godina cxi, broj 10, oKTobar 2007.

iSSn 0350-431- X ,

PELAR

asopis

iz

sveta

nauke

prakse

pelarstvu

www.spos.info

tema broja

ApIMoNDIjA blIE NAMA MEDENI DAR GRADU

manifestacija

Pelar - asopis iz sveta nauke i prakse u pelarstvu

Izdava Savez PelaRSkih ORganizacija SRbije Molerova 13, 11000 Beograd, 011/2458 640, 064/40 191 63 spos@sezampro.yu, www.spos.info The Magazine of Serbian beekeeping beekeePeR The Beekeping Association of Serbia Serbia, 11000 Belgrade, Molerova St. 13 Predsednik SPOS-a dipl. in. ivoslav Stojanovi Milana Martinovia Metalca 4, 24413 Pali 024/753 771, 063/510 598, zobrad@yunord.net Glavni i odgovorni urednik Milanka vorgi Olge Petrov 24, 21000 Novi Sad 021 372 277, 063 586 513, vorgicbe@sezampro.yu Izdavaki savet Prof. dr jovan kulinevi (Beograd) predsednik Dr nada Dugali-vrndi (Beograd) Prof. dr zoran Stanimirovi (Beograd) Dr Saa Orlovi (Novi Sad) Mr neboja nedi (Beograd) nenad Terzi (Beograd) zaharije Trnavevi (Beograd) arko ivanovi (Sremski Karlovci) branislav Radoji (id) Redakcija Dr nada Plava (Novi Sad) Dr goran jevti (Kruevac) Mr aneta georgijeva (Knjaevac) Slaan Rai (Beograd) Dejan kreculj (Kovin) ivka vlajkovi (Zemun) Milo antoni (Koceljeva) Dragutin gaji (Veliko Gradite) Milivoje Perovi (Kurumlija) veroljub Umelji (Kragujevac) zoran Sevi (Ljubovija) lanovi redakcije iz inostranstva vladimir augutin (Metlika - Slovenija) borisav brnjada (Bar - Crna Gora) Ferid belati (Tuzla - BiH) amir Demirovi (Sanski Most - BiH) Milan isidorovi (Sutomore - Crna Gora) Dr med. Stipan kovai (Darda - Hrvatska) branko konar (Kozarac - BiH) Mr goran Mirjani (Gradika - BiH) aleksandar Mihajlovski (Skoplje - Makedonija) Franc Prezelj (Kamnik - Slovenija) Dr zlatko Pukadija (Osijek - Hrvatska) Milorad eko (Banja Luka - BiH) Dr irena Dimrevska (Skoplje - Makodonija) Franc ivic (Ljubljana - Slovenija) Lektor i korektor bogdanka Petrovi Tehnika priprema nenad Delibos Tira 14.500 primeraka tampa kolor pres - lapovo tel. 034/853-715, 853 560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani Pelinjak arka ivanovia, Sremski karlovci autor: eljko vuleti

Istorija asopisa

rvi ilustrovani asopis za pelare tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom "Pela". Potom je tampan "Srpski pelar", 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska pelarska zadruga u Rumi. "Pelar", organ Srpskog pelarskog drutva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. U Januaru 1934. godine spojili su se "Pelar" i "Srpski pelar" i od tada izlaze pod nazivom "Pelar". Ukazom predsednika SFRJ " Pelar" je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapreenje pelarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za doprinos kulturi u Srbiji.

lanstvo u SPOS-u
lanstvo u Savezu pelarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko drutava pelara po slobodnom izboru. lanarina u 2007. godini za lanove iz Srbije iznosi 1.100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5.273 tolara, za pelare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih stranih zemalja gde se asopis alje potom 32 , a gde se alje avionom 40 . lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva asopisa godinje.

Raun SPOS-a: 160-17806-08

Saradnja sa asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vraaju. Redakcija zadrava pravo redigovanja tekstova. Za sadraj tekstova odgovaraju autori, a za sadraj oglasa oglaivai. Listovi koji preuzimaju radove iz asopisa "Pelar" duni su da jasno navedu izvor informacija.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 PELAR: asopis iz sveta nauke i prakse u pelarstvu/ glavni i odgovorni urednik Milanka Vorgi. God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd: Savez pelarskih organizacija Srbije - (Lapovo: Kolor pres) - 24 cm Meseno ISSN 0350-431X = Pelar COBISS.SR-ID 15913218

aPiSlaVia

aPiMondia Foundation

sadraj
Dejan Kreculj apimeteoroloka prognoza Dejan Kreculj Pismo pelarima ivoslav Stojanovi jubilarni - 40. kongres apimondije u australiji Slaan Rai kontrolisano sparivanje matica Stojan Jovanovi Uzgoj i zamena matica u avgustu Dr Vojislav Guzina evodija Momilo Konar ambrozija i pele Dejan Kreculj ccS - krug se suava N.I. Sulim leenje pelinjim otrovom Literarno novinarska sekcija Pelice vrednice erdevika Milo Antoni 370 godina od prenosa evropske pele u ameriku Milanka Vorgi 110 godina od osnivanja SPOS-a Milun Mandi Pelarstvo na tlu jagodine Milanka Vorgi Sajam ljiva u Oseini oko Zeevi Maestro pelinjeg orketstra eljko Vuleti 13. festival meda vesti Reagovanja Predavai SPOS-a Priznanja i nagrede SPOS-a 433 434

Dejan Kreculj medija@hemo.net

apiprognoza - pelar

ApimeteorolokA prognozA zA oktobAr

Prema predvianjima meteorologa u oktobru e biti lepo, jesenje vreme, bogato padavinama i s ugodnim temperaturama. Moda pouena letonjim nezapamenim vrelinama, veina pelinjih drutava je ve odavno ispropolisala svoje stanite. Ve u prvoj dekadi oekuje se vrlo toplo, sa jutarnjim temperaturama od petnaestak stepeni, a dvadesetpet oko podneva. U prvoj polovini meseca oekuje se samo nekoliko kinih dana, ali je ee mogua jutarnja magla, jer e biti tiho i bez vetra. Poetkom druge dekade bie prodora hladnijeg vazduha, ali se ve oko petnaestog oekuje pravo miholjsko leto sa temperaturama slinim onima iz sredine maja. Statistiki posmatrano, vreme e nalikovati onom u maju 1998. godine. Krajem druge dekade i poetkom tree - znatniji pad temperature, kia sve ee, obilnija i dugotrajnija, sve do kraja meseca. Poetkom tree dekade jutarnje temperature spustie se ispod petog podeoka, a preko dana e biti i do desetak stepeni. Ovakvo vreme prilika je da se zavre radovi u pelinjaku - da se uvrste postolja konica, uredi zatita od vetra i mieva, provere sumnjive zajednice, podesi ventilacija i obezbedi mir na pelinjaku, poneto ofarba, doradi - a i pelicama za lepe jesenje unose i kompletiranje hrane za zimovanje. U lepim danima za masovni izlet, jo jednom valja detaljno pregledati stanje drutava: oceniti snagu zajednice, prisustvo i kvalitet matice, koliinu, kvalitet i razmetaj hrane, uz posebno obraanje panje na zdravlje. Izlino je podseati na varou, a ako meteorolozi ne gree, prilike za njeno tretiranje bie dovoljno.
oKTobar
32 28

437

440 442 444 446 447 448 450

451

452 454 455 456 458 460 461 462 469

24 20 16 12 8 4 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Apimeteoroloka prognoza za oktobar

433

pelar - pismo

teks i foto: Dejan Kreculj medija@hemo.net

pismo pelArimA zA oktobAr

goSPodinU KUPcU, S PoToVanjeM
Posle, bez sumnje veoma udne, varljive, nepredvidive i teke godine - kako god je nazvali - pelice negramzivog pelara su se sigurno snabdele solidnim zalihama hrane. Same ili uz malu pelarevu pomo. A ta sa zalihama koje je spremio pelar? U misli mi se iznova vraa razgovor sa kolegom iz okoline Trstenika, koji je jo posle izdanih medobranja bagrema pominjao da ne zna gde e s medom kad bude naao vremena da pone da vrca, jer su mu ostale silne zalihe od prole godine. Zato, moda nije Iskljuivo staklena ambalaa na odmet prozboriti neku o onome to nas retkost, pa su u irokoj primeni plastini twist uskoro eka na mnogobrojnim pelarskim off poklopci. Zbog reakcije meda sa metalom, prodajnim manifestacijama irom Srbije od limeni poklopci nisu upotrebljivi, osim ako su tradicionalnog Tamajdana pa sve do prolenih plastificirani. Cilindrine staklenke kakve se dana. decenijama koriste u prehrambenoj industriji Kao trgovaki unuk potujem taj zanat za pakovanje turije i ostale zimnice lagano majstora, jer nikad nije bilo lako prodati; u treba da ustupe mesto modernijem dizajnu. dananja smutna vremena posebno. Sada Posebno povoljan efekat na kupce ima obino tu vetinu zaodevamo stranom reju ako se napunjena tegla meda zalije tankim markerting; duan, sajam, vaar ... kako bilo, slojem voska. To beznaajno poveava troak ko zna taj i ima, kau Francuzi. proizvodnje, ali ukazuje na prirodnost Decenijama je opravdano vladalo mi- proizvoda, asocira na zdravu hranu poto je ljenje da je nekadanja istonoevropska roba tako med konzerviran, kao to to i pele rade veoma dobra, ali joj je cena bila niska jer je loe u konici, poklapajui ga zrelog. Poseban upakovana. Svaka roba, da bi postala kupcu privlana i da bi je vie platio, mora, osim to je kvalitetna, da bude i u dopadljivoj ambalai. Poneki na inventivni, dovitljivi i preduzetni pelar jo odavno je to shvatio i uradio. Izbirljivo svetsko trite koje nam se vrlo uzdrano i s mnotvom uslova i uslovljavanja otvara, sada to podrazumeva i trai. Vana je etiketa Za pakovanje meda treba koristiti iskljuivo efekat dobija se upotrebom glinenih posuda, staklenu ambalau. Iako se u prodaji mogu namenski dizajniranih za med i sa primerenom nai, po povoljnoj ceni i privlano dizajnirane dekoracijom, sa reljefima cvea, medvedia i plastine posude, ipak je staklo zdravstveno slino. Iako su dopadljivi, nedostatak ovakvih najispravnije. Da bi se dosledno ispotovao ovaj upova, meutim, jeste to to su neprovidni i zahtev, zatvarai takoe treba da budu stakleni. to kupac ne moe da vidi boju meda. Kod nas su takve tegle, meutim, jo uvek Mada je etiketa izuzetno znaajna, malo ih
434
2007

pismo - pelar
je dobrih. Na njoj treba da je krupnim slovima ispisan sadraj, da je to med i koje je vrste. Treba ukazati i na rok trajanja, odnosno datum pakovanja. Osim podataka o proizvoau, neophodno je da se naznai i kolika je masa meda bez ambalae. Ve istaknutu prednost prozirnosti stakla valja iskoristiti, pa zato etiketa ako je vea od treine povrine valjkastog dela staklenke bie tetna jer zaklanja med. Bolje je nainiti dve manje, s prednje i zadnje strane. Prednja, vea, ima vie informacija, dok su na zadnjoj obavezni podaci i prostor sa bar kodom. Obe etikete spaja zatitna traka kao prostor za dodatne poruke kupcu. Kad se postigne eljeni oblik ambalae i etikete, tada se oni moraju dugo zadrati. Izmene i eksperimenti zbunjuju kupca dovodei ga u zabludu da je to drugi proizvod ili proizvoa. Tim koji dobija ne treba menjati. Likovno reenje etikete valja da je ukusno uraeno. Iako pelari uivaju u slikama saa i konica, to kupce uglavnom ne interesuje. Simpatini crtei pelica, poput onih sa crtanih filmova dopadljivi su deci, a oni i jesu vana ciljna grupa. Tu su i cvetii, prizori iz prirode i, svakako, mece sa upom meda, ape zavuene u panj ili deblo dok oko njega lete pelice i slino. Prilikom izbora boja ne treba se ustruavati od upotrebe kombinacija koje e najvie privlaiti panju. Dugogodinje iskustvo upuuje na Gebelsove ili koka-kola boje: belo, crveno i crno. Zastava faistike Nemake jeste bila crvena sa belim poljem i crnim kukastim krstom; za znak kompanije Coca-cola koriene su iste boje, a oba proizvoda su privukla milione sledbenika, odnosno potroaa. Budimo praktini, iskoristimo to iskustvo. Med je i prigodan poklon. Da li ste znali da svima poznata ambalaa u obliku mede ove godine slavi pedesetogodinjicu? Nastala je 1957. Na slici vidimo pojedinana pakovanja ali i setove od po tri mede koji su, kako proizvoa navodi u ponudi, idealni za poklone dragim osobama, prijateljima, roacima, komijama, buduim kupcima odnosno klijentima. Zanimljive su i kolekcije malih pakovanja, od po 50 grama, ali razliitih vrsta meda. Ona pruaju izuzetno zadovoljstvo degustacije, uporeivanja, mogu da pokrenu zanimljive razgovore, posebno ako je pelar u drutvu. Koliko moe da bude malo meda u

Medene slamice pakovanju, a koliko je vana sama ideja pokazuje i amerika firma Green apiaries iz Hantsvila u Alabami sa svojim minijaturnim pakovanjem medenih slamica. To su plastine cevice duge petnaestak centimetara ispunjene meanim medom flore Severne Alabame. Tu ima priblino pet grama meda, energetske vrednosti 15 kalorija, to ga ini pravim izborom za uinu posle nastave omladini i kolskoj deci, ali i odraslima kojima je opao nivo eera u krvi ili su se umorili. Isti proizvoa, izmeu ostalog, nudi i med u sau, i tu je dosledan. Proizvod koji kupac dobija je kompletan medini poluram. Sadraj rama je u celosti jestiv i izgradile su ga same pele; on dolazi direktno iz konice sa originalnim drvenim ramom. Kao nagradu
pismo pelarima za oktobar 435

Medenih pola stolea

pelar - pismo

dobijate malu koliinu iskoristivog istog propolisa, takoe jestivog, na obe strane bonih letvica, stoji u katalogu. Potencijalnog kupca treba pre svega potovati, ne navaljivati i ne iskazivati preteranu elju da mu se proizvod po svaku cenu utrapi. Naravno ne valja biti ni ravnoduan, jer nas kupac nee moliti. A kad se zapodene razgovor o medu, tada valja biti argumentovan. Mnoge fascinira kad saznaju da med usporava starenje i produava ivot. Starije osobe koje su u mladosti uzimale med ili mnogo sveeg voa, povra i vonih sokova, u starijim godinama imaju mladalaku sveinu i doivljavaju duboku starost kao Hipokrat - otac medicine. Jo je Pitagora govorio: Da nisam jeo med, umro bih 40 godina pre. Britanski princ arls je pelar, a konice su mu poklonili Slovenci. Irski pesnik Bernard o bio je pelar i dugo ostao vitalan, a poljski pesnik Trembeski koji je due od 30 godina uzimao med, takoe je sa svojih 80 godina bio izuzetno sve, vitalan i veseo. Mudri Aristotel med je nazivao rosom preienom od duge i zvezda, a pelarstvom su se bavili od Vergilija u antiko vreme do velikana pisane rei, genijalnog grofa Lava Nikolajevia Tolstoja i poznatog glumca Henrija Fonde. eik Said Bin Gaziba iz Saudijske Arabije imao je 149 godina, i tvrdio da je jeo uglavnom hleb i med i pio
436
2007

vodu, a svakodnevno je peaio 10 kilometara. Ruska akademija nauka je jo davno objavila da su od 130 anketiranih stogodinjaka ak 108, ili 80 odsto njih bili pelari. Suvie visok procenat da bi bila sluajnost. Sve ovo, i jo mnogo vie, treba uzeti u obzir kada se krene u prodaju pelinjih proizvoda; o svemu treba dobro razmisliti, osmisliti i uraditi, a potom prii gospodinu kupcu, s dunim potovanjem.

