Aplikativni softver

-Verzije i modifikacije programa

Aplikativni programi
Izvrni (aplikativni) softver je podgrupa raunarskog softvera koja se bavi izvravanjem tano odreenih zadataka. Aplikativni programi su programi za resavanje razlicitih problema. Na primer: obrada teksta, rad sa tabelama, crtanje, rad sa bazama podataka, obradu slika, animacije, komponovanje i obradu zvucnih zapisa, igre,.. Ove programe pisu proizvodjaci racunara, specijalizovane softverske kuce, kao i sami korisnici.

Programi za obradu teksta sluze za:

1.

2.
3.

Unoenje teksta u racunar Modifikaciju unetog teksta Oblikovanje teksta za tampanje

Unoenje tekstaje poetno smiljanje i ukucavanje dokumenta. Modifikacija (editovanje) je svako menjanje sadrzaja domena. Oblikovanje (formiranje) je priprema dokumenta da lepo izgleda kada bude odtampan.

Editori su programi koji omoguavaju unoenje, ispravljanje, uvanje i tampanjeteksta. Oni su obino deo operativnog sistema raunara, ali ima i mnogo editora koje su napisali korisnici. Takvi editori imaju razliite dodatne mogunosti. Sada se uglavnom koriste samo za unoenje programa na nekom od programskih jezika i podataka za te programe.

Programi za rad sa tabelama

Ovi programi slue za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Sastoji se iz : Radne tabele- za unoenje i analizu podataka. Grafikoni- za graficko predstavljanje podataka Baze podataka- za obradu velikog broja informacija Buduci da su namenjeni za poslovne primene, ovi programi imaju i mogunost za brzo kreiranje razliitih izvestaja i grafikona.

Radne tabele se sastoje od elije u koje se unose podaci. Podaci mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se unose u elije direktno, dok se izvedeni formiraju u eliju pomou formula u kojima se pozivaju izvorni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama,krugovima,..) Promena jednog podatka u tabeli dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom.

Programi za upravljanje bazama podataka -koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logiki povezani skup podataka ini bazu podataka. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBM) ili DBMS (Data Base Manegement System).

Najosnovnije funkcije koje treba da obezbedi sistem za upravljanje bazama podataka su : kreiranje baze podataka ponovni pristup podacima modifikacija podataka sortiranje podataka kontrola pristupa podacima formiranje izvetaja

Kreiranje baze podataka obuhvata unosenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk, disketa, traka). Ponovni pristup podacima je postupak koji se sastoji od odreivanja mesta, odnosno nalaenja podataka na nosiocu informacija, formatiranje podataka i odreivanja traenog podatka meu podacima koji su na raspolaganju. Podaci ponekad moraju biti dodatno preureivani da bi dobili potreban oblik.

Modifikacija (auriranje) baze podataka podrazumeva: dodavanje novih podataka u bazu, uklapanje podataka i baze, izmene na podacima u bazi. Sortiranje baze podataka znai ureivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. Kontrola pristupa podacima je unutrasnje regulisanje toka odvijanja postupka upravljanja podacima. Ona utvruje da li neki korisnik moe da pristupi podacima i da ih menja, kao i postupak kada vie korisnika pristupa istom podatku.

Programi za obradu crtea

Ovi programi primenjuju se za predstavljanje crtea u raunaru na vektorski nain. Prema nameni mogu se podeliti na programe koji su vie namenjeni za dizajn i programe koji su namenjeni tehnikom crtanju. Naredbe u ovom programu su: za crtanje osnovnih grafikih objekata za manipulisanje objektima za transformaciju objekata za globalni pregled slike za korienje teksta i za dimenzioniranje

Programi za obradu slika, animaciju i obradu zvuka

Programi za obradu slike primenjuju se za predstavljanje slike u raunaru na rasterski nain (paint- programi). Koriste se za unosenje slike u raunar i njihovu obradu. Imaju sline naredbe kao i programi za obradu crtea. Programi za animaciju omoguavaju pomou raunara: pokretnih slika, filmskih sekvenci,.. omoguavaju i kominovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvunih efekata. Koriste se u projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova.. Programi za obradu zvuka se primenjuju za obradu zvucnih zapisa na slian nain kao to se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. iroko se primenjuju u muzikoj industriji.

Programi za proraune u nauci i tehnici se primenjuju na razliite proraune u nauci i tehnici: statike i dinamike proraune u graevinarstvu, mainskoj industriji, kontrolu proizvodnje.. Igre su posebna grupa aplikativnih programa koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Namenjene su razliitim uzrastima, od najmlae dece do odraslih ljugi.