Obrenovii i njihov rodoslov

U svojoj dugogodinjoj istoriji Srbi su imali vie dinastija: - Nemanjie, Kotromanie, Lazarevie, Brankovie, Crnojevie, Petrovi - NJegoe, Karaorevie i Obrenovie. Nijedna srpska dinastija nije istoriografski obraena, ni u celini, ni u pojedinostima. Ne moe se rei da veina naih vladara nema uraene biografije, ali se ni jedan istoriar nije usudio da ih pretoi u dinastijsku istoriju. Koliko je tek srpska istoriografija udaljena od prouavanja novih pojava koje na razne naine prate vladare jednog doma - dvor, dvorska pravila, dvorske ustanove, svakodnevni ivot lanova vladarskog doma, znake vladarskog dostojanstva, in miropomazanja i krunisanja, vladarevu vlast i zvanja (knez, kralj, car, vod, despot), vladarevu garderobu i line predmete, presto, nasleivanje prestola, prestolonaslednika, namesnitvo, porodino imanje, vladarsku ideologiju, politiki ivot i slino. Osnovna obavetenja o tome ne mogu se nai ni u enciklopedijama, niti u enciklopediskim prirunicima. Time se niko nije bavio ni u vreme vladavine kraljeva, niti u doba republike. Obrenovii su, kao i Karaorevii, dali srpskom rodu pet vladara kneeve: Miloa (1815 - 1839, 1858 - 1860), Milana (1839) i Mihaila (1839 - 1842, 1860 - 1868) kraljeve: Milana (1868 - 1889) i Aleksandra (1889 - 1903). Vladalaki dom Obrenovia, dakle ulazi u red najzaslunijih porodica u celokupnoj naoj prolosti. Na prestolu Kneevine i Kraljevine Srbije sedeli su 72 godine. Bili su vladari Srbije u dva perioda (1815 - 1842 i 1858 - 1903), a Karaorevii vladari Srbije i Jugoslavije u tri (1804 - 1813, 1842 - 1858. i 1903-1945). Vladavina Obrenovia neposredno je vezana samo za Srbiju, vladavina dinastije Petrovi NJego samo za Crnu Goru, dok su Karaorevii uspeli da budu i vladari Hrvata i Slovenaca. Obrenovii su negovali srpstvo i bili su obuzeti srpskom idejom i ujedinjenjem srpstva, uz blagi izuzetak kneza Mihaila u vreme njegove druge vladavine. Junoslovenska, a potom i jugoslovenska ideja i drava u neposrednoj su vezi sa Karaoreviima. Ovakvo opredeljenje upuuje na najveu razliku u politici dveju dinastija. Od tri novovekovne srpske dinastije, Obrenovii su poslednji uli u srpsku istoriju, a prvi izali iz nje. Obrenovii su tri godine due bili na prestolu od Karaorevia, a kad je re samo o vladavini Srbijom, punih trideset godina. Novovekovna srpska drava postojala je 115 godina, od toga Obrenoviima pripadaju 72, a Karaoreviima 42 (Godina 1814. nije uzeta u obzir). Petrovii - Njegoi, kao crkveni i svetovni poglavari, znatno due su vladali od obe srbijanske dinastije (1683 - 1918). U prvom periodu vladavine Obrenovia (1815 - 1842) i poetkom drugog (1858 - 1860) na prestolu su bili kneevi iz Miloevog ogranka, a potom, od 1868. do 1903. potomci Jevrema Obrenovia. Prvi su nosili samo titulu kneza , drugi su uspeli da steknu kraljevsko zvanje. Milo Obrenovi je privremeno prihvatio titulu voda u vreme Drugog ustanka, ali ju je brzo zamenio kneevskim zvanjem. Narod ga je priznao za naslednog kneza 1817. i 1827, a porta Hatierifom i Beratom iz 1830. godine. Tim javnopravnim aktima utemeljeni su i srpska drava i dinastija Obrenovia. Kao lini znak kneevske vlasti, sultan je uz Hat i