Dr Rudolf tajner GA 101 BELA I CRNA MAGIJA

Predavanje Rudolfa tajnera odrano 21. oktobra 1907. u Berlinu, posle podne, iz knjige "Mythen und Sagen. Okkulte Zeichen und Symbole". GA Bibl.Nr. 101, Rudolf Steiner Verlag, Dornach, Schweiz, 1987, "Weisse und schwarze Magie", seite 117-140

Izraena je elja. da mi jo govorimo o tome, to se obi no naziva "bela i crna magija", te da to dovedemo u vezu sa nekoliko drugih pojmova koje znaju teozofi. No ono to se s tim mora dota i jeste vrlo iroko razgranata, rairena oblast okultnog i duhovno-nau nog na ina posmatranja. pa e s toga biti mogu e dota i samo takore i nekoliko elementarnih stvari iz ove oblasti. Me utim, ove ve ine da je zbilja neophodno pretpostaviti, da se ovo to mi sad razmatramo primi tako. kao da je upravo namenjeno apsolutno samo za u enike nauke o duhu, a ne za bilo koga drugog ko nije stekao duhovno-nau no nastrojenje i na in miljenja. Izvesne prethodne postavke se moraju u initi, ako ovek eli da govori o takvoj temi. Te re i "bela i crna magija" esto se upotrebljavaju ba u teozofskim krugovima, a protiv nas zbilja beskona no esto istupaju sa tom oznakom "crnog maga" kao nekom optubom i oni koji deluju u teozofskoj struji. Bi e da je mnogi od vas ve i sam uo, kako se laka srca ovo ili ono ozna ava kao "crna magija". Da, to se ak dogodilo, da su posle itanja naih "Saoptenja" 1 - ini mi se da je to bio prvi broj - na jednom mestu ljudi rekli: To to se na onoj Generalnoj skuptini dogodilo i to se u Saoptenjima ispri alo, u tome se krije crna magija. Nekoliko ljudi je tada tvrdilo, da se pri vo enju one Generalne skuptine mora biti krila neka zla arolija. To je samo jedan primer za neto, to se e e pojavljuje i to poti e od nekog prili no trivijalnog shvatanja ne samo pojma "crna magija", nego uopte tog pojma "magija". Nama mora najpre biti jasno, ta se podrazumeva pod "magijom", da bi se zatim moglo uvideti ta treba razumeti pod "crnom magijom". Mnogi ljudi veruju slede e: Oni kau, okultne snage se mogu ste i i pri tome misle obi no na sasvim manje vredne, elementarne okultne snage. Jer obi no oni koji govore o takvim stvarima ne znaju nita o viim okultnim snagama; oni uopte nemaju nikakve predstave o tome, ta oni upravo treba da zamiljaju pod takvim snagama. Obi no ti ljudi tad uz to jo dodaju, da se crnom magijom bavi onaj, koji takve sile upotrebljava u slubi li nog egoizma. Takav sud spada u one, za koje se ak ne moe ni re i da je pogrean. Ali ne zavisi mnogo od toga da se kae
1

Saoptenja - Saoptenja za lanove nema ke sekcije Teozofskig drutva ("Mitteilungen fiir die Mitglieder der Deutschen Sektionder Theosophischen Gesellschaft") izdata od Matilde ol (Mathilde Scholl).. prvi broj izaao u novembru 1905. sa protokolom Generalne skuptine od 20. oktobra 1905.

da je on ispravan, poto time ba nita osobito nije re eno. To proizilazi iz sasvim apstraktnog na ina miljenja. Ko eli da govori o takvim stvarima, mora pre svega vrsto stajati na tlu stvarnosti, bilo to fizi ke, bilo to duhovne stvarnosti; on mora znati ta je realno, tada on ne e vie brbljati o svakojakim stvarima, koje nemaju nikakve veze sa stvarno u. Ta da li se u takvom nekom sudu, da ovek okultne snage ne treba da upotrebljava u slubi li nog egoizma, u izvesnoj meri ne nalazi neki nemogu i zahtev za ljude? Na ovo pitanje mi moramo pre svega odgovoriti. Dakako oni ljudi koji to kau, postavljaju kao prvu zapovest: "Ti ne treba da bude egoisti an!" - Svakako, to je neka najvia zapovest. Ali za onoga ko realno misli ne radi se o tome, da se takva zapovest postavlja, nego o tome da li se takva zapovest uopte moe ispuniti. A ko veruje da tu zapovest, da se ne bude egoisti an, ovek dananjice moe tako bez daljnjega da ispuni, taj se predaje vrlo velikoj iluziji. Onaj ko to smatra za svoju dunost da rasteruje iluzije, taj mora tako e rasterati i takvu iluziju da se takva zapovest moe lako ispuniti. Pojavi se moda tu neki ovek i kae: "Ja ho u jedanput u svetu da delujem na ba sasvim nesebi an na in!" - Pre svega moda on ba nita ne zna, da se me u snagama s kojima on deluje nalazi tu itavo mnotvo okultnih snaga. Od svakog oveka izlaze okultne snage. Ako sad neko kae, da on eli da deluje u svetu na vrlo nesebi an na in, onda je to jedan vrlo, vrlo lep ideal. No ako se jednom pokua da se dalje upita: "Zato ti eli da bude nesebi an, zato ti sebi postavlja tu zapovest da bude nesebi an?" -, onda e se dobiti vrlo udnovatni odgovori, na primer: "Pomo u nesebi nosti ja se postepeno uzdiem do viih stupnjeva savrenstva; ja ne mogu podnositi da budem bezvredan ovek; ja elim da budem ovek koji neto vredi u svetu". - Ako bi se ovo ose anje analiziralo, onda bi se dolo do toga, da se iza osnova za tu nesebi nost esto krije najneverovatniji egoizam, esto mnogo ve i egoizam nego to se moe pojaviti kod ljudi koji nikako ne ele da budu nesebi ni, ve se jednostavno predaju svojim sebi nim instinktima. Zamislite samo tu misao i vi ete videti, koliko se sebi nosti krije u toj tenji ka nesebi nosti. A kako bi i trebalo da to druk ije bude? Ta sebi nost jeste jedna snaga, koju bogovi nisu u ljudsku prirodu usadili zbog toga da bi se nje ovek tako bez daljnjega odricao ili je negirao. Ta sebi nost tavie spada u najbitnije stvari, pomo u kojih ovek deluje. Ako mi ispitujemo osnove sebi nosti, ako se zapitamo: Ta zato su bogovi, milostivi bogovi usadili oveku sebi nost? - poto je ona prema gleditu tako mnogih ljudi neto tako grozno, onda mi dobijamo iz istinskog okultizma ro en odgovor, da je ta sebi nost sasvim mo na zatita od onoga, to bi se oveku u svetu dogodilo, kad on ne bi imao tu sebi nost. Znate li vi ta oveka najbolje titi od toga, da ne upotrebi izvesne sasvim r ave sile, o kojima emo sad upravo govoriti? To bi danas bilo sasvim lako za nekoga, ko bi sam eleo da se bavi crnom magijom, da k sebi privu e nekog oveka kao u enika i da tog u enika uputi u izvesne zahvate i mahinacije istinske crne magije; on bi mogao da na najuasniji na in deluje u svetu. Ali ve ina to ne e bez daljnjega da radi. A znate li, zato ne? Iz jednostavnoga razloga ne zato to se oni plae, to se plae za svoju li nost. Oni neto sasvim malo vide od posledica u duhu i sebi no se plae od toga. A to je savim dobro to se oni plae i tu stvar 2

ne rade. Da su na po etku zemaljskog razvoja ljudi sa uvali sve to im je odmah predato, to postoji od snaga za delovanje na astralno, na etersko i na fizi ko telo, onda bi ti ljudi zle stvari na inili u svetu. No njima je ovako dat egoizam, a on oveka dovodi do toga, da ovek pre svega brine o samom sebi, te da ga ta briga o samome sebi sasvim obuzima. Kao neki zatitni zid postavili su bogovi egoizam kod oveka. Egoizam je to, to oveku skriva pogled na one stvari, koje se nalaze kza sveta pojava. O tome razmiljati izvanredno je vano. To je jedan od mudrih ure aja za ko enje, koji su bogovi postavili da ovek ne bi suvie brzo prodro u duhovno carstvo. To dakle jeste egoizam; on je dobro zatitno sredstvo. Ne treba se dakle tako bacati s takvim re ima, jer je jo dug put dotle, kad ovek moe postati nesebi an, kad e on biti zreo za nesebi nost. Nikako nije potrebno da se podse a na to, kako sve propovedi o nesebi nosti upravo u naem vremenu izgledaju tako komi no, u vremenu visoko potenciranog egoizma, kad svaki eli da ugrabi tako mnogo od onoga to je zasnovano u socijalnom poretku. Tu ova "nesebi nost" vodi tome, da se ovek ba potpuno okrui vrtlogom iluzija. Ako temeljno o tome ne razmiljate, vi i ne verujete kako se ljudi danas umotavaju u neki vrtlog iluzija, kako putaju da pomo u teorija naih savremenika budu zamotani u vrtlog iluzija. Tu su socijalne teorije koje kuju i propovedaju i profesori i neprofesori. Ali upravo veliki deo tih teorija o socijalnim lekovima za drutvena tela nisu nita drugo do posledica "rsychopathia professoralis" (profesorska psihopatija). Vi u praksi moete videti, kako ljudi naopako misle i naopako postupaju. Gde u bilo kakvom drutvu ili komuni vi ne moete doiveti, da ljudi ne razmiljaju o ovom ili onom leku, na primer za nezaposlenost. Ako postoji nezaposlenost, onda je tu i glad. Ali kako mi to radimo, da se ona otkloni? Tu se onda donosi odluka: Ljudima se mora dati posao. - I sad se pronalazi bilo ta da bi se ljudima dao posao, zaposlenje. No to je vrlo opasno sredstvo da se ljudima po svaku cenu da zaposlenje, sve dok ovek vrstu zaposlenja ne razlikuje prema produktivnom i neproduktivnom zaposlenju. Sve dotle dok se ne pravi ova razlika izme u produktivnog i neproduktivnog zaposlenja, ovo je ak uasno sredstvo prema svojem delovanju na drutvo. Zamislite ovaj radikalan slu aj: poto je zbog pronalaenja neke nove maine u nekoj odre enoj oblasti izvestan broj osoba ostao bez hleba, neko je hteo da tim ljudima brzo obezbedi posao i hleb. On je smislio neki artikal, kod kojeg je za toaletne predmete upotrebio bezvredne otpadne proizvode. Ljudi tada mogu neto da zarade i kupe sebi hleb. - No to je samo sredstvo da se siromatvo prebaci s jedne strane na drugu, jer se na taj na in ba nita ne proizvodi, ba nita ne stvara. Svaki moe jednom o tome da razmisli na slede em slu aju: Neko je napolju u selu seo u neki restoran i kae: Kelner, dajte mi deset razglednica! - i onda ih alje, ne razmiljaju i pri tome, koliko e potara zbog toga morati da se penju na evrti ili peti sprat, i ne razmipljaju i da time nita od realnih snaga u svetu nije stavljeno u pokret. Nikako se ne misli da se time nije postiglo nita stvarno, to unapre uje duh i telo. Ako vi to doti nome kaete, onda e on naravno imati neki izgovor. On bi mogao na primer, re i da bi se time mogli zbilja postaviti novi potari, pa bi tako vie ljudi dobilo posao. Pri tome se me utim nikako ne misli da, ako se postave novi ljudi, da se njihovim radom nita novo ne stvara, nego da se siromatvo samo druk ije rasporedilo. To pokazuje da ljudi prvo moraju znati neto o podeli rada na Zemlji, pa tek onda da mogu otpo eti sa najmanjom misli o reformi. 3

