itije svetog Mace

Zajedno sa svojim duhovnim edima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestroviem, sveti Milorad Vukojii Maca formira crnu trojku po uzoru na Svetu Trojicu koja daje i uzima ivot. Uzevi za svoju ideju-vodilju izreku na koju se pozivao i sveti vladika Nikolaj Velimirovi "Ko se ne osveti, taj se ne posveti", crna trojka predvoena svetim Miloradom kree u krstaki rat za veru bez veere po partizanskim kuama. Tada dobija i nadimak Maca, koji nema nikakve veze sa ivotinjama, zverima pogotovo, ve sa macolom, oruem Gospodnjim za prevaspitavanje zabludelih ovica. Umesto krstom, sluio se kamom, to nije nimalo sluajno, jer ako malo paljivije pogledamo kamu, jasno je da se radi o stilizovanom krstu. Klao je rtve za njihovo dobro, zarad venog ivota u rajskom naselju, da bi spasao njihove zabludele due sablanjene leviarskom prelesti. Beogradski portal e-novine objavio je tekst o Miloradu Vukojiiu Maci, sveteniku SPC, etniku, koji je tokom Drugog svjetskog rata izvrio brojna zloinaka djela po Pljevljima i okolini. Nakon rata, osuen je na smrt vjeanjem. Srpska pravoslavna crkva proglasila ga je 2005. godine svecem Pie: Tomislav Markovi Sveti otac na Milorad Vukojii rodio se 1917-og leta Gospodnjeg (kada su satanski komunistiki nekrsti sruili bogopodobnu vlast u majici Rusiji i ubili svetog muenika cara) u gradu Pljevlji, od blagorodnih i bogoljubivih roditelja. Vaspitao se u nauci i strahu Gospodnjem, i izuio Sveto Pismo, to sve odvodi oveka vrlo brzo k Bogu. Od mladosti je zavoleo Boga, a omrznuo svet, pogotovo njegovo levo krilo. Hristovu nauku izuio je u Bogosloviji u Sarajevu, predan molitvi, postu i prouavanju svetih spisa. Blaeni Milorad bee meu drugovima bogoslovima kao neko boansko svetilo, svetlei mnogima svetlou bogopoznanja. Ali ve nastade vreme da se upaljena svea stavi na svenjak: da sveti Milorad, koji je svetleo vrlinama, uzie na stepen akonstva & svetenstva, kako bi mnoge prosveivao i putem spasenja vodio. Za akona i svetenika rukopoloen je 1940. godine, u predveerje jaanja i organizovanja crvene poasti koja se okupila pod providnim izgovorom borbe protiv okupatora, iako i aneli na vrhu igle znaju da je bogoborstvo bilo njihov primarni program i cilj. Milorad postade svetenik u smutna vremena, i pokaza se dostojan svetenikog zvanja. Ispunjen Duhom Svetim, elei da umnoi Hristovo slovesno stado, otac Milorad propovedao je Jevanelje i irio veru pravoslavnu po svojoj parohiji, uvajui parohijane od zlih neznaboaca i njihove pogubne doktrine o jednakosti, slobodi, bratstvu i antifaizmu. Crna trojka i prelazak sa rijei na djela: Kada je Drugi svetski rat uetao na tenkovima i bombarderima i u nae zabaene krajeve, otac Milorad je shvatio da borba za due propovedanjem Jevanelja, sluenjem svete liturgije, prieivanjem na evharistiji i svetim tajnama vie nije dovoljna. Dolo je vreme da sluge Hristove preu sa rei na tela. Prosveen Duhom Svetim, otac Vukojii je spoznao da se nad veru pravoslavnu nadnosi opasnost komunistike adaje koja se nameraila da proguta i crkvu, i relikvije, i svete moti, i svetenstvo, i brojanice i lojanice, i celokupno pravoslavlje. O srpstvu da i ne govorimo. Voen nepogreivom rukom provienja, otac Milorad se pridruio lokalnom etnikom odredu, jer se slatko pravoslavlje vie nije moglo uspeno odbraniti u hramu Boijem, na domaem terenu, ve se moralo krenuti patronano, po neznaboakim kuama. Ono to neuki ateisti zovu "srena okolnost", a to je zapravo, kad se pogleda duhovnim okom, boansko provienje, uredilo je da italijanski okupatori, Bog im svako dobro dao, imaju iste ciljeve kao etnici istrebljenje komunistike gamadi. etnici su se odmah

pridruili Italijanima na zajednikom delu (grki: liturgija) i stavili se pod okupatorsku komandu da bi zajedniarili sa Bogom kroz unitenje njegovih neprijatelja. Zajedno sa svojim duhovnim edima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestroviem, sveti Vukojii formira crnu trojku po uzoru na Svetu Trojicu koja daje i uzima ivot. Uzevi za svoju ideju-vodilju izreku na koju se pozivao i sveti vladika Nikolaj Velimirovi "Ko se ne osveti, taj se ne posveti", crna trojka predvoena svetim Miloradom kree u krstaki rat za veru bez veere po partizanskim kuama. Tada dobija i nadimak Maca, koji nema nikakve veze sa ivotinjama, zverima pogotovo, ve sa macolom, oruem Gospodnjim za prevaspitavanje zabludelih ovica. Umesto krstom, sluio se kamom, to nije nimalo sluajno, jer ako malo paljivije pogledamo kamu jasno je da se radi o stilizovanom krstu. Klao je rtve za njihovo dobro, zarad venog ivota u rajskom naselju, da bi spasao njihove zabludele due sablanjene leviarskom prelesti. "Ako je Avram bio spreman da zakolje roenog sina Isaka i prinese ga kao rtvu Jahveu, zato mi ne bismo klali otpadnike od svete vere i prinosili ih na trpezu Gospodnju", esto je sveti Maca postavljao retoriko pitanje u propovedima svojim sugraanima kojima je um ogrezao u materijalno i oigledno, pa nisu bili u stanju da u klanju civila vide bogougodno delo. Svete tajne i neizleivi marksistvujui neznaboci: Maca je prilagodio tradicionalne svete tajne Srpske pravoslavne crkve, prilagodivi ih potrebama poslednjeg doba, kao pravi reformator, ali sve u duhu pravoslavlja i svetosavlja. Broj svetih tajni je ostao isti sedam ali su one, primenjene na neizleive marksistvujue neznaboce, izgledale ovako: krtenje bezbonikom krvlju, priee svetom kamom ili svetim metkom krvotoivim, pokajanje pod udarcima macolom, miropomazanje sopstvenim telesnim tenostima, jeleosveenje suzama, brak sa smru. Poslednju svetu tajnu svetenstvo, sveti Milorad je sauvao za sebe postavi svetenosluitelj Svete Crne Trojice. Poto su partizani obino obitavali u umi, gde ruka Gospodnja jo nije kroila, sveti Vukojii je bio prinuen da se za krst asni bori po kuama, hapsei ene partizana i simpatizere pokreta otpora faizmu & pravoslavlju. Najveu akciju spasavanja zabludelih dua pop Maca sa sasluiteljima izveo je u martu i aprilu 1944. godine kada je vie osoba otpravljeno Bogu na istinu, pa nek Tvorac vidi ko je vera a ko je nevera. U to vreme je u okupiranim Pljevljima stolovala nemaka uprava, ali sveti Milorad je bio spreman da se udrui i sa crnim avolom da bi porazio crvenog avola. uvena je blagoestiva akcija izvedena nou, izmeu 6. i 7. aprila 1944, kada su uhapene i privedene Bogu Ocu Savaotu Zora Karamatijevi, Ljubica Stojkanovi, Savka Matovi, Milica Janketi i Mileva ugi. Prelazak iz ove doline plaa na onaj svet, u tzv. Nebesku Srbiju, izveden je na Dajevia Hanu kroz svetu tajnu streljanja. Neoboenom umu, pogruenom u tamu ovoga sveta i prolazna zemaljska zadovoljstva, Macina borba za veru moe izgledati surova, ali je svakom iskrenom verniku jasno da se sveti Milorad rukovodio jevanelskom idejom da je dua pretenija od tela, i da je bolje da itavo telo propadne, nego da dua bude baena u pakao gde su pla i krgut zuba. Ako se pitate otkud dui zubi, znai da vam je zapadnjaki racionalizam nagrizao ostatke mozga zaklanog poluvekovnom komunistikom vladavinom, krajnje je vreme da se bacite na Isusovu molitvu! Spisak dua spasenih od Mace: Duhovna borba svetog Mace kamom, ognjem i pukom nije bila dugog veka. Krajem 1944. godine Gospodnje samozvani Narodno-oslobodilaki pokret predvoen