Berat, poslao knezu Milou hervaniju. Sultan je iskazao svoju milost i poverenje istim poklonom i 1835. godine, kada ga je knez posetio u Carigradu. Zahvaljujui sticanju nezavisnosti (1878), tertorijalnom proirenju (1831 - 1833, 1878), potpunijem ukljuivanju Srbije u meunarodne odnose i venoj elji da bude predvodnik balkanskim narodima, knez Milan je posle jednog neuspelog pokuaja u vreme srpsko-turskih ratova, uz podrku Austro-ugarske, Srbiju proglasio Kraljevinom, postavi tako na "prvi kralj posle Kosova" (1882). Za razliku od Karaorevia, vladari iz kue Obrenovia vladali su relativno dugo. Ako izuzmemo kneza Milana Obrenovia drugog, koji je vladao 26 dana (1839), oni su na prestolu sedili u proseku po 24 godine. Knez Milo i knez Mihailo dva puta su bili srpski vladari. Kratkotrajnije su bile samo prva vladavina kneza Mihaila i druga vladavina kneza Miloa. Kad se izuzme prinudno abdiciranje kneza Miloa u korist sina Milana (1839), preostaju dva nasilna obaranja Obrenovia sa vlasti. Oba puta su ih nasledili Karaorevii koji nisu bili neposredno umeani u bunu 1842. i prevrat 1903. godine (Vuievu bunu organizovali su i izveli ustavobranitelji, a majski prevrat vojni i civilni zaverenici). Gorke dane izgnanstva dva eks-kneza, Milo od 1839. i Mihailo od 1842. do poetka 1859. godine, provodili suuglavnom na svojim dobrima u Vlakoj, Austriji, i Ugarskoj. Izgnaniki period Obrenovia znatno je krai od prisilnog boravka u inostranstvu suparnike dinastije Karaorevia.

Starina kneza Miloa Teodorovia - Obrenovia ivela je u Gornjoj i Srednjoj Dobrinji, u Crnogorskom srezu Uike nahije. O precima dinastije malo se zna. Praded prvog srpskog novovekovnog kneza zvao se Milo i imao je dva sina, Mijajla i Gavrila. U Dobrinji i danas ive Gavrilovi potomci. Od Mijajla ide porodina ica dinastije Obrenovi. Njegov sin Teodor otac je kneza Miloa. Majka kneza Miloa, Vinja, bila je udata za Obrena Martinovia, a potom za Miloevog oca Teodora Mihajlovia. Iz njenog prvog braka je vojvoda Milan Obrenovi, od kog je polubrat Milo preuzeo prezime. Tokom prve vladavine on je neko vreme, koristio dvojno prezime Teodorovi - Obrenovi. Knez se postepeno odricao prvog dela dvojnog prezimena, pa je tako otpalo pravo, a ostalo usvojeno prezime, za njega dinastiju i celu porodicu. Dinastije, inae, nose ime po svom rodonaelniku i osnivau. Dinastija je ui pojam od vladalake porodice. Nju ini vladar sa suprugom i decom. Ustavima i zakonima reeno je pitanje nasleivanja prestola, najvanije za dinastiju, pa se shodno principu primogeniture (prvorodstva), usvojenom kod nas tano znalo ko ini dinastiju. Posle vladara, najvanija linost jeste prestolonaslednik. Kad vladar nema prestolonaslednika, siguran je znak da se dinastija gasi. Obrenovii su zapali u tu bolnu krizu dva puta. Knez Mihailo i kralj Aleksandar nisu imali poroda, poto keginja Julija i kraljica Draga nisu mogle da raaju. Kriza naslea prestola i za vreme kneza Mihaila reena je prenoenjem krune na pobonu liniju Obrenovia. U sluaju kralja Aleksandra takva mogunost nije postojala, jer je on bio poslednji muki izdanak. Obrenovii su imali samo dva u punom znaenju ovog pojma prestolonaslednika Milana, sina kneza