Tekst i foto: ivoslav Stojanovi zobrad@yunord.net

JubilArni - 40. kongres ApimondiJe u AustrAliJi

prvi deo

Sveano otvaranje Apimondije Ova, 2007. godina, protie u znaku velikog jubileja - 110 godina postojanja naeg SPOS-a, ali i istovetnog jubileja Apimondije. U jubilarnoj godini, u Melburnu, u dalekoj Australiji, od 9. do 14. septembra odran je i jubilarni 40. Kongres Apimondije. Na Kongresu su odrane 2 Generalne skuptine Apimondije, oralne i poster prezentacije, Apiekspo i jedna pelarska ekskurzija (tehnika tura). Ovo je, nakon ponovnog ulanjenja SPOS-a u Apimondiju, 2003. godine, nae tree prisustvo na najveem svetskom skupu pelara. Naalost, zbog velike udaljenosti i trokova koji nisu mali, na Savez je predstavljao samo predsednik SPOS-a ivoslav Stojanovi. Treba, meutim, napomenuti da saglasno odredbama Statuta Apimondije, s obzirom na broj lanova SPOS-a (vie od 12.000) i na broj konica koje su u vlasnitvu naih lanova (vie od 300.000), mi imamo pravo na 3 glasa u Generalnoj skuptini Apimondije. Kad je re o strunom delu, vredno je pomena da su 2 naa lana imala po 2 svoje poster prezentacije i po jednu oralnu. To su Sran Todorovski i Dragoslav Ili-e. Prvi nije mogao da doe, te sam mu ja, saglasno ranijem dogovoru, poneo i postavio 2 poster prezentacije, dok je g-din e bio prisutan ne samo sa svojim prezentacijama, ve je imao i svoj film o Kongresu Apimondije u Irskoj

2005, koji je nagraen Velikim priznanjem. U konkurenciji pelarskih asopisa, naalost, ni komisiji nije bilo poznato koje je mesto zauzeo na asopis Pelar, ali je sigurno da nije bio plasiran ni na jedno od prva 4 mesta. Australija je ogromna zemlja, jedna od najveih na svetu sa ukupno (zajedno sa Tasmanijom) 7,7 miliona km2, ali veoma retko nastanjena pa ima svega 20 miliona stanovnika. Domorodako stanovnitvo Aboridini koji na tom prostoru ive 40.000 godina zastupljeni su danas sa svega 2%, a 90% su Englezi, Irci i ostali evropski narodi. U pelarskom smislu, moglo bi se rei da je Australija idealna za pelarstvo, iako je prvih 8 pelinjih zajednica naseljeno tek 1822. godine. Danas u ovoj zemlji ima skoro 600.000 konica i vie od 10.000 pelara. 400.000 konica je, meutim, u vlasnitvu samo 700 pelara to je 70% ukupnog pelarskog potencijala Australije. Ukupno godinje proizvedu od 17.000 do 25.000 t meda. Prosena proizvodnja po konici je 67 kg, a pelari profesionalci, da bi imali racionalnu proizvodnju treba da ostvare od 200 do 250 kg meda po konici. Glavna paa jeste nadaleko poznati eukaliptus (ima ih vie vrsta: Eucalyptus exceptionnels, Eucalyptus melliodora. E.camaldulensis, Eucalypts sp., E. leucoxylon, E. marginata, E.diversicolour,
jubilarni - 40. kongres apimondije u Australiji 437

Apiekspo Eucalyptus sp.), a dominantna konica je LR na 10 i 8 ramova. Italijanska rasa pela (A. m. ligustica) je najzastupljenija, ali ima i kavkaske (A. m. caucasica) i kranjske (A.m. Carnica). U Organizacionom komitetu Kongresa bili su: Terry Ryan, Keith McIlvride, Stephen Fewster, Bruce White, Col Wilson, Margaret Blunden, Trevor Weatherhead, Bob Gulliford, Stephen Ware i Ken Gell. Kongresu Apimondije su, naravno, prisustvovali i aktivno uestvovali u radu predsednik Apimondije g-din Asger Sgaard Jrgensen, sekretar Riccardo JannoniSebastianini i podsekretar Filipo JannoniSebastianini. dan PrVi 09. septembar Sveana ceremonija otvaranja Kongresa poela je u 18,00 asova u Don Betmen Teatru, jednoj od mnogobrojnih sala Izlobenog centra (Melbourne Exhibition & Convention Centre) u Melburnu. U prepunoj sali delegatima iz itavog sveta obratili su se predsednik Organizacionog komiteta Terry Ryan i predsednik Apimondije Asger Sgaard Jrgensen. Pristup Kongresu je bio kontrolisan i bez obzira da li je neko eleo da poseti jednu od 3 sale u kojima su odravana predavanja ili Apiekspo, uvek je morao prolaziti

kroz izlobeni prostor (Apiekspo). Apiekspo je bio na 2 nivoa sa oko 120 tandova, odnosno ukupno 116 tandova, ali su neki bili i obeleeni sa a), b) ili c). tandovi su bili uniformnih dimenzija 3x3m, ali bilo je i upola manjih i neto manjih dimenzija 3x1,5m. Desno od ulaza bio je postavljen najvei tand dimenzija 9x9m, tand Francuskog pelarskog saveza (lUnion Nationale De L'Apiculture Francaise),

tand Maarskog pelarskog saveza inae domaina narednog, 41. Kongresa Apimondije u Monpeljeu, 2009. godine. Njihova delegacija je bila jedna od mnogobrojnijih, iskljuujui domaina Australiju, sa sigurno vie od 20 delegata. Predvodio ih je novi (stari) predsednik Saveza g-din Anri Kleman (Henri Clment). Naime, tog gospodina imao sam priliku da sretnem za vreme njegovog ranijeg mandata, jo u decembru 1996. godine, u seditu Francuskog pelarskog saveza u Parizu. Tada sam, po ovlaenju tadanjeg predsednika SPOS-a Mihajla Filipovia, uspeo da postignem sporazum o meusobnoj razmeni naa 2 asopisa bez ikakve nadoknade (na Pelar i Francuska pelarska revija), to

Apiekspo
438
2007

tan Indijskog proizvoaa meda je i funkcionisalo naredne 2 godine. Stoga je na susret bio veoma srdaan i bie vie nego prijateljski do kraja samog Kongresa, odnosno do okonanja tehnike ture. tand br. 1 pripadao je firmi Kashmir Apiaries Exports iz Indije, firmi koja ima punionicu za dnevno pakovanje 50.000 tegli i godinji kapacitet isporuke od 20.000 t meda (kao sedmogodinja ukupna proizvodnja lanova SPOS-a). Uesnici iz susedne Republike Maarske bili su takoe veoma brojni na izlobi, njih oko 20 lanova. Imali su 2 tanda, prvi je imala firma Anivet koja sve uspenije prodaje rotirajue konice (osmislio Jano Konja, roen u oki) i drugi koji je pripadao Maarskom pelarskom savezu sa neizbenom prologodinjom Kraljicom meda. Normalno, najzastupljeniji tandovi su bili iz Australije, Novog Zelanda, Kine, June Koreje, Nemake, Velike Britanije i drugih zemalja. Posebno

Karl Jenter atraktivan bio je ukrajinski tand, kao i tandovi troje kandidata za organizaciju Kongresa Apimondije 2011. godine Agrentina, Brazil i Meksiko. Posebno interesovanje je bilo za tand poznatog Karla Jentera koji je za tehniku inovaciju dobio bronzanu medalju. Meu neprijatna iznenaenja svrstao bih izostanak poznatog francuskog Thomas-a, italijanske Lege, mnogih nemakih poznatih firmi i prisustvo, rekao bih na poasnom mestu, neizbenog monog Bayer-a sa vidnim reklamama svojih proizvoda Bayvarol, Perizin i Checkmite+.

tand Bayera
jubilarni - 40. kongres apimondije u Australiji 439

pelar - istraivanja

Tekst i foto: Slaan Rai Poljoprivredni fakultet Zemun

kontrolisAno spArivAnJe mAticA

ovog postupka obuhvataju pomou primenu CO2 kojeg se matica omamljuje. U takvom stanju matica se postavlja u poloaj koji omoguava da se uz pomo prica sakupljena i pripremljena semena tenost ubrizga u njeno telo. Da bi ovek ovladao ovom tehnikom smatra se da je potrebno da osemeni 50-100 matica. Prilikom primene ove metode sparivanja matice osnovni problemi su gajenje trutova, dranje trutova do njihovog potpunog polnog sazrevanja (oko 2 nedelje starosti) gajenje matica, koordiniranje proizvodnje matica i trutova, poznavanje porekla matica. Ponaanje vetaki osemenjenih matica razlikuje se od ponaanja prirodno sparenih. Prirodno sparena matica se sparuje sa 6-7 dana starosti, a poinje da polae jaja sa 8-9 dana. Kod vetakog osemenjavanja matica se osemenjuje izmeu 20. i 30. dana starosti, a polaganje jaja poinje tek sa 30-50 dana (izuzetak su matice koje se tretiraju ugljendioksidom). CO2 ima dvostruku ulogu: koristi se pri osemenjavanju da bi omamio maticu, ali i stimulie je da to pre pone da polae jaja. Pri tom se matica stavlja u kavez, a kavez u teglu u koju se ubrizga CO2. Gas opija maticu i tretman traje 5-10 minuta. Ovaj postupak se obavlja obino 2 dana posle osemenjavanja. Problem kod vetakog osemenjavanja kod medonosne pele je tehnika kolekcioniranja i uvanja sperme visokokvalitetnih trutova. Od toga, pre svega, zavisi efektnost ozbiljnog

Odgajivai matica irom Amerike i Evrope, u poslednjih pedesetak godina u veoj ili manjoj meri primenjivali su kontrolisano sparivanje matica. U tom periodu odgojeno je hiljade selekcionisanih matica i sve se vie naputao metod prirodnog izrojavanja pela i prirodne zamene matica. Na taj nain je pojaana kontrola praenih i prouavanih linija matica. Potpuna kontrola sparivanja bila je mogua u izolovanim sparivalitima ili primenom vetakog osemenjavanja matica. Naravno, i u uslovima koje su ispunjavala i najizolovanija sparivalita ima nedostataka meu kojima su najznaajnija dva: a) apsolutna kontrola sparivanja je bila skoro nemogua jer se matice sparuju na veim razdaljinama, van pelinjaka b) za svaku liniju trutova koja se koristi u odgajivakom programu potrebno je po jedno izolovano sparivalite to je neizvodljivo. Problemi u kontrolisanju sparivanja su prevazieni uvoenjem vetakog osemenjavanja. U poetku takvi sloeni postupci gajenja primenjivani su u naune i istraivake svrhe dok u poslednje vreme sve vei broj komercijalnih odgajivaa matica, u saradnji sa fakultetima i naunim institutima, primenjuju instrumentarno osemenjavanje matica. Instrumentarna insemenacija matica nije komplikovan proces. To je mehaniki prenos semene tenosti od truta do ovidukta matice. Ovo se provodi uz pomo razliito konstruisanih aparata za vetako osemenjavanje matica i priceva. Svi modeli
440
2007

istraivanja - pelar
genetskog materijala. Vetako osemenjavanje matica medonosne pele nije primenjivano na naim prostorima, mada je taj nain uvanja genetski vrednijih ekotipova pela u programu ouvanja i unapreenja nae rase Apis mellifera carnica.

odgajivakog programa. Ispitivanjem je utvreno da sperma koja se uva na sobnoj temperaturi do dve sedmice pokazuje osobine iste kao kod svee sperme. Due uvanje na sobnoj temperaturi, meutim, smanjuje vitalnost spermatozoida. uvanje sperme na T ispod 0 (u tenom azotu na T od 1960 S) je veoma uspena metoda uvanja vrednog

ZaKljUaK Za razliku od drugih autohtonih domaih vrsta ivotinja koje su po pravilu niskoproduktivne naa autohtona rasa pela Apis mellifera carnica sa svojim varijetetima jedna je od najvrednijih rasa medonosnih pela na svetu, po svim karakteristikama koje odlikuju ovog socijalnog insekta (produktivnost, mala potronja hrane, dobro prezimljavanje, blag temperament, odlian proleni razvoj). Vano je napomenuti da mnoge zemlje Balkana nemaju svoj, autohtoni genetski materijal. Nesavesnim uvozom drugih rasa medonosne pele svoj autohtoni materijal su izgubili Bugari i Rumuni. Zato je i veliki imperativ za sve odgajivae i selekcionere medonosne pele da sauvaju i, koliko je mogue, usavre nau medonosnu pelu.

Kontrolisano sparivanje matica

441

pelar - pelarenje

Tekst i foto: Stojan jovanovi novinar, Graanica

uzgoJ i zAmenA mAticA u Avgustu

Mlada i kvalitetna matica je prvi od tri najvanija uslova za uspeno prezimljavanje i brz proleni razvoj zdrave pelinje zajednice koja ima dovoljno zaliha hrane. Takva mlada matica nastavie polaganje jaja sve do oktobra, ukoliko potraje lepo vreme. Iz tog legla obezbeuje se dovoljan broj zimskih pela koje e prezimiti i pripremiti pelinju zajednicu za prolee. Ukoliko u drutvu nema mlade matice starija e ranije prestati da polae jaja jer je kranjska rasa pela poznata po tedljivosti hrane. Smanjenjem unosa nektara iz prirode matica smanjuje broj poloenih jaja. Ta loa osobina kranjske pele naroito je izraena u sunim godinama i donekle se moe ublaiti zamenom stare matice. To se moe uiniti tokom celog panog perioda. Maticu u proizvodnim drutvima najbolje je zameniti u avgustu, jer e mlada matica polagati jaja i do oktobra. Uzgoj i zamena matica u avgustu ima prednosti ali i nedostatke, pa je zato potrebno tome posvetiti posebnu panju. Prednosti avgustovske matice su to e do kraja kalendarske godine poloiti mali broj jaja, pa se moe smatrati da e joj naredna sezona biti prva, kad je ona i najbolja. Matica koja pone polaganje jaja u avgustu inie to due od drugih koje su ranije poele. Ta razlika se najbolje mogla uoiti ove goje uporeivanju ramova sa leglom iz maja i septembra ili oktobra. Produeno polaganje jaja znai da e drutvo obezbediti vei broj radilica, tzv. zimskih pela ija uloga nije samo u prezimljavanju nego i odgajanju mladih pela u rano prolee. ivotni vek ovih radilica je znatno dui nego radilica koje su se izlegle u toku sezone intenzivne pae koja traje od maja do jula. Letnje pele ive proseno oko 45 dana, a ivotni vek zimskih radilica traje i do 6 meseci odnosno oko 180 dana. Zimska radilica e odgajiti nekoliko generacija mladih pela i obezbediti cvetni prah, nektar, vodu i obaviti sve druge poslove u prolenom razvoju pre nego to je zamene mlade pele. Kad drutvo dovoljno ojaa nee osetiti nestanak starih radilica koje su potpuno ispunile svoj zadatak i ostavile jaku pelinju zajednicu, a u prirodi ve ima dovoljno hrane. Mlada avgustovska matica poee ve poetkom januara, ranije nego stara matica, da polae jaja, to e obezbediti bri razvoj i optimalan broj radilica za medobranje. S obzirom na to da je prolee takvoj mladoj matici prva sezona u intenzivnom polaganju jaja, ona nee pokazivati posebnu sklonost prema rojenju, to znai da e se drutvo posvetiti medobranju. Osim toga, treba napomenuti da je pre proizvodnje avgustovske matice sezona medobranja i vrcanja meda uglavnom zavrena. U prirodi, meutim, jo ima dovoljno pae da se moe uzgajati matica, a u svakoj konici ima i dovoljan broj polno zrelih trutova spremnih da oplode mlade avgustovske matice. Ukoliko u prirodi, poput ove godine, nema pae, simulacijom preko prihranjivanja kod drutva emo izazvati oseaj da postoji paa. Na taj nain emo naterati pelinje zajednice da ne izbacuju trutove, mada e se njihov broj smanjiti. Nedostaci uzgoja mlade matice u avgustu su to se ona ne moe koristiti za proizvod-

dine, kad su starije matice, zbog dugotrajne sue i tropskih vruina u avgustu polagale mali broj jaja. Ramovi sa leglom iz zajednice sa mladom maticom prosto se nisu mogli uporediti sa ramovima sa leglom iz druta u kojem je bila prologodinja matica. Slino
442
2007

pelarenje - pelar
nju novih rojeva. Namenjena je iskljuivo zameni matica u proizvodnim drutvima. U zavisnosti od naina uzgoja matica, rizik prilikom zamene matica je povean, ako su mlade matice odgajane u posebnim oplodnjacima. Proizvodna drutva tee prihvataju mladu maticu u avgustu nego u Jedan od nedostataka ovog naina je taj to se svaka matica koja odleti na parenje ne vraa u svoju konicu, jer se deava da strada od ptica ili na druge naine. Zato je neophodno da osim proizvodnih drutava u kojima zamenjujemo matice, imamo i nekoliko nukleusa ili oplodnjaka odakle emo izvaditi maticu i dodati je proizvodnom drutvu, ukoliko se desi da se matica ne vrati s parenja. Prilikom uzgoja avgustovskih matica treba imati u vidu da je to vreme visokih temperatura pa nije poeljno da zreli matinjaci, bilo da se dodaju oplodnjacima ili proizvodnim drutvima, budu dugo izloeni suncu. Zato je dobro da se od debljeg stiropora napravi stalak za matinjake. Potrebno je zagrejati neku metalnu ipku priblino debljine matinjaka i napraviti rupe u koje e se staviti zreli matinjaci. Metal e istopiti stiropor i napraviti otvor u koji se stavlja zreo matinjak i na taj nain emo ga zatititi od sunca. Da bismo izbegli neprijatnost da lagani stiropor, u koji smo prethodno stavili matinjake, oduva vetar dok stoji na krovu susedne konice, potrebno je uglaviti ga u neki drveni okvir koji nee, zbog teine, dozvoliti da stiropor poleti i iz njega ispadnu zreli matinjaci. Na taj nain obezbedili smo uslove da sve matinjake iz odgajivakog drutva izvadimo jednim otvaranjem i lagano, bez preterane urbe, stavljamo jedan po jedan matinjak u proizvodna drutva, nukleuse ili oplodnjake. Prilikom uzgoja i dodavanja avgustovskih matica ne sme se zaboraviti stimulativno prihranjivanje odgajivakog i proizvodnog drutva u kojem se zamenjuje matica. Dobro je da se za tu namenu napravi ram hranilica koja e biti u unutranjosti konice. Na taj nain e se izbei mogunost izazivanja grabei. Preko ram hranilice treba staviti deblju letvicu koja nee dozvoliti pelama da prenesu sav sirup u toku noi. Na letvici treba probuiti dve rupe prenika 15 mm kroz koje e mali broj radilica moi da uzima sirup. Na taj nain obezbedili smo da pele sirup potroe tek za dva-tri dana, ali i da neprekidno, 24 sata, donose sirup i stvaraju utisak dobre pae.
Uzgoj i zamena matica u avgustu 443

maju i junu kad je sezona rojenja i intenzivne pae. Uz manja dodatna ulaganja kod LR konica i panju prilikom dodavanja i zamene matica, ovi nedostaci se mogu eliminisati i uspeno obaviti ta sloena operacija. Kod DB konica najjednostavnije je da se matica dodaje klasinom metodom, preko kaveza za dodavanje matica, jer bi prepravljanje i adaptiranje konice predstavljalo veu daru nego meru. Najsigurniji nain dodavanja mlade matice kod LR konica je da se izmeu dva tela postavi matina reetka, a preko nje perploa ili tanak lim, to e biti fizika pregrada izmeu dva tela iste konice. Kad u jednom nastavku pele prime mladu maticu i drutvo se stabilizuje, ukloni se pregrada, a ostavi matina reetka. Istovremeno se ukloni i stara matica pa e se taj deo drutva ubrzo spojiti i opet initi istu zajedncu. S obzirom na to da je re o zameni matica u proizvodnim drutvima, to se moe uraditi i dodavanjem zrelih matinjaka, nakon uklanjanja starih matica. Na taj nain doi e do desetodnevnog prekida u polaganju jaja, ali se taj period moe iskoristiti za tretiranje zajednice protiv varoe. Matica koju odgaji proizvodno drutvo svakako je bolja od one u oplodnjaku, jer su bolji uslovi, ima vie pela hraniteljica, vea je zajednica i to je najvanije - ne doivljava nikakav stres, osim prilikom hvatanja radi obeleavanja.

