UMEE RATOVANJA

ratovanja
CELOVITO IZDANJE
preveo i priredio Tomas Kliri

Umece

SUN CU

BEOGRAD 2009.

Umee ratovanja

Uvod prevodioca

Naslov originala: THE ART OF WAR - Sun Tzu Sva prava na prevod za Srbiju IP BABUN Urednik DRAGAN PARIPOVI Prevela sa engleskog ANA BELI Lektura GORAN BOJI Naslovna strana D&D DESIGNE STUDIO tampa LUKATAMPA Tira: 777 ISBN 978-86-83737-44-4

SADRAJ

Predgovor prevodioca Uvod prevodioca 1. Strategijske procene . Voenje bitke 3. Planiranje opsade 4. Formacija 5. Sila 6. Praznina i punoa 7. Oruana borba 8. Prilagoavanje 9. Manevrisanje vojskom 10. Teren 11. Devet zemljita 12. Napad vatrom 13. O korienju pijuna

7 9 47 63 71 88 97 104 118 129 134 147 153 168 172

Predgovor prevodioca q
Umee ratovanja (Sunzi bingfa/Sun-tzu ping fa), delo ije tekstove je pre dobrih dve hiljade godina prikupio tajnoviti kineski ratnik-lozof, i danas predstavlja najcenjenije i najuticajnije delo o strategiji, koje u Aziji pomno prouavaju savremeni politiari i vladari isto kao to su to inili vojni zapovednici i stratezi u prethodna dva milenijuma. U Japanu, koji se iz jedne feudalne kulture preko noi i na jedan krajnje direktan nain transformisao u kapitalistiko drutvo, savremeni izuavaoci Umea ratovanja sa velikim arom primenjuju strategiju ovog drevnog klasika na savremenu politiku i biznis. Zaista, u uspehu posleratnog Japana neki vide oigledan primer uspene primene Sun Cuovog naela koje proima ovaj klasik Najbolje je pobediti bez borbe. Kao jedna studija o anatomiji organizacija koje se nalaze u sukobu, Umee ratovanja moe se primeniti na svako takmienje i konikt u svetu, i to na svakom nivou - od interpersonalnog do internacionalnog. Cilj Umea ratovanja je nepobedivost, pobeda bez borbe, sticanje nesavladive moi koja proistie iz razumevanja zike, politike i psihologije konikta. Ovaj prevod Umea ratovanja ima nameru da predstavi drevni klasik kao deo velianstvene duhovne batine taoizma, uenja koje je izvrilo snaan uticaj ne samo na psihologiju ve i na nauku i teh-

Umee ratovanja

nologiju Istone Azije. Zato moemo rei da je taoizam nepresuan izvor uvida u ljudsku prirodu kojima obiluje ovaj toliko cenjeni prirunik za uspeh. Po mom miljenju, kada govorimo o Umeu ratovanja, teko da moemo prenaglasiti bitnost razumevanja njegovog taoistikog karaktera. Ovaj klasik strategije ne samo da je proet idejama velikih taoistikih dela poput Ji inga (Knjiga promene) i Tao te inga (Put i njegova mo) ve on nedvosmisleno potvruje da u osnovi svih tradicionalnih kineskih borilakih vetina lee taoistika naela. Nadalje, dok je Umee ratovanja bez premca u svom predstavljanju taoistikih naela, primena dubljih nivoa prakse njegove strategije zavisi od psiholokog razvoja pojedinca, a taj razvoj i jeste jedna od uih specijalnosti taoizma. Uveanje line moi, koje se tradicionalno povezuje sa primenom taoistike mentalne tehnologije, jeste po sebi deo kolektivne moi povezane sa primenom razumevanja psihologije masa kojoj poduava Umee ratovanja. Ono to je, moda, izrazito taoistiko u vezi Umea ratovanja, na takav nain da je ono preporuivalo sebe kroz istoriju sve do dananjih dana, jeste nain na koji se mo neprekidno ublaava jednim dubokim uticajem humanizma. Kroz kinesku istoriju, taoizam je bio ona umeravajua sila u uktuirajuim tokovima ljudske misli i delanja. Svojim uenjem da je ivot kompleks meudejstvujuih sila, taoizam je podravao kako materijalni tako i mentalni razvoj, a zatim i tehnoloki razvoj te svest o potencijalnim opasnostima samog tog razvoja, uvek nastojei da dovede u ravnoteu i materijalnu i duhovnu stranu oveanstva. Slino tome, u politici, taoizam je uvek stajao na strani vladara, ali i na strani naroda, on je uspostavljao i ruio kraljevine, u skladu sa zahtevima vremena. Kao klasik taoistike misli, Umee ratovanja je, dakle, ne samo knjiga o ratu ve i knjiga o miru, iznad svega orue razumevanja sutinskih korena sukoba i njegovog reavanja.

UVOD PREVODIOCA q

rema jednoj staroj prii, vlastelin koji je iveo u drevnoj Kini upitao je svog doktora, koji je poticao iz lekarske porodice, ko je iz njegove porodice najvetiji u toj profesiji. Lekar, ija je reputacija bila takva da je njegovo ime predstavljalo sinonim za kinesku medicinu, odgovorio je: Moj najstariji brat uoava duhovnu bolest i uklanja je pre nego to ona uzme maha u zikom telu, tako da mu je ime nepoznato, izuzev u najuoj porodici. Moj stariji brat, pak, lei bolest u samom zaetku, pa mu je ime poznato samo u okviru naeg susedstva. to se mene tie, ja putam krv, izdajem recepte i obavljam masau, tako da s vremena na vreme moje ime dopre do javnosti. Malo koja, od mnogih pria iz drevne Kine, uspeva da objasni na tako lep i slikovit nain sutinu Umea ratovanja, najvanijeg klasika nauke o strategiji. Jedan kritiar iz dinastije Ming je o ovoj prii o lekaru rekao: U njoj je iskazano sve to je sutinski vano za voe, generale, ministre u voenju drave i vojske. Vetina leenja i vetina ratovanja su u obinom ivotu dve potpuno razliite stvari, meutim neki njihovi aspekti se podudaraju: obe prihvataju injenicu, kako sama pria kae, da su po pravilu bolji oni koji su manje poznati; obe vetine primenjuju strategiju za reavanje konikta; u obe vetine je uoavanje korena problema klju njegovog uspenog reavanja.

