VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: UPRAVLJANJE KVALITETOM

IMPLEMENTACIJA OHAS 18001 SISTEMA U JP PTT SRBIJA

Mentor Prof. Dr. Goran Dai

Studenti Cvetianin Marija urevi Bojana Joksimovi Ivana Stai Vanja Drobnjak Ivana

199-074/11 99-052/11 199-102/11 199-051/10 199-067/10

Beograd, Januar 2013.

SADRAJ
LITERATURA......................................................................................................................................................11

UVOD
Specifikacija OHSAS 18001 definie Sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu kao deo ukupnog sistema upravljanja, koji olakava upravljanje rizicima u zatiti zdravlja i bezbednosti na radu povezanim sa poslovanjem organizacije. To obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, procedure i resurse za razvoj, primenu, ostvarenje, preispitivanje i odravanje politike zatite zdravlja i bezbednosti na radu date organizacije. Prema ovoj specifikaciji organizacija je: kompanija, korporacija, firma, preduzee, institucija ili asocijacija ili njihov deo, bilo inkorporiran ili ne, javni ili privatni,koji ima svoje funkcije i administraciju.

1.

PROCES PROCENE, UPRAVLJANJA I INFORMISANJA O RIZIKU

Svaki sloen proces, pa i ovaj,ima svoje osnovne delove potprocese, a oni zadatke i aktivnosti. Osnovni procesi imaju svoje ulaze, izlaze, aktivnosti i resurse, kojima je neophodno upravljati. esto su izlazi jednog procesa, ulazi drugog. To su i osnove procesnog pristupa. Proces procene, upravljanja i informisanja o riziku,kao i svaki drugi, ima svog vlasnika,sto je u lanu 18. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl. Glasnik RS, br. 72/2006.) iskazano na sledei nain: Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika odreuje jedno ili vise lica odgovornih za sprovoenje postupka procene rizika. Shodno tome, i u JP PTT Srbija sve poinje upravo donoenjem Odluke o pokretanju procene rizika i Plana sprovoenja postupka procene rizika u samom preduzeu. Nakon donoenja odluke, ista se dostavlja direktorima radnih jedinca, koji dalje dopisom obavetavaju upravnike svih posta u okviru svoje radne jedinice. Dopisom se daju uputstva i smernice za prikupljanje potrebne dokumentacije i podataka neophodnih za izradu akta o proceni rizika,te u skladu sa usvojenim planom i metodologijom lice, koje je odreeno kao odgovorno za sprovoenje postupka procene rizika,pristupa fazi izrade akta o proceni rizika. S obzirom na to da je JP PTT saobraaja jedan veliki poslovni sistem (36 radnih jedinica), radi lake sistematizacije podataka,neophodnih za procenu rizika u odreenoj radnoj jedinici, Direkcija za pravne poslove - Sektor za upravljanje rizikom dostavlja predlog anketnog lista i tabelarnog prikaza podataka o objektima,instalacijama i opremi za rad. Po potrebi,a u cilju kvalitetnije izrade akta o proceni rizika, moe se angaovati konsultantska ustanova sa licencom,sto je omogueno Odlukom o dopuni odluke o pokretanju postupka procene rizika (Na osnovu lana 19. Statuta Javnog preduzea PTT saobraaja Srbija). Evropska komisija je definisala da je procena rizika (risk assessment) samo jedna od tri komponente procesa u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu. Druge dve su: upravljanje rizikom (risk management) i informisanje o riziku (risk communication). Iz ovoga se,takodje, moe zakljuiti samo jedno,a to je da se radi i zaista sloenom procesu koji u sebi objedinjuje sve tri komponente - potprocesa. 1.1. PRVA KOMPONENTA - PROCENA RIZIKA

Regulisana je Pravilnikom kojim se ureuju i nain i mere za otklanjanje rizika,sto poslodavac utvruje aktom o proceni rizika. Krajnji rezultat sveukupnih aktivnosti na donoenju ovog akta,u skladu sa navedenim Pravilnikom,je izjava poslodavca data u okviru Zakljuka lan 14. taka 4 - kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene mere za bezbednost i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika. 1.2. DRUGA KOMPONENTA - UPRAVLJANJE ILI MENADZMENT RIZIKOM

