METODE I TEHNIKE ISTRAIVANJA U PSIHOLOGIJI

Faze naunog istraivanja

1. Formulacija problema - uoavanje problema u praksi - uoavanje protivrenih nalaza u literaturi - uoavanje praznine u znanju 2. Definisanje ciljeva istraivanja - teorijski - praktini

Faze naunog istraivanja

3. Postavljanje hipoteza
Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju neke pojave ili o povezanosti odreenih pojava koja poiva na znanju, iskustvu ili logici Eksplorativna ili eksplikativna Nulta hipoteza

4. Definisanje varijabli
Kontinuirane i diskontinuirane Prema sadrini: stimulus varijable, bihejvioralne varijable, organizmike varijable Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

Faze naunog istraivanja

5. Izbor metoda i tehnika 6. Izbor uzorka

Deo populacije uzet na osnovu odreene procedure, sa ciljem da adekvatno predstavlja populaciju u celini Reprezentativan uzorak Sluajni uzorak Stratifikovani uzorak Prigodni uzorak

Faze naunog istraivanja

7. Sprovoenje istraivanja 8. Obrada i analiza podataka 9. Saoptenje dobijenih rezultata

METODE
Opti nain organizovanja istraivanja psihike stvarnosti S obzirom na prirodu pojava:
Posmatranje Samoposmatranje (introspekcija)

S obzirom na nain organizacije istraivanja:

Eksperiment Sistematsko neeksperimentalno istraivanje

Samoposmatranje
1) Metod impresije (ogranieno psihofiziko samoposmatranje) 2) Sistematsko samoposmatranje 3) Fenomenoloka metoda Zamerke introspekciji:
Nepotpunost Pristrasnost Retrospektivnost Nauna neobjektivnost Promena predmeta posmatranja ...

ta su prednosti?

Posmatranje
1) Naturalistiko/terensko naspram laboratorijskog posmatranja 2) Sistematsko i strukturisano naspram nestrukturisanog 3) Posmatranje s uedem naspram posmatranja bez ueda Prednosti? Mane: Ogranienost na ono to je vidljivo

Eksperiment
Postupak u kome namerno, sistematski i planski menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem da izazovemo promenu u zavisnoj varijabli Kontrola putem:
Randomizacije Ujednaavanja grupa Eliminacije varijabli

Eksperiment
Vrste eksperimentalnih nacrta:
Nacrt sa kontrolnom grupom Nacrt sa paralelnim grupama
Prednosti eksperimenta: Mogudnost ponavljanja Pouzdanost u donoenju zakljuaka o uzronoposledinim vezama izmeu pojava Mane eksperimenta?

Sistematsko neeksperimentalno istraivanje

Prirodni eksperimenti Korelaciona istraivanja

Studija sluaja
multimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima rekonstrukciju dinamike, sklopa i razvoja njegove linosti metodoloki okvir sa malim stepenom strukturiranosti (Berger) irok spektar informacija:
Opservacije Biografski podaci Psiholoki izvetaj (podaci dobijeni putem psiholoke eksploracije linosti) Podaci od znaajnih drugih Izvetaj strunjaka ...

Terminoloke nedoumice
Metod VS Tehnika Tehnike za obradu podataka

Vrste tehnika
Direktne (upitnik, intervju) Poludirektne (skale procene) Indirektne (projektivne tehnike, testovi znanja, fizioloke reakcije ....)

INTERVJU

Vrste intervjua
Strukturisan (npr. AAI- Adult Attachment Interview) Polustrukturisan (npr. psihijatrijski intervju, LOBI)

Nestrukturisan (npr. eksplorativni intervju, intervju prilikom zaposlenja)

Prednosti intervjua
Prouavanje pojava nedostupnih direktnom posmatranju (stavovi, elje, vrednosti...) Provera kako je i da li je ispitanik razumeo pitanje (Znam da me neki ljudi prate) Dublji nivo podataka

Validacija odgovora posmatranjem ponaanja i emotivnih reakcija

Nedostaci intervjua
Slaba mogudnost poreenja odgovora Tekode u kvantifikaciji odgovora Slaba kontrola uticaja ispitivaa