pelar - medonoe

evodiJA
Stigla je iz Maarske, da bi se ubrzo proula u pelarskom svetu kao vanredna medonosna biljka. Nazvali smo je evodija prema njenom latinskom imenu Evodia hupehenisis. Botaniki rod evodija sadri oko 50 vrsta preteno niskog drvea ili grmova, ije je prirodno rasprostranjenje u podrujima jugoistone Azije, Australije i Polinezije. U Kini raste oko 20 vrsta drvea i grmlja iz ovog roda. Meu njima je i Evodia hupesis, koja je kao medonosna vrsta davno prenesena u Evropu, a kod nas je dola iz Maarske i gaji se pod uobiajenim nazivom evodija, iako je to u stvari ime roda sa vie vrsta. Ova vrsta raste kao nisko drvo, ali u optimalnim uslovima moe da naraste i do 20 m visine. Lie joj je neparno perasto sloeno, sa po 7-9 jajasto ovalnih listia dugih 5-12 cm, zavisno od bujnosti rasta. Evodija je drvo, upravo se tako sadi i raste. Njeni cvetovi je izdvajaju iz brojnog sveta stabala i ine zanimljivom, ak pomalo neobinom. Evodija razvija iroku kronju s obilnim cvetom. Naglo raste i procveta ve u etvrtoj godini kada daje i seme. Svake godine okiti se sve veim brojem cvetova koji svojim mirisom neodoljivo privlae pele. Evodija poinje da cveta krajem jula, dakle u vreme oskudne pelinje pae, kad bagrem ve precveta, a u okolini ima malo cvea. Pune etiri sedmice ovo drvo dri svoje cvetove otvorene! Pojedini cvetovi otvaraju se ve u ranim jutarnjim asovima, a pele ih poseuju do kasnih veernjih. Ispitivanja su pokazala da cvet evodije sadri 2 do 3 puta vie nektara nego bagrem. Divna prilika za obilnu, kasnu pelinju pau

Dr Vojislav Guzina Istraivako - razvojni centar za nizijsko zelenilo Novi Sad

foto: Rudolf baranji

Kako je gajiti? Seme evodije, medonosnog drveta koje se tiho i izgleda sigurno iri u naoj zemlji, sazreva u oktobru i novembru. Tada pa sve do decembra, valja ga prikupljati i uvati u dobro zatvorenim staklenim teglama u nezagaenim prostorijama. Prema dosadanjim iskustvima, seme evodije treba 6 - 12 asova pre setve potopiti u vodu, najbolje u kinicu. Due potapanje nije preporuljivo. Meutim, seme koje se uva slobodno, dakle na spoljnoj temperaturi, a do setve ima 40 - 50 dana, treba drati u friideru. Prethodno se pomea s dva do etiri dela vlanog peska i dve do etiri nedelje pre setve stavi u deo friidera za zamrzavanje. Ovako zamrznuto seme treba to pre posejati, pazei da se ne isui pre setve. Setva u leje Prolena setva evodije obavlja se najee izmeu 15. aprila i 15. maja. Prerana setva nije pogodna, jer su biljke osetljive na kasne mrazeve. Ni kasna setva nije preporuljiva, jer mladu biljku osvajaju pretopli sunevi zraci, ona ranije odrveni, to nepovoljno deluje na njen rast. Seme valja sejati u dobro pripremljenu leju

izmeu bagrema i suncokreta. Za medenje evodije potrebna je srazmerno visoka vlaga ili rosa. Pojedini njeni cvetovi otvaraju se na temperaturi od 20 stepeni. Pri viim temperaturama, koje su kod nas obino sredinom leta, u sunom periodu, cvetovi brzo uvenu. Osim obilja cvetova, evodija stvara i brojno seme, to je veoma vano za njeno irenje i razmnoavanje. Izraunato je da kilogram njenog semena sadri vie od 170 hiljada semenskih zrnaca. Litar semena tei 440 do 470 grama, a sadri oko 80.000 semenskih zrnaca. Hiljadu zrnaca tei u proseku 5,7 grama. Ako se rauna s 50 odsto klijavosti, mada je taj procenat mnogo vei, od kilograma semena evodije moe se dobiti gotovo 80 hiljada sadnica. Evodija voli vodu i sunce, ali ne plavne terene. U Srbiji uspeva na nadmorskoj visini do 800m. U planinskim podrujima, na junoj strani planina. Najbolji period za presaivanje je od novembra do marta.

444

oktobar 2007

medonoe - pelar
napunjenu plodnom, rastresitom i umereno vlanom zemljom. Seje se u usku ili iroku brazdu. Na metar duine potrebno je staviti 150 - 250 semenki. Moe se sejati rukom, prstima, ili za to podeenom spravom. Radi boljeg rasporeda, seme se moe pomeati sa sitnim peskom.

Umereno zalivanje Posle setve seme se pokriva istim sitnim peskom, rastresitom zemljom ili meavinom peska i zemlje. Ovaj pokriva ne treba da bude deblji od 2-3 cm. Ako je leja pre setve bila dovoljno vlana, ne preterivati sa zalivanjem. Valja samo voditi rauna da se zemlja nikako ne isui nedelju-dve dana nakon setve. Dok zamecima ne izraste 4-5 listova, stalno odravati vlanost zemljita, ali ne preterano. Kasnije zalivati po potrebi, u zavisnosti od padavina. Iskustva pokazuju da evodija ne zahteva zasenjivanje ni u vreme klijanja semena pa ni kasnije. Moe se, meutim, ipak ukazati potreba da se leja zaseni od sunca neposredno posle setve da bi se zemlja zatitila od isuivanja, a pojaao uticaj zalivanja. obavezno proreivanje Prema postupku koji se primenjuje u rasadnicima, usev evodije treba u 3-4 navrata opleviti i okopati. Iz redova mladih biljaka treba odstraniti korov, a zemlju izmeu redova okopati. Najkvalitetnije sadnice razvijaju se kad ih je 60 po dunom metru. Znai, treba ih obavezno prorediti, a viak posaditi u druge, pripremljene leje. Naravno, ovo je potrebno pod uslovom da je klijavost semena bila bar 80%. Seme evodije, inae, veoma neujednaeno i odueno klija i nie. Zbog toga se u istoj leji mogu nai iznikle biljke i tek proklijalo seme. Ovo se tumai time to jo uvek nije pronaen apsolutno siguran nain zasejavanja evodije. rasaivanje mladica Rasaivanje se obavlja zabadanjem pritki. Poetkom juna, kad su biljke stare od 4 do 6 sedmica i mladice poteraju od 2 do 4 lista, valja ih rasaditi na razmaku 50x15 do 20 cm. Nakon rasaivanja mladice se zalivaju po potrebi i vie puta, sve dok se ne utvrdi da e se one dalje razvijati. Rasaivanje je, inae, najbolji nain da se dobiju jednogodinje sadnice sposobne za presaivanje na stalno mesto. Zalivanje veoma blagotvorno deluje na rasad i presaene mladice. Ustanovljeno je da

foto: Rudolf baranji

rast u visinu U prvoj godini najvei broj sadnica dostie od 40 do 80 cm visine. Rasaivanjem i viestrukim zalivanjem one mogu narasti u proseku od 120 do 150 cm. U zbijenom vezanom tlu sadnice se slabo razvijaju i dostiu visinu samo od 5 do 15 cm. Ako se one na takvom tlu presauju i zalivaju, u prvoj godini mogu narasti u proseku od 30 do 90 cm. "odleavanje" semena I pored preduzetih mera, desi se da posejano seme evodije ne nikne. Nije razjanjeno zbog ega, ali seme ove biljke zahteva "odleavanje", reeno umarskim jezikom. U tom sluaju do klijavosti dolazi tek posle jedne, a katkad i dve godine. Zbog toga, posle naizgled neuspele setve evodije zemlju u koju je stavljeno seme valja i dalje negovati, bar dve godine. Da bi se to to uspenije obavilo, zasejanu brazdicu treba jo prilikom setve vidno i postojano obeleiti koliima. Prilikom izbora stanita za gajenje evodije treba voditi rauna o tome da je ona vrsta tropskih i suptropskih podruja, pa je na naim podrujima treba gajiti prvenstveno na humidnijim stanitima. Posebno treba izbegavati mrazita i terene izloene jakim i estim vetrovima.
Evodija 445

sadnice koje se zalivaju do jedne godine, za polovinu bolje napreduju od nezalivanih. Jednogodinje i dvogodinje sadnice ne treba orezivati prilikom presaivanja, dok starije treba.

pelar - medonoe

Momilo Konar predsednik SPOV-a Aleksandrovo

AmbroziJA i pele
Ambrozija je veoma vitalna korovska biljna vrsta koja ratarima prilikom suzbijanja zadaje velike probleme. Veoma je otporna na herbicide pa se u nekim usevima, kao to su soja i veina povrtarskih kultura, moe uspeno suzbijati samo paljivo oda-branim agrotehnikim merama. Zbog nedosledno primenjenih mera na suzbijanju ambrozije, kao i zbog nedovoljne informisanosti, ambrozija se danas sree na velikim ratarskim povrinama, a naroito po batama i povrtnjacima. Veoma je vitalna korovska vrsta jer ima veliki potencijal razmnoavanja, a seme moe da zadri klijavost i do 30 godina. U suzbijanju ambrozije najvei efekat se moe postii ako ne dozvolimo da sazri i da donese seme i zato je uputno suzbijati je najkasnije do poetka cvetanja. Ambrozija nie u toku itavog vegetativnog perioda tako da period cvetanja traje od sredine jula do prvih mrazeva. Daje velike koliine polena i pele ga rado sakupljaju. Nije primeeno da u ishrani pela negativno utie na razvoj legla. Ono to je najvanije za pelare sakupljae polena jeste to da u periodu polenarenja ambrozije, od sredine jula do kraja vegetacije, ne sakupljaju njen polen i ne stavljaju ga u promet za ljudsku ishranu. injenica da u istom vremenskom periodu polenare jo neke biljne vrste kao to su gorika (Son-hus oleracea), bela loboda (Chaenopodium album) i jo neke biljne vrste koje imaju veoma slinu boju polena, skoro istovetnu ambrozijinom, ne bi smela da bude razlog za sakupljanje polena jer je takoe injenica da u ukupnoj produkciji polena u tom periodu polen ambrozije uestvuje sa vie od 50%. S obzirom na velike zdravstvene probleme, naroito kod osoba alerginih na polen uopte, korienjem polena ambrozije proiruje se krug alerginih, a tegobe su znatno izraenije.

foto: Rudolf baranji

Slian bagremovom medu Med od evodije je beo, slian bagremovom medu. Veoma je traen, posebno na zapadnoevropskom i amerikom tritu. Sadri izuzetno mnogo materija neophodnih ljudskom organizmu. Ovaj med je prava riznica najdragocenijih darova prirode, u prvom redu mineralnih soli, vitamina, belanevina, fermenata...
Imajui u vidu period cvetanja evodije (julavgust), pele uspevaju da sakupe med za jedno ili vie vrcanja i da napune konice za prezimljavanje. To je posebno interesantno zbog globalnog zagrevanja: poljski cvetovi stradaju u tom periodu. Zbog skladnog i nevelikog habitusa drvo evodije se svrstava u dekorativna stabla za parkove, drvorede i bate, a nije zanemarljiva ni zbog obilatog semena (to je delikates za ptice), kao ni za lovaka drutva. Rudolf Baranji Osim vonog i groanog eera, sastojci meda od evodije su glikonska, limunska, jabuna, mravlja, mlena, siretna i druge za ljudski organizam vane kiseline. Ovaj med sadri i sve elemente koji ulaze u sastav ljudske krvi. Posebno blagotvorno dejstvo med od evodije ispoljava u osoba koje pate od poremeaja krvnog pritiska.
446
oktobar 2007

Teks i foto: Dejan Kreculj Beograd, Svetogorska 35/2, e-mail: medija@hemo.net

aktuelno - pelar

ccd krug se suAvA?

Nastavljajui praenje rezultata istraivanja u vezi sa trenutno najakutnijim problemom u svetu pelarstva, CCD-om, ve sredinom septembra panju je privukla vest iz Vaingtona, ekskluzivno objavljena u magazinu Science, u kojem se izvetava o tome da je tim naunika, predvoen ekspertima Amerikog servisa departmana za istraivanja u poljoprivredi (ARS), Pensilvanijskog dravnog univerziteta (PSU) i Univerziteta Kolumbija (CU) utvrdila vezu izmeu sindroma nestajanja pelinjih drutava (CCD) i pelinjeg virusa poznatog kao Izraelski virus akutne paralize (IAPV). Genetiki skrinig omoguio je istraivaima da identifikuju patogene kojima su pele bile izloene. Ukupno, kod obeju grupa - obolelih i zdravih pronaeno je est simbiotikih tipova bakterija i osam bakterijskih grupa, 81 gljivica iz etiri roda i sedam virusa. Traenje novih potencijalnih patogena bilo je sprovedeno novim postupkom sekvenci genetikog materijala iz zdravih i obolelih drutava. Ova tehnologija poznata pod nazivom highthroughput sekvencioniranje, svojom izuzetnom tanou, oslobaa istraivae bilo kakvih nedoumica u vezi sa DNK bilo kojih organizama, bakterija, gljivica i virusa u pelama. Jedini patogen pronaen u gotovo svim uzorcima iz obolelih pelinjih zajednica, ali ne i u zdravim, jeste izraelski virus akutne paralize (Israeli acute paralysis virus IAPV) vrlo izvesno prenet preko varoe, koji je pronaen ak u 96,1 procenata uzoraka zahvaenih CCD-om. To je prvi sluaj utvrivanja tog virusa na teritoriji SAD, koji je inae identifikovan kod medonosnih pela u Izraelu 2002. godine, gde su pele pokazivale neuobiajeno ponaanje, kao to je trzanje krilima van konice i gubitak izletnike populacije. IAPV jo uvek nije zvanino prihvaen kao posebna vrsta; blizak je roak kamirskom virusu koji je ve utvren u SAD. Mada zvanino virus IAPV nije pouzdano utvren kao uzronik CCD-a, utvrena je veoma velika podudarnost njegovog prisustva i ovog sindroma. ak i ako rezultat bude pozitivan, ostaje da se izue i ostali potencijalni faktori. Sledei korak je izlaganje zdravih drutava virusu IAPV i praenje razvoja CCD-a, koji je, kao to je poznato, prole zime odneo od 30% do ak 90% pelinjih drutava u SAD. Rezultate s razlogom nestrpljivo oekujemo.
CCD krug se suava 447

CCD - virus ili ...

Entomolog ARS-a dr Defri S. Petis, vodei istraiva agencije Bee Research Laboratory u Beltsvilu, Diana L. KoksFoster, profesor na PSU Departmanu entomologije i V. Ian Lipkin, direktor Centra za infektologiju i imunologiju na Kolumbija univerzitetu predvodili su tim koji je sproveo genetiki skrining medonosnih pela prikupljenih iz 21 drutva bez CCD i 30 pelinjih drutava sa CCD, sa etiri lokacije irom Amerike.

pelar - apiterapija

N.I. Sulim Prof. dr med. nauka, zasluni lekar Ruske Federacije

leenJe pelinJim otrovom

Naa posmatranja i istraivanja (N.I.Sulim, S.M. Kasin 2001) pokazala su da vanu ulogu u nastajanju koksigozinije, bolnog stanja karlice, karlinih kostiju i zglobova izmeu ostalog imaju i promene pokosnice. Ozlede, ishemija i upalni procesi doprinose njenoj funkcionalno- morfolokoj promeni i pojavi uporne, bolne iritacije. Zapaa se neravnomerno ovravanje i skleroza spoljanjeg fibroznog omotaa trtine kosti, distrofino oboljenje elija periosta sa simptomima njegove razdraenosti, ishemija kapilara, limfoidne infiltracije. Pojavljuju se arita patolokog okotavanja periostalnih tkiva. Ti podaci potvruju zapaanja domaih naunika (R.U.Sumakev, E.V.Evdokimov, V.V.Petrov I dr. 1995) Ipak, treina sluajeva bolnog stanja karlice nema veze s povredom niti sa organskom patologijom njenih organa. To je idiopatska bolest. U njenoj patogenezi vanu ulogu igraju patomorfoloke pojave u presakralnom i hipogastralnom nervnom spletu. (I.P.Norec, 1989, M. D. Torondzadze, 1991), teak venozni otok, sputanje praga bola, pojaavanje emocionalnog preivljavanja bola. Bez obzira na mnogobrojna eksperimentalna istraivanja, etiopatogenetski aspekt nije do kraja prouen. Kliniku sliku koksigozinije karakterie uporni bolni sindrom. Pacijenti nisu u stanju da precizno opiu gde oseaju bol, niti da ga tano opiu. Bol je najee tup, uporan, muan, ponekad pee. Lokalizuje se u oblasti trtine kosti ili u zonama oko nje - mara, meunoja, krsta, polnih organa, ispod pojasa, u karlino-bedrenom pojasu i na zadnjoj strani bedara. Bol se smanjuje ili nestaje u stojeem poloaju, a pojaava u sedeem, pogotovo na tvrdoj podlozi kao i pri leanju na leima, pri ustajanju, kaljanju, hodanju i noenju tereta, savijanju trupa, pri defekaciji, polnom aktu. Pacijenti su prinueni da sede na jednoj strani zadnjice, njihovi pokreti postaju oprezni i spori. Za koksigoziniju je karakteristino pojaavanje tegoba u odreenim vremenskim intervalima-sezonama. Bolne
448
oktobar 2007

