TEOLOGIJA V HRIANSKI NAIN IVOTA I PONAANJA Miroslav M.

Ki Uvod ovekovo ponaanje je vano Bogu koji nas je stvorio i koji nas je povezao sa sobom svojom ljubavlju. Ono je vano i biima koja nas okruuju, jer je vlast nad Zemljom i dalje u rukama ljudi. Ono je vano i u okviru ljudske zajednice, jer su nai ivoti meusobno zavisni i usko povezani. I konano, ovekovo ponaanje je vano njemu samome, svakome od nas pojedinano, jer svako delo, odluka i re predstavljaju seme koje donosi rod u karakteru i izaziva posledice. Nekoliko naunih grana psihologija, sociologija, antropologija trude se da nam pomognu da shvatimo i objasnimo ljudsko ponaanje. Hrianska etika, meutim, prelazi okvire opisa ponaanja. Oslanjajui se na otkrivene podatke o prirodi, stanju i sudbini ljudskih bia, ona nudi smernice za svakodnevni ivot. Te smernice odreuju ta je dobro i ta je u skladu s optimalnim i idealnim oblikom ponaanja ljudskih bia (Jovan 10,10). Temelj hrianske etike su hrianske teoloke misli , ili jo blie, uenja Biblije. Zadatak hrianske etike je da prui smernice, objanjavajui ta je dobro, ta je pravo i koji je prihvatljiv nain dostizanja moralnog savrenstva (Mihej 6,8). Etika merila podstiu drutvene i kulturne norme da tee sve uzvienijim ciljevima. Cilj hrianske etike je da pripadnicima ljudskog roda prui pomo u obnavljanju Bojeg oblija na podruju ljudskog naina ivota i ponaanja, na kojemu se ljudska prolaznost i grenost meusobno suoavaju u ljubavi i na kojemu su nadvladane silom blagodati koja se iskazuje potenjem i realizmom. Biblija opisuje Boga kao nenog i zabrinutog Oca ija deca svojim ponaanjem istrajno dovode u pitanje svoj opstanak i opstanak svoje ivotne sredine. U svojoj ljubavi, koja je dovedena do oajanja, Otac se slui najsnanijim vidom izraavanja: imperativom (2. Mojsijeva 20,1-17; Matej 5; 6;7); najjasnijim moguim renikom: ljubavlju, zakonom, oprotenjem, sudom (Psalam 119); i najjaim protivotrovom u leenju sklonosti ka samounitenju: boanskom rtvom (Jovan 3,16). Sve nam to govori da je biblijska orijentacija potpuno deontoloka (gr. deon dunost). Deontologija koja uiva podrku Biblije nije ni autonomna (Kant), ni heteronomna (Loke), ve teonomna (Jovan 6,38.39). Teleoloka razmiljanja - o posledicama (gr. telos kraj), nemaju neko vano mesto u hrianskoj biblijskoj etici. Nagrade ili kazne ne smeju da budu jedini pa ak ni primarni razlog za poslunost Bogu ili za dobra dela. Hriani su posluni Bogu zato to imaju poverenja u Boga i zato to ga vole; Bog nudi svoje dobre darove zato to voli svoju decu. Hriani su vezani dunou, zato to su vezani ljubavlju. Teleoloki sistemi, bez obzira da li im je krajnji cilj uivanje

(hedonizam), lini interes (egoizam), drutveni interes (utilitarijanizam) ili subjektivno oseanje ljubavi (situacionizam) nemaju korena u Bojoj Rei. Danilo je odluio (Danilo 1,8) i Isus je doneo odluku (Luka 13,33) pre trenutka akcije ili iskuenja. Jedino kada se s dilemama ivota suoe naoruani predanjem, molitvom i hrabrou, hriani mogu da izbegnu opasnost da se povedu za svojom sklonou prema grehu i zlu. Biblija govori da se hrianski ivot oslanja na tri Boja suverena dela: na stvaranje, oltkrivenje i otkupljenje. Putem stvaranja hriani su dobili osobine i sposobnosti sline Bojima. Putem otkrivenja Bog pokazuje sebe i svoju volju, poziva ljudski rod da uspostavi zajednitvo sa Isusom Hristom, sve ljude da budu Njegovi uenici. I konano, delo otkupljenja uzdie grenu ljudsku prirodu i putem opravdanja i posveenja obnavlja u njoj prvobitno Boje oblije. U ovom poglavlju mi razmatramo temelje, prirodu i praksu hrianskog naina ivota. U prvom delu govorimo o tri temelja hrianskog ponaanja. U drugom istraujemo posebna merila na duhovnom, fizikom, drutvenom, i linom podruju ponaanja. I. Biblijski temelj hrianske etike

A. Boje delo stvaranja 1. Ljudi kao svorena bia 2. Boje oblije imago Dei B. Boje delo otkrivenja 1. Priroda Biblije 2. Biblija kao Boja Re 3. Biblija i hrianski nain ivota C. Boje delo otkupljenja 1. 2. 3. 4. 5. Poziv Poziv Poziv Poziv Poziv na na na na na pokajanje i oprotenje uenitvo veru i poslunost svetost ljubav i poslunost

II. Poziv da ivimo kao hriani A. Merila duhovne dimenzije 1. Hrianski pogled na svet

2. Hrianska pobonost B. Merila fizike dimenzije 1. Merila za uvanje zdravlja 2. Merila za obnavljanje zdravlja C. Merila drutvene dimenzije 1. 2. 3. 4. 5. 1. 2. 3. 4. 5. Hrianski brak i porodica Problemi u braku i porodici Problem seksualnosti Pravo graanstva Hrianska pristavska sluba D. Merila line odgovornosti Merila odevanja Problemi sa merilima odevanja Merila rekreacije Problemi sa rekreacijom Hrianske vrline

III. Komentari Elen G. Vajt A. Moralna priroda ljudskog ivota B. Nain ivota i Biblija C. Problemi sa seksualnim odnosima D. Pravo graanstva E. Pristavska sluba F. Merila odevanja G. Merila rekreacije H. Hrianske vrline IV. Literatura

I. Biblijski temelj hrianske etike

Biti hrianin je ivotni poziv, lini poziv upuen verniku da bude posebna vrsta osobe s jedinstvenom misijom i ciljem u ivotu. Slino Avramu i Isusovim uenicima, hrianin uje poziv kao imperativ. Avram je napustio dom svoga oca, porodicu i nasledstvo da poe u zemlju u kojoj e iveti kao Boji prijatelj (1. Mojsijeva 12,1-3). Uenici su ostavili svoje mree i odrekli se svega, samo da bi sledili Isusa iz Nazareta, pokrenuti unitranjim uverenjem da su dobili boanski poziv na bolji ivot (Marko 1,16-29). Ovde ne bismo mogli u pojedinostima opisivati lik hrianina, niti bi bilo ostvarljivo da analiziramo sve implikacije hrianskog ponaanja. Ovde, u prvom delu rasprave, razmatraemo samo tri boanska ina na koijima je utemeljen hrianski nain ivota i ponaanja: stvaranje, otkrivenje i otkupljenje. A. Boji in stvaranja "I stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga i duhu mu i nos dah ivota i posta ovek dua iva." (1. Mojsijeva 2,7) 1. Ljudi kao stvorena bia Biblija potvruje misao da u sklopu Bojeg dela stvaranja ljudi spadaju u jedinstvenu, posebnu kategoriju stvorenja. Dodeljivanje ovog posebnog statusa dogodilo se u vreme njihovog stvaranja, estoga dana prve sedmice. Na tom statusu poivaju ljudski identitet, dostojanstvo oveka, i njegovo ponaanje. Bez obzira na ekonomski ili drutveni poloaj, obrazovanje ili pol oveka, njegovo poreklo i njegova priroda proizlaze iz svrsishodnog i namernog Bojeg stvaralakog ina (1. Mojsijeva 1,26.27; 2,7). "On nas je stvorio i mi smo dostojanje njegovo." (Psalam 100,3), uzvikuje David, kao da predosea pojavljivanje svih savremenih teorija o poreklu ljudskog roda. Kada evolucija tvrdi da su se ljudi i druga stvorenja pojavili kao rezultat sluajnih mutacija, ona se ne samo suprotstavlja istorinosti biblijskih izvetaja, ve iznosi i drugaije shvatanje ivota i poziva na drugaiji nain ponaanja i ivljenja. Ako ovek za svoje dostojanstvo i ast ne zahvaljuje Bogu, ve svojim dlakom obraslim precima, tada se mora boriti da ih sauva. Meuljudski odnosi, kao i ponaanje prema samome sebi, morae da slede evoluciono naelo preivljavanja najsposobnijih. Ako su ljudi deca prirode i pripadaju samo prirodi, onda je ovekovo moralno ponaanje izgubilo svoj najvaniji osnovni temelj: odgovornost. Viktor F. Frankl je prokomentarisao da se gasne komore Auvica ne smeju pripisivati nekom dravnom ministarstvu, ve auditorijumima svih univerziteta. Tamo se "ovek definie samo kao akumulacija kompleksnih, raznovrsnih molekula proteina, koja tri oko nevane planete Zemlje oko sedamdesetak godina da bi se posle toga raspala i nestala zauvek". Nije nikakvo udo, kae taj preiveli logora Auvica, to na sve strane nailazimo na gasne komore i druge

strahote. Kada odbijemo da nae poreklo zahvaljujemo boanskoj volji, delu i planu, mi se preputamo na milost i nemilost ljudskoj volji, delu i planu. Ljudsko postojanje postaje zatvoreni sistem kojim dominira potreba da odri homeostaza i unutranja ravnotea. Sa druge strane, svest da ljudsko bie zahvaljuje Bogu za svoje postojanje nadahnjuje oveka oseanjem pripadnosti i odgovornosti Bogu. Ona pridaje ljudskom ivotu uzvieno i dostojanstveno znaenje, a ljudsko ponaanje odraava tada njegovo samopotovanje i odgovarajue staranje o drugim biima. 2. Boje oblije Imago Dei Bog jasno kae da je ljude stvorio po svom obliju (1. Mojsijeva 1,26.27). inei to, garantovao im je i jedinstvenu prednost da na svoj ogranieni nain, kao Boja stvorenja, dele neke od Njegovih boanskih osobina. Ti odrazi boanske prirode u nama, a prouiemo samo neke od njih, sainjavaju esencijalne dimenzije ljudskih bia. a. Bog je Bie. Njegovo ime glasi: "JA SAM!" (2. Mojsijeva 3,14) Njegovo postojanje je neizvedeno i niim osim Njime odreeno i On svesno i suvereno dri svemir u svojim rukama. Ljudi odraavaju te atribute, iako samo delimino. Njihov ivot je izveden i zavisan, a ipak oni ga uivaju u punoj svesti i samosvesti. Taj dar omoguuje ljudskim biima da upoznaju sebe, da ispitaju i procene svoje misli (Rimljanima 2,15) i ponaanje (2. Korinanima 13,5) i da shvate svoje stanje (Luka 15,17). Za razliku od ivotinja i biljaka, oni su u stanju da odrede razdaljinu izmeu sebe i ostalih ljudi i drugih stvorenja i da planiraju prirodu svojih odnosa s njima. Ta dimenzija, zajedno s razumom, pretvara ljudsko ponaanje u nain ivota koji je utemeljen na ovekovoj odgovornosti.

b. Bog je inteligentno Bie. Njegov intelekt se pokazao u obliku mudrosti, dobrih saveta i moi da shvati (Jov 12,13) i prepozna ljudske misli (Psalam 94,11). Osim toga, celokupno delo stvaranja svedoi o Njegovim umnim sposobnostima (Psalam 136,5; Prie 3,19; Jeremija 10,12). "I razumu njegovu nema mere!" (Psalam 147,5). Ljudski um ga ne moe dokuiti (Isaija 40,28). Ljudska bia su ipak u stanju da odraavaju boansku inteligenciju. Sposobnost rezonovanja ih osposobljava da proniu, uporeuju, razumeju, razlikuju, odluuju, biraju. Ta sposobnost je neprocenljivo dragocena na svakom podruju ivota, posebno na moralnom (Luka 10,26). c. Bog je slobodan. On ini ono to eli da ini. Niko mu ne moe uputiti izazov, govorei: "ta to ini!" (Jov 9,12; Psalam 115,3)

Ljudi se raaju sa potrebom da budu slobodni, a hrianstvo slobodu smatra ovekovim osnovnim pravom i odrazom boanskom karaktera. Bez slobode, ljudi ne bi mogli da donose odluke, da biraju, niti bi mogli da budu odgovorni za ono to su izabrali (5. Mojsijeva 30,19). d. Bog je svet. Njegova svetost obuhvata moralnu neporonost i savrenstvo. Posledica je da greh ne moe da koegzistira uporedo s njime (1. Jovanova 3,5). Ljudska bia odraavaju tu osobinu svojom stalnom tenjom za usavravanjem, rastenjem i bezgrenou. Njihova vena sudbina i poziv je da budu savreni kao to je Bog savren (Matej 5,48). e. Bog je vean. On nije vezan vremenom (Jeremija 10,10), niti je podloan smrti (1. Timotiju 1,17; 6,16). Od venosti do venosti On je Bog (Psalam 90,2). Prilikom stvaranja, ovekova prolaznost je predstavljala odraz boanske vene prirode svojom uslovnom besmrtnou i beskrajnim mogunostima. Posle pada u greh, i uprkos smrti, ljudska bia su zadrala snaan smisao za veno postojanje (Propovednik 3,11). Fiziki, mentalno i emocionalno, mi svi ivimo s venou u izgledu i borimo se protiv smrti svom svojom snagom, voljom i sredstvima. Ljudski ivot je pun znaenja, obogaen, pun nade, kada je oblikovan i usmeren prema venosti, koja je obeana svima koji podloe svoje bie i svoje postojanje Isusovoj spasonosnoj ruci. f. Bog je Linost. Biblija ga predstavlja kao jedinstvenog u mislima, volji, karakteru i delatnostima (4. Mojsijeva 23,19). Ljudska bia delimino odraavaju te boanske atribute. Unutranja neskladnost ili dominiranje jednog podruja ljudske linosti nad drugima (na primer, emocije), proizvodi nezdravu linost i ometa normalno rastenje. Ljudi nikada ne dostiu potpuni sklad u sebi, ali iskustvom i uz boansku pomo oni mogu da se uzdignu do nesluenih visina. Ove dimenzije Bojeg oblija identitet, razum, svetost, potencijal i individualnost stoje kao dokaz protiv egzistencijalistikog odbacivanja bilo kakve esencijalne prirode, stavljajui se tako na stranu potpune slobode svih pojedinaca da oblikuju sami sebe. Biblija potvuje da su ljudi jasno definisani kao bia i da zato njihov nain ivota mora da bude u skladu s njihovom konstitucijom. Hrianski nain ivota zavisi od boanskog oblija u oveku, on unapreuje, uva i obnavlja Boje oblije u njemu. Kada se to oblije odraava u naoj prirodi, naa dela oslikavaju na karakter kao to plod odgovara drvetu (Matej 12,33.35) i Boji lik u nama se jasnije i otrije izraava. (Vidi ovek I. B; Stvaranje I. A.12; Greh I. A!)

B. Boje delo otkrivenja "U poetku bee Re." (Jovan 1,1) Ova Re nije bila samo re u slubi komuniciranja ili obavetavanja, kao to su to ljudske rei. Re koja je prodrla kroz duge eone tiine i tame bila je iva Re, aktivno stvararajui i obavetavajui. Te dve kvalitete Boje Rei ostale su usko sjedinjene od vremena stvaranja. im su Adam i Eva primili ivot, Bog im je progovorio (1. Mojsijeva 1,28). U toku svih sledeih vekova, u vienjima, u snovima, glasom koji se uo, putem savesti i preko istoirijskih dogaaja, i konano preko svoga Sina kao utelovljene Rei, Bog je progovarao i tako ostvarivao svoju volju na ljudskom podruju postojanja ((Jevrejima 1,1.2; vidi Otkrivenje/ Nadahnue II. III!) 1. Priroda Biblije Ta dela stvaranja i obavetavanja, prikupljena i zapisana pod nadahnutom upravom Svetoga Duha, sainjavaju Bibliju. Prema tome, Biblija je boansko obavetenje i stvaralaka Re u pisanom obliku. Sveti Duh osigurava da to nije mrtva re, zbirka prastarih, pobonih izreka o Bogu, ve umesto toga iva i aktivna Re (Jevrejima 4,12; vidi Otkrivenje/Nadahnue IV!) Hrianski nain ivota ne moe imati nijednog drugog izvora osim Biblije. Hrianski moral i hrianska etika, koji se prenose u hriansko ponaanje, moraju biti utemeljeni na toj istoj Rei. Iz mnogih razloga nijedan drugi temelj ne moe pokrenuti, ne moe iznedriti, ne moe objasniti hrianski nain ivota. Prvo, greni ljudski ivot je mrtav za pravilno, moralno ponaanje, jer se odvija "po veku ovoga sveta...po duhu koji sada radi u sinovima protivljenja" (Efescima 2,2). Svaka direktiva koja proizlazi iz ljudske mudrosti odraava stanje uma pod uticajem smrti i greha i ne moe dovesti do sree. Drugo, od vremena prve lai u Edemu, ljudski um je suoen s barikadom lanih ideja i prevarljivih sistema, koji se sukobljavaju s Bojom Reju oko vlasti nad ovekom. Meutim, iskustvo i Biblija nas ue da sve to je u neskladu s Bojom Reju ne moe da uiva nae poverenje (Prie 16,25; Psalam 119,104.105). Tree, i autoritet Crkve i verodostojnost ljudske savesti pokazali su se nepouzdani u moralnom voenju oveka bez Biblije kao konanog autoriteta. Ako se Bibliji pristupa kao i svakoj drugoj knjizi, niko ne moe od nje oekivati vie pomoi nego od bilo kojeg drugog pisanog izvora. U takvom sluaju, Bog ne progovara s njenih stranica i one nemaju nikakvog moralnog ili verskog autoriteta koji bi uticao na pojedinca ili na neku drutvenu strukturu. Bez konanog i najvieg autoriteta, ljudi ine ono to je dobro u njihovim oima, ne obazirui se da li e svojim postupcima naneti tetu drugim biima (Sudije 21,25). Ukoliko Biblija slui kao savetnik, vaspitavajui i negujui hriansku zajednicu bogatstvom svoje Bogom nadahnute mudrosti, mogu se oekivati pozitivni rezultati. Pismo je "korisno za uenje, za ukoravanje, za popravljanje, za

pouavanje u pravdi" (2. Timotiju 3,16). Meutim, autoritet za njeno tumaenje moe biti prenesen na zajednicu vere na takav nain da izjave i tumaenja njenih Sabora i teologa oblikuju zbirku tradicija koje polako dobijaju prednost nad Biblijom (Marko 7,7-9). To je opasno, jer ljudske rei dovode do sukoba, ljudska pronicljivost je sklona predrasudama, a ljudska obuzetost moi (posebno kada ljudi govore u Boje ime) dovodi do pokvarenosti. Sa druge strane, ima nekih koji shvataju Bibliju kao verodostojnog svedoka koji dovodi itaoca do susreta sa Bogom. U tom sluaju, Boja Re se pojavljuje samo u privatnosti neijeg pojedinanog postojanja, i to samo u trenutku susreta, ne ostavljajui mogunost da se Boju Re u objektivnom obliku pojavi izvan tog "venog trenutka". Ovo je zaista ozbiljan zakljuak; Boja Re se time ograniava na moju subjektivnost, koja moe da bude suprotna iskustvu drugih i da se pokae kao potpuno lina. (Vidi Otkrivenje/Nadahnue VI. D!) 2. Biblija kao Boja Re Prihvatiti Bibliju kao Boju Re znai u prvom redu shvatiti da biblijski pisci ne izlau svoje line poglede (2. Petrova 1,19-21). Zatim, to znai priznati da sadrina biblijske poruke prenosi Boju volju, poto je njen izvor u nadahnuu Svetim Duhom (2. Timotiju 3,16), i da je upravo zato relevantna, silna, autoritativna i da ne zavisi od ljudskog prihvatanja. To takoe znai krenuti stopama ljudi i ena koji su prihvatili Bibliju kao Boju Re i poklonili joj svoje puno poverenje (Isus Navin 1,8; Psalam 119; Dela 17,2; Galatima 3,22; 1. Solunjanima 2,13; 2. Petrova 1,20). Isusov primer zasluuje posebnu panju. Prvo, Isus se oslanjao na autoritet Biblije u pitanjima istine (Jovan 10,34-36). On je zatim priznao i potvrdio proroku prirodu Biblije, postavljajui je iznad obinih knjiga (Luka 4,21; Jovan 13,18). On je potvrdio jedinstvenu ulogu Biblije u usmeravanju ljudskih bia prema venom ivotu (Jovan 5,39). Kada se bogati mladi zakonik raspitivao kako da se opredeli prilikom donoenja svakodnevnih ivotnih odluka, reenja svojih dilema i obavljanja poslova, Isus mu nije predloio da se povede za svojim interesima (utilitarijanizam), linim oseanjima (emotivizam), glasom tradicije ili trenutnom situacijom (situacionizam). On ga je uputio na Boju Re, podreujui tako sve ostale norme Bojem autoritetu, izraenom u Bibliji. Konano, Isus se vrsto oslanjao na Re Biblije kada se suoavao s iskuenjem. Razum, ljudska pronicljivost, pa ak ni lina iskustva nisu mogla da pomrae autoritet Biblije. "Pisano je!" govorio je On, bez obzira na posledice (Matej 4,111). Hriani treba da slede Hristov primer kada istrauju Pisma da bi dobili pomo prilikom donoenja odluka u svakodnevnom ivotu. 3. Biblija i hrianski nain ivota ovekova grenost i ogranienost ine da bez neophodne dodatne snage, bez usmerenja i pomoi ne bi mogao da raste u Hristu. Biblija zadovoljava tu potrebu

objavljujui merila ponaanja u krugu zajednice vere u kojoj sluba boanskog oprotenja i ljubavi podupire rastenje u blagodati. Biblijska merila priskau u pomo ogranienim i grenim ljudskim sposobnostima (1) dajui im na uvid autoritativni i apsolutni pregled Boje volje, (2) pomaui im da naine razliku izmeu dobra i zla, (3) objavljujui etiku koja je obuhvatala mnogo milenijuma i mnotvo kultura u kojima su boanaska merila primenjivana, (4) dajui primere koji pokreu, koji opisuju posledice pridruivanja pobuni ili njenog odbacivanja, pokazujui meru predanja koju zahteva odnos ljubavi sa Bogom i dajui razloge za potovanje merila; (5) formuliui dovoljan broj konkretnih pravila delovanja. Zbog jasnoe izlaganja i njegovog struktuisanja, bilo bi korisno da merila podelimo na nekoliko kategorija, od optih i apsolutnih do pojedinanih i relativnih. Predlaemo tri takve kategorije da bismo lake shvatili kako biblijska istina utie na moralni ivot. To su opta naela, normativni uzori i pravila delovanja. U ovom razmatranju opta naela predstavljaju objektivna, temeljna, sveopta i esto apsolutna merila sveopteprihvaenog ponaanja. Normativni uzori slue kao smernice, koje omoguuju prelaz od optih naela ka pravilima delovanja. Pravila delovanja su opet neposredna, direktna, esto imperativna ili preventivna pravila, koja se odnose na moralne aktivnosti u datom kontekstu. Ona se izvlae iz optih naela uz pomo normativnih uzora. a. Opta naela Veina hriana opta naela nalazi u Deset zapovesti, u Besedi na Gori blagoslova, i na drugim mestima u Bibliji. Naela na apsolutan i autoritativan nain izraavaju Boju volju i naglaavaju razliku izmeu dobra i zla, izmeu onoga to je pravilno i onoga to je pogreno. Zapovest "Ne ini preljube!" je uvek i univerzalno na snazi. ak i u kulturama u kojima se takvi postupci ne zabranjuju izriito, nevernost i promiskuitet ranjavaju srca ljudi pogoenih njima, i to na telesnom, moralnom i duhovnom nivou. Opta naela ponaanja imaju neposredan uticaj na ljudsku prirodu (5. Mojsijeva 30,19.20) i izraavaju Boju svesrdnu zainteresovanost za ovekovo dobro. Meutim, korisnost i upotrebljivost Biblije ne prestaje niti se umanjuje na nivou konkretnih situacija. Ljudi nisu preputeni da bez Boje pomoi i pomoi Njegove Rei slede svoju savest, razum ili crkvenu tradiciju. Na nebeski Otac je suvie zabrinut za nau sreu i sigurnost, suvie oaloen kada greh i zlo unitavaju nae telo i duu i na um da bi dozvolio da Njegova Re ostane nema u naem svakodnevnom ivotu (5. Mojsijeva 30,11-14). I zato On daje biblijska naela ponaanja, koja stoje izmeu apsolutnih i univerzalnih naela ponaanja i posebnih i neposrednih pravila delovanja. b. Normativni uzori

