Studija Razvoja Urbanizma I Arhitekture Na Opštini Voždovac

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009
STUDIJA RAZVOJA URBANIZMA I ARHITEKTURE NA OPTINI VODOVAC

Autor Jasna Petri
UVOD
Nain ureenja i korienja prostora bitno odreuje razvojne tokove i kvalitet ivljenja drutvene zajednice koja ga nastanjuje. U dananje vreme, procesi tranzicije i transformacije gradova u drutvima kakvo je nae, reflektuju se na oblast urbanizma i arhitekture gradskih potcelina pri emu je rizik gubljenja njihovog identiteta sve vei. Promene fizikih struktura u prostoru ostaju kao dugorone determinante razvoja i kvaliteta ivljenja, zbog ega je ovo aktivnost od stratekog znaaja. Kao deo problematike rekonstrukcije grada, javljaju se pitanja loe komunalne opremljenosti, neadekvatne saobraajane infrastrukture, neodgovarajue zatite ivotne sredine i prirodnih resursa, nedostatka zatite graditeljskog naslea, zaputenog graevinskog fonda, neureenosti seoskih naselja periurbane zone itd. Ove probleme treba strateki reavati kroz planiranje razvoja grada, utemeljeno na principima odrivog razvoja. Tretman oblasti urbanizma i arhitekture se poslednjih godina postepeno menja, kroz razliite aktivnosti i promene na nacionalnom, regionalnom i lokanom nivou. One se ogledaju u odreenim finansijskim merama podrke, podizanju nivoa znanja i vetina neophodnih za razvoj ove oblasti, stvaranju bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti koja doprinosi kvalitetnijoj izradi urbanistike planske dokumentacije, itd. Prirodno, efekti koji se postiu ovim merama su u nekim sredinama vei i uslovljeni su delovanjem veeg broja razliitih faktora. Imajui ovo u vidu, stanje urbanizma i arhitekture na optini Vodovac dobrim delom je uslovljeno stanjem u ovoj oblasti u Beogradu i Srbiji u celini, a da bi se ono unapredilo, potrebno je demonstrirati stvarnu politiku volju da se preduzme sve ono to je neophodno da koncept razvoja urbanizma i arhitekture na Vodovcu ne ostane na nivou deklaracije.
Deo A
TRENUTNA SITUACIJA
1. Predmet rada Studija u oblasti urbanizma i arhitekture je jedan od pet delova dokumenta u okviru realizacije istraivakog projekta: Studija potencijala za lokalni socioekonomski i teritorijalni razvoj optine Vodovac. Tokom izrade ove studije, voeno je rauna da predmet, sadraj, korienje izvora podataka, nivo detaljnosti i postupak sinteze zakljuaka budu u potpunosti uraeni prema instrukcijama koje je dao Naruilac Projekta, a za potrebe organa lokalne samouprave na optini Vodovac. Sama studija se drala jasno utvrenog okvira izrade koji vai ne samo za oblast urbanizma i arhitekture, ve i za sve ostale oblasti od interesa za socio ekonomski i teritorijalni razvoj optine. U skladu sa tim, morali su biti ispotovani sledei zahtevi izrade: sadraj dokumenta koji se sastoji od tri dela: 1) trenutna situacija; 2) izazovi koje je postavila Evropska unija i drava u oblasti urbanizma i arhitekture; i 3) vizija budunosti. Ovaj sadraj je dat u dopisu dobijenom poetkom aprila 2006. od Koordinatora programa iz kancelarije za razvoj preduzetnitva i pomo sektoru malih i srednjih preduzea na Vodovcu; ostvarena saradnja sa zaposlenima optine Vodovac: optinskim menaderom, dr Goranom Markoviem i glavnim arhitektom optine, Vesnom Pei; period koji dokument obuhvata: 2006 - 2009. godine; na osnovu svih dostupnih podataka o stanju u oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu koji su dobijeni iz Gradske uprave sekretarijata za urbanizam i graevinske poslove grada Beograda Sektora za geologiju i dokumentaciju, i podataka dobijenih od glavnog arhitekte optine Vodovac, ne primenjujui dodatne analize i istraivanja, razvijena su mogua reenja za oblast urbanizma i arhitekture na Vodovcu
Izrada studije u oblasti urbanizma i arhitekture treba da omogui optini Vodovac utvrivanje stanja u ovoj oblasti i onoga na emu treba insistirati da bi se Vodovac bre razvijao. Kao pretea eventualne budue Strategije lokalnog odrivog razvoja za optinu Vodovac, ova studija je imala za kljuni cilj identifikaciju postojeeg stanja i definisanje tendencija u oblasti urbanizma i arhitekture, s namerom njihovog ugraivanja u dokument koji e lokalnim organima vlasti posluiti kao polazite za formiranje i plasiranje aktivnosti i ostvarivanje boljih kompetitivnih pozicija pred gradskim institucijama. U skladu sa glavnim predmetom rada i postavljenim ciljevima u oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu, osnovni zadatak studije je precizno odreen sledeim aktivnostima:
pregled elemenata trenutnog stanja, problema, potreba i nedostataka u oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu, konceptualno i geografsko mapiranje koje se odnosi na oblast urbanizma na Vodovcu, koncizan prikaz dosadanje uloge i aktivnosti optine Vodovac u ovoj oblasti, saet prikaz normativnog okvira EU u oblasti urbanizma, saet prikaz normativnog okvira SCG, odnosno Republike Srbije u oblasti urbanizma (pregled referentnih nacionalnih planova i strategija za datu oblast), predlog moguih reenja problema i preporuke o ulozi razliitih aktera u razvoju oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu, definisanje stratekih ciljeva za urbanizam i arhitekturu na Vodovcu koji se mogu realizovati u kratkoronom, srednjoronom i dugoronom periodu, prioriteti i mere za njihovu realizaciju, definisanje potencijalnih izvora finansiranja prioritetnih ciljeva.
2. Oblast urbanizma i arhitekture stanje, problemi i mogunosti Optina Vodovac je jedna od 17 beogradskih optina, a njena istorija see jo u period oslobaanja Beograda od Turaka, kada je 1806. godine vod Karaore sa ovog mesta poveo svoje ustanike. U spomen na taj dogaaj, ovaj kraj je nazvan Vodovo predgrae, da bi kasnije dobilo ime Vodovac. Nakon Drugog svetskog rata, optina je nazvana VI rejon, a 1956. dobija sadanji naziv nastajui spajanjem tadanjih optina Lekino brdo i Vodovac. U dananje vreme, pruajui se na teritoriji od 14 864 ha1 i sa 152 000 stanovnika prema poslednjem popisu iz 2002. godine, Vodovac obuhvata delove gradskog jezgra, kombinovanog od starih naseobina poput Lekinog brda i Duanovca i mnogobrojnih savremenih stambenih celina, ali i korpus prigradskih naselja koja se proteu du starog kragujevakog druma. U junom delu, van starog gradskog jezgra podizana su nova naselja: umice, Konjarnik, Medakovi i Brae Jerkovi. U periodu izmeu 1969. i 1974. godine je nastavljena izgradnja, pa se na Brae Jerkovi nadovezao i drugi deo istoimenog naselja, a dalje u pravcu Autoputa je produeno naselje Medakovi. Takoe je do 80-ih godina prolog veka zavreno i naselje Banjica uz Avalski drum2. U sklopu svoje teritorije, Vodovac obuhvata i seoska naselja: Kumodra, Ripanj, Beli potok, Jajince, Rakovicu Selo, Pinosavu i Zuce. 2.1 Pristup oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu Posmatrajui urbanistiku sliku Vodovca u poslednje dve do tri godine, ona je bila u znaku rekonstrukcije ulica, vodovodne mree, gasifikacije, izgradnje
1 2
URL:http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=2102 URL:http://www.vozdovac.org.yu/onama.html [30.05.2006.]
sportskih terena i igralita za decu, asfaltiranja puteva u prigradskim naseljima i ulaganja u infrastrukturu Vodovca. U planu je izgradnja komercijalno-poslovnih objekata i centara na Banjici, u naselju Kumodra II, Medakovi II, umice, Brae Jerkovi. Izgraen je Duanovaki plato i zavreni su radovi na kompletnoj izgradnji Ulice Vojvode Stepe. Svi planovi su u cilju ouvanja ambijentalne celine starog Vodovca, ali i da bi se omoguili uslovi za modernizaciju i napredak3. 2.1.1 Analiza postojee planske dokumentacije za teritoriju optine Vodovac Optina Vodovac obuhvata 24 mesne zajednice: Banjica, Gornji Vodovac, inovnika kolonija, Autokomanda, Donji Vodovac, Teia kupatilo, Paino brdo, Vinogradi, umice, Duanovac, Milorad Medakovi, Medakovi 3, Siva stena, Brae Jerkovi, Mitrovo brdo, Kumodra, Kumodra 1, Kumodra 2, Jajinci, Rakovica selo, Beli potok, Pinosava, Zuce i Ripanj. Prema Generalnom planu (GP) Beograda 2021. godine, mesne zajednice Vodovca pripadaju srednjoj graevinskoj zoni (Vodovac), spoljnoj graevinskoj zoni (Kumodra, Jajinci) i rubnoj zoni (Zuce, Rakovica selo, Beli potok, Pinosava), dok MZ Ripanj ne pripada teritoriji obuhvata Generalnog plana Beograda 2021.
a) sa Ripnjem
3
Slika 1. Granica optine Vodovac b) na nivou GP
ibid.
Izvod iz Generalnog plana Beograda do 2021. godine Optina Vodovac obuhvata sledee urbanistike celine: deo urbanistike celine Duanovac, umice, Konjarnik (13), urbanistiku celinu Vodovac (14), urbanistiku celinu Kumodra, Jajinci (29) i celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47). Celina Duanovac, umice, Konjarnik (13) obuhvata deo optine Vodovac od Autokomande do ulice Vojislava Ilia, izmeu Ulice Gospodara Vuia i autoputa Beograd Ni i deo optine Zvezdara. Prioritet budueg razvoja ove teritorije je formiranje atraktivnog centra i zaokruivanje sadraja lokalnih centara sa dobro odabranim i artikulisanim ulinim potezima komercijalnih aktivnosti koji e povezati delove teritorije. Utvrivanje realnih planskih uslova za kvalitetnu transformaciju raznorodnog izgraenog tkiva celine 13 i ureenje javnih postora je takoe prioritet. Autokomanda: Prostor uzmeu autoputa i Tabanovake ulice, odnosno budue trase Unutranjeg magistralnog prstena (UMP), predstavlja teritoriju najveeg potencijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za komercijalne delatnosti i funkcije centra. S obzirom na znaaj koji ima za optinu Vodovac, koja nema pravi optinski centar, ali i druge kontaktne zone, ovaj prostor treba da bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, a svakako predmet jedinstvenog planerskog sagledavanja. Planirane centralne funkcije reprezentativnog karaktera u ovom kompleksu podrazumevaju i minimalno uee stanovanja, iskljuivo orijentisanog ka ulici Vojvode Stepe, kao i odgovarajue javne prostore. Visina objekata treba da bude prilagoena lokaciji i zatienim vizurama sa Kalemegdana. U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se zadravanje izgraenih objekata optih i specijalizovanih gradskih centara i izgradnja novih objekata iste namene. Tendencija je da se stanovanje u ovoj zoni transformie u sadraje centralnih delatnosti. Park-uma Vodovac: Park-uma uz sportski centar Vodovac" i centar MZ, definisana ovim GP kao fiksni elemenat zelenila, izuzetan je ambijentalni potencijal celine 13. Nije dozvoljena izgradnja ovog prostora, kao ni sea ume. Dozvoljeno je samo njeno ureenje kao javnog prostora. Deonica UMP-a: Kroz ovo podruje planira se izgradnja deonice UMP na delu od autoputa prema severu do Panevakog mosta koridorom Ulice Gria Milenka. Sa autoputem ovaj potez se povezuje denivelisanim vorom umice" koji programski i prostorno treba definisati u daljim planskim i projektnim razradama ovog poteza. Koridor UMP kroz postojee tkivo (Gria Milenka, 11. beogradska gimnazija, autoput) odrediti tako da se postojee tkivo rui u najmanjoj meri. Urbanistika celina Vodovac (14) obuhvata centralni deo optine Vodovac, od Autokomande granicom optine sa Savskim vencem, Bulevarom JA i ulicama
Borskom, Banjiki put i Kaljavim potokom do ulice Vojvode Stepe. Ona ukljuuje stambena naselja Braa Jerkovi", Medakovi II", Medakovi III", gornji i donji Vodovac do Autokomande. Ova urbanistika celina ima vie karakteristinih potcelina, vrlo neujednaenog tipa izgradnje. Naselje Banjica: Ovo podruje obuhvata prostor u neposrednoj blizini kompleksa park ume Banjica sa Sportsko-rekreativnim centrom i kompleksom VMA, od kojih ga sa severne i zapadne strane dele Ulice Crnotravska i Borska. Realnije opremanje naselja centralnim sadrajima treba da se omogui transformacijom postojee individualne izgradnje u stanovanje istog tipa, ali sa znatnim udelom komercijalnih delatnosti. Na prostoru loih geolokih osobina planira se promena ranije definisane tipologije izgradnje radi prilagoavanja uslovima terena i potrebe definisanja parcelacije. Planirano je i realizovanje povrina namenjenih za javne objekte, snabdevake punktove, kao i pratee prostore uz postojee i planirane objekte za stanovanje (garae i parking prostori). Podruje od autoputa do Bulevara JA i od Autokomande do Troarine uz Ulicu Vojvode Stepe: Na ovom podruju planira se realizacija onih objekata koji su predvieni vaeim planskim dokumentom, uz prilagoavanje postojeoj parcelaciji i zakonskoj regulativi. Planirana je nova izgradnja na lokacijama koje do sada nisu privedene nameni, po ranijim planovima. Radi se o objektima za kolektivno stanovanje i objektima za privredne i drutvene delatnosti. Predvia se realizacija stambeno-poslovnih objekata na mestu postojeih koji svojim kapacitetima ne zadovoljavaju planirane parametre. Ulica Vojvode Stepe: Tradicionalni centar Vodovca. Uz Ulicu Vojvode Stepe planirani centralni sadraji e se postepeno realizovati. Planirana je transformacija individualnog tipa stanovanja u stanovanje sa sadrajima centralnih funkcija, a meoviti blokovi u ovoj zoni transformisae se u blokove otvorenog tipa, kako bi se zaokruila zapoeta izgradnja. Bulevar JA: Planirana je izgradnja stambenih objekata ekskluzivnog tipa u blokovima individualnog i meovitog stanovanja. Ekskluzivnost podrazumeva ne samo tip objekta ve i odgovarajuu veliinu i ureenje parcele, kao i odnos prema objektima na susednim parcelama radi formiranja ulinog poteza u skladu sa postojeim karakterom i izgraenou ulice i sa zatienom prirodnom celinom i fiksnim elementom zelenila, definisanim GP kao trajno dobro Beograda, koje se nalazi u neposrednoj blizini, du Bulevara JA. Troarina: Gradski centar na ovoj lokaciji planiran je za proirenje ranije definisanih kapaciteta, kao i za rekonstrukciju i revitalizaciju postojeih objekata (prostor prema Troarini i zaobilaznici). Podruje uz autoput: Neposredno uz autoput planirani su centralni sadraji reprezentativnog karaktera u pogledu sadraja i tipa izgradnje, a u drugom planu,