Definisan je u meunarodnim standardima, pre svih u Specifikaciji BSI OHSAS 18001:1999 i novoj verziji iz 2007. Godine,o zdravlju i bezbednosti na radu (Occupational Health and Safety Management systems, Specification OHSAS 18001:2007). Kad je re o ukupnom sistemu upravljanja potrebno je osvrnuti se na Sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001 I Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14001. Danas vise nije mogue odvojiti sistem bezbednosti i zdravlja na radu od sistema zatite ivotne sredine,sto ce u budunosti da se odrazi na meunarodne standard i na pravne regulative. Standard ISO 14001 je predstavljao model po kome je uraen ISO 9001:2000 i Specifikacija OHSAS 18001. Time se postigao odreeni nivo optosti i kompatibilnosti u cilju olakavanja integrisanja sva tri
5

sistema u organizacijama koje ele da ih uvedu. Teko je zamisliti implementaciju specifikacije OHSAS 18001 bez prethodnog ili ,sto je najracionalnije, istovremenog postupka uvoenja i rada u skladu sa sva tri sistema. Tada govorimo o Menadmentu Integrisanim Sistemima (IMS), ali i o upravljanju sveukupnim kvalitetom (TQM-Total Quality Management). 1.3. TREA KOMPONENTA-INFORMISANJE O RIZIKU

Regulisana je zakonom i odnosi se na obavezu poslodavca da obavetava zaposlene i njihove predstavnike o uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koje nastaju njihovim uvoenjem, kao i da u takvim sluajevima donese odgovarajua, uputstva za bezbedan rad; takodje poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika, itd. 1.4. PLAN SPROVOENJA POSTUPKA PROCENE RIZIKA U JP PTT SAOBRAAJA SRBIJA Plan se sastoji iz jedanaest segmenata: Pravni osnov za procenu rizika : - Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05) - Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl. glasnik RS, br. 72/06) - Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu zaposlenih u JP PTT saobraaja Srbija (sl. PTT glasnik, br. 461/1) - Direktiva 89/391 EU o uvoenju mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.
1.

2. rizika:

Organizacija i koordinacija sprovoenja, izmena i dopuna postupka procene

Generalni direktor preduzea: donosi odluku o pokretanju postupka procene rizika u JP PTT saobraaja Srbija; daje saglasnost na Plana sprovoenja i postupka procene rizika; donosi zakljuak o sprovedenoj proceni rizika, koji sadri i izjavu kojom se obavezuje da ce primenjivati sve utvrene mere za bezbedan i zdrav rad. Konsultant (pravno lice sa licencom, ukoliko bude angaovan): daje smernice i uputstva za sprovoenje postupka procene rizika Direktor Sektora za upravljanje rizikom: koordinira sve aktivnosti vezane za sprovoenje postupka procene rizika Direktor radne jedinice: koordinira sve aktivnosti vezane za sprovoenje postupka procene rizika u radnoj jedinici Lice za bezbednost i zdravlje na radu: organizuje i sprovodi aktivnosti vezane za procenu rizika za sva radna mesta u radnoj okolini, u svojoj organizacionoj celini; daje predlog direktoru za imenovanje procenjivaa,koji ce aktivno uestvovati u postupku procene rizika,u svojoj organizacionoj celini Procenjivai (odreuje ih direktor na predlog lica za bezbednost i zdravlje na radu): pruaju informacije o opasnostima i tetnostima na konkretnim radnim mestima,na osnovu svoje strunosti i znanja iz odreenih oblasti

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu: uestvuje u izradi akta o proceni rizika 3. 4. Spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje rizika Konsultant pravno lice sa licencom,ukoliko bude angaovan Sluba medicine rada Procenjivai iz organizacionih celina Preduzea Metode za vrenje procene rizika: KiNNEY Metoda; H&S&E Metoda

Pri emu se nivo rizika izraunava prema obrascu P=ExPxF (E = posledice; P = verovatnoa; F = uestalost, tj. izlaganje opasnosti) Opis klasifikacije rizika: Prihvatljiv; Mali - potreban oprez-resiti ga redovnom procedurom - radnim uputstvom; Umereni - potrebne mere - moraju se utvrditi odgovornosti rukovodstva; Visoki - potrebna brza reakcija od strane vieg rukovodstva - zahtevati poboljanje od prvog pretpostavljenog; Ekstremni rizik - prekinuti aktivnost - potrebna momentalna akcija od strane najvieg rukovodstva. 5. Faze i rokovi za procenu rizika:

Prikupljanje optih podataka o poslodavcu(poslovno ime, sedite,delatnost,podaci o licima koja vre procenu rizika i licima koja uestvuju u procenjivanju rizika). Opis tehnolokog i radnog procesa,opis sredstava za rad i sredstva i opreme za linu zatitu na radu (objekti koji se koriste kao radne i pomone prostorije, oprema za rad,konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomone konstrukcije i objekti,sredstva i oprema za linu zatitu na radu, sirovine i materijali koji se koriste i drugi potrebni elementi). Snimanje organizacije rada (uvid u akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kao i neposredna provera propisane organizacije rada i fizikog stanja). Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini (utvrivanje postojeeg stanja vri se na osnovu azurnih strunih nalaza o pregledima i ispitivanjima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, praenjem i posmatranjem procesa rada i radnih aktivnosti na radnom mestu i u radnoj okolini,prikupljanjem informacija od zaposlenih i drugih izvora). Razvrstavanje i grupisanje prepoznatih i utvrenih opasnosti i tetnosti. Procenjivanje rizika za svaku prepoznatu, odnosno utvrenu opasnost ili tetnost, uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima odreenim odgovarajuim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima, standardima i preporukama. Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika u saradnji sa Slubom medicine rada. Utvrivanje radnih mesta sa poveanim rizikom. Odreivanje posebnih zdravstvenih uslova koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa poveanim rizikom na osnovu ocene Slube medicine rada.

6.

Nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika:

- iz postojeih evidencija, nadlenih organizacionih celina Preduzea, koje poseduju odgovarajuu dokumentaciju; - iz evidencija koje poseduju lica za bezbednost i zdravlje na radu (struni nalazi od pravnih lica sa licencom,uputstva za bezbedan rad,uputstva za odravanje i dr.). 7. informisanje procenjiva rizika:

- Obavljae se odravanjem zajednikih sastanaka lica za bezbednost i zdravlje na radu i procenjivaa, davanjem smernica i uputstava procenjivaima u cilju prikupljanja relevantnih podataka za izradu akta o proceni rizika. 8. Koordinacija izmeu procenjivaa rizika:

- Odravanjem sastanaka izmeu procenjivaa odgovarajuih strunosti, a na inicijativu lica za bezbednost i zdravlje na radu. 9. Nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih:

- Sastavljanjem upitnika sa unapred pripremljenim pitanjima i ponuenim odgovorima, koji su od znaaja za procenu rizika na konkretnom radnom mestu,kao i neposrednim razgovorom sa zaposlenima. 10. Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama: - Periodino izvetavanje predstavnika zaposlenih o fazama izrade akta o proceni rizika,kao i rezultatima procene rizika i preduzetim merama u cilju smanjenja povreda na radu,profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. 11. Druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dopune postupka procene rizika: - U zavisnosti od specifinosti tehnolokog postupka - Akt o proceni rizika podlee izmenama i dopunama,prilikom uvoenja nove tehnologije,pojave novih opasnosti i tetnosti, akcidentnih dogaaja i drugo. Postupak procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini uvodi se sa ciljem da se opasnosti i tetnosti u potpunosti otklone, emu treba teiti u vodjenju postupka. Meutim, kako to najee nije mogue, nivo opasnosti i tetnosti treba smanjiti na najmanju moguu meru. Uvoenjem principa procene rizika i sprovoenje propisane procedure procene,poslodavac moe veoma efikasno da sagleda bezbednost i stanje radnih uslova na svim radnim mestima i u radnoj okolini u svom preduzeu ili ustanovi i da finansijska sredstva, koja je duan da odvaja za poboljanje bezbednosti i uslova rada,pravilno usmeri za reavanje konkretno odreenih nedostataka ili nepravilnosti vezanih za ovu problematiku. Ako imamo u vidu da se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu promovie sistem bezbednosti i zdravlja na radu kojim se vrsti stalno unapreivanje i poboljanje bezbednosti i