Biblija sadri izvetaje iz stvarnog ivota koji pokazuju itaocima u toku mnogih stolea ta je normativno u etosu Boje dece. Dok opta naela slue kao zakonska pravila, biblijski normativni uzori u obliku izvetaja pokazuju sistem vrednosti koji je primenjen u svakom pojedinom sluaju, posledice koje prate donesene odluke, kao i meru predanja Bogu koja se vidi iz iskustava onih koji su se oslonili na Boga (Jevrejima 12,3.4). Bog je zahtevao da se iskustva prolih narataja prouavaju i itaju (2. Mojsijeva 10,2; 5. Mojsijeva 31,11-13; Psalam 44,1-3) zato to e ti izvetaji pomoi itaocima da svoje misli i odluke usklade s Bojima (1. Korinanima 10,11). Oni e potvrditi da Boja volja nije ni samovoljna ni neprimenljiva. Umesto da budu samo proizvod mate ili da predstavljaju meusobno neusklaene prie, svi biblijski izvetaji se uklapaju u okvire optih naela. ak ta vie, nema suprotnosti izmeu zakonskih pravila optih naela i pojedinanih sluajeva biblijskih normativnih uzora. U stvari, opta naela se afirmiu, bilo da pojedinani sluaj govori o poslunosti ili neposlunosti. Na primer, opte naelo jasno kae: "Ne ini preljube!" (2. Mojsijeva 20,14), a Josifova ivotna pria postavlja normativni uzor: "Nemoj kriti naela, ak ni kada si rob i kada te tvoj gospodar primorava, ak ni kada si usamljen, ak ni kada se suoava s tamnicom ili smru!" Biblija esto sadri i negativne primere, kao u sluaju Davida i Virsaveje (2. Samuilova 11,2-27). David je zgreio iako ga niko nije primoravao, suprotno Josifu koji se nalazio u ropstvu. Nain na koji je izvetaj napisan odraava biblijsku normativnost i naglaava naelo seksualne vernosti u braku (2. Samuilova 12,1-25). Norma obavezuje i cara, one koji su na vlasti, ak i onda kada njeno krenje ne povreuje drutveno prihvaene norme ponaanja. Iako Biblija ne moe da navede primer svakog naeg pojedinanog iskuenja ili nedoumice, preko njenih izvetaja mi smo okrueni pravom gomilom svedoka, ljudi slinih nama, preko ijeg ponaanja nam je Bog pokazao norme, granice koje moramo potovati u svom odnosu prema Njemu (Jevrejima 12,1.2). Hrianin se nee nadahnjivati ivotnim priama koje uzdiu svetovne norme ponaanja, ve e svoj karakter oblikovati u skladu s Bojom Reju i etosom Njegovog carstva (Rimljanima 12,1.2). c. Pravila ponaanja Konano, Boja Re sadri mnotvo neposrednih pravila koja se odnose na konkretne delatnosti u ivotu. Ponekad ta pravila ponaanja dobijaju oblik zapovesti, odnose se na ljudsko ponaanje u odreenom poloaju ili sluaju. Kajinu je bilo reeno da vlada sobom (1. Mojsijeva 4,6.7), Lavanu da bude ljubazan prema Jakovu (1. Mojsijeva 31,24), Petru da stavi svoj ma u korice (Jovan 18,11) i Filimonu da primi svog odbeglog roba i da se prema njemu ponaa kao prema ljubljenom bratu (Filimon 15.16). Oigledno je da ta nareenja nisu bila upuena neposredno nama. Ipak, kada se danas naemo u

iskuenju da svoje probleme reavamo na nasilan nain, kao to je to hteo Petar, dobro emo uiniti da posluamo Hristov nalog. Osim toga, Biblija objavljuje indirektna objektivna pravila ponaanja koja nas mogu usmeravati u razliitim sluajevima. Tako naelo "Ne ini preljube!" nalazi svoje normativno ostvarenje u iskustvu Josifa i Davida, i dobija neposrednu primenu na odnose sa enom blinjega ili sa snahom u Mojsijevom zakonu (3. Mojsijeva 20,10-21). Takva konkretna, objektivna pravila mogu se nai i u Priama, Propovedniku, Evaneljima i Poslanicama. Mnoga od njih, posebno pravila koja se odnose na moralno podruje ivota, ostaju na snazi sve do danas. Meutim, Biblija nije iscrpni katalog konkretnih pravila delovanja. Hriani su pozvani da razmiljaju, da se mole, i da se bore pod vodstvom Svetoga Duha kada se suoe s posebnim dilemama. Ali, Boja Re moe da nas provede kroz sve tekoe ukoliko dozvolimo da njena opta pravila, njeni normativni uzori i njene posebne smernice deluju na na nain razmiljanja i odluivanja. Biti ovek znai biti sposoban da uje ono to ti Bog govori. Kada se uskladimo s Njegovom voljom, suoiemo se sa ivotom puni poverenja u Boga i oblikovaemo svoje ponaanje u skladu s vrstim naelima koja nam je On objavio (Psalam 112; 119,11). C. Boje delo otkupljenja Boansko delo otkupljenja je temelj hrianskog naina ivota. Bog je poslao svoga Sina na ovu planetu da preobrazi i preoblikuje ljudski ivot po uzoru na boansko oblije (Jovan 3,16). U prii o izgubljenom sinu, o izgubljenoj ovci i izgubljenom noviu, Isus daje svoj opis ovekovog grenog stanja (Luka 15,332). Izgubljen, bespomoan, osuen na smrt, ovek troi svoju energiju i talante na besciljna lutanja i ponaanja kojima sebe unitava. Ovo stanje izgubljenosti je nastalo kao rezultat tvrdokornog, samovoljnog dela, izazvanog eljom za samouzdizanjem (1. Mojsijeva 3,1-24). Jedui plod sa zabranjenog drveta, ljudi su svoju volju uzdigli iznad Boje volje i svoj autoritet iznad Bojeg autoriteta. Ovo ponaanje Adama i Eve gurnulo je sva stvorenja u naruje zla, zato to je zlo posledica svakog greha (Rimljanima 5,12). Svi ovekovi napori da rei ovo stanje ostali su neuspeni, bilo da je to pokuavao obrazovanjem (Platon), samodisciplinom ( budizam), osloboenjem radnike klase (Marks), ili tenjom za autentinim sazrevanjem oveka (humanizam). Sve se pokazalo nesposobno da promeni uzrok zla, a to je ovekova grenost i greh kao takav. Nijedna ovekova rtva nije mogla izvriti delo pomirenja za greh ili ukloniti krivicu koja je unitila unutranji sklad ljudske due. I zato, ljudska bia su suoena s nepremostivom provalijom izmeu sebe i izvora njihovog ivota (Isaija 59,1.2). To je bio razlog to je Isus doao u "obliju tela grehovnoga" da savlada greh i grenost u ovekovoj prirodi i ponaanju i da otvori put pomirenja sa Bogom (Rimljanima 8,3.4). Isus je to postigao svojom smru i pobedom na krstu. Jer upravo je na krstu greh ispoljio svoju pravu prirodu kao uzrok svega zla i na

krstu je postao pobeeni neprijatelj. Hristovom smru pravedni zahtevi zakona nali su svoje ispunjenje tako da je posle toga Bog mogao da pozove celo oveanstvo k sebi, nudei mu zdrav i obilan ivot. (Vidi Spasenje I. E. III!) 1. Poziv na pokajanje i oprotenje Sudbonosni korak u nastojanju da pobeda na krstu postane stvarnost u ivotu pojedinca je njegova spremnost da se odazove pozivu na pokajanje (2. Korinanima 5,20.21). Ista udaljenost koja je nekada razdvajala ljude od Boga mora danas da razdvaja grenika od greha. Tu udaljenost u stvari predstavlja aljenje zbog uinjenog dela, priznanje pune odgovornosti za posledice i elja da se odbaci stari nain ivota i zameni novim. Motivacije za takvu radikalnu odluku mogu biti mnogostruke. Za poetak, grenik moe da rauna na Boga. U svojoj ljubavi, Bog nije spreman da greniku uskrati bilo ta (Rimljanima 8,32). Svojom moi i autoritetom On budi poverenje svakoga koji eli da mu prui priliku. Zatim, grenik nema nita; prema tome, nema ta da izgubi. Konano, svedoenje mnotva grenika, koji su, voeni Svetim Duhom, nali mir i dobili oprotenje moe da uveri i najtvrdovratiju duu. Ali, najvie ohrabruje injenica da grenik, im se obrati Bogu i udalji se od greha, dobija drugi, novi poziv, da sledi Isusa! 2. Poziv na uenitvo

"I ree im: hajdete za mnom i uiniu vas lovcima ljudi! A oni taj as ostavie mree i za njime otidoe." (Matej 4,19.20) Ovaj poziv ukazuje na nekoliko injenica. Prvo, grenik se suoava s pozivom usred svakodnevne trke ivota. Poziv iznenauje grenika i prekida uobiajeni tok njegovog ivota. Drugo, Isus je taj koji poziva. Tree, poziv je u stvari zapovest, koja ostavlja samo dve mogunosti izbora: odbijanje ili prihvatanje poziva! Zanemariti poziv znai odbiti ga, jer Isus odbija da se pogaa (Luka 9,59-62). etvrto, poziv nas upuuje da sledimo Isusa, da odbacimo svaku drugu alternativu koju smo, moda, razmatrali. 3. Poziv na veru i poslunost Jedan od etvorice uenika, Andrija, objanjava zato je "smesta" poao za Isusom: "Mi naosmo Mesiju!" (Jovan 1,41) Hrianin veruje i zato slua. Ali, kao to nam Ditrih Bonhofer kae, i suprotno je istina. Uenik mora da poslua da bi mogao da veruje. Ukoliko poslunost i vera ne idu ruku pod ruku, hrianski ivotni put nikada nee zapoeti. "Jedino avo ima odgovor na nae moralne tekoe i on kae: nastavi da stvara probleme i tako e izbei neophodnost da bude posluan... Tamo gde se moralne tekoe uzimaju tako ozbiljno, tamo gde one mue i zarobljavaju oveka, i ne dozvoljavaju mu da se posveti aktivnoj poslunosti koja ga

oslobaa, upravo tu se pokazuje veliina njegove potpune bezbonosti... Jedino to vredi je praktina poslunost." (Bonhofer 63) Motivacije na poslunost i veru su mnogostruke. Poto nas poziva sam Isus, Mesija i Spasitelj, nijedan dodatni motiv nee biti suvian. Bog najbolje zna ta je dobro za nas; On nije ogranien vremenom, prostorom, ili znanjem kao ljudska bia (Prie 27,1). Osim toga, On je Stvoritelj. Bog je ljubav (1. Jovanova 4,8). On ne moe ostati ravnoduan, niti nas moe prepustiti naoj bespomonosti i naem neznanju. Hrianska poslunost se odvija u okviru odnosa ljubavi izmeu nebeskog Oca i Njegove zemaljske dece. esto, upravo nedostatak dragovoljne i spontane poslunosti ukazuje na potrebu da produbimo svoj odnos sa Bogom i da u njega unesemo vie ljubavi. 4. Poziv na svetost "Kao posluna deca, ne vladajui se po prvim eljama u svome neznanju, nego po svecu koji vas je pozvao i vi budite sveti u svemu ivljenju, jer je pisano: budite sveti, jer sam ja svet!" (1. Petrova 1,14-16) Svetost je krajnji cilj otkupljenja. Dva osnovna znaenja pojma "svetost" uklapaju se u hrianski nain ivota. a. Svetost kao odvojenost. Boja svetost ga odvaja (2. Mojsijeva 3,5; 19,18.24; Osija 11,9) od ostalih bia, ini ga nezavisnim od njih i nedostupnim da ga povrede. A ipak, On nije neosetljiv ni ravnoduan prema njihovim potrebama i tekoama (Psalam 14,2; Prie 15,3; Matej 10,29-31; Luka 12,6.7; Dela 14,16.17). Poziv na svetost je poziv na ivot koji je osloboen strasti, pomodnosti, grenih puteva. To je poziv da izaemo, da budemo odvojeni (Isaija 52,11; 2. Korinanima 6,14-18), da pobegnemo od uticaja sveta. U svojoj molitvi Isus je opisao osnovnu odvojenost koja mora da postoji izmeu Crkve i sveta, govorei: "Od sveta nisu, kao ni ja to nisam od sveta!" (Jovan 17,16) Hristov uenik je odvojen, posveen Reju (Jovan 17,17) i vrsto odan Njemu. Oko nekih dimenzija ivota i bia hrianina nema pogaanja, one nisu relativne; oko njih nema kompromisa. "Bogovima tvojim neemo sluiti, niti emo se pokloniti zlatnome liku, koji si postavio!" (Danilo 3,18) izjavili su Sedrah, Misah i Avdenago. Poziv na svetost je poziv da budemo u svetu, ali ne i od sveta. Isus je naglasio tu injenicu kada je govorio o novom identitetu svojih uenika. "Vi ste videlo svetu!", svetiljka na vrhu brega! (Matej 5,14-16) Zraenje svetlosti nije samo sebi svrha, pa ni hrianin ne slui sebi. Tama ne moe da nadvlada svetlost (Jovan 1,5), ve e hrianin nadvladati tamu neznanja i greha svetlou svoga svetog naina ivota. b. Svetost kao moralna neporonost. Biblija kae da je Boja svetost izraena u potpunom odvajanju od greha. Njegova dela, planovi i odnosi su bez greha i

bez ikakve mane. Nema nita nesveto niti zlo u Njemu (Isaija 5,16; 1. Petrova 1,15; 1. Jovanova 1,5). On je moralno ist i neporoan. U svom pozivu na svetost, Bog poziva ljude na ivot moralne neporonosti. "Blago onima koji su ista srca!" kae Isus (Matej 5,8). Ova neporonost e se pokazati i u esencijalnoj dimenziji i u egzistencijalnoj ili behavioralnoj dimenziji ljudskog bia. Vanost prve dimenzije je jasno naglaena Isusovim reima: da vrsta i kvalitet ploda zavisi od vrste i stanja drveta (Matej 7,16-20). Niko ne moe brati sa ika smokve ni sa trnja groe. Zdravo, normalno drvo e donositi kvalitetan plod. Na isti nain, primeran ivot sasvim prirodno proizlazi iz dobra koje je nagomilano u srcu ljudi i ena (Matej 12,35). Ali, kako neko moe da postane svet, zdrav, plemenit i neporoan ako su, kako kae psalmista, svi ljudi zaeti i odrasli u grehu i bezakonju (Psalam 51,5), stanju koje je apsolutno nespojivo sa svetou? Kako neko ko je navikao da ini zlo odjednom moe da ini dobro i da donosi dobre rodove? (Jeremija 13,23) "Jer bez mene ne moete nita initi." odgovara Isus. (Jovan 15,5) Iako ovde sada ne moemo raspravljati o daru posveenja, nekoliko kljunih injenica ipak moramo spomenuti (Vidi Spasenje III!). Biblija ne kae da do preobraenja karaktera dolazi zbog neke uroene dobrote oveka, dobrote koja samo mora da bude potvrena i osloboena. Bez obzira da li je nadahnut liberalnim optimizmom u vezi sa ljudskom prirodom ili fasciniranou ljudskim potencijalima kojom je obuzet pokret New Age, svaki metod koji trai da ljudi sami sebe preobraze suproti se Bibliji, ali i dosadanjem ljudskom iskustvu. Biblija se slui mnogim slikama da pokae kako greno bie moe da postane sveto i kako grean um, volja i oseanja mogu da postanu isti i neporoni. Isus ovo preobraenje naziva novoroenjem (Jovan 3,1-15). Pavle objanjava da se radi o "novom stvaranju" (2. Korinanima 5,17), koje se postie smru, pogrebom i vaskrsenjem (Koloanima 2,12-14). Pojavljivanje ovog novog bia u potpunosti je Boje delo. U ljubavi, On raskida zloudni ciklus greha, nudi oprotenje i slobodu od krivice i duga. Grenik se oslobaa preanje zavisnosti i novo posveenje usmerava sve njegove energije da donosi rodove Duha (Galatima 5,22.23). To je delo opravdanja. Svetost kao moralna neporonost je dinamiki koncept u hrianstvu i zato se ne izraava samo u prirodi novoroenog hrianina ve i u njegovom ponaanju. Piui "izabranim doljacima" apostol Petar potvruje da su oni nanovo roeni "za iv nad vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, za nasledstvo nepropadljivo, koje nee istrunuti ni uvenuti, sauvano na nebesima" (1. Petrova 1,1-4). To je prekrasan opis Bojeg dela opravdanja. Otkupljenje se, meutim, ovde ne zaustavlja. Opravdanje kao da rasplamsava elju za svetou i predstavlja poetak procesa posveenja. Opravdanje nas ini pravednima i pokree proces posveenja, rastenja u blagodati, sve dok ne

dostignemo zrelost koja je u Isusu (Efescima 4,13.14). Kada su prvi hriani doiveli iskustvo posveenja, bili su prozvani "svetima" (Rimljanima 1,7; 1. Korinanima 1,2; Filibljanima 1,1; Koloanima 1,2). Pavle je pisao vernicima u Efesu da su izabrani da budu sveti i bez mane (Efescima 1,4), a onda ih je pozvao da ive ivotom dostojnim toga poziva (Efescima 4,1). Bog nas prvo prima kao svoje sinove i keri, naziva nas "svetima", i onda nas tek poziva da tu novu stvarnost pokaemo u svom ponaanju. Opravdanje i posveenje se ne mogu razdvojiti. Posveenje utelovljava i nastavlja opravdanje. Apostol Petar citira Mojsija: "Budite sveti, jer sam ja svet!" (3. Mojsijeva 11,44), aonda dodaje kratku, ali vrlo znaajnu frazu: "u svemu ivljenju!" (1. Petrova 1,15) Prvi deo se odnosi na opravdanje, a drugi na posveenje.Oprvdan, svet ivot bie zapaen ne po oreolu iznad glave sveca, ve po njegovom govoru, hrani, aktivnostima, zabavama, i druenjima. Sve to e biti posveeno, odvojeno od grenih i svetovnih puteva i sistema vrednosti i odraavae hrianinovu odanost Bogu iznad svega. Bog koji nas je pozvao na svetost je isti Bog koji nas je stvorio. On zna ta mi moemo i ta ne moemo initi svojom snagom; On zna ta moemo postii uz Njegovu pomo. Onaj isti koji je zapoeo dobro delo u nama e ga i dovriti (Filibljanima 1,6). On nije zapoeo svoje delo u nama pre nego to je dobro razmislio kako e ga dovriti (Luka 14,28-32). On nas poziva da budemo uenici koji e se potpuno odrei svega (Luka 14,33) i Njemu omoguiti da u nama obavi svoje delo. Bog nas ne poziva da sebe smatramo svetima ili da se hvalimo svojom bezgrenou, da ne bismo pali dok mislimo da stojimo (1. Korinanima 10,12). Pavle kae: "Brao, ja jo ne mislim da sam dostigao, jedno pak velim: to je ostrag zaboravljam, a za onim to je napred seem se, i trim k belezi, k daru gornjega zvanja Bojega, u Hristu Isusu." (Filibljanima 3,13.14) 5. Poziv na ljubav i poslunost Hriansko ponaanje nadilazi uroenu ovekovu tenju za samoodranjem, samozbrinjavanjem i elju za apsolutnom linom nezavisnou, jer smatra poslunost Bogu i odanost nesebinoj slubi drugima kao osnovni cilj svakog nastojanja (Jovan 14,15; 1. Korinanima 13). Taj nain ivota u skladu je s biblijskom definicijom ljubavi i centralnom porukom Biblije. Citirajui Stari zavet (3. Mojsijeva 18,19), Isus je opisao ivot hrianina kao ljubav prema Bogu i ljubav prema blinjemu (Matej 22,37-40). Ljubav nije raspoloenje niti oseanje; to je aktivnost. Ona motivie i kontrolie sve line, meuljudske i drutvene odnose. Na linom nivou, hrianinova ljubav nadahnjuje na poniznost bez rtvovanja samopotovanja i poziva na samoodricanje koje ne navodi na samounitenje. Hrianin se stara o svom telu, umu i dui na takav nain da uva i razvija svoj lini identitet i sreu. U meuljudskim i drutvenim odnosima, ljubav

zahteva isto potovanje identiteta i sree svih ljudi, bez obzira na starost, rasu, pol ili drutveni status (Galatima 3,28.29). Ljubav je najuzvieniji rod Duha (Koloanima 3,14; Galatima 5,22) i konani rezultat Bojeg dela otkupljenja. Ona nalazi i svoj izvor i svoj razlog u Bogu (1. Jovanova 4,10.11.19). Prema tome, polazna taka za ljudsku ljubav je Boja ljubav, koja prekida zloudni ljudski ciklus usredsreenosti na samoga sebe, koja je u stanju da podnese odbacivanje i mrnju, i da sebe ponudi u ivu rtvu za oveanstvo nedostojno ljubavi. Kada ljudsko bie oseti potrebu da odgovori ljubazno, Boja ljubav sposobnost pruanja ljubavi se "izli u srca naa Duhom Svetim koji je dat nama" (Rimljanima 5,5). Prva posledica je sve vre uverenje da Boga moemo nazvati svojim Ocem "Ava" (Rimljanima 8,15) i da se prema Njemu moemo odnositi kao sinovi i keri. U isto vreme mi i svoje blinje poinjemo gledati kao brau i sestre, dostojne nae ljubavi, staranja i sauea. Ljubav i poslunost se sreu u odnosu ljubavi sa Bogom i blinjima. Stranac ili siroe ne moraju da sluaju. Ni rob ne slua, on se pokorava i poniava. Ali dete kojemu je stalo do svoga Oca i koje je dirnuto Njegovom roditeljskom ljubavlju odgovara poslunou. "Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje drite." (Jovan 14,15) esto je ljubav prema Bogu udruena s poslunou (5. Mojsijeva 6,4-6; 30,16; Galatima 5,14; Jovan 5,3), jer zapravo ljubav uiva da bude posluna, a poslunost je utelovljenje ljubavi (Psalam 40,8). Hrianin izvrava Boju volju bez straha od kazne (Rimljanima 8,15; 1. Jovanova 4,18), siguran da je Bog spreman da oprosti prestupnicima svoga zakona, pokajnicima koji trae oprotenje. U skladu s time, jedino nae stalno odbijanje da poslunou odgovorimo na Boju ljubav moe nas odvojiti od Njega (Matej 23,37; Rimljanima 8,35-39). Biblija opisuje nain ivota hrianina reima iz kojih proizlazi da je ljubav imperativ. Kategorki, neopozivo i izriito, Bog definie prirodu ljubavi na dva naina. Na prvom mestu On prikazuje vrstu delovanja ((Jovan 3,16), nain pristupa (Jovan 15,13.14; Rimljanima 5,8), i vrstu ljudi (1. Jovanova 4,8) koju takva ljubav zahteva. Drugo, u pisanom obliku objavljuje merila koja predstavljaju temelj ljudske ljubavi na delu, njenog pristupa blinjima i Bogu i osobe koja takvu ljubav iri oko sebe (2. Mojsijeva 20,1-17). Biblija ne zna nita o ljubavi koja bi bila hipotetika, neodreena i strana stvarnom ljudskom ponaanju. Ponekad se pretpostavlja da Isus (Matej 22,40) i Pavle (Galatima 5,14) zastupaju tu vrstu super-ideala naglaavajui razliku izmeu zakona (Boja volja) i ljubavi (Boja delatnost). Zastupnici tog miljenja stavljaju ljubav na prvo, a zakon na drugo ili sporedno mesto, tvrde, naime, da ljubav ini zakon nepotrebnim. Izgleda, meutim, da je stvarnost upravo suprotna. Boji zakon izraava ljubav u obliku ponuda, na isti nain kao to su u toku ljudske istorije boanska dela pokazivala Njegovu ljubav. I zato ne smemo misliti da postoji nepodudarnost izmeu Boje volje (Njegovog zakona) i Njegovog delovanja, jer ljubav nadahnjuje i jedno i drugo. U stvari, kada Isus tvrdi da celi zakon i svi proroci poivaju na ljubavi, On odbacuje miljenje da se zakon i ljubav meusobno

suprote. Umesto toga, oni predstavljaju dve strane karaktera naeg nebeskog Oca. Jedna strana s ljubavlju, ali odluno, titi od zla i usmerava prema srei i blagostanju; dok druga deluje stvaralaki, nudei dobre darove svojoj deci. Slino, u svojoj Poslanici Galatima, Pavle iznosi svoje razumevanje ljubavi kao ispunjenja zakona. Umesto da zakon i ljubav shvata kao dva alternativna puta u spasenje, pri emu jedan iskljuuje drugi, Pavle uzdie zakon kao recept za odnose nadahnute ljubavlju, a ljubav kao unutranju predispoziciju neophodnu za uspostavljanje i odravanje tih odnosa. Ljubav je kategorina ne samo zato to je izriito izraena u Hristovom ivotu i merilima ponaanja; ona je kategorina i u smislu to je bezuslovna i apsolutna (1. Korinanima 13,1-13). Poto je ljubav apsolutna i poto je sutina Bojeg zakona ljubav, Njegove zapovesti su apsolutno obavezne. Na toj osnovi se obnovljeno srce opredeljuje za ljubav i uiva u potovanju Bojeg zakona (Psalam 1,2). Kao izvedenica iz pojma kategorian, biblijska agape ljubav je imperativ. "Ljubi" Gospoda Boga svojega i "svoga blinjega" su zapovesti, a ne sugestije. To je tako, bez obzira da li je izraeno u Mojsijevim knjigama (3. Mojsijeva 19,18; 5. Mojsijeva 6,5) ili ponovljeno u Novom zavetu (Matej 22,39). Ali, za razliku od ljudskih nareenja, Boje zapovesti su uvek najuzvieniji izraz Njegove ljubavi. U skladu s time, kada se hriani u svom prouavanju Boje Rei i molitvi suoe s temeljnim naelima, s visokim normama ponaanja, ili s direktnim pravilima ophoenja, oni se ne oseaju zastraeni ili ponieni. Sasvim suprotno tome, duboka svest o vlastitoj vrednosti i zahvalnosti preplavljuje njihovo srce. Oni shvataju da se ne suoavaju s kapricioznim, samovoljnim, ili neosetljivim autoritetom, ve s Bojom ljubavlju koja ih poziva na delovanje. Zajedno s Pavlom oni znaju da ljubav suzbija njihove grene sklonosti (2. Korinanima 5,14). Kada se ovekova volja izjednai s Bojom voljom i kada ovekovo ponaanje sve vie odraava boansko ophoenje, postepeno nestaje straha od posledica. Fokus ivota se izraava uzvikom: "Gospode, ta hoe da inim?" (Dela 22,10). Mi se tada obraamo Bibliji u potrazi za boanskim vodstvom u hrianskom nainu ivota. II. Poziv da ivimo kao hriani Proglaavati sebe hrianinom moralo bi na znai ponaati se kao hrianin. Priznanje vere i izraavanje vere moraju se izraziti i odgovarajuim ponaanjem, kao to je Isus naglasio u prii o dvojici graditelja (Matej 7,24-27). Samo verbalno ili formalno prisvajanje uenitva je isto tako nepredvidljivo i nesignurno u podupiranju doslednog hrianskog ponaanja kao to je pesak siguran u odravanju graevine. Meutim, stena simboliki predstavlja da je verbalno izraavanje prelo na podruje prakse, na duhovni, fiziki, drutveni i lini nivo. Drugi odsek ove rasprave emo podeliti na etiri dela koji odgovaraju duhovnim, fizikim, drutvenim i linim dimenzijama ivota. Prva dva dela emo samo ukratko obraditi, jer im se u drugim poglavljima knjige posveuje puna panja. Kao prvo, odrediemo najvanija pitanja ili problematiku. Kao drugo, daemo

priliku Bojoj Rei da nam prikae biblijska merila (opta naela, biblijske normativne uzore i pravila delovanja). U dalje analize se ne bismo smeli uputati bez opasnosti da upadnemo u spekulacije. U stvarnom procesu odluivanja svaki hrianin e morati da trai i bira sebi biblijske parametre i smernice. A. Merila duhovne dimenzije ivota

Najvaniji aspekt hrianskog naina ivota je njegova snana duhovna dimenzija, odnos sa Bogom (2. Mojsijeva 20,1-11). Ljudi ive u Bojoj prisutnosti ne samo zato to je Bog sveprisutan (Psalam 139), ve i zato to On eli usko zajednitvo s njima (Zaharija 2,11). Iz tog duhovnog zajednitva s Bogom i duboko religioznog naina ivota izrasta i zdravo zajednitvo s drugim ljudima i sa ostalim delima stvaranja. 1. Hrianski pogled na svet Postojanje Boga i Njegovo stalno ukljuivanje u tokove prirodnih zbivanja odreuje hrianski pogled na ivot. Hrianski pogled na svet je utemeljen na biblijskim naelima i normama. a. Opta naela. Naelo Boje imanentnosti (1. Mojsijeva 1,1-31; 2,1-25; Jeremija 23,23) istie da svemir nije zatvoreni sistem (liberalizam), i da Bog nije odvojen od njega (deizam). Sasvim suprotno tome, svet prirode i ljudska istorija su otvoreni za boansko ukljuenje (Danilo 2), ukratko reeno, u krajnjoj liniji Bog upravlja zbivanjima u ovekovoj sferi (Danilo 4,34-37. Vidi Bog IV. D!). Naelo transcedentalnosti (Osija 11,9; Psalam 89,6-8) potvruje da je Bog iznad dela stvaranja. To znai da ljudi nisu jednaki Bogu. ekati na Njega i oslanjati se na Njega dobija jo vie smisla kada znamo da On u svojoj transcedentalnosti voli ljudska bia (Matej 6,25-34; Vidi Bog III. D!). Naelo velikog sukoba (Otkrivenje 12,7-12; 1. Mojsijeva 3,15) stavlja ljudsku stvarnost u kontekst sukoba koji besni izmeu dobra i zla, i u koji su ljudi neizbeivo ukljueni. Taj sukob utie na hrianinov nain ivota zato to odluke i dela ljudi i ena potvruju njihovu odanost i ukazuju podrku ili Bogu i dobru ili Njegovom izazivau Sotoni i zlu (Matej 6,24). Koncept velikog sukoba daje smisao besmislenim patnjama i nadu u beznadenosti i smrti (Vidi Veliki sukob I-VI!) b. Normativni uzori. Veliki deo Biblije opisuje dogaaje u kojima Bog i ljudi ulaze u meusobne odnose. Od Edemskog vrta (1. Mojsijeva 3,8), pa kroz patrijarhalni period (1. Mojsijeva 5,22-24; 12,7.8; 13,18), u toku vremena kada je Izrailj postojao kao narod (2. Mojsijeva 25,8; Isaija 57,15), i svakako u toku hrianske ere, Bog je traio zajednitvo s ljudima i mnogi ljudi i ene su se odazivali oboavanjem i vernou. U toku svih milenijuma od Avelja, verna

