Rozvel - najvea NLO misterija

Rozvel je grad u Americi, u dravi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba, kao i Los Alamos u kome je tim strunjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ula u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim orujem. ta je uinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je udan podatak da prvih 30 godina nita od svega toga nije pobuivalo panju javnosti. Tek 1978. godine poelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje rei, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale sluajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer pria je bogata dogaajima. Mada je i ranije bilo sporadinih sluajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane letee objekte zapoelo je 1947. godine. Samo u okolini Rozvela je izmeu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sauvano, mada neki istraivai tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila jo zamrenija, nijedna od tih 16 prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na dogaaj koji danas pobuuje tako veliku panju,

ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u tampi. Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je lanak pod naslovom RAAF pronaao letei tanjir na ranu u oblasti Rozvel, u kome se navodi da je Major Des A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inae oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio letei tanjir i da je stvar prosledio viem tabu. U istom lanku kae se da je 2. jula nekolicina graana Rozvela videla veliki NLO kako prelee iznad njihovih kua. U sutranjem broju pojavio se lanak pod naslovom Rejmi demantuje letei tanjir, u kome brigadni general Roder Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdune jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio letei tanjir nego ostaci meteorolokog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova. U istom broju pod naslovom Uznemireni raner koji je pronaao letei tanjir ali to je priao o tome mogla je da se proita i pria Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je jo 14. juna, kad je prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronaao veliku koliinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobino vrstog papira i kopi. Tada to nije smatrao znaajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove za koje je pomislio da bi mu mogli

zatrebati i odneo ih kui. Tek kad je uo da je pronaen letei tanjir, odmah je erifu ispriao ta je video i dve prie ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju koliinu materijala je video, rekao je sledee: Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko etiri metra u preniku. Delovi sive gume bili su razbacani na krunoj povrini prenika oko 180 metara... Nije bilo nikakve elise niti vrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili natampani nekakvi cvetovi. Brejzel je jo rekao da je i ranije pronaao dva meteoroloka balona na svom ranu, ali da nisu bili nalik ovome. Posle ovoga se Brejzel nije ba najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i drala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa ak i psihijatrijskom pregledu. Vojska je preduzela dotad neviene mere obezbeenja: naoruani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je jo jedan prsten vojnika postavljen radi spreavanja pristupa na iru teritoriju. Snajperisti su postavljeni na sva oblinja brda, a vojna policija zaposela je sve puteve u

okolini. Senator Novog Meksika Denis ejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i zabranio da se emituje, presluava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je ve bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska. Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno da istu izjavu daju bilo kome. Umesto nje nareeno im je da naue novu izjavu koju smeju da ire, a koja ni po emu ne lii na njihovu prvobitnu priu. Hoe li neko poverovati da je sve to uraeno samo radi meteorolokog balona? Zaudo, hoe. Posle svega, general Rejmi odrao je konferenciju za tampu, kojom je umirio duhove i rasprio sve sumnje. Tako je sluaj mirovao preko trideset godina. Probijanje zida utanja ili poetak obmane? Godine 1978. tabloid Nacionalni istraiva (National Inquirer) ponovo je pisao o celom dogaaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Desom Marselom, koji je 1947. godine pronaao ostatke i identifikovao ih kao delove leteeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i arls Berlic (Charles Berlitz), angaovala su se na prikupljanju podataka i

napisala knjigu Rozvelski incident objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u meuvremenu, a koje su imale ta da kau o dogaaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga, Donald mit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su pronali i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i biva vojna lica. Da bi orba bila jo jae zainjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji Nereene misterije preprian je ceo dogaaj sa pozicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je jo nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film. To je bio samo poetak lavine. Ubrzo su svi priali ili pisali o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doiveo svemirski brod sa druge planete i da je amerika vlada to zatakavala dezinformacijama i laima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava meusobno se ne slau, neke su providne i oigledno same sebi slue kao cilj, a za nekoliko navodnih svedoka, ije su izjave citirane u knjigama, utvreno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne prie, ostaje solidan broj svedoenja od kojih moe da se sastavi logian i celovit mozaik. Evo kako izgleda rekonstruisan dogaaj:

Jedne noi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snana eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion sruio u oblinjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice leao je razbacan na ogromnoj povrini, par stotina metara irokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za tampu da je to bio letei tanjir. Zainteresovani ljudi pourili su da to vide svojim oima, ali je vojska iroko opkolila oblast i nikoga nije putala da se priblii. Odmah je u tampi objavljen lanak kojim se demantuje prva vest. Zapoeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na povrinu na kojoj su prvobitno pronaeni ostaci. To je bila greka, jer zbog toga nije pretraena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se neto mnogo zanimljivije, to je otkriveno tek posle nedelju dana. Bila je to glavna kabina NLO-a, u kojoj su bila 3 (neki kau 4) tela. Slinost sa ljudima bila je iznenaujua. Barbara Dager, erka tadanjeg erifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake ivota. U najveoj tajnosti odneta su tela i delovi letilice koji su leali razbacani. Ovde bi pria mogla da se zavri kao to se zavrio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument koji je izdvaja od svega to je dotad vieno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentinu autopsiju nad jednim od vanzemaljaca pronaenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film? Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila distribucijom muziko zabavnih snimaka. Evo njegove izjave: Dok sam traio materijal za muziki dokumentarni film, naao sam se u Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj kolskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angaovao zbog trajka filmskih radnika. Poto mi je pomogao oko utvrivanja podataka za oko tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za ameriku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci leteeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, to je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otili smo do njegove kue, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se nali, i on mi je pokazao materijal koji sada moete da vidite. Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre traio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i nali se na 92 000. Ovde se namee logino pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I jo jedno:

ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaaj milenijuma, ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeeno kao malo ta dotad, kamerman je bio angaovan u najveoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njega i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo doli do najslabije take u celoj prii: otkud snimatelju film? Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Dek Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo ime ne moe da saopti zbog njegove line sigurnosti. Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila oznaku Restricted access. A01 classification (ogranien pristup, klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentinost filma, ova oznaka je volebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da se termin Restricted access nikad nije koristio u amerikoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju isto holivudskom argonu. Jo jedan nizak udarac stigao je od Dona Inglia (John

English), koji je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kue Slave u San Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentinosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraivanja. Njegovom oku nije promakao jedan naizgled nevaan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vrena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patoloku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od mogue infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaena od amerikog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.11967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije! ta je Projekat Mogul? Najloginije objanjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji o projektu koji je otpoeo u junu 1947. godine i izvodio se pod ifrom Mogul. O tome je opirno govorio arls Mur (Charles Moore), jedan od strunjaka koji su uestvovali u ovom projektu, sada profesor u penziji. On je odrao konferenciju za tampu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i ak pripremio monografiju o celom projektu.

Projekat je, inae, bio toliko poverljiv da je njegovo ime (Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima koji su snimali infrazvuke nastale kao posledica sovjetskih nuklearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban nain prostiru izmeu stratosfere i troposfere i, poto tamo nema prepreka koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detektuju. Na ovaj nain, recimo, tokom 1947. (posle 64 godine kruenja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali 1883. prilikom erupcije vulkana Krakatao. S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom projektu je dat visok prioritet i poseban tretman. S nekoliko ovakvih balona bilo je mogue precizno locirati mesto i odrediti vreme svake nuklearne eksplozije na bilo kom mestu na Zemlji. Balon nije bio tako jednostavan kao to su inae bili meteoroloki baloni; to je, zapravo, bio vertikalni voz sastavljen od veeg broja balona, dugaak preko 200 metara. Na dnu su bili elektronski ureaji i baterije, a iznad njih heksagonalni katadiopterski reflektori koji su pomagali da se uz pomo radara precizno locira pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljune vanosti za izraunavanje mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je ovaj voz izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara

opisima ostataka koji su naeni na ranu kraj Rozvela 1947, ak i cvetni simboli odtampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od pomenutih heksagonalnih katadioptera pronaen 1997. godine, sauvan je do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za tampu. Sve je tu, nedostaju samo vanzemaljci. Prva lansiranja balona obavljena su jo u aprilu 1947. godine, ali je, zbog nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premeten u Novi Meksiko. Svi letovi bili su uspeni osim leta balona broj 4, koji je zavrio neslavno na ranu pored Rozvela. Vojska se uplaila da e Rusi naslutiti neto o ovom projektu i zato je pokuala da zataka stvar priom o meteorolokim balonima. A ta na ovo kau UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontraargumente imaju po neku runu re. arls Mur, recimo, proglaen je za nedoslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negirao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u tampi, kao to je sledea: Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio na balon. Nije mu bila uvaena olakavajua okolnost da je miljenje promenio nakon datih intervjua, kad je prvi put u ivotu video fotografije transparentnih polietilenskih balona korienih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali da nisu mogli da lie ni na ta dotad vieno.

Epilog Ceo incident dobio je do sada najvei publicitet u poreenju sa svim ostalim priama o neidentifikovanim leteim objektima. UFOlozi ga jo uvek iznose kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizacija, a sve kontraargumente proglaavaju za istu glupost. Zanimljivo je da su najmanje kritikog duha i najvie elje da zdravo za gotovo prihvate priu pokazali ba UFOlozi - koji za sebe tvrde da prouavaju sluajeve i da se bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu. Danas se jo uvek govori o sluaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju dokaze i izjave svedoka (koji se umnoavaju geometrijskom progresijom), svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili tree ruke (uo sam od prijatelja kome je priao oevidac) i otkupljuju prava na prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podrava verodostojnost prie. Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaenoj u Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. godine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroipa), kompjutera, satelita, CD-a i tako dalje. Video-traka sa snimkom autopsije ve je pomalo zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je

dostigla tira od nekoliko stotina hiljada primeraka. Pronaen je ak i pravi kamerman - koji se pojavljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priu da ga je vojska pozvala da snimi autopsiju, posle ega je on odneo filmove kui (?) i od tada mu ih niko nije zatraio (!?). U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluaj Rozvel, D. H. Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od tada uao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznai da je neobina pria iz prolosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim detaljima, uz istovremeno preutkivanje i odbacivanje svega to je nepoeljno za dobru prou prie. Ovakva etikecija nije ba pristojno odmerena, jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik od paranoidne izofrenije kada iz seanja poziva odreene incidente i pri tom ih prerauje i prilagoava svojim trenutnim potrebama, ubeen da su mu seanja tana. Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauno izuavanje tvrdnji o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglaava u vezi sa sluajem Rozvel. Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komitetom: Mit o Rozvelu morao bi konano da umre. Na

pitanje jesmo li sami u svemiru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi rozvelska obmana. Televizijske kue morale bi da budu odgovornije da se ne bi ponovo dogodilo da pomeaju zabavne sa dokumentarnim programima.