Miloa i Aleksandra. Knez Mihailo, pre dolaska na presto nije bio prestolonaslednik kao ni knez, odnosno kralj Milan. Vaspitanji i obrazovanju prestolonaslednika ne samo kod Obrenovia, nego i kod Karaorevia, nije pridavana panja adekvatna buduem vladarskom zvanju. Oni su imali vaspitaa, ali njihov program vaspitanja nije dobio neophodan nivo. Kad je knez Milan posetio ruskog cara u Livadiji (1871), organizovan je bal u njegovu ast. Careva ki poelela je da plee sa srpskim knezom, ali se ispostavilo da on nezna da igra. Uvoenje u vladarsko dostojanstvo najee se vrilo izborom i proglaenjem, da bi se potom obavio in miropomazanja i krunisanja. Pre donoenja ustava, u kojem je uvek jedan odeljak posveen vladaru i nainu stupanja na presto, taj in obavljao se shodno srednjevekovnim obiajima, ukoliko su bili poznati u postojeim prilikama i mogunostima. Obrenovii su dolazili na presto izborom (knez Milo, knez Mihailo), prenoenjem prava nasledstva (knez i kralj Milan) i nasledstvom (knez Milan, kralj Aleksandar). Nijedan Obrenovi nije bio krunisan. Samo se kralj Milan zanosio tom idejom u vreme proglasa Srbije Kraljevinom (1882). U Beu se uvala jedna kruna za koju se pogreno verovalo da je pripadala kralju Milutinu. NJu je Milan Obrenovi traio od cara Franje Josipa, i ne dobivi je, odustao je od krunidbenog ina. U naoj novovekovnoj istoriji samo je jedan vladar krunisan - kralj Petar Prvi Karaorevi (1904). Poto nisu uspeli da ostvare krunisanje, Obrenovii su inu miropomazanja pridavali veliki znaaj. Skoro svi vladari iz obe dinastije bili su miropomazani. Nezna se da li su sveto miro primili Karaore i knez Milan (1839). Svi ostali su stupanjem na presto miropomazani primajui "peat dara Duha Svetoga", tu premudrost, blagodet, seme Boje i silu Boju. Na prvi miropomazani vladar novog veka. Sutradan posle itanja Hatierifa i Berata Obrenovia je u Beogradu miropomazao mitropolit Melentije, prema naroito pripremljenom ceremonijalu (13.12.1830 god.). inu miropomazanja posvetili su vie panje i dali mu vei znaaj poslednja dva Obrenovia. Knez Mihailo (17.03.1840.god.), a knez Milan (5.07.1868.god) primili su sveto miro u sabornoj crkvi u Beogradu, a kralj Aleksandar u ii 2 jula 1889 godine. Sve do sticanja nezavisnosti Porta je potvrivala srpske kneeve beratima. Osim kralja Aleksandra, svi Obrenovii dobili su sultanov berat. Sem ovog pravnog akta sultani su srpske kneeve obdarivali jo i hervanijom (Manteau de ceremonie), platom, ogrtaem, osobitim znakom kneevske vlasti. Naalost, nemarni Srbi nisu sauvali ni jedan berat i ni jednu hervaniju. Knez Mihailo uveo je vie novina u pogledu dinastijskih prava i pravila. On je znatno uzdigao ustanovu vladara iznad naroda, ali i diplomatskih predstavnika stranih drava. im je stupio na presto dao je da se odtampa knjiga dvorskog ceremonijala. Ne samo da je zaveo dvorska pravila, ve se i na ulici znalo kako treba doekati vladara. Sveanim formama on je pridavao veliki znaaj. Knez Mihailo je prvi novovekovni srpski vladar ne samo po volji narodnoj, ve i po "milosti Bojoj", ime se znatno primakao srednjevekovnim normama. U tome su ga sledila poslednja dva Obrenovia. Kneev roendan, dravni i crkveni