Terra 3

SF almanah TERRA No.
RE^ UREDNIKA
Prilikom rada na fanzinu Terra, prvom broju sam tepaoprvo pa mu{ko, drugom broju ljubi ga majka, a ovaj tre}i broj je tre}a sre}a, ~etvrti broj koji }e iza}i do kraja 2007 god. je za sada |ekna. [alu na stranu i u ovom izdanju ima nekoliko rariteta i zanimljivih tekstova. Izdvojio bih nagra|ene pri~e sa na{eg I konkursa za kratku sf pri~u, zatim jednu vrlo retku pri~u H.G. Velsa koju smo dobili ljubazno{}u Ilije Baki}a sf pisca i teoreti~ara iz Vr{ca (po~asni ~lan na{eg udruènja), tu je i sf kuvar sa nesvakida{njim receptima, prilog sa na{eg gostovanja na sf konvenciji ISTRAKON (Pazin-Hrvatska) i obiman priru~nik o pisanju fantazi dela. Ima jo{ puno toga ali ostatak otkrijte sami dok budete ~itali Terr-u.
SF almanah TERRA No.3
SADRAJ
1. ISTRAKON- SF KONVENCIJA (Izvetaj, presscliping i program predavanja i deavanja) 2. ASTRONOMSKI RE NIK 3. SF KUVAR 4. ZAHTEVI IZGRADANJE SVETA FANTAZIJA 5. KO JE E.E. DOC SMITH - (SF LEGENDE) 6. SF IN MEMORIAM KURT VONNEGAT 7. VELIKA SVEMIRSKA EVA KURT VONNEGAT 8. HERBERT DORD VELS BIGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 9. ZVEZDA H.D. VELS (SF PRI A IZ 1898 god.) 10. REZULTATI PRVOG KONKURSA SF ALMANAHA TERRA 11. BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK 12. PRVONAGRA ENA PRI A, LAVIRINT, TAMARE LUJAK 13. TRAGOVI PROLOSTI ANBRIJA IVANOVI , II MESTO 14. ZIDOVI TEREZA RUKOBER, III MESTO 15. SF STRIP - NEVIDLJIVI SVEMIRSKI PAS 3 14 18 28 67 70 74 79 82 96 97 98 99 103 106
ISTRAKON SF KONVENCIJA (23-25.03.2007 god.) Pazin-Hrvatska

22.03 u 20h krenuo sam autobusom iz Beograda za Rijeku da kao jedini predstavnik iz Srbije odrìm predavanje na Istrakonu. Dogovorio sam se sa organizatorima da me do~ekaju u Rijeci , a po{to je autobus stigao dva sata ranije na{ao sam se u nezgodnoj situaciji da nekoliko sati provedem sa pijancima, prosjacima, kurvama , sumnjivim tipovima i verujte mi nije mi bilo svejedno jer olo{ je svugde isti u bilo kojoj zemlji u 4 ujutro tako da me je sunce ogrejalo i pao mi kamen sa srca kada sam ~uo spasonosnu re~enicu:Gospodine Filipe da li ste to Vi.Posle toga sve je bilo savr{eno i idealno. Odseo sam u hotelu Lovac koji ima fenomenalan pogled na Pazin. Osoblje je bilo ljubazno, klopa, pi}e i soba solidni i sa relativno pristupa~nim cenama, mada je u su{tini meni sve bilo skupo jer sam biotanak sa parama. Pazin je simpati~an gradi}, pomalo uspavanog i socrealisti~kog izgleda ali imam utisak kada bi se to sve ofarbalo i sredilo da bi gradi} bljesnuo i postao pravi biser u okruènju ionako lepe prirode i naro~ito impresivnih planina na kojima je jo{ uvek bilo snega. Ova sf konvencija je jedna od dve najzna~ajnije u Hrvatskoj (druga je Sferakon u Zagrebu), i jedna od najve}ih na prostorima Ex-Jugoslavije.Koncepcijski je sli~na sf konvencijama koje se odràvaju u Evropi(Eurocon) i ne zaostaje mnogo za njima ~ak {tavi{e mislim da je sasvim rame uz rame sa njima. Program je bio {arolik i dobro koncipiran sa puno zanimljivih predavanja, izlo`bi, RPG i LARP igrama, {tandovi sa sf, fantazi i horor knjigama, pu{tani su na velikom platnu sf tv serije i sf trejleri, kvizovi, filmske karaoke, lansirana je raketa Veli Joè, tombola, modna revija fantazi kostima i nakita, de~ija dramska radionica i jo{ mnogo toga. Svirale su , uìvo , dve lokalne grupe i jedino za to smatram da je bilo potpuno nepotrebno jer se uop{te nije uklapalo u sf fe{tu i milje, ali verovatno je time napravljen ustupak zvani~nim strukturama,U krajnjem slu~aju ne moè sve biti idealno, zar ne?. Prilikom sve~anog otvaranja ispred Spomen Doma u Pazinu gde se odràvala konvencija okupilo se mno{tvo ljudi i pored toga {to je bilo prili~no hladnjikavo atmosfera je bila relaksirana, opu{tena, svuda je bilo puno nasmejanih i zadovoljnih ljudi, blicevi su sevali na sve strane. Izveden je performans, muzika je tre{tala i svi smo se lepo zabavljali. Konvenciju je otvorila po~asna go{}a iz Engleske fantasy pisac Juliet E McKenna. 24.03 u 13h odrào sam predavanje pod naslovomSkoro sve o SF-ui kao bonus po~astio slu{aoce sa skra}enom verzijom mog drugog predavanjaNikola Tesla i SF.Sala je bila dupke puna i po{to sam bio u punoj formi i nadahnut sve je pro{lo izvanredno.U toku predavanja tehni~ar je pustio oko 1200 sf slika koje sam li~no probrao i dva spota koja sam specijalno pripremio za ovaj nastup.Posle predavanja bilo je i pitanja i male diskusije sve u svemu to je trajalo 60min. Jedan od prioriteta koje sam sebi postavio odlaze}i na konvenciju bilo je i druènje sa VIP osobama hrvatskog sf-a sa kojima sam do tada komunicirao samo virtuelno
3
putem Interneta. Imao sam tu ~ast i zadovoljstvo da upoznam i intezivno se druìm sa: Aleksandar @iljak, Boris [vel, Davor [i{ovi}, Hrvoje Pr~i}, Ire Ra{eta, Petra Buli}. @iljak je trenutno najbolji hrtvatski sf pisac, Boris je urednik izvanrednog fanzina Parsek, Davor je predsednik udruènja @il Vern ~iji sam ~lan postao i ja, Hrvoje Pr~i} je bio urednik legendarnog sf magazina Sirijus, Ire Ra{eta vlasnica sjajnog sf portala NOSF u okviru koga je i jako dobar e-fanzin i forum, Petra je predsednica Sfere najstarijeg i najja~eg sf udruènja u Hrvatskoj. Svi oni su prave enciklopedije znanja o sf-u, teoreti~ari, a izvanredni su i kao kompletne li~nosti. Druènje sa njima me je u~vrstilo u uverenju da su ljudi koji se bave sfom elita i vrhunac onog termina kojim ozna~avamo pojam intelektualac. Tako|e sam se upoznao sa Tanjom Cvitko predsednicom slovena~kog sf udruènja Prizma koja mi je uputila poziv da slede}e godine odrìm predavanje na njihovoj sf konvenciji {to sam sa zadovoljstvom prihvatio. Upoznao sam i pravog boema i organizatora sf konvencija Dag-Kleva koji je bio toliko ljubazan da me svojim kolima odbaci do Rovinja gde smo uz kafu i pi}e proveli dva-tri nezaboravna sata, a i ja sam se podsetio na dane kada Beogra|ani bili glavne face. Umalo da zaboravim, ponovo sam se sreo sa Olegom iz ê{ke ~uvenim sf fanom koji obilazi konvencije putuju}i isklju~ivo auto-stopom.Njega sam sreo i upoznao 2004 god. na evropskoj sf konvenciji EUROCON koja se tada odràla u Plovdivu (Bugarska).Oleg ina~e odli~no govori hrvatski jezik. Naravno da ogromnu zahvalnost dugujem organizatorima udruènju ALBUS iz Pazina koji su se poneli kao pravi profesionalci i ispo{tovali sve {to smo se dogovorili pa i vi{e od toga. Posebno bih pohvalio Vesnu Melki} , Mirka , Marinu i Draga koji }e mi ostati u najlep{em se}anju i ako ikada do|u u Beograd rado }u im uzvratiti gostoprimstvom. Definitivno sam siguran da su ovakva druènja na sf konvencijama najbolji uvid u taj ~udesni svet nau~ne fantastike i preporu~ujem svima da {to ~e{}e pose}uju te manifestacije. Na{e udruènje je od 2004 do 2007 godine bilo prisutno na lokalnoj ( beogradskoj sf konvenciji Beokon 2 puta) , na ex-jugoslovenskoj (IstrakonHrvatska), i na evropskoj (Eurocon Bugarska), zna~i ostala nam je svetska sf konvencija (Worldcon) koja se odràva svake 2 godine. Posle toga red je na nama da organizujemo sf konvenciju za koju ve} imamo (radni) S nazivSCIFITERRACON! Filipovi} Svetislav - FILIP
PROGRAM PREDAVANJA I DEAVANJA NA ISTRAKONU

PETAK DUNGEON 18:30 Predavanje: Vivoda Vedran - Srednjovjekovne ratne vjetine 19:30 Predavanje: Jakui Dino - Sprave za mu enje i njihova primjena 20:30 Predavanje: Kauri Goran - 30 godina Star Warsa 21:30 Predavanje: Kordi Bruno, Krianec Tea i Zvjezdana Draner Tolkienova pisma 22:30 RPG: Vampire the Requiem BACK UP HOLLODECK 00:00 Film: Pulse OPEN SPACE 17:00 Otvorenje Istrakona 2007 17:10 Istrakon o Istrakonu 17:15 Pi e dobrodolice 18:30 Istrakon Wars -Nova Nada 19:30 Didgeridoo Performance 19:45 LARP - Ognjeni ma 20:30 Film: Jules Verne - Put na mjesec 20:45 Film: Mad Max II 23:00 Poezija: SF Uvreda 00:00 Lov na skriveno blago 02:00 Proglaenje pobjednika u lovu na skriveno blago HOL 17:30 Kviz "Guess ttie song" 19:00 Performance: RPG WEG Star Wars - Marinci 20:00 Kviz "Gospodar Me uzemlja" 21:30 AlterEgoShow 23:00 Lov na skriveno blago, mala kola radio-goniometrije 00:30 Kviz "Tko to zna, krhko je znanje" 01:30 "Lajtsejber fajt" BATTLEFIELD 19:15 RPG WEG Star Wars: Marinci 22:30 Turnir: Three Dragon Ante KOMPJUTORSKAIGRAONICA 17:00 America's Army FPS 19:00 Oldies games (MS DOS) 21:00 Turnir: Heroes of Nfight and Magic
5
BRIINN 19:45 Filmske karaoke 22:00 Holograf Party 00:30 Audicija: Paranoi ni Andorijanac ENGINEERING ROOM 19:30 Predavanje: Perni Marko - Radioamaterski sateliti - od Sputnika do ISS-a Caffe-bar "Epolon": Istrakon TV 17:00 Dokumentarac: U pozadini filma "Gospodar prstenova" 18:00 Serija: Thresbold (2 epizode) . 20:00 Mini-serija: The Triangle 23:00 Serija: Dresden files (2 epizode) 00:30 Serija: My name is Earl (1 epizoda) SUBOTA DUNGEON 13:00 Predavanje: Svetislav Filipovi - Filip - Sve o SF-u 14:00 Gkrugli stol: "Dobre vijesti za hrvatski SF" 15:30 Juliet E McKenna: Predstavljanje i te aj radionice pisanja 19:00 Predavanje: uran Ivica - Intemet u budu nosti 22:30 Predavanje: Matijevi -Sekul Marko i Le ei Zoltan - Camarilla LARP i Vampire The Requiem u Hrvatskoj MALA KONCERTNA DVORANA 17:15 Predavanje: Korievi Korado - Pluton i vanjski dio sun evog sustava 19:15 Predavanje: iljak Aleksandar - Hvali more, dr'sekraja! Morska udovita u mati i zbilji. 22:30 Predavanje: vel Boris - 30 godina Roswella 00:30 Film: Grendel OPEN SPACE 11:00 LARP ARENA (za djecu) 12:00 Kolodeck by ISA 13:00 Te aj auto-masae by ISA 14:30 Faol replikator 16:30 Grand Prix - "lon drive" 19:00 LARPturnir 20:30 Prezentacija: Mario Sokoli - "Pri a iz davnina" 20:45 Film: Ghost Rider 22:30 Predstavljenje: Zoran Kmvar - "Izvritelja nauma Gospodnjeg" 00:00 LARP: Vampiie the Requiem HOL 10:00 Chainmaille radionica (na tandu Udruge Reda Srebmog Zmaja) 13:00 Predstavljanje: Liburnicon 13:00 Gatanjeiz DNA
6
14:00 Trekoteka 15:00 Kviz "Hany Potter" 17:00 Kviz "Jeopardy" 19:30 Istrijani 20:15 Star Trek Multitalents 21:00 Sve ana dodjela nagrada 21:30 Revija: "Nakit Snova" 22:30 Talk Show "Na rubidi znanosti" 23:00 Koncert: Hakuna Matata ...Koncert: Diminished Experiment BATTLEFIELD 10:00 Mala kola Magica 11:30 Turnir: Magic the Gathering 17:00 Turnir: GURPS 4e Open Game: Fallout 17:00 Tumir: Munchkin Impossibte Launch Event KOMPJUTORSKA IGRAONICA 9:00 Tumir: Call of Duty 12:00 Tumir: America's Army 17:00 Iznena enje: Doivjeti stotu 21:00 Turnir: Heroes of Might and Magic BRIINN 19:45 Stand Up Comedy: "Goran&Goran" 00:00 Karaoke ENGINEERING ROOM 12:30 Predavanje: Celcer Dorian - Tajna Oriona 13:30 Predavanje: Jakui Dino - uma je zakon! 15:00 Predavanje: Jur i Leon - Tolkienovi jezici 17:00 Dje ja dramska radionica NEDJEUA JULIET E MCKENNA 11:00-13:00 Coffee chat s po asnom go om (open space) DUNGEON 11:30 Predavanje: Jakui Dino Srednjovjekovne bolesti i na ini lije enja OPEN SPACE 11:00 Galakti ka odbojka 12:30 Robin Hood - LARPstreli arski turnir 14:30 Team bulidmg - Thief guilde competition 16;00 Lansiranje rakete 'Veli Joe' HOL 10:30 Otvaranje Star Trek Holo-kockarnice: Poker, Blackjack... 11:00 D&D Battle Arena: Wizard combat 14:00 Tombola: Schrodingerov ma ak 15:00 ISTRAbuvljaKONaukcija BATTLEFIELD
7
11:30 Turnir: Star Trek Munchkin Otvoreno za sve vrste igara. KOMPJUTORSKA RADIONICA Slobodan sadraj uz moderiranje. TLOCRT PROSTORA U KOME SE ODRAVALA KONVENCIJA
NOVINSKI ISE CI I KOLUMNE O PRISUSTVU NAEG UDRUENJA KONVENCIJI
I TESLA JE BIO VANZEMALJAC

Iz "pune kao ep" predavaonice u podrumu izlazi dio ozbiljnijih sudionika "Istrakona", upravo jc zavrilo prc avanjc "Skoro sve o nau noj fantastici". Predava je bio Svetislav Filipovi , poznat i kao Filip, predsjednik i osniva Udruenja gra ana "Fanovi nau ne fantasiike" iz Beograda. Li anin s Venere Malo je poznato do je Teslin najbolji prijatelj bio Hugo
Gensbedt, a to je ovek koga nazivaju ''ocem nau ne
fantasfike''. Ina e, Tesla je sam tvrdio da je doao s Venere u svemirskom brodu, koji je imao oblik bele golubice", Filipovic "Fanova kae Filip, nau ne
Svetislav osniva
fairtastike" iz Beograda
"Dugogodinji sam fan nau ne fantastike, bavim se teorijskim radom i prevo enjem, ina e sam povjesni ar umjetnosti, zaposicn u Sava centru u Beogradu, bavim se i slikarstvom. U okviru predavanja imao sam i dodatak odnos Nikole Tesle i nau nc fantastike'." "Malo je poznato", nastavlja nadahnuto na sugovornik, "da je Teslin najbolji prijatelj bio Hugo Gensbeck, a to je ovek koga nazivaju 'ocem nau ne fantastike'. On je ovek koji jc pomagao Teslu, prvi posao u Amcrici mu je dao ba Hugo; kad jc Tesla bankrotirao 1929. godine, za vreme uvenog 'Crnog utorka', kad mu je sve propalo, Hugo ga jc izdravao godinama. Kad jc Tesla umro, Hugo mu je napravio posmrtnu masku, zlatnu. To je retko prijateljstvo Teslino koje se odralo du kraja njegova ivota. Ina e, li no smatram da ako postoji ivot izvanzemaljaca na ovoj planeti, da je Tesla bio jedan od njih! Jer prosto je neverovatno da od hiljade ininjera na cclom svetu, odjednom Tesla radi to ta radi... Pa te njegove ekscentri nosti... Zna i, on ni jedan posao nije radio dok nije bio djeljiv sa brojem tri, pa onda - dvanaest puta je vakao svaki svoj zalogaj, preleao jc kolcru... Pa on je sam tvrdio da jc doao s Venere u svemirskom brodu, koji je imao oblik bele golubice. On je tvrdio da ivot u vasioni postoji sigumo"... Od naeg sugovomika saznajemo - hrvatska SF scena trenutno jc moda za nijansu "ja a" od one u Srbiji, a scene u drugim dravama na tlu bive Jugoslavije jo su "u povojima" i trebaju jo dosta raditi da bi se razvile... Na ovogodinjem "Istrakonu" prisutni su i prcdstavnici slovenske SF scene, iz udrugc "Prizma", sa svojim fanzinom "Neskon nost". U predavaonici susre emo i Olega iz mjesta Havirov iz eke, koji izgleda kao lik iz "Gospodara prstenova" kojeg smo "uhvatili" u pauzi snimanja. Oleg je vc drugi put na "Istrakonu", stigao jc autostopom, ovoga puta trcbalo mu je dan i pol da stigne iz svog gradi a kraj poljske granice do "srca Istre". Ina e putuje po SF konvencijama u Isto noj Evropi i Njema koj, kompjuterski jc stru njak i fan SF-a i fantasyja, a s njim smo razgovarali na istom hrvatskom.
10
Fantastika u kolama "Dosta dobro govorite hrvatski." 'Trudim se, Prvi puta kada sam bio u Osijeku, na 'Essekonu', govorio sam na englcskom, i kazao sam sebi - zato Slaven sa Slavenom mora govoriti na engleskom? To je bilo '99., ili '98., nc sje am ba. Ovdje mi se vrlo svi a. Od svih u Isto noj Evropi, u ekoj je jo bolje razvijeno nego u Hrvatskoj, a u Poljskoj jo bolje," Ponovno nam se pridruuje sugovornik iz Beograda: "Kao to vidite, taj svet nau ne fantastike, to je najmiroljubiviji mogu i svet, ustvari, ne moe svako to ni da bude - mora da ima optu kulturu, mora da zna jezike, mora da je itao knjige, da je gledao filmovc, da bude socijalan... Najmanje predrasuda ima u nau noj fantastici, jer tu se ne radi vie ni o beloj ni o crnoj rasi, kada vi nemate predrasude ni prema androidima ni prema robotima. Postoji uvreeno miljenje da su fanovi nau ne fantastike frikovi, asocijalne li nosti, nesigurni, bubulji avi, da ih ne interesuje realan ivot... Ne, daleko od toga! To proiruje vidike! Moda niste znali, ali 1979. godine u Hrvatskoj bila je inicijativa da se nau na fantastika ubaci u osnovnc kole kao fakultativni prcdmet, pa je to odbijeno, Ja sa svojim udruenjem trudi u se da u Srbiji SF bude fakultativni predmet. Jer, ako moe da bude veronauka, ah ili sociologija, zato ne bi mogla nau na fantastika, gdjc imate sve mogu e drutvene nauke, imate matu koja se razvija, a ta je vanije nego razviti matu kod dece, razviti im ljubav za itanje knjiga, za kontakt sa drugima... Virtualni kontakt je u redu, ali mi ipak postojimo ovde, sa nogama na zemlji, zbog gravitacije..."
11
12
13
Re~ urednika: Astonomija igra va`nu ulogu u SF delima. Evo nekoliko pojmova koji }e Vam omogu}iti bolje poznavanje vasione u delima nau~ne fantastike. Astonomija je, shodno svom racionalnom karakteru prirodne nauke, povezana sa modelom koji nalazi odraz u samosvesti epohe prosvetiteljstva i racionalaizma XVIII i XIX veka. Pojednostavljen temeljni aksiom astronomije zvu~ao bi otprilike ovako: prirodni zakoni fizike i hemije, u formi u kojoj su danas priznati kao ispravni, vaè u svakom vremenu i prostoru u vasioni.Astronomija i astrofizika predstavljaju fiziku i hemiju u manje vi{e ekstremnim razmerama i stanjima. Primena matemati~ko-statisti~kih metoda na zvezdanu celinu pruà uvid u prostorni sklop i povezanost kretanja u zvezdanom sistemu(stelarna statistika).Klasi~na opti~ka astronomija na{la je u radio-astronomiji sebi vrednu dopunu.Radarska astronomija vr{i direktno merenje razdaljina unutar Sun~evog sistema.Kosmologija opisuje i nastoji da protuma~i vremensko i prostorno ustrojstvo svemira.
14
ASTRONOMSKI RE^NIK I DEO

ABERACIJA: ugao izme|u pravca na viziru i stvarnog pravca u kojem se nalazi nebesko telo, zavisi od odnosa izme|u brzine Zemljinog kretanja i brzine svetlosti, a maksimalna je kada pravac u kojem se nalazi nebesko telo biva vertikalan u odnosu na pravac Zemljinog kretanja. Godi{nja aberacija uslovljena je kruènjem oko Sunca, a dnevna aberacija Zemljinom rotacijom. Otkrio ju je Bredli 1728 godine, na osnovu kolebanja mesta koja zauzimaju zvezde tokom jedne godine. AKRONITSKI IZLAZAK: kada neko nebesko telo izlazi istovremeno sa zalaskom Sunca. ALBEDO: oznaka za stanje u kojem neko telo difuzno reflektuje veliku koli~inu svetlosti koja na njega pada vertikalno predstavlja oznaku za meru sposobnosti reflektovanja tela. ANTIMATERIJA: vrsta materije sazdana od anti-~estica.Ona zra~i prilikom uzajamnog delovanja sa obi~nom materijom.Postojanje antimaterije u vasioni nije isklju~eno. APEKS: ta~ka na nebeskom svodu koja predstavlja cilj pravog Sun~evog kretanja ili ishodi{nu ta~ku. APSIDE: dve ta~ke koje prilikom elipsastog kretanja neke planete ili Meseca pokazuju najve}i stepen blizine ili udaljenosti od centralnog nebeskog tela, a povezane su apsidalnom linijom. ASTRONOMSKA JEDINICA: srednje rastojanje Sunca Zemlja, iznosi 149,6 miliona kilometara. ASTRONOMSKI PROZOR: termin za dva grani~na podru~ja talasne duìne opti~kog prozora, pribli`no izme|u 3900A i 7800A i radio prozora, pribli`no izme|u 1 mm i 15 m talasne duìne elektromagnetnog zra~enja, na koje Zemljina sfera neznatno ili skoro uop{te ne uti~e i u kojoj se vr{i ve}ina astronomskih osmatranja sa Zemlje. ASTROSPEKTROSKOPIJA: ra{~lanjivanje svetlosti nebeskih tela u spektar i primena metode spektralne analize za izvo|enje hemijskog sastava i fizi~kih sastojaka kosmi~ke materije. ATMOSFERA: Zemljin vazdu{ni omota~ slede}eg sastava: do cca 10 km prostire se troposfera sa 77.6% azota, 21%kiseonika, ostatak: voda, plemeniti gasovi, ugljen dioksid, aerosoli. U njoj se putem isparavanja i kondenzacije odigravaju klimatske promene. Iznad je stratosfera, sa jakim strujama zra~enja
15
koja uti~e na klimu, od 17 km ozon upija zra~enje, do 500 km d, e, f, slojevi jonosfere, sazdani su u naizmeni~nom sledu od molekul, atoma, jona. Od 1500 km prostiru se uglavnom vodenaste materije, protosfera bez jasno istaknutog prelaza u interplanetarni prostor. AZIMUT: ugao izme|u visinskog i meridijanskog kruga, sistem koordinata u astronomiji se ra~una od juga ka zapadu, a u geodeziji od severa prema istoku. BELI PATULJCI: zvezde sa Sun~evom masom malih pre~nika ( nalik planetama ), koje uprkos visokoj efektivnoj temperaturi imaju neznatnu svetlosnu snagu. u Herc{pung-Raselovom dijagramu zauzimaju donje levo mesto, predstavljaju zavr{ni stadijum u razvoju neke zvezde sa srednjom gustinom zvezdane materije od 10 g6/cm3,izopa~ena materija(atomsko jezgro bez elektronskih lju{tura obrazuje ~vrsto telo sa kristalnom strukturom.Jedan beli patuljak Sun~eve mase ima veli~inu Zemlje. Beli patuljci se obrazuju kada prvobitna zvezda ima manje od 1,4 Sun~eve mase ( Handrasekarova granica). BIG-BENG KOSMOLOGIJA: kosmologija Velikog praska, kosmolo{ki model svemira, po kome je celokupna materija u vasioni prvobitno pre oko 1020 milijardi godina, po finitnoj kosmologiji , bila sabijena na veoma tesnom prostoru( pra atomi) da bi potom nakon prvobitnog praska, po~ela da eksplodira. BOJE ZVEZDA: obojenost zvezda uslovljena rasporedom intenziteta ( temperature) u vidljivim delovima zvezdanih spektara, vizuelno su primetne samo kod sjajnih zvezda. Izuzetno vrele zvezde izgledaju plavi~asto-belo, hladne zvezde su crvenkaste. BRZINA SVETLOSTI: skra}enica C, jedna od najva`nijih prirodnih konstanti, brzina {irenja elektromagnetnog zra~enja u vakumu:C = 299792,4562 km/s.Prema teoriji relativiteta, brzina svetlosti predstavlja gornju granicu svih signalnih brzina. BUKTINJA: u solarnoj fizici deo centra aktivnosti, vreliji od Sun~eve pege koja je umetnuta u njega, pojava vidljiva u hromosferi i fotosferi. CIRKUMPOLARNA ZVEZDA: zvezda koja nikada ne i{~ezava ispod horizonta, njeno odstojanje od nebeskog pola je uvek manje od geografske {irine mesta posmatranja. Pono}no Sunce predstavlja jedan poseban slu~aj cirkumpolarne zvezde. CIRKUMSTELARNA MATERIJA: za razliku od intersteralne materije, re~ je o gasovitoj ili pra{inastoj materiji, koja se nalazi u neposrednom susedstvu i kosmogoniskoj vezi sa nekom zvezdom.
16
DATUMSKA GRANICA: linija koja se grubo poklapa sa 180-im meridijanom, prilikom ~ijeg prelaènja sa zapada na istok jedan isti datum mora da se broji kao dva dana, a prilikom prelaska sa istoka na zapad jedan dan se preska~e, ovo je neophodno, po{to usled Zemljinog okretanja sva isto~na mesta imaju ranija dnevna vremena od zapadnih ( 15 stepeni razlike po duìni = jedan sat vremenske razlike), za polazni meridijan uzima se Grini~. DEKLINACIJA: skretanje, ugaono rastojanje nebeskog tela od nebeskog ekvatora, koje je pozitivno ako se odvija u pravcu severnog, a negativno ako je u pravcu ju`nog nebeskog pola.
17
SF KUVAR
Putni e namerni e Dobrodoao u raj za sladokusce. Ovde e tvoja nepca osetiti najprefinjenije ukuse i nozdrve napuniti
najlepim mirisima. Ovu hranu pripremamo samo za vas, umorne me ugalakti ke putnike i ratnike. Ovu hranu nigde ne ete na i vie osim u naem motelu na Mle noj stazi. Za danas nam je na kuvar pripremio slede i meni. Ako ste zadovoljni jelom (a nema sumnje da ho ete) nudimo vam i recepte pripremiti i sami kada ste daleko od Astromotela. tako da naa jela moete
18
UKR KANI EVOK SASTOJCI: 1 Evok Glavica crnog luka Velikih sveih pe uraka argarepa Paradajz Celer So, biber, beli luk u prahu Priprema: Prvo nabaviti sveeg Evoka (mogu se na i u svim me ugalakti kim bakalnicama). Kr kati Evoka u velikom kotlu oko satr vremena da bi se odvojila koa od mesa. Oguliti paljivo da se meso ne oteti. Kada ga ogulite isecite ga na komade veli ine zalogaja (setite se da su velike grudi Evoka posebno ukusan deo mesa i ove delove treba iskoristiti za
ekskluzivna jela) i stavite ih u veliki tiganj sa uljem. Upriti meso u tiganju. Dodati iseckane pe urke i luk (ovo e izvu i ukus divlja i). Napomena:
Servirano ovako zakle ete se da jedete piletinu.
19
ZAPE ENI ODREZAK MINIBARIJA SASTOJCI: 1 mrtvi Minibari Povr e Priprema: Ogulite Minibarija (poeljno da bude ist, ugojen, zdrav i u mla im
godinama) - u odnosu na ljude suprevie pod stresom i zbog toga im je meso ilavo. Odvojiti kotanu sr i kuvati dok ne ispusti sokove koji daju poseban ukus. Prepriti meso na otvorenom plamenu. Staviti u veliki lonac (moete iseckati meso na deblje par i e ali sa uvajte sokove) dodati povr e (Minibari ili Zemljani postupaju druga ije ali mu preporu ujemo kori enje me ugalakti kih sastojaka kao to su: Narn sarjies (neto nalik argarepi, Centauri piosri (neto sli no jajima) i Drazi fraysui (neobi no povr e koje nema zemaljsko pore enje, ali je veoma ukusno) i dodati sve to moete. Ostaviti smesu da se kuva sve dok ne izgleda gotovo.Doliti sokove od kotan sri i polako meati. Posluiti nekome ko nije Render ili neko ko oboava Valena.
20
TRUMF NA RODANSKI NA IN SASTOJCI: 15 funti trumfova (oko 15 komada) ise i na komade za posluenje olje brana 2 rukohvata soli rukohvara sveeg crnog bibera 6 unci (moe i vie) putera fino ise enog belog luka olje Azraela, ise i na trake olje suvog belog vina unce suvog ruzmarina 1 olje veeg ili suenog paradajza, iscediti 2 zelene paprike 2 srednje glavice belog luka 2 kai ice maslinovog ulja
Priprema: Uvaljati komade trumfova u meavinu brana, soli i bibera. Istopiti 4 unci butera u tiganju i u njemu ispriti trumfove. Upotrebiti jo butera ako treba. Skloniti trumfove. Istopiti 2 unce putera i priti beli luk i Azrala oko 15 minuta. Vratiti trumfove u tiganja i dodati vino i ruzmarin; kuvati na jakoj vatri dok se vino ne ispari. Dodati paradajz. Ukloniti zlatni grumen koji e se pojaviti za vreme meanja. Pokriti i pe i na 350 stepeni oko 1 sat sve dok trufovi ne budu gotovi. U me uvremenu upriti zelenu papriku i beli luk u vru em maslinovom ulju. 15 minuta pre nego to trumfovi budu gotovi dodati oviu meavinu u trumfove. Za initi po ukusu i posluiti.
21
KVEN NA KREOLSKI NA IN SASTOJCI: 1 Kven 2 galona limunovog soka 2 tuceta crvenih paprika 1 galona putera So i biber po ukusu PRIPREMA: Kvenovi su veoma teki za hvatanje i veoma dobro se brane i hvatate ih na sopstveni rizik. Najbolji na in je da uhvatite primerak je da zapo nete mali rat izme u Kvenova i Ursa i da platite Ursima za jednog Kvena. Kada nabavite Kvena kuvajte ga oko 2 sata. Otvorite mu ljuturu jakim laserom i izvadite meso. Sipajte limunov sok preko mesa i dodajte puter i biber. Kr kati oko 1 sat, garnirati i jesti.
22
PRENE USNE GODZILE SASTOJCI: 2 velike usne Godzile ise ene na tanke komade (oko 600 unci) 230 unci brana 60 unci mrvljenog belog luka 1 vezica peruna 52 suve crvene paprike fino izmrvljene 120 galona biljnog ulja so i biber po ukusu PRIPREMA: U velikom teretnom vagonu zagrejatiulje nad zapaljivom eksplozivnom te no u. Pre toga evakuiite civile. Neno uvaljajte usne u brano, beli luk i crvene paprike, na nekom ve em parkingu Koriste iu motike za okretanje. Stavite usne u vagon u u pomo dizalice, postupati paljivo da se ulje ne rasprti naokolo i prouzrokuje poar. Priti u ulju oko 20 minuta sa obe strane. Dodati malo soli i paprike po ukusu. PAITE DA SE NE PREPRI. Dodati kai icu peruna preko svega i garnirati sveim vo em i morskim plodovima. Ovo je porcija za 2 do 3 King Konga. Uz recept dobijate i upustvo za lov.
23
RODAN U RERNI
Vreme pripreme mesec dana
Oborite Rodana velikim takti kim projektilom pogodkom u grlo. Evekuiite u kojem se Rodan u tom trenutku nalazio. Izbeglice upotrebite za erupanje Rodana. Upotrebite 15 viljukara i i uzvlaka a da izvuku utrobu Rodana. Odvojiti jetricu i srce za kasniju upoptrebu. Pretesterisati vrat i odvojiti ga od trupla. Ostaviti leinu pod kupolu u oblasti 51 u skladitu 17. Ono je otporno na toplotu i predstavlja divnu rernu.. upotrebite radiokontrolisane takti ke projektile kao na po etku i oboriti 20 stabala za gorivo u kupoli. Obustavite paljbu. Kada se vatra stia posluite Rodana za grad veli ine Tokija.
24
FRAPE OD MA KE NA MELMA KI NA IN SASTOJCI: 1 ma ka, poeljno doma a 12 kockica leda 1 vezica peruna 1 limun 1 kesica sode bikarbone litre gazirane mineralne vode Priprema: Ma ku (poelno da bude gajeni ku ni ljubimac ali nikako sijamska ma ka ili neka vrsta bezdlakih ma aka). Ma ku iseckati na komadi e veli ine 2-3 cm i staviti u blender. Dodati sitno iseckani perun i iscediti limun. Dodati mineralnu vodu i kesicu sode bikarbone (moe i bez nje ali je mogu a pojava goruice jer je sok od ma etine oporog ukusa). Uklju iti blender i miksati dok se masa ne ujedna i i dlake izbiju na povrinu. Dlake pokupiti prstima a frape sipati u visoke bokaste ae i dodati kockice leda. Posle konzumiranja soka obavezno podrignuti. (Ako ne moete sami isterati gasove iz eludca neka vas prijatelj ili uku an potape po le ima). Ovaj recept dobili smo ljubazno u Gordona omveja sa Melmaka i za razliku od prethodnih recepata nije vam potreban nikakav primerak egzoti nih galakti kih i retkih primeraka faune. Melma ani ga u slu aju nedostataka ostalih sastojaka pripremaju od same ma ke.
25
KNJIGA UTISAKA GOSTIJU Mister Spok ( lan posade broda Enterprise, poreklom Vulkanac): Logi no je i svrsishodno jesti a i piti. Zna i, moj iracionalni strah od Ma ijeg frapea na melma ki na in bio je neosnovan. Prava poslastica. Kapetan Kirk (Kapetan broda Enterprise): Uivao sam. Volim Vau kuhinju a mogu Vam re i drao sam po mnogim satel-mehanama diljem svemira. Seven of nine: Mmmhhmmm, odli no, asimilirala sam hranu vrste 3852. Luk Skajvoker: Pojeo sam Rodana. Uhhhh! Sila nek je sa vama. Razbio sam se od klope. Usput, prepisao sam poneto od recepata. Jodi, izvini to te tako posmatram... Kligonci: Klopa je tu i tamo. Ali stvarno ima za svakog po neto. A to se ti e vina bolje je nego nae krvavo. Ko se sa ovime sloi ubi emo ga. Skorpios: I pored svih vanzemaljskih akonija i dalje su nam ljudi najinteresantniji. Ljudski mozak u saftu? ta re i osim izvrsno je.
26
Re urednika: Slede a lista ima nameru da pomogne autorima fantazija koji ele da kreiraju prihvatljivo okruenje za svoje pri e. Iako ve ina pitanja mogu biti zna ajna i od koristi za pri e ne moraju se sva primeniti u pri ama. Autor ne mora da odgovori na sve zahteve ili na bilo koje po redosledu kada krene sa pisanjem. Ideja je jednostavno da se ljudi nateraju da razmisle o okolini i poretku koji su zajedno ili ne. Ako je korisno upotrebite ih a ako nije nemojte. Neka pitanje se odnose na vie poglavlja i duplicirana su u vie naslova.
27
ZAHTEVI IZGRADNJE SVETA FANTAZIJA

