Prividni poloaji nebeskih tela z

Osnovni elementi nebeske sfere, horizontski koordinatni sistem

Nebeska sfera predstavlja sferu jedininog poluprenika na koju se projektuju likovi c c svih nebeskih tela. Za centar nebeske sfere mogu se uzeti: 1. 2. 3. 4. centar Zemlje cantar Sunca centar masa sunevog sistema c posmatra c

U zavisnosti od izbora centra nebeske sfere imamo respektivno: geocentrinu, helioc centrinu, baricentrinu ili topocentrinu nebesku sferu. c c c Vertikala je najprirodniji osnovni pravac na Zemljinoj povrini (pravac rezultante sile s Zemljine gravitacije i centrifugalne sile nastale njenim obrtanjem - materijalizuje se pravcem mirnog viska). Vertikala preseca nebesku sferu u dvema dijametralno suprotnim takama: c zenitu i nadiru. Moe se rei da je zenit najvia taka iznad glave posmatraa. z c s c c Pravi horizont predstavlja veliki krug nebeske sfere nastao presekom ravni koja dodiruje Zemlju u mestu posmatranja sa nebeskom sferom i upravna je na vertikalu (razliit od c prividnog horizonta !!!). Pravi horizont deli nebesku sferu na vidljivu i nevidljivu stranu. Vertikalni krug (Vertikal) je svaki veliki krug koji sadri vertikalu. Prvi vertikal prolazi z kroz istonu i zapadnu taku horizonta. Almukantari su mali krugovi paralelni sa pravim c c horizontom. Nebeska obrtna osovina (Svetska osa) predstavlja zamiljeni produetak Zemljine obrtne s z osovine. Nebeski ekvator predstavlja veliki krug po kojem ravan upravna na nebesku obrtnu osovinu (ravan nebeskog ekvatora) see nebesku sferu. Deklinacijski krug je veliki c krug koji sadri svetsku osu. Dnevni paralel je mali krug paralelan nebeskom ekvatoru. z Nebeski maridijan predstavlja veliki krug koji sadri nebesku obrtnu osovinu i zenit. Prez sek meridijana i pravog horizonta jesu take N (severna) i S (juna). Du NS predstavlja c z z podnevaku liniju. Presek nebeskog ekvatora i pravog horizonta jesu: zapadna (W) i c 1

istona (E) taka horizonta. Nebeski ekvator deli nebesku sferu na juni i severni deo. c c z Prvi vertikal je veliki krug koji nastaje presekom nebeske sfere sa ravni koja je upravna na ravan meridijana odnosno predstavlja veliki krug normalan na meridijan. Ekliptika predstavlja veliki krug nebeske sfere po kojem se vri prividno godinje kres s tanje Sunca. Nagib ekliptike prema ekvatoru iznosi priblino 23 .5. Ekliptika osa predz c stavlja osu upravnu na ravan ekliptike (Ekliptika osovina). Ona prodire nebesku sferu c u takama, ekliptikim polovima. Ekliptika i ekvator seku se u dvema takama: taki, c c c c taki prolene ravnodnevice i taki, taki jesenje ravnodnevice. Prilikom svog prividnog c c c c godinjeg kretanja Sunce prolazi kroz taku oko 21. marta. s c Svako nebesko telo, tokom svoga dnevnog kretanja po nebeskoj sferi, opisuje mali krug nebeske sfere: dnevni paralel. Karakteristini poloaji u kojima se moe nai nebesko telo c z z c pri dnevnom kretanju su: 1. 2. 3. 4. 5. izlaz nebeskog tela prolaz nebeskog tela kroz meridijan prolaz nebeskog tela kroz prvi vertikal najvea digresija nebeskog tela c zalaz nebeskog tela

Za izlaz i zalaz karakteristino je da je tada visina nebeskog tela 0 (z = 90 ). Pri c prolasku nebeskog tela kroz meridijan izdvajamo tri razliita poloaja: c z 1. gornju kulminaciju severno od zenita 2. gornju kulminaciju juno od zenita z 3. donju kulminaciju Gornja kulminacija predstavlja trenutak prolaza nebeskog tela kroz nebeski meridijan mesta i moe biti severno ili juno od zenita. z z Pri prolasku nebeskog tela kroz prvi vertikal azimut1 iznosi 90 odnosno 270 . Trenutak najvee digresije nebeskog tela jeste trenutak kada vertikalni krug kroz nebesko telo c tangira njegov dnevni paralel. Ugao izmedu pravog horizonta i pravca ka severnom nebeskom polu predstavlja geografsku irinu mesta. s Sferni koordinatni sistemi odredeni su osnovnom ravni, osnovnim pravcem i pravcem upravnom na osnovnu ravan. Za osnovnu ravan moe se uzeti: z 1. ravan pravog horizonta 2. ravan nebeskog ekvatora 3. ravan ekliptike
1

Vidi 1.1.

