SVAMI VIVEKANANDA

IZREKE
I

IZREKE

PESME

***

Istinski junak dela u tiini. Pre sunca, meseca, zemlje, pre zvezda ili kometa, pre nego to se i Vreme rodilo, Ja sam bio, jesam i biu. *** ***

Ljubav nikada ne podbacuje i ne izneverava, sine moj; danas ili sutra ili vekovima kasnije, Ljubav e pobediti! Voli li svoga blinjeg? ***

Ako hiljadu puta ne uspe, pokuaj jo jednom. ***

Pobedi sebe i itav univerzum je tvoj. ***

Ne mari za neuspehe; oni su sasvim normalni, oni su ivotne lepote, ti neuspesi. ta bi ivot bio bez njih? ***

Neka ti srce bude poput okeana, otii izvan svih triarija sveta, budi lud od radosti ak i u nevolji, doivi svet kao sliku i onda uivaj u njegovoj lepoti, znajui da na tebe nita ne utie niti te povreuje. ***

Nijedno veliko delo nije ostvareno u ovome svetu pomou podlog lukavstva. ***

Koncentracija je svetiljka koja nam pokazuje svaki ugao znanja. ***

On je ve u svakome delu, u svakoj misli, u svakom oseanju. ***

Ne moemo spolja videti ono to nismo iznutra. ***

Kada itav univerzum spava, On ne spava. ***

Ni ne trai, ni ne izbegavaj; prihvati ono to doe. ***

itav svemir je ispunjen Bogom, a ne grehom. ***

Rade jedino oni koji misle da e pomo stii, neposredno, oni su na terenu rada.

U svakome biu On ivi, i kroz sve umove On misli.

***

Ova je zemlja uzvienija od svih nebesa; ovo je najvea kola u vasioni. ***

***

Ja sam bio, ja jesam, i ja u biti. Svet vidimo onakvim kakvi smo mi sami. *** ***

Ako si ist, ako si jak, ti, jedan ovek, ravan si celome svemiru. Ako smatra sebe za snanog, snaan e i biti. *** ***

Iz istote i tiine dolazi re snage. ta god da misli, to e i biti. *** ***

Roen si da pobedi prirodu, a ne da je sledi. Ja imam pravo da radim. Ostalo Majka zna. *** ***

Ljubav ini ceo kosmos ovekovim vlastitim domom. Snaga je ivot, slabost je smrt. *** ***

Ljubav ogromna i beskrajna, iroka poput neba i duboka poput okeana to je najvea i jedina dobit u ivotu. Blaen je onaj ko je stekne. ***

Grenik je samo onaj ko u drugome oveku vidi grenika. ***

Ljubav je najjednostavnija od svega, ona ne eka na logiku, ona je prirodna. ***

Najvei greh je smatrati sebe slabim. ***

Tajna je u jednostavnosti. ***

Postoji samo jedan bitan sastojak u ivotu koji je vredan da se poseduje po svaku cenu, a to je Ljubav. ***

Kada spozna sebe, sve ti je poznato.

Dua ne zna; ona je samo znanje.

***

***

Niko nikada nije stvorio znanje; ovek ga donosi iznutra. ***

Snaga je u dobroti, u istoti. ***

Najvea nagrada za znanje je samo znanje. ***

Vasiona je postvareni Bog. ***

Onaj ko moe da poludi od ideje, jedini vidi Svetlost. Sloboda ve jeste. *** ***

Ne moe verovati u Boga sve dok veruje u sebe. ***

Koren nesree je u zabludi da smo tela. U tome je, ako je i u emu, prvobitni greh. ***

Oseanje je dua, tajna svega. ***

Jedna strana kae da je misao prouzrokovana materijom, a druga da je materija prouzrokovana milju. Oba iskaza su netana; materija i misao su koegzistirajue. Postoji neto tree ega su i materija i misao proizvodi. ***

im se uplai, ti si nita. Jedino strah je smrt. *** ***

Kao to se estice materije povezuju u prostoru, tako se talasi uma povezuju u vremenu. ***

Kada misli da si telo, odvojen si od univerzuma; kada misli da si dua, ti si varnica iz ogromne Veite Vatre; kada misli da si Atman (Jastvo), ti si Sve. ***

Odrediti, tj. definisati Boga je bruenje ve izbruenog; jer On je jedino bie koje znamo. ***

Religija je ideja koja ivotinju uzdie do oveka, a oveka do Boga.

Volja nije slobodna ona je fenomen ogranien uzrokom i posledicom ali postoji neto iza volje to je slobodno.

***

***

Spoljna priroda je samo unutarnja priroda prostrano izraena. ***

Istina se moe iskazati na hiljadu razliitih naina, a ipak svaki od njih moe biti pravi. ***

Motiv je merilo tvoga rada. Koji motiv moe biti uzvieniji od toga da si ti Bog, i da je i najnii ovek takoe Bog?

Mora da raste iznutra ka napolje. Niko te ne moe nauiti, niko te ne moe uiniti duhovnim. Nema drugoga uitelja osim tvoje vlastite due. ***

***

Posmatra u psihikom svetu treba da bude veoma odluan i nauno obuen. ***

Ako se u beskonanom lancu nekoliko karika mogu objasniti, istim metodom moe se objasniti sve. ***

Verovati da je um sve, da je misao sve, to je samo vii oblik materijalizma. ***

Besmrtnost je dostigla ona osoba koju ne uznemirava nita materijalno. ***

Ovaj svet je golema gimnastika dvorana u koju dolazimo da uinimo sebe jaim.

Sve se moe rtvovati zbog istine, ali istina se ne moe rtvovati ni zbog ega. ***

***

Ne moe pouiti dete nita vie no to moe odgajiti biljku. Sve to moe da uini je sa negativne strane moe samo da pripomogne. Jer dete je manifestacija iznutra; ono razvija svoju vlastitu prirodu ti moe samo da ukloni prepreke. ***

Traganje za istinom je izraz snage ne bojaljivo pipanje slabog, slepog oveka. *** Bog je postao ovek; ovek e ponovo postati Bog. ***

im stvori sektu, protestuje protiv univerzalnog bratstva. Oni koji zaista oseaju univerzalno bratstvo ne priaju mnogo, ali sami njihovi postupci glasno govore.

Detinjasto je govoriti da ovek umire i odlazi na nebo. Mi nikada ne dolazimo i ne odlazimo. Mi smo tu gde smo. Sve due koje su bile, jesu, i bie, nalaze se u jednoj geometrijskoj taki.

***

Onome ija se knjiga srca otvorila ne trebaju druge knjige. Njihova jedina vrednost je da u nama izazovu udnju. One su samo doivljaji i iskustva drugih. ***

***

Budi milosrdan prema svim biima. Saali se nad onima koji su u nevolji. Voli sva stvorenja. Ne budi ljubomoran ni na koga. Ne gledaj na tue mane. ***

Ja lino prihvatam onoliko od Veda koliko se slae sa razumom. Delovi Veda su oigledno protivreni. Vede se ne smatraju nadahnutima u zapadnjakom smislu rei, nego su prihvaene kao sveukupno Boije znanje, sveznanje. Ovo se znanje pojavljuje na poetku ciklusa i ispoljava se; a kada se ciklus zavri, ono se sputa u siunu formu. Kada se ciklus ponovo projektuje, to se znanje projektuje sa njim. Dovde je teorija u redu. Ali to da su Njegovo znanje iskljuivo knjige koje se zovu Vede je puka sofistika. Mnogi se slau da su samo oni delovi Veda koji su u skladu sa razumom zaista Vede, a da ostali to nisu. Mnogi nai filozofi zauzeli su ovo stanovite. ***

ovek nikada ne umire, niti je ikada roen; tela umiru, ali nikada on. ***

Niko se ne raa u religiji, ali je svako roen za religiju. ***

Meu svim svetim spisima sveta Vede su jedine koje objavljuju da je izuavanje Veda od drugostepenog znaaja. Pravo izuavanje je ''ono pomou kojeg spoznajemo Nepromenljivo''. A to nije ni itanje, ni verovanje, ni rasuivanje, nego nadsvesna percepcija, odnosno samadi. ***

Zaista postoji samo jedno Jastvo u vasioni, sve ostalo su samo Njegove manifestacije. ***

Svi se potovaoci i molioci dele na proste mase i nekolicinu smelih. ***

Nekada smo bili niske ivotinje. Pri tom mislimo da su one neto drugo nego mi. Zapadni ljudi kau: ''Svet je stvoren zbog nas''. Da tigrovi mogu da piu knjige, rekli bi da je ovek stvoren zbog njih i da je on najgrenija ivotinja, zato to ne doputa njemu (tigru) da ga se lako doepa. Crv koji danas gamie pod tvojim nogama je budui Bog. ***

Ako je nemogue postii savrenstvo ovde i sada, nema dokaza da ga moemo postii u bilo kojem drugom ivotu. ***

Ako savreno poznajem jednu grudvu zemlje, znam svu postojeu zemlju. Ovo je znanje o principima, ali njihova prilagoenja su raznovrsna. Kada poznaje sebe, poznaje sve.

''Veoma bih voleo da nae ene poseduju vau intelektualnost, ali ne ukoliko to mora da bude po cenu istote'', rekao je Svami Vivekananda u Njujorku. ''Divim vam se zbog svega onoga to znate, ali mi se ne dopada nain na koji ruama pokrivate ono loe i nazivate ga dobrim. Intelektualnost nije najvie dobro. Moralnost i duhovnost su stvari ka kojima stremimo. Nae ene nisu tako obrazovane, ali su zato ednije.''

''Za svaku enu bi svaki mukarac izuzev njenoga mua trebao da bude poput sina. Za svakog mukarca svaka ena izuzev njegove supruge treba da bude poput majke. Kada se osvrnem oko sebe i pogledam ono to nazivate ljubavnom intrigom, dua mi se ispuni odvratnou. Sve dok ne nauite da zanemarite pitanje seksa i da se sretnete na terenu opte ovenosti, vae se ene nee zaista razvijati. One e do tada biti samo igrake i nita vie. Sve je ovo uzrok razvoda. Vai mukarci se klanjaju i nude stolicu, ali u sledeem trenutku dele komplimente. Kau: 'Ah, gospoo, kako su vam predivne oi!' Otkuda im pravo da to rade? Kako mukarac sme da se usudi na tako neto, i kako vi ene to doputate? Takve stvari razvijaju onu manje plemenitu stranu ljudskosti; one ne naginju uzvienim idealima. ''Ne treba da smatramo da smo mukarci i ene, ve samo da smo ljudska bia, roena da neno paze i pomau jedna drugima. im mladi i devojka ostanu sami on je obasipa komplimentima, i pre nego to izabere suprugu udvarao se moda stotinama ena. Pih! Da sam se opredelio za brani ivot, mogao sam nai enu koju bih voleo i bez svega toga! ''Dok sam bio u Indiji i spolja posmatrao ove stvari, reeno mi je da je to u redu, da se radi samo o zadirkivanju i ali, i poverovao sam u to. Ali otada sam dosta putovao, i znam da to nije u redu. To je pogreno, samo to vi na Zapadu zatvarate oi i to nazivate dobrim. Nevolja je sa zapadnim nacijama to su mlade, budalaste, udljive i imune. tetu moe napraviti i samo jedna od tih osobina; ali kada su sve tri, sve etiri, udruene, tada se uvajte!'' Ali koliko god Svami otro govorio o tome, Boston je primio najtei udarac: ''Boston je najgori od svih. Tamo su sve ene hirovite moderne lutkice, sve su nepouzdane, sa jedinom sklonou da prate neto novo i neobino.'' ***

''Ovaj svet'' i ''onaj svet'' su rei za zastraivanje dece. Sve je ''ovaj svet''. Da bi se ivelo i kretalo u Bogu jo ovde, u ovome telu, sve lino treba odbaciti, sve predrasude treba otkloniti. Takve linosti ive u Indiji. Gde su takvi u ovoj zemlji (Americi)? Vai propovednici govore protiv sanjara. Narodu ove zemlje bilo bi bolje da je bilo vie sanjara. Postoji itekakva razlika izmeu sanjarenja i razmetljivosti devetnaestog veka. Ceo svet je ispunjen Bogom a ne grehom. Pomozimo jedni drugima, volimo jedni druge. ***

Neka umrem kao istinski sanijasi, kao to je bio sluaj sa mojim Uiteljem, ne marei za novac, za ene, ni za slavu! A od njih je najpodmuklija ljubav prema slavi! ***

Nikada nisam govorio o osveti, uvek sam govorio o snazi. Sanjamo li da se osvetimo na ovoj kapi u morskome mlazu? Meutim, to je velika stvar za komarca! ***

''Ovo je velika zemlja'', rekao je Svamii jednom prilikom u Americi, ''ali ne bih voleo da ivim ovde. Amerikanci previe misle o novcu. Oni mu daju prednost u odnosu na sve ostalo. Morate mnogo toga da nauite. Kada vaa nacija bude stara poput nae, biete mudriji.'' ***

Moda u ustanoviti da je dobro da izaem iz svoga tela da ga odbacim kao zastarelo odelo. Ali neu prestati da radim! Svugde u inspirisati ljude, sve dok svetu ne bude jasno da je jedno sa Bogom. ***

''Gde je duhovnost koju bi ovek oekivao u zemlji'', rekao je u Americi, ''koja se toliko razmee svojom civilizacijom?'' ***

Sve to ja jesam, sve to e i svet jednoga dana biti, jeste zahvaljujui mome Uitelju, ri Ramakrini, koji je ovaplotio i iskusio i pouavao ovo

udesno jedinstvo koje je u osnovi svega, pronaavi ga podjednako u hinduizmu, u islamu i u hrianstvu. ***

***

Milou Gurua, sledbenik postaje pandit (uenjak) i bez itanja knjiga. ***

Ako ulo ukusa oslobodite uzdi, i ostali organi e razuzdano pojuriti. ***

Ne postoje ni greh ni vrlina: postoji samo neznanje. Spoznajom nedvojnosti ovo neznanje biva uklonjeno. ***

nana, bakti, joga i karma to su etiri staze koje vode ka spasenju. ovek treba da sledi stazu za koju je najpodesniji; ali u ovoj epohi poseban naglasak valja staviti na karma-jogu. ***

Religijski pokreti dolaze u skupinama. Svaki od njih nastoji da se izdigne iznad ostalih. Ali, po pravilu, samo jedan od njih zaista dobija na snazi i na kraju guta sve druge pokrete svoga doba. ***

Religija nije stvar zamiljanja nego neposrednog opaanja. Onaj ko je video makar i jedno jedino vie bie vredniji je od mnogih knjiki obrazovanih pandita. ***

Jednom je Svamii nekoga jako hvalio; na to mu je jedna osoba koja je sedela do njega rekla: ''Ali on ne veruje u tebe.'' Svamii je smesta uzvratio: ''Postoji li neki pravna obaveza da on to mora da ini? On obavlja koristan posao, i zato je vredan hvale.'' ***

Knjiko znanje nema prava da stupi u podruje istinske religije. ***

Propast religijske sekte poinje onoga dana kada u nju ue klanjanje bogataima. ***

Kada je Svamii bio u Ramnadu, u toku razgovora je izjavio da je ri Rama Paramatman (uzviena dua, dua svega), a da je Sita ivatman (pojedinana dua), dok je telo svakog mukarca ili ene Lanka (Cejlon). ivatman koji je bio obavijen telom, odnosno zatoen na ostrvu Lanki, uvek je eleo da bude u srodstvu sa Paramatmanom, ri Ramom. Ali rakase (demoni) to ne bi dozvolili, a rakase predstavljaju odreene karakterne crte. Na primer, Vibiana predstavlja satva-gunu, Ravana predstavlja radas, a Kumbakarna tamas. Satva guna znai dobrotu; radas znai poudu i strasti, a tamas mrak, uspavanost, pohlepu, zlobu i njihove pratioce. Ove gune spreavaju Situ, ivatmana, koji je u telu ili Lanki, da se pridrui i spoji sa Paramatmanom, Ramom. Sita, tako utamniena i nastojei da se sjedini sa svojim Gospodom, prima u posetu Hanumana, Gurua ili boanskog uitelja, koji joj pokazuje Gospodov prsten, a to je Brama-nana, vrhovna mudrost koja razara sve obmane; i tako Sita pronalazi nain da bude jedno sa ri Ramom ili, drugim reima, ivatman otkriva da je jedno sa Paramatmanom. ***

Istinski hrianin je istinski hindus, a pravi hindus je i pravi hrianin. ***

Ako eli da uini bilo ta loe, uini to pred svojim pretpostavljenima.

Sve zdrave socijalne promene su ispoljenja duhovnih sila koje deluju iznutra, i ukoliko su ove jake i dobro podeene, drutvo e se urediti u skladu sa njima. Svaki pojedinac mora da isposluje svoje sopstveno spasenje; nema drugog naina, a isto to vai i za nacije. A opet, istaknute ustanove svake nacije su uslovi samog njenog postojanja i ne mogu se preoblikovati uticajem nijedne druge rase. Sve dok se ne razviju naprednije institucije, svaki pokuaj da se srue one stare bie poraavajui. Razvitak je uvek postupan. Veoma je lako ukazati na nedostatke institucija, poto su sve vie ili manje nesavrene, ali pravi dobroinitelj oveanstva je onaj ko pomae pojedincu da prevazie svoja nesavrenstva, pod kakvim god institucijama iveo. Kada su jedinke uzdignute, nacija i njene ustanove neminovno se uzdiu. estiti ljudi ignoriu loe obiaje i zakone, i zamenjuju ih nepisanim ali monijim zakonima ljubavi, saoseanja i integriteta. Srena je nacija koja moe da se uspne do neophodnosti samo nekoliko knjiga zakona, i vie ne mora da razbija glavu oko ove ili one institucije. Dobri ljudi izdiu se iznad svih zakona, i pomoi e svojim blinjima da se izdignu, pod kakvim god uslovima da ive. Spasenje Indije, zbog toga, zavisi od snage pojedinca, i od njegovog ostvarenja unutarnje boanstvenosti. ***

Stalno doputamo da sentiment uzurpira mesto dunosti i laskamo sebi da postupamo reagujui na pravu ljubav. ***

Moramo otii izvan emocionalizma ako elimo snagu odricanja. Emocija pripada ivotinjama. One su u potpunosti emotivna stvorenja. ***

Nije rtvovanje viega reda umreti za svoje potomstvo. ivotinje to ine, i to jednako spremno kao i svaka ljudska majka. Takav in nije znak istinske ljubavi; to je samo slepa emocija. ***

Veno nastojimo da naa slabost izgleda kao snaga, na sentiment kao ljubav, na kukaviluk kao hrabrost, i tako dalje. ***

Reci svojoj dui u pogledu tatina, slabosti, itd.: ''Tebi to ne prilii. Tebi to ne prilii.'' ***

Duhovnost se ne moe postii dok ne nestane materijalizam. ***

Prva beseda u Giti moe da se shvati alegorino. ***

Nikada mu nije voleo enu zarad ene, niti je ena volela mua zarad mua. Bog u eni je ono to mu voli, i Bog u muu je ono to ena voli. U svakome je Bog ono to nas privlai ka onome koga volimo, Bog u svemu i u svakome ini da volimo. Bog je jedina ljubav. ***

''Svami, vi nemate ideju o vremenu'', zamerio je nestrpljivi ameriki posveenik, plaei se da ne zakasni na svoj prevoz. ''Ne'', mirno je uzvratio Svamii, ''vi ivite u vremenu; mi ivimo u venosti!'' ***

O, kada biste samo poznavali sebe! Vi ste due; vi ste Bogovi. Ako se ikada oseam kao da hulim, to je kada vas nazivam ovekom. ***

U svakome je Bog, Atman; sve ostalo je tek san, iluzija.

***

Stvari nisu poboljane, ali mi smo poboljani menjajui ih. *** ***

Ako ne nalazim sreu u ivotu Duha, hou li traiti zadovoljenje u ivotu ula? Ako ne mogu da dobijem nektar, treba li da ponovo spadnem na vodu iz jarka? Ptica zvana ataka pije samo vodu iz oblaka, stalno dozivajui dok leti u visine: ''ista vodo! ista vodo!'' I nikakva oluja ili nepogoda ne mogu da pokolebaju njen let niti da uine da se spusti na to da pije sa zemlje. ***

Hajde da pomognem svome blinjem; to je sve to pokuavam. ***

Svaka sekta koja vam moe pomoi da spoznate Boga je dobrodola. Religija je spoznaja i ostvarenje Boga. ***

''Ne'', odgovorio je veoma blago Svamii na jedno pitanje u Njujorku, ''ne verujem u okultno. Ako je neto nestvarno, onda ni ne postoji. Neobine stvari su prirodne pojave. One su nauna materija, i stoga za mene nisu okultne. Ne verujem u okultna udruenja. Ona ne ine nikakvo dobro, i nikada ne mogu da ine dobro.'' ***

Ateista moe da bude dobrotvoran i velikoduan, ali ne i religiozan. Ali religiozan ovek mora da bude dobrotvoran i velikoduan. ***

Postoje etiri opte vrste ljudi racionalna, emotivna, mistina, i radnik. Za svaku od njih moramo da obezbedimo prikladnu formu bogosluenja. Evo ga racionalni ovek, koji kae: ''Ja ne marim za ovu formu oboavanja. Dajte mi filozofsku, racionalnu to mogu da potujem.'' Dakle, za racionalistu je racionalno, filozofsko oboavanje. Evo ga radnik. On kae: ''Ne tie me se bogosluenje filozofa. Dajte mi posao koji u obaviti za svoga blinjeg.'' Zato je za njega predvien rad kao put oboavanja. I za mistika i emotivca imamo odgovarajue oblike posveenosti. Svi ovi ljudi nalaze u religiji temelje svoga verovanja. ***

Svako doivljava havariju na hridini tobonjeg guruizma, izuzev onih dua koje su bile roene da budu Gurui. ***

ovek se sastoji od ivotinjstva, ovenosti i boanstvenosti. ***

Ja idem za istinom. Istina nikada nee stupiti u savez sa laljivou i obmanom. ak i da je ceo svet protiv mene, Istina na kraju mora pobediti. ***

Izraz ''socijalni napredak'' ima smisla koliko i ''vru led'' ili ''mrana svetlost''. U krajnjoj liniji, ne postoji takva stvar kao to je ''socijalni napredak''!

Gde god najhumanistikije ideje padnu u ake gomile, prvi rezultat koji zapaate je njihova degradacija. Obrazovanje i intelekt su ono to pomae

da stvari budu bezbedne. U zajednici su obrazovane osobe one koje su pravi uvari religije i filozofije u njihovom najistijem obliku. Taj oblik slui kao pokazatelj intelektualnog i socijalnog stanja zajednice. ***

i jedino tada, kao to kau Upaniade ''vor srca je preseen nadvoje, i sve sumnje su dokrajene'' (Mundaka Upaniada, II.ii.8). Kada su u stara vremena ovo znanje (nana) i ovo oseanje (bava) istovremeno bujali u srcu riija (mudraca), tada je Najvia Istina postala poetina, i tada su Vede i ostali spisi napisani. Iz tog razloga ovek otkriva, prouavajui ih, da su se dve paralelne linije bave i nane na kraju srele u ravni Veda i postale zdruene i nerazdvojne. ***

''Nisam doao'', rekao je Svamii jednom prilikom u Americi, ''da vas preobratim u novu veru. elim da zadrite svoju sopstvenu veru; elim da metodistu uinim boljim metodistom; prezbiterijanca boljim prezbiterijancem; unitaristu boljim unitaristom. elim da vas nauim da ivite istinu, da otkrijete svetlost unutar vae vlastite due.'' ***

Srea se oveku predstavlja nosei krunu tuge na glavi. Onaj ko je doekuje i prihvata mora takoe da doeka i prihvati tugu. ***

Slobodan je i velik onaj ko svetu okree lea, ko se svega odrekao, ko je obuzdao svoju strast, i ko udi za mirom. ovek moe da stekne politiku i socijalnu nezavisnost, ali ako je rob svojih strasti i elja, ne moe da oseti istu radost istinske slobode. ***

Svete knjige razliitih religija upuuju na razliite naine ostvarenja ideala univerzalne ljubavi, slobode, odvanosti i nesebinog ovekoljublja. Svaka religijska sekta je u naelu u raskoraku sa drugima zbog svoga shvatanja o tome ta je vrlina a ta porok, i bori se sa ostalima oko pitanja naina sticanja vrline i izbegavanja poroka, umesto nianjenja i ostvarenja cilja. Svaki nain je vie ili manje koristan, a Gita (XVIII.48) kae: ''Svaki poduhvat je praen manama kao to dim prati vatru''; zato e se naini i sredstva nesumnjivo initi vie ili manje manjkavima. Ali budui da treba da dostignemo najviu vrlinu pomou naina koji su u velikom broju izloeni u svetim knjigama, treba da damo sve od sebe da ih shvatimo i sledimo. Povrh toga, oni treba da budu saobraeni sa razumom i sposobnou rasuivanja. Time e, kako napredujemo, zagonetka vrline i poroka biti reena samo od sebe. ***

initi dobro drugima je vrlina (darma); povreivanje drugih je greh. Snaga i odvanost su vrline; slabost i kukaviluk su greh. Nezavisnost je vrlina; zavisnost je greh. Voleti druge je vrlina; mrzeti druge je greh. Vera u Boga i u svoje vlastito Jastvo je vrlina; sumnja je greh. Znanje o jedinstvu je vrlina; vienje razliitosti i nejednakosti je greh. Razliite svete knjige samo pokazuju naine sticanja vrline. ***

Kada je, putem rasuivanja, Istina shvaena intelektom, tada je ostvarena i u srcu, vrelu oseanja. Time glava i srce postaju prosvetljeni istovremeno;

Koliko je onih koji u dananje vreme u naoj zemlji zaista razumeju astre (vrsta svetih spisa)? Ljudi su samo nauili rei kao to su Braman, maja, prakrti, i tako dalje, i sa njima prave zbrku u svojim glavama. Odloivi u stranu pravo znaenje i namenu astri, oni se iskljuivo raspravljaju oko rei. Ukoliko astre ne mogu da pomognu svim ljudima u svim prilikama i u svim vremenima, od koje su onda koristi takve astre? Ako astre pokazuju put samo sanijasijima, a ne i kuevlasnicima i domainima, kakvu onda potrebu ima domain za takvim jednostranim astrama? Ako astre mogu da pomognu ljudima samo kada napuste svako delo i posao i povuku se u ume, a ne mogu da upute na nain kako da se upali svetiljka nade u srcima ljudi iz svakidanjeg radnog sveta usred svakodnevne muke, bolesti, bede i siromatva, u klonulosti i potitenosti pokajnika, u samo-prekorevanju ugnjetenih, u grozoti bojnog polja, u pohoti, srdbi i

uitku, u radosti pobede, u tmini poraza, i najzad, u jezivoj noi smrti onda bespomono i maloduno oveanstvo nema potrebu za takvim astrama, i takve astre uopte nee biti astre!

***

Posredstvom boge (uivanja) i joga e s vremenom doi. Ali avaj, usud mojih zemljaka je takav da, da i ne govorimo o imanju joge, ne mogu da imaju ak ni malo boge! Trpei sve mogue oblike ponienja oni uz krajnje tekoe mogu da zadovolje tek najoskudnije potrebe tela pa ak ni to ne mogu svi! udnovato je to takvo stanje stvari ne remeti na san i ne podie nas na nae neodlone dunosti. ***

Govorei o arhitekturi rekao je: ''Ljudi kau da je Kalkuta grad palata, ali kue izgledaju kao mnotvo kutija postavljenih jedna na drugu! One ne saoptavaju nikakvu zamisao, nikakvu ideju. U Radputani jo uvek moete nai mnogo iste hindu arhitekture. Ako osmotrite darmaalu (zgradu za smetaj hodoasnika), osetiete kao da vas rairenih ruku poziva da u njoj naete sklonite i iskusite njeno bezgranino gostoprimstvo. Ako pogledate hram, sigurni ste da pronalazite Boansko Prisustvo u i oko njega. Ako pogledate seosku kolibu, odmah ete biti u stanju da shvatite posebna znaenja njenih razliitih delova, kao i to da itava struktura otuda nosi dokaz nadmone prirode i ideala vlasnika. Ovu vrstu izraajne arhitekture nisam video nigde osim u Italiji.'' ***

Kada se rodi genije od oveka sa izvesnom naroito velikom sposobnou, svi najvei i najkreativniji talenti itavog naslea crpu se za uobliavanje njegove linosti i bivaju isceeni do kraja. Iz tog razloga moemo da primetimo da su svi koji se potom raaju u takvoj porodici ili idioti ili ljudi vrlo prosenog kalibra, i da se s vremenom takva porodica u mnogim sluajevima gasi i zamire. ***

Svaka dua je potencijalno boanska. Cilj je u tome da se ta unutarnja boanstvenost ispolji putem obuzdavanja prirode, spoljne i unutranje. Uini to ili pomou rada, ili bogosluenja ili psihike kontrole ili filozofije na jedan ili vie ili na sve te naine, i budi slobodan. ***

Ne osuuj nikoga: ako moe da prui ruku koja pomae, uradi to. A ako ne moe, sklopi ruke, blagoslovi svoju brau i pusti ih da idu svojim putem. ***

Prilikom posete Tadu u Agri primetio je: ''Ako stisnete deli ovoga mermera, iz njega e curiti kapi kraljevske ljubavi i alosti.'' Kasnije je dodao: ''Zapravo je potrebno est meseci za prouavanje jednog kvadratnog ina njegovih unutarnjih mehanizama lepote.'' ***

Kada zaista ponemo da ivimo u svetu, onda razumemo ta znai bratstvo ili ljudski rod, ne pre toga. ***

Kada stvarna istorija Indije bude obelodanjena, bie dokazano da je, kako u stvarima religije, tako i u umetnostima, Indija prvobitni Guru celoga sveta. ***

Oseaj se kao Hrist i bie Hrist; oseaj se kao Buda i bie Buda. Oseanje je ivot, snaga, vitalnost, i bez njega nikakva koliina intelektualne aktivnosti ne moe da dopre do Boga. ***

to vie istupamo i inimo drugima dobro, to e nam proienija biti srca, i Bog e biti u njima. ***

Boe istine, Ti budi jedini moj vodi... ***

Ne postoji nita izvan Boga, i ulni uici su samo neto kroz ta sada prolazimo u nadi da emo dobiti neto zaista vano. ***

Bog je uvek aktivno provienje, ijom silom sistemi za sistemima evoluiraju iz haosa, stvoreni da privremeno funkcioniu i opet budu uniteni. ***

Znate, mogue je da u ponovo biti roen jer, vidite, zaljubio sam se u oveanstvo. ***

Zato bi ovek ak i ovde bio jadan i nesrean, u ovoj vladavini pravednog i milosrdnog Boga? ***

Dobro je voleti Boga zbog nade u nagradu, ali bolje je voleti Boga radi same ljubavi; a molitva kae: o, Gospode, ja ne traim ni bogatstvo, ni decu, ni obrazovanost. Ako je to Tvoja volja, ii u iz ivota u ivot. Ali, podari mi to da mogu da te volim bez nade u nagradu da volim nesebino, radi same ljubavi. ***

Kao to razni potoci imaju svoje izvore na razliitim putanjama kojima se ljudi kreu na osnovu svojih sklonosti, i premda se ine razliitima, krivudavim ili pravim, svi oni vode ka Tebi. ***

U mojoj prirodi je da Ga volim; i zato volim. Ne molim se ni za ta. Ne traim nita. Neka me postavi gde god poeli. Moram da Ga volim radi same ljubavi. U ljubavi ne mogu da trgujem. ***

Posredstvom molitve ljubav prema Bogu raste i preuzima oblik koji se naziva vrhovna devocija (predanost). Oblici iezavaju, rituali se udaljavaju, knjige bivaju istisnute, kipovi, ikone, hramovi, crkve, religije i sekte, zemlje i nacije sva ta sitna ogranienja sama od sebe spadaju sa onoga ko upozna ovu ljubav prema Bogu. ***

Kako Ga oboavati? Putem ljubavi. Treba ga oboavati kao jedinog voljenog, draeg od svega u ovome i u sledeem ivotu. ***

Klanjati se Bogu ak i zbog spasenja, ili bilo koje druge nagrade, podjednako je izvitopereno. Ljubav ne zna za nagradu. Daj svoju ljubav Bogu, ali ne trai od Njega u molitvi nita za uzvrat. ***

Gospod je velik! On mi nee dozvoliti da postanem licemer. A sada neka ono to je unutra izae napolje... ***

Molitva je objedinjena boanska ljubav. Kada se dosegne ovaj najvii ideal ljubavi, filozofija biva odbaena. Ko tada da vodi rauna o njoj? Sloboda, spasenje, nirvana sve biva odbaeno. Ko mari da postane slobodan dok uiva u boanskoj ljubavi?

***

***

Otkrivamo da je Isus iz Nazareta, pre svega, istinski sin Orijenta, duboko praktian. On nije imao VERU u ovaj nepostojani i prolazni svet i njegovu svojinu. Nije imao potrebe da se bake sa knjigama, kao to je to moda na savremenom zapadu, niti da rastee tekstove koliko god se rastegnuti mogu. ***

Ono to je svetu danas potrebno je dvadeset mukaraca i ena koji se usuuju da stanu tamo na ulicu, i da izjave da ne poseduju nita osim Boga. Ko e poi? Zato bi se ovek bojao? Ako je to tano, ta bi jo moglo da bude od znaaja? A ako nije tano, ta znae nai ivoti! ***

Uviamo da razliite protivrenosti i komplikacije u svakoj RELIGIJI samo oznaavaju razliite stupnjeve razvoja. Svrha svih religija je ostvarenje Boga u dui. To je jedina univerzalna religija. ***

O, kako bi spokojan bio rad onoga koji je zbilja shvatio boanstvenost oveka! Za takvoga, nema niega to treba da se uradi, izuzev da se ljudima otvore oi. Sve drugo obavlja se samo. ***

Prouavajui razliite RELIGIJE otkrivamo da su one u sutini jedno. ***

On (ri Ramakrina) je bio zadovoljan da naprosto ivi uzvienim ivotom, a da drugima prepusti da nau objanjenje!

***

ovek moe da bude najgenijalniji filozof na svetu, ali dete u domenu RELIGIJE. Tek kada razvije uzvieno stanje duhovnosti, on moe da shvati da se carstvo nebesko nalazi unutar njega. ***

''Planovi! eme! Projekti!'' Svami Vivekananda bio je ozlojeen kada mu je jedan od njegovih uenika ponudio neki komadi svetovne mudrosti. ''Eto zato... zapadni ljudi nikada ne mogu da stvore religiju! Ukoliko je ikome od vas to ikada uspelo, bilo je to samo nekoliko katolikih svetaca koji nisu imali nikakve planove ni eme. Religiju nikada nisu propovedali planeri! ***

Svamiju je postavljeno pitanje: ''Da li je Buda pouavao da je mnoina stvarna a ego nestvaran, dok ortoksni hinduizam smatra Jedno za stvarno, a mnoinu za nestvarnu?'' ''Da'', odgovorio je Svami. ''A ono to smo Ramakrina Paramahamsa i ja tome dodali je to da su Mnotvo i Jedno ista Stvarnost, opaena istim umom u razliita vremena i sa razliitim stanovitima.'' ***

Socijalni ivot na Zapadu je poput razleganja smeha; ali ispod njega se krije jadikovka. On zavrava sa ridanjem. Zabava i lakomislenost samo su na povrini: on je zapravo pun tragike napetosti. A ovde je, pak, tuno i sumorno spolja, ali ispod toga su bezbrinost i veselje. Mi imamo teoriju da je kosmos Boje ispoljavanje sebe samog iz iste zabave, da su Inkarnacije dolazile i ivele ovde 'samo iz zabave'. Igra, sve je bila igra. Zato je Hrist bio razapet? Bila je to samo igra. Toliko o

Zapamti! Zapamti! Poruka Indije je uvek 'Ne dua zbog prirode, nego priroda zbog due!'

ivotu. Samo se igraj sa Gospodom. Reci: ''Sve je ovo igra, sve je igra''. ini li ti ita? ***

Ubeen sam da voa ne nastaje u jednom ivotu. On mora da bude roen za to. Jer, tekoa nije u organizaciji i stvaranju planova; provera, prava provera voe nalazi se u dranju veoma razliitih ljudi na okupu du linije njihovih zajednikih naklonosti. A to moe da se postigne jedino nesvesno, nikada pokuavanjem. ***

''Treba li ovek da trai povoljnu priliku za ubistvo u odbrani svoga prava, ili treba da prihvati pouku iz Gite i naui da nikada ne reaguje?'', pitali su Svamija. ''Ja nisam ni za kakvu reakciju'', ree Svami, govorei polako i sa dugom pauzom. Zatim je dodao: ''- kad se radi o sanijasijima. Ali samoodbrana je prava stvar za kuevlasnika!'' ***

Pogreno je smatrati da je uivanje svaija pobuda. Prilian broj ljudi je roen da traga za bolom. Oboavajmo Uas zarad njega samog. ***

Objanjavajui Platonovu doktrinu o Idejama, Svamii je rekao: ''I tako, vidite, sve je ovo tek slabano ispoljenje uzvienih ideja, koje su jedine stvarne i savrene. Negde postoji ideal za vas, a ovde je pokuaj da se on ispolji! Pokuaj je svakako manjkav u raznim pogledima. Ipak, nastavite! Jednoga dana ete ovaplotiti ideal.'' ***

Ramakrina Paramahamsa bio je jedini ovek koji je ikada imao smelosti da kae da moramo govoriti svim ljudima na njihovom vlastitom jeziku! ***

Odgovarajui na opasku jedne uenice koja je smatrala da bi za nju bilo bolje da se ponovo i ponovo vraa u ovaj ivot i pomogne stvari i procese koji je interesuju, umesto da stremi ka linom spasenju sa dubokom udnjom da izae iz ivota, Svami je brzo uzvratio: ''To je zato to ne moe da prevazie zamisao o progresu. Ali stvari ne postaju bolje. One ostaju takve kakve su; a mi postajemo bolji sa promenama koje inimo u njima.'' ***

''Kako sam nekada mrzeo Kali!'', rekao je, mislei na svoje nedoumice u prihvatanju ideala boginje Kali. ''I sve njene metode! To je bio osnov moje estogodinje borbe to da neu da je prihvatim. Ali na kraju sam morao da je priznam i prihvatim! Ramakrina Paramahamsa me je posvetio Njoj, i sada verujem da me Ona vodi u svemu to radim, i da ini sa mnom ta joj je volja... A tako dugo sam se borio! Voleo sam ga, znate, i to je ono to me je odralo. Video sam njegovu izvanrednu istotu... oseao sam njegovu udesnu ljubav... Njegovu veliinu tada nisam dovoljno uviao. Sve je to dolo kasnije, kada sam popustio i predao se. U to vreme sam ga smatrao umobolnom bebom, koja stalno ima vizije i slino. Mrzeo sam to. A potom sam i ja morao da je priznam! ''Ne, ono to me je navelo na to je tajna koja e umreti sa mnom. U to vreme imao sam velikih nevolja i neuspeha... bila je to prilika... Ona me je porobila. To su prave rei: 'tvoj rob'. A Ramakrina Paramahamsa me je poverio Njoj... udno! Posle toga je iveo jo samo dve godine, i vei deo tog perioda je trpeo bolove. Ni est meseci nije zadrao svoje zdravlje i bistrinu. ''I Guru Nanak je bio takav, znate, tragao je za jednim uenikom kome bi preneo svoju mo. I izostavio je celu svoju porodicu njegova deca nisu

U Almori je izvesni stariji ovek, sa licem koje je izraavalo dobroudno mekutvo, priao i postavio mu pitanje o karmi. ta da rade oni, pitao je, ija je karma da budu svedoci toga kako monici ugnjetavaju bespomone? Svami se okrenuo prema njemu sa zauenim negodovanjem. ''Svata, pa udri monika, naravno!'', rekao je. ''Ti zaboravlja svoju vlastitu ulogu u toj karmi: uvek ima pravo da se pobuni!'' ***

mu nita znaila sve dok nije naiao na deaka kojem ju je dao; tada je mogao da umre. ''Budunost e, kae, nazvati Ramakrinu Paramahamsu utelovljenjem Kali? Da, mislim da nema sumnje da je Ona oblikovala Ramakrinino telo u svoje vlastite svrhe. ''Vidite, ne preostaje mi nego da verujem da negde postoji ogromna Snaga koja sebe smatra za ensko, i zove se Kali i Majka... A verujem i u Bramana... Ali, nije li uvek tako? Zar mnotvo elija u telu ne sastavljaju linost, mnogi modani centri, a ne samo jedan, koji proizvode svest?... Jedinstvo u sloenosti! Upravo tako! I zato bi bilo drugaije sa Bramanom? To je Braman. To je Jedno. A ipak a ipak to su takoe i bogovi!'' ***

Tri ciklusa budizma bila su: pet stotina godina Zakona, pet stotina godina kipova i ikona, i pet stotina godina tantri. Ne smete da zamiljate da je u Indiji ikada postojala religija zvana budizam sa hramovima i svetenstvom svoga vlastitog reda! Nita slino tome. To je uvek bilo unutar hinduizma. Samo u jednom periodu je uticaj Bude bio vrhovni, i to je naciju uinilo monakom. ***

Ceo ideal konzervativca je potinjavanje. Va ideal je borba. Shodno tome, mi smo ti koji uivaju u ivotu, nikada vi! Vi stalno teite da stvari promenite nabolje; i pre nego to se izvede milioniti deo promene, umirete. Zapadni ideal je da se deluje; istoni da se podnosi. Savren ivot bio bi udesna harmonija delovanja i trpljenja. Meutim, to se ne moe ostvariti. U naem sistemu je prihvaeno da ovek ne moe da ima sve to eli. ivot je podvrgnut mnogim ogranienjima. To je runo, a ipak ukazuje na svrhu svetlosti i snage. Nai liberali u tome vide jedino runou i nastoje da je bace ustranu. Samo to je zamenjuju neim jednako loim; a novoj navici treba isto toliko vremena koliko i staroj da pokrene svoje centre snage. Volja se ne ojaava promenom. Naprotiv, ona time slabi i biva porobljena. Uvek moramo da upijamo. Volja postaje jaa sa sposobnou upijanja. A, bilo svesno ili nesvesno, volja je jedina stvar na svetu kojoj se divimo. Indijska udovica koja se spaljuje sa mrtvim muem uzviena je u oima celoga sveta, zbog volje koju ispoljava. Sebinost je ono to moramo nastojati da eliminiemo. Ustanovio sam da, kad god sam uinio greku u ivotu, uvek je to bilo zato to je moja linost ula u proraun. Kada linost nije bila upletena, moje rasuivanje ilo je pravo ka cilju. Bez linosti, ne bi bilo ni religijskih sistema. Da ovek nije eleo sve za sebe, zar mislite da bi imao sve te molitve i kultove? Nikada ne bi ni pomislio na Boga, sem moda zbog malo velianja tu i tamo, pred prizorom predivnog pejzaa ili neeg slinog. I to je jedino stanovite koje treba da postoji. Samo slavljenje i zahvalnost. Kada bi se samo otarasili linosti i sebinosti!

to sam stariji, to mi se vie ini da se sve temelji na odvanosti, na ojstvu. To je moje novo jevanelje. ***

Reagujui na neka evropska obavetenja o kanibalizmu, kao da je to bio normalan deo ivota u izvesnim drutvima, Svami je napomenuo: ''To nije istina! Nijedan narod nikada nije jeo ljudsko meso, izuzev kao religioznu rtvu, ili u ratu, iz osvete. Zar ne uviate? To nije praksa drutvenih ivotinja! To bi preseklo koren drutvenog ivota!'' ***

Seksualna ljubav i proizvodnja! Te stvari su u osnovi veine religija. U Indiji se one zovu vainavizam, a na Zapadu hrianstvo. Kako su retki oni koji su se odvaili da oboavaju Smrt ili Kali! Oboavajmo Smrt! Zagrlimo Uasno, upravo zato to je uasno, ne zahtevajui da izgubi na snazi. Prihvatimo nesreu radi same nesree! ***

Potpuno ste u zabludi kada smatrate da je borba znak razvitka. Uopte nije tako. Mo upijanja je znak. Hinduizam je upravo duh upijanja. Nikada nismo marili za borbu. Naravno, mogli smo da zadamo udarac ponekad, u odbranu naih domova! To je ispravno. Ali nikada nismo marili za borbu zbog same borbe. Svako to mora da naui. Zato, neka se rase doljaka komeaju dalje! Sve e one na kraju biti uvedene u hinduizam! ***

neustraivost. Moj vlastiti ideal je da svetac kojeg su ubili u Mutiniju i koji je prekinuo svoje utanje, kada je proboden do srca, kae: 'I ti si On!' Ali, moete zapitati: 'Koje je Ramakrinino mesto u ovoj emi?' On je metod, izvanredni nesvesni metod! On nije razumeo samoga sebe. Nije znao nita o Engleskoj ni o Englezima, izuzev da su bili nastran narod s one strane mora. Bez obzira na to, proiveo je izvanredan ivot: a ja se bavim znaenjem. Nikada ni rei osude ni za koga! Jednom sam napao jednu od naih sekti arobnjaka. Besneo sam tri sata, a on je utke sluao. 'Pa, eto', rekao je stari kada sam zavrio, 'valjda svaka kua sme da ima svoje zakulisne radnje. Ko zna?' Do sada je velika greka nae indijske religije leala u tome to ona zna za samo dve rei: odricanje i mukti (osloboenje). Jedino mukti! Nita za porodinog oveka! Meutim, upravo su to ljudi kojima elim da pomognem. Jer, nemaju li sve due isti kvalitet? Nije li cilj svih nas isti? I zato snaga mora naciji da doe kroz obrazovanje. ***

Sveukupnost svih dua, ne samo ljudskih, je Personalni Bog. Volji Sveukupnosti nita se ne moe odupreti. To je ono to poznajemo kao zakon, i to podrazumevamo pod ivom i Kali, itd. ***

Oboavajte Strano! Oboavajte Smrt! Sve ostalo je beskorisno i sujetno. Sva borba je beskorisna i sujetna. To je poslednja pouka. Meutim, to nije kukavika ljubav prema smrti, ni ljubav malodunih i mlitavih, niti samoubistvo. To je dobrodolica snanog oveka koji je sve izmerio i ispitao do samoga dna i zna da ne postoji alternativa. ***