Boja deca su prolazila kroz progonstva i bila izloena smrti. Tri mlada Judejca (Danilo 3,1-30) predstavljaju one koji nisu pristajali da ustuknu pred zlom i koji su doiveli da ih Bog izbavi. Njihov prijatelj, prorok Danilo, doiveo je slino iskustvo (Danilo 6,1-28). Isusov nain ivota savreno ilustruje istinsku hriansku pobonost. Njegovo potpuno oslanjanje na Boga (Jovan 6,38), Njegov obiaj da daje slavu svome Ocu (Marko 1,21; Luka 4,16.17), Njegov molitveni ivot (Matej 14,23; Luka 5,16), Njegovo potovanje sedmog dana, subote (Matej 12,9-12; Marko 2,27), i Njegovo usrdno nastojanje da ugodi Bogu (Jovan 4,34), slue kao uzor svima koji hoe da ga slede. Njegov primer je temeljan u biblijskom etosu hrianske pobonosti i predstavlja sliku biblijske norme ponaanja. Sluaj zlatnog teleta (2. Mojsijeva 32) pokazuje ovekovu slabost i sklonost ljudskih bia da sebi stvaraju bogove, da trae i nalaze svoje vlastito sredite ivota. On ilustruje i tragediju koja se dogaa kada stvari, kao to su novac, lepota, slava ili apetit troe nae energije i odvraaju nas od Boga i naih blinjih. c. Pravila ponaanja. Izabraemo samo nekoliko iz mnotva koje nalazimo u Bojoj Rei. Ona potvruju opta naela i biblijske norme na nivou neposredne akcije: Propovednik 5,1-6; Isaija 58,13; Matej 5,33-37; Jevrejima 10,25. Po biblijskom etosu, ljudski ivot se ne odvija samo na religioznom ili duhovaom nivou. I druge dimenzije ljudskog postojanja su sudbonosno vane. Duhovnost je pitanje prioriteta. Od nje drugi aspekti dobijaju podrku i zatitu od zloupotrebe. Okrenuemo se sada fizikoj dimenziji hrianskog naina ivota. B. Merila fizike dimenzije ivota

Bog, Stvoritelj i Spasitelj celog ljudskog bia, poziva sve ljude da tee najuzvienijim merilima zdravlja. Prema Bibliji, zdravlje je dar i blagoslov kojim mi upravljamo kao Boji pristavi. Mi titimo svoje zdravlje i kada je ono ugroeno, trudimo se da ga vratimo u normalno stanje (2. Mojsijeva 15,26; 3. Jovanova 2; Vidi Zdravlje!) 1. Merila za uvanje zdravlja Da bi se sauvalo ljudsko zdravlje, Bog oekuje da ne inimo, jedemo, pijemo ili mislimo ono to je tetno. On trai i da se umereno sluimo onim to je dobro i korisno (PP 562). a. Opta naela

Hrianska merila zdravlja se temelje na nekoliko optih naela. Naelo ouvanja ivota (2. Mojsijeva 20,13) ukazuje da je Bog vlasnik ivota i ljudi se moraju ponaati prema ivotu kao prema Bojem vlasnitvu. Nita to ugroava ili unitava ljudski ivot ne sme da bude deo hrianskog naina ivota. Naelo slobode od zavisnitva (1. Korinanima 6,12; 10,23) upuuje opomenu da se ne koristimo hrianskom slobodom da bismo zadovoljavali neumerenost ili niske apetite. Robovanje hrani, piu, duvanu, muzici ili bilo emu drugome nije u skladu s hrianskim nainom ivota. Naelo odavanja slave Bogu (1. Korinanima 10,31) usmerava ljudski ivot ka njegovom najviem cilju. Rei, dela ili misli kojima se sramoti Boja ast tete i ljudskim biima i vreaju Boga koji ih je stvorio i koji ih voli. Naelo potpunog posveenja (1. Solunjanima 5,23) naglaava razvojnu, progresivnu prirodu ljudskog ivota. Isto tako vano kao i telesno rastenje je i rastenje u blagodati i svetosti. Svaki izbor i svaka odluka mogu unaprediti nau slinost sa Bogom u smislu svetosti i moralne snage karaktera. Naelo da je nae telo hram Svetoga Duha (1. Korinanima 6,19.20) poziva na odbacivanje svake telesne navike koja bi ugroavala ili onemoguavala razvoj ljudskog tela. Zajedno sa tekstom u 1. Solunjanima 5,23. ovo naelo podrava holistiki pristup ljudskom biu, po kojemu je svaka dimenzija na isti nain pod uticajem boanske blagodati koja posveuje. b. Normativni uzori. Edemski vrt je primer idealne ivotne sredine koja unapreuje ljudsko zdravlje. Sluei se njime kao uzorom, hrianin se trudi da u svoj nain ivota ukljui zdravu hranu, odmor, ist vazduh, sunevu svetlost, rad, i korisno vebanje miia i uma. Sklad u dui se unapreuje nainom ivota koji je usklaen s prirodom. Na dvoru neznaboakog vavilonskog cara etvorica mladih ratnih zarobljenika suoila su se s probom vernosti zdravstvenim naelima koje Biblija proglaava normativima. Mladii su odluili da ostanu verni svojim ubeenjima. Nasuprot okolnostima, Danilo i njegovi prijatelji su se pokazali kao ivi dokaz nadmonosti zdravog naina ivota koji Biblija propisuje. Danilo i njegovi drugovi su stekli superiornu fiziku i duhovnu kondiciju koja im je dobro dola u kasnijim okolnostima kada im je ivot bio ugroen. Kasnije su carevi savetnici zaista imali razloga da kau: "Ima ovek u tvom carstvu u kojemu je duh svetih bogova!" (Danilo 5,11) Danilo je odrao svoje telo kao hram, kao boravite Svetoga Duha. Takvi dogaaji, zabeleeni u Bibliji, ilustruju naine na koje su ljudi i ene u prolosti primenjivali ili odbacivali naela zdravlja i snosili posledice koje su se pokazale. Oni svojim primerom usmeravaju i nas da postignemo optimalno zdravlje i da suzbijemo grene sklonosti prema poputanju loim navikama (4. Mojsijeva 11,31.32).

c. Pravila ponaanja. Osim to objavljuje naela i konkretne primere ponaanja, Biblija daje i mnogo neposrednije smernice za postizanje zdravlja. Dajemo nepotpunu listu recepata koji se odnose na razliite aspekte ljudskog zdravlja: Ishrana: 1. Mojsijeva 1,29.30; 3. Mojsijeva 11,1-47; 17,10-15; Prie 20,1; 21,17; 23,20.30.31; Efescima 5,18. Odmor: 1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 23,1-6; 91,9; Marko 6,31. Stres: Matej 6,25; Luka 12,29; 1. Petrova 5,7. Podmukliji oblik ugroavanja zdravlja je neumerenost u onome to je dobro. Preterivanja u radu spadaju u tu kategoriju. U poetku zamiljen kao blagoslov, rad je postao prokletstvo kada ga je ljudski greh promenio, izopaio i pretvorio u izvor zla. Lakomstvo i sebinost su doveli do ropstva, dejeg rada, nepoteno odreenih plata, neljudskih radnih uslova i obiaja, zbog kojih je nastala i stalno se proiruje provalija izmeu bogatih i siromanih. ivot je poeo da zavisi od rada umesto da zavisi od Boga (Psalam 127,1.2), dovodei do stresa i bolesti. Boja Re poziva na umerenost u svemu, na razumno sluenje svih blagoslovima s ciljem da se unapredi i sauva zdravlje. 2. Merila za obnavljanje zdravlja Isto onako kao to je fizika dimenzija nerazdruivi sastavni deo ljudske prirode, sluba leenja je integralni deo Bojeg dela spasenja. Iako naela za ouvanje zdravlja mogu da se primene i na leenje, moramo naglasiti i neke posebno relevantne principe: a. Opta naela. Naelo velikodunosti (Galatima 6,9) zahteva od hriana da ine dobro i da spreavaju zlo. Pasivno ili ravnoduno dranje ne moe da se suprotstavi agresivnoj prirodi zla. Bolest je agresivni neprijatelj i elja da se pomogne onima koji su u nevolji ima dalekosenu vanost. Naelo staranja o blinjima (Dela 10,38) upuuje novi izazov Hristovim sledbenicima da ublauju patnje i bol svojom nenou i ljubavlju. Ova sluba esto zahteva ulaganje portvovnih napora koji daleko nadmauju uobiajene. Osuivako dranje, koje se esto vidi kada su u pitanju osobe obolele od polnih bolesti ili SIDE , treba da bude zamenjeno staranjem punim sauea. Naelo odgovornosti (Jovan 5,6.14) poziva i bolesnika da sarauje s naporima i rtvama medicinskog osoblja. Atmosfera meusobnog poverenja unapreuje proces leenja. b. Normativni uzori. Isusov primer stoji kao nenadmana norma koja nadahnjuje ljude i ene svih vekova (Matej 4,23.24; Marko 2,1-12). Idui za Njegovim stopama, hiljade su uestvovale u medicinskom misionarskom delu,

ponekad pod cenu svog ivota. Kada Crkva nadahnjuje ljude da se opredele za taj poziv i kada finansira medicinske i obrazovne ustanove, ona ide stopama Velikog lekara. Pria o milostivom Samarjaninu (Luka 10,30-37) postavlja normu za milosrdno ponaanje hrianina. Napaena osoba, ak i kada se radi o strancu i izgnaniku, ima pravo na ljudsko saoseanje i ima prednost pred obavljanjem verskih dunosti ili linih poslova. Blinji nije samo ovek koji ivi u naoj blizini, ve i svaka osoba kojoj je potrebno leenje i naa briga. C. Merila drutvene dimenzije ivota Ljudi su po svojoj prirodi drutvena bia. Sam Stvoritelj je rekao: "Nije dobro da je ovek sam!" (1. Mojsijeva 2,18) Neposredno uspostavljanje braka (1. Mojsijeva 2,18-25), svakodnevnmo druenje s Bogom (1. Mojsijeva 3,8.9), osnivanje porodice i naglaavanje druge ploe Dekaloga, sve to ukazuje na vanost zdravih meuljudskih odnosa u hrianskom nainu ivota. Biblija sadri opta naela koja se odnose na svaki kontekst meuljudskih odnosa. Neka od njih glase: "Ne ubij!" (2. Mojsijeva 20,13), "Ne ukradi!" (2. Mojsijeva 20, 15), "Ne svedoi lano na blinjega svojega!" (2. Mojsijeva 20,16), "Ne poeli!" (2. Mojsijeva 20, 17). Apostol Pavle nabraja nekoliko slinih pravila u Rimljanima 12. i 13; u 1. Korinanima 10,24; Efescima 4,25-32. Isus je postavio "zlatno pravilo" kao najvie merilo u meuljudskim odnosima (Matej 7,12; Luka 6,31). Osim toga, Biblija sadri naela primenljiva na posebne odnose, iako nikada ne treba zaboraviti da opta naela ne prestaju da budu obavezna. 1. Hrianski brak i porodica

a. Hrianski brak. Najbogatija i najdublja od svih ljudskih veza potie od stvaranja. Uprkos lepoti i skladu svoje okoline Adam je od samog poetka osetio da je sam u Vrtu. Gospod je reio problem stvarajui Evu. Izvetaj u 1. Mojsijevoj u 2. poglavlju podsea nas da je brak po svojoj prirodi daleko vie od formalne veze, ustanove kojom se odreuju prava, dunosti i uslovi zajednitva dvaju ljudskih bia razliitog pola. Prvenstveno i najvanije, brak je intimni i lini odnos u kojemu se dva odrasla bia slau da otvore sva vrata i da dozvole jedno drugome ulaz i u najtajnije odaje svoga fizikog, psiholokog i duevnog bia. U braku su oboje spremniji da se izloe ranjavanju nego u bilo kojoj drugoj ljudskoj zajednici. Upravo zbog tog intimnog deljenja i davanja sebe drugome, Biblija objavljuje veliko mnotvo pravila koja treba da spree zloupotrebe u braku (Vidi Brak I!). 1. Opta naela. Naelo branog trougla (1. Mojsijeva 2,18.22) naglaava da je Bog partner branih drugova u hrianskom braku. Izazovi i rizici

ivota u uskoj, intimnoj zajednici braka mogu se savladati jedino uz Boju pomo i uz Njegovo ukljuenje. Hriani se oslanjaju na Boga i prilikom izbora branog druga. Oni se pokoravaju Njegovoj volji u svojim meusobnim odnosima. Naelo jednakosti partnera u braku (1. Mojsijeva 2,18) izraeno je reima:"Da mu nainim druga prema njemu!" ne podlonoga ili manje vrednoga! Brani par odgovara jedno drugome, ne samo po slinostima, ve i po razlikama koje se nadometaju i nadopunjuju, obogaujui njihov meusobni odnos. Ovo naelo iskljuuje svaku eksploataciju, podjarmljivanje ili elitizam. Naelo iskljuivosti (Prie 5,18) poziva na odanost samo jednom partneru, odanosti koja je vea od odanosti porodici i prijateljima. Naelo jedinstva (1. Mojsijeva 2,24) naglaava spremnost oba partnera da sjedine svoju volju, sklonosti, ciljeve i sredstva u korist nastajanja "jednog tela". Svaki brani drug se stara o drugome kao o sebi samome (Efescima 5,28), oni pripadaju jedno drugome (1. Korinanima 7,4). Naelo vernosti u braku (Matej 19,6) titi jedinstvo branog para od spoljnih napada, od frivolnosti, udljivosti i nevernosti u braku (2. Mojsijeva 20,14). Hrianin ulazi u ovaj zavetni odnos s potpunim predanjem, zavetujui se na najdublju ljubav i u dobru i u zlu, u bolesti i u zdravlju. Ideali predstavljeni biblijskim naelima pokazju Boju savrenu volju za savrenu sreu branih drugova. Da bi nadajnuo ljude i ene da dostignu taj visoki ideal branog ivota, Bog u svojoj Rei objavljuje nekoliko primera kojima se postavlja norma hrianskog braka. 2. Normativni uzori. Poetskim, ali izrazito realistikim jezikom Pesma nad pesmama iznosi lepotu, bol, enju, visinu i dubinu brane ljubavi. Poetak i produbljivanje te ljubavi izmeu Solomuna i Sunamke, njihovo venanje, privremeno rastajanje i radosno sastajanje, sazrevanje neodoljive i neugasive meusobne odanosti, sve je to opisano u Bojoj Rei kao prekrasni uzor svega to On eli da bude svaka brana zajednica. Avigeja prua drugi primer vredan prouavanja. ena velike lepote i prefinjenog ukusa, udala se za oveka koji je bio "tvrda srca i opak" (1. Samuilova 25,3). Niko ne zna koliko puta je pretrpela zlostavljanje i sramotu od svoga mua, i koliko puta je posredovala izmeu mua i onih koje je on zlostavljao. Zabeleeni su samo njeni napori da spase Navala od Davidovog gneva, ali njen primer slui na ast bezbrojnim enama koje su tiho i strpljivo herojski podnosile sve to im se dogaalo, jednostavno, iz ljubavi. Iskustvo Isaka njegova spremnost da poslua savet svoga oca, njegove neprestane molitve i ispitivanje srca, sve je to doprinelo njegovoj doivotnoj srei u braku (1. Mojsijeva 24,1-9. 54-67) predstavlja primer pravilne pripreme za brak. Tragini Samsonov kraj bio je posledica njegove

neuzdrljivosti, poputanja svojim slabostima, nastojanja da zadovolji svoje prohteve i elje. Za njega, zadovoljavanje strasti je bilo najvii i jedini kriterijum postignute sree (Sudije 14-17). Mnogi su pre njega i posle njega otkrili da se "namere rasipaju kada nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika" (Prie 15,22). Na nesreu, mnogi ovo iskustvo stiu tek kada bude suvie kasno. 3. Pravila ponaanja. Na mnogo mesta Biblija objavljuje neposredne smernice za srean brak. Takvi tekstovi su zabeleeni na sledeim mestima: 5. Mojsijeva 7,3-5; Jezdra 10,10-14; Prie 5; Rimljanima 7,2.3; 1. Korinanima 7,1-39; Efescima 5,22-31; Koloanima 3,18.19; 1. Timotiju 5,14; Jevrejima 13,4; 1. Petrova 3,1-7. Hriani ele da dostignu visoke ideale u branim odnosima iz najmanje dva razloga. Prvo, prihvatajui Boju volju, dobijaju jedan od Bojih najdragocenijih darova: srean dom. To se dogaa uprkos injenici da nijedan brak nije bez mane, nijedan brani drug nije savren kao "drug" i nijedan ne nadopunjuje svoga druga savreno u svemu. Drugo, hriani ele da dostignu visoke ideale u braku zbog ljubavi, prema Bogu i prema svom drugu. Vernost postaje dar ljubavi ponuen iskljuivo branom drugu, jer bi u suprotnome on mogao da bude ranjen ili uniten zauvek. U takvoj atmosferi njihovo zajednitvo se uvruje i jaa. Jo jedna dragocena vrednost se pojavljuje kao dar zdrave i sve snanije ljubavi: dom se pretvara u porodicu. b. Hrianska porodica. Biblija pridaje veliku vanost stvaranju ljudske porodice. Hrianski porodini nain ivota objanjava tu injenicu naelima svoga porodinog ivota. 1. Opta naela. Naelo raanja dece (1. Mojsijeva 1,28) osigurava produenje ljudske vrste i poziva na stvaranje odgovarajueg doma za decu. Bog je i Adamu i Evi dao zapovest da budu plodni i da se umnoavaju, ne zato to su oboje neophodni za produenje vrste, ve i zato to je najbolje mesto za slabu, osetljivu i potpuno zavisnu novoroenu bebu dom pobonog branog para. Brana harmonija treba da prethodi dolasku deteta na svet i mora da nastane nezavisno od tog radosnog dogaaja. Kada se donoenje deteta razmatra kao sredstvo za odravanje poljuljane brane zajednice, deca mogu da postanu rtva napetosti meu roditeljima. Naelo staranja o detetu (1. Mojsijeva 18,19; Efescima 6,4) obuhvata nekoliko zadataka. Prvo i najvanije, svako dete treba da uiva nepodeljenu ljubav roditelja. Pristrasnost u odnosima izmeu roditelja i dece nanosi duboke rane onome ko je zanemaren i vrlo esto onesposobljuje onoga koji uiva izuzetne prednosti. Tek na temelju nepristrasne ljubavi roditelji se mogu uspeno poduhvatiti posla vaspitanja i disciplinovanja svoje dece.

Biblija tvrdi da je disciplina reiti izraz ljubavi kada se pravilno primenjuje (Prie 13,24). Naelo podupiranja dece u finansijskim i fizikim potrebama (1. Timotiju 5,8) oblikuje hrianski nain ivota. Roditelji su odgovorni ne samo da se postaraju za svakodnevne potrebe dece, ve, kada im to okolnosti dozvole, treba da im omogue obrazovanje, godinji odmor, kulturne aktivnosti, pa ak i da im ostave neko nasledstvo (2. Korinanima 12,14).

Naelo potovanja roditelja (2. Mojsijeva 20,12) stvara kontekst u kojemu se porodine odgovornosti mogu na odgovarajui nain ispuniti. Roditelji ne mogu ispuniti roditeljske dunosti, koje smo upravi opisali, ukoliko nemaju nikakve vlasti nad svojim domom. Starost, vea zrelost, obrazovanje, iskustvo, sve su to prednosti koje deca treba da koriste sa zahvalnou. Neophodne, ali ponekad neugodne lekcije i zadaci se nikada ne mogu nauiti i obaviti ukoliko nedostaje duno potovanje. Naelo staranja o starijima (3. Mojsijeva 19,32) dovrava ljudski ivotni ciklus. Hriani smatraju potovanje i staranje o roditeljima i starijim lanovima porodice svojom hrianskom dunou i prednou. U civilizaciji u kojoj se ljudske vrednosti esto odmeravaju njihovom korisnou, uspenou ili doprinosom, slabiji i stariji se odbacuju. esto se neni roditelji oseaju potisnuti, bivaju smeteni daleko od topline doma svoje dece u ustanove u kojima retke posete dece samo izazivaju neizrecive patnje. Biblija zahteva odgovarajue potovanje prema onima koji su stariji.
2. Normativni uzori. Izvetaj o stvaranju treba da poslui kao primer branim parovima koji planiraju da imaju decu. Pre svega, Bog je planirao stvaranje oveka i ene: "Hajde da nainimo oveka!" (1. Mosjijeva 1,26) Donoenje deteta na svet treba da bude namerno i planirano, a ne posledica nepromiljenosti ili sluaja. Drugo, Bog je pripremio sve to je bilo potrebno za ivot buduih stvorenja: vazduh za disanje, hranu za odranje, svetlost za oi, rad i odmor za miie, tajne i zakone prirode za um i dan odmora, subotu, za susret s Bogom. Hrianski nain ivota navodi savremene roditelje da se povedu za svojim nebeskim Ocem u potovanju naela staranja o porodici i njenog izdravanja. U domu Isaka i Reveke u ozbiljnoj meri je bilo narueno naelo nepristrasne ljubavi. Isak je prvenstvo davao Isavu, a Reveka je isticala Jakova (1. Mojsijeva 25,18). Suparnitvo meu braom, pa ak i mrnja, doprineli su raspadu te porodice. Slino ocu, i Jakov je prvenstvo davao Josifu; a posledice su bile potpuno iste (1. Mojsijeva 37,3.4). Ova dva negativna primera potvruju naelo odgovarajue nege dece, pokazujui kako je vano da roditelji budu nepristrasni. Avram i Isak se istiu kao prekrasan primer meusobnog potovanja i ljubavi. Na brdu Moriji sin je verovao ocu i oslonio se na njega iako se

suoio sa smru, jer je nauio da ima poverenja u Boga svoga oca (1. Mojsijeva 22,1-14). Sasvim je drugaiji primer Ilija koji je izgubio vlast nad svojim sinovima, ali i njihovo potovanje (1. Samuilova 2,22-25). Isto onako kao to je Isak dobio blagoslov, tako su Ilijevi sinovi ponjeli unitenje i smrt, izazvavi nacionalno propadanje i pad na moralnom podruju. I konano, mnogi drugi primeri mogu postaviti norme ponaanja u porodici. Meu njima moemo spomenuti Anu i Elkanu (1. Samuilova 1,2), Josifa i Mariju (Matej 1,18-25; 2,1-23), Loidu i Euniku, baku i majku mladog Timotija (2. Timotiju 1,5). 3. Pravila ponaanja. Da bi dobio neposrednije smernice za svoj porodini ivot hrianin moe da proui tekstove kao to su sledei: 2. Mojsijeva 21,15.17; 3. Mojsijeva 19,3; 5. Mojsijeva 27,16; Prie 1,8; 6,20; 23,22; Efescima 6,1-4; 1. Timotiju 5,1-8; Titu 2,3-6; Jevrejima 12,7-11. Mnoge pozitivne vrednosti nastaju na temelju potovanja hrianskih merila porodinog ivota. Identitet, svest o samome sebi, moe se ubrojati meu najvanije. Njegova osnova poiva na dijalogu sa samim sobom i sa drugima (1. Mojsijeva 2,18). Dijalozi mogu zauzeti oblik samoprocene ((Rimljanima 2,15), ili samoohrabrenja (Psalam 5,11; 116,7). Osim toga, potreba za pripadanjem nagoni nas na dijalog s onima koji su nam vani i na pokuaj da ih imitiramo. Na taj nain naa svest o sebi dobija drutvenu dimenziju. Prilikom roenja, ljudi nemaju instikata koji bi ih autonomno vodili, kao to ih imaju ivotinje. Njima je potrebno staranje, usmeravanje, oblikovanje, opratanje, prihvatanje i potvrivanje u ljubavi. Porodica je bogomdana sredina u kojoj ljudi stiu zdravu svest o vlastitoj vrednosti i identitetu. Na isti nain, porodica osigurava kontekst koji podstie i omoguuje sticanje navika i formiranje sistema vrednosti. Primeri koje dete posmatra, prilike koje mu se pruaju, vrsta muzike, knjiga, hrane, drutvene klime, verske orijentacije kojoj je izloeno, sve to u velikoj meri odreuje njihove navike i vrednosti kojre e odabrati. Elen G. Vajt pie: "Svaki lan porodice treba da bude vaspitan Hristovim poukama... ovo je cilj koji svaka porodica treba da postigne...Versko vaspitanje znai mnogo vie nego obino obrazovanje. To znai da se molite sa svojom decom, uei ih kako da se priblie Hristu i iznesu mu sve svoje potrebe. To znai da u svom ivotu morate pokazati da vam je Isus sve, da vas Njegova ljubav ini strpljivim, ljubaznim, trpeljivim, a ipak odlunim da kao Avram zapovedite svojoj deci." (Temelji srenoga doma, 258) Iskustva potvruju da versko i duhovno oblikovanje ne moe da bude preputeno samome detetu. Potrebna je roditeljska posveenost i sredina nadahnuta ljubavlju da bi se nadvladali pritisci koji guraju ljude u pogrenom smeru. Hrianska porodica se trudi da uzdigne boanska merila

i da na taj nain drutvu podari ljude i ene koji ive poteno i u strahu Bojemu. (Vidi Brak II. A!) 2. Problemi u braku i porodici

Hriani ne mogu da budu zadovoljni da samo opisuju ideale i identifikuju nedostatke. Surova stvarnost ugroenih i rasturenih brakova i domova trai pomo. Pre usredsreivanja na biblijske smernice za reavanje branih i porodinih problema, neophodno je da ukratko prouimo zatitne mehanizme svojstvene hrianskom braku i porodinom nainu ivota. a. Preventivni nain ivota. Predbrani period ivota je od sudbonosne vanosti. Hrianski nain ivota zahteva paljivo samoispitivanje, strpljivo izuavanje mogueg branog partnera, dovoljno vremena za meusobno upoznavanje pre nego to emocionalna povezanost nadvlada razum, traenje saveta od iskusnijih poverljivih osoba, odravanje visokog standarda seksualne neporonosti, i iznad svega, stalne molitve i ispitivanja Boje volje. Niko ne moe biti dovoljno razuman i mudar da samostalno izabere sebi branog druga (5T 106.107), ali upravo navedene mere predostronosti mogu da smanje rizik od ozbiljne tragedije. Hrianski nain ivota tei za skladom i trajnou brane zajednice. Iz tog razloga, bliskost i romantinost iz perioda pre braka treba da preive dan venanja, dolazak dece, i nailazak zlatnih godina. Oba brana druga treba da neguju meusobnu ljubav i da se ustrajno trude da ostvare svoj zajedniki potencilaj. U hrianskom braku treba da postoji stalno deljenje oseanja, ciljeva, strahovanja i nadanja, da bi se spreilo razoaranje, otuenje i zahlaenje u meusobnim odnosima. Hrianski porodini nain ivota usredsreuje se na pripadnike porodice. Zajednitvo se mora namerno negovati i razvijati igrama, izletima i jednostavnim zagrljajima. Tradicije svojstvene svakoj porodici jo vie pojaavaju svest o pripadnitvu svakog njenog lana, to mogu da budu posebne proslave, letovanja, redovne duhovne aktivnosti, ali i ostali kreativni porodini obiaji. Prihvatanje svakog pripadnika porodice onakvoga kakav jeste zahteva tpreljivost prema njegovim pogrekama i priznavanje posebnih sposobnosti i jedinstvenih karakteristika svakog lana porodice. Disciplina e zatititi svakog lana porodice od neposrednih povreda i teta, ali i od mogue opasnosti da razvije tetne navike. I konano, redovno bogosluenje e ojaati svest o boanskoj prisutnosti u domu, donosei oseanje sigurnosti svima. Kada se, uprkos uloenim svesnim naporima da se razvije hrianski nain ivota, ipak pojave nevolje, Biblija sadri smernice namenjene upravo porodicama u kojima se takvi problemi zapaaju.