krize javljaju se periodino. ee su isprovocirane fizikim iniocima, premorom, pojaavanjem hroninih oboljenja, prehladom, stresom ili povredom. Ima sluajeva da se bolna kriza pojaava posle rektalnih ili ginekolokih pregleda. Neretko se belei periferni angiospazam, munina, proliv, itd. Poinju funkcionalne smetnje unutranjih organa, najpre male karlice, zatim trbunog pojasa. Formira se asimetrija kod oslanjanja na sedalni deo. Pojavljuju se skoliotine promene na kimi. Strada kinetika. U ranom stadijumu bolesti javljaju se neurotine i depresivne reakcije: nesanica, razdraljivost, umor, smanjenje radne sposobnosti i emocionalnog tonusa, formiraju se fobine crte linosti (strah od neizleive bolesti). Poznati su sluajevi razvoja depresije koja se zavravala samoubistvom. Zbog svega toga, takvim pacijentima zajedno sa medikamentoznom, manuelnom i drugim terapijama, kao deo ukupnog leenja preporuujemo pelinje ubode, odnosno apitoksinoterapiju. Na efekte koje ima ova terapija ukazuju mnogi domai i strani naunici. Osnovno kod pelinjeg uboda jesu polipeptidi pelinjeg otrova. Melitin, koji sadri 26 aminokiselina naruava celinu elijske membrane, dovodi do lize hidroblasta, krupne elije izbacuju lizozomalne fermente - serotonin, histamin, pokreu unutarelijsku fosfolipazu i hipofiznonadbubreni sistem; apamin, koji sadri 18 aminokiselina blokira slanje impulsa u postsinaptike membrane. Sa pelinjim otrovom u organizam stie histamin, serotonin, dopamin, noradrenalin. Oni pokreu meuelijska dejstva i otklanjaju patoloki proces. Prodiranje pelinjeg otrova i njegovih sastojaka u ljudski organizam mi posmatramo kao njegovo integralno usmereno dejstvo na patoloke karike u funkcionalnom sistemu, normalizujui uzajamne meuelijske odnose, elijsku homeostazu, procese koenja i pokretanja (nadraaja). Upravo evoluciona selekcija i usavravanje sastojaka otrova pele, zbog samozatite i odbrane od neprijatelja, omoguili su o-

apiterapija - pelar
veanstvu da upozna neprocenjivu lekovitu vrednost apitoksina. Apitoksinoterapija koksigozinije koristi se po odreenoj shemi. Mi preporuujemo pelinje ubode ukljuujui neurometamerenja obino posle biotesta. Na takama projekcije nadbubrenih lezda na kou postavljamo po jednu pelu na 5 s, a sledeeg dana na 10 s. Ako je reakcija nepovoljna, posle tri dana na S1 i S2 postavljamo po dve pele. Posle etiri dana na take S1 i S2 delovali smo sa etiri uboda. Kod dobrog podnoenja apitoksinoterapije sa svakom seansom poveavamo broj pelinjih uboda (individualno), u proseku do 15. U pocetku to traje 1 minut, a zatim produavamo na 10 minuta. Mesto uboda pre i posle odstranjivanja nastupilo je kod 21 bolesnika. U grupi pacijenata gde nije bilo poboljanja bili su oni sa ranijim povredama kimenog stuba -2, sa paraproktitisom -2, sa postporoajnom i povreenom kimom -2. Njih smo uputili na operaciju. Kao primer naveemo sluaj 44-godinje bolesnice sa povredom pojasnog dela trtine kosti. Ona se u poetku leila samostalno. Nakon 2 godine bolovi u karlici su se pojaali. Pri fizikom naporu bolovi su bili jo jai. Obratila se neurologu, koji joj je ustanovio dijagnozu: koksigozinija. Predloeno joj je konzervativno i medikamentozno leenje. Periodino bi, tokom 2 godine dolazilo do poboljanja, a zatim bi se bol pojaavao. Kratkotrajno poboljanje nastupilo bi posle parasakralnih injekcija

aoke protrljamo alkoholom, a potom ranicu prekrivamo antiseptikom gazom ili flasterom. Pod naim nadzorom bilo je 18 ena i 9 mukaraca sa dijagnozom: koksigozinija, uzrasta od 29 do 57 godina. Ranije su imali povrede pojasnog dela kime njih 11; paraproktitise (kao zapaljenje debelog creva) etvoro, traume pri raanju petoro. Sedmoro pacijenata imalo je ranije konsolidovane povrede kimenog stuba raznih nivoa. Svi pacijenti alili su se na bolove: u oblasti trtine kosti -9, u oblasti prepona i trtice-7, na trtici i u bedrenim miiima -6, u trtici uz bolno mokrenje -5: onih koji nisu mogli da sede bilo je 13, a sa smanjenom radnom sposobnou 27 pacijenata. Svi oni su u razliito vreme dobijali adekvatnu terapiju: medikamentima, fizioterapiju, masau, blokade itd. Pri tome su imali samo kratkotrajno poboljanje. Ovoga puta pacijenti su dobili kompleksno leenje u koje su spadali pelinji ubodi i manuelna terapija. Posle toga primetno je bilo znaajno pobojanje. Kliniko ozdravljenje

Sol. Novocaini 0,5%-10,0 + vit B1-1,0 ( u jednom pricu). 23. maja 1993. ona se obratila bolniko-poliklinikoj ustanovi Glavne uprave unutranjih poslova pri administraciji Kemerovske oblasti. alila se na estoke, neizdrive bolove u oblasti trtine kosti. Nije mogla ni da sedi, ni da lei. Nakon ispitivanja i 2 biotesta na pelinje ubode (po 5 i 10 narednog dana) poeli smo leenje. Uz izraunavanje metamerne inervacije u bioloki aktivnim takama provodila se apitoksinoterapija. (Slika 1, 2 i 3) Posle dva dana poveavali smo doze apitoksina za po jednu jedinicu, dovodei je na 15 jedinica. Zatim smo se vraali na poetnu dozu. Posle prvog tretmana dolo je do klinikog ozdravljenja: potpuno je nestao estoki bol u oblasti trtine kosti pri fizikom naporu, ponovo je uspostavljena radna sposobnost. Nakon 8 meseci terapija je ponovljena po istoj shemi. Bolesnica se vie nije alila. Pelovodstvo 9'06 Prevela i obradila Sneana ivkovi
leenje pelinjim otrovom 449

pelar - mladi

literarno-novinarska sekcija Osnovna kola "Sava umanovi", Erdevik

pelice vrednice sA erdevikog pelinJAkA

Poetnik pelar sam mlad Imam drutva sitna, manja O pelama eleo bih sad Mnogo, mnogo vie znanja.
Ovako pesniki progovara jedan od mladih pelara Osnovne kole Sava umanovi u Erdeviku, velikom i lepom ravniarskom selu u optini id. Selo Erdevik je u podnoju Fruke gore, otvoreno prema jugu i sremskoj ravnici, a oslonjeno na blage padine. Takav poloaj omoguava njegovim stanovnicima da se uspeno bave ratarstvom, ali i vinogradarstvom, voarstvom, hmeljarstvom, a u skorije vreme i uzgojem stoke. Mnogi nai uenici, kad odrastu, ostaju u selu, a to su imali na umu i nai metani i rukovodstvo kole kad su osnivali ueniku zadrugu.

naa UeniKa ZadrUga Uenika zadruga pri naoj koli osnovana je 1954. godine kada je selo poklonilo koli deo seoskog panjaka. Namera im je bila da se nai uenici uvedu u svet rada i kroz rad u uenikoj zarduzi doprinesu opremanju i ureenju kole. Danas Uenika zadruga Osnovne kole Sava umanovi ima sledee pogone: Obrada kolskog zemljita Nabavka udbenika Pelarstvo Pelice Mednice, Male Vrednice Na inicijativu Udruenja pelara Erdevika i radnika nae kole (inae dugogodinjeg pelara), Samuela Mocka, pri uenikoj zadruzi smo formirali sekciju, pogon gajenja pela. Razlozi koji su nas opredelili da uvrstimo ovu delatnost u rad nae uenike zadruge bili su pre svega poloaj sela koji prua idealne uslove za gajenje pela i proizvodnjnu meda, veoma velik broj mladih u selu koji nemaju posao. Udruenje pelara je elelo da svoja iskustva prenese na mlae, a mi smo, kao vaspitno-obrazovna ustanova smatrali da moemo uenicima da pruimo osnovna znanja o ovoj delatnosti, i nekima od njih, moda, pomognemo da se opredele za bavljenje ovim poslom i steknu solidan izvor prihoda.
450
oktobar 2007

O Sava umanovi Erdevik Osim znanja nai uenici koji su aktivni i istrajni u radu, na zavretku osmog razreda kao nagradu za trud dobijaju od Uenike zadruge po jednu konicu sa oformljenim pelinjim drutvom kao zaetak sopstvenog pelinjaka. Ve imamo nekoliko naih uenika koji se bave pelarstvom. Reforma obrazovanja koja je u toku ponovo stavlja u prvi plan uenje za ivot, a to znai ukljuivanje uenika u rad i sticanje praktinih znanja od najranijeg uzrasta. Stoga je naa obaveza da uenicima omoguimo da shvate znaaj i lepotu rada i svest da znanja koja stiu treba da vode primeni u praksi. Mnogo je uenika koji svoje kvalitete mogu mnogo bolje da pokau u slobodnim, praktinim aktivnostima i tako steknu potrebno samopouzdanje i samopotovanje, nego to to mogu u redovnoj nastavi. Pelarska sekcija nae kole upravo im to omoguava jer kroz jedan zatvoren ciklus obrazovno-vaspitno-praktinog rada ue-

Praktian rad uenika-pelara u kolskoj radionici

Milo Antoni svetenik, Koceljeva

istorija - pelar

370 godinA od prenosA evropske pele u Ameriku

Posle otkria Amerike, od uvenog moreplovca Kolumba, 1492. godine, usledilo je naseljavanje evropskih pela na ameriki kontinent. Prema Filipsu prve pele prenete su iz Holandije u Ameriku 1604. godine. To su bile neke crne pele sa kojima se teko rukovalo. Veina izvora je saglasna da su pele iz Evrope prvi put prenesene i zapaene u Americi 1636. godine, mada neki navode da je to bilo 1675. godine. U Meksiko su pele preneli panci 1763. godine, a i u Njujork su prenete i zapaene iste godine. Na Kubu su prvi put pele prenete 1764. godine. Na reci Misisipi pele su bile nastanjene 1797. godine. U Brazil su prvi put unete tek 1845. godine. Dakle, u vreme kad je u Evropi i srednjovekovnoj Srbiji pelarstvo cvetalo i bilo veoma razvijeno, u Americi se nije ni znalo za medonosnu pelu.

Mladi Pelari Moj otac je iskusan pelar i prva znanja o pelama stekao sam na naem pelinjaku, no u koli sa svojim mentorima ta znanja sam uveliko proirio, pre svega o pelarstvu u Srbiji, o anatomiji i fiziologiji pele i njene uloge u opraivanju biljaka, o medonosnim biljkama i u praktinom radu na pelinjaku. (Jovan Drini, uenik-pelar) Mladi pelari su svakako krila koja se jo nisu rairila i tek treba da polete, a znanja dobijena u koli bie pokretaka snaga koja e im davati zamaha.

Ulivanje satnih osnova nici pelari-male vrednice, uz mentorski rad nastavnika Sneane Josimovi i Milana Podunavca, stiu osnovna znanja i umenja o gajenju pela, izrauju delove za konice, rade na pelinjaku i uestvuju na izlobama i smotrama pelara, tako da sutra imamo uenike sa duboko razvijenom samosveu o vrednosti rada, organizovanju, odgovornosti i savesnosti u poslu.

knjiga - pelar

Mladi pelari na pelinjaku

darovi konice apiterapijski pristup je knjiga arka Stepanovia, magistra vojnih nauka hemijskog smera, pelara i istraivaa iz Beograda. Knjiga sadri originalne, zanimljive i poune tekstove, sa mnogo mudrosti. Posebno znaajno je bogatstvo originalnih receptura, odnosno apiterapijskih naunih metoda saoptavanih na razliitim javnim nastupima. Tu je i receptura za 15 preparata originalne i vlastite proizvodnje sa irokim spektrom primene, koje nam autor nesebino poklanja. Knjiga mr arka Stepanovia bie predstavljena 3. oktobra, od 19,00 asova, u Kui ure Jakia, u Beogradu, Skadaraska 34, a o njoj e govoriti recenzenti akademik Kostadin Trikovi, dr Vuk Stambolovi, dr Zorica Plavi, dr Zoran Nikoli i puk. Jovo N. Kantar.
pelice vrednice sa erdevikog pelinjaka 451

pelar - jubilej

obeleeno 110 godinA od osnivAnJA sposA petrovAc nA mlAvi

tekst i foto: Milanka Vorgi dipl novinar, Novi Sad

ivorad Vasi govori o istoriji Srpskog pelarsva Sveanom akademijom u Petrovcu na Mlavi, 2. septembra proslavljena je 110. godinjica od osnivanja Prvog srpskog pelarskog drutva. Te 1897. godine mlavski pelari su izdali Pokli pelarima u Kraljevini Srbiji. Ljubav prema peli i ljubav prema domovini izazvala je pelare mlavskog sre-

skom kraju, predstavljeni su i lanovi udruenja pelara Mlava u jubilarnoj 2007. godini. Sveanosti su prisustvovali i gosti iz Svilajnca, Jagodine, Kueva, Velikog Gradita, pobratimskog urduenja iz Vrca, zatim iz Poarevca, Gloana, Kamenova, Subotice i Novog Sada, a povelje i zahvalnice povodom jubileja uruene su zaslunim organizacijama i pojedincima. U kulturno-umetnikom delu programa Violeta Petrovi iz Petrovca na Mlavi i sestre Petrovi iz Gloana kod Svilajnca otpevale su nekoliko tradicionalnih srpskih pesama. Spomen plou u ast Pokliu igumana Matodija pre 110 godina, ispred prostorija Drutva pelara Mlava, otkrio je pelar Miodrag Stankovi.

Gosti i domaini na sveanoj akademiji za da upute poziv svim srpskim zemljama na prvi srpski pelarski zbor u Kraljevini Srbiji, koji je odran 7. avgusta u Jagodini. Skup je otvorio zamenik predsednika SO Petrovac na Mlavi Aca ivoti, a o tom periodu u istoriji srpskog pelarstva do danas govorili su predsednik SPOS-a ivoslav Stojanovi i predsednik udruenja pelara Mlava ivorad Vasi. Na sveanosti je predstavljena i veoma korisna publikacija Koreni organizovanog pelarstva u Srbiji i Petrovcu na Mlavi. Osim istorije pelarenja u mlavsko-homolj452
2007

Miodrag Stankovi otkriva spomen plou

tekst i foto: Milanka Vorgi dipl novinar, Novi Sad

jubijel - pelar

JubileJi i u JAgodini

Pelari Srbije na obeleavanju jubileja Jagodina je bila u znaku obeleavanja dvaju velikih jubileja. Dostojanstveno i sveano, 8. septembra je obeleena 110. godinjica od osnivanja prvog pelarskog zbora u Srbiji i 128 godina od osnivanja udruenja Belica. Ovaj znaajan skup okupio je predstavnike 80 pelarskih udruenja i drutava iz gotovo svih mesta u Srbiji. Pod pokroviteljstvom Skuptine optine Jagodina Drutvo pelara Pomoravlje i SPOS organizovali su skup kojim je obeleen pokli 60 mlavskih pelara. Oni su 1897. godine doli u Jagodinu da se dogovore kako da se organizuju u tadanjoj Kraljevini Srbiji. Pokli je prihvaen, pravila su donesena i usvojena na Drugom pelarskom zboru u Beogradu, gde je u skladu sa zakonima o zborovima i udruenjima, konstituisana prva organizacija pelara Srbije Srpsko pelarsko drutvo. Njen nastavlja i sledbenik je dananji SPOS. Zato je ovom jubileju posveena posebna panja i njega e pamtiti i

Izloba pelinjih proizvoda

mlaa pokoljenja. Ako je taj dogaaj postavio temelje organizovanja tadanjih pelara, dunost i obaveza sadanjih generacija je da se njihova dobra namera potuje, razvija i usavrava i prenosi s pokoljenja na pokoljenje istakao je predsednik DP Mlava Stoia Ivanovi na otvaranju manifestacije na Trgu u centru Jagodine. Potpredsednik SPOS-a Dragutin Gaji otvarajui prvu izlobu meda i pelarskog pribora i opreme zahvalio se svim gostima koji su svojim prisustvom uveliali ovaj skup, a izlagaima poeleo da se i dogodine nau na ovom istom mestu. Inae, na ovoj, prvoj izlobi, bilo je 12 izlagaa pelinjih proivoda, pribora i opreme za pelarstvo. U kulturno - umetnikom programu uestvovali su KUD iz Kaareva i izvorna enska grupa iz Miloeva. Druenje pelara je potom nastavljeno u Kulturnom centru Svetozar Markovi. Predsednik SO Jagodina Ratko Stevanovi je svim lanovima DP Pomoravlje estitao jubilej i gostima se zahvalio to su doli u Jagodinu koja je u poslednje tri godine doivela izuzetne promene i ima mnogo toga da pokae graanima Srbije. Pelarima Jagodine poeleo je dobru saradnju sa drugim udruenjima i uspenu sa lokalnom samoupravom, kako bi zajedniki radili na unapreenju pelarstva koje, kao posebna privredna grana, ima svoju budunost. U nastavku programa predstavljena je knjiga Duka Grbovia Pelarstvo na tlu
jubileji i u jagodini 453

pelar - jubilej
Jagodine sa okolinom. O knjizi su govorili direktor Zaviajnog muzeja u Jagodini Milica Stanojevi, arko ivanovi iz Sremskih Karlovaca, praunuk oca Srpskog racionalnog pelarstva prof. Jovana ivanovia, Milun Mandi iz aka, Tomislav Jevremovi iz Svilajnca i autor. Direktorka Zaviajnog muzeja osvrnula se u svom izlaganju na znaajnu ulogu Slovena u razvoju pelarstva na ovim prostorima. Sloveni su se bavili pelarstvom i u svojoj postojbini i uivali su glas odlinih pelara. Njihov proizvod medovina bio je poznat u itavoj Evropi. Doseljavanjem na Balkan preneli su i svoja znanja o pelarstvu. Nova naseobina pruala je povoljne uslove za gajanje pela. U srednjovekovnoj srpskoj dravi sauvani su istorijski izvori iz kojih se vidi da su med i vosak bili meu glavnim izvoznim artiklima. Pelarstvo je napredovalo i u vreme turske vladavine. Zbog visokih dabina za vreme kratkotrajne austrijske vlasti, pelarstvo nazaduje. Do sredine 19. veka broj konica raste, da bi od kraja 50-tih poeo da opada. Konice sa pokretnim saem u Kraljevinu Srbiju dospevaju 1882. godine, a u Jagodinu 1884. Ve 1879. godine u Jagodini je osnovano udruenje pelara Belica. Ono danas kao Drutvo pelara Pomoravlje ima oko 130 lanova koji nastavljaju tradiciju dobrog pelarenja. arko ivanovi je istakao da bi bilo teta da zaboravimo ono to su preci uinili za nas, jer sve to se ne zabelei kao da se nije ni dogodilo. Jagodina je bogomdano podruje za pelarenje i sa dobrim narodom koji je znao da iskoristi povoljne uslove i neguje i razvija pelarstvo i do dananjeg dana je ono ovde uspeno. Sve to zabeleeno je u ovoj knjizi. Tomislav Jevremovi iz Svilajnca, s neskrivenim zadovoljstvom govorio je o knjizi Duka Grbovia i naglasio da je napisana lakim i pristupanim, istim narodnim jezikom, ita se sa uivanjem. Posebnu vrednost joj daju dokumenta i fotografije i sigurno e novim pokoljenjima posluiti za prouavanje istorije uopte, posebno pelarske. Posle posete sportskom centru i zoolokom vrtu pelari Srbije su se zadovoljno rastali od domaina, uz obeanje da e se ponovo nai 5. oktobra, u Beogradu, na sveanoj akademiji na Kolarcu.
454
2007

pelArstvo nA tlu JAgodine

Milun Mandi aak

Tokom minulih vremena, u Jagodini se dogodilo mnogo toga izuzetno znaajnog za razvoj i unapreenje pelarstva, a najvie ih je predstavljeno u knjizi Duka Grbovia "Pelarstvo na tlu Jagodine sa okolinom". Knjigom su otrgnute od zaborava mnoge linosti zaslune za afirmaciju pelarstva u itavoj zemlji. Napisana je lakim, pristupanim stilom, istim narodnim jezikom, tako da se ita s uivanjem i bez predaha. Posebnu vrednost daju joj brojna originalna dokumenta i veoma zanimljive fotografije, a obilje istorijskih i statistikih podataka ine je veoma upotrebljivom za prouavanje istorije naih naroda. U prvom delu knjige autor prikazuje geografski poloaj Jagodine i osnovne karakteristike klime sa meteorolokim podacima, zatim daje pregled tipova geoloke podloge i pedolokog sloja zemljinih povrina, i na kraju izlae sastav ivog sveta

 biljaka i ivotinja koje se u ovom kraju gaje, ili uspevaju u prirodnim populacijama, iz ega se kao na dlanu vidi da Jagodina sa irom okolinom obiluje povoljnim kao bogom datim uslovima za intenzivno gajenje medonosne pele. Dalje u tekstu, daje se prikaz kretanja drutveno-ekonomskih odnosa na Balkanu, u Srbiji i u tom kontekstu u jagodinskom pomoravlju, poev od praistorije od stare Grke i Rima, preko doseljavanja junih Slovena na Balkansko poluostrvo i osnivanja prve srpske drave, do sadanjeg vremena. U svakom razdoblju tretira se medonosna pela i pelarstvo kao znaajna oblast privreivanja. Pri tom se koriste verodostojni podaci, najpre fosilni ostaci i arheoloke iskopine, zatim ma-

Milanka Vorgi dipl. novinar, Novi Sad

manifestacije - pelar

sAJAm lJivA u oseini "blAgo srbiJe"

foto: Milanka Vorgi

Milun Mandi na promociji knjige nastirske freske i arhivski dokumenti, pa zakljuci na osnovu realnih pretpostavki, i na kraju dokumentacija Drutva, novinski, radio i televizijski zapisi. S pravom se istie da je najznaajniji dogaaj u istoriji pelarstva jagodinskog kraja (a moda i u celoj Srbiji) Prvi pelarski zbor odran u Jagodini 1897. godine, na kojem je, izmeu ostalog, odlueno i da se osnuje Srpsko pelarsko drutvo. Na kraju knjige prikazani su likovi Jagodinaca najzaslunijih za razvoj pelarstva, zatim biografije sadanjih najistaknutijih aktivista i najuspenijih pelara, kao i spisak lanova SPOS-a za 2007.

Poetkom septembra Oseina je bila domain meunarodnog sajma Blago Srbije, posveenog proizvoaima ljiva. Vie od 200 proizvoaa ljiva izloilo je sve akonije od tog voa to je postalo brend ovog kraja i Srbije: od sveih i suvih ljiva, do preraevina - pekmeza, dema, slatkog, kolaa, koncentrata i naravno ljivovice. Valjevska podgorina, sa vie od milion rodnih stabala ljive, najvei je ljivarski region u Srbiji. Sajam Blago Srbije zapravo je prezentacija proizvodnje ljive, jer je ona sudbina ovog kraja: ponos i spas itelja, kao hrana i lek. Po sveoj i suenoj ljivi i njenim proizvodima Srbija se uvek svrstavala meu najvee proizvoae u svetu. U proizvodnji ljive zauzima drugo mesto u Evropi, a u svetu etvrto. U proizvodnji kvalitetne ljive znaajno mesto zauzima i pela. Njena uloga u opraivanju je velika, te ne iznenauje to u ovom kraju 50 pelara ima oko 2000 konica. Zato ovaj

foto: Milanka Vorgi

foto: oko Zeevi

Sajam ljiva u oseini "blAGo SRbIjE

455

pelar - reportaa
sajam ljiva nije mogao protei bez izlobe pelinjih proizvoda. Drutvo pelara Pera Jovanovi Komirianac u Oseini potrudilo se da na zajednikom tandu predstavi pelinje proizvode od meda, meavina, do polena, propolisa i medovae. Oseinski pelari sa predsednikom Draganom Krsmanoviem i Milan Mati, ugostili su predstavnike 20 udruenja - iz Lajkovca, Lazarevca, Nikinaca, Valjeva, Uba, Uike Poege, Kosjeria, Nove Varoi, Pecke, Krupnja, apca, Jagodine, Bele Crkve, Raevine, Rae, Loznice, Zavlake, Komiria, Novog Sada i Beograda. Bio je to veoma znaajan skup na kojem su se pelari upoznali sa ekolokom zatitom pelinjih zajednica protiv varoe u pripremi pela za uzimljavanje. Predstavio ju je dr Matija Markovi. Prirodne supstance lekovitog bilja, pre svega majine duice, deluju na obaranje varoe u jesenjem periodu, a ne zagauju vosak i med. Na obroncima Vlaia gde su najvei zasadi ljiva i najbolji uslovi za stanite pela, voari i pelari dobro sarauju i, kako kau, nema stradanja pela tokom prolenog prskanja ljiva.

tekst i foto: oko Zeevi Zlatar

mAestro pelinJeg orkestrA

Boravei u Oseini, 1. septembra, na Danima ljiva, posetio sam (zajedno sa pelarima iz Jagodine, Poege, Beograda, apca, Kosjeria, Oseine, Valjeva, Novog

Izloba akonija od ljiva

456
2007

Sada...), pelara Milana Matia u selu Komiri. Divna zelena oaza pokraj regionalnog puta za Loznicu, pravina, uz sam put amova uma. Izmeu visokih omorika pravo sa magistrale je ulaz na pelinjak Milana Matia Za trenutak pomislih da sam na Zlataru! Pelar Mati sa prepoznatljivim eirom rairenih ruku srdano se pozdravi i zaeli dobrodolicu. Pogled za pamenje. Besprekorno ureen pelinjak. Kua u sredini pelinjaka. Domain ponudi da uberemo crvene maline sa oblinjeg buna (septembar!). Konice bele i plave tipa LR i Farar. Vie od 70, postrojenih kao vojnici. Betonske staze. Trava kratko oiana. Pored pelinjaka potoi bistre vode. Lepo osmiljeno i ureeno. Posluenje, obavezno slikanje, kratak razgovor, a prema protokolu ovdanjeg Drutva pelara, odosmo dalje. Ja sam se vratio drugi dan jer sam eleo da poblie upoznam ovog vrsnog majstora pelarstva. U svim LR konicama, s leve i desne strane izvaen je po jedan ram. Ispod dva tela je fararov nastavak. Nekoliko sati sam asistirao Milanu u pregledanju i nekim radnjama (prihrana) kao

foto: Milanka Vorgi

reportaa - pelar
i u spremanju drutava za pau na brljan... Zajednice za brljan formirane su kombinacijom iz vie konica! Spajanje bez prskanja, bez novina, samo medom. Sve jednostavno, ali uspeno. Mnogi bi se uplaili kad bi im neko na pelinjaku usred bela dana (11,00) u bespanom periodu, sipao med po satonoama, pa jo i po dve hranilice pune meda! Ali zadovoljstvo je posle toga videti niske bisera na satonoama Milanovih konica! Iskreno, pribojavao sam se i oekivao grabe na pelinjaku, ali to se nije dogodilo. U 14,00 sve je normalno funkcionisalo! LR konice, na podnjai polunastavak (farar), gore dva tela. Legla do sedam ramova! Obiosmo i pelinjak na Vlaiu i u Crniljevu. Sve kao i u bazi. Uredno, isto i besprekorno. Uz kafu, Milan otvara pelarsku duu. Roen je, kako kae, u pelarskoj porodici Mati u Varni kod apca. Odrastao je uz pele. Veli, svi Matii su imali pele. Danas se jedino Milan bavi ovim plemenitim poslom. Ostali Matii ili pomree ili odoe u gradove, a omladina vidi da je ovih vremena, od pelarstva vajda tanka pa odustaje! Kao prosvetni radnik gajio je ljubav prema svojim uenicima i pelicama. Svojevremeno je imao i preko 500 pelinjih zajednica. Sada, kao penzioner, zaustavio se na oko 170 drutava. Bilo je uspona i padova, kae Milan. Gubitaka zbog varoe, ali i velikih prinosa. Mnoge mlade ljude je obuio na svojim pelinjacima. Neki od njih i danas svraaju na konsultacije i savete. Uzgred, pokaza mi brojna pelarska priznanja, a kao najdrae, Medalju i Spomenicu sa XIII Kongresa Apislavije u Beogradu 2000. godine, kako pie, za Doprinos osavremenjavanju tehnike praktinog pelarstva. Autor je knjige Usmeravanje rada pela iz 1996. godine koja je prevedena na bugraski i makedonski jezik. Kod Matia, svaki prolaznik (magistralni put pokraj pelinjaka), moe slobodno da se poslui medom i hladnom vodom (besplatno), a, kae, najee mu svraaju biciklisti... Pod kronjom lipe je sto na kojem, kako Milan ree, uvek stoji tegla meda, bokal hladne vode, kaiice i ae, pa ko voli, nek izvoli... Milan sve radi s pesmom. Veliki je znalac u pelarstvu. Ja bih se usudio da kaem velemajstor, a on ipak kae na rastanku: Ja sam stalni uenik mojih pela i uvek poneto novo od njih nauim. Video sam i deo papira ispisanih, kao sirov materijal, za buduu knjigu o pelarskim majstorijama. Mislim da je Milan Mati, pravi MAESTRO PELINjEG ORKESTRA. Svako ko bi s njim pokraj pela proveo bar jedan dan, u to bi se uverio.
Maestro pelinjeg orkestra 457

Hrane u izobilju. Kod nekih je bila potrebna prihrana (one koje su bile na livadi u Prijepolju - Jabuka). Milan i njegova supruga Milena (svaka joj ast, radi u pelinjaku samo sa atlet majicom!), napunili su dvadesetak drvenih hranilica medom i po dve stavili na satonoe ili na poklopnu dasku! Milan Mati, kako sam video, ne koristi eer za prihranu. Sve prihrane (tamo gde je neophodno), radi s bagremovim medom. Naravno, to mu obezbeuje odlina drutva, mirno zimovanje, i eliminaciju nozeme. Sae - besprekorno. Nema starijeg od dve godine. Ovih dana Milan je, kako kae, istopio vie od 250 kg voska.

pelar - manifestacije

tekst: eljko Vuleti Novi Sad

13. FestivAl medA novi sAd 2007

13. Festival meda odran je od 14. do 16. septembra i obilovao je bogatim, izuzetno sadrajnim prateim dogaanjima. On je naglasio znaaj Festivala, jednog od simbola "Srpske Atine", a zahvalio se predsednik Organizacionog odbora Festivala arko ivanovi. Sveanu atmosferu u prelepom ambijentu Gradske kue iskoristili su predsednici pelarskih drutava Herceg Novog, eljko Radman i Novog Sada, Duan Vorgi, kako bi potpisali Povelju o bratimljenju, to je pozdravljeno burnim aplauzom. Vorgi je potom uruio poklonpisma "Medene darove" donacije od 1000 kg meda: Predkolskoj ustanovi "Radosno detinjstvo", "Deijem selu" u Sremskoj Kamenici, Domu u Veterniku, Deijoj bolnici u Novom Sadu i OSO "Milan Petrovi". Kraljica meda postala je Svetlana Maj-

foto: branko Vujkov

Zmaj Jovina ulica za vreme Festivala Organizatori su se potrudili da osim "standardnih" manifestacija: prodajna izloba, Medena promenada, Medeni tafelaj, Peli u ast, deci u slast, Medeni dar Gradu, Pelarska tribina, Medeni turnir u ahu, Medeni mladenci i mnogih drugih ove godine, prvi put, organizuje i izlobu slika s temama sunce, suncokreti, pele... FESTIVAL je otvorio predsednik Skuptine grada Zoran Vuevi, a osveenje manifestacije i pelinjih proizvoda obavili su vetenici SPC. Potom su maliani iz novosadskih vrtia i kola i tienici SOS Deijeg sela izveli kulturno-umetniki program u "najslaoj", Zmaj Jovinoj ulici. Za trud su bili nagraeni malim pakovanjima meda, bombonama i medenjacima. U podne, u Sveanoj sali Gradske kue, uesnike festivala primio je Zoran Vuevi.

foto: branko Vujkov

Medeni turnir i "Medeni tafelaj"

eljko Radman i Duan Vorgi Potpisivanje Povelje o bratimljenju

458
2007

storovi iz Novog Sada koja sa suprugom Milanom pelari vie od 10 godina, sa 150 konica. Zlatnu plaketu uruila joj je prologodinja Kraljica, Gordana Milosavljevi iz Zrenjanina. Na kraju su zaslunima uruene povelje i priznanja, a potom je pevao hor KUD "Svetozar Markovi". Posle koktela domaini i gosti su izali u Zmaj Jovinu ulicu gde su se Novosaani tiskali oko stotinak tezgi sa raznim vrstama meda. U 14,00 u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji "Sv. Arsenija I Sremca" u Sremskim Karlovcima predstavljena je trea knjiga,

foto: Zoran lalii

foto: Zoran lalii

manifestacije - pelar
Po ceo dan, neumorno su se smenjivali najmlai u raznovrsnom programu "Peli u ast, deci u slast". Od "ozbiljnih" programa treba spomenuti tradicionalnu "Pelarsku tribinu" odranu u Zavodu za zatitu prirode Srbije, na kojoj su istaknuti naunici, profesori i praktiari govorili o invaziji ambrozije iji polen pele unose u konicu i meaju ga s medom, o uljanoj repici, o nozemozi, amerikoj kugi i dr. Na Savetovanju je promovisana i podeljena publikacija "Pelarstvo i ivotna sredina" u izdanju

foto: Zoran lalii

Promocija reprinta "Srpski pelar" reprint izdanje "Srpskog pelara", dvogodinjaka iz 1900/1901. godine. O asopisu i znaaju pelarenja po manastirima govorio je gospodin protojerej stavrofor Duan Petrovi, rektor Bogoslovije. On je istakao veliki doprinos prof. Jovana ivanovia savremenom pelarstvu koji je 1896. pokrenuo mesenik "Srpski pelar" iji je bio i glavni urednik. Ovaj "ilustrovani organ za Srpske pelare", kako su ga nazivali, izlazio je sve do 1934, kada se spojio sa beogradskim asopisom "Pelar" pa ih tako "zdruene" i danas itamo. "Srpski pelar" je svojim kvalitetnim, za ono vreme naprednim tekstovima i danas aktuelan i dobro e doi svakom mladom pelaru.

foto: eljko Vuleti

Gradska kua - Dodela priznanja Svakom potroau meda dobro e doi brourica "Peli u ast, medu u slast" koja je deljena besplatno u cilju promocije pelarstva i edukacije potroaa. Festivalu meda prikljuili su se i slikari koji su uestvovali na likovnom saborovanju na Rimskim anevima. Mali deo iz bogate zbirke slika nastalih u proteklih 17 godina, izloeno je u Galeriji "Podrum" novosadskog Apolo centra pod nazivom " Sunce moje". Tema je bila suncokret.

