika, gde ise meusobno sukobljavaju i na nacionalnoj osnovi ("Stekli u Ravangradu", 1913) ili se ideoloki otro razilaze, ali su prinueni na zajedniki prazan ivot ("Potisnuti", 1910). Petrovia posebno zanimaju likovi koji su izgubili nacionalni identitet i pokuavaju da se dokau ekscesom ("Petar Puti", 1906, "Aurel Jankovi", 1912), ili su na granici obezlienosti postali karikature ljudskog bia ("Fedor", 1911). No izborom imaginarnog imena Ravangrad V. Petrovi je u odnosu na orovia i pripovedae prethodne generacije kompleksu kolektivnog duha i ivljenja u palanci pridodao jedno simbolinije, univerzalnije i modernije znaenje i interpretaciju slinog sadraja pomerio ka subjektu

osveenog intelektualca. Motivom oveka bez korena, to se raspinje izmeu dve kulturne, socijalne i nacionalne 6 A. Pejovi: ivot i delo Veljka Petrovia, Beograd, 1977, str. 31-32. 7 8 S. Koljevi: "Pripovedaka umetnost Veljka Petrovia", Vienja i snovienja, Sarajevo, 1986, str. 152. Tada je pored te tri zbirke pripovedaka izala i knjiga Tri pripovetke (1922), u koju su ule i dve predratne ("Moloh" i "Dafer beg Rizvanpai") i posle rata napisani "Salaar". 392 sredine i na kraju propada ("Bunja", 1909. i "Mikoieve sirene", 1912), Petrovi se prikljuio u potpunosti svom narataju. U drugoj knjizi Varljivo prolee dominantna je tema detinjstva i mladosti, odnosno ranih jada,. Ona je zaokupljala i neke od prethodnika, pogotovo najsuptilnijeg meu njima kao to je bio Stankovi. Nemaki pripovedai, bliski Veljku Petroviu, koje je mogao itati i u originalu, kao znalac nemakog i maarskog jezika i knjievnosti, pisali su takoe o istoj temi u to doba. Ako mu je tadanja maarska knjievnost mogla pruiti vie podsticaja i materijala da uoblii vienje vojvoanske sredine,9 onda mu je nemaka mogla biti uzor za pisanje o detinjstvu i mladosti junaka. Pre svih tu su braa Tomas i Hajnrih Man, a u jo veoj meri Herman Hese sa novelama i romanima poetkom veka, kao i Austrijanac Robert Muzil.10 Sve pripovetke iz Petrovieve knjige Varljivo prolee govore o nemirima detinjstva i mladosti, o duevnim sukobima i iskuenjima mladoga oveka u dodiru sa zaprekama i konvencijama drutva i porodice. Nekada su ti konflikti toliko jako izraeni i uslovljeni porodinim i socijalnim razlozima da iz zaluenosti lepotom devojke iz viih slojeva prelaze u agresiju i samoubistvo ("Pileta", 1911) ili su povod za ubistvo i ulaze u kategoriju pria iz kriminalne hronike, u kojoj mladi junak sa mazohistikom strau otkriva samoga sebe i svoje depresije pred in zloina i zloin sam ("Evo kako je bilo", 1907). Najee se u ovim pripovetkama sa razornim bolom i potresom cel'og bia gleda alosna otuenost i nesporazumi u svetu odraslih ("Na uitelj etvrtog razreda", 1910; "Jesenje seanje", 1908; "Perica je nesrean", 1908). Dovoljni 9 10 D. ivkovi: "Motiv ,usedelice' kod Velika Petrovia", Dala Veljka Petrovia, N. Sad, 1985, str. 64-69. Bila bi zanimljiva rasprava u kojoj bi se analizirao odnos V. Petrovia prema nemakoj knjievnosti. U radu "Veljko Petrovi - posrednik izmeu nae i nemake knjievnosti" Strahinja K. Kosti se bavi, uglavnom, prevodima V. Petrovia sa nemakog i recepcijom njegovog dela u nekim nemakim, preteno leksikografskim publikacijama i pri tom kae da je "malo

V. Petrovi pisao o ljudima nemakog maternjeg jezika; nije ih uzimao za glavne junake svojih literarnih dela" (Ista knjiga, str. 169). Mogla bi se, meutim, istraiti slina obrada teina, likova, filozofije i u delu V. Petrovia i nemakih pisaca njegovih savremenika. 393 su nekad uobiajeni obredi kao sahrana ("Proleni pogreb ", 1906) da se otkriju la i tatina u praznoj retorikoj pogrebnoj tiradi mladog oveka, ili pak dramatina istina drutvenog ivota, u kome ne uspevaju znanje i sposobnost, ve neznanje i tupost ("Maturantski sastanak ", 1914). Trea Petrovieva knjiga Pomerene savesti nije u toj meri tematski koherentna kao prethodna, jer u njen sastav ulaze i tri prie ("Jano i Mako", 1909, "Vuk", 1910. i "Lov", 1914), u kojima se problematizuje lik udaka i njegovi konflikti sa sredinom. Ali sve ostale pripovetke u toj knjizi, kao i pria "On je ne voli" (1913) iz prve zbirke, govore o eni - o temi, dakle, koja se nala u ii moderne knjievnosti poetkom veka i to ne samo u beletristikim tekstovima.11 Verovatno da je Ibzen snano delovao na tadanje autore da se posvete analizi suptilnog ivota i porodinih i drugih nesrea ene. I srpski pripovedai pre Veljka Petrovia sledili su to opredeljenje, no njih su zanimale preteno ene ruralnih sredina: seljanke, ene ili kerke trgovaca, gazda, zanatlija, pevaice, Ciganke i slino. Veljko Petrovi, meutim, izvodi na scenu intelektualku, obrazovanu i komplikovanu enu i pokuava da otkrije njene dileme i kontroverzne postupke na granici izmeu evropskog vaspitanja to namee estetski oblik egzistencije i tradicionalnog i patrijarhalnog odgoja koji preferira bioloki nagon i materinsko oseanje ("On je ne voli", "Mati i ki", "Mujak" - sve su objavljene 1913). U tim polarizacijama estetsko-hedonistikog i etikog stava i tipa ene, posledice su posebno tragine kad se socijalni razlozi javljaju kao prepreka za realizaciju monih ivotnih potencijala mlade devojke ("Pobeda rune ", 1912) ili pak kad preterani moralistiki dogmatizam " Zanimljiv je u tom pogledu esej Pera Slijepevia "ena u najnovijoj knjievnosti" (1911), u kome on daje tipologiju ene u modernoj tada literaturi na osnovu drutveno-istorijskih i literarnih odredbi. Izdvaja, naime, jedan tip ene koji Je nastao u neposrednoj vezi sa socijalistikim pokretom i borbom za emancipaciju ene (lik snane, energine ene), i drugi koji je profilisan u simbolizmu, osobito u tzv. lirskoj drami i raen je na temelju romantiarskog kulta Madone. I najzad, trei tip ene olienje je strasti i to prvenstveno seksualne, kako je tada prikazan u knjigama Ota Vajningera i Augusta Strindberga. Docnija studija Dragutina Prohaske "enska lica u hrvatskoj knjievnosti" (1916) razvija slina predratna razmatranja o eni. 394 ("Sirota naa Mumica", 1913) dovede pojave usedelitva

do pustoenja enskih bia koja ne mogu da shvate tuu potrebu za punom porodinom sreom.12 Nekad neostvarena ista ljubav ima sline poslediee ("Pokvareno pismo", 1910). Tu su i drugi oblici Petrovievih analiza udljive enske prirode ("Sauvano pismo", 1910), pa i prikaz rafiniranijeg tipa prostitutke ("Marijo, gde si?" 1912). Van tih tematskih diferencijacija mogue je u pripovetkama V. Petrovia istai osobenosti koje su u neposrednoj vezi sa prethodnom prozom, ali su izvedene na drugi nain i sa intelektualnim rafinmanom i kulturom svojstve nom njegovoj generaciji. Prva je pitanje prirodne i ivotne sredine, socijalnog i nacionalnog okruenja. Druga je filozofija vitalizma kao problem odnosa izmeu prirodne i estetske kulture, prirode i civilizacije. Trea, otro prodiranje u razliita otuenja u porodici i u drutvu od kojih trpe osetljiva i traumatizovana bia, kao to su deca, ivotinje, ene i ljudi sa granice to su se nali u procepu izmeu dva socijalna sloja ili dva nacionalna opredeljenja (srpskog ili maarskog). Sva su ta svojstva i problemi isprepleteni u pripovedakoj strukturi i ine podlogu njenih znaenja i estetskih sugestija. Sutina pripovedakih kontroverzi Nigde se njihova slivenost i isprepletenost ne prepoznaje tako dobro kao u noveli "Bunja" (1909). U podnaslovu ona je oznaena kao "povest oveka bez korena". U smislu opsesivne ideje V. Petrovia o neizbenoj sprezi ljudskog bia i prirodnih osnova njegovog ivljenja (zemlje, mistike njenih korena, iji se sok pretae u krv 12 Dragia ivkovi je u ppmenutom radu "Motiy ,usedelice' kod Velika Petrovia" obradio taj problem u poeziji i prozi V. Petrovia, povezujui ga i sa nekim maarskim piscima. Interesantno je, meutim, da je to bila opta tema i u tadanjoj srpskoj proznoj i dramskoj knjievnosti. I drame Gorkog i Najdenova uticale su da se on javi kod Kojia, Jovanovia- Maramba i drugih. Ali u prozi on je stalna preokupacija dve tadanje spisateljice M. Jankovi (na primer pripovetka "Bolniarka ") i I. Sekuli (pria "Rastanak"). U Pismima iz Norveke I. Sekuli eksplicitno raspravlja o usedelicama, ppredei srenu i priznatu u drutvu staru devojku u Norvekoj i takvo nesreno, zazidano i odbaeno ensko bie kod nas (str. 228-235). 395 i im monim bioloko stvorenje to odoleva svim nasrtajima ivota), to je pripovetka sa tezom. Teza je iz arsenala filozofije vitalizma sa poetka XX veka. ovek je moan kad je urastao u prirodno i drutveno leite. Udaljavanje od podloge vodi ga u demontau psihikog integriteta i na kraju propast. Upravo takvog oveka predstavlja Petrovi u pripoveci "Bunja". Stipe Patrovi je seljak, poreklom Bunjevac, koji uspeva da zavri pravni fakultet, da postane advokat i da se uzdigne u "patricijske " graanske krugove. eni se svojeglavom, iskusnom Maaricom Borikom Kolovari de Kolovar, erkom propalog

spahije, nekadanjom lepoticom. Da bi udovoljio zahtevima svoje ene, Stipe Patrovi se prenapree, iako su njegov ivot i kolovanje pre toga bili prepuni odricanja. Svemu ipak dolazi kraj: na jednoj kunoj sveanosti, koje ena prireuje dovodei i svoje ljubavnike, Patrovi se razotkriva, poput Ibzenovog junaka u Stubovima drutva, ne prezajui da sve nazove pravim imenom i da tako izazove zgraavanje i jo vei prezir enin "prema tom oveku, zgurenom kao izvaljena trula klada". Patrovi se vraa na selo, "sav ulupan i ugruvan", pokuavajui da se obue u seljako odelo, da ore i epa drva. Strpaju ga u ludnicu, gde je prerezao ile i umro. Smisao ove prie o Stipi Patroviu nije teko dokuiti. Pisac ga i sam eksplicira u trenutku samokatigovanja junaka na porodinoj sveanosti. Odlazei iz svog sela, on je upadao u novi socijalni i duhovni prostor koji mu je bio tu: "Tuin sam doao meu vas, i kao gubava ovca, izgnan i tuin, uginuu."13 Ali u pripoveci "Bunja" nije od vanosti samo ideja o otuenosti i o ljudima bez korena - ona je opte mesto u knjievnosti toga doba. Vaniji je nain na koji je V. Petrovi razlomio biografski siejni nacrt prie i kojim je uspeo da je uini ubedljivom. Ona je po neemu paradigmina za jedan tip Petrovievih novela. Naime, V. Petrovi, kao nastavlja klasine pripovedake tradicije, nije imao mnogo izbora pri modelovanju prie. ini se da u 14 njegovom delu dominiraju dva modela: jedan koji je blii dramskom i koji pretpostavlja lomljenje siea u fabulativnoj konstrukciji i drugi blii epskom, to sledi sukcesivni razvoj biografije linosti u jednoj ravni. On se ne O kompozicionim reenjima o pripovetkama V. Petrovia opirnije govori A. Pejovi u monografiji ivot i delo Veljka 13 15 V. Petrovi: "Bunja", Sabrana dela, I, str. 64. Petrovia (str. 210-217). Op. cit., str. 27. 396 397 odrie ni ostalih oblika pripovedanja koji su esti u tom vremenu, kao to je okvirna pria i izvetaj jednog od aktera o drugome, a javlja se i lovaka pria i slino.14 AH svi se oni na kraju mogu svesti na ta dva osnovna modela prianja. "Bunja" je tipian primer dramski aranirane novele sa tada tipskom kompozicijom izvlaenja na poetak kriznog trenutka junakovog ivota i sa retrospektivnim osvetljavanjem prolosti i grupnim spektaklom na kraju. U est odeljaka novele rasporeena je pria od junakove spoznaje da je katastrofa neizbena, do samog ina samoubistva i to u kompoziciji koja je geometrijski precizna. Prva glava je taj istureni, presudni i dramatini trenutak ivota, kad se junak vraa sa svoje redovne, jutarnje etnje a prolaznici su mu se javljali, no on ih jedva prepoznaje.

Kree se stubastim debelim noicama "na kojima se pri sedenju vazda tako zategnu pantalone da misli moraju pui", a glava mu je okrugla i nasaena na trup. Uz pojedinosti karikature Patrovievog lika najvanija je ona koja saoptava da se to ve mehanizovano telo pokree po uobiajenoj ritmici i da junak ele noi nije trenuo okom i da se suoio sa zidom dugova na kuu i na sala, mislei na svoju bezobzirnu enu "koja ga je nosila u malom depu kao zguvani rubac, gazila ga i cedila; budunost razmaene kerke na koju je troio, glupo ogromne sume u Lajpcigu, iako je uveren da ona nema smisla za muziku" ,15 Docnija Krleina novela iz ciklusa o Glembajevima "Svadba velikog upana Klanfara" podsea na "Bunju" V. Petrovia. Obojica pisaca bili su, izgleda, inspirisani Ibzenovim nainom kritike demistifikacije u slinom scenariju masovnih spektakala koji imaju ritualno znaenje, pa su modeli Petrovieve novele "Bunja" i "Svadbe velikog upana Klanfara" bezmalo identini. Istovetan je nain kontrastiranja dva stalea: ljivarsko-seljakog i patricij sko-graanskog. Leda se odigrava jednim delom u znaku tragikominog sukobljavanja bogatog, primitivnog, no finansijski snanog Klanfara i propale glembajevme se nala jedna od glembajevskih osiromaenih porodica i udavaa kojoj ele udadbom osigurati budunost. A onda dolazi centralni in, dramski spektakl demaskiranja drutva i satirika karikatura ljudskog bestilijarija - kao i u "Bunji".16 Krleina novela pravljena je kao groteskna igra, pa je bio nemogu epiloki tragini finale bez koga je Petrovieva "Bunja" nezamisliva. I u tome je osnovna razlika izmeu prikaza iste drutvene pojave u dve novele. Krlein Klanfar je ovrsnuo u maski snanog monstruma to neumoljivo gazi po kulturnim i mondenskim vrednostima Glembajevih, dok je Petroviev Patrovi mek i ranjiv i nije stekao snagu otpora i mo agresivnosti. Zato se lomi. Petrovieva novela je patetina, a ne groteskna -idejnom smislu. Naime, kompoziciono ona sledi drugi, epsko-sukcesivni model Petrovieve naracije, u kojoj fabula zahvata deo siea i poklapa se s njim, i bez dramskih je zaokreta ili prekidanja odreene linije razvoja. U idejnofilozofskom smislu "Mujak" shemu odnosa dva sloja, u istoj Ijubavno-branoj konstelaciji, postavlja obrnuto u odnosu na "Bunju": tu trijumfuje mujak - olienje erotske moi i predstavnik seljakog sloja, ije intelektualno uzdizanje i visoko obrazovanje nije znailo naputanje prirode i drutvene podloge. Mujakom snagom seljak pobeuje sve otpore. U samom poetku prie Petrovi je shematine i simboline figure stavio u slian poloaj kao u "Bunji", ak i fizikim izgledom one su suprotnosti koje, izgleda, kao da ne trpe izmirenje i nagovetavaju otru borbu, pa i moguu katastrofu. Mukarac, Marko Bikar, bio je sin imunih seljaka, "omalen, prekratkih, jakih, peakih

nogu, dugih ruku, irokih aka, debelih prstiju i ske elite, iji je lan postao enidbom sa Melitom. Krlea poinje novelu priom o prosidbi koja e prethoditi centralnom spektaklu svadbe, da bi u meuprostoru naslikao uspon ljivarskog sina do bogatstva i titula po cenu najcrnjih odricanja, to su prouzroila oteenje moralnog i psihikog lika nekadanjeg seljaka, kao i poloaj u kokao Krleina. U drugoj jednoj pripoveci, "Mujak", V. Petrovi je stvorio kontrapunkt "Bunji" i u formalnom i filozofsko- se zabelila put kud ni sunce nije moglo dopreti da je spri".18 Bez oseanja grize savesti, Bikar poziva devojke prema izboru sebi. Pojavljuje se Ciganka rasputenica i postaje njegova odabranica. sveu o stal'ekim odnosima, raiava i tako kakljive situacije kao to je sukob izmeu prefinjene i kulturom i boleu proiene velegraanke i lepe Ciganke to se zatubastih nokata, irokih plea, velike, u otroj kosi zarasle, okrugle glave, mesnatih, oblih obraza, s razvijenim ja17 13 " R. Vukovi: Krleina dela, str. 45. V. Petrovi: "Mujak", Sabrana dela, I, str. 415. Isto, str. 475. 398 399 godicama i vilicama, napuenih, velikih usana i sitnih, dubokih, tatarskih oiju".17 Majstor klasinog portreta, na kome briljivo belei sve crte stvarnog lika, V. Petrovi je ovde predstavio pravi primerak banatskog snanog buldoga. Na drugoj strani je estetski tip ene, Ivanke Pecarski, iz graanske patricijske porodice: "bila je lomna, bela i osetljiva", "volela je sanjati o splendidnom ili o dubokom duevnom ivotu." On trezvena raunska priroda, a ona sanjalaka dua obuzeta negovanjem kulture vlastite osobe. Ipak, te suprotnosti brak zdruuje i donosi sreu i decu. Pri roenju estog deteta, ena se razboli. Mora da je poalje na leenje u Kairo, a mu se sav posveuje imanju. Jo je ranije odbacio graansko a obukao lovako odelo zakopano do grla, obuo izme i natakao mali zeleni eir. Bikar rukovodi ekonomijom i poslovima - ekipom mladih zdravih devojaka nadniarki, snanih Maarica, iji izgled daje povoda Petroviu za opis erotskog uzbuenja kad etelice pokazuju rasko jakih i izazovnih tela, "u kratkim crvenim suknjama s crnim bobicama, u do pasa kratkim kouljama tesnih rukava vie lakata, i u utim povezaama, sagibale su se u snoplju tako duboko da bi im Na pomolu je novi kontrast izmeu estetskog i erotskog tipa ene, a time melodramski zaplet koji snani mukarac razreava odluno i sve postavlja na svoje mesto. Smisao ove prie je jasan: ostajui u dodiru sa zemljom, sa ivotnim okriljem, snani Bikar raste u gorostasnu mujaku figuru koja, bez moralnih skrupula i sa jasnom neprimetno uvukla u njegov privatni ivot i zagospodarila

na trenutak njegovim nagonima ali ne i razumom. Snaga nekadanjeg seljaka trijumfuje nad ivotom i oblikuje ga prema linoj volji. U pripoveci "Jovane" (1910) mladi gortak, zdrav i snaan momak, a siroe, iju su kuu spalili Arnauti, dolai u dom vojvoanskog advokata, estete, oveka evropskih manira, zagovornika kulture. Jovane je, opet, patrijarhalac vrele krvi, u kome je jak nagon krvne osvete i krv u njemu progovara kad uje za tua nedela. Tim osobinama sveine i prirodnog zdravlja, nasuprot istananosti i klonulosti ustajale graanske porodice, privukao je i enu svog dobrotvora, pa se i zaljubio u nju. Meutim, svestan je da moralne ograde graanskog drutva ne dozvoljavaju takvu vrstu ljubavi i on sam odluuje da ode, dok advokatova ena Jelena misli na mladia kad je raala tree dete i stalno je buncala "miriui oko sebe krv!" Pripovetka se zavrava karakteristinom reenicom: "Jovane je uneo miris krvi u taj svet kalemljenih rua." Prirodna i sveza planinska snaga, probudila je usahli, vetaki ivot kulturom iznurenog graanskog doma i ostavila trag u njemu. U pripoveci "Vuk" V. Petrovi istie, na nain Gorkog, suprotnosti dva sveta: jednog beskrvnog i uvelog i drugog zdravog, prirodnog i snanog. Kontrast je ostvaren poreenjem ivota dva brata, razliitih socijalnih i ljudskih pozicija. Jedan je profesor, koji ne uspeva da na Badnje vee stvori veseo timung, dok njegov brat, protuva i skitnica, otpisan iz porodice, dolazei iznenada, unosi u bratovlijev dom vedrinu i praznike raspoloenje, i kad ode, poto je zapalio radost i veselje u kui, nastupa opet klonulost, umor, praznina. V. Petrovi je ak i u dejoj igri (pria "Igrake", 1912) nastojao da podvue nadmo prirodne i matovite igre siromanog deaka nad vetakim igrakim konstrukcijama bogatakog deteta. Ali Veljko Petrovi je na osnovu opte vitalistike misaone konstrukcije najee kontrastirao razliite tipove ena, stavljao ih u posebne porodine i brane okvire i tako proizvodio dramske ili melodramske efekte. U pripoveci "On je ne voli" ena je patrijarhalno-etiki tip i svoju ulogu u braku shvata na tradicionalan slovenski nain: kao bie koje je predano kui i muu i rtvom i patnjom odrava stabilnost porodice. Mu je, naprotiv, esteta i hedonista i za njega je ena predmet uivanja, lepote, jer ljubav "treba da usreava i razonodi, a ne da se zbog nje pati". Posledice su tipine za svu vrstu otrih analiza ljudske prirode i antropolokog pesimizma: meusobno prodiranje do iscrpljivanja koje se zavrava na kraju tragino po oba partnera.19 U meusobnom suoavanju enskih likova, V. Petrovi najee kontrastira enu simbol ivotnog obilja i enu olienje dogmatskog moralizma. Pri tom, zavisno od spoljanjih okolnosti, zapleti u pripovetkama se razliito razreavaju. U prii "Pobeda rune" runa belenikova kerka Maca trijumf uje u ivotu, dok

