AKTUELNO

Konsolidacija farmaceutskog trita predstavlja jedan od osnovnih elemenata u razvoju farmaceutske industrije i zdravstvenog sistema uopte. Iako je u prethodnom periodu farmaceutsko trite Srbije u znatnoj meri preoblikovano, ipak nije dolo do pune konsolidacije trita. U tekstu su analizirani efekti i oekivanja u pogledu dajleg sazrevanja farmaceutskog trita Srbije.

Konsolidacija farmaceutskog trita Srbije

Stanje i perspektive daljeg razvoja
Pie: IGOR LAZAREVI founding partner Aventin Partners; e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com

POJAM KONSOLIDACIJE TRITA

Tehniki gledano, konsolidacija trita (grane) predstavlja proces ukrupnjavanja trita tokom kojeg se manje kompanije, poslovne funkcije i proizvodni kapaciteti integriu u vee celine, i na taj nain ostvaruju sinergetske efekte. Sutinski gledano, konsolidacija trita (grane) predstavlja iri pojam i odnosi se, kako na pomenuto tehniko ukrupnjavanje trita, tako i na sazrevanje trita i pomeranje celokupnog trita ka optimalnom nainu funkcionisanja. Imajui to u vidu, jasno je da konsolidacija trita predstavlja mnogo vie od njego-

vog pukog ukrupnjavanja. Konsolidacija trita je pojam koji stoji u osnovi upravljanja ivotnim ciklusom grane. Naime, svaka grana svoj ivotni ciklus poinje kao manje ili vie fragmentirana, a kako se dalje razvija i pribliava fazi zrelosti, ona postaje sve vie i vie konsolidovana. Jedan od najboljih prikaza upravljanja ivotnim ciklusom grane predstavlja i pojam tzv. krive konsolidacije, koji su definisala tri autora1 , nakon analize merdera i akvizicija 1.345 kompanija tokom perioda od 13 godina. Prema ovom konceptu, svaka grana prolazi kroz etiri faze razvoja.

1. Graeme K. Deans, Fritz Kroeger, and Stefan Zeisel: The Consolidation Curve, Harvard Business Review, December 2002

24 | BB-Informator | 212

AKTUELNO

Ilustracija 1: kriva konsolidacije trita

Tabela 1: osnovne karakteristike faza konsolidacije trita

PARAMETRI Regulacija trita Veliina konkurenata Trina koncentracija Broj preuzimanja firmi Barijere ulaska Inovativnost Stopa rasta prihoda Preduzetniki duh Strategijski fokus Organizaciona struktura Odluivanje FAZA OTVARANJA Nizak nivo regulacije Male i mikro firme Do 30% Mali Niske Visoka Do 20% Visok nivo Kvalitet proizvoda Plitka, neformalna Koncentrisano FAZA OBIMA Srednji nivo regulacije Male i srednje firme 30-45% Srednji Relativno niske Srednja Do 15% Srednji nivo Finansijski ciljevi Funkcionalna, propulzivna Delimino koncentrisano FAZA FOKUSA Srednji nivo regulacije Srednje i velike kompanije 45-75% Srednji Relativno visoke Srednja Do 30% Srednji nivo Poslovna efikasnost Diviziona, formalna Delimino delegirano FAZA BALANSIRANJA Visok nivo regulacije Velike i globalne komp. Preko 75% Veliki Visoke Niska Do 20% Nizak nivo Planiranje i budetiranje Hibridna/matrina, korporativna Delegirano

FARMACEUTSKO TRITE SRBIJE

Farmaceutsko trite Srbije (tabela 1) predstavlja jedno od najveih trita zapadnog Balkana, koje se u poslednjih nekoliko godina nalazi pred ozbiljnim izazovima u pogledu finansiranja, rasta i razvoja. Naime, farmaceutsko trite Srbije u poslednje dve godine se smanjuje. Ukoliko se posmatra trite proizvodnje i uvoza, taj pad je iznosio 0,27% u 2010. godini i ak 10,48% u 2011. godini. Ukoliko se posmatra trite veleprodaje, taj pad je jo vei i iznosio je 15,3% u 2010. godini i ak 46,2% u 2011. godini. Farmaceutsko trite Srbije je tipino generiko trite, sa znaajnim ueem

domae proizvodnje. Osnovni strukturni pokazatelji su sledei: (1) uee generikih lekova je oko 60%, (2) uee domae proizvodnje je oko 50%, (3) uee lekova koji se kupuju na recept (Prescription Drugs) je oko 85%, a ostatak od oko 15% su OTC preparati, i (4) nadoknade za lekove (Reimbursement) iznose oko 30% ukupne veliine trita.

KONSOLIDOVANOST FARMACEUTSKOG TRITA SRBIJE

Ukoliko se koncept krive konsolidacije primeni na farmaceutsko trite Srbije, jasno se moe primetiti da se farmaceutsko

trite Srbije po najveem broju parametara nalazi na prelazu iz faze obima u fazu fokusa, tj. da spada u delimino konsolidovano trite. U prilog tome govore i sledei podaci. U pogledu trine koncentracije, koja predstavlja trino uee tri najvea konkurenta u odnosu na ukupno trite, farmaceutsko trite je mogue posmatrati na tri nivoa: trite proizvodnje, trite veleprodaje i trite maloprodaje. to se tie proizvodnje i uvoza (farmaceutsko trite u klasinom smislu), moe se primetiti da je trina koncentracija (Hemofarm, Galenika i Zdravlje) u poslednje tri godine stabilna i da ne prelazi iznos od 45%.

212 | BB-Informator | 25

AKTUELNO

Ilustracija 2: struktura farmaceutskog trita (trite proizvodnje/uvoza i trite veleprodaje) - procena

100%

100% 23.3% 24.0% 3.3% 13.0% 32.1% 23.9% 40%

Galenika Farmalogist

23.3%
Ostali

80% 49.7% 60% 4.3% 3.9% 12.8% 20% 29.2% 0% 2009 2010 2011 27.0% 30.7% 6.3% 5.6% 10.4% 6.1% 8.1% 6.5% 50.7% 48.5%

Uvoznici

80% 5.6% 10.5% 60% 28.5%

1.4%
Vetfarm

Ostali domai proizvoai Zdravlje

40%

18.1% 20% 36.8%

Unihemkom

Velefarm

Hemofarm

31.3%

25.1%

0% 2009 2010 2011

Meutim, ukoliko se posmatra trite ve- Drugi talas se dogodio u periodu izmeu ulaska relativno niske. Najbolji dokaz za leprodaje (veledrogerijsko trite), tri- 2004. i 2007. godine, kada su veinski preu- to predstavlja i: (a) ulazak na trite veeg na koncentracija (Velefarm, Unihemkom zete kompanije Jugohemija i Hemofarm i broja globalnih kompanija za proizvoi Farmalogist) u poslednje tri godine vari- kada je drava ponitila privatizaciju Jugo- dnju lekova i klinika ispitivanja, (b) ulara izmeu 70% i 75%, to ovaj segment tr- remedije. Trei talas se dogaa od 2001. go- zak na trite mladih domaih kompaniita ini u dobroj meri konsolidovanim. dine do danas i odnosi se na prodaju ja u oblasti proizvodnje lekova i (c) ulazak U pogledu veliine, najvei broj tri- kompanija koje su u steaju, tj. koje su banna trite trgovine lekovima (veledrogerinih subjekata je srednje veliine, naroi- krotirale (npr. Jugoremedija i Habit Pharm), je i apoteke) veeg broja malih i srednjih to u oblasti veleprodaje i maloprodaje le- kao i na veinsko preuzimanje kompani- preduzea. kova. Na tritu su prisutne skoro sve ja Actavis i Pharmaswiss na meunarodU pogledu inovativnosti i usvajanja multinacionalne kompanije u oblasti nom nivou. novih tehnologija, trenutna aktivnost proizvodnje lekova, bilo u formi predstaU pogledu barijera ulaska, a imajui na tritu u ovom pogledu je ograniena, vnitva, bilo u formi preduzea. Procenju- u vidu da je re o preteno generikom tr- kako zbog generike prirode trita, tako je se da velike kompanije ine oko 5% od itu sa predimenzioniranom veleprodaj- i zbog nedostatka finansijskih sredstava za ukupnog broja svih subjekata koji poslu- nom mreom, moe se rei da su barijere finansiranje inovacija. Ipak, u prethodnom ju na farmaceutskom triperiodu su usvojene neke tu Srbije, a da mala preduznaajne tehnologije i inozea ine najmanje 20% vacije, kao to su npr. ovlaIlustracija 3: struktura farmaceutskog trita trita, i to najee u obladavanje proizvodnjom liofi(osnovni parametri) - procena sti trgovine lekovima. lizatnih formi, razvoj ugo100% U pogledu preuzimavornih formi proizvodnje, Uvoz 48.5% 49.7% 50.7% nja, moe se konstatovati upravljanje farmaceutskim Domaa proizvodnja 51.5% 50.3% da su preuzimanja na farotpadom, kao i uvoenje 49.3% 80% maceutskom tritu relaodreenih inovacija u siOstalo 65.8% 70.3% 71.3% tivno zastupljena pojava. stemu distribucije lekova i 60% Sistem nadoknada Naime, od 2000-te do daupravljanja zalihama. 34.2% 29.7% 28.7% nas, pojavila su se tri talaU pogledu menadmen15% 12% 13% OTC preparati 40% sa preuzimanja. Prvi talas ta i strategije, farmaceutsko 88% 87% 85% Lekovi koji se kupuju se dogodio tokom 2002. gotrite Srbije se definitivno na recept dine, kada su veinski nalazi u fazi delimine kon20% 41% 44% 48% Inovativni lekovi preuzete kompanije Zdravsolidacije. (1) to se tie 59% 56% 52% Generiki lekovi lje, Jugoremedija i Zorka menadmenta, kod malih i 0% Pharma, i manjinski preusrednjih preduzea o je ba2009 2010 2011 zeta kompanija Hemofarm. ziran na preduzetnitvu,

26 | BB-Informator | 212

AKTUELNO

Tabela 2: preuzimanja na farmaceutskom tritu Srbije posle 2000-te

Vreme preuzimanja Septembar 2002 Septembar 2002 Novembar 2002 Decembar 2002 Jun-jul 2004 April 2007 Avgust 2006 Oktobar 2007 Maj 2011 Septembar 2012 Februar 2011 Oktobar 2012 Kupac Hemofarm Jaka80 Activa SEI i Wodal AG Actavis Delta Star Zaposleni i drava Stada Medela Nije bilo kupaca Nije bilo kupaca Valeant Pharmaceuticals Watson Pharmaceuticals Kupljena kompanija Zorka Pharma Jugoremedija Hemofarm Zdravlje Jugohemija Jugoremedija Hemofarm Jugoremedija Jugoremedija Habit Pharm PharmaSwiss Actavis Kupljeni udeo 60,1% 41,9% 19,5% 68,3% 77,0% 100,0% 98,0% 37,0% 92,8% 100,0% 100,0% 100,0% Cena kupljenog dela (mil. EUR) 14,7 15,8 3,9 3,5 n/p n/p 475,4 6,0 n/p 5,0 350 4.250

Izvor: Aventin Partners analiza

dok je kod velikih kompanija baziran na sistemima i procedurama i sporom procesu odluivanja. (2) to se tie strategijskog fokusa, kod skoro svih kompanija dominiraju finansijski ciljevi, koji su karakteristini za fazu obima u konsolidaciji grane. (3) to se tie organizacije i odluivanja, moe se primetiti da kod najveeg broja kompanija preovlauju funkcionalne i divizionalne forme organizovanja2. Ipak, vee farmaceutske kompanije imaju naprednu organizaciju, u kojima postoje jasne procedure planiranja i budetiranja, i postoji raslojenost menadmenta na nivoe. Takoe, postoji i veliki broj malih preduzea koja imaju klasinu preduzetniku organizaciju, baziranu na neformalnoj organizacionoj strukturi. (4) to se tie odluivanja, kod skoro svih farmaceutskih kompanija ono je u velikoj meri centralizovano, to je karakteristino za poetne faze konsolidacije. U pogledu regulacije trita, treba poi od injenice da je farmaceutsko trite jedno od najregulisanijih trita inae, sa visokim stepenom regulacije kako u oblasti istraivanja i razvoja, tako i u oblasti proizvodnje i prometa lekova. Srbija, kao zemlja koja ulae velike napore u oblasti harmo-

nizacije svojih propisa sa evropskim i svetskim standardima, ima razvijenu regulativu u skoro svim oblastima farmacije, od obavljanja farmaceutske delatnosti, preko stavljanja lekova u promet (registracija), praenja neeljenih reakcija (farmakovigilanca), sprovoenja klinikih ispitivanja, kontrole kvaliteta, formiranja cena, utvrivanja sistema nadoknada (pozitivne liste), sve do standardizacije (ISO i GxP) i regulisanja

proizvodnje, veleprodaje, maloprodaje i distribucije lekova. Ipak, regulativa nije u toj meri razvijena i primenjena da bi se moglo rei da je trite adekvatno regulisano, pre svega zbog dve stvari: Prvo, iako postoji detaljna regulativa, veliki broj propisa se ili ne primenjuje ili nije jasno definisano. Evo nekih primera. U oblasti upravljanja farmaceutskim otpadom postoji detaljna regulativa, ali njome

2 Funkcionalni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica u poslovne funkcije, kao to su: proizvodnja, prodaja, marketing, finansije, razvoj itd. Divizioni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica na divizije, koje se definiu prema geografskim celinama (npr. Evropa, Azija itd), prema kupcima (npr. veledrogerije, bolnice itd) ili prema proizvodima (npr. dijalizatori, OTC lekovi, kardio program itd). Hibridni i matrini modeli organizovanja su bazirani na kombinaciji postojeih modela, a najee se primenjuju tako to se centralne funkcije grupiu po funkcionalnom principu, a funkcije prodaje i marketinga ukrtanjem proizodnog i geografskog/trinog principa.

212 | BB-Informator | 27

AKTUELNO

nije reeno pitanje finansiranja. U oblasti praenja neeljenih reakcija, sistem predvien propisima nije u potpunosti primenjen u svim zdravstvenim ustanovama. U oblasti formiranja cena lekova, sistem formiranja nije usklaen sa promenama pariteta cena i deviznih kurseva. U oblasti standardizacije, postoje kompanije koje nisu primenile GMP i GDP standarde, iako ih zakon na to obavezuje. Drugo, u odreenim segmentima, regulativa jednostavno ne postoji. Primera radi, Srbija je jedina zemlja u okruenju koja nije primenila tzv. Bolar odredbu, po kojoj se omoguava upotreba patentiranih supstanci i pre isteka patentne zatite, u cilju razvoja novih lekova. Takoe, u Srbiji ne postoje fleksibilne forme finansiranja lekova u sistemu nadoknade, kao to je to npr. uvoenje sistema finansiranja na bazi ugovora o podeli rizika (Risk Sharing Agreements).

PERSPEKTIVE DALJE KONSOLIDACIJE TRITA

Imajui u vidu da je proces sazrevanja farmaceutskog trita Srbije usporen, to

zbog dejstva ekonomske krize, to zbog strukturnih problema trita, u narednom periodu moe se oekivati nastavak procesa konsolidacije farmaceutskog trita, a njegovi glavni pokretai e biti: Nastavak procesa preuzimanja. Moe se oekivati da e preuzimanja na farmaceutskom tritu Srbije ii u sledeim pravcima: (1) preuzimanje kompanija koje se nalaze u steaju zbog hroninog problema sa likvidnou, naroito u oblasti veleprodaje lekova (2) preuzimanja na meunarodnom nivou, koja e se reflektovati i na nivo srpskog trita i (3) privatizacija kompanija koje su u dravnom vlasnitvu, kao to su Galenika, Jugoremedija, Apoteka Beograd i druge apotekarske ustanove. Prema najavama iz Vlade, tokom 2013. godine oekuje se privatizacija Galenike i novi tenderi za prodaju Jugoremedije i Habit Pharma. Nastavak harmonizacije propisa. Imajui u vidu da je u dosadanjem periodu regulativa esto ila ispred praktine primene, kao i da su brojni propisi ostali nedoreeni, a neki jo uvek nisu ni doneti, u buduem periodu moe se oekivati nasta-

vak reformi u sistemu zdravstva, kao i zavretak harmonizacije propisa, a u okviru pristupanja EU. Novi ciklus inovativnosti i transfera tehnologija. U dosadanjem periodu, najvei broj transfera tehnologija izvren je od strane stranih kompanija, a inovativna delatnost je imala ogranien domet, najee u malim i srednjim preduzeima. Meutim, sa nastavkom reforme zdravstvenog sektora, kao i sa dodatnim vlasnikim prestrukturiranjem trita, moe se oekivati i novi ciklus inovativne delatnosti i transfera tehnologija, koji e biti jedan od osnovnih pokretaa daljeg sazrevanja trita. Podizanje kvaliteta upravljanja. Profesionalizacija upravljanja u javnim preduzeima jedan je od faktora koji e doprineti poboljanju kvaliteta upravljanja u farmaceutskoj industriji. Paralaelno sa ovim procesom, kultura korporativnog upravljanja dobija zamah u poslednjih nekoliko godina, tako da se moe oekivati i dalja profesionalizacija menaderskih funkcija, to e gurati farmaceutsko trite u pravcu dalje konsolidacije.

Prilog 1: poslovni pokazatelji u farmaceutskoj industriji (procena)

Kompanija PROIZVOAI Hemofarm Stada grupa Galenika A.D. Zdravlje-Actavis grupa Ostali (procena) UVOZNICI Jugohemija grupa PharmaSwiss d.o.o. Adoc d.o.o. Roche d.o.o. Inpharm d.o.o. Yusafarm d.o.o. Ostali (procena) VELEPRODAJA Velefarm grupa Unihemkom grupa Farmalogist d.o.o. Ostali (procena) UKUPNO - PROIZVONJA I UVOZ Broj zaposlenih 2009 2010 2011 6.802 2.424 2.671 656 1.051 2.068 412 272 94 68 53 8 1.161 2.514 565 303 352 1.294 8.870 6.620 2.332 2.744 498 1.046 2.252 444 294 108 71 66 9 1.260 2.411 571 211 366 1.263 8.872 6.216 2.091 2.725 557 843 2.278 400 306 122 54 70 13 1.313 1.872 398 167 375 932 8.494 Poslovni prihodi 2009 2010 2011 401 233 102 31 34 396 119 63 38 39 12 12 112 653 240 156 69 188 797 392 215 83 44 50 402 111 62 42 37 15 10 127 553 173 158 72 151 795 366 219 47 58 43 345 49 64 49 23 16 12 134 297 75 54 95 73 711 Neto dobitak/gubitak 2009 2010 2011 45,3 41,2 7,0 0,4 -3,3 14,6 2,1 2,8 2,3 0,7 1,0 2,1 3,5 -34,9 -24,1 2,0 0,9 -13,7 59,9 -38,0 -7,9 -10,0 1,3 -21,4 14,0 -0,9 6,8 1,4 0,8 1,3 1,2 3,4 -189,4 -153,0 -1,5 1,1 -36,0 -24,0 -181,6 -52,5 -115,6 -5,6 -7,9 10,6 -1,9 7,8 2,6 -0,1 1,3 -1,9 2,9 -74,6 -46,0 -13,7 2,2 -16,9 -170,9 Stopa rasta prihoda 2010 2011 -2,1% -7,8% -18,7% 40,6% 47,0% 1,6% -7,0% -1,9% 9,1% -5,8% 26,3% -20,4% 13,4% -15,3% -28,0% 1,0% 4,5% -19,7% -0,3% -6,7% 1,7% -43,8% 30,5% -14,0% -14,2% -55,9% 2,6% 17,1% -39,3% 5,5% 22,9% 5,5% -46,2% -56,8% -65,7% 33,2% -51,6% -10,5%

Izvori: APR, NBS, korporativni izvetaji, Aventin Partners analiza

28 | BB-Informator | 212