Neznanje, koje eli da reformie jeste neto uasno u odnosima sveta. Uasno je to to ljudi nemaju strpljenja da sa ekaju dok ne nau e, da steknu neki pregled o tome kako se moe pomo i, ve pokre u sva mogu a udruenja, da bi se time ovo ili ono dogodilo. Sve su to iluzije, kojima se ljudi obavijaju. A jedna takva iluzija jeste i to, kad u trivijalnoj teozofiji ljudi govore o nesebi nosti. Ako elimo da se obavestimo o beloj i crnoj magiji, mi najpre moramo pred duu izneti neto od pojma "magije", o emu ve neto znaju oni, koji su sluali poslednja predavanja. Tako e sam ja ve i javno dotakao bit magije. E pa ta je magija? U svim starim okultnim kolama bilo je tri na ina da se uzdigne do najviih oblasti saznavanja. Prvi na in je bio na in posve enih, iniciranih, drugi je bio na in vidovnjaka, a tre i je bio na in maga. To su tri prvobitno jedna od druge u osnovi razli ite stvari: posve enje, vidovnjatvo i magija. Razjasnimo najpre jednim Jednostavnim pore enjem, ta je to posve eni, ta je vidovnjak i ta mag. Zamislite neki predeo gde ljudi ne znaju za eleznice, parobrode i tako dalje, gde ljudi ive bez eleznica i bez parobroda. U takvom nekom predelu okolnost da postoje eleznice i parobrodi jeste ist okultizam. Okultno zna i isto to i skriveno, neto o emu ljudi nita ne znaju. Ako sad iz oblasti gde nema eleznica i tako dalje, neko otputuje u neki drugi predeo, u kojem on vidi eleznice i paroorode, te se ponovo vrati u svoj zavi aj, tad on svojim ljudima pri a da postoje eleznice i parobrodi. On to zna iz sopstvenog gledanja, jer je on gledao neki svet, koji je za druge jo tajna. Ko se okultnim kolovanjem uvede u vie svetove, taj je u tom pogledu vidovit. On iz sopstvenog gledanja zna da postoje duhovni svetovi i sutastva, duhovne snage. Ti duhovni svetovi imaju razli ite stupnjeve. Neki ovek moe biti na jednom stepenu vidovnjak, neke pojave da vidi, ali druge pojave da ne vidi. No vi morate pred duu da stavite neto, to je ovde e e re eno: Uz pronalaenje i uz samostalno istraivanje duhovnih istina spada vidovnjatvo. Ali vidovnjatvo nije potrebno za to, da se ove istine uvi aju. Za to je dovoljan obi an ove iji razum, ako se on na dovoljno obuhvatan na in ispravno upotrebi. Ko kae da ono to se saoptava u okultnim izvetajima on moe shvatiti samo ako bi bio vidovnjak, taj svoj razum jednostavno ne upotrebljava dovoljno. Okultne istine ovek ne moe na i razumom, ali uvideti on njih moe. Sve to se pri a iz duhovnog istraivanja moe se uvideti, ako se samo eli o tome temeljno da razmilja. Jedino to se okultne istine bez vidovitosti ne mogu na i, za to je potrebna vidovitost. Ono dakle to se preko teozofije objavljuje, to bi mogli tako e uvi ati i oni koji o tome temeljno razmiljaju. Ispri ane stvari, sve do u najvie oblasti okultnog doivljavanja, ovek moe primiti, pa ih onda on moe uvideti. Tako je u okultnim kolama uvek bilo vidovnjaka, koji su u ili da gledaju u duhovne svetove pomo u onih metoda, koje su se primenjivale. esto su to bile vrlo dugotrajne metode. Ali pored ovih vidovnjaka bilo je uvek i posve enih. To su bili oni, koji su iz svojih obuhvatnih i voljno upotrebljenih snaga razuma uvideli te injenice i zakone viih svetova. To su bili posve eni. Danas ovaj odnos posve enika i vidovnjaka jedva jo moe biti dobar, poto je danas svaki ovek obuzet velikim egoizmom, te eli sam da vidi. O onoj ljubavi i o onom poverenju, koje je vladalo u nekadanjim okultnim kolama, ljudi danas jedva stvaraju neki pojam. Bio je tu 4

vidovnjak, koji je moda kroz inkarnacije skroz sa odricanjem primenjivao te metode i vebao se, da bi gledao u vie svetove, koji je mogao da vidi u tim viim svetovima, a koji se sam uzdravao da upoznaje zakone tih viih svetova, da ga ne bi zadravali ovi zakoni, nego da bi brim razvojem vidovitih sposobnosti u inio ve u uslugu ove anstvu. Ovo odricanje nije tako lako bez daljnjega preduzeti. To je neto veliko i silno, kad se bilo ko odlu i da bude vidovnjak, a da u isto vreme ne upoznaje itavu tu vrstu zakonitosti u viim svetovima; a kad on na to - moda hiljade godina - eka dok on to ne postigne, onda on to moe u initi jedino pod uslovom da se stavi pod strog nadzor nekog izabranog gurua ili u itelja. Jer ako bi on kao ist vidovnjak pristupao stvarima duhovnog sveta bez poznavanja njegovih zakona, onda bi on ubrzo zapao na stranputice i u najgore zablude, kad on u svim vanim stvarima ne bi primao savet gurua. Bilo je drugih, koji su se u potpunosti odricali od razvijanja viih vidovitih darova, poto su eleli da budu posve eni u zakone viih svetova. Oni su se u ljubavi i predanosti oslanjali na ono to su im vidovnjaci govorili, me utim oni su poznavali zakone. Da bi se to razjasnilo, moe se navesti jedan primer iz obi nog sveta. Zamislite jednog oveka koji izvanredno dobro vidi, koji svojim o ima moe da vidi sve mogu e fenomene. ali koji ne razume nita od zakona svetlosnih pojava. A zamislite nekog drugog oveka. koji je vrlo kratkovid i vidi jedva nekoliko santimetara pred o ima, ali koji dobro poznaje fizi ke zakone svetlosnih pojava. Oni obojica mogu dobro zajedno raditi i sara ivati. Jedan poznaje zakone, drugi njih uopte ne poznaje ali zato vidi pojave. A to jo vie vai za vie oblasti. Mogu e je da neko bude u visokom stepenu posve eni, a da ne ra una na vidovite snage. To je u starim kolama bilo sasvim uobi ajeno da ove dve klase budu jedna pored druge. Dragovoljno su vidovnjaci primali savete nevidovitih posve enih. Naro ito je to bilo potrebno u onim slu ajevima, za koje se zahtevao vii stepen vidovitosti i vii stepen posve enja, tako na primer za sve ono to je u vezi sa astrolokom obla u. To je bilo tako, to su oni koji su eleli da u sebe prime komplikovane zakone astrologije, to su se oni po pravilu morali odricati one visoke vidovitosti, koju su astroloki vidovnjaci morali da u sebe prime. Oni su se uzajamno dopunjavali. Samo u novije vreme, u kojem ovek materijalisti ki misli i ose a, mora biti jasno, da je to nemogu e da se ove oblasti strogo razdvoje, pa se stoga od XIV veka vie ne pravi nikakva razlika izme u ove dve klase, tako da u itelj nikome vie ne dodeljuje neko posve enje, a da u isto vreme ne daje izvestan stepen vidovitosti. To druk ije ne ide, poto to s egoizmom i nemanjem poverenja koji danas vladaju uopte druk ije ne bi moglo biti. Stoga se izme u ova dva vie ne pravi nikakva razlika, jer ljudi danas nikako ne mogu biti nesebi ni. Me utim, kako od vidovnjaka tako i od posve enika razlikuje se sad mag. Za onoga, koji ak moe gledati u vie svetove, jo dugo ne ide to, da on moe ve i ovladati i upotrebljavati one snage koje deluju u ulnom svetu. Ili da li vi verujete, da bi ovek koji je u neku oblast doneo znanje o lokomotivi, parobrodu i parnoj maini, sad odmah mogao takvu mainu i da napravi? On moe njima ispri ati kako takve stvari izgledaju, ali on ne e odmah znati njih da napravi. To to vidovnjak moe sam da gleda u vie svetove, iz toga jo ne proizilazi, da on tako e ume i da vlada i da upotrebljava one snage, koje deluju u svetu ula. Onaj tek jeste mag ili adept, ko ume ovde u svetu da upotrebljava one vie 5

