LATINSKE IZREKE

Po izboru advokata Nenada Xelebxi}a

 U svakoj nesre}i, koju donese sudbina, najte`i oblik nesre}e je okolnost da je ~ovek nekada bio sretan. Oni, koji u svemu sitni~avo tra`e smisao, izvr}u smisao. Nesre}a obi~no otkrije }ud (pamet, sposobnost, snala`qivost), a sre}a je skriva. U nevoqi podnesi tugu i otpi{i {tetu, jer ono {to {kodi u nano{ewu, podu~ava u podno{ewu. Ne treba u nevoqi slediti ono {to je lepo re}i, nego ono {to je nu`no ( u takvim prilikama). Ako `eli{ biti pametan, dr`i se ovih pravila-vodi ra~una: a) {ta ka`e{ b) gde v) o ~emu g) za{to d) na koji na~in i |) kada Popustqivost umawuje ugled (autoritet), a strogost qubav (popustqiv-mawe po{tovan, strog-mawe voqen). Mnoge je strah od budu}e nevoqe uvukao u najve}e opasnosti. ^ega se boji{, to se dogodi br`e nego ono ~emu se nada{. Ako mo`e{ ne padaj u tugu, a ako ne mo`e{, onda je bar ne poka`i. Osveta je uvek u`itak za sitnu i slabu du{u. Prilika nikada ne ~ini ~oveka slabim, nego pokazuje kakav je. Koliku li ugodnost pru`a nepo{tenima i drskima navika da gre{e, ako izostane kazna, a drskost dobije maha. Neka me mrze, samo neka me se boje. Vreme sve donosi, ali ujedno i sve odnosi. Ako sve izgubi{, gledaj da sa~uva{ dobar glas. Svako ograni~avawe je negirawe. Delimi~no si ispunio molbu, ako si je na lep na~in odbio. Ko daje, gubi, a ne poklawa, ako se to ne ceni. Ko se ne zna pokoravati, ne zna ni nare|ivati. Trajan brak ne stvara telo, ve} du{a. Pametna `ena, slu{aju}i mu`a, zapoveda mu. Zao ~ovek nikad nije sre}an. Ko se ne zna pretvarati, ne zna ni vladati. Ko se ni~emu ne mo`e nadati ni za ~im ni ne o~ajava. Ko pra{ta krivcima, ka`wava nedu`ne.
2

 Ko `ivi samo za sebe, opravdano je za druge mrtav. [ta ko mo`e ne}e nikada znati, ako ne poku{a. [to se ti~e svetine (mase) ona uvek nepravi~no procewuje zasluge, jer je ili zavidna ili previ{e naklona. Po`uda razmi{qa o onom {to joj se dopada, a ne o onom {to pristoji. Kad ne mo`e biti ono {to `eli{, `eli ono {to mo`e biti. Koliko re~i, toliko tegova. ( svaka re~ ima svoju te`inu. Ko se {ali, ne la`e. Ko izbegava uvrede, retko ih prima. Primiti, {to ne mo`e{ vratiti, zna~i oteti. Treba da bude izuzetno ono {to `eli{ da ti bude dugo vremena drago. Mladost treba obuzdati razumom, a ne silom. Odlagawe ni~emu ne koristi, izuzev srxbi. Dr`i se predmeta o kome govori{, re~i }e same do}i. Tolikih smo se stvari u `ivotu pla{ili, a nije trebalo pla{iti se, trebalo je `iveti. Stvarnost je bedna tamo gde je pravo neodre|eno i nesigurno. Prijateqe tajno opomiwi, a javno hvali. [to god radi{, radi pametno i misli na kraj. Godine koje prolaze, otimaju nam jednu po jednu stvar. Nadajmo se onom {to `elimo. ali podnosimo ono {to se dogodi. Dobronameran ~ovek najpre savetuje, pa onda ka`wava. Pravo dovedeno do apsurda je nepravda. Nestrpqiv bolesnik ~ini lekara okrutnim. Kome se dopu{ta vi{e nego {to zaslu`uje, taj `eli vi{e nego {to mu je dopu{teno. Niko ne mo`e dobro govoriti, ako dobro ne razume. Kad ka`e{ sve {to ho}e{, ~u}e{ i ono {to ne}e{. Ako ne mo`e{ biti pametan, budi bar dobar. Veruj, ali gledaj kome. Poverewe obavezuje na poverewe. Sre}a je kao staklo - svetli, ali se lomi.

