Arhe, II, 4/2005. UDK 001.

2:17 :17 17 Originalni nauni rad

SLOBODAN SADAKOV Filozofski fakultet, Novi Sad

ALBERT AJNTAJN I ETIKA NAUKE

Apstrakt. Nauno-tehniki razvoj doneo je sa sobom i veliki broj dilema vezanih za posledice tog razvoja. Te dileme sainjavaju i problemsko polje etike nauke. U radu se razmatra Ajntajnov znaaj za oblast etike nauke i to, pre svega, u pogledu Ajntajnovog uea u Menhetn projektu, kao i u stvaranju poznatog ,,Rasel-Ajntajnovog manifesta. Kljune rei: etika nauke, ,,Rasel-Ajntajnov manifest, nauno-tehnika dostignua, odgovornost naunika.

1.
Bogato stvaralako naslee Alberta Ajntajna, pored znaaja za oblast fizike, ima svoju izuzetnu relevantnost i za brojne druge naune oblasti. Namera ovog kratkog zapisa je da ukae na segmente Ajntajnovog dela koji su od vanosti za oblast etike nauke. Ajntajnov doprinos ovom podruju direktno je povezan sa njegovim shvatanjem uloge nauke u savremenom drutvu. To shvatanje je predstavljalo osnovu Ajntajnovog viedecenijskog drutvenog angamana koji je i danas predmet prouavanja. Znaaj tog angamana za oblast etike nauke gotovo da nita nije izgubio na svojoj aktuelnosti. Problemi koji su Ajntajna okupirali, opasnosti na koje je ukazivao i drutvene pojave protiv kojih se borio, prisutne su i danas u istovetnom ili neznatno modifikovanom obliku. Dileme vezane za posledice nauno-tehnikog razvoja koje su zaokupljale Ajntajnovu panju i dalje obeleavaju moderni ivot zadirui u pitanje samog ljudskog opstanka. Pre nego to budu razmotreni segmenti Ajntajnovog doprinosa, uputno je podsetiti na nekoliko naelnih postavki etike nauke. Problematika etike nauke odnosi se, izmeu ostalog, i na pokuaj sagledavanja postupka kojim se ono moralno, koje svoju osnovu ima u individualnim uverenjima, interesima i znanjima ljudi, moe uzdignuti iznad individualnog u jedan inter-personalni svet vaenja.1 Pitanje takvog uzdizanja otvara niz problema koji su vezani za samu bit moralnog fenomena, odnosno za mogunost uspostavljanja nekog ,,opteg orjentira moralnosti. Disperzivnost moralnih stanovita, kao legitimni izraz ,,prava posebnosti moderne slobode, u velikoj meri ini problematinom mogunost utemeljenja optih i obavezujuih pravila moralnog delanja. Upravo zbog individualizacijsko-samorukovodee biti moderne moralne svesti (koja podrazumeva relativizaciju snage
1 M.Perovi, ,,Uvod u etiku, Novi Sad, 2003., str. 111.