Slaba kontrola uticaja interakcije ispitanika i ispitivaa

UPITNIK

Prednosti upitnika
U odnosu na posmatranje: Prouavanje pojava nedostupnih ili teko dostupnih posmatranju Sve tri vremenske dimenzije Ekonominiji U odnosu na intervju: Vremenski ekonominiji Jednoobraznost Anonimnost Vie vremena za ispitanika

Vrste podataka koje dobijamo upitnikom

A. Sociodemografske podatke
Pol Uzrast Zanimanje Brani status Materijalni status

B. Psiholoke podatke
Stavovi Vrednosti Miljenja, uverenja Osedanja Crte linosti...

Motivacija ispitanika
a. Interes oekuje neto od ishoda istraivanja b. Interesovanje nekoga to i zanima c. Potreba za komunikacijom d. Pruanje pomodi e. Novana nadoknada f. Nauni autoritet pomaganje razvoju nauke

Upitnik faze u izradi

1. Ralanjivanje sloenih varijabli na indikatore 2. Formulisanje vedeg broja pitanja za svaki indikator 3. Izbor i doterivanje pitanja 4. Utvrivanje redosleda i izgleda upitnika 5. Izrada kljua za kodiranje odgovora 6. Pilot testiranje i korekcija

Ralanjivanje sloenih varijabli na indikatore

Neke varijable se lako prevode u pitanja
Npr. pol, uzrast...

Ali neke druge nisu tako jednostavne Mogudi indikatori za: Zadovoljstvo ivotom Materijalno stanje
Meseni prihod po lanu porodice Meseni trokovi po lanu porodice Nekretnine u posedu Pokretna imovina Uteevina ... Zadovoljstvo linim emotivnim ivotom Zadovoljstvo aktualizacijom u poslu Zadovoljstvo socijalnim statusom Generalna ivotna orijentacija (optimizam/pesimizam) ...

Formulacija pitanja problemi

Problemi smisla ta pitamo? Informisanost oekujemo da ispitanik zna o temi Nepoznate rei struni termini, neprecizni, svakodnevni termini Referentni okvir Socijalna poeljnost

Problemi verbalne formulacije kako pitamo? Zatvorena vs otvorena pitanja

Vrste pitanja
Zatvorena pitanja ZA
1. Ekonominost (za odgovaranje i obradu) 2. Usmeravaju na referentni okvir 3. Kategoriu odgovore u skladu sa ciljevima istraivanja 4. Nema nepreciznih i neodreenih odgovora

PROTIV
1. Podstiu vetako opredeljivanje (i ako nema stav ili ne zna) 2. Ponueni odgovori neadekvatni ili nedovoljni (Ispitanik izabere najpribliniju alternativu, a mi je tretiramo kao autentian stav) 3. Isti odgovor, razliito znaenje za razne ispitanike

Otvorena pitanja
1. U eksplorativnim i preliminarnim istraivanjima 2. Kada je cilj kvalitativna analiza

Vrste zatvorenih pitanja

Zatvorena pitanja - vrste:
a. Dihotomna b. Viestruki izbor
Ispituju samo valencu ne i intenzitet stava

Voditi rauna! Bez indikacija o tanom odgovoru (najdui, najkradi, srednja vrednost) Kraj i poetak liste (nije mesto za socijalno poeljne odgovore) Ponuditi i odgovor Neto drugo. ta? Kategorije se ne preklapaju Adekvatan broj odgovora (do pet, est) Uputstvo za odgovaranje (jedan ili vie)

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnika

A. Psiholoka strategija rasporeda pitanja Ideja: 1. motivisati ispitanika za rad 2. zadrati motivaciju

Sugestije za redosled pitanja:

1. Postepen prelaz od lakih ka teim 2. Dobro pozicionirati emotivno osetljiva pitanja 3.Dozvoliti mogudnost objanjenja stavova koji odstupaju od oekivanog 4. Pridravati se sugestija za eliminisanje tendencije ka socijalnoj poeljnosti

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnika

B. Logika strategija rasporeda pitanja Postupak 1. Levak (opte specifino) 2. Obrnuti levak (specifino opte)

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnika

GALUPOV PLAN-KVINTAMENZIONALNI PLAN KOMBINACIJA PET KATEGORIJA PITANJA: 1. FILTER PITANJA (MERENJE INFORMISANOSTI)
Da li ste uli za eutanaziju?