1. SVET Osnovno Da li su prirodni i fizi ki zakoni druga iji u tom svetu ili su isti kao u realnom ivotu ? Kako tu pristaje magija ? Kako pristaju magi ne ivotinje ? Da li je to generalno svet nalik Zemlji ? Da li je to Alternativna Zemlja? Ima li tu druga ijih ljudskih rasa, ima li ili nema neljudskih bi a kao to su vilenjaci i patuljci? Kakve su kulturne i eti ke razlike tog sveta u odnosu na pravi svet? Koliko dugo ima ljudi na tom svetu? Da li su tu nastali ili su migrirali odnegde/odakle? Koliko ljudi ima u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? ta se smatra za male gradove/velike gradove/ varoi, po broju ljudi ? Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska mana(kao u pri i Warlock Larija Nivena), li na snaga volje ili ivotna snaga arobnjaka, neto drugo? Da li je magija potroiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , ivotnom snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaju druga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ? Alternativna Zemlja Da li na toj planeti ima neljudskih oblika ivota (patuljci, vilenjaci, neobi na bi a) ? Ako je tako u kom broju ? Koliko se javno pokazuju ? Koje oblasti naseljavaju ? (na primer : patuljci u planinama ili pe inama, vilenjaci u umama itd) ? Koliko su sli ne istorija i kultura alternativne zemlje sa realnom istorijom i kulturom ? ta je sli no a ta razli ito ? Ima li specifi nih istorijskih trenutaka gde se taj svet razdeljuje od naeg (npr. Napoleonova pobeda kod Vaterloa ) ? Ako je tako, ta se desilo ? Kada se desilo ? Koliko toga se promenilo i koliko e nastaviti da se menja kao rezultat tih promena ? Da li je raskol u istoriji nastao kao rezultat prisustva magije ili je na injena promena koja magiju ini mogu om ? Ako ne postoji posebna ta ka razilaenja koje su razlike izme u imaginarnog i stvarnog sveta ? Koliko su o ite u svakodnevnom ivotu ? Ako magija postoji a istorija je manje vie ista zato magija
28
nema efekta ? A ako magija deluje, postoje vilenjaci itd... a ve ina ljudi to ne zna, kako i zato se uva ta tajna ? Ako je poznato da magija postoji koji istorijski doga aji su se promenili a koji su ostali isti ? Kako su reagovale organizovane religije ? Vlada ? Obi ni ljudi ? Koji zakoni/ili profesije su druga ije ? Kakav efekat e glavne i specifi ne razlike imati na socijalna pitanja nabrojana kasnije? Uopte ne zemlja Koliko se taj svet fizi ki razlikuje od zemlje ? da li je iste veli ine (iste gustine, iste gravitacije), isti raspored zemlje/vode, ista atmosfera itd ? Da li ima vie od jednog sunca ili meseca ? Prstene ? Ima li posebnih konstelacija/komete i sl. vidljivih danju ili no i ? Da li ima neljudskih stanovnika na toj planeti (vilenjaci, patuljci, neobi na bi a) ? Ako je tako u kom broju ? Kolio se javno pokazuju ? Koje oblasti naseljavaju ? Kako su raspore eni kontinenti ? Ako ima vie od jednog sunca ili meseca kako to uti e na vetrove, plimu i uopte na vremenske prilike ? Koliko ima tla i koliko od toga je naseljivo ? Ako postoji osni nagib a tako e i orbitalni, da li svet ima ista godinja doba i istu duinu godine kao zemlja ? 2. FIZI KI I ISTORIJSKI USLOVI Generalno U kojim geografskim podru jima se odigrava pri a? Koliku teritoriju pokrivaju doga anja ? Koji su najupadljiviji oblici predela, klime, ivotinja isl. u toj oblasti ? Kaok e ti oblici omogu iti putovanje kroz vreme, komunikacije i sli no ? Ako ima neljudskih stanovnika da li ima nekih oblasti koji oni posebno isti u kao svoj (npr. patuljci tradicionalno borave pod zemljom, obi no u planinama) ? Kako ljudske aktivnosti uti u na klimu, predeo i sl. u razli itim regionima ? Koliko ? (Na primer : rastinje u pustinji Sahara su posadili farmeri). Ako je to alternativna Zemlja, da li e alternativni deo promeniti postoje e efekte ? (Ako ne bude ljudi u severnoj Africi rastinje u pustinji e verovatno rasti sporije). Kako e razlike od Zemlje (vie sunaca, meseca i sl.) uticati na klimu u raznim oblastima ? Koliko ima tla u u ekvatorijalnom, umerenom i polarnom pojasu ? Napomena: Klima uti e na predele erozijom i vremenskim uslovima; rasporedom rastinja i ivotinja i sastavom tla. Kao rezultat sledi koji usevi tu mogu a koji ne mogu rasti, koje ivotinje mogu a koje ne iveti u toj oblasti, koja ode a se mora
29
nositi da bi se bilo u skladu sa vremenom i kako su gra ene ku e. Zimski mrazevi i otopljenje mogu izazvati putovanje santi kao i vodene tokove, smrzavanje i poplave pri njihovom prolasku. Vreme tako e uti e na mogu e sportove, kao to je skijanje. Da li su sve ove stvari konzistentne sa onim to pri ate o klimi i posebnim oblastima? Gde su glavni planinski regioni? Reke i jezera ? Pustinje ? ume, tropske i ostale ? Panjaci i visoravni? Ako ima izmiljenih ivotinja (zmajevi, jednorozi itd) kako se oni uklapaju u ekologiju? ta one jedu? Kako se ponaaju? Mogu li iveti bilo gde ili vie vole specifi nu vrstu klime i oblasti? Da li su inteligentne ili sposobne da izvode arolije, da govore i sli no? Prirodni resursi Koje oblasti su najplodnije za farmere? Gde su locirane mineralne rezerve ? Koje ivotinje, ptice, ribe i ostala divlja se obi no nalaze u odre enim oblastima ? Ako ima izmiljenih ivotinja kao to su zmajevi, gde oni ive ? Koji resursi (npr. ugalj, nafta, rude, zlato, dijamanti, liskun itd) su naro ito esti i u kojim oblastima ? Koji su retki ? Da li ima naselja u bogatim oblastima, koje jo nisu otkrivene ili jo nisu sasvim eksploatisane ? Koliko je bilo sukoba ili koliko ih moe biti zbog nervnomernosti tih izvora ? Koliko ima miroljubive razmene ? Koliko ima raspoloivih vodenih resursa i za ta se koriste (mlinovi zahtevaju teku u vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike nezavisne izvore kao to su jezera ili velike reke itd) Istorija sveta. Koliko unazad ima zabeleki o pri ama ili istorijskim doga ajima ? Koliko su rasprostranjene takve pri e ? Da li prose ni ljudi veruju u takve pi e ili ih odbacuju ako nemaju istorijsku osnovu (npr. Troja) ? Koliko dugo na ovom svetu postoje ljudi ? Da li su evoluirali, da li su ih stvorili bogovi ili su se od nekuda doselili ? Ako ima neljudskih bi a koliko dugo su tu i odakle su oni doli ? Koliko su sli ne istorija i kultura alternativne Zemlje i sa pravom istorijom i kulturom ? U emu su sli nosti/razlike? Gde se za ela civilizacija ? U kom pravcu se irila ? Kako je na njen razvoj uticalo prisustvo magije ? Ako ima prisustva neljudske rase kako je ono uticalo ? Akcije ili direktna uplitanja bogova ? Koji ljudi/zemlje/rase se tradicionalno sukoboljavaj, utrguju, u savezu su ili su rivali ? Ima li jo uvek netrpeljivosti zbog starih doga aja ?
30
Koji ljudi/zemlje/rase su u sukobima od nedavne prolosti ? Zato ? Kada i zato su bili nedavni ratovi ? Ko je pobedio ? Koji ljudi/itd. se smatraju najcivilizovanojim ? Ko je tehnoloki najnapredniji ? Ko je najnapredniji u magiji ? Ko je najmanje napredan ? Zato ? Ima li jedinstveno prihva enog kalendara (uklju uju i i merenje vremena) ili razli ite oblasti ili ljudi imaju svoje posebne ? Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zato ? Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik najraireniji ? Da li postoji trgova ki jezik koji olakava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li univerzalni jezik koji govore u ene ili otmene osobe, kao to je Latinski u srednjem veku ? Specifi ne istorijske oblasti Koliko je pristupa na ta oblast ? Koje prirodne osobine ozna avaju granice ? Koje su susedne zemlje/ljudi i kakvi su ? Zato su se ljudi prvi put naselili u toj oblasti strateki poloaj, trgova ki putevi, vodeni transport, minerali, plodno tlo itd ? Da li su se od tada stvari puno promenile ili jo uvek zavise od onoga to je bilo na po etku ? Kakvo je opruje u toj oblasti u pore enju sa okolnim oblastima ? da li je bilo nedavnih inovacija koje mogu poremetiti ravnoteu snaga ili je sve manje vie isto ? Ko su rivali ili neprijatelji u toj oblasti ? Koliko su fizi ki sli ni ? Koliko su jaki ? Ko su heroji i zlikovci u istoriji okruga (npr. Vaington i Linkoln u S.A.D ili Henri V u Engleskoj, itd.)? Zato su heroji/zlikovci i ta se po zemlji i me u ljudima pri a ko im se divi? Koliko ljudi ima u toj oblasti? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? ta se smatra velikim/malim gradovima/varoima u smislu broja ljudi ? Kakve su razlike u populaciji u toj oblasti koliko raznih rasa (ljudskih ili neljudskih), veroispovesti itd. obi no ive u raznim gradovima i varoima u toj oblasti ? U kojem procentu ? Da li se stanovnitvo kre e od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa na jug, sa planina na obale i sli no ? Zato invazije, bolesti, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podru ja ? Na mesta gde su doli ljudi ? Da li je magija legalna ? Sva magija ili samo neki tipovi ? Da li se zakoni razlikuju od oblasti do oblasti ili su generalno sli ni ? ta te oblasti uvoze ? Izvoze ? Koliko je trgovina vana za ekonomiju ? Kako se menja novac i ko ga menja ? Kakav je nov ani sistem i ko ga ustanovljuje ?
31
Koji ljudi/zemlje/rase su nedavno bili u sukobu? Zato ? Kada i zato su bili poslednji ratovi ? Ko je pobedio ? Koji ljudi/zemlje/rase se bore, koji su saveznici, trgovci ili su tradicionalni rivali ? Da li jo ima netrpeljivosti zbog starih sukoba ? Koliko zemljita je obradivo ? Koliko ima uma ? Pustinje ? Planina ? Visoravni ? Koji su glavni usevi ? (npr. krompir, pamuk, duvan, kafa pirina , kikiriki, e erna trska, itarice itd) ? Da li se neto gaji uglavnom radi izvoza ? Koji usevi ne mogu ovde rasti zbog tla, klime ili iz drugih razloga ? Koliko ima raspoloivih vodenih resursa i za ta se koriste (mlinovi zahtevaju teku u vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike nezavisne izvore kao to su jezera ili velike reke itd) Koje divlje ivotinje, stvarne ili izmiljene ive u toj oblasti ? Da li su neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, koa, arobni sastojci, za eire ? Koje ivotinje, stvarne ili izmiljene, su pripitomljene u toj oblasti ? Kojih nema ovde ali ih ima na drugim mestima ? (Na primer : vodeni bizon u Indiji nasuprot bivola u Evropi i kamila u pustinjama) Kako ve ina stanovnika ivi poljoprivreda, ribolov, trgovina, zanat ? Da li neljudski oblici imaju druga iju trgovinu od ljudi ? Da li su legalno ograni eni ka izvesnim oblicima trgovine ? 3. MAGIJA I AROBNJACI Pravila magije Koje stvari magija ne moe da stvori ? Koja je granica mo i magije ? Kako arobnjaci pokuavaju da prekora e te granice ? Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to godine u enja, neprestan celibat, davanje dela svog ivota ili se anja uz svaku aroliju ? Da li je neko pokuao da izbegne pla anje magije ? Ima li razlike izme u uda i magije ? Ako ima, u emu se razlikuju ? Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska mana (kao u pri i Warlock Larija Nivena), li na snaga volje ili ivotna snaga arobnjaka, neto drugo? Da li je magija potroiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , ivotnom snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaju druga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ? Kako magi ni dodir uti e na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje ne ije snage u predmet, izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa
32
izvorom mo i) ili se to deava prirodno kao postepeni rezultat od puno u enja ili kao deo odrastanja ? ta je potrebno da bi se bacila arolija ? Izvesti odre an ritual, recitovanje poezije, meanje pravih sastojaka u loncu ? Postoje li stvari nalik na palicu, tapi , neto uobi ajeno kao kristalna lopta koja je potrebna pre bacanja arolija ? Ako je tako, odakle i kako arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave, kupuju od zanatlija, nasle uju od u itelja ili ih nabavljaju od neke arobnja ke kompanije? Da li postoji ograni en broj arobnjaka na svetu? Koji je taj broj? Zato? Koliko treba da bi se bacila arolija ? Moe li se arolija odloiti za kasnije ? Da li izvo enje arolije zahteva dug ritual ili je magija stvar trenutka ? Mogu li dva ili vie arobnjaka kombinovati svoju mo da bace ja u aroliju ili magija deluje samo individualno ? ta jednog arobnjaka ini mo nijim od drugoga - znanje vie arolija, sposobnost da rukuje ve om snagom od drugog, ako ima snanije bogove kao zatitnike itd ? Da li praktikovanje magije ima neki odre eni efekat na arobnjaka (kao to je postati odan, podsticanje bolesti ili skra ivanje ivota) ? Ako je tako ima li na ina da se spre e ti efekti ? Da li su ti efekti neizbeni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju predispoziciju za to ? Da li uti u istim obimom na sve ? da li su jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci, vukodlaci) imuni na razli ite efekte ? Koliko je poznato o prirodnim zakonima, fizici i magiji ? Koliko toga je je poznato kao pogreno (npr. Aristotelove ideje o ljudskoj anatomiji, koje su bile pogrene ali su vekovima bile prihva ene) ? Koje se glavne varijante magije primenjuju (npr. biljni napici, ritualna magija, alhemija, demonologija, nekromacija itd.) ? Da li neki rdeluju bolje od drugih ili samo jedan deluje stvarno ? Da li se izvesni oblici magije praktikuju posebno ili uglavnom na jedan pol ili na oba ?Na jednu rasu ili na drugu ? Da li je tako zbog uro ene sposobnosti, prirodnih predodre enja ili po zakonu ? Da li se arobnjakova magijska sposobnost ili snaga menja sa vremenom, npr. Postaje ja a ili slabi za vreme puberteta ili sa staro u Moe li arobnjak iskoristiti svu svoju magiju i prestati biti arobnjak ? Ako se to desi ta radi bivi ma ioni ar umire, povla i se, postaje u itelj, zapo inje drugu karijeru ili postaje konsultant ? Moe li se izgubiti sposobnost arobnjatva ? Ako je tako kako se to deava preterivanje, sagorevanje, ote enje mozga zbog groznice ili udarca, itd ?
33
Moe li se sposobnost injenja magije oduzeti ? Ako je tako kako i ko to moe ? (Tradicionalni primeri: izvesne arolije mogu izvoditi samo device, silovanjem nestaje njihova magija) arobnjaci Da li praktikovanje magije ima neki odre eni efekat na arobnjaka (kao to je postati odan, podsticanje bolesti ili skra ivanje ivota) ? Ako je tako ima li na ina da se spre e ti sefekti ? Da li su ti efekti neizbeni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju predispoziciju za to ? Da li uti u istim obimom na sve ? Da li su jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci, vukodlaci) imuni na razli ite efekte ? Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to godine u enja, neprestan celibat, davanje dela svog ivota ili se anja uz svaku aroliju ? Da li je neko pokuao da izbegne pla anje magije ? Kako razli ite religije, ako ih ima, gledaju na magiju ? Da li je neke brane ? Zato da ili zato ne ? Da li neke zahtevaju da svetenici/svetenice budu arobnjaci ? Da li neke brane da se obavlja arobnjatvo u religioznim objektima ? Koliko treba da se nau i magija ? Da li je magija profesija, umetnost ili samo posao ? Kakav je status dodeljen arobnjacima u tom drutvu ? Da li su izjedna eni sa nadrilekarima , politi arima, i trgova kim putnicima ili se smatraju prose nim radnim osobljem ili se gledaju sa potovanjem ? Da li su arobnjaci organizovani ? Kako ? Kakva je hirerahija ako je ima, da li se prepoznaju ? ta se deava ako osoba/ljudi na vrhu budu ubijeni ? Ko preuzima mesto ? Za koje vreme ? Moe li bilo ko postati arobnjak ili treba biti ro en sa nekim specijalnim talentom ili darom ? Da li razne rase/inteligentni primerci imaju razli ite tipove magije ? Ako je tako, koje magije su povezane sa odre enim rasama/primercima ? Ima li primeraka koji koriste magiju manje ili vie nesvesno - na primer zmajevi koriste magiju da bi leteli a da nisu svesni toga ili vukodlaci koji koriste magiju da bi se promenili ? Moete li stvoriti ivot koriste i magiju ili morate imati nezavisne namene? Ako moete stvoriti ivot ta radite stvarate arobne ma eve ili pravite kiu lokalnim farmerima ? Na ta nali i reklamiranje posla arobnjaka ? Koliki je prose an prihod arobnjaka u odnosu na ostalo drutvo ? Da li magija uti e na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne politike koje uklju uju magiju/ arobnjake (na primer pokuavaju i da vladaju, zatite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokuavaju da uvuku arobnjake u vladarevu armiju, doputaju magije i sl.) Da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ?
34
Da li treba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to sli no kao imati voza ku dozvolu (ili neto sli no u nae vreme kada se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je moe imati samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada, arobnja ki esnaf, lokalni svetenici ? Kako lokalno stanovnitvo gleda na arobnjake ? Da li su oni dobri momci, loi momci, Klint Istvud (pozovite ih ako se treba reiti zmaja), regularno radno osoblje, vrhovni akademici, nikogovi i koji vas uvek pokuavaju iskoristiti, opasne osobe od kojih se treba uvati ? Kako se postaje arobnjak/ma ioni ar ? Da li to zahteva uro eni talenat, obuku i naporan rad, praksu ili sve ovo? Da li su arobnjacim dosadni poslovi u vladi ili u kancelariji? Da li neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi slubenici budu arobnjaci? Ako magija zahteva obuku, gde se to moe nau iti ? Kako je zasnovana njihova obuka ? Ima li nekog pripravni kog staa ili se samo koluju ili je to sistem prenoenja znanja sa jednog na drugog? Da li jeki neobu en arobnjak opasan? Ili je samo obi na osoba? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju? Ako je tako, gde ga u e? Da li je bezbedno pri ati na tom jeziku ili je sve izgovoreno automatski arolija? Ako je tako kao se studenti mogu bezbedno obu avati? Da li se magija smatra za nauku ili su nau nici i arobnjaci rivali? Da li su magija i nauka kompatibilne ? U kom stepenu je prisustvo magije i arobnih predmeta zamenjuje tehnologije (na primer, kov eg koji je za aran da hladi kao friider) ?Tehnologiju duplikaccije ? Dopunsku tehnologiju ? Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona ? (imaju li ista prava kao i ostali stanovnici, nemju prava ili mogu delovati ne obaziru i se na ni ija prava) Da li se relativna snaga zemlje ili vladara meri veli inom armije ili brojem i sposono u arobnjaka ili koli inom novca na raspolaganju ? Mogu li dva ili vie arobnjaka kombinovati svoju mo da bace ja e arolije ili se magija obavlja samo individualno ? ta arobnjaka ini mo nijim ? ta vam treba da bi ste bacili aroliju ? Izvesti odre en ritual, odrecitovati poeziju, izmeati prave sastojke u loncu ? Da li stvari kao to su, koplje, palica, kristalna kugla potrebne da bi se bacila arolija ? Ako jeste, kako i gde arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave sami, kupuju ih od zanatlija, nasle uju od u itelja ili ih naru uju od dobavlja a arobnja kim stvarima?
35
Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska mana (kao u pri i Warlock Larija Nivena), li na snaga volje ili ivotna snaga arobnjaka, neto drugo? Da li je magija potroiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , ivotnom snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaj udruga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ? Kako magi ni dodir uti e na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje ne ije snage u predmet, izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa izvorom mo i) ili se to deava prirodno kao postepeni rezultat od puno u enja ili kao deo odrastanja, nalik pubertetu ? Da li se magijska snaga ili sposobnost menje u toku vremena, postaje ja a ili slabija za vreme puberteta ili opada sa staro u? Moe li arobnjak iscrpeti svu svoju mo i prestati biti arobnjak? Ako se to desi, ta radi bivi arobnjak, umire, ide u penziju, prelazi na poduku, zapo inje druga iju karijeru ili postaje savetnik? Da li je arobnjakov ivot normalnog trajanja ili je kra i od prose nog? Zato? Da li to zavisi od rase ili li no? Da li su svi pripadnici neke rase arobnjaci ? Postoji li moda u arobnjatvu, ima li arobnog bilja i rituala koji je te godine u modi ili izaao iz mode ? Ima li nekih arolija (nasuprot glavnoj magiji) koje su ilegalne ? Zato, zbog efekta arolije ili zbog sastojaka ili procedure koja je potrebna ii neto drugo ? Ako je tako kao se moe detektovati ilegalna magija ? Hapenje ? Kazna ? Da li je hapenje i kanjavanje nelegalnog arobnjaka stvar arobnja kog esnafa ili stvar obi nog suda ? Magija i tehnologija Postoje li magi ni na ini transportovanja (teleportacija, arobni tepih, zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u pore enju sa nemagi nim ? Ima li nekih posledica magi nog putovanja (na primer teleportacijska bolest) Kako se obi no koriste i zbog ega (industrijsko ili zbog zabave) ? Da li magija zna i brzu komunikaciju ? Koliko esto se koristi ? U koju svrhu ? Da li postoje magi na oruja ? Moe li se magija koristiti u ratu ? Na koji na in ? Da li je magija dovoljno brza da bi se koristila u borbi prsa u prsa ili je magija vie opsadno oruje i koristi se na daljinu i polako ? Kako prisustvo magije uti e na oruje ? Moe li magija oruje u initi efikasnijim? Moete li u initi neto naro ito na zidove, oruje ili ih u initi boljim da bi se odupreli aroliji neprijatelja?
36
Kako prisustvo magije uti e na oruje? Moe li obi an predmet postati vrlo smrtonosan (Lete i tiganj?) ili magijadeluje samo na strvari koja su ve oruje? Moe li obi an predmet biti za aran da njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske kulinarske vetine, ealj koji ne ote uje kosu)? Koliko su uobi ajene i korisne takve stvari? U kom stepenu prisustvo magije, magi nih predmeta i arobne tehnologije (na primer kov eg koji moe zameniti friider)? Tehnologija dupliciranja? Moe li arobni/ili magijski predmet biti u masovnoj proizvodnji? Da li se magi ni tepisi i arobno prstenje prodaje po buticima? Moe li se arobna ili magi na stvar koristiti da se pove a efikasnost proizvedenog proizvoda za masovnu upotrebu ? Da li poslovi zahtevaju arobnjake na platnom spisku, kao to moderni biznismeni imaju pravne eksperte ? Za ta su oni pla eni ? Raznovrsna pitanja o magiji Da li se prirodni i fizi ki zakoni razlikuju u ovom svetu (prilago eni magiji) ili su isti kao u realnom ivotu ? Kao se tu uklapa magija ? Kako se tu uklapaju magi ne ivotinje ? Ako postoje izmiljene ivotinje (zmajevi, jednorozi i sl.) kako se uklapaju u ekologiju ? ta jedu ? Kakvo podru je zauzimaju Da li su inteligentne/ ili soposobne da bacaju ini, govore i sl ? Kada je nastala civilizacija ? U kom pravcu se irila ? Kako je na taj razvoj uticalo prisutvo magija ? Prisustvo ne ljudskih rasa ? Direktna ili indirektna akcija bogova ? Na koji na in se arolija moe zloupotrebiti ? Koliko esto se to deava ? Koji ljudi/rase se smatraju najcivilizovanijim? Koji su tehnoloki najnapredniji ? Koji su magijski najnapredniji ? Najmanje napredni ? Da li je magija legalna ? Sve magije ili samo neki tipovi ? Da li se zakon puno razlikuje od zemlje do zemlje ili je stav uglavnom sli an. Koje divlje ivotinje, stvarne ili imaginarne ive u toj oblasti ? Da li su neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, kou, magi ne sastojke, perje za eire ? Ima li magi nih ivotinja, kao to su zmajevi ili jednorozi ? Ako ima, koje su ? Koliko ? Da li su uobi ajene ili su to pojedina ni primerci ? Da li su pripitomljene ? Ima li arobnih predmeta (prstenje, ma evi i sl.) ? Ako ima ko ih pravi i kako ? Da li je arolija trajna ili oslabi posle nekog vremena? Gde nau nici ili arobnjaci rade univerzitet, privatne laboratotije, pod nadzorom vladara/drave, itd ? Dostignut nivomagije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovnitvu ?
37
Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko gradskog stanovnitva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Koji su glavni politi ki inioci ? Koliko dugo su takvi ? Koji faktori su savezni ki a koji neprijateljski ? Ima li potencijalnih novih snaga na politi koj sceni (npr. uzdizanje srednje klase, univerzitet sti e neo ekivanu snagu zbog magijskih otkri a. Da li su arobnjaci politi ka snaga ili su iznad nje ? Ima li nacionalnih politika koje uklju uju arobnjake/vra eve (na primer zbog zatite, krenja zakona ili da se promovie izvesna magija, pokuavaju uvu i arobnjake u vladarevu vojsku, licensiranja arobnjaka i sl.) da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im treba ? Koliko prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li se magija koristi primarno za inteligentne namere ( arolije nevidljivosti) ili se arolije koriste na bojnom polju (pozivanjem demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kamenja na njih itd ? Ako je mogu a magija na bojnom polju kako se moe braniti od nje? Da li je le enje uglavnom magijski proces ? Ako jeste, kako radi magija ozdravljenja ? Da li magi ni vidar svesno uti e na proces ozdravljenja (to zna i da se zahteva da poznaje anatomiju itd, ) ili magija samo ubrzava normalno ozdravljenje, ? Ima li vie od jedne vrste magi nog vidara (kao to su hirurzi, o ni doktori itd ) ? Ima li i magi nih i obi nih lekara i ako ima da li su rivali ili jednostavno raznih specijalnosti ? Koji je nivo medicine ? Ko su lekari ? Treba li vam talenat za le enje ili samo obuka ? Ko obu ava lekare, travare, apotekare, hirurge arobnjaci ili ne arobnjaci ? Da li je mogu a sudska magija ? Da li se koristi ? Da li se koristi samo za odre ene zlo ine ( i ako jeste zato) ? Da li su rezultati sudske arolije prihvatljivi za sud ? Da li je to neto to moe u initi svaki arobnjak ili treba specijalizacija ? Ima li odvojenih civilnih i kriminalnih sudova ? Ljudski i neljudski sudovi? Ima li posebnog suda ili procedure za magi ne zlo ine? Kakva je razlika izme u sudova? Da li se od sudije ili drugih sudskih zvani nika zahteva/zabranjuje znanje magije ? Da li su injenice iznesene magijom prihvatljive za sud ? Da li su injenice steknute magijom vie ili manje relevantne nego fizi ke injenice ili iskaze svedoka ? Moe li se magija koristiti u umetnosti i ako moe kako bojiti platno, slike koje se mi u, frule koje same sviraju itd ? Kako se normalni umetnici ose aju zbog toga ? Da li ima nekih grana isto magijske umetnosti, kao to su iluzije ?
38
6. LJUDI I OBI AJI Generalno Da li prose ni ljudi veruju u stare pri e ili odbacuju one koje nisu zasnovane na injenicama (npr. Troja) ? Da li se divlji i pobunjeni mladi ljudi obla e druga ije ? Kako ve ina ljudi ivi ? Obi aji Da li vreme ili klima odre uju neku naviku ili obi aj kao to je podnevna siesta u toplim krajevima ? ta se smatra normalnom porodicom ? Koliko je velika jedna ve a porodica ? Koliko su vane porodi ne veze i odgovornosti ? Kakvi su rituali u ovoj kulturi ? Da li su to formalni rituali, kao proglaenje vitezova ili su neformalni ? Da li su druga iji za ene i za mukarce ? Za plemstvo i obi an narod ? Kakvi obi aji spadaju pri ro enju i uvo enjem novog deteta u porodicu ? Da li se majka odvaja od deteta u odre eno vreme ? A dete ? Da li ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima, dedama, gospodarima, svetenicima ? Da li seobavlja gozba ili sve anost ili se svi trude da ne privuku zlu sre u ili demone ? Ko obi no prisustvuje ro enju ? Da li je to strogo stvar ena ili su uklju eni i mukarci ili je prisutna samo babica ? Ko podie decu ? U kojem dobu se po inju obu avati i vebati ? Ko to radi ? Da li se smatraju malim bi ima ? Da li se obla e druga ije od odraslih? Ako se obla e kada po inju nositi ode u odraslih? Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, svetenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zato (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skelediju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plae, da li ih potuju ili ignoriu ? Koje li no naoruanje je doputeno onome ko ga moe imati ? Da li se neki smatraju plemi ima po obi aju ili po zakonu Da li zakoni brane nekim klasama da uopte budu naoruani ?
Jelo Da li ljudi i ene, roditelji i deca, sluge i gospodari jedu odvojeno ili svi jedu zajedno ? Kako se status iskazuje za stolom (sedenjem iznad ili ispod slanika, blizu ili daleko od ela stola itd) ? Koje jelo se smatra sve anom hranom ? Koja hrana/pi e je vezano za odre ene proslave, doga aje (npr. pogrebi, ven anja) ili za godinje doba ?
39
Po emu se razlikuju obi ni, dvorski ru ak od obi nog jela, po kvalitetu ili koli ini hrane ? U emu se obi aji na dvoru razlikuju od onih svakodnevnih ? Koji pribor za jelo se koristi ? Viljuke, noevi za jelo, kaike, tapi i ? ta je obi an ili tipi an obrok vie klase da li po inju sa vinom a onda sa slatkiima, odreskom, pa salatom ili sve donose odjednom ? Da li su potrebna prilago enja da bi se zabavili gosti ili razli ite klase/vrste vie stolice za patuljke, sirovo meso za vukodlake, smu evi za harpije itd ? Kako obi aji pri jelu kod raznih rasa odraavaju njihovu kulturu i fizionomiju ? Koliko teko a te socijalne razllike stvaraju me u rasama ? Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi netretirana voda bila dobra za pi e ? Ako nije ta ljudi piju umesto nje Kojeg obllika su stolovi za jelo (okrugli, duguljasti, kvadratni, pravougaoni itd ?) Gde se nalazi mesto za po asnog gosta ? Ko je najvaniji lan doma instva ? Koje se stvari iako su jestive nikada ne jedu (ta se ne smatra ne istim) ? Zato ? Da li je neka obi na ljudska hrana otrovna za patuljke ili vilenjake ? (ili obratno) ? Koje vrste hrane i useva su karakteristi ni za odre ene rase ? Razne kulture ? Razne zemlje ? Pozdravi i susretanja Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo mahanjem, rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle poti u pozdravni gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo oruje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da nisu naoruani ? Ima li razlike izme u pozdrava sa nekim jednakim i onome ka niem ili viem od sebe ? Ima li razlike izme u pozdravljanja mukarca ili ene ? Ljudi i nehumanih vrsta ? Ima li na ina da se pozdravni gest pretvori u porugu ? Kako se dva oveka koja se normalno ne susre u upoznaju jedan sa drugim Kakav je poredak predstavljanja kada se nekoliko ljudi razli itog pola i statusa predstavljaju, koga treba predstaviti jedno drugom ? Ima li klasa ljudi/bi a koja se nikada ne predstavljaju ljudima/bi ima ? Da li su imena vana i ako jesu u kakvim okolnostima se daju drugim osobama/bi ima ? Postoji li neki obi aj koji imenuje nekog ko je predstavljen (na primer : kazuju se imena i titule pri prvom susretu ali se nikada kasnije ne ponavljaju, tako da se nekom obra amo samo sa Dord iako je predstavljen kao Vojvoda Dord Edvard Kntenbri Gordon de
40
la Svis-Fol, Markiz od Horsama, Vajtvoter i Fremingem, Erl od St. Peter Klouz, i Vikomt od Abernetija) ? Ima li neke razlike u na inu pozdravljanja nekoga koga ve znate i nekog ko vam je stranac (ili se sa svakim rukujete ili se naklonite) ? Kako pozdravlaje nekog poznanika na daljini (kada ide drugom stranom ulice) klimanjem, dodirnuvi eir, mahanjem, osmehom ili nikako ? Gestovi Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo mahanjem, rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle poti u pozdravni gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo oruje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da nisu naoruani ? Da li su gestovi i govor tela u ovom drutvu suptillni ili ne ? Da li ljudi razgovaraju rukama ili se to smatra vulgarnim ? Ima li na ina da se pozdravni gest pretvori u porugu ? ta je prijatno i uljudno govoriti o odsutnim ljudima u ovoj kulturi ? Drugim kulturama/zemljama/rasama ? Koliko su ljudi svesni ovih razlika ? Koji gestovi su uvredljivi ? ta oni zna e ? da li se neki gestovi razlikuju zavisno od kulture, rase ili vremena ? (npr. Ameri ko Vznak pobede, koji je postao znak mira u Evropi je bio veoma uvredljiv) ? Koliko se gestovi i govor tela razlikuje me u zemljama ? Izme u rasa ? Ima li stvari koje negde nisu bitne a u drugima su smrtno uvredljive (jedenje levom rukom) ? Koji su na ini iskazivanja potovanja starijem, nadre enom, profesoru, sveteniku itd ? Posete Ima li pitanja koja se moraju postaviti ili izbe i (kako je porodica, kako posao, nikada ne pri ati o politici ili religiji itd.) ? Da li teme na inju samo gosti ? Doma ini ? Koliko ozbiljno kultura shvata odgovornost gosta i doma ina ? Koja pravila odre uju kada neko postaje gost ili doma in (npr. u zemljama srednjeg istoka, davanje hleba i soli nekome ini ga gostom, a davanje petostrukeporcije mesa bez hleba ili salate - ne)? Koje stvari se smatraju uljudnim da se ponude gostu: hrana, neto za itanje, li na straa ili sluge, muzika/zabava, osoba suprotnog pola koja bi spavala sa njim? ta se smatra uljudnim odgovorom na ponudu doma ina? Ima li stvari koje se smatraju grubim za prihvatanje ? Grubim da se odbiju ? Grubim da se trae ? Grubim da se ne trae ?
41
Kada gost stigne da li se odmah nudi hrana i pi e, posle nekog vremena, ili samo na zahtev ? Ima li odre enog jela ili pi a koje se uobi ajeno nudi novom gostu ? Koliko se razli iti obi aji pri obedima u raznim kulturama i rasama sukobljavaju ili podraavaju ? Na primer : osoba iz kulture u kojoj je nepristojno odbiti ponu eno jelo je gost nekome ija kultura smatra za neuljudno da se prestane sa ponudama dok gost ne kae da je dosta. Jezik Da li postoji trgova ki jezik koji olakava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li univerzalni jezik koji govore u ene ili otmene osobe, kao to je Latinski u srednjem veku ? Da li su neki ili svi ljudi dvojezi ni ? Ima li nekog obi nog jezika kojeg ve ina ljudi razume ? Ima li tajnih jezika ili kodova koje znaju samo svetenici, vojnici, arobnjaci, lanovi esnafa i sl. ? Gde su se razvili ? Koje su varijacije u obrascu jezika, sintaksi ili slengu u zavisnosti od jedne ili druge socijalne klase ? Jednog naselja u odnosu na drugo ? jednog regiona ka drugom ? Jedne rase u odnosu na drugu ? Koje fraze koriste odre ene oblasti ? (Na primer : u ribarskom gradu, za dobru sre u se kae dobar lov, dok ljudi u poljoprivredi to kau kao neo ekivana etva). Kakve vrste ivopisnih prikaza i fraza koriste ljudi ? Koje stvari u njihovoj kulturi imaju vie re i (npr. Eskimski jezik ima 14 re i za razne vrste snega) ? ta ljudi u ovoj kulturi smatraju dovoljno vanim da bi imalo ime ? ta to kae o njihovom pogledu na svet ? Ima li re i koje se nikada ne smeju izgovoriti osim u posebnim prilikama, ceremonijama ili posebnim okolnostima ? Da li se te re i ne izgovaraju u pristojnom drutvu ? Da li se te re i razlikuju od kulture do kulture i od rase do rase ? Za ta ljudi korista zakletve ? Za ta koriste kletve ? Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zato ? Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik najraireniji ? Postoje li razli iti jezici za razli ite rase (patuljke, vilenjake itd.) ili je jezik zasnovan vie na geografiji nego po rasama ili vrstama ? Ima li specifi nog jezika koji se treba nau iti da bi se razgovaralo sa zmajevima ili magi nim zvcerima ? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju ? Ako je tako gde se u i ? Da li je bezbedno govoriti tim jezikom ili je sve izgovoreno automatsk i arolija ? Ako je tako, koliko je sigurno obu avati studente ?
42
Etika i vrednosti Za ta ljudi korista zakletve ? Za ta koriste kletve ? ta je najpoeljnije/najvrednije u tom drutvu zlato, rubini, droge, novac, krzno, irvasi, itd ? Zbog ega je to najvrednije/najtraenije ? Da li razne rase razno vrednuju stvari ? Ima li rase/kulture za koje su nematerijalne stvari (informacije, vreme) najvanije stvari ? Kako se ponaaju ka njima ? Koje stvari se smatraju normalnim i prihvatljivim u tom drutvu a ne bi se smatrale normalnim i prihvatljivim u naem ? (Na primer : dvoboji, droge, otvorena homoseksualnost, poligamija, edomorstvo) ? Koje stvari se u ovom drutvi smatraju okantnim a u naem ne (na primer pokazivanje enskog zgloba, jesti levom rukom, itati u drutvu) ? Kakva e biti reakcija ako neko vidi osobu da ini takve stvari okrenuti se, pozvari policiju, izvu i ma i pozvati ga na dvoboj, itd ? Koji je prihvatljiv limit po asti i potovanja u tom drutvu ? Da li su dobronamerne lai prihvatljive ili se bilo koja la smatra kanjivom ? Da li je kra a prihvatljiva, ozloglaeni zanat ili je zlo in ? Da li je krenje zakletve neprihvatljivo iz bio kog razloga ili se moete povu i ako se duga strana pokae kao zla ili niste bili sasvim informisani ? ta se smatra pravom stvariza injenje ako dve zakletve do u u sukob ho e te li u initi najbolje to moete, uzdrati se od poslednje zakletve, uzdrati se od zakletve ja e/slabije osobe, izvriti samoubistvo ? Kakav je stav ka vlasnitvu ? ta se smatra kra om i ta moe biti ukradeno dragulji, zlato, ne ije dobro ime i reputacija ? Da li su lopovi nezavisni kriminalci , lanovi ilegalnog esnafa, poslovni ljudi koju imaju zakonsku licencu ili neto drugo ? Ko se smatra stanovnikom sa svim pravima i pivilegijama ? Koja su ta prava i privilegije (glasa ko pravo, zatita od lopova, rimsko pravo na sasluanje) i koje odgovornosti idu uz to (sudijske obaveze, obezbe ivanje fondova, ili vitezova za kraljevu armiju) ? Ima li nekih klasa ljudi ( arobnjaci, stranci, deca, seljaci, ene) koji imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego ve ina stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ? Ima li grupa ljudi koji nemaju potpuna prava u ovoj kulturi ? Zato ne ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ?
43
Koje su kontraverzne stvari u toj kulturi ? O kojim stvarima moete bezbrino razgovarati u nekom baru ? Koji predmeti razgovora e se automatski smatrati neprijateljskim ? Koji su socijalni tabui koje stvari se ne rade, kao to je noenje kupa eg kostima u kancelariji ? O kojim stvarima se ne razgovara ? ta e se desiti kao neko to uradi ? Kako se ti tabui odraavaju me u razli itim rasama ? ta je najve a drutvena faux pas glasno podrigivanje na zvani nom banketu, izvla iti ma u prisustvu kraljice/plemi a, pitati patuljka da li je muko ili ensko ? Koje stvari ili dela uzrokuju uznemirenje ili neprijatnosti ? ta je drutveno najpoeljnije ponaanje, brak i porodica ? Da li je brak prevashodno drutena ili religiozna institucija ? Koje su osobe ili grupe prema kojima svi imaju obaveze samo po njihovom ro enju neko iz porodice, neko iz grada/drave, nekom vladaru/predsedniku, bogovima ? Koja je hierarhija i obaveze me u njima da li se smatra pristojnijim pratiti savete majke ili pratiti nare enja vladara ? Koji su standardi ljudske lepote ? Crtanje i skulptutre ? Ode a i nametaj ? Kako se oni razlikuju od standarda u naoj kulturi (na primer: u zemlji se debljina smatra lepotom i poeljnom)? Kako se standardi o lepoti odraavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na primer: patuljci mogu visinu smatrati neprivla nom, vukodlaci mogu biti privla niji zbog duih zuba ili posebnog mirisa)? Koji su heroji i zlikovci u toj kulturi (na primer vaington i Linkoln u SAD, nasuprot Henrija V u Engleskoj itd)? Kome se dive kao heroju/zlikovcu i ta se pri a o ljudima koji ih oboavaju? Kakav je idealni ivot ka kome tee ti ljudi? Da li ljudi uglavnom ele da kupe malu ku u na selu, kupe razne sprave ili da slue u vojsci/mornarici? Kakava vrsta ljudi su buntovnici i izopotenici iz drutva? Kako se drutvo odnosi ka njima? Kakve akcije ili ideje mogu dovesti do ne ijeg izgona ili odbacivanja? ta se deava sa ljudima koji ne prihvataju drutveni poredak da li imaju svoj deo grada ili su nevidljivi (u blizini) ili su uzba eni iz grada ? Ko su arbitri etike (onima koji se suprostave zakonu) ? Kako su postali arbitri ? Ko su drutveni arbitri ? Itd, itd... Koje eti ke/moralnre odluke se smatraju nadleno u religije a koje ne ? Religija i bogovi Kako razne religije, ako ih ima, posmatraju magiju ? Da li je neke brane ? Zato da ili zato ne ? Da li neke zahtevaju da svetenici/svetenice budu arobnjaci ? Da li neke to brane ?
44
Ima li stvarnih bogova/boanskih bi a ? Ako ima, imaju li oni aktivnu ulogu u a) hramovima, crkvama i religijama koje ih oboavaju b) ive kao obi ni ljudi ? Zato da ili zato ne ? Koliko bogova ima i koja je hierarhija me u njima ? Koji su dobri a koji su zli ili je to bezna ajno kada se govori o bogovima ? Kako razne religije posmatraju nevernike ? Strance ? ne ljudska bi a ? Koje religije podravaju drava/vladar/vlada a koje podravaju obi ni ljudi ? Kakvi obi aji spadaju pri ro enju i uvo enjem novog deteta u porodicu ? Da li se majka odvaja u odre eno vreme ? A dete ? Da li ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima, dedama, gospodarima, svetenicima ? Da li seobavlja gozba ili sve anost ili se svi trude da ne privuku zlu sre u ili demone ? Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, svetenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zato (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skelediju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plae, da li ih potuju ili ignoriu Ima li razlike izme u uda i magije ? Ako ima u emu je razlika? Ima li napetosti, rivalstva li potpunog potovanja izme u tih stvarnih bogova ? Kako to uti e na politiku crkve ? Na svakodnevni ivot ljudi ? Da li se religija uklapa u to drutvo ? Ima li dravne crkve ? Da li je normalna religijska sloboda ? Da li ljudi uglavnom misle da su crkve/hramovi paraziti ili korisni deo drutva ? Koje eti ke/moralne odluke se smatraju kao deo religije a koje ne ? Da li bogovi motre na ljudsko ponaanje ? Zato da ili zato ne ? Ako ima pravih, dokazanih bogova, kakav udeo u njihovom oboavanju ima vera ? Kakvi su njihovi rituali i zato ? Kakve ponude se smatraju, dobrim, boljim najboljim ? Da li se pretpostavlja da ljudi izaberu jednog Boga za oboavanje a ostale ignoriu ili svi obnoavaju sve ? Kako se ljudi opredeljuju koga da oboavaju ? Kako odlu uju koji e hram pose ivati ? Koliki udeo razli ite religije i filozofije imaju u javnom i privatnom ivotu ? Da li se filozofija i teologija smatraju akademskom kulom od slonova e ili se o njima raspravlja na pijaci, kao Sokrat ? Koliko uticaja njihove teorije imaju na to kako e ljudi stvarno ponaaju ? Da li su svetenici i filozofi u stalnom radnom odnosu ili obavljaju dnevne poslove ? ako su u stalnom odnosu, ko ih pla a crkveni savet, patron, investicioni fonfd hrama, Bog kojem slue ? Zbog ega se bogovi interesuju za ljude ? Da li su nalik gr kim sa Panteona (svadljivi, i dugove niji od ljudi) ili su transcedentni i
45
neshvatljivi ? Da li bogovi imaju ograni enje preko kojih ne mogu dalje ? Prema emu odabiraju delovanje ? Mogu li bogovi praviti greke ? Kako razni hramovi i filozofi objanjavaju klasi ni problem zla ? Da li misle da su loe stvari uvek samo kazna za neki prestup, izraavanje karatktera, posledica zlih neprijatelja (Satana, Loki) ili jednostavno neto to bogovi ne mogu spre iti ? Populacija Koliko je ljudi u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa populacijom naeg sveta ? ta se smatra za mali/veliki grad/varo po smislu broja ljudi ? Kako razlikosti u pogledu broja ljudi koliko razli itih rasa (ljudskih i neljudskih) veroispovesti itd, obi no ive u raznim gradovima i varoima te drave ? U kom procentu ? Da li se stanovnitvo kre e od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa na jug, sa planina na obale i sli no ? Zato invazije, bolesti, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podru ja ? Na mesta gde su doli ljudi ? Dostignut nivomagije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovnitvu ? Ako su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko gradskog stanovnitva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Ima li dosta imigracije u ili izvan raznih zemalja ? Zato ? U koje ili iz kojih zemalja ? Koje geografske oblasti su najgu e naseljene ? Najmanje ? Da li su izvesne oblasti ili podru ja naseljenija odre enim rasama nego druga ? Zato ? 5. SOCIJALNA ORGANIZACIJA Generalno Gde se obavljaju magijska ili nau na istraivanja univerziteti, privatne laboratorije, pod pokroviteljstvom vladara/vlasti itd ? Da li teba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to sli no tome imati voza ku dozvolu (ili neto sli no u nae vreme kada se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je moe imati samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada, arobnja ki esnaf, lokalni svetenici ? Koji su na ini i titularni oblici obra anja aristokratiji/plemstvu ? Da li su svi moj lorde i moja damo ili postoje razlike, (vaa milosti, vaa visosti, vae blagorodsvo, vaa svetosti) ? Koje profesije su cenjene ? Koje su potcenjene ? Zato ?
46
Koliko nivoa u drutvu postoji : seljaci, buroazija, ratnici, plemstvo ? Koliko je lako di i se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ? Koliko su vrste podele me u drutvenim klasama da li je ponizno za plemi a da u estvuje u trgovini ili ratniku da pomae u etvi ? Koliko je lako di i se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ? Koliko ima drutvenih kretanja ? ta ljudi misle da ih ima ? Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Ode a i nametaj ? Koliko se razlikuju od standarda u naoj kulturi (na primer: zemlja koja debljinom smatra poeljnom crtom lepote)? Kako se standardi o lepoti odraavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na primer: patuljci moda visinu smatraju neprivla nom, vukodlaci su privla niji sa duim zubima ili po posebnom mirisu)? Vlada Kako prisustvo magije i arobnjaka uti e na zakon i vladu? Da li su arobnjaci u nemogu stvu da obavljaju neke vrste vladinih poslova i dunosti? Da li neke vlade zahtevaju da njihovi slubenici budu arobnjaci? Koji je osnovni oblik vladavine: feudalni, aristokratski, oligarthija, apsolutna vlast, demokracija ili neto drugo? Koji oblici se koriste u susednim zemljama i da li su isti ili razli iti? Koje slube obezbe uje drava ili vlada : kola, sud, advokatska komora, armija koja titi ljude od Vikinga ? Koje slube se obezbe uju lokalno ili privatno ? Ko ima pravo da nametne takse ? Za ta? U kom obliku? Mogu li se takse platiti u robi ili se za neto zahteva novac? Ko obezbe uje pomo ne slube za dravu ? Kako se oni zovu : kraljevi kancelari, kabinet ministarstva, dravni sekretar, devojke za sve ? Ima li naslednih slubi, civilne slube, proglaenja, vojske, glasanja ? Da li se relativna mo zemlje ili vladara ceni po njegovoj armiji, po broju i sposobnosti arobnjaka ili po iznosu novca/trgovine kroz koji se pravima i obavezama ? Koja su ta prava i obaveze (glasanje, zatita od kra e, rimsko pravo na sasluanje) i koje odgovornosti idu uz to (sudijske obaveze, obezbe ivanje vitezova za vojsku gospodara) ? Ima li nekih klasa ljudi ( arobnjaci, stranci, deca, seljaci, ene) koji imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego ve ina stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za dravu ili se prema njima ima neki drugi odnos ? Koji je najlaki/najuobi ajeniji na in da se napreduje u statusu sakupiti to vie para, dobro se oeniti, biti pred o ima vladara itd ? Koliko ima otpora ka ne ijem napredovanju u drutvu ? Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogu nosti ? Kako se to odre uje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili
47
politi kog) ? ta e se desiti ako je naslednik bezna ajan ? Ko izdaje nare enja ? Kako se oni biraju? Ko je odgovoran za zatitu vladara ? Njegova li na garda ? Tajna sluba, elitna grupa uklju ena u regularnu armiju ? Kakva su obezbe enje protiv ubistava, trovanja, direktnih napada, magi nih napada ? Ko moe izdavati nare enja (vojsci, ubira ima poreza, slugama, obi nom narodu na ulici) ? Kako se ti ljudi biraju ? Ko je odgovoran za platni promet : vladar, lokalni baroni, neko drugi (trgova ki esnaf) ? Da li ima generalno prihva enih standarda ? Koliko lako/uobi ajeno je falsifikovanje ? Ima li nekog organizovanog sistema obuke ? Ako ima ko ga obezbe uje: vlada, crkva, privatne osobe? Kako ga obezbe uju? Ko moe pozvati ljude u vojsku i kako? Da li vladar trai ljude od plemstva koji za uzvrat daju svoje sluge ili vladar obavlja sve sam? Koliko je uobi ajeno da vlada pijunira i organizuje obavetajnu slubu? Vojsku? Trgova ki esnaf i trgovci vrednostima? Ima li pravih organizacija ili pijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni agenti? Koliko je to efikasno? Da li odnosi izme u drava zavise uglavnom od odnosa izme u vladara ili se dva vladara mogu mrzeti a da ne mogu proglasiti rat koji e njihove zemlje uvu i u taj okraj? Ima li vremena kada ljudi o ekuju post ili gozbu (na primer pre ravnodnevice, posle ro enja deteta, za vreme posta i ramazana, posle smrti vladara itd)? Ima li prilika kada se o ekuje da vladar organizuje proslavu ili spektakl da bi se ljudi zabavili(na primer: Gladijatorske igre u starom Rimu)? Politika Da li je magija profesija, umetnost ili samo posao? Kakav se status pripisuje arobnjacima u tom drutvu ? Da li im je zabranjeno politi ko delovanje ili su arobnjaci i arobnja ki esnafi do grla u dvorskim intrigama ? Da li magija uti e na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne politike koje uklju uju magiju/ arobnjake (na primer pokuavaju i da vladaju, zatite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokuavaju da uvuku arobnjake u vladarevu armiju, doputaju magije i sl.)? Da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ? Ima li napetosti, rivalstva ili potpunog sklada me u aktuelnim bogovima ? Kako to uti e na politiku crkve. Na svakodnevni ivot ljudi ? Da li nivo tehni kog razvoja dostie nivo drutvenog i politi kog napretka ?
48
Da li se relativna mo zemlje ili vladar meri veli inom armije, brojem i sposobno u arobnjaka ili koli inom novca-trgovine koja se obavlja ? Koji je najlaki/najuobi ajeniji na in da se napreduje u statusu sakupiti to vie para, dobro se oeniti, biti pred o ima vladara itd ? Koliko ima otpora ka ne ijem napredovanju u drutvu ? Koji su glavni politi ki inioci prisutni ? Koliko su ve prisutni ? Koji inioci su savezni ki a koji neprijateljski ? Ima li nekih potencijalnih novih snaga na politi koj sceni (na primer izdizanje srednje klase, univerzitet sti e neo ekivanu mo zbog izvesnih magijskih otkri a) ? Koji su kontraverzni politi ki doga aji u to vreme/u toj dravi ? Koji stavovi se smatrju konzervativnim ? Liberalnim ? Nezamislivim ? Koliko uticaja imaju posebne interesne grupe kao to su trgovci, arobnjaci, ili razne religije, na dvorsku politiku ? Kako izraavaju svoj uticaj indirektno (govore i plemstvu ili lanovima saveta o pristajanju na njihovu stranu) ili direktno (podmi ivanjem, prinudom, slanjem svojih predstavnika u dvor) ? Ima li neke klimave saradnje izme u sasvim razli itih grupa ? Zbog ega su osnovane ? Koliko e trebati da se one razdvoje? Kada se to desi kakav e efekat to imati? Koja stara rivalstva i mrnje jo uvek uti u na trenutno ponaanje politi ara (na primer: koti i Velani su dve grupe, Katolici protiv protestanata protiv Muslimana, patuljci prtiv vilenjaka, Hefildovi protiv MekKojevih)? Prema kojim osobama postoje predrasude: patuljci, vukodlaci, trgovci, ene, preduzetnici? Da li je to institucionalizovano? (na primer: stvar zakona) ili je samo javni stav? Da li vladar ima dovoljnu mo da savlada takvo ponaanje i proglasi patuljka za glavnog kancelara ili sekretara odbrane i da to uspe ? Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogu nosti ? Kako se to odre uje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili politi kog) ? ta e se desiti ako je naslednik bezna ajan ? Ko izdaje nare enja ? Kako se oni biraju ? Ima li ljudi koji imaju veliki uticaj na vladu/politiku ali ne zauzimaju zvani nu poziciju ? Ko su oni ? Zbog ega imaju uticaj ? Da li se to smatra normalnom ili loom stvari ?
6. TRGOVINA I JAVNI IVOT Opte Koji ljudi/zemlje /rase se bore, ko su saveznici, trguju ili su tradicionalni rivali ? Postoje li jo netrpeljivosti zbog starih deavanja ?
49
Da li postoji trgova ki jezik koji olakava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li univerzalni jezik koji govore u ene ili otmene osobe, kao to je Latinski u srednjem veku ? ta ova zemlja uvozi ? Izvozi ? Koliko je vana trgovina za ekonomiju ? Kakvi su nov ani tokovi i ko rukovodi njima ? Zato su se ljudi prvi put doselili na ovo mesto strateka lokacija, trgova ki put, vodeni transport, minerali, obradivo zemljite itd ? Koliko se od tada promenilo ili je sve ostalo manje vie isto od kada su doli ovde ? Koliko zvani ni stavovi ka ostalim zemljama uti u na razmenu i trgovinu ? Da li trgovci uglavnom ignoriu stavove vlade sve dok mogu sticati profit ili e time zapasti u nevolje ? Da li postoje carinici ili neki ekvivalent njima pri prelasku granice ? Da li je uvoz/izvoz nekih tehnolokih/magijskih artikala regulisan zakonom ili ne vladinim kartelima ? Kako to uti e na politi ke odnose izme u zemalja ? Posao i industrija Kako je organozovan posao ? Ima li udruenja proizvodnje ? Esnafskih struktura ? Multinacionalnih kompanija ? Internacionalnih kartela ? Da li su ljudi u stanju da ukrste zanate - na primer da nau e ili obave razli ite poslove ? Da li ovo zahteva dozvolu esnafa, dopis od nekog nadre enog ili se automatski regulie zakonom ? Koliko su striktna ograni enja esnafa da li je jedino drvose ama doputeno da grade ku e ? Koji tipovi trgovine su predstavljeni u malim gradovima ? U srednjim gradovima ? Velikim gradovima ? Da li je izdavanje i kovanje novca standardizovano ili postoji sistem razmene? Koji su tipi ni apoeni ? Koji novac trgovci i putnici vole da nose na put ? Kako se nazivaju razli ite monete i koliko vrede ? Da li se industrijski procesi (kao to je izrada ma eva, tkanje itd.) smatraju poslovnom tajnom ili je to deo opteg znanja ? Kroz koji proces prolaze mladi da bi dospeli do esnafa ili trgovine ? Pripravni ki sta ? etiri godine koleda ? Da li su zahtevi esnafa za razne nivoe vetine (kao to je egrt, kalfa, majstor ili student, doktor, specijalista) standardizovani ili njihov rang zavisi od dobre volje upravnika esnafa za tu vetinu ? Da li su razni regioni/gradovi specijalizovani za odre ene zanate, procese ili proizvode (primer : Damaski elik, vina iz Bordoa, kineska svila, sir iz Viskonsina) ? Da li se razne rase specijalizuju za neto ? Kakve su regulacije ako ih ima, da li vlada/vladar ustanovljava poslovnu praksu ? Postoje li antimonopolisti ki zakoni ? Ekoloki ? Ima li standardizovanih sistema teina i mera ili trgovci imaju svoje
50
specifi ne, Londonski buel ita, koji radije koriste nego Jorkirki buel ? Kako razli iti sistemi uti u na izvoz i trgovinu ? Ima li novih industrijskih razvoja ? Koji stari su upotrebi ili su zastareli ? Kako se uvaju belele ? Urezima na tapu, pergamentu, glinene plo ice, niska perli ? Postoje li trgova ke klase ? Kako se one uklapaju u drutvo ? Ima li trgova kih esnafa ? Ako ih ima kako su organizovani ? Koliko imaju mo i u kontroli trgovine ? Koliko rivalstva postoji izme u njih ? Ima li trgova kih organizacija koje se ire van okruga ( kao to je savez nema kih gradova) ? Koliko je njihovo lokalno prisustvo ? Da li je ekonomija zasnovana na novcu ili na trampi ? Koje potreptine su dostupne u trgovinama malih gradova ? U velikim gradovima ? Kako potreptine dospevaju na trite ? Koje industrije rudarstvo, ribarstvo, brodogradnja, dravni poslovi, poljoprivreda, proizvodnja itd. su vane i u kojim oblastima ? Koje zavise od materijala iz drugih oblasti (kao brodogradnja od drveta ili tkanje od vune) ? ta se deava ako se prekine dostava ? Ko je odgovoran za kovanje novca : vladar, lokalni baroni, neko drugi (trgova ki esnaf) ? Da li ima generalno prihva enih standarda ? Koliko je lako/uobi ajeno falsifikvanje ? Koliko ima krijum arenja ? ega i odakle dokle ? Transport i komunikacije Koje se obi no doma e ivotinje koriste za transport u raznim drutvima na primer: volovi, konji, kamile, magarci itd? Postoje li magi ni na ini transportovanja (teleportacija, arobni tepih, zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u pore enju sa nemagi nim ? Ima li nekih posledica magi nog putovanja (na primer teleportacijska bolest), kako se obi no koriste i zbog ega (industrijsko ili zbog zabave) ? Za putovanja na kratko, unutar grada, koje alternative postoje ? Mogu li ljudi unajmiti taksi, nosiljku, riku ili e kora ati ili e se osloniti na svoje sluge ili konjima ? Kako se alju poruke kada je to potrebno ? Postoji li privatni/dravni potanski sistem ili svako zna ajniji ima glasonou ? Kolio brzo mogu sti i vesti iz mesta A u mesto B ? Koliko je raspoloiv vodeni transport ? Koliko je pouzdan ? Koliko je opasan ? Koliko je skup ? Koliko su uobio ajena putovanja (iz bilo kog razloga) ? Posoji li koncept putovanja put oko sveta, ili zbog zabave ? Koliko su opasna putovanja ? Koliko velike grupe se smatraju sigurnim ? Koliko saobra aja se obavla glavnim saobra ajnicama i van njih ? Koje oblasti su najbolje/najgore ?
51
Koji oblik putovanja se smatra najbrim za kopnene puteve ? Preko vode ? Koji su najsigurniji ? Kakve su saobra ajnice? Ima li dobrih puteva ? Ko ih je izgradio ? Ko je odgovoran za njihovo odravanje ? Gde e putnici odseti preko no i ? Ima li dovoljno putnika da bi se podigle kr me ili ljudi odsedaju u nekoj vrsti srednjevekovnih manastira? Da li neke klase ljudi (robovi, sluge) uopte ne putuju? Da li neki (glasnici, potari) putuju neprestano ? Kako ljudi saznaju ta se desilo u svetu glasine, gradski telal, novine, TV i radio ? Koliko ima predrasuda ka vestima koje se tako saznaju i kakve su ? Postoji li sloboda tampe ? Ako ne postoji, ko je kontrolie/cenzurie i iz kog razloga ? Kako se tampaju knjige ? Da li su uobi ajene (izmiljena maina za tampanje) ili su retke, vredne, skupe i rukom pisane ? Ako je u pitanju ovo poslednje ko ima vremena i mogu nosti da ih pie ? Gde su velike biblioteke ili kolekcije knjiga/rolni/rukopusa ? Koliko su dostupne kolarcima, arobnjacima, javnosti ? Ko pomae njihovo izlaenje ? Nauka i tehnologija Da li je nivo nauke u tom drutvu uporediv sa starim Rimom, srednjim vekom, renesansom, industrijskom revolucijom ili ne im drugim ? Koja vana otkri a i izumi su nastali (to ak, barut, tampa, ispiraju i klozet) ? Da li je neki od njih u dnevnoj upotrebi prose nog stanovnika ili je ispiraju i klozet privilegija bogatih ? Koja dostignu a i izumi ne postoje iako se normalno o ekuje da se pojave u ovom tehnolokom trenutku ? Koja su ta to se o ekuju ? Koliko su poznati zakoni prirode, fizike i magije ? Koliko je toga to je opte poznato, pogreno (na primer : Aristotelove ideje o ljudskoj anatomiji, koje su bile pogrene a ipak vekovima bile prihva ane) Postoje li prirodni i fizi ki zakoni koji su druga iji u ovom svetu ili su isti kao u naem svetu ? Kako tu odgovara magija ? Kako se tu uklapaju magi ne ivotinje ? Gde se sti u magi na/nau na znanja univerzitet, privatne laboratorije, pod pokroviteljstvom vladar/vlade itd ? U kojim oblastima magija zamenjuje tehnologiju i tako spre ava njen razvoj (na primer : ako arolija uva hranu sigurnije i jeftinije onda nema potrebe za izmiljanjem friidera) ? U kojim oblastima magija moe uzrokovati bri tehnoloki ili nau ni tazvoj (na primer : svakodnevna upotreba kristalne kugle moe dovesti na pomisao nekoga da uskoro izmisli so ivo ili teleskop) ?
52
Medicina Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, svetenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zato (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skelediju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plae, da li ih potuju ili ignoriu ? Koliko je precizan dijagnosti ki proces ? Da li vidari imaju na ina da iskau dve bolesti sa sli nim simptomima ? Da li se oslanjaju na standardne medicinske testove reflekse, temperaturu, suene zenice ili ubi no koriste aroliju za dijagnozu ? Koliko je skup lekar ? Koliko je ova sluba na raspolaganju obi nom oveku ? Kolio se zna o anatomiji, psihologiji, patologiji i sl. ? Da li su tretmani zasnovani na istom iskustvu (Znamo da to radi ali ne znamo kako) ili lekari razumeju bar malo onoga to rade ? Koliko normalno obuke treba lekaru ? Gde se obu ava ? Ko ga obu ava ? Da li je le enje magi ni proces ? Ako jeste koliko je potreban magi ni talenat ? Da li se magi ni lekar svesno usmerava na proces ozdravljenja (to podrazumeva odre eno poznavanje anatomije itd,) ili jednostavno ubrzava normalno, nesvesno ozdravljenje pacijenta ? Ima li vie vrsta magi nih lekara (ima li hirurga, o nih lekara i sl ?) Da li su magi ni i obi ni lekari suparnici ili imaju razli ite specijalnosti ? Ima li pouzdanog metoda kontrole ra anja ? Ko obi no rukovodi poro ajem, babice ili doktori ? Koji je procenat smrtnosti kod trudnica , mladih majki i dece ? Koji je nivo medicine Ko su lekari? Da li se mora imati talenat za le enje ili samo obuka ? Ko obu ava lekare , travare, apotekare, hirurge, magi ni protiv obi nih lekara itd ? Koliko treba za le enje koliko bolesti, zaraza, ozleda itd, ima u tom drutvu ?Ima li dovoljno lekara da se sa time suo i ? Koji metodi le enja su na raspolaganju biljni napici, vakcine, akupunktura, arolije itd ? Koliko su efikasni ? Ima li mogu nsti da se povrati/oivi neko ko je umro ? Ako ima koliko treba da bi to postalo nemogu e ? ta sa ozbiljnim ozledama mozga? Kako se tretira ludilo? Ima li ludnica ili prihvatnih centara ili se postupa od slu aja do slu aja? Koliko su efikasni metodi za le enje ludila ? Koliko fizi ka razlika izme u ljudi i neljudskih bi a uti e na njihov medicinski tretman ? Ima li bolesti koje napadaju samo ljude ili samo neljudska bi a ? Ima li bolesti koje napadaju svakoga ali uz druga iji
53
stepen ozbiljnosti osrednja prehlada je ozbiljna pneumonija za patuljke ? Da li su neki tretmani smrtonosni za jedne a efikasni za druge ? Da li doktori ili lekari trebaju da se specijalizuju da bi dobro obavili posao le enja neljudskih bi a ? Umetnost i zabava Kakav je status umetnosti (igra, muzika, pozorite itd.) u ovom drutvu ? Da li su umetnici potovani ili zapostavljeni ? Da li se smatraju plemenitim ili nemoralnim ? Ko podrava umetnost ? Koje umetnosti su najcenjenije i zato ? Ima li stalne sale za koncerte i za izvo enje predstava ? Ako ima ko vlada i upravlja njima ? Da li su isplative ? Ima li putuju ih grupa svira a/igra a/glumaca ? Po emu se razlikuju njihove predstave ? ta ljudi razli itih slojeva drutva ine da bi se zabavili ? Moe li se magija koristiti u umetnosti i ako moe kako crtati slike, pokretne slike, svirale koje same sviraju itd ? Kako se normalni umetnici ose aju zbog toga ? Ima li posebnih grana isto magijske umetnosti, kao to je iluzija ? Koji sportovi su uobi ajeni u dokolici (sokolarstvo, lov, skijanje, bejzbol) ?Za koji treba najvie vetine, para i/ili vremena ? Da li je magija profesija, umetnost ili jednostavno posao ? Kakav status je dodeljen arobnjacima u drutvu ? Koje svakodnevne igre su poznate ah, kockanje, poker ? Koja je najrasprostranjenija a koja je ograni ena na seljatvo ili na plemstvo ? Ima li nekih zemalja/gradova koji su poznati kao stecite za igru ili razonodu ? Da li je izmiljeno pravljenje papira u tampa ali se knjige piu rukom na svicima i da li su retke i skupe ? Koje stvari se smatraju odgovaraju im za predstavljanje na slikama i skulpturama ? A koje ne ? (Na primer : neke kulture/religije zabranjuju slikanje ili vajanje ljudskog tela i imaju apstraktnu umetnost ; neke imaju ograni eno crtanje i podravaju samo religiozne radove itd.) Ima li neljudskih rasa koje su prirodno nadareni slikari, igra i itd ? Kako ljudski umetnici gledaju na to ? Da li neljudske rase imju sopstvene igre i razonodu u dokolici ? Koliko se one razlikuju od ljudskih ? Kako one odraavaju psihologiju i/ili poseban magi ni talenat raznih neljudskih rasa ? Da li se neke rase/kulture smatraju boljim umetnicima nego druge rase/kulture ? Odakle su najbolji igra i, slikari, itd ? Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Ode a i nametaj ? Koliko se razlikuju od standarda u naoj kulturi (na primer: zemlja koja debljinu smatra poeljnom crtom lepote)? Kako se standardi o lepoti odraavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na
54
primer: patuljci moda visinu smatraju neprivla nom, vukodlaci su privla niji sa duim zubima ili po posebnom mirisu)? Arhitektura Koji je najuobi ajeniji gra evinski materijal ? Zato se on koristi( raspoloivost, jevtino a, zahtevi gradnje ?) Da li je bilo nekih velikih nezgoda (npr. veliki poar u Londonu)? Kako se visoke zgrade mogu opdi i po razumnoj ceni i u za odgovaraju e vreme? Kakav je tipi ni plan gradnje mogu li ljudi rasipati prostor na hodnike ili postoje samo nizovi soba koje se otvaraju jedan u drugu? Da li se zgrade prave kvadratnog oblika, trouglaste ili kupole? Koliko ljudi obi no ivi u tipi noj ku i ? Koliko je velika tipi na ku a ? Koja je razlika uz materijalima za gradnju izme u nie klase, srednje i visoke pri gradnji ku a ? Kako se dekoriu ku e (npr. reljef ili slike, to zavisi od gra evinskog materijala) ? Da li razlike u ornamentima zavise od svrhe zgrade (npr. gargojli i sveci se koriste uglavnom za katedrale)? Da li je tehnologija ili magija napredovala do te mere da se prave stakla za prozore ? Ako jeste koliko je skupo ? Ako nije ta se koristi da bi se prekrili prozori, zbog ventilacije i svetla ? Kako su ure ene stambene atvrti ? Da li ima spava ih soba na poslednjim spratovima za privatne ili u prizemlju prostorije za odmor ? Da li su gostinske sobe ili biblioteke uobi ajene ? Kako se ku e greju/hlade ? Ima li ratova i ustanaka koji zahtevaju da se grade tvr ave i gradovi za odbranu ili se grade palate bez zidina ? Urbani faktori Koliko ljudi je u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? ta se smatra za mali grad/veliki grad/varo u smislu broja ljudi ? Da li se stanovnitvo kre e od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug, sa planina na obalu itd ? Zato invazije, bolest, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na naputeno mesto ? A kakav na mesto gde su ljudi doli? Da li plan grada odraava neku filozofiju (religiju ili neto sli no) kao to je to da centar grada mora biti u centru ili na najviem delu ili na stratekoj lokaciji ? Ili je plan uglavnom prakti an? Ili gradovi jednostavno rastu? Ima li privatnih ili javnih parkova u ve ini/nekim gradovima? Da li su gradovi uglavnom zasnovani na pravougaonom ukrtanju ulica ili jednostavno rastu? Koliko su iroke ulice i aleje? Koje su klju ne oznake u svakom gradu? Gde se nalaze interesantni delovi,
55
kao to je kineska etvrt ili deo za patuljke i ta mu daje posebne karakteristike? Da li etvrti imaju imena? Gde ljudi odlaze u kupovinu? Da jedu? Da se zabave? Da bi se bavili turizmom? Koja vrsta dobara/hrane/zabave je na raspolaganju u velikim gradovima kojih nema u okolini ? Ruralni faktori Da li se stanovnitvo kre e od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug, sa planina na obalu itd ? Zato invazije, bolest, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na naputeno mesto ? A kakav na mesto gde su ljudi doli? Dostignut nivo magije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovnitvu ? Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko gradskog stanovnitva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Da li seljaci/farmeri/slobodnjaci obra uju zemlju zbog obi aja ili zakona ili se mogu preseliti u grad ako to ele? Mogu li imati sopstvene farme i imovinu ili je sve zajedni ka zemlja ili je unajmljuju od gospodara ili zemljoposednika? Dosegnut nivo puteva i transporta, koliko hrane je mogu e prevesti do odre ene lokacije pre nego se pokvari? (Ograni ena veli ina gradova) Da li su ruralne oblasti uglavnom poljoprivredne, ume, panjaci ili ledine? U spoljnim oblastima, gde nema puno ljudi koliko ima puteva, ko ih gradi i ko ih koristi? Koliko se razlikuju vremenski uslovi od godine do godine da li je proizvodnja useva uglavnom dobra ili ljudi trpe nestaice zbog sue i poplave? Koje vrste vremenskih nepogoda su uobi ajene tornado, oluja, me ava, poplave, pe ana oluja? Kako ih ljudi savladavaju? A kako neljudske rase? Kako je poljoprivreda/proizvodnje hrane podeljena izme u ljudi i neljudskih rasa ? Kakvi sukobi iz toga proisti u? (Na primer: irenje ljudskih farmi zalazi u ume koje kao boravite koriste zmajevi ili vukodlaci) Mogu li seljaci imati sopstvenu zemlju ili sve pripada gospodaru? Koju vrstu pravba nad zemljom, usevima, itd. imanju gospodari/zemljoposednici? Ima li problema sa krivolovom? 7. SVAKODNEVNI IVOT Generalno ta obi ni ljudi ose aju ka strancima? Ka neljudsskim rasama ? Koliko su sprremni da prihvate razne ideje ? Koliko su kosmopolite ? Koliko ima drutvenih kretanja ? Da li je lako ili teko nekoj osobi ro enoj kao seljak da napredujedo srednje klase ili srednjoj klasi da se
56
izdigne do plemstva ? Koliko ima otpora tome ? Da li e takva osoba biti prihva ena u drutvu ? Kakve se stvari smatraju luksuzom ololada, kafa, svila, za ini, ispiraju i klozet ? Zato ? Kao ljudi izgledaju ? Da li e plavokosi (crvenokosi, brinete) ostati van drutva ? Neko ko je visok pet stopa i 10 palaca ? Da li e neljudska bi a biti odba ena ili ih ima toliko da se smatraju za normalne ? Koje su prihva ene norme li ne higijene ? Da li se ve ina ljudi redovno kupa ili se kupanje smatra opasnim po zdravlje ? Kako se distribuiraju sme e i otpadne vode? Kakav je nametaj veliki i u blokovima, jednostavan, lepo izgraviran, obojen? Od ega je ve ina napravljena tkanina, drvo, kamen? Ima li stvari (kao to su stolice sa rukohvatom) koje su rezervisane za osobe sa visokim poloajem? Na koji na in dizajn nametaja odraava obi aje i stil ivota ljudi (na primer: kreveti sa zastorima za odvojenost u srednjevekovnim domovima kada su sluge lutale kroz sobe bez ikakve najave, koji bi se mogli di i ili spustiti, nasuprot kreveta u selu sa malim ku evnim prostorom)? Kakav je sistem vodovoda i kanalizacije? Ko ih je izgradio i odrava? Koliko su pouzdani i koga zovete kada se cevi za epe? Koliko su razli iti sistemi u gradu i na farmi? Kako se ljudi bore sa raznim poastima poar, poplava, tornado, oluje, me ave, bolesti itd ? Koliko su este takve poasti ? Koliko rano ustaju ljudi u gradu ? U selu ? Da li su satovi obi bna stvar ili ljudi procenjuju vreme pomo u sunca ili sluaju i crkveno zvono ? Moda i ode a ta ljudi obla e ? Koliko je to skupo ? Da li se materijali prave i lokalno ili se deo toga ili sve uvozi ? Da li je oruje standardni deo ode e za neke/sve delove drutva ? Da li postoji uobi ajen na in obla enja za neke delatnosti npr, vojne uniforme, sudijske toge, sportski dresovi itd ? Koliko varijacija je doputeno mogu li aci nositi svetlo zeleno odelo sve dok je kroj odgovaraju i ili je to neto previe ? Da li je boja ili stil ono to je vanije ? Da li su sirovine za izvesne boje purpurna, indigo i sl. retke, pravljenje ode e od te boje je preskupo ili rezervisano za plemstvo ili druge osobe na visokom poloaju ? Da li zakon o raskoi definie ko ta moe nositi ? Kakve su kazne? Ko odlu uje o tome kada su potrebne promene? Koliko su esta prilago avanja ?
57
Ima li mode u stvarima koje se ne ti u ode e stil ko ije, nametaja itd ? Ima li mode u magiji kao to su arobni napici godine i ritualnih ini koje nisu u modi i obratno ? Koliko obi an ovek moe podneti promene ode e ? A plemi i? Seljaci? Koja je trenutna moda u odevanju? eirima ? Nakitu ? Cipelama ? Da li se ta moda razlikuje kod ljudi i neljudskih bi a ? Izme u gradova i okruga ? Koji materijali su podesni za koju klimu ? Koji materijali se moraju uvesti i da li su skupi i dostupni samo vioj klasi ? Koje stvari su napadne i vulgarne a koje su stilske ? Koji stilovi dekoracija i pribora su uobi ajene ? Koje boje i kombinacije boja su skladne a koje odudaraju ? Da li miljenje o ovome varira od rase do rase ? Koji fizi ki tipovi i osobine su trenutno u modi tamnokoi ili bledi, tuberklozni izgled ili robusni i zdrav, debeo ili mrav, plav ili crnokos, mii avko ili mrtvi pesnik, itd ? DA li moda neljudskih bi a odraava njihovu psihologiju ? Da li se zmajevi obla e za obed ? Da li kod sirena postoji tabu golotinje ? Maniri Po emu se razlikuje zvani ni, dvorski ru ak od obi nog obroka po koli ini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od svakodnevnih ? Koja su pravila preimu stva ko prvi prolazi kroz vrata ? Ko se prvi najavljuje ? Ima li razlike izme u zvani nih ili dvorskih manira i nezvani nih, svakodnevnih dobrih manira ?Kada i gde se o ekuje da ljudi pokau najbolje ponaanje ? Koliko su vani dobri maniri u ovom drutvu ? ta se smatra svakodnevnim dobrim manirima ? Koliko se razlikuju dobri maniri od rase do rase ? Kako ljudi/patuljci/zmajevi reaguju kada je neko, po njihovim standardima grub ? Kada stigne gost da li se odmah nudi pi e, posle nekog intervala ili samo na zahtev ? Ima li posebne hrane ili pi a koje se po obi aju nudi novopristiglom gostu ? Ishrana Koja hrana se smatra sve anom ? Koja hrana/pi e je vezano za odre ene praznike, doga aje (npr. Pogrebi, ven anja) ili za doba godine ?
58
Po emu se razlikuje zvani ni, dvorski ru ak od obi nog obroka po koli ini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od svakodnevnih ? Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi neprera ena voda bila dobra za pi e ? Ako nije ta ljudi piju umesto nje ? Koje stvari mada jestive, se nikada ne koriste za jelo (ta tu ne valja) ? Zato ? Da li je uobi ajena ljudska hrana otrovna za patuljke ili vilenjake (ili obrnuto) ? Dostignut nivo magije/tehnologije u tom drutvu, koji je priblini odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovnitvu ? Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjatvu, koliko gradskog stanovnitva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Koliko hrane se smatra nolmalnom za jedan dan ? Kada se slui ? Koja je najvanija a koja sporedna ? Da li je neka vrsta hrane (na primer jaja i slanina) rezervisana uglavnom za posebne obede ? Koji obroci ili sezonska hrana se smatraju tipi nom za tu oblast ? ta je sa vinom i pivom ? Koja hrana se smatra selja kom ? Koja hrana je trgova ki artikal, i koja se jede svakoga dana ? Zbog ega je hrana retka ? Koja vrste hrane se obi no jede kuvana/sirova ? Kakava je hrana ? Koja bilja i za ini su uglavnom na raspolaganju a ta se mora uvoziti ? Koji se naj e e koriste ? Da li ljudi vole visokoza injenu hranu ili ne ? Kako se hrana uva za kori enje u vansezoni dimljenje, konzerviranje, usoljavanje, suenje itd ? Koliko se koriste raspoloive metode koliko esto se uvana hrana kvari ? Kada je ograni ena koli ina hrane ko prvi strada ? Radnici i farmeri koji moraju vie raditi da proizvedu jo ili deca koja su slede a generacija ili stare osobe ili plemstvo ? Koje jelo i sezonsku hranu vole neljudska bi a i koliko se to razlikuje od one koje vole ljudi ? Da li je neka hrana otrovna ili neukusna za neke vrste dok je za druge izvrsna ? Ima li vremena kada ljudi o ekuju post (npr. Pre ravnodnevice, posle ro enja deteta, za vreme velikog posta ili ramazana, posle smrti vladara) ? Trenutno stanje puteva i transporta, koliko hrane se moe prevesti do odredita pre nego to se pokvari ? (to ograni ava veli inu gradova) Edukacija Koliko je skupo ste i razne nivoe obrazovanja? Postoji li organizovan sistem obrazovanja ? Ako ima ko ga obezbe uje : vlada, crkva, privatne osobe ? Kako se to pomae ? Da li
59
se magija smatra delom glavnog nastavnog plana ili se te studije obavljaju privatno ? Koje vrste poduka su na raspolaganju i gde ? Ima li kola u svakome gradu ili obi ni ljudi moraju putovati ako ele da steknu obrazovanje ? Ima li univerziteta ? Privatnih tutora ? Koji je nivo pismenosti kod ve ine populacije ? Da li se literatura smatra korisnom/nepotrebnom vetinom za plemstvo ili neto to je potrebno samo pisarima/ inovnicima ? Koliko su este knjige ? Kako se tampaju ? Ko su nastavnici ? Kako se obu avaju ? Ko ih pla a ? Koliko obuke se smatra potrebnim za razne nivoe drutva ? Koje stvari se smatraju apsolutno potrebnim znanjem za gospodu/plemstvo ? Za trgovce ? Koje stvari se smatraju apsolutno potrebnim znanjem za dvorane (poezija, jezici, vetine sa orujem itd.) ? Koje su lepe ali ne i potrebne ? ta bi moglo veoma zbuniti nekog ko bi se tamo zatekao (strast ka stripovima, knjigama itd.) ? Koliko su potovani nastavnici i aci ? Ko ih podrava ? Ako magija zahteva studije gde se odlazi na obuku ? Kako je zasnovana obuka ? Postoji li neki sistem egrtovanja ili se arobnjaci samo obu avaju ili se znanje prenosi s kolena na koleno ? Da li je neobu en arobnjak opasan ili samo obi na osoba ? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se korsti za magiju ? Ako je tako gde ga u e ? Da li je sigurno razgovarati na tom jeziku ili je sve izre eno automatski i arolija ? Ako je tako, koliko je bezbedna obuka novih studenata ? Kalendar Da li ima jedinstvenog prihva enog kalendara (Uklju uju i i merenje vremena u toku dana) ili razli ite zemlje, ljudi ili rase koriste razli ite ? Kako je dan podeljen na manje merne jedinice ? ta su one ( Sat eve, sun ano zvono, podne, itd.) ? Da li su ta imena odgovaraju a sa ne im? Da li je duina sata fiksna ili zavisi od promena duine dana kako se menja godinje doba? Kakva su imena meseci i koliko dana ima svaki ? Koliko dana ima u nedelji ? Koliko meseci u godini ? Ima li prestupnih godina ? Ako ima ko vodi ra una o tome ? Koji dani su proglaeni za praznike ili vremena festivala ? ta se proslavlja ? Da li ima nekih koji se proslavljaju samo u odre enim zemljama, gradovima ili regionima ? Koji doga aji su kori eni za po etak brojanja godina ? Da li se koristi odre en doga aj (stvaranje novog sveta, kraj velikog rata, otkrivanje atomske snage itd.) ili je brojanje zasnovano na teku im
60
doga ajima (dvanaeste godina Tiberijusovog carstva, trista prva godina dinastije Han ) ? Kao ljudi kau koliko je sati ? Ima li satova, asovnika, sun anih satova, itd. , ili ljudi sluaju zvona sa crkve ili zamka ili po poloaju sunca ? Ima li dana koji se smatraju posebnim, kao to je Karneval luda ? Kako se ti dani obi no obeleavaju ? Odakle poti u ? Kriminal i pravni sistem Kako prisustvo magije i arobnjaka uti e na zakon i vlast ? Da li su arobnjac oslobo eni od izvesnih poslova uprave ili slubi (sudije, ve e, policija) ? Da li neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi slubenici budu arobnjaci ? ta se smatra normalnim i legalnim putem prikupljanja podataka i odre ivanjem krivice ? Da li je doputena tortura? Da li je doputeno donoenje presude od strane zemljoposednika ili postoji nezavisni sistem pravosu a? Koje li no naoruanje je doputeno onima koji smeju nositi oruje? Da i se neko smatra orujem samo za otmene bilo po obi aju bilo po zakonu? Da li zakon zabranjuje nekim klasama da se uopte naoruavaju? Da li zakon zahteva da neke klase ovladaju posebnim vetinama sa orujem, kao to su Engleskoj slobodnjaci bili obavezni da budu veti sa lukom i strelama? Da li je mogu a retori ka magija? Koliko se esto koristi ? Da li se koristi samo za odre ene vrste zlo ina ( i ako je tako za koje) ? Da li su posledice retori ke magije prihvatljive u sudu kao evidentne ? Da li je to neto to moe uraditi svaki arobnjak ili je potrebna specijalizacija ? Da li su neke arolije (suprotne glavnoj magiji) nelegalne ? Zato zbog efekta arolije, ili zbog sastojaka ili procedure potrebne da se arolija baci ili neto drugo ? Ako je tako, kako se moe detektovati kriminalna arolija ? Hapenje ? Kazna ? Da li je hvatanje i kanjavanje ilegalnih arobnjaka odgovornost magijskog esnafa ili se time bavi obi an sud ? Da li su odvojeni civilni i kriminalni sudovi ? Ljudski i neljudski sudovi ? Ima li posebnog suda ili propcedure za magijska zlodela ? ta je razli ito kod oba tipa suda ? Da li se zahteva da sudije ili drugi sudski slubenici znaju/ne koriste magiju ? Da li su dokazi sti eni magijom manje ili vie pouzdani od fizi ke evidencije ili od iskaza svedoka ? Koje stvari se smatraju ozbiljnim kriminalom i zato ? (Na primer u kulturi okrenutoj trgovini falsifikovanje moe biti zlo in za smrtnu kaznu, dok u oblastima gde je ivot jeftin moete dobiti malu kaznu za to) ?
61
Koje su normalne kazne za male i velike prekraje ? Ima li zatvora ili se ljudi kazne i oslobode ? Ima li vie stepena kazne igosanje ili se enje uha, se enje ruku ili glave ili se jednostavno svi obese ? Ko je odgovoran za hvatanje kriminalaca ? Ko pla a te hvata e gradska vlada, trtgova ki konzorcijum ili neko drugi ? Kako su organizovani u nezavisnu policiju ili se dunosti preklapaju po okruzima ili jednostavno ih hvata ko to eli ? Da li su u stalnom radnom odnosu, delimi nom odnosu ili dobrovoljci ? Javni ili privatni ? Kojim vetinama moraju vladati ? Koje oruje im je doputeno da nose ? Ima li pravnika i advokata ? Ko to sebi moe priutiti ? Ko ih obu va i daje sertifikate? Da li su ljudi krivi dok se ne dokae nevinost, nevini dok se ne dokae krivica ili to zavisi od volje gospodara kada se slu aj iznese pred njega? Ima li drugih sudija osim vladara, gospodara ili zemljovlasnika? Ako ima kako se biraju, kako se pla aju i ko ih pla a? Da li je mogu e pomilovanje i ako jeste ko to moe u initi? Koliko su spoljne oblasti raspoloene ka sudijama? Da li je zakon lin a uobi ajen ili ne? Da li se odobrava ili ne? Ima li zakona o raskoi koji regulie koje klase/rase mogu biti obu ene raskono ? Da li sudije i advokati nose posebnu ode u (perike, odore) da bi time ukazali na svoje zvanje ? Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona na primer : da li imaju sva prava kao stanovnici, nemaju prava ili mogu delati ne obaziru i se na tu a prava ? Ima li drumskih razbojnika, plja kaa i pirata, esto ili retko ? Koje vrsta prekraja moe prose an stanovnik moe po initi u toku svog ivota ? Ko moe ukinuti zakone grupa (izabrani senat, proglaeni savet ili je to nadlenost doma lordova) ili samo vladar ili predsednik drave ? Koliko moe uticati plemstvo, srednja klasa, trgovci itd., na nastajanje zakona ? Kako se tretiraju dokazani kriminalci pre i posle osude ? Da li policija/milicija/gradska garda moe pokazati grubost pri hapenju ili se nerado gleda na to ? Odnosi sa inostranstvom Da li ta zemlja ima zvani ne odnose sa drugim zemljama ? Ako ima ko su ambasadori ? Ima li ustanovljenih ambasada i konzulata ili se alju specijalni izaslanici kada se neto desi ? Kao se sklapaju ugovori ? Da li se trenutno deava nmeto zna ajnoili je u najavi ?
62
Kako zvani ni stavovi prema drugim dravama uti u na trgovinu i razmenu ? Da li trgovci uglavnom ignoriu napetosti izme u vlada sve dok mogu sticati profit ili e ih to uvu i u probleme ? Ima li carinskih inspektora ili ne eg sli nog pri prelasku granica ? Da li je izvoz/uvoz nekih tehnolokih/magijskih artikala regulisan od strane vlade ili od ne vladinih kartela ? Kako na to uti u politi ki odnosi izme u zemalja ? Koliko vlade imaju zvani nih pijuna i obavetajnih slubi ? Vojske ? Trgova kih esnafa i bogatih trgovaca ? Postoje li zvani ne organizacije ili pijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni agenti? Koliko je to efikasno? Koje zemlje/rase su tradicionalni saveznici? Koje su tradicionalni rivali ? Kako te tradicije uti u na dananje odnose izme u zemalja i rasa ? Koja vrhovna mesta se sti u nasle em i enidbom i koliko je to vano za spoljnu politiku ? Vo enje ratova Koji ljudi/zemlje/rase su bili u konfliktu u nedavnoj prolosti ? Zato ? Kada i zato je bio taj nedavni sukob ? Ko je pobedio ? Ko je jo uvek ljut zbog toga ? Koja glavna ratna oruja su na raspolaganju (na primer opsadne kule, katapulti, topovi, A-bombe) ? Koliko prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li komandiri armije imaju neobi ne formacije ili tehnike da bi mogli preduzeti neki magi ni napad? Kako se magija moe koristiti kao deo bojnog plana uzevi u obzir razne nivoe tehnologije (na primer : posedovati magiju nad vremenom tako da pada neprekidna kia i da neprijatelj ne moe manevrisati u blatu) ? Da li se magija primarno koristi za prikupljanje informacija ( arolija nevidljivosti, i ezavanje i sli no) ili se arolije koriste na bojnom polju (prizivanje demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kanenja na njih itd.) ? Ako je tako kako se moemo odbraniti od nje ? Kako su vojske obi no struktuirane ? Da li postoji zvani na, nezavisna komandna struktura ili su svi zvani no pod komandom onoga ko je predstavnik vladareve vojske ? Ima li zvani ne strukture, koje se oznake i titule koriste ? Da li je upotreba oruja ograni ena na drutvene klase kao to jesamo vitezi smeju koristiti ma i oklop, slobodnjaci koriste luk i strele, seljaci koriste kose, motike i ono to je raspoloivo ? Ima li ograni enja bilo zakonskog, oubi ajenog ili biolokog o tipu oruja koje razne rase ili magijska bi a mogu koristiti (na primer : vilenjaci ne mogu koristiti oruje od livenog gvo a)
63
Da li su za vreme rata mogu e viteka ili vojna proglaenja ili takve komisijea moraju ekati zvani ne ceremonije ? Da li se normalna drutvena ograni enja primenjuju za vreme rata ili je na bojnom polju sve jedno ? Ko moe pozvati ljude u vojsku i kako ? Da li vladar trai ljude od plemi a koji za uzvrat alju seljane ili sam vladar sve obavlja ? Ima li profesionalnih vojnika/najamnika ? Da li je mogu a karijera u vojsci ili morate poslati najamnik da bi mogli iveti kao vojnik ? Da li vojska prima dobrovoljce ili samo regrute ? Moete li se izdi i na nivo oficira pokazuju i hrabrost ili zaslugama na bojnom polju ili su oficirske pozicije rezervisane samo za poseban tip ljudi one koji imaju oficirske inove, koji su diplomirali na vojnoj koli, sinovi poznatih ratnika i sl. ? Kolika je tipi na vojska ? Koji procenat vojnika je obu en (vitezovi, profesionalni vojnici, straa, najamnici) a koji procenat su neobu eni regruti ? Da li regruti imaju obuku ili se o ekuje da nau e posao ( u samoj borbi) ? Kao se vojska snabdeva ? Da li je vojnicima doputeno da ive od poljoprivrede ili pla aju za sve to dobiju ? ta se deava ako se karavan za snabdevanje zarobi ili izgubi ? Kako se postupa sa nabavkama za vreme dugotrajnih sukoba ? Za koliko dana vojska sa sobom moe vu i zalihe ? (Ref. Aleksandar Veliki i logistika makedonske vojske, koliko konji mogu poneti, koliko je potrebno za jelo itd.) Koje su prihva ene konvencije vo enja rata (na primer : ratatovi samo u zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo odre ena oruja itd.) ? Da li se ovo razlikuje od rase do rase ? Kako prisustvo neljudskih bi a( patuljci, vampiri itd.) uti e na strategiju, taktiku i na bitku ? Da li je potrebno posebno oruje ako se armija suo i sa nekom neljudskom armijom ? Kako neljudska bi a mogu svoju fizi ku razliku iskoristiti kao svoju prednost ? Da li su neke neljudske rase tradicionalno bolje sa nekim orujima (patuljcii sa sekirama, vilenjaci sa lukovima) ? Zato da li imaju ve u snagu, bolji vid, spretniji su u rukovanju) ? Da li odnosi izme u zemalja uglavnom zavise od odnosa izme u poglavara ili se dva vladaoca mogu mrzeti iz dna due a da ne mogu proglasiti rat u koji bi uvukli svoje zemlje ? Da li je u toku neki dugotrajni rat, kako je izazvan prvi sukob ? Da li su regrutovani ljudi puno mla i/stariji nego to trebaju biti ? Da li su ljudi primorani da u u u netradicionalne uloge seljaci da se bave poslovima, ene da potkivaju konje, deca da prave municiju itd ? Kako te promene uti u na drutvo ? Kako e to uticati na odnose izme u rasa/klanova/polova/drutvenih klasa kada se rat zavri ?
64
Da li je vojska integrisana (na primer : mukarcu, ene, vilenjaci, patuljci, purpurni ljudi, zeleni, sve sluge zajedno) ? Kako to uti e na bojne formacije ? Strategiju ? Da li su izvesne rase ili grupe izolovane u posebne jedinice ? Ako je tako da li se te jedinice smatraju elitnim trupama ili su najizloeniji vojnici na bojnom polju ? Kako ovi stavovi uti u na bojnu strategiju ? Da li nauka ili magija moe unaprediti razvoj specifi nog oruja, taktike ili strategije ? Ima li prirodno nametnutih ograni enja za razvojili kori enje izvesnih tipova oruja (na primer : samo oruje pokretano snagom mii a jer fizi ki zakoni u tom svetu na dozvoljavaju sagorevanje baruta) ? Do kog stepena je tehnologija promenila izgled rata ? Da li su maine sa unutranjim sagorevanjem ili parobrodi primenjive za pokretanje velikih trupa ? Oruje Kakvo je oruje u toj zemlji u pore enju sa orujem u okolnim gradovima i zemljama? Da li je nedavno bilo inovacija koje mogu poremetiti ravnoteu ili je sve manje vie isto? Da li ima raspoloivog magi nog oruja ? Moe li se magija koristiti u ratu ? Na koji na in ? Da li su arolije dovoljno brze da bi se koristile u borbi prsa u prsa ili je magija vie opsadno oruje, upotrebljivo samo na daljinu ? Kako prisustvo magije uti e na tehnologiju oruja ? Moe li magi no oruje biti efikasnije ? Moete li u initi neto naro ito sa zidovima, oklopima ili nekim orujem da bi se bolje oduprli neprijateljskoj aroliji ? Kako prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li se magija primarno koristi za prikupljanje informacija ( arolija nevidljivosti, i ezavanje i sli no) ili se arolije koriste na bojnom polju (prizivanje demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kanenja na njih itd.) ? Ako je tako kako se moemo odbraniti od nje ? Kako prisustvo magije uti e na tehnologiju oruja? Moe li obi an predmet postati vrlo smrtonosan (Lete i tiganj?) ili deluje samo na stvari koja su ve oruje? Moe li obi an predmet biti za aran da njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske kulinarske vetine, ealj koji ne ote uje kosu)? Koliko su uobi ajene i korisne takve stvari? Koje li no naoruanje je na raspolaganju svakome ko to moe sebi priutiti? Da li se neko smatra plemi em po obi aju ili po zakonu? Da li zakon zabranjuje nekim klasama da uopte budu naoruane ? Koji je dostignut nivo tehnologije naoruanja ? Ima li vatrenog otuja i ako ima koliko je sofisticirano (kremenja e, fitilja e, puke, uzi) ?
65
Koje glavno oruje je na raspolaganju za ratove ? (na primer : opsadne kule, katapulti, topovi, A-bombe) ? Koje oruje i oklopi su standardni za armije ? Najamnike ? Plemstvo ? Mladog seljaka koji pokuava da odbrani svoj dom ? Ima li naoruanja kao to je ma ili pitolj, koji su standardni deo odevanja za neke/sve delove derutva ? Koje su prihva ene konvencije vo enaj rata (na primer :ratovi samo u zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo odre ena oruja itd.) ?
66
KO JE E.E. DOC SMITH?
(E.E. DOS SMITH 1890-1965) Bilo koji ànr ili subkultura ima svoje osniva~e, legende, zna~ajne li~nosti koje kako godine prolaze padaju u nezasluèni zaborav.Da li ste se ikad zapitali gledaju}i Startrek ili Star Wars serijale gde su njihovi koreni.Ve}ina sf fanova ne zna da one pripadaju podgrupi sf-a koja se naziva Space opera, a ~ovek koji je 1940 godine uveo taj termin da bi bolje objasnio pojam grandioznih galakti~kih avantura i koga nazivaju otac space opere je bio E.E.DOC Smith. On je rodjen 2.05.1890 god a umro je 31.08.1965, radio i stvarao u USA dràva Wiskonsin.U svom obi~nom ìvotu bio je drvose~a, stolar, mehani~ar,kova~,svirao je gitaru i mandolinu, a kao hemijski inènjer radio jeu industriji hrane,zanimljivo je da je Doc patentirao na~in na koji se {e}er u prahu lepi za krofne(na ~emu su mu svi ameri~ki policajci zahvalni-primedba urednika). Kao sf pisac ostavio je neizbrisivi trag serijalimaSkylark i Lensman i to su prakti~no prve space opere.Skaylark je zapo~eo da pi{e 1915 godine zavr{io 1920, a objavio 1928 u prvom specijalizovanom sf magazin Amazing stories. Pikanterija u vezi ovog romana je da mu je u pisanju i boljem poznavanju, tj. uverljivosti ènskih likova pomagala kom{inica Lee Hawkins Garby(Doc se ina~e dvaput ènio primedba urednika). Koreni ovog romana po~ivaju i u delima Homer Eon Flinta koje je on nazivao supernau~ne pri~e tako da je Doc upotrebio istovetno pisanje dijaloga kao Flint.U svojim romanima Doc je izmislio mnogobrojne termine i pronalaske koje su se kasnije u raznim varijacijama ponavljali u mnogobrojnim delima sf-a.Npr:ablative heat(reentry) shield, acceleration tank, artificial eye, decon type DCQ, dropshaft, Emergency lifeboat, force field, matched-frequency separable units, mothership, moving a planet, pentavalent nitrogen, platinum alloy disc, pressor beam, protective shield, space armor, space suit, spay ray. Za prvi roman dobio je honorar od 125 dolara.
67
Bibliografija
The Skylark of space 1920 god. Skylark three 1930 god. Skylark of Valerom - 1934 god. Skylark du qusne - 1965 god. Triplanetary 1948 god. First Lensman 1950 god. Galactic patrol 1950 god. Lensman 1951 god. Second-Stage Lensman 1953 god. Children of the Lens 1954 god.
68
69
SF IN MEMORIAM
KURT VONNEGAT ( 1922-2007) Jedan od najpoznatijih sf pisaca Kurt Vonegat preminuo je 11.04.2007 godine u 84 g. ivota. Ro en je 11.11.1922 god. u Indijanapolisu (Indijana USA), kao najmla i od troje dece u tre oj generaciji porodice nema koameri kog porekla koja se 1848 god doselila u USA. Njegov otac Kurt bio je arhitekta, a majka Edit Lieber je poticala iz bogate porodice. Imao je brata Bernard-a i sestru Alice. enio se dva puta, prvi put sa Jane Marie Cox koju je poznavao jo iz obdanita, zvani no se razveo od nje 1979 godine ali je od 1970 do 2000 godine iveo sa Jill Krementz koja je bila profesionalni fotograf. Imao je sedmoro dece; troje iz braka sa prvom enom; troje koje je usvojio posle prerane smrti sestre Alise i erke koju je naknadno usvojio. Majka mu se ubila 1944 god., a on je pokuao samoubistvo 1985 god. Jednom od sinova Mark dao je ime po Marku Tvenu za koga je smatra da je svetac. Ve i deo ivota proveo je u gradi u Cape Cod. Poha ao je '' Short high school'' u Indijanopolisu i bio urednik prvih kolskih novina u Americi ''The Daily Echo''. Kratko je poha ao ''Butler University'' ali je odustao kada je profesor procenio da njegova pri a nije dovoljno dobra. Poha ao je i ''Cornel university'' 1941-1942 i tada je bio asistent urednika u novinama ''The Daily Sun''. Na fakultetu je bio lan bratstva ''Delta Upsilon''. 1943 po eo je da studira na ''Carnegie Mellon University'' ali je prekinuo studiranje i prijavio se u Ameri ku vojsku sa kojom su ga poslali u Evropu. Za vreme bitke kod Bulge kao lana 106 divizije (izvi a ) zarobili su ga Nemci i 1945 god.zatekao se u Drezdenu koji je sravnjen sa zemljom prilikom savezni kog bobardovanja i bio je jedan od malobrojnih zarobljenika koji je to preiveo. O tom doga aju napisao je uveni roman '' Klanica 5'' i jo est knjiga.U maju 1945 g. su ga oslobodile Sovjetske trupe i dobio je visoko vojno priznanje ''Purpurno srce''. Posle rata
70
studirao je na ikakom univerzitetu i diplomirao antropologiju. Zaposlio se kao reporter koji je pratio rad policije i radio je u ''City News bureau of Chicago''. Kada je preao u Njujork radio je u novinama''Schenctady'' i kao PR u ''General Electric''. Zasitivi se novinarskim pozivom zaposlio se kao profesor na ''University of Iowa'' gde je vodio knjievnu radionicu. Njegova prva kratka sf pri a''Report on the Barn house effect''(1950 g.) objavljena je u ''Collier-u''. Prvi roman bio je distopijski sf ''Player Piano''(1952 g.). Drugi roman ''The sirens of Titan''(1959 g.). Od 1960-1971 g. pisao je ''hard sf'', a tipi an primer je roman ''Cat's Cradle''.Pisao je i satire, crnohumorne komedije, eseje ( ''Slaughter house 5' 1969 g.';''Breakfast of champions'' -1973 g. Pod stare dane vratio se novinarstvu i otro je kritikovao i ismevao ameri ku administraciju, naro ito predsednika Bua. Radio je u novinama''In These Times''. Hobiji su mu bili: izrada figurica od drveta i eljeza, oslikavanje svire i ilustracije za knjige. Asteroid 25399 nazvan je ''Vonnegut'' njemu u ast. Kurt Vonnegut je bio lan: Authors leugue of America; National Institute of the Arts and Letters; Barnstable Yaht club; Barnstable comedy club; Delta Upsilon. Po asne titule i nagrade: Guggenheim fellow (1967g.); National institute of arts and letters grant (1970 g.); L.H.D. Indiana University (1973 g.); Litt. D Hobart and William Smith Colleges(1974g.); Literary Lion award, New York Public Library(1981 g.); Eugen V. Debs award (1981 g.); Freedom to road award-Chicago Public Library(1983 g.); Emmy award for Outstanding children's program(1985 g.); Bronze Medallion, Guild Hall (1986 g.). BIBLIOGRAFIJA Romani: 1952-Player Piano 1959-The sirens of Titan 1961-Mother night 1965-God bless you, Mr Rosewater 1969-Slaughter house five 1973-Breakfast of champions(Goodbye blue monday) 1976-Slapstick (Lonesome no more) 1979-Jailbird 1982-Dead eye 1985-Galapagos 1987-Bluebeard 1990-Hocus pocus 1997-Timequake
71
Kolekcije kratkih pri a: 1961-Canary in a cathouse 1968-Welcome to the monkey house 1999-Bagombo snuff box Dela adaptirana za film 1971-Happy birthday, Wanda June 1972-Slaughter house five 1974-Next door 1983-Slapstick 1996-Mother night 1996-Breafast of champions Dela adaptirana za pozorite 1960-Penelope (Happy birhday Wanda June) 1972-Between time and Timbuktu) 1970, 1974Welcome to the monkey house 1971-The sirens of Titan 1976-Cat's cradle 1979-God bless you, Mr. Rosewater (mjuzikl) 1984-Breakfast of champions 1993-Miss temptaion 1996-Slaughterhouse five (opera) 1997-L'histoire du soldat Dela adaptirana za TV 1982-Who am I this time 1985-D.p.(Dispaced persons) 1991-All the king horses 1991-Next door 1991-The euphio question 1992-Epicac 1992-Fortitude 1992-The Foster portofolio 1992-More stately mansions 1995-Harrison bergeron
72
Eseji 1974-Wamperters, foma and granfalloons (opinions) 1980-Sun, Moon, star 1981-An autobiographcal collage 1982-Avoiding the Big Bang 1982-Bob and Ray: A retrospective 1982-Discrimination, affirmative action end equal opprtunity 1984-Nothing is last save honor (Two essays) 1985-A dream of the future (not excluding lobsters) 1986-Heleadeth us from porn: god bless you Edwin Meese 1987-Can great books make good movies?Writers jast say no! 1988-My fellow Americans:What I'd say if they asked me ! 1989-The coverage of Ivan Martin Jirous 1989-Slaughter in Mozambique 1990-Heinlain gets the last word 1992-One hell of a country 1992-America:right and wrong 1994-Why my dog is not a humanist 1996-The Vonnegut encyclopedia: an authorized compendium 1998-The work to be done 1998-Old fashioned gadgets 1999-Last world for a century
73
Kurt Vonnegut Jr:

The Big Space Fuck (preuzeto iz Siriusa br.101)
Velika svemirska eva

U godini toj i toj mogla je u Sjedinjenim Ameri kim Dravama mlada osoba tuiti sudu svoje roditelje ako su je loe odgajali. Mladi ih je ovjek mogao izvesti pred sud i prisiliti ih da plate ili da ak odslue zatvorsku kaznu za ozbiljne pogreke koje su po inili jo dok je bio malo, nemo no dijete. Nije to bio samo pokuaj da se udovolji pravdi ve se time pokualo obeshrabriti reprodukciju, s obzirom na to da je hrane bilo sve manje. Poba aji su bili besplatni, Zapravo, svaka ena koja se dobrovoljno prijavila za poba aj mogla je slobodno birati opremu za kupaonicu ili stolnu svjetiljku. U godini toj i toj Amerika je uprili ila Veliku svemirsku evu, to je predstavljalo ozbiljan napor da se osigura postojanje ljudske vrste u svemiru, budu i da vie nije mogla dugo opstati na Zemlji. Sve se pretvorilo u sranje, konzerve od piva, stare automobile i boce Cloroxa. Neto zanimljivo dogodilo se na Havajskim otocima, gdje su niz godina bacali sme e u grotla ugaenih vulkana, dva su vulkana iznenada sve to izbljuvala. I tako dalje. To je bilo vrijeme velike oputenosti u pitanjima jezika, tako da je ak i predsjednik govorio sranje i jebiga i tome sli no, a da se nitko zbog toga nije osje ao ugroenim, niti uvrije enim. Bilo je to potpuno.u redu. On je svemirsku evu zvao Svemirskom evom, pa tako i svi ostali. Bio je to raketni brod s teretom od etvrt tone smrznutog suenog pricera u svom nosu (pricer je tu u smislu itrcak, a ne utrcak, uobi ajenom u Evropi). Trebao je biti ispaljen u galaksiju Andromeda, udaljenu dva milijuna svjetlosnih godina. Brod je nosio ime Arthur C. Clarke, u ast uvenog svemirskog pionira. Brod je trebao biti ispaljen u pono na praznik 4. srpnja, U deset sati te ve eri, Dwayne Hoobler i njegova ena Grace, promatrali su odbrojavanje na televiziji u dnevnoj sobi svoga skromnog doma u Elk Harboru, Ohajo, na obalama ne eg to je neko bilo jezero Erie. Jezero Erie sada je postalo itki kal U njemu je bilo riba pikora-ljudodera, dugackih i po devet metara. Dwayne je bio uvar u Popravnom institutu za odrasle, Ohajo, udaljenom oko tri i pol kilometra. Hobi mu je bila izrada ku ica za ptice od odba enih boca Cloroxa. I dalje ih je izra ivao i vjeao ih po svom dvoritu premda vie nije bilo nikakvih ptica. Dwayne i Grace divili su se filmskoj demonstfaciji procesa kojim je pricer (shvatili ste: rije je o spermi) bio smrznuto-suen za put, Mali pehar materije, to ga je predao ef Matemati kog odjela na Sveu ilitu u Chicagu, bio je blic-smrznut. Zatim je materija smjetena ispod zvonolikog vr a, i zrak je isisan iz vr a. Zrak je nestao, ostavljaju i fini, bijeli prah. Prah sasvim sigurno nije ba
74
ostavljao neki dojam, i Dwayne Hoobler je to i rekao ali u tom je bilo nekoliko stotina milijuna spermatozoa, u stanju zaustavljenog ivljenja. Prvi prilog, jedan prosje ni prilog, bio je dva kubi na centimetra. Dovoljno praha, glasno je procjenjivao Dwayne, da zabrtvi uho igle. A vie od etvrt tone toga uskoro e se na i na putu za Andromedu. Jebi se, Andromedo rekao je Dwayne bez ikakve Ijutnje. On je samo ponavljao natpise i plakate oblijepljene svuda po gradu. Na drugima je pisalo: Andromeda. mi te ljubimo i Zemlja ima muceke za Andromedu, i tome sli no. Na vratima se za ulo kucanje i istog trenutka u e stari prijatelj obitelji, kotarski erif. - Kako si, ti stari jebivjetre? upita Dwayne. . - Ne mogu se potuiti, govnaru odvrati erif, a zatim su jo neko vrijeme tako dobacivali, Grace se smijuljila uivaju i u njihovoj duhovitosti. Me utim, da je bila malo otriji promatra , ne bi se toliko smijala. Tada bi uo ila da je erifova sklonost ali sasvim povrna. Nosio je neto na dui. Mogla je tako er opaziti da je u ruci drao slubene papire. Sjedni, ti stara, glupa vucibatino re e mu Dwayne i gledaj kako e Andromeda dobiti svoje ivotno iznenaenje. Ako ja pravo pazumijem odvrati erif morao bih tu sjediti vie od dva milijuna godina, kad bih to htio vidjeti. Moja bi se stara mogla zabrinuti to je sa mnom. On je bio mnogo pametniji od Dwaynea. Njegov se pricer nalazio na Arthuru C. Clarkeu, Dwayneov ne. Morao si imati kvocijent inteligencije ve i od 115, da bi ti pricer bio prihva en. Bilo je tu i nekih izuzetaka: ako si bio dobar sporta, ili znao svirati neki muzi ki instrument ili slikati slike, ali Bwayne nije zadovoljavao niti jedan od ovih uvjeta. On se bio nadao da e graditelji ku ica za ptice imati poseban tretman, ali pokazalo se da nije tako. S druge strane, ravnatelj Njujorke filharmonije mogao je dati i etvrt litre, ako je elio. Njemu je bilo ezdeset osam godina. Dwayneu etrdeset i dvije. Sad je na televiziji bio jedan stari astronaut. Pri ao je kako bi svakako elio po i onamo kamo putuje i njegov pricer. No, umjesto toga, ostat e sjediti kod ku e sa aom tanga u ruci. Tang bijae slubeno pi e za astronaute. Bila je to smrznuto-suena oranada. Moda i nema dva milijuna godina re e Dwayne ali sasvim sigurno imas pet minuta. Sjedni. Ono zbog ega sam sada ovdje re e erif pokazuju i otvoreno da je nesretan obi no obavljam stoje i, Dwayne i Grace bijahu Iskreno zbunjeni. Nisu imali ni pojma to je moglo slijediti. A evo to je bilo: erif je svakem od njih uru io sudbeni poziv, i rekao:
75
Dunost mi je da vas obavijestim da vas je vaa k erka Wanda June optuila kako ste je upropastili dok je jo bila dijete. Dwayne i Graee osfadoe kao grpmom pogo eni. Znali su da je Wandi June sada dvadeset i jedna godina j da ima pravo tuiti sudu, ali sasvim sigurno nisu ocekivali da e to i u initi. Ona se. nalazila u New -York Cityju, i kad su joj telefefonski estitali ro endan, stvarno je Grace, izme u ostalog, rekla : No, sad nas moe i tuiti, sla ana, ako to eli. Grace je bila toliko uvjerena da su ona i Dwayne bili dobri roditelji da se ak mogla i smijati kad je nastavila: Ako poeli moe poslati svoje trule starce u zatvor. Wande June je bila jedinica. Skoro je bila dobila bra u, me utim Grace ih je pobacila. Umjesto njih, Grace je bila uzela tri stolne svjetiljke i jednu opremu za kupaonicu. to kae, to smo joj u inili? zapita Grace erifa. Ima odvojen popis optubi uz svaki poziv odgovori erif. Nije mogao pogledati svoje nesretne prijatelje u o i, pa je stoga gledao u televiziju. Ondje je znanstvenik tuma io zato je kao cilj odabrana ba Andromeda. Bilo je najmanje osamdeset i sedam vremenskih skokova izme u Zemlje i galaksije Andromeda. Ako bi Arthur C. Clarke proao kroz bilo koji od njih, brod i njegov teret bili bi umnoeni trilijun puta i pojavili bi se posvuda u prostoru i u vremenu. Ako ima bilo kakve plodnosti igdje u svemiru obeao je znanstvenik nae e je sjeme prona i i cvjetati. Jedna od stvari to je dosad najvie deprimirala u vezi sa svemirskim programom bila je naravno injenica da plodnost bijae vraki daleko, ako je uop e igdje i postojala. Glupe ljude kao to su bili Dwayne i Grace, pa ak i prili no pametne poput erifa, poticalo se da vjeruju kako je sve ondje gore gostoljubivo, i kako je Zemlja tek komadi govna, iskoriten kao platforma za lansiranje. Stvarno, Zemlja je bila tek komadi govna, a ak je i glupim ljudima poput Dwaynea i Grace po elo svitati u glavi da bi Zemlja mogla ostati jedini naseljivi planet koji je ljudska vrsta nala. Grace su oblile suze od alosti to je tui k erka, a popis optubi, to ga je itala, prelamao se u viestruke slike zbog suza. Oh, Boe, oh, Boe, oh, Boe govorila je ona govori o stvarima koje sam ja sasvim zaboravila, ali ona nije nita zaboravila. Ona govori o ne em to se dogodilo kad su joj bile svega etiri godine. Dwayne je itao optube protiv sebe, pa nije ni upitao Grace to je to ona tako strano u inila kad su Wandi June bile samo etiri godine. A to je bilo ovo: jadna mala Wanda June je kredom crtala po novim tapetama u dnevnoj sobi da bi usre ila svoju majku. Umjesto da bude sretna, majka je prasnula i istukla je. Od tog dana ; tvrdila. je Wanda June, ona nije mogla pogledati nijedno umjetni ko djelo a da ne
76
zadrhti poput lista i da je ne oblije hladan znoj. Tako sam bila prikra ena, naveo je Wandu June njezin odvjetnik da tako kae, za jednu sjajnu i stvarala ku karijeru na podru ju umjetnosti. Dwayne je u me uvremenu saznao kako je upropastio izglede svoje k eri za, kako je odvjetnik to nazvao dobru udaju, kao i ugodnoti i ljubav to iz toga proizlaze. Dwayne je to navodno u inio tako to je uvijek bio neodre en, kad god bi dolazio neki udvara . Tako er je esto bio razodjeven do pasa kad bi otvarao vrata, premda bi uvijek imao pojas s nabojima i revolver. Ona je ak mogla imenovati enidbenog kandidata, kojeg je izgubila zbog oca: John L. Newcomb, koji se kona no oenio nekom drugom. Sada je imao vrlo dobar posao. Bio je zapovjednik snaga sigurnosti u skladitu municije u Junoj Dakoti, gdje su pohranjivali bacile kolere i kuge. erif je imao jo loih vijesti, a znao je da e imati vrloskoro priliku da im to i kae. Siroti Dwayne i Grace su ga obavezno morali upitati: to ju je navelo da to uradi? Odgovor na to pitanje donijet e im nove loe vijesti, a to je, da je Wanda June u zatvoru, optuena kao vo a bande kradljivaca po trgovinama. Jedini na in da izbjegne zatvor bio je da dokae kao je sve ovo to ona jest i to je u inila samo krivica roditelja. U me uvremenu, na televizijskom ekranu se pojavio senator Flem Snopes iz Mississippija, predsjednik Senatskog svemirskog komiteta. On je bio vrlo sretan zbog Velike sveminirske eve i rekao je da je Ameri ki svemirski program bio upravljen ba na to. Bio je ponosan, rekao je, to su Sjedinjene Drave smatrale prikladnim da tvornicu za smrzavanje pricera podignu ba u njegovom rodnom, malom mjestu, koje se zvalo Mayhew. Rije pricer imala je usput re eno, zanimljivu povijest. Bila je stara koliko i jebi i sranje i sli ne rije i, ali je ostaia izvan rje nika jo dugo poto su druge bile doputene. Bilo je to zato to su mnogi eljeli da ona ostane istinski magi na rije jedina to je preostala. A kad su Sjedinjene Drave objavile da e u initi istinski magi no djelo, da e ispaliti spermu u galaksiju Andromeda, narod ie ispravio svoju vladu. Njihova kolektivna podsvijest objavila je da je vrijenie da i ta posljednja magi na rije izi e na otvoreno. Inzistirali su da sperma nije nita to bi, se moglo ispaliti u neku drugu galaksiju. Moglo je zadovoljiti samo pricer. I tako je vlada po ela upotrebljavati taj izraz, i u inila neto, to tako er nikad prije nije bilo u injeno: standardiziran je na in kako se taj izraz pie. * * * ovjek koji je razgovarao sa senatorom Snopesom zamolio ga je da ustane, tako da svatko vidi kakav titnik on nosi, to je senator i u inio. titnici su sada bili vrlo moderni, i mnogi su mukarci nosili titnike u obliku raketnog broda, a u ast Velike svemirske eve. Takvi su obi no imali izvezen znak SAD. Senatorov je nosio pruge i zvijezde Konfederacije.
77
Ovo je razgovor odvuklo na vitetvo op enito, a voditelj razgovora podsjetio je senatora na njegovu kampanju da se elavog orla ukine kao nacionalna pticu. Senator je objasnio kako mu se ne svi a injenica da njegovu zemlju predstavlja stvorenje, koje o ito nije nizato sposobno u suvremenom svijetu. Zamoljen da imenuje stvorenje koje bi bilo sposobno za neto, senator je to i u inio, navode i ak dva stvora: pikora i dvokrilca chironomidae. Ali, neznano njemu kao i bilo kome drugome, pikori su otkrili da su Velika jezera postala pogubna ak i za njihovo zdravlje. Dok su se sva Ijudska bi a nalazila u svojim ku ama promatraju i Veliku svemirsku evu, pikori su izmigoljili iz gliba i preii na kopno. Neki od njih bili su gotovo jednako duga ki i iroki kao i sam Arthur C. Clarke. No Grace Hoobler je otrgnula svoj pogled s onog to je itaia i postavila erifu ba ono pitanje kojeg se on plaio: - to ju je natjeralo da nam ovo uradi? erif joj je rekao, a zatim je i on zaje ao protiv .okrutne sudbine. Ovo mi je bila najstranija dunost, to sam je ikada morao izvriti rekao je slomljeno. Javiti tako alosne vijesti prijateljima toliko bliskim koliko ste mi vi, i to u no i, za koju se pretpostavlja da bi morala biti najradosnija no u cijeloj povijesti liudskog roda. Iziao je jecaju i i uletio ravno u drijelo pikora. Pikor ga je istog irenutka pojeo ali ne prije nego to je erif vrisnuo. Dwayne i Grace Hooblfer brzo su pojurili napolje da vide zbog ega je vritao, a pikor je i njih tako er progutao. Ironi no, njihov je televizijski prijemnik i dalje nastavio da gledaju niti da brinu o tome. Devet !. rekao je glas a zatim: Osam! a zatim: izvjetavati o odbrojavanju. premda njih vie nije bilo u sobi Sedam! I tako dalje.
78
HERBERT DORD VELS (1866-1946)