Ne slaem se ni sa kim od onih koji mojem narodu vraaju svoje praznoverje. Poput egiptologovog interesovanja za Egipat, lako je imati zanimanje za Indiju koje je sasvim sebino. ovek moe da udi da ponovo vidi Indiju iz svojih knjiga, svojih studija, svojih snova. Moja nada je da u ponovo videti najsnanije misli te Indije, potkrepljene snanim mislima ovoga doba, iskljuivo na prirodan nain. Nova etapa mora da bude rastenje iznutra. Zato ja propovedam jedino Upaniade. Ispitajte, i ustanoviete da nikada nisam citirao nita osim Upaniada. A i od njih samo tu Jednu ideju, snagu. Sr Veda i Vedante i svega lei u toj jednoj rei. Budina doktrina bila je ne-opiranje, ne-povreivanje. Ali mislim da je ovo bolji nain poduavanja iste stvari. Jer, u pozadini ne-povreivanja lei grozna slabost. Slabost je to to zainje ideju otpora. Ja ne pomiljam ni na kanjavanje ni na beanje od kapi morskoga mlaza. To je za mene nitavno. Ali za komarca bi to bila ozbiljna stvar. Svako povreivanje bih doiveo nalik tome. Snaga i

Purane (vrsta svetih knjiga) je Svami shvatao kao nastojanje hinduizma da uzviene ideje dovede na vrata masa. Postojao je samo jedan um u Indiji koji je naslutio ovu potrebu, um Krine, verovatno najistaknutijeg oveka koji je ikada iveo. Svami je izjavio: ''Time je stvorena religija koja zavrava u oboavanju Vinua, kao ouvanja ivota i ivotnog zadovoljstva, vodei ka spoznaji Boga. Na poslednji pokret, etanjizam, seate se, zalagao se za uivanje. U isto vreme, ainizam predstavlja drugu krajnost, lagano unitavanje tela samo-muenjem. Otuda moete videti da je budizam reformisani ainizam; upravo u tome je smisao Budinog naputanja drutva pet isposnika. U Indiji u svakoj epohi postoji krug sekti koje predstavljaju svaki prelazni stepen fizike prakse, od krajnosti samo-muenja do krajnosti vika i neumerenosti. I u toku svakog perioda uvek e se razviti metafiziki krug, koji predstavlja ostvarenje Boga pomou svakog od tih prelaznih stupnjeva, od toga da se ula koriste kao instrumenti pa do

opozivanja ula. Hinduizam kao da se uvek sastoji od dve kontra-spirale, koje upotpunjuju jedna drugu, oko samo jedne osovine. 'Da', tvrdi vainavizam, 'to je u redu ta silna ljubav prema ocu, prema majci, prema bratu, muu, ili detetu! To je u redu, ali samo ako ete smatrati da je Krina dete, i kada mu dajete hranu da hranite Krinu!' To je bio uzvik etanje: 'Oboavaj Boga putem ula', suprotan vedantikom poviku: 'Obuzdaj ula! Suzbij ula!' Ja vidim da je Indija mlad i iv organizam. Evropa je mlada i iva. Nijedna od njih nije stigla do tog stepena razvoja da moemo bezbedno da kritikujemo njene institucije. Postoje dva velika eksperimenta, od kojih nijedan nije dovren. U Indiji imamo socijalni komunizam, sa svetlou advaite to e rei, duhovnog individualizma koja se kree po njemu i oko njega; vi u Evropi ste socijalni individualisti, ali vae miljenje je dualistiko, dakle duhovni komunizam. Tako se jedno drutvo sastoji od socijalistikih ustanova ograenih individualistikim miljenjem, dok se drugo sastoji od individualistikih ustanova ograenih komunistikom milju. Mi moramo da pomognemo indijski eksperiment takav kakav je. Pokreti koji ne nastoje da pomognu stvari takve kakve su nisu od koristi. U Evropi, na primer, potujem brak isto koliko i vanbrani ivot. Nikada nemojte da zaboravite da oveka ine velikim i savrenim i njegove mane isto kao i njegove vrline. Zato ne treba da teimo da ukrademo naciji njen karakter, ak i ako bi moglo da se dokae da je taj karakter bio sav od mana. ***

sirotima, ''zar ne vidite da nema fetiizma? Ah, vaa su srca pokradena, pa ne moete da vidite da je dete u pravu! Dete vidi linost svuda. Znanje nam otima deje vienje. Ali na kraju, pomou vieg znanja, ponovo ga zadobijamo. Dete povezuje ivuu snagu sa stenama, pruem, drveem i ostalim. A zar iza njih ne stoji ivua Snaga? To je simbolizam, a ne fetiizam! Zar ne moete to da uvidite?'' ***

Jednoga dana ispriao je priu o Satjabaminom rtvovanju i kako je re ''Krina'', napisana na listu papira i baena na kantar, postigla da lino Krina, na drugoj strani, utne vagu. ''Ortodoksni hinduizam'', poeo je, ''smatra da je ruti, zvuk, sve. Stvar je tek slabano ispoljenje prethodno postojee i vene ideje. Zato je ime Boje sve: sam Bog je tek objektivizacija te ideje u venome umu. Tvoje vlastito ime je beskrajno savrenije od tvoje linosti! Ime Boje odlinije je od Boga. Pazite ta govorite!'' ***

Ne bih oboavao ak ni grke bogove, zato to su bili odvojeni od oveanstva! Treba oboavati samo one koji su nalik nama, ali uzvieniji. Razlika izmeu bogova i mene mora biti jedino razlika u stepenu. ***

Uvek moete slobodno da kaete da je kip ili ikona Bog. Greka koju morate da izbegavate je da mislite da je Bog ikona ili kip. ***

Kamen padne i zgnjei crva. Odatle izvodimo zakljuak da svaki kamen, padajui, gnjei crva. Zato tako momentalno iznova primenjujemo opaanje? Iskustvo, neko ree. Ali, pretpostavimo da se to deava prvi put. Bacite bebu uvis, i ona zaplae. Iskustvo iz prolih ivota? Ali zato je primenjeno na budunost? Zbog toga to postoji stvarna veza izmeu odreenih stvari, proimanje, a na nama je jedino da pazimo da se kvalitet niti preklapa, niti da bude neodgovarajui za dotini sluaj. Od ovog razlikovanja zavisi itavo ljudsko znanje. to se tie zabluda, moramo da upamtimo da neposredno opaanje moe biti dokaz samo ukoliko su sredstvo, metod i postojanost opaaja ouvani istima. Bolest ili emocija imae za posledicu ometanje opaanja. Stoga je ak i neposredno opaanje tek jedan oblik zakljuivanja. I zato je svako ljudsko znanje nepouzdano i moe da bude pogreno. Ko je istinski

Svami je bio pozvan jednom prilikom da osudi fetiizam Hotentota. ''Ne znam'', odgovorio je, ''ta je to fetiizam!'' Tada mu je na brzinu pruena jeziva slika objekta koji je naizmenino oboavan, tuen, i kojemu se odaje hvala. ''Ja radim to isto!'', uzviknuo je na to. ''Zar ne vidite'', nastavio je trenutak kasnije, otro negodujui na nepravdu uinjenu poniznima i

svedok? Istinski svedok je onaj za koga je ono to je izreeno neposredno opaanje. Zbog toga su Vede istinite, poto se sastoje od svedoanstava merodavnih osoba. Meutim, da li je ova mo opaanja bilo ija osobitost? Ne! Imaju je i Rii, i Arijan, i varvarin. Savremeni Bengal smatra da je svedoenje samo poseban sluaj neposrednog opaanja, i da su analogija i slinost sa rasuivanjem samo loa zakljuivanja. Stoga, od savremenih dokaza postoje samo dva, direktni opaaj i zakljuivanje. Jedna grupa ljudi daje prednost spoljnoj manifestaciji, a druga unutarnjoj ideji. ta je prethodilo, ptica jajetu ili jaje ptici? To je problem za koji ne postoji reenje. Ostavi se toga! Bei iz maje! ***

upropaenog kompromisom, muenog na smrt zbog potrebe za priznanjem, i izgubljenog. Ali, Buda bi bio slavljen kao Bog jo za ivota, irom Azije, za jedan trenutak kompromisa. Njegov odgovor je bio samo: 'Budastvo je postignue, ne linost!' Vaistinu On bee jedini ovek na svetu koji je uvek bio potpuno razuman i duevno zdrav, jedini duevno zdrav ovek koji se ikada rodio! ***

Zato da brinem i ako ceo svet iezne? Prema mojoj filozofiji to bi bila odlina stvar! No, zapravo, sve to je protiv mene na kraju mora da bude uz mene. Nisam li ja Njen vojnik? ***

Ljudi na Zapadu rekli su Svamiju da bi veliina i slava Bude bili atraktivniji da je bio razapet! On je to igosao kao ''rimsku svirepost'', i istakao: ''Najnia i najzverskija sklonost je prema akciji. Zbog toga e svet uvek voleti epove. Sreom po Indiju, meutim, ona nikada nije stvorila jednog Miltona, sa njegovim 'skakanjem naglavce u ogromnu provaliju'! Sve je to bilo izmenjeno nabolje sa nekoliko redaka Brauninga! Ta epska estina je bila ono to je privlailo Rimljane. Raspinjanje na krst je bilo to to je pronelo hrianstvo kroz svet Rimskog carstva. Da, da! Vi zapadnjaci elite akciju! Niste u stanju da primetite poeziju svakog prostog malog dogaaja u ivotu! Moe li biti vee lepote od one iz prie o mladoj majci koja je dola kod Bude sa svojim mrtvim siniem? Ili epizoda sa kozama? Vidite, Uzvieno Odricanje nije u Indiji bilo nita novo!... Ali posle nirvane, okrenite se prema poeziji! ''Vlana je no, i on stie do pastirove kolibe i pribija se uza zid ispod strehe sa koje curi voda. Kia lije i sve je jai vetar. ''Unutra, pastir ga kroz prozor spazi i pomisli: 'Ha, ha! uta odoro, ostani tu! Za tebe je i to dobro!' I poinje da peva. 'Stoku sam smestio, i vesela vatra gori. ena mi je na sigurnom, a deca slatko spavaju! Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noas!' ''A Buda spolja uzvraa: 'Um mi je obuzdan; sva su mi ula sabrana; srce mi je nepokolebljivo. Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noas!' ''Pastir e na to: 'Njive su ponjevene, i seno je smeteno u ambar. Potok je bujan, a drumovi neoteeni. Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noas!' ''I tako se to nastavlja, dok na kraju pastir ne ustane, pogruen i zauen, i ne postane sledbenik.

Da, moj je vlastiti ivot rukovoen entuzijazmom izvesne uzviene linosti, pa ta onda? Inspiracija nikada nije bila isceena u svet kroz jednog oveka! Tano je da verujem da je Ramakrina Paramahamsa bio nadahnut. Ali i ja sam nadahnut. I vi ste nadahnuti. I vai sledbenici e biti; i njihovi posle njih; i tako do kraja vremena! Zar ne shvatate da je doba ezoterinog tumaenja okonano? Bilo to dobro ili loe, to vreme je nestalo da se nikada ne povrati. U budunosti, istina se mora otvoriti prema svetu! ***

Buda je uinio sudbonosnu greku time to je mislio da ceo svet moe da bude podignut na nivo Upaniada. Jer, lini interesi su sve pokvarili. Krina je bio razboritiji, zato to je bio vetiji i prepredeniji. Ali Buda nije bio ni za kakve kompromise. Svet je u prolosti video ak i Avatara

''Ili, ima li ita lepe od berberinove prie? Sveti je proao pored moje kue, moje kue berberinove! Potrao sam, ali On se okrenuo i saekao me, saekao mene berberina! Rekoh: 'Mogu li da govorim, Gospode, sa Tobom?' A On ree: 'Da!' 'Da!' meni berberinu! Pa rekoh: 'Da li je nirvana za ovakve kao ja?' A On ree: 'Da!' ak i za mene berberina! Pa rekoh: 'Mogu li da idem za Tobom?' A On ree: 'O, da!' ak i ja berberin! Onda upitah: 'Mogu li da ostanem, Gospode, u tvojoj blizini?' A On ree: 'Moe!' Ree to ba meni sirotom berberinu!'' ***

Uobliite zakone, ali na takav nain da, kada su ljudi spremni da funkcioniu bez njih, mogu da ih razbiju nadvoje. Naa originalnost lei u kombinovanju besprekorne slobode sa besprekornim autoritetom. A to se moe postii ak i u monatvu. ***

Dve se razliite rase meaju i spajaju, i iz njih nastaje jedna snana osobita vrsta. Ona nastoji da se sauva od primesa, i tu moemo da posmatramo stvaranje kaste. Pogledajte jabuku. Najbolji su primerci proizvedeni ukrtanjem; no, kada su jednom ukrteni, nastojimo da ouvamo podvrstu netaknutom. ***

Upadljiva taka kontrasta izmeu budizma i hinduizma nalazi se u injenici to je budizam objavio: 'Spoznaj sve kao iluziju', dok je hinduizam rekao: 'Spoznaj da je unutar iluzije ono Stvarno.' O tome kako to valja uiniti, hinduizam se nikada nije drznuo da proglasi nekakav strog zakon. Budistika zapovest moe da se sprovede samo putem monatva; hinduistika moe da se izvri u bilo kojim ivotnim okolnostima. Sve su one putevi ka Jedinom Stvarnom. Jedan od najviih i najsjajnijih iskaza Vere stavljen je u usta kasapina, i propovedan naredbama udate ene sanijasiju. Tako je budizam postao religija monakog reda, ali hinduizam je, uprkos svome velianju monatva, uvek ostao religija odanosti dunosti, kakva god da je, kao staze kojom ovek moe da stigne do Boga. ***

Spominjui obrazovanje devojica u Indiji, rekao je: ''U bogosluenju svakako morate da koristite kipove i ikone. Ali moete da ih menjate. Kali ne mora uvek da bude u jednom poloaju. Podstiite svoje devojice da razmiljaju o novim nainima Njenog prikazivanja. Imajte sto razliitih doivljavanja Sarasvati (boginja mudrosti). Neka crpu i modeluju i slikaju vlastite ideje. ''U kapeli, krag na najniem stepeniku oltara mora da bude pun vode, a svetla u velikim tamilskim svetiljkama moraju stalno da gore. Ukoliko, dodatno, moe da se organizuje odravanje neprekidnog bogosluenja, nita ne moe da bude vie u skladu sa hinduistikim oseanjem. ''Meutim, ceremonije koje se koriste moraju da budu vedske. Mora da postoji vedski oltar, na kojem e se u vreme slube Boje zapaliti vedska vatra. I deca treba da budu prisutna da uestvuju u slubi obrednog pranja. To je ritual koji bi polagao pravo na potovanje itave Indije. ''Okupite sve vrste ivotinja oko sebe. Krava je odlina za poetak. Ali imaete i pse i make i ptice i ostalo. Neka deca imaju vreme kada odlaze da ih nahrane i staraju se o njima. ''Zatim, postoji i rtva znanja. To je najlepe od svega. Znate li da je u Indiji svaka knjiga sveta, ne samo Vede, ve i engleske i muslimanske knjige takoe? Sve su svete.

''Iznesite pravila za svoju grupu i formuliite svoje ideje'', rekao je Svami, bavei se monakim idealom za ene, ''i stavite u to malo univerzalizma, ako ima mesta za to. Samo, upamtite da u celome svetu nema vie od pola tuceta ljudi koji su spremni za to! Mora da bude mesta i za sekte, kao i za izdizanje iznad sekti. Moraete da proizvedete svoja vlastita orua.

Obnovite stare vetine. Nauite svoje devojice oblikovanju voa uz pomo otvrdlog mleka. Prenesite na njih vetinu umetnikog kuvanja i ivenja. Neka naue da slikaju, fotografiu, isecaju dizajne od hartije, kao i filigranske radove u srebru i u zlatu, i vezenje. Gledajte da svaka zna neto ime moe da zaradi za ivot u sluaju nude. ''I nikada ne zaboravite ovekoljublje! Zamisao o humanitaristikom oboavanju oveka nalazi se u jezgru Indije, ali nikada nije bila dovoljno prilagoena i usavrena. Neka je vai uenici razviju. Napravite od nje poeziju i umetnost. Da, svakodnevno klanjanje pred stopalima prosjaka, posle kupanja i pre obeda, bilo bi izvrsno praktino obuavanje srca i ruke zajedno. Nekih dana, pak, moete da se klanjate deci, svojim sopstvenim uenicima. Ili moete da pozajmite malu decu i da ih negujete i hranite. ta mi je to rekla Matai (Tapasvini Matai, osnivaica Mahakali Patasale u Kalkuti)? 'Svamii! Meni niko ne pomae. Ali, ja se klanjam ovim svetima, i oni e me dovesti do spasenja!' Vidite, ona smatra da slui Umu (boginju, suprugu ive) u kumari (devojici) i to je predivna misao da se sa njom zapone kola.'' ***

Ne mogu da verujem svojim uima kada sluam koliko zapadnjaci govore o svesti! Svest? Kakve veze ima svest! Ona je nita ako se uporedi sa neizmernim dubinama podsvesti i visinama nadsvesti! U tome se ne mogu prevariti, poto sam video kako Ramakrina Paramahamsa za deset minuta izvlai iz ovekovog podsvesnog uma itavu njegovu prolost, i na osnovu toga odreuje njegovu budunost i njegove snage! ***

Sve su to (vizije i slino) sporedne stvari. To nije prava joga. To moe da bude od izvesne koristi u posrednom dokazivanju istinitosti naih izjava. ak i letimian blesak prua veru da postoji neto iza grube materije. tavie, oni koji troe vreme na takve stvari srljaju u velike opasnosti. Psihiki razvitak je granino pitanje! Nikada ne moe biti nikakve sigurnosti ni stabilnosti znanja dosegnutog pomou njega. Zar nisam rekao da je to 'granino pitanje'? Granina linija stalno se pomera! ***

Ljubav je uvek ispoljavanje sree. I najmanja senka bola koja padne na nju znak je telesnosti i sebinosti. ***

Zapad smatra da se brak sastoji od svega to je izvan zakonite veze, dok je u Indiji on zamiljen kao spona koju drutvo obavija oko dvoje ljudi da ih ujedini za sva vremena. To dvoje moraju da se venavaju, hteli to oni ili ne, iz ivota u ivot. Svako od njih zadobija polovinu odlika i zasluga onog drugog. I, ako izgleda da je jedno od njih u ovome ivotu beznadeno zaostalo iza drugog, na tom drugom je samo da eka i pobedi vreme, dok ga ona ili on ponovo ne sustigne! ***

Svest je samo opna izmeu dva okeana, podsvesnog i nadsvesnog. ***

Na advaitskoj strani se smatra da dua niti dolazi niti odlazi, i da su sve ove sfere ili slojevi univerzuma samo mnogi raznovrsni proizvodi akae (prostor, peti element) i prane. Najnia, odnosno najzgusnutija je solarna sfera, koja se sastoji od vidljive vasione, u kojoj se prana javlja kao fizika sila, a akaa kao opipljiva materija. Sledea se zove lunarna sfera, koja okruuje solarnu. To uopte nije mesec, nego boravite bogova; to e rei, prana se u njoj pojavljuje kao psihike sile, a akaa kao tanmatre ili fine estice. Iza ovoga je elektrina sfera; to je stanje neodvojivo od akae, i teko da moete precizirati da li je elektricitet sila ili materija. Sledea je Bramaloka, u kojoj nema ni prane ni akae, nego su obe integrisane u grau uma, prvobitnu energiju. Ovde poto nema ni prane ni akae iva itav univerzum kontemplira kao samati ili ukupnu sumu mahata ili uma (tj., sutinske i izvorne matrice svesti). Ovaj se pojavljuje kao Purua, apstraktna Univerzalna Dua, ali jo ne Apsolut, jer jo uvek postoji mnogostrukost. Iz ovoga iva konano pronalazi to Jedinstvo koje je svrha i kraj. Advaitizam kae da su ovo vizije koje se uzastopno pojavljuju pred ivom, koja sama po sebi ni ne dolazi ni ne odlazi, i da je na isti nain i ova sadanja vizija bila projektovana. Projekcija (sriti) i rastakanje moraju

da se deavaju u istom poretku, samo to jedno znai kretanje unazad a drugo ispoljavanje. ''E sada, poto svaka jedinka moe da vidi samo svoj vlastiti univerzum, taj je univerzum stvoren sa njenim robovanjem i odlazi sa njenim osloboenjem, premda ostaje za druge koji su u ropstvu. Naziv i oblik sainjavaju univerzum. Talas u okeanu je talas samo utoliko to je ogranien imenom i oblikom. Ako talas opadne, on je okean, ali taj nazivi-oblik je smesta zauvek iezao, tako da naziv i oblik talasa nikada ne mogu da opstanu bez vode koju su oblikovali u talas. A ipak, naziv i oblik sami po sebi nisu bili talas; oni momentalno umiru uvek kada se on vrati u ostalu vodu, dok drugi nazivi i oblici dalje ive u vezi sa drugim talasima. Ovaj naziv-i-oblik zove se maja, a voda je Braman. Talas sve vreme nije bio nita drugo do voda, mada je kao talas imao naziv i oblik. Ali, poto se naziv i oblik nikada ne mogu da budu zasebni, ne moe se rei ni da postoje. A ipak nisu nula. Ovo se zove maja. ***

***

Ne klanjamo se ni bolu ni uitku. Teimo da kroz oba doemo do onoga to ih nadmauje. ***

ankaraarja je uhvatio ritam Veda, narodnu kadencu. Zapravo, uvek zamiljam da je imao neku viziju kao to je moja kada je bio mlad, i da je na taj nain povratio drevnu muziku. U svakom sluaju, itavo njegovo ivotno delo nije nita drugo do treperenje lepote Veda i Upaniada.

***

Ja sam sluga slugu Budinih slugu. Ko je ikada postojao nalik njemu? Gospodu koji nikada nije izveo nijednu akciju zbog sebe sa srcem koje je obgrlilo ceo svet! Toliko ispunjen samilou da bi princ i monah dao svoj ivot da spase jedno jare! Toliko ispunjen ljubavlju da je rtvovao sebe zbog gladi tigrice! i zbog gostoprimstva parije (izoptenika iz drutva) i blagoslovio ga! I on je doao u moju sobu kada sam bio deak, i pao sam pred njegova stopala! Jer sam znao da je to bio Gospod lino! ***

Iako je ljubav majke po mnogo emu uzvienija, ipak ceo svet doivljava ljubav mukarca i ene kao model odnosa due prema Bogu. Nita drugo nema tako ogromnu idealizujuu snagu. Voljeno bie stvarno postaje ono to se zamilja da jeste. Ova ljubav preobraava svoj objekt. ***

Da li je tako lako biti anaka sedeti na prestolu potpuno nevezan, nimalo ne marei za bogatstvo ili slavu, za enu ili dete? Na Zapadu su mi listom tvrdili da su stigli do toga. Sve to sam mogao da kaem bilo je: 'Takvi velikani nisu roeni u Indiji!'. ***

On (uka) je idealni Paramahamsa. Njemu je jedinom meu ljudima bilo dato da ispije aku vode iz nepodeljenog Okeana Sat-it-Anande Postojanja, Znanja, i Blaenstva Apsoluta! Veina svetaca umre uvi samo tresak njegovih talasa o obalu. Tek poneki ima i vienje, a jo su rei oni koji Ga okuse. Ali on je pio iz Mora Blaenstva! ***

Nikada nemojte da zaboravite da kaete sebi i da pouite svoju decu: kolika je razlika izmeu svica i bukteeg sunca, izmeu beskrajnog okeana i barice, izmeu zrna slaice i planine Meru, tolika je i razlika izmeu domaina i sanijasina! Sve je bremenito strahom: jedino je odricanje neustraivo.

Kakva je to ideja o bakti bez samoodricanja? To je krajnje pogubno.

Neka su blagosloveni ak i lupeki sadui i oni koji nisu uspeli da sprovedu svoje zavete, poto su i oni posvedoili svoj ideal i tako su u izvesnoj meri uzrok uspeha drugih! Neka nikada, nikada ne zaboravimo na ideal! ***

ista je reka koja tee, ist je monah koji se kree! ***

to manje itate, to bolje. itajte Gitu i druga vredna dela o Vedanti. To je sve to vam treba. Sadanji sistem obrazovanja je potpuno pogrean. Um je prenatrpan injenicama pre nego to je upuen kako da misli. Prvo treba poduavati obuzdavanje uma. Kada bih kojim sluajem ponovo trebao da proem kroz kolovanje i kada bih se ja pitao, prvo bih nauio da ovladam svojim umom, a zatim da prikupljam injenice ako mi trebaju. Ljudima treba mnogo vremena da naue stvari zato to ne mogu po volji da koncentriu svoje umove. ***

Sanijasi koji pomisli na zlato, poelevi ga, izvrava samoubistvo.

Ukoliko dou loa vremena, pa ta onda? Klatno mora da se ljulja nazad na drugu stranu. Ali to nije nita bolje. Stvar je u tome da ga se zaustavi.

***

ta se mene tie da li je Muhamed bio dobar ovek, ili Buda? Obezbeuje li taj oltar moju dobrotu ili grenost? Budimo dobri radi nas samih, na nau vlastitu odgovornost. ***

Vi se u ovoj zemlji tako bojite da ne izgubite svoju in-di-vid-u-al-nost! Ali avaj, pa vi jo niste ni postali individue. Kada spoznate svoju celokupnu prirodu, postii ete svoju istinsku individualnost, ne pre toga. Jo neto stalno sluam u ovoj zemlji, a to je da treba da ivimo u harmoniji sa prirodom. Zar ne znate da je svaki ikada ostvareni napredak u svetu bio uinjen pokoravanjem prirode? Moramo da odolimo prirodi u svakom trenutku ako hoemo da ostvarimo ikakav napredak. ***

U Indiji mi govore da ne treba da poduavam Advaita Vedantu masama; ali ja tvrdim da mogu da navedem ak i dete da je razume. Ne moete prerano poeti da poduavate najvie duhovne istine. ***

PESME

Pojavljuju se blistavi talasi, nebrojeni, beskrajni, O, kako im je mnogostruka snaga, Kako bezbrojne forme, i kakav spokoj, Kako raznolike kretnje, ko bi izbrojati mog'o? Milioni meseca, milioni sunaca, Nastajui u samom tom okeanu, Srljajui naglavce sa tutnjavom estokom, Zastiru ceo nebeski svod, potapajui sve pojedinosti neba u bletavu svetlost. U njemu nastaju i prebivaju kakva sve bia, ustra od ivota, tupa, i beivotna nebrojena, I uivanje i bol, bolest, roenje i smrt! Vaistinu, Sunce je On, Njegov je svetlosti zrak, tavie, Sunce je On, i On je svetlosti zrak.

HIMNA STVARANJA

HIMNA SAMADIJA

Jedina materija, liena oblika, imena, i boje, Bezvremena, liena vremena prolog i budueg, Van prostora, bezglasna, beskonana, liena svega Gde je uutkan ak i jezik poricanja. (''Neti, neti'', ''Nije ovo, nije ovo.'' Braman se ne moe opisato ni na kakav pozitivan, oigledan nain.) Od onda, nanie tee uzrona reka, U obliku elje koja zrai, Njene uskovitlane vode gnevno tutnje U nepromenljivom urliku ''Ja jesam'', ''Ja jesam''. U tom okeanu bezgranine elje

Vidi! To nije sunce, ni ljupki mesec, Utrnula su sva svetla; u ogromnoj praznini vasione Poput senke lebdi predstava sveta. U praznini zavojitog uma, pluta prolazni svemir, Izlazi na povrinu i pluta, Ponovo tone, neprekidno, u ''ja'' strujanju. Lagano, lagano, senka-mnotvo ula je u prvobitnu matericu, i neprestano nadolazila, Jedina bujica, ''Ja sam'', ''Ja sam''.

Vidi! To se zaustavilo, bujica vie ne tee, Praznina progutana u praznini s one strane govora i uma! ije srce to razume, taj odista uspeva.

Zaista, Ti si ono to rasteruje i najneprozirniju tamu tamasa u oveku. Gle! U raznovrsnosti melodije koja se prelama u finoj harmoniji milozvuja, himne Tvojih posveenika, praene mridangom (vrsta bubnja) to arobno zvui, ispunjavaju zrak, u veernjoj molitvi Tebi. Letimian pogled na Tvoje boanske oi proiene melemom nane prkosi obmani. O, Ti to brie sve mrlje greha, inteligencijo ista, Tvoja je forma nepomeana. Ti ulepava svet. Samo-osvetljen si Ti. O, okeanu uzvienog oseanja i ljubavi boanske, o, Bogo-zalueni, posveenici pridobijaju sveta stopala Tvoja i bezbedno prelaze rastue more samsare.

Himna Boanstvenosti Sri Ramakrine

Pozdravljamo Te! Gospode! Oboavan od sveta, Ti koji prekida ropstvo samsare, Ti bez ijedne mrlje, utelovljenje svetih svojstava, Ti nadmauje sve gune: ljudski oblik na taj nain nosi. Tebe pozdravljamo i oboavamo! Utoite uma i govora, Ti si van domaaja ijednog od ta dva. Ti si blistanje u svakom blistanju koje postoji. Peina srca Tvojom je posetom postala sjajna.

O, Gospode sveta, svojom joginskom moi Ti sija kao slobodna inkarnacija ovoga naeg doba. Ti, uzdrljivosti stroge, samo neogranienom milou Tvojom opaamo um u samadiju potpuno utonuo i progutan. Ovaploena milosti! isposnika su dela Tvoja. Ti savlauje zlo razorne patnje. Sputavajue konopce gvozdenog doba raskida u parie. Svoj vlastiti ivot Ti slobodno poklanja, o, mirisna rtvo, o, najbolji od ljudi! O, Spasitelju sveta! Oslobodio si se ideje o seksu, misao o posedovanju omaijala Te nije. Svi uici bili su Ti mrski. Podari nam, o, najvei meu tjagijima, arku ljubav za Tvoja stopala sveta; daruj, preklinjem Te!

Neustraiv si Ti, i mimo svake snudenosti sumnje. Tvoj um je obuzet vrstom reenou. Tvoje pristalice, ija se predanost uzdie iznad oblasti razuma, koji se odriu ponosa na kastu i poreklo, na ugled i slavu njihovo bezbedno utoite jedino Ti si, o, Gospode! Jedino moje istinsko blago su Tvoja stopala sveta, do kojih stigavi itav mi svemir lii na lokvu u udubljenju stvorenom papkom krave u prolazu. O, daru Ljubavi! O, vidioe jednakosti u svima! Zaista, u Tebi patnja i zlo ovog smrtonosnog sveta odstupaju i iezavaju, o, Ljubljeni.

imenom ''Mahadeva'', Uzvienog Boga! iji topli zagrljaj Ljubavi oliene Pokazuje u ovekovom srcu da je sva snaga Tek privid i privremena parada, U kojoj bura cele prolosti duva, Prole samskare (nagomilani efekti preanjih elja i dela) komeaju energije Sa estinom i gnevom, poput vode u talase ibane; U kojoj dvojna svest o ''Ja'' i ''Ti'' i dalje izbija i presijava se: Pozdravljam taj um kolebljivi, centriran u ivi, Boravitu mirnoe! Gde se pojmovi o uzroku i proizvedenom, Proiene misli i bezbrojne raznolike forme, Stapaju u onom Stvarnom; gde bitisanje dokrajuje Takve nazore kao to su ''unutar'' i ''spolja'' Poto je vetar modifikacija stian Tom Hari se klanjam, suzbijanju Kretanja uma. ivu pozdravljam; Koji je rasprio svaku amotinju i tamu, Ta blistava Svetlost, ista, divna Kao to je divno cvetanje belog lotosa; iji smeh glasni iri sjajno znanje; Koji je, pomou neprekinute meditacije, ostvaren u samo-obuzdanom srcu: Neka me taj Otmeni Labud bistrog jezera Moga uma vodi, prostirem se pred Njim! Njega, glavnog uklonitelja zla, Koji brie mranu ljagu ovoga Gvozdenog Doba; Kome je Dakina Ki dala svoju uenu ruku; Koji je lep kao prekrasni beli ljiljan na vodi; Koji je uvek spreman da se rastane od ivota Zarad tueg dobra, iji se prodorni pogled

HIMNA IVE

Pozdrav ivi, ija je slava neizmerna, Koji je nalik nebu po prozirnosti, Kojem se pripisuje fenomen cele tvorevine, Ouvanje i rastvaranje univerzuma! Neka vernost, vatrena vernost moga ivota Prione za Njega, za ivu, koji, Iako je Gospod sviju, nadmauje sebe. Onaj u kome je vladavina uvek utvrena, Koji izaziva unitenje obmane, Koga je nenadmana ljubav, ispoljivi se, Krunisala imenom iznad svih imena,

Ne odvaja od smernih; Njemu, vrata plavog (Nilkanta, jedno ivino ime) od otrova (sveunitavajueg zla) progutanog: Njega mi pozdravljamo!

Te grube i jarke smee raja i pakla? Sa okovima karme vezanim oko vrata, Reci, gde rob da pobegne na sigurno? Putevi joge i ulnog uitka, ivot domaina i monatvo, Pobonost, bogosluenje, i sticanje bogatstva, Zaveti, odricanje, i stroga isposnitva, Sve sam ih prozreo. I ta sam kroz njih saznao? - Saznadoh da nema ni trunke sree, Da ivot je tek Tantalov pehar; I to ti je srce plemenitije, budi siguran, Tvoj udeo u nesrei mora biti vei. Ti velikoduni Prijatelju nesebini, znaj, U ovom podlom svetu za tebe nema mesta; Moe li mermerna figura ikada podneti udarac Koji je gvozdena masa u stanju da izdri?

PRIJATELJU

Gde je mrak shvaen kao svetlost, Gde se patnja za sreu smatra, Gde se bolest pretvara da je zdravlje, Gde pla novoroenog samo pokazuje da je osetljiv Zar se ti, mudri, u tome srei nada? Gde rat i suparnitvo bez prekida nasru, I ak se i otac okree protiv sina, Gde je sve ispunjeno pristrasnou Zar ti, mudri, tu trai savreni mir? Ko je u stanju da umakne iz ove samsare (sveta) maje,

Kada bi mogao da bude poput onog tupavog bednika, Sa medom na usnama, a otrovom u srcu, Lienog istine, koji samo sebe oboava, Onda bi sebi naao mesto u ovoj samsari. Jemei svojim ivotom za dobijanje znanja, rtvovao sam pola svojih zemaljskih dana; Zarad ljubavi, sasvim nalik ludaku, esto se hvatah za beivotne senke; Za religijom sam tragao, mnoge vere istraivao, iveh u planinskim spiljama, na terenima za kremiranje, Pokraj Gange i drugih svetih reka, I koliko sam samo dana iveo od milostinje!

Usamljen, odeven u rite, bez ikakvog imetka, Jedui ono to mi sluaj baci. Tela oronulog pod bremenom tapasje (askeze); A ti pita, kakva sam to blaga stekao u ivotu? Pouj me, prijatelju, otvoriu ti srce; amaran talasima, u ovom kovitlacu ivota, Otkrio sam u svome ivotu ovu istinu krajnju Postoji jedan amac koji prevodi preko mora (mora samsare). Pravila slube Boje, kontrola daha, Uenost, filozofija, razliiti sistemi, Odricanje, imetak, i tome slino, Sve su to samo manije uma Ljubav, Ljubav jedino ona je vana, jedina riznica. U ivi i Bramanu, u oveku i Bogu, U duhovima, utvarama, vilenjacima, U boanstvima, zverima, pticama, insektima, pa i u crvima, Ova prema (ljubav) obitava u srcu svih njih. Reci, ko drugi je vrhovni bogova Bog? Reci, ko drugi pokree celu vasionu? Majka umire za svoje mladune, razbojnik pljaka No oboje su dejstvo Ljubavi iste! Van vidokruga ljudskog govora i uma, Ona se nalazi i u blagostanju i u jadu; javlja se kao svemona, sve-razarajua Kali, I kao najdobrodunija majka. Bolest, ucveljenost, neimatine stega, Darma (vrlina), i njena suprotnost adarma (porok), Sve je to oboavanje NJE u mnogostrukim oblicima; Pa reci, ta iva sama od sebe ini?

Zaveden je onaj ko za sreom traga, Sumanut je onaj ko nesreu eli, A poremeen je i onaj ko u neznanju za smru udi; Besmrtnost pak zaludna ambicija! Jer, ma koliko daleko da otputuje, Posaen na blistavo mentalno vozilo, Sve je isti okean samsare, u kojem se Srea i nesrea svejednako u vrtlogu obru. uj me, Vihangame (ptica, u smislu ograniene due) lien krila: ''To nije nain da ti uspe bekstvo; Opet i opet udarce trpi, rui se i pada; Zato pokuava to izvesti se ne da? Batali svoje sujetno pouzdanje u znanje, Batali molitve, rtvovanja, i snagu, Jer nesebina Ljubav jedino je utoite; Gle, i insekti tome nas ue, uleui u plamen.'' Prosti insekt je oslepljen, lepotom zaaran, Tvoja je dua pijana od vina Ljubavi; O, ti stvarni Ljubitelju, baci u vatru Sav mutljag svoje linosti, to nisko samoljublje. Reci i sam doe li ikada prosjaku srea? Kakva je korist biti milosra objekt? Pokloni, i nikad se ne okreni da trai zauzvrat, eli li da se rasko nagomila u srcu tvom. Jeste, ti si prirodni batinik Beskrajnosti, Unutar tvoga srca je okean Ljubavi, Prui, daruj, jer svakome ko trai povraaj Okean se smanjuje do puke kapi.

Od vrhovnog Bramana do one gliste tamo, I sve do najsiunijeg atoma, Svuda je isti Bog, Sve-Ljubav; Prijatelju, pred njegova stopala poloi um, telo i duu. Sve su ovo njegova raznolika oblija pred tobom; Odbacujui ih, gde ti to ezne za Bogom? Ko sva stvorenja bez razlike voli, On zaista najbolje svog Boga potuje.

Ove i stvari sline njima Proterao sam na Tvoju vrhovnu zapovest. Samo je jedna elja ostala u meni Prisnost sa Tobom, uzajamna! Prenesi me, O Gospode, ka Sebi; Nek' graninik nijedne elje to ne sprei. Oko gleda napolje, u svemir, i ne trai Da pogleda u sebe. Zato bi? Sebe u drugima vidi. Ti si moje oi! Ti i jedino Ti, Jer svaki ivi hram uva Tvoj lik. Nalik igri deteta malog Je svaki moj odnos prema Tebi. Iako se ponekad se usuujem ak i da besnim na Tebe; Iako bih ponekad, pak, skitao negde daleko: Ipak, tamo u tmurnoj tami mrane noi, Ipak, tamo, sa usnama nemim i oima suznim, Ti stoji motrei me, i Tvoje neno lice Puno je ljubavi i nagnuto nad moje. Tada Ti se, u trenu, predajem opet, I pred stopala ti na kolena padam. Ne preklinjem za oprotaj u Tvojim rukama blagim, Jer nikad nisi srdit na sina svog. Ko bi jo drugi trpeo moje luckaste udi? Gospodar Ti si moj! Moje due prijatelj pravi. Toliko Te puta gledam pa ja sam Ti! Da, ja sam Ti, a Ti, moj Gospod, Ti si ja! U govoru si mome. Unutar grla moga Ti si, kao Vinapani (boginja znanja), uen i mudar. U navali bujice Tvoje i njene siline oveanstvo je noeno kako je Tebi volja. Grmljavina Tvog glasa razlee se Nad huanjem obruavajuih talasa mora burnih. Sunce i mesec daju oduka Tvome glasu; Tvoj govor u povetarcu lakom postaje ujan U istini, u samoj istini.

PESMA KOJU PEVAM TEBI

Ja pevam pesmu. Ja pevam pesmu Tebi! Ne marim za primedbe ljudi, dobre ili loe. O osudi ili hvali ne vodim rauna. Sluga sam ja, verni sluga Vas Oboje (Purua i Prakrti skupa), Ponizno pred Tvojim stopalima, Tebe i akti pozdravljam! Ti stoji nepokolebljiv, uvek za mojim leima, Da, kad god se okrenem, mogu da vidim Tvoj lik, Tvoj nasmeeni lik. I zato ponovo pevam, Opet i opet. I zato nemam nikakvog straha; Jer i raanje i umiranje pred noge su mi pali. Tvoj sluga ja sam iz ivota u ivot. Okeanu milosti, zagonetni su putevi Tvoji, Te je zagonetna i sudbina moja. Nepoznata je, a i ne bih eleo da je znam. Bakti, mukti, apa, tapas, sve to, Uitak, Boja sluba, kao i predanost

Stvarno! Stvarno! A opet, bez obzira na to, ti prosti nalozi Ne prenose poruku Uzvienije Istine poznate znalcu! Gle! Sunce, mesec, kruee planete i sjajne zvezde, Nebeska tela nastanjena bezbrojnim ivotima na nebesima, Hitra kometa, svetlucavi blesak munje, Nebeski svod, rastegnut, beskrajan Sve to posmatraju pronicljive predostrone oi, Bes, pouda, pohlepa, Moha (obmana, samo-obmana) i ostalo (kao ponos i mrnja, estogubo zlo) Iz toga proistie ova ustalasana igra Postojanja; dom u kojem stanuje znanje, Kao i neznanje a ije sredite je oseaj Ograniene linosti, taj 'Aham! Aham!', Ispunjen dvojnim oseanjem uitka i bola, Vrvei od raanja i ivota, raspadanja i smrti, ije su poluge 'Spoljno' i 'Unutranje', Sve to postoji, od okeanskih dubina Sve do sunca, meseca i zvezda u neizmernom prostoru Um, Budi (intelekt), ita (tvar uma, podsvest), Ahamkar (ego), Deva (boanstvo), Jaka (duh), ovek i demon, sve, etvoronoac, ptica, crv, itav svet insekata, Atom i njegovo jedinjenje, sve to postoji, ivo i neivo sve, sve Unutranje i Spoljanje nalazi se U toj jednoj optoj ravni egzistencije! Ovo vidljivo prikazivanje je ono najgrublje, Poput dlake na ljudskom licu, da! veoma grubo. Na obroncima mone Planine Meru (naziv mitske planine oko koje se, po predanju, obru planete) Lee oblasti pod veitim snegom, I prostiru se miljama i miljama iza jo milja. Prodirui kroz oblake u nebo, stotine njihovih vrhunaca Probijaju se navie, velianstveni, bljetavi, Nebrojeni, sneno-beli: niu se otri bljeskovi munja, Sunce visi visoko u severnoj prekretnici,

I sa snagom hiljadu usredsreenih zraka Obasipa planine potopima toplote, Jarosno kao milijardu gromova, Od jednog do drugog vrhunca. Gledaj, sjajno sunce kao da na svakom od njih zamire. I potom topi silnu planinu! Dole, dole, Ona se rui sa uasnim treskom! Voda je s vodom sada pomeana, I sve je minulo poput prolaznog sna. Kada sve kretnje uma, milou Tvojom, Postanu jedna, svetlost tog otkrovenja tako je snana Da, u raskoi svojoj, daleko nadmauje Blistavost hiljadu raajuih sunaca. Tada se, doista, uzdie sunce ite (znanja), I rastapa sunce i mesec i zvezde, Nebesa gore visoko, paklove, i sve! Ovaj svemir na baricu tek lii U ulegnuu stvorenom kravljim papkom. Tada se dopire do predela to lei Izvan ravni Spoljanjosti. Utiane su larme nasrtljive puti, Stiana graja razmetljivog uma, Uad srca olabavljena i razvezana, Vezanosti i varke nema vie! Da! Sonorno odjekuje zvuk lien vibracije. Vaistinu! Tvoj glas! Sluajui taj glas, Tvoj sluga smerno stoji Uvek spreman da Tvoje delo vri. ''Ja jesam. Kada, u vreme Pralaje (kraj kosmikog ciklusa), Ovaj udesni kosmos biva progutan, razlau se i gube Znanje, Znanac i Znano; Svet vie nije raspoznatljiv, ni pojmljiv; Kad vie nema ni sunca, ni meseca Ni svih istroenih zvezda Tad vlada stanje Maha-Nirvane, I nema vie ni delanja ni dela ni vrioca dela,

Nema vie posredovanja; Golema nejasnost zaklanja srce mraka Tu sam Ja prisutan. ''Ja sam prisutan! U doba Pralaje, Kad ovaj ogromni kosmos biva progutan, Znanje, Znalac i Znano stapaju se u jedno. Svemir se vie ne moe ni raspoznati Ni intelektom pojmiti. Nema ni sunca ni meseca ni zvezda. Nad utrobom tame, koja donosi monu Lienost Svih trostrukih vezanosti, vasiona jo opstaje. Gune (modaliteti Prirode) su umirene, liene svih razliitosti, Ali sve je potopljeno u jednu homogenu masu, Suptilnu, bez primese, u formi atoma, nedeljivu Tu sam Ja prisutan. ''I jo jedanput, Ja se otkrivam taj 'Ja'; Prva uzviena preinaka moje 'akti' je Om; Prvobitni Glas razlee se prazninom; Beskonani Prostor uje taj divni vibrantni zvuk. Skupina Osnovnih Uzroka izlazi iz sna, Novi ivot unedogled ponovo oivljava atome; Kosmiko postojanje nadima se, kovitla i ljulja, Poigrava i obre, pomera se ka jezgri Sa rastojanja nemerljivo dalekih. Nadahnuti Vetar izaziva kolo Talasa Na Okeanu velikih Elemenata; Komea se, pada, podie, to ogromno kolo Talasa Juria sa munjevitom estinom. Parad bacana Silom velianstvenog opiranja irom prostranstva, Navaljuju, neprekidno, u formi nebeskih sfera, Neizbrojna. Planete i zvezde poveavaju brzinu; I ovekovo boravite, Zemlja, obre se. ''U Poetku, Ja Sveznajui, Ja jesam! Kretanje i ne-kretanje, itava ova Kreacija nastaje irenjem Moje vrhovne moi.