praznici (sv.Andrj Prvozvani, Cveti, Boi..) sveano su obeleavani prema unapred pripremljenim programima. Obrenovii su bili veliki tvoritelji i graditelji. Za njihove vladavine Srbija je postigla velike uspehe - postala je drava, vazalna (1830), nezavisna (1878), kraljevina (1882), uz ne mala teritorijalna proirenja. Bila je pravna i ustavno ureena drava. Ako izuzmemo ustavna akta iz prvog ustanka, svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine Obrenovia (1835, 1838, 1869, 1888 - 1903. vraen sa malim izmenama - i 1901). I u svetskoj istoriji retki su primeri da je za relativno kratko vreme vladavine jedne dinastije doneto toliko ustava, a da su njeni vladari, svi odreda, bili apsolutisti, hitri, naalost, i pri njihovim suspendovanjima. Ipak, blagi nagovetaji parlamentarizma ostali

su i pre donoenja jednog od najnaprednijih ustava u Evropi, onog iz 1888. godine, koji je uveo parlamentarnu vladavinu u Srbiji. Bez politikih stranaka nezamisliv je parlamentarni sistem. Iako su politike stranke poele da nastaju jo za druge vladavine kneza Mihaila, one su formalno osnovane tek 1888. godine. (Radikalna, Napredna i Liberalna). Kruna je bila skoro u stalnim sukobima sa radikalima, povremeno Liberalima, a retko sa Naprednjacima. Saradnja sa Liberalima bila je izrazita sedamdesetih, a sa Naprednjacima 80-tih. Poslednja decenija 19. i poetak 20. veka obeleeni su kraljevim linim reimom i neutralnim vladama, uz male izuzetke. Iako su im Liberali bili digo odani, Obrenovii su radije saraivali sa Naprednjacima i linostima izvan stranaka. Radikalima su prebacivali da nemaju izgraen dravni rezon i nerado su im poveravali da sastave vladu. I sami netrpeljivi i nestalni, Obrenovii su, naroito poslednja dva vladara iz ove kue bili veliki protivnici stranakih borbi i trvenja, pa su olako zabranjivali rad stranaka. Kad su stranake euforije i sukobi ugroavali presto, oni su odluno ulazili u obraun sa njima, kao to je bio sluaj sa Radikalima u vreme Timoke bune (1883). Borba izmeu Obrenovia i Radikala bila je duga, uporna i burna. Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana (1899), kad je slomljen Nikola Pai, uinilo se da je dinastija odnela konanu prevagu. Na razmeu vekova dinastija je ojaala svoje pozicije, a stranke su bile pocepane i rasturene. Obrenovii su uspeli, mada privremeno, da stiaju stranaku borbu i obuzdaju stranake strasti, ali su se i oni u toj borbi istroili i zamorili. Obrenovii su, kao graditelji, podigli za sebe i za dravne potrebe mnogo vrednih zdanja. Knez Milo je u tome prednjaio. Vuk je pisao da je Obrenovi "pogradio dvore po celoj Srbiji, i ivi kao kakav pravi zemaljski bog". Za njegove prve vladavine sagraeno je ili obnovljeno oko 400 crkava. U Srbiji su podignute najlepe zgrade krajem 19. veka., za vladavine kralja Milana i Aleksandra. Lik svake varoi i grada u naoj zemlji po njima je prepoznatljiv. Mnoga zdanja iz njihovog doba i danas korisno slue rodu i oteestvu: dvorci, crkve, kolska i administrativna nadletva. IMOVINA Istorijski izvori kazuju da su Obrenovii poetkom 19. veka iveli u "najveem siromatvu". Knez Milo je stekao ogromno bogatsvo za vreme svoje prve vladavine. Do njega je doao