prema Mokrolukoj novoj ulici, planirana je zona privrednih delatnosti, sa postojeom tampon zonom zelenila prema zoni za stanovanje. Spontana izgradnja: Planirana je transformacija najveeg dela u blokove individualnog stanovanja, osim uz autoput, gde se spontana izgradnja transformie u blokove komercijalnih delatnosti ili privrednu zonu. U kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja, treba preispitati i zonu spontane nadgradnje u jednom delu blokova uz Ulicu Ignjata Joba. Zatieni kompleks zelenila uz kruni put: Izmeu naselja za kolektivno stanovanje velikih gustina Braa Jerkovi" i Medakovi", sa jedne strane, i spontano nastalog naselja Padina", sa druge strane, nalazi se umica, definisana u GP kao trajno dobro i fiksni elemenat zelenila, posebno znaajan ambijentalni resurs u tako izgraenom okruenju. Osim objekta hrama Svetog Jovana Vladimira, nije dozvoljena druga izgradnja. Privredna zona Kumodra: Zona se prostire sa obe strane Nove kumodrake ulice i delimino je u celini Kumodra, Jajinci (29). U ovoj zoni svoje mesto nalo je vie privrednih organizacija razliitih proizvodnih profila: Soko-tark", Bukovika banja", Izolacija", Prokupac", Obua Beograd" i druge. Povrina planirane zone ostaje u granicama postojeeg stanja i iznosi oko 56 ha. Urbanistika celina Kumodra, Jajinci (29) Naselja celine Kumodra, Jajinci (29) se svojim katastarskim optinama neposredno granie sa naseljem Banjica i gornjim Vodovcem. Relativna ureenost naselja, pristupanost i ambijentalno kvalitetno okruenje postojeih uma na junom obodu celine, predstavljaju glavne razvojne potencijale ovog podruja. ume celine Kumodra, Jajinci: Na junom obodu celine nalaze se postojee ume Spomen- parka Jajinci", Rakoviki potok i delovi Stepinog luga, definisani u GP kao fiksni elementi zelenila, jer sa planiranim zaokruenjima zelenih povrina predstavljaju vaan deo obodnog prstena sistema zelenila grada. Planirane povrine zelenila oko Jelezovakog potoka imaju funkciju da spree irenje naselja. Transformacija postojeeg tkiva Planirana je dalja transformacija i zaokruivanje postojeeg tkiva u blokove individualnog stanovanja sa odgovaraju im prateim sadrajima. Nova lokacija za stanovanje Jajinci rasadnik": Deo prostora postojeeg rasadnika i uz Jelezovaki potok planira se za blokove individualnog stanovanja visokog standarda uz uklapanje kvalitetnog postojeeg zelenila iz rasadnika u reenje i formiranje bar jednog javnog parka. Detaljnijom planskom razradom padinom Jelezovakog potoka treba povezati zelenilo u naselju sa obodnim sistemom zelenila.
Torlak: Na podruju Torlaka planirano je zadravanje objekata kole i sportske hale u povrinama koje zadovoljavaju potrebe tog dela naselja. Prostor oko stare torlake crkve i kole je mesto identiteta ovog dela celine koje treba u daljoj planskoj razradi posebno definisati. Uz park-umu Stepin lug planira se transformacija ostataka postojeih blokova seoskog stanovanja iz ruralnog sadraja na urbani nivo. Sportsko-rekreacioni centar Kumodra Torlak": SRC Kumodra Torlak" (oko 8 ha) koji je planiran na prostoru izmeu tri naselja (Kumodra, Jajinci i Rakovica selo) prua mogunost formiranja polivalentnog centra u funkciji kole sporta, sportskih klubova, omladinskih klubova i rekreativnog sporta. Stara privredna zona Kumodra: Stara privredna zona Kumodra je delimino u urbanisti koj celini Kumodra, Jajinci (29), a opisana je u celini Vodovac (14). Novi Avalski put: Sreditem ovog podruja koje se prua pravcem sever jug planirana je nova trasa Avalskog puta koja se prostire od naselja Banjice (Bulevara JA) do veze sa novim obilaznim autoputem sa kojim je planirano da formira denivelisanu raskrsnicu. Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) celine su podavalskih naselja na teritoriji optine Vodovac, obrazovane po granicama spojenih katastarskih optina, odnosno posebne katastarske optine naselja Zuce. Osim Rakovice sela, sva ostala naselja se prostiru u podnoju Avale, sa glavnim pristupom sa postojeeg Avalskog puta. Bogato poljoprivredno zalee, slaba pristupanost u odnosu na druge delove grada, kao i nepostojanje drugih namena u okruenju, uslovili su da se najvei broj domainstava bavi poljoprivrednom proizvodnjom stoarstvom. Dominantan je seoski tip stanovanja. Postojei tradicionalni seoski centri su, zbog relativne izdvojenosti ovih naselja, zadrali elemente identiteta, koje u buduem razvoju podavalskih naselja treba sauvati i afirmisati. Nedostajue javne sadraje, kao prioritet u opremanju ovih naselja, poeljno je planirati u centrima sela. Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa novim povrinama komercijalnih i privrednih aktivnosti: Planiranom izgradnjom obilaznog autoputa, dolinom Rakovikog potoka preko Prevoja (raskrsnica sa Avalskim putem) i Bubanj potoka, izgradnjom novog avalskog puta, kao i izgradnjom odgovarajuih saobraajnih vorova na mestima ukrtanja, opta pristupanost celina podavalskih sela e se uveati. Nove povrine komercijalnih i privrednih aktivnosti, planirane du obilaznog autoputa (Prevoj, Glunci, Bubanj potok) i dolinom Zavojnike reke, izme u autoputa i eleznike pruge (Vrin) u daljoj planskoj razradi treba povezati i sa neposrednim zaleem. Za celine podavalskih sela ove radne zone predstavljaju potencijal za budui razvoj.
Planirane povrine i tipologija stanovanja: Iako ovim GP nisu predviene nove povrine za stanovanje, planirano je kao prioritetno ureenje infrastrukturno opremanje postojeih ulica i blokova seoskog stanovanja, koji su danas neureeni i bez kanalizacije. Planirano poveanje centralnih aktivnosti u neposrednom okruenju upuuje da e doi i do transformacija dela postojeeg seoskog tkiva ka individualnom stanovanju. Uz glavnije ulice naselja mogua je i transformacija u stanovanje sa centralnim sadrajima, koji moraju biti prilagoeni karakteru i tipologiji naselja kao celine. Avala kao rezervat prirode: Brdsko-planinsko uzvienje Avala, kao podruje zatienog rezervata prirode i prostor predeonih, spomenikih i turistikorekreativnih vrednosti, GP je definisano kao trajno dobro Beograda i element fiksnog zelenila. Na Avali su evidentirana dva arheoloka lokaliteta kao i stajna taka sa koje se pruaju vizure na Beograd, koje treba zatititi buduim ureenjem prostora. Avala je najpogodniji prostor za formiranje reprezentativnog etno parka. Zuce (46) Pored zajednikih karakteristika sa ostalim podavalskim selima, Zuce predstavlja izrazito razbijen tip seoskog naselja orijentisanog na stoarstvo i proizvodnju sira, tako da je ono tradicionalni snabdeva Beograda ovim proizvodom. Veliina i organizacija parcela prilagoene su dominantnom ueu poljoprivrednih domainstava u naselju i u tom kontekstu ga treba u daljoj planskoj razradi tretirati. Zuce je jedno od naselja rubne zone koje ima izuzetno lo pristup i vezu sa gradom i drugim delovima rubne zone, iako se nalazi blizu autoputa i Krunog puta. Planirano je da se izlazak sa autoputa kod Transpeda" iskoristi i prilagodi za pristup Zucama. Postojei put izmeu Zuca i Belog potoka (ne preko Avalskog puta, kuda danas ide JGS za Zuce) treba osposobiti kao krau vezu sa ovim podrujem iz pravca Avalskog puta. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) U podruju ove celine nalazi se jedan od najznaajnijih vorova u kome se ukrtaju dva autoputa, novi obilazni sa krakom prema Vini i gradski autoput. Takoe se od eleznike stanice Beli potok u predloenom koridoru planira i trasa eleznike pruge. Na severozapadnom delu podruja, na mestu ukrtanja obilaznog autoputa i novog Avalskog puta planira se realizacija denivelisanog vora. Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput: Izmeu ukrsnice dva autoputa i eleznike stanice Beli potok, u pojasu izmeu pruge i obilaznog autoputa, planirana je nova komercijalna zona na ulaznom pravcu u grad, bez stanovanja, koju treba lokalno povezati sa neposrednim okruenjem.
Spontano stanovanje severno od Krunog puta: Planirano je zaokruivanje i transformacija spontanog stanovanja u zoni iznad Krunog puta, prema Jajincima, u individualni tip stanovanja. Deo zone za stanovanje Avala grad": Na teritoriji celine 47 nalazi se deo povrine za stanovanje Avala grad" ali u znatno smanjenom obimu u odnosu na prethodne planove. Pokrivenost Vodovca postojeom planskom dokumentacijom Teritorija optine Vodovac je delimino pokrivena postojeom planskom dokumentacijom u analognom i digitalnom obliku. Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove grada Beograda raspolae sa 19 planova u analognom obliku i 5 planova u digitalnom obliku. Planovi u analognom obliku su raeni do 2002. godine i to po starom Zakonu o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik Republike Srbije 44/95 i 16/97) tako da navedenu plansku dokumentaciju ine Detaljni urbanistiki planovi (DUP-ovi) i planovi parcelacije, koji su, bez obzira na promenu Zakona i dalje na snazi. Za potrebe mapiranja teritorije optine Vodovac, u razmatranje su uzeti sledei planovi: Tabela 1. Pregled usvojenih planskih akata (detaljnih urbanistikih planova i planova detaljne regulacije) od 1973. do 2006. godine
R.br Naziv planskog akta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Broj Slubenog list grada Vrsta zapisa Beograda plana DUP poteza du Ulice Vojvode analogni oblik 21/91. Stepe u Beogradu DUP kompleksa viespratne analogni oblik kolektivne stambene izgradnje 28/III/89,15/68,16/71,18/73. severno od Medakovieve ulice DUP naselja Banjica 13/70,20/76,18/78. analogni oblik DUP bloka izmeu Ulica analogni oblik, Ustanike, Gria Milenka, 10/72. ne postoji u Brae Kova i Vidske arhivi analogni oblik DUP stambenog kompleksa II u 3/73,26/74,28/I/91. ulici naselja Brae Jerkovi DUP Stambenog kompleksa analogni oblik, Kumodra II 3/73,10/91. ne postoji u arhivi DUP samakog hotela uz analogni oblik, Kumodraki put 25/73. ne postoji u arhivi DUP naselja Beli potok 13/75,18/82. analogni oblik DUP stambenog kompleksa 13/76,6/77,11/83. analogni oblik
10
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
izmeu Mokroluke ulice, Ulice Nove 1-1 i produetka Ulice Vojislava Ilia DUP industrijske zone Kumodra DUP stambenog naselja Kumodra selo DUP rekonstrukcije stambenog naselja Kumodra I DUP stambenog naselja Brae Jerkovi III DUP naselja Jajinci, optina Vodovac DUP rekonstrukcije bloka u Kumodrakoj ulici DUP poslovno stambenog kompleksa "Troarina" DUP naselja Rakovica selo DUP industrijske zone du Kumodrake ulice DUP za izgradnju produetka tramvajske pruge na Vodovcu Plan detaljne regulacije za podruje Torlaka uz Ulicu Vojvode Stepe u Kumodrau Plan detaljne regulacije mokrolukog kolektora od stacionae 3+730 do Duanovake ulice sa vodozahvatnom graevinom optina Vodovac Plan detaljne regulacije podruja izmeu Ulica: Strumike, Vojislava Ilia, Kralja Ostoje, Bavanske, Rada Neimara i Mahmuta Ibrahimpaia na teritoriji optine Vodovac Plan detaljne regulacije dela bloka izmeu Ulica Borivoja Stevanovia, Brae Srni i Vojislava Ilia - Medakovi III Plan detaljne regulacije 4 mesne zajednice na optini Vodovac i Zvezdara naselje Padina
12/86. 17/81. 17/83,23/84 20/84 i ispravka 26/84. 21/88. 11/91. 24/91. 25/80. 12/86. 51/85. 31/03.
analogni oblik ne postoji u arhivi analogni oblik analogni oblik analogni oblik analogni oblik analogni oblik analogni oblik analogni oblik ne postoji u arhivi analogni oblik analogni oblik digitalni oblik analogni oblik
34/03.
22
digitalni oblik 15/04.
23
digitalni oblik 23/04. digitalni oblik 14/05.
24
11
25
Plan detaljne regulacije prostorne celine izmeu Ulica Gospodara Vuia, Gria Milenka i Ustanike optina Vodovac
analogni oblik U proceduri usvajanja