TAOIZAM I UMEE RATOVANJA

10

Umee ratovanja Kao u prii o drevnim lekarima, tako se i u Sun Cuovoj lozoji vrhunac delotvornosti i strategije sastoji u tome da se konikt u potpunosti shvati kao suvian i nepotreban: Savladati neprijateljsku vojsku bez borbe je najvea vetina. I kao u prii o lekarima, Sun Cu objanjava da postoje razliiti stupnjevi u vladanju borilakim vetinama: vrstan poznavalac vojne strategije kvari neprijateljeve planove; onaj manje dobar raskida neprijateljeva saveznitva sa drugima; onaj jo slabiji napada neprijateljevu vojsku; onaj najgori opseda njegove gradove.* Kao to je u prii najstariji brat, iako najpametniji, sasvim nepoznat, a srednji brat, iako najrevnosniji, jedva poznat u javnosti, Sun Cu potvruje da su u drevnim vremenima veti ratnici pobeivali onda kada je do pobede bilo lako doi, pa glas o pobedi tih vetih ratnika nije dopirao do javnosti, a oni sami nisu dobijali nagrade za otroumnost niti medalje za hrabrost. Ova idealna strategija u kojoj ovek pobeuje bez borbe i ostvaruje najvie inei najmanje, nosi peat karakteristian za taoizam, drevnu tradiciju znanja u okviru koje se u Kini negovala isceliteljska i borilaka vetina. Tao te ing, ili Put i njegova mo, primenjuje iste drutvene principe kakve su primenjivali, prema Sun Cuu, ratnici u drevnim vremenima:
Planiraj teko dok je jo lako, veliko uradi dok je jo malo. Najtee stvari na svetu valja uraditi dok su lake, najvee stvari na svetu moraju se initi dok su male. Iz tog razloga mudraci nikada ne preduzimaju velike stvari i upravo zato ih oni uvek ostvaruju.

Uvod prevodioca prihvaeno je kako u lozofskim, tako i u politikim delima taoistikog kanona. Najvea dostignua Umea ratovanja, nivo nepobedivosti i nivo u kome nema sukoba, taoistika mudrost naziva duboko znanje i snano delanje. U Knjizi ravnotee i harmonije (Chung-ho chi Zhongo ji), srednjevekovnom taoistikom spisu, kae se: Pomou dubokog poznavanja principa mi saznajemo stvari bez vienja, pomou temeljnog praktikovanja Puta mi ostvarujemo stvari bez napora. Duboko znanje je znanje bez izlaenja iz kue, vienje puteva neba bez gledanja kroz prozor. Snano delanje znai svakodnevno jaanje, prilagoavanje svim situacijama. Naela Umea ratovanja daju do znanja da je uitelj-ratnik onaj koji poznaje psihologiju i mehanizme konikta tako duboko da je u stanju da prozre ba svaki neprijateljev pokret, sposoban da dela u potpunom skladu sa datim okolnostima, preputajui se njihovom prirodnom toku, ulaui sa svoje strane minimalan trud. Knjiga ravnotee i harmonije nastavlja da izlae taoistiko znanje sluei se terminima ratnikog puta:
Duboko znanje znai biti svestan nereda pre nego to nastupi, biti svestan opasnosti pre nego to nastupi, biti svestan poraza pre nego to nastupi, biti svestan propasti pre nego to nastupi. Snano delanje je vebanje tela bez optereivanja telom, vebanje uma bez robovanja umu, delovanje u svetu bez podlonosti svetovnim uticajima, obavljanje zadataka bez sputanosti. Dubokim poznavanjem principa ovek moe da preokrene nered u red, opasnost u sigurnost, unitenje u opstanak, nesreu u sreu. Snanim delanjem na Putu, ovek moe da uzdigne telo u kraljevstvo dugovenosti, um u sferu tajanstva, i tako dovede svet do mira, a ciljeve do ostvarenja.

11

Napisano pre dve hiljade godina, za vreme jednog dugog civilnog rata, Umee ratovanja proisteklo je iz istih drutvenih prilika kao i neki od najveih klasika kineske kulture, ukljuujui i Tao te ing. Koristei racionalan, za razliku od emocionalnog pristupa problemima reavanja sukoba, Sun Cu je pokazao da se pomou ispravnog razumevanja sukob moe ne samo reiti, ve i u potpunosti izbei. injenicu da taoistika misao provejava kroz Umee ratovanja primetili su mnogi ueni ljudi, tako da je ovo klasino delo o strategiji
* Uoite ponovo podudarnost Sun Cuovog saveta sa ve pomenutom medicinskom mudrou: kvarenje neprijateljskih planova je poput odravanja zdravlja da bi se sauvala otpornost na bolesti; kvarenje neprijateljevih saveznitava je poput izbegavanja zaraze; napadanje naoruane sile je poput uzimanja lekova; opsedanje gradova je poput preduzimanja hirurke operacije.

Kao to sugeriu ovi odlomci, azijski ratnici koji su koristili taoistike ili zen vetine da bi ostvarili duboki unutranji mir inili su to ne samo da bi pripremili um da bude svestan stalnog prisustva smrti, ve i da bi ostvarili senzitivnost koja je neophodna da bi se na situacije odgovorilo prirodno i bez razmiljanja. U Knjizi ravnotee i harmonije kae se:
Razumevanje u stanju mirovanja, ostvarenje bez elje za rezultatom, znanje bez vienja ovo je smisao i odgovor preobraavajueg Taoa. Razumevanjem u stanju mirovanja moe se shvatiti bilo ta, ost-

12

Umee ratovanja
varenjem bez elje za rezultatom moe se postii bilo ta, znanjem bez vienja moe se saznati bilo ta.