2. OTVORENA PITANJA
ta mislite o njoj?

3. DIHOTOMNA PITANJA
Kada bi sutra morali da se odluite za zakon o legalizovanju, kako biste glasali?

4. PITANJA ZATO (MERENJE RAZLOGA)

Zato biste tako glasali?

5. PITANJA ZA MERENJE INTENZITETA

U kojoj meri podravate svaki aspekt eutanazije? Legalizaciju Ideju Itd...

Pilot testiranje i korekcija

Tipini pokazatelji da neto ne valja s upitnikom: 1. Odgovori se ne slau sa poznatom ili oekivanom distribucijom revolucionarno otkride (1%) napravili smo greku (99%):definisanje, operacionalizacija varijabli, uzorak 2. Odgovori tipa sve ili nita ekstremna greka socijalno poeljne formulacije previe gruba kategorizacija 3. Veliki broj ne znam-ne razumem otpor ili nerazumevanje 4. Veliki broj odbijanja 5. Veliki broj primedbi ili dopisivanja alternative neadekvatne, uvek ostaviti opciju Drugo, ta? 6. Odgovori variraju u zavisnosti od redosleda pitanja ili ponuenih odgovora

Problem direktnih tehnika?

Pretpostavljamo da je: Ispitanik svestan svog miljenja, osedanja... Ispitanik sposoban da verbalizuje Ispitanik spreman da nam kae

Poludirektne tehnike
Odreivanje mesta pojedinca na lestvici u pogledu posedovanja i razvijenosti odreene osobine Odreujemo indikatore stava Dobijemo specifine reakcije Izvodimo zakljuak o stavu

Likertova skala procene

Lista tvrdnji 5-stepena skala (ne)slaganja ili drugi vid gradacije

Stav = zbir poena ispitanika na svim tvrdnjama

Prednosti: Jednostavna i brza konstrukcija/obrada iroko primenljiva

Indirektne tehnike
Imamo dobre direktne i poludirektne tehnike - ta de nam indirektne? Drutveni pritisak Problem da se iskae stav (npr. deca)

Eksperiment

Test
Standardizovan merni instrument kojim se meri uzorak ponaanja koji dobro reprezentuje neku psiholoku osobinu Postupak standardizacije utvrivanje normi Osnovne metrijske karakteristike testova:
Validnost (valjanost) Relijabilnost (pouzdanost) Diskriminativnost (osetljivost) Objektivnost

Test
Prema nameni:
Testovi sposobnosti Testovi linosti Testovi znanja

Prema nainu zadavanja:

Individualni Grupni

Prema vrsti funkcija koje zahvataju:

Verbalni Neverbalni (manipulativni)

Prema tipu:
Testovi brzine Testovi snage

Pitanje
Da li isti test moemo koristiti na razliitim uzorcima iz razliitih kultura?

Projektivne tehnike
Pretpostavka - kada struktuiramo ili dovravamo nepotpun ili nejasan materijal projektujemo svoje osobine
Rorarhove mrlje TAT Crte ljudske figure

Jungov test asocijacija rei

Rorschah test
10 tabli sa simetrinim mrljama na beloj osnovi Univerzalna instrukcija: ta ovo moe da bude? Razraen sistem kriterijuma za ocenjivanje odgovora:
Opaanje celine, delova, meuprostora Opaanje forme, boja, pokreta, dubine Uestalost odgovora: popularni ili originalni odgovori Govorno izraavanje: loginost izlaganja, gramatika, stil

Test nedovrenih reenica

poluprojektivna tehnika ispitivanju osobina linosti uzrasta preko 16 godina ajtemi su grupisani u razliite ivotne teme majka, otac, porodica, partnerski odnosi, prijatelji, autoriteti, sposobnosti, oblast rada, saradnja, strah i nesigurnost, krivica, stres, prolost, bududnost, ciljevi, identitet

TAT (Test Tematske Apercepcije)

projektivna tehnika kojom ispitujemo potrebe, stavove, osedanja, sentimente, reagovanja na svet i sebe ispitaniku se pokae 10 karata, koje se izaberu iz grupe od 30 karata i postave mu se pitanja:
ta se deava (sada) na slici? ta je tome prethodilo? ta misle i osedaju osobe na slici? ta de se desiti posle?