1. Opta naela. Naelo korisnog suoavanja o kojemu Isus govori u Evanelju po Mateju 18, moe se primeniti i prilikom reavanja branih i porodinih problema. im se razlike u ponaanju i pristupu ponu promeivati, Isus poziva da "idemo" i da se suoimo sa svojim bratom, da pokuamo razreiti sukob. Ukoliko se korisna komunikacija ne ostvari, moda e biti neophodno da se na drugom mestu potrai pomo. Razmatranje problema s jednim ili vie iskusnih pomagaa esto moe da donese dobre rezultate. U sluaju da propadnu i ovi napori, crkva koja je bila svedok prihvatanja branog zaveta, treba da doprinese ozdravljenju braka. Naelo privremenog razdvajanja moglo bi da bude sledei spasonosni korak (1. Korinanima 7,5.10.11). Time bi se moglo osigurati vreme za smanjivanje napetosti, za razmiljanje, traenje saveta, i za molitvu. Ali, Pavle upozorava da takvo razdvajanje moe brane drugove izloiti i iskuenjima i zato savetuje da razdvajanje bude kratko i ispunjeno molitvama. Naelo svetosti braka izdie branu zajednicu iznad ljudskog dodira, ini je nedostupnom za uticaj volje ili elja bilo koje druge osobe. Isusove rei su vrlo jasne: "A to je Bog sastavio, ovek da ne rastavlja!" (Matej 19,6) Smrt je jedini apsolutni razlog za prestanak brane zajednice (1. Korinanima 7,39). ak ni preljuba, najozbiljniji prekraj branog zaveta, ne predstavlja automatski razlog za razvod. Isus je tretira kao izuzetak od pravila svetosti ili nepovredivosti, a ne kao drugo pravilo paralelno s osnovnim naelom (Matej 19,9). Malahija govori da je Bog odbacio svoj narod "zato to je Gospod svedok izmeu tebe i ene mladosti tvoje kojoj ti ini neveru, a ona ti je drugarica i ena s kojom si u veri... zato uvajte duh svoj i eni mladosti svoje ne inite nevere. Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na putanje, jer takvi pokriva nasilje platem svojim!" (Malahija 2,14-16) Hrianski brani drug, suoen s neverom svoga branog partnera, odluuje se na razvod jedino u sluaju kada ne postoji mogunost da se ponovo uspostavi normalna brana veza (1. Korinanima 7,15). 2. Normativni uzori. Iskustvo proroka Osije opisuje ponaanje mua ija je ena uinila preljubu (Osija 1,2.3; 3,1-3). Neukrotiva ena naputa branu zajednicu, ali je on otkupljuje iz ropstva u koje je pala, oprata joj preljubu i ponaa se prema njoj s potovanjem i ljubavlju. Sudbina ovog proroka samo bledo prikazuje odnos izmeu Boga i Njegovog naroda. "Svi ine preljubu!" kae Gospod (Osija 7,4), ali se On ipak ne rastavlja od njih. "Kako da te dam... da te predam!" (Osija 11,8) uzvikuje On, ispunjen ljubavlju koja nadmauje neverstvo. Prema tome, Biblija nam upuuje poziv na vernost u braku (Malahija 2,14-16), ali istie i normativni uzor boanskog primera opratanja preljube. Porodini problemi ne mogu se potpuno spreiti samo vernim potovanjem pravila i naela. ak je i dom Adama i Eve morao da se suoi s ljubomorom

izmeu brae i nepokornim ponaanjem Kajina. U prii o izgubljenom sinu, hriani mogu da nau nadahnue za strpljenje i podnoenje u ophoenju s "izgubljenim" sinovima i kerima, da nau ohrabrenje da uzdignu naela za obnavljanje porodinih odnosa (Luka 15,11-32). Porodini problemi mogu nastati i zbog pogrenog ponaanja roditelja. Jonatan je primer uzornog sina koji je potovao svoga oca, cara Saula, ali je odbijao da se prikloni njegovom nainu ivota ili da sarauje s njime u njegovim prestupima (1. Samuilova 19,1-7). Na nesreu, Jakov je saraivao s majkom u neasnim postupcima, koji su doveli do raskola u porodici, raskola koji je trajao naratajima (1. Mojsijeva 27). 3. Pravila ponaanja. Od biblijskih tekstova koji sadre neposredna pravila ponaanja u braku i u porodici moemo spomenuti sledee: 5. Mojsijeva 21,15-21; Matej 5,32; 19,5-9; Marko 10,11.12; Rimljanima 7,2.3; 1. Korinanima 7! Razoaravajua je injenica da dobri hriani ne osnivaju uvek dobre brakove niti su sve hrianske porodice uzorne porodice. To se moe dogoditi zato to nisu prizvali Boga u pomo ili to Njegova volja nije bila pravilno protumaena ili to se jednostavno nisu eleli odrei svojih sebinih putova. Osim toga, upravo zato to skladni odnosi stoje kao brana protiv greha, Sotona tako estoko napada brakove i porodice. I tako postavljamo pitanje: kako bi se na hrianski nain mogli razreiti problemi porodica koje se raspadaju? b. Razvod. Razvod nikada nije reenje, ve raspad. To je raspad braka i proirenje njegovih problema na jo vei krug uesnika. On iza sebe ostavlja ranjene i podeljene osobe koje su nekada predstavljale "jedno telo" i imale zajedniki identitet. On obeleava veliki broj nevinih osoba za celi budui ivot. Iz tog razloga hrianin e uvek radije prihvatiti da bude rtva razvoda nego njegov uzrok, pa e zatraiti savet i snagu da spase brak ukoliko je to ikako mogue. Tek poto su sve mogunosti bile iscrpljene bez uspeha, hrianin treba da pristane na zapoinjanje procedure za razvod braka. U toku tog bolnog razdoblja, i u toku dueg vremenskog perioda posle razvoda, hrianin treba da izbegava druenje sa osobama suprotnog pola izvan porodice. Nekoliko razloga zahtevaju takvo ponaanje. Prvo, nada u skoro sklapanje novog braka moe da zadobije prevagu nad naporima da se razree problemi postojeeg. Drugo, duboko oseanje promaenosti i kompleks nie vrednosti ine oveka emocionalno ranjivim, i u tom stanju od neophodne opreznosti i razboritosti ne ostaje mnogo. Novi odnosi mogu da se razvijaju suvie brzo i da postanu suvie duboki bez dovoljno vremena i prilike za bolje upoznavanje i razumno odluivanje. Tree, kada se emocionalne povrede i nezaleena seanja prenesu u novi odnos postaju skrivene prepreke, spremne da se eksplozivno istresu u lice novog nevinog partnera, izazivajui

dodatne probleme. Zatim, povreena osoba troi ogromnu snagu da bi izleila svoja oseanja, tako da joj preostaje vrlo malo energije da se na kreativan nain suoi s potrebama i manama druge osobe. I konano, kada su prisutna i mala ili zavisna deca, njihova ranjena srca nee moi da podnesu da se emocije njihovog roditelja tako brzo okrenu prema nekome drugome. Deca se vrlo retko ili ak i nikada ne "razvode" od svojih roditelja, bez obzira na njihovu neslogu. I kada nova osoba "prodre" u razoreni dom, rizik od njegovog konanog raspada postaje vrlo stvaran. c. Ponovni brak. Ponovni brak s drugom osobom, a ne sa ranijim branim drugom, ne izgleda kao biblijsko reenje problema usamljenosti. Izuzetak moe da bude osoba iji je brani drug uinio preljubu i tako raskinuo zavet vernosti i pravilo "jednog tela" (Matej 19,9). Mi kaemo "moe da bude" zato to preljuba nije neoprostivi greh, ali i zato to ni sve preljube nisu iste. Neverstvo uinjeno u trenutku iskuenja nije isto to i planirano i hotimino neverstvo nekoga koji je i drugoga naveo na preljubu. Ali, zato je preljuba tako poseban greh? Zar nisu i takvi gresi kao to je otpad (krenje zaveta vernosti Bogu), odbacivanje i naputanje brane zajednice (krenje zaveta zajednitva i staranja), zlostavljanje (krenje zaveta ljubavi i nenosti), i neiste misli (prikriveni oblik preljube), razlog za razvod braka? U tekstu u 1. Korinanima 6,16-18. Pavle istie posebnu prirodu seksualnog ina preljube. 1. Fiziko, mentalno i emocionalno zlostavljanje, otpad od vere, naputanje brane zajednice, pa ak i neiste misli mogu se pojaviti kao pojedinana pojava i ukloniti pokajanjem. U seksualni in preljube ukljueno je celo ovekovo bie, sve dimenzije ovekove linosti, i on utie i na samu linost uesnika: "Ili ne znate da ko se s bludnicom vee, jedno telo s njome postane?" (1. Korinanima 6,16) To se ne dogaa kod drugih greha. Oni nisu upereni protiv homogenosti tela (1. Korinanima 6,18). 2. U seksialni in preljube ukljueno je jo jedno slobodno ljudsko bie. I sve dimenzije linosti te osobe se nalaze pod uticajem toga ina i pokajanje jednoga ne uklanja posledice na linost drugoga ili na sve druge osobe pogoene preljubom. Ova dva inioca, delovanje na jedinstvo osobe koja je ukljuena u nezakonitu seksualnu aktivnost i ukljuivanje jo jednog partnera u preljubu, ine ovaj greh sudbonosnim po branu zajednicu. Od tog trenutka prvobitna brana zajednica se menja i samo udo boanske blagodati moe da dovede do pomirenja. c. Kohabitacija. Kohabitacija je zajedniko ivljenje bez zakonske ili crkvene potvrde. To je privatni dogovor utemeljen na odluci para i odraava njihove elje i shvatanja. Takav nain ponaanja je stran hrianskom nainu ivota iz nekoliko razloga:

1. Kohabitacija nema biblijske potvrde ni podrke. Bilo koja intimna seksualna zajednica dveju osoba suprotnog pola izvan braka u Bibliji se naziva preljubom ili bludom. 2. Zajednitvo izmeu dve osobe namee prednosti i odgovornosti. Iskustvo pokazuje da se odgovornost za neiju sreu shvata ozbiljno tek kada se ozbiljno shvati i odgovornost prema toj osobi. Ukoliko je odgovornost mua prema eni i obrnuto utemeljena na njihovoj odgovornosti prema Bogu i Crkvi, onda i ti autoriteti podravaju uslove branog zaveta (Malahija 2,13-16). Ali, ako je odgovornost prema partneru jednostavno utemeljena na vlastitoj odluci ili na rei datoj partneru, onda je jednostavna odluka da vie ne budemo odgovorni ili da povuemo datu re dovoljna da prekine i sve obaveze prema njemu. Niko drugi nema prava ni dunosti da titi takvu zajednicu. 3. Posvetiti nekome svoja najdublja oseanja i uiniti sebe ranjivim bez ikakve druge garancije osim obeanja ljudskih usana, elja i enji, nemudro je i opasno. Iz tih razloga, mogunosti za trajnost ili dubinu takvih odnosa su vrlo mravi (Vidi Brak II. B.C!)

3. Pitanje sekrualnosti a. Ljudska seksualnost. Hriansko svedoenje o odgovarajuem seksualnom ponaanju ima neizmernu vanost u savremenoj drutvenoj zajednici. Mnogi drutveni i lini problemi nastaju kao posledica nesposobnosti da se uspeno obuzda ili regulie dinamizam tog prirodnog nagona. Seksualna revolucija je samo intenzivirala i zaotrila jedno ve teko stanje. Kao rezultat, hrianin ivi u civilizaciji koja seksualno izraavanje smatra kljuem sree, vanbrane seksualne odnose normalnima, koja tolerie homoseksualnost i neke druge seksualne perverzije i prihvata ih kao validne alternativne naine ivljenja. Izbegavati jasne smernice u toj dimenziji ljudskog ponaanja moe biti isto tako neodgovorno kao i previati ili opravdavati izopaenost intimnosti. Boja Re ne uti o seksualnosti, niti je ravnoduna prema njoj, kao to e paljivo prouavanje Biblije mnogostruko pokazati. 1. Opta naela. Naelo opravdanosti razlike meu polovima jasno proistie iz Biblije (1. Mojsijeva 1,27.28.31). Bog je namerno stvorio dve jedinke suprotnog pola. I mukarci i ene su stvoreni po Bojem obliju, ali su njihove uloge i funkcije, da ne spomenemmo samo um i telo, potpuno razliite. injenica da su ovek i ena razliiti ne znai da je jedno podreeno drugome ili inferiorno drugome. (Vidi Brak I. E. 1. b!)

Naelo opravdanosti i prihvatljivosti seksualnog nagona potvruje da seksualni nagon i seksualna aktivnost sami po sebi nisu ni zli ni greni (1. Mojsijeva 1,28; 2,24.25; 4,1). Biblija esto i otvoreno govori o oveku koji je "poznao" svoju enu; inei to Biblija definie parametre u ijem okviru seksualna aktivnost ostaje prihvatljiva i dobra. Prvo, intimnost nije samo fizika po svojoj prirodi; njeno izraavanje obuhvata i zahteva emocionalnu, racionalnu, voljnu, drutvenoekonomsku, zakonsku i duhovnu dimenziju, osim telesne. Drugo, ljudskoj seksualnosti je neophodna svetinja braka zato to se duhovno komuniciranje ne moe dogaati trenutno ili nasumino; ono zahteva izdvojenost, istinsku emocionalnu saglasnost, slobodni pristanak razuma i volje, i puno prihvatanje drutvenih, ekonomskih i zakonskih odgovornosti. Tree, poto se zajednitvo i intimnost ne mogu uspostaviti s mnogostrukim partnerima, hrianski nain ivota zahteva doivotni brak jednog oveka i jedne ene. Jedino u okviru tih granica ovek moe da nae dovoljno sigurnosti, poverenja, i predanja da se kao linost potpuno otvori drugoj osobi. Samo u okviru tih granica seksualni odnosi mogu da budu prihvatljivi i dobri. Naelo seksualne neporonosti i istote stoji nasuprot svim oblicima perverzija i zloupotrebe ljudske intimnosti (1. Korinanima 6,15-20). Potujui ovo naelo, hrianin e odbaciti sve oblike poronosti, ak i onda kada su drutveno i kulturno prihvatljive.
Prostitucija, koja se sastoji od prodavanja svoga tela, postaje neprihvatljiva iz mnogo razloga. Ona odvaja fiziki aspekat seksualnosti od ostalih dimenzija ljudske linosti i ograniava vlastitu vrednost na trinu dimenziju. Osim to doprinosi irenju seksualno prenosivih bolesti, prostitucija potkopava stabilnost braka i sigurnost drutvenih odnosa. Svi vanbrani seksualni odnosi moraju biti odbaeni iz istih razloga iz kojih i prostitucija, ak i onda kada seksualna aktivnost nije plaena ili na drugi nain nagraena (5. Mojsijeva 22,22). Incest je odbojan i iz dodatnih razloga. On naruava odnose meu bliskim roacima i postaje posebno traumatian za zlostavljene maloletnike ili nedragovoljne odrasle uesnike. On kri ljudsku slobodu, uniava ljudsko dostojanstvo i moe da izazove mentalne i emocionalne traume koje neretko navode na prostituciju ili seksualnu neuravnoteenost sve do kraja ivota. Silovanje je zabranjeno iz slinih razloga i ima sline posledice. I jedno i drugo su kriminalne radnje; odgovorne osobe bi morale prijaviti svaki takav sluaj odgovarajuim vlastima. Hriani odbacuju i druge perverzne obiaje, kao to su sodomija, travestizam, pedofilija i voajerizam. Pornografija je odbojna i uvredljiva za hrianina iz nekoliko razloga. Naglaavajui senzualno i

provokativno, pornografija predstavlja snano oruje u poniavanju mukosti i enstvenosti na njihovo sputanje na nivo seksualnih objekata. Ona stimulie seksualni nagon bez meuljudskih odnosa ili meusobnog potovanja. Poto seksualno zadovoljavanje postaje glavni cilj seksualne aktivnosti, navika zanemarivanja potreba partnera se lako razvija. Seksualnost postaje pitanje fantazije, koja se brzo degenerie u obsesiju, i doprinosi neprilagoenim ili loe prilagoenim brakovima. Pornografija je postala mnogomilionski posao protiv kojega hrianin mora da ustane i da mu se aktivno suprotstavi. Da bi ljudi i ene shvatili biblijsko gledite o seksualnosti, ali i dunosti i prednosti branog ivota, odgovarajue pouavanje je imperativno. Porodica i Crkva treba da preuzmu odgovornost za pripremanje mladih da postanu snani i moralni. 2. Normativni uzori. Biblija otvoreno zapisuje alosne sluajeve pogrenog seksualnog ponaanja, ali i prekrasne primere plemenitih pobeda nad zlom. U tim dogaajima mi moemo videti na delu ljudsku pokvarenost i dosledno boansko odbacivanje greha u svim okolnostima i poloajima. Putifarova ena i njen nain ivota predstavljeni su kao suprotnost Josifu i njegovom nainu ivota. U tom jednom sluaju i preljuba i blud su bezuslovno odbaeni (1. Mojsijeva 39,6-23). Ovaj izvetaj pokazuje da su preljuba i blud neprihvatljivi za sve, i za bogate i mone koji imaju vlast da izrabljuju druge i da ih ak osuuju i na smrt, ali i za robove kojima su oduzeta sva prava. Odvratno grupno silovanje koje se dogodilo u Gavaji Venijaminovoj pokazuje kako nisko mogu da padnu ljudi koji robuju svom seksualnom nagonu. Celi narod je ustao protiv stanovnika grada da bi osvetio smrt rtve i poslao jasnu poruku njegovim stanovnicima da se merila pristojnosti i ljudskih prava moraju potovati (Sudije 19,20). Incestuozno silovanje polusestre Tamare, koje je uinio neuzdrani i nedisciplinovani Amnon (2. Samuilova 13,1-20), alje drugu okantnu poruku domovima. Avesalom je ubio Amnona, ali se sramota i beznadenost nisu mogli izbrisati iz Tamarinog ivota. Hrianski domovi moraju da prue priliku za uenje kako da se obuzdaju i kanaliu svi apetiti i nagoni, ukljuujui i seksualni. Dom mora da bude najsigurnije mesto na svetu u kojemu se potenje i moral mogu uvati i uiti, u kojemu se predstavlja pravilan pogled na seksualnost, u kojemu se o svemu moe razgovarati bez lane uzdrljivosti. Roditelji i deca moraju shvatiti da postoji potreba da objanjavanjem i pomoi, da se seksualne izopaenosti moraju odluno suzbijati. Neporonost je norma hrianskog ponaanja. Osim toga, i Crkva ima sveanu odgovornost da uzdigne norme pristojnosti i morala (1. Korinanima 5,1.2).

Tekst u Priama u sedmom poglavlju iznosi priu o mladiu kojega je zavela bludnica. U procesu privlaenja njegove panje, ona mu je obeavala emocionalno zadovoljenje, sigurno i tajno mesto na kojemu njihova ljubav moe da doe do svog potpunog izraza. alosna je injenica da mu je ona mogla ponuditi samo fiziki akpekat seksualnosti; kada je no prola, praznina, sramota i oseanje nedostojnosti su pratili mladia. Povodei se za prohtevima fizike dimenzije svoje linosti na raun ostalih njenih dimenzija mladi je naruio ravnoteu svog unutranjeg ivota i unizio svoju samosvest. e za zadovoljstvom i uivanjima kada je izbila na prvo mesto u njegovim planovima izopaila je njegov pogled na intimnost; dolo je to otuenja izmeu uma i tela. Suprotno ovom sluaju, Pesma nad pesmama opisuje lepotu uzajamne privlanosti i intimnosti dvoje ljubavnika koji su postali mu i ena. Nema ni traga neistim eljama ili sebinim traenjem uivanja radi uivanja. Umesto toga, rtvovanje da bi se partner usreio donosi duboku radost oboma. Ova knjiga objavljuje hriansku normu seksualnog ivota. 3. Pravila ponaanja. Biblija sadri mnogo neposrednih pravila seksualnog ponaanja, koja se i danas moraju primeniti u hrianskoj sredini. Meu njih spadaju: 2. Mojsijeva 20,14; 22,19; 3. Mojsijeva 20,11.12.17-21; 5. Mojsijeva 22,23-30; Prie 5,15-19; 7,25-27; Matej 5,27.28.31.32; 19,3-9; Marko 10,2-9; 1. Korinanima 5,1.2; 6,15-19; Galatima 5,19-21; Efescima 5,3-5.25; Jevrejima 13,4; Otkrivenje 21,8. (Vidi Brak II. A-D!) b. Hrianin i bezbranost. Hriani se mogu nai u bezbranom stanju, privremeno ili trajno. ivot i im i dalje prua priliku da potvrde svoje polne kvalitete, da daju svoj doprinos drutvu, i da stvarno uivaju u ivotu. Hriani zadravaju mogunost da izraze svoju seksualnost u okviru parametara celibata. Razliite ljudske potrebe koje bi trebalo da nau svoje zadovoljenje u braku mogu se u velikoj meri zadovoljiti i bez brane zajednice. Proirena porodica, crkvena zajednica, drugovi na poslu, i razliite drutvene konfiguracije mogu samcima pruiti odgovarajuu podrku, i na emocionalnom i na duhovnom polju. Seksualni nagon se moe sublimirati i kanalisati na razliite naine. Povezivanje i druenje meu polovima ne zavisi iskljuivo od polnih odnosa. Druiti se mogu osobe istog poziva ili misije u ivotu, i to druenje moe dostii vrlo visoki stepen bliskosti. ovek se moe udruiti i sa svojim pozivom ili svojom misijom u ivotu i njoj potpuno posvetiti. Jovan Krstitelj, apostol Pavle, pa i sam Isus

predstavljaju primere druenja izmeu ljudskih bia i misije kojoj posveuju svoj ivot. Pavle vrlo jasno govori o tome u 1. Korinanima 7,25-35! Hriani koji ive sami, bilo po linom izboru ili naterani okolnostima, mogu biti sigurni da Bog, koji zna njihov poloaj, i njima prua mogunost da ive bogatim i plodonosnim ivotom. Tajna Pavlovog izvanrednog doprinosa kao pojedinca ne krije se ni u kakvoj energinoj ili trajnoj pobuni protiv svoje sudbine. Ona se moe nai u njegovoj spremnosti da postavi pitanje: "Gospode, ta hoe da inim?" (Dela 22,10) Od toga trenutka Pavlov ivot se sjedinio s Hristovim (Galatima 2,20). Dananja drutvena klima vri enorman pritisak na samce da zadovolje svoju potrebu za seksualnim izraavanjem putem intimnosti izvan braka. Meutim, Biblija ne prua nikakvu mogunost za seksualne odnose, osim u okviru braka. Otpor iskuenju moe se pruiti jedino uz pomo Svetoga Duha koji stanuje u nama. Kratak osvrt e biti dovoljan da se dotakne pitanje masturbacije kao naina seksualnog zadovoljavanja izvan braka. Nema jasno izraenih smernica o tom pitanju u Bibliji, ali, poto su u njoj seksualne aktivnosti opisane kao neto to se zbiva iskljuivo izmeu branih partnera, oni koji zastupaju seksualno olakanje putem masturbacije morae tek da prue dokaze kojima bi opravdali svoje miljenje. Masturbacija, kada se esto ponavlja, moe navesti na voajerizam, seksualno matanje, ili sluenje pornografijom, to sve vremenom moe da dovede do mentalnog zagaenja ili agresivnosti. Ta aktivnost moe da postane prisilna. Brani partneri koji u brak unose obsesiju masturbiranja esto nose i teret krivice i kompleks nie vrednosti. Njihova samokontrola gubi bitku sa popustljivou prema svojim slabostima; brak i ak zdravlje mogu da budu ugroeni. c. Hrianin i homoseksualnost. Hrianinov odgovor na homoseksualnost ovde se termin odnosi na oba pola mora biti pod uticajem biblijskih naela i normi. Razmatrajui ovo pitanje mora se nainiti otra razlika izmeu homoseksualne sklonosti i prakse. ovek moda nema mnogo moi da promeni svoju sklonost, ali to se tie prakse, on je sam gospodar svojih odluka. Uz pomo boanske blagodati, mogua je potpuna neporonost i moralna istota. Sa druge strane, kada hriani razmatraju ovo pitanje, moraju biti svesni da osobe sa homoseksualnim sklonostima nose teak teret i da su im neophodni ljubav i razumevanje crkvene zajednice dok se bore sa iskuenjima. (Vidi Brak II. B!) 1. Opta naela. Naelo heteroseksualnosti ima svoj temelj u stvaranju (1. Mojsijeva 2,24.25). Adam i Eva su bili stvoreni kao mukarac i ena tako da se mogu nadopunjavati u jedinstvu "jednoga tela". Boje oblije ne obuhvata samo ova pola, ve i enstvenost koja je nedostajala Adamu

i mukost koju je Eva nala u Adamu. Taj koncept ima svoje dalekosene implikacije kada se radi o homoseksualnosti. Oigledno je da homoseksualnost nije postojala u vreme stvaranja i da se pojavila posle pada u greh. To je nestvoreni elemenat u ljudskoj prirodi i svakako ne predstavlja alternativnu dimenziju Bojeg oblija. Homoseksualna orijentacija se mora posmatrati kao posledica greha u ljudskom telu i dui. U svakom sluaju, Pavle homoseksualnost proglaava protivprirodnim (Rimljanima 1,26) i neprirodnim ponaanjem. Sukob oko etiologije homoseksualnosti jo nije razreen. Ima nekih dokaza da je homoseksualnost naueni vid ponaanja. Meutim, neka istraivanja ukazuju da homoseksualnost nije uvek posledica svesnog izbora niti da je iskljuivo utemeljena na ranim uticajima, ve da ima i svoju genetiku pozadinu. U svakom sluaju, faktori koji doprinose nastajanju homoseksualnosti su samo delimino znaajni u naoj raspravo o hrianskom nainu ivota. Neki tvrde da homoseksualnost ukoliko je genetiki uslovljena, ne predstavlja samo oblik ponaanja ve umesto toga poseban nain na koji homoseksualna ili lezbijska osoba sebe shvata. Homoseksualni akt proizlazi onda iz tog posebnog oblika svesti o sebi. Kao takva, za svest bi morala da bude prirodna i ne bi se smela smatrati nezakonitom ili grenom. Da bi se prihvatilo ovo gledite mora se potpuno odbaciti biblijski pogled na homoseksualnost. Tvrenje da je homoseksualnost prirodna pojava, jedan vid alternativnog ponaanja, suproti se Pavlovom gleditu u Rimljanima 1,26.27. Osim toga, prihvatiti ovo gledite znailo bi optuiti Boga za nepravednost, jer je On izrekao smrtnu presudu homoseksualcima (3. Mojsijeva 18,22; 20,13). Osim toga, proglasiti homoseksualnost prirodnom pojavom, a njeno ispoljavanje u praksi prihvatljivim i normalnim ponaanjem, upuuje i izazov hrianskom verovanju u mo evanelja. Isus je doao da oslobodi ljude od nauenih grenih oblika ponaanja, ali i od genetskih ili nasleenih sklonosti prema zlu. Hrianin smatra da se lina odgovornost ne protee samo na oblike ponaanja nad kojima imamo potpunu kontrolu. Mi smo svi roeni "u grehu" (Psalam 51,5), ali ta grenost ne sme da upravlja naim ivotom. Niko ni homoseksualac, ni alkoholiar, ni kleptoman, ni bilo koji drugi grenik ne sme da ostane mrtav u svojim gresima i prestupima, to znai, pomiren sa svojim grenim stanjem. Svi su pozvani da sebe predaju Bogu kao Njegovo orue umesto bezakonju i zlu i da se odazovu na poziv da vaskrsnu sa Hristom u novini ivota (Rimljanima 6,1-23).

2. Normativni uzori. Samo dva biblijska izvetaja nagovetavaju homoseksualne aktivnosti. U oba sluaja, banda homoseksualaca preti silovanjem, ali pretnju ne izvrava. U 1. Mojsijevoj 19,1-11. stanovnici Sodoma ele da "poznaju" anele koji su doli u Lotov dom. U Sudijama 19,16-22. stanovnici Gavaje Venijaminove ponaaju se na slian nain. Oba izvetaja su napisana s tendencijom da se naglasi pokvarenost i grenost osoba ukljuenih u te aktivnosti. 3. Pravila ponaanja. Sledee zapovesti jasno objavljuju biblijsko gledite o homoseksualnosti: 3. Mojsijeva 18,22; 20, 13; Rimljanima 1,27; 1. Korinanima 6,9-11; 1. Timotiju 1,8-11.