No, dok u kraim pripovetkama V. Petrovi ograniava prianje na ue porodine odnose, na neki psiholoki problem ili kontrast, u duim je uvodio i iru drutvenu 20 R. Hamann / A. Hermand: Expressionismus, Miinchen, 1976, str. 25-27. 400 401 dve snane, lepe, ivotne i pune a siromane popovske keri, s kojima zajedno stanuje kao uenica, propadaju jedna se opredeljuje za slobodan ivot, a druga je na putu da postane usedelica. U pripoveci "Sirota naa Mumica" obrnuto: tri sestre usedelice nisu u stanju da spree najmlau, koja je njihova ljubav i predmet oboavanja, da enske instinkte usmeri ka braku i srei uprkos njihovom ogorenom protivljenju. Veljko Petrovi je u "Sirotoj naoj Mumici" otro karikirao neivotni moralizam usedelica, dozvoljavajui da se uoblii u patoloku strast, a stare devojke pretvore u neprirodna suva bia, ija se dobrota izvrgla u zlo, da bi kontrast ivot-neivot bio to ubedsredinu, prikazujui i socijalni kontekst ili motiviui psiholoke i ljubavne drame spoljanjim razlozima. Pri tom, kao u "Bunji", na jednoj strani je razraena naturalistika reprodukovana slika sredine, a na drugoj neoromantiarski zaplet, to te pripovetke pribliava delom i ekspresionistikoj prozi. U noveli "Marijo, gde si?" Petrovi uvodi novi tip ene, nesrene a inteligentne prostitutke - est u knjievnosti ekspresionizma,20 i pravljen prema uzoru Do" Isidora Sekuli u nastojanju da potvrdi sliku p V. Petroviu kao pripovedau ivotnog elana, u ijim pripovetkama nema "modeliranog, formulisanog, sistematizovanog, uvek prisutnog pesimizma, njega skoro nikako nema" (I. Sekuli: "Veljko Petrovi kao pripoveda", Sabrana dela, IV, str. 35), napomenula je da u njegovim delima "samoubica, takorei, nema, rekli bismo samo dr Patrovi u Bunji" (str. 36). Meutim, to nije tano, samoubistvom se zavravaju jo dve tadanje znaajne Petrpvieve pripovetke ("On je ne voli" i "Pileta"), a i u drugim su linosti na samoj ivici samoubistva ("Jano i Mako", "Evo kako je bilo"). stojevskog i Tolstoja iz Vaskrsenja. Ali on se ipak oslanja na tradicionalniji tip kompozicije, na koherentno zasnovanu i logino izvedenu strukturu prie. Kompoziciono pripovetka sledi shemu na poetak isturenog presudnog dogaaja, a ovde je to zgusnuti dramatini trenutak i neoromantiarski araniran san, a interpretiran na ekspresionistiki nain. Junak se budi, nalazei se pred presudnom odlukom, iz komarnog sna (otac je leao rascepljenih grudi, a majka je pokazivala na njegove rane i krv). Na javi prepoznaje pored sebe u krevetu telo i momku, lepom i slobodnom u traenju ivotnih zadovoljstava, i o njoj, nekadanjoj prostitutki, posrnuloj kerki koarskog trgovca, koju je otac izbacio iz kue. Spajajui ta dva bia u prii, V. Petrovi nije mogao a da se ne poslui nekim oprobanim neoromantiarskim melodramskim

postupcima. Doavi u diskretnu i neveliku javnu kuu da provede no, Danilo Kalember je primetio ujutru da mu nema dijamantskog prstena. Optuio je devojku s kojom je spavao i zapretio policijom. Kad ga je ona ipak pronala negde ispod kreveta i, sa oseanjem uvrede i bola, zaplakala pred njim, momak je osetio grizu savesti, pokuao je da je odobrovolji i popravi greku, iz ega se rodila intimna veza. On, ne ulaui sebe, niti ljubav u sve to, a ona videi spas u ljubavi - nali su se, ne razmiljajui o posledicama, u njegovom stanu i poveli su zajedniki ivot, pun itoipliine d razumevanja. Poeo je ak da dovodi i prijatelje da uivaju u njenom radu i dobro araniranom domaem kutku i toplom domu. Ali, tu se javlja sredina (ovde sarajevska), sa svojim normativima koji ne trpe vePored ove pripovetke i "Dafer-bega Rizvanpaia", gde je data najpunija slika starog Sarajeva, V. Petrovi je napisao jo jednu pripovetku sa temom iz Bosne i Hercegovine: "Sluba " (1913). Ona pripada heroinom tipu prie i pripovedaki sugestivno prikazuje dramu mladog sremakog andarma-redova Paje Meuine, koji je prisiljen da zarije no u trbuh razjarene seljanke koja se opire teroru, te zbog toga naputa slubu. uplakano lice one koja je razlog njegovih muka i tog tekog sna. Pria se, po uobiajenoj shemi, vraa unazad, donosei izvetaje o oboje junaka: o njemu, starijem ze te vrste, pa je na scenu stupio i mladiev pretpostavljeni iz nadletva, inae naklonjeni mu Nemac, sa ultimatumom: ili je mora oterati (zbog toga to ljudi tako hoe) ili napustiti posao.21 Razreenje daje Petrovi u skladu sa 21 402 403 tipskim neoromantiarskim fabularnim konstrukcijama toga vremena, crpei psiholoke efekte iz sugerisanog samoubistva, kako to priblino negde u to vreme ini i M. Uskokovi u romanu Doljaci. Danilo Kalember ostavlja pitolj na sto i legne kao da spava, gledajui kako se devojka mui sa sobom i na kraju joj sve postaje jasno - ostavlja voljenog oveka, a on je uzaludno doziva, mislei da je "nikada nee pustiti od sebe". U noveli "Marijo, gde si?" V. Petrovia faktor sredine igra tek ulogu povoda za kidanje toplo i prirodno uspostavljenih intimnih odnosa. U delu pripovedaka, od kojih je veina ula docnije u zbirku Bunja i drugi u Ravangradu, on problematizuje iskljuivo ivot malovaroke sredine, kao S. orovi pre njega ili I. Sekuli u Kronici palanakog groblja izmeu dva rata. To je umrtvljeno ivljenje vojvoanske palanke Ravangrada koju naputa omladina, a ona tavori bez pravih ideala, nacionalnih pregnua, zaaurena u staro i svoje, svodei ceo javni ivot na kafanske prazne razgovore i meusobne meunacionalne zadjevice ("Stekli u Ravangradu"). Reljefno je slika duhovne umalosti Ravangrada izraena u noveli "Potisnuti", gde je knjiara mesto praznih diskusija ljudi razliitih politikih

opredelenja (od socijalistikog, preko nacionalistikog, do prirodnjako-ekonomistikog), to ih reprezentuju propali malovaroki intelektualci - oni se svaki dan u knjiari svaaju i razilaze, no ne mogu jedan bez drugog. U pripoveci "Fedor" Petrovi je karikirao tipian lik takve sredine - odnaroenog mladog oveka pretenciozni je i bogatije porodice, koji je pravljen prema snobovskom ukusu roditelja, tako da svoj jezik nije znao a tui nije nauio i ispao je neto kao nedovreni bastard, a ipak mu je drutveni uspeh unapred bio zagarantovan. A u pripoveci "Maturantski rastanak" V. Petrovi je stvorio obrazac satirinog dela, ija se struktura konstituie ve na poznatim pretpostavkama spektakla (ovde je to sveani sastanak nekadanjih uenika sa svojim profesorom) i slike sredine. Iskupljajui u ravangradskom hotelu "Beli medved" na maturantsku proslavu, u kojoj uestvuju vieniji ljudi iz grada, uenike jednog razreda i stavljajui u centar tog sveanog spektakla nekadanjeg najslabijeg i najboljeg aka (upana Pistu Fratrievia i obinog pisara u poreznikom odeljenju Jovana Ostojia), a prema nj ima profesora latinskog, pisac rezignirano saoptava da je najgori postigao najvei uspeh u drutvu (upan), a najbolji nita (pisar). U ponovnom insceniranom ispitu, u trenucima slavlja, pisar briljira znanjem, a upan neznanjem, ali to ne menja naopako postavljene stvari u malovarokoj sredini, gde trijumfuju neznanje i glupost. Ali u duim pripovetkama, koje sadre zamisli romana, 22 Veljko Petrovi je podrobnije, kao i u "Bunji", analizirao uticaj socijalne i nacionalne sredine na pojedinca, bavei se istovremeno njegovim intimnim i porodinim ivotom i na toj osnovi kombinujui epsku sliku ivljenja i razvijen fabulativni zaplet. Kad je pojam sredine shvatao u socijalno-istorijskom a ne prirodnom i biolokom smislu, Petrovi je pokazivao njen negativan uticaj na oveka. Vie nije moglo biti rei o snazi koja prelazi u pojedinca iz prirodnog korena, ve obrnuto: o tome kako snano porodino i nacionalno zalee sputava pojedinca da se odvoji od podloge, da poleti u svet (evropski) i tu dostigne intelektualnu zrelost i suverenost koja je osnova za nauna ili privredna pregnua. I kad je razmiljao u tom smislu o svojoj naciji, ti. o Srbima i njihovim mogutaja. Kao epski hroniar, Veljko Petrovi je i u postavljanju nacionalnog pitanja bio prvenstveno kritiar i satiriar, pa tek onda himniar. Njega je interesovao, naime, problem nacionalnog ukljuivanja u evropske duhovne i privredno-politike tokove po traginim posledicama. Nastojao je da rasvetli one razloge i dublje atavistike nasledne korene koji sputavaju naeg oveka da napreduje u razvijenom evropskom kulturnom i privrednom prostoru. Tu je, kao prepreku, video rodovski snanu, epski monolitnu patrijarhalnu porodicu koja uvlai jedinku u kolektiv i ne dozvoljava joj da se uzdigne iznad njega.23

U pripovetkama "Moloh" (1914) i "Mikoieve sirene" V. Petrovi je pripovedaki razmiljao o tim pitanjima. Istonostima u optem evropskom orkestru naroda, V. Petrovi nije bio zarobljenik publicistikih mistifikacija i romantiarskih tirada jednog dela tadanjeg omladinskog naraPenca - kulturna, odnegovana dama, paradnih pokreta i stila, svetskih manira i sa razumevanjem tue linosti. U Milou Oki ona nalazi neto tajanstveno, i po ukusu tadanje literature, neukrotivo, romantiarsko i njoj nedovoljno poznato. I Oka joj se otkriva u svom stanu uz pie, u uobiajenom timungu mladia i zrele dame kad joj se ispoveda o Molohu, o toj snazi porodinog ivota koji 22 I. Sekuli: "Veljko Petrovi kao pripoveda", Sabrana dela, IV, str. 34. 23 To je obrnuta situacija nego u docnijoj pripoveci I. Sekuli "Ambicije, dim" iz Kronike palanakog groblja, gde se poznata palanaka trojka iz gimnazije otuuje od podloge i gubi po svetu, a njihove se mladalake ambicije rasipaju kao dim. 405 404 vremeno, obe pripovetke spadaju u slinu kategoriju Petrovievih biografski koncipovanih pria, u kojima se napred izvlai jedan krizni ivotni trenutak i situacija, a onda se u narativnom izvetaju pria istorija pojedinanog ivota, to dobija neki novi tok od presudnog dogaaja ("Moloh"), ili pak junak iz okvirne prie govori svoj ivot ("Mikoieve sirene"). "Molioh" poinje isturenom scenom u kancelariji u kojoj se pojavljuje junak pripovetke Milo Oka, prvi Srbin doktor tehnike i ef inenjer velike svetske preduzimake firme ,Penc i Brezlrnajer' u Berlinu, u kritinom trenutku njegove ivotne karijere kad je javljeno da je akvedukt, koji je smelo projektovao na reci Izar, napravio veliki ugib i preti katastrofom. Sve bi to znailo i kraj ivotne karijere tog mladog oveka, to je, zahvaljujui inteligenciji i obdarenosti, pa i junjakom romantiarskom temperamentu, ponudio smelo reenje i time rizikovao sve. Ispostavi se da je telegram pogreno naveo brojke i da nagib nije tako veliki, pa se oekivani katastrofalni pad mladog Srbina-inenjera pretvara u veliki trijumf: bude pozvan na sveani prijem u kuu dvorskog savetnika, barona Halma. Paralelno sa istorijom tehnikog poduhvata i uzleta Miloa Oke u orbite svetske naune misli, tee i romantina ljubavna povest - ne toliko vana u strukturi prie koliko kao aranirani dodatak pomou koga se omoguuje junaku da iskae svoje misli i da se odrazi, kao na negativu, u svim svojim svojstvima. Jedina, naime, linost koje se Milo Oka setio da bi podelio radost svog uspeha, bila je ena glavnog direktora vee mlade ljude u njegovom kraju, ponitava im ambicije. Iznenada on mora da napusti sve, da se vrati kui, gde mu je brat umro, a otac umire ubrzo za tim. I u stilu uobiajenih neoromantiarskih pria tada, a slino reenjima

ekspresionistike proze, u zaviaju ba na nedeljnom parastosu zanese ga neobino i runo lice siromane devojke Mire i on sav plamti tim novim plamenom ljubavi, koji se zapalio u sluajnom vienju i koji ima snagu mistinog magnetskog dejstva. Ali Vilma dolazi u Ravangrad, poto je napustila mua. Oka je jo jedanput odbacuje, ubeen u mo nove ljubavi sa Mirom koju nije ni upoznao. Razoarava se i njom, preboli groznicu i na kraju se sve zavrava tako to se Oka oeni svojom snahom, prihvati mesto glavnog inenjera u gradu i u porodinom zaviajnom krugu Ravangrada nae smirenje. Porodica je tako trijumfovala nad njegovim ambicijama i onemoguila ga u pohodu ka svetskoj slavi. Novela "Moloh" bliska je stilskim i idejnim stereotipima srpske nove proze pred prvi svetski rat. Prvo, filozofija kontrasta i dualistikih suprotnosti dva sveta pokretaka je mo pripovedake materije i narativne ritmike. U skladu s tim, podlozi je pridat mistini smisao, iako je on ovde ne bioloka ili geofizika kategorija, ve socijalna i nacionalna. Drugo, za imenovanje polova koje analizira i mistike koju eli da sugerie, Petrovi se koristi nainom simbolikih prezentovanja, iji su nosioci linosti ili pojave. Re je o tri ene: Vilma je estetski, hedonistiki tip kulturne, suverene i bogate zapadne ene, Mira metafiziko-poetski simbol fragilne i melanholine devojke i trei je patrijarhalno-etiki tip domaice, bratovIjeve supruge kojom se eni iz pragmatinih razloga. Tree, za simboliko predstavljanje pojava koriste se i mitoloki pojmovi, kao to je u naslovu istaknuti Moloh - bog koji guta svoju decu. I etvrto, piui pripovetku "Moloh", Veljko Petrovi se posluio tipinim melodramskim zapletima tadanje narativne proze, to je uinilo da literarnost proznoga izraza nadraste predmet prie i tako se izgubi nuna ravnotea izmeu materije i literarne obrade. Sve ovo moglo bi se rei i za novelu "Mikloieve sirene ". U naslovu je slian simbol sirena (pola devojke i pola ptice) koje su tako zanosno pevale da su ljudi skakali s broda u more i plivali do ostrva na kome su prebivale sirene, a one bi ih posle toga progutale i elo ostrvo belelo se od kostiju. Veljko Petrovi ugrauje u priu mitoloki simbol, konkretizujui ga primerima iz svog iskustva i svoga vremena, na nain koji je docnije Crnjanski primenjivao u nekim pripovetkama li u Lirici Itake, ironino i parodijski ga preoblikujui, ali zadravajui 406 osnovni simboliki i metaforiki smisao. U kompoziciji pripovetke Petrovi polazi od kraja legende, do kostiju, tj. konstruie okvirnu situaciju u kojoj se pripoveda susree u jednoj petanskoj karani sa bivim spahijom, Srbinom Nenadom Kamenarskim (ime i prezime su simbolini - ovek bez nade, ime, a prezime - ostatak kamenja i kostiju iza sirena), ve propalim sedim ovekom to

po ceo dan sedi i prazno zuri na ulicu. On pria o sebi i propasti porodice, iji je uzrok dolazak u mesto bogatog pomaarenog fikala i tri njegove keri. Poto su mu braa nastradala upliui se u ljubavne odnose sa dve starije fikalove devojke, Nenad Kamenarski je izbegao tu kuu nesree, ali mu se deava da na letovanju na mondenskom Lidu u Veneciji susretne majku i najmlau kerku Maricu. Susret i druenje postaju neizbeni, no elja da se osveti, da ponizi oholu Maaricu, koja se igra s njim 'i doputa mu samo to ona hoe, ini da on postaje psei zavisan od nadmene i hladne tuinke. Iako uspeva da je fiziki dobije kad se to njoj prohte, Nenad Kamenarski osea da mu je njena dua nepristupana. Po povratku u Ravangrad veza se nastavlja, ali se umea i tree lice (Maar Bala), pa dolazi do sukoba i fizikih obrauna, zbog ega su Kamenarskog strpali u ludnicu i posle godinu dana izaao je iz ludnice i preao da ivi u Peti. Novela "Mikoieve sirene" ak je i od "Moloha" blia pripovedakim konvencijama simbolistike i ekspresionistike proze. Ne ogleda se to samo u mitolokim simbolizacijama, u ideji o sukobu dva sveta, ve i u konstrukciji fabule, u kojoj dominiraju upadljivo teatralni efekti i maniri neoromantiarske ljubavne prie sa traginim posledicama. I jedan i drugi kvalitet, pitoreskna fabulacija po ukusu graanstva toga vremena, kao i prikaz mondenskog ivota dobro su nam poznati iz drugih tadanjih dela.24 Meutim, oni su ovde u funkciji razrade konkretnog problema propadanja graansko-spahijskog sloja u Vojvodi21 Jo u romanu Grofica Agnea Janikovi S. Matijaia vaan deo fabule smeten je u krug mondenskog petanskog drutva i raen uz upotrebu znanih neoromantiarskih efekata. Te tendencije, koje se poklapaju sa tenjama evropske dekadense, oivele su u drugoj deceniji naega veka, pri emu je posebno mesto dobila Venecija. Treba se setiti atmosfere toga grada u noveli Smrt u Veneciji (1913) T. Mana ili u drami Gospoa sa suncokretom (1912) I. Vojnovia. 407 ni i sudbine srpskog intelektualca, kojim upravljaju strasti i emocije i on ne moe da se nosi sa osobama hladnoga uma i vrste volje. beg Rizvanpai" (1912) spojio motiv o privremenom otkidanju od podloge iz "Moloha" i formu "Mikoievih sirena ", nastojei da prikae dileme jednog mladog, nemirnog sarajevskog bega poetkom veka, kad je pokuao da se otrgne od vekovnih navika i ustaljenog naina ivota, u kome je sve jasno postavljeno na svoje mesto i predodreeno. Povest o Dafer begu Rizvanpaiu konstruie V. Petrovi, meutim, na nain prie o Nenadu Kamenarskom u "Mikoievim sirenama", tj. stvara okvirnu situaciju, opisujui potanko atmosferu, arhitektonsko-geografski i etnografski izgled Sarajeva pred balkanske ratove.25 Okvirni ram sa klasinim snimkom pejzaa i ljudi grada,

uhvaenih u jednom vanom istorijskom momentu, posebna su vrednost Petrovieve pripovetke. No, pria govori o begovom nastojanju da se prikljui mladim trgovcima Srbima i da se ukljui u novu sredinu, poto se uverio da njegova ne moe da mu prui ono to je mogla njegovom ocu i dedovima. U tome ne uspeva - ljudi iz druge nacije, koliko god ga primali sa potovanjem, ne ponaaju se ipak u kritinim momentima prema njemu prirodno i kao prema sebi ravnom, pa dolazi do nesporazuma. Iz revolta na kratko prilazi katolikim klerikalcima, ali ni tu ne nalazi smirenje i lebdi u melanholinom nemiru, prinuTemu o odnosu intelektualca i prirodne i drutvene sredine varirao je Petrovi i u drugim priama, menjajui pri tom likove i odnose. Tako je u pripoveci "Dafer i, intelektualni, nesentimentalni oblik modernog pripovedanja u odnosu na prethodnu generaciju. Nema tu nekadanje folklorne arolikosti, lirske ustreptalosti i patetine enje. Hladan je to i prodoran uvid u ljudske tragedije, otro suoavanje protivnosti i logine i neumoljive konzekvence koje studeno odjekuju u itaoevoj svesti. en da se povinuje sredini iz koje je hteo da izae. Antropoloki negativizam Meutim, najbolje su one pripovetke V. Petrovia u kojima se ne prepoznaju misaoni i strukturni stereotipi proze pred prvi svetski rat. U njima je re o traginim ivotima nevinih bia (odbaeni ljudi, deca i bespomone 2' To je jedan fotografski snimak okoline Sarajeva i izgleda starog Sarajeva, gde su uhvaene pitoreskne pojedinosti i meavina orijentalnog ivota i zapadnjakih fizionomija eha, Nemaca i Engleza. 408 409 ene i ivotinje), te ideja spontano izvire iz pripovedake materije. To su pripovetke sa dobro voenim zapletom i neobinim dodirima ljudskih priroda, iji spoj donosi neoekivana razreenja, ali i neutenu spoznaju o zlu u oveku, o surovosti ljudi u odnosu prema sugraanima i nemonicima. Ljudsko, kao etika i psiholoka kategorija, iskrsava u prvi plan ove vrste Petrovievih pripovedaka, i on ga pokazuje ogoljeno, otro, nekad u grotesknoj deformaciji. Na njihovom primeru najbolje se vidi koliko pripovedaka umetnost V. Petrovia predstavlja jedan viU prii "Pileta" (1911) Petrovi je uveo motiv koji se moe dovesti u vezu sa Strindbergovom Gospoicom Julijom (1888), s tim to tragina uloga nije dodeljena bogatakoj devojci ve nesrenom siromahu mukarcu. Isti motiv su pre toga obradili orovi i Stankovi. orovi u crtici "Njezina rije" (1896) pria o budali Milou, koji ivi u bogatakoj kui, zaljubljuje se u gazdinu kerku kad ga ona uzme u zatitu i srean je, i pored bola i ljubomore, to moe da brani njenog verenika kad ga napadne drugi mladi. U Stankovievoj "Prvoj suzi" (1898) suludi Dimitrija ezne za lepotom devojke Tode, koja pripada drugome.

Pria "Pileta" V. Petrovia mogla bi se smestiti negde izmeu orovieve i Stankovieve. Kao ti orovievoj prii, junak je dospeo u kuu starog bogataa i ljubav prema njegovoj lepoj kerci Irini zainje se u momentu kad ga ona uzme u zatitu od obesnih drugova mladia. Razlike se javljaju, meutim, u pojedinostima obrade. orovieva junakinja je estita patrijarhalna devojka koja ini sve otvoreno i nesebino, kao to sluga sa oseanjem vitekog zadovoljstva sledi njen poziv za odbranu verenika. Petrovieva Irina, razmaena i lukava aristokratkinja, pretvara Piletu u roba i on postaje muenik njenih hirova. Muenje dostie vrhunac kad je prinuen da nou otvara kapiju njenom ljubavniku. enja za lepotom astralnog enskog bia iz Stankovieve "Prve suze" preobraa se ovde u agresiju, u mladievo sladostrasno fiziko nasrnue na objekt ljubavi i u samoubistvo na kraju kao kaznu za sagreenje. Takav dramatian i neoekivan kraj u Petrovievoj prii, nezamisliv u orovievoj idilskoj folklornoj crtici i u Stankovievoj poetinoj prii o enji, logina je posledica karaktera junaka, koji nije samo siromah ili varoska budala, ve, iako mlad, i osetljivi intelektualni osamIjenik, obeleen, nesrean, svestan svog bednog poloaja, a muen plotskom eljom i potrebom da se dokae kao Posebno mesto meu Petrovievim novelama ove vrste pripada prii "Jano i Mako". U pojedinostima tu se prepoznaje njegov antropoloki dualizam i podvajanje ljudi na prirodne i civilizacijske kreature. Moda u tome to je ovde, kao u ehovljevoj prii "Tuga",26 ovek-pojedinac, iz drutva izopteno bie, naao razumevanje kod ivotinje, dok su ljudi nasrtali nemilosrdno na njegovu ranjivu linost. V. Petrovi, u stvari, pria istoriju nesrenog ivota jednog inteligentnog Slovaka, koji se naao u zatvoru i posle toga mu je ivot poao nizbrdicom. Pokuaj da u manastirskoj sredini nae smirenje i rehabilituje dostojanstvo zavrava se katastrofalno - ljudi su ti (manastirska eljad) koji ne dozvoljavaju oveku da uredi ivot prema linoj potrebi. Tu priu V. Petrovi, meutim, ne vodi ravno - poinje je reenicom da je Jano izdrao u manastiru ravno godinu dana i da su se iguman i namesnik usuivali "da se pred gostima pohvale njime", ali da su se pokajali zbog toga "kad je poeo da pije". A zatim se pria vraa u prolost kad je Jano doao jedne februarske veeri u igumaniju i kako ga je iguman primio da epa drva. Govori se zatim o udnom prijateljstvu izmeu osamljenog i unesreenog oveka i pitomog starog magarca ("Ima pameti i due, kao ovek") i o njihovom stradanju na kraju u uasnoj i grotesknoj smrti." Re je Jano, naime, nastrada od udara kopita svoga Maka, kome su zle manastirlije iz zabave ubacile zapaljeni trud u uho i on od bola i straha podivljao. Jano je pokuao da ga spase. Magarac se posle smrti svoga prijatelja sakrio i skapao i psi nabasali na truplo, "a sad lei kod potoka, crven, dignutih

nogu i iskeen" (V. Petrovi: "Jano i Mako", Sabrana dela, i o ljudskoj pakosti koja se, kad ne moe da likvidira oveka, prenosi na ivotinju - na objekat njegovog prijateljstva i ljubavi, kao u docnijoj Andrievoj pripoveci ljudsko bie. Ovde je mladi ovek razderan potpuno i nesentimentalno su prikazani njegova raspea, kompleksi i agonije, iji je ishod smrt. vercima ili slabima to se ne uklapaju u standarde zajednikog ponaanja i miljenja. Time uee pozadine u dramskom konfliktu ove novele ini je reljefnom i suge* S. Peni: "Veljko Petrovi i ehov", Nauni skup slavista u Vukove dane, 1985, 14/3, str. 289-296. 28 27 I, str. 374). te ruglu zbog njihovih vlasnika. 410 411 "Pria o vezirovom slonu".28 U pogledu forme pripovetka "Jano i Mako" pripadala bi prvom, dramskom tipu Petrovievih pripovedaka. Ona jeste pria o jednoj linosti, ali postavljena u okvir sukoba koji ima dramski karakter stvaranja konfliktnih grupacija, od kojih jedna mora da doivi propast. Ovde je to Jano, poto je ivotinja Mako nesposobna da se nosi sa ljudskom zloom. Sukob je to, zbog toga, pojedinca i mase, ili ire: sukob dobra i zla - zlo na kraju trijumfuje u slikama grotesknog rasula. Ali kako Petrovieve pripovetke nisu tvorevine apstraktnih shematizacija, ve su postavljene u koherentan i zbiljski prostor, one su sve, pa i "Jano i Mako", pomalo i satire - u negativnoj slici pokazuju izvitopereni ivot u manastiru. Mesto koje bi trebalo da bude primer vrlina i potovanja ljudske linosti prebivalite je (neto kao u pripovetkama S. Matavulja ili Bakonji fra-Brnu, ili u Poruenim idealima S. Rankovia) zlih ljudi, koji se naslauju pakou i mrnjom prema inostivnom pripovedakom tvorevinom. Druge pomenute pripovetke nisu u toj meri dramatine, ali su sve otre u prikazivanju ljudske prirode u negativnoj i satiriki ili ironiki zaotrenoj slici. Svima je zajedniko to to V. Petrovi nastoji da dopre do ljudskog jezgra u jednoj linosti, pa zbog toga se skida sloj po sloj, kao skalpelom, sve spoljanje glazure kojom se linost prikriva - da bi na kraju zaiskrilo tragino bie, groteskno u svojim deziluzijama i golotinji. U pripoveci "Na uitelj etvrtog razreda" primenjen je postupak demontae linosti koja se u drutvu postavlja kao statika i vrsta jedinka sa maskom linog dostojanstva, no u maloj sredini sve Andri je smatrao da je pria "Jano i Mako" remek-delo proze V. Petrovia. Nema sumnje da docnije napisana Andrieva novela "Pria o vezirovom slonu" (1947), i pored toga to je sloenije delo, polazi od iste situacije, o kojoj govori Jano Maku: "Pa oprosti, Mako moj, to si sad izvrnut ruglu zbog mene" (Isto, str. 372). ivotinje u oba dela su izvrnuna kraju mora da se dere. Petrovi je ulogu priaoca poverio deaku, ueniku etvrtog razreda, ija je perspektiva

pogodna za dvostruku optiku sagledavanja linosti i dogaaje u njegovoj neposrednoj okolini. Dejem oku sve je pristupano, te je tako omoguen uvid u skrivenu porodinu dramu uitelja Jovana utukovia, koji je osvajao decu neposrednim i ivim prianjem, dostojanstvenim dranjem, uvek bez osmeha i hladnim pogledom kroz cvikere. Uiteljeva tragedija sastojala se u tome to je izgubio troje odrasle dece, od ega se njegova debela i melanholina supruga sasvim izgubila, dok je on savreno vladao svojim mirom kao da se nita nije desilo. Deo prie u kome se iznosi seanje na pojedinosti prolog ivota uiteljevog izloen je jednostavnom naracijom. Meutim, docnije konfliktne situacije prelomljene su u deakovoj svesti. On se, gledajui sve iz vrta svoga druga i zajedno s njim, stavlja u ulogu skrivenog posmatraa i registratora intimnih ivotnih drama. U toj optici sagledana je linost uiteljeve kerke Vladislave, tipine devojke jedinice koja je rasla u zatvorenom prostoru i tako se priprema za ulogu obrazovane mlade ene ijom sudbinom u ivotu raspolau roditelji. Njen profil formirao se prema modelu likova drugih tadanjih pisaca: kao neiva lutka, ona mehaniki ita knjige, odbija prosce i na putu je da se stvrdne u usedelicu. Meutim, pisac ne dozvoljava da ostane u tom dogmatinom odbijanju ivota koji bi je vodio u totalnu usamljenost, ve je ubacuje u ivotni vrtlog, doputa da progovori u njoj zatomljena enska ulnost u dodiru sa mujakom pohotom paroha udovca i tako izazove konflikte koji iznenada remete narativni tok i iluzionistiku statuarnost lika, pretvarajui mrtve maske u ive, tragine, akcione linosti. Tako se upravo zainje porodina drama koju deak sa svojim drugom gleda iz neposredne blizine i to piscu pomae da Ijuti obrazine sa ljudskog lica. Deaci u svom omiljenom i sposobnom uitelju spoznaju tiranina koji gazi kerku zato to se iznenada ulno zbliila sa udovcem parohom. U pripoveci "Na uitelj etvrtog razreda" V. Petrovi je obnaio porodinu dramu uslovljenu malograanskim predrasudama. S druge strane, on dramu centrira u dejoj svesti - pokazuje raspad mladalakih iluzija o ivotu, praen bolom i mrnjom prema objektu oboava412 J l nj a. to su otkria o stvarnoj prirodi oboavane linosti vee, deji bol je snaniji, agresivniji a dua ranjivija. U bezmalo identian poloaj stavio je Petrovi deaka u prii "Perica je nesrean". Tu deak na slian nain upoznaje patnju svojih roditelja, ija se brana veza pretvorila u surovu meusobnu mrnju, u "porodinu studen", od koje se cepala njegova osetljiva nutrina. No, jo u veoj meri deaka ranjava spoznaja stvarnog oevog lika i njegovog poloaja u drutvu. Gledajui neopaen kroz kafanska vrata, kao i ranije brane svae roditelja kroz kljuaonicu, deak Perica se bolno rastaje sa paradnom i javnom slikom