Granice obuhvata navedenih Detaljnih urbanistikih planova i Planova detaljne regulacije date su na Karti 1. Izvod iz Generalnog plana Beograda Plan korienja zemljita (2021) u Aneksu 3 ove studije. Brojevi na Karti odnose se na numeraciju planova u Tabeli 1. Grafiki prilozi sa objanjenjem za svaki od vaeih planskih akata koji su bili dostupni za teritoriju Vodovca4 takoe se mogu nai u Aneksu 3. Na osnovu analize pokrivenosti teritorije planskim dokumentima moe se zakljuiti da centralna zona optine Vodovac (prema GP Beograda zone 13 i 14) u potpunosti zadovoljava kriterijume u pogledu postojee dokumentacije. Meutim, zbog zastarelosti planova na ovoj teritoriji, trenutno su u proceduri izrade ili usvajanja aurirani planovi. S druge strane, prigradska, seoska naselja u granicama predmetnog podruja su samo delimino obuhvaena postojeim planovima. Naime, analizom je utvreno da planskom dokumentacijom nisu obuhvaena podavalska sela Zuce i Pinosava, kao ni teritorija Ripnja (koji nije u obuhvatu Generalnog plana Beograda). Pojedini detaljni urbanistiki planovi raeni su za teritorije koje se nalaze u graninom podruju optina Rakovice i Vodovca, te su i oni uzeti u planski osnov (npr. teritorija sela Rakovica). 3. Mapiranje teritorije i SWOT analiza Proces identifikacije i mapiranja vrednosti na teritoriji lokalne zajednice kao participativan i na dogovoru zasnovan postupak, prua vee mogunosti zajednicama za reavanje lokalnih problema i kreiranje vizije sopstvene budunosti. SWOT analiza (engl. Strengths prednosti, Weaknesses nedostaci, Opportunities mogunosti, Threats pretnje) predstavlja kljuni alat za identifikaciju komparativnih prednosti koje optini Vodovac mogu obezbediti glavni input za razvoj u oblasti urbanizma i arhitekture. Ova analiza je rezultat zajednike diskusije po grupama (brainstorming) o internim snagama i slabostima (koje se mogu kontrolisati) i spoljnim pretnjama i prilikama (koje se ne mogu kontrolisati). SWOT analiza predstavlja dobru osnovu za utvrivanje postojeeg stanja, kao i korisnu podlogu za definisanje i dinamiku realizacije stratekih ciljeva razvoja. Preuzeta iz menaderske prakse uspenih poslovnih sistema, ova analiza se
Planovi pod rednim brojem 19, 21 i 25 nisu dostupni u grafikom obliku
12
moe veoma korisno upotrebiti kao metod prethodne procene stanja u analizi problema voenoj potrebama zajednice5. Treba imati u vidu da iako SWOT analiza nije potpuna, detaljna analiza, ona je veoma korisna i iroko primenljiva tehnika kojom se trae odgovori na znaajna pitanja. Ona slui kao osnova za nastavak procesa planiranja i za neke mnogo sofisticiranije analitike metode koje se mogu primeniti u kasnijim fazama i u nekim drugim dokumentima6. 3.1 Prednosti Prednosti predstavljaju sredstva/faktore koji optini Vodovac osiguravaju konkurentsku poziciju, i koje njeno podruje ine privlanim za ivot i rad. Sa aspekta urbanizma i arhitekture, prednosti, kao unutranji faktori koji mogu uticati na funkcionisanja optine Vodovac su: Dobar geografski i saobraajni poloaj u odnosu na tradicionalne saobraajne pravce i evropski Koridor X, Potencijal prostora i postojea putna mrea u vidu jakih uzdunih saobraajnica, Vodni potencijal bogatstvo Vodovca vodama, Dobra ouvanost prirode i uma ekoloki kapaciteti, Znaajno poljoprivredno zalee, Potencijal za komercijalne delatnosti i centralne funkcije reprezentativnog karaktera, Ljudski i kadrovski potencijal. 3.2 Nedostaci Nedostaci su faktori ili trendovi koji za ekonomski razvoj Vodovca predstavljaju prepreke ili ogranienja fizikog, socijalnog, informacionog, regulatornog, finansijskog i drugog karaktera. Najvei problemi sa kojima se oblast urbanizma i arhitekture na Vodovcu danas suoava odnose se na: Nizak nivo i dotrajalost postojee infrastrukture, Nedovoljan broj poprenih saobraajnica, Nedostatak mree vodovoda i kanalizacije u podavalskom seoskom podruju ali i u nekim centralnim gradskim zonama optine, Neregulisani vodotoci i njihova trenutna funkcija kolektora smea,
5 6
Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranje odrivog razvoja, 2004, str. 151. ibid., str. 152.
13
Nereeno odlaganje otpada problem postojanja 23 divlje deponije na Vodovcu, Nedostatak sportsko-rekreativnih sadraja, prvenstveno malih sportskih terena i bazena, Nedostatak kulturnih sadraja, od kojih su neki, poput bioskopa, ve sasvim iezli, Nepostojanje studentskog centra koji bi povezivao postojee visokokolske obrazovne institucije na optini, Gubljenje pojedinih trgovakih sadraja koji su tradicionalno postojali na Vodovcu, Ugroenost arheolokih i kulturno-istorijskih objekata, Neureenost sela i nedostatak tipizacije objekata u njima, Nedostatak informacionog sistema i neraspolaganje optine znaajnim delom vaeih planskih dokumenata za Vodovac, Nedostatak iskustva i mogunosti Vodovca za sprovoenje participativnog planiranja.
3.3 Mogunosti Mogunosti su uslovi koji olakavaju ili omoguavaju razvoj konkurentskih prednosti lokalne zajednice, to u konkretnom sluaju optine Vodovac obuhvata: Proirenje osavremenjivanje postojeih infrastrukturnih kapaciteta, Mogunost aktiviranja spoljne magistralne tangente (SMT) ime bi se rasteretio saobraaj, Izgradnju vodovodnog i kanalizacionog sistema u delovima optine u kojima nedostaju, Nastavak uvoenja gasifikacije na Vodovcu, Izgradnju staklenika u selima podavalskog podruja i proizvodnja zdrave hrane, Mogunost ureenja sela ime e se zadrati ono to je lokalno specifino, Aktiviranje podruja Avale uvoenjem razliitih rekreativnih sadraja, Mogunost ustupanja dela vojne imovine na Vodovcu za razvoj rekreativnih i drugih sadraja, Neiskoriene povrine unutar urbanog prostora Vodovca, Mogunosti razvoja linijskih ali i meovitih centara du poteza Autoputa i Ustanike ulice, Povezivanje sa susednim optinama. 3.4 Pretnje
14
Pretnje su nepovoljni trendovi koji vode ka gubitku ili opadanju konkurentskih prednosti Vodovca ili njegovog ekonomskog razvoja uopte. S tim u vezi, u oblasti urbanizma na Vodovcu se mogu uoiti sledee pretnje: Nepostojanje kvalitetne (kompletne i aurne) baze podataka o urbanizmu na Vodovcu, Gradski centralizam u odluivanju i finansiranju u ovoj oblasti, Nedostatak optinskog budeta Vodovca iz koga bi se pokrivao deo trokova za reavanje urbanistikih problema, Nedovoljna fleksibilnost planova duga procedura za izmene i dopune GP Beograda ime opada interes za ulaganja privatnih investitora kako bi se unapredilo stanje urbanizma na Vodovcu, Nedostatak kontinuiteta u odluivanju to dovodi do propadanja inicijativa, Opasnost od pojave klienja terena, Nereeno pitanje septikih jama i pojava infektivnih obolenja usled izlivanja kanalizacije, Neregulisanost preko 30 potoka i reica na Vodovcu, Nekontrolisanje zagaivanja (pojava piralena), Uvoenje UMP-a (unutranjeg magistralnog prstena) na delu vodovake teritorije (posebno izmeu Autokomande i Ulice Gria Milenka) treba podvrgnuti preispitivanju. 3.5 Umesto zakljuka Na osnovu napred navedenih unutranjih i spoljanjih faktora, trendova i uslova, moe se zakljuiti da je oblast urbanizma na Vodovcu suoena sa brojnim izazovima koji su determinisali trenutnu, ne sasvim povoljnu, urbanistiku situaciju. U prethodnom periodu je izostala adekvatna institucionalna, tehnoloka, legislativna i finansijska podrka urbanizmu i arhitekturi na Vodovcu i nisu bile uvaavane specifinosti i potencijali koje bi trebalo iskoristiti za dalji razvoj optine u ovoj sferi. Zbog decenijske krize koja je pogodila drutvo, na Vodovcu su razvoj i obnova vitalnih infrastrukturnih sistema (pre svega vodovoda i kanalizacije) bili u velikoj meri zapostavljeni. Na to su se nadovezali problemi ivotne sredine koji su donekle uslovljeni nemarnou samih graana i korienjem vodotoka kojima optina obiluje za deponovanje otpada. Seosko podruje Vodovca (podavalska sela) su se stihijski razvijala sa izostankom tipizacije objekata i bez odraza linog peata sela. Obrazovni sadraji (visokokolske institucije) na teritoriji optine nisu prostorno koncentrisani niti su povezani jednim studentskim centrom oko koga bi se mogli kreirati i obnoviti pratei kulturni sadraji. Na Vodovcu nema dovoljno ni sportsko-rekreativnih sadraja, posebno ako se radi o malim sportskim terenima i bazenima za kojima postoji realna potranja.
15
Meutim, ukoliko se posmatraju urbanistiki potencijali kojima Vodovac raspolae, ne treba prevideti injenicu da su, zbog ne tako davnog perioda zanemarenosti optine, neke teritorije ostale neiskoriene i slobodne za razvoj. Trenutni imperativ lokalnih vlasti je da se aktivira podruje Avale za razvoj turistiko-sportskih i banjskih kompleksa. Uz to, za podavalska sela se predvia da mogu biti u funkciji tranzitnog turistikog centra, u saglasju sa razvojem lokalnog uzgoja ranih povrtarskih kultura, to je opet omogueno zapoetom gasifikacijom ovog podruja. Konano, moe se rei da su poslednjih godina uinjeni odreeni pomaci u razvoju oblasti urbanizma na Vodovcu, ali se taj proces esto odvija sporo i u nepotpunoj vertikalnoj i horizontalnoj saradnji u kojoj bi aktivno trebalo da uestvuje sama optina. 4. Dosadanja uloga Optine Vodovac u ovoj oblasti Kao to je sluaj i sa ostalim beogradskim optinama, nadlenosti optinskih vlasti Vodovca u oblasti urbanizma i arhitekture su ograniene i svode se na iniciranje izrade planova slanjem dopisa nadlenim gradskim vlastima. Odluka o izradi bilo kog urbanistikog plana za teritoriju Vodovca je u ingerenciji grada. Na osnovu lana 72 Odluke o gradskoj upravi (Sl. list grada Beograda 36/04), optina Vodovac je poetkom ove godine pokrenula inicijativu za izradu Planova detaljne regulacije na svojoj teritoriji, koji su navedeni po prioritetu, a koji bi, uz one koji su u izradi, kompletno pokrili teritoriju optine Vodovac: 1. Prostor izmeu Autoputa (koridor UMP) Preernove ulice, Kumodrake do Vitanovake ulice, 2. Prostor od Soko tarka do Vitanovake ulice, izmeu Brae Jerkovia i Kumodrake nove, 3. Zona javnih saobraajnih delatnosti i javnih skladita od Ulice Milana Toplice do Duanovake (Nove Mokroluke) i od Nove Mokroluke, Vojislava Ilia i Autoputa, 4. Za prostor Jajinaca, s obzirom na to da su namene delom promenjene GP-om Beograda 2021, a i nelegalnom izgradnjom, 5. Prostor od granice DUP Jajinci do Ulice Vojvode Stepe, 6. Prostor za bivu industrijsku zonu Banjica ukljuujii i prostor od Ulice Vojvode Stepe do vojnog kompleksa, 7. Za prostor od Padine ka Kumodrau, 8. Za prostor Kumodraa III, 9. Za prostor sela Pinosava, 10. Za prostor du Avalskog puta izmeu motela 1000 rua do odvajanja za Pinosavu, 11. Za postojei RP za Zuce i Ripanj proiriti zonu i izvriti izmene i dopune, 12. Proiriti granicu PDR za Duanovac do UMP, 16
13. Prostor za Beli potok do motela 1000 rua, 14. DUP Vojvode Stepe izvriti izmene i dopune plana (za Ulicu Vojvode Stepe, predlog je da se tramvajska pruga spusti u nivo kolovoza i na taj nain onemoguiti parkiranje na kolovozu).
U vezi ovog Dopisa, iji je predmet: Informacija o lokacijama u vezi sa Inicijativom za izradu Planova detaljne regulacije na teritoriji optine Vodovac, koji je upuen Glavnom arhitekti u Skuptini grada Beograda i Urbanistikom zavodu Beograda, glavnom arhitekti optine Vodovac je dat pozitivan odgovor na izradu 3 plana. Naime, za teritoriju optine Vodovac je u fazi ugovaranja Program za urbanistiki plan podruja izmeu autoputa Beograd-Ni, SMT-a i zone Kumodrake ulice na optinama Vodovac i Zvezdara, a u obuhvatu navedenog Programa se nalaze predloene granice Planova detaljne regulacije koji su u Inicijativi glavnog arhitekte Vodovca navedeni pod rednim brojevima 1, 2 i 3. Pored ovoga, predlozi Glavnog arhitekte optine Vodovac pod rednim brojevima 12 i 14 su takoe u obuhvatu planskih dokumenata ija je izrada u toku. Programom ureivanja i davanja u zakup graevinskog zemljita za 2006. godinu, pod takom I 1.C. Novi programi i planovi planirana su sredstva za Vodovac, izmeu ostalog i za izradu programa za urbanistiki plan naselja Ripanj (u toku je priprema konkursne dokumentacije, u saradnji sa optinom Vodovac, za odreivanje nosioca izrade programa putem javne nabavke). S druge strane, za Jajince za koje je optina traila izradu novog plana, sredstva nisu odobrena sa obrazloenjem da se najpre eka zavretak izrade Programa za izradu plana detaljne regulacije novog Avalskog puta, po ijem e se zavretku stvoriti uslovi za razmatranje inicijative za izradu programa i plana za Jajince. Planovi koji se odnose na Vodovac a za koje se u predstojeem periodu oekuje da idu na javni uvid su: 1) Troarina potez izmeu Ulica Save Makovia, Beranske i JNA; 2) Autokomanda potez od Autokomande, Autoputa, UMP-a do Preernove ulice; 3) potez od petlje Frane de Perea, Ustanika, most i Autoput; i 4) potez izmeu ulica: Kumodraka, Ljube Vukovia,Vojvode Stepe i SMT-a7. Gledano u celosti, dosadanja uloga optine Vodovac u oblasti urbanizma je imala najvee rezultate u poslednje etiri godine kad je usvojen vei broj planova, to posebno dobija na znaaju ako se uzme u obzir da je, pre toga, poslednji urbanistiki plan za Vodovac bio usvojen jo 1991. godine.
Deo B
Moj Vodovac- optinski informator, broj 2, decembar 2005, str. 5.
17
IZAZOVI KOJE SU POSTAVILE EVROPSKA UNIJA I DRAVA U OBLASTI URBANIZMA I ARHITEKTURE