4. Pravo graanstva Poziv da ive hrianskim ivotom zatie ljude zabavljene svojim profesionalnim i drutvenim aktivnostima. Ponekad taj poziv znai promenu ivotnog zanimanja, ali najee hrianin je pozvan da sledi Hrista na istom radnom mestu, u istom susedstvu, u istoj porodici, i da se jedina promena vidi u nainu ivota. Kada se sve to uzme u obzir, javlja se pomalo paradoksalna situacija. Isus ju je izrazio kada je rekao da Njegovi sledbenici ive u svetu, ali da nisu od sveta (Jovan 17,14-18). U toku cele istorije Crkva je pokuavala da na najbolji nain bude prisutna u svetu, ali da svetovnost iskljui iz svoje sredine. U veoma poznatoj studiji, H.R. Nibur (1951) opisuje pet razliitih odnosa izmeu hrianstva i sveta: "Hristos protiv kulture" u kojemu Crkva ivi u hermetiki zatvorenim enklavama (Tertulijan), "Hristos u kulturi" nastojanje da se hrianstvo prilagodi i uklopi u postojeu kulturu (gnostici); "Hristos iznad kulture! traenje sisteze Hrista i kulture (Toma Akvinski); "Hristos i kultura u paradoksu" razvijanje dualistike dijalektike (Luter); i konano, "Hristos preobraava kulturu" u kojoj obraenje definie slubu Crkve u svetu (Avgustin). Jasno se vidi iz Biblije da Hristos zamilja Crkvu izloenu fermenatciji od strane drutva, ali ipak slobodnu od zala kulture koja je okruuje. Trebalo bi zato razmotriti tri podruja hrianinovog svakodnevnog ivota: radne odnose, njegovu odgovornost kao graanina i njegovu drutvenu odgovornost. a. Radni odnosi. Bez obzira kojim se poslom bavi, hrianin uvek uzdie naela hrianskog ponaanja. Bez obzira na poloaj koji zauzima, hrianin se prema

svojim nadreenima, podreenima i sebi ravnima odnosi hrianski, po uzoru na Hrista. 1. Opta naela. Naelo adekvatne nagrade za adekvatno delo poziva hrianina da prema svojim radnicima i slubenicima postupa poteno (Luka 10,7; 1. Korinanima 9,8-10; Jakov 5,4-6). Istorija svedoi o drutvenim, ekonomskim i politikim pokretima i ustancima koji su nastajali zbog oajnih ivotnih uslova radnika. Hrianski poslodavci e nastojati da lakomost ne odreuje plate i druga primanja njihovih nametenika. Hrianin treba da daje potene nadnice i plate. Naelo adekvatnog rada za adekvatnu platu sa svoje strane obavezuje hriane da rade marljivo i stalno (1. Solunjanima 4,11; 2. Solunjanima 3,10), odupirui se iskuenju da varaju svoga poslodavca. Karakteristike kao to su vernost, potenje, odgovornost, stvaralatvo, vrednoa treba da krase hrianina. Veran poslodavcu, hrianin nee traiti veu platu od one koja odgovara uloenom radu i trudu. Naelo jednakosti u Hristu zahteva da hriani bez obzira da li su nadreeni ili podreeni potuju i cene jedni druge kao jednake pred Hristom (Galatima 3,28). Hrianski nadglednik je brat ili sestra nameteniku; i nijedan nee traiti posebne pogodnosti zbog takvog meusobnog odnosa. Osim toga, hrianski poslodavac ili nadglednik nee se ponaati razliito prema radnicima zbog njihove etnike pripadnosti, pola, nacionalnosti, drutvenog poloaja, ili religije. U isto vreme, hrianski nametenik ili radnik ne sme da oekuje posebne pogodnosti zbog svoje rase, pola, nacionalnosti, drutvenog statusa, ili religije. Plata, unapreenje, nagrada, nametenje ili otputanje, ak i nazadovanje, sve to mora da bude nadahnuto hrianskom sveu o potenju i ravnopravnosti. Iako je vano na svim podrujima ivota, naelo istinoljubivosti mora posebno da se potuje na radnom mestu. Apsolutno potenje se trai od svih, bez obzira na poloaj koji zauzimaju. Istinoljubivost je posebno vana u meusobnim odnosima profesionalaca sa klijentima ili pacijentima. U isto vreme, poverljivost se mora sauvati, ak i kada nije posebno obeana, jer je zahteva profesionalna etika. 2. Normativni uzori. Biblija na nekoliko mesta govori o loim odnosima na radnom mestu i jasno osuuje takvo ponaanje. Sluaj Lavana i Jakova pokazuje kako nadreeni moe pokuati da manipulie svojim radnicima, ali isto tako i strategije kojima se mogu posluiti radnici da bi preiveti zlostavljanje (1. Mojsijeva 29,31). Primerno Josifovo ponaanje u tamnici donelo mu je potovanje drugih zatvorenika i zapovednika strae. Upravo zato je postao poverenik tamniara i doiveo neverovatno unapreenje: iz tamnice otiao je u carsku palatu! (1. Mojsijeva 39-41).

UU svojoj Poslanici Filimonu, Pavle opisuje odnos roba i robovlasnika, dvojice ljudi koji su istovremeno i braa u Hristu. Poslunost gospodaru i dalje obavezuje roba, ali su zahtevi na koje odgovara i ponaanje kojemu je izloen doivelim promenu: gospodar i rob su sada braa u Hristu. U crkvi rob Onisim moe ak da postane stareina svome gospodaru! 3. Pravila ponaanja. Nekoliko pravila se odnose na hrianske radne odnose: Jeremija 22,13-19; Efescima 6,5-9; 1. Solunjanima 4,11.12; 2. Solunjanima 3,6-12; 2. Timotiju 2,6; Jakov 2,1-9! b. Graanska odgovornost. Kao integralni deo graanske zajednice, hrianin ne moe da izbegne svoje odgovornosti prema drutvu. Sledea biblijska naela se odnose na ponaanje u javnom ivotu: 1. Opta naela. Naelo da poslunost prema Bogu ima prednost pomae hrianinu da svoje graanske odgovornosti stavi u prave okvire (Dela 4,19). Zakoni zemlje na svim nivoima mogu ponekad da se suprote Bojim zapovestima. Iako vlasti snose odgovornost da nametnu potovanje zakona, svaki graanin je odgovoran pred Bogom za odluke i izbore koje donosi. U takvim sluajevima hrianin e morati da objasni svoja uverenja i da se pozove na slobodu savesti, koja predstavlja bogomdano pravo na temelju stvaranja po Bojem obliju. Ako njegovi prigovori savesti budu odbijeni, prvenstvena vernost i poslunost Bogu moe dovesti do kazne, progonstva, zatvaranja ili traiti druge rtve koje su hriani stoleima podnosili. Naelo poslunosti radi odranja zakonitosti i reda takoe spada u pravila hrianskog naina ivota (Rimljanima 13,1-7). Naelo prvenstvene poslunosti Bogu nikoga ne ovlauje da smatra sebe samostalnim, da stvara drutveni nesklad i haos. Hriani plaaju porez, uestvuju u graanskim dunostima, potuju saobraajna pravila, vlasnika prava i sarauju s graanskim vlastima u obuzdavanju i iskorenjivanju zloina i nasilja. Javni slubenici uivaju potovanje i podrku hrianske zajednice. Da bi na odgovarajui nain bio posluan, hrianin e uloiti napore da upozna zakone zemlje, da bude razumno informisan o zbivanjima u svojoj drutvenoj zajednici, i da aktivno uestvuje u ivotu drutva. Naelo drutvene pravde zahteva da budu potovana ljudska prava i da hriani svojim uticajem vode drutvo u tom smeru (Jakov 5,1-6). Poinjui sa Crkvom i irei se na odnose na graanskom podruju, diskriminacija na temelju rase, pola, ili statusa u drutvu nikada se ne sme pojaviti bez aktivnog otpora hrianske zajednice. Iako se Crkva kao organizacija nikada ne sme sluiti nemoralnim ili politikim sredstvima, ona ipak moe upotrebiti sve zakonom dozvoljene pristupe da bi spreila diskriminaciju. U Crkvi treba da se nae mesta i za one vernike koji smatraju da treba da obavljaju i neku javnu slubu.

2. Normativni uzori. Na Faraonovom dvoru Josif je sebi postavio visoke norme ponaanja i ponaao se kao poten, kreativan i razuman javni slubenik. Ali, vlast koju je imao nikada nije upotrebio da bi zlostavljao podreene, niti se neasno posluio ijednim delom bogatstva koje mu je bilo stavljeno na raspolaganje (1. Mojsijeva 41,37-57). Na dvorovima Vavilona i Medopersije nekoliko Judejaca, javnih slubenika, nije ustuknulo kada se od njih trailo da posluaju carevu volju na raun poslunosti Bojoj volji. Sedrah, Misah i Avdenago bili su zato baeni u ognjenu pe (Danilo 3); a Danila je vernost Bogu suoila s gladnim lavovima (Danilo 6). I upravo zato su neznaboaki dvorovi i narodi imali priliku da upoznaju mo ivoga Boga. Na dvoru Asvira, medopersijskog vladara, carica Jestira nije zaboravila svoju vernost Bogu i Njegovom narodu. Posle molitve i posta hrabro je krenula i uspela da opozove nemoralni carev dekret. Stavila je na kocku svoj ivot (Jestira 4,16) i postavila visoke norme prvenstvene vernosti Bogu. Pavle je jasan primer dobro informisanog graanina koji je potovao zakone zemlje, ali koji nije ostao ravnoduan kada su oni bili prekreni (Dela 25,812). I sam Isus se usprotivio zlostavljanju kada su ga vojnici udarali bez opravdanog razloga (Jovan 18,23). 3. Pravila ponaanja. Meu mnogim neposrednim zapovestima mi smo izabrali sledee: Prie 22,16.22.23.26-29; 23,10.11; Marko 12,14-17; 1. Timotiju 1,8-11; 2. ZTimotiju 1,7-18: 1. Petrova 2,13-20. c. Odgovornost prema drutvu. Samim svojim prisustvom u drutvu, hrianin se suoava s potrebama, strahovanjima, nepravdama i patnjama oveanstva. Nain ivota hrianina treba da sledi primer Isusa Hrista, koji je proao inei dobro i donosei olakanje onima koji su patili (Dela 10,38). Osim to je sam iveo uzornim ivotom, Isus je pokuao da svojim priama iz ivota uree u svest svojih slualaca injenicu da biti Njegov sledbenik znai starati se o blinjima. Kada vidimo potrebu ili patnju treba da uloimo svesne napore da pomognemo drugima. To je nain razmiljanja, nain ivota, po kojemu e Isus prepoznati svoje uenike (Matej 25,31-46). 1. Opta naela. Naelo samoodricanja predstavlja prvi i najtei korak u oblikovanju naina ivota kojim se prihvata odgovornost prema drutvu (Matej 16,24). Neko se moe okrenuti sebi, truditi se da zadovolji svoje zakonite potrebe, da utroi vreme i sredstva da bi se osposobio i uvebao, da tei pohvalnim ciljevima i idealima, da ak dri sve zapovesti i da bude

toliko obuzet svojim spasenjem da potpuno zaboravi potrebe blinjih. "Idi, prodaj... i daj siromasima!" (Matej 19,21) zapovedio je Isus mladom zakoniku. Isus potvruje da je jedini nain da ovek sauva sebe da se odrekne sebe Hrista radi (Matej 10, 39). Naelo identifikacije ispunjava prazninu koja nastaje kada se ovek odrekne sebe (Isaija 53,4-6). Hrianin shvata da ne postoji siromatvo, samo su ljudi siromani! Nema patnji, beznadenosti, rata, bolesti kao apstraktnih pojmova; ima samo ljudi koji pate, koji nemaju doma, ima samo suseda koji su meusobno zaratili, ima bolesnika! Zar nije sam Bog izabrao da religijski ivot znai "da razvee sveze bezbonosti, da razdrei remene od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelama hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? Kada vidi gola da ga odene, i da se ne krije od svojega tela?" (Isaija 58,6.7) To naelo navodi hrianina da stavi sebe u poloaj bespomone osobe, isto onako kao to je Isus sebe stavio u poloaj nesrenika (Matej 25,31-46).

Naelo rtvovanja pomae da samoodricanje i uivljavanje u poloaj drugoga ne ostanu pasivni (Jakov 1,27). Udovice i siroad imaju veoma malo koristi od teorije, programa, obeanja i molitava. Hriani nikada nee nai vremena, sredstava ili motivacije da pomognu ljudima u nevolji ukoliko svesno i namerno ne odlue da e rtvovati svoja sredstva i sami sebe. Naelo sistematske velikodunosti ini da sluba ljudima u nevolji postane doslednija i trajnija (1. Korinanima 16,1-4). Kada se dogodi nevolja, povremena i povrna pomo ne mogu zadovoljiti potrebe. Potrebna je mnogo odreenija pomo, mnogo vie linog ukljuivanja i prisutnosti. Hrianski nain ivota je ivot sistematske velikodunosti, koji omoguuje hrianinu da na delu ostvari dobro koje je zamislio.
2. Normativni uzori. Celokupna organizacija ivota Izrailjaca u doba teokratije pokazuje da su injeni svesni napori da se zbrinu siromani i nesreni. Sistem jubilarnih godina koji je zahtevao da se plodna zemlja odmara, da se oslobode robovi, da se zemlja vrati prvobitnom vlasniku sve je to imalo kao cilj smanjivanje razlika izmeu bogatih i siromanih, onih koji su imali sreu i onih koje je nisu imali (3. Mojsijeva 25). Od Izrailjaca se trailo da sistematski ine dobra dela, trebalo je da namerno ostavljaju deo roda na njivama, tako da i oni siromaniji mogu nai dovoljno hrane da preive (3. Mojsijeva 19,9.10). U prii o dobrom Samarjaninu, Isus je naglasio opasnost da versko samozadovoljstvo i verski poslovi zauzmu toliki deo naeg vremena i enegrije da vie ne budemo u stanju da vidimo teke drutvene tragedije koje se dogaaju svuda oko nas (Luka 10, 30-37). Da bi bio hrianin ovek mora da se ponaa kao blinji prema osobama koje su u nevolji. Oni koji pate imaju pravo da oekuju pomo od hriana, to ne umanjuje zahteve koje Bog postavlja svim ljudima, zato to se Bog izjednauje s onima koji

pate. Niko ne moe stei pohvalu i priznanje od Hrista samo svojom dubokom religioznou, jer religija ponekad moe da bude duboko nemoralna (sluaj Levita i svetenika u prii). Samarjanin, iako nije bio obuhvaen zavetom niti su se na njega odnosila zavetna obeanja, svojim bogougodnim delom postavio je normu hrianima. Tavita, vernica crkve u Jopi, postavila je jo jednu normu hrianima. Svojim velikodunim delima postala je nezamenljivi lan drutva. Ona se pokazala kao nada i podrka beznadnima i nevoljnima (Dela 9,36-43). U spomen Taviti i Samarjaninu hriani su osnovali drutva i organizovali programe koji nose imena ovih zaslunih osoba. Meutim, takvi programi ne mogu da ispune svoj zadatak ukoliko osobe sline Taviti i Samarjaninu ne postanu aktivne po naelu sistematske velikodunosti. 3. Pravila ponaanja. Bog je zapovedio svom narodu da se postara za potrebe onih koje On zna kao siromane i nesrene. Sledei tekstovi predstavljaju samo izbor iz biblijskih izvetaja koji govore o nesebinom staranju o blinjima: 2. Mojsijeva 22,25; 23,3.11; 3. Mojsijeva 25,25-55; 5. Mojsijeva 15,11; 24,12-15; Prie 14,31; 17,5; 19,17; 21,13; Isaija 3,15; 10,1.2; 61,1-3; 2. Korinanima 8,9; Filibljanima 2,5-11.

5. Hrianska pristavska sluba

Bog je Stvoritelj, Odravatelj, i neogranieni Vlasnik svega (Psalam 24,1). ak i ljudska bia pripadaju Njemu (1. Korinanima 6,19,20). Kao odgovorni vlasnik, On je svoje imanje poverio svojim pristavima da njime upravljaju i da ga uvaju (1. Mojsijeva 1,26). Hriani ovaj zadatak shvataju vrlo ozbiljno i u svoj nain ivota ukljuuju i sve karakteristike dobrog pristava. Vernost je temelj i najvie naelo pristavske slube (1. Korinanima 4,2). Odani nadzornik e imati na umu interese svoga poslodavca. Njegove elje i ciljevi e imati odluujuu ulogu u odreivanju naina na koji e se upravljati imanjem i sluiti sredstvima. ivot, priroda, i uticaj su tri velika dobra koja je Bog poverio ljudima da ih uvaju i razvijaju za Njega (Vidi Sluba pristava I!). a. Pristavska odgovornost za ivot. ivot je najdragocenije, najtajanstvenije i najsvetije blago koje je Bog podelio ljudima na upravljanje. ivot je i prva vrednost koju su ljudi potcenili kada su pali u greh. Upravo zato je Bog ponudio ivot svoga Sina, to je najvia cena ikada plaena za bilo to, da bi ljudski ivot izbavio od unitenja.

1. Opta naela. Naelo prokreacije je prvo naelo ikada objavljeno u vezi sa ivotom (1. Mojsijeva 1,28). To je zaista zastraujua odgovornost, jer sama re "prokreacija" znai "stvarati umesto", "stvarati umesto Boga". Ovim aktom ljudska bia uestvuju u stvaranju novih, jedinstvenih ljudskih bia, uzimajui na sebe odgovornost za raanje, razvijanje, i vaspitanje dece. Upravo zato hrianin naglaava injenicu da je Bog ljudima dao sposobnost da kontroliu svoj seksualni nagon i naredio im da se njime slue jedino u okviru braka. Sam Bog je roditeljima dao zadatak da obnavljaju ivot u svetu. Naelo planiranja porodice poziva hriane da ljudski ivot i raanje novog bia shvataju vrlo ozbiljno. "Hajde da nainimo oveka!" kazao je Bog u trenutku kada je zapoelo planiranje prve ljudske porodice (1. Mojsijeva 1,26). Nije zabeleena nijedna pogreka u toku sedmice stvaranja. Bog nikada nije stvorio neko prekobrojno stvorenje niti neki nepotrebni genetski materijal. Odgovorni brani drugovi se slue kontracepcijom da bi spreili neeljenu trudnou. Dve injenice se pri tome moraju naglasiti! Prvo, kontracepcija treba da sprei zaee, pa se, prema tome, pobaaj ne moe smatrati kontracepcijom. Drugo, hriani se nikada ne smeju sluiti kontracepcijom da bi omoguili vanbranu intimnost i spreili vanbranu trudnou. Biblijska naela zahtevaju seksualnu apstinenciju izvan braka. Kada doe do neeljene trudnoe, odgovorni potezi su uvek bolni i rizini. U takvom sluaju hriani treba da se rukovode biblijskim naelima. Naelo uvanja ivota (2. Mojsijeva 20,13) naglaava da je ivot dragocen u Bojim oima (1. Mojsijeva 9,5.6) i da je zabranjena svaka delatnost koja bi ga mogla ugroziti ili umanjiti njegov kvalitet. Osim toga, naelo zabranjuje neodgovorno ili kriminalno ponaanje (promiskuitet, silovanje, incest) bez obzira da li dovodi do zaea novog bia. Naelo svetosti ljudskog ivota poiva na injenici da ljudski ivot dolazi od Boga (1. Mojsijeva 1,26.17; 2,7; Psalam 36,9), da je Bog vlasnik ovekovog ivota (1. Korinanima 6,19.20), da ivot ima posebni cilj i svrhu (1. Mojsijeva 1,29.30; Psalam 8,49). Posveenje toj svrsi deava se vrlo rano, jo u poetku procesa ivota (Jeremija 1,5; Luka 1,15; Galatima 1,15) i zato pobaaj ne sme da slui kao metoda planiranja porodice. Jedino u krajnjim sluajevima ovaj postupak se moe opravdati. Meu takve sluajeve spada trudnoa maloletnice, trudnoa kao rezultat kriminalnih postupaka, ili pobaaj da se spase majin ivot. 2. Normativni uzori. Boanski primer rtvovanja vlastitog ivota radi spasavanja ljudskog postavlja najviu normu u hrianskom nainu ponaanja (Jovan 3,16). Johaveda, Mojsijeva majka, upotrebila je svu svoju vetinu i hrabrost da sauva svoga sina od sigurne smrti; ona slui kao primer potovanja ovekovog ivota (2. Mojsijeva 2,1-10). Odbijanje babica da izvre nareenje o ubijanju muke novoroenadi upuuje izazov

hrianima da se opredele, da donesu svoju odluku o istom problemu (2. Mojsijeva 1,15-20). 3. Pravila ponaanja. Nekoliko izriitih naredaba poziva na uvanje ovekovog ivota: 1. Mojsijeva 1,28; 4,14; 9,6; Propovednik 11,9.10; 12,17; Matej 6,25-34. (Vidi Brak II, E. 1; F. 1!) b. Pristavska odgovornost prema prirodi. Zemlja sa svom svojom lepotom i obiljem blaga bila je stavljena pod vlast oveka (Psalam 8,6-8). Pitanje ta e od toga ljudska bia vratiti Bogu postaje sve znaajnije kada se uzme u obzir osiromaenje i zagaenje vode, atmosfere, flore i faune na Zemlji. Koji zadatak Bog kao vlasnik svega daje hrianima preko svoje Rei, zadatak koji se odnosi na stopu porasta stanovnika Zemlje, na iscrpljivanje planetarnih riznica, na pretnju nuklearnim unitenjem, i na sve vee zagaenje nuklearnim ili otrovnim tehnolokim otpadom? 1. Opta naela. Naelo zatite Zemlje (Otkrivenje 11,18) predstavlja temelj. Hrianin e se uzdrati od neodgovornog unitavanja svoje ivotne sredine. Naelo jednostavnosti moe da u velikom meri doprinese naporima za spasavanje riznica Zemlje. Dananji nain ivota je preteni krivac za alosno stanje i mranu budunost planete Zemlje. Prvi korak u poboljanju stanja predstavljalo bi menjanje naeg rasipnikog naina ivota. Prihvatanje jednostavnog naina ivota bi donelo mnoge koristi. Jednostavnost u ishrani, posebno u potronji mesa, utedela bi nam enormne koliine itarica. Procenjuje se da bi smanjenje potronje mesa u Severnoj Americi od samo 10% utedelo dovoljno itarica da se 60 miliona stanovnika ishrani u toku jedne godine dana. Osim toga, kontrolisanjem potronje hrane, jednostavnim izbegavanjem bacanja hrane, mogu se utedeti i novac i rezerve. Bilo bi mogue smanjiti i potronju energije savesnim uvanjem gasa, elektrine energije i vode. Konano, jednostavnost zahteva i odbacivanje potroakog mentaliteta, to znai kupovati kada se pojavi potreba, a ne kada to trite nudi. 2. Normativni uzori. Pavle nam je pruio primer u jednostavnosti i skromnosti. On je sam zaraivao sredstva za ivot ak i onda kada je imao prava da kao apostol neophodna sredstva dobije od Crkve (Dela 18,1-3; 1. Korinanima 9,12-15). Isusov primer postavlja normu za dananji hrianski nain ivota. On nije imao kue, zato to Njegov nain ivota i rada to nije zahtevao. Nije nosio nikakvu posebnu odeu, niti je privlaio panju svojim neobinim i nekvalitetnim odevnim predmetima (Matej 8,20; Jovan 19,23). Nikome nije dozvoljavao da mu propisuje kakvim nainom ivota treba da ivi.

3. Pravila ponaanja. Obavljajui svoj zadatak da u Boje ime odravaju Zemlju, hriani smernice trae u Bibliji. Moramo ipak imati na umu da iroko rasprostranjeno zagaenje, nesavesno iscrpljivanje zemaljskih rezerv i prenaseljenost nisu predstavljali problem u biblijska vremena. To je razlog to u Bibliji nalazimo samo nekoliko neposrednih pravila na ovom podruju. Jedan primer je tekst u 5. Mojsijevouj 23,12-14. c. Pristavska odgovornost za sredstva. Biblija tvrdi da Bog oveku daje sposobnosti i prilike da stekne sredstva (Propovednik 5,18.19). Taj jedinstveni talanat izlae oveka i blagoslovima i iskuenjima. Hrianstvo postavlja merila koja pomau da se izbegnu zamke i da se pojaa zadovoljstvo. 1. Opta naela. Naelo zahvalnosti (5. Mojsijeva 8,17.18; 1. Dnevnika 29,12) nas podsea da prirodni talanti i ljudski napori sami po sebi ne mogu oveku pribaviti bogatstvo. Poto mnogi koriste bogomdane prilike, vreme i talante za sebina uivanja i sebine ciljeve, hriani znaju da zahvalnost Bogu moe da sprei samozadovoljna i arogantna ponaanja prema siromanima i da navede oveanstvo da se postara za potrebe drugih. Naelo potenja (2. Mojsijeva 20,15) titi od pokvarenih i beskrupuloznih naina sticanja dobitka. Za hrianina, dobri rezultati ne opravdavaju zla sredstva; i samo na taj nain se religija i poslovi mogu uspeno usaglasiti. Naelo velikodunosti (Prie 11,24) navodi hrianina da se povede za velikim Davaocem koji svoje bogatstvo deli s ljudima. U greno ovekovo srce lakomstvo se podmuklo uvlai. Zakonite elje se brzo proglaavaju potrebama, opravdavaju sve snanijom tenjom za viim ivotnim standardom. Za hrianina prisutnost siromanih nije neugodna okolnost, za njega je to prilika da pokae svoju ljubav prema blinjima. Prema tome, odluke koje se odnose na neiji nain ivota uvek moraju uzimati u obzir i nevolje siromanih. Velikodunost donosi posebnu radost. Istovremeno ona titi davaoca od krtosti (Dela 20,35).

Naelo da zavisimo jedino od Boga (2. Mojsijeva 20,2.3, Jov 25.26) opominje nas da se ne oslonimo na bogatstvo umesto na Boga, da ne budemo odani bogatstvu umesto Bogu. Poto bogatstvo pribavlja mo i prilinu meru nezavisnosti, poto osigurava potovanje i panju, ono moe da otui um i srce od Boga i da preusmeri ivot na ciljeve koji su daleko od Njegovog carstva (Matej 19,23). Naelo desetkovanja (3. Mojsijeva 27,30) podsea nas da sve pripada Bogu (Psalam 24,1), koji se sistematski i odano stara o ljudima, ivotinjama i svakom ivom stvoru. On, kojemu sve pripada i kojemu nita ne nedostaje, uinio je sebe ranjivim i siromanim u ivotu svojih slugu, propovednika. On je pozvao

pastore da slue puno radno vreme, i stavio bi ih tako u veoma nezavidan poloaj finansijske zavisnosti ukoliko bi desetak bio neka vrsta poreza ili darovanja. Meutim, On desetak trai za sebe, a ne za ljude! Svako uskraivanje desetka On proglaava grehom protiv Boga (1. Korinanima 9,3-14). I zato hrianin desetak vraa pravom Vlasniku! 2. Normativni uzori. Boja Re belei i pozitivne i negativne primere ponaanja da bi ljude nadahnula da budu posluni naelima pristavske slube i da bi istakla posledice koje prate njihovo potovanje ili krenje. Avram je bio "vrlo bogat stokom, srebrom i zlatom" (1. Mojsijeva 13,2), a ipak se zadovoljio jednostavnim nomadskim nainom ivota. Zato je to uinio? Zato to jednostavni nain ivota nije ometao njegovo prijateljstvo s Bogom ni njegovu enju za "gradom" iji je tvorac i graditelj Bog (Jevrejima 11,9.10). Mojsije, koji se mogao nadati moi i neverovatnom bogatstvu egipatskog prestola, izabrao je nain ivota koji e ga odvesti u Obeanu zemlju. Nije mogao da prihvati sve prednosti vladalatva, jer je hteo da ostane odan svojem siromanom, potlaenom i izrabljivanom narodu (Jevrejima 11,24-28). Iako bogat i izrazito moan, car Solomun je shvatio da zemaljsko blago, mo i uivanje predstavljaju samo tatinu kada postanu sredite neijeg ivota (Propovednik 5,10.11). Poto se neko vreme usuivao da ivi nemoralnim nainom ivota, shvatio je tatinu svega. Na kraju, molio se Bogu da ne bude ni suvie siromaan ni suvie bogat da ne bi pao u iskuenje da krade ili da povredi Boga svojom arogancijom (Prie 30,8.9). Tragedija mladog bogatog zakonika sastojala se od izrazitog vezivanja uz materijalna blaga i odgovarajueg otuenja od Boga i potreba njegovih blinjih. Videi ga, Isus je uputio najozbiljnije mogue upozorenje svima koji se vezuju uz svoja materijalna bogatstva vie nego za Njega (Marko 10,24.25). Pria o nerazumnom bogatau jo jednom naglaava istu injenicu (Luka 12,16-21). Apostol Jakov, zajedno s prorocima pre sebe, poziva na obraun bogatae su nepravedni i zlostavljaju svoje radnike (Jakov 5,1-6; Isaija 1,16.17; 3,13-15; Jeremija 22,13-17). Bog, kojemu pripada sve blago i koji vodi tane izvetaje o svim poslovima, vratie po zasluzi svakome, i tlaiteljima i potlaenima. 3. Pravila ponaanja. Sledei tekstovi predstavljaju samo neke primere neposrednih biblijskih nareenja koja se odnose na pristavsku odgovornost prema bogatstvu: 3. Mojsijeva 19,35.36; 5. Mojsijeva 25,13-16; Psalam 62,9.10; Prie 11,1-4.18.19.28;; 22,1-9; 23,1-7.10.11; Jeremija 9,23.24; Jezekilj 45,9-12; Matej 6,19-21; 13,22; Marko 10,24.25.

d. Pristavska odgovornost za vreme. Vreme je jo jedan Boji dar oveanstvu. U toku sedmice stvaranja, vreme je bilo podeljeno u segmente od po 24 sata dana i noi, kada je Stvoritelj izvravao svoje planove. Iako je pre pada u greh ivot imao jedino poetak, posle pada u greh svako stvorenje je nasledilo krajnju granicu ivota, to jest smrt (Dela 17,26). Upravo to je razlog to su hriani postali odgovorni da pravilno upravljaju vremenom koje im je dodeljeno (Psalam 90,10-12). 1. Opta naela. Neelo poverenja u Boje staranje (Matej 6,25-34) nadahnjuje slobodom svakog hrianina. Zabrinutost zbog budunosti i osnovnih ivotnih potreba moe da ispunjava nae vreme mnogo vie od bilo ega drugoga. Najbolji sati u toku dana, najbolje energije tela, uma i volje, sve je to usredsreeno na prikupljanje sredstava za ivot. Isus se brinuo da borba za preivljavanje i udobnost, nadmetanje sa susedima, mogu nadjaati daleko veu potrebu, potrebu za vremenom sa Bogom, sa samim sobom, s porodicom i s drugima.

Naelo odmaranja (2. Mojsijeva 20,8-11) ukazuje na injenicu da zabrinutost nije i jedini faktor koji vlada naim vremenom. Vreme je istovremeno i rad. Postojati znai initi. Naa svest je stalno u radnom pogonu, postiui i delujui. Da nema Bojeg poziva na odmor, ljudi bi neprestano radili i spavali. Bog je sedmi dan rezervisao za sebe. Od zalaska Sunca u petak do zalaska Sunca u subotu ljudi treba da prestani raditi i planirati, moraju se osloboditi tiranije zaraivanja i troenja novca, da bi mogli provoditi vreme sa Bogom, s porodicom, s prijateljima. Meutim, ovo isto naelo nas poziva da se odmorimo od svega to je prolazno i pokvarljivo, promenljivo i smrtno. Korisno je da prekoraimo granicu vremena i da umesto o prolaznome mislimo o venome, za kojim eznemo (Propovednik 3,11). Subota nudi pogled u ivot bez straha od smrti. To je vreme kada nita to je zemaljsko nema mnogo vanosti. Abraham Doua Heel dobro je to izrazio: "U olujnome okeanu vremena i muka postoji ostrvo tiine, u kojemu ovek moe da nae luku i povrati dostojanstvo. To ostrvo je sedmi dan, subota, dan odvajanja od stvari, instrumenata i praktinih poslovnih poduhvata i priklanjanja duhu." (29) Naelo vrednoe (2. Mojsijeva 20,9) izdie vrednou i poten rad kao integralni deo hrianske pristavske odgovornosti za vreme. Lenost je nespojiva s hrianskim uenitvom, jer je Bog dao est dana za rad. Zatim, odmor je prestanak rada, koji svakako mora prethoditi odmoru. Konano, odmor nije tako pasivan kao lenost. To je aktivni nain usredsreivanja na sam ivot, na njegovo znaenje, na njegovog Stvoritelja. Naelo pravovremenosti (Propovednik 3,1-8) poziva na paljivo korienje vremena. Redovnost je temeljini zakon prirode; i sam ivot zavisi od nje. Sporost rasipa vreme drugih koji su ukljueni u istu

aktivnost. Ona moe da bude i znak nestabilnog karaktera, nedostojnog poverenja. 2. Normativni uzori. Bog nam prua vrhunski primer dobrog upravljanja vremenom. On je radio u toku est dana stvaranja i odmorio se sedmoga (1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,11). On aktivno uestvuje u zbivanjima u svetu (Danilo 4,34-37). On odrava svemir i ivot na Zemlji (Psalam 104,1-30) i upravo On ini udo blagodati koje preobraava ovekovo privremeno postojanje u veni ivot (Jovan 4,14). Nijedna od Njegovih delatnosti ne odvija se ni prerano ni prekasno (Jeremija 25,12; Marko 1,15; Galatima 4,4; Efescima 1,10). Ipak, On odvaja vreme za odmor i za zajednitvo sa svojom decom, pa i njih poziva da to isto ine. On se stara o zemlji i odreuje vreme za njen odmor (3. Mojsijeva 25,4). On je stvorio no da bi se sve ivo moglo povui na odmor i poinak. Isusov nain ivota pokazuje zdravu napetost izmeu snane elje da ispuni svoju misiju (Jovan 9,4) i vremena koje je odreeno za odmor, vremena koje obnavlja i osveava telo, um i duu (Marko 6,31). 3. Pravila ponaanja. Nekoliko neposrednih naloga izraavaju Boju volju u vezi sa pristavskom odgovornou za vreme: Prie 6,6-11; 12,9.11.27; 13,4; 20,4; 21,25; 22,13; 24,30-34; 26,13-16; Propovednik 10,18; Efescima 5,15.16; 1. Solunjanima 4,20.11; 2. Solunjanima 3,10-12.

D. Naela line odgovornosti

Svako delo, re i ponaanje ostavljaju svoj trag, svoj utisak; mi taj trag zovemo uticajem. Delovanje se osea prvo na uiniocu, a zatim i na drugima. Biblija poziva na odgovorno sluenje ovom silom, trai od hriana da pozitivno utiu na svoje blinje, da ih nadahnjuju na plemenitije i bolje ponaanje (Rimljanima 14,19.20). Mi emo se pozabaviti onim podrujima hrianskog naina ivota koja ire snaan uticaj na samog hrianina i na njegove blinje. inei tako trudiemo se da formuliemo biblijska merila koja doprinose da uticaj hrianina postane snana pozitivna sila. 1. Merila odevanja

Dela stvaranja nisu samo sloena i funkcionalna, ve i prekrasna. Bezbrojni oblici, boje i zvuci zastupljeni su u svetu cvea, ptica, ivotinja , biljaka, planina, a najpotpunije u ljudskim biima i ukazuju na naveeg Umetnika u svemiru. Ljudski ivot je posveen lepoti i srei i zato je prirodno to je ovek sklon da se divi lepoti i da je trai (1. Mojsijeva 2,9). Hiljadama godina odea je sluila prvenstveno kao pokrivalo i kao zatita. Osim toga, u uticajnijim i bogatijim krugovima uzimao se u obzir i njen estetski elemenat. Odea zaista moe da slui i kao sredstvo za prikazivanje poloaja, moi i uticaja onoga koji je nosi. Hriani se ne protive lepoti i dobrom ukusu, ali se trude da izbegnu robovanje modi i da se svojim nainom ivota bore protiv sklonosti prema isticanju na podruju odevanja. 1. Opta naela. Naelo ekonominosti navodi hriane da se trude da ne razbacuju svoja sredstva. Odea dobrog kvaliteta, koja pristaje nosiocu i odgovara prilikama predstavlja dobru investiciju. Koliina nikada nije vanija od kvaliteta. Naelo sikromnosti (1. Timotiju 2,9) poziva na jednostavnost u odevanju. Hrianin nikada nee zbunjivati ni zaprepaivati gledaoce svojom odeom, niti e se odevati da bi privukao panju. Krajnosti mode kojima se izlae neije telo ili drutveni status suprote se hrianskom oseanju pristojnosti i prikladnosti. Naelo unutranje lepote i unutranjeg ukraavanja (1. Petrova 3,3.4) odvlai nau panju od boja i stila odee i okree je srcu. Spoljanja lepota je debela koliko i koa i njena privlanost je prolazna i privremena. Unutranja lepota karaktera lepota skladnog, spokojnog i velikodunog dranja predstavlja trajnu i pravu lepotu. Njen uticaj pokree i nadahnjuje moralne vrline; njena prisutnost stvara atmosferu poverenja i ljubavi. Hriani svoju sliku o sebi temelje na ovoj unutranjoj lepoti; to je razlog to se ne oslanjaju na svoj spoljanji izgled prilikom odreivanja svoje stvarne vrednosti (Prie 31,30). 2. Normativni uzori. Nekoliko primera mogu da poslue kao norma hrianskog odevanja. Isus je reiti primer skromnosti i ekonominosti u odevanju. Meutim, na dan raspea vojnici su smatrali da je Njegova odea dovoljno vredna da je podele meu sobom. I Njegova tunika je bila ocenjena kao dostojna panje (Jovan 19,23.24). Lucifer, simboliki opisan u tugovanju za carem Tirskim, pao je upravo zato to se njegovo srce uzoholilo zbog njegove lepote (Jezekilj 28,1-10). ak ni aneli nisu sigurni od prokletstva koje izaziva neodgovarajua panja posveena lepoti. Hrianin e ovde pronai negativan primer koji govori protiv oslanjanja na spoljanju privlanost. Pomazanja Davida za cara u domu njegovog oca Jeseja otkriva boansku normu lepote. Sedam puta je Samuilo pogreio i propustio da otkrije nedostatak

unutranje lepote zaslepljen proljanjom lepotom Davidove brae (1. Samuilova 16, 6-13). 3. Pravila ponaanja. Nekoliko neposrednih pravila o dobrom hrianskom odevanju nalazimo u Bibliji. Meu njima su: 1. Samuilova 16,7; Matej 6,28-33; Rimljanima 12,3; Titu 2,2-7; 1. Petrova 3,3-5.

2. Problemi povezani s merilima odevanja a. Nakit. Hriansko gledite o linom ukraavanju predstavlja pitanje oko kojega se danas miljenja razilaze. Dok veina savremenih hriana smatra da noenje nakita ne predstavlja problem, biblijski tekstovi osuuju taj obiaj. 1. Opta merila. Ve smo spomenuli nekoliko biblijskih naela kojima se odreuje hriansko gledite o linom ukraavanju. Ona koja se odnose na odgovornost prema drutvu samo-odricanje, identifikacija i portvovanje (II.C.4.c) mogu se i ovde primeniti, kao i ona koja govore o pristavskoj slubi i odgovornosti hrianina (II.C.5). Meutim, ipak su najvanija pravila koja reguliu pitanje hrianskog odevanja (II.D.1). Hrianin treba da ivi jednostavnim nainom ivota, da bude slobodan od duha nadmetanja, nepotrebnih izdataka, bilo kakve tenje za takmienjem. Usred drutva koje polae veliku panju na spoljanji izgled, hrianin treba da gaji ono to Petar naziva "jednakou krotkoga i tihoga duha to je pred Bogom mnogoceno" (1. Petrova 3,4). Hrianska svest o vlastitoj vrednosti temelji se na injenici da su ljudska bia stvorena po Bojem obliju (1. Mojsijeva 1,26.27). Ona ne treba da se oslanjaju na spoljanja ukraavanja da bi sebi podigla vrednost. U Psalmu 8,4-9. David svoju vrednost temelji na stvaranju. Bog je svakome dao jedinstvene darove i talante (Matej 25,14-29). Ali, u krajnjoj liniji, sva ljudska bia su dragocena jer su otkupljena po visokoj ceni, ceni koja je via od cene dragocenih metala ili dragulja (1. Korinanima 6,20). Uzimajui u obzir da je naa vrednost tako velika da je Boji Sin poloio svoj ivot da bi nas otkupio, spoljanje ukraavanje sigurno ne moe dodati bilo ta naoj linoj vrednosti. 2. Normativni uzori. Neki tvrde da tekstovima kao to su Psalam 45,9; Isaija 61,10; Jezekilj 16,11-13. i Otkrivenje 21,2. Biblija prihvata ukraavanje i nakit

kao biblijsku normu i da se uputstva u 1. Timotiju 2,9. i u 1. Petrovoj 3,3.4. moraju smatrati odstupanjem od pravila. Ovo miljenje se mora proveriti! U naporu da shvatimo problem noenja nakita u Bibliji, moramo imati na umu da postoje razliiti oblici ukraavanja i da razliite namere i pobude stoje iza njihovog prihvatanja. Prekrasna oprema velikog svetenika bila je bogato ukraena zlatom i ckupocenim draguljima. Dvanaest dragulja na naprsniku, na primer, simboliki su predstavljali dvanaest izrailjskih plemena, a dva kamena na njegovim ramenima prenosila su boansko odobravanje ili neslaganje. Paljivo prouavanje ove odee potvruje injenicu da je ovde simboliko i liturgijsko znaenje imalo prednost pred estetskim (2. Mojsijeva 28). Nevestinsko ukraavanje u Bibliji obuhvatalo je dragulje i dragocene metale. Da se nevesta dopadne svome eniku bila je izrazita svrha ovog ukraavanja. Nije to bilo izlaganje bogatstva niti se radilo o nameri da se privue panja drugih ljudi, ve izriita elja da se ugodi dragome. To je razlog to i Novi Jerusalim u Otkrivenju 21,2. podsea na "nevestu ukraenu muu svojemu". Ova vrsta ukraavanja se potpuno razlikuje po duhu i namerama od savremenog ukraavanja zlatom i draguljima. U Jezekilju 16,11-13. sam Bog ukraava mladu enu. Neki komnetatori nas podseaju da se Biblija slui oblicima razmiljanja i slikama svoga vremena da bi nam prikazala neku injenicu ili otkrila neku vanu istinu, ak i onda kada ta slika nije dostojna podraavanja niti pogodna da se prihvati po spoljanjoj vrednosti (Vidi Osija 1,2.3; Luka 16,19-31!). Osim toga, celokupni prizor je samo metafora. Dete koje pod boanskim staranjem raste da bi postalo prekrasna nevesta predstavlja Izrailj, Boji narod, isto onako kao to i nevesta u Otkrivenju predstavlja Novi Jerusalim, Boju Crkvu. Ako je osoba simboilika, onda i nakit i ukrasi imaju simboliko znaenje. Pria opisuje udo otkupljenja kojim se uklanja runoa greha i izopaenost naeg grenog karaktera. Mi se oblaimo u svilu, istu i belu (Otkrivenje 19,8), ukraavamo onim to je dragoceno u Bojim oima, zlatom iz Otkrivenjja 3,18. Iako je istina da Biblija u nekoliko sluajeva izvetava o noenju nakita i naizgled ne osuuje taj obiaj (Reveka u 1. Mojsijevoj 24,30; Josif u 1. Mojsijevoj 41,42; izgubljeni sin u Luki 15,22), noenje nakita je ipak povezano i sa pokvarenim enama (Jezavelja u 2. Carevima 9,30; buntovnim kerima Izrailja u Isaiji 3,1624; bludnicom u Otkrivenju 17,4). Osim toga, u dva jasna sluaja, nakit je bio uklanjan u vreme duhovnog preporoda (Vidi 1. Mojsijeva 35,2.4; 2. Mojsijeva 33,5.6). Svakako da nadahnuti Petrov savet ni danas nije izgubio svoju vrednost: "Vaa lepota da ne bude spolja... nego u tajnome oveku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha, to je pred Bogom mnogoceno." (1. Petrova 3,3.4)

3. Gledite adventista sedmoga dana. Adventisti sedmoga dana se uzdravaju od noenja nakita, zato to: Mi verujemo u Boga Stvoritelja, koji se stara o svojim stvorenjima i koji je dostojan naeg poverenja. Smatramo da je naa misija da pokaemo svoju potpunu zavisnost od Njega i da bismo ak i povrnom zavisnou od posedovanja propadljivih ukrasa pokvarili svoje svedoenja za Njega (Matej 6,19-21.25.26). Mi smo uenici skromnog, jednostavnog Uitelja. Mi smo zadovoljni da budemo slini svome Uitelju po spromnosti i jednoistavnosti (Jovan 15,18-20). Mi cenimo unutranju lepotu i pokuavamo da se odupremo manipulacijama reklame i uticaju posvetovljenog drutva. Nama je stalo do potreba blinjih, dece bez neophodne nege, starih ljudi koje niko ne voli i niko ne podrava. Ta zainteresovanost za brinje zahteva od nas da ivimo jednostavnim nainom ivota (Matej 25,31-46). "Globalna misonarska aktivnost Crkve zahteva sve vie i vie sredstava. Kao Isusovi sledbenici, mi moramo initi ono to moemo initi na mestu na kojemu se nalazimo." (Johnsson 10) b. Moda. Svet more pokuava da diktira ta ljudi i ene treba da nose, kako treba da se eljaju i kako da ukraavaju lice. Svaka nova sezona donosi neku promenu samo zato da bi se prologodinja odea proglasila zastarelom. Osim toga, neki modni trendovi i stilovi kre biblijska naela skromnosti, jednostavnosti i ekonominosti. Biti Hristov uenik znai biti neogranieno odan Hristu i ne ostavljati mesta za robovanje diktatima mode. 3. Merila rekreacije Ljudsko srce i ljudski um su dva izvora iz kojih proistie ljudsko ponaanje. U Matej 12,33-35. Isus ukazuje da dela i rei zavise od srca, dok mudri ovek kae: "Jer kako on tebe ceni u dui svojoj, tako ti jelo njegovo!" (Prie 23,7) Iz tog razloga se David nekoliko puta moli Bogu da ispita njegovo srce i njegov um (Psalam 26,1-7) i da "vidi da li je na zlu putu" (Psalam 139,23.24). Imajui sve to u vidu, hrianin eli da sauva istotu srca i uma postavljajui merila koja pomau da se izbegne izlaganje zlu. ak i u toku vremena dokolice i rekreacije, moraju se paljivo uvati prilazi koji vode do srca i uma tako da nita to ulazi u um ili utie na srce ne bude protivno Bojoj volji (Jevrejima 8,10). 1. Opta naela. Naelo neporonosti (Psalam 51,10) odbacuje svaku zlu pomisao ili elju kao neprihvatljivu i opasnu. Oklevati ili se kolebati, pogaati se koliko je poronosti dozvoljeno, koliko kompromisa prihvatljivo ili koliko se smemo pribliiti opasnoj liniji razdvajanja izmeu dobra i zla i da ipak ostanemo na sigurnom tlu, sve se to protivi ovom naelu (Psalam 24,4; Matej 5,8). Hrianin ezne da bude neporoan kao to je Hristos neporoan (1. Jovanova

3,3). Naelo potpune poveenosti Bogu (Matej 22,37; Filibljanima 4,8) zahteva od celog naeg bia, celokupne linosti, da se iznad svega trudi da ugodi Bogu. "Kako bih mogao da uspenije odraavam Njegov lik?" to je pitanje koje sebi postavljaju oni koji Boga vole vie nego sebe. Naelo vladanja sobom (1. Korinanima 9,24-27) poziva hrianina da svoje telo, um i duh stavi pod vlast Svetoga Duha. Hriani su hodoasnici, putnici i doljaci, koji prolaze kroz neprijateljsku zemlju u kojoj se govori drugim jezikom, u kojoj se uzimaju neka tetna jela i pia, u kojoj se obiaji nikako ne slau s njihovima, u kojoj svaki korak zahteva ulaganje energije, budnosti i otpora. Petar nas poziva da "okrenemo sve staranje svoje" da bismo vladali sobom (2. Petrova 1,5.6; Galatima 2,22.23). Naelo rekreacije (Isaija 40,31) naglaava duhovnu prirodu istinske rekreacije. Kada slobodno vreme postane vreme nadahnjivanja, podsticanja ili ohrabrivanja da se postignu vii i plemenitiji ciljevi, kada jaa nau svest o pripadnosti Bogu i blinjima, tada zaista osveava i obnavlja nae srce i na um.

Naelo boanske prisutnosti (Psalam 139,2-12) istovremeno nas tei i otrenjuje. Elen G. Vajt pie: "Kada bismo trajno bili svesni injenice da Bog vidi i uje sve to inimo i kaemo, da On uva veran izvetaj o naim reima i delima, i da emo svi morati da se suoimo s njime, tada bismo se plaili da greimo. Neka mladi uvek imaju na umu da bez obzira gde se nalaze, i bez obzira ta ine, uvek stoje u Bojoj prisutnosti. Nijedan deo naeg ponaanja ne moe ostati nezapaen... Ni najdublja ponona tama nije dovoljna da sakrije krivca. On moe da misli da je sam, ali svako delo prate oi nevidljivih svedoka." (PP 217.218)
A ipak, Boja prisutnost nije ni tiranska ni zastraujua. Njegova namera nije da kazni, da osudi, ili da uniti. David je osetio Boju sveprisutnu ruku kako ga vodi i odrava (Psalam 139,10). Po svojoj prirodi Bog je apsolutno neuskladiv s grehom; upravo zato nas trajna svest o Njegovoj prisutnosti u naim mislima i oseanjima moe sauvati od greha. 2. Normativni uzori. Josif nam prua prekrasan primer neporonosti, vladanja sobom i ivota provedenog u Bojoj prisutnosti. On je mogao da pomisli da mu njegovi svakodnevni poslovi i zlostavljanja koja je trpeo daju pravo da doivi i trenutke uivanja. Meutim, Josif nije mislio o posledicama niti je razmatrao svoj poloaj. On se odluno i hrabro suoio sa stranim iskuenjem. Unutranju atmosferu njegovog srca Elen G. Vajt opisuje kao "svesnu nevinost". Greh bi mu oduzeo tu nevinost, ali Josif nije bio spreman da je se odrekne. Ipak, odluujuu ulogu imala je Boja prisutnost. ak i onda "kada ne bee nikoga od domanjih u kui", Josif je znao i oseao da je Bog prisutan. Pitao se: "Kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu zgreio?" (1. Mojsijeva 39,9-11) Greno ponaanje bi se suprotilo njegovim ivotnim ciljevima i zato je odluio da ostane u Bojoj blizini.

Biblija belei mnoge negativne primere osoba koje su provodile svoje vreme u zabavama i nezdravim uivanjima. Stanovnici Sodoma i Gomora su ponjeli unitenje zbog svog razvratnog naina ivota (1. Mojsijeva 19,13.24.25). Samsonov ivot se zavrio samoubistvom kao posledica gubljenja vlasti nad samim sobom (Sudije 16,28-30). Meutim, Isusov ivot stoji kao najuzvieniji primer savrenstva i neporonosti. Tri iskuenja posle Njegovog krtenja (Matej 4,1-11) i poziv da se odrekne svoje misije da bi dobio svetovnu vlast i svetovna uivanja - Isus je odbacio odluno i bez imalo kolebanja. Konano, Njegova smrt na krstu postala je neuporediva norma, pozivajui Njegove uenike da slede put ugaanja Bogu kao najsigurniji put ka svojoj srei. 3. Pravila ponaanja. Nekoliko konkretnih pravila mogu posluiti hrianima kao smernice za upotrebu slobodnog vremena: Psalam 1,1-6; Prie 25,28; Propovednik 11,9; 12,1; Rimljanima 1,28; 8,6; Galatima 5,22.23; Filibljanima 1,911; Koloanima 3,2!

4. Pitanja povezana sa rekreacijom

Hrianstvo ni na koji nain nije protivno zdravom uivanju i istinskoj rekreaciji. U stvari, igre, muzika, itanje, sluanje radija i gledanje televizije moe da bude korisno i da uzdie. Meutim, hriani su izloeni iskuenju da uestvuju i u nezdravim aktivnostima. Uticaj svetovnog sistema vrednosti i elje da ovek ne bude nazadan u oima drutva, mogu ih navesti na kompromis. Privlanost zabava i njihova usaglaenost sa snanim nagonima tela, uma i srca neke hriane ini popustljivima. Nedostatak kreativnih i svrsishodnih napora Crkve, ali i samog drutva kao celine, da ljudima osiguraju zdravu i korisnu zabavu mogu dovesti do stvaranja opasnog vakuuma dosade. Konano, primer odraslih esto navodi i mlade da krenu putem koji se suproti svemu to veruju i to ispovedaju. Mi emo se ukratko pozabaviti nekima od tih pitanja. a. itanje. Pisani tekstovi su snaan instrumenat u prenoenju ideja, pogleda i shvatanja. Vet pisac moe tako dobro naslikati sliku u mislima itaoca da je nikakvo prikazivanje na pozornici ili na ekranu ne moe nadmaiti. Na taj nain pisana stranica ulazi u riznice naega srca i uma i stvara temelj na kojemu se zidaju nae akcije i reakcije. Opasnosti koje krije neodgovarai pisani materijla su mnogobrojne. Na primer, itanje proizvoda mate moe itaoca odvojiti od stvarnosti; svet fantazije moe mu postati ugodno utoite u trenutku kada stvarni ivot zahteva trenutne, teke odluke. Sumnjiva ak i grena shvatanja mogu se uvui u srce i um, ukoliko su prikrivena sjajnim stilom i uzbudljivim

zapletom prie. Polako i neosetno mi postajemo ono to itamo, zato to usta govore od suvika srca. Izbor literature mora da bude usmeravan po istim biblijskim naelima koja nas vode u svim vidovima rekreacije. Sve to itamo treba da bude na slavu Bogu (1. Korinanima 10,31) i da uzdie i oplemenjuje um i srce (Filibljanima 4,8). b. Radio i televizija. Enormne svote novca se daju da bi se privukla panja radijskih i televizijskih gledalaca i slualaca. Uz vrlo retke izuzetke, svrha tih medijskih programa je da prodaju, ili ideje ili proizvode. Sluajui ili gledajui, ovek je izloen stalnoj reklami koja prefinjene tehnike prodaje dovodi u privatnost ovekovog doma, trudei se da stvori potrebe koje e se zadovoljiti kupovanjem i stvaranjem potroakog mentaliteta. Merila ponaanja koja se propagiraju mnogima od tih programa nisu u skladu s hrianskim nainom ivota koji se opisuje u Bibliji. Seks i nasilje proimaju pesme i programe. Nepotovanje autoriteta, pa ak i samoga Boga, opisuje se rutinski. ak su i programi vesti i intervjua obino tako usmereni da stvaraju raspoloenja i opredeljenja strana hrianstvu i Bibliji. Koliina vremena koja se troi na posmatranje televizijskih programa u prosenom domu daleko nadmauje vreme koje ta ista porodica troi na druenje i zajednike aktivnosti. I tako je televizija postala uzor i mentor dananje dece. ak i u hrianskim domovima, porodino bogosluenje je esto zamenjeno televizijskim programima. Vreme koje mnogi sluaoci prorode sluajui radio zabrinjava na isti nain i iz istih razloga. Iako bi, moda, bilo sigurnije nemati televizijski aparat, ta mogunost je verovatno nerealna. Meutim, velika briga se mora posvetiti biranju programa. Neki smatraju da je korisno pregledati novinski televizijski pregled i onda donositi odluku. U svakom sluaju, paljivo promiljena pravila se moraju doneti i potovati, posebno kada u domu ima i nedorasle dece. Zbog njihovog telesnog, duhovnog i mentalnog dobra treba im ograniiti vreme gledanja televizije. Roditelja treba da gledaju program zajedno sa svojom decom da bi kasnije s njima mogli razgovarati o dobrim i loim stranama gledane emisije. Ne sme da bude oklevanja da se program promeni ili aparat iskljuu ukoliko se pokae da izabrani program nije na visini. ak i tada, ljudski mozak je tako brz u hvatanju ideja, ponaanja i oseanja da u trenutku kada roditelji shvate da emisija ne ispunjava hrianska merila ve moe da bude kasno da se spree izvesne negativne ideje, rei i mentalne slike da nau pristup u riznice uma i srca. Zato je veoma vano mudro birati ko e se pojaviti da peva, da svira ili da govori u naem domu, lino ili preko malo ekrana.