0 svom ocu, sluajui kako ga suigrai s prezirom oslovljavaju kao nepouzdanog i beskarakternog oveka. Ovakav nain postavljanja deje svesti u iu pripovedanja primenio je Stankovi u nekim ranim pripovetkama ("Nuka", "Stari dani"). Ali Stankoviev deak tek je osetljivi objektiv koji snima spoljanje situacije, ne uestvujui emotivno u njima - one se tek prelamaju u njegovim oima kao udna i neshvatljiva realnost. U pripovetkama V. Petrovia deakovo bie se i samo potresa 1 bolno lomi pod utiskom onoga to vidi i doivi. V. Petrovi je, nema sumnje, snanije bio upio tadanja nauna otkria o ljudskoj psihi i prikljuio se onim piscima koji su i na osnovu linog iskustva pripovedali o duevnim lomovima u detinjstvu i mladosti. U smislu novine postupka, postavljanje deje svesti u centar nekog dramskog zbivanja bie jedna od znaajnih inovacija moderne proze, koja e kasnije da postane i manir, osobito u Foknerovim delima ili kod nas u romanu S. egedina Djeca bolja}4 U odnosu na velike i srodne mu nemake pripovedae toga vremena, V. Petrovi pokazuje samosvojnost u stvaralakoj analizi sveta detinjstva i mladosti. Njega ne interesuje estetska strana uzrujavan ja pubertetskih emocija, niti pitanja odnosa stvaralake i graanske egzistencije, kao T. Mana u ranim novelama iz prve decenije XX veka (Tonio Kreger i "udo od deteta"). Deak V. Petrovia nije umetnika senzibilnost - on je pre psiholoki i moralno osetljiv. Pozicija mladog umetnika koju Tonio Kreger objanjava prijateljici Lizaveti Ivanovnoj govorei joj o svojoj "graanskoj ljubavi prema ljudskom, ivot29 R Vukovi: "Petar egedin: Djeca bolja"., ivot, 1961, br. 3, str. 167-171. 413 nom i obinom",30 bliska je V. Petroviu kao generalni stav i opozicija mrtvo-ivo, ukoena civilizacijska forma i prirodna iva supstanca, a ne kao stvaralaki problem. V. Petroviu je blii Herman Hese u romanima i pripovetkama iz prve svoje stvaralake faze poetkom XX veka kada se problematizuju dileme detinjstva i mladosti, odnos mladog bia prema malograanskom okruenju -. prikazuju bekstva, lutanja, povratke, nezadovoljstva ivotom u atmosferi idiline nemake malovaroke sredine, u ritmu melanholinog govora to se osea i u naslovima nekih novela "Prekinuti kolski as", "Putovanje peice u jesen", "Povratak kui", "Lepa je mladost") i u tonu autobiografske ispovesti.31 Sline prie V. Petrovia su objektivisanije, vre, traginije intonacije i proete gorinom koje nema u delima nemakih pripovedaa. U tom smislu je pripovetkama V. Petrovia srodniji roman iz kolskog ivota Pometnje pitomca Terlesa (1906) Austrijanca Muzila. Jednobojnost predela maloga mesta, u koje je smeten ekskluzivni konvikt za bogatu decu, podsea na koloristiku jednolinost Petrovievih pria. No,

zahvati u Muzilovom romanu su neuporedivo iri, a skala deakih uznemirenja bogatija. Muzilov pitomac Terles je pesniki obdareno bie, prodorne inteligencije i koncentrisan na suptilnosti unutranjeg ivota koje uznemiravaju ulne elje sa granice perverznog, to se manifestuje u dvosmislenom odnosu prema deaku Baziniju, kome ga privlae erotski nadraaji koliko i estetska osetljivost, i elja da pokida veo metafizikog mraka i podsvesnih poriva koji se, kao drugi neki svet, meaju sa bistrinom razuma. Muzilovog junaka ne doima se mnogo tortura njegovih drugova nad hermafroditnim Bazinijem, mue ga filozofsko-estetske i egzistencijalno-erotske strepnje. U svim sferama ivota on vidi dvojnost koja unosi haos u njegov duevni ivot, a u javnim odnosima se iskazuje kao suprotstavljenost dva sveta: "jednog solidno graanskog, u kome je sve regulisano, i odvija se razumno, kako je 30 T. Mann: Tonio Kr'dger, Sobranie soineii, VII, Moskva, 1960, str. 258. 31 R. Vukovi: "Smisao lutanja Heseovih junaka", Problemi, pisci i dela, II, str. 141-164. 414 navikao kod kue, i jednog avanturistikog, punog mraka, tajni, krvi i nesluenih iznenaenja."32 Terlesove pometnje nastaju iz njegove unutranjosti, pa i "rezignirano umirenje dolazi iz njega samoga".33 U pripovetkama V. Petrovia poar pometnje pali se spolja i toliko je intenzivan da satire esto linost mladoga bia. Ne radi se tu o iskuenjima jedne etape ivota budueg estete, kao u Muzilovom romanu, koja e biti prevaziena i izvesti junaka na istiji teren. Obrnuto, re je o presudnom trenutku ivota, pa su posledice trajne, jer je neugasiv izvor u drutvenoj i porodinoj sferi odnosa, u poremeenim etikim vrednostima to ih uzrokuju. I u prii "Pileta" motiv junakove agresije nije neutaiva ulnost, ve je izraz oajanja mladia kome je uskraena mogunost da sauva dostojanstvo svoje ljubavi, da je izrazi. U svemu su u pripovetkama V. Petrovia presudni etiki razlozi i psiholoke komplikacije izazvane njima. U prii "Proleni pogreb", gde je kontrastiran velianstveni ivot prirode i tragini timung sahrane deaka, opet je u prvom planu nezadovoljstvo ljudskim inom, lanom retorikom gestom. Isto tako, u prii "Evo kako je bilo" inteligentan mladi postaje zloinac, jer mu je majka umrla na poroaju, a otac iveo uz njega kao tuinac, dok su ga vaspitavale hladne i odbojne tetke, spremajui ga za "uvena oveka". Poremeaj u odnosu prema drugovima za vreme studija u tuem velikom gradu posledica su spoljanjih porodinih okolnosti koje mladia bacaju u vrtlog protivrenih oseanja, konvulzija, agresija i sudara u mranoj i nedokuivoj dui, kako sam kae. A ceo taj etiki i psihiki haos, motivisan poremeajem spolja, koji otkriva V. Petrovi u dui mladia, stavlja ga kao pisca u

neposrednu blizinu ruskih pripovedaa Dostojevskog i Tolstoja. Nieg estetskog, ni metafizikog nema tu, nieg to je izavrelo iz sebe samoga, ve obrnuto: drutveni poremeaj prenosi se na sferu duevne senzibilnosti, a pu32 33 R. Musil: "Der Vervvirrungen des Zoglings Torless", Samtliche Erzahlungen, Hamburg, 1970, str. 43. H. Piitz: "Robert Musil", Deutsche Dichter der Moderne, Berlin, 1965, str. 304. 415 bertetska groznica je stanje koje vodi i u katastrofu. V. Petrovi je znao da te potrese u dui mladoga bia prikae pripovedaki objektivno, da ih racionalno obuzda i prevlada formom. Zbog toga je Petrovievo pripovedako delo do 1914. najznaajnija vrednost u prozi njegovog narataja. Kolebanje izmeu dva pripovedaka koncepta zajedniko je svojstvo dela Milutina Uskokovia i Veljka Milievia - autora u mnogome razliita u individualnom stilu, temperamentu i u nainu na koji se pojavljuju heterogeni stilski i misaoni sastojci u pojedinim njihovim ostvarenjima. Stabilniji kao stvaralaka linost, koherentni je knjievne vizije i strukture u odreenom tipskom modelu, Milievi je objektivisao pripovedaku formu i "zakamuflirao" autorsku linost na taj nain to je izbegao u ranim delima (u pripovetkama sa sela i u romanu Bespue) prianje u prvom licu. Poeo je sa iroko zasnovanim i fabulativno razgranatim priama iz seoskog ivota da sagledava tragian rasap moralnih normi porodine seoske zajednice i gubljenje ideala i inteligencije (uitelj u pripoveci "Mrtvi ivot"). Uskokovi je, obrnuto, poeo sa pesmama u prozi, a u dve knjige (Pod ivotom, 1905. i Vitae fragmenta, 1908) u sasvim linom ispovednom tonu koji ne dozvoljava nikakvu sumnju u to da autor govori o sebi, ispoveda svoju dosledno izvedenu traginu viziju ivota. Tu linu perspektivu Uskokovi je docnije zadrao u pripovetkama i romanima, relativiui je drugim likovima, ali ostajui do kraja zarobljen jednostranim gledanjem na ivot iz odve subjektivnog ugla. Iako neznatne knjievne vrednosti, prve dve Uskokovieve knjige imaju knjievnoistorijsko znaenje. Uskokovi je poeo da ih pie i objavljuje istovremeno kad i Dui Plave legende (uglavnom od 1903. do 1908) ili Koi sline tvorevine i urin Sonete bez sheme, a i kad dolazi do intenzivne recepcije Turgenjevljevih pesama u proNA GRANICI DVA PRIPOVEDAKA KONCEPTA (M. USKOKOVI I V. MILIEVI) Subjektivna perspektiva M. Uskokovia 27 416 417 zi koje tada potiskuju Loveve zapise.1 Tu formu prihvatie delom i najmlai narataj u srpskoj knjievnosti, osobito onaj mlade Bosne, ali i drugi (S. Vinaver Mjea, Misli,

I. Sekulie u Suputnicima), da bi u posleratnim knjigama B. Jevtia O profanim stvarima) i I. Andria (Ex Ponto i Nemiri) dobila konaan oblik.2 Uobiajeno je da se tvorevine iz Uskokovievih knjiga Pod ivotom i Vitae -fragmenta oznaavaju terminom crtice, kao i sline kratke pripovedake forme u srpskoj knjievnosti devedesetih godina i poetkom veka (Crtice S. orovia, Boji ljudi B. Stankovia).3 Meutim, iako ne postoji teorijska osnova da se meu konkretnim delima razgranii ono to je crtica, skica ili pesma u prozi, osnovne karakteristike Uskokovievih narativnih oblika u dve rane knjige (lini ton, ritminost, poetska literarnost, zgusnuta alegorinost i slino) ipak govore da su to "fragmenti impresije, skice pesama u prozi",4 a ne crtice ili skice koje su objektivniji i esto nestilizovani snimci jedne linosti ili prizora. Koliko su blii lirskom nego proznom lipu knjievnosti, pokazuje i prvi ciklus "Nita" iz zbirke Pod ivotom. Motivi siromatva, prostitucije i bolesti ("Gospodin koji ini dobroinstva", "Kraj ognjita", "Isceeni limun", "Izvolte! ", "Kroz mraz") svrstavaju ih u prozne fragmente kakvi su pisani devedesetih godina (oroviev "Mali prosjak ", na primer) ili docnije sa naglaskom na naturalistikoj reprodukciji. Ali u ponavljanju iste situacije (u prvom triptihu "Gospodin koji ini dobroinstva", kad dolazi gospodin i alje siroticu na veeru, pa je vodi u svoj stan i potom joj prua neto novca), zatim ritmiki iskidane reenice, otkrivaju strukturu pesme u prozi (proireniji fragmenat "Izvolite!" gotovo je identine sadrine i 1 A. Pogodin: Rusko-srpska bibliografija, str. 224-234 i 360375. 2 3 R. Vukovi: Velika sinteza, Sarajevo, 1974, str. 104-106. R. Ivanovi: Milutin Uskokovi, Beograd, 1968, str. 4649. Crtica je neka vrsta prelaznog oblika izmeu krae novele, skice i anegdote. Devedesetih godina i poetkom veka ona se razvila na osnovu impresionistike tenje da se zahvati fragmenat ivota ili naturalistike potrebe da se reprodukuju stvarnost ili vieni lik. U srpskoj knjievnosti crtica je utemeljena na anegdoti (orovi) ili slika lik (Stankovi). 4 V. Gligori: "Milutin Uskokovi", Senke i snovi. Beograd, 1970, str. 58. 418 ritma). Dovoljan je u zapisu "Kroz mraz" ugao prvoga lica, poetske opservacije o neveselom izgledu zimskog vetrovitog dana i slika deaka koji trai hleba pored seoske straare, pa da se govori o onoj vrsti proirene pesme u prozi kakve su neke Andrieve u Ex Pontu ("Djeca", "Pogrebna pjesma"). Kad nije re o slikama bede ili bolesti (jo u: "Kraj ognjita", "Isceeni limun"), ve o alegoriji o prolaznosti lepote i ivota ("Bila jednom...") i o iskuenju slobodnog leta do sunca i svetlosti ("Basna"), ili o

motivu pesnika "robova i bede" to se nau u buri ("U svom elementu") - simbolistika i neoromantiarska priroda Uskokovieve pesme u prozi jo je jasnija. Ritmiko ponavljanje, recitativni tempo i gradacija slika, sa povremenim akustinim ekspresijama lika, sevanje munja karakteristini su za pesmu "U svom elementu". Svakako, Uskokovieve pesme u prozi nisu u onoj meri koherentne kao Duieve. Najee su razvijenije slike pesnikovog doivljaja, u kojima ispoveda tragino oseanje sveta i spoznaju da je radost tek trenutna iluzija i da je zamenjuju mrak i smrt ("Na nepoznatoj stazi") ili poetska pria o linoj usamljenosti u zatvorenom prostoru sobe, to tera oveka u kafanski dim i pijanstvo ("U praini"), da bi tu uo prijateljevu ispovest ("U jugovoj noi"), oseajui se meu ljudima kao meu tuincima koje kao da prekriva magla ("Tuinca"). Vano je bilo ukazati na anrovske osobine Uskokovievih kratkih formi iz dva razloga. Prvo, to su njegove pesme u prozi specifine, i pored toga to ih pie dvadesetogodinjak i pod uticajem lektire, i to im je pesnika vrednost neznatna. Drugo, kao pesme mogue ih je razmatrati u kontekstu lirske produkcije u tadanjoj srpskoj knjievnosti, pogotovo pesama S. Pandurovia i V. Petkovia Disa. One, naime, ne pripadaju tipu ezoterine (Dui), niti humoristiko-parodijske pesme (urin i Vinaver), ve vrsti ispovedne lirike u slobodno razvijenim i na fabuli ili pak snovienju i vienju utemeljenom u prianju i objanjavanju Intimnih elja i muka kakve su Turgenjevljeve pesme u prozi - dakle, tvorevine pripovedaa pesnika. I pored toga to je bio francuski ak, Uskokovia je ini se privukao Turgenjev, pesnik slovenske senzibilnosti i melanholije, ive mate a esto i u tim kratkim formama kritiar i izrugiva pojava iz javnog i kulturnog 419 ivota.5 Nije toliko ni bitno koliko se u pojedinim pesmama moe prepoznati odjek itanja ruskoga pisca, a bez sumnje moe, ve okolnost da su Turgenjevljeve pesme u prozi otvorene ivotu, ispovedne, linoga tona, melankoline tuge i slovenske patnje, odgovarale Uskokovievim predispozicijama traginog i sentimentalnog pesnika to eli da poetski ispria lini bol drugome. Bliske su Turgenjevljevim i onda kad elje pretvaraju u slike alegorinog znaenja, kao u zavrnoj pesmi iz knjige Vitae fragmenta, "Finale", gde pesnik hoe da se pretvori u tvrd granit u moru, telo u plodno tlo iz koga e naii cvee, a jed i mrnja da se iscede u movaru, "gde e se lei otrovne guje i kojima e se napajati pakosne divlje make". U Turgenjevljevom maniru je i poetsko prianje fantastinog sna kao u pesoni "Kroz mrak" (Knjiga Vitae fragmenta), gde stvara alegoriju (slinu Rakievom "Dolapu") o tome kako je upregnut u rabadijska kola, a uz njega gomila ljudi koja koraa martirskim putem po mraku i

blatu, dok tek negde iz tame sine zvezda, pokuava da se otrgne, ali ga saputnici i sapatnici hvataju za guu.6 Od naih tadanjih pisaca Uskokovievom modelu pesme u prozi najblii je Koiev iz "Pjesme mladosti" i "Jajca" (nastajale pod neposrednim uplivom Turgenjeva). Uz razuenost prie, uz prelaze u simbolistiku alegorijsku fantaziju ili opise znanih predela sa simbolikim konotacijama u traginom tonu ("Razvaline" prema Koievom "Jajcu"), i tragina otvorenost zbliava pesme u prozi dva pripovedaa, pa time upuuje i na istovetnost strukture, ija je osnovna odlika antagonizam dva njihova dela: jedan koji je u znaku ivota i afirmacije i drugi u znaku smrti i negacije. 5 Na primer, u pesmama: "Zadovoljan ovek", "Korespodent ", "Pisac i kritiar", "Neprijatelj i prijatelj" i slino. Rostislav Pletnjev je ukazao na slinost lirske slike "Zimi" sa Turgenjevljevom pesmom u prozi ",Kako su lepe i svee bile rue'" (R. Pletnjev: "O vodi u delima M. Uskokovia", SKG, 1936, XLIX, br. 2, str. 111). Naslov Turgenjevljeve pesme i citiranje stihova u obliku refrena podseaju na Uskokoviev na6 slov Kad rue cvetaju i na slian manir citiranja. Bolje nego u prethodnoj pesmi, u ovoj se osea odjek Turgenjeva iz pesama-snovienja "Smak sveta" i "Insekt", gde meu ustraene ljude u zatvorenom prostoru ulaze strah i nepoznata sila i nastaje guenje. J. Sekuli je slino snovienje prenela u loptu u prii "Krug". 420 A kad je re o dominantnom emotivnom i idejnom stavu Uskokovievih pesama u prozi, onda se jasno moe videti u kojoj se meri one pribliavaju Pandurovievoj i Disovoj lirici. Skerli je, piui o obe rane knjige Uskokovieve i priznajui da "on ima talenta", upotrebio sline negativne kvalifikacije i kad je govorio o Pandurovievoj, a osobito o Disovoj poeziji. Rekao je, naime, da je tu u pitanju "onaj neprijatni knjiki i verbalni pesimizam, koji postaje velika i neizdrljiva banalnost nae dananje knjievnosti ".7 Danas, meutim, iako smo svesni slabosti, pa i tanosti Skerlievih opservacija ("staromodni bajronizam "), ne moemo doslovno prihvatiti opaske o "verbalnom pesimizmu" tadanje literature. Pre bi se moglo rei da je filozofija smrti, kao i filozofija ivota prethodnog narataja, bila u podjednakoj meri opte stanje duha jednog vremenskog trenutka i da je jedino pitanje s koliko ga je stvaralake snage i pesnike umenosti neko uspevao artikulisati u poeziju. Mladi Uskokovi nije posedovao pesniki talenat da bi to uinio uspeno kao Dis, ali je njegovo pevanje i prianje u pesmama u prozi identina inspiracija smru, raspadanjem, negacijom, oseanjem da sve iluzije propadaju, a svetli trenuci se smrauju, pa je ivot tamnica, grobnica bezizlaza. Izgubljena je vera u neoromantiarski religiozno-metafiziki ideal, ne trai se izlaz

u divinizaciji estetskog ina kao u Duievim Plavim legendama. Na popritu ostaje jedino goli subjekt koji nigde ne nalazi oslonca i svuda vidi prazninu, maglu, dim, puste elje, prolaznost i nitavilo. ak i forme preuzete iz neoromantizma, oblici bajke, alegorije i fantazije na muzikoj osnovi, u funkciji su dokazivanja sveopteg trijumfa smrti i fatalistike rezignacije. U "Fantaziji: Nedirnuto srce" pria o tome kako se devojka sa majkom zazidala u bati da bi negovale srce, naslaujui se njegovim mirisom, tee u ritmu prelaenja ivota, umiranja majke, pa i ostarele kerke koja se nala na groblju, a pored njene humke zakopano je nedirnuto srce. Otvoreno i bez oslonca subjekt, koncentrisan na samoga sebe, sve vidi u optici suenog, egocentrinog individualizma, te mu stvarnost izgleda deformisana, izjedena sarkazmom i zlobom. Stoga je sarkastina negacija karakteristina za 7 J. Skerli: "Milutin M. Uskokovi: Vitae fragmenti", Pisci i knjige, V, str. 214. 421 Uskokovievu kao i za Pandurovievu poeziju.8 Rei e, na primer, u "Zimnjoj elegiji": "Umrla naa ljubav procvetala pod jesenjim suncem, umrla kao blede jesenje ljubiice. Ohladnelo nae sunce, izgubilo se u magli naih pustih jednolikih dana."9 padanje koje prati zlobni glas kreja, vrana i na kraju turobno zavijanje kukavice i tonjenje sunca u pomrinu. Nuno je bilo da se u ovakvom kontrastiranju svetlog i mranog, egocentrinog subjekta i stvarnosti, neoromantiarskog idealizma i grubog naturalizma, pojave i nagovetaji ekspresionistikog stila. Nervoza, rastrganost sintagme, neoekivane ekspresije slika i patetina simbolika, osobito u prvoj knjizi, napominjale su koliko je Uskokovi pesnik krika i survavanja u prazninu, blizak lirskoj oseajnosti svoga narataja ekspresionistikih liriara u svetu.11 Demontaa stvarnosti u ranom ekspresionizmu izazvala je interes za makabristike motive i predstavu o ivotu kao grobnici, kako Uskokovi vidi svoju sobu i ceo ivot u zapisu "U praini". Stvari se preobraavaju u leine i kosture ("inile su mi se kao leine i kosturi koji mi se rugaju, upiru na mene svoje mrtvake oi i rugaju mi se: - Mi smo ti, ti si mi, a svi smo zajedno mrtvaci"). Junak idealista i sredina Tim stavom opte depresivnosti odreena je i struktura veeg dela Uskokovievih pesama u prozi i njegovo opredeljenje da peva o zimi, jeseni, sumornim danima sentimentalnog otuenog pojedinca, idealiste sanjara, zatim ju je uveo u pripovetke i romane. Tano je zato reeno da "sve svoje pripovetke pisac projektuje kroz svoju linost, svoje sopstvene doivljaje i impresije".12 Transpo(pesme: "Dan koji volim", "Zimi", "Krajem februara", "Jesenja pesma"), a u proleu ("U martu") da vidi tek "gomilu mrtvih": "udiem memlu njihovih leeva, oseam

se i ja mrtav i truo".10 Osnovno obeleje te strukture je dvojnost: himnini uzlet na poetku, rezignirani pad na kraju. Pesma "Na nepoznatoj stazi" moe se uzeti kao model. U prvom, veem delu, sve je u njoj u znaku uzleta, putovanje je kretanje ka visini, a u drugom putovanje je nji ivot grada, moralne i politike probleme, kao to je njegov glavni junak literarno snanija i upeatljivija figura od Uskokovievih likova. Uskokovi se rado seao koldelo Danila Periia", edomir Ili, "Pod arnjevima").13 12 13 * R. Vukovi: Avangardna poezija, str. 42-44. ' M. Uskokovi: "Zimnja elegija", Pod ivotom, Beograd, 10 1905, str. 89. M. Uskokovi: "U martu", "Vitae fragmenti", Mostar, 1908, str. 26. 11 K. Pinthus: "Sturz und Schrei", Menscheitsdammenmg (1920), Hamburg, 1970, str. 37. 423 422 Meutim, taj dekorativni neoromantizam, ranoekspresionistika patetika i egocentrini subjektivizam mogli bi da se zanemare i odbace da ih Uskokovi nije preneo u pripovetke i romane. U pesmi u prozi on je stvorio paradigmu prozne strukture (model: uzlet-pad) a isto ittako i arsenal simbola i simbolinih predmeta i radnji i lik novanje stvarnosti u prizmi subjektivnog ili bolje linog iskustva, svoenje pisanja na autobiografsku ispovest ili na ispisivanje hronike sopstvenog ivota u raznim varijacijama, prepoznatljiva je osobenost i slabost proznog rada Milutina Uskokovia. Jer, prelazei posle dve zbirke pesama u prozi na pripovetke i romane, Uskokovi nije mogao da zaobie ono to je stvoreno neposredno pre njega. Njemu je prethodilo nekoliko romana iz beogradske sredine, meu kojima je najznaajniji Junak naih dana J. Veselinovia - delo vre, reljefnije slike velegradskog intelektualnog, politikog i drutvenog ivota nego to su to Doljaci i edomir Ili. Veselinovia nije zanimala spoIjanja slika Beograda, priroda, ulice - on nije mogao da oseti gradske pejzae kao seoske, pa se nije ni trudio da dh, kao Uskokovi, naslika. Zato je otrije video unutarskih i studentskih dana u Beogradu. U romanima i u vie pripovedaka prikazao je siromane mladie iz provincije koji su prinueni da posluuju, da se izdravaju dajui asove sinovima i kerima bogatijih porodica, iz ega su se javljale i sudbonosne ljubavne komplikacije ("ivot i R. Ivanovi: Milutin Uskokovi, str. 133. Moda se na primeru Uskokovievih pripovedaka o aku i studentu u beogradskoj sredini, koji ive bedno a sanjaju mnogo, najbolje potvruje konstatacija I. Sekuli da je on pisac "na sredini izmeu naturalizma i romantike" (I. Sekuli: "Kad rue cvetaju", IV, str. 14), to bi se moglo rei i za ostale