1. Normativni okvir Evropske unije u oblasti urbanizma Urbane sredine igraju vanu ulogu u sprovoenju ciljeva postavljenih Strategijom odrivog razvoja Evropske unije. U gradovima je koncentrisano najvie problema vezanih za ivotnu sredinu, ali su gradovi u isto vreme i ekonomski pokretai u kojima se otvaraju prostori za poslovanje i ulaganja. Visok kvalitet urbane sredine jaa razvojni potencijal gradova i otvara mogunost za kreiranje novih poslova. U dananje vreme, gotovo 80% evropskih stanovnika ivi u urbanim podrujima te je kvalitet njihovog ivota pod direktnim uticajem stanja urbane sredine. U veini gradova se sreu kljuni problemi vezani za okruenje, a oni su: slabiji kvalitet vazduha, buka, visok obim saobraaja i nastanak zaguenja, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate, velika koliina otpada i otpadnih voda, zaputenost izgraenog podruja, urbano rasplinjavanje, loe upravljanje ivotnom sredinom i nedostatak stratekog planiranja. Ovi problemi vode ka posledicama po zdravlje stanovnika i utiu na nii kvalitet ivota u gradovima. Ideja koja u Evropi biva sadrana u svim vodeim dokumentima i normativima koji se tiu urbanizma je da, ukoliko se na efikasan nain elimo suoiti sa osnovnim problemima vezanim za ivotnu sredinu, neophodno je da se ostvari uoljiv napredak u urbanoj sredini i u urbanom kvalitetu ivota. 1.1 Razvoj normativa Evropske unije u oblasti urbanizma Integracija pitanja urbane sredine u odgovarajue politike EU je dugotrajan proces koji zahteva konzistentnu i odrivu kooperaciju i koordinaciju meu razliitim slubama EU. Ova integracija je zapoeta 1990. godine donoenjem Zelenog papira o urbanoj sredini8 kojim je dat sveobuhvatni i dalekoseni prikaz izazova koji se postavljaju pred urbane sredine. U ovom dokumentu je po prvi put predloen celovit pristup i niz akcija na evropskom nivou koje akcentuju znaaj poboljanja usklaenosti i integracija meu razliitim politikama. Sledei korak je predstavljalo formiranje Ekspertske grupe EU za urbanu sredinu 1991. godine, nakon ega je usledio Projekat odrivih gradova koji je zapoet 1993. godine. Ciljevi tog projekta bili su: promovisanje novih ideja odrivog razvoja u evropskim urbanim podrujima; razvoj iroke razmene iskustava; rasprostiranje dobre prakse odrivog razvoja na urbanom nivou; formulacija preporuka za institucije EU, nacionalne, regionalne i lokalne vlasti; i
COM(1990) 218 final
18
pomo pri implementaciji Petog akcionog programa o ivotnoj sredini u Evropskoj uniji. Ekspertska grupa EU je 1996. godine izradila glavni izvetaj Evropski odrivi gradovi koji je doneo precizan okvir za lokalnu akciju, identifikujui urbani menadment, integraciju politika, ekosistemsko razmiljanje, kooperaciju i partnerstvo kao osnovne principe za napredak ka odrivosti urbanih podruja. Izvetaj Ka urbanoj agendi u Evropskoj uniji9 je uraen 1997. godine. U njemu je fokus na ekonomskim, drutvenim i problemima ivotne sredine kojima su izloeni evropski gradovi, pri emu je istaknuta potreba za ukljuenjem urbane perspektive u politike EU. Godinu dana nakon toga, u izvetaju Odrivi urbani razvoj u Evropskoj uniji: Okvir za akciju10 prvi put je zapravo primenjen pristup odrivog urbanog razvoja, postavljanjem etiri meusobno uslovljena politika cilja: Jaanje ekonomskog prosperiteta i zaposlenosti u gradovima; Promovisanje jednakosti, drutvenog angaovanja i regeneracije urbanih podruja; Zatita i unapreenje urbane sredine za ostvarenje lokane i globalne odrivosti; i Doprinos dobrom upravljanju i jaanju lokalnih zajednica. Ovaj izvetaj je, pre svega, precizirao politike odrednice za unapreenje urbane sredine koje ostaju na snazi i do danas i u osnovi su najnovijeg dokumenta Tematske strategije o urbanoj sredini iz 2006. godine. Te odrednice su: Unapreenje kvaliteta vazduha u urbanim sredinama; postojanost i kvalitet rezervi vode za pie; zatita i upravljanje povrinskim i podzemnim vodama; smanjenje koliine otpadnih voda na samom izvoru; i smanjenje nivoa buke. Zatita i unapreenje izgraene sredine i kulturnog naslea, te unapreenje biodiverziteta i zelenih prostora u okviru urbanih sredina. Promovisanje resursno efikasnih naseobinskih formi koje minimiziraju zauzimanje zemljita i urbano rasplinjavanje. Minimiziranje uticaja koje transport vri na ivotnu sredinu, nastojei da se ekonomski razvoj ostvari uz manji intenzitet saobraaja i uz podstrekivanje upotrebe onih vidova saobraaja koji su odriviji sa aspekta zatite ivotne sredine. Unapreenje envajronmentalnog uinka preduzea kroz promovisanje dobrog upravljanja ivotnom sredinom u svim proizvodnim sektorima. Postizanje osetnog smanjenja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bate u urbanim sredinama, posebno primenom racionalnijeg korienja
10
COM (1997) 197 final COM (1998) 605 final
19
energije, pojaanom upotrebom obnovljivih izvora energije i smanjenjem otpada. Upravljanje ivotnom sredinom urbanih podruja i minimiziranje nastanka rizika. Promovisanje celovitijih, integrisanih i envajronmentalno odrivih pristupa upravljanju urbanim sredinama u okviru funkcionalnih urbanih podruja, ime se neguju ekosistemski zasnovani pristupi koji prepoznaju meusobnu zavisnost grada i okruenja, tj. unapreuju se veze izmeu urbanih centara i njihovog ruralnog zalea.
1.2 Tematska strategija o urbanoj sredini Tematska strategija o urbanoj sredini11 koju je Komisija evropske zajednice usvojila januara 2006. predstavlja znaajan korak u nizu inicijativa koje su doprinele razvoju evropske politike vezane za urbane sredine. Ovo je jedna od sedam tematskih strategija koje su donete na osnovu estog akcionog programa za ivotnu sredinu ivotna sredina 2010: Naa budunost, na izbor12, a sa ciljem ostvarenja holistikog pristupa kljunim problemima ivotne sredine koju karakterie kompleksnost, raznovrsnost aktera i potreba za veim brojem inovativnih reenja. Kako je navedeno u ovom programu, Tematska strategija o urbanoj sredini (u daljem tekstu: Strategija) ima za cilj da doprinese boljem kvalitetu ivota na osnovu integralnog pristupa urbanim sredinama i da doprinese visokom nivou kvaliteta ivota i drutvenog blagostanja tako to e se graanima omoguiti takva ivotna sredina u kojoj nivo zagaenja ne pojaava tetne efekte na ljudsko zdravlje, te ivotna sredina koja podstie odrivi urbani razvoj. Kljuni cilj Strategije je da svi evropski gradovi sistematski posmatraju probleme ivotne sredine sa kojima su suoeni. Meutim, to ne znai da postoji diktat reenja ili ciljeva koje treba univerzalno prihvatiti, s obzirom na to da ne postoje dve iste urbane sredine. Pokretake inicijative koje predvia Strategija treba da olakaju lokalnim vlastima i drugim akterima da identifikuju mere koje su prikladne njihovim individualnim interesima i da iskoriste prednosti razmene informacija i dobrih praksi irom Evropske unije. Ove inicijative takoe promoviu irenje dobre prakse upravljanja urbanim sredinama ne samo u okviru ve i van granica EU. Kako bi ispunila zadatak postavljen estim akcionim programom za ivotnu sredinu, Strategija se fokusira na etiri povezane tematike koje su od sutinskog znaaja za dugoroni odrivi razvoj gradova: Urbani menadment
11 12
COM(2005) 718 final Odlukom br. 1600/2002/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22.07.2002. postavljen je esti akcioni program za ivotnu sredinu (6th EAP) (OJ L242, 10.9.2002, str.1)
20
Odrivi transport Odriva izgradnja Odrivi urbani dizajn
Ove tematike su odreene prilikom konsultacija Ekspertske grupe EU za urbanu sredinu, ali i kroz dijalog sa ostalim akterima u procesu. Odrivi urbani menadment Prolo je ve izvesno vreme otkad je identifikovan znaaj odrivog urbanog menadmenta na lokalnom nivou. Svetski samit iz 1992. je istakao da lokalne vlasti (optine) imaju posebnu ulogu pri ostvarenju odrivog razvoja i uspostavljanju Lokalne Agende 21 (LA 21). Time se optine pozivaju da kroz dijalog sa svojim graanima, preduzeima i ostalim nosiocima procesa pripreme strategije za odrivi razvoj njihovih podruja. Pored dobrovoljnih inicijativa pokrenutih LA 21 i Olborkim (Aalborg) zahtevima13, nekolicina zemalja lanica EU je postavila urbani menadment u svoj pravni okvir (Belgija, Danska, Francuska, Maarska, Poljska, Slovenija), odnosno sprovela mehanizme za integralno upravljanje urbanom sredinom (Kipar, eka i delimino Velika Britanija). Tokom 2006. godine, Komisija e pruiti tehnike smernice za integralno upravljanje ivotnom sredinom, polazei od dosadanjih iskustava i dajui primere dobre prakse. Pri tom e biti uzeti u obzir relevantni zakoni i direktive u EU koji se odnose na vazduh, buku, vodu, otpatke i energetsku efikasnost. Strategijom se predvia da svaki grad sa preko 100 000 stanovnika usvoji plan upravljanja ivotnom sredinom za itavo urbano podruje, to ukljuuje utvrivanje ciljeva koji se tiu kljunih uticaja na ivotnu sredinu i primenu sistema upravljanja ivotnom sredinom kako bi se ostvarili ovi ciljevi. Zemlje lanice EU se podstiu da omogue nunu pomo lokalnim vlastima, u vidu treninga i saveta za primenu sistema upravljanja ivotnom sredinom, a Komisija EU e razmotriti mogunosti za obuku, istraivake delatnosti i razmenu iskustava o odrivom urbanom menadmentu. Postojee EU direktive su i dosad nalagale vlastima u urbanim aglomeracijama da upravljaju kvalitetom vazduha, nivoom buke i da uestvuju u organizaciji njihovih renih basena. Predloeni zahtev za odrivim urbanim menadmentom prua mogunost optinama da kombinuju prethodno navedene vidove upravljanja u okviru jedinstvenog plana upravljanja ivotnom sredinom. Odrivi transport
13
www.aalborgplus10.dk
21
Transportni sistemi u gradovima su kritian element za gradsko tkivo. Njihovo planiranje zahteva dugoronu viziju i koordinaciju sa planiranjem korienja zemljita na odgovarajuim administrativnim nivoima. Odrivi transport kao jedna od tema kojom se bavi Strategija treba da uzme u obzir: bezbednost i sigurnost putnika, dobar pristup dobrima i uslugama, smanjenje emitovanja zagaivaa vazduha i buke, smanjenje korienja energije, okupiranosti zemljita, itd. Reenja koja se tiu odrivog transporta u gradovima moraju biti prilagoena konkretnim sluajevima i zasnovana na irokoj konsultaciji sa javnou, a ciljevi treba jasno da oslikavaju lokalnu situaciju. Treba napomenuti da su donoenje i implementacija urbanih transportnih planova ve obavezujui u nekim zemljama lanicama EU (Francuska i Velika Britanija), dok na Kipru, u ekoj i delimino u Italiji postoje odreeni mehanizmi za usvajanje ovih planova. Kako se navodi u Strategiji, Komisija EU e ove godine (2006) dati tehnika uputstva o osnovnim aspektima planova saobraaja koji se zasnivaju na preporukama koje je pre dve godine utvrdila Ekspertska radna grupa14 i dae primere dobre prakse. Odrivo graditeljstvo Budui da je urbana sredina determinisana svojim izgraenim podrujem, njegov kvalitet ima snaan (ne samo estetski) uticaj na kvalitet urbanog okruenja. Ljudi u Evropi provode gotovo 90% svog vremena unutar zgrada. Nekvalitetan nain izgradnje moe imati veoma tetan uticaj na zdravlje stanara, posebno starijih i siromanijih grupa stanovnika. S druge strane, izmene u nainu izgradnje, renoviranja, pa ak i ruenja zgrada, predstavljaju vaan potencijal da se uini znaajan napredak u ekolokom i ekonomskom uinku gradova i kvalitetu ivota urbanog stanovnitva. U Evropskoj uniji su Direktivom o kompetitivnosti i graevinskoj industriji15 iz 1997. godine naglaeni znaaj i dobrobiti koje proistiu iz integracije razmatranja pitanja ivotne sredine u okviru svih aspekata gradnje. Potom, Agenda odrivog graditeljstva u Evropi16 iz 2001. predlae akcioni program i skup ciljeva u ovoj oblasti, a nju prati Direktiva o energetskom uinku zgrada17 koja uslovljava da se nove zgrade grade tako to e se ispuniti bar minimum zahteva za njihovom energetskom efikasnou. Komisija EU predvia razvoj zajednike metodologije za ocenu ukupne odrivosti zgrada i izgraene sredine, ukljuujui indikatore trokova ivotnog ciklusa zgrada. Sve zemlje lanice EU e biti podstaknute da prilagode i usvoje ovu metodologiju i da je koriste kako bi podrale najbolju primenu.
europa.eu.int/comm/environment/urban/pdf/final_report050128.pdf COM(1997) 539 final 16 europa.eu.int/comm/enterprise/construction/suscon/sustcon.htm 17 Direktiva 2002/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta doneta 16.12.2002. a tie se energetskog uinka zgrada (OJ L 1, 4.1.2003, str.65)
15 14
22