175

onog heteronomnog) problematinima postaju sva ona odreenja i pravila koja smeraju ka unificiranju modernog moralnog delanja. To podrazumeva i znaajnu osporenost odreenja poput ,,vladajueg morala, ,,kolektivnog morala, etc. Ipak, neprestano je prisutna i tendencija ka uspostavljanju objektivnih kriterijuma (ili orjentira) moralnog delanja. Njen smisao ogleda se u nameri utvrivanja vrednosti koje bi omoguile unapreenje optih i posebnih humanistikih potreba pojedinaca i drutva uopte. Jedan deo tog napora odnosi se na pokuaj etabliranja moralnih dunosti koje bi trebalo da obavezuju pojedine profesionalne grupe ljudi. Tim dunostima se, dakle, nastoji regulisati odreeno polje ljudske delatnosti. Iako se deo tih dunosti nalazi u odnosu isprepletenosti sa politikom, pravnom, ekonomskom, etc. sferom regulacije delanja, to nikako ne suspenduje potrebu i vanost moralne regulacije ljudskog ponaanja. Pomenuti sistem moralnih dunosti koji se odnosi na pojedine drutvene ili profesionalne grupe ljudi naziva se - profesionalnom etikom. Zbog uloge i znaaja koji nauka ima u okviru savremenog ivota, etika nauke, kao deo korpusa profesionalne etike, zauzima posebno vano mesto. Predmet njenog bavljenja je pitanje moralne i drutvene odgovornosti naunika, kao i pitanje odgovornosti onih koji su povezani sa primenom naunih dostignua. Etika nauke sagledava kompleksnost delatnosti naunika istiui da se ona ne zavrava samo u ,,profesionalnom znanju, umeu i organizaciji, ve da podrazumeva itav niz razliitih delatnih odnosa. Samo je jedan deo tih odnosa vezan za komunikaciju unutar same profesije. Preostali deo pripada regulisanju odnoenja prema drugim profesijama, raznim drutvenim grupacijama, kao i drutvu u celini. Iz potrebe da se nauna delatnost na odreeni nain normira nastaju profesionalni, tj. etiki kodeksi.2 U literaturi se moe zapaziti razlikovanje ueg i ireg shvatanja etike nauke. Prvo, ue shvatanje, odnosi se na pravila kojima se nastoji regulisati ,,strukovno ponaanje naunika, tj. odrediti pravila naune interakcije (npr. odgovornost prema istinitosti podataka koji se iznose, zabrana naunog plagijata, etc.). Za ire shvatanje etike nauke, Ajntajnovo doprinos je od posebnog znaaja. Tim shvatanjem etike nauke naglaena je potreba odgovornosti naunika prema rezultatima naunog istraivanja. Od toga su neodvojive i obaveze predvianja moguih posledica naunog rada, informisanja javnosti, spreavanja zloupotrebe naunih dostignua, etc. 2. Vaan izvor za razumevanje Ajntajnovog shvatanja etike nauke je poznati ,,RaselAjntajnov manifest. Taj Manifest se ujedno moe smatrati i reprezentativnim tekstom za oblast etike nauke. Podsetimo, ,,Rasel-Ajntajnov manifest potpisalo je 1955. godine, zajedno s A.Ajntajnom i B. Raselom, devet vrhunskih naunika, od kojih su sedmorica bili i dobitnici Nobelove nagrade. Nastanak Manifesta je presudno potaknut razvojem nuklearnog oruja. Posledice tog razvoja, koje su inom bacanja bombe na japanske gradove Hiroimu i Nagasaki postale potpuno oigledne, stvorile su permanentnu opasnost dalje upotrebe tog oruja i novih razaranja. Ajntajnovo uee u nastanku manifesta predstavlja samo segment njegovog javnog angamana proisteklog iz njegovih naunih i moralnih uverenja. No, to uee je specifino jer su u tekstu Manifesta na ,,kondenzovan nain
2 Ti kodeksi mogu biti pisani i nepisani.

17

iskazani Ajntajnovi glavni stavovi vezani za pitanja upotebe nauno-tehnikih dostignua.3 Dodatna osobenost Ajntajnovog potpisa ispod teksta Manifesta bila je i u tome to je to bio njegov poslednji veliki nauni potpis. Manifest je bio objavljen 9. jula 1955. u Londonu, nekoliko meseci nakon Ajntajnove smrti.4 Presudne znaajke Manifesta vezane su za: a. ukazivanje njegovih potpisnika na pogubne posledice svake budue upotrebe oruja masovnog razaranja, b. obraanje koje eli da nadie parcijalno-interesnu perspektivu nacionalnog, ekonomskog, verskog, teritorijalnog,5 c. naglaavanje znaaja javnosti, d. apelovanje na trajno ukidanje rata. Svaka od navedenih znaajki Manifesta predstavljala je uporite Ajntajnovog shvatanja obaveza naunika i njegovog drutvenog angamana. Jedna od tih znaajki odnosi se na Ajntajnov stav o dunosti naunika da informie javnost o negativnim posledicama naunih otkria. Za Ajntajna je od toga bio neodvojiv i imperativ nauniku da radi na njihovom izbegavanju ili smanjivanju. K.Vajczeker, jo jedan veliki naunik, mnogostruko i specifino povezan sa Ajntajnom, smatrao je da se ,,odgovornost naunika za sve posledice koje slede iz njihovih otkria ne pojavljuje kao neka dodatna obaveza u njihovom bitno istraivakom radu, nego se pojavljuje upravo kao bitan momenat itavog naunog posla.... Panja koju su pojedini vrhunski naunici posveivali posledicama nauno-tehnikog razvoja ukazala je na otuenost moderne nauke. ,,Istraujui prirodu ovek pronalazi samo samoga sebe, istie Verner Hajzenberg koji svoju poznatu knjigu ,,Fizika i metafizika otvara reenicom: ,,Nauku stvaraju ljudi. Te Hajzenbergove rei, koje na prvi pogled mogu izgledati samorazumljivo, ak i trivijalno, usmerene su ka tome da istaknu smisao onoga to se dogaa u naunom pogonu. Njima se podsetiti na to da nauka nije obogotvorena sila, niti nuno odmaknuta od ljudi i van njihove moi. Kao dopuna tom stavu moe posluiti i Vajczekerovo miljenje: ,,to dublje prodiremo u prirodu to se direktnije suoavamo sa pitanjem o biti oveka. 3. Upravo je u ovom kontekstu dodatno zanimljiva i intrigantna Ajntajnova izjava: ,,Ja sam vie filozof nego fiziar. Ove Ajntajnove rei ne trebaju biti shvaene kao neto uzgredno ili nevano. Tim pre to Ajntajnu nije bila strana filozofska literatura. 7 Ovo Ajn3 Ajntajnov drutveni angaman bi se mogao razvrstati u etiri faze: prvu fazu (1925-1932.) obeleavaju Ajntajnovi apeli u meunarodnom antiratnom pokretu, drugu (1933-1939) istupanja protiv nacizma i faizma, treu (1939-1945) Ajntajnovo uee u ideji stvaranja atomske bombe, dok etvrtu fazu (1945-1955.) karakterie Ajntajnovo angaovanje u pravcu trajnog mira i prestanka upotrebe razornog naoruanja. 4 A.Ajntajn je umro 18.04.1955.godine. 5 ,,Ovom prilikom obraamo se ne kao pripadnici ove ili one nacije, kontinenta ili vere ve kao ljudska bi}a, anovi ljudske vrste ija je neprekinuta egzistencija u pitanju....  7 Deo Ajntajnove filozofske literature inila su dela Dekarta, Spinoze, Hjuma, Berklija, Kanta, etc.