Slika 1: Elementi nebeske sfere (Prema [3].) 4. galaktika ravan c 5. ravan Zemljinog ekvatora U zavisnosti od osnovne ravni mogu se denisati sledei koordinatni sistemi: c 1. 2. 3. 4. 5. 6. mesni horizontski koordinatni sistem mesni ekvatorski koordinatni sistem nebeski ekvatorski koordinatni sistem ekliptiki koordinatni sistem c galaktiki koordinatni sistem c geografski koordinatni sistem

1.1

Mesni horizontski koordinatni sistem

U mesnom horizontskom koordinatnom sistemu za osnovnu ravan uzima se ravan horizonta, za osnovni pravac, pravac podnevake linije a normalan pravac, pravac vertikale. c Deniu se dve koordinate: azimut i visina. Azimut (A) je ugao koji se meri u ravni pravog c horizonta od june take do preseka pravog horizonta sa vertikalnim krugom kroz nebesko z c telo. Meri se u retrogradnom smeru (Smer kazaljke na satu2 .). Azimut moe uzimati z slede vrednosti: 0 A 360 . Visina (h) je ugao koji se meri u vertikalnoj ravni od c ravni pravog horizonta ka vizuri nebeskog tela . Moe uzimati vrednosti: 0 h 90 na z vidljivom delu i: 90 h 0 na ne vidljivom delu. Najvea visina odgovara prolasku c kroz meridijan. Zenitna daljina (z) predstavlja ugao koji se meri od pravca ka zenitu do vizure nebeskog tela. Moe uzimati vrednosti od: 0 z 180 . Zenitna daljina predstavlja dopunu z visine do 90 : z + h = 90 . Horizontski koordinatni sistem naziva se i mesni jer svaki posmatra ima svoj meridijan c i podnevaku liniju. c
2

Smer Zemljine rotacije je direktan.

Primeujemo da bi horizontske koordinate nebeskog tela u zapadnoj i istonoj taki c c c horizonta bile respektivno: A = 90 , h = 0 ; A = 270 , h = 0 . Na slian nain se c c mogu odrediti horizontske koordinate nebeskih polova, severnog i junog respektivno: z A = 180 , h = ; A = 0 , h = . Slika br. 2 predstavlja horizontski koordinatni sistem. Bilo koje nebesko telo je odredeno visinom i azimutom.

Slika 2: Horizontski koordinatni sistem (Prema [3].)

2
2.1

Elementi nebeske sfere izvedeni iz njenog prividnog dnevnog obrtanja, ekvatorski koordinatni sistem
Mesni ekvatorski koordinatni sistem

Za osnovnu ravan, u mesnom ekvatorskom koordinatnom sistemu, uzima se ravan nebeskog ekvatora. Deniu ga dve koordinate: asovni ugao (t) i deklinacija (). Prva s c koordinata, asovni ugao, rauna se u ravni ekvatora meridijana (od pravca ka Q na slici c c br. 3) do preseka ravni deklinacijskog kruga sa ravni nebeskog ekvatora. Rauna se u c retrogradnom smeru. Moe uzimati vrednosti: 0 t 360 . Kako se asovni ugao meri z c u ekvatorijalnoj ravni, moe se izraziti u vremenskim jedinicama. Tada vai: 0h t 24h z z h h zbog: 360 = 24 , 1 15 . Deklinacija je ugao koji se meri u ravni deklinacijskog kruga od nebeskog ekvatora ka vizuri ka nebeskom telu. Deklinacija moe uzimati vrednosti: z 0 90 severno od nebeskog ekvatora i: 90 0 juno od nebeskog ekvatora. z Polarna daljina (p) je ugao koji se meri u ravni deklinacionog kguga od severnog nebeskog pola ka vizuri nebeskog tela. Moe uzimati sledee vrednosti: 0 p 180 . z c Polarna daljina predstavlja dopunu deklinacije do 90 . Kako svaki posmatra ima svoj meridijan i ovaj koordinatni sistem je mesni. c Primeujemo da bi ekvatorske koordinate nebeskog tela u zapadnoj i istonoj taki c c c h h horizonta bile respektivno: t = 6 , = 0 ; t = 18 , = 0 . Na slian nain mogu se odredc c 4

Slika 3: Ekvatorski koordinatni sistem (Prema [3].) iti ekvatorske koordinate zenita i nadira: t = 0h , = ; t = 12h , = , kao i ekvatorske koordinate severne i june take horizonta: t = 12h , = 90 ; t = 0h , = 90 . z c - treba obratiti panju, kada je vrednost asovnog ugla: 0h t 12h tada azimut Takode, z c moe uzimati sledee vrednosti: 0 A 180 . z c

2.2

Nebeski ekvatorski koordinatni sistem

Posmatrajui koordinate mesnog ekvatorskog koordinatnog sistema, moemo primetiti c z da se asovni ugao nebeskog tela menja sa rotacijom Zemlje (Nebesko telo se kree po c c dnevnom paralelu.). Deklinacija pak ostaje konstantna. U nebeskom koordinatnom sistemu deniu se dve koordinate. Prva, ve denisana, je s c deklinacija. Druga koordinata nebeskog ekvatorskog koordinatnog sistema je rektascenzija. Rektascenzija se meri u ravni nebeskog ekvatora od pravca ka taki do preseka c deklinacionog kruga kroz nebesko telo sa ravni nebeskog ekvatora, u direktnom smeru. Rektascenzija moe uzimati sledee vrednosti: 0 360 . Kako se meri u ravni z c nebeskog ekvatora vai: 0h 24h . z Rektascenzija za razliku od asovnog ugla ostaje konstantna tokom vremena. Na taj c nain se mogu denisati koordinate nebeskog tela koje se ne menjaju tokom vremena3 . c Mesno zvezdano vreme dato je kao: s = + t (asovni ugao take.). U trenucima c c h h h gornje i donje kulminacije imamo: t = 0 , s = ; t = 12 , s = + 12 , respektivno.
3 Promene nebeskih ekvatorskih koordinata usled precesije i nutacije nee biti razmatrane. Citalac se c upuuje na priloenu literaturu. c z

Elementi nebeske sfere izvedeni iz prividnog godinjeg s kretanja Sunca, ekliptiki koordinatni sistem c

U ekliptikom koordinatnom sistemu za osnovnu ravan uzima se ravan ekliptike, osc novni pravac je pravac ka taki. Deniu se dve koordinate: ