Albert Bandura Albert Bandura roen je 4. Decembra 1925. u malom zaseoku u blizini Edmonda.

Tu su iveli uglavnom emigranti iz Poljske I Ukrajine. Bio je najmlae dete I jedini deak meu estoro dece. Njegovi roditelji su emigrirali u Kanadu kada su bili adolescenti. Njegov otac je iz Krakova u Poljskoj a majka iz Ukrajine. Otac mu je radio na putevima Kanade a majka u prodavnici. Kada su utedeli dovoljno novca kupili su zemljite koje je bilo puno kamenja, tako da su praktino svojim rukama uinili da to bude obradiva zemljita. Nisu imali nikakvo formalno obrazovanje, ali je njegov otac ipak nauio tri jezika I to poljski, ruski I nemaki. Takoe je sluio kao lan kolskog odbora u mestu gde je iveo. Bandura je osnovnu I srednju kolu zavrio u jednoj koli. U gradu je bilo malo nastavnika, a u velikoj meri se uilo na inicijativu uenika. Na primer, ceo program njegove visoke matematike inio je jedan udzbenik, koji je nastavnik itao ispred uenika. Kao provokacija, studenti su ukrali deo knjige koji je bio o trigonometriji, to je otealo dalji rad. Dva nastavnika su rukovala celom srednjom kolom, nastavnim planom I programom. Studenti su morali da preuzmu odgovornost za sopstveno obrazovanje. Iako udaljeni od univerziteta, ta kola je iznedrila veliki broj uenika koji su otili na studiranje.Govorio je da je sadrzaj knjiga uglavnom kvarljiv I prolazan, ali da je orue samousmerenosti slui tokom celog vremena. Roditelji su ga podsticali da trai iskustva izvan granica njihovog maloga zaseoka. Jednog leta je radio u fabrici nametaja u Edmontu, a stolarske vetine koje je tu stekao pomogle su mu kasnije kroz koledz, jer je radio u skraenom radnom vremenu u fabrici drvenarija. Kada je zavrio srednju kolu radio je na dalekom severu. Sea se da je tamo leteo u vojnom avionu. Jednom prilikom, kada je izaao iz autobusa u dva ujutru, vodili su nekog u ambulantu. Pitao je da li je neko povreen. Odgovorili su mu da je njihova kuvarica popila limunsku kiselinu pomeanu sa alkolom i da mora na ispiranje eluca. Tu je naiao na zanimljivu kolekciju likova od kojih su neki bili poverioci, oficiri, neki su traili alimentaciju. To mu je pomoglo da razume psihologiju tog svakodnevnog ivota. Kada je zavrio srednju kolu imao je dve opcije:ili da ostane tu gde jeste, da obrauje zemlju, igra bilijar i pije do zaborava, ili da pokua da se visoko obrazuje. Druga opcija mu je izgledala privlanija. Bandura se za psihologiju odluio sasvim sluajno. Zato to je radio u fabrici

drvenarija da sastave kraj s krajem, bio je prinuen da uzme jutarnje asove. asovi su poinjali vrlo rano i on kae:Ja ne mislim da je ivot postojao rano Bandura je pokuao da popuni vreme dok asovi nisu poeli. Pronaao je kurs iz psihologije I tako je ustvari pronaao svoju karijeru. Iako je nameravao da ui bioloke nauke, postao je zanesen psihologijom. U roku od tri godine je diplomirao sa nagradom u psihologiji. Uticaj tog sluajnog ulaska u svet psihologije e kasnije uticati na njegova razmiljanja. Govorio je kako lina inicijativa esto ostavlja ljude u nepredvienim okolnostima, ali ti nepredvieni dogaaji mogu iticati na ivot ljudi. Bandura kae da kroz samorazvoj treba iskoristiti te sluajne dogaaje. Kasnije tokom ivota upoznaje istraivaa Sirsa. Pod uticajem njegovog rada u vezi porodinih odnosa, Bandura poinje da istrauje socijalno uenje I agresiju u saradnji sa Riardom Voltersom. Bandura I Volters su otkrili da hiper agresivni adolescent esto imaju roditelje sa neprijateljskim stavom prema gotovo svemu,a na koje su se ugledali. Iako roditelji ne bi tolerisali agresiju kod kue, oni su traili da sinovi sporove sa vrnjacima rea fiziki ako je potrebno. Oni prikazuju agresiju prema kolskom sistemu I prema ostalim malianima koji su im zadavali muke. Deci je uzor neprijateljski stav roditelja. Bandura je doao do stava da ukoliko se direktno kazni za loa dela da e to imati direktan uticaj na decu. Ogledi Bandure i saradnika: Sticanje agresivnog ponaanja kod dece Tri grupe dece posmatraju film u kome glavni junak ispoljava agresivno ponaanje sa razliitim posledicama po njega (nagrada, kazna, bez posledica). Razliit uticaj na stepen ispoljene agresivnosti kod dece. Dolazi do zakljuka da posmatrano ponaanje postaje sopstveno ponaanje tek ako bude potkrepljeno na taj nain to dete posmatra tue ponaanje i uoava da je ono nagraeno (ili nije kanjeno), zamilja i ocenjuje da kada bi se ono tako ponaalo moe postii odreenu nagradu. Znai ui se i bez ponavljanja i neposrednog nagraivanja.. Teorija socijalnog ucenja -Teoriju socijalnog ucenja nije postavio (formulisao) Bandura. On se ukljucio u rad grupe Vec uticajnih autora koji su 40-tih godina istraivali ucenje po modelu -Bandura i Neal Miller I pocinje karijeru sa istraivanjima socijalnog modelovanja ponaanja John Dollard -1961.g. eksperiment sa lutkom Bobo (Bobo Doll) -svoj pristup u Teorijii socijalnog ucenja Bandura je zasnovao na eksperimetalnim proverama uticaja socijalnog modelovanja ponaanja