177

tajnovo nadreivanje filozofa fiziaru u sebi, ima svoju teinu i u pogledu etike nauke. Njegovo razmiljanje je na produbljeni nain ilo u pravcu sagledavanja opteg praktikog konteksta, odnosno u pravcu ukazivanja na potrebu ire perspektive sagledavanja nauke. Ajntajn je zastupao stav da odreena pitanja koja se tiu nauke nisu samo ,,strukovna, ve neto mnogo ire. Razmiljanje izvan ,,koordinata iskljuivo pojedinane nauke rezultiralo je brojnim uvidima. Jedan od njih uticao je na formiranje Ajntajnovog stava da naunik mora biti upuen na sagledavanje opteg praktikog konteksta, to podrazumeva i respektovanje brojnih elemenata tog konteksta (faizam, rat, ekonomski interesi, etc.). 8 Drugi svetski rat pokazao je svu dramatiku dogaanja vezanog za nauku, odnosno njene rezultate. Time je otvoren, i na zaotren nain postavljen itav niz pitanja za koja se moe rei da spadaju u problemsko polje etike nauke. U pomenuto ratno dogaanje su na veoma direktan nain bili ukljueni i najvei fiziari tog vremena poput Ajntajna, Hajzenberga, Vajczekera, Hana. Svedoanstva o tom periodu govore o brojnim dilemama i vanim odlukama ovih naunika. Delatnost navedenih fiziara imala je posebnu vanost i teinu, jer je re o vrhunskim naunicima, odnosno o ljudima koji su se nalazili iza ,,ikonostasa nauke. Upravo zbog toga, oni su predstavljali osobe koje su najbolje znale kakve su mogunosti, ali i realne opasnosti naunih dostignua. Ratna dogaanja stavila su ih u specifinu i teku situaciju. Nekoliko godina ranije u Nemakoj je dolo do rascepa relativno jedinstvenog naunog pogona. Decenijska iva nauna interakcija je time umnogome bila prekinuta. Ajntajn je pripadao grupi naunika koji su zbog neslaganja sa faistikim reimom emigrirali. Druga grupa naunika, meu kojima su bili i lanovi tzv. Uranskog drutva (Vajczeker, Hajzenberg, Oto Han i dr.), ostala je u Nemakoj. Ratna situacija je pred svakog od njih na zaotren nain postavila pitanje o obavezama koje se nameu oveku koji aktivno uestvuje u naunom istraivanju.9 Drugi svetski rat je sruio mit o miroljubivoj nauci i svakog od pomenutih naunika na drastian nain suoio sa potrebom uvaavanja opteg drutvenog konteksta u kojem neki naunik stvara Uloga velikih fiziara u ratnom zbivanju i danas je predmet prouavanja. Hajzenberg u svojoj knjizi ,,Fizika i metafizika iznosi tvrdnju da je tzv. ,,Uransko udruenje bilo svojevrsna unutranja opozicija Hitleru. Nedavno objavljeni transkripti prislukivanih razgovora nemakih naunika sa farme u Engleskoj, gde su izvesno vreme bili zatoeni, sugeriu slian zakljuak. Nemaki naunici nisu odstupili od stava da nisu eleli da se angauju u prozvodnji razornog oruja. Najuporniji u tom tvrenju bio je K.fonVajczeker. Sa druge strane, ni Ajntajnova uloga u ratnom deavanju nije bez kontraverzi. Te kontraverze se odnose, pre svega, na njegovo uee u tzv. Manhattan Project-u.10 Suoen sa podacima koje mu je izneo Silard, Ajntajn postaje centralna linost iniciranja tog projekta. Re je o etiri uvena pisma amerikom predsedniku Ruzveltu. U njima ga upozorava na nauni potencijal nemakih naunika i izvesnost njihovog dolaska do otkria razornog oruja. Ajntajnova bojazan bila je veoma osnovana obzirom da se meu naunicima u Nemakoj, izmeu ostalih, nalazio i Oto Han koji je bio najzasluniji za otkrie ce8 Upor. L. Infeld, ,,Albert Ajntajn, ,,Nolit, Beograd, 1991., str. 128-132.