sakupljanjem poreza, zakupom skela i trgovinom. Kad je naputao Srbiju 1839. godine, u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih vie nego u dravnoj kasi. Knez Milo je, od pukog siromaha, postao toliko bogat da je bio spreman da daje pozajmice turskom sultanu. I njegova nepokretna imovina bila je velika, a skoncentrisana je na pet podruja - Crnua, Kragujevac, Poarevac, Beograd i Topider. U svim ovim mestima podigao je vie konaka, koji su mu sluili kao dvorovi i crkve, osim u Crnui. NJive, livade, vodenice, valjavice i ume Obrenovii su posedovali jo u nekoliko mesta u Srbiji. Nepokretna dobra Obrenovia u inostranstvu bila su neto vea. Godine 1868, kad se delila imovina blaenopoiveg kneza Mihaila, pronaene su u njegovoj kasi obligacije sa 22 moije (feudalno dobro) u Rumuniji. Najvei posedi i najvie prihoda donosile su im moije Pojana, Hereti i Mavrodin, u kojima su Obrenovii imali lepe dvorove i pridvorne crkve. Moija Jevrema Obrenovia bila je manasija, a kralja Milana Naratete. Osim u Bukuretu, Obrenovii su imali vie zgrada u Beu, u kojim je knez Mihailo imao fabriku cigli. Nezna se tano kolika su dobra imali u Donjoj Austriji, ali se zna da su u Ugarskoj posedovali veliko dobro Ivanku (1856). Od 1835. godine vladari ove kue dobijali su izdravanje od drave u vidu civil-liste. Knez Miloeva civil-lista iznosila je 1.200.000 groa, odnosno 9,8% dravnog budeta. Iznos civil-liste menjao se, naroito proglasom kraljevine. Obrenoviima su pripadale i mnoge vredne dragocenosti. Kad je knez Mihailo ubijen, u njegovoj zaostaviti nalo se ordenja, satova, krstova, sablji, burmutica, nisk bisera, prstenja, dugmadi, aa, takuma i sl., u vrednosti od 146.682 dukata carska. Najvredniji predmet u toj kolekciji bila je sablja koju je srpski narod poklonio knezu Milou 1835. godine, kao uzdarje za darovani Sretenjski ustav i ukidanje feudalizma. Ona je procenjena na 45.000 dukata carskih. Kad su nestali sa istorijske pozornice, njihove dragocenosti su rasturene i najveim delom ne nalaze se u Srbiji. Vladari iz kue Obrenovi bili su milostivi, ak i knez Milo. Svi su inili velike poklone u novcu crkvi, sirotinji, mnogim kulturnim ustanovama, kao to su Narodno pozorite i Narodni muzej, ali i pojedincima, meu kojima je Vuk Karadi bio najpovlaeniji. Knez Mihailo je deo oevog bogatstva potroio u dobrotvorne svrhe. Knez Milo je poklonio Univerzitetu u Atini veu sumu novca i postao njegov dobrotvor, a kraljica Natalija podarila je Univerzitetu u Beogradu posle ubistva sina, kralja Aleksandra, kraljevski domen u Majdampeku, veliine 7.777 hektara. Od svih Obrenovia, knez Milo je i najvie stekao i najvie sauvao imovine, koju je nekako uspeo da odri knez Mihailo. Potom je ona podeljena izmeu kneza Milana, Perka Baji i barona Fedora i Mihaila Nikolia (1868). Prvom je pripala imovina u Srbiji, a potonjim u inostranstvu. Knez i kralj Milan, iako je nasledio solidnu imovinu, za sve vreme svoje vladavine i svog ivota kuburio je sa novcem. Znatnu koliinu novca potroio je u kupovini umetnikih predmeta, ali i na kocki. Dok je knez Milo potkupljivao svojim novcem turske velikodostojnike, ak i sultana, dotle je kralj Milan pozajmljivao od padiaha.