zdravlja na radu,osiguranje zdravih radnih uslova sa tenjom ka ostvarivanju dobrobiti na radu i da je dunost poslodavca da sprovodi ovaj sistem, sa sigurnou se moe izvesti zakljuak da je usvojeni princip procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini veoma pogodan metod za preduzimanje i primenu preventivnih mera od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. U postupku obezbeivanja i primene preventivnih mera poslodavac je odgovoran i duan da preduzme sve mere da zaposlenima osigura bezbedne i zdrave radne uslove. Radi ostvarivanja sto boljih radnih uslova, a sa ciljem stalnog unapreivanja stanja bezbednosti i zdravlja na radu,poslodavac je u obavezi da u postupcima primene preventivnih mera osigura usvojene principe iz odredbe lana 12. Zakona,odnosno sledee principe: Organizuje rad tako da u najveoj moguoj meri izbegava rizike; Obavi procenu rizika koji se ne mogu izbei i preduzima mere za njihovo otklanjanje ili svoenje na najmanju moguu meru; Prioritetno otklanja rizike na samom izvoru njihovog nastajanja; U postupku primene preventivnih mera za bezbedan rad sprovodi principe prilagoavanja rada svakom pojedincu, naroito kada je u pitanju konstruisanje radnog mesta, izbor radne opreme i izbor radnih i proizvodnih metoda,izbegavanje monotonog rada ili rada pri veoj odreenoj brzini (rad po normi) i smanjenjem njihovog dejstva na zdravlje i sl.; Primenu mera prevencije,radi otklanjanja rizika,ostvaruje prilagoavanjem rada na tehnikom napretku (korienjem savremenih metoda i sredstava); Primenjuje princip zamene opasnih sa manje opasnim ili potpuno bezopasnim sredstvima rada ili materijalima; Razvija koherentnu sveukupnu politiku prevencije koja pokriva tehnologiju,organizaciju rada,obavljanje poslova,radne uslove(uslove radne okoline),socijalne odnose i uticaje ostalih faktora koji su u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu; U postupku primene mera prevencije daje prednost kolektivnim merama za bezbedan i zdrav rad u odnosu na pojedinane mere (reenja); Kao mere prevencije, naroito u odreenim sluajevima (rad sa opasnim stvarima i materijalima) koristi metod davanja odgovarajuih uputstava i instrukcija zaposlenima. Implementacija, upravljanje i stalno unapreivanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Specifikacijom OHSAS 18001 odnosi se pre svega na procenu rizika,zatim definisanje ciljeva, program realizacije, organizaciju i realizaciju, merenje uinka i evaluacije i na kraju preispitivanje, kao provera efikasnosti primene akta o proceni rizika.

ZAKLJUAK
U svetu rada promene su mnogobrojne,raznovrsne: tehnike, tehnoloke, demografske, organizacione, tranzicione, legislativne, saznajne, korporativne i razne druge. Nove informacione tehnologije,automatizacija,dalja mehanizacija,novi materijali i neprekidni rast proizvodnje,nose sa sobom,pored dobrih osobina i sve vea optereenja za ljudski organizam koji nije u stanju da se prilagodi tako visokim zahtevima savremene tehnologije i promenama uslova rada. Transfer tehnologija cesto ima negativnu konotaciju,jer se opasne i zastarele tehnologije iz industrijskih zemalja prenose u zemlje u razvoju i novoindustrijalizovane zemlje, kakva je i naa zemlja. Nepripremljenost na nove i prikrivene opasnosti izvor su povreivanja i oteenja zdravlja sa dalekosenim posledicama. Zatita ivotne sredine i odrivi razvoj postaju imperative i preduslovi opstanka civilizacije. Rad u saglasnosti sa meunarodnim standardima,posebno iz grupe 14000,postaje neophodnost. Standardizacija, akreditacija i drugi oblici usaglaavanja deo su razvoja i potrebe za samoodranjem privrednih subjekata. Upravo iz tog razloga potrebno je i da zaposleni stiu i primenjuju znanja iz ovih oblasti. Usklaivanje propisa sa Optom direktivom 391/89 i pojedinanim direktivama EU ima za rezultat promene u propisima i standardima o dozvoljenim vrednostima, to pred poslodavca i lice za bezbednost i zdravlje na radu, slubu medicine rada i druge stavlja obavezu da rade u skladu sa ovim promenama. Promene u znanju se dogaaju svakodnevno,potreba za sticanjem novih znanja je izraena i kroz razliite vidove edukacije koje u ovoj oblasti nisu bile nikad brojnije. Brojne su, dakle, promene koje je Zakon stavio pred sve uesnike u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu i njima treba upravljati.

10

LITERATURA
1. Upravljanje kvalitetom, Dr Zoran ekerevac, 2. Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,Vera Boi-Trefalt, Simo Kosi, Boo Nikoli, 3. www.posta.rs

11