Engleski autor, futurista, esejista i belenik istorije H.D. Vels ro en je 21 septembra 1866 u Bromleju u okrugu Kent u engleskoj. Roditeljij su mu bili siromani i nisu imali skladan brak i rano su se razveli. U ranim godinama Vels je bio strastven italac a vrlo brzo otkrio se i njegov dar za pisanje. Poha ao je Tomas Morli akademiju dok nije bio prinu an da zbog nov anih teko a napusti kolovanje i zaposli se . 1883. poao je u Nptrman kolu za nauke i po eo je studirati biologiju i Darvinizam kod Tomasa Henrija Haksleja, dede Aldosa Haksleja. Ubrzo je po eo da pie novele i 1895 objavio je Vremeplov i Ukradeni bacil i druge pri e a 1896 objavio je i zbirku eseja da bi 1897 objavio roman Nevidljivi ovek. Vels je nastavio sa pisanjem novela, romana i eseja kao i lanala o politici, demokratiji i drutvu. Sara ivao je i sa svojim sinom, zoologom kao i sa bratom Oldosa Hakslija na delu Nauka o ivotu (1930). Iste te godine sreo se sa rabindrantom Tagorem u enevi. Pri tome su vodili razgovore o modernoj civilizaciji, vladama, obrazovanju i poredili istok i zapad. Vels je dosta putovao i susreo se sa svetskim vo ama i vode im autorima. 1933 godine posetio je i tadanju kraljevinu Jugoslaviju, borave i Dubrovniku na sastanku PEN kluba.
79
Novele i romani Ann Veronica In the Days of the Comet Love and Mr. Lewisham Mr. Britling Sees It Through The First Men in the Moon The Food of the Gods The Invisible Man The Island of Doctor Moreau The New Machiavelli The Research Magnificent The Secret Places of the Heart The Soul of a Bishop The Time Machine The War in the Air The War of the Worlds The Wheels of Chance The World Set Free Tono Bungay When the Sleeper Wakes Teoretski radovi A Modern Utopia An Englishman Looks at the World Certain Personal Matters God The Invisible King Kratke pri e A Dream of Armageddon A Moonlight Fable A Slip Under the Microscope A Vision of Judgment Aepyornis Island Filmer In the Avu Observatory Jimmy Goggles the God Miss Winchelsea's Heart Mr. Brisher's Treasure Mr. Ledbetter's Vacation Mr. Skelmersdale in Fairyland The Beautiful Suit The Cone The Country of the Blind The Crystal Egg The Diamond Maker
80
The Door in the Wall The Empire of the Ants The Flowering of the Strange Orchid The Jilting of Jane The Lord of the Dynamos The Magic Shop The Man Who Could Work Miracles The Moth The New Accelerator The Obliterated Man The Plattner Story The Purple Pileus The Red Room The Remarkable Case of Davidson's Eyes The Sea Raiders The Star The Stolen Bacillus The Stolen Body The Story of the Inexperienced Ghost The Story of the Late Mr. Elvesham The Treasure in the Forest The Truth about Pyecraft The Valley of Spiders Under the Knife Ann Veronica In the Days of the Comet Love and Mr. Lewisham Mr. Britling Sees It Through The First Men in the Moon The Food of the Gods The Invisible Man The Island of Doctor Moreau The New Machiavelli The Research Magnificent The Secret Places of the Heart The Soul of a Bishop The Time Machine The War in the Air The War of the Worlds The Wheels of Chance The World Set Free Tono Bungay When the Sleeper Wakes
81
ZVEZDA H.G.WELLS
Pri a izvorno objavljena uTALES OF SPACE AND TIME 1889 U bivoj SFRJ objavljena u knjizi Povijest iz kamenog doba Novo pokolenje, Zagreb, Beograd 1949 Za SF almanah TERRA pri a je dobijena ljubazno u naeg po asnog lana Ilije Baki a, esejiste, kriti ara, pisca itd... iz Vrca Na samu Novu godinu gotovo u isti as stigla je vijest sa tri zvezdarnice, da se Neptun, najudaljenija od svih planeta to se okre u oko Sunca, po eo kretati nepravilno. Ve u prosincu je astronom Ogliv upozoravao da Neptun sumnjivo usporava. Takva novost je bila smiljena da pobudi zanimanje u svijetu u kojem ve ina stanovnika nije znala da postoji planeta Neptun. Ni dalje otkri e neke daleke, svetle, blede magle u okolini uznemirene planete nije uzrokovalo velika uzbu enja izvan astronomskih krugova. Nau nici su me utim vest smatrali veoma vanom jo pre nego to se saznalo da novo nebesko telo naglo postaje sve ve e i svetlije, da se kre e sasvim druga ije od pravilnog kruenja planeta i da su Neprun i njegovi pratioci sada skrenuli sa svog redovnog puta, to se nikada pre nije desilo. Malo e ljudi bez nau ne pripreme shvatiti veliku prazninu sun evog sistema. Sunce, sa svojimkao ta ke malim planetama, magli avim planetoidima i gasovitim repaticama pliva u neizmernoj praznini, goto neshvatljivoj naoj mati. Iza neptunove putanje, dokle god je dopiralo ljudsko opaanje nalazi se prazan prostor bez toplote, svetlosti i zvuka, dvadeset miliona puta milion milja pusta praznina. To je najmanja izra unata daljina, koju bi smo trebali prevaliti da stignemo do najblie zvezde. Ljudi ne pamte da je ikada zvezda preletela preko toga bezdana u prostoru, osim poneka kometa, to je manje kruta od najtanjeg plami ka, dok se na po etku dvadsetog veka nije pojavio taj udni nebeski putnik. Velika, teka, glomazna masa materije jurila je nenadano iz crne tajne neba na svetlost Sunca. Ve su je sutradan videli kroz malo bolji
82
dvogled, u blizini Regula u sazve u Lava, kao pegu jedva vidljivog pre nika. Uskoro se mogla primetiti malim pozorinim dvogledom. Tre i dan po novoj godini su itaoci na obe polovine zemaljske kugle saznali od kolike je zapravo vanosti ta neobi na pojava na nebu Jedne londonske novine donijee vijest pod napisom: Sukolb planeta i objavie miljenje astronoma Duchainea, da e se ta nova udnovata planeta po svoj prilici sukobiti s Neptunom. Pisci se uvodnih lanaka nairoko
raspisali o toj temi. Zato su u ve ini glavnih gradova na svijetu tre ega januara o ekivali, da e doskora, iako ne ba sasvim sigurno, ugledati neku izvanrednu pojavu na nebu, pa kad je poslije zalaska sunca na itavom svijetu nastala no , tisu e ljudi uprijee o i u nebo i sazve a stare dobro znane zvijezde upravo takve, kakve su bile odvajkada. U Londonu svitalo, Poluks zalaziio, a na nebu blijedjele zvijezde. Bilo je to pravo zimsko svanu e, kroza koje je probijala blijeda danja svjetlost, a kroz prozore u kasto zasvjetlucale plinske svjetiljke i svije e, da pokau, gdje su ve ljudi poustali. Sada je ugledao Zvijezdu ne samo saneni straar, nego je zablenuto zastala i uurbana svjetina po trnicama. Vidjeli su je radnici, to uranie na posao, mljekari, razvozitelji novina, raskalaene druine, to se mamurne i blijede vra ahu svojim domovima, besku nici i strae na svojiim ophodnjama, seljaci, to su teko kora ali preko polja i zvjerokradice, kad su se uinjali ku i; u itavm sumra nom oivjelom kraju kao i na morskoj pu ini, gdje su mornari.i ekivali dan, svisu vidjeli veliku bijelu zvijezdu, kako se naglo blii na zapadnom nebu. Bila je svjetlija od svih zvijezda na naam nebu, pa i od same Ve ernjice u najve em sjaju. Sat poto se razdanilo, nije bila vie tek treptava svijetla pjega, ve mala okrugla sjajna jasna plo a, i sjajila sve ja e bijelo i nadaleko. U krajevima, kamo jo nije dospjela prosvjeta, ljudi su, u strahu zuirili u nju i jedni drugima pri ali o ratovima i zaraznim bolestima, to ih unaprijed javljaju takvi plameni znaci na nebu. Krni Buri, mrki Hotentoti, Crnci
83
na Zlatnoj obali, Francuzi, panjolci, Portugalci, stajahu pod arkim zrakama sunca na ogranku, promatrajuj i zalazak nove udmovate zvijezde. U stotini zvjezdarmica nasta potmula uzrujanost, koja zavri gotovo glasnom vikom, kad su se sukoabila dva daleka nebeska tijela. Ustr ali se na sve strane, da namjeste fotografske sprave, spektroskope i naprave svake vrste, koje e zabiljeiti novu udnu sliku: propast jedmoga svijeta. Bio je to, naime, itav jedan svijet, posestrima nae Zemlje, zapravo daleko ve a planeta od nae, tono je tako nenadano zablistala u plamenoj smrti, udnovata je planeta iz najdaljih daljina ravno i estoko pogodila Neptuna, a od vru ine toga sukoba smijesta se obje krute kugle pretvorie u neizmjernu usijanu masu. Toga je dana, dva sata pred zoru, prolazila velika blijeda zvijezda oko Zemlje i nestala na zapadu tek onda, kad je nad njom visoko odsko ilo sunce. Ljudi su jeposvuida u udu gledali, a od . svih se najvie za udie mornari, ti stalni motrioci zvijezda, koji na irokoj morskoj pu ini nita ne do ue o njezinu dolasku, a sad je ugledae kao patuljasti mjesec, to se penjao prema zenitu, lebdio na nebu i u no i zaao na zapadu.. Kad je ponovo izila nad Evropom, posvuda se po obroncima breuljaka, ku nim krovovima i na otvorenom polju sjatie gomile promatra a, zagledavi se prema istoku, da vide izlazak velike nove zvijezde. Pomaljala se u bijelome sjaju kao u aru bijeloga plamena, a oni, to je vidjee, kad se sino pojavila povikae uglcdav jc: Ve a je! Sjajnija! Mjesec mla ak, to je zalazio na zapadu, bio je zapravo na oko neuporedivo ve i, ali ni izdaleka ni u punom sjaju tako blistav kao malena plo a udnovate nove zvijezde. Svjetina, to se sjatila po ulicama, klicala je: Sjajnija je!, ali posmatra i u mra nim zvjezdarnicama zaustavie dah i zagledavi se jedan u drugoga, govorahu: Blie je! Blie! Glas je za glasonti ponavljao: Blie je!, a brzojav preuzeo i ot-kucao te rije i, koje su prozujale kroz telefonske ice, dok su slagari, uprljani od tiskarskog crnila, u neko
84
tisu u gradova vjeto sastavljali slova: Blio je! Namjetenike u uvedima uz pisa i sto obuzeo udan osje aj, da e se dogoditi nelo
neobi no, pa odbacili pera; na tisu e su mjesta dolazile ljudima na um upravo nevjerojatnc mogu nosti, kad bi netko u razgovoru spomenuo rije i: Blie je! Te su rije i prelijetale gradskim ulicama, koje su se upravo budile, izvikivali su ih u ruirniim selima du zamrznutih i obamrlih putova. Mukarci, to su pro itali vijest s otkucane brzojavne vrpce, stali su u u kastoj svjetlnsti ulaznih vrata na prag ku e i dovikivali prolaznicima: Blie je! Zarumenjele, blistave ljepotico
do ue novost u aljivu razgovoru izmie u dva plesa. Hinile su, da se zanimaju. za nju s osobitim razumijevanjem, to ga nimalo nisu osje ale: Uistinu vrlo zanimljivo! Mora da su veoma, veoma mudri ljudi, koji pronalaze takvo to! Samotne su skitnice, potucaju i se po zimskoj no i, gun ali te rije i pogledavaju i u nebo, da utjee sami sebe: I treba da do e blie, jer je no hladna kao milosr e. nam uza sve to, to e biti blie, ne e ba biti mmogo toplije. Koje mi dobro donosi nova zvijezda?, zavapila kroz pla ena, kle e i kraj odra svoga mrtvog mua. U enik poranio, da izradi zada u za ispit, pa sam za sebe rijeio zagonetku o velikoj bijeloj zvijezdi, to je iroko i sjajno blistala kroz ledeno cvije e na njegovu prozoru. Podbo i se akom na podbradak i re e: odbojna privla na silal! Zaustavi planetu u njezinu letu, oduzmi joj odbojnu snagu, to onda? Ostaje privla na sila i planeta e pasti u Sunce! A to bi ... ! Rado bih znao, idemo li i mi tim putem? Taj je dan proao kao i njegova starija bra a, a u kasnije sate mrazovitog sumra ja izi e ponovo udnovata zvijezda. Ovaj put tako ini se, da
blistava, da je veliki mjesec u porastu, to je lebdio na zapadnom nebu, bio tek blijeda, uta sjena sama sebe. U nekom se gradu June Afrike
85
oeniio velikan, a za dobrodolicu u ast njegova povratka i mladenke osvjetlae sve ulice. Neki laskavac re e: I samo se nebo rasvijetlilo! Zaljubljeni se crnac pod Jar evim obratnikom, prkose i u svojoj ljubavi divljim zvijerima i zlim dusima, zavukao sa svojoim odabranicom u bambusov tr ak, po kome su oblijetale krijesnice. aptali su jedno drugome: To je naa zvijezda i osje ali se neobi no ugodno u blagom
sjaju njihova svjetlucanja. uveni je profesor matematike sjedio u svojoj radnoj sobi i rukom odguirnuo ispisane papire. Dovrio je svoje ra une. U bijeloj je bo ici preostalo jo neto kapljica, to su ga za duge etiri no i odrale budna i radna. Svakog je dana vedro i strpljivo predavao svojim acima, a zatiim. se odmah vra ao tim vanim ra unima. Pri radu je uzimao i previe kapljica, pa mu se lice zamra ilo, malo oteglo i osuilo. Kao da se neko vrijeme izgubio u mislima. Pri e zatim k prozoru, a kapci pod pritiskom prsta poletjee uvis. Nad stisnutim krovovima, dimnjaciima i gradsikim zvonicima treperila je na pola neba Zvijezda. Zagleda se u nju, kao u o i hrabrome neprijatelju i progovori poslije kratke utnje: Moda e me i usmrtiti, ali ja ipak mogu da svojim malemim mozgom obuhvatim i tebe i itav svemir. Ne bih se ak ni sad htio mijenjati s tobom. Pogleda bo icu i re e: Nikad mi vie ne e trebati sna. Sutradan o podne, to no na minut, u e u predavaonicu, stavi po obi aju eir na rub stola i paljivo izabere komad krede. aci su medu sobam u ali prepri avali, da ne moe predavati, ako me u prstima ne prevr e komad krede i da je jednom bio posve nemo an, kad su mu sakrili taj nadomjestak. Nastupi, prije e o ima ispod sijedih obrva preko mla anih svjeih lica, to su se u redovima uzdizala jedina nad drugima i progovori u enim, jednostavnim re enicama: Nastale su pri-like prilike izvan moga dohvata re e i zastade malo koje e sprije dti,
86
da zavrim te aj, to sam ga naumio odrati. Da kaem, gospodo, jasno i ukratko, ini mi se, da je ljudski rod ivio zaludu. aci se zgledae. Jesu li pravo uli? Da nije poludio? Bilo je aka i dalje paljivo
uzvijenih obrva i nacerenah usana.ali jedan ili dva
upirahu o i u njegovo mirno lice, obrubljeno sjedinama. Bi e, zanimljivo nastavi da dananje jutro posvetimo razlaganju ra una, koji su me doveli toga zaklju ka, ukoliko je mogu e da vam ih objasnim. Uzmimo ... Okrene se plo i, kao to je uvijek dbi avao kad je razmiljao: o nacrtu, koji jedan e protuma i njegove rije i. to ono re e: ,ivio zaludu?', anu
ak drugome. Sluaj! odgovori drugi, pokazuju i glavom prema
predava u. I sada ga stadoe shva ati. To je ve e zvijezda izila kasnije, jer ju je njezino gibanje odvelo kroz zvije e Lava nekamo prema Djevici, a kad se pomolila, bila je takosjajna, da je nebo postalo prozirno plavo, a zvijezde se redom. posakrile, osim. Jupitera blizu zenita, Capelle, Aldebarana, Siriusa i dviju posljenjih zvijezda u Velikom Medvjedu. Bila je veoma bijela i prekrasna. U mnogim su je dijelovima svijeta vidjeli te no i okruenu blijedom aureolom. Nao i je postajala ve a, a na jasnom tropskom nebu, na kome se svjetlost lomi, bila je velika kao etvrtina Mjeseca. U Engleskoj je jo uvijek zemlju
pokrivao mraz, ali je svijet bio tako jasno osvijetljen kao na mjese ini u Ivanjsskoj no i. Po toj hladnoj jasnoj svjetlosti mogli ste itati posve .
obi na slova, a ulii ne su svjetiljke u gradovima gorjele uto i blijedo. Ljudi su te no i bili pasvuda budni, a po
itavom je kr anstvu u
hladnome zraku treperio alosni amor; u pokrajini kao zujanje p ela na. cvjetovima vrijeska, dok je u gradovima narasta do gromke buke. To su sa milijuna crkvenih tornjeva i zvonika zvonila.mrtva ka zvona i pozivala svijet, da vie ne spava i ne grijei, nego da se skupi u crkvama na
87
molilvu. A dok se zemlja vrtjela po svome putu i no prolazila, izala je na nebu blistava zvijezda i postajala sve ve a i sjajnija. Po sviim su gradovima bile ulice i ku e svu no rasvijetljene,
gradilita se brodova sjajila u svjetlosti, a svi putovi, to vode u brdovite krajeve, bjehu obasjani i prepuni ljudi. Na svim su morima u podru ju civiliziranih zemalja huktali strojevi i nadula se jedra na brodovima, to su krcati ljudima i ivotinjama ekali, da isplove na pu inu oceana prema sjeveru. Opomenu su uvenoga ma-tematika ve razglasili irom cijeloga svijeta i preveli na stotinu jezika. Obuhva eni u plamenom zagrljaju letjeli su Nova planeta i Neptun strmoglavo sve bre prema Suncu. Ta je uarena masa jurila ve sada stotinu milja u trenutku, a svaki se trenutak ta strahovita brzina pove avala. Kako je sada zvijezda letjela, morat e pro i stotinu milijuna milja daleko od Zemlje, i jedva da e utjecati na nju. Ali se blizu odre enog puta nove zv-jezde, zasada jo neznatno poreme enog, kretala oko svoje osi silna i sjajna planeta Jupiter sa svojim mjesecima i jurila oko Sunca. Privla na je sila me u plamenon zvijezdoim i najve im od svih planeta rasla svakim asom. A posljedica te sile? Jupiter e neminovno skrenuti sa svoje staze, dalje po i elipti niin putem i plamenu zvijezdu u njezinu srljanju prema suncu daleko odbaciti na drugu stranu. Ona e moda opisati krivulju i sukobiti se sa Zemljom, a svakako e pro i vrlo blizu nje. Potresi,
provale vmlkana, ciikloni i strahoviteoluje na moru , poplave i neprestani porast topline do ne znam kojeg stupnja glasilo je proro anstvo uvenog matematika. A samotna je, hladna, olovno-blijeda Zvijezda. sudnjega dana, koji ima nado i, blistala na nebu., da pretvori njegove rije i u zbilju. Mnogima se, to su te no i zurili u nju, dok ih ne zaboljee o i, inilo, da se vidljivo pribliava, a i vrijeme se tako er promijenilo u toj no i.
88
Stao se topiti mraz, koji je stegnuo itavu Srednju Evropu, Francusku i Englesku. Spomenuo sam ljude, koji su svu no provell u molitvi, one to su se ukrcali na brodove i takve, lo su bjeali u brda, ali zato ne treba zamiljati, da je uas pred zvijezdom zahvatio ve sav svijet. Navika je potreba upravljala zapravo i dalje svijetom. I pored nagadanja u dokonim asovirna i sjajnih no i, jo se uvijek devet izme u desetoro ljudi bavilo svojim svakidanjim poslom. U svim su se gradovima otvarali i zatvarali du ami u odre ene sate (osim ponekih tu i tamo), lije nici su i drutva za sahranu mrtvaca vrili svoju slubu, u tvornicama se skupljali radnici, vojnici vjebali, aci u ili, zaljubljeni traili jedno drugo, tati vrebali i bjeali, a politi ari smiljali programe. Strojevi su za tiskanje novina bu ili svu no , a mnogi sve enik ove ili one vjere nije htio vie kako re e otvarati sveti hrain za volju tom ludom bezrazlonom strahu. Novine su se pozivale na pouku tisu ite godine jer su Ijudi tako er i onda unaprijed najavili kraj svijela. Ova zvijezda i nije zvijezda tek isti plin repatica; a kad bi i bila zvijezda, nije vjerojalno, da e pogodtti Zemlju. Nikad se prije takvo to nije dogodilo. Obi no su ljudi zdrava razuma posvuda tvrdoglavi, podrugljivi, aljivi i pomalo vole pakostiti nepopravljivim straivcima. Ve eras petnaest e u sedam sati i
asaka po Greenwichiskom vremenu zvijezda biti najblie e onda vidjeti, to e se potom dogoditi. Mnogi su uvenoga matematika samo vjeto sebi. Zdravi pokazao je razum, napokon pomalo svoje
Jupiteru. Svijet
smatrali zloslutna nagovje ivanja smiljenom potkrijepljen reklamom takovim samomu
zaklju cima,
nepromjenjljivo uvjerenje i poao spavati. A zlotvori i opaki ljudi, kojima jo novost o zvijezdi dosadila, dadoe se na svoj no ni posao. Zivotinjski se svijet uop e nije obzirao na zvijezdu, osim to bi tu i tamo zavijao poneki pas.
89
Kad su promatra i u evropskim dravama na posljelku vidjeli, da je izila zvdjezda, istina sat kasnije, ali niimalo ve a nego sino , bili su jo mnogi od njih budni, ismijavali uvenog matematika i smatrali da je ve minula opasnost. Ali naskoro im iza toga presjede smijeh. Zvijezda je rasla pove avala se strahovitom brzinon od sata do sata., svaki sat bivala neto ve a, malo blia pono nom zenitu i sve sjajnija, dok nije no pretvorila u bijeli dan. Da je letjela ravno prema Zemlji mjesto krivudastom stazom i da nije u prolazu kraj Juipitora izgubila na brzini, presko ila bi preko ponora, to ju je dijelio od nae Zeomlje, za jedan dan, a tako je trebala u svemu pet dana da stigne u blizinu naoj planeti. Druge je no i, prije nego to je zapanula pred o iima Engleza, narasla do tre ine Mjeseca, i svi se uvjerie, da je odmrznulo. Nad Amerikom je izila vru a i gotovo u veli ini Mjeseca, a kad bi netko pogledao u nju, zablijetila bi mu o i svojim bijelim arom. Kad je povisoko odsko ila i njezina sila oja ala, dunuo je vru i vjetar. U Virginiji je, Braziliji i uzdu doline Sv. Lovre sijevala naizmjence kroz maglu i gromovite oblake, to se ganjahu nebom, ili kroz trijesak ljuibi astih munja i tu u, kakvu jo ne doivje svijet. U Manitoibi je okopnio snijeg i harale su poplave. Te se no i stao topiti snijeg i led na bregovima po itavom svijetu. Rijeke iz gorskih izvora potekoe mutmom bujicom i za kratko vrijeme u vrtlagu ponijee u svojim gornjim podru jima drvlje i leine ivotinja i ljudi. Rijeke su neprestano rasle, nabujale u sablasmom blistanju, napokon se prelile preko svojiih obala i srljale iza stanovnitva, to je bjealo iz njihovih dolina. Uzdu je obale Argentiine i Junog Atlantika porasla pima na vie nego to ljudi od vajkada pamte. Bilo je mnogo slu ajeva, gdje su vihori odnosili valove plime dvadesetak milja na kopno i potopili itave gradove. Po no i je vru ina toliko porasla, da je prema njoj bio izlazak sunca, kao
90
da si zaao u hladovinu, Zemlja se tresla od Sjevernog pola do Rta Horin, odranjali se bregovi, otvarale pukotine, a ku e i zidovi mrvili u rueviiine. U stranome je trzanju otpuznula itava jedna strana vulkana Cotopaxi i iz nje se izlila bujica lave, tako visoka, iroka, brza i itka., da je u jednom danu dosegla do mora, Tako je Zvijeizda, a iza nje Mjesec u posljednjoj etvrti, prelazila iznad Tihog oceana i kao dugi skut haljine povla ila za sobom oluje i grmljavine Bijesni, zapjenjeni valovi plime, to je sve vie rasla, valjali se poslije toga, prelijevali se preko jednog otoka za drugim i ljude naprasto meli. U svjetlosti, to je zasljepljivala o i i s dahom kao iz uarene pe i, brza je i straina plima pedeset stopa visok vodeni zid dosegla napokon uz gladnu riku do duge azijske obale i sruila se na kopno preko kineskih ravinica. Zvijezda je, sada vru a, ve a i sjajnija od Sunca za najja e pripeke, neko vrijeme memilosrdino blistala i osvjetljivala prostrani, naseljeini kraj: gradove i sela s pagodama, drve em, cestama, irokim, obra enim poljima i s mijuinima besanih ljudi, to su u nemo nom uasu zurili u uareno nebo. A zatim se za uo, isprvice tiho pa sve glasnije, um i klokotanje poplave. Te je no i milijune ljudi zadesila ista sudbina bjeali su da u i naglo i kratko u neznano, noge im oteale od vru ine, a za njima se ruila kao zid brza i bijela poplava. A potom smrt. Zvijezda je blistala u bijelom aru, ali se nad Japanom, Javom i nad svima otocima Isto ne Azije pojavila kao tamna crvena plamena lopta, zastrta parom, dimom i pepelom, to su ih rigali vulkani, da pozdrave njezin dolazak. Odozgo lava, vru i plinovi i pepeo, dolje uzavrela voda, a sva se Zernlja ljuljala i tutnjila pod udarcima potresa. Ubrzo je okopnio i vje ni snijeg u Tibetu i na Himalaji i izlijevao se kroz desetak milijuna izdubljenih vododeriina, to su se opet stjecale ujedno, preko ravnica Burme i Hinduistana. Na tisu u se mjesta upalie u indijskoj dungli isprepleteni vrci drve a, a dolje je oko stabala zalijevala voda i
91
stvarala tamne plotine, to su se jo uvijek talasale i odsjajivale krvave crvene plamene jezike. U meteu, bez vo a i reda, bjeae minotvo mukaraca i ena niz iroke rije ne putove prema posljednjoj ljudskoj nadi morskoj pu ini. Zvijezda je sada strahovitom brzinom postajala sve ve a, vru a i svjetlija. Tropski je ocean izgubio svoje fosforno svjetlucanje, a vrtlozi se pare dizali u sablasnim kolutima iz crnihi valova, koji su neprestano zapljiuskivali i arenili se od brodova, to ih je oluja bacala tamo-amo. Uto se dogodi udo. Oni, to su u Evropi budno ekali na izlazak Zvijezde, pomislie, da se Zemlja prestala vrtjeii oko svoje osi. Na tisu ama su otvorenih polja u ravnici i brdima, kamo su se ljudi sklonili pred poplavama, po zaruenim ku ama i odronina gorskih padina, zaludu ekali na izlazak zvijezde. ekali su sate i sate u stranoj neizvjesnosti, a
Zvijezda ne izi e. Ljudi ponovo, uprijee o i u poznata zvije a, to su ih smatrali ve zauvijek izgubljenima. Nebo je nad Engleskom bilo vru e i jasno, premda se Zemlja bez prestanka tresla, ali u tropskim su se krajevima kroz koprenu pare pokazali Urius, Capella i Aldeberan. Kad je na posljetku deset sati kasnije izila Velika zvijezda, ogranulo je Sunce tik nad njom, a nasred njegova bijela srca vidjela se crna plo a. Kad je Zvijezda bila upravo nad Azijom, po ela je zaostajati iza gibanja naega sun anoga sistema, a kad je lebdjela nad Indijom, njezina se svjetlost zamra ila. itava se indijska ravnica od u a Inda do Gangesove
delte pretvorila te no i u pustinju plitke, blistave vode, a iz nje se izdizahu hramovi, pala e, gradski bedemi i breuljci, crni od svjetine. Na svakom se minaretu natiskala gomila ljudi, pa kad ih je obrvala vru ina i uas, popadae jedan za druigime u mutnu vodu. Kao da se sav kraj zavio u tugu, dok preko te uarene pe i o aja nenadano ne preletje sjena, daak hladnoga vjetra i iz rashla enoig se zraka stadoe skupljati oblaci. Ljudi, gotovo oslijepljeni, podigoe o i pre-ma Zvijezdi i vidjce, da preko njezine
92
svjetlosti puzi crna plo a. To je Mjesec uao izme u Zvijezde i Zemlje. Upravo kad su ljudi klicali hvala bogu za to olakanje, udnovatom,
neobjanjivom brzinom ogranu na istoku sunce. I Zvijezda, i Sunce i Mjesec jurnue zajedno preko neba. Zato su pred o ima evropskih promatra a Zvijezda i Sunce izili u isti mah jedno nad drugim, strmoglavo jurili neko vrijeme, zatim polaganije i napokon stali na mebeskom zenitu, gdje su zajedno utonuli u plamenui aru.
Mjesec nije vie zamra ivao Zvijezdu, nego se na blistavu nobu izguibio iz vidika. Ve ina je ljudi, to preostadoe ivi, gle-dala sve to s tupim nerazuimijevainjem, to ga ra a glad, umor, vru ina i o ajanje. Ipak se nalo i takovih, koji su shvatili zna enje te pojave. Kad su se Zvijezda i Zemlja najvie priibliile, okrenule su se jedua od druge, i Zvijezda je o t i l a dalje svojiin putem. Udaljivala se ve od Zemlje, kad je b i l a u zadnjoj etapi strmoglave jurnjave prema suncu. Oblaci se skupie i izbrisae pogled na ncbo, a gromovi i munje izatkae plat oko zemlje. Po itavom svijetu udario pljusak kie, kakav ljudi ne doivjee nikad prije, a gdjeno su vulkani rigali crveni plamen prema pokrovu oblaka, tamo se spustila bujica blata. Posvuda je voda otjecala s kopna i za sobom ostavljala zamuljene ruevine. Kao na alu, preko kojeg je prohujala oluja, ostalo je za poplavom razasuto po zemlji sve, to je dosada plutalo po vodi, zajedno s djecom Zemlje: leinama ljudi i ivotinja. Dane je i dane otjecala voda u more i odnosila usput zemlju, drve e i ku e, slagala goleme nasipe i dubla divovske ljebove po tom kraju. Takvi mra ni dani nastadoo poslije Zvijezde i vru ine. Sve to vrijeme, i jo m.nogo nedjelja i mjeseci iza toga, potrajae potresi. Zvijezde je nestalo, a ljudi tjerani gla u, pomalo se ipak ohrabrie i dovukoe do svojih poruenih gradova, zatrpanih itnica i raskvaenih oranica. Ono se malo brodova, to je za to vrijeme izbeglo olujama, vra alo
93
sada skrhaino i razbijeno, istra-uju i paljivo dubljinu imora izmedu novih tragova kopna i podmorskih pli ina na putu u neko dobro znane luke. Kad su jenjale oluje, opazie ljudi, da su dani posvuda vru i, nogo to su bili dvajkada, sunce ve e, a mjesec se smanjio do tre ine svoje prijanje veli ine, i sad mu treba osamdeset dama od mla aka do mla aka. U ovom se izvjetaju nita ne spominje o novom. bratstvu, to se rodilo me u ljudima, o spasavanju zakona, knjiga i strojeva, ni o udnoj promjeni, to jo nastala na Islandu, Grenlandu i na obalama Baffinova zaljeva, kamo su mornari nenadano doli i jedva povjerovali svojim o ima kada su tamo nali sve u divnu zelenilu. Ne govori se ni o seobi naroda prema sjevernom i junom polu, otkada je Zemlja postala toplija. Izvetaj se ograni io samo na dolazak i prolazak Zvijezde. Dakako da su se i astronomi na Marsu temeljito pozabavili tim doga ajem jer i tamo ima astronoma, premda su stanovnici Marsa posve raz-li ita bi a od nas ljudi. Razumije se, da su gledali na nj sa Svoga stajalita. Jedan je od njih napisao: Uzmemo li u obzir masu i toplotu nebeskog tijela, to je ba eno kroz na sun ani sistem u Sunce, za udo je, kako je malo tete pretrpjela Zemlja, pokraj koje je to tijelo tako
blizu prolo. Sve su dobro poznate granice kopna i velike povrine mora ostale neizmjenjene. ini se, da je zapravo jedina razlika u tomc,
to su se oko oba pola smanjile one bijele plohe bez boje (za koje se misli da su smrznuta voda). Sve to dokazuje, kako je i najve a ljudska katastrofa neznatna, kad se gleda iz daljine od nekol i k o milijima milja.
94
Re urednika:
Na prvi konkurs Sf almanah TERRA pristiglo je ukupno 15 radova. Raduje nas da su na konkurs osim Beograda pristizale pri e i iz manjih mesta u Srbiji a i iz inostranstva, to zna i da se SF prati i da ljudi stvaraju neto i izvan Beograda. Na peto lani iri (u tajnom sastavu) je posle u nih rasprava , sva a i pomirenja doneo kona nu odluku:
95
SF almanah Terra No 3 maj 2007
REZULTATI PRVOG KONKURS ZA KRATKU PRI U SF ALMANAHA TERRA 1. MESTO TAMARA LUJAK, BEOGRAD - LAVIRINT 2. MESTO ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK TRAGOVI PROLOSTI 3. MESTO TEREZA RUKOBER KRALJEVICA, HRVATSKA - ZIDOVI
OSTALI PRISPELI RADOVI PO AZBU NOM REDOSLEDU IMENA AUTORA:
- ALEKSANDAR ANTI , MAJDANPEK KATALOKI BROJ - ALEKSANDAR ANTI , MAJDANPEK STVARAN SVET - ALEKSANDRA RADOJ I , UICE LEA - ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK SARONEPOSLEDNJI DANI - ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK BABA LUMJA - ACA FILIPOVI , NI VE E - ELJKO MITROVI , SELO PETNICA PO ETAK I KRAJ - ZLATKO PAKO, STARA PAZOVA KEOLEROV KRUG - MARKO HUFNAGEL, BEOGRAD - LINOLEUM - MIRANDA MITROVI , BEOGRAD SAMO A I SRE A - TAMARA LUJAK, BEOGRAD TEM I TUM - TAMARA LUJAK, BEOGRAD - KRETANJE
96
BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK, POBEDNIKA PRVOG KONKURSA ZA KRATKU PRI U ALMANAHA TERRA Tamara Lujak (1976, Beograd) pie kratke pri e, aforizme, knjievne prikaze i dr. Bavi se prevo enjem. Urednik asopisa Na trag, urednik Internet asopisa Prozaonline i Internet stranice Serbian Caf. Urednik knjievne rubrike Internet asopisa Helly Cherry. Sara uje sa: Novinama Beogradskog italita, asopisom Putevi kulture; Internet asopisom za knjievni intervju Eckermann; radijom Plana iz Velike Plane, radijom Naksi iz Beograda, Internet stranom za fantasti nu knjievnost Art-Anima; Internet asopisom za satiru Etna; Internet stranicom za knjievnost Bunker. lan drutva ljubitelja fantastike Lazar Komar i , Srpskog drutva za nau nu fantastiku (SDNF), grupe Photon Tide, Kraljevskog knjievnog kluba Kara or evi , organizacionog odbora Festivala srpskog filma fantastike; programskog saveta drutva ljubitelja fantastike Lazar Komar i . Aforizme objavljivala u asopisima Na trag, Putevi kulture; zbornicima Dribling duha i Aforizmi i aforisti ari 6. Dobitnik povelje Kraljevskog knjievnog kluba Kara or evi za aforizam 2006. godine. Dobitnik tre e nagrade Umetni kog udruenja Multi Art iz Zrenjanina, prve nagrade Druenja ena Sva lepota sveta i prve nagrade drutva SCI&FI za kratke pri e. Kratke pri e objavljivala u asopisima: Galaksija, Politikin Zabavnik, Na trag, Orbis, Znak sagite, Signal, Ulaznica, Blic zabave, Trash, Nova zora, Putevi kulture; Internet asopisu Balkanski knjievni glasnik; na Internet stranicama: Anti Trafficking Centre, Bunker, Art-Anima, Bundolo; Internet fanzinu Helly Cherry; fanzinima Emitor i Zeleni konj; interaktivnom CD izdanju Monthly scream 01; elektronskom nedeljnom listu Satir; radiju Plana iz Velike Plane, radiju Naksi iz Beograda; radiju RB iz Beograda; zbirci pri a Nova srpska SF i OFF pri a (1999) i zbornicima Najkra e pri e 2004 (2005), Vrata moje pri e (2005), Najkra e pri e 2005 (2006), Alisa u zemlji pri a (2006), I posle pri e pri a (2007) i Jednostrani ne pri e (2007). Prevo ena na poljski. Objavila knjigu kratkih pri a Vilina planina (2006).
97
LAVIRINT Tamara Lujak - I mesto