prozaiste njegovog narataja. Meutim, intelektualni ivot Beograda i ake sudbine provincijske dece u njemu, bolje je naslikao S. Matavulj, pa i Stankovi, kad se njima pozabavio ("Moj zemljak"), a u Beogradu ive junaci, aci i studenti iz romana L. Komaria (Jedan razoren um) i S. Rankovia (Porueni ideali). Jo je bolje prethodnike imao Uskokovi kao slikar kasabe u B. Stankoviu i S. oroviu. Drei se naturalistikog naela preslikavanja stvarnosti, la dva autora stvorili su majstorske slike ljudi, atmosfere, mirisa i duha malog poluorijentalnog grada koji, kao neko kolektivno bie, poseduje vlastitu duu, stav i unapred predvidljive reakcije. Uskokovi, kao slikar Beograda ili palanke, nije mogao da dostigne prethodnike kad je trebalo literarno reprodukovati utiske, izloiti ih u produbljenim platnima kolektivnog ivljenja i na pozadini izvui likove, situacije, atavizme, sukobe, u bogatim prelivima, od ironinog komentarisanja (Matavulj), komarnog, traginog spektakla (Stankovi), humoristiko-izvetaenog portretisanja (orovi). Kao pesnik i odve mlad, Uskokovi je sliku stvarnosti (a to znai palanke i Beograda) do kraja subjektivisao i dao u afektivnoj ekspresiji: ili je, prikazujui je, unosio line emocije odbojnosti (kad je re o drutvenim fenomenima) ili se pak simpatiki poistoveivao s njom (kad je pisao o utiscima iz prirode). U najduim pripovetkama, "ivot i delo Danila Periia" i "Potroene reci", Uskokovi je najpotpunije slikao drutvenu i geografsku sredinu i prirodnu lepotu palanke (Uzica). inio je to na nain koji je proizilazio iz naglaenog subjektivizma drugog narataja pripovedaa poetkom XX veka. Uskokovi je, naime, unapred stvarao predstavu o suprotnosti intelektualnog sanjara ili romantiarskog ljubavnika i sitne palanake sredine koja je prepreka za ostvarenje njegovih ideala.14 Tako se u "ivotu i delu Danila Periia" (1909) glavni junak raziao u Beogradu sa devojkom, jer je hteo da ode iz mrske mu velikovaroke haotinosti. Doav" To se najbolje vidi u pripoveci "Potroene reci", gde iz Beograda u Uzice dovodi mladog, tuberkulozom naetog fotografa sanjalicu, inei ga tom zlokobnom boleu odurnim ma; lovarokoj sredini. Njegova ljubav prema zdravoj i snanoj "uenici Danici jo vie istie linost mesearskog idealiste, iji se bol izliva u sentimentalnim tiradama u otposlanim pismima i razgovorima, to slabi utisak te razvuene pripovetke. cu pretvara ponekad u reporterski izvetai o svom kolovanju. On, na primer, u prii "Magare" ne pokuava da materiju filtrira i priu objektivie, nego u samom poetku zauzima negativan stav prema uikom socijalizmu ("Uzice je poznato sa svoga socijalizma i svojih socijalista "). U liku popovskog sina Mila Drele, koji e docnije 15 V. Gligori: "Milutin Uskokovi", Senke i snovi, str. 89. 424 425

si u Uzice, nailazei na odbojnost palanke prema svakom idealu, prihvatio je da ivi ivotom udaka sa boljkom u srcu i pretvorio se, izmirivi se sa svim i prihvativi jednolini ivotni ritam, u egzotini raritet male varoi koja ga dri za neto svoje. U formi preuzetoj od prethodnog narataja, da pria ivljenu istoriju junaka, gde se u okvirnom delu pojavljuje pisac narator, Uskokovi preuzima ulogu neposrednog i subjektivnog komentatora zbivanja u palanci, koji emotivno govori o njenom biu ili ga slika direktno kako se pred njim i sugovornikom mu pojavljuje u kafani deli tog egzotinog bia u licu propalog pevaa Mike Armunikaa. Emocijom je obojen iskaz kad pripoveda kae kako je daleko od Uzica, "od njegovih namrtenih brda i od tamonjeg skuenog ivota", ali oduevljen kad posmatra mesec iznad anca dok se "rasipala bijeda meseeva svetlost i plavila njive, bate, vonjake i varo". Jo je uoljiviji taj angaovani i subjektivni pristup palanci u drugoj od tih pria, "Potroene reci". Egzaktni snimak poloaja Uzica, slika planinske prirode samo su grubi okvir za iscrtavanje duhovnog profila male varoi i njenog suenog ivota. Sentimentalna ljubavna istorija i katastrofa glavnog junaka, ija platonska ljubav mora da doivi neuspeh, ilustracija su za ukupnu sliku razornog dejstva male sredine na sve to je idealno. Devojka Danica se udaje za nedragog a idealista, nasledno optereen tuberkulozom beogradski mladi Mladen Brki Dvorski, neni, pesniki osetljivi fotograf, umire. Autor nije ni ovde izbegavao da neposredno i eksplicitno formulie svoj stav i negativno kvalifikuje malovaroku sredinu. Iako nije satiriar po vokaciji, razoarani idealista Uskokovi. ili junak koji ga u prii zamenjuje, sarkastino govori o ravim svojstvima malovarokog ivota i blizak je u tome Domanoviu.15 Emotivno uroen u ono to provocira sanjarsku osetljivost idealiste, Uskokovi priu u prvom lipostati veterinar i sve to zaboraviti, karikira mladog aktivistu i frazera, to terorie drutvo gimnazijalaca socijalistikom dogmom u "mrtvoj palanakoj sredini",1' a kao suprotnost stavie mu runog zanesenjaka Magare, to ivi neki svoj ivot, a oenjen pie amaterske stihove, uveren da je stvoren za neto veliko. Ali jo je otrije izvuena karikatura drutvene sredine Beograda, kako je u romanu Doljaci doivljava pesnik Milo Kremi. Zaposlen u velegradskom glasilu Preporod, Kremi iznutra gleda borbu za odranje u novinskim redakcijama. Ljudi su izgubili oveanska svojstva, svedeni su na poslune marionete i prazne inovnike figure, kao to je ef administracije koji je "imao rumeno lice, bezbojne oi, obraze briljivo izbrijane, usta kao u lepog psa, istu koulju, ropsko elo i lep rukopis". Na drugoj strani je neoromantiarski ljubavni zaplet izmeu pesnika Kremia i starije od njega Zorke, aktivistkinje socijalistikih

kruoka, a docnije disidenta kao i Kremi. Ta nepodudarnost izmeu naturalistiki otre slike sredine, kako se prelama u optici ranjenog idealiste, i idealne neoromantiarske predstave o istoj ljubavi, koju stvarnost surovo demantuje, jedno je od osnovnih svojstava Uskokovieve proze. Iako sredina i ista ljubav nisu u Uskokovievoj proznoj slici simboliki reprezentativne, takav raspored vrednosti paradigmatian je za pisce ekspresioniste pred rat, a i posle rata za one koji nisu pokuavali da haos nadvladaju utopijom. Zanimljivo je, na primer, da je tako afektivno i kritiki predstavljena stvarnost, na jednoj, i intelektualni egocentrik to se razbija o nju, na drugoj strani, jedna od konstanti Krleine prozne i dramske knjievnosti. Nekada su identine i simboline reprezentacije, kao vest o smrti devojke u Doljacima ili smrt u haustoru u Krleinom Vujaku, gde je idealista Horvat slian Milou Kremiu. Jo je srodniji Uskokoviev junak iz Doljaka U intonaciji pripovetke "Magare" oseti se Domanovi: "I tok mrtve palanke produi i dalje da tee, upravo da stoji, kao Mrtvo More" (M. Uskokovi: "Magare", Kad rue cvetaju, Beograd, 1912, str. 104). Isto tako, pominjui socijalistike ideje, govori i o ljubavi "prema nepoznatim fabrikim radnicama" (str. 97), a u pripoveci "K'o na vetru dim" uspeno varira motiv ljubavi studenta i radnice koje se sea kao visoki inovnik u Beogradu i eli da se vrate oduevljenja mladosti, citirajui, na nain Turgenjeva u pomenutoj pesmi, stihove. avangardne narativne tehnike. Uskokoviev poloaj bio je utoliko otean to je pre sebe imao nekoliko autora koji su neonaturalistiki prozni koncept shvatili u smislu potrebe 17 delom iskarikir-ani i groteskni. 18 16 SKG, 1940, knj. LIX, br. 2, str. 43. 19 20 K Atanasijevi: "Knjievni rad Milutina Uskokovia", R. Vukovi: "Drama sanjara u Uskokovievim romanima ", Problemi, pisci i dela, II, str. 241-260. Tano je zato da su "mnoge njegove pripovetke, za razliku od romana, ostvarene esto posredstvom lika koji uestvuje u dogaajima prie" (M. Nedi: "Pogovor", M. Uskokovi: Cedomir Ili, Beograd, 1982, str. 218). A to znai i na nain koji su praktikovali pripovedai prethodne generacije. 426 427 sa Martinom Semiem u Donadonijevom romanu Kroz ibe (1921).171 Semi je tip ivanog neurastenika koji prosipa talenat po zaguljivim redakcijama, eljan vieg ivota, ambiciozan, sentimentalan i nesposoban da se stabilizuje u porodici i u javnom ivotu. Zaista, tu nije toliko vana okolnost da je Uskokovi, piui roman Doljake, podrazumevao temu Iskorenjenih (1897) M. Baresa, kao ni to da "u njemu ima doslovno uzetih stavova iz dosadno-razvuenog i sentimentalrio-staromodnog romana La vie privee de Michel Teisier od Eduarda Rode".18 Jer, preuzete

detalje Uskokovi je prilagoavao konceptu tipskog dela i junaka u najnovijoj prozi pred prvi svetski rat idealiste i sanjara, iji su postupci, zato to neurotiki odbija stvarnost, a ipak eli da se ukljui u nju i poslui se njome, kontroverzni i problematini.19 Pitanje vrednosti takvih dela kao to su Uskokovievi romani identino je kod svih tadanjih autora slinoga tipa i skromnoga talenta, koji su linu situaciju stavljali u centar proznih fikcija, kolebajui se izmeu klasine i da piu literarna svedoanstva o svome kraju (orovi, Stankovi, Koi, ipiko). On je poao njihovim tragom, ak se posluio slinim kompoziciondm stereotipima reporterskim izvetavanjem o licima koja su poznavali ili o linim doivljajima.20 Takav postupak bio je u skladu sa eljom da se pie o zaviaju, kao to su to i prethodnici inili, da se u prii sauva autentino svedoanstvo o njegoSemi je, poput Kremia ranije, pesnik i novinar, koji se sukobljava sa sredinom. Meutim, Donadini je, po uzoru ria Dostojevskog, razradio i zaplet romana koji se tie porodice, pogotovo oca erotomana, majke patnice i sestre, te je Donadinijeva slika ivota mranija i bezizlaznija, a situacije i likovi vom geografskom, arhitektonskom, drutvenom i duhovnom profilu. Meutim, takva tenja kosila se sa narcisoidnou, solipsizmom, neurasteninim predispozicijama pisca obuzetog sobom i nesposobnog da oseti raznolikost ivota. Zbog toga izgleda u veini Uskokovievih dela da se sentimentalne ljubavne istorije odigravaju izvan stvarnosti i kao zapleti iji su pokretaki motivi samo literarne prirode. Prikazana realnost zahtevala bi, naime, da se motivacija podredi i njenim zakonima, a ona je sadrana negde u literarizovanoj melodramskoj shemi fabule. Dananji se italac zato mora da pita: da li je razlog konstrukcije ili stilizovane simbolino-apstraktne avangardne proze. Na primer, u kraoj pripoveci "Smrt Jeremije Jeremia" sekretar varokog prvostepenog suda, doljak sa sela, povuen i plaljiv inovnik, koji zbog toga nije napredovao u slubi, oekuje da bude izabran konano u sudiju i da njegova ivotna putanja krene uzlaznom linijom sree. Noen ekstatinom eljom da se dokae, on provodi vee na prozoru, privuen prizorom dvoje mladih (student i radnica) kako se u blizini ljube. Kako nikad nije video takvu scenu, a o linom iskustvu nema ni govora, on se zaboravi, ostane dugo na hladnoi, razboli se i umre. Primeri za neubedljivu motivaciju, izvan realnih datosti prie, mogu se nai i u najboljim duim Uskokovievim pripovetkama "ivot i delo Danila Periia", "Pre ljubavi ", pa i "Pod arnjevima". U prvoj student provincijalac raskida ljubavnu vezu sa bogatijom a mladom uenicom, kojoj je davao asove, i to presudno utie na njegov docniji tragini ivot. Od tragedije se u poslednjem momentu spaava Neko Suboti ("Pre ljubavi"), pisar ministarstva, kad kapric da se dokae telesno kod mlade udovice Jovanke

u kui preko puta njegovog prozora uspe u potpunosti, ali ubrzo ga vidimo kako pijanci i propada po kafanama, a sve to prouzrokuje junakinjino naglo povlaenje iz igre - uplaila se od ina predavanja mlaem oveku, pa je dolo do komplikacija njene savesti. Kad se nesporazum izbrie, Subotiu je otvoren put ka srei sa enom prema kojoj ranije nije bilo nikakve ljubavi. Isto tako je neshvatljivo da histerian smeh starije neudate devojke, nain klasine realistike proze. Pitanje je, meutim, da li je pisac takvih duevnih predispozicija to uopte mogao u vreme kad je u knjievnost uao novi junak, sa drugaijim to ga autor navodi kao uzronika depresije i kraha junakovog zaista takav da izaziva katastrofalne posledice? On se ne bi pitao da je pisac ostao samo u okviru literarne doivljajem stvarnosti nego ranije. Inovacijske vrednosti Uskokovieve proze pa i ukupnoj nadgradnji simboliko-apstraktnog sloja u pojedinim delima. Uskokovi se, naime, nije mogao^ zadovoljiti samo time da teno i na klasian nain pripoveda, ve je eleo da eksperimentie, da razbije monotoniju koja se osea kad se neki postupci ponavljaju u kraem vremenskom razdoblju. U vie pripovedaka Uskokovi je nastojao da iznenadi itaoca neoekivanim reenji21 429 428 kad joj neoekivano izjavi ljubav poto mu je ona prethodno ukazala panju u kolima, moe da izazove tako depresivne posledice kao u idealisti Veljku Todoroviu u pripoveci "Pod arnjevima". Takvih problematinih motivacija izvan stvarnog dogaaja, a u sledu sentimentalne istorije ivota mladih usamljenika i neurastenika, s kojima se ivot poigrava, ima i u romanima Doljaci i edomir Ili.21 Oni su svojstvo proze koja eli da objedini naturalistiki i neoromantiarski koncept u nekoj novoj sintezi, ali u tome ne uspeva. Ima se, naime, utisak da bi Uskokovi postigao pravi uspeh da je priao priu ivota na Uskokovi je danas prepoznatljiv ne samo po onome to je ostvario kao vrednost (nekoliko pripovedaka i roman edomir Ili), ve i prema nastojanju da stvori neto novo i drugaije od prethodnika, to se uklapa u dostignua srpske avangardne proze. Inovacijski kvaliteti Uskokovieve proze oituju se na tri naina. Prvo, u tehnici slobodnijeg nego do tada araniranja detalja i konstruisanja i montae fabule, drugo, po umetanju u priu duevno disperzivnih stanja junaka (podvajanje, transparentnost percepcije stvarnosti) i, tree, u proirenom sistemu simbolikih koincidencija stvari d duevnih pojava, One proizilaze iz koncepta junaka koji su "simpatini ljudi, dobri kao Hristos a od kojih je malo ko uinio vie zla onima koje voli" (P. Slijepevi: "edomir Ili Milutina Uskokovia ", Izabrana djela, I, str. 326). Oni su, izgleda, jedino u stanju da ine zlo naklonjenim im osobama, zbog ega njihovo

ponaanje nije uvek primereno stvarnosti. ma u pripovedanju i u razmetanju ili montiranju na neuobiajen do sada nain pojedinih segmenata prie. U pripoveci "Kraj romana" priu o idealisti Bogdanu Stanicu autor daje kao odlomak (etiri poslednja poglavlja: etrnaesto, petnaesto, esnaesto i sedamnaesto) iz knjige to se, navodno, zove Roman siromanog mladia. A taj kraj romana, odnosno pripovetka, snima lutanje sentimentalnog sanjara za fikcijom lepote olienom u raskonoj eni, koju prati du Knez-Mihailove i Kalemegdanom, sa oekivanim uskokovievskim razoarenjem i padom na kraju. Kad se, naime, u oajanju da neto poduzme i ostvari san, srui ka eni, ona ga nazove prostakom, te, nesrean i pijan, zavri u policijskoj stanici. Isto tako u pripoveci "Tri fotografije" Uskokovi se posluio postupkom fotografskih montaa, tj. ugledni prijatelj oca mladia, studenta iz provincije, koga je ostavila devojka i on hoe da se ubije, demonstrira na primeru tri fotografije iz albuma nekadanjih svojih propalih ljubavi ideju kako je tuga za enom prolazna stvar, a kako se ljubav obnavlja. U stvari, Uskokovi je u prii o tri fotografije varirao tri tipska modela ene u vlastitoj prozi i u tadanjoj knjievnosti. Dva su kontrastno postavljena: tip snane amazonke i tip fragilne i nene ene. Slinu tipologiju enskih likova (u Uskokovievoj prozi ne pojavljuje se lik fatalne ene - nije to ni raskona ena sa ulice u "Kraju romana") daje i u dramski araniranoj pripoveci "Kad smo bili aci". Dramski dijalog ne bi tu znaio inovacijsku vrednost da nije simbolikog predmeta, koji je povod da se dvojica drugova sa studija, ve zaplivali u miran palanaki brani ivot, podsete na studentske dane, na dve devojke to su im tada znaile mnogo, a potom su nestale iz seanja. Mainski predmet (aparat za kuvanje kafe ili maina kako ga nazivaju) nemo je i simbolino lice koje poloajem utljive marionete igra, zapravo, najznaajniju ulogu u toj porodinoj predstavi. Najvei inovacijski znaaj ima, meutim, pojava igre komada u komadu, tj. u okruenju autentinog ivota i s tim u vezi podsticajno dejstvo umetnutog pozorita na stvarnu akciju dela. Naime, u vreme kad ga Uskokovi upotrebljava u romanu Doljaci (oko 1910), ono ima veliku primenu u avangardnim dramskim delima kao sredstvo za obraun sa prevazienom pozorinom tehnikom. Vaarska atra A. Bloka, Lidija i Maksi A. Deblina ili niclerove jednoinke - dela su iz toga vremena koja se i danas smatraju knjievnoistorijski znaajnim dokumentima. 22 Krlea se docnije, kad se vratio iskustvu avangardnog u romanu Banket u Blitvi, posluio metodom igre teatra u teatru da bi objasnio kljuno mesto politikog terora nad osamljenim pojedincem-lutkom.23 U Uskokose lomi kad Zorka stvarno poini samoubistvo i on se vraa u palanku. Kao inovacijsko osveenje i tehniko reenje

taj postupak je vredan u tadanjoj srpskoj prozi, bez obzira da li je Uskokovi imao pred oima neki uzor ili ne. Milutin Uskokovi je u uikoj gimnaziji prihvatio ideje modernog socijalizma i bio je meu onim tadanjim mladim autorima kojima je formiranje socijal-demokratske partije u Srbiji (1903) otvorilo perspektivu. Uskoko23 T. Rodina: A. Blok i ruski] teatar naala XX veka, Moskva, 1972; H. Denkler: Drama des Expressionismus, Miiiia chen, 1967. R. Vukovi: Krleina dela, str. 401-408. 430 431 vievom romanu Doljaci ne radi se, meutim, o marionetskoj stilizaciji pozorine igre, ve o klasinom komadu, koji je, kao autobiografsku ispovest, napisao pesnik Milo Kremi i poveo devojku Zorku da prisustvuje predstavi, dajui joj sa pozorine bine signale kako da mu se ukloni s puta da bi mogao da se priblii ivotnom uspehu, sugeriui joj samoubistvo kao jedino reenje. Funkcija umetnutog teatra u Doljacima je psiholoke prirode i njime treba da se ilustruje moralno problematino dranje zanesenjaka, fantaste i egocentrika Miloa Kremia, koji se ne odrie potrebe da knjievnom uspehu po svaku cenu pridrui i uspenu drutvenu karijeru i u toj elji vi je ubrzo napustio takva opredelenja, pa se u delima (osobito pripoveci "Magare" i oba romana) pojavio u ulozi otrog kritiara prosvetiteljskog socijalizma, naunog optimizma i pozitivizma. Milo Kremi i edomir Ili proivljavaju autorovu dramu razoaranja u socijalistike ideje, pa Ili u Parizu prihvata Poenkarov misticizam i intuitivistiki shvaen skepticizam. Taj obrt od jedne drutvene naune koncepcije ka drugoj, suprotnoj, slian je promeni u shvatanjima nekih srpskih pisaca krajem osamdesetih godina (D. Ili, P. Todorovi), s tom razlikom to produbljena nauna slika sveta u prvoj deceniji XX veka nije doputala naivnu veru u najvie duhovne i drutvene vrednosti. Ali bez obzira na to, u prozu izmeu prve i druge decenije XX veka vratili su se neki kanoni neoromantiarsko-simbolistike knjievnosti. Na prvom mestu, to je predstava o svetu i ivotu koji se ne ograniava samo na sferu vidljivog i ulima dostupnog, ve udeo u najsudbonosnijim trenucima pripada izvanulnim uticajima i emanacijama. U pripoveci "Kad su cvetale rue", gde se, posle drugarskog ivota na studijama u Beogradu, razilaze tri druga, obnavljajui uspomene na gazdarice i kafane, najmlai, pesnik Slobodan, piev dvojnik, govori prijateljima o tome da mu se u lucidnim trenucima otvara esto ulo: "Ja osetim kako stvari ive, vazduh die, a sunce peva. Tad se pod pone dizati, zidovi klatiti, a ceo nametaj igrati. I ljudi dou, oni koje volim, ali i oni pretvoreni u stvari. U sobi se stane aputati tajanstveno i nerazumljivo. apat biva sve jai dok se ne pretvori u jednu

podozrivu, preteu larmu."24 Zamisao o postojanju estog ula opetuje idejno-filozofske predstave devedesetih godina, ali u formi jedne nove slikovne i haotine ekspresije, u obliku uznemirenog i osloboenog marionetskog teatra raskidanih stvari i odnosa. Vizijom izvanracionalnog i zaumnog haosa Uskokovi je bio ve u ekspresionizmu. Sintetikom ekspresijom sluio se Uskokovi i drugim povodima, kao u prii "Prve slutnje", kad je pokuao da iskae neoekivanu buru to je u deaku-izletniku iz kasabe izazvalo svlaenje seoske devojice pred njegovim skrivenim pogledom na planinskom proplanku pored vode. Plimu probuenog erotizma izrazio je Uskokovi plimatinim talasom retorike ekspresije: "inilo mu se da se sve podiglo na njega: planina, reka, potok, obanka, koulja, opanci, jeam, volovi, i da se sve to sliva u neto strano, u neku dugaku, hladnu zmiju, u adaju, koja se baca sa prljena na prljen i juri za njim da ga uhvati, pritisne, ugui."25 satanistiki kolaps linosti. Negde je, kao u pripoveci "Pred bolnicom", ta granina crta sasvim blizu. Ubeujui drutvo u mo predskazanja snovima, odnosno obnavevnosti, ali su zanimljivi njegovi opsesivni motivi, to e u docnijoj literaturi oiveti u dramatinijoj i subverzivnoj formi. Meutim, Uskokovi se najvie pribliio avangardnoj prozi u pogledu simbolike predmeta i pojava koja je u neposrednoj vezi sa realnom priom. Naturalistiki fotografisana realnost i prevod njenog znaenja u simbole stvarala je osnova za ekspresionistiku alegoriju, u kojoj je otro izraen napon izmeu realnog i simbolinog. Ali ni tu Uskokovi nije bio dovoljno radikalan ni subverzivan. U pripoveci "Pod arnjevima" mogue je u svim delovima prie Uskokovievi junaci, senzibilni idealisti i ljudi bez oslonca i korena, duevno su pocepani otrim antagonizmom izmeu racionalnog i oseajnog ivota, osobito Milo Kremi i edomir Ili, primer su kako taj tip linosti, 21 25 M. Uskokovi: Kad rue cvetaju, str. 10. Ista knjiga, str. 150. 433 432 razdiran suprotnostima i stvaran u duhu moderne relativistike antropologije, ne moe da uspostavi ravnoteu ni na moralnom planu - egoizam i elja za integracijom u drutvo u protivurenosti su sa idealistikim istunstvom i kritikim gledanjem na pojave erozije drutvenog morala. Ali, iako neurotici, njihova podvojenost ipak ostaje u okvirima normalnog i ne prelazi nigde granicu patolokih simptoma to bi izazvali pojavu osamostaljenog drugog bia i ljajui opsesivnu temu iz devedesetih godina, mladi doktor Borisavljevi to ilustruje primerom sna u kome se javlja njegov dvojnik, "nepoznati gost", koji mu obznanjuje da sve to je voleo lei na groblju. Uskokovi je blie alegorizmu

neoromantizma nego satanizmu fantastine knji0 putovanju razoaranog i slomljenog Veljka Todorovia u novo provincijsko mesto (Uzice), poto je u prethodnom (Pirotu) doiveo maltretiranje od tamonjeg prvaka, biveg gajtandije, i bio otro ukoren od ministra od koga je oekivao zatitu, uspostaviti paralelu sa legendom o stradalniku Isusu Hristu. Stenjenost u kolima ima simbolino znaenje sabijenosti u ivotnom prostoru, iz koga nema izlaza. Gest stare devojke, to mu u kritinom trenutku ukazuje panju i pomo, zavijajui ga u ebe, podsea na gest neke moderne Marije Magdalene, koja vida Isusove rane. Ali obrat na kraju i pad iz probuene ekstaze u depresiju, rui konvencionalnu predstavu hrianske legende 1 praen je novim simbolinim znaenjem: silaskom sa planine Jelice sve nie i nie, zalaskom sunca i vratolomnom jurnjavom kola. Uskokovi je, na osnovu biblijskih Doljaci i edomir Ili. Ljubavni zaplet u Doljacima poinje kraj mrtvakog odra i smrt se ponavlja kao refren u ivotu i scenskim izvoenjima, dok se na kraju pria ne poentira Zorkinim samoubistvom. U sentimentalnom timungu tog romana morala je da doe do izraaja i Uskokovieva cvetna simbolika. Jedno, u istoriji Kremieve krize, vano poglavlje naslovljeno je sintagmom "Vee svenulih mimoza". edomir Ili koherentnije je delo i u pogledu romansijerske analize drutvene situacije i poloaja osetljive jedinke (doljaka) u njoj, ubedljivije u motivaciji ljubavne drame glavnog junaka raspetog izmeu dve ene kao nosioca dva ivotna stila za koje treba da se opredeli, a on to nije u stanju i, najzad, precizniji u gradnji sistema simbolikih koincidencija. Simbolika u tom romanu delom je iz arsenala tadanje prozne i dramske knjievnosti, a delom je folklornog porekla kao u neoromantizmu devedesetih godina. Radoje, koji je pandan edomiru Ilicu u trenutku kad voda rui njegov poduhvat, ugleda u reci mrtvaki sanduk koji simbolie i predskazuje buduu smrt. U predsmrtnim trenucima Ili meu mravim konjima zapaa vitkog Arapa, koji kao i ostali mora da tegli i da trpi udare bia, ponien i bolan u takvom stanju, kao i Uskokovievi intelektualni sanjari. Iste je vrste i simbolika Vinjinog sna u noi edomirovog samoubistva kad igra polunaga u baletskoj predstavi pred masom sveta. Folklorna simbolika usklaena je sa tipskim simbolikim i oniristikim pojavama. Tako Vinja ulazi u "vilinsko kolo ", u kobni krug za koji se vee narodno verovanje da znai samou neudatoj eni. A tu su i dva crna leptira sa crvenim rubom oko buketa duda, pa dve bele ptice to su letele, kako je to video edomir Ili, jedna za drugom i, kad je pukla puka, jedna je pala u reku, a druga se izvila u visinu. esto je Uskokovieva simbolika dekorativni dodatak, ali je ipak usklaena sa osnovnim smislom i dogaanjima u romanu, kao njihova via duhovna projekcija, i uvodi