Igram se svojom sopstvenom Majom, Svojom Boanskom Energijom. Premda Jedan, Ja postajem mnotvo, da posmatram svoj vlastiti Izraz. ''U Poetku, Ja Sveznajui, Ja jesam! Kretanje i ne-kretanje, itava ova Kreacija nastaje irenjem Moje vrhovne moi. Po sili Moje naredbe, divlji vetar duva Preko zemljinog lica; oblaci se sudaraju i grme; Blesak munje uzdrhtava i odbija se; Blago i neno malajski povetarac dolazi i odlazi Kao smiren, neuzbuen dah; Meseevi zraci liju svoj osveavajui mlaz; Zemljino nago telo odeva se u prelepu nonju Od drvea i puzavica nebrojenih; I rascvetani cvet podie svoje sreno lice, Umiveno kapima rose, uvis ka suncu.''

I NEKA TAMO JAMA PLEE

Bajni cvetovi mirisom zanose, Rojevi pomamnih pela svud naokolo zuje; Srebrni mesec - kia osmeha blagog, Koju svi stanovnici neba izdano prosipaju Po domovima zemaljskim; prijatni vetar s Malaje (Legendarna gora na jugu, puna sandalovine. Zato vetar koji od nje duva arobno mirie.), iji magini dodir otvara vidik na stada dalekih uspomena; uboree reke i potoci, namrekana jezera Sa neumornim bramarama (Tvrdokrilac pomalo nalik bumbaru, koji se hrani iskljuivo medom.) to krue nad nenim lelujavim lotosima nebrojenim;

Penuanje slapova izlivanje harmonija Koje planinske spilje podravaju jekom; Cvrkuti, puni umilno-naviruih napeva, Skriveni u kronjama, izlivaju due ljubavni razgovor; Podiue oko dana, boanstvenog slikara Koji zlatnom kiicom tek ovla dotie platno zemlje I obilje boja smesta se preliva preko grudi prirode, - Pravi muzej arobnih nijansi Izazivajui beskraj ganua. Kotrljanje grmljavine, prasak iz oblaka, Rat elemenata se zemljom i nebom iri; Tama bljuje zaslepljujuu tamu, Vihor Pralaje (vreme kosmikog unitenja) gnevno urla; U ustrom praskanju vrtoglavih raskonih bleskova Krvavo-crveno jezovito sevanje koje razdaje smrt; udovini talasi riu poput grmljave, zapenuani, Silno nasru da preskoe planinske vrhunce; Zemlja mahnito gruva, ljulja se i posre, Rui se u svoje razvaline, zavitlana sa svog mesta; Prodirui kroz tle, kuljaju grdni ognjevi. Moni gorski lanci rasprskavaju se u atome. Predivna vila na jezeru plaveti Okiena mahalicama vodenih ljiljana; Krv srca zreloga groa, prekrivenog belom penom, Neno apui kazuje prie o udnji i aru; Muzika harfe preplavljuje sluh, I svojom melodijom, taktom i bogatim sazvujem Uveava enju u grudima oveka; Kakvo komeanje oseanja! Koliko vrelih uzdisaja Ljubavi! I toplih bujica suza! Jarko-crvene usne mlade lepotice, Dva plava oka dva okeana slutnji; Dve ruke eljne da nastupe kavez ljubavi U koji srce kao ptica biva zatoeno. Ratnika muzika prati, duvaju trube,

Zemlja se trese pod marem boraca; Tutnjava topova, tektanje mitraljeza, Mase dima, jezivo bojno polje, Grmea artiljerija bljuje vatru u hiljadu pravaca; Eksplozije granata otkidaju vitalne delove tela, Slonovi i konji osedlani odleu u vazduh; Zemlja se trese pod ovim paklenim igranjem; Milion junaka na paripima juria i zaplenjuje Neprijateljsko naoruanje, probijajui se kroz dim I pljusak granata i kiu tanadi; napreduje barjak, Simbol pobede, junatva u krvi, jo vruoj, Vijori se praen pucnjima, opijen duhom ratovanja; Eno, pada barjaktar, no zastava produava napred Od drugog preuzeta; pod nogama mu gomile ratnika Poginulih u boju; no on se ne spotie. Telo udi za dodirom uitka, ula za arobnim melodijama pesme, Um je gladan zvonkoga smeha, Srce snano lupa da dopre do oblasti van bola i emera; Reci, ko bi hteo da zameni utenu meseinu Za vatrene podnevne zrake? Hulja ije je srce nalik suncu koje sve pri ak i ona neno voli melemsku meseinu; Zaista, svi ude za veseljem. Die li ona hulja to patnju i jad privija na grudi? Nesrea je u njegovom peharu sree, Smrtonosni otrov u ai nektara I u grlu ve a on ipak ne gubi nadu! Vidi kako su svi zastraeni Uasnom, Niko ne trai Elokei (onu rasputene kose; naziv za Kali, Boansku Majku) iji izraz je Smrt. Neumoljivi grozni ma, koji se pui od krvi, Uzimaju iz Njene ruke, i umesto njega joj daju lutnju! Ti, jeziva Kali, Sve-unititeljko, Ti si jedina istinita i stvarna; senka Tvoje senke Doista je ljupki Vanamali. (Doslovno, onaj koji je ovenan umskim cveem.

Pastir Krina u svom obliju mladog nestaka.)

O, Grozna Majko, brzo raseci srce, obmanu rasteraj San o srei, raseci nadvoje privrenost telu. Istina je da Te ovenavaju lobanjama, Ali ustuknu u strahu i obraaju ti se: ''O, Najmilosrdnija!'' U Tvom se gromu razlee grozan smeh, Od Tvoje nagote jer sam prostor je Tvoja odora Srca im od uasa stradaju, pa ipak govore: ''Demoni su ti koje Majka ubija!'' Samo se pretvaraju da ele da Te vide, Ali kad kucne as, bee im Te ugledaju. Ti si Smrt! Svakome i svima na svetu Ti dodeljuje pomor i bolest Posude s otrovom koji sopstvenim rukama sipa. O, Ti pomahnitala! Ti samoj sebi podvaljuje, I nee da se osvrne za sobom da ne bi videla. Tako je, uasno oblije Majke. Laska nedai nadajui se srei, nosi masku Bakti i bogosluenja, a um ti prepun postizanja sebinih ciljeva. Krv iz odrubljene glave deteta ispunjava te strahom srce ti lupa pred tim prizorom odista kukavica! Samilosna? (ideja je u tome da samo hrabri mogu da budu samilosni, a ne kukavice.) Pobogu, stvari zaista udno stoje! Kome da kaem istinu? Ko e razumeti? Oslobodi se mone primamljivosti zaluujueg pia ljubavi, drai seksa. Razbij harfu! Napred, sa okeanskim urlikom! Ispij suze, zaloi i sam ivot nek lipe telo. Osvesti se, junae! Stresi te svoje puste snove, Smrt ti stoji na glavi zar ti dolikuje strah? Tovar patnje, istina je cela ovo Postajanje (neprestano kruenje raanja i umiranja, dakle svet) znaj da je to tvoj Bog! Njegovo svetilite maan (teren za kremiranje) sa leevima i pogrebnim lomaama; beskrajna borba to je odista Njegov neprikosnoveni kult; trajna propast

neka te to ne obeshrabri; nek bude smrskano to sitno 'ja', nada, ugled i slava; podigni lomau od njih, a samo tvoje srce neka bude zapaljeno tle. I neka jama (Mrana, Kali) poskakuje i igra po njemu.

SVETLOST
Gledam unazad i posle svega, I uviam da je pravednost na snazi; I u mojim najteim jadima se Dua sva od svetlosti nalazi.

RANOJ LJUBIICI

Pa ta ako ti je podloga smrznuta zemlja, A plat ti vihor hladni; I ako, da oisti tvoj puteljak, druga nema, A nebo je natmureno i tamni Pa ta ako te ak i ljubav razoara, I miris ti se zalud rasipa; ta ako zlo nad dobrim vlada, I od poroka je potisnuta vrlina Ne menjaj svoju narav, cvete blagi, Mirisna i ista ljubiice, Ve uvek toi svoj miris dragi Bez pitanja, bez rauna, bez neverice!
Napisano Sestri Kristini iz Nju Jorka, 6. januara 1896. Ljubiica je proleni cvet, ali kada procveta u poznu zimu mora da se bori protiv hladnog vetra. Pesma hrabri sledbenicu da ostane uspravna i u nepovoljnim okolnostima.

Pazi zatim onu grdnu zmiju, onog silnog lava; Pogledaj i par u ljubavi spojen. U zamagljenom nebu na kraju sve iezava. Dole, more peva razne melodije, Ali ne uzviene, Indijo, ni oplemenjene; Dok tvoje vode, svuda veliane, vedro ubore U blaeem ritmu, bez grubih urlika.
Svami Vivekananda je ovu pesmu napisao na bengalskom jeziku dok se vraao sa svog drugog putovanja na Zapad. Dok ju je pisao, verovatno je plovio istonim Mediteranom.

U NARUJU MORA

TI BLAENO SANJARENJE
Kao da stvari idu loe ili dobro Kao da radost skaui razvlai grimasu, Ili se more alosti valja Predstava svako od nas ima ulogu, Svako da plae il da se smeje kako ume; Svako svoju odoru da obue Njegove scene, na smenu sunane i kine. Ti sanjarenje, blaeno sanjarenje! Svuda razastri svoju koprenu od magle, Ublai sve otre granice, Uini glatkim ono to se hrapavim ini.

Plavim nebom plovi gomila oblaka Svetlih, tamnih, raznih nijansi i gustina; Narandasto sunce, pre no to kae zbogom, Crvenim prugama krasi tu druinu. Vetar duva kao da popisuje sve redom, Bura as klee oblija, a as razdvaja ih: Fantazije, boje, forme, pasivne kreacije Bezbroj prizora, realnih a ipak izmatanih. Tamo laki oblaci ire svoj predeni pamuk;

Nema arolije izuzev u tebi! Tvoj dodir ini da pustinja procveta od zanosa. Otra grmljavina, najmilozvunija pesma, Svirepa smrt, drago izbavljenje.
Napisano Kristini Grinstidel iz Pariza, 14.avgusta 1900.

BLAGOSLOV
Majino srce, junaka vrstina, I junog vetra sveina, Sveti zanos i mo koja ivi Na arijevskim oltarima plamteim, slobodnim; Nek sve to bude tvoje, i mnogo vie od toga, Vie no to je ijedna dua ikad da sanja mogla Buduem indijskom zetu budi Domaica, pomaga, prijatelj za kojim udi.

BLAGODAT
Majino srce, junaka htenje, Najnenijeg cvea najslae uzbuenje; ar i sila to igraju se stalno Sa bukteom vatrom oltarskom; Snaga koja zapoveda, i povinuje se u ljubavi; Dalekoseni snovi, putevi strpljivi; Veita vera u Bie, u sve ivo, Boanska svetlost u malom i velikom; Sve to i vie no to mogu da predstavim sebi, Nek 'Majka' danas podari tebi!
Napisano Alberti Sture iz Francuske, 22. septembra 1900.

MAJKA KALI
Zvezde su zaklonjene, Oblaci prekrivaju oblake. Tama je vibrantna, zvuna. U riuem kovitlacu vetra Su due milion ludaka Tek putenih iz tamnice, upajui stabla iz korena, Briui sve na svom putu. I more se ukljuilo u okraj, I die uvis grdne talase Da dopre do katranastog neba. Blesak jezive svetlosti Otkriva na sve strane Hiljade i hiljade sablasti

Smrti, aavih i crnih One seju pomor i jad, Igraju mahnite od veselja, Doi, Majko, doi! Jer groza je Tvoje ime, Smrt je u Tvome dahu, I svaki Tvoj teki korak Zauvek unitava svet. Ti, Vreme, Sve-razoriteljko! Doi, o, Majko, doi! Ko se usudi da ljubi nesreu, Da zagrli lik Smrti, I da igra u plesu unitenja - Njemu pripada Majka.
Nakon posete hramu Kir Bavani, u Kamiru, Svamii se vratio do barke udeene za stanovanje, na jezeru Dal, i u ekstazi napisao ovu pesmu.

Ko izuzev Majke zna kako, I gde, i kada se oni pojavljuju? Moda je blistavi mudrac Video vie no to moe rei; Ko zna koju duu, i kada, Majka svojim prestolom ini? Koji bi zakon sloboda potvrdila? Kakva odlika upravlja Njenom voljom, iji ef je najvia zapovest, ija odluka je neodoljiv zakon? Neka se detetu ukau divote O kojima otac ni sanjao nije; Neka Majka svoje hiljadostruke Snage u erki pohrani.

MOJA JE IGRA ZAVRENA KO ZNA KAKO SE MAJKA IGRA

Moda si ti prorok ko zna? Ko se usuuje da takne dubine u kojima Majka krije svoje beumne Gromove koji nikad ne promae! Moda je dete na mah ugledalo Duhove, iza svih prizora, Oima vatrenim i napregnutim, Ta drhtava oblija, spremna Da skoe napred i budu Dogaaji, neodoljivi, estoki.

Stalno se diui i stalno padajui na talasima vremena, i dalje zanosei se idem od jednog do drugog prizora prolaznog, sa osekom i plimom ivotnog toka. O, muka mi je od te vene prisile, tih predstava koje vie ne gode, te stalne jurnjave bez stizanja, a obala se nikad ne nazire! Iz ivota u ivot pred kapijom ekam, ali ona se ne otvara. Pogled mi zamuen od zaludnog nastojanja da spazim jedan dugo traeni trag. Na visokom, uskom mostu niskog ivota stojim i ispod sebe gledam rulju koja se bori, smeje i plae. Zbog ega? Niko to ne zna. A pred onom kapijom stoji pretei mrak i kae: ''Dalje odavde ne moe, ovo je mea; ne iskuavaj Sudbinu, trpi je najbolje to moe; idi, izmeaj se sa njima i ispij tu au pa budi lud kao i oni. Ko se drzne da shvati, nesreu priziva; zato stani, i s njima ostani.'' Teko meni, da predahnem ne mogu.

Ovaj plovei mehur, Zemlja njegov uplji oblik, i uplje ime, njegovi uplji ivot i smrt meni ne znae nita. Ja udim da prodrem iza maske imena i oblika! Ah, otvorite kapije; meni se moraju otvoriti. Otvori vrata svetlosti, Majko, svome umornom sinu. eznem, o, eznem domu da se vratim! Majko, moja je igra zavrena. Poslala si me napolje u mrak da se igram i nosim odvratnu masku; a onda je umrla nada, pojavio se uas, i igra postade dunost. Bacan tamo-amo, od talasa do talasa u ovom kipuem, uzburkanom moru estokih strasti i dubokih tuga, gde jad vlada, a radost se snuje. Gde ivot je iva smrt, avaj!, a smrt moda samo novi poetak, nova vrteka ovog dobro poznatog toka bola i ushienja? Tu deca sanjaju blistave, zlatne snove od kojih ubrzo ostaje samo pepeo i prah, i zauvek gledaju unazad za nadom davno izgubljenom, jer svet je komadina rom napadnuta! Prekasno, u starosti se poneto shvati; tim tokom prestravljeni nestajemo. Dok su neiskusni, mladi ivoti ulau svoju snagu u toak, koji se stoga vrti iz dana u dan, iz godine u godinu. Ali on je samo igraka obmane, a pokree ga varljiva nada; elja je glavina; paoci su mu alost i radost. Nasumice idem, ne znam kuda. Spasi od ovog ognja! Izbavi me, milosrdna Majko, od bauljanja za predmetom elje! Ne pokazuj mi svoje uasno lice, ne mogu to da podnesem, Budi milosrdna i nena, nemoj da me zbog greaka kori. Odvedi me, Majko, na one obale gde sukobi zauvek prestaju; s one strane emera, dalje od suza, dalje ak i od zemaljske sree; Na obale iji sjaj ni sunce, ni mesec, ni zvezde to blistavo trepere, ni sevanje munja ne mogu da izraze. Jer oni samo odraavaju tu svetlost. Neka nikad vie varljivi snovi ne skriju od mene Tvoj lik. Moja igra je zavrena; Majko, raskini mi okove i oslobodi me!
(Pesma ''Moja je igra zavrena'' napisana je 16.marta 1895. godine u Nju Jorku.)