c. Pozorite. Veliki deo onoga to smo kazali o televiziji moe se odnositi i na bioskop ili pozorite. Osim toga, nekoliko novih pitanja se pojavljuje kada se film ili pozorina predstava gledaju u javnoj dvorani. Da ponemo s injenicom da gledalac nema vlasti nad predstavom i njenim prizorima. Zatim, gledalac postaje uesnik u grupnom zbivanju, pa su njegovi lini ukusi, vrednosti i sklonosti morali da ustuknu pred voljom veine. Dok hrianin moe da bude uasnut prizorom koji se odigrava pred njegovim oima, ostali mogu da odobravaju oduevljeno ili da se smeju; kada se hrianinu neto svidi, drugi mogu imati sasvim suprotna oseanja i negodovati. Delovanje veine svakako da utie na pojedinca (Psalam 1,1-3). Osim toga, javna dvorana za predstave nije idealno mesto da hrianin bude svestan Hristove prisutnosti. Konano, poto je ve platio ulaznicu, svako e se teko odluiti da napusti predstavu. Iako neki problemi koji se pojavljuju prilikom gledanja filma u bioskopu ili pozorine predstave u javnoj dvorani nestaju kada se ista predstava gleda u domu putem videa, osnovni problem je ostao isti. Biblijska naela neporonosti i prikladnosti moraju se potovati prilikom biranja emu emo dozvoliti da ue u nae srce i u na um (Prie 4,23). d. Ples. Iako se plesanje od radosti i kao spontano izraavanje sree pojavljuje i u ivotu Bojeg naroda (2. Mojsijeva 15,21.22; 2. Samuilova 6,14), biblijski plesovi se ne mogu uporediti s dananjima. Prvo, savremeni drutveni ples ne izraava raspoloenje, ve je umesto toga programiran da izazove posebno raspoloenje koje su odredili zabavljai. Uesnici u takvom plesu postaju rtve uticaja i vrednosti koje inae nikada ne bi izabrali. Iskustva pokazuju da su raspoloenja izraena biblijskim plesom (radost, zahvalnost, hvaljenje Boga) potpuno razliita od onih koja se stvaraju u plesnim dvoranama (uzbuenje, strast, zavoenje) i ne mogu se uklopiti u hrianski nain ivota. Romantina muzika i ritam sraunati su da deluju na intimna oseanja i privatne emocije u javnom kontekstu. I hrianin se neizbeno izlae nepotrebnim iskuenjima i neverovatnim izazovima da sauva svoj hrianski identitet. Drutveni plesovi dozvoljavaju fiziku blizinu koja u drugim okolnostima sigurno ne bi bila dozvoljena. Takva blizina neizostavno budi seksualne elje koje se ne bi smele zadovoljavati izvan braka. Konano, ples je vrlo esto udruen s piem, drogama, nasiljem i neobuzdanim ponaanjem. Senzualna odea, okolina i muzika omoguuju neformalne susrete, to sve dovodi do neistih misli i nesrenih posledica. Hriani treba da se pitaju mogu li raunati na Boju prisutnost ukoliko poseuju takva zbivanja i mesta (Psalam 1,1-6). e. Muzika. Muzika je snaan medijum za prenoenje ideja i za uticanje na raspoloenje i opredeljenje slualaca. Nekoliko elemenata se povezuje u irenju

tog monog uticaja. Prvo, melodija i harmonija, koje mogu da budu ugodne ili neugodne, alosne ili radosne, romantine ili hladne, stiu do srca i uma, stvarajui odgovarajuu unutranju atmosferu. Ritam i tempo samo pojaavaju uticaj melodije i harmonije. Rei dodaju i poetinu notu izraajnosti melodije i jaaju opti uticaj. Poto je po svojoj prirodi uticaj muzike najveim delom sakriven i lian, vrlo teko je objektivno oceniti i odmeriti vrednost muzike. Smernice u tom kontekstu moraju se oslanjati na naela rekreacije koja smo ve spomenuli. Na primer, kombinacija pobonih rei i romantine ili aljive melodije ini da ozbiljne teme izgledaju jeftino. Na slian nain, prekrasne harmonije i uticajne melodije uzbuuju oseanja i smanjuju opreznost, posebno kada se sluaju u grupi. ak ta vie, veoma neukusne rei mogu se majstorski prikriti melodijama koje su inae prihvatljive. Konano, muzika moe da postane faktor povezivanja koji premouje kulture i crkvene razlike, sejui svoje dobro ili loe seme kojim oblikuje ideje i ukuse. Narataji se dele na temelju razliitog pristupa muzici i ta podela veoma utie i na potovanje hrianskih vrednosti. Jedino beskompromisna vrstina i postojana budnost mogu nam pruiti dovoljno sigurnosti da e se sauvati pristup naem umu i srcu. 5. Hrianske vrline

Hrianski nain ivota zahteva daleko vie od pokoravanje merilima, sposobnosti donoenja pravilnih odluka, ili spremnosti na dobra dela. Ljudsko ponaanje obuhvata dimenzije i iri uticaj daleko sveobuhvatniji od uticaja vidljivog dela ponaanja. Jedna od najdalekosenijih dimenzija je uska meuzavisnost izmeu vidljivog ponaanja i unutranjeg identiteta moralne osobe. Dela deluju na linost isto onoliko koliko linost utie na dela. Ponovljena ponaanja se pretvaraju u navike; navike oblikuju vrline ili mane; a one sa svoje strane formiraju karakter, skup osobina koji je jedinstven i svojstven samo tom ljudskom biu. Hrianstvo se trudi da dovede u sklad vidljivo ponaanje i ovekov identitet, da obnovi Boju sliku u oveku. Prvo, Bog se pojavljuje u naoj linoj istoriji da bi nas izbavio od smrtonosnog ciklusa greha i umiranja (Jovan 1,12.13) i da bi uspostavio spasonosni ciklus pravednosti i ivota (Jovan 3,16). Drugo, On otvara nebeske riznice da bi omoguio obnavljanje i rastenje svoga lika u nama (Jovan 1,14.16). Konano, Njegova ljubav je proglasila merila hrianskog naina ivota koja utelovljuju tu ljubav u kontekstu ljudskih meusobnih odnosa. Zavriemo kratkim opisivanjem hrianskih vrlina koje se ire iz stvarnog hrianskog ivota, oblikovanog po Bojem liku.

a. Potenje. Od latinske rei "integritas" koja znai "potpun, nedirnut, ceo". U aritmetici postoje takozvani "integeri" celi brojevi, kao to su 1. 2. 3. 4. koji imaju nekoliko vrlo vanih osobina. Prvo, svaki od njih je jedinstven i neslian bilo kojem drugome. Drugo, svaki ostaje ono to jeste, bez obzita kako se njime sluite: broj 5 e se ponaati kao broj 5, bez obzira da li ga dodajete ili oduzimate, mnoite njime ili delite. Tree, oni ne podnose bilo kakvo spletkarenje. Ako mu dodamo ili oduzmemo neto, be obzira koliko je malo, integer prestaje da bude ono to je bio i postaje neto drugo. Vrlina potenja sastoji se od karaktera, dranja, dela i rei, koji se pojavljuju kao celina i deluju u nepokolebljivom skladu sa istinom i stvarnou. Svaka promena, bilo dodavanjem ili oduzimanjem, ponitava potpunost i punovrednost istine koja se izraava ili doivljava. Integritet osobe njena usaglaenost sa istinom predstavlja najvaniju manifestaciju istine (Jovan 14,6). ivot ukraen tom vrlinom stie sposobnost da pokae i sve ostale vrline u svoj njihovoj potpunosti. On stie sposobnost da shvati, iskusi i izrazi stvarnost na najpouzdaniji nain. Elen G. Vajt opisuje potene ljude i ene kao "ljude koji se ne mogu ni kupiti ni prodati, ljude koji su u dubini svoje due istiniti i poteni, ljude koji se ne plae da greh nazovu njegovim pravim imenom, ljude ija je savest verna dunosti kao magnetska igla polu, ljude koji e stati na stranu onoga to je pravo pa makar se i nebo sruilo" ((Ed 57). Kompromisi oko naela, licemerstvo, nepotenje, neasnost, kukaviluk i slino ne mogu koegzistirati s potenjem. Samo jedno zlo delo ili jedna zla re dovoljni su da uprljaju verodostojnost i neporonost karaktera i jedino mu Boja blagodat moe vratiti izgubljenu celovitost. Ljudi i ene, kao to su bili Josif, Danilo, Jestira i Marija, Isusova majka, stoje kao primeri grenih bia koja su u sebi razvila vrlinu potenja. Da budu istiniti i poteni bila je njihova prva elja i spontana, ali vrsta odluka. Potena osoba, kao i integer (celi broj), pokazuje autentinost i celovitost u svim okolnostima i u sva vremena.

Potenje u govoru najbolje je opisano savetom koji je Isus dao svojim uenicima i narodu (Matej 5,37). Nae rei moraju odraavati stvarnost. Menjati istinu ili je skraivati, istovremeno tvrdei da se radi o celoj istini, moe samo ovek koji se nalazi pod uticajem Neastivoga. Potena osoba voli istinitost, otvorenost, iskrenost, jednostavnost iznad svega, vie joj je stalo do istine nego do dobitka ili nagrade. Nema "belih lai" ili "dobronamernih prevara" u hrianskom nainu ivota.
Mnogo se raspravljalo o takozvanim neizbenim laima, o trenucima kada bi neiji ivot bio stavljen na kocku ukoliko se sazna istina. Pitanje je da li neko ima

prava da sazna istinu ukoliko namerava da nanese zlo nevinome i ukoliko e mu pruena informacija to omoguiti. Jednostavnije reeno, da li je potena osoba "ovlaena" da slae osobi koja nije "ovlaena" da sazna istinu? Da li je jedna "nuna" la i dalje la? Da li se istina menja pri susretu s "neovlaenom" osobom? Prirodni nagon potene osobe je da zatiti nevinu osobu uskraujui traenu informaciju. Po mojem vlastitom iskustvu, u nekoliko prilika se pokazalo da je jednostavno "ne znam"" (ukoliko je to bilo istina), ili "to ti ne mogu kazati", ili "to e morati da pita nekoga drugoga", ili "ve sam ti dovoljno rekao" pomoglo hrianinu da ne izrekne la. U tim vrlo izuzetnim prilikama, potena osoba je stavljena u priliku da spase nevini ivot ne rtvujui svoje potenje, ali uz mogunost da svoje potenje plati vrlo visokom cenom. U svakom sluaju, moj vlastiti ivot nije nita dragoceniji od ivota nekoga koji se krije iza moja etiri zida ili se oslanja na moje utanje. Hvala Bogu, izuzetne okolnosti su i dalje vrlo izuzetne i On nam je obeao posebnu meru svoje blagodati da bismo se mogli suoiti s njima i zadovoljiti svoje izuzetne potrebe. Hvala Bogu i na Njegovoj milosti koju nam daje kada se kajemo zbog svojih prevarnih rei i puteva, to nas usliava kada se molimo "I ne uvedi nas u iskuenje!", to nas oslobaa od naih zlih navika. b. Razboritost. Razboritost je prva velika vrlina klasine tradicije u filozofiji Aristotela i teologiji Avgustina i Tome Akvinskog. Ona je opisana kao sposobnost moralnog bia da izabere pravi nain da postigne postavljeni cilj. Kao i potenje, i razboritost utie na sve ostale vrline time to praktinu mudrost i zdrav razum primenjuje na pravi nain. Razborita osoba odluuje i deluje oprezno, otroumno, paljivo i dalekovido. Biblija naglaava vanost razboritosti u hrianskom nainu ivota. U Priama razborita osoba je opisana kao osoba koja paljivo bira rei (Prie 12,23), koja eli da izbegne zlo i njegove posledice ((Prie 14,16; 22,3; 27,12), koja je spremna da prihvati ukor i savet (Prie 15,5), voljna da zaboravi uvredu (Prie 12,16). Isus je pokazao neophodnost razboritosti u svakodnevnom kao i u duhovnom ivotu uz pomo nekoliko svojih pria iz ivota (Matej 7,24-27; 25,130; Luka 16,1-9), svog linog primera (Matej 16,1-4; Jovan 12,33-36) i svojih propovedi i pouka (Matej 10,16). Hriansko gledite o razboritosti nije sebino po svom karakteru. Razborita odluka se ne donosi samo u svom vlastitom interesu. Isus kae da e se hriani upravljati prema naelima umesto prema sebino orijentisanoj razboritosti kada god se pojavi sukob izmeu dunosti prema Bogu i dunosrti prema samome sebi (Matej 5,38-48; 6,19-34; 10,37-39; 16,24-27). Isusova portvovna ljubav i muenitvo hiljada hriana pruaju nam primer istinskog hrianskog naina ivota. Provienje najbolje deluje pod vodstvom Svetoga Duha, Boje Rei i u

kontekstu hrianskog zajednitva. Hriani e odmeravati mogunosti, moliti se za mudrost, traiti savet, ali e na kraju krajeva svoju razboritost podloiti Bojem sveznajuem vodstvu. c. Hrabrost. Biblija vrlo esto opisuje hriaanski ivot kao hodoasnitvo, kao bitku, kao uenitvo. Hrianski nain ivota, prema tome, mora po duhu odgovarati nainu ponaanja pionira, u njemu se mora pokazati na delu prava vojnika smelost i odvanost, istinska odanost voi. Sve to zahteva hrabrost, to znai sposobnost racionalnog ponaanja u trenutku suoavanja s opasnou. Nekoliko okolnosti doprinose da se u karakteru hrianina razvije hrabrost. Prvo, radikalna promena koja se pokazuje na svim podrujima ivota hrianina prilikom njegovog obraenja zahteva od njega da se hrabro suprotstavi svojim starim navikama i zlim sklonostima (1. Korinanima 9,24-27), da se odupre pritiscima drutva i vrnjaka (Danilo 3,16-18; 6,19-23), da prihvatiu odvajanje od porodice (Matej 10,34-38), da ak pretrpi progonstvo i da se suoi sa smru ((Otkrivenje 2,10; 7,14). Hrianska predanost Bogu zahteva od njega hrabrost da se suoi s obeshrabrenjem i beznadenou (Psalam 27,14). Hrabrost izrasta iz iskustva sudara s iskuenjima i nevoljama (2. Korinanima 4,16-18). Konano, poziv da preuzme dunost stareine i voe u Bojem narodu daje hrianinu snagu i hrabrost da stoji sam pred Bogom (Isus Navin 1,6.9; 10,25). Hrabrost kao moralna osobina proistie iz vere u Boga koji vlada svemirom, koji se stara za potrebe svoje dece, koji oprata i lei njihove slabosti (Rimljanima 8,31-39). Ona nije utemeljena samo na fizikoj snazi ili na ljudskim kvalitetama. To je ona moralna vrstina koja je omoguila uenicima da slede Uitelja u svom ivotu, uprkos nevoljama, bolu i stradanjima (Jevrejima 12,2). d. Opratanje. Od vremena pada u greh, ljudski ivot je zavisio od opratanja (Efescima 4,32; Nemija 9,17). Hrianski nain ivota mora unapreivati ovu vrlinu sve do vremena dolaska Bojega carstva, kada e prestati potreba za opratanjem, jer vie nee biti ni greha. Biblija naglaava da Boja deca moraju nauiti da oprataju, da razvijaju tu osobinu u svom karakteru. To se mora dogaati zato to je svako ljudsko bie od Adama (iskljuujui Hrista) greilo (Rimljanima 3,23) i tako nanosilo fatalne povrede sebi i svojim blinjima. Odbojnost i neprijateljstvo koji su nastajali kao posledica svakog grenog dela i otuenost koju je greh izazivao izmeu ljudi i Boga, jednostavno se vie nisu mogli podnositi. Opratanje greha je postalo jedini nain da se premosti udaljenost i obnove porueni odnosi. To se postie namernim potiskivanjem odbojnosti koju je prouzrokovalo greno delo. Prema tome, opratanje ima kljunu ulogu u procesu posveenja.

Pri svemu tome, greno ljudsko srce nema nikakvih sposobnosti da postigne bezgreno i sveto ponaanje i da tako sprei budue moralne povrede. Jedino boanska blagodat i sila mogu omoguiti oprotenje. Da bismo shvatili oprotenje, treba da kaemo ta ono nije. Oprotenje nije zanemarivanje krivice ili opravdavanje zlodela. Umesto da pokazuje da zlodelo nije ni postojalo, oprotenje ga potvruje. Traiti oprotenje znai priznati zlodelo, traiti oslobaanje od krivice, zahtevati jo jednu priliku. Oprotenje nije ni traenje izgovora za uinjeno zlo. Izgovarati znai odbacivati injenicu da postoji odgovornost za uinjeno delo, tvrditi da okolnosti, kao to su neznanje, tekoe i nagovaranje, umanjuju krivicu. Delimino priznanje krivice moe omoguiti samo delimino pomirenje. Oprostiti znai potvrditi odgovornost, ali i osloboditi od krivice i prihvatiti obnavljanje odnosa. Konano, oprotenje nije ni delo pobune protiv moralnog poretka, to nije njegovo odbacivanje. Dok negodovanje uvreene strane oznaava prekidanje odnosa, remeenje uobiajenog i ureenog poretka, oprotenje se trudi da obnovi red i potovanje prava i prednosti. Ovo shvatanje oprotenja znai da hrianin ne moe da prihvati miljenje da postoji bezuslovno oprotenje greha. U stvari, Biblija jasno kae da je pokajanje najvaniji uslov za obnavljanje zdravih meusobnih odnosa (Jezekilj 18,30; Matej 3,2; Dela 17,30.31; Otkrivenje 2,5.16). U procesu pokajanja moemo prepoznati tri koraka. Prvo je priznanje ili ispovedanje greeha (Prie 28,13; Jezekilj 33,14.15; 1. Jovanova 1,9). Priznanjem grenik objavljuje da je uinjeno delo greno i prihvata odgovornost za njega. Moralna naela koja objavljuju razliku izmeu onoga to je pravo i onoga to je pogreno time bivaju potvrena i to ini upravo grenik koji ih je prekrio. Samo priznanje grenika jo ne moe potpuno osloboditi od greha; onaj koji je uinio zlo mora da bude spreman da odbaci zlo; i to je drugi korak. Verbalno priznanje mora da bude praeno spremnou na promenu. Biblija nikada ne objavljuje oprotenje u grehu u ime ljubavi ili nekog drugog boanskog akta, jer Bog nikada ne izgovara greh. Biblija zahteva oprotenje od greha , ona daje snagu da se oslobodimo Neastivoga (Luka 1,77; Dela 2,38; Rimljanima 6,1-4). Elen G. Vajt kae sledee: "Sotona vara mnoge naizgled prihvatljivom teorijom da je Boja ljubav prema pripadnicima Njegovog naroda tako velika da e On nai izgovor za greh koji je njima... Bezuslovno oprotenje greha nikada nije postojalo, niti e postojati. Takvo pomilovanje bi pokazalo da su odbaena naela pravednosti, koja su temelj Boje vladavine." (PP 522) Zla dela koja mi inimo zaista priinjavaju tetu i gubitke blinjima; pravednost zahteva da se potpuno nadoknadi teta prouzrokovana zlim delom. Trei korak

je hrianinovo delo pokajanja (4. Mojsijeva 5,7). Potpuna naknada tete se retko moe dati. Zato intervenie Hristova rtva pomirnica. On se pojavljuje kao zamenik, preuzimajui poloaj krivca. Oprotenje se uvek dogaa "u Hristu" (Efescima 4,32), jer mi opratamo svojim blinjima onako kao to je Hristos oprostio nama i to inimo Hrista radi (1. Jovanova 2,12). Pokajanjem grenici se odvajaju od greha. Osim toga, pokajanje alje poruku samopotovanja, i, vie od svega, potovanja prema dobru i pravima drugih. Na taj nain obnavlja se i ponovo uspostavlja poremeeni odnos. Pokajnik kae: ja se vie ne izjednaujem s tim zlom i elim da se odvojim od njega: zajedno s vama ja ga osuujem! Ali, zato uopte treba da doe do oprotenja? Zato je ta osobina tako apsolutno neophodna u hrianskom karakteru? Biblija navodi nekoliko razloga. Prvi i najvaniji razlog je apsolutna istina da i Bog nama oprata nae grehe (Matej 18,21-25). Ako uopte stojimo u nekom odnosu sa Bogom, onda stojimo u poloaju grenika kojemu su gresi oproteni (Psalam 130,3). Ako uopte ivimo i volimo ili imamo bilo kakvu nadu, onda za svoje postojanje u prolosti, u sadanjosti i budunosti zahvaljujemo jedino Oevom nenom srcu koje nam oprata nae prestupe (Luka 15,11-24). Drugi razlog je u tome to i mi sami zavisimo od oprotenja naih blinjih (Matej 5,23-26). U stvari, boansko pomilovanje je pravo proporcionalno sa naom spremnou da oprostimo svojim blinjima njihove grehe (Matej 6,12; Luka 11,4). Poto najvie ranjavamo upravo one koje najvie volimo i koji su nam najblii, i nama je neophodno oprotenje. Skruenost naega srca dok traimo oprotenje je razlog da i srca naih blinjih postanu skruena. Tree, oprotenje je najradikalniji odgovor na najradikalniji napad na ljudsku duu. Njime su obuhvaene obe strane, ono navodi obe strane da skromno priznaju svoju potrebu da se oslone na svog nebeskog Oca. Izgovori, slabosti, ili ravnodunost ne mogu dovoljno razreiti poremeene odnose da se spree infekcije i osigura izleenje. Oprotenje tako preusmerava ljudske odnose u Isusu Hristu da se drugima ukazuje potovanje, da ih se razume i ceni onako kako to Hristove zasluge zahtevaju i zasluuju. I konano, najpozitivnija karakteristika hrianskog oprotenja je injenica da uvreena strana ne mora da eka da se krivac pokaje pre nego to e mu oprostiti. Boansko oprotenje to veoma jasno pokazuje (Rimljanima 5,6-11). Nada u oprotenje pokree grenika da se vrati i da se pokaje (Luka 15,17-19), zato to je oprotenje utemeljeno jedino na boanskom oprotenju. Uslovljenost pokajanja odnosi se na delotvornost oprotenja koje je ve dodeljeno u neogranienoj meri (Matej 18,21.22). Pokajanje odvaja krivca od uvredljivog

ponaanja i raspoloenja i ini ga prikladnim da primi oprotenje (Vidi Spasenje III. A.1.).

III. Komentari Elen G. Vajt

Znaajan deo spisa Elen G. Vajt bavi se hrianskim nainom ivota. Iz tog obilja izabrali smo samol nekoliko reprezentativnih tekstova.

A. Moralna priroda ljudskog ivota

Za razliku od ponaanja drugih stvorenja, ljudsko ponaanje ima moralni karakter. Ljudska ponaanja se mogu oznaiti kao dobra ili loa, pravilna ili pogrena, zato to stoje pod uticajem uroenje sposobnosti za donoenje moralnih odluka (1SM 216.217; 2T 294; SL 76; PP 48.49). Ali, ljudska bia nisu preputena sebi i svojoj ogranienosti i grenosti da razaznavaju ta je dobro i ta je zlo, da trae razliku izmeu onoga to je pravedno i nepravedno (4T 405. 615; 3T 332). "Dubine svakoga srca su dostupne boanskom ispitivanju. Svako delo, svaka namera, svaka re tako su jasno zabeleeni kao da postoji samo ta jedna jedina osoba u celom svemiru i kao su da sva Boja panja i sva kontrola usmereni samo na praenje njenog ponaanja." (5T 627; PP 217; SD 309) Ovaj intenzitet boanskog ukljuivanja u ljudske prilike moe se prvenstveno objasniti injenicom da je Bog Stvoritelj ljudskog roda. Sve ivo pripada Njemu i proistie od Njega (AH 280; Ed 99) i Njemu e svi konano dati odgovor za sve (3T 523; MM 275; MYP 48.103; 4T 654; 7T 281. 282). Drugo, Bog je Otkupitelj koji se stara o svojim stvorenjima. On zna kako je tragina i opasna ljudska sudbina, i kako je ranjiv ljudski ivot bez Njega, Njegove prisutnosti, usmeravanja i zatite. Elen G. Vajt uzvikuje: "Kako je velik na Bog! On vlada svojim carstvom vredno i brino, i On je pidigao ogradu Deset zapovesti oko svojih podanika da ih sauva od posledica prestupa. Zahtevajui poslunost zakonima svoga carstva, Bog daje svom narodu zdravlje i sreu, mir i radost." (CT 454; Ed 76.77; PK 678). U svojoj ljubavi Bog zabranjuje, uskrauje, ili oduzima sve ono to ugroava ljudski ivot (SD 63; Ed 291).

Svojim nainom ivota hrianin se odaziva na ovu boansku inicijativu. Taj odgovor se daje u obliku dragovoljne slube Bogu i blinjima (COL 282), i svesnog rtvovanja sebe za dobro drugih (GC 316; 2T 132). Ljubav prema Bogu i blinjima se nikada ne moe potpuno izraziti reima. Ona se mnogo bolje izraava delima koja slede Boju volju i Hristov primer (4T 223.224; LS 80.81). To je zakon, koji, prema reima Elen G. Vajt, stoji kao temelj deontolokog/ vrlinskog pristupa moralnom ivotu, s poslunou i dunou kao svojim kljunim izrazima (PP 337). Ona dalje objanjava: "Jovan nije govorio da se spasenje mora zaraditi poslunou; ve da je poslunost rod vere i ljubavi... (1. Jovanova 3,5.6). Ako nastavamo u Hristu, ako Boja ljubav ivi u naem srcu, naa oseanja, nae misli, naa dela, bie u skladu s Bojom voljom. Posveeno srce je u skladu s propisima Bojeg zakona." (AA 563) Isto onako kao to ljubav ne ukida poslunost, ve je nadahnjuje, tako je i sa verom (SC 60.61; PP 279; 1 SM 366; DA 126). Sila blagodati je data da bi se postigla poslunost (PP 370) i putem poslunosti postie se posveenje (1SM 364.366). Hristos ne moe da prihvati deliminu poslunost (DA 523; PP 360.372; 4T 146) ili slepu pokornost (GC 541) zato to, kae Elen G. Vajt, takvo dranje ne moe da obesnai Sotonine optube o posledicama potovanja naela (COL 296). Hrianin e se smesta odazvani na svaku njemu poznatu dunost (PK 219), jer je prva i najvanija obaveza ljubavi da ini ono to je ugodno Bogu, bez obzira na neposredne posledice (GC 609.610). "Niko ne moe verovati srcem za pravednost i stei opravdanje verom, ako nastavi da ini ono to Boja Re zabranjuje ili zanemaruje bilo koju poznatu dunost." (1SM 396; 1SM 366; 4T 145) Meutim, poslunost Hristu ne uklanja zadovoljstvo ni sreu (3T 374; 7BC 989), zato to je ona posledica izbora, a ne primoravanja i zato to je hrianinova poslunost dunostima pokrenuta sve veom sveu o Bojoj ljubavi. I kako raste hrianinovo iskustvo, pokornost Bojoj volji vodi ga Hristu, Zakonodavcu, i proizvodi poslunost kao izraz njegove ljubavi. U tom kontekstu, Elen G. Vajt nas poziva da "imamo na umu da uenik treba da ispunjava volju svoga Uitelja. Mi ne treba da razmiljamo o posledicama; jer emo tada uvek imati posla i uvek emo biti nesigurni. Mi treba da se opredelimo i da u punoj meri priznamo autoritet i silu Boje Rei, bez obzira da li se ona slae ili ne slae s naim unapred stvorenim miljenjem. Mi imamo savreni Prirunik. Gospod nam je progovorio; i bez obzira kakve bi mogle da budu posledice, mi treba da prihvatimo Njegovu Re i da je provodimo u svakodnevnom uvotu, jer emo inae izabrati svoju posebnu verziju dunosti i initi upravo suprotno od onoga to nam je na nebeski Otac odredio da inimo." (MM 255.256; GC 460)

Takav odaziv se ne moe postii zastraivanjem ili primoravanjem. Jedino ljubav moe pokazati toliko poverenja da posledice prepusti Bogu i samo se u kontekstu ljubavi moe pojaviti poslunost. Hladno, strogo i osuivako ponaanje moe da dovede do usklaivanja i pokornosti, ali ne i do poslunosti. Elen G. Vajt nas podsea da "Hristos ne nagoni, ve privlai ljude k sebi. Jedino primoravanje kojim se On slui je primoravanje ljubavi" (MB 127). Sr i sutina hrianstva i njegova genijalnost je u tome to nadahnjuje na nenost bez krenja odanosti Bojoj volji, na strpljenje bez ravnodunosti prema venoj srei, na opratanje bez traenja izgovora za bilo koji greh. Osim toga, mi moramo da imamo na umu "da Dunost ima sestru bliznakinju koja se zove Ljubav; da one sjedinjene mogu da postignu skoro sve, a ako se razjedine nijedna vie nije sposobna da ini dobro" (4T 62; 3T 108. 195).