Uvod prevodioca Vie od hiljadu godina kasnije ratnike voe, koje su iskorenile ostatke drevnog kineskog robovlasnikog drutva i uvele humanistike principe vladanja, sastavile su klasine izreke Ji inga, jo jednog taoistikog teksta koji se tradicionalno koristio kao osnov borilakih i drugih vetina. Osnovni principi Ji inga imaju istaknutu ulogu i u Sun Cuovoj nauci o politikom ratu, ba kao to su od sutinskog znaaja i za pojedinane borbe, odnosno odbrambene tehnike u tradicionalnim borilakim vetinama koje su proistekle iz taoistikih vebi. Sledei veliki taoistiki tekst nakon Klasinog dela jin konvergencije i Ji inga je Tao te ing, koji je, poput Umea ratovanja, proizvod Razdoblja zaraenih drava, rata koji je besneo u Kini u sredini prvog milenijuma p.n.e. U ovom znaajnom klasinom delu preovladava stav prema ratu koji karakterie i Sun Cuovo praktino uputstvo: da je on razoran ak i za pobednike, najee je kontraproduktivan, i predstavlja razuman tok akcije samo kad nema drugog izbora: Ko u duhu istinskog Tao-a pomae vladaru savetuje ga da se okane oruja i primene sile jer takva dela mogu samo da mu se obiju o glavu. Gde armije prou tu trava ne raste kada oruja utihnu dolaze godine gladi. Oruja ukazuju na rava znamenja, od njih se klone sva stvorenja. On ih koristi samo kad nema drugog izbora. Spokojstvo i mir su za njega najvaniji. I kada odnose pobedu, ne likuje. Ko likuje u stvari se raduje optem stradanju. A ko se raduje optem stradanju ne moe ostvariti svoje ciljeve. Na slian nain, Umee ratovanja istie da su ljutnja i pohlepa osnovni uzroci poraza. Prema Sun Cu-u, pobeuje ne-emocionalni, rezervisani, smireni, nevezani ratnik, a ne onaj usijane glave to trai osvetu, ili pak ambiciozni lovac na blago. U Tao Te ingu je reeno: Ko je vian voenju nije ratoboran.

13

Kao i u Umeu ratovanja, irina svesti i delotvornost taoistikog adepta ostaje neprimeena, nepojmljiva za druge, jer se obinim ljudima kritini i presudni trenuci deavaju pre nego to njihova inteligencija uspe da ih pojmi. U Knjizi ravnotee i harmonije kae se:
Naknadna pamet i znanje do koga se dolo nakon to se neto ve dogodilo ne moe se nazvati razumevanjem. Ostvarenje do koga se stiglo nakon truda i izraene elje za rezultatom ne vredi zvati ostvarenjem. Znanje koje je usledilo nakon vienja ne vredi zvati znanjem. Sve to je veoma daleko od puta razumevanja i uinka. Uistinu, biti sposoban da ini stvari jo pre nego to nastanu, da osea stvari jo pre no to se pokrenu, da vidi stvari jo pre no to izniknu, to su tri sposobnosti koje se razvijaju u meusobnoj zavisnosti. I onda svaki oseaj vodi razumevanju, svako delovanje uinku, a oveku uvek sleduje blagodat i nagrada.

Jedan od ciljeva taoistike literature jeste da pomogne ljudima da razviju ovu posebnu senzitivnost i sposobnost reagovanja da bi se bolje nosili sa ivotnim prilikama. Knjiga ravnotee i harmonije pominje preobraavajui Tao u vezi sa analitikim i meditativnim uenjima predstavljenim u Ji ingu, klasinom priruniku koji prua formule za razvoj senzitivnosti i sposobnosti reagovanja na date okolnosti. Zajedno sa Ji ingom i ostalim klasicima taoistike literature, Umee ratovanja poseduje nemerljivo velike rezerve apstraktnog i metazikog potencijala. I poput druge klasine taoistike literature, ono razotkriva svoje tajne i nese u skladu sa mentalitetom itaoca i nainom na koji se on ispoljava u ivotu. Borilake vetine i taoistika tradicija sklopili su savez jo za vreme legendarnog utog Cara iz treeg milenijuma pre Hrista, koji je bio jedan od najvanijih kulturnih heroja Kine i veoma vana gura u taoistikom svetu. Prema mitu, uti Car je savladao divlja plemena pomou maginih borilakih vetina koje mu je preneo jedan taoistiki besmrtnik, a takoe se smatra da je on sastavio Klasino delo jin konvergencije (Yin-fu ching/Yinfu jing), drevno taoistiko delo koje prema predanju sadri kako ratnika tako i duhovna uputstva i tumaenja.