Odrivi urbani dizajn Odrivi urbani dizajn se odnosi na vid korienja zemljita u okviru urbanih podruja to je od sutinskog znaaja za karakter, odrivost gradske sredine i kvalitet ivota stanovnika. Odluke u vezi sa korienjem zemljita treba da omogue ouvanje gradskog identiteta, kulturnog naslea, istorijske mree ulica, zelenih prostora i biodiverziteta. Urbano rasplinjavanje je jedan od urgentnih problema sa kojim se suoava urbani dizajn. Gradovi se ire ka ruralnim podrujima znatno bre nego to se poveava broj gradskog stanovnitva (u poslednjih 20 godina, prostorna ekspanzija gradova je bila 20% dok je stanovnitvo gradova u istom periodu poraslo za 6%). Zelenilo i poljoprivredno zemljite biva istisnuto stambenom gradnjom niskih gustina i komercijalnim objektima. Urbano rasplinjavanje podstie potrebu za putovanjima i pojaava zavisnost od korienja privatnih automobila ime se pojaava zaguenje saobraaja, inicira vea potronja energije i vee emitovanje zagaivaa. Ovi problemi urbanih sredina su najistaknutiji tamo gde su gustine stanovanja niske (ispod 50 st./ha) i gde su dnevne aktivnosti (stanovanje, rad, kupovina) na veoj meusobnoj fizikoj udaljenosti. Sve zemlje lanice EU su na dobrovoljnoj osnovi prihvatile Evropsku perspektivu prostornog razvoja (ESDP)18 iz 1999. godine kojom su utvreni ciljevi i smernice za uravnoteen i odriv prostorni razvoj, i u okviru koje se treina od 60 usaglaenih politika direktno odnosi na problem kontrole fizike ekspanzije gradova. Pored toga, meu direktivama EU koje imaju uticaj na urbano korienje zemljita istiu se Direktiva o proceni uticaja na ivotnu sredinu (EIA)19 i Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA)20, kao i Direktiva o vodnoj osnovi21. U dokumentima EU koji sadre politike koje se odnose na urbane sredine, ponavljaju se sledei zahtevi: favorizacija velikih gustina naseljenosti, meovita upotreba zemljita, obnova korienja graevinskog zemljita i naputenih zgrada, kao i plansko irenje urbanih podruja umesto trenutnog urbanog rasplinjavanja. Strategija obuhvata ovakvu viziju kao vaeu osnovu za evropske gradove, ali u isto vreme istie da postoje ogranienja u vezi sa prihvatljivim gustinama naseljenosti (u nekim urbanim podrujima slabi kvalitet ivljenja usled
18
ESDP: European Spatial Development Perspective Towards Balanced and Sustainable Development of the Territory of the European Union (1999) ISBN 92-828-7658-6. 19 Directive 85/337/EEC as amended by Directive 97/11/EC. 20 Directive 2001/42/EC. 21 Directive 2000/60/EC.
23
prenaseljenosti). Vizija urbanog dizajna za gradove e se razvijati tako da reflektuje sadanje trendove postojanja viestrukih centara u gradovima i regionalnu dimenziju (koncentrisana decentralizacija). 2. Normativni okvir SCG odnosno Republike Srbije u oblasti urbanizma i arhitekture Nakon politikih promena u Srbiji i ukidanja sankcija meunarodne zajednice, poele su pripreme zemlje za pridruivanje Evropskoj uniji, te aktivno uestvovanje na razliitim meunarodnim konferencijama i preuzimanje obaveza koje proizilaze iz potpisanih meunarodnih ugovora (meunarodne konvencije i usvojena dokumenta na svetskim i evropskim konferencijama, itd.). Opredeljenje Republike Srbije u svim oblastima razvoja, pa samim tim i u oblasti urbanizma, jeste da donese strateka dokumenta koja su usklaena sa dokumentima Evropske unije. Tokom poslednjih decenija, koncept odrivog razvoja22 je prihvaen kao nain da se ivi u harmoniji sa ivotnom sredinom a veliki broj konferencija u periodu od Konferencije u Riju do Svetskog samita o ivotnoj sredini i razvoju u Johanseburgu 2002. godine, pokazuje da su lokalne vlasti veoma znaajne u planiranju i implementaciji odrivosti. Lokalne vlasti u svetu uestvuju u planiranju, rukovoenju i odravanju ekonomske i drutvene infrastrukture, iniciraju i nadgledaju proces planiranja, usvajaju lokalnu politiku zatite ivotne sredine i odgovarajuu zakonsku i podzakonsku regulativu i predstavljaju znaajan faktor u sprovoenju dravne regulative. Kao nivo vlasti koji je najblii obinom oveku, lokalne vlasti imaju najznaajniju ulogu u edukaciji i mobilizaciji javnosti za sprovoenje odrivog razvoja. U skladu sa tim, u okviru Programa zatite ivotne sredine i odrivog razvoja za gradove i optine Srbije 2004 2006, obrazovana je Interresorna grupa sa zadatkom da saini Nacrt strategije lokalnog odrivog razvoja. Ovu grupu su obrazovali predstavnici odbora Stalne konferencije gradova i optina, lokalnih samouprava, Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, Nacionalnog saveta za odrivi razvoj i tima za izradu Strategije za smanjenje siromatva i civilnog sektora. Suoavajui se sa izazovima u saradnji sa svim drugim nivoima vlasti, lokalne samouprave u Srbiji ostvaruju svoje napore na planu odrivog razvoja kroz aktivnosti u okviru svoje nadlenosti, a pre svega na sledeim poljima: Infrastrukture,
22
Pojam odrivi razvoj (engl. sustainable development) definie se kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjosti, tako da ostavlja mogunost buduim generacijama da zadovolje svoje potrebe i da se same razvijaju.
24
Prostornog i urbanistikog planiranja; Drutvenog razvoja; Zatite ivotne sredine; i Smanjenja siromatva
Ovako definisana akciona polja lokalnih vlasti u Srbiji u ostvarivanju odrivog razvoja u skladu su sa meunarodnim dokumentima na planu lokalnog odrivog razvoja.
25
2.1 Urbanistiko planiranje u domaem zakonodavstvu U okviru oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, na osnovu postojeeg Zakona o planiranju i izgradnji23 koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije 2003. godine, i njegovih nedavnih izmena i dopuna24 iz aprila 2006, optine su nadlene za izradu prostornih planova optine, generalnih planova i drugih urbanistikih planova (plan opteg ureenja, plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije). Kao vaan korak prilagoavanja evropskim standardima ivotne sredine, Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je decembra 2004. godine set zakona iz oblasti zatite ivotne sredine25: Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine i Zakon o zatiti ivotne sredine, koji su u skladu sa direktivama EU. Kod izrade urbanistikih planova, Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu propisana je izrada Izvetaja o stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, dok se za projekte za izgradnju objekata i radove vri izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Optinski organi su nadleni za izdavanje saglasnosti na Izvetaje o stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu za programe i planove koji se odnose na podruje optine, kao i za izdavanje saglasnosti na Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu za projekte izgradnje objekata i radova za koje odobrenje izdaju optine. Zakon o planiranju i izgradnji RS navodi kao ciljeve ureenja naselja: obezbeenje prostorne organizacija naselja, kojom se stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi; ouvanje i unareenje ukupnog graditeljskog naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih vrednosti naselja; dopunu postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti; obnovu i rekonstrukciju istorijskih i ambijentalnih celina; ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i ivotne sredine tog naselja, susednog naselja i regiona; usklaenost izgradnje infrastrukture i drugug ureenja javnog graevinskog zemljita. Optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd, za svako naselje mora u rokovima predvienim zakonom da donese jedan urbanistiki plan kojim je obuhvaen ukupan graevinski reon naselja.
23 24
Slubeni glasnik RS, br. 47/2003 Slubeni glasnik RS, br. 34/2006 25 Slubeni glasnik RS, br. 135/2004
26
Vrste urbanistikih planova koji se donose su: opti urbanistiki planovi (generalni plan i plan opteg ureenja); regulacioni planovi (plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije). Sastavni delovi urbanistikih planova su: pravila ureenja; pravila graenja; grafiki deo. Pravila ureenja sadre opis i objanjenje grafikog dela, opte urbanistike uslove i potrebne elemente definisane programom za izradu plana. Zavisno od vrste urbanistikog plana, pravila ureenja odreuju: podelu zemljita obuhvaenog planom na javno i ostalo graevinsko zemljite; celine i zone odreene planom; urbanistike uslove za javne povrine i javne objekte; blie odredbe o postrojenjima, objektima i mreama saobraajne, energetske, vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao i uslove za prikljuenje novih objekata na mree komunalne infrastrukture po zonama i celinama iz plana; posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja za izgradnju, prema mestu i vrsti objekata za izgradnju; ambijentalne celine od kulturno-istorijskog i urbanistikog znaaja, kao i popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski i drugi uslovi; lokacije propisane za dalju plansku razradu, za izradu urbanistikog projekta ili urbanistikog, odnosno arhitektonskog konkursa; opte i posebne uslove o zatiti ivotne sredine od razliitih vidova zagaenja i zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, nepogoda i unitavanja; ogranienja za izvoenje odreene vrste radova, odnosno graenje po zonama i celinama plana. Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i koji se odreuju po zonama ili celinama iz plana, prema specifinostima i potrebama naselja. Pravila graenja odreuju: vrstu i namenu objekata koji se mogu raditi pod uslovima odreenim planom, odnosno pod posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u toj zoni; uslove za obrazovanje graevinske parcele; poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata; najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata; uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila; uslove zatite susednih objekata; uslove prikljuenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu; arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovanje pojedinih elemenata objekata (materijali, fasade, krovovi i sl.); uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata; uslove zatite ivotne sredine, tehnike, higijenske, zatite od poara, bezbedonosne i druge uslove; posebne uslove za izgradnju objekata; posebne uslove kojima se javne povrine i javni objekti od opteg interesa ine pristupanim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti.
27
Grafikim delom plana prikazuju se planirano reenje, regulacija i nivelacija. Grafiki deo plana se izrauje na auriranom, odnosno overenom katastarskotopografskom planu ili na auriranom, odnosno overenom topografskom planu i auriranom, odnosno overenom katastarskom planu (podlozi). Podloge za izradu grafikog dela plana mogu biti analogne ili digitalne. 2.2 Postupak za izradu urbanistikog plana Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (l. 45 55) utvren je postupak za izradu urbanistikog plana. Izradi urbanistikog plana pristupa se na osnovu odluke o izradi urbanistikog plana, koju donosi organ nadlean za njegovo donoenje. Za optinu Vodovac, Skuptina grada Beograda je donosilac odluke uz prethodno pribavljeno miljenje Komisije. Inicijativu za izradu plana mogu da pokrenu i graani koji je dostavljaju optini, a ona je zatim prosleuje nadlenim gradskim organima. Odluka o izradi urbanistikog plana sadri podatke o vrsti plana, granici obuhvata plana, roku izrade plana i sredstvima za izradu plana. Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje, urbanistiki plan podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid. Struna kontrola, koju vri Komisija, obuhvata proveru opravdanosti planskog reenja, proveru usklaenosti urbanistikog plana sa zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona, usklaenost plana sa prostornim planom optine, odnosno urbanistikim planom naselja (u ovom sluaju Generalnim planom Beograda), urbanistikim standardima i normativima i odlukom o pristupanju izradi urbanistikog plana. Javni uvid traje najmanje 15 a najdue 30 dana od dana oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu. Nakon obavljenog javnog uvida, planska komisija grada sastavlja izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa prihvaenim primedbama i stavovima po primedbama, i na sednici planske komisije grada donosi se odluka o usvajanju predmetnog plana kojeg usvaja Skuptina grada. Kada Skuptina grada usvoji plan, on se objavljuje u Slubenom listu grada Beograda i tada plan stupa na snagu, to znai da za odreeno podruje za koje je plan raen postoje uslovi po kojima se moe graditi. Izmene i dopune postojeeg urbanistikog plana se vre na nain i po postupku propisanom za njegovo donoenje.
28
Deo C
VIZIJA BUDUNOSTI
1. Uloga razliitih aktera u razvoju oblasti urbanizma i arhitekture na Vodovcu u naredne tri godine 1.1 Organi Republike Srbije i grada Beograda Kao u veini zemalja u regionu, i u Srbiji su sistemi podrke oblasti urbanizma visoko centralizovani ali sa nedovoljno finansijskih resursa koji bi odrali ovakav okvir. Obezbeivanje uslova da urbanizam i arhitektura postanu nosilac ekonomskog razvoja na optini Vodovac podrazumeva uspostavljanje minimalnih standarda lokalnog odrivog razvoja. Prvi korak ka lokalnoj odrivosti bi trebalo da bude razvoj i implementacija planova kojima se ostvaruju osnovne ljudske potrebe: obezbeenje i dostupnost potrebnih koliina zdravstveno bezbedne vode za pie i raznovrsne hrane, adekvatno stanovanje, odgovarajua zdravstvena nega, efektivno obrazovanje i potovanje osnovnih ljudskih prava26. Shodno tome, delovanje organa na nivou Republike Srbije, odnosno grada Beograda treba da obuhvati: Razvijanje participativne demokratije, Efikasno i efektivno upravljanje, Preuzimanje odgovornosti za zatitu, ouvanje i obezbeivanje jednakog pristupa zajednikim prirodnim dobrima, Urbano planiranje kojim se ide u susret obezbeenju drutvenih, ekonomskih i ekolokih standarda, Ublaavanje/otklanjanje postojeih zakonskih i administrativnih barijera koje oteavaju funkcionisanje lokalnim optinskim vlastima. Prioritetne podsticajne mere na ovim nivoima podrazumevaju: Minimiziranje birokratskih zahteva razliitih vrsta, Podrku optini Vodovac u sferi finansiranja izrade programa i izvoenja krupnih infrastrukturnih zahvata, regulacije vodotoka, uvoenja sportskorekreativnih i kulturnih sadraja, ureenja seoskog podruja, podsticanja razvoja malih i srednjih preduzea, itd. (posebni fondovi), Intenzivniju i raznovrsniju strunu podrku, Dobru i stalnu komunikaciju sa graanima, Promociju znaaja i rezultata u oblasti urbanizma i arhitekture, itd.
26
Strategija lokalnog odrivog razvoja, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd, 2005, str. 49.
29
1.2 Uloga optine Vodovac U okviru svojih ingerencija, kao mogue aktivnosti u oblasti urbanizma i arhitekture, lokalna samouprava na optini Vodovac treba da uzme u obzir: Definisanje vizije lokalne zajednice, Izradu stratekog plana razvoja koji se sprovodi, Poboljanje i prilagoavanje optinskih propisa za razvoj infrastrukturnih sistema i urbanistikog planiranja kao podrka ekonomskom napretku optine uz zatitu i unapreenje ivotne sredine, Participaciju graana u donoenju odluka koje se tiu infrastrukturnog razvoja i urbanistikog planiranja (organizovanjem javnih rasprava, uvida, tribina) kao i vii nivo informisanosti graana, Kampanju za podizanje nivoa ekoloke svesti, Modernizaciju i tehniku opremljenost optinskih organa i slubi zaduenih za praenje urbanistikih planova i voenje katastarske evidencije, Razvoj geografskih informacionih sistema, Saradnju sa drugim optinama i institucijama na polju urbanizma, Koordinaciju svih razvojnih inicijativa i njihovu promociju kroz obezbeenje stalne, interaktivne veze lokalnih optinskih vlasti sa gradskim i republikim institucijama. 2. Prioriteti za kratkoroni i srednjoroni period Pri definisanju prioriteta u oblasti urbanizma i arhitekture koje bi trebalo sprovesti na optini Vodovac u narednom trogodinjem periodu, polo se od identifikacije urbanistikih problema koji se ovde javljaju, pri emu je teritorija optine Vodovac posmatrana na osnovu njene dve uoljive potceline gradska podruja i seoska podruja. I za jednu i za drugu potcelinu, osnovni problem je nedostatak ili dotrajalost vodovodne i kanalizacione mree, to dovodi do ozbiljnih ekolokih i zdravstvenih problema po stanovnitvo kako naselja podavalskog podruja (primer Ripnja koji zbog ovog problema ima stalnu pojavu utice meu stanovnitvom) tako i u nekim centralnim gradskim podrujima Vodovca (Lekino brdo, Marinkova bara), gde vie od polovine stanovnika koristi individualna reenja za kanalizaciju. Drugi veliki problem Vodovca je regulacija vodotoka. Naime, Vodovac lei na vodi, ali postoji oko 30 vodotoka na optini koji nisu regulisani (npr. u Ripnju, u podavalskim selima, na Banjici). Naalost, u dananje vreme, veina tih vodotoka slui kao kolektor smea. Uz ovaj problem treba pomenuti veliki broj divljih deponija na Vodovcu koje zahtevaju hitnu intervenciju i reavanje. Trei urbanistiki problem koji se javlja na Vodovcu tie se postojeih i planiranih saobraajnica. Prvenstveno treba reiti pitanje petlje kod Autokomande, a uspostavljanje novih saobraajnica poput UMP-a je od strane 30
optinskih vlasti prepoznato kao impuls dodatnim saobraajnim problemima. Deo UMP-a koji je predvien da preseca teritoriju Vodovca je zapravo kost u grlu Vodovca i po miljenju lokalnih aktera nema opravdanje. Pored toga, navedeno je da trase nekih saobraajnica koje su predviene za Vodovac prema Generalnom planu Beograda moraju biti izmenjene jer je deo zemljita kojim bi one trebalo da se prostiru ve iskorien. etvrti problem koji postoji u vezi sa urbanistikom problematikom na Vodovcu je nedostatak sportsko-rekreativnih i kulturnih sadraja. Za gradsko podruje Vodovca, sportsko-rekreativni sadraji su obuhvaeni sportskim centrima Banjica i umice, ali njihov kapacitet ne zadovoljava potrebe. Velika je potranja za malim terenima a nedostaju i bazeni. Kod seoskog podruja Vodovca, inicijativa postoji za aktiviranje turizma na Avali, za koju je uraen Program za Master Plan turistiko-sportskog i banjskog kompleksa. to se tie kulturnih sadraja na teritoriji Vodovca, oni sasvim izostaju (jedini bioskop koji je postojao je ukunut). Peti problem je nepostojanje studentskog centra. Naime, na Vodovcu je smeteno 5 fakulteta, 1 via kola i 2 studentska doma zbog ije prostorne razuenosti postoji potreba za uspostavljanjem jednog studentskog centra. Predloena je izrada mini-plana za vodovaki studentski grad kako bi studentska populacija mogla zadovoljiti svoje potrebe a da pri tom ne mora uvek da putuje do centra grada. esti problem koji se moe izdvojiti a tie se seoskog podruja Vodovca je neureenost sela. Primera radi, Ripanj se razvijao kroz bespravnu izgradnju. U selima nema tipizacije objekata. elja je da se sela uoblie i da svako ima svoj identitet ime bi se ojaala njihova turistika privlanost (seoski turizam i specifina ponuda lokalnih proizvoda), to je opet u skladu sa Programom za Avalu. Pitanje industrije na Vodovcu se tie budue lokacije (izmetanja) malih industrijskih postrojenja. Zbog prednosti bolje saobraajne povezanosti, predvieno je njihovo smetanje du trase koja spaja Vodovac sa Koridorom X. Trgovaki sadraji na Vodovcu bi trebalo da obuhvate izgradnju malih trgovakih centara umesto velikih objekata na periferiji (po ugledu na zapadni model). Neki trgovaki sadraji Vodovca su ve izgubljeni. To je sluaj sa Ulicom Vojvode Stepe koja je u prolosti bila etvrta po znaaju trgovaka ulica u Beogradu a sada je postala ulica banaka i menjanica. Na Vodovcu se nalaze objekti koji su vlasnitvo vojske (od Kumodrake do Ulice Vojvode Stepe; deo banjike ume; objekti na Avali) i zasad je nereeno da li e vojska neto od toga i pod kojim uslovima ustupiti optini Vodovac.
31
Vodovac ima i nekoliko znaajnih lokaliteta koji bi trebalo da budu pod zatitom, kao to je npr. neolitsko naselje na Banjici (na kom prostoru se sada nalaze bespravno izgraeni objekti, divlje deponije, privremeni parkinzi), nalazita oko Autokomande i spomen-kua uz Avalski put. Sledei identifikovane probleme u oblasti urbanizma na Vodovcu, definisana je lista prioritetnih ciljeva kao i predviene aktivnosti/mere, vreme sprovoenja, odgovorne institucije i oekivani efekti za svaki od ciljeva. Osnovne aktivnosti optinskih vlasti usmerene na pruanje podrke oblasti urbanizma bi trebalo u narednim periodima: kratkoronom (2006 - 2007. godine), srednjoronom (2006 2009. godine) i dugoronom (nakon 2009. godine) da se odvijaju u pravcima datim u tabeli 2. Tabela 2. Uspostavljanje povoljnijeg okruenja i podsticanje razvoja urbanizma i arhitekture na Vodovcu
Cilj Reavanje pitanja vodovoda i kanalizacije Aktivnosti/mere Vreme sprovodjenja 2006 2007. Odgovorna institucija Skuptina optine Oekivani efekti Usvojen strateki dokument .......................... .......................... Unapreenje kvaliteta ivota
Donoenje optinskih strategija razvoja vodovodne i kanalizacione infrastrukture ............ 2006 Iniciranje izrade 2007. planske dokumentacije ............ 2006 Zapoinjanje nekih od 2009. prioritetnih trasa
Regulisanje i ureenje Prilog konceptu vodotoka integralnog upravljanja vodama Savskog sliva
2006 2009. i nakon 2009.
Regionalno povezivanje
............ 2006
. Skuptina optine . JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i JP Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda JP Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, JVP Srbijavode . Skuptina
Regulisanje Topiderske reke i preko 30 manjih vodotoka Vodovca
.......................... Celovito
32
Reavanje pitanja saobraaja
optina radi reavanja zajednikih problema regulisanja vodotoka i problema divljih deponija Zapoeti reavanje petlje kod Autokomande Aktivacija SMT (spoljne magistralne tangente) Poboljanje saobraaja produenjem trase Beovoza Aktiviranje podruja Avale
2009.
optine, Predsednik optine Gradski sekretarijat za saobraaj . Republika direkcija za puteve
tretiranje problema
2006 2007. ............ 2006 2009. ............ 2006 2009. 2006 2007.
Direktan silazak na Niki put
.......................... Rastereenje saobraaja sa teritorije Vodovca .......................... . JP eleznice Bolji javni gradski prevoz Srbije Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za turizam . JP Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, Gradski sekretarijat za sport i mladinu Republiki zavod za zatitu spomenika kulture . Gradski sekretarijat za privredu Master plan za Avalu (izgradnja iare, skistaze, akva parka...) .......................... Zadovoljenje potrebe za ovom vrstom sadraja
Razvoj sportskorekreativnih sadraja
Izgradnja malih sportskih terena i bazena
............ 2006 2009.
Ureenje sela
Uspostavljanje tipizacije objekata u selima
2006 2009. i nakon 2009. ............ 2006 2009.
Regulisanje neujednaene gradnje .......................... Primena mineralnih i termalnih voda i uvoenje gasifikacije za razvoj staklenika Planska dokumentacija
Formiranje identiteta sela kroz razvoj lokalno specifine poljoprivredne proizvodnje
Razvoj kulturnih, obrazovnih i poslovnih sadraja
Prilagoavanje urbanistikih planova i urbanistikih projekata za formiranje
2006 2009.
Gradski sekretarijat za kulturu, JP Direkcija
33
studentskog centra sa ponudom kulturnoobrazovnih sadraja (knjiare, bioskopi) Iniciranje izmena planske dokumentacije koje bi omoguile formiranje poslovnog centra za MSP ............ 2006 2007.
za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda . Skuptina optine
..........................
3. Mogunosti finansiranja Finansiranje napred navedenih ciljeva prioriteta u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac moe se ostvariti na sledei nain: Reavanje pitanja vodovoda i kanalizacije. Optina Vodovac ne raspolae sredstvima koja bi mogla da uloi u ostvarenje ovog kao ni drugih prioritetnih ciljeva u oblasti urbanizma i arhitekture, ve je grad taj koji treba da izdvoji novana sredstva. Generalno, stav lokalnih zvaninika optine Vodovac je baziran na protivljenju finansijskoj participaciji graana pri reavanju ovog pitanja. Takoe, izvor finansijskih sredstava od stranih donacija je ve iscrpljen. Finansiranje reavanja pitanja vodovoda i kanalizacije na Vodovcu zavisi od toka procesa privatizacije koji treba da se izvri u Javnom komunalnom preduzeu Beogradski vodovod i kanalizacija. Regulisanje vodotoka. Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda koja je glavni finansijer za ureenje vodotoka je ve pokrenula ureenje Topiderske reke koja protie ne samo teritorijom Vodovca ve i drugih beogradskih optina. Za Vodovac najvei problem predstavljaju neregulisani vodotoci u Ripnju. U gradu nema novanih sredstava za realizaciju ovog cilja pa novac treba traiti iz republikih sredstava. Trebalo bi da regulisanje vodotoka Vodovca bude u ingerenciji JVP Srbijavode, a u okviru integralnog ureenja Savskog sliva kome optina pripada. Reavanje pitanja saobraaja. Finansiranje saobraajnica koje su na teritoriji koja je obuhvaena Generalnim planom Beograda je u nadlenosti grada, ali je delimino i u nadlenosti Republike, s tim da se ponekad nadlenosti Republike u ovom domenu ustupaju gradu. Razvoj sportsko-rekreativnih sadraja. Avala kao atraktivno podruje za realizaciju ovog cilja je na meti stranih investitora. Strane investicije e ii putem izdavanja koncesija za izgradnju. to se tie razvoja sportskorekreativnih sadraja van podruja Avale, Vodovcu nedostaju mali sportsko-rekreativni centri koji bi se lako mogli realizovati uz privatne investicije. Problem, meutim, lei u planskoj dokumentaciji koja nije
34
dovoljno fleksibilna da bi omoguila ulaganja privatnih investitora u razvoj ovih sadraja. Ureenje sela. Kod finansiranja projekata iji je cilj da se zadri ono to je tipino za jedno selo s tim da se uvedu i pozitivne strane modernog drutva, poput bolje infrastrukture, izvor sredstava se moe potraiti u EU, ali samo za izradu programa za projekte poput subpredgraa, dok se za njihovu realizaciju moraju ukljuiti privatni investitori. Razvoj kulturnih, obrazovnih i poslovnih sadraja. Ovaj prioritetni cilj na Vodovcu se moe ostvariti pomou finansija koje dolaze od privatnih investitora. Deo ovih investicija treba da se usmeri na izradu planske dokumentacije. Sadanja situacija je da, uprkos postignutim dogovorima sa vlasnicima zemljita na kome bi se mogao realizovati ovaj cilj, ulaganja privatnih investitora su esto sputana zbog duge procedure izmene i dopune Generalnog plana Beograda.
35
ANNEX 1
Spisak intervjuisanih osoba u procesu izrade dokumenta
Ime Dr Goran Markovi Ljiljana Radovanovic
Organizacija Optina Vodovac Optina Vodovac
Funkcija Menader Glavni strucnjak za zatitu ivotne sredine,prirodne resurse, socijalnu izdravstvenu zatitu Dipl. inenjer arhitekture Pomonik sekretara u gradskojupravi Dipl. in. geologije Referent za poslove informatike u Sektoru za geologiju i dokumentaciju
Marina Boi Novica Petrovic Dragana Drljaa
Urbanisticki zavod Beograda Sekretarijat za urbanizam i gradjevinske poslove Gradska uprava Sekretarijata za urbanizam i gradjevinske poslove
lanovi radne grupe Vesna Pei Optina Vodovac Marina Nenkovi
Glavni arhitekta Vodovac Institut za arhitekturu I urbanizam Prostorni planer Srbije
optine
36
ANNEX 2
Izvori korieni u izradi dokumenta