crvenim demonima proterao je faistike muenike i odmah krenuo u progon potenih hriana koji su se tokom rata borili za neznaboake due, ne birajui sredstva. Sveti Vukojii se neko vreme skrivao od novih bogoborakih vlasti, ali poto se grad, po reima Jevanelja, ne moe sakriti kad na gori stoji, to se i blaeni Maca nije mogao sakriti od kneza ovog sveta u obliju komunistikih komesara. Ne shvatajui presvetu Macinu misiju, zemaljska komisija ga je osudila na smrt i utvrdila da je Vukojii, sa sauesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestroviem "uestvovao u hapenju i strijeljanju mirnih graana grada Pljevalja u 1944. godini". U odluci se navodi da je Vukojii kriv za smrt Dika Stamenia, zemljoradnika, Ljuba Stamenia, automehaniara, Jule Stameni, domaice, Ljubice Stojkanovi, studenta, Zore Karamatijevi, domaice, Mileve ugi, domaice, Savke Matovi, domaice, Miladina Boovia, penzionera, Boane Miovi, domaice i ivka Kontia, penzionera. Spisak dua spasenih od propasti u ateizmu je mnogo dui, ali svetitelju nije padalo na pamet da se hvali dobrim delima pred neprijateljima Boga, srpstva i pravoslavne filijale hrianstva. Laljivi komunistiki pseudoistoriografi belee da je sveti Maca, nakon izricanja presude, poeo da plae i trai milost, to je ordinarna la. Sveti Vukojii je svetenomuenik, a svetenomuenici (pogotovo svetenomuenici srpske veroispovesti) ne plau, nego umiru pevajui "Srb je Hristov, raduje se smrti/nema lepe vere od hrianske". Poto je duhovnik Milorad kanonizovan kao muenik, jedina prihvatljiva verzija je da se Maca avolovim komesarima nasmejao u staljinistiki brk i odbrusio im: "Kada krv svoju budem prolio za Boga mog, prineu mu je na rtvu. Time u, iako ne potpuno, a ono delimino uzvratiti Bogu mom to je za mene prolio krv svoju. Jer me Hristos, car moj, iskupi svojom skupocenom krvlju". To izusti, pa kamu ispusti. Srpska pravoslavna crkva proglasila je 2005. godine Milorada Vukojiia Macu za svetenomuenika koji je postradao za ivu veru. Zli jezici koji zanose ulevo tvrde da je Sabor SPC na elu sa patrijarhom beatifikovao Macu samo zato to su ga streljali partizani. Meutim, istina je negde drugde. Sabor SPC je sainjen od episkopa koji su tu dospeli po apostolskom prejemstvu, to ih ini sposobnim da prepoznaju boje ugodnike koji su se upodobili Hristu. ak i da nije mueniki usnuo u Gospodu, u Maci bi Sabor svakako prepoznao svetiteljski potencijal i tof. Samo bi oreol koji mu blista nad glavom bio svetiteljski, a ne svetenomueniki zlatan. Nakon kanonizacije protestovali su lanovi porodica rtava, i dalje ne shvatajui da ih je sveti Maca pobio za dobrobit njihovih besmrtnih dua. Nevernikom svetu se ne moe ugoditi. (Milorad Vukojii (1917-1945), zvani Maca (deminutiv od macola) ili Pop kolja, je bio crnogorski etnik i svetenik SPC, proglaen za sveca 2005. godine. Roen je 1917. godine u Pljevljima. Posle Bogoslovije u Sarajevu rukopoloen je za akona i svetenika 1940. godine. U Drugom svjetskom ratu je bio pripadnik etnikih snaga, koje su bile u slubi okupatora, prvo faistike Italije, a potom nacistike Njemake. Nou, izmeu 6. i 7. aprila 1944, u vrijeme njemakog garnizona u Pljevljima, Vukojieva "crna trojka" je krenula u hapenje ena partizana i simpatizera pokreta otpora. Tada su uhapene Zora Karamatijevi, Ljubica Stojkanovi, Savka Matovi, Milica Janketi i Mileva ugi, pria sin jedne od rtava. Zajedno sa ostalim enama tada je ubijena i majka poznatog glumca Mie Janketia, Milica. Ipak, navodi se da su najvei zloini poinjeni u martu i aprilu 1944. godine kada je ubijeno vie osoba. Nakon osloboenja, presudom vojnog suda u Pljevljima, osuen je kao neprijatelj naroda na smrt. Jedan od oevidaca govori: "Sjeam se njegovog dovoenja u grad. Bila je neka radna akcija, a graani su, kad su uli da su doveli popa Macu, nagrnuli na njega. Jedva ga je obezbjeenje uspjelo spasiti, htjeli su da ga linuju." Pop kolja je osuen na smrt. "Poeo je da plae, traio je milost. Tada je itava ta dvorana, koja je bila prepuna, vie se tu stajalo nego sjedjelo, skoro eksplodirala. Traili su javna vjeala", navodi oevidac. Kazna mu je ipak preinaena u kaznu strijeljanja. Presuda je izvrena 1945. godine. godine.)