14

Umee ratovanja Ko je vian borenju nije gnevan. Ko je vian pobeivanju ne bori se. Strategija delovanja izvan sfere emocionalnog uticaja deo je generalne strategije nedokuivosti koju Umee ratovanja naglaava u karakteristinom taoistikom stilu; Sun Cu kae: Oni koji su veti u odbrani kriju se u najveim dubinama zemlje, oni koji su veti u napadu manevriu na najveim nebeskim visinama. Zato oni mogu da sauvaju sebe i ostvare potpunu pobedu. Taoistiki nain razmiljanja pridaje veliki znaaj tajnovitosti, poev od politike, pa sve do trgovake i zanatske sfere, gde, kako je reeno, dobar trgovac krije svoja blaga i deluje kao siromah, a dobar zanatlija ne ostavlja tragove za sobom. Ove izreke, kao i zagonetan pristup ratnikom umeu preuzeli su, i doslovno i gurativno, zen budisti kao najistaknutiji prouavaoci taoistikih klasinih dela i nastavljai ezoterinih borilakih vetina. Spise o civilnim i vojnim aspektima politikih organizacija nalazimo svuda u taoistikom kanonu. Knjiga Huainanovih Uitelja (Huainanzi/ Huai-nan-tzu), jedan od velikih taoistikih klasika rane dinastije Han, ere koja je usledila nakon dramatinog zavretka Razdoblja zaraenih drava, ukljuuje itavo poglavlje o taoistikoj vojnoj nauci koja predstavlja centralnu temu Umea ratovanja:
U borilakim vetinama, vano je da strategija bude nedokuiva, forma prikrivena, a pokreti neoekivani, tako da protivnik ostane bez odgovora. Ono to omoguava dobrom generalu pobedu bez ostatka jeste njegova nedokuiva mudrost i jedan nain delovanja koji ne ostavlja tragove za sobom. Jedino se na bezoblino ne moe uticati. Mudraci se kriju u nedokuivom, tako da se njihova oseanja ne mogu pratiti; oni svoje operacije izvode u bezoblinom, pa se njihove granice nikada ne mogu prei.

Uvod prevodioca I Sun Cu i Huainanovi uitelji, grupa taoistikih i konfucijanskih mudraca koje je bio okupio lokalni kralj, govore o nivou mudrosti gde nema sukoba, pa tako pobeda nije vidljiva oku obinog oveka, ali na kraju priznaju da se ovo proieno stanje veoma teko i veoma retko ostvaruje. Kao i Sun Cuovo Umee ratovanja, tako i strategija Huainanovih uitelja oznaava stvarni sukob kao poslednje reenje, kao operaciju koju treba izvesti samo u odreenim uslovima, uz odgovarajuu komandu.
General mora da vidi sm i da zna sm, to znai da vidi ono to drugi ne vide i da zna ono to drugi ne znaju. Videti ono to drugi ne vide zove se briljantnost, znati ono to drugi ne znaju zove se genijalnost. Briljantni geniji prvi pobeuju, to znai da je njihova odbrana neprobojna, a napad neodoljiv.

15

Rigorozna pravila taoistike vojne akcije mogu se porediti sa pravilima taoistike duhovne prakse. Metafore o miru i ratu nairoko se koriste u prirunicima o taoistikim meditacijama i vebama. Jedan od osnovnih principa taoistike prakse, koji potie iz uenja Ji inga, jeste ovladavanje prazninom i punoom koje ima kako zike, tako i psiholoke implikacije. Sudei prema jednom poglavlju u Umeu ratovanja, ovladavanje prazninom i punoom predstavlja klju za postizanje rezultata u taoistikim borilakim vetinama kakva je, na primer, apsolutni boks, i u organizacionim, ili drutveno-politikim vetinama civilne i vojne vladavine. Objanjavajui razumevanje praznine i punoe kao Puta do sigurne pobede, Huainanovi uitelji kau:
Ovo je pitanje praznine i punoe. Kada postoji prekid dobrih odnosa izmeu nadreenih i podreenih, kada su generali i ociri neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima, a nezadovoljstvo se nagomilalo meu vojnicima, to se zove praznina. Kada je civilno vostvo inteligentno, a vojno vostvo kvalitetno, kada nadreeni i podreeni isto misle, a volja i energija deluju zajedniki, to se zove punoa. Veti daju energiju ljudstvu da bi se lake suoilo sa prazninom drugih, dok manje veti, u suoavanju sa punoom drugih, uzimaju ljudstvu energiju. Kada blagostanje i pravda vladaju meu ljudima, kada obim drutvenog rada ispunjava nacionalne potrebe, kada je izbor dravnih

U Umeu ratovanja Sun Cu pie: Budi krajnje tajanstven, do bezoblinosti. Budi krajnje misteriozan, do beumnosti. Tako e postati reiser protivnikove sudbine.

16

Umee ratovanja
slubenika takav da zadovoljava ak i inteligentne, kada se u toku planiranja uzimaju u obzir i prednosti i mane, onda to predstavlja osnov sigurne pobede.

Uvod prevodioca
U drevnim vremenima, oni koji su vladali uspeno nisu se naoruavali, oni koji su bili dobro naoruani nisu stajali na liniju fronta, oni koji su stajali na liniju fronta nisu se borili, oni koji su se borili nisu gubili, a oni koji su gubili nisu propadali.

17

Politiku osnovu vojne moi, ili drutvenu osnovu moi ma koje organizacije, predstavljaju uenja koja prvo nalazimo u Ji ingu. U Umeu ratovanja se ovome poklanja najvea panja, jer prvi pasus prvog poglavlja, koje se bavi strategijom, govori o prouavanju Puta neke protivnike grupe a odnosi se na moralne odlike, koherentnost drutvenog poretka, popularnost vlade ili optu svest o dunosti. Prema Sun Cuu, pod odgovarajuim uslovima mala grupa moe savladati veliku; a meu uslovima koji to omoguavaju nalaze se pravda, red, kohezija i moral. Evo jo jednog od stubova kineske misli iji su znaaj takoe naglaavali Huainanovi uitelji u kontekstu vojne strategije:
Snaga nije samo stvar velike teritorije i brojne populacije, pobeda nije samo stvar ekasnog oruja, bezbednost nije samo stvar visokih zidova i dubokih rovova, autoritet nije samo stvar strogih naredbi i estih kazni. Oni koji zasnuju organizaciju sposobnu za ivot preivee ak i ako su mali, dok e oni koji zasnuju umiruu organizaciju nestati ak i ako su veliki.