Izloba slika "Sunce moje" Drutva pelara "Jovan ivanovi". Mladenci, koji su se u subotu i nedelju venavali u Sabornoj crkvi Sv. Georgija i Crkvi Imena Marijina dobili su na dar stilizovanu konicu-pletaru od keramike, punu meda, da im "ivot bude sladak ba kao med", delo slikara i keramiara Milivoja Miria. Goste iz Koceljeve i Oseine domaini su odveli u manastir Velika Remeta u kojem je nedavno obnovljeno pelarstvo. Iguman arhimandrit Stefan im je pokazao novi pelinjak sa stotinak konica, prostorije za vrcanje i skladitenje meda, kao i stolarsku radionicu. Tu je odran Okrugli sto "Pelarenje u manastirima kroz istoriju". Govorio je svetenik Milo Antoni iz Koceljeve.

foto: eljko Vuleti

foto: eljko Vuleti

Pelari u poseti manatiru Velika Remeta

13. Festival meda Novi Sad 2007 459

pelar - vesti
etvrta prodajna izloba meda, koja se tradicionalno odrava svake godine na Veliku Gospojinu u Graanici, pobudila je veliko interesovanje meu lanovima drutva pelara Trmka iz Pritine sa privremenim seditem u Graanici. Bilo ih je iz svih srpskih naselja centralnog Kosova. Posetioci su se najvie zadravali izpred tezge Ljubomira Zdravkovia, pelara iz aglavice. Osim tegli kvalitetnog meda ovaj zaljubljenik u tu vrstu delatnosti izloio je i opremu rune izrade koju poslednjih godina koristi u proizvodnji ove vane ivotne namirnice. Naelnik Kosovskog okruga Sran Vasi i Ljiljana Savi iz Skuptine grada u razgovoru sa lanovima Drutva pokazali su razumevanje za njihovu zabrinutost zbog ovogodinje dugotrajne sue i nedostatka trita i obeali da e pomoi u dobijanju povoljnih kredita za pospeivanje proizvodnje. Predsednik Drutva Stojan Jovanovi posebno je zahvalio kolegi Cvetku Cakiu iz Valjeva koji je Drutvu poklonio dvadeset knjiga "DVOMATINI SISTEMI ZA VISOKOPRODUKTIVNO PELARENjE". Knjige su na izlobi podeljene izlagaima i lanovima Drutva. N.K., novinar Jedinstva

izlobA medA u grAAnici

Aktivnosti up "drAgAn dAmnJAnovi - burdA" u krupnJu

sa leva na desno: Milan Sredojevi predsednik, dr Pavle Finogenov i prof. ivko Markovi Na ovogodinjoj Izbornoj skuptini Udruenja pelara "Dragan Damnjanovi Burda" u Krupnju, za predsednika je izabran Milan Sredojevi. Novi lanovi Izvrnog odbora su: Milivoj ivanovi, Zlatomir Maksimovi -sekretar, Rajko Sredojevi -blagajnik, Novak Manojlovi i Milan Blagojevi. Udruenje je sa novim rukovodstvom do sada uspeno realizovalo: - Predavanja u velikoj sali SO Krupanj dr Pavla Finogenova i profesora ivka Markovia iz Loznice. - Nabavilo tegle za med pod veoma povoljnim uslovima za lanove udruenja i za neudruene pelare. - Organizovalo zamenu voska za satne osnove sa Zlatnom pelom". - Zahvaljujui podrci predsednika SO Krupanj profesora Ratomira Dumia, organizovan je odlazak u Kamenovo na pelarsku manifestaciju i poseta staroj srpskoj svetinji-manastiru Gornjak. Nadamo se da emo uspeno realizovati sve planirane aktivnosti za ovu godinu. PU BURDA,,

slAvA drutvA pelArA - brus

Drutvo pelara optine Brus 19. avgusta, na preobraenje, tradicionalno je obeleilo svoju slavu. Uz prisustvo predsednika drutava iz susednih optina i drugih gostiju odrana je sveana sednica Skuptine i predavanje iz pelarstva. Predavanje je odrao Mirko Vilus. Kolaar Milosav olovi, uz prisustvo velikog broja pelara kolaarstvo je predao Dragomiru Mihajloviu. Vojkan urkovi
460
oktobar 2007

reagovanja - pelar
PoVodoM TeKSTa PredSedniKa dP Uice goraK MiriS Meda i bora ZlaTibor 2007, UPraVni odbor aSocijacije je reagoVao SledeiM odgoVoroM:

plJAkA pelArA
U junu objavljena velika akcija SPOS-a! Nabavite apigard po povlaenoj ceni i utedite 350 000 evra! Ja bih rekao velika pljaka pelara, a evo i zato: Kupio sam apigard po visokoj ceni i izvrio tretiranje prvi put 10.08.2007. kod svih pelinjih zajednica (DB i A). Drugo trtiranje apigardom obavljeno je 31.08.2007. Poto nisam video da varoa opada u veem broju, reio sam da obavim kontrolno dimljenje mitakom. 18. septembra zadimio sam tri kontrolna drutva u 11,00, a po podne sam otiao da proverim koliko ima otpale varoe. Prosto nisam mogao da verujem koliko je puno palih varoa, nisam brojao ali manje od 400 nije bilo. Reio sam odmah da obavestim itaoce asopisa Pelar kako bi ih upozorio da ne izgube pelinje zajednice. Slobodan uleji Kuevo

Kolege pelare, itaoce naeg asopisa moramo podsetiti da uvek postoji i druga strana medalje. Veina lanova Upravnog odbora je insistirala na odgovoru, pa ga u najkraem i iznosimo pelarskoj javnosti. Svaki poetak je teak. Zlatibor e uvek biti aktuelan te oekujemo da e narednih godina postati novi Tamajdan. Prole godine 25, a ove godine 35 izlagaa! A meu ovogodinjim izlagaima bili su imenom i prezimenom iz Arilja Milisav endekovi, iz Nove Varoi Mijailo Mileti, a iz Priboja Svetozar Koldi, a ne kao to u objavljenom tekstu pie da iz ovih mesta nije bilo nikoga!? Takoe iz Prijepolja nisu bila dva ve jedan izlaga, Munib Kapidi! Kraljica meda je pozvana, a verovatno je postojao razlog njenog nedolaska! A to se tie predavaa, dr Milanka Erski je otkazala (u dogovoru sa organizatorom) jer je u subotu bila kia, a predavanja su trebala da se odre na otvorenom. Neistina je da je izloba postala mesto tekih podela, jer osim od uikog rukovodstva nismo uli sline konstatacije i dileme? Odlina je saradnja meu 14 lanica Zlatiborsko-moravikog okruga. Asocijacija ima svoj Program rada i on se korektno realizuje. Plaanje unapred je uobiajena praksa i ono je usledilo nakon dvostruke prevare uikog rukovodstva koje nije platilo lanarinu ni za jednu godinu, za razliku od ostalih lanica oba okruga koje su, iako siromanije, uplatu izvrile korektno! DP Uice bilo je jedno od inicijatora formiranja Asocijacije, a ne osniva, i nije istupilo iz Asocijacije! Kako neko iz neega moe istupiti ako nije ulanjen i materijalno verifikovan? Asocijacija potuje sve svoje lanice pa bile one razvijene i velike ili nerazvijene i male. Tu podele nema i tako e biti i u budunosti. Iskreno verujemo da ogromna veina lanstva DP Uice podrava ideje Asocijacije, a lanice Asocijacije potujui razvijenost i veliinu Drutva nita nee raditi to nije na dobrobit svoga lanstva i interesa pelara Srbije. Upravni odbor Asocijacije

obAvetenJe pelArimA i lAnovimA AsociJAciJe proFesionAlnih pelArA srbiJe (Apps)

Imajui u vidu veliku tetu koju su pojedine nae kolege doivele u toku suncokretove pae ove godine zbog poara, pozivamo sve kolege i pelarsku privredu dobre volje da prema svojim mogunostima izraze solidarnost i pokau svoju humanost na delu. Evidentiranje zainteresovanih za pruanje pomoi obavie se telefonom na broj: 063/803-33-59 ili 064/16437-27. Ujedno obavetavamo sadanje i budue lanstvo o izmenama tekueg rauna: APPS 250-4080000235060-80 (Euro Bank EFG tedionica AD Beograd), kao i da svoje obaveze izvre do 31.10.2007.godine. Informacije o mogunostima za izvoz meda mogu se dobiti na: 063/803-33-59. Izvrni odbor APPS
461

pelar - predavai

spisAk predAvAA spos-A sA temAmA zA 2007/2008.

Komisija za obrazovanje na sednici odranoj 12. septembra 2007. detaljno je razmatrala sve, do naznaenog roka pristigle prijave kandidata za predavae SPOS-a. Kod manjeg broja kandidata neke teme nisu mogle biti prihvaene zbog nedovoljno jasnog cilja i sadraja, netanih injenica ili principa, kontradiktornih stavova ili nedostatka zahtevanog koncepta. Komisija ocenjuje da je u poslednje dve godine napravljen znaajan napredak u auriranju spiska predavaa, te da se na njemu nalaze zaista kvalitetne teme i kompetentni predavai, te preporuujemo drutvima pelara da za obrazovanje svojih lanova angauju prvenstveno zvanine predavae SPOS-a sa ovog spiska. Prvi put Komisija je odluila da izdvoji u posebnu grupu predavae iz oblasti apiterapije. Smatramo da njihov rad moe znaajno uticati na poboljanje zdravlja stanovnitva, kao i na poveanje potronje pelinjih proizvoda u funkciji prevencije oboljevanja. Predavai su, kao i prethodnih godina, poreani po azbunom redu prvog slova prezimena. Za Komisiju za obrazovanje, Prof. dr Jovan Kulinevi 1) Mr sci. Naum Bandov Magistar biolokih nauka 22327 Maradik, ul. Frukogorska br. 25 (022) 506-676, (063) 599-260, (063) 536-778 - U 2006/2007. odrao 9 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop, dijaprojektor i video projektor. - Nove bioloko-ekoloke tehnike pelarenja LR i DB konicom - Selekcija i odgajanje visokokvalitetnih i higijenskih matica i rad sa Rofusovim oplodnjacima - Suzbijanje bolesti pelinjeg legla (tehnoloko-bioloko-preventivno-genetskim metodama) - Praktine teme po izboru drutava ili udruenja pelara iz zemlje i inostranstva u Edukacionom centru na pelinjaku u Maradiku (Centar poseduje 50 mesta za sedenje pod nadstrenicom) 2) Prof. dr Duan Banjac 11080 Zemun, ul. Karaoreva br. 10/141 (011) 2107-216, (064) 18-32-693 - U 2006/2007. odrao 2 predavanja. - Amerika trule pelinjeg legla - iskustva i pouke - Sezonski proleni i jesenji radovi na pelinjaku kao preventiva zdravstvene zatite pela 3) Dipl. in. Mirko Vilus Diplomirani inenjer mainstva 37240 Trstenik, ul. Radoja Krstia br. 37/I-12 (037) 712-177, (064) 29-60-315 - U 2006/2007. odrao 8 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop. - Pelarska oprema za napredno i racionalno pelarenje - Priprema pelinjih drutava za dobro zimovanje - Proizvodnja matica i formiranje rojeva za sopstvene potrebe u vreme pae, bez smanjivanja sabirake snage drutva 4) Milan Vratanovi 11420 Smederevska Palanka, ul. Svete Kamenoresca br. 1/1 (026) 317-788 - U 2006/2007. odrao 4 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i video projektor. - Usavrena tehnika pelarenja LR konicama kao jedan od preduslova dobijanja visokokvalitetnog meda - Neophodni i bitni uslovi za optimalan proleni razvoj pelinjih drutava, odgajanje vitalnih pela i iskoriavanje bagremove pae - Faktori koji utiu na produktivnost pelinjeg drutva u iskoriavanju bagremove pae 5) ura Mrkailo 18000 Ni, ul. Maksim Gorki br. 2/15 (018) 249-331
462
2007

predavai - pelar
- U 2006/2007. odrao 5 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi opremu za proizvodnju meda u sau. - Savremena proizvodnja meda u sau 6) Branislav urii 15000 abac, ul. Gospodar Jevremova br. 15/2 (015) 348-686 (stan), (015) 345-229 (kua) - U 2006/2007. odrao 2 predavanja. - Pelarenje A konicom u savremenim uslovima - blok sistem sa horizontalnom i vertikalnom vezom uz podrku tehnologije grejanja - Tehnika grejanja i mogunosti njene primene u pelarstvu 7) Dr med. Rodoljub ivadinovi Doktor medicine na specijalizaciji iz epidemiologije, apiterapeut 18210 itkovac, ul. Stojana Janiijevia br. 12 (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@nadlanu.com, www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm - U 2006/2007. odrao 72 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Suzbijanje varoe preparatima koji ne zagauju med i druge pelinje proizvode - Efikasno suzbijanje varoe na osnovu najnovijih naunih saznanja (sve metode) - Jo odlunije protiv varoe novim preparatom Apigard - Suzbijanje varoe oksalnom kiselinom sa projektovanjem prezentacionog filma - Praktina primena modernih naunih saznanja u suzbijanju amerike trulei, nozemoze i krenog legla - Nove metode pelarenja - Primenjena dostignua savremene apiterapije - Kako da izvuete profit iz pelarstva 8) Dipl. ek. oko Zeevi 31320 Nova Varo Naselje Brdo (033) 63-160, (064) 17-80-050 djokobz@ptt.yu - U 2006/2007. odrao 14 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Specifinosti stacionarnog pelarenja u brdsko-planinskom podruju - Etape razvoja pelinje zajednice tokom godine - Proleni razvoj i priprema pelinjih zajednica za glavnu pau - Priprema pelinjih zajednica za zimovanje u brdsko-planinskom podruju 9) Zdravko Ilijev Nika Banja, ul. Ruzveltova 56 b - U 2006/2007. odrao 6 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i dijaprojektor. - Priprema pela za zimu i uzimljavanje - Odgajanje matica i formiranje rojeva 10) Milan Jezdimirovi 34000 Kragujevac, ul. Spasenije Cane Babovi br. 3/3 29 (034) 322-419, (064) 315-21-91 - Od nastavnih sredstava koristi kompakt disk. - Minimum rada za maksimalne prinose LR konicom, bez prihrane i selidbe - Konstrukcija konice sa osvrtom na podnjau i zbeg
Spisak predavaa SpoS-a sa temama za 2007/2008 463

pelar - predavai
11) Milan Jovanovi 37240 Trstenik, ul. Radoja Krstia br. 37/16 (037) 713-335, (063) 8-325-970 apiaryum@ptt.yu, www.apiaryum.co.yu - U 2006/2007. odrao 2 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i video projektor. - Odgoj matica metodom rasporeivanja odabranih larvi - Znaaj prirodnih zakonitosti pelinje zajednice sa osvrtom na savremene naune injenice i iskustva pelara praktiara - Ekoloka kontrola varoe sa osvrtom na biologiju i dinamiku razvoja (mogunost praktine prezentacije oksalne kiseline na pelinjaku) - Organska proizvodnja i pelarstvo - Ipak budimo u pripravnosti: Koniina buba (Aethina tumida) 12) edomir Jovanovi 18000 Ni, ul. Belopalanaka br. 6 (018) 590-075 - Od nastavnih sredstava koristi kasete i kompakt disk. - Nauno zasnovana tehnika pripreme pelinjih drutava, uz aktivan razvoj u optimalnom roku za glavnu bagremovu pau - Produktivno pelarenje uz amatersko uzgajanje visokokvalitetnih matica na svom pelinjaku 13) Jovo N. Kantar 11508 Grabovac, Vidanski kraj 54 D (064) 69-40-70 - Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i video projektor. - Lekovi - uzrok bolesti pela i ljudi - Prirodna otpornost pela na bolesti - Uslovi koji obezbeuju kvalitetnu maticu 14) Dipl. in. Momilo Konar 23217 Aleksandrovo, ul. Mihajla Pupina br. 62 (023) 817-711, 817-192, (063) 717-6332 - Od nastavnih sredstava koristi slajdove i ivi materijal - Izbor i ureenje lokacije za pelinjak - Kako i sa kojim medonoama poboljati pane prilike u okruenju pelinjaka - Vrne medonoe, pani kapacitet i gajenje - Proizvodnja sadnog materijala najboljih medonoa - Nukleusi na pelinjaku - Uzgoj, dodavanje matica i umnoavanje pelinjih drutava 15) Prof. dr sci. Jovan Kulinevi Beograd (011) 444-222-1 - Selekcija pela - Uzgoj matica 16) Dana Markovi 25255 Karavukovo, ul. Svetog Save br. 17 (025) 762-404 - Od nastavnih sredstava koristi grafoskop. - Ekonomika pelarenja LR konicom sa visokom podnjaom i meupodnjaom i borba za visoke prinose - Buenje i razvoj pelinjih drutava
464
2007

predavai - pelar
17) ivko Markovi Profesor 15300 Loznica, ul. Nikole Tesle br. 16 (015) 872-696, (064) 45-81-966 - Odravanje optimalne snage pelinjih drutava tokom cele godine u funkciji ostvarenja visokih prinosa - Najnovija tehnika pelarenja LR konicama i drugim nastavljaama u funkciji dobijanja visokih prinosa pelinjih proizvoda - Priprema pela za zimovanje i brz razvoj u prolee za glavne pae - Opravdanost investivnog ulaganja u pelarstvo i ekonomski efekti 18) Mileta Markovi 14226 Jabuje (014) 74-581, (064) 19-17-333 - U 2006/2007. odrao 5 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Reprodukcija selekcionisanih matica 19) Mr Kazimir Matovi 36000 Kraljevo, ul. ika Ljubina br. 5/6 (036) 321-562, (036) 235-504, (064) 824-75-04 - Bolesti pela i pelinjeg legla i zakonske regulative u navedenoj oblasti, odnosno oblasti kontrole kvaliteta meda (mikrobioloka i hemijska kontrola meda) 20) Dipl. in. Vlastimir Mladenovi 35000 Jagodina, ul. Boka uriia br. 11/9 (035) 220-660, (064) 260-11-91 - U 2006/2007. odrao 1 predavanje. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i dijaprojektor. - Izimljavanje i medobranje - Uzimljavanje - Umnoavanje pelinjih drutava - Mle - prikupljanje, uvanje i upotreba 21) Rajko Pejanovi Diplomirani pravnik 15000 abac, ul. Dr Avrama Vinavera br. 12/6 (015) 342-530 - U 2006/2007. odrao 13 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop, dijaprojektor i video projektor. - Tehnika pelarenja LR i Farar konicom - Jednomatini i dvomatini sistem - Stacionarno i selee pelarenje - Uzimljavanje zajednica i proleni razvoj - Priprema drutava za bagremovu i letnje pae - Uzgoj matica za potrebe veeg pelinjaka, njihovo uvanje u sezoni i zimskom periodu primenom metode grejanja - Prevencija pelinjih bolesti i suzbijanje varoe na veem pelinjaku 22) Dr Slavomir Popovi 11000 Beograd, ul. Save Kovaevia (Mileevska) br. 38 (011) 245-4347, (063) 86-14-803 - U 2006/2007. odrao 11 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i pelarsku opremu i pribor. - Savremene metode pelarenja (sa jednom, dve i vie matica) - Kvalitetna priprema pelinjih drutava za zimovanje, proleni razvoj, priprema pelinjih drutava za glavnu pau i spreavanje rojidbenog nagona - Uzgoj matica presaivanjem larvi, formiranje rojeva i dodavanje matica na manjim pelinjacima - Sakupljanje (vaenje), konzerviranje i uvanje polena, perge, propolisa i matinog mlea - Pelinji proizvodi kao hrana i lekovito sredstvo u domainstvu i izrada preparata na bazi pelinjih proizvoda - Primena biolokih mera i organskih kiselina (mravlje i oksalne) u borbi protiv varoe
Spisak predavaa SpoS-a sa temama za 2007/2008 465