9 Hajzenberg istie dilemu o tome ,,kako se mora vladati pojedinac postavljen u ovaj mete oveanstva, formiranog oprenim idejama, predanog svojim strastima i zabludama, pa ipak zainteresovanog za tehniki napredak.... Upor. V. Hajzenberg, ,,Fizika i metafizika, ,,Nolit, Beograd, 1989., str.293. 10 O tome {ire: Albert Einstein's Letters to President Franklin Delano Roosevelt, http://hypertextbook. com/eworld

178

panja urana.11 U svom prvom pismu Ruzveltu Ajntajn kategoriki zahteva da Amerikanci prvi konstruiu atomsko oruje, pre nego ono bude napravljeno u Nemakoj.12 Zbog pisama Ruzveltu i uea u Manhattan Project-u, Ajntajna su esto smatrali i ocem atomske bombe. Uz takav stav se esto javljala i dilema da li je Ajntajn uopte bio pacifist. U svakom odgovoru na ovu dilemu se uvek u vidu mora imati kompleksni i dramatini kontekst ratnog dogaanja.

4. Sagledavanje mesta i uloge naunika u drutvu podrazumeva i uvaenost injenice realnog preplitanja sfere nauke sa sferama morala, politike, ekonomije, etc. U ovom kontekstu se moe pomenuti i Gadamerovo zapaanje o vladavini eksperata kao onome to znaajno obeleava odluivanje u mnogim sferama javnog ivota. Karakteristino je, zapaa Gadamer, da u ,,dobu anonimne odgovornosti (Jaspers) znaaj eksperata raste. Gadamer istie, vrednujui taj fenomen, da je sve vei znaaj koji ekspert ima u naem drutvu ,,zabrinjavajui simptom sve veeg neznanja donosilaca odluka.13 Moderni raskol ekonomskog i moralnog domena delanja sainjava vaan segment kompleksnosti situacije u kojoj se neki naunik moe nai. Moderni put nauke neodvojivo je povezan sa tehnikom koja je, sa svoje strane, u znaajnoj meri upuena i na ekonomsku dimenziju.14 Ono imanentno nauke (,,njena sutina je uvek traganje za istinom, jedna ista teorijska radoznalost - Hajzenberg) se na taj nain nuno preplie i sa odreenim ekonomskim interesima. Sa druge strane, zahtevi koji idu iz sfere ekonomije znatno usmeravaju odreena nauna istraivanja (npr. ratna industrija), te mogu uticati i na suavanje njenog stvaralakog potencijala.15. U svetlu specifinosti tog uticaja, reenje problema obavezivanja naunika, trailo se i u donoenju naunih (profesionalnih) kodeksa . Ajntajn je u znatnoj meri bio skeptian prema deklarativnom obavezivanju, ukoliko ono nije podrazumevalo i konkretno delovanje. Smatrao je da e se, u naelnoj ravni, svako izjasniti protiv rata, protiv zloupotrebe nauke, etc. Ajntajnov temeljni napor bio je usmeren ka uspostavljanju vrstih okvira regulacije nauno-tehnikog razvoja, To je podrazumevalo konkretne korake u pravcu mira i obuzdavanja opasnosti koje nosi. upotreba modernog oruja. Upravo se zbog ovakvog shvatanja Ajntajnova pozicija moe nazvati i pozicijom trans-moralizma. Pozicija moralizma, koja je apsolvirana u etikoj refleksiji, ogleda se u ,,apstraktnom apeliranju na ovjeka, na njegovu savjest, dunost, odgovornost, ovje11 12 13 Vladavina eksperata mo`e predstavljati i znaajnu karika u okviru ultimativne realizacije odre|enih ekonomskih interesa i jaanja monopola politike moi, tj. moe imati i naglaeno manipulativno-instrumentalizovanu funkciju. 14 Vajczeker istie da su ,,sve do naeg doba nauka i tehnika imale svoje autonomne razvojne puteve i pretpostavke. Do otkri}a parne ma{ine nije dovelo nikakvo nau~no otkrie, nego je to isti rezultat razvoja industrije i rudarstva. Faradejevo pretvaranju energije sam Faradej nije znao primeniti u praksi nego je to bio zadatak tehniara i ininjera, to je jasno ukazivalo na odvojenost nauke od tehnike(...)dananji atomski fiziar je meutim ujedno i konstruktor reaktora i onaj koji otkriva zakone u fizici. 15 Upor. V. Hajzenberg, ,,Fizika i metafizika, ,,Nolit, Beograd, 1989., str. 292. Upor. razlikovanje otkrivaa i pronalazaa u: V. Hajzenberg, nav. delo, str. 294-297.