Ovo su odjeci ideje o borbi kao poslednjem pribeitu, o pobeivanju bez borbe koji zagovara klasik Umee ratovanja, sledei uenje Tao te inga. Duge Liang takoe citira klasino upozorenje iz ovog cenjenog taostikog teksta: Oruja ukazuju na rava znamenja, njih treba koristiti samo kad nema drugog izbora, ali on takoe deli taoistiku istorijsku svest da je era starog oveanstva prola, pa je i on, poput Lao Cea, lino bio ukljuen u poar graanskog rata. Dugeova misao u okviru taoistikog kanona zato sadri kako racionalna gledita, tako i praktina uputstva za politiku i vojnu sigurnost bliska uputstvima drevnog Sun Cua:
Upravljanje vojnim poslovima pre svega podrazumeva upravljanje poslovima u pograninim, odnosno najisturenijim regijama, i to na takav nain da titi ljude od velikih nemira. Ovu vlast dri autoritet ili vojni prvak koji na vreme osujeuje nasilne i buntovne kako bi ouvao mir i bezbednost u svojoj oblasti. To je razlog zato je u naoj civilizaciji uvek neophodna borbena gotovost. Iz istog razloga ivotinje imaju kande i otrovne zube. Kada su srene i zadovoljne, one se igraju jedna sa drugom, a kada su ugroene, meusobno se napadaju. Ljudi nemaju kande i otrovne zube, tako da moraju da prave oruja da bi se zatitili. Tako narodi imaju armije da ih tite, vladari imaju svoje ministre. Kada je pomaga jak, nacija je bezbedna; kada je pomaga slab, nacija je u opasnosti.

Ovu temu takoe je naglaavao jedan drugi veliki vojni strateg u staroj Kini, Duge Liang iz 3.v. n. e, koji je sledio uenje Sun Cua i postao legenda zbog svoje genijalnosti:
Tao vojnih operacija lei u uspostavljanju sklada meu ljudima. Kada su ljudi u meusobnom skladu, borie se prirodno, bez prinude. Kada su ociri i vojnici podozrivi jedni prema drugima, ratnici nee stupati u vojsku; kada nema odanosti, sitne i neuke due e u potaji ogovarati i kritikovati. Kada nastane hipokrizija, ak i uz svu mudrost drevnih kraljeva ratnika ti nee moi da pobedi ni jednog jedinog seljaka, a kamoli gomilu njih. Zato se tradicionalno kae: Vojna operacija je poput vatre; ako se ne zaustavi, sagoree sama od sebe.

Dugeov status praktinog genija je tako veliki da su njegovi spisi, njegovi planovi, pa i dela koja su napisana o njemu, ukljueni u taoistiki kanon. Poput Umea ratovanja i taoistikih klasinih dela, Dugeova lozoja ratovanja pristupa pozitivnom kroz negativno, u taoistikom stilu ne-delanja.

Ovde se Duge neposredno nadovezuje na Sun Cua, naglaavajui znaaj vostva i njegovog uporita u narodu. U Sun Cuovoj emi, civilno i vojno vostvo spadaju meu prve stvari koje bi valjalo kritiki ispitati. Duge se takoe nadovezuje na Sun Cua i Huainanove uitelje kada zahteva da snaga vostva bude zasnovana na linim kvalitetima i narodnoj podrci. U taoistikoj misli, mo je moralna kao to je i materijalna, i veruje se da se moralna snaga manifestuje kao ovladavanje sobom i

18

Umee ratovanja ovladavanje drugima. Da bi objasnio snagu narodne odbrane, Duge pie:
Ona zavisi od generala kojima je povereno voenje vojske. Naime, general koji ne uiva popularnost ne moe pomoi naciji i ne moe predvoditi vojsku.

Uvod prevodioca
tera u bekstvo. Ako generalu nedostaje vizija a vojnicima snaga, sama strategija bez jedinstva svih pojedinanih volja ne moe biti dovoljna da unese strah u neprijateljske redove, ak i ako raspolaete sa milion trupa.

19

General koji ne uiva popularnost je onaj koji, prema drugom nainu tumaenja karaktera, porie ljude. Sun Cu naglaava jedinstvo razliitih volja kao osnovni izvor snage, a njegova minimalistika lozoja ratovanja prirodno izrasta iz centralne ideje o zajednikom interesu; na bazi ovog principa Duge Liang ponovo citira Tao te ing da bi izrazio ideal ratnika-mudraca koji se bavi drutvom u celini Oruja ukazuju na rava znamenja, njih treba koristiti samo kad nema drugog izbora. Duge takoe prati Umee ratovanja i u svom naglaavanju izbegavanja akcije bez odgovarajue strategije, kao i akcije za koju ne postoji potreba:
Pravilan nain da koristi oruje jeste da izvede operaciju tek nakon to si utvrdio svoju strategiju. Paljivo proui svojstva klime i terena, i pogledaj u srca ljudi. Poduavaj ih kako da koriste vojnu opremu, jasno utvrdi principe nagraivanja i kanjavanja, posmatraj strategiju neprijatelja, uvaj se opasnih deonica na putu, razlikuj bezbedna od opasnih mesta, sagledaj prilike u oba tabora, budi svestan kada treba da napreduje, kada da se povlai, razvijaj oseaj pravovremenosti, preduzmi defanzivne mere dok jaa svoje napadake snage, odlikuj vojnike za njihovu sposobnost, pravi planove za uspeh, razmatraj pitanje ivota i smrti i tek kada uini sve ovo, moe poslati armije u boj, poveriti ih generalima koji e imati snage da se izbore sa neprijateljem.

Pominjui Sun Cuovo klasino delo kao vrhunski prirunik uspene strategije, Duge zakljuuje svoj esej o vojnoj organizaciji sumirajui osnovne postavke Umea ratovanja, onako kako ih je on ukljuio u sopstvenu praksu, usredsreujui se na one aspekte treninga i raspoloenja ratnika koji potiu iz taoistike tradicije:
Nemojte gajiti neprijateljsko raspoloenje prema onome ko prema vama nije neprijateljski raspoloen, ne borite se sa onim ko vam se ne suprotstavlja. Ekasnu vetinu nekog inenjera moe uoiti samo ekspert, a planovi se u borbi mogu sprovesti samo pomou strategije Sun Cua.

Nadovezujui se na Sun Cua, Duge takoe naglaava prednosti neoekivanosti i brzine, to su dve stvari kojima se mogu prevazii naizgled nepremostive prepreke:
Planiranje treba da je tajno, napad brz. Kada se armija ustremi na cilj kao soko na plen, kada se bori silovito poput reke koja probija branu, neprijatelj e se ratrkati i pre nego to se vojska umori. Tako se pravilno upotrebljava impuls jedne vojske.

Kao to smo prethodno pomenuli, naglasak u Sun Cuovom Umeu je na nepristrasnosti, i ovo klasino delo ui nas kako da situacijama pristupamo bez suvinih strasti. I Duge u tom smislu sledi Sun Cua, naglaavajui znaaj briljivo isplanirane akcije:
Oni koji su veti u borbi ne pobesne, oni koji su veti u pobeivanju ne plae se. Stoga mudri pobeuju pre borbe, a neuki se bore da bi pobedili.

Brzina i koordiniranost, dve sutinski vane stvari za uspeh u borbi prema Sun Cuovom Umeu ratovanja, poivaju ne samo na stratekoj pripremljenosti, ve i na psiholokoj koheziji na koju se vostvo oslanja. Duge o tome pie:
General je komandant, korisno orue nacije. Kada prvo odredi strategiju, a onda krene da je sprovodi u delo, njegova komanda je kao noena bujicom, njegov osvajaki pohod je poput sokola koji se ustremljuje na plen. Poput zategnutog luka, poput maine koja se zagreva, on se sprema na silovit proboj, to i najmonije neprijatelje

Ovde Duge direktno citira Umee ratovanja, nadovezujui se na Sun Cuova upozorenja o posledicama slabog planiranja, uzaludnih akcija, bezvrednog ljudstva:
Drava biva iscrpljena kada je prinuena da kupuje hranu po visokim cenama, i osiromaena kada mora da dovlai namirnice izdaleka. Napadi ne treba da se ponavljaju, bitke da se mnoe. Koristi snagu u skladu sa mogunostima, svestan da e se ona istroiti od preterane

20

Umee ratovanja
upotrebe. Oslobodi se bezvrednih i zemlja e ponovo uivati u miru; oslobodi se nesposobnih i zemlja e cvetati.

Uvod prevodioca nekog taoistu ovakva izjava ne predstavlja nehumanost, nego vebanje nepristrasnosti, slino budistikom vebanju bezlinosti. Govorei u savremenim terminima, ova vrsta iskaza ne razlikuje se mnogo od opservacije nekog psihologa i sociologa koji tvrdi da stavovi, misli i oekivanja itavih nacija nisu samo zbir pojedinanih racionalnih odluka, ve u velikoj meri nastaju pod uticajem faktora ivotne sredine, a oni su izvan kontrole pojedinca, pa ak i itave zajednice. Kao to Sun Cuovo klasino delo potvruje, uloga ovakvog gledita u Umeu ratovanja nije da gaji jedan bezoseajan i krvoedni stav, ve da pomogne u razumevanju psihologije mase. Poznavanje metoda za manipulisanje narodom putem emocija podjednako je vano za one koji bi da to izbegnu, kao i za one koji bi da to praktikuju. Vieno u toj svetlosti, Umee ratovanja je poziv na oruje isto koliko je i neka studija o drutvenim klasama zalaganje za robovlasnitvo. Kroz temeljnu analizu politikih, psiholokih i materijalnih inilaca ukljuenih u neki sukob, Sun Cu ima za cilj ne da podstie ratovanje, ve da ga svede na minimum i da ga u potpunosti eliminie. Jedan bezlian stav da oveanstvo nije gospodar svoje sudbine moe biti neophodan da bi se ratnik oslobodio emocionalne upletenosti koja bi mogla da aktivira njegov iracionalan pristup sukobu; ali on ne moe biti, u taoistikom poretku stvari, alibi za destruktivno ponaanje. Kao protivteu ovom gleditu imamo pasus iz Tao te inga koji nam prua iru predstavu o Sun Cuovom uenju u Umeu ratovanja:
Ja imam tri blaga koja su mi draga. Prvo se zove ljubav; drugo se zove tedljivost, tree se zove neusuivanje da se ostvari preimustvo nad drugima. Kroz ljubav ovek moe postati hrabar, kroz tedljivost velikoduan. Ukoliko izbegava da stekne preimustvo nad drugima, moe uspeno da preivi. Ako se ovek odrekne dobrote i hrabrosti, ako se odrekne tedljivosti i irine, kao i poniznosti zarad agresivnosti, umree. Primena dobrote u bici vodi pobedi, primena dobrote u odbrani vodi sigurnosti.

21

Naposletku, Duge u tradiciji Tao te inga, Umea ratovanja i uitelja iz loze Huainana, pobedu vidi u nedukuivosti:
Veti napad je onaj za koga protivnici nemaju odbranu; veta odbrana je ona za koju protivnici nemaju napad. Zato vetim braniocima nisu potrebne zidine i utvrenja. Iz tog razloga visoke zidine i duboki rovovi ne garantuju sigurnost, a vrsti oklopi i otro oruje ne garantuju snagu. Ako se protivnici vrsto dre, napadni ih onda kada ne oekuju; ako imaju nameru da naprave front, pojavi se tamo gde ti se nimalo ne nadaju.