Posle 1903. pokretna i nepokretna dobra Obrenovia su rasturena, a njihova dela zaboravljena. Tama zaborava nadvila se i nad njihovim grobovima. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Srbi nisu bili ravnoduni prema dinastiji Obrenovi, za sve vreme njenog postojanja. Obrenovii su imali i velike prijatelje i velike neprijatelje. Prvi su im bili verni do samoportvovanja, drugi nepomirljivi do krajnosti. Od srpskih dravnika i politiara niko im nije bio tako odan i koristan kao Jovan Risti. Osim toga to je dugo bio predsednik vlade i ministar, on je u dva maha obavljao namesniku dunost maloletnom Milanu (1868 - 1872) i maloletnom Aleksandru (1889 - 1893). U to kolo ulazi i itava plejada dostojanstvenih u gospodstvu naprednjakih politiara, sa Milutinom Garaaninom na elu. Radikali su bili njihovi zakleti protivnici, Nikola Pai, Barjaktar, a ore Geni fatalan politiar. OBRENOVII -KARAOREVII Karaorevie odlikuje ratobornost i smelost velikih pregnua, Obrenovie dravotvornost i duboka politika pronicljivost. Karaorevii su zatoenici srpske herojske vertikale, Obrenovii dravotvorne ideje. Strast i umenost vladanja bila je znatno razraenija i prefinjenija kod Obrenovia nego kod Karaorevia. Za razliku od Karaorevia, Obrenovii su na presto dolazili mladi - kralj Aleksandar u 13. knez i kralj Milan u 14, knez Mihailo u 16, knez Milan u 20, a knez Milo u 33. godini ivota. Nai vladari su mladi i silazili sa prestola. Knez Mihailo je beao pred Vuiem (1842) kada je imao 19, a ubijen je u 45., kralj Milan se odrekao prestola u 35., umro u 47., dok je poslednji Obrenovi, Aleksandar, lien ivota u 25. godini. Ispod srpske krune leprala se mladost, a kada se maladost naih novovekovnih vladara bitno je uticala na formiranje njihove linosti, vladrske ideologije i politikog ivota u zemlji. Bio je to samo blag nagovetaj onog to su Obrenovii uradili za Srbiju i Srbe, a ime su im se Srbi oduili. Moramo se Boje pravde radi upitati? Nije li mali greh to su se kosti Milana Obrenovia, rudnikog vojvode, komandanta i savetnika nalazile do 1995. godine u Heretiju (Rumunija) iako jedan grad nosi njegovo ime, a njegovi graani ponose se to su Milanovani. Zar moe neko danas da ostane ravnoduan pri pomisli da je spomenik Knjazu serpskom Milou Obrenoviu, bio "uhapen" i dran u kavezu. A iz straha da se ne povampiri taj strani koda Milo, sablja mu je, ak dva puta lomljena, sluajno ili namerno, svejedno je. Prvi put je, tada i ovde, Milo Veliki bio nemoan pred Srbima. A Crnua, Zasavica ... , no i ovo je dovoljno. Nemoemo se oteti utisku o srpskoj nemarnosti, izuzetno negativnoj narodnoj karakternoj osobini, koju moramo sistematski suzbijati. Samo zato su ove rei i napisane. Budui da veina Srba nezna gde sve poivaju kosti Obrenovia, navodimo mesta grobova srpskih vladara i vladarki, iako smo podatke o tome uneli u rodoslov. Knez Milo i knez Mihailo poivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kneginja Ljubica i kralj Milan u manastiru Kruedol Kneginja Julija u Beu Knez Milan, kralj Aleksandar i kraljica Draga u crkvi Sv.Marka u Beogradu Kraljica Natalija u Lardiju (Francuska) Kosti ostalih lanova ove zaslune porodice rasuta su po raznim mestima Srbije, od Dobrinje do Novog Sada.