Mnogo sam sluao o tom mestu. Govorili su da je pusto, strano, da je ono najgora kazna koja moe da te zadesi, jer se niko nikada nije vratio. Niko nije znao u emu se kazna sastoji. To ju je inilo stranijom nego to jeste. Mogla je da bude sve, mogla je da bude samo jedno, ali ono najgore, najstranije. Brod je sleteo na neuglednu pistu Meseca. Smestili su nas u malu, zaguljivu ekaonicu. Bilo nas je osmoro. Sedeli smo na patosu, jer ni eg nije bilo u ekaonici do ljudskog smrada i prljavtine; i ekali. Pred kraj sedme nedelje (odnosno meseca, jer ovde mesec traje sedam nedelja) su i mene prebacili na Preto, planetu na kojoj se nalazio lavirint. A ta se u njemu krilo - to je uskoro trebalo da saznam. Planeta nije bila velika, ali je zato lavirint zauzimao celu njenu povrinu. Ko zna koliko e mi vremena trebati da stignem do cilja, a i kada budem stigao do kraja - ta u na i? Zaista, goru kaznu od neizvesnosti nisu mogli da smisle. Ali, nisam imao kud. Mogao sam samo napred. Dani su sporo prolazili. Pea io sam od jutra do mraka, iao napred, vra ao se, skretao levo, preskakao zidove, skretao desno... Najzad sam stigao u sam centar. Spokojno je spavao na prostirci, okruen gomilom ljudskih kostiju. Pretrnuo sam. Nije vredelo beati. Kosti na koje sam nailazio su govorile da je stigao svaku rtvu. Ne. Morao sam da prekinem mu enje sada, istog momenta. Polako se uspravio i seo. Srce mi se steglo. Imao je glavu bika. Umiri se, rekao je glasom koji je ledio krv u ilama. Ne u ti nita. Noge same klecnue i ja sedoh. Ti si osma rtva ovog meseca i sa tobom sve prestaje. Odnosno po inje. Nita mi nije bilo jasno. Vidi, godinama sam ovde zatvoren i svakog meseca mi alju po sedam rtava, jednu na nedelju dana. Ali, ti si osma rtva za ovaj mesec i, po zvezdama, ti e mi doneti spas. Reci gospodaru, tvoja re je moja zapovest. Gledao sam ga nekoliko trenutaka u udu, a onda jedva promucao: Vodi me odavde.
98
TRAGOVI PROLOSTI - Andrija B. Ivanovi II mesto

Andrija B. Ivanovi ro en je 3 avgusta 1980 u Majdanpeku. Student je istorije na Filozofskom fakultetu u Bogradu i radi kao novinar u dnevnom listu Glas javnosti. Objavljivao je pri e i pesme u asopisima Misao i ovek, Lipar, Balkanski knjievni glasnik, kao i u zbornicima Rukopisi, umadijske metafore, Donja strana pri e, poezija mladih 2002, Najkra e pri e 2003, Rudni ka vrela 2003, Najkra e pri e 2004... Visoki sedokosi mukarac meditirao je u uglu polumra ne prostorije. Njegovo telo lebdelo na oko pola metra iznad kreveta, pa opet, izgledalo je kao da se ne pomera. Kao da nijedan pokret, pa ni prosto disanje ne ometaju mir postignut dominacijom uma nad materijom. Ali ta meditacija nije dugo trajala. Prekinula je devojka crne kose i tamne pute. Iznenada je utr ala u prostoriju i bez ikakvog pozdrava ili izvinjenja prila sedokosom mukarcu. - Arko, mora da vidi ta su roboti lronali. U njenom glasu ose alo se ushi enje i Arko, kako se mukarac zvao, bio je svestan toga. Otvorio je o i i spustio se na krevet, a onda podigao ode u i obukao se. - Zar ti, devojko, nikad ne odmara? - Odmaram, Evo, odmarala sam do malo pre, ali su me roboti prekinuli. Naili su na neverovatan predmet i odmah su mi javili. Nisam mogla da izdrim da ti ne kaem. Arko je ustao sa kreveta, a onda je po eo da se obla i. - I? O emu se radi? - O najneverovatnijem otkri u dananjice. Arko se nasmejao. Koliko je puta uo te re i, Koliko puta u svom dugom ivotu ih je i sam izgovorio. Ipak, nije mu smetalo. Upravo zbog tog entuzijazma je i voleo da radi sa mladim istraiva ima, i to na terenu, - ta si pronala, Ajel? Skelet nekog vanzemaljca? Ili dokaz o postojanju Boga? Ili bar avola? - Nita toliko veliko. Ali mislmm da smo lronali dokaz da su ljudi pre dve hiljade godina poznavali princip Pogona. - ali se( zar ne? Osmeh jo nije nestao sa Arkovih usana, ali znao je da, ako je Ajel u pravu, to jeste jedno od najbitnijih otkri a. Ono moda ne e uticati na budu nost, ali promeni e njihovo znanje o prolosti. Drasti no ga promeniti. Ipak, nije eleo da bilo ta kae dok ne vidi sam predmet. Dok ga maine ne izvuku iz peska nataloenog tu pre mnogo vremena. I dok ga on dobro ne prou i.
99
- Ne. Dokaz je tu u iskopinama. Ponovo je pogledao Ajel i odmerio je od glave do pete. Ne, nije se alila, niti je igrala bilo kakve igre. Bila je potpuno oduevljena otkri em i to se videlo na svakom delu njenog tela. - Hajdemo, onda, da ga pogledamo. *** Arko i Ajel su prili mestu iskopavanja. Roboti su svoj posao radili lagano, hirurkom precizno u. Razli itim etkama istili su pesak u kome se predmet irine dlana nalazio i osloba ale ga skidaju i sloj po sloj njegovog pokrova. Za sada su otkopali samo jednu stranu ovog predmeta. Ali mislim da se ve vidi da je to to. Arko je ponovo pogledao jo uvek neiskopani artefakt, a onda se okrenuo ka Ajel. - Da, izgleda kao Pogon. Ali da nije malo premalo? - Da, premapo je. Moda je samo deo predmeta ili maketa. - Moda. Naredi mainama da odmah skeniraju predmet i naprave njegovu vernu kopiju. Jedino tako moemo da proverimo kako radi. I da li radi. - Radi. Sigurna sam. Imam neki neverovatan ose aj. - Nije isklju eno. Ali ne vredi da stoji ovde i eka. Najbolje je da odmah skokne u sobu i odspava malo. Tvoje ili moje prisustvo ne mogu nita da ubrzaju ili lromene, - Ali nestrpljiva sam. Kakve to veze ima. Veruj, nita ne pe mo i da promeni. Ajel ga je posluala i krenula ka vratima, ali se, pre nego to je ula u zgradu, okrenula ka Arku. - Zna, najve i si stru njak za taj period: da li postoji ikakav do sad otkriveni dokaz da su koristili Pogon? Ne, jo uvek ne. Ali ovo moe biti dokaz da su barem imali neko znanje o tome. Ako jeste naa imena bi e zapisana u svim udbenicima. Arko je uao u prostoriju u kojoj je Ajel meditirala. Pogledao je njeno privla no telo koje je lebdelo na oko pola metra od kreveta, na uobi ajenoj visini, Ipak, pomislio je, bila je previe mlada i bez obzira to je mogla da levitira nije uspevala da zaustavi disanje i postigne potpuni sklad sa Svemirom, - Mogu li da se pridruim? Ajel je otvorila o i i pogledala ka Arku. - Naravno, Bila bi mi ast. On je svukao ode u sa sebe, a zatim je otiao u suprotan ugao sobe i zauzeo poloaj za meditaciju podigavi svoje telo na uobi ajenu visinu.
100
- Ajel, zna li zato sam se odlu io da istraujem ba period od pre dve hiljade godina? - Moda zato to je tad po ela kosmi ka era? Ljudi su konano uspeli da naprave maine kojima su se otisnuli sa Zemlje. - Ne. Razlog je mnogo prostiji: zato to o tom periodu nema mnogo pisanih podataka - kompjuterski virusi su razorili e-biblioteke a papir je uglavnom propao. - I tebi se svideo izazov? Istraivanje celine uz svega nekoliko fragmeiata. - Teko da sam kao mladi razmiljao na taj na in. U stvari:, nisam sigurno. Jednostavno mi je delovapo lake da se bavim periodom iz koga nije ostalo mnogo dokumenata i knjiga, Zna, nisam ba voleo da itam. Ajel se nasmejala. Ne, ne alim se. Ipak, nedostatak istorijskih nadokna ivali su arheoloki ostaci. Njih je bilo. Ali nije nam uvek bilo najjasnije za ta oni slue, kako su napravljeni, ko ih je napravio? Ipak, uspeli ste da rekonstruiete izgled tadanjih gradova, ode u, pa ak i na in na koji su tadanji ljudi iveli. Izgleda da je tako, Ali sa svakim novim otkri em ono to znamo ili mislimo da znamo moe pasti u vodu. Ukoliko, na primer, ispadne da je ono na ta smo naleteli zaista Pogon ili njegova maketa mora emo skroz da promenimo na in na koji gledamo na doba Otkri a i kolonizacije. *** Arko je sedeo u stolici posmatraju i i prebacuju i iz ruke u ruku mali crni predmet u obliku kocke, kopiju artafekta koji su otkopali. ekao je da Ajel do e kako bi joj rekao objasnio ta je otkrio. I njega je ponovo uhvatio mladala ki entuzija-zam, pomislio je, i svi ao mu se taj ose aj. Zvao si me? Ajel je ula u prostoriju i pogledala prvo ka njemu, a zatim i ka predmetu koji je drao u rukama. Uspeo sam. A onda je zastao. Voleo tako da govori, da dri sagovornika u neizvesnosti, Govorili su mu da je to nasledio od svoje babe i da 6i trebalo da prestane da se poigrava sa ljudskim strpljenjem. - Je li Pogon? - Poznaje prolost, Ajel, zar ne? Ko je smislio parnu mainu? - Dejms Vat, naravno. To otkri e... - Naravio. To otkri e pokrenulo je uvenu industrijsku revoluciju i podstaklo ubrzani razvoj ove anstva. Tekst iz udbe101
nika. Ali da li zna da je i u periodu Rimske imperije jedan ovek napravio parnu mainu? Zastala je kao da pokuava da se priseti, a onda je odgovorila: - Da, Heron iz Aleksandrije. Ali na njega uvek zaboravim. - Kao i svi ostali, I to nije mnogo udo, Pogotovo ako se zna da njegov izum nije promonio ba nita. Nije ak ni uticao na kasniji Vatov izum. Re o obi noj igra ki koja je zabavljala bogate Rimljane. - Kakve to veze ima sa artafektom koji smo otkrili? - Polako. ta misli: zato je bilo tako? - Moda se nikom nije svideo taj Heronov izum, moda su ga se plaili misle i da su ne iste sile umeane u sve to... - Ili, jednostavno, nije bilo prave potrebe za parnom mainom. - Nemogu e da nije bilo potrebe. To bi mnogo ubrzalo progres, poboljalo uslove ivota... - Ali da li je to iko mogao da zna TADA? - Svako ko je malo vremena posvetao razmiljaju i o tome. - Da li, Ajel? Na jedan ka in to vidimo sad, na drugi su na novu neobi nu napravu gledali tadanji ljudm. Zamisli da si bogati Rimljani Da li bi elela da isprobava neku novu udnu i smenu napravu ili bi eerovala da je jedini na ik da se pobolja proizvodnja na imanju kupovina sveih robova? Manje kota, a sigurnije je. Ajel je zastala i pogledala upitno. U inilo joj se da zna kuda njegova pitanja vode, - ta ho e da kae? Da jesu poznavali Pogon? - Vidi, ovo udo jeste neto najblie njemu to su ljudi pre dve hiljade godina poznavali. Savreni geometrijski oblici koji ine jednu celinu, na in na koji se oni pokre u... Sve govori u prilog tome da je ovo maketa Pogona. Ipak, oni toga NISU bili svesni. Nisu imali pojma kakve su mogu nosti ovog predmeta, - Kako zna? - Rekao sam ti da ne volim da itam izvore. Ipak, ne i da to ne radim. Prelistao sam arhivu koju sam skupio tokom ovih 40 godina, kao i sve to je prona eno pre nego to sam uopte i ro en. -I? Ovo je bila obi na igra ka. Ne znam kako su je koristili, niti sam naao ita o tome, ali saznao sam kako je zvali - Rubikova kocka.
102
ZIDOVI Tereza Rukober - III mesto

Tereza Rukober ro ena je u u Rijeci pred 33 godine, radi u osnovnoj koli, ponosna je mama jedne male djevoj ice, pisanje joj je najdrai hobi. Ima dosta pri a objavljenih u fanzinima i zbirkama. Ovo joj je prva SF pri a objavljena izvan Hrvatske. Stvorenje je bilo gotovo prozirno, samo silueta koja je stajala na proplanku. Lice nije bilo vidljivo, ali pokreti su pokazivali zbunjenost. Napravilo je nekoliko koraka u jednom smjeru, zatim zastalo i krenulo u drugom, Jedva vidljivo tijelo nije imalo sjemi na blagom jutanjem svjetlu. Poluprozirna stopala gazila su meko po crvenkastom tlu, kada bi stala na plavi aste listove ne bi ih ni najmanje otetila. Lokvica vrele teku ine kipjela je izme u stijena podiu i tanki oblak bijele pare. Stvorenje je zastalo na trenutak i izgledalo je kao da promatra planine u daljini. Nakon toga je i ezlo. Deca sc probudila naglo, nakon jojednog udnog i dezorjentiraju eg sna, Skinula je senzore sa sljepoo nica i izvukla se iz svog natkrivenog leaja. Stoje i, svukla je pidamu natopljenu znojem i ula u malenu kupaoiticu ija vrata su bila odmah pored kneveta. Istuirala se na brzinu i obukla trenerku i istu majicu. Nakon toga je otvorila kutiju s hranom, izvadila pecivo i bo icu s kavom. Pila je kavu u velikim gutljajima. Kao lo je i o ekivaia, alarm je po eo tiho zujati. Zvuk se polako poja avao, upozoravaju i je da je vrijeme da se vrati u postelju, Dovrila je kavu, ubacila praznu bo icu u kutiju za sme e i zavukla se ponovno u krevet, ispod senzorskc plo e. Alarm je postao tii. Utihnuo je sasvim tek nakon to je vratila okrugle ljepljive plo ice na sljepoo nice. Upalila je komunikacijski uredaj. Kada je zaslon zasvijetlio na plohi iznad njezine glave, po ela je pregledavati nove poruke i istovremeno zagrizia u pecivo. Stvorenje je jo uvijek bilo prozirno, ali udovi sa mu se izduili i istanjili, dobivaju i formu ljudskog tijela. Kada bi stalo na plavi aste listove, oni bi se lagano savili. Zastalo je i promatralo pogled koji se pruao s uzvisine. Bilo je u stanju vidjeti i prepoznati ono to vidi -planinu, jezero, naselje pored njega. Jedna jedina misao, jasna i zbrkana misao, oblikovala se u umu stvorenja trenutak prije nego li je nestalo: elja za slobodom i otvorenim prostorom. Dea je leala na boku i zurila u zid. Tog jutra nije se istuirala, presvukla niti pojela doru ak. Nekoliko mitiuta koje jc smjela provesti izvan kreveta iskoristila je za razgibavanje. Tijelo joj je lzgubilo snagu i svaki pokret je bio naporan. Kada se alarm oglasio, udarila je
103
ljutito nogom u kutiju s hranom. Nekoliko trenutaka je stajala nepomi no, na rubu suza, a onda se vratila na leaj. Nije uop e upalila ra unalo. Znala je da bi je prijateji tjeili da im se poalila, Rekli bi joj da mora izdiati jo malo, da ima cilj na kojega mora misliti i da se isplati, da nije niti prva niti zadnja koja prolazi kroz to. I da je sasvim o ekivano da prolazi kroz krize i faze bezvoljnosti. "Pokuaj neto raditi," rekli bi joj. " iiaj neto, u i za ispite, iskoristi vrijeme..." Znala je da se ne bi mogla koncentrirati pa nije niti pokuavala. Prolo je ve 2 mjeseca otkada je bila zatvorena u ovoj prostoriji, unutar tijesnih zidova. Veliku je ve inu vremena provodila lee i ispod senzorske plo e. Jedini kontakt s vanjskim svijetom bilo joj je ra unalo, te hrana i ista odje a koja joj je stizala na ugra enin pokretnim trakama. "U svakom trenutku moe odustati," rekli su joj, "Ali ako iza e iz sobe, ili provede previe vremena u pokretu, pokvarit e sve" Stvorenje se ponovno materijaliziralo na proplanku, Po elo je sli iti na enu. Tijelo se oblikovalo i nije vie bilo prozimo, iako boje nisu odgovarale ljudskom tijelu. Sivkasto sme e nijanse izgledale su maglovito i nestvarno. Ipak, na licu su se nazirali obrisi nosa i usana, o i bez zjenica treptale su i gledale oko sebe. Kora alo je po crvenkastom tlu, stazicom koja je vodila prema rubu ume, Zaustavilo se kada je stiglo do plavi astog grma s velikim bijelim cvjetovima, Ruka sa grubo oblikovantm sivim prstima dotakla jc cvijet, a gran ica se lagano savila zbog dodira, Dea je leala budna, razmiljaju i o no anjem snu. Ve neko vrijeme snovi nisu bili zbunjuju i, sve jasnije se sje ala slika, osjeta i misli. I ekanje je bilo lake jer je znala da je blizu cilju. Okrenula se na bok. Tijelo ju je odavno prestalo boljeti od leanja - mii i su se navikli, istovremeno gube i snagu. Ve tri mjeseca leala je pod senzorskom plo om. Iako je cijeli ivot provela unutar zidova malog podzeinnog grada, ova izolacija joj je teko padala. Ali znala je da je u svakoj sekundi koju bi provela na leaju, ra unalo o itavalo podatke o njezinom tijelu i umu - usavravaju i holoprojekciju . Grade i njezino drugo tijelo, ono koje e se biti u stanju kretati slobodno. Kretati se, hodati, tr ati, skakati... i to ne po hodnicima i malenim trgovima u podzemlju, nego vani, na povrini, na suncu. Stvorenje je sada znalo tko je. Znalo je i gdje je - prvi puta je bila u stanju odabrati mjesto gdje e se materijalizirati - na rubu ume, nedaleko proplanka koje je dobro poznavalo, Dea je gledala u svoje ruke. Mogla je saviti prste, uhvatiti kamen i ili granu drveta. Koa je bila ve vrlo sli na njezinoj, nedostajale svi samo sitne pore i linije na koi. Ula je u umu. probijaju i se izme u grana, dok je sunce crtalo sjene na tlu pokrivenom li em. Znala je da moe ostati desetak minuta i da se ne smije previe udaljavati od centralnog projektora, No to e se sve promijeniti vrlo brzo. Mo i e se kretati po cijelom
104
planetu i ostajati ak i po nekoliko dana odjednom. Udahnula je duboko. Zrak je mirisao slatko kiselkasto, isti zrak koji bi bio otrovan za njeno "pravo", ljudsko tijeo, ovo tijelo udisalo je punim plu ima. Nije joj bio potreban, ali bez disanja doivljaj holografskog tijela bio bi manje stvaran. Leala je na svojoj postelji, sa senzorima na sljepoo nicama; kao i toliko dana do tada,. Svako malo bi stavila dlanove na plo u iznad sebe - imala je osje aj da je moe pomaknuti, podignuti, iza i van na povrinu planeta i na sunce. Upravo je zavrila razgovor s prijatejem koji se nalazio vani, u gradi ii na povrini. Otprilike etvrtina stanovnika podzemnog grada imalo je izgra ene holograine i mogli su pomo u njih iza i na povrinu kad god su eljeli. Jo jedan dan i Dea e biti me u nijima. Mo i e iza i van, izvan zidova male prostorije i izvan ograni enih hodnika podzemnog grada. "Vidimo se sutra, vani" rekao joj je prijatelj i obe ao da e je povesti u razgledavanje polja i gradi a na povrini. "Sad slijedi prilagodba - morat e se naviknuti na to da ivi na dva mjesta, Treba biti oprezan - samo tvoje ljudsko tijelo moe jesti i spavati, mora paziti na njega. Van e i i samo na iziete, podzemtii grad ostat e tvoj dom." Sljede eg jutra, leala je zatvorenih o iju i putovala na povrinu. Prvi puta je to inila svjesno, budna i snagom vlastite volje. Potrajalo je samo nekoliko sekundi - kada je otvorila o i bila je vani, na suncu, njezino holografsko tijelo udisalo je slatko kiselkasti zrak. Sjetila se re enice koju su joj rekli prije nego je zapo ela s postupkom skeniranja: Ovo je putovanje koje vas ostavlja na mjestu, a istovremeno vodi kilometrima daleko.
105
106
107
108
109
110
111
112
113
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi
Grafi ki dizajn: Miroslav Jovanovi
Lektor: Jovana Bogosavljevi
Tehni ka obrada: Tihomir Jovanovi
Tira 500 Izdava : Udruenje gra ana fanovi nau ne fantastike SCI&FI, Beograd Beograd Maj 2007
www:sciencefiction.org.yu
114

Terra 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SF almanah TERRA No.

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

ISTRAKON SF KONVENCIJA (23-25.03.2007 god.) Pazin-Hrvatska

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

PROGRAM PREDAVANJA I DEAVANJA NA ISTRAKONU

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

NOVINSKI ISE CI I KOLUMNE O PRISUSTVU NAEG UDRUENJA KONVENCIJI

I TESLA JE BIO VANZEMALJAC

Gensbedt, a to je ovek koga nazivaju ''ocem nau ne

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

ASTRONOMSKI RE^NIK I DEO

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

Servirano ovako zakle ete se da jedete piletinu.

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

Vreme pripreme mesec dana

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

ZAHTEVI IZGRADNJE SVETA FANTAZIJA

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3

SF almanah TERRA No.3