 Povoqna prilika spreda je kosmata, a otpozadi }elava ( kada ti dolazi u susret ima{ je za{ta uhvatiti, a kada odlazi nema{) . U nesigurnim stvarima mnogi daju savete, ali malo ih preuzima rizik. Po~etak je u na{oj mo}i, o ishodu odlu~uje sre}a. Me|u slepima, razroki je kraq. Zavist mo`e podnositi ili sna`an, ili sretan. Zavist govori o onom {to vidi, a ne o onom {to se iza toga krije. Odbiti mo`e onaj, ko mo`e i prihvatiti. Slava je senka vrline, ona prati i one koji to ne `ele. ^ovek toliko puta umire, koliko puta izgubi svoje najbli`e. ^ovek umire dva puta. Jednom kada fizi~ki nestane, a drugi put kad bude zaboravqen. [to je ~ovek tupqi duhom, drskiji je na jeziku. Po{tovawe zakona je merilo vrednosti naroda. U bibliotekama govore besmrtne du{e umrlih. Sretno `iveti i `ivetu u skladu sa prirodom, isto je. Ko je svugde, nije nigde. Zli imaju uvek dovoqno vremena da na{kode. Kazna ne treba da bude nagrada. ( ne treba nekog kazniti ako od toga on ima koristi) Nu`da otima ako joj ne da{ ono {to tra`i. Autoritet ni jednog ~oveka ne sme biti takav da ne prihvatimo boqa re{ewa, ako ih neko bude izneo. Nije bilo ni jednog velikog uma, bez primese ludosti. Pravna na~ela su: po{teno `iveti, drugoga ne vre|ati i svakom dati ono {to mu pripada. Mali dug stvara du`nika, a veliki neprijateqa. Skromne `eqe, a ne veliko imawe ~ine da se ~ovek ose}a bogatim. Zlo nema stvarala~ku, nego ru{ila~ku pobudu. Treba mnogo re}i, a ne mnogo govoriti. Kad prestane vlast zapovedawa, tad prestaje i obaveza pokoravawa. Pravo poma`e budnima, a ne onima koji spavaju.
4

Ko je stalno u strahu, svaki dan je ka`wen. Trude}i se da budem kratak, postajem nejasan. Ako ne zna{ da govori{, nau~i da slu{a{. Dobar advokat nikada ne napada protivnika vi{e, nego {to to zahteva uspe{no vo|ewe spora. Seti se da u nevoqi sa~uva{ ravnodu{nost. Pametan vlada svojim sklonostima (}udi, voqom), a budala im robuje. Obuzdaj gnev - on zapoveda ako se ne pokorava. Ve{tina je prikrivati svoju ve{tinu. Znawe slu`i `ivotu, a mudrost `ivotom vlada. Ni{ta nije nepodno{qivije od niskog, koji se popne visoko. Dva puta daje koji brzo daje( brza pomo} koristi dvostruko). Smrt je ~oveku dobra, kada gasi `ivotne nesre}e. Dobar pastir nikada ne o{i{a ovcu do te mere, da je odere. @ivot traje kratko, ali ipak dovoqno dugo da se dobro i po{teno `ivi. Te`ina uvrede zavisi od lica koje ju je nanelo. Uvreda naneta bez osnova, sramoti onoga ko uvredu nanosi. Neko mo`e da pocrveni, samo ako dobije {amar. Poklawaj dok je tvoje jer posle smrti i tako ne}e biti tvoje. Ko izgubi poverewe, nema vi{e {ta da izgubi. Ko propusti priliku i prilika }e propustiti wega. Sva|u izaziva onaj, ko prvi pogre{i. [to god ho}e{ da ka`e{, ka`i sebi pre nego {to ka`e{ drugima. Kakav savet ti mo`e dati ~ovek, kome je savet potreban. Kada se r|avo vlada, i najve}a vlast se izgubi. Zadovoqstvo i raspolo`ewe nemaju cene. Potajni pokloni uvek su sumwivi. Razmi{qati treba ~esto, a odlu~ivati jedanput. Pravi prijateq je isto kao drugo "ja". Gde god ima stida, tamo se uvek po{tuje vernost. Ko sam sebe hvali, brzo nalazi podsmeva~e.