nas u strukturu dela, iju sadrinu ne ini samo realnost. To je dokaz da Uskokovia danas ne moemo da itamo samo kao pisca koji delima svedoi o jednom vremenu, o naznaka, mogao da napie pravu ekspresionistiku pasionsku novelu. Jo je vie tih simbolinih konotacija u romanima Preobrazbe pripovedakog stila V. Milievia tualaca ili line pieve doivljaje iz studentskih dana u Francuskoj. Posebno mesto zauzimaju nekolike Milievieve pesme u prozi ili zapisa.27 Izgleda da je otra ocena koju je izrekao Skerli o Milieviu u Istoriji nove srpske knjievnosti, da je talenat koji je brzo procvetao, ali se ubrzo zatim sasuio i sparu26 27 434 435 svojstvima tipinog i kontroverznog junaka u njemu, ve i kao autora koji je, zajedno sa drugima iz svoje generacije, pokuao (pitanje je za sebe sa koliko uspeha) da pronalazi nova reenja, da bude u toku promena na prelazu iz prve u drugu deceniju XX veka, koje su imale presudno znaenje za avangardnu knjievnost docnije. Isto bi se moglo rei i za Veljka Milievia. Kad se ima u vidu celina Milievievog dela, uoavaju se tri razliita stilska i tematska kompleksa u njemu, ak i hronoloki diferencirana.26 Prvi bi bio pripovetke sa sela, iz Like, gde su mu se roditelji doselili iz Slavonije. Te pripovetke su pisane u naturalistikom stilu proze sa poetka XX veka, sa odreenim inovacijama, slobodom u analizi ivota siromanog likog seljaka i simbolinim zgunjavanjima u jezikoj ekspresiji, to ih izdvaja od ostalog to je tada stvarano na slian nain. Drugi ine roman Bespue i delovi nekih pripovedaka koje mu se stilski mestimino pribliavaju. Trei obuhvata roman Opsene i sve pripovetke to ih je negde od 1909. godine napisao u Tuluzu i pri povratku u zemlju, a odlikuju se time to su mopasanovski saete i klasinim nainom psiholoke analize iznose pojedinosti iz intimnog ivota graanskih intelekU prvu etapu ule bi pripovetke koje je pisao do 1906, tj. do svoje dvadesete godine (roen 1886). U drugu roman Bespue, koji je pisao kad je poeo da studira u Londonu i objavio ga u SKG 1906. godine. I u treu dela nastala posle toga i po povratku u zemlju do kraja ivota. To su lirski fragmenti "Seni", pisane u Parizu 1908. "Prelom " u Tuluzu sledee godine. U njima se Milievi neposredno ispovedao, iskazujui svoje razoarenje: u prvoj govori seniina o promaenim nadanjima, a u drugoj o eni koja je otila iz njegovog ivota i polomila iluzije. Karakteristian je ovaj iskaz iz "Seni": "Bure su unakazile moju duu, a brodolomi satrli moju mladost" (V. Milievi: "Seni", Pripovetke, II, str. 183). io,28 uticala i na docniju kritiku da se interesuje, uglavnom, za roman Bespue i za poneku pripovetku iz ranog

perioda stvaranja. Meutim, kad se danas pristupa Milievievom pripovedakom radu, i ako se izuzme roman Bespue, italac e vrednosti nai pre u pripovetkama drugoga nego prvoga kruga. U njima se pisac oslobaao ekspresivne patetike i stvarao psiholoku prozu internacionalne tematike, u kojoj se, na osnovu zanimljivog zapleta ili duevnog stresa, precizno razrauje fabula u kratkoj formi i na kraju se efektno poentira. To je ona vrsta moderne prie mopasanovskog tipa u kojoj se motivi i tajne duevnog ivota neke linosti otkrivaju postepeno i na kraju se porodini odnosi menjaju iz osnova, kao u prii "Pogreb ". Ugledni trgovac obavetava enu da je njihov zajedniki prijatelj lekar umro u kafani. Njoj, za vreme jela, ispada skupoceni servis iz ruku i lomi se. To je povod da se u daljem toku pripovedanja, u nizu suptilno izvedenih pojedinosti, razree niti jedne tajne ljubavi i da trgovac sazna kako je njegova porodina srea sa oholom enom, tako rei kupljenom od siromanog i dugovima pritisnutog oca, bila lana. Milievi je jo kao gimnazijalac preveo poznatu Mopasanovu fantastinu pripovetku "Orla" (1903). Izvesno dejstvo "Orle" moe se osetiti u Bespuu, ali saeti nain pisanja, visoki artizam organizacije materije, posebno u pripovetkama Milievievim sa francuskim temama, kao to su "Dve ene u crnini" ili ratna "Njegova jedina ljubav ", podsete na velikog francuskog novelistu.29 Od svih njih ("Margo", "Neznanka", "Noni leptir", "Greh", "Zagrljaji ena" i druge) tek je "Ljubav Marka uria" raena sloenijom tehnikom i u cininom ruganju jednoj ljubavi to se zavrava na kraju u grotesknoj sceni izmeu platonski zaljubljenog mladia i ene koja trai od njega pare Prva podsea na Mopasanovu "Grobarku", s tom razlikom to se u Milievievoj prii na groblju, pored groba mukarca, susreu dve ene (zakonita i tajna ljubavnica), a u Mopasanovoj mlada i lepa ena se pretvara u "oaloenu" udovicu i tako saaljenjem privlai sebi ljude. "Njegova jedina ljubav" pravljena je prema modelu Mopasanovih ratnih pria (traganje za neim neobinim kao u "Ludi", na primer), a i drugima u kojima se razreava neoekivan dogaaj koji je ostavio trajan peat na dui. oekivanih ljubavnih peripetija glavnoga protagoniste, mladia eljnog uspeha kod ena i spremnog da se stabilizuje na kraju u solidnom braku. Branko Zavii, naime, 28 J. Skerli: "Veljko Milievi", Istorija nove srpske knjievnosti, str. 465. K pua i priklonio se analitikom i artistikom strogom pripovedanju, u kome dominira kartezijanski duh reda i princip cizeliranj a odabranog lika ili iskrslog duevnog prob30 . Milievi: "Veljko Milievi", Pripovetke, I, str. XXXV. 437 436 da bi spasila ljubavnika od katastrofe. I sve ostale su jednostavno ispriane, "na nain dostojan jednoga Mopasana

":30 nekad humoristiki lako, karikirajui, na primer, strogog profesora matematike, koga je tajna ljubav prema uenici Jevrejki preobrazila, a posle raskrinkavanja i kompromitovala ("Sentimentalna avantura Andrije Tadia") ili se pak u epistolarnoj formi govori o tajni ljubavi mukarca prema eni svoga prijatelja ("Badnje vee") ili o ljubavi mlade parike kokete prema naem oveku ("Obina pria"). Monotoniju izaziva u ovoj vrsti Milievievih pripovedaka variranje motiva tajne ljubavi u razliitim okolnostima i uz uee uvek drugih linosti, to je svedoilo o iscrpenosti pieve imaginacije ili o isuenom artizmu. Iako u romanu Opsene (1922) obrauje temu estu u knjievnosti pred prvi svetski rat (V. Petrovi i M. Uskokovi, na primer), o oveku sa sela koji pokuava da se adaptira u novoj palanakoj ili gradskoj sredini, pa deo prostora posveuje i junakovoj porodici na selu (mati i sestra), ipak je to delo pravljeno prema modelu proze neprovodi vreme u avanturama sa enama koje dobija novcem ivei u iluziji stalne erotske igre, da bi najzad pokuao da zasnuje brak sa devojkom solidnog miraza i velike nade u buduu sreu. Sve to razara dolazak nekadanje Zaviieve ljubavi i junaka stavlja u nepodnoljiv poloaj u ljubavnom trouglu (tu je i mu). Ova vrsta psiholokog romana, vesto voenih zapleta i interesantnih peripetija, podseti, u zanatskom pogledu, na tip dobro skrojenih pozorinih komada, u kojima duhovite nijanse i ljubavna igra zasenjuju probleme linosti pri prelasku iz jednog naina ivljenja u drugi. Trebalo je kratko ukazati na trei krug Milievievih dela, na njihov artizam i psiholoku utananost, da bi se postavilo pitanje koje se tie prethodna dva: zato je ovaj autor napustio tako brzo avangardni model proze iz Beslema? Milievi je boravio u Londonu 1905. i 1906. godine, u vreme kad je poeo da studira, kad je bilo u njemu ivo ono to je poneo iz zaviaja i kad se sudario sa iskustvom jedne kulture koju je tek mogao nasluivati. U Londonu je napisao vei deo romana Bespue. Boravak u Francuskoj, prvo u Parizu a zatim u Tuluzi, izgleda da je do kraja izbistrio Milievieve emocije, iji se intenzitet ranije prelivao u gustu patetinu prozu epitetskog slikanja i ekspresionistikog ritma i u njemu je pobedio racionalistiki duh francuskog neoklasicizma. Tako, umesto da boravak u metropoli svetske avangarde pred prvi svetski rat stimulie njegova dotadanja novatorska nastojanja, on ih je priguio i okrenuo u drugom smeru. Jer, ne samo roman Bespue, ve i krug pripovedaka sa temama iz seoskog ivota sadravale su u sebi zametke novog proznog stila, to e da se najavi u srpskoj prozi pred prvi svetski rat, a kulminaciju da doivi posle rata. I dua pripovetka "Mrtvi ivot", koju je napisao kao sedamnaestogodinjak, unosila je neke novine u tadanju prozu i vana je za koncept Milievievog otuenog junaka

iz romana Bespue i za neonaturalistike prie iz seoskog ivota. Prva verzija iz 1903, znatno dua i umetniki nesavrenija, nalazi se negde na sredini izmeu "Seoske uiteljice " S. Rankovia i docnije Krleine drame Vujak. Sentimentalnost i stradalniki patos pribliavaju ga Rankovievom, a kritiki ton i otra slika seoske sredine (sprega crkva-vlast) Krleinom ostvarenju. Zajedniko mu je sa oba dela da ga podjednako interesuje sredina koja lomi mladog entuzijastu uitelja, kao i njegovi duevni problemi i nesposobnost da izdri borbu sa okolinom u kojoj je osuen da ivi. U drugoj verziji iz 1910. godine prvu komponentu prie (prikaz sredine) Milievi je gotovo izostavio i pred itaocem se odvija drama uitelja to sa idealistikom verom prihvata uiteljski poziv, a u momentu sloma ideala nalazi se pred inom smrti ene koju je nekada prihvatao sa zanosom, a sada rastrojeno posmatra njeno umiranje, podeljen izmeu vlastite ravnodunosti i elje da joj ulepa poslednje trenutke ivota. Novim zahvatima u noveli "Mrtvi ivot" Milievi je pisao, u stvari, drugo delo, u ijem su sreditu dileme, opsesije i nervna muenja slina onima iz romana Bespue, a sredina se gubila iz vida. 439 438 Nagoveten u prvoj verziji "Mrtvog ivota", pravi neonaturalizam manifestuje se u nekoliko Milievievih pripovedaka ija se radnja odigrava u likom selu. Kao i ostale srpske i hrvatske pripovedae sline stilske orijentacije, Milievia zanima i tzv. seoska inteligencija (pripovetke: "Mlake due" i "Anarhista"), ali vie jo siromani seljaci, iji ivot protie izmeu dva jaka bioloka nagona: gladi i udnje za ulnom nasladom. U pripoveci "Anarhista" on tematizira problem, est u tadanjoj knjievnosti, siromanog seoskog mladia koji uspeva da, uz velika odricanja i glumaka prenemaganja, sraunata na saaljenja profesora, zavri fakultet i dobije u selu neadekvatno mesto kotarskog pristava prvog razreda i upravitelja kotara, ali da bi dalje napredovao mora da izvri neki poduhvat i tako stekne ugled kod pretpostavljenih. Poto je Srbin, mora na svakom mestu da iskae lojalnost prema vlastima, a i surovost prema svojim saplemenicima. U neemu i ovaj lik prethodi Krleinom Klanfaru iz Lede i glembajevskih novela, pa su tragikominim izgledom i karikiranjem njegovog unutranjeg i spoljanjeg profila nastajale tipske oznake i model linosti. Milievi se posluio jednini stereotipom iz srpske realistike knjievnosti da bi uspenije karikirao Vasilija Grkovia (Gliieva pripovetka "Redak zver" i Nudeva komedija Sumnjivo lice): hvatanje navodno opasnog anarhiste, za koga se ispostavi na kraju, kad utekne iz kotarskog zatvora, a potom bude ponovo uhien, da je nekakav evnuh lutalica pobegao iz Carigrada, ime se na sve napore junakove da napreduje u karijeri stavlja taka.

Meutim, pravi obrazac Milievievog radikalnog neonaturalizma sadran je u tri due novele: "Nova krv" (1903), "Vihor" (1904) i "Mutna pria". Motivi gladi i snane erotske ljubavi, koji vode u zloin, kao i tematizovanje dva aktuelna tadanja socijalna problema (odlazak na rad u tuinu i pokuaj seljakih sinova da postanu "graani"), stavlja Milievieve pripovetke sasvim u kontekst neonaturalistike proze poetkom XX veka, tj. dela tada znaajnih srpskih i hrvatskih pisaca (Stankovi, ipiko, imunovi, orovi, Kosor, Koi i drugi). Otra problematizacija siromatva i gladi, zatiin iseljavanja ili rada u tuini i lika povratnika, odabiranje planinskih krajeva kao mesta radnje, stilski monumentalizam - otkrivaju da se i Milievieve pripovetke, kao i dela nekih od pominjanih pripovedaa, mogu posmatrati u irem okviru pokreta tadanje austrijsko-nemake zaviajne knjievnosti, u kojoj je izraen interes za brdovite predele i snane linosti.31 Interesantno je, na primer, da orovi radnju za najbolju svoju seosku pripovetku "Pop Tandrkalo" smeta u visoko hercegovako selo, te na tome da i usred leta, posle arke vruine, padne sneg, zasniva humoristiku poentu prie. Isto tako, meu najbolje pripovetke Josipa Kosora su nekolike u kojima se radnja odigrava u hladnim planinskim predelima bosanskog sela. Slina je i geografsko-socijalna pozadina Milievievih pripovedaka neonaturalistikog kruga. Sredina je, meutim, tu data kao okvir, u kome se manifestuje brutalna ulna drama protagonista jake i mutne krvi, ali stenjenih neimatinom i glau, pretvorenih u surove ivotinje, ija savest proradi tek posle izvrenog ili pokuanog zloina. Ve prva takva pripovetka sedamnaestogodinjeg Milievia "Nova krv" sadri re krv u naslovu, a govori o povratniku iz tuine, te tako sledi tipske oznake ove vrste neonaturalistike proze. Mladi Zekan ne moe da izae na kraj na posnoj i plavljenoj likoj zemlji, pa odlazi na rad u Nemaku, a ena mu Joka ostaje kod kue. Bioloka glad i ulna udnja jae su od moralnih obzira u oboje junaka. Zekan zaraeno pije i troi u bludnienju sa tuim enama, a Jovanka raa dete i vara ga sa drugim ovekom. Zekan dolazi da se sveti, no umesto toga se u oajanju ubije. U knjievnosti toga vremena poznata su dva tipa povratnika iz tuine. Jedan je onaj bogati ("Amerikanci" u Vojnovievoj drami Ekvinocio i ipikovom romanu Za kruhom), koji dolazi, nadmen ii snob, da nae zdravu i mladu enu i tako uvelia svoje bogatstvo, i drugi, siromah, koji je izgubio sebe u tuem svetu, propao moralno i materijalno, vraajui se kui nekad i kao bogalj (Tucieva drama Povratak). Milieviev junak pripada ovoj drugoj kategoriji. On nije, poput junaka Tucieve drame, sam sebe osakatio da bi od osiguravajueg drutva izvukao novac i vratio se kako bi nastavio ivot sa mladom enom koja je u meuvremenu pronala ljubavnika. Dramski za-

32 31 U. Baur: "Die Ideologie der Heimatkunst", Geschichte der deutschen Literatur Vom 18. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Koriigstein/Ts, 1980, str. 403. str. 335). 440 441 plet je slian u oba dela, s tim to se akter drame Povratak sveti eninom ljubavniku, a Milieviev ubija samoga sebe. Iz ovog poreenja se vidi koliko je mladi Milievi preuzimao tue motive, ali ih transponovao na svoj nain, naglaavajui snagu erozije moralne linosti, koju razjedaju instinkti. Milievi je u obradi motiva povratnika iz tuine ispoljio slabosti poetnika u pisanju pria, ali je i u pripoveci "Nova krv" nagovestio vrednosti kojima se njegov radikalni naturalizam, uz centriranje drame u biu osetljivog pojedinca, pribliavao modelu ekspresionistike proze. A kad je o tome re, italac ima razloga da se u vezi sa ovim tipom Milievievih pripovedaka priseti Josipa Kosora. Blisko je u neemu i lutalatvo, kao boravci dva pisca u evropskim gradovima. Kosor je roen kod Drnia, a preselio se u Slavoniju, dok je Milievi roen u Slavoniji, no deatvo je proveo u jednom likom selu, gde su mu iveli aMilievi 1886), poeli su da objavljuju iste 1903. godine, i radili roditelji uitelji. Iako je Kosor stariji (roen 1879, Najbolja Kosorova zbirka pripovedaka Crni glasovi (1905) sadravala je pripovetke koje su nastajale u vreme kad i Milievieve, te je razumljiva ponegde i podudarnost naslova ("Crni glasovi", "Crna sila" prema "Crne rijeke", "Mlake due", "Vihor"). Za Kosora se zna da je bio veliki potovalac, a ponegde i podraavalac Gorkog, a Milievi stavlja uz prvu verziju pripovetke "Mrtvi ivot" moto iz dela istog pripovedaa.32 Individualni stil dvojice pisaca (Kosorov veristiki hladan, sa neoekivanim retorikim tiradama, a Milieviev mladalaki egzaltiran i patetian mestimino), razliit je, te im se razlikuju i narativni postupci: Kosor esto doputa, na nain Gorkog, da lik u govornom idiomu prikazuje vlastiti in zloina ("Crna sila", "Zloin"), dok se Milievi dri treeg lica, elei da u duim pripovetkama zahvati iri krug linosti. Meutim, ako se zanemare individualne razlike dva pisca, moe se rei da su neke njihove pripovetke neonaturalistikog modela iz prve decenije XX veka izrasle na istoj ili slinoj osnovi Za moto pripovetke uzeo je karakteristine reci iz tada vrlo popularnog i 1901. godine prevedenog romana M. Gorkog Foma Gordejev: "Zna li ko su robovi ovoga sveta? To su oni ljudi to su trebali postati junaci, pa su postali statistiari ili uitelji" (V. Milievi: "Mrtvi ivot", SKG, 1903, knj. X, br. 5, osnaivanja gorkijevskog slikanja socijalnih kompleksa i nagonskih sila u oveku. Zato su meusobno srodnije Kosorove i Milievieve prie te vrste nego Milievieve i ipikove. Poreenje, na primer, Milievieve pripovetke "Vihor " sa ipikovom "Otrgnuti ivot" svedoi koliko je mlai autor radikalniji od starijeg u prikazu istog procesa dezintegracije

siromane seoske zajednice i tragine sudbine prokaene devojke sa sela. U ipikovoj noveli u prvom planu je drutveni, a u Milievievoj bioloki problem. ipikovoj junakinji ostaju zatvorena vrata pred vrstom porodinom seoskom zajednicom - jednostavno, ona ispata tuu greku. Milievieva porodina zajednica se rastae - sve se pretvara u vihor, u kome se siromatvo preplie sa poarom nagona i silinom ivota. Milievi je, zatim, uveo i motiv povratnika iz Amerike u drastinoj formi: devojin brat je doao iz Amerike bez noge, a sa fantazijama u glavi o tome kako e se obogatiti otvarajui rudnik, a stvarno gubei i poslednji dinar u piu. Po povratku, u kui je naao pakao: otac udovac se oenio starijom osobom, a sestra rodila vanbrano dete. Posle toga glavna junakinja Smilja Tadi je umorila dete da bi se domogla slobode i uivanja. edomorstvo je drugi vaan motiv ove prie o raspadanju porodice biveg hercegovakog ratnika, ija je kua postala ruglo u okolini. Kad je re o rasulu seoske porodice i o motivu edomorstva, treba se prisetiti dve najbolje Kosorove prie iz knjige Crni glasovi: "Zloin" i "Crna sila". U prvoj, mlada ena, muslimanka iz zabaenog bosanskog sela, da bi se oslobodila uspomene na slabog mua, koga je mrzela i gladi to joj preti, eljna novog ivota sa snanim seoskim momkom, ubija sedmogodinjeg sina. U drugoj, Kosor polazi od motiva Gorkog iz pripovetke "Na splavu", proirujui ga gde je ruski pisac stao - da sagleda posledice ina obljube (snaha se podaje svekru dok je sin bio u vojsci) u obliku straha od kazne i pritiska savesti. U Kosorovoj prii snaha se u rastrojstvu obesi, a sin ubija oca. Naglaavajui u obe prie mo bioloke udnje za ivotom i meusobnih surovih zlostavljanja, Kosor uvodi i neke postupke koji su bili karakteristini za neoromantiarsku prozu devedesetih godina: san kao predestinaciju onoga to e se desiti i privienje ("Zloin"), san i ovaploenje stilska ekspresija usklaeni sa koloristikim tonom i dinamikim smislom vatre. Milievi je i u "Mutnoj prii", u liku glavnoga junaka Ilije, ponovio tipsku figuru svoje proze siromanog seljakog sina koji se uzdie do seoskog 33 D. Jelii: "Teatar Josipa Kosora", Poarite, 1975, br. 3/4, str. 169. 31 V. Gligori: "Veljko Milievi", Senke i snovi, str. 25. 442 443 savesti u liku avola, crne sile zapravo, to deluje zloinaki protiv razuma ("Crna sila"). Na taj nain Kosor stvara uslove za novi stilski model, ekspresionistiki, za ijeg se prethodnika smatra u hrvatskoj knjievnosti, osobito sa dramom Poar strasti? U pripoveci "Vihor", koja kao da saima motive dve Kosorove novele (edomorstvo, rasulo porodice, povratak), Milievi je na drugi nain uoptio konkretnu i na turalistiki ivu sliku sela u ekspresionistiku viziju. Saimajui, naime, prianje o meusobnoj mrnji najbliih

srodnika, o cinikom izrugivanju, o nemilosrdnom postupku Jovie, tipinog seoskog momka siledije, koji je u vojnitvu osetio ivot u gradu, kad isprebija Smilju to mu je donela dete, o tome kako edomorka sa dva pandura na putu u zatvor poinje da realizuje san o slobodnom i raspusnom ivljenju - Milievi na kraju sav taj haos ivota simbolino predstavlja u vihoru koji provali i zavitla sve oko sebe u ludom kovitlacu. Nije bez razloga u toj slici vihora vieno neto "od poetskog ekspresionizma, koji e se iza rata prolomiti u literaturi" ,34 Slian smisao ima i poar u Milievievoj "Mutnoj prii". Poar igra vanu simboliku ulogu u Kosorovom romanu Rasap (1906), u kome je re o raspadanju jedne seoske porodine zajednice. Docnije je Kosor preradio roman u dramu Pomirenje i biblijskim paralelama, simbolinim detaljima stvorio ve pred rat obrazac ekspresionistike drame. ena u Milievievoj noveli je poar ulnosti, to je uzrok paljenju kue iz osvete, uz rizik da izgori i njeno vlastito dete. ena je, naime, jo mlada, ali zapostavljena, poniena time to je pijani mu doveo kui ljubavnicu i maltretira je. Ona ih zakljuava u kui, potpaljuje vatru koja bukti u noi simboliui pijani, suludi poar ulne strasti. Vanost poara kao integracionog simbola prie svakako je i u tome to su svi iskazni detalji i patetina gazde,35 a kad pokua da postane "graanin", strmoglavIjuje se u pijanstvo i blud. Na drugoj strani, ljubavnica mu Gruda je mlada, ulna ena, iji je mu otiao u Ameriku, pa se ona u poetku otimala od samoe i ljudi, a onda su se uguivani oseaji "zapalili crvenim plamenom, zabijetali oi savesti i gurnuli je u jedan ivot, pun vatre i mraza ". Boja crvenog plamena je signal koji povezuje iskaze o linostima i eksploziju poara na kraju. Tako na poetku ve saznajemo da Ilijina ena Mara sanja san koji e da predskae docniju dramu njenog ivota, a "razbuktala mata osvetljavae njezin san krvavim plamenom". Kasnije osea da se na srcu "savila ljuta, arena guja to zavlai svoje otre, otrovne zube u meso lagano i duboko". I u ovoj Milievievoj neonaturalistikoj prii vidljivi su zaeci ekspresionistike poarne slikovitosti koja se javlja paralelno ili ak pre Kosorove.36 Izgleda, meutim, da su odljazak na studije u inostranstvo i sazrevanje uticali na Mildevievu spoznaju kako su i neonaturalistika slika stvarnosti i likovi u vlasti razornih instinkata, kao i stilska patetika, sa jakim koloristikim ekspresijama, bili izraz mladalakog preterivanja. Posledice tog saznanja mogle su se osetiti u romanu Bespue (objavljen 1906. u asopisu, a 1912. u knjizi). Ako je, naime, u nekim od pripovedaka moglo biti reci o ekstenzivno shvaenom ekspresionizmu u koji prerasta naturalistika slika realnosti, u romanu se javljao intenzivan oblik ekspresionistike proze, karakteristian za predratno vreme. Roman je, naime, sintetisao sve motive Milievievih pripovedaka sa sela, ali je,

Josip Kospr je roen 1879. godine (stariji je sedam godina od Milievia), ali on sa dvadeset tri godine sprema prve knjige Optuba (1905) i Crne glasove (1905), dok je sa objavljivanjem pesama poeo 1903. godine (A. ljivari: "Josip Kosor", Pripovijesti / Poar strasti, Zagreb, 1964, str. 7-8). A 1903. godine sedamnaestogodinji Milievi tampao je novele "Mrtvi ivot" i "Nova krv". Novatorsko znaenje romana Bespue 35 Uglavnom su takve linosti u Milievievoj prozi negativne. Takav je Vasilije Grkovi iz "Anarhista", takvi su Mile Tadi, povratnik iz Amerike, i Jovia Opai iz novele "Vihor". I junak romana Opsene Branko Zavii je slinoga tipa. 36 37 D. Vitoevi: "Prvi srpski moderni roman i njegov pisac ", V. Milievi: Bespue, Beograd, 1982, str. 157. 444 445 sledei modus prie "Mrtvi ivot", stavio u prvi plan pojedinanu linost, subjektivnu svest, u kojoj se zbira i prelama stvarnost. Koncipujui roman o povratku razoaranog mladog intelektualca iz Zagreba u rodno liko selo, Milievi je u saetijim slikama, kao vienja i doivljaje glavnog junaka, na nov nain sagledao seosku sredinu. Jo u vozu akovi susree Liane koji odlaze "preko mora ". Tu je i drama njegovog oca, seoskog umara, ljubav seoske devojke Jeke, slike kue i seljaka. Milievi obnavlja, zapravo, motive svoje dotadanje seoske proze: propadanje porodice, nesnalaenje mladia sa sela u gradu, otuenost seoske inteligencije i slino. U sreditu prie naao se junak koji senzibilno doivljava svet i sve to protie, ogleda se u njemu, pa je i "svet ono to o njemu pojedinac doznaje i osea".37 To je razlog da su motivi prvog kruga Milievievih pripovedaka dati u novoj optici i na traci junakove svesti koja pretpostavlja saetost, fragmentarnost, trenutanost slika i simbola. Ve sama ta injenica govori da je Milievi koncipovao roman (ili duu pripovetku) na nov nain, da je stvorio novu varijantu razoaranog intelektualca iz pripovetke "Mrtvi ivot" - oveka koji jednostavno kao i da nema neke prave istorije za sobom, niti budunosti pred sobom, nego je na proputovanju iz jednog mesta (grada) u drugo (selo), iz jedne sredine u drugu, a lutanje e se, kako se saznaje na kraju, nastaviti i dalje. Junak je moderni Ahasfer koga nita ne moe da zadri na jednom mestu, koji je pred ivotom - jednostavno, na bespuu. Takav koncept junaka razlikuje se od intelektualnih sanjara iz dela sa kraja XIX veka, kao to su Ljubomir Vasi iz Poruenih ideala S. Rankovia ili Ivo Poli iz romana Za kruhom I. ipika, koji kreu u ivot sa idealnom fikcijom: ili je to predstava istog duhovnog ivljenja (prvi) ili sveobuhvatne prirode kojom se niveliu unutarnja duevna nesuglasja (drugi). Kad izgube veru, ti junaci ive, tavore kao i ostali ljudi, zadovoljavajui se malim radostima i ivotom bez supstance. Sa idealom je poao u ivot

i Damjan Damjanovi u Milievievoj pripoveci "Mrtvi ivot", razoarao se i nastavlja da traje u krunom kretanju svakodnevice. Gavre akovi nema ideala i, koliko se moe zakljuiti iz romana, nije ih ni imao. ivi od privida, pa su putovanje i kretanje jedina izvesnost. On je otuen od drutva i prirode, a i od samoga sebe, te je takav tipian junak u ranoj ekspresionistikoj prozi.38 Otiao je u Zagreb da studira, ali, osetivi u jednom trenutku svu prazninu kafanskog ivota, naseljenog kreaturama mesto ljudi, odlazi na selo da se osnai. Meutim, i priroda mu je postala tua, i kad pokua da pree Unu i zapljusne ga dah ivota vraa se sa pola puta - emocije i zanosi se brzo gase. Doivi zadovoljstvo u telesnoj ljubavi sa mladom, zdravom seljankom, pa i nju zaboravlja, muen ipak oseanjem da je nepotrebno zgazio jedan ivot. Osamljenoj i nesrenoj ehinji Ireni nije u stanju da se priblii - njihova veza ostaje u platonskoj nedoreenosti i njen odlazak izaziva samokritiki cinizam, ravnodunost i hladnou. Pokuaj da u dodiru sa crkvenim obredom obnovi duevni ivot ili nae uporite, ostaje bez uspeha. Od svega udaljen, ne nalazei nigde uporita, ranjavan seanjem na prolost, detinjstvo i propast porodice, Gavre akovi rezignirano naputa sve i odlazi u svet da produi lutanje. Taj tiip apsolutno otuenog, sentimentalnog, cininog na momente, oajnog junaka to se predaje lutanju ili se ubija, karakteristian je za prozu ranog ekspresionizma. U srpskoj i hrvatskoj knjievnosti Gavre akovi je prethodnik seriji slinih likova u romanima starijih i mlaih autora kao to su D. Simunovi (Tuinac), M. Cihlar-Nehajev (Bijeg), M. Uskokovi (Doljaci, edomir Ili), J. Poli-Kamov (Isuena kaljua), U. Donadini (Sablasti, Vijavice, Kroz ibe), pa sve do Dnevnika o arnojeviu M. Crnjanskog, na iju strukturu utiu novi istorijski inioci (rat), zbog ega zahteva i drugaiji nain posmatranja. Kao u svim ekspresionistikim romanima i dramama pred prvi svetski rat, otuenost Gavre akovia poinje u porodici. Izmeu surovog oca umara, kome se seljaci svete oruanim prepadom iz potaje (od toga umire) i majke hladne prema njemu, a okrenute bratu mu Milanu, povrnom i vedrom mladiu, osetljivi Milieviev junak ne nalazi prave topline i doivljava smrt svo troje njih. U hrvatskoj knjievnosti slini primeri javljaju se u delima Janka Polia-Kamova i Ulderika Donadini ja. Kamov je u noveli alost prikazao rasulo porodice i junakovu mrnju prema ocu i majci, a incestuozne porive prema sestri. U sva tri romana Donadinijev slabi i ugroeni mladi intelektualac predstavlja i neku vrstu dnevnika (prvi deo romana pisan je u treem, a drugi i trei u prvom licu), u kome Arsen Toplak registruje svoje doivljaje, susrete, razmiljanje, ime se narativno tkivo raspada na asocijativne impresilje. 39 U romanu Bauk (1922), koji je nastao preradom Sablasti (1917), Donadinijev junak kae o ocu: "Bio je neumoran u izmiljanju

novih muka, a nastojao je da to vidi i moja majka. Kad ona nije vie mogla da se savlada i poletjela da me 3e zatiti, onda se obarao na nju" (U. Donadini: "Bauk", Novele, romani..., str. 77). 40 V. Krull: Prosa des Expressionismus, Stuttgart, 1984, str. 19-30. Isto, str. 73. 447 446 trpi pritisak jakog oca i naklonost majke, te njegov nemoni protest protiv oevog terora dobi ja dramatine razmere. 39 Kamovljev Arsen Toplak iz romana Isuena kaljua, ija bolest (u prvom delu romana on saznaje da boluje od tuberkuloze) prouzrokuje perverzne sklonosti (voli sestru a mrzi zeta koji propoveda istotu morala, osea nelagodnost prema majci i rano umrlom ocu), sklon je politikim ekscesima (anarhista je i ne shvata radnike pobune). Roman nekoherentne kompozicije, Isuena kaljua Iako je seanje vaan strukturni elemenat Bespua, Milievi, kao i Krlea u Povratku Filipa Latinovia, uva loginost asocijacija i ravnoteu izmeu osnovne fabule i povremenih retrospekcija. Ni u formi romana, ni u ponaanju Milievievog junaka jo nije dolo, a nije to ni moglo da se desi 1906. godine, do destrukcije jezikog izraza i vrstog kompozicionog koncepta, niti do stvaranja disocijativne ekspresionistike forme. Milieviev Gavre akovi uspeo je da sauva i integritet linosti. Junak Donadinijevih romana, osobito Serafim Skok iz Sablasti patoloki je primerak (on prvo glumi luaka, a zatim poludi), te se njegova pojava sa ljubavnicom na poetku doima sablasno, jer se "taj udnovati par, to je stupao pored ceste, okruen hrpom deurlije, inio gotovo kao sablazan i javni skandal".40 Dezintegraciju psihikog lika prati u Donadinijevom romanu i rastrgana kompozicija, to nije sluaj u Milievievom Bespuu. Milieviev Gavre akovi manifestuje znake patolokog ponaanja, ali je sve to u granicama neurotine krize i neurasteninog nemira. Oseajui, naime, u izvesnim asovima da je "sasvim tu saTipian je u Bespuu snimak putovanja vozom. Putovanje u haotinoj atmosferi putnikog voza tree klase, u optoj gunguli ljudi i pitoresknih lica (u Bespuu je to neki "nepomini ovjeuljak s mijim oima i ogromnim zaveljajem vie glave"), postae opte mesto u prozi ekspresionizma. Voz je, naime, sabirni poligon ljudskog haosa i vizija zemaljskog pakla (u Krleinoj "Hrvatskoj rapsodiji " i u Cesarevoj noveli "Na posljednjim tranicama"). Jo je tipini ja slika kafanske atmosfere i marionetskih figura u njoj - kao da je neko zderao veo s lica ljudi. I Milievieve uline scene su gotovo nestvarne i sadre neto vizionarno i katastrofino, kao u Van Hodisovoj pesmi Bespue je paradigmatino prozno delo za ekspresionistiku prozu. Javivi se pre futuristiko-ekspresionistike revolucije od 1910. godine, ono je predskazivalo sva njena obeleja, ali jo pod kontrolom jakog oseanja za harmoniju oblika i ravnoteu delova i celine. Kao takvo ostvarenje,

Bespue se na neobian nain dodiruje sa Povratkom Filipa Latinovia, sa romanom u kome je Krlea ve bio prevaziao intenzivnu ekspresionistiku stilsku dinamiku ranih drama i novela i vraao se nekim naelima stroge kompozicije i jasnog plana strukture -onim vrednostima koje karakteriu i Milievievo delo. Oba romana, naime, govore o senzibilnim i poljuljanim intelektualcima koji dolaze u zaviaj da bi se tu duhovno osveili i smirili, pa se razoaraju. A kompoziciona shema Krleinog romamome sebi", on nalazi "u sebi jedno udnovato runo lice, puno zlobe prema svijetu i ivotu, sebino i jedno u svome roenome zlu", koje je "sraslo s njim, kako ga ono i sainjava, da to nije niko drugi do on".41 To je ve signal rascepa linosti, dvojnitva u psihiki poljuljanom biu, no Milievi ne prekorauje onu opasnu granicu ludila kad se "nepoznati" osamostaljuje i progoni junaka. mu kompozicije povratka i motiv junaka povratnika (u noveli "Vraji otok", u Povratku Filipa Latinovia i u drami Gospoda Glembajevi) i junaci sva tri dela dolaze iz Lon"Kraj sveta" (1911): "Topao vjetar digne pokatkad debelu prainu, zavitla je u vazduh i s njom naglo projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u susjedstvu tresnu vjetar prozorom i staklo se rasu po ploniku; nekome vjetar ponese eir. Tmasti oblaci mijeaju se nemarno i smueno; u vazduhu neto teko to zaraava amom i malaksalou."42 43 41 4 42 U Cankarovom romanu Nina junak, u retrospektivno postavljenoj kompoziciji, vaskrsava mranu prolost i iskustva sa drutvom. - R. Vukovi: Krleina dela, str. 366-374. V. Milievi: Bespue, Pripovetke, II, str. 92. Isto, str. 41. 29 448 na u bliskoj je vezi sa Ibzenovom tehnikom povratka u zaviaj, gde se, zatim, naknadnim retrospekcijama oivljava prolost. Primenjena je d u ipikovom romanu Za kruhom ili Cankarevom Nina, koji se pojavio iste godine (1906) kad i Milieviev.43 Krlea je tri puta upotrebio shedona, iz grada u kome je pisano Milievievo Bespue. Krlea je verovatno poznavao Milievievo delo, tim pre to je u Tri kavaljera frajle Melanije parodirao taj tip kratkog romana o sentimentalnom pesniku moderne, a Povratak Filipa Latinovia gradio je na slinom kompozicionom principu. Naime, Krlein roman ima dva razliita dela (ili tri, kako se ponegde smatra ako se zasebno izdvoji Filipov put iz Kotanjevca do doma plemenitog Lipaha): prvi statiki, sav u razmiljanjima, a drugi dinamiki dramski kad upoznaje Boboku i kad proivljava dramu povratnika meu ljude.44 U sutini i u Bespuu

se razlikuju dva slina dela: prvi obuhvata vreme dolaska, kad se akovi najpre prisea puta kolima do sela, zatim se sea bratove i majine smrti, a onda jo davnije oeve, oivljavajui pojedinosti i dodire sa okolinom, sa kuom, sa fotografijama, sa mranim utiskom sobe i neto vedrijim Une, to protie ispod prozora i jablana pred kuom koji se osuio i simbolie tako junakovo ivotno iscrpljenje i mrtvilo. Sadanjost i prolost tu su tako isprepleteni da je jednostavno, kao i u Krleinom romanu, prostor sadanjeg rezervoar bolnih uspomena. Dovoljno je da se neeg takne, pa da zastruji muzika u dui povratnika. Milievi je tu odstupio od kompozicione sheme tako este poetkom veka, u kojoj se seanjem sukcesivno vaskrsava istorija (obino porodina) prolog ivota. On oivljava prolost asocijativno, u odlomcima, u sinhronizaciji subjektivnog doivljavanja predmetnog sveta i prolosti to je u njemu zatrpana. Nije vano to se u prvom delu javljaju tek jedno priseanje i dva retrospektivna oivljavakvalitet restrospekcije. Seanje na brata navire, kao i u Krleinom romanu, u doticaju sa predmetima i oseanjem grobne teskobe u kui i naviranjem studenog daha spoIja. Pogledao je fotografiju i prepoznao brata Milana na njoj. Kad se film seanja zavrio obnavljanjem pojedinosti iz prolosti, opazio je sa strepnjom "da se stari jablan vie kue osuio" i da je sada "to mrtvo drvo". Zatim pri pogledu na "mlaz seljakog ivota iz tih malih, nejednakih kua, obiljeenih mukom i potrebom", prisea se "jednog otvorenog groba", to ga je odbijalo od tih ljudi, od seljaka: sea se oca, oeve smrti i pogreba. Od kraja tree glave (ukupno ih je sedam), kad doivi kratko osveenje u telesnoj ljubavi sa seljankom Jekom, poinje dramski, drugi deo romana. Gavre akovi se. kao i Filip Latinovi, neoekivano i protiv volje naao meu ljudima, muen strastima i saveu, odbijan i privlaen od ivota. Tek se poeo smirivati, a u akovievu kuu se uselio eh Panek sa erkom Irenom, to je novi momenat dramatizacije radnje i junakovog izlaska na brisani prostor ivota. Retrospektivna rekonstrukcija Panekovog braka, razlaz sa enom, Irenin boravak u samostanu, nisu statiki motivi, kao u prvom delu, ve pre objanjenja linosti u akciji, pa zbog toga ne ometaju aktivniji tempo radnje u drugom delu romana i uee sveta kao faktora u linom ivotu osamljenika na bespuu. Tu su i epizode akovieve posete crkvi, Panekovo pijanstvo, kolebanje oseanja prema Ireni izmeu ravnodunosti i emotivnog interesovanja i na kraju rastanak. Meutim, za razliku od Povratka Filipa Latinovia, Bespue je roman lirske koncepcije i pisac nije iao za tim da postavljene probleme dramski razreava kao Krlea, niti mu je bilo vano katarzdko pranjenje na kraju. Jednostavno je najloginije reenje ono koje je pisac izabrao priom o oveku na bespuu - da krene u svet i

tako zatvori ovo delo skladne kompozicije i koherentne strukture. S obzirom na mestimino retoriki manirizam, njegovo znaenje je prvenstveno knjievnoistorijsko: Bespue je model i paradigma avangardnog romana. AVANGARDNI MODEL PROZE (I. SEKULI, S. VINAVER) nja prolosti.45 Vanije je da ona nisu data u vremenskoj sukcesiji: prvo se, kako je reeno, Gavre akovi sea bratove smrti, pa onda znatno ranije oeve. Vaan je povod i Uvodne napomene Isidora Sekuli i Stanislav Vinaver su oni pisci koji su u srpskoj knjievnosti do 1914. stvorili najistiji obrazac avangardne proze. U knjigama (Suputnici i Prie koje 1 J. Skerli: "Dve enske knjige" i "Stanislav Vinaver: Prie koje su izgubile ravnoteu", Pisci i knjige, V. 2 45 J. Tama: "Struktura romana Bespue, Knjievna islorija, 1975, br. 27, str. 436. 450 451 su izgubile ravnoteu), koje su objavljene iste godine (1913) i izazvale sline reakcije,1 oni su formu kratkog teksta iskoristili za uobliavanje vlastitog narativnog obrasca slobodnih asocijativnih tokova svesti i povezivanja irokog spektra utisaka i saznanja (stvarnih, onirikih, mitolokih) u novu, disharmonijski zasnovanu strukturu. Razlika je izmeu to dvoje autora najvie u docnijoj evoluciji njihovog proznog modela. Vinaver je, naime, ostao dosledan svojim avangardnim nastojanjima, pa je u prozama "Gromobran svemira" (1921) pisao ekspresionistike kosmike fantazije, a u "enidbi Vrapca Podunavca" (1926) pravi dadaistiki kolani tekst, te se moe govoriti o tri vrste pria to se poklapaju sa tri etape srpske avangardne proze.2 U prozi I. Sekuli se takoe prepoznaju tri prozna modela, ali drugaije vremenski rasporeena i stilski uobliena od Vinaverovih. Posle Suputnika, naime, I. Sekuli je objavila roman akon Bogorodiine crkve (1919), koji se u mnogome podudarao sa neoromantiarskim modelom devedesetih godina, a 1940. Kroniku palanakog groblja, knjigu pripovedaka koja je sledila jedan trend srpske proze tridesetih godina, ija je namera bila da analizira sudbiMisli se na ovu neposredno poratnu, kad Vinaver pie program ekspresionizma ("Manifest ekspresionistike kole") i dadaistiko-nadrealistiku dvadesetih godina. O tome sam opirno govorio u tri svoje knjige koje ovde esto navodim: Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Moderna drama i Avangardna poezija. poetkom veka (S. orovi, B. Stankovi). Roman akon Bogorodiine crkve toliko je blizak neoromantiarskom modelu da je s razlogom reeno kako bi se "moglo pretpostaviti da je Isidora Sekuli pisala ovu novelu pre proze koju je objavila u knjizi Saputnici"? S obzirom da su i drugi srpski pisci postupali na slian nain i posle rata tampali ranije napisana dela, pretpostavka

da je akon Bogorodiine crkve nastao pre Saputnika sasvim je opravdana. Vie je elemenata u romanu koji upuuju na njegovu izrazito neoromantiarsku strukturu. Prvo, naslov asocira na delo Viktora Igoa Zvonar Bogorodiine crkve u Parizu, gde je takoe re o jednoj neobinoj romantinoj ljubavi sa mnogo peripetija. Drugo, jezik romana je kitnjast, lirski retorian i mestimino neoromantiarski pompezan. Tree, tu je melodramski zaplet, sa ljubavnim partnerima idealnih fizikih i duhovnih osobina (prekrasan i inteligentan, crkvi, muzici i pevanju predan mladi akon i umetnica muzike Ana Nedi, varoka lepotica iz bogatije kue, iju telesnu harmoniju dopunjuje dobro obrazovanje, fanatina ljubav prema muzici i kreativne sposobnosti stavljene u slubu crkve i vieg boanstva). etvrto, spiritualizacija svega podsea na knjievnost devedesetih godina, gde se duh religioznosti identifikuje sa duhom muzike i sve se podreuje mitu vene ljubavi. Peto, crkva je i ivot male varoi okupljen oko crkve, likovi svetenika (pored akona tu je i njegov dobrotvor stari episkop, zatim drugi akoni i prote) velika su tema srpske neoromantiarske proze. Meutim, roman I. Sekuli znai istovremeno i negaciju spiritualistikog metafiziko-estetikog koncepta neoromantizma. U romanu se, iako to nigde nije naznaeno (ine ga dvadeset est poglavlja), mogu jasno razluiti dva dela. U prvom delu idilina ljubav izmeu akona lepotana, snanog i odnegovanog glasa, i varoke lepotice, nadarene muziarke Ane Nedi, u usponu je. Sve pojedinosti su sinhronizovane tako da dokau kako je mogua ljubav kao muzika harmonija boanske ideje i odricanja od ulnog ivota. Prianje se doima kao rasprava o moi muzike i o nu pojedinaca u njoj (V. Petrovi, I. Andri, I. Samokovlija i drugi), te se tako vraala neonaturalistikom obrascu 4 5 3 I. Sekuli: akon Bogorodiine crkve, Zagreb, 1919, str. 9. To su one koje sam pominjao u_ uvodnom poglavlju drugog dela ove studije: "Bogomoljac", "ivot i smrt" "Pop-Savm greh", ali najvie roman Porueni ideali. V. Gligori: "Isidora Sekuli", Ogledi i studija, Beograd, 1963, str. 61. 453 452 askezi enskog bia koje se opredelilo za umetnost kao vrhovnu spiritualnost, ovaploenu u muzici i u simbolici crkvenog hrama: "I dolazila joj je pomisao da je Bog duh muzike i da su svi zakoni zvezda zakoni nebeske muzike, i da su jedino ritam i ton veito veni."4 Ekstatino prihvaena spiritualistika predstava muzike i ivljenja u duhu muzike, to znai poricanje telesnog i ulnog, izvedena je u stilu neoromantiarske duhovne romanse: prolee i leto su vreme u kome se odigrava ljubavna idila koja se muziki

izliva u obliku svetlog talasa, gde je sve u harmoninom saglasju: ljudski i porodini odnosi i mir male vojvoanske varoi, ije je sredite crkva. Ali romansa prelazi u traginu baladu kad je ta sinhronizacija svetlog i spiritualnog krunisana jednini varokim dugo pripremanim spektaklom - doao je vladika u posetu malom mestu i zavrna crkvena sveanost sa koncertom spaja due zaljubljenih uesnika u simfonijsku gloriju i uzdie ih u najvie sfere. Posle toga nastupa pad i nova stilska i modelska varijanta romana. Ljubavnici su za kratko razdvojeni, spiritualnu ekstazu pobeuje ulnost i iv, strastan poljubac, koji akon naglo prekida i tako podstie da se u umetnici probudi enka. Sada je roman I. Sekuli u onoj etapi destrukcije neoromantiarskog mita koja je poznata iz nekih pripovedaka S. Rankovia5 pria svedoi o ivotnim porazima, o prolaznosti, a ne o trijumfu spiritualnosti i venosti. ulni ivot pobeuje, pa tako na scenu stupaju patnja, zlo, razaranje, to je sve u romanu signalisano novim pojedinostima. Aktiviralo se i tree lice, stari doktor Pakovi, kao graanski izlaz iz orsokaka platonske ljubavi. Pojavila se epidemija difterije i arlana i smrt rui palanaku idilu i porodinu sreu Nedievih (umire otac). Sve to unosi haos, krik, grubost, ulnost i ponitava rapsodinost prethodnog dela romana. Umesto prolea i leta zacarila je blatna jesen, sa studenim danima, kaljavim putevima i mokrom zemljom, to sve stvara pretpostavke za novi model proze (neoromantizam smenjuje neonaturalizam). Zato, bez obzira da li roman akon Bogorodiine crkve izvodio pripovedaa iz Saputnika ili ga uvodio u njih (oboje je mogue), on je osnova na kojoj su se temeljile prie u prvoj tampanoj knjizi proze I. Sekuli. Zajedniko im je polazite u muzikom kao primarnom sastojku u strukturi sintetike koloristikoverbalne tehnike pripovedanja I. Sekuli. Meutim, dok su neoromantizam i neonaturalizam u akonu Bogorodiine crkve odvojeni u kompozicionom ustrojstvu romana, u Suputnicima su pomeani. I to je novi i drugaiji stilski i modelski kvalitet te knjige. Saputnici Isidore Sekuli, kao retko koje delo u srpskoj knjievnosti, reprezentuje nove vrednosti u prozi pred prvi svetski rat koje e se u punoj meri razvijati posle rata. To je vreme, kako je reeno, kad se obnavlja interes za neke neoromantiarske stereotipe iz devedesetih godina, ali se oni uklapaju u predstave suvie stvarnog ivomoarskog, dokumentarnog i neposrednog u knjievnom tekstu izazivaju napone u njegovoj strukturi koji ne dozvoljavaju harmonizaciju sastojaka u celinu, ve izazivaju utisak disharmonije i dezintegracije. Umesto parnasovskosimbolistikog euforijskog slaganja u stilu i filozofije univerzalnih saglasnosti u totalitetu prirodnog i kosmikog univerzuma, sada se osea diskrepancija izmeu subjektivne prolaznosti, line tragike i vene prirode i stalnosti

njenih zakona. U jeziko-stilskoj ravni Saputnika javlja se neka vrsta tektonskog poremeaja, u kome se razgrauje neoromantiarska harmonijski sloena ornamentika, nastaju pukotine i disharmonina kontrapunktiranja, to se manifestuje u patetinim ekspresijama, u koloristikom preobilju i zvunoj kakofoniji. U Saputnicima se, naime, jasno uoavaju pomeranja u stilu i prestrukturaciji simbolistikih formi u ekspresionistike i stvaranje novog narativnog modela koji nije mogao biti prihvatljiv za kritiare neoklasicistikog ukusa, a bio je blizak najmlaem narataju kritiara pred rat.6 re", "Krug", "Glavobolja", "Liturgija", "Tuga"). Isto tako, lako je rekonstruisati knjievnoistorijski kontekst u kome se takve forme javljaju kad se aktuelizuju dela staEkspresionistika svojstva Saputnika /. Sekuli taciji i u suprotnim misaonim impulsima. Preokupacije I. Sekuli u Saputnicima iste su, naime, kao i kod drugih pisaca tog mlaeg narataja, a i nekih prethodnika (Stan- ta, odnosno u neonaturalistiku sliku stvarnosti knjievnosti poetkom XX veka. Spojevi nestvarnog, onirikog, spiritualnog i izmiljenog i odve zbiljskog, dnevniko-mestrukturi proze nove knjievne formacije, nastale u opozicijama suvie stvarnog i odve idealnog i u disharmoninim kontroverzama, to izraavaju sutinu pesimistike antropoloke vizije tadanje knjievnosti. Ta ^struktura je u osnovi simbolistika, ali dejstvo protivurenih sila i oprenih sastojaka je iznutra razlae i pretvara u neto drugaije i novo. U tom smislu paradigmatian je prozno-esejistiki zapis "Krug" (1912), u kome je bolje nego u bilo kom drugom tadanjem tekstu saeta filozofija kru7 S. Leovac: Knjievno delo Isidore Sekuli, Beograd, 1986, 6 8 r 33 34_ L Sekuli: "Glavobolja", Sabrana dela, I, str. 69. P. Palavestra: "Isidora Sekuli i rana srpska avangarda", Kritika i avangarda, Beograd, 1979, str. 253-286. 455 454 to se tie karaktera polazne simbolistike forme i vrednosti pojedinanih tekstova, o tome je ve danas postignuta saglasnost u kritici.7 Re je o tri razliita oblika dominantna u knjievnosti krajem XIX i poetkom XX veka: pesmauprozi ("enja", "Lutanje", "Samoa", "Nostalgija ", "Ironija", "Pitanje"), narativni zapis ("Umor", "Muenje", "Gleer", "Rastanak") i esejistika skica ("Burijih pisaca (Turgenjev sa pesmama u prozi i Kjerkegor sa filozofsko-dnevnikim zapisima), prethodnici simbolizma (Bodler), kad je popularan autor koji je najvie doprineo da se uoblii fizionomija evropske knjievnosti devedesetih godina (Vajld). Saputnici I. Sekuli ne mogu se, uz to, shvatiti bez podrazumevanja stanja depresije, tragikog bezizlaza, koje e da eksplodira u ratu u optoj dezorijenkovi, Raki): oseanje prolaznosti svega, sputanost ivota