B. Nain ivota i Biblija

Biblija, Boja Re, autoritativno i nepogreivo izraava Boju volju s ljudima (Ed 260; GC 102; 4T 312.449; 5T 24). Ona verno objavljuje naela dobra i zla u svim okolnostima moralnog ivota (CT 422; 5T 264; GC 521; Te 193). Nijedna druga knjiga se ne moe tako boriti protiv iskuenja (3T 482), za preobraenje karaktera (COL 60; GC 94), nijedna tako jasno ne izlae pravila svetog ivljenja (FE 164; CT 138.139), nijedna tako otvoreno ne upozorava na opasnost od greha i zla (SW, 23. april 1907; Ed 77)). Elen G. Vajt kae: "U Bibliji se nalaze jedina sigurna pravila delovanja. Ona je prepis Boje volje, izraz boanske mudrosti. Ona ovekovom umu razjanjava velike probleme ivota, i svima koji sluaju njene savete pokazae se kao nepogreivi vodi, uvajui ih da svoj ivot ne raspu na pogreno usmerene napore." (AA 506) Elen G. Vajt kae da se opta naela moraju potovati u hrianskom ivotu, ali i posebna pravila ponaanja ((2SM 217; CG 66). Govorei o Danilovoj vernosti naelima zdravlja kojima je zabranjena upotreba nekih jela i pia, ona kae: "Meu takozvanim hrianima ima danas mnogo onih koji e kazati da je Danilo bio suvie sitniav, i koji e ga proglasiti uskogrudim i zatucanim. Oni smatraju da je pitanje jela i pia suvie nevano da bi zahtevalo tako odluno dranje dranje koje je obuhvatalo i spremnost na odricanje od svake zemaljske prednosti... Oni e ustanoviti da je ono to je njima bilo nevano sasvim drukije izgledalo u Bojim oima. Njegovi zahtevi se moraju potovati kao svetinja. Oni koji prihvataju i potuju jedan Njegov propis jer im odgovara da tako ine, dok odbacuju drugi zato to bi njegovo potovanje zahtevalo rtvu, sniavaju merila pravednosti i svojim primerom navode druge da olako prilaze Bojem svetom zakonu. 'Tako ree Gospod!' treba da bude nae pravilo u svemu!" (FE 78)

C. Pitanja povezana sa seksualnim odnosima

Elen G. Vajt svesrdno podrava biblijsko uenje o uzdravanju od seksualnih odnosa pre braka i o seksualnoj vernosti branom drugu (AH 58.59). Ona tvrdi da je seksualnost boanski dar koji se mora paljivo uvati da se ne izopai u "nisku strast" (AH 124). Ovde objavljujemo nekoliko njenih praktinih saveta o hrianskom ponaanju na seksualnom podruju ivota. Prvo, ona poziva roditelje da svoju decu ue anatomiji i fiziologiji ljudskog tela, ukljuujui i "tajnu ivota" (7T 65; CT 126). Drugo, ona savetuje paljivo usmeravanje susreta izmeu mladia i devojaka, u naporu da se osiguraju zdravi meusobni odnosi (2T 482. 483; 4T 95.96). U profesionalnom i institucionalnom ivotu ona zahteva "prefinjenost i delikatnost"; kada je ikako mogue pacijente treba da primaju lekari istoga pola (CH 363-365). Mora se izbegavati svaki mogui trag zla (2T 458.459), svako posebno ukazivanje panje i svaka nedolina familijarnost (MM 145.146). Stareine treba da unapreuju neporonost u mislima, skromnost u odevanju i ednost u reima. "Ukoliko ima na raspolaganju nenih rei, punih ljubavi i ljubazne panje, onda ih uputi onome kome si pred Bogom i anelima obeao ljubav, potovanje i ast sve dok oboje budete iveli." (2T 462) Isto onako kao to je seksualno uzdravanje temeljno hriansko naelo u izvanbranim odnosima, neporonost i vladanje sobom su bitni i u branom ivotu. "Strasti isto tako niskog kvaliteta mogu se nai u branim odnosima kao i izvan braka." (2T 473) To se dogaa kada se ivotinjske strasti bore za prevlast, kada razum izgubi kontrolu nad strastima, kada je ena sputena na nivo "instrumenta" za zadovoljavanje "niskih telesnih sklonosti" (2T 472-474). Takve krajnosti e dovesti do gubitka elje za duhovnim usavravanjem, do ograniavanja delatnosti mozga, iscrpljivanja ivotne snage, do rtvovanja savesti, dostojanstva i ak i do gubljenja identiteta ene (2T 476. 477; TSB 109117). Elen G. Vajt savetuje svima "koji sebe nazivaju hrianima da prinesu svoja tela kao ivu rtvu, svetu, ugodnu Bogu" (2T 381). Iako se sam pojam homoseksualnosti ne spominje u njenim delima, Elen G. Vajt opirno govori o gresima Sodoma i Gomora i kae da su ti gradovi bili razoreni zbog "zadovoljavanja neprirodnih prohteva" kojima su robovali i da su stanovnici tih gradova postali tako "surovi i smeli u svojim odvratnim izopaenostima da ih Bog vie nije mogao trpeti na Zemlji" (3T 162; TSB 119-121). Meutim, njeno pero ima mnotvo ohrabrujuih rei, punih nade, upuenih svima koji ele da se promene. "Oni koji se oslone na Hrista, ne smeju da budu

zarobljeni nikakvom nasleenom (genetikom) ili steenom navikom ili sklonou...Bez obzira kakve su nae nasleene ili steene sklonosti prema zlu, mi ih moemo savladati silom koju je On spreman da nam da." (MH 175.176; DA 329)

D. Pravo graanstva

"Graani Neba e biti i najbolji graani na Zemlji." (MYP 329) Ova izjava na neki nain oliava gledite Elen G. Vajt o hrianinu kao graaninu. "Pravilno gledite o naoj dunosti prema Bogu navodi na pravilno shvatanje nae dunosti prema blinjima." (MYP 329) Pavla i Varnavu nisu mogli osuditi ni uz pomo izjava lanih svedoka, jer sudije nisu mogle "da ne priznaju da uenja Pavla i Varnave tee da ljude uine primernim graanima koji potuju zakone, i da bi moral i red u gradu bili podignuti na vii nivo kada bi istine koje apostoli propovedaju bile prihvaene" (AA 178). Hriani treba da budu odgovorni kao glasai (Te 255) i da unapreuju dobre odnose s vlastima koje vladaju (6T 394-401; AA 69; 1T 201). Meutim, Hristos je postavio granice hrianske dunosti prema graanskim vlastima. Kada zahtevi graanske vlasti nisu u skladu s Bojom voljom, na izbor treba da bude da ostanemo verni Bogu na prvom mestu (DA 602.603; GC 203205).

E. Pristavska sluba "Mi smo pristavi, kojima je na odsutni Gospod poverio staranje o svom domainstvu i o svojim interesima, kojima je i doao na ovaj svet da slui." (8T 37) To je nain na koji hriani posmatraju svoj ivot (9T 246; 7T 176; AH 368). Elen G. Vajt podsea hriane da imanje (4T 480; CS 80), obrazovanje (6BC 1081), talanti (4T 619; 6BC 1081) i energija (2T 432) pripadaju Bogu. Pristavska odgovornost za vreme je posebno vana. Besposlienje, ogovaranje i ugaanje sebi treba da nestanu iz hrianskog naina ivota (2T 500; 4T 72.408; 1T 325; 1SM 86; 9T 48) i da budu zamenjeni vrednoom, molitvom (7T 194; SD 109), usavravanjem uma (3T 146), fizikim vebama (ML 144; CT 295) i paljivim planiranjem (COL 344).

F. Merila odevanja

Izgled je za hrianina vrlo vaan. Elen G. Vajt je napisala stotine stranica o ovom pitanju, ali emo mi izabrati samo nekoliko kratkih tekstova, upuujui istovremeno itaoce na Indeks njenih dela i na odrednice "Odea", "Odelo", "Nakit" i "Ukraavanje". Kada govori o odei Elen G. Vajt podsea hriane da je "naa prednost da proslavimo svoga Stvoritelja. On eli da naa odea bude ne samo uredna i zdrava, ve i prikladna i da nam dobro pristaje" (Ed 248). Njena knjiga "Child Guidance" objavljuje nekoliko osnovnih smernica o odevanju. Nijedan tano odreeni stil nije propisan hrianima kao uniforma (CG 419), ve se preporuuje ono to je uredno, privlano, isto, u skladu s dobrim ukusom, trajno, jednostavno, skromno, i skladu s neijim uzrastom i zanimanjem (CG 419-431; 413-418; MMH 287-294; 2SM 465-479; 5T 499.500). Ona mudro opominje protiv krajnosti koja prljavu i neurednu odeu proglaava dokazom poniznosti, koja urednost proglaava oholou (4T 142.143; CG 415). Ona nastoji da se izbegnu krajnosti. Sama zapaa: "Mnogi ova uputstva smatraju suvie zastarelima da bi bila vredna panje; ali, Onaj koji ih je dao svojim uenicima shvatio je opasnostu koju u nae vreme donosi ljubav prema odevanju i zato nam je poslao svoj glas opomene." (CG 416) Elen G. Vajt pie i o nakitu i ukraavanju. Ovde se podsea na razoaranje novoobraene osobe koja je odustala od noenja "nakita, zlata, srebra i dragulja" i koja se upravo spremala da rasproda sve svoje ukrase kada je ula neku dugoginju vernicu kako uzvikuje: "Zato sve to prodaje? Ja bih to nosila kada bi bilo moje.... Nije dobro da budemo razliiti po svom izgledu, jer tada neemo imati toliko uticaja!" Elen G. Vajt se pita: "Zar je to u skladu sa Hristovim uenjem? Treba li da sledimo Boju Re ili obiaje sveta?" S odobravanjem kae da je nova sestra "odluila da je ipak najsigurnije da se dri biblijskih merila" (Ev 270.271). Hriani, a posebno adventisti sedmog dana, izdravaju se od razmetanja, jer smatraju da je to u skladu s uputstvima Boje Rei i naelom skromnosti (CG 423), imajui na umu potrebe siromanih (2BC 1012; CH 602) i da bi mogli prilagati za propovedanje evanelja (6T 441; WM 269).

G. Merila rekreacije

Postoji velika razlika izmeu rekreacije i zabave, bar po reima Elen G. Vajt. "Rekreacija, kada je dostojna svoga imena, eli da ojaa i izgradi. Pozivajui nas da se odvojimo od svojih uobiajenih briga i zanimanja, ona nudi osveenje umu i telu, i tako nas osposobljava da se s novom energijom vratimo ozbiljnim ivotnim zadacima. Zabava, sa druge strane, trai se zbog zadovoljstva i vrlo esto nas odvodi u krajnosti; ona troi energiju koja nam je neophodna za koristan rad i tako se pokazuje kao smetnja pravom uspehu u ivotu." (Ed 207; AH 513; CT 336; 2T 585-593; 1T 519.520)

itanje moe da bude korisno ukoliko nas ne odvaja od stvarnosti i od itanja Biblije (1T 241.242; SD 178; FE 92-94). Ali, kada itanje budi elju za uzbuenjem, fizike energije se rasipaju, nered u domaim uobiajenim dunostima i njihovo zanemarivanje onemoguavaju normalan i skladan razvoj porodice (4T 497.498; MH 443-448; CT 120.122; AH 410-418; 2T 410.411).
Iako radio i televizija jo nisu bili u upotrebi u vreme Elen G. Vajt, njene opomene da se uvaju prilazi dui i da se izbegava "itanje, gledanje i sluanje onoga to bi moglo da nametne neiste misli" na iznenaujui nain se uklapaju u moderna vremena i upuuju na iskuenja putem medija masovne komunikacije (PP 460; AA 518.519; 4T 108; AH 406-409).

Bioskop i pozorite. Iako se film pojavio tek poetkom dvadesetog stolea, saveti Elen G. Vajt se vrlo dobro mogu primeniti na savremeni film i pozorite. Ona, naime, tvrdi da "u naoj zemlji nema tako monog uticaja koji truje matu, unitava verska oseanja, potkopava elju za smirenim zadovoljstvima i treznim stvarnostima ivota kao to su to teatarske zabave" (4T 653). Ona nudi nekoliko razloga koji su je naveli na ovako negativne ocene. Pozorite nudi okvir u kojemu se "pokvarene navike i grene sklonosti jaaju i potvruju", i to je jo tee, prerastaju u robovanje (4T 653). Sotona se slui pozoritem da bi "ljude i ene zadrao pod svojim uticajem" (Te 252.253). Boji blagoslov se ne moe prizvati na vreme provedeno u pozoritu (R&H, 28. februar 1882); "jedini siguran put je drati se daleko od pozorita" (MYP 380), jer ono gui elju za nebeskim uivanjima. Postepeno hrianin gubi "duh sigurnosti", ljubav prema biblijskoj religiji izumire, jer niko ne moe sluiti Bogu podeljenim srcem (11MR 340). Plesanje. Elen G. Vajt pravi jasnu razliku izmeu plesanja kod Crvenog mora ili Davidovog plesanja kada se koveg vraao u Jerusalim i dananjeg modernog plesanja. Ono prvo je bilo "podseanje na Boga i odavalo je hvalu Njegovom imenu", dok savremeni plesovi gue "ljubav prema svemu to je sveto", i predstavljaju "rtvovanje morala i zdravlja na oltaru uivanja" (PP 707); plesanje u balskoj dvorani ne budi ni jedno jedino "uzvieno ili sveto oseanje" (MYP 399). U smislu preventive, Elen G. Vajt savetuje da ne uimo svoju decu da pleu (CG

181). "Nijedan hrianin ne bi eleo da ga smrt zatekne na takvom mestu (pozorite ili plesna dvorana). Niko ne bi poeleo da se nae na takvom mestu kada Hristos bude doao." (AH 516; MYP 398)

Muzika je jedno od najprikladnijih sredstava kojima hrianin moe da slavi Boga (PP 594) i da oplemenjuje i uzdie svoje misli (Ed 167). Muzika se uje na Nebu na slavu Bogu (ST, 16. septembar 1889), a na Zemlji predstavlja "isto toliko delo oboavanja Boga kao i molitva" (PP 594). kolovanje glasa je "vrlo vano podruje obrazovanja" (PP 594).
Meutim, i Sotona se slui muzikom kao najprivlanijim sredstvom za privlaenje dua (1T 506; 2SM 38). Kada vokalna ili instrumentalna muzika proslavlja izvoae, a ne Boga (MYP 293), kada budi neiste misli i elje (CT 339), kada navodi na uzbuenje , a ne uliva snagu i hrabrost (1T 497), onda su njene posledice "oholost, tatina i ludost"" (MYP 295). Takva muzika se pretvara u instrumenat zla. "Buka nije muzika. Dobro pevanje je slino glasu ptica ono je stiano i melodino." (Ev 510; vidi i Ev 496-512).

H. Hrianske vrline

Hrianski karakter sadri prekrasnu riznicu vrlina, koje "oveka ine dragocenijim od istoga zlata" (9T 186). Te dobre, moralne osobine nisu nam darovane, one se moraju izgraivati i negovati (5T 404).

Potenje je boanska osobina (ML 331; MYP 35). To je trajno odupiranje sklapanju kompromisa na raun verovanja, odanosti i predanosti Bogu. Ni okolnosti (PK 545), ni hitni sluajevi (4T 117), ni nevolje i obeshrabrenja (MYP 80), ni tatina, razmetanje ili laskanje (3T 47), ni preobilje (PP 101), ni dobitak ili svetovna prednost (PP 440) ne mogu uticati na pravog hrianina da promeni svoj smer kretanja i da se udalji od Boje poznate volje. Elen G. Vajt poziva: "Mi moramo imati moralnu kimu, potenje koje ne pada na laskanje, podmiivanje ili zastraivanje." (MH 498) Svaki koji se bude "jo vre oslonio na Boga i osetio da mora sauvati svoje potenje pred Bogom ak i pod cenu svog telesnog ivota, primie snagu odozgo... On ne treba da misli da bi pokuavajui da sklapa kompromise sa svojim prijateljima, koji su ogoreno ustali protiv nae vere, sebi olakao poloaj. Ako bude ostao vrst, s jedinom namerom da slui Bogu bez obzira na cenu, dobie pomo i primiti snagu." (4T 237)

"ak ni sam ivot ne treba da bude otkupljen pod cenu lai. Samo jednom reju ili jednim gestom muenici su se mogli odrei istine i sauvati svoj ivot... Tamnicu, muenje, smrt, ali iste savesti, doekivali su radije nego osloboenje uz uslov da varaju, lau ili otpadnu od Hrista." (4TT 336; PK 479-490; MYP 2732; PP 217-233. 309)

Razboritost. S posebnom uverljivou Elen G. Vajt poziva svoje itaoce da pokau razboritost u svom svakodnevnom ivotu. Poznavanje Boga, predanost Njegovoj volji, aktivan molitveni i verski ivot, pa ak ni sama vera ne mogu zadovoljiti potrebu za zdravim razumom i paljivim razmiljanjem (2T 535). Hriani nisu religiozni ekscentrici koji se ponaaju iracionalno da bi pokazali svoju religioznost. Bog ne osuuje sluenje razboritou u pitanjima koja se tiu ovoga ivota (CS 159), u porodinim finansijama (2T 431), u obavljanju poslovnih poduhvata i u ekonominom sluenju sredstvima. "Religijska dunost i najvia ljudska razboritost na poslovnom podruju moraju se ispreplesti." (AH 381) Elen G. Vajt se suprotstavlja onima koji se drsko "stavljaju u opasan i teak poloaj, i tako sebe izlau iskuenjima iz kojih bi ih samo boansko udo moglo izvesti neoteene i neuprljane... Mi se moramo sluiti razboritou, opreznou i poniznou i paljivo se pribliavati onima koji su napolju." (3T 482) Hriansko svedoenje postaje snano orue kada je obeleeno praktinom mudrou i zdravim razumom. "Sa koliko se tekoa suoavamo, kako esto ometamo delovanje Provienja u nau korist, samo zato to se smatra da razboritost, dalekovidost i briljivost nemaju mnogo veze sa religijom." (ChS 239; PK 633645) Hrabrost. Hrianstvo zahteva izdrljivost i vrstinu. Biti hrianin znai ostati vrst usred sve veeg bezakonja, ostati uz naela i onda kada si izloen pritisku da se prilagodi ili da pristane na kompromis. Hrabrost je ta istinska vrlina (MH 391), neophodna za sueljavanje s nevernikim svetom (1T 287). Kada poslunost Bojim zapovestima (Ev 240) zahteva smer koji se razlikuje od svetovne ugaene staze (GC 597) onda e Sveti Duh dati Bojim slugama vrstinu neophodnu da bi izdrali (PP 657). "Oni koji e postii uspeh moraju da budu hrabri i puni nade. Oni e negovati ne samo pasivne (uljudnost, strpljivost, krotkost, ljubaznost) nego i aktivne vrline (hrabrost, snagu, energinost, izdrljivost)" (MH 497).
Ali hrabrost, kao i sve druge vrline, dolazi samo kao posledica svrsishodne akcije i disciplinovanog obuavanja (5T 213). Elen G. Vajt upuuje dragoceni savet onima koji ele da rastu u hrianskoj hrabrosti: "Ni u kojem sluaju se ne smemo obeshrabriti. Drimo svoj pogled daleko od neugodnih delova svoga iskustva i neka nae rei budu pune vedrine i radosti. Mi sebe moemo okruiti sunanom atmosferom ili atmosferom punom potitenosti. Nauimo sebe da

govorimo hrabro!" (SD 218) Osim toga, Elen G. Vajt poziva svoje istovernike hriane da prihvate injenicu da je "naa jedina sigurnost u tome da istrajemo kao Boji posebni narod. Ne smemo popustiti ni za jedan jedini santimetar obiajima i modi ovoga izopaenoga veka, moramo ostati moralno nezavisni, ne sklapajui nikakve kompromise sa njegovim pokvarenim i idolopoklonikim navikama. Trebae nam mnogo hrabrosti i nezavisnosti da se uzdignemo iznad verskih merila hrianskoga sveta." (5T 78)

Opratanje. Celokupno shvatanje opratanja u spisima Elen G. Vajt pokazuje da je ona u njemu sistematski povezala nekoliko biblijskih doktrina. Prvo, ona potvruje da je ljudska priroda tako proeta grehom da nae autonomne akcije prema Bogu, blinjima i samima sebi, bez boanske pomoi postaju moralno uvredljive (COL 311; SC 18.19; DA 676). Drugo, u njenim spisima greh je opisan kao konano i najnepodnoljivije zlo u svemiru. Za greh nema izgovora (Da 811; MH 451; PP 738), Bog ga ne bi mogao ni oprostiti ukoliko bi time morao ugrozitii svoju pravednost, svetost i istinu (7BC 912.913); greh se ne moe opravdati (4T 370), niti se moe olako shvatiti (SC 33; COL 248; Ed 291). ak ni ljubav nije mogla da navede Boga da opravda greh (COL 316; PP 522).
Tree, "Boja mrnja prema grehu je jaka kao smrt" (DA 57), ali je Njegova ljubav prema grenicima jaa i od greha u njima (SC 54; 5T 633). "Hristos je uvek odvajao skruenu duu od greha. On je doao da uniti dela Sotonina, i On se postarao da Sveti Duh moe da bude izliven na svaku pokajniku duu, da bi je sauvao od greha" (DA 311). im je dolo do greha, pojavio se i Spasitelj (1BC 1084; DA 210), koji je svojom smru osigurao unitenje (DA 764) i potpuno brisanje greha iz svemira (PP 33). etvrto, u teologiji Elen G. Vajt oprotenje greha se pojavljuje u trenutku brisanja greha iz ljudske prirode. Hristos ne spasava oveka u njegovim gresima, ve od njegovih greha! (DA 668; 4T 251; MB 114). On to ini plaajui kaznu za greh, tako da ljudi ne nastavljaju da budu u grehu (TM 161.162), ve mogu da dobiju oprotenje (3T 372). U iskustvu oprotenja neophodna je i ovekova saradnja. Dok se oprotenje greha i osloboenje od greha ne mogu zasluiti (MB 115.116), kupiti (GC 84), niti osigurati guenjem stare prirode, svoga ja (5T 635; GC 72), jer je to dar od Boga (DA 745), ipak se daju pod uslovom (SC 52; 5T 640) i zavise od naeg prihvatanja nebeskog dara. Ovo prihvatanje oprotenja se pokazuje time to grenik dolazi Hristu (MYP 108)) skruena srca (2TT 94), kao pokajnik (7BC 916; SC 26.27; SD 13; 1SM 393; 2T 293), priznaje svoje grehe (2T 293), spreman je da odbaci svoje grene puteve (MB 127; SC 32) i da oprosti onima koji su njega povredili (COL 245-247; MB 113-116; SC 97). Oprotenje se daje besplatno na temelju Boje nezasluene ljubavi, ali postaje delotvorno u svakom posebnom sluaju kada ovek prihvati taj dar (COL 251). Tada se sigurnost (PK 668), neizrecivi mir, radost i odmor naseljavaju u ovekovo srce (MH 267).

Ali, prvi korak je da doemo Isusu "upravo onakvi kakvi jesmo, greni, bespomoni, zavisni. Mi moemo doi sa svim svojim slabostima, svojim ludostima, svojom grenou, i pasti pred Njegove noge kao pokajnici. Njegova je slava da nas zagrli rukama svoje ljubavi, da zavije nae rane, da nas oisti od svakog bezakonja. I upravo tu hiljade gree: oni ne mogu da veruju da im Isus oprata lino, kao pojedincima. Oni ne hvataju Boga za re." (SC 52) Ovo bogato iskustvo oprotenja ui ljudska bia kako da oprataju svojim blinjima. Hristolik duh, spreman da oprata (2T 566.567), pomae da se uklone uspomene na bolnu prolost (3T 97) i pomae umu i srcu da budu kreativni i da rastu. Sauee i oprotenje podiu one koji su nam skrivili i daju svakome jo jednu priliku 2T 566). Hriansko ponaanje bi bilo beznadean poduhvat ukoliko ne bi bilo vrline opratanja (MB 21.22; MB 21-24.113-116; SC 9-56; PP 359-362).

IV. Literatura

Atkinson, David J. et al., eds. New Dictionary of Christian Ethics and Pastoral Theology. Downers Grove, Ill.: Inter Varsity, 1995. Barclay, Oliver R. The Intelect and Beyond. Grand Rapids. Zondervan, 1985. Bonfoeffer, Dietrich. The Cost of Discipleship. London: SCM Press Ltd, 1959. Childress, James F. and John Macquarrie, eds. The Westminster Dictionary od Christian Ethics. Fhiladelphia: Westminster, 1986. Davis, John J. Evangelical Ethisc. Phillipsburg, N.J. Presbyterian and Reformed Pub. Co, 1985. Frankl, Viktor. "Youth in Search of Meaning" 1973. National Catholic Education Association Convention. New Orleans, Louisiana (Waco, Tex: Wold Cassette Library, 1973 (No 0205) Geisler, Norman L. Ethics: Alternatives and Issues, Grand Rapids: Zondervan, 1971.

Henry, C.F.H. ed. Bakers Dictionary of Christian Ethics. Grand Rapids: Baker, 1973. ---------------- Christian Personal Ethics. Grand Rapids, Eerdmans, 1975. Heschel, Abraham Joshua. The Sabbath. New York: Farrar, Straus and Giroux, 1977. Hess, J. Daniel. Integrity. Scottdale, Pa: Herald Press, 1978. Johnsson, William G. "On Behalf of Simplicity", Adventist Review, Mar 20, 1986. P.4. Kainer, Gordon. Faith, Hope, and Clarity. Mountain View, Calif. Pacific Press, 1977. Kaye, Bruce and Gordon Wenham, eds. Law, Morality amd the Bible. Downers Grove, Ill. InterVarsity, 1978. Lammers, Stephen E. and Allen Verhey, eds. OOn Moral Medicine: Teological Perspectives in Medical Ethics. Grand Rapids, Eerdmans, 1987. La Rondelle, Hans. Perfection and Perfectionism. Berrien Springs, Mich. Andrews University Press, 1971. 1975. Lutzer, Erwin W. How to Say No to a Stuborn Habit. Wheaton, Ill. Victor Brooks, 1985. McDowell, Josh. and Bob Hostetler. RRight From Wrong. Dallas: Word, 1994. Moore, Peter C. Disarming the Secular Gods. Downers Grove, Ill. InterVarsity, 1989. Mott, S. Charles. Biblical Ethics and Social Change. New York: Oxford University Press, 1982. Niebuhr, H. Richard. Christ and Culture. New York: Harper and Brothers, 1951. Sell, Alan P. Aspects of Christian Integrity. Louisville: Westminster/John Knox, 1990. Shames, Laurence. The Hunger for More. New York: Timer Books, 1989.

Smedes, Lewis B. Choices: Making Right Decisions in a Complex World. San Francisco: Harper and Row, 1986. --------------- Love Within Limits. Grand rapids: Eerdmans, 1978. Smith, Paul. Managing God's Goods. Nashville: Southern Publ. Assn, 1973. Springett, Ronald M. Homosexuality in History and ih the Scriptures. Washington D.C: Biblical Research Institute, 1988. Taylor, Richard S. The Disciplined Life. Kansas City, Mo: Beacon Hill, 1962. Ttielicke, Helmut. The Ethics of Sey. Grand Rapids: Baker, 1964.

Prevod zavren: 11. VII 2001. Milan ulji