[to gre{imo kao mladi, ispa{tamo kao stari. Po~etak qubavi je sladak, ali je kraj gorak. Pravo {titi prevarene, a ne one koji varaju. [tedqivost je ve{tina u izbegavawu izli{nih tro{kova. Ko se opravdava kad to od wega niko ne tra`i, sam sebe optu`uje. Ne mo`e se diskutovati sa onim koji sve negira. Dobro~instvo se zaboravqa, a nepravda nikad. Za svoju stvar svako }e biti re~it. Kasnija razmi{qawa obi~no su pametnija. Retka su sretna vremena kada je slobodno misliti i govoriti {to misli{. Vi{e vredi promi{qeno raditi, nego pametno misliti. ^oveka mo`e{ upoznati po o~ima, ~a{ama i kosi. Izgovorena re~ se ne mo`e vratiti. Ni{ta ne dokazuje, ko suvi{e dokazuje. Ne}e{ lako sa~uvati za sebe ono {to se mnogima dopada. Te{ko je imati sve qude za prijateqe, dosta je nemati neprijateqe. Dobar ~ovek zna da podnosi nepravdu, a ne zna da je ~ini. Iako nedostaje snage treba pohvaliti voqu. Odakle ima{ niko ne pita, ali imati mora{. Svako je gospodar i sudija svoje savesti. Ako po{teno radi{, ne boj se ogovarawa nepo{tenih. Ako `eli{, ne izbegavaj obaveze. Govor i skriva i otkriva qudske karaktere. Govor je slika du{e. Starost je po prirodi govorqiva. Savet uvek nedostaje kada je najpotrebniji. [to ~ovek mo`e sam sebi da napravi, to niko ne mo`e da mu napravi. Pametnom je dosta i malo re}i. Blag odgovor sti{ava qutinu, o{tra re~ izaziva bes. U nesre}i nemoj klonuti duhom. Razum i ugled su dva najsjajnija svetla na svetu. Retko se udru`uju lepota i ~ednost. [to razum ne mo`e da podnese, vreme je ~esto opravdavalo.

 Treba da gledate {ta je za vas dostojno. a ne {ta je dozvoqeno. Gde navrati sre}a, tu preno}i i zavist. [to je dozvoqeno, mawe se `eli. Ko ne zna }utati, ne zna ni govoriti. Koliko bude{ ve}i, toliko budi umereniji Koga ne odvra}a stid, toga ne odbija strah. Pametnijem verujemo, lu|em popu{tamo. Predvi|ati zna~i videti sada{we i budu}e stvari, a ne pro{le. Sila treba da sledi pravi~nost, a ne da je nadma{uje. Veliki deo dobrote je `eqa da se bude dobar. Govor koji ima smisao, lako ulazi u svest i pamet qudi. Novac sve kupuje, prodaje, daje i dato uzima. Vrlina se i nesre}i odupire. Ne vara se onaj, koji zna da se vara. Ko ne{to ne `eli u tome ni ne oskudeva. Ne odbacuj ono {to ~uje{, ali ni ne veruj odmah. Preterana sigurnost uni{tava i samu sigurnost. Preterana familijarnost stvara omalova`avawe. Veliki je deo mudrosti ne{to ne znati (pretvarati se). Ko se kra}e vreme nada uspehu, lak{e podnosi neuspeh. Momenat smrti ubraja se u trajawe `ivota. Ravnodu{nost je lek u nevoqi. Kada se zao ~ovek pretvara da je dobar, on je tada najgori. Ko ho}e da u~ini zlo, uvek na|e razlog. Velika je mo} savesti. Ona sa jedne strane osloba|a straha one koji nisu ni{ta u~inili, a s druge strane onima koji su zgre{ili uvek stavqa pred o~i kaznu. Dostojno je hvale kada neko zna u pravo vreme govoriti i }utati. Treba govoriti kao narod, a misliti kao u~eni qudi. Sloboda se ne mewa, nego gubi (tj. ne mo`e biti maweg ili ve}eg obima). Nevoqa postaje lak{a kada se ne mo`e popraviti. Qudi rado slu{aju ono {to sami ne}e da govore. Qudi rado veruju u ono {to `ele.

 Ko mnogo obe}ava raduje samo budalu. Zavist ne poga|a osredwe, ona se uporno upravqa prema najvi{im. Neznawe je majka drskosti. Ko najvi{e mo`e, najmawe sme. Najve}a je vlast, vladati sobom. Treba `rtvovati mawe da bi se sa~uvalo vi{e. Istinski `ali, ko `ali bez svedoka. Qudski je pogre{iti, a |avolski istrajati u gre{ki. I ~estitog ~oveka prilika ~esto slomi (okrene, pokvari). Te`ak je teret sopstvene savesti. Najte`i je gnev-gnev ~estitog ~oveka. Sre}a mnogima daje dosta, ali nikom dovoqno. Naj~vr{}e je prijateqstvo me|u jednakima. Svaki `ivot po~iwe i zavr{ava se pla~em. ^esto je korisno zaboraviti ko si ( U izvesnim situacijama ~ovek se mora prilagoditi sredini u koju ina~e ne spada). Bol tera i nedu`ne da la`u. Sudbina vodi onog koji to ho}e, a vu~e onog koji se tome opire. Sumwaju}i dolazimo do istine. Nema krivice ako je u~iweno sve {to bi u~inio vrlo savestan ~ovek. Svest o ~istoj savesti je najve}a uteha u nevoqi. \ubre vi{e smrdi, {to se vi{e dira Ko ni{ta nema, ni~eg se i ne boji. Ako ga ne kontroli{e{, dobar ~ovek postaje lewi, a r|av gori. Dobro se lak{e uo~ava kada ga nema, nego kada se u`iva. Dobroti i pravi~nosti ne odgovara da neko ima koristi od {tete drugog, niti da trpi {tetu radi ne~ije koristi. ^ista savest je mirna i u dru{tvu, a ne~ista je i u samo}i pla{qiva i uznemirena. Po{tena stvar ne tra`i nikakvog sudiju. Mo`e te uvrediti ja~i ili slabiji od tebe. Ako je slabiji po{tedi wega, ako je ja~i, po{tedi sebe. Du{a `eli ono {to je izgubila.

 U du{u koja je iskvarena strastima ne ulazi ni{ta po{teno. Lice je slika du{e, a o~i su weno ogledalo. Jedno je svesno lagati, a drugo je nesvesno tu|u la` iznositi. Skrivawem, mana se pothrawuje i odr`ava Nequdsko je zadovoqstvo u`ivati u tu|oj nesre}i Sa godinama postajemo razboritiji Sudbina se na isti na~in poigrava i sa uglednima i sa neuglednima. Neko u `ivotu bqesne kao zvezda, a neko ostavi qigav trag, kao pu`. Pri nabrajawu i izlagawu treba po}i od najva`nijeg. Niko u `ivotu nije ostvario mogu}e, ako nije te`io nemogu}em. Nesre}a nam izgleda mawa ako o woj }utimo, nego kada o woj govorimo. Svi tvrde da su u pravu, ali uvek se zna ko se pita. Ne ~uditi se ni~emu, gotovo jedini na~in je da se bude sre}an. Niko ne umire prerano, ako umire nesre}an. Niko odjednom nije postao veoma pokvaren. Uspomena na nas }e trajati, ako smo to `ivotom zaslu`ili. Iako je }utqiv, zavidqivac je neprijateq ^uvaj se obele`enih (slepi, hromi, grbavi)