[1] An Agenda for Sustainable Construction in Europe, 2001 europa.eu.int/comm/enterprise/construction/suscon/sustcon.htm [2] Commission of the European Communities: Thematic Strategy on the Urban Environment. COM (2005) 718 final [3] Commission of the European Communities: Directive 2002/91/EC on the energy performance of buildings, 16.12.2002 [4] Commission of the European Communities: Sustainable urban development in the European Union: a framework for action. COM (1998) 605 final [5] Commission of the European Communities: The Competitiveness of the Construction Industry. COM (1997) 539 final, 04.11.1997 [6] Commission of the European Communities: Green Paper on the Urban Environment. COM (1990) 218 final, 27 June 1990 [7] European Commission: ESDP: European Spatial Development Perspective: Towards Balanced and Sustainable Development of the Territory of the EU, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg, 1999. [8] European Union: Towards an Urban Agenda in the European Union. Communication from the Commission. COM (1997) 197 final, 06.05.1997 [9] Expert Working Group on Sustainable Urban Transport Plans, Final Report, 17 December 2004 [online] europa.eu.int/comm/environment/urban/pdf/final_report050128.pdf [10] Internet izvor: Grad Beograd, Gradske optine: Vodovac, http://www.beograd. org.yu/cms/view.php?id=2102 [11] Internet izvor: Optina Vodovac, oficijelni veb sajt, http://www.vozdovac. org.yu/onama.html [30.05.2006.] [12] Milutinovi, S.: Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranje odrivog razvoja, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd, 2004 [13] Optinski informator: Moj Vodovac, broj 2, decembar 2005 [14] Stalna konferencija gradova i optina: Strategija lokalnog odrivog razvoja, Beograd, 2005 [15] The Council of the European Communities: Directive on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment, 85/337/EEC, 1985 [16] The Council of the European Communities: Directive on the assessment of the effects of certain plans and programmes on the environment, 2001/42/EC, 27.06.2001 [17] The Council of the European Communities: Directive on establishing a framework for Community action in the field of water policy, 2000/60/EC, 23.10.2000 [18] Urbanistiki zavod Beograda: Generalni plan Beograda 2021, Slubeni list grada Beograda, 15.10. 2003. [19] www.aalborgplus10.dk [20] Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS, br. 47/2003 [21] Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS, br. 34/2006 [22] Zakoni iz oblasti zatite ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004
37
ANNEX 3 Grafiki prilozi
38