snage, iji je izraz sve fizi ko doga anje, ko je dakle u stanju - ako se radi o bilo emu u njegovom injenju - da uzme u pomo ne samo fizi ke snage i fizi ke mo i, nego ko moe da pusti u pokret i te vie snage. To upravo u nae vreme nije nikakva malenkost da se bude mag ili adept. Nema nijednog vremena u ove anskom razvoju, koje je bilo tako potpuno suprotno postavljeno prema magijanstvu odnosno adepstvu kako je to nae sadanje. A danas ovek pod izvesnim okolnostima ove anstvu najbolje slui time, da se ograni i na to da iri saznavanja o viim svetovima, pa ak - moda s iskrvavljenim srcem - tako e i u slu ajevima gde bi upotreba magi kih snaga moda bila na mestu, da se toga odrekne. Jer ovaj dananji javni ivot je tako tu tom pojmu magijanstva. da bi pod izvesnim uslovima uticaj viih svetova na ovaj na svet zna io neko povratno dejstvo, ako bi se neposredno magijske snage upotrebile. Ko ima izvesnu uvebanost u upotrebi tih snaga, a tako e je u sebe uz poznavanje primio tako e i taj mehanizam, taj se u izvesnim slu ajevima mora uzdravati od upotrebljavanja ovih snaga iz prostog razloga. poto je nemogu e juriti nasuprot struji ovog vremena u svetu. Za maga je potrebna ne samo vidovitost i posve enje, za maga je potrebna i uvebanost. To je to o emu se radi. Mag sa puno odricanja skroz kroz dugo vreme mora ovladavati izvesne radnje, on se mora vebati. Zamislite samo jednom, koliko vi moete znati - ve u fizi kom svetu - a da sami niste u stanju da zbilja moete i izvesti to o emu moete da pri ate, o emu vi moete da znate. U mnogota vi moete biti posve eni. Vi moete ta no znati kako je konstruisana neka lokomotiva. a da vam ipak niko ne daje odmah porudbinu da napravite lokomotivu, jer bi time rizikovao da novac baci kroz prozor. Tako je to i sa viim oblastima. Vebanje ini maga, opaanje u viim svetovima ini vidovnjaka, tanje i saznavanje zakona u viim svetovima ini posve enoga. No u proteklim vremenima je bilo apsolutno nedoputeno da se izvravaju bilo kakve magijske radnje, a da se ne stoji u saglasnosti sa vo ama sveta, "Zemljine vlade", koji se nazivaju velikim majstorima takozvane "Bele loe" 2 . Sve okultne kole, sve kole kojih uopte ima i sva u enja mogu biti samo najnii stupnjevi za vii razvoj; na njima se moraju sve vii i vii stepeni graditi sve do gore istinskih vo a zemaljskog razvoja. Na najviem stupnju jesu oni, koji ne samo da znaju tu mudrost, ve koji "vladaju" Zemljom u njenom razvoju, koji putaju da se ta mudrost uliva u zemaljski razvoj. Oni su jedino u stanju da pri svakoj pojedina noj radnji, u ijoj se osnovi nalaze duhovne snage, da nazna e da li ona u itavom uzajamnom odnosu smeta ili ne smeta. Ako vi gradite ku u i date plan za ku u, onda svaki pojedini radnik na toj ku i mora raditi u skladu s tim planom. A ako neko do e i padne mu na pamet da neki prozor druk ije napravi nego to je to u planu predvi eno, onda taj prozor moe biti i jo toliko lep i izvanredan - cela ku a je poreme ena. Ako bilo ko u svetu ho e da pomo u duhovnih snaga neto izvri, onda to moe biti i jo toliko zna ajno i jo toliko grandiozno - ako se to u prvobitni plan zemaljskog razvoja ne uklapa, onda to smeta tom zemaljskom razvoju i neki put ga za dugo vreme baca u nazad. Nemogu e je da ovek koji ne upotrebljava duhovne snage moe
2

Za velike majstore takozvane Bele loe uporediti predavanje Logos i atomi u ciklusu Legende o hramu i Zlatne legende ("Der Logos und die Atome" in "Die Tempellegende und die Goldene Legende", GA Bibl. Nr. 93) i ciklus Za istoriju i iz sadraja prvog dela Ezoteri ne kole 1904-1914 " ("Zur Geschihte und aus den Inhalten der ersten Abteilung der Esoterichen Shule 1904-1914, GA Bibl. Nr. 264)

smetati ovom zemaljskom razvoju. A zato ne? Zato to u odnosu prema duhovnim snagama ono, to ovek ini bez znanja o viim svetovima, to stoji kao prirodne pojave prema nekoj ku i. Ono to se usled vremenskih prilika preko toplotnih i sun anih odnosa na nekoj ku i ruinira, to se mora ruinirati, to je na neki na in po sebi razumljivo. Tako stoje i namere onih, koji nemaju nikakve veze sa viim svetovima. Ali injenja onih, koji imaju bilo kakvu vezu sa viim svetovima - kad oni neto rade to nije u skladu sa duhovnim svetom - oni se ponaaju tako, kao kad bi neko neku stvar udario eki em. ta je dakle potrebno da bi se izvravao napredak ljudskog roda? Ako se upotrebljavaju okultne snage, onda je apsolutno neophodno. da se te duhovne snage ne predaju nikome, ko ovu vezu ne eli da trai. Sa tim je povezano i to, to u svim pravim kolama vlada ta tajna o saoptavanju duhovnih snaga, to to se takve tajne ne odaju nikome, ko se nije obavezao da odrava vezu sa onim vode im duhovnim sutastvima. Samo kod te "centralne vlade" Zemlje postoji mogu nost da se zna o emu se tu radi. A to se mora znati, kad ovek ho e da upotrebi duhovne snage. Ako se nekom drugom na bespravan na in saopti bilo ta, ime se taj drugi moe postaviti u suprotnost prema velikom planu zemaljskog razvoja, onda ovek vri prvu vrstu crnomagijskog postupanja. Stoga vai kao osnovno na elo: Prvi crnomagijski postupakjeste odavanje okultnih tajni? 3 Blebetanje i istrtljavanje o okultnim tajnama jeste prvi slu aj crne magije, jer tad vi predajete okultne tajne onima, koji se postavljaju u suprotnost prema centralnom vo enju zemaljskog razvoja, poto vi ne poznajete tu uzajamnu zavisnost. Pa gde se to pojavljuje, gde to postaje realno? Realno to biva posvuda tamo, gde se okultne tajne ne ostvaruju u slubi itavog zemaljskog vo enja, nego u slubi bilo kakvog ograni enog drutva, koje ne eli da ima nikakve veze sa vo enjem Zemlje u slubi ove anstva. Ako dakle ovek na primer ranije primi one stvari koje on sme upotrebljavati samo onda kad je prevaziao sve nacionalne i rasne predrasude, ako on njih upotrebi pre nego je prevaziao sve ove predrasude i pre nego to ima pojma o tome, ta to zna i biti " ovek bez zavi aja", onda sasvim ta no isto to to je ina e bela magija prelazi u slubu crne magije. Sasvim ta no isto to. Kad se ono to treba da slui ove anstvu primenjuje u slubi nekoj izdvojenoj rasi, recimo da bi se toj rasi pribavila vrhovna vlast nad Zemljom, onda je to u velikoj meri crna magija, jer se to ne deava u skladu sa vo enjem Zemlje. To je taj prvi zahtev: Biti izvan toga to nas povezuje sa samo jednim delom ove anstva. Za dananjeg belog maga to vai kao prvi osnovni stav. Ne moe ovek teiti nesebi nosti, no ljubavi prema itavom ove anstvu. On moe da proiri oblast svoje ljubavi. To on moe, a to je tako e i to o emu se radi. Ali deava se sad vrlo esto, da ljudi bilo kakvim mahinacijama tee da iznude, da zadobiju neto, to se njima ina e nikad ne moe saoptiti. Sada mi dolazimo do pravih metoda, do tih mahinacija koje je potrebno izvrtiti, da bi se dolo do posedovanja crnomagijskih snaga. To je neto, to se moe apsolutno sasvim u pojedinstima opisati. Vi
3

U knjizi Rudolfa tajnera "'Inicijacija. Kako se sti u saznanja viih svetova" (prevod J.Kora a i V. Jankovi a. Beograd 1986) (Wie erlangt man Erkenntnisse der hoheren Welten?, GA Bibl. Nr. 10) uvanje okultnih tajni je obuhva eno u prva tri zakona posve enja: Posve eni ne sme, nijednom oveku koji to trai, da uskrati ono znanje koje mu pripada.(str. 22) Nikome se ne moe pruiti nita od tajnog znanja, ko za to nije pozvan (str. 22) Upravljaj svim svojim delima, svakom svojom re ju tako, da se preko tebe ne zadire u slobodnu odluku volje nijednog oveka. (str. 28)

ste videli prvo sredstvo, prvi put, da bi se dolo do posedovanja crnomagijskih snaga; to je to, da ovek u ini da mu se saopte sredstva o urokljivim snagama i sutastvima. Da, pa ta su ona uopte, ta magijska sredstva? Ona jesu ono, ime mi moemo duhovne snage iskoristiti, da bi delovale ovde u ulnome svetu, da bi se ovde postigli rezultati i dejstva. To su takva sredstva. Ali zbilja u ulnome svetu uopte nema nikakvih drugih delovanja sem takvih, koja proizilaze iz duhovnih svetova. Sva delovanja, dejstva i ini u ulnome svetu proizilaze iz duhovnih svetova. Stoga moe onaj, ko ne eli da do ovih stvari do e zakonitim putem te spore studije - pomo u onih koji su posve enici ili vidovnjaci ili ak adepti ili magi - on tek moe izabrati i jedan drugi put, a taj se sastoji u tome da se on umesto na one ljude, koji su utelovljenja viih duhovnih sutastava, obrati na samu prirodu i da pokua da prislukuje taj put i na in, kako se duhovne snage u nju ulivaju. Jer sve to je u prirodi uti e u nju iz duhovnih svetova, a mi pomo u izvesnih mahinacija i radnji moemo od prirode ponovo oslukivati ove duhovne snage. No u onom trenutku, kad mi u pogledu onoga to mi ne znamo, ne putamo da priroda radi, nego sami izvodimo ono to mi ho emo, dakle sami radimo tu gde nita ne znamo, u tom trenutku smo tako e u stanju da za sebe pribavimo snage iz oblasti crne magije. Ako mi ne elimo da do emo do unutranjih snaga prirode po obilaznom putu preko mudrosti i uvi anja, te ako mi izbegavamo sve to se pomo u mudrosti i uvi anja doga a na tom putu razvoja unutranjih snaga, nego biramo druga sredstva, onda smo mi preko tih drugih sredstava uvek na putu ka crnomagijskim radnjama, ka crnoj magiji. Vidite, ko bi danas eleo da postane crni mag, taj bi u samom po etku imao veliku podlogu za crnomagijske snage, ako bi on bio uasna kukavica, ako bi imao grozan strah od svega to bi mu se moglo desiti. Takav strah u unutranjosti oveka jeste vrlo dobra polazna ta ka za crnog maga, jer taj strah je samo komprimovani egoizam. Pretpostavite sad, da bilo koji ovek namerava da se u velikom obimu bavi crnomagijskim vetinama. On bi tad najpre traio u svetu to je mogu e vie kukavi ke individue. Jer ova podloga straha jeste dobro sredstvo, koje se moe tako preina iti, tako preobraziti, da doti ne kukavi ke osobe dobiju izvesne snage i mo , bez znanja i uvi anja. i to u ve em obimu nego to njih ovek ina e moe imati. ta bi morao da radi neki takav arobnjak, koji bi hteo da ima takve vetine? On bi morao naJpre ustanoviti neku laboratoriju, u kojoj bi on ove kukavice obu avao u tome - ja govorim radikalno. ali tako e to najbolje vama biti jasno - da sasvim oguglaju na takav na in, to bi bili puteni da neprestano seku po ivom mesu i da gledaju kako krv lije. Ono to u ose anju straha, koje ta kukavica u velikoj meri ima, deluje kao izvesna snaga prema van, to se moe preobraziti u neto suprotno, kad se taj ovek nau i da se prekali se enjem po ivom mesu. Kod oveka koji nema nikakvog straha ova procedura ne bi nita koristila. To je takore i azbuka, ono sasvim prvo to se ini u crnoj magiji. A kad bi se to u inilo, onda bi se to to je ranije u oveku bilo kao strah pretvorilo u snage pomo u kojih bi on zaista mogao zadobiti izvestan uticaj na svoju okolinu; a onaj ko bi se takvim pomo nicima sluio, on bi mogao neverovatne grozote u svetu da izvri. Ali onaj ko bez pomo nika sam eli da postane veliki crni mag, taj neki put ini jo neto sasvim drugo. Takav crni mag je hteo da postane jednom neki ovek iz XV veka, il d Re, koga je profani 8

svet nazvao "Vitez Plava Brada" 4 . Taj ovek je teio da zadobije mo ne okultne snage, ne na zakonitom putu u enja, nego time to bi preobratio izvesna egoisti ka ose anja koja su se u nalazila duboko u njemu. Istovremeno je bio izvanredan posmatra samog sebe. Izvinite to izgovaram neku re , koja e udno zvu ati. Taj ovek je bio ono, to bi se moglo nazvati "najradikalniji hri anski egoista" ili "egoisti ki hri anin". I takvih je tako e bilo i jo ih ima. To su takvi, koji posmatraju hri anstvo pre svega kao most da bi se za samog sebe to vie postiglo, poto je njima jasno da neki dobar hri anin moe daleko dospeti u blaenosti. Preko saznavanja sebe primetio je on to u svojoj prirodi, a poto je on to kod sebe opaao, znao je ve i najbolje sredstvo, kojim se to moe preobraziti u neverovatne arobnja ke snage. Svakako je on u tome rano spre en. Protiv njega je pokrenut postupak, pa se pokazalo, da je taj ovek u 1432. godini otpo eo da ubija jedno dete za drugim, da bi razvijao svoje posebne okultne snage. Unitavati ivot, to je on smatrao kao posebno sredstvo da bi oslukivanjem prirode doku io ono, to on sam nije mogao imati kao znanje. Taj ovek je, kako se u procesu ispostavilo, za kratko vreme ubio 800 dece. Sada e mnogi od vas, koji ste itali Mabel Kolins "Flita. Istinska ispovest jedne crne magi arke" 5 , mnogi e shvatiti zato tu na po etku stoji jedno ubistvo. To spada uz to. Roman "Flita" je ve napisao neko ko to zna. ta je crna magi arka htela, to se moglo razviti samo pod uticajem ovog ubistva, koje se nalazi na samom po etku pripovedanja. A sad osmotrite jednom ovu pri u sasvim ozbiljno i zapitajte se, ta bi najve i broj ljudi moglo da zatiti od procedura koje sam vam naveo, a pomo u kojih bi ovek sasvim sigurno mogao biti doveden do ovladavanja crnomagijskim snagama. Taj egoizam, on je vrlo dobro sredstvo da se protiv toga brani. Ne e mo i svako sebe da savlada da zaseca u ivo meso; pri tome bi ve ina ljudi pala u nesvest, a nesvest nije nita drugo do izraz sebi nosti. To je ve u svojem fizi kom delovanju jedno dobro sredstvo da se uzdrava od toga da se bavi crnom magijom. Isto tako je teko da se bude neki Vitez Plava Brada, od toga ve inu ljudi titi njihov sasvim zdrav egoizam; on nastupa kao neka brana protiv prevo enja sebe u sredstvo za sticanje crnomagijskih snaga. No vidite, ja sam eleo da to navedem samo da se ne bi govorilo u frazama. To nije moj na in. Ja radije govorim o istinskim injenicama. eleo sam da vam na primeru pokaem u emu se sastoji ovladavanje mahinacijama iz oblasti crne magije. Izdavanje okultnih tajni profanima jeste onaj prvi i najjednostavniji na in. Ali takve radnje, kakve sam vam upravo opisao, spadaju u metode u enja crne magije, one su takore i azbuka. A ta dolazi posle ove azbuke, na emu se crnomagijski u enik u i da " ita" - ako bih vam ja to ispri ao, onda bi se verovatno vie od vas ovde onesvestilo. Zadrimo se stoga radije na ovom prvom stepenu. Ove stvari nikako nisu neto s im se moe aliti. ne ni re ima. one su neto u najvioj meri ozbiljno; a one su - to ljudi ne znaju - na alost, samo na alost suvie mnogo rairene u svetu. Ve ina ljudi nema ba nikakve volje da se uputa u to
4

Gilles de Rais: Gilles de Laval, zvani Plava Brada, maral Francuske (1404-1440), u ratu protiv Engleza borio se na strani Jovanke Orleanke, docnije se povukao u zamak blizu Nanta i odao se crnoj magiji. U 1440. je zbog mnogobrojnih ubistava osu en na smrt spaljivanjem; sudska akta treba da se jo nalaze u Nantu. 5 Mabel Colins (1851-1927): "Flita, Roman einer Schvvarzmagierin." Uporediti sa tajnerovim lankom u asopisu Lucifer-Gnozis (Luzifer-Gnosis", GA Bibl. Nr. 34, Seite 512)

koliko su te stvari rairene u svetu. No razvoj takvih stvari stoji u prisnoj povezanosti, u prisnom odnosu sa razvojem itave Zemlje. Uopte sa razvojem neke planete, i mi neku takvu stvar na ispravan na in razumemo tek onda, kad imamo neki pojam o toj injenici kako se sa jedne planete duhovno deluje na njenu sledbenicu, na slede u planetu, kako se dakle na primer sa Meseca delovalo na Zemlju, a kako se opet sa Zemlje deluje na njenu sledbenicu, na Jupiter. Vi svi znate, da Zemlju na izvestan na in vodi takozvana "Bela loa", u kojoj su visoko razvijeni ljudski individualiteti sjedinjeni s individualitetima jo vie vrste. ta oni tu rade? Oni rade na njemu, oni vode razvoj Zemlje. Za vreme vo enja Zemljinog razvoja oni razra uju sasvim odre en plan. To je stvarna injenica, da za vreme razvoja svake planete vode e mo i izra uju odre eni plan. Dok se Zemlja razvija, postavlja se u takozvanoj "Beloj loi" Zemljin plan za ono pojedina no toga kakav mora biti Jupiter, koji smenjuje Zemlju. itav taj plan se u svim pojedinostima razvija. A u tome se sastoji blagoslov i spas daljeg razvoja, da se postupa u skladu sa tim planom. Kad sad neki planetni razvoj do e do kraja, kad dakle naa Zemlja bude dospela do kraja svog planetarnog razvoja, tad e i ti majstori mudrosti i sklada tih ose aja biti gotovi sa planom, koji su izgradili za Jupiter. A sad, na kraju takvog razvoja neke planete doga a se neto do krajnosti osobito. Ovaj plan izvesnom procedurom biva istovremeno beskona no umanjen i beskona no umnoen, tako da od itavog plana za Jupiter postoji beskona no mnogo egzemplara, ali u minijaturi. Tako je bilo i na Mesecu. Plan Zemaljskog razvoja je postojao, beskona no umnoen i beskona no umanjen. A znate li vi, ta je to to su majstori mudrosti izradili tada na Mesecu? To su ti atomi, atomi Zemlje. A atomi razvoja Jupitera jesu to, iji plan na Zemlji izra uje vode a "Bela loa". To je taj istinski atom, a sve drugo pri anje o nekom atomu nije nita. Onaj tek upoznaje atom neke planete, ko u njemu poznaje umanjeni plan razvoja te planete. Ako vi elite da postepeno upoznate ovaj atom koji je u osnovi Zemlje, onda e vam za saznavanje tog atoma izi i u susret upravo oni postupci, koji proizilaze od velikih maga ovog sveta. No o ovim stvarima moemo vi naravno samo u nagovetajima govoriti, ali moemo upoznati bar neto, to nam daje neki pojam o onom, o emu se ovde radi. Zemlja je na izvestan na in sastavljena iz ovih njenih atoma, a svako bi e, svi vi sami, vi ste sastavljeni na izvestan na in iz takvih atoma; a vi stojite u skladu s itavim tim razvojem Zemlje na taj na in, to vi u sebi u beskona nom broju nosite taj umanjeni plan razvoja Zemaljske planete, a koji je ranije izra en. Ovaj plan Zemlje mogao je na prethodnom planetnom stanju nae Zemlje, na Mesecu, dakle na onoj planeti koja je prethodila naem razvoju Zemlje, mogao je biti izra en samo na taj na in, to su vode a sutastva delovala u skladu sa s itavim planetnim razvojem od Saturna, Sunca, Meseca i tako dalje. Sad se me utim radi o tome, da se tim beskona no mnogim atomima da da ponesu ono, to njih dovodi u ispravne odnose, to ih na ispravan na in zajedno sre uje. Njima dati da to ponesu bilo je vode im duhovima sveta mogu e jedino, kad su razvoj Zemlje vodili po sasvim odre enim putevima. Te puteve, po kojima su oni vodili razvoj Zemlje, ja sam zbilja ve e e opisao. Kad se Zemlja posle razvoja Meseca ponovo pojavila, onda ona u stvari jo nije bila dananja Zemlja. Tad je bila Zemlja plus Sunce plus 10

Mesec. Oni su bili jedno telo. Ako biste vi dakle ovu dananju Zemlju promeali zajedno sa Mesecom i Suncem, i od toga napravili jedno telo, onda biste imali to, to je Zemlja bila na po etku svojeg razvoja. Najpre se od Zemlje odvojilo Sunce, a time su se odvojile i sve one snage, koje su za oveka bile suvie retke (razre ene), suvie duhovne, a pod ijim bi se uticajem on suvie brzo produhovio. Da je ovek stajao samo pod uticajem tih snaga, koje su bile zajedno sadrane u ovom telu Sunce-Mesec-Zemlja, onda bi se on vrlo brzo produhovio, on se ne bi razvio sve do dole u fizi ku materijalnost, pa onda ne bi mogao da stekne neku sopstvenu samosvest, svest o ja, to je on morao da stekne. Vi znate, da postoji imaginativno saznanje i okultna pisma (u kojima je izraeno imaginativno saznanje). Ja vam sad mogu navesti samo dva okultna pisma. Da se o daljem razgovora, to bi nas odvelo suvie daleko. Okultno pismo za one snage koje su delovale i itavom razvoju Zemlje davale onaj pravac, kad bi Sunce ostalo sjedinjeno sa Zemljom, dakle okultno pismo za one snage koje bi Zemlju suvie rano produhovile, jeste ovaj:

U ovom pismu moe onaj ko je okultni u enik da prepozna one snage, koje vode ove anstvo brzo do duhovnosti. Nasuprot tome bi ove anstvo, ako bi se ono s celom Zemljom izdvojilo od Sunca, ali bi jo ostalo zajedno sa Mesecom, ono bi vrlo brzo zapalo u okotavanje i otvdrnjavanje. Da je Zemlja u sebi zadrala Mesec, onda bi ljudi vrlo brzo postali neka vrsta lutaka - marioneta. Oni bi suvie duboko sili dole u materiju, kao to bi se s druge strane suvie brzo produhovili da je Sunce ostalo povezano sa Zemljom. Zbog toga je morao Mesec iz Zemlje van. A sve one snage, koje su bile otpremljene van i koje danas vladaju Mesecom i od spolja deluju unutra na Zemlju, sve te snage se zajedno obuhva ene predstavljaju sa ovim znakom, koji izgleda kao neka dvostruka kuka. To je znak one ivotinje ili jagnjeta sa dva roga iz Apokalipse 6 .

Zver sa dva roga: Otkrivenje Jovanovo, glava 13, 11; Pogledati tajnerovu "Jovanovu Apokalipsu", predavanje od 29-V1-1908 (Die Aroka1urse des Johannes GA Bibl. Nr. 104, Vertrag vom 29. juni 1908)

11

Onaj prvi znak se zove Nahiel (Nachiel), ovaj drugi Sorat (Sorat). Taj drugi znak naziva se tako e i znakom demonijuma Zemlje. Sve one snage, koje crni mag razvija onako groznim metodama, vode na Zemlji do umnoavanja onih snaga, koje pripadaju demonskoj prirodi Zemlje i koje vode k otvrdnjavanju Zemlje. Ako bi mnogi ljudi bili crni magovi, onda bi to imalo za posledicu, da Zemlja bude sve sli nija Mesecu, dok e naprotiv preko snaga bele magije Zemlja bivati sve sli nija Sun anim snagama, onim snagama koje su u sun anim zracima. emu bi dakle vodilo preovladavanje crne magije? To bi vodilo otvrdnjavanju Zemljine lopte, da Zemljina lopta postane neki Mesec. Iste te snage, kakve su sa Mesecom bile izlu ivane, koje su se bile razvile iz supstancije Zemlje, one jo uvek postoje kao podloga u slojevima Zemlje. Pored svih onih snaga koje imaju dobru osnovu da postanu Sun eve snage, postoje jo i one snage koje imaju osnovu da postanu Mese eve snage. Pomo u bele magije Zemlja se sve vie pribliava Sun anoj prirodi; pomo u snaga crne magije ona se pribliava Mese evoj prirodi. Belom magijom se mora nadvladati sve ono, to na putu ovladavanja duhovnih snaga, ne vodi po tom putu prosvetljenja, mudrosti. Jer sve takve procedure, takva injenja kakva su bila pomenuta, ne vode po tom putu mudrosti, uvi anja, ne k ovladavanju duhovnih snaga istinskim gledanjem njih, nego su one prislukivane od prirode time, to se sa njome preduzimaju mahinacije i procedure, pomo u kojih snage treba da se bez prosvetljenja steknu. Pa tako je stvarno onaj apokalipti ki pe at u isto vreme znak za nadvladavanje snaga crne magije pomo u bele magije. Pomo u ove ijih snaga koje se preobraavaju sam ovek ra a Sun ane snage, tako da Mese eve snage lee pod ovekovim snagama. To je taj put, koji mag na naoj Zemlji mora uzeti. Tada te snage kroz devet stupnjeva. o kojima dobijate neki pojam kad itate moju "Teozofiju" 7 , postaju devet zvezda. to tako pravi crni mag mora re i svom u eniku? Vrlo jednostavno 8 : Preziri samo um i nauku, oveka posve najviu snagu, Gledaj samo u opsenama i ma ijama Tebe da duh lai oja a, Tad vv bezuslovno ja tebe imam! Njemuje sudbina dala nekog duha, Koji uvek napred neukro en gura I prenagljeno stremljenje njegovo Preska e ove Zemlje radosti. Njega ja vu em kroz ivot divlji, Preko bezna ajnosti povrnih On treba da mi se pra ka, bulji ,ka i
7

Dr Rudolf tajner: "Teosofija. Uvod u nat ulno saznavanje sveta i bi a ovekovog" ("Theosophie. Einfiihrung in iibersinnliche Welterkenntnis und Menschenbestim-mung", GA Bibl. Nr. 9) 8 Johan Volfgang Gete: Faust, I deo, stihovi 1851-1867