konvencijama, krah iluzija mladosti, spoznaja u neumitnosti ivotnog kruga, polarizovanja ivota i smrti i slino. Isidora Sekuli je saela smisao tadanje filozofije beznaa u jednoj reenici: "Bez vanosti, smisla i svetlosti valja se ivot, pust i spor, i svi smo mi u njemu bolesni, nesnosni i dosadni.. ."8 Meutim, pored raznolikosti polaznih oblika i anrovskih diferencijacija meu njima, prie u Saputnicima pravljene su prema jednom modelu koji je homologan nog kretanja, biolokog prirodnog i drutvenog determinizma ivota. U optem nacrtu, ta se filozofija ne razlikuje od Rakieve u pesmi "Dolap" (1902). Raki je, naime, ideju antropolokog determinizma predstavio u alegoriji o starom konju koji se, okreui dolap, vrti u krugu od poetka do kraja ivota, kada dolazi neizbena smrt. Pesniki ritam u funkciji je rezignirane misli: padajui trohejski metar je ilustruje i dokaz je pesnikovog izmirenja sa sudbinom i besmislom ivota.9 Isidora Sekuli, dobro organizovanom mreom geometrijskih i matematikih simbola (estar, krug, lopta), snovienja i stvarnih radnji, uz ritmiko ponavljanje reci krug, prenesenim i simbolikim zraenjima i direktnim diskurzivnim jezikom, naglaava sveprisustvo kruga u linom i univerzalnom ivotu: "Svugde je krug, i svugde odreuje i pobeuje centrum ... Krug je odvratni simbol ropstva i komike . . . Sve je krug, krug, krug, i svugde ue one crne take od kojih se ne moe udaljiti."10 Ali ve i primeri ponavljanja reci krug pokazuju da je njegovo znaenje drugaije od Rakievog. Krug ne izraava samo melanholinu rezignaciju koja vodi u nirvanu, ve i pobunu, revolt, u ijoj je funkciji patetian i neposredan nain govora. Ritam nije vie padajui nego retoriki rastui, pa je u mnogim delovima tekst sastavljen iz poziva, protesta, zaziva onih simbola i arhetipskih linosti (kao to je biblijski David - "Ti, Davide...") koje e osmisliti prometejsku pobunu osuenu na krah, ali velianstvenu u svom patosu. Pobuna je i ekspresionistiki krik upuen Davidu: "Zar ne vidi da si razdrljio svoju svetinju, i pustio da se oko nje skupi krug budala i zloinaca .. ."u Na taj nain "Krug" gubi simbolistiku ezoterinost - govor nije samo okrenut unutarnjem biu i ritualnom magijskom buenju nevidljivih sila. "Krug" je tekst otvorene retorike semantike, u ijoj je filozofiji revolta sadran i estetiki koncept nove predratne avangarde, koja je na liniji evropskog ekspresionizma i futurizma pozivala nove snage da se organizuju i razore stare vrednosti, po cenu sveopte katastrofe i estetske anarhije, da 9 10 11 P. Slijepevi: "Rakieva poezija", M. Raki: Poezija, Sarajevo, 1967, str. 81-84.

I. Sekuli: "Krug", Sabrana dela, I, str. 101-102. Isto, str. 105. 456 se odbaci krug i da se umesto zakona harmonije i ravnotee uvedu disharmonije, makar po cenu psihotike destrukcije: "Doe mi elja", kae narator, "da se opet razbolim, ili da poludim, i da bar u groznici ili u ludilu proivim ili prosanjam fantaziju da su iz krvi i sri svetova i atmosfera nestali mrtvi vorovi centruma i ia."12 U "Krugu" se moe proitati filozofska i estetika vizija I. Sekuli, kao i njeno opredelenje protiv ravnotee kruga, a za slobodu stvaranja i miljenja koja bi vodila nekud iz pasivnog determinizma. Ali "Krug" je znaajan i kao obrazac avangardne naracije I. Sekuli. Pria, naime, poinje, seanjem na profesora (verovatno neka uspomena na vreme studiranja matematike, kao i u prii "Umor") koji estarom povlai krug, Ijutei se to mu se sprava ponekad otme - jednom, dakle, sasvim egzaktno opisanom situacijom. Dolazi posle toga snovienje bolesne naratorke.13 Sanjala je svetlu metalnu loptu, a u lopti se nala i ona sama; zatvorio se krug u koji je ula. U sredini je gorela neka svetlost, a naokolo po zidovima gamizale gomile izmuenih ljudi. Vladalo je oajanje izgubljenih, a sve je drala neka ia iz sredine. Kasnije, kad se probudila, zaelela je da se "atre instinkt i ideja kruga", da se rastvore i raspadnu i mogunosti kruga. Model ovoga teksta je dvojan: kontrastiraju se stvarne situacije i oniriko-mitoloki simboli. U neemu je taj model slian neoromantiarskoj strukturi, u kojoj okvir ini stvarnost, a unutranju sadrinu fantastina, sanjana ili izmiljena pria. Meutim, dok se u neoromantizmu ta dva sloja jasno razdvajaju ili se okvir neki put ponovi, u prii I. Sekuli granice jednog i drugog su razbijene, pa su stvar no i simbolino-nestvarno ili iracionalno u neprekidnoj interferenciji. Stvarno je, zapravo, trenutni poloaj priaoca, koji iznosi doivljeno iskustvo, a svest mu zaranja u predele apstrakcije, snova, seanja i mate. Tako se dobija hi13 " Isto, str. 100. Vasko Popa je to snovienje uneo u Ponono sunce. ini se da je ono nastalo pod neposrednim uticajem Turgenjevljeve pesme u prozi "Smak sveta". I. Sekuli je, kao i njen narataj, itala tada ruske pisce, a tragovi Dostojevskog se najvie oseaju u Saputnicima. Ona je prevela u Bosanskoj vili (1911) fragmenat od Arcibaova "Na zadnjoj taci", u kome se na groblju oivljava uspomena na mrtvog poznanika, kako je sama docnije inila u Kronici palanakog groblja. 457 bridna proza kakva je ekspresionistika ili jo u veoj meri nadrealistika. Pojedinana svest, postavljena u grubu realnost, kao na pokretnoj traci, isijava vienja, snovienja, snimke i meditacije - sve sabrano oko jedinstvenog

simbola, nosioca centralne ideje ili raspoloenja i u stalnim oscilatornim iskljuivanjima jednog drugim. U prii "Bure" prepoznaje se i lini doivljaj u seanju na nesrenu malu decu "koja znaju Robinzona napamet, i u devetoj godini itaju ivot i patnje u Sibiru i Put u zemlju Vaukulumba". Devojica to, zahvaljujui preranoj zrelosti, vie ivi u knjikom svetu izmatanog nego u stvarnosti, ograuje se u buretu, u rasuenoj staroj kaci, zapravo, "koja je stajala u dvoritu bez ikakva opredelenja, polagano trunula i propadala". Stvara sebi tako rasklimani, stari dvorac i aranira u njemu, montaom crtea, kutija, kartonskih laa i slino, fingiranu robinsonovsku pustolovinu. Realna situacija je bure i zemlja koja je "vlana i crna kao grob". Svet flore i faune, to oivljava sa bujnim narastanjem mate u ograenom prostoru, ve jie ireailnoisit. No, stoj grube realnosti miiije stavljen samo kao ram, od koga je odvojena unutranja slika. Ram je postavljen tako da se neprekidno pomera i italac osea kako u upljikavom i smeuranom dvorcu buja "neka meka, laka i tiha fantazija", kao raskono vetako bilje, stvarajui sve novije i novije kombinacije u prii i inei da se na svakom rubu stvarnog rascveta ara nestvarnog, a na zbilji izraste udesan i otrovan svet sna i tako se u naraciji i meditaciji prepoznaju svuda rasuti signali fantastinog. U nadstvarnom sloju prie meaju se bia leptira, kukaca, vilinskih konjica, insekata, suncokreta, ili vetake fantazije, fingirani snovi, lae, nestvarni polarni predeli naseljeni Korjecima, snene koke u belim cipelicama i sa zlatnim oima, severni etinari sa belim krunama, pa juni predeli - more, Senegal, Brazil i Madagaskar. Uz sve to, kao komentar, odlomci i imena udesne bajke, zmajeva, vampira, meseine. U stvari, taj svet, koji rui zajedno sa tronim buretom nalet hladnog jesenjeg vetra i letnji san za as uvene, svedoi o prolaznosti svega ljudskog i ivog. Izmatani svet nije nita drugo nego iskidane fantazije, bezmalo identine docnijim postekspresionistikim, dadaistiko-nadrealistikim sanjarijama po uzoru na Remboa - inscenirana imaginarna putovanja bez kretanja, 458 ivot "Putnika" i "Pustolova u kavezu" u istoimenim poemama R. Petrovia, sa istim traginim tonom i neprekidnim demontaama snova ironijom i sarkazmom, uz evokacije dalekih, junih ili severnih, imena i predela. Taj svet sanjarskih pirueta irealan je - kvazifantazije su to, kvazibajke u trenutku kad su uslovi za stvaranje prave romantiarske bajke nestali.14 Model proze u nekim priama u Saputnicima I. Sekuli srodan je Rilkeovom u romanu Zapisci Maltea Lauridsa Brigea. To delo nastajalo je u vreme pesnikovog raskida sa Roenom od 1904. do 1910. godine, kad je mnogo putovao i bio obuzet nemirom traenjia prozne formule za svoje poetske inspiracije smru, detinjstvom, ljubavlju, traganjem

za vlastitim identitetom. Roman je, sadrajno gledano, povest o iskorenjenom i osirotelom danskom aristokrati, koji u Parizu doivljava kataklizmu bolesti, siromatva, stradanja, vizije straha i rastrojstva, a pri tom se sea detinjstva i oivljava asocijativno bogatu lektiru, povezujui je sa linim iskustvima i predstavama o ivotu, umetnosti i ljubavi, da bi sve zavrio parabolom o izgubljenom sinu kakav je i sam Rilke bio. Rilke, meutim, tipian tadanji roman o mladiu-umetniku razbija u mozaik asocijacija, snova, seanja, udnovatih istorijskih zbivanja, legendi, spiritistikih i slinih pojava. Podloga svemu je junakova svest preplavljena utiscima i otro opserviranim prizorima velegradskog ivota i ljudskih kreatura u njemu. Na fonu takve boleu i bednim vegetiranjem uzdrmane svesti razvija se film junakovog detinjstva i prolog ivota, ukljuen u okvir matanja, vizija i doivljaja: "Tako je tok pripovedanja razbijen, kao to se svet razbija u brojne grozote i ja se ne moe vie shvatiti kao organska celina, nego se raspada u ove grozote koje se meusobno ukrtaju."15 U dui senzibilnog mladia-pesnika vaskrsava ivot propale aristokrati]e i lii vie na mrtve maske nego na iva bia. To je isti onaj svet koji poznajemo iz Poovih pripovedaka - svet grozan i fantastian, ije se emocije kolebaju izmeu stvarnog i sluenog, izmeu ivota u stvarnosti i ivota u spiritistikim maglama. Ali, dok Po 14 15 R. Vukovi: Avangardna poezija, str. 155-191. J. Steiner: "Rainer Maria Rilke", Deutsche Dichter der Moderne, str. 168. 459 tako istanane i transparentne morbidne duevnosti kakva je ona dekadentne aristokratije u raspadanju, prevodi u fantastine strukture, gde je napon izmeu realnog i irealnog dosledno i celovito izveden, Rilke tek na trenutke dozvoljava itaocu da se koleba u pogledu istinitosti onoga to se dogaa. Kad, na primer, dete Malte (detinjstvo je velika tema u Rilkeovom romanu kao i u ostalih pripovedaa toga vremena) otkrije u skrivenim odajama odela i maske i nae predmete za igru, te se preruen suoi sa ogledalima, deava mu se neto kao i junakinji u pripoveci Valerija Brjusova "U ogledalu" (1903) kad, cepajui se duevno, poveruje da je ona u ogledalu a da se njen lik iz ogledala osamostalio i postao ona: "Upravo mi je pokazivalo jednu sliku, ne sliku, stvarnost, neku stranu, neshvatljivu, monstruoznu stvarnost, kojom sam bio proet protiv volje: sada je zrcalo bilo onaj jai, a ja postah zrcalo. Buljio sam u tog velikog, stranog neznanca preda mnom, inilo mi se udnovatim da budem nasamo s njim."16 To je fantastika due razruenog sveta, otpadnika i olupina na kojima se prepoznaju tek znaci i simboli, i varljiva ula spiritista, duhovnih onglera i psihotiara to ih prelamaju

dvosmisleno u sebi. Re je o grotesknoj i kvazi-fantastici. Iako I. Sekuli nije mogla pisati o ljudima visoko razvijene aristokratske kulture i bolne istananosti ula, niti je bila tako senzibilan liriar i fantasta kao Rilke, ona je ipak na slian nain stvarala hibridne mozaike strukture od komada stvarnosti i sanjarija u razlomljenoj kompoziciji asocijativnih talasa, gde je svest arite lebdeih fatamorgana. Za razliku od Rilkeovog lirski stegnutog, asketski redukovanog izraza, kojim oivljava seanja i nestvarnost, Isidorin je dekorativan, pompezan, pa zato i manje sugestivan - ona pre eli da italac oseti dah udesnog i bajkovitog nego duevno uzbudljivog i fantastino napetog. To se dobro osea u prii "Gleer" (1912), gde narativno tkivo nastaje asocijativnim proimanjem odve stvarnog i izmiljenog ili lirski dosluenog. Tu se stvarno svodi na turistiki izvetaj o putovanju etvoro pripadnika raznih naroda do alekog gleera. Naputanje kamene kuice i ulazak u prostranstvo leda znai ulazak u jednu novu, kao izmiljenu stvarnost koja se obnavlja u sve novijim i udesnijim predstavama, palei se u svesti dekorativno bogatim slikama kvazi-bajke. Nali su se u "nepregledno velikoj, jezovito beloj katedrali bez krova", gde su u R. M. Rilke: Zapisci Maltusa Lauridsa Brigea, Beograd, 1964, str. 65. 460 461 "u prostranim galerijama oko nas smrznuti muzeji oblika i lepota iz svih perioda ivotinja i ljudi", gde se iz "ledenih zidina probija uta gleerska zora", gde vlada "mrtvi mir", iz oblaka bije "ljubiasta para", a u pari "nemirno trepte ute i zelene perjanice gleerskoga sunca", a svugde se prostire "bela avet", demonstrirajui trag "Venosti i stihiju Sile". Moe nekad poetna pozicija stvarnog okvira prie da bude toliko saeta da, kao takva, zauzima mesto centralnog simbola i podsticaja iz stvarnosti. Tako se iz jednog simbolinog integracionog sredita prikazuje irealna i tragina avantura svesti. Pria "Samoa" (1913) poinje neobinom apstraktnom slikom i renikom nekoga ko je poznavalac matematikih, geometrijskih i fizikalnih simbola. Pred rasklopljenom ahovskom daskom na arenom parketu nalazi se narator i sa belim figurama u etiri poteza treba da matira crnog protivnika, ija je stolica prazna. A ovakva apstraktna slika izraava simboliku sudbine i podstie priaoca prvoga lica da u svesti formira nadstvarni splet asocijacija, pitanja i melanholinih samooptubi na raun samoe otuenog i izolovanog bia koje igra praznu igru bez ivog partnera i da plete mozaik stvarnog i nestvarnog, materijski i antropoloki ivog i simboliki reprezentativnog. Stvarnost je tu oskudni i mrani prostor sobe. U okvir realnog ulazi i susedov pas Hektor ili usamljeni ininjer, pored koga u koijama zvrji prazno sedite, a negde se uju zvui provincijskih zvona. Nestvaran

je, kao muzikom probueno seanje, imaginarni pejza, gde "nasred sone livade pune arenog cvea i arenih buba", stoji "jedan usamljen i gromom opaljen jabblan od koga leptiri bee i tie se plae". Takoe, prema mehanizmu pomeranja okvira, nad ahovskim figurama skau senke, to se uobliavaju u lik Bajaca, na ijem licu se steu bolne grimase. Kao i u veini ovih narativnih skica i "Samoa" odaje utisak muzike kompozicije to umesto nota operie recima. Simultanizam slika i mozainost negiraju jednodimenzionalnost i ezoterinost simbolistike forme, a haotinim zbirom asocijacija uspostavljaju stanje grotesknog haosa, koga kontrolie snana intelektualna volja i racionalne misaone tenzije. U prii "Glavobolja" (1910) I. Sekuli analizira fizioloki i patoloki, moglo bi se rei, fenomen bola glave. Meutim, u centriranju slika i meditacija oko motiva glavobolje, prevazilazi se fizika i fizioloka uslovljenost bola i radijacije emocija iz jednog sredita. U empirijski i analitiki prikazanom okviru stvara I. Sekuli jedan nadstvarni scenarij montiranih slika, predmeta, pojava simbola. Bol dobija ovaploenje u fiziki i materijski agresivnim predmetima, gradaciono poredanim, ali uvek antropomorfiziranim u oblija ljudskoga zla. Najpre se jave "prljavo ute pantljike" koje po "zemlji skau i igraju kao crne pege", pa dva uleta to poinju udarati u slepoonice, te teki tokovi natovarenih kola, oblak u vidu none ptiurine, valjak to klizi preko nogu, dok s tavanice kaplje pomrina u najosetljivije delove mozga, naleu sivkaste krpe mraka, udara debela etalica po taktu neke dobro poznate pesme, tu je i pauk sa silesijom nogu to se bacaka po mozgu, debeo klin pun belih i koncentrinih plavih krugova. Svi ti predmeti i fenomeni postaju oivljeni junaci prie, preneti u svest tako kao da se podsvest rasklapa u obliku fantastine mape, stvarajui u njoj prostore praznine i bola, i signaliui znakovima, po nekom unutranjem matematikom modelu, nova znaenja. Okvir je nekad i lociran u odreen geografski prostor, severnjaki pust u "Gleeru" ili junjaki i primorski mek u "enji". Iako je pria "enja" (1912) zamiljena kao pesma u prozi, koja bi opevala i est motiv u simbolizmu (ljubav prema fiktivnom biu iz snova), ona ipak nije samo to. Toliko je oiveo prostor kojim se kree subjekt i to u stilizovanim slikama i simbolima, sa jarkim koloristikim opozicijama i zvukovnim ekspresijama, da se gubi metafizika isto ta i zatvoreni ezoteriki pejza simbolistike strukture. Sve je uznemireno do krajnosti, zatalasano u ritmikim eksplozijama retorike da se sasvim logiki prima i opozicija boansko-satansko, odnosno pojavljivanje Satane u delirinoj inscenaciji napregnutog sna, a satanistika vizija shvata se kao opredeljivanje za pakao: " ... i ja oseam zavodljivost pakla, i oseam da se i dua greje na toploti ruku i oiju, i oseam

da je velika nepravna to je Satana u paklu rob i sluga i 462 to i tamo zapoveda Bog."17 U korozivnim raslojavanjima slike i jezikim disharmonijama, kao i demonolokoj komponenti "enje" I. Sekuli sadrana je, zapravo, poetika ekspresionizma. Poetski iskaz postao je patetini vrisak ("Vrisnem, i srcem svojim se bacim po kamenu... uj, zeleno, pakosno more, uj!"), a ritmiki udari dopunjeni su koloristikim kontrastima i disharmonijama, u kojima su boje simboli u onom smislu u kome je o tome, u vreme kad su se pojavljivale crtice I. Sekuli, razmiljao Kandinski.18 Ritmiki ples bojadisanih predmeta i simbola stvarao je zrane i apstrahovane mree to su se javljale umesto stvarnih figura i oblija i obavijale se oko slike, nameui iluziju da se pojavljuje sutina bia ili pojava umesto stvarne fizionomijske konfiguracije. Mato je, iako je time negativno vrednovao Suputnike, govorio 0 plesu reci u Suputnicima, pri emu se osobina plesne retorike mogla odnositi prvenstveno na uestalost istovetnih koloristikih tonova, iji su nosioci u umetnosti reci epiteti, kontrastirani neretko sa drugim poljem suprotnog obeleja.19 Tako se u "enji" javlja obilje poetskih kvalifikacija koje bi u impresionistikom ili simbolistikom tekstu izazivale utisak neukusa: "More pobledelo, ozbiljno i tuno kao otkinuta bela rua... I svugde se vitlaju 1 kolutaju pramenovi belog dima, kao da se razletelo belo nojevo perje ili da iz vode kuljaju grozdovi belog jorgovana. "20 Koloristika i zvuna ekspresivnost uoljive su posebno u priama sa izrazitije linim motivom, kao to su "enja", "Tuga", "Muenje", "Liturgija". Subjektivna osujeenost tu je podsticaj za uznemirenje slike krikom ili vatrometom boja, u kojiima se uzapena dua rasprskava u protestu ili uzaludnom zovu. Tako muziki komponovana u etiri stavke, uz pozivanje na Grigovu efegiju, "Tuga" se tekstualno diferencira ne muzikim ve koloristikim znacima. Kao da se ovde odigrao proces, o kome je pisao 17 I. Sekuli: "enja", Sabrana dela, I, str. 26. " W. Kandinsky: Uber da Geistige in der Kunst (1912), 19 Bern, 1956, str. 47-49. A G Mato: "Ples rijei", Sabrana djela, VIII, str. 326334. 20 Op. cit., str. 24. 463 Kanddnski,21 da boje preuzimaju ulogu zvuka i da govore umesto njega. Tako je prva stavka "Tuge" sva u znaku belog (bele zvezdice, bele zavese, bela no, bela beloa, bela tiina, beli slojevi, bela belcata pahuljica), u znaku padanja paperja snega i beline koja se iri prostorom, postajui sveprisutna kao jedinstvo tona to neutralie svaku predmetnost izuzev zvunog talasa belog. Na jednom mestu se tu pojavi crveno ("crvene tople usnice"), da bi

onda u sledeoj, drugoj stavci ta boja postala dominantna kao boja jeseni, u kojoj se varira nova sekvenca tunog ljubavnog romana. Formiranje sintagmatskih celina (odblesak crvenila - crvena jesen, crvena magla sunca), ijim se ritmikim ponavljanjem, bolje reeno plesom, kreira nova muzika varijacija bojom, to se pri kraju naglo kontrastira sa belim (bela prea, belo buhavo paperje, belo utanje), do kraja potvruje utisak muziciranja bojama. Trea stavka je u znaku epiteta crn ("horov>i crnih i belih stvari", "crne ptice"), ali izmeanog sa belim i crvenim. I na kraju, u etvrtoj stavci koloristiki talasi prelaze u ritmike udare i enja se slama u zvunoj melodici reci to se kao pahulje prelivaju jedna u drugu ("a vejavica sipa, sipa, sipa, vitla se besno paperjasto kolo, putuju bele sablasti"). U "Muenju" (1912) je neizbeno da se simbolistika poetska struktura transformie u ekspresionistiku, jer se motiv enje za titanistiki glorifikovanom slikom voljenog mukarca ("Na tvojim ramenima vidim munje, ali na elu tvome stoji rana iz koje se stalno toi krv") preokree u muenje ene pred mukarevom veliinom, pa se pojaanom ekspresijom, pre svega zvunom, a mestimino hromatskom ("ima u tebi stranih crvenih groznica "), iskazuju protest i patos njene rtve. Tehnika kontrasta iz "Muenja" izrazita je u zapisima intimistikog karaktera (pored "Tuge" i "enje", osobito u "Liturgiji"). 21 Na toj osnovi jedinstva izraajnog materijala stvara Kandinski koncept sintetikog dramskog dela u kome korespondiraju re, zvuk, pokret i boja, pa se i njegove dramske gatke zovu: uti zvuk, Zeleni zvuk. On je, naime, polazio od pretpostavke da svaka umetnost ima svoje sredstvo izraavanja (zvuk, boju, re). Ali: "U poslednjoj unutarnjoj osnovi ona su sredstva potpuno ista: poslednji cilj brie razliitosti i otkriva unutranji identitet" (W. Kandinskv: "Uber Buhnenkomposition", 1912, Der Blaue Reiter, Miinchen, 1965, str. 190). 464 Mestimino i sentimentalna samoanaliza osetljivog enskog bia, koje je svesno vlastitih frustracija usled asketskih intelektualnih opredelenja, otvara se u ambijentu mora, junih zvukovnih i hromatskih utisaka i ekspresijom se oslobaa od nagomilanih patnji i strahova. "Liturgija " (1911) je najblia filozofiji i poetici Andrievih zapisa Ex Ponto i Nemiri, jer je podsticajni inilac lirske egzaltacije oseanje usamljenosti i straha.221. Sekuli, kao Andri docnije, kae da ovek nou osea strah "koji sisa krv i sui miie i privida mu se sablast njegovog sopstvenog lica bez osmeha i nade, i neto ga kinji i goni da klekne pred crnu ispovedaonicu i da apatom i vriskom ispria pravu liistoniju svoga ivota".23 Niijie potrebno govoriti o prirodi tih subjektivnih lirskih izliva, koliko podsetiti na nain na koji se, u prepoznatljivoj ekspresiji lirskog govora to se svodi na vrisak i priu o dui, okupljaju prostorne