179

nost, solidarnost, pravednost....1 U osnovi, re je o nedelatnoj poziciji, te otuda i njena znatna neodreenost i neobaveznost. Takvom stavu Ajntajn suprotstavlja drugaije stanovite.17 U tekstu ,,Samo tada emo biti slobodni Ajntajn kae: ,,Nauka je udaljila ovu opasnost, ali stvarni problem je u mozgovima i srcima ljudi. Neemo izmeniti srca ljudi drugim mehanizmima, ve menjajui naa srca i govorei hrabro. Moramo biti plemeniti, i poto se ustanovi zatita protiv zloupotrebe, dati svetu nae znanje o prirodnim silama. Moramo biti voljni da se pokorimo sili sporazuma neophodnoj za svetsku bezbednost, nego i da se aktivno zalaemo za to. Moramo uvideti da se ne moemo u isto vreme spremati i za rat i za mir. Kada budemo isti u srcu i mozgu samo tada emo nai hrabrosti da prevaziemo strah koji mori svet.... Ovaj navod, potkrepljen injenicom Ajntajnovovog dugotrajnog javnog angaovanja, svedoi o njegovoj trans-moralistikoj poziciji. U Ajntajnovu neospornu zaslugu spada ukazivanje na tesnu povezanost naunog stvaranja i moralnog odluivanja. Naglasivi da je odgovornost naunika koja se odnosi na njegovu profesionalnu delatnost u znaajnoj meri vea od odgovornosti ,,obinih graana, Ajntajn smatra da naunik neprestano stoji pred moralnim dilemama u pogledu toga ta e uiniti sa svojim spoznajama, otkriima, etc. Odgovor na pitanje da li e ih, gde i na koji nain instrumentalizovati predstavlja neosporno znaajnu moralnu odluku, ovek je, kako je to Hegel naglasio, niz njegovih dela. Ajntajnova se dela, odnosno nauna i moralna uverenja, mogu sagledati i kao nastavak novovekovnog poverenja u razum. Upravo je razum ona mo koja, po Ajntajnovom miljenju, moe odneti pobedu nad apokaliptikim kontekstom svakodnevnice koji obeleava mogunost ,,univerzalne smrti, kako je to i navedeno u Manifestu Ajntajn bi se, takoe, s pravom mogao nazvati i nastavljaem kantovske ideje venog mira. Angaman koji je u doslovnom smislu potrajao do njegove smrti govori o dubini njegovih uverenja. Rei Ajntajnovog sunarodnika da ,,ideje vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih zastupaju su Ajntajnovim angamanom, promiljenou, ali i energinou njegovog zalaganja, svakako dobile svoj novi sjaj.

Slobodan Sadakov Filozofski fakultet, Novi Sad

ALBERT EINSTEIN AND ETICS OF SCIENCE

Abstract. The scientific-technical progress brings a number of dilemas considering the consequences of that progress. Those dilemas are the subject of etics of science. In this paper we shall consider Einsteins relevance to that subject. In first line is our interest to his participation in Manhattan Project, and also his participation in forming the wellknown ,,Russell Einsteins manifest. Key words: etics of science, ,,Russell Einsteins Manifest, scientific-technical achievements, liability of scientists.

1

M. Kangrga, ,,Etika i sloboda, ,,Naprijed, Zagreb, 19., str. 72.

17 Drutveni anga`man naunika moe se oitovati i kao ispoljeno licemerje, navodna neobavetenost, potpuno podleganje iracionalnim zahtevima ,,ontologizovanog kapitala, etc.

180