12

A njegovoj nezajaljivosti Treba da jelo i pi e pred lakomim ustima lebdi: Iska e on okrepljenje uzalud A kad se i ne bi predao avolu, Morao bi ipak on pasti do dna. To je to, o emu se radi: Da li da se do ovladavanja duhovnih snaga dolazi po putu mudrosti ili na neki drugi na in. Ali do i do najviih stupnjeva duhovnih snaga nije sad ba tako jednostavno. Bilo bi lako, strahovito lako - a tu dolazimo do jednog vrlo suptilnog poglavlja s jedne strane razvoja ove anstva i sa druge strane magije - bilo bi to lako, da se jednostavno eka dok svi ljudi ne budu sposobni da ispravno uvide te stvari, koje se upravo tek moraju uvideti, pre no to oni dalje do u na tom putu magijskog razvoja. To bi pod izvesnim okolnostima bilo sasvim lako. Ali tad bi se tok ljudskog razvoja protegao. Mora biti na bilo koji na in mogu e, da se ljudima samostalno daje u ruke to irenje okultnih istina - a to j e u izvesnom smislu tako e uvek i neto od irenja okultnih snaga - te da njih tako upotrebljavaju, da one ispravno deluju u svetu. Ljudima moraju okultne istine i u enja u velikom opsegu pripasti, da bi oni time mogli postati okultni u enici u izvesnom smislu. No sad bi se moglo upitati: Pa nije li svaki ko iri okultna u enja u nekom pogledu crni mag? - Potpuno je to istina, da svaki ko danas iri okultna u enja lakomoe postati crni mag. Naime onda, ako je on nesposoban da odmeri celokupan opseg delovanja svojih okultnih u enja. Stoga okultne kole moraju voditi brigu o tome da istinska okultna u enja ne iri niko, ko se svojim okultnim razvojem nije osposobio da odmerava opseg i delovanje okultnih istina. Okultna u enja se danas mogu iriti onda, kad ih jedan u enik drugome ponavlja ili od njega prepisuje, ako doti ni eli da bude ak ili u enik, onda je to sasvim dobro, jer time on iri ono izvorno o emu je sluao. Ali govorimo o onom slu aju, ako bi neko samostalno irio okultna u enja i ta vie ako bi u to umeao sopstveno prosu ivanje. im neko eli da na samostalan na in iri okultne istine, onda se pre svih stvari mora pobrinuti za to, da taj ovek ima zrelost za samostalno irenje okultnih istina, a to ne zavisi od nekog razumskog kolovanja, ve to okultne kolr ine zavisnim od ne eg sasvim drugog. naime od toga, kako su se pojedini lanovi ove ije prirode postepeno razvili. Vi iz lanka "O vaspitanju deteta" 9 znate da se pri ro enju ovekovom ra a fizi ko telo, do sedme godine etersko telo, do etrnaeste godine astralno telo, a do dvadesetprve izlazi ja. Mi to moemo dalje pratiti i videli bismo, da s tridesetpetom godinom ovekovom ili bolje re eno izme u tridesetpete i etrdesete godine etersko telo i astralno telo ovekovo bivaju toliko slobodni, da ovek tek tad moe imati potrebno ose anje odgovornosti za irenje okultnih istina. Stoga su sve okultne kole imale strogi zakon, da niko kao u itelj okultnih istina ne sme istupati pre nego to je dostigao ove godine. A ovaj zakon je tako e i taj, koji je veliki pesnik Dante postavio onda. kad na po etku svojeg speva "Boanstvena komedija"

Dr Rudolf tajner: "Vaspitanje deteta sa gledita duhovne nauke". Prevod objavljen 1931. u Beogradu, u izdanju Antropozofske biblioteke, sveska b. lanak prvi put objavljen 1907. u asopisu "Lucifer-Gnozis", broj 33 ("Die Erziehung des Kindes vom Gesichtpunkte der Geisteswissenschaft", Luifer-Gnosis, Nr. 33), kasnije doiveo mnoga izdanja.

13

kae: "Bee to u ivota sredini, da se ja izgubihu umi..." i tako dalje 10 . Kada vi prora unate: U godini 1300. imao je Dante tridesetpet godina. Tada su sve one velike stvari prole pred njegovom duom. To je strog zakon. Kad ovaj strogi zakon jednom osmotrite i pri tome uzmete u obzir mnogota to se u sadanjosti deava, onda ete s ovim stanovitem jednostavno znati, da mnogo toga to se iri ne poti e iz okultnih izvora. Nikakva okultna kola ne doputa da samostalno ire okultne istine ljudi koji nisu dostigli ove godine. Po sebi se razume da time nije re eno, da se ne moe dovoljno rano po eti s tim, da se neto u i. Ali da bi ovek kao u itelj okultno istupao, on ne moe dovoljno kasno da po ne. Mnogo, mnogo zla bi bilo izbegnuto, kad bi ljudi stvarno poznavali okultizam i te stroge zakone koji tu vladaju. To su stvari, o kojima se mora voditi ra una u vezi s temom "Bela i crna magija", koju nije lako obraditi, a o emu je zaista samo nekoliko mrvica re eno. Ako vi poneto od toga, to se ovde moglo samo nagovestiti, u svojoj meditaciji u najozbiljnijem studijskom radu dalje u sebi razvijete, onda ete videti da su ve u ovim nepotpunim nagovetajima dati po etni koraci za raznolike puteve, da bi se dalje ilo u saznavanju. Pre svega ete se uveriti o tome, da se u takvim stvarima kao to su bela i crna magija, uopte ne moe govoriti sa obi nim trivijalnim pojmovima, da se tavie novi pojmovi tek moraju formulisati kad ovek ho e da govori o tako visokim ili o tako groznim stvarima. Danas je vano da se znaju takve stvari, jer mnogota postoji u svetu, o emu obi an ovek nita ne zna, a o emu bi on ipak trebalo da zna, da bi se time mogao spasavati od uticaja magijskih vetina. Mnogota ljudi i poznaju, ali to smatraju kao neto bezazleno. Ali to nikako nije bezazleno. Kad govorimo o nekoj takvoj temi, mi moemo u initi samo neki po etak da bi se onda sve dalje i dalje dolo u ovoj oblasti. Taj po etak je najbolje na injen onda, ako se moglo probuditi neko ose anje o ozbiljnosti i zna aju jedne takve stvari. Ako je ovo prikazivanje zbog kratko e vremena moglo biti tako e samo nepotpuno, ja se onda ipak nadam, da je time to se realno govorilo neto od toga prelo u vas, da bi vas pobudilo, da tu stvar razmotrite sa najve om ozbiljno u.

Preveo Vojislav . Jankovi Beograd, januar 2000

10

Dante Aligijeri (Dante Alighieri 1265-1321): Boanstvena komedija; "Na sredini naeg ivotnog puta na oh se iznenada u jednoj mra noj umi". (Prvo pevanje). U tajnerovoj biblioteci nalazi se izdanje u prevodu od V.Sagperi Nalle o.J.

14