i druge asocijacije u sliku kontrasta ivota simbolisanog svetlim (uto, plavo) ili tamnim bojama (crno, sivo). Kao i u prii "Tuga", i ovde se koloristiki i zvuni efekti meusobno zamenjuju, pa boja postaje nosilac neujnog kretanja ivota koji prolazi i spiritualizuje stvari. "Liturgija " poinje reenicom: "Ima neto setno i snudeno u slaganju utih i plavih boja."24 Prepleti dve koloristike nijanse nastavie se i dalje, te imamo: uto-plavi saloni, plava magla, plavi talasi, paevi u uto-plavim kostimima, uto toskansko vino u plavom venecijanskom staklu, plave kose meduze, od gustog plavila kao da je odebljala voda, ljubiaste pahulje, uto-plavih akorda. Pojavljuje se i epitet beo, ali preovlauju ipak crn i mrtav. U navedenom citatu javljaju se crne ispovedaonice, gde bi se epitet mogao izostaviti i to bi I. Sekuli docnije i uinila - njenom evropskom ukusu i hrianskom asketizmu smetala bi kriavost boja i kontrasta. Tada, kad su ekspresionizam i drugi avangardni pokreti bili aktuelni, boje dobijaju samostalno simbolino znaenje i u neraskidivoj su vezi sa zvukom. Uz to, u dualistiki zaotrenoj antropolokoj viziji sveta epiteti crn i mrtav kontrastiraju se sa epitetima 22 23 21 P. Palavestra: Skriveni pesnik, Beograd, 1984, str. 77-78. I. Sekuli: "Liturgija", Sabrana dela, I, str. 78. Isto, str. 72. 30 465 ut i plav. Plava je frekventna boja u Suputnicima2*, ali je u "Liturgiji" uestaliji epitet mrtav (mrtva mata, mrtvi sjaj, mrtvo i dremljivo, tue i mrtve, ovek mrtav). U posleratnoj ekspresionistikoj literaturi uestalost i jednog i drugog epiteta dobi ja manirsko obeleje, pa se i tu ogledaju odreeni stikki kontinuiteti koji markiraju Saputnike.' 26 Nekad su motivi poetskih zapisa I. Sekuli identini sa motivima tadanjeg ekspresionistikog slikarstva i na slian nain transponovani u pesniku formu. Ambijent se oivljava u jednoj jarko naglaenoj boji, pa se sve pretvara u nju - u taj jedinstven ton koji se prevlaci i po ljudima i po predmetima. Ostavlja se, meutim, prostor da se deo ambijenta naslika u drugim bojama i da se tako stvori umetnika kompozicija, iji detalji se raskono i dekorativno odslikavaju u oku recipijenta, ali ne u nijansama svetlosti i senki, kao u impresionistikom slikarstvu, ve u koloristikim masama i ekspresijama boja. U prii "Lutanje " (1913), koja je, u stvari, balada o mrtvim ljubavnicima to poivaju u planini ispod usamljene vitke jele, od poetne asocijacije o snu i pesme zelenog drveta razliva se talas zelenila to klizi preko svega postojeeg: "A drvo peva kroz san, i pesma je laki, zeleni veo. udni zeleni veo, i u velu pesma, i u pesmi usamljena zelena dua usamljenog

zelenog drveta. Leti, leti veo. asom je ugaslo zelen, kao da su se u tanko hlorofilno tkanje prosule Ijutice smaragdnog kristala, a asom je tvrdo i metalino zelen kao kad se palmov list pred suncem dri. Mekano drhe zelena pesma, kao da tanka vodena zavesa klizi preko ljute stene. Zelena je vlaga oko stene, i kao zelene munje, ukrteni su u njoj skristalisani zeleni zraci, i prolee i talasa se zeleni veo kroz zelenu vlagu. I njiha se zeleno drvce."27 Kao to se vidi, osnovni princip poetske tehnike jeste intenzivno bojenje i ritmiko ponavljanje (odnosno ples reci) koje e se nastaviti, u slinim i novim varijacijama, i dalje. Zatim se ispostavlja novi pojas ambijenta kao kon25 26 A u ekspresionizmu, kao novoj varijaciji romantike, plavo je prepoznato kao osnovna boja (H. Motekat: "Varintionen in Blau", Experiment und Tradition, Frankfurt am Main, 1965, str. 269-315). R. Vukovi: Avangardna poezija, str. 337-338 i Preobraaji i preobraenja, Sarajevo, 1969, str. 112-115. 27 I. Sekuli: "Lutanje", Sabrana dela, I, str. 126. 466 trast prethodnom. U blizini se, naime, nalazila peinica iji su zidovi imali "sjaj crnog mramora", a na njenom dnu je crvenkasti ljunak gde se kupa "ponositi smaragd", "polivao se mlazevima vodeno zelenih boja", a uvali su ga "beli pauni od opala, zelene vile od berila i crveni pazi od granata". Sve ipak uvire u osnovni ton pesme i tako se boja, kao na slikarskim platnima Franca Marka, koji je u to vreme doiveo afirmaciju u krugu nemakih ekspresionista, razliva u slobodnim ekspresijama.23 Pominjanje Franca Marka nije bez razloga. Najznaajniji deo njegovih ekspresionistikih slika su one koje slikaju ivotinje u njihovoj raskonoj snazi, izraenoj jarkim, uzvitlanim bojama i esto u jedinstvenom tonu kad se bie stapa sa okolinom. Takve su slike: "Plavi konj", "Srnda", "Pas pred svetom", "Tigar" (1912). U prii "Ironija " (1913) Isidora Sekuli takoe razvija motiv zasunjenog ivota, u drugom kontekstu nego Mark, ali bliskim nainom koloristike simbolizacije ivotne snage betije, to e da produe poratni pesnici u slinoj ironinoj interpretaciji. 29 "Ironija" u naslovu prie I. Sekuli sadrana je u faktu da je neki Dord Braun poklonio "Upravi Zooloke Bate" monu ivotinju, najslobodnijeg kralja dungle i tako u novinama hvaljen za dareljivost. Taj drutveni kontekst I. Sekuli ostavlja van interesa (jednostavno ga registruje), a usredsreuje se na figuru divlje zveri. A ona je simbol snage, ivota i ulnosti, te je adekvatan izraz naen u crvenoj boji koja se ovde ritmiki ponavlja. ak je i dlaka tigra "vie crvena nego uta", a u oima "pljuska more divljeg besa to krv nosi i krv trai", pa se iz celog bia "raskrunjene betije" razliva po kavezu "neto crveno i vrelo, kao razduvana ili rasprskana krv", a iz "razvaljene,

kao krvlju oblivene upljine usta" sukne vreo mlaz. Kad skoi u peinu, ostaje "za njim crvena, vrela, krvava njegova silueta". Motiv snane ivotinje pojavi se i u zapisima koji slikaju pejza, kao, na primer, "Novembar" (1912). Naslikan je tu rastrgan jesenji predeo u kontrastima zelenih i utih boja, iju pusto simbolie ozebli vrabac, a na kraju jav28 29 v W.-D. Dube: Die Expressionisten, Frankfurt am Main, 1973, str. 125-138. Kod mlaeg narataja posleratnih pesnika dobie na znaenju simbol kaveza, kao u pesmi R. Petrovia "Pustolov u kavezu" ili pesmi F. Alfirevia "Tuga zverinjaka". lja se vizija snanog bika sa crnim elom iznad sanjivih oiju koji se "onako grdan i teak, zaljulja i klee, i strahovito upljim tonom prastarih ivotinjskih grdosija riknu pozdrav bogu Suncu". Heliolatrijska mistifikacija transponovana je u ekspresionistiku utopistiku viziju kao u nekim pesmama Janka Polia-Kamova ili u tvorevinama posleratnih pisaca.30 Takoe u skici "Nostalgija" (1912), u kasnom jesenskom pejzau, kad je sve uto kao afran i gorko kao pelin, na opustelom drumu pojavljuje se "neki bedni cirkus", a ispred kola, konja i pasa koraa - kamila. Prednji plan slike ispunja zasunjeno bie sunca koje izumire u ledenoj pustinji Severa, te je uprilien susret izmeu kamile i peaka koji je nekada nosio "perjanicu za eirom" i bio jaha, bio "zelena nabrekla grana", suprotnost smrti, pustinji i svakodnevnom tavorenju. Tehnika pripovedanja u Suputnicima I. Sekuli razlikuje se od naracije V. Petrovia. U priama u kojima su zastupljeni fabula i lica ("Umor", "Rastanak") prianje je stilizovano i emotivno angaovano, a u pripovetkama V. Petrovia je spontano i objektivno. V. Petrovi konstruie zaplet, markira likove, prikazuje predistoriju njihovog ivota i puta ih da odigraju neki presudan trenutak svoga ivota. Linosti se odvajaju od naratora i same, ini se, kreiraju igru. I. Sekuli, naprotiv, manipulie likovima: oni su predmeti kojim narator iz pozadine diriguje kao lutkama na sceni i stavlja ih u poloaje kakvi odgovaraju zamisli sveukupnog spektakla. Ta vrsta stilizovane, aranerske tehnike takoe je avangardno-ekspresionistika. U prii "Umor" (1912), na primer, spisateljica izvodi na pozornicu dva svoja nekadanja profesora. Jednog naziva Gospodinom, a drugog ovekom. Stvara svojevrstan ekspresionistiki teatar u prozi. Konkretna imena lica zamenjena su optim i apstrahovanim oznakama vrste, profesije ili moralnog profila. U ekspresionizmu takav postupak e imati iroku primenu i manirsko obeleje.31 Jedan je nadmeni i isti Maar, ovek gospodskih manira, sa30 To se dobro vidi iz Kamovijeve "Pesmu suncu", gde

mranu duu okrepljuje sjaj sunca i tople usne "pjevaju pjesmu suncu" (J. Poli-Kamov: Pjesme, novele, lakrdije, Rijeka, 1956, str. 66). 31 W. Stuvver: Deutsche expressionistische Dichtung im Lichte der Philosophie der Gegenwart, Amsterdam, 1939, str. 3-5. 468 vrene pedanterije, urednog ivota, sa jednim detetom i prezirom za sve slabo, a usto gazda u svojoj dravi Austro-Ugarskoj. Drugi je Slovak, glomazna, rasklimana figura smenog dina, nesrenih porodinih prilika, sa enom Maaricom i devetoro dece, sa siromatvom u kui, suanj u tuoj dravi a milju i emocijama vezan za svoje sunarodnike i seanjem za devojku zemljakinju iz mladosti. Pria govori samo o ovom drugom, a prvi se pominje fek kao statina figura koja e da bude stavljena, posle jednog politikog incidenta, u Slovakov kabinet. Istoriju ivota nesrenog profesora doznajemo tako to autor aranira susret nekadanje studentkinje sa profesorom, a ovaj joj pria svoju ivotnu muku i umor od ivota koji ona i sama prepoznaje na njegovom licu. Na taj nain, uz konstruisane likove postavljene u odnose koji su unapred isplanirani, italac saznaje istoriju jedne tragine sudbine, na ije oblikovanje nisu uticaja imale tajne sile, kako bi to bilo u simbolistikoj prozi, ve realni drutveni i politiki odnosi to oveka pretvaraju u umornu kreaturu. U tom smislu "Umor" je angaovan tekst, u kome se protest i pobuna konkretizuju, kao i u zavrnom zapisu "Pitanje" - sarkastino stilizovanom plakatu antiratne sadrine, poput docnije "Apoteoze" Crnjanskog.32 Pria "Rastanak" je ljubavna, ali je pripovedaki metod slian kao i u "Umoru". Isti je, naime, nain kontrastiranja pripravljenih u svesti figura, njihovog iskljuivanja i negiranja harmonije to se u ravni filozofije i stila manifestuje kao saznanje o ljudskoj tragici ili kao sudar razliitih jezikih masa to pojaava ukupnu ekspresiju izraza. Linosti su Ona i On (opet jedna paradigma docnijeg ekspresionizma).33 Ona je bleda, mrava, osetljiva, runa, ali uvek prisebna. A On snaan, nemiran, uzbudljiv, "kao da je krv pio". Te dve figure, kao dve lutke, meusobno se privlae i odbijaju, da bi se na kraju sasvim ra32 Rei e ironino, na primer, poput Crnjanskog: "Otadbina se uva, ona se brani, ona se ljubi, dok po grobu i po grbu brljan ne naraste" (I. Sekuli: "Pitanje", Sabrana dela, I, sir. 132). 33 Lica On i Ona javljaju se u drami pesnika A. trama Buenje. ee su varijacije sa neto konkretnijim oznaavanjem tih zamena kao Mukarac - ena u Kokokinoj drami Mukarac nada ena ili Mladi - Devojka u drami Tragino poslanje H. Kasaka ili Mladi ovek - Mlada ena u drami R. Geringa Spasilac i slino. 469 zile. I. Sekuli ih stavlja u igru, da bi ilustrovala svoja intimna i proivljena opaanja o "zaziivanju" runih devo jaka i da bi onda, kad doe do neizbenog rastanka, saela

u slici i simbolu predstavu o nesrei jednog ivota koji se oblai u razoaranje i mrnju, ali i stvarno navlai "crnu somotsku haljinu" da u njoj uvene "kao to se sui biljka u crnoj vazi koja svetlost ne proputa". ak i u ovoj, i pored impersonalnosti tona lino intoniranoj prii, otro se registruje jedna pojava koja ima ire drutveno znaenje, pa je u tadanjoj prozi i drami bila est predmet obrade, a i I. Sekuli ju je razmatrala u Pismima iz Norveke?* Vinaverove Prie koje su izgubile ravnoteu - fantastika ranog ekspresionizma Ve naslov knjige Prie koje su izgubile ravnoteu (1913) je paradigmatian za deo poetskih i proznih tekstova avangarde pred prvi svetski rat. Tek neku godinu pre objavio je nemaki pesnik Jakob van Hodis poznatu pesmu "Kraj sveta" (1911), u kojoj je pregnantno doarao trenutak opte katastrofe, kad neki neznani vetar pomera iz leita sve stvari i bia, pa s glava malograanina lete eiri, po vazduhu se razlee vika, zidari padaju s krovova i ginu, a na obalama raste plima, oluja je svuda, prskaju bedemi, veina ljudi pati od kijavdce, a s mostova se rue vozovi. Verovalo se da ta katastrofina pesma, ta slika poetsko-humoristike razgradnje sveta, uvodi ekspresionizam u nemaku knjievnost.35 U meuvremenu je i Karl Ajntajn tampao knjiicu Bebiken ili diletanti uda (1912), u kojoj je slikao antijunaka to, paradoksnim ponaanjima, naglim i neoekivanim preobrazbama i jezikom poetsko-humoristikih i crno-humornih ekskalacija, 34 35 Videti napomenu broj 12 uz tekst o V. Petroviu. Tako Kurt Hiler, jedan od predstavnika aktivistikog ekspresionizma u Nemakoj, kae u jednom docnijem osvrtu 111 taj pokret govorei o Jakobu van Hpdisu: "Njegovu poznatu pesmu vKraj sveta', kojom stvarno poinje .napredna' ili .ekspresionistika' lirika, znao sam pre nego to je Franc Pfemfert tampao. Zaista, van Hodis je bio inicijator umetnikog pokreta ..." (K. Hiller: "Begegnung mit Expressionisten", P. Raabe: Expressionismus, Aufzeichungen und Erinnerungen der Zeilgenossen, Olten, 1965, str. 31). 470 prethodi dadaizmu. Osim toga, u toj proznoj tvorevini docnije je prepoznata fantastika koja se temelji na automatizaciji sluaja i signalizaciji pa je ta vrsta fantastike okvalifikovana kao semioloka.36 U srpskoj prozi istoga vremena Vinaverove Prie koje su izgubile ravnoteu zauzimaju slino mesto kao i tvorevine pomenutih autora u nemakoj knjievnosti. Skerli, koji je tono ocenio tadanju vrednost talenta Vinaverovog, uoio je dobro njegov stav prezira prema ifti i bakalinu i egaenje koje vodi u mistifikaciju i lakrdiju.37 Ono to se moe uoiti kao bitna crta pripovedakih zapisa, skica i silueta u toj knjizi, sadrano je, svakako, u

izboru neoromantiarskih tema, srodnih u mnogome tadanjim secesionistikim i simbolistikim manirima, ali i nastojanje da ih provokativnim humoristiko-parodinim postupcima preokrene i da se zadati modeli dovedu u stanje lebdenja i neodreenosti znaenja, to se i najpunije izraava naslovom Prie koje su izgubile ravnoteu. Vinaver se vraao romantiarskim izvorima, kao to je to potvrivala i docnija njegova interpretacija nemakih romantiara, a i Hiljadu i jedne noi i Edgara Alana Poa, koga popularie poetkom dvadesetih godina.38 Vinaver je, poput nemakih romantiara, iao "na Istok, u prapoetke kulture, u bajku, u matu, u poeziju, u muzike zanose, u muzike igre i poigravanja, u svakojaka opojna i ulno-duhovna zanovetanja i arabeske".39 Na taj nain, bez veeg imaginativnog dara, produavao je onaj tip srpske fantastine proze na preokretu stolea koja se oslanjala na folklorne obrasce. On je to inio sa vie 'intelektualne 36 37 K. Riha: "Enthemmung der Bilder und Enthemmung der Sprache - Zu Paul Scheebart und ari Einstein", Phantastik in Literatur und Kunst, str. 267-281. J. Skerli: "Stanislav Vinaver: Prie koje su izgubile rav38 noteu", Pisci i knjige, V, str. 293-294. Vinaver je napisao, naime, predgovor uz prevod Edgara Alana Poa S. Stefanovia, tampan u biblioteci "Albatros" 1921. godine. Vinaver je u tom predgovoru, uz ukazivanje na prirodu Poove proze, podvukao i lini afinitet za tog pisca: "Kako, iia koji nain da se sukobimo sa onima od kojih smo - od uvek 39 - razdvojeni: logikom, ivotom, a za koje nas ipak neto spaja jae od logike, moda sam, sobom sam umorni, neosvojeni vek?" (S. Vinaver: "Edgar Po", E. A. Po: Prie tajanstva i mate, Beograd, 1985, str. 7). S. Vinaver: "Gde je sve romantika", Nemaki romantiari, I, Beograd, 1965, str. 7. 471 sposobnosti i modernih matematieko-fizikalnih znanja, sa oseanjem za vanost rugalake fantazije. Disperzan kakav je bio, iskuavao je u daljem razvoju razliite oblike tog fantastinog proznog izraavanja i u njima postavio temelje na kojima se docnije nije mnogo radilo. Sa Priama koje su izgubile ravnoteu Vinaver je zainjao obrasce jednog pripovedakog sveta u kome su granice fantastinog i stvarnog, mitolokog i savremenog, izbrisane. U tome je pretpostavka za opte gubljenje ravnotee, za teristine po demistifikaciji idealnog i po mistifikaciji poetsko-parodijske igre. Jer, ukupno uzev, Vinaverove Prie koje su izgubile ravoteu ine nastavak pisanja kratkih crtica to je srpsku knjievnost, kao i ostale srednjoevropske, zahvatilo jo sredinom devedesetih godina (isto bi se moglo rei i za Suputnike I. Sekuli). To su nekada

kratki zapisi, pesme u prozi, male prozne skice razliitih tematskih i stilskih obeleja. Nekad dominira u njima patetina evokacija linog raspoloenja ili impresije, a najee su to saeti iseci iz ivota neke linosti, iz grke, rimske, slovenske ili druge mitologije, ili pak zapisi o muziarima ili slikarima, zabeleeni dojmovi iz muzike, literature i slikarstva, skicirani s jednim ciljem: da provere autorovo stanovite, da razree dijalektiku pitanja koja su se splela u osetljivoj svesti mladog intelektualca kontroverznih oseanja. U tom smislu neke od Vinaverovih prialakih skica nisu nita drugo do impresionistike crtice i simbolistiki zapisi u prozi. No, deo Pria koje su izgubile ravnoteu prevazilazili tipske oznake karakteristine prozne knjievnosti na preokretu stolea. Pravac prevazilaenja nagoveten je i naslovom (Prie koje su izgubile ravnoteu) koji podrazumeva paradoks i igru kao osnovno obeleje Vinaverovog proznog stila. Jer, odgovarajui biblijski stil i mitoloke teme veeg dela pria samo su osnova, faktura koju pisac preokree, poigravajui se sutinama i izvrui im zadani smisao. Paradoks poetske igre postaje tako sredstvo parodiranja i u prozi S. Vinavera kao to je to delimino u njegovoj tadanjoj i docnijoj poeziji. Drugim recima, umesto simbolistike mistike eufonije i slaganja sutina u univerzalnoj harmoniji, u Viosloboenost jezika kome je sve doputeno i koji se koristi tom mogunou da izmea svetove. Za nas su najinteresantnije one prie koje su karak472 473 naverovoj proza javlja se disharmonija, tj. preokret harmonine geste u zakljuak koji je u opoziciji prema utvrenom obrascu i mitolokoj prii. Poenta je u smenom ili nacerenom, u izvrnutoj zakljunoj slici koja izgleda neoekivana i fantastina. Vinaver tako stoji na poetku onog pisanja koje e docnije da nastave srpski dadaizam i nadrealizam, zalaui se za koncept proze provokacije i oka. Tada, 1913. godine, Vinaverove Prie koje su izgubile ravnoteu bile su paradigmatine za prozni ekspresionizam u srpskoj knjievnosti, to se postepeno raao iz zrelog simbolizma. ak i uvodne prie iz te knjiice ("Pria o oveku sa velikim srcem", "Pismo gospodina Trajka iria", "Smrt moga prijatelja") sa temama iz graanskog ivota su, u stvari, parabole izgraene na paradoksu, te se mogu shvatiti i kao provokativni izazovi ustaljenom malograanskom ponaanju. Tako prva govori o oveku sa velikim srcem, koje je u nesrei razdelio drugima, a onda ostao zaboravljen i usamljen bez isrca. U drugoj se Vinaver poigrava sa svojlim tadanjm pseudonimom (Trajko iri) davi ga sugraaninu to je umro, kome publicista za biografiju prilae dva pisma, iz kojih se otkriva priroda meusobnih paradoksnih odnosa. U treoj pria o oveku ko ji je hteo da izvri savreno i hladnokrvno samoubistvo, a

njegov in, kad je namera ostvarena, doivljava se u graanstvu kao izraz malodunosti i budi strah i saaljenje. Meutim, veina pria iz te Vinaverove knjige naslanja se na mitoloke obrasce i u njima se mit degradira preokretanjem u banalno i antropologizacijom religijskih linosti, simbola i rituala, sa estim posezanjem u kosmike prostore. U prii "Prometej" pratimo kako se veseli bog uputio kolesnicima nebeskim sa svojom svitom da bi privoleli Prometej a da se oslobodi matanja i vere u ljude, jer se oni nikada nee, po recima boga, osloboditi svoje zlobe, gluposti, bezumlja, divljatva, krvavih ivotinjskih nagona. Prometej ostaje i dalje ubeen da e doi "doba opte sree", i izazove Zevsa i nimfi, zagledanih u njegove snane miice, prati mranim utanjem i pogledom u budunost. esti su motivi ene i erotskog u onom smislu u kome ih je analizirao neonaturalizam u evropskoj prozi i drami poetkom dvadesetog veka - kao poriv jake ulnosti i snanog enskog libida to mukara stavlja u inferioran poloaj i uzrokuje neoekivane provale njegovih strasti i nagona (prie "In Aeternum", "Pria 0 prekrasnom Josifu", "Penelopa"). Najee se u njima javlja motiv nezadovoljstva enke mukarevim ponaanjem i njegovim bekstvom pred strau u lukavo pronaeni zaklon reda, kao to se biblijski rob Josif izmie raspomamljenoj ulnici, "kao jegulja", priom "o pravu gospodara, o dunosti roba". Ili Penelopa zaali za nekadaVinaverove fantastine parabole iz Pria koje su izgubile ravnoteu tim pomeranjem akcenta sa sakralnog na profano preokretale su simbolistike mistine saglasnosti i euforini patos u ekspresionistiku disharmoniju, to se manifestovalo mestimino u eksplozivnim izlivima jezike mase (u "Priici", na primer).40 To pomeranje znaenja osea se u priama iz slovenske mitologije (a veina ih je iz grke) kao u "Netiboru" ili, kako je u podnaslovu obeleena, u "Balkanskoj prii". Re je sada o novoj temi, takoe eksploatisanoj mnogo u simbolizmu, o orfejskom pesnikom nasleu, iji je kontinuitet teko odrati, jer ni na kojoj strani sveta nema razumevanja ni potrebe za lirom zlatostrunom koju je ded Netibor ostavio svom unuku. A baenu liru pronaao Skit trgovac, prodao je, pare dao pod interes i tako se obogatio da od para i danas "popovi u crnim mantijama pevaju, na liturgiji, za pokoj njegove due". Obrat mistine orfejevske prie u banalnu reportau o trgovcu znai prelazak iz simbolistikih misterija u ekspresionistike disharmonije i transformaciju njim Odisejem videvi ga, posle dugog ekanja, naetog 1 mislei na "Odiseja mladog i bujnog kakvog ga je znala negda". 40 Ilustrativan je primer "Priica", ija je tema ekspresionistika (isppsnik i greh), a stilska realizacija je to jo u veoj meri, sa oblicima kratkih reenica, ponavljanja i patetinih eksklamacija: Greh. Greh. Greh.

Greh A oholost bezumna njegova? U grevima uasa stezalo se telo, mozgom su jurila udovita sa grozno izbuljenim oima a glasovi promukli besno su rikali cerei se satanski: Greh, Greh, Greh. (S. Vinaver: Prie koje su izgubile ravnoteu, Beograd, 1913, str. 39). " Ista knjiga, str. 95. 474 475 fantastike udesnog u fantastiku paradoksa i egaenja. Estetika osnova Vinaverovih fantastinih parabola potvruje se i izborom linosti i njihovim suoavanjima u potencijalnoj dijalokoj formi, to potvruje koliko je, uz poetski, esejistiki i prozni diskurs, vaan u njima i dramski. U prii "Mocart", na primer, Vinaver kontrastira rembrantovski stil runog, disharmonije, ulnog i mocartovske eufonije, ljupkosti d romantiarske elegije to lebdi nad stvarnou. Nakon dijalokih provera tih kontroverzi i kontrasta, uz ukljuivanje Leonarda kao suditeIja i matematiara Vinavera kao konzumeta, sledi opravdanje Mocarta, ali i obrat parabole u humoristiku poentu. Bez sumnje i kad razreava u parabolama estetike ili filozofske i ivotne dileme, Vinaver se ruga svetinjama, remeti jedan ustaljeni poredak i svest izvodi ogoljenu na polje civilizacijske praznine i skepse koje destruiu sklad proznog oblika, odnosno pretpostavka su za nastanak pria bez ravnotee. U poslednjoj paraboli "Ali se nita naroito nije dogodilo" vernici u crkvi potonuli su u mistinu ekstazu u oekivanja sakralnog uda i misterija. Oekivanja su uzaludna. Na kraju se ekanje pretvara u otupelost: "Pogled s vremena na vreme blesavo je tumarao valjda traei mesto odakle e da se pojavi dogaaj ali ne znajui da li e se on pojaviti vidljivo ili druke. Ne znajui ta treba da opazi, o emu rauna da da.. ."41 Na taj nain, Vinaver, kao i I. Sekuli, stvara kritiki avangardni tekst, koji e da radikalizuje u proznim knjigama objavljenim dvadesetih godina.