Obuzdaj se jo malo, Srce Snano, Ne naputaj doivotni jaram Premda sadanjost deluje kuno, budunost sumorno. Kao da je venost prola otkad smo ja i ti Na mar uzbrdo il nizbrdo zapoeli. Ugodno smo plovili morima nevienim Uz mene ti, no ja sam esto na svoju volju Najavljivao duhovne postupke pre vremena! Ti, istinsko ogledalo tvoj puls tako usklaen sa mojim, Ti savreno zapaanje ideja, koliko god tananih Rastajemo li se, Evidentiaru, reci? U tebi je prijateljstvo, vera, Jer upozoravala si kad su se rave misli zainjale Pa i kada bi, avaj, tvoja opomena bila odbaena, I dalje si ila uz mene, uvek ispravna i verna.

POVODOM ETVRTOG JULA

Vidi, nestaju crni oblaci Koji su se noas gusto zbili i pritisli Zemlju kao mrtvaki pokrov! Jo pre tvog maginog dodira budi se svet. Ptice pevaju u horu. Cvee podie svoje zvezdaste krunice Rosom optoene, i u lelujanju te pozdravlja. Jezera od ljubavi irom otvaraju Svojih sto hiljada lotos-oiju Da te doekaju sa svim svojim dubinama.

SVOJOJ DUI

Svi ti kliu, ti Kralju Svetlosti! Nova dobrodolica tebi, danas, O, sunce! Ti danas zrai SLOBODU! Pomisli samo kako je svet ekao I tragao za tobom, kroz vremena i podneblja. Neki su ostavili dom i ljubav prijatelja, I poli u potragu za tobom, samo-prognani, Preko sumornih okeana, kroz drevne ume, Gde svaki korak znai borbu za ivot ili smrt. Potom je doao dan kada je trud urodio plodom, I molitva, ljubav, i rtvovanje behu ispunjeni, prihvaeni i ostvareni. Tada si se ti, milostivo, podiglo da prospe Svetlost SLOBODE na ljudski rod. Nastavi, Gospode, svojom nezadrivom putanjom! Dok tvoje visoko podne ne oblije svet. Dok svaka zemlja tvoju svetlost ne odrazi, Dok ljudi i ene, uzdignutih glava, Ne ugledaju svoje lance raskinute, i shvate, U prateoj radosti, da im je ivot obnovljen!
Dobro je poznato da je Svami Vivekananda napustio svoje telo 4.jula 1902. Na dan 4.jula 1898.godine, on je putovao sa svojim amerikim sledbenicima po Kamiru, i kao deo tajnih priprema domaina za proslavu tog dana godinjice Amerike deklaracije o nezavisnosti spremio je ovu pesmu, da bude naglas proitana pre doruka.

Ovo je tvoja aa aa koja ti je Od samog poetka namenjena. Naravno, dete Moje, da znam koliko si Od toga tamnog pia ti samo spravilo Od poroka i strasti, jo vrlo davno, U nedokuivim minulim godinama, znam ja to. Ovo je tvoj put put teak i sumoran. Ja sam stvorio kamenje koje te ometa se odmori. Tvog prijatelja sam postavio na put ist i ugodan, I on e, kao i ti, stii na Moje grudi. Ali ti, sine Moj, mora da se kree ovuda. Ovo je tvoj zadatak. Nema u njemu radosti ni lepote, Ali on nije odreen ni za jednog drugog izvrioca, I u Mom svemiru on ima promiljeno mesto. Preuzmi ga. Ne traim od tebe da razume. Traim da zatvori oi da bi Mi lice video.

IVI BOG

Onaj koji je u tebi i izvan tebe, Koji radi posredstvom svih ruku, Koji na svim nogama hoda, ije ste telo svi vi Njega oboavajte, i razbijte sve druge idole! Onaj koji je u isti mah uzvien i nizak, Grenik i svetac, I Bog i crv Njega oboavaj vidljivog, pristupanog, stvarnog, sveprisutnog,

AA

Sve druge idole razbij! U kojem nema ni prolog ivota Ni buduih roenja ni smrti, U kojem smo oduvek bili I zauvek emo biti jedno, Njega oboavajte. Razbijte sve druge idole! Vi budale! koje zanemarujete ivoga Boga, I Njegove bezbrojne odraze kojima je svet ispunjen. I dok jurite za izmiljenim sablastima Koje vode jedino u sukobe i kavge, Njega oboavajte, jedinog vidljivog! Razbijte sve druge idole!
(Napisano jednom amerikom prijatelju iz Almore, 9.jula 1897.)

I dani i noi i godine su od onda prole, U mozgu poar harao je, Nisam znao kada je no smenjivala dan, Srce se inilo pocepano na dvoje. Leao sam na obali Ganga, Izloen suncu i kii; Pokrivao se prahom sa vrelim suzama I naricao sa hukom talasa. Prizivao sam tvoja sveta imena Svakog podneblja i veroispovesti. 'Pokaite mi put, u saaljenju, Vi, velikani to do cilja stigoste.' Godine zatim prooe u gorkom plau, Svaki je tren liio na venost, Dok mi se jednog dana sred jauka i vapaja Ne uini da me doziva neko. Plemenit, blag glas umiruju, Koji je 'sine moj', 'sine moj' ponavljao samo, I inilo se da treperi u sazvuju Sa moje due strunom svakom.

POTRAGA ZA BOGOM

Preko brda i dolina i lanca planina, U hramu, u crkvi i u damiji, U Bibliji i Kuranu i Vedama Tragao sam za Tobom zabadava. Poput deteta izgubljenog u najdivljijoj umi, Vapio sam i usamljen vikao: 'Gde si nestao, Boe moj, moja ljubavi?' Eho je odgovarao: 'nestao'.

Digoh se na noge i pokuah da otkrijem Odakle je dopirao taj glas; Traio sam i traio i okretao se Da pogledam oko sebe, ispred, pozadi, I opet, opet se inilo da mi Taj boanski glas govori. U zanosu mi se cela dua utiala, Oarana, ushiena od blaenosti. Blesak mi osvetli itavo bie, Srce mog srca otvori se irom. O, radosti, o, sree, ta ja to otkrih! Moja ljubavi, moja ljubavi ti si ovde! Pa ti si ovde, ljubavi moja, sve moje!

A ja sam tragao za tobom Dok si ti veito bio prisutan Ustolien u velianstvenosti! Od toga dana, kud god da lutam, Oseam kako se On nalazi kraj mene, Preko brda i dolina, visokih gora i nizija, Daleko, jako daleko i visoko. Blaga meseina, zvezde tako jasne, Sjajno oko dana On blista kroz njih, Sila Njegove lepote, a oni su odraene svetlosti. Fascinantna zora, predveerje meko, Beskrajni valoviti okean; U poj ptica, u sve to je u prirodi lepo, Ja proniem u sve to to je On. Kada me kobna nevolja zgrabi, Srce mi bude maloduno i slabo, Kao da me sva priroda gui i drobi Svojim zakonima nepopustljivim. I tada, voljeni moj, k'o da mi ape: 'Blizu sam, blizu'. Hrabrost mi se vrati. Uz Tebe, ljubavi, ne plai me ni hiljadu smrti. Oglaava se kad uspavanku pevui mati, Bebine oi sklapa, a kad se to nevinace smeje i igra, jasno mi je kraj njega da si. Kada se bogougodni prijatelji rukuju, On se nalazi izmeu njih; On toi nektar u majin poljubac I u detinje umilno 'mama'. Bio si moj Bog sa prorocima iz davnina, Od Tebe dooe sve veroispovesti, Vede, Biblija i Kuran odluni Slono Te opevaju, jer samo Ti jesi.

'Ti jesi', 'Ti jesi', Dua svih dua U silnoj bujici ivljenja. 'Om Tat Sat Om'. Ti si moj Bog, Moja ljubavi, samo sam tvoj, samo tvoj.
Ovo je deo pisma koje je Svamii napisao 4.septembra 1893. profesoru D.H. Rajtu iz Bostona, koji je upoznao Svamija Vivekanandu u Skuptini Religija.

MIR
Gledaj, to se mono probija, Ta snaga koja snaga nije, Svetlost koja je u mraku, Senka u zaslepljujuem sjaju. To je radost koja ne uzima re, I tuga neosetna, bogata, Besmrtni ivot neivljen, Veita smrt neoplakana. To nije ni radost ni alost, Ve ono to izmeu njih stoji, Nije ni nita ni sutranjica, Ve ono to ih spoji. To je ugodni poinak u muzici,

I predah u svetoj umetnosti; Tiina izmeu govorenja; Izmeu dva nastupa uzbuenja Spokojstvo srca. To je lepota nikada viena, I ljubav to stoji usamljena, Pesma to traje neotpevana, I spoznaja nikad upoznata. To je smrt izmeu dva ivota, I zatije izmeu dve oluje, Praznina iz koje je vasiona izala, I ono u ega se ona vraa. Ka tome tee suzna kaplja, Da razglasi izraz nasmejan; To je ivota Svrha, I Mir njegov jedini zaviaj!

Nek zamute se oi i srce klone, I prijateljstvo izneveri i izda ljubav sama, Neka Kob poalje sve svoje strahote grozne, I put preprei zgruana tama. Sva priroda ima kivan, mrgodan izgled, Reena da te smodi ipak, duo moja, znaj, Ti si Boanska. Produi napred, Ni levo, ni desno, ka cilju mariraj. Nisam ni aneo, ni ovek, ni zver, Ni telo, ni um, ni ona ni on. Knjige se, zauene, zatvaraju jer Ne umeju da kau ko sam; ja sam On. Pre sunca, meseca, zemlje, Pre zvezda i otkaenih kometa, Jo pre nego to je poelo vreme, Ja bio sam, biu, i jesam. Prekrasna zemlja, sjajno sunce, Spokojni blagi mesec, nebo to svetluca, Sve njih zakon uzronosti nagoni da jure; Svi ive na lancu to nikad ne puca. A um svoj plat od pauine snova Preko njih baca i vrsto ih stee. Razapeti su na miljenja potku i osnovu I zemlja, i paklovi i rajevi u nitima te mree. Znaj da je sve to samo spoljna kora Sve prostor i vreme, sve posledica, uzrok. Ja sam izvan svih ula, van svakog pojma, itave vasione svedok. Ni dva ni vie, to je jedno jedino, I zato je u meni svih 'ja' ivot; Ne mogu da se mrzim ni sebe da se klonim,

PESMA OSLOBOENOG

Ranjena zmija svoju navlaku razmotava, Podstaknuti plamen se razbuktava, Pustinjskim vazduhom ne jenjava Rika u srce pogoenog lava. Oblak ispoljava mo plavljenja Kada mu munja rascepi grudi; Kad mu je dua u najtajnijoj sri pogoena Velikan ono najdragocenije u sebi budi.

Jedino to mogu je da volim. Probudi se iz snova, iz okova se izbavi, Ne boj se. Ova misterija, Moja senka, ne moe da me prestravi. Znaj jednom za uvek da On sam ja.

Jer znaj, rob je rob, maen il' bievan, on slobodan nije; Jer lanci, makar i zlatni, ne vezuju nita manje; Otarasi ih se stoga, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Neka nestane tama; varljiva svetlost to svojim mirkanjem Vodi ka imecima sve turobnijim. Tu e za ivotom ugasi zauvek; ona ti vue duu Od roenja ka smrti, od smrti ka novom roenju. Ko sebe pobedi, pobedio je sve. Znaj to I ne ustukni nikad, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' ''Ko seje mora i da anje'', kau, ''i uzrok bez sumnje Mora doneti posledicu; dobar dobru, lo lou; tu niko Nije izuzetak. Svako ko ima telo Mora nositi lance.'' Isuvie tano; ali daleko iznad I imena i oblika je Atman, veno slobodan. Znaj da ti si To, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!''

PESMA SANIJASINA
Probudi melodiju! pesmu roenu tamo daleko Gde svetska trule nikad ne moe da dopre, U planinskim spiljama i proplancima sred dubokih uma, iji mir nikakav uzdah za poudom ni blagom ni slavom Nikada nije smeo da narui; gde se valjala reka Znanja i istine, i blaenstva koje ih prati. Raskono zapevaj tu melodiju, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Raskini svoje lance! Te okove koji te nisko dre, Bilo da su od sjajnog zlata, ili nekog prostijeg metala; Ljubav, mrnju dobro, zlo i sve druge dvojnosti,

Ne znaju istinu oni koji imaju tako bedaste sanjarije Kao to su otac, majka, deca, ena, i prijatelj. Bespolno Sopstvo! iji je Ono otac? ije dete? Kome je prijatelj, kome dumanin Ono to je Jedino? Sopstvo je sve u svemu, i nita drugo ne postoji; I ti si To, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Samo Jedno postoji Slobodno Znalac Sopstvo! Bez imena, bez oblika ili boje. U Njemu Maja sanja itav ovaj san. Svedok, Ono izgleda kao priroda, dua. Znaj da ti si To, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Gde trai ti? Tu slobodu, prijatelju, ovaj svet Ne moe da ti prui. Zalud u knjigama i hramovima

Trai je. Tvoja je ipak ruka to dri Konopac koji te dalje vue. Zato prekini da kuka, Odbaci taj stisak, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Kai: ''Mir svima: Od mene ne dolazi opasnost Ni za jedno bie. U onima koji na nebesima borave, U onima koji nisko gmiu, ja sam Sopstvo u svima! Odriem se svih svetova, ovog i drugih, Svih rajeva i zemalja i paklova, svih nada i strahova.'' Te tako raskini svoje lance, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Zato se vie ne obaziri na to to telo ivi i propada, Njegov zadatak je obavljen. Nek potopi ga Karma; Ko hoe neka te vencima kiti, drugi neka te nogom utne; Nita ne reci. Ni pohvale ni osude ne moe biti Kada su jedno hvalitelj i hvaljeni, kudilac i kueni. I stoga budi spokojan, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Istina ne dolazi tamo gde se nalaze pouda i slava I pohlepa za dobitkom. Nijedan ovek koji smatra enu Za svoju, za enku, ne moe biti savren; Ni onaj ko smatra da ita poseduje, ni onaj Kojeg bes prikiva ne moe proi kroz kapije Maje. Zato odbaci sve to, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' I nemaj doma. Koji bi dom tebe zadrao, prijatelju? Nebo ti je krov, postelja trava; a hrana Ono to ti sluaj dodeli, bila ukusna ili ne, ne sudi. Nikakva hrana ni pie ne mogu da zatruju to uzvieno Sopstvo Koje je svesno Sebe. Slobodan kao reka to tee Ti uvek budi, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Vrlo malo njih istinu zna. Ostali e te mrzeti

I ismevae te, uzvieni; ali ne mari za to. Krei se, slobodan, od mesta do mesta, i pomai im Da izau iz neznanja, iz mree Maje. Bez straha od bola il' traenja uitka, otii Izvan i jednog i drugog, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!'' Tako, dan za danom, dok se sile Karme ne istroe Oslobaaj duu doveka. Nema novih raanja, Nema 'ja', ni 'ti', ni Boga, ni oveka. 'Ja' je postalo Sve, Sve je 'ja' i Blaenstvo. Znaj da ti si To, smeli Sanijasine! Reci ''Om Tat Sat, Om!''