pelar - predavai
23) In. Vlastimir Spasi Inenjer zatite na radu 18000 Ni, Bulevar Nemanjia br. 98/12 (018) 531-754, (063) 8778-466 maticanis@yahoo.com - U 2006/2007. odrao 17 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor i grafoskop. - Primena oksalne i mravlje kiseline protiv varoe, sa praktinom prezentacijom - Optimalan proleni razvoj usklaen sa biologijom pela i uslovima u prirodi - Preventivne mere u funkciji suzbijanja pojave i irenja bolesti pela i legla - Analiza najeih uzroka stradanja pelinjih zajednica u zimskom periodu 24) Mirko Spasojevi 24344 Tomislavci, S. Boia br. 53 (024) 728-148, (062) 581-060 - U 2006/2007. odrao 5 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Radovi na stacionarnom pelinjaku i isplativost hobi pelarenja 25) Dipl. in. ivoslav Stojanovi Diplomirani inenjer graevine 24413 Pali, ul. M. Metalca br. 4 (024) 753-771, (024) 548-255, (063) 510-598 - U 2006/2007. odrao 19 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Priprema drutava za glavnu pau - Suncokretova paa, kada, kako i gde? - Radovi na pelinjaku tokom godine 26) Mr sci. vet. med. Dragan irkovi Veterinar specijalista za bolesti pela i pelinjeg legla 36300 Novi Pazar (020) 31-12-47, 31-55-36, (064) 189-58-01 - Bolesti pela i pelinjeg legla - Priprema pelinjih drutava za jesenje-zimski period i zazimljavanje pela - Proizvodnja matica - Klinika slika, dijagnostika i terapija varoze 27) Prof. dr Milan irovi 34000 Kragujevac, ul. Slovakih pobunjenika br. 6 (034) 318-037 (kui), (036) 877-095 (pelinjak), (064) 589-35-04 - U 2006/2007. odrao 14 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop. - Priprema pela za zimovanje i uslovi uspenog zimovanja - Priprema pelinjih drutava za glavnu pau i njeno iskorienje - Odgajanje kvalitetnih matica - domaa i inostrana iskustva - Metode i sredstva za ekonomino i efikasno suzbijanje varoe - Prihranjivanje pela tokom godine - naini, doze, efekti 28) Veroljub Umelji 34000 Kragujevac, ul. ede Dulejanovia br. 33 (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com - U 2006/2007. odrao 44 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi dijaprojektor. - Uzgoj matica za sopstvene potrebe uz korienje Jenter i Nicot aparata - Tehnika pelarenja DB konicama - Seoba pelinjih drutava radi postizanja velikih prinosa meda - Priprema drutava za rojenje, formiranje rojeva i njihova nega - Dobijanje pelinjih proizvoda (med, vosak, propolis, cvetni prah, mle, pelinji otrov) - Medonosna flora
466
2007

predavai - pelar
29) Vladimir Hunjadi 21131 Petrovaradin, ul. Tunislava Paunovia br. 8 (021) 6433-271, (063) 86-999-79 - U 2006/2007. odrao 16 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi kompakt disk. - Pelarenje na med uz uspeno spreavanje rojidbenog nagona 30) Dipl. ek. Miljko ljivi 37251 Globoder (037) 681-126, (063) 8093-065 - U 2006/2007. odrao 21 predavanje. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop ili video projektor. - Priprema pela za zimu - Radovi na prolenom razvoju drutava - Radovi u pelinjaku tokom leta - Uticaj uslova na tehniku pelarenja - Rojenje, uzroci, posledice i spreavanje

Predavai iz oblasti apiterapije

1) Dr med. Rodoljub ivadinovi Doktor medicine na specijalizaciji iz epidemiologije, apiterapeut 18210 itkovac, ul. Stojana Janiijevia br. 12 (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@nadlanu.com, www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm - U 2006/2007. odrao 72 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Primenjena dostignua savremene apiterapije 2) Prim. dr med. Vidoje Kuli Lekar specijalista pulmolog Sombor, ul. Senanski put br. 63 (025) 442-981, (064) 23-98-747 - Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i kompakt disk. - Alergija na ubod pele, zatita i prva pomo - Uticaj pelinjih proizvoda na zdravlje oveka - nain uzimanja i priprema preparata 3) Dr med. Verica Milojkovi Specijalista opte medicine, apiterapeut 18000 Ni, ul. Daniieva br. 7 (018) 562-574, (064) 20-23-218 vericamilojkovic@yahoo.com - U 2006/2007. odrala 6 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Tajne pelinjih proizvoda - Apiterapija kod infekcija organa za disanje - Apiterapija kod toksinog oteenja jetre - Akutna upala pankreasa (guterae) - Uticaj matinog mlea na povien nivo holesterola i triglicerida u plazmi - Apiterapija benigne hipetrofije prostate - Hronine ulcerozne promene potkolenica (Ulcus cruris) - Apiterapija psorijaze
Spisak predavaa SpoS-a sa temama za 2007/2008 467

pelar - predavai
4) Prim. dr med. Kadivka Stevanovi Specijalista socijalne medicine, apiterapeut 18000 Ni, Bulevar Nemanjia br. 75/18 (018) 536-710, (064) 270-41-99 - U 2006/2007. odrala 2 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi video projektor. - Koliko poznajemo vrednost pelinjih proizvoda - Pelinji proizvodi kao hrana i lek 5) Mr arko Stepanovi Magistar vojnih nauka smer hemija, pukovnik VJ u penziji, diplomirani pravnik 11000 Beograd, ul. Nikole Marakovia br. 8/2 (011) 599-044, (064) 339-77-75 - U 2006/2007. odrao 4 predavanja. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i uzorke preparata. - Tehnologija i recepture za izradu preparata na bazi pelinjih proizvoda i lekovitog bilja i praktini rezultati primene (na osnovu vlastitog dvadesetogodinjeg iskustva) 6) Dr med. Ljubinka Stojkovi Specijalista opte medicine, apiterapeut 18000 Ni, Bulevar Nemanjia br. 103 (018) 225-350, (064) 20-28-345 - Sindrom nemirnih nogu kao posledica eerne bolesti - lokalna primena i efekti propolisa - Multipla skleroza - uloga mlea i polenovog praha u revitalizaciji ovojnica nerava i stimulaciji luenja prirodnih kortikosteroida - Mentalna zaostalost dece posle prve godine ivota kao posledica loeg metabolizma - uloga meda za bolji rad mozga

POZIVNICA
Povodom jubileja 110 godina od osnivanja Saveza pelarskih organizacija Srbije, pozivamo Vas na SVEANU AKADEMIJU koja e se odrati u petak, 05. oktobra 2007. godini u Kolarevoj zadubini u Beogradu sa poetkom u 20 asova. PROGRAM: pozdravna re ivoslava Stojanovia, predsednika SPOS-a, pozdravna re njegovog preosvetenstva g-dina Porfirija, pozdravna re predstavnika ministarstava Republike Srbije, pozdravna re sekretara Apislavije, g-dina Pavela Hovorke (Slovaka), pozdravna re predsednika Balkanske pelarske federacije, g-dina Koste Kostova (Bugarska), Dragutin Gaji - SPOS, od Manastira Vitovnice i Jagodine do Beograda i Evrope, meoviti hor KUD "Svetozar Markovi" iz Novog Sada, Bojana i Neboja Brdari iz Sombora, Marija, Ana i Milica Petrovi iz Gloana, deca Dejeg sela iz Sr. Kamenice, Milan Mili Jagodinski, slikar i pesnik, deiji trubaki orkestar Danijela iz Bjelua kod Arilja, Voditelji programa: Tanja Mirai i Milan ari
468
2007

priznanja - pelar

spisAk priznAnJA i nAgrAdA spos-A zA 2006. godinu

Komisija za dodelu priznanja SPOS-a, odrala je sastanak 16.08.2007. Komisija je konstatovala da su stigla 62 predloga drutava za priznanja SPOS-a. Od tih 62 predloga, 34 su usvojena bez ikakvih primedbi, u celini. Od preostalih 28 predloga, 20 predloga je usvojeno, ali ne u celini (u najveem broju sluajeva nisu usvojeni predlozi za Zlatnu medalju-zvanje zasluni pelar i to zbog neispunjavanja kriterijuma godine lanstva, ili ako je udruenje predloilo vie kandidata od broja koji im, prema broju lanova, pripada). Preostalih 8 predloga su, prema proceni Komisije, kompletno vraeni na doradu. Komisija je imala svoja dva predloga za priznanja, i to: Povelja za DP Uice, zbog obeleavanja 70-te godinjice rada udruenja; Zlatna medalja-zvanje zasluni pelar za RatomiraRatka Jokovia iz Arilja. Inae, Komisija je uglavnom odluivala jednoglasno, ali je ipak konstatovala da odreena udruenja nisu ispotovala Pravilnik o dodeli priznanja, to se tie priznanja Povelja, l. 6 Pravilnika i Poasni lan, l. 5 Pravilnika, ali su predlozi ipak prihvaeni veinom glasova (ZA-2; PROTIV-1-M. Vujnovi, iji je stav izdvojen). Komisija e naknadno sainiti Predlog novog pravilnika za dodelu priznanja SPOS-a. Ukupno dodeljenih priznanja: 360; diploma Profesor Jovan ivanovi : 59; Zlatna medalja-zvanje zasluni pelar: 73;

Poasni lan SPOS-a: 20; Povelja SPOS-a: 33; Pohvalnica SPOS-a: 86; Zahvalnica SPOS-a: 89;

Diploma Profesor Jovan ivanovi Vladislav Jelisavi, Uice Radoje ebi, Uice Zlatko Dragaevac, Uice Stojan Jemenica, Uice Ranislav Panti, Uice Milan Jeleni, Kragujevac Slobodan Vukievi, Kragujevac Milivoje Miloevi, Kragujevac Aleksandar Ili, Brus Dr Zvonko Aleksi, Knjaevac Slavko Erakovi, Obrenovac Dragoljub Duverovi, Nova Varo Ilija Lijeski, Bajina Bata Jovica Anelkovi, Smederevo Borislav A. Petrovi, Kladovo Radosav Dimitrijevi, Luani (posthumno) Slobodan Lazovi, Kraljevo Mitar Baji, Novi Sad Borivoj Mrki, Novi Sad Jano Balint, Mulja Milan Jovanovi, Trstenik Luka Mihailovi, Poega Vencislav Rangelov, Bela Palanka Ratomir Miliki, Sjenica Mileta Milinkovi, Priboj Stanimir Javorac, Ruma Pavle Kovanovi, abac Milovan Jovanovi, Lajkovac Duan Lazarevi, Gornji Milanovac Mile Kea, Kikinda Miroljub Jankovi, Ni Sinia Miloevi, Ni Miroljub orevi, Arilje Radovan Nenadi, Arilje Ivan Periki, Baki Monotor Drago Stevanovi, aak Radosav Karlii, aak Duan Obradovi, Mladenovac Vlastimir Spasi, Ni Miroslav Ljubomirovi, Petrovac Borislav Leki, Poarevac Ljubia Veljkovi, Poarevac ivorad Marinkovi, Svilajnac Krasimir Radivojevi, Svrljig Radule Teofilovi, Valjevo Nikola Todosi, Valjevo Mladen Krsti, Aleksinac Radomir Nikoli, Despotovac Brana Risti, Jagodina Porodica Boci, Zajear Karolj Terek, Vrbas Marinko Peri, Mali Zvornik Dragoljub Stojanovi, Leskovac Ljubia Mladenovi, Leskovac Bogdan Civri, aak Nedeljko Vorgi, Zrenjanin Miroslav Pavlovi, Sm. Palanka Dr Milan Zdravkovi, Sm. Palanka Milenko Petrovi, Lenica
Spisak priznanja i nagrada SpoS-a za 2006. godinu 469

pelar - priznanja
Zlatna medalja i zvanje Zasluni pelar Matovi Blagoje, Uice Radosav Vukoti, Uice Vitomir Vukainovi, Uice Duan Tanaskovi, Uice Velizar Vukainovi, Uice Dragutin Muruzovi, Kragujevac Radoslav Veljovi, Kragujevac Rade Radivojevi, Kragujevac Rade Kostadinovi, Kragujevac Slobodan Tufegdi, Brus Milomir Markovi, Brus Dragan R. Gruji, Knjaevac Antal Hodonicki, Srbobran Danica Kovaevi, Obrenovac Ratomir Mihailovi, Obrenovac Dragan Divac, Nova Varo Damljan Boranijaevi, Nova Varo Borivoje Lianin, Bajina Bata Branko ivanevi, Smederevo Slobodan Stojanovi, Smederevo Milivoje ivanovi, Krupanj Toma M. Novakovi, Kladovo Dragoje Kovaevi, Luani Milo Gajevi, Luani Ilija Popovi, Kraljevo ivorad Vasovi, Kraljevo Georgije uri, Novi Sad Budimir Atanaskovi, Trstenik Nikola Maksimovi, Vrin Vladan Nikoli, Poega Zoran Petrovi, Bela Palanka Stanoje Petkovi, Ruma Safet Gili, Sjenica Zdravko Stanojevi, Priboj Izet indrak, Priboj Tomislav urii, abac Zoran uri, abac Slobodan Markovi, Lajkovac Dragan orevi, Gornji Milanovac Duko Mijatovi, Gornji Milanovac Srbislav Madi, Kikinda Dragia Mihajlovi, Ni Dragan Popovi, Ni Jovan Ljubenkovi, Ni Stanoje Ili, Ni Neboja ukalovi, Inija Milojko uri, Arilje Vladan Kovaevi, Arilje Milovan Kovaevi, Arilje Ratomir Jokovi, Arilje Ivica Periki, Baki Monotor Milan Vasiljevi, aak Jovi Miloradovi, aak Branko aponji, aak Goran Pei, Mladenovac ura Mrkailo, Ni Dobrica Didi, Ni
470
2007

Tihomir Ivkovi, Petrovac Slobodan Rajkovi, Poarevac Dragia Radojkovi, Poarevac Radoslav Jevti, Svilajnac Acko Ignjatovi, Svilajnac Dragoslav Bogdanovi, Svrljig Mirko Uroevi, Valjevo Miodrag Stani, Valjevo Rodoljub ivadinovi, Aleksinac Dragica Gavrilovi, Jagodina Nikola Aanin, Jagodina Todor Andrejevi, Zajear Dragomir Jovanovi, Zajear Zlatko Aleksi, Zajear Momo Roganovi, Vrbas Dragan orevi, Leskovac Poasni lan SPOS-a Slavko Matijevi, Kragujevac (posthumno) Danilo Mitrovi, Bajina Bata Dojilo eki, Luani Pal Kova, Mulja Kadivka Stevanovi, Trstenik Milovan Uskokovi, Trstenik Aleksandar Aleksi, Poega Darko Obradovi, Lajkovac Aca Lakovi, Kikinda Jovan Domparin, Kikinda Miloje Stopi, Arilje Milisav endekovi, Arilje Antal Suntok, Baki Monotor Milorad Ostoji, aak Boa Novakovi, Valjevo ore M.aki, Valjevo Andrija Borner, Mali Zvornik Momilo Zarubica, aak Milutin Stevanovi, Smed. Palanka Miroslav Stojanovi, Smed. Palanka Povelja SPOS-a Svetozar Jovanovi, Krivelj Predrag ipeti, aak Mia Zori, Nova Varo Miloje Savi, Bajina Bata Branko Miloevi, Smederevo Momilo Vujovi, Luani Milovan Vukevi, Trstenik Miodrag Vuini, Trstenik SO Poega, Poega AD Livnica Poega, Poega Manastir Sv. Dimitrije - s. Divljane, Bela Palanka Racko Munji, Gornji Milanovac Radivoje Lui, Gornji Milanovac UP Kikinda, Kikinda Veselin Jovi, Kikinda

priznanja - pelar
Gradska optina Crveni krst Ni, Pravni Fakultet - Ni, DP Uice, Komisija za dodelu priznanja SPOS-a Jasmil doo- Aco Lonarevi, Arilje Drvo Dekor doo- Milo Pavlovi, Arilje Savo Todorovi, aak Kosan Popovi, aak Jovan Miti, Ni PD TE-KO Kostolac Kostolac, Poarevac SO Valjevo, Valjevo Branko indi, Aleksandrovac upski O Desanka Maksimovi, Zajear Novak Obradovi, Mali Zvornik Blagoje Miti, Leskovac Specijalistiki veterinarski inst. Zrenjanin, Zrenjanin PD Jasenica, Smed. Palanka Jovanka Petrovi, Smed. Palanka Zlatna pela- Radoslav Stepanovi, Lenica Radio televizija Vojvodine, Novi Sad Grad Novi Sad Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenje za uljane kulture, Novi Sad Pohvalnica SPOS-a Petar Luki, Uice Miroslav Baki, Uice Cane Petrovi, Uice Tomislav Vasi, Uice Milisav Petakovi, Uice Dejan Milosavljevi, Uice Radovan oli, Uice Dragan Deji, Uice Momilo Milojevi, Kragujevac Radoslav Markovi, Kragujevac Miodrag Staleti, Kragujevac Predrag ukovi, Kragujevac ivojko Stepanovi, Kragujevac Radia Ili, Brus Branimir Valjarevi, Brus Zdravko Dini, Knjaevac Marko Pratalo, Inija Selimir Isailovi, Obrenovac Ljubodrag urakovi, aak Radenko Dragaevi, Nova Varo Ratomir Filipovi, Nova Varo Miodrag Petrovi, Bajina Bata Zoran Milosavljevi, Smederevo Radia Lazi, Smederevo Miloje Obradovi, Krupanj Milan Radivojevi, Luani Stevan Vasiljevi, Luani Arpad erman, Mulja Milan Erac, Trstenik Neboja Veljkovi, Bela Palanka Velibor Gobelji, Sjenica Safet Mujovi, Sjenica Milomir Filipovi, Priboj Radovan Rovanin, Priboj Dane Kneevi, Ruma Miroljub Aleksandri, Lajkovac Mijat Petrovi, Lajkovac Radia Novakovi, Gornji Milanovac Zoran Erovi, Gornji Milanovac Gligor Mihalj, Kikinda Andra Sabo, Kikinda Tugomir Kosti, Ni Zoran Gligorijevi, Ni Luka Bajovi, Ni Jano Nikoli, Ni Tomislav Jovii, Arilje Ljubia Milinkovi, Arilje Milo Pavlovi, Arilje Zaharije uki, Arilje Stevan trangar, Baki Monotor Miladin Lazovi, aak Branka Velii, aak Nikola Vujoevi, aak Petar Stevanovi, Mladenovac Duko Fijatovi, Ni Ljubia Radojkovi, Petrovac Dejan Peri, Petrovac Zoran Trampa, Poarevac Branislav Peri, Poarevac Saa Milenkovi, Poarevac Radomir Mitrainovi, Poarevac Manastir Zlatenac, s. Gloane, Svilajnac Radivoje Mileti, Svrljig Stanojka Panteli, Valjevo Slobodan -oka Jovanovi, Valjevo Aleksandar Radovanovi, Valjevo Miodrag Dunji, Aleksandrovac upski Nadeda Vrzi, Aleksinac Predrag Brajkovi, Zajear Dragan orevi, Zajear Dragomir Mani, Zajear Pero Mileti, Vrbas Pero Cvetinovi, Mali Zvornik Miodrag Spasi, Leskovac Saa Stevanovi, Leskovac Mile Cvetanovi, Vranje Borivoje Popovi, Vranje Dejan Krsti, Leskovac Branimir Savkovi, aak Saa Kljajevi, aak Drago uput, Zrenjanin eda Sikimi, Zrenjanin Branko Cvetkovi, Smed. Palanka ure Vukadinovi, Smed. Palanka Gordan Gaji, Smed. Palanka Aleksandar Jozi, Smed. Palanka
Spisak priznanja i nagrada SpoS-a za 2006. godinu 471

pelar - priznanja
Zahvalnica SPOS-a Milovan Bakovi, Uice Dragan Panteli, Uice Dragan Ognjanovi, Uice Poli Dragan, Uice Slobodan Tijani, Uice Zarija Novakovi, Uice Radomir Panteli, Uice Miladin Hadi Jelisavi, Uice Dr Sneana ivanovi-Kati, Kragujevac mr Miroslav Marinkovi, Kragujevac Radio Televizija Kragujevac Televizija IN, Kragujevac Televizija K, Kragujevac Miodrag Mileti, Brus Zvonimir Raievi, Brus Ljubica Duani, Inija arko Savi, Obrenovac Ilija Banovi, Obrenovac Boidar akarevi, aak Dragan Ljuji, Nova Varo Vuk ivkovi, Nova Varo Milo Ivanovi, Bajina Bata Pero Draga, Smederevo arko Stankovi, Smederevo Milosav Vasi, Krupanj Vasilije Panteli, Luani Dragomir Lazi, Luani Boko Radeta, Mulja VT Trstenik, Trstenik Milivoje Kovaevi, Poega Ljubia Radovanovi, Bela Palanka Jusuf Papi, Sjenica Hristivoje Gobelji, Sjenica Bogdan Novakovi, Priboj Hivzo ehovi, Priboj Savo Mrdak, Priboj Mile Mihajlovi, Ruma Radosav Petrovi, abac Nikola Pucar, abac Dragan Ili, Lajkovac Milan Joksi, Gornji Milanovac Sreko iovi, Gornji Milanovac Velisav Luki, Kikinda Branko Bjeljac, Kikinda Dobrivoje Filipovi, Ni Aleksa Nikoli, Ni Zorka Tomi, Ni Blagoje Tasi, Ni Nikola Petronijevi, Arilje Vlade Milinkovi, Arilje Predrag orevi, Arilje Gojko Ieli, Arilje Darko Sedlarevi, aak Milo Kruni, aak Milinko Milovanovi, aak Dragi Jankovi, Mladenovac Ljubinko Petrovi, Ni
472
oktobar 2007

Ivan Radenkovi, Ni Dragoslav Obradovi, Petrovac Ljubia Gogi, Petrovac Vladislav Spasi, Poarevac ivorad Coki, Poarevac Slavia Aimovi, Poarevac ivadin Nikoli, Poarevac Poljoprivredna sluba optine Svrljig, Svrljig Televizija Laser Wision, Svrljig Bogoljub-Bora Stankovi, Valjevo Stanija Brki, Valjevo Adam Krsmanovi, Valjevo Vojkan Bekri, Aleksandrovac upski Duica Stankovi, Aleksinac Dobrica Jevremovi, Despotovac Sergije Kranovi, Zajear Sran iki, Zajear Milovan Stefanovi, Zajear edomir Anelkovi, Vrbas Stjepan Mijatovi, Mali Zvornik Nenad Petkovi, Leskovac Vlastimir Dimitrijevi, Leskovac Novica Stankovi, Vranje Velibor Tomi, Vranje Televizija Kanal In, Leskovac Jano Balint, Zrenjanin Zoran Tubi, Zrenjanin Stevan Banjanin, Smed. Palanka Miroslav Lazovi, Smed. Palanka Vladan uri, Smed. Palanka Miroslav Milutinovi, Smed. Palanka Miroslav Iski, Lenica

izlobe - pelar

iii FestivAl medA zrenJAnin 2007

Drutva pelara Milivoj Bugarski- Zrenjanin i AKAC-Mulja, od 12. do 14. oktobra 2007, pod pokroviteljstvom SO Zrenjanin, Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu i SPOV-a, na Trgu slobode u Zrenjaninu, organizuju

iii FeSTiVal Meda-Zrenjanin 2007.

Manifestacija je privrednog, edukativanog, kulturno-zabavnog i humanitarnog karaktera. Pravo uea na izlobi imaju: pelari, ljubitelji pelarstva, proizvoai pribora, opreme i lekova za pele, preraivai voska, proizvoai lekovitih i kozmetikih preparata na bazi pelinjih proizvoda i drugih prehrambeno - lekovitih proizvoda... U sklopu izlobe bie organizovana prodaja pelinjih proizvoda, pribora, opreme i lekova za pelarstvo. Program festivala: 10-22. oktobar Postavka opreme za pelarstvo iz Muzeja "Prof. Jovan ivanovi" u Sremskim Karlovcima- Narodnog muzej 12. oktobar 1100 - Sveano otvaranja III Festivala meda Zrenjanin 2007. 1130 - Prodajna izloba 1800 - Predavanje u saradnji sa Srpskim hemijskim drutvom optine Zrenjanin: ivka Vlajkovi - Apipreventiva u svetlu kulture zdravog ivot - Via tehnika kola 13. oktobar 0900 - Prodajna izloba 1100 - Kulturno - umetniki program Struna predavanja iz oblasti pelarstva Dom mladosti 1500 - -Radovi na pelinjaku pri uzimljavanju pelinjih drutava - Dragoslav Bugarski 1600 - Proizvodnja i plasman pelinjih proizvoda - Joef Agardi 1700 - Pravilnik o evidenciji pelara i obeleavanju pelinjih zajednica - okrugli sto 2000 - Sveana veera "Piro izma, Maarske komune 42, Mulja 14. oktobar 0900 - Prodajna izloba 1100 - Medeni turnir u ahu za decu do 14 godina, u saradnji sa ahovskim savezom optine Zrenjanin 1800 - Zatvaranje III Festivala meda Zrenjanin 2007 Pozivamo sve zainteresovane da svojim

ueem uveliaju ovu manifestaciju. Pismene prijave poslati najkasnije do 7. oktobra, na jednu od adresa: Jano Balint, Kozaraka 5, 23206 Mulja, 064/164 57 56 ili 023/521 757 Miladin Milosavljevi, Vladimira Cvetkova 70, 23000 Zrenjanin, 064/240 31 62 ili 023/63 458 Sekretar pelarskog drutva "Milivoj Bugarski" Dejan Jain

2. meunArodni FestivAl medA odAci 2007

Pelarsko drutvo ,,Suncokret, pod pokroviteljstvom optine Odaci, 20. oktobra 2007, na platou ispred Sportsko poslovnog centra organizuje 2. MEUNARODNI FESTIVAL MEDA ODACI 2007 Izvod iz programa: 8,00 16,00 Degustacija i prodajna izloba pelinjih proizvoda i opreme 10,00 Sveano otvaranje Predavanje za pelare i ostale graane: Pelinje bolesti i pelarenje u Evropskoj uniji 17,00 Druenje i zajednika veera Prijave za uee: 062/652-098 Zoran Luki, 064/171-59-25 Petar anak 064/41-66-186 Zdravko Vojinovi 063/86-25-026 Slobodan Vidanovi, Kotizacija 200 din + 1kg meda koji e biti poklonjen. iro raun: 310-1229-18 Prijavljivanje do 16.oktobra 2007. godine. Organizacioni odbor
III Festival meda zrenjanin 2007 473

www.vdf.org.yu

pelar - in memoriam
ToMiSlaV gaji-KViSKo Dana 03. 08. 2007. godine preminuo je na prijatelj i kolega pelar TOMISLAV GAJI-KVISKO, lan Udruenja pelara Petar Vragoli" iz Pecke. Neka mu je vena slava i hvala! lanovi UP Petar Vragoli" Pecka

18. avgusta 2007. godine u 76. godini iznenada je preminuo Velisav Veljo Drobnjakovi, dugogodinji pelar iz aka. Pelarstvom se bavio poslednjih 30 godina. Bio je veliki ljubitelj pela i svoje znanje je nesebino prenosio na mlae. Mnogi njegovi uenici su danas veoma uspeni pelari u aanskom kraju. Jedan je od osnivaa drutva aanska pela. Obavljao je mnoge dunosti u Drutvu, a smrt ga je zatekla na dunostima predsednika komisija za nagrade i priznanja i za zdravstvenu zatitu pela. Dobitnik je brojnih pelarskih priznanja. Nama aanskim pelarima ostae tuna uspomena na oveka i druga koji je u granicama svojih mogunosti pelarstvu dao sve to je mogao. Neka mu je vena slava i hvala! Drutvo pelara aanska pela - aak

VeliSaV Veljo drobnjaKoVi

pelar - oglasi
Papirii za dimljenje protiv varoe lino ili pouzeem. Filipovi Uice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Kupujem vosak, voskovarinu (drodinu). Ignjatovi Mijomir, Poarevac. 012/213-532 Najsavremenije skupljae polena i hvataljke rojeva aljem pouzeem. Jevovi. 034/340-785, 063/717-9876 Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno. Kovaevi. 063/842-61-87, 064/490-44-95 Prodajem polen. Nikola Vorkapi, Kneza Miloa 27A, id. 022/711-021 Prodajem polen. Goran Jovanovi, Svetozara Markovia 31, 22240 id. 022/710-538 Prodajem polen. Stefanovi Petar, id. 022/710-453, 064/37-18-015 Povoljno prodajem kvalitetan polen. 063/556131, 022/710-539 Prodajem polen i med. Narandi Milan, id. 022/710-998 Prodajem med i polen. Boendi Rajko, id. 022/710-619
474
oktobar 2007

Prodajem med i polen. Boikovi Drago, id. 022/710-379, 064/33-99-417 Povoljno prodajem 28 LR drutava u prikolici. HITNO. 025/744-061, 064/299-80-55 Izraujem i prodajem kalupe za izlivanje matinjaka za proizvodnju mlea i matica. 034/381-019, 034/570-384, Gali Prodajem polen. Miroslav Hemela, id. 022/711-411, 064/4169-447 Sadnice medonosnog drvea. Isporuka na Tamajdanu. Aleksandar Simi, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 Prodajem 20 LR konica sa pelama ili na ramovima. 023/67-972, 064/332-44-86 Prodajem dve platforme po 12 LR drutava. Plaanje moe i u medu. 064/140-32-48 Zbog starosti prodajem pelinjak. Petar Dotli. 064/265-80-56, Zvati uvee Pelarska prikolica sa pelama, prikolica bez pela i elektrina vrcaljka. 024/754-256, 063/256-885

oglasi - pelar
Prodajem kamion TAM 5000 sa 40 konica i 2 prikolice sa po 10 konica. 012/540-816; 064/11-73-800; Prodajem TAM 5000 sa 48 A - 12 konica sa pelama. 026/671-200; 063/80-50-739; Prodajem kamion, registrovan, sa pelama, A10 standard sa opremom. 063/7199230; Prodajem "zastavu" 435-10, sa 50 A konica sa pelama, sve u vrlo dobrom stanju. 021/431792; Prodajem bagremov med. Vea koliina. Radovan, Kruevac. 063/896-70-70; Polen, poliflorni, u svim bojama, sa Kukavice, suen. Zvonko Vasi. 016/52-248; 063/418-096; Polen (belosvetski), e nije (no domai). Ivan Tadi, id. 022/714-807; Prodajem 10 novih standardnih LR konica. Cena 30 evra. 064/63-87-424; Prodajem autobus sa 66 konica, u odlinom stanju. Vrlo povoljno. Moe zamena za med. 021/6431-529; 064/11-22-706; Prodajem PVC matine reetke, bealice, hranilice 2,5 litra, bealice za leto, boksese, kaveze. 014/222-700; 064/65-11-500; Prodajem umski med. Koliina je ograniena. 064/613-98-46 Prodajem polen. Milovan Adaevci. 022/737-702; Jovanovi,

Aluminijumska mrea za podnjae i ventilaciju, 290 din/m. oji, Poega. 031/713-557; Rasprodajem knjigu Slavka Jakovljevia Ja sam mladi pelar po 50 dinara. Danica. 011/329-1354; Prodajem prikolicu, dvoosovinsku, za pelarenje sa 44 LR konice. 018/570-114; 064/3888-927; Prodajem dva pelarska autobusa sa po 67 konica, u odlinom stanju. 063/104-77-88, 021/643-2096 Prodajem bagremov med. Vea koliina. Radovan, Kruevac. 063/896-70-70

24435 Mol, Pionirska 2 Tel: +381 63/8 355 277 Baranji Rudolf +381 64/200 44 27 Baranji Kristijan +381 11/3161 269 e-mail:evodiamol@hotmail.com

Rasadnik evodije

2. MEUNARoDNI FESTIVAl MEDA oDACI 2007

475

bolesti

Naernjei Atila Maarska predsednik udruenja pelara okruga Tolna i struni pelarski savetnik

476

Pelar - septembar 2007

bolesti

Naernjei Atila Maarska predsednik udruenja pelara okruga Tolna i struni pelarski savetnik

477

478

Pelar - septembar 2007

bolesti

Naernjei Atila Maarska predsednik udruenja pelara okruga Tolna i struni pelarski savetnik

Zakonska regulativa u pelarstvu u Srbiji

479

pelar - enigmatika

Dejan Kreculj medija@hemo.net

Horizontalno: 1. Savez pelarskih organizacija Srbije, 2. Ime urednika Srpskog pelara Mairevia, 8. oznaka za kalijum jodid; 10. nastavak konice, 11. vrsta konice nastavljae (skr.), 13. jesenji pelinji neprijatelj, 15. deo konice, 16. deo pela sa maticom koji naputa konicu, 17. Hanemanova reetka (skr.), 19. deo spektra svetlosti koji pele vide (skr.), 20. pelarsko drutvo (skr.), 22. medonoa, 24. sredstvo protiv varoe na bazi amitraza, 26. prezime velikana vajcarskog pelarstva Fransoa (1750-1831), ija se konica otvarala kao listovi knjige, 27. medonoa bagremac, 28. engleska skraenica za ameriku trule legla, 29. forma u kojoj se izliva pretopljeni sirovi vosak, 30. vrsta konice pogodna za ugradnju u vozila i paviljone Vertikalno: 3. na nedavno preminuli velepelar iz Kupinova, 4. laki metal koji se koristi za mnoge delove pelarskog pribora, 5. bolest pela, 6. grinja, pelinji parazit, 7. skraenica za najpoznatiji pelarski asopis u Americi 9. Ime oca srpskog racionalnog pelarenja i osnivaa Srpskog pelara, 12. Ameriki pelar, konstruktor konice nastavljae, 14. latinski naziv za pelu, 17. skraenica za materiju koja se stvara pregrevanjem meda, 18. mamac za unitavanje osa na pelinjaku, 21. vrsta konice nastavljae sa medinim polunastavcima, 22. ivac, 23. deo pelarskog pribora, 25. oznaka za kalijum jodid, 27. oznaka za kiselinu u kristalu.
Reenje iz prolog broja: Horizontalno: 1. Nakana, 7. Platan, 8. ok, 10. drag, 11. p, 12. pas, 14. or, 15. krt, 17. Peru, 18. lj, 19. Sovilj, 21. Jovan ivanovi, 25. Franc, 26. Ni, 27. sag, 28. en, 29. ove, 31. Told, 33. i, 34. krklja, 36. aa, 37. vrat, 38. navr, 40. vena, 41. al, 42. terika. Vertikalno: 1. np, 2. ald, 3. Karolji Nektar, 4 atar, 5. nag, 6. an, 8. opevani, 9. Karan, 11. Prvoslav, 13. suncokret, 15. kon, 16. Tivadar, 17. pore, 19. sastanak, 20. Ljig, 21. jf, 22. , 23. vi, 24. , 30. vrane, 32. o, 35 lj, 37. vv, 39. ala, 43. i.

480

oktobar 2007

"AGARDI" d.o.o. Subotica, Bogoboja Atanackovia 8, Agardi Joef

Mob. tel: 063/869-55-58, e-mail: agardy@eunet.yu

OTKUP MEDA I UGOVARANJE OTKUPA ZA NAREDNU GODINU

U sledeem broju:

Tema: TAMAjDAN

ta mogu deca u Raancu kod petrovca na Mlavi

482