Studija Razvoja Urbanizma I Arhitekture Na Opštini Voždovac

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija Razvoja Urbanizma I Arhitekture Na Opštini Voždovac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

STUDIJA RAZVOJA URBANIZMA I ARHITEKTURE NA OPTINI VODOVAC

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

URL:http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=2102 URL:http://www.vozdovac.org.yu/onama.html [30.05.2006.]

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Slika 1. Granica optine Vodovac b) na nivou GP

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

digitalni oblik 15/04.

digitalni oblik 23/04. digitalni oblik 14/05.

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

analogni oblik U proceduri usvajanja

Planovi pod rednim brojem 19, 21 i 25 nisu dostupni u grafikom obliku

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Moj Vodovac- optinski informator, broj 2, decembar 2005, str. 5.

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

IZAZOVI KOJE SU POSTAVILE EVROPSKA UNIJA I DRAVA U OBLASTI URBANIZMA I ARHITEKTURE

COM(1990) 218 final

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

COM (1997) 197 final COM (1998) 605 final

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Odrivi transport Odriva izgradnja Odrivi urbani dizajn

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

2006 2009. i nakon 2009.

Regulisanje Topiderske reke i preko 30 manjih vodotoka Vodovca

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Reavanje pitanja saobraaja

optine, Predsednik optine Gradski sekretarijat za saobraaj . Republika direkcija za puteve

Direktan silazak na Niki put

Razvoj sportskorekreativnih sadraja

Izgradnja malih sportskih terena i bazena

............ 2006 2009.

Uspostavljanje tipizacije objekata u selima

2006 2009. i nakon 2009. ............ 2006 2009.

Formiranje identiteta sela kroz razvoj lokalno specifine poljoprivredne proizvodnje

Razvoj kulturnih, obrazovnih i poslovnih sadraja

Prilagoavanje urbanistikih planova i urbanistikih projekata za formiranje

Gradski sekretarijat za kulturu, JP Direkcija

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda . Skuptina optine

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009

Planiranje u oblasti urbanizma i arhitekture na optini Vodovac 2006 -2009