Ova zamisao da zna dok si za druge nesaznatljiv, stalno se iznova pojavljuje kao klju uspeha i predstavlja jednu od najsnanijih karika izmeu taoistike meditacije i Umea ratovanja, jer je tajna nevidljivosti u unutranjoj nevezanosti koju taoisti neguju radi nelinog posmatranja objektivne stvarnosti. Neka od lozofskih uenja ranog taoizma redovno se izuavaju u praktinim kolama kao osnovna naela za vebe linog razvoja. Upravo nam razumevanje praktinog aspekta taoistikih lozofskih uenja pomae da se izvuemo iz kandi paradoksa nastalog usled naizgled kontradiktornih stavova. injenica da Sun Cu sa najveom smirenou pouava ljude surovom umeu ratovanja dok ga istovremeno strogo osuuje, moe izgledati kontradiktorna ako se posmatra izvan konteksta sveobuhvatnog razumevanja ljudskog mentaliteta kakvo neguje taoistiko uenje. Istovremeno, podjednako uvaavanje veoma udaljenih gledita jeste mona taoistika tehnika, ije razumevanje moe da poniti dejstvo kontradikcije i paradoksa. Model paradoksa Umea ratovanja ponavlja se i u Tao te ingu, gde surovost i bezobzirnost, blagost i dobrota podjednako predstavljaju deo Puta mudraca. Nebo i zemlja nisu oveni za njih su ljudi poput rtvenih slamenih pasa; mudraci nisu oveni za njih su ljudi poput rtvenih slamenih pasa zapisao je lozof u Tao te ingu. Uasnuti sinolog sa Zapada, radei u Koreji 50-ih godina 20. veka, neposredno nakon zakljuenja mira, napisao je da je ovaj odlomak pustio sa lanca udovite, ali za

U svom klasinom delu uitelj Sun povezuje vojnu akciju sa vatrom koja e samu sebe unititi ukoliko nema ko da je zaustavi, pa ako njegova strategija uspeha bez sukoba i nije uvek realna i dostina, njegova strategija izuzetne ekasnosti moe makar da ublai besmisleno nasilje i razaranje. Taoistiki reeno, uspeh se esto postie nede-

22

Umee ratovanja lanjem, a strategiju Umea ratovanja tvori podjednako znanje o tome ta ne treba delati i nedelanje toga, kao i znanje o tome ta treba delati i delanje toga. Umee nedelanja koje ukljuuje nenametljivost, nesaznatljivost, nepojmljivost koji su u korenu azijskih borilakih vetina pripada grani taoizma poznatoj kao nauka o sutini. Umee delanja ukljuujui razne spoljanje tehnike drutvenih i borilakih vetina pripada grani taoizma poznatoj kao nauka o ivotu. Nauka o sutini je povezana sa stanjem uma, nauka o ivotu sa energijom. Kao i klasini taoistiki tekst, tako se i Umee ratovanja moe najpotpunije razumeti kroz ravnoteu obe strane. U kasnijim razdobljima, denitivan taostiki stav o toj temi ovekoveen je u Putu na Zapad (Hsi-yu chi/ Xiyou ji), jednoj od etiri izuzetne knjige iz dinastije Ming (1368-1644). Crpei iz ranijih taoistikih izvora iz Kine u doba mongolske invazije, ovaj izuzetan roman je klasian prikaz rezultata neega to bi se u taoistikim terminima moglo nazvati izuavanjem nauke o ivotu bez izuavanja nauke o sutini, materijalnog razvoja bez odgovarajueg psiholokog razvoja, ili reeno u Sun Cuovoj terminologiji, moi bez inteligencije. Centralni lik ovog romana je arobni majmun koji pronalazi jednu majmunsku civilizaciju i postaje njen voa utvrujui majmunsku teritoriju. Kasnije kralj majmuna pobeuje avola koji unosi zbrku u svet i otima mu ma. Vrativi se u svoju zemlju sa avolovim maem, majmunski kralj poinje da trenira maevanje. On ak ui svoje majmunske podanike kako da prave oruja-igrake i razne druge naprave pomou kojih e se igrati rata. Na nesreu, iako je vladar naroda, ratniki majmun kralj jo uvek nije nauio da vlada sobom. U svom logiki uvrnutom razmiljanju, majmun zakljuuje da ako susedni narodi primete majmunsko igranje, oni e zakljuiti da se ovi pripremaju za rat. U tom sluaju, oni e preduzeti mere predostronosti protiv majmuna, koji e se onda suoiti sa pravim ratom a biti naoruani samo orujem-igrakama. Tako kralj majmuna otpoinje trku u naoruanju, nareujui da se iz predostronosti pone nagomilavati pravo oruje.

Uvod prevodioca Ako vas zabrinjava to to itate opis politike iz 20. veka u jednoj knjizi iz 13. veka, sigurno e vas uznemiriti i injenica to su u knjizi staroj kao Biblija opisane taktike koje u dananje vreme koriste ne samo vojnici gerilci, ve i uticajni politiari i direktori korporacija. Kao i u Tao te ingu i Umeu ratovanja, poruka prie o kralju majmunu je razaranje iluzija, i ona predoava kretanje savremene naune misli nakon razvoda religije i nauke na Zapadu koji se odigrao pre vie vekova. Kralj majmuna iz prie primenjivao je silu bez mudrosti, kvarei prirodni red i poredak i pravei haos, sve dok ga nisu zaustavila ogranienja materije, koja ga je na kraju sasvim zarobila. Tada je impulsivno oduevljenje za njega izgubilo ar, pa je naposletku puten na slobodu da traga za naukom o sutini, pod uslovom da svoje znanje i mo ubudue dri pod kontrolom milosra, koje je izraz mudrosti i celovitosti bia. Do majmunove konane propasti dolazi nakon njegovog susreta sa Budom, koga su taoistiki nebeski besmrtnici prizvali da se pozabavi tvrdoglavom ivotinjom. Besmrtnici su pokuali da majmuna skuvaju u kotlu osam trigrama, to jest da ga podvrgnu treningu duhovne alhemije zasnovane na taoistikom Ji ingu, ali je on iskoio pre nego to su uspeli da ga oplemene. Buda zadaje poslednji udarac majmunovom ponosu tako to mu predoava nenadmaan zakon univerzalne relativnosti i zarobljava ga u planini pet elemenata, svetu materije i energije, gde on trpi posledice svog arogantnog ponaanja. Nakon pet stotina godina, Kuan Jin, mitska budistika svetica tradicionalno potovana kao personikacija univerzalnog milosra, pojavljuje se u zatvoru majmuna-pokajnika i izgovara sledee stihove: teta to arobni majmun nije sluio narodu, Nego je bezumno paradirao svojim herojskim delima u danima davno prohujalim. Prevrtljivog srca, pravio je dar-mar Na skupu besmrtika; S neuvenom drskou ak je krenuo po svoj ego U raj sree. Budui okruen stotinama hiljada trupa, Niko mu se nije mogao suprotstaviti; Sa najviih nebesa

23

24

Umee ratovanja On je grmeo i sevao. Ali sada, ukroen nakon susreta sa Budom, Da li e ikada uspeti da izae iz zatvora i ponovo pokae svoja dostignua svetu? Sada majmun moli sveticu da ga oslobodi. Svetica mu obeava da e ga osloboditi pod uslovom da se posveti traganju za uzvienim prosvetljenjem, i to ne samo za sebe, nego i za drutvo u celini. Konano, pre nego to pusti majmuna na slobodu da krene dugakim putem koji mu predstoji, svetica iz predostronosti stavlja prsten na majmunovu glavu, prsten koji e mu stezati glavu i izazivati nepodnoljivu glavobolju svaki put kad se izgovori odreena bajalica koja priziva milosre u odgovor na svaki novi rav postupak sa njegove strane. Umee ratovanja je stotinama generacija poznato kao vrhunsko delo strategije, ali je moda njegova najvea arolija u tom prstenu milosra koji Sun Cu stavlja na glavu svakog ratnika koji pokua da koristi ovu knjigu. I kao to istorija pokazuje, arobne rei koje steu prsten izgovaraju se svaki put kada ratnik na njega zaboravi.

Uvod prevodioca strunjak za rat, na slian nain govori o Putu kao neemu to navodi ljude da streme istim ciljevima kao i njihove voe. Ispitivanje vremena, pitanje koje godinje doba je idealno za akciju, takoe je povezano sa brigom za ljude, i to brigom kako za narod, tako i za vojnike i vojne slubenike. Sutinska tema ovde je izbegavanje prekida produktivnih aktivnosti ljudi, onih koje zavise od godinjih doba, i izbegavanje ekstremnih vremenskih uslova koji bi mogli naneti tetu trupama na terenu. Teren takoe valja paljivo prouiti u smislu razdaljina, stepena teine putovanja, dimenzija i bezbednosti. Pomo izvidnika i lokalnih vodia ovde je od velike vanosti, jer, kao to Ji ing kae, goniti divlja bez vodia znai zalutati u ipraju. Kriterijumi koji Umee ratovanja nudi za procenu kvaliteta vojnog vostva su tradicionalne vrednosti iji znaaj se naglaava i u konfucijanizmu i u srednjevekovnom taoizmu: inteligencija, pouzdanost, humanost, hrabrost i ozbiljnost. Prema velikom zen budisti Fu anu: Humanost bez inteligencije je poput polja koje se ne obrauje. Inteligencija bez hrabrosti je isto to i gajiti povre a ne uklanjati korov. Hrabrost bez humanosti je isto to i sejati, ali ne obavljati etvu. Ostale dve vrline, pouzdanost i ozbiljnost, osobine su pomou kojih vojskovoe obezbeuju lojalnost i poslunost vojske. Peta stavka koju bi valjalo ispitati je disciplina, i ona je povezana sa koherentnou i ekasnou neke organizacije. Disciplina je povezana sa vrlinama kakve su pouzdanost i ozbiljnost kod vojskovoa, jer su u njoj ugraeni mehanizmi nagraivanja i kazne. Od izuzetne je vanosti da se utvrdi jasan sistem nagraivanja i kanjavanja koji e ratnici prihvatiti kao pravedan i nepristrasan. Ovo je bila misao vodilja legalizma, lozofske kole koja je takoe nastala u Razdoblju zaraenih drava, i u kojoj se naglasak stavljao na racionalnu organizaciju i vladavinu zakona, umesto na personalistiku feudalistiku vladavinu. Nadovezujui se na diskusiju o navedenih pet stavki, Umee ratovanja ide jo dalje, naglaavajui sredinji znaaj obmane i varke: Vojna operacija ukljuuje obmanu. ak i ako si sposoban, pravi se da nisi. Iako si ekasan, pravi se da nisi. Element iznenaenja, tako vaan za pobedu uz maksimum ekasnosti, proistie iz ovekovog poznavanja

25

STRUKTURA I SADRAJ UMEA RATOVANJA

Umee ratovanja, proeto lozofskom i politikom milju Tao te inga, takoe podsea na ovo veliko taoistiko klasino delo i po tome to je u velikoj meri sainjen od aforizama koji se najee pripisuju jednom tajanstvenom, skoro legendarnom autoru. Neki taoisti posmatraju Tao te ing ne kao potpuno originalno delo, ve kao prenoenje drevne mudrosti, koju je njen autor sastavio i razradio, a takav je sluaj i sa Umeem ratovanja. U svakom sluaju, oba dela poseduju opti obrazac prema kome se glavne teme ponavljaju u tekstu u drugaijim okvirima. Prva knjiga Umea ratovanja posveena je znaaju strategije. Kao to je reeno u Ji ingu, voe svoja dela planiraju na poetku. I: Voe razmatraju probleme i nastoje da ih spree. Jezikom vojnih operacija reeno, Umee ratovanja izdvaja pet stvari koje bi valjalo razmotriti pre nego to se preduzme akcija: Put, vreme, teren, vojskovoe, disciplina. U ovom kontekstu, Put (Tao) je povezan sa civilnim vostvom, ili pre sa odnosom izmeu politikog vostva i naroda. Prema taoistikom i konfucijanskom shvatanju, pravedna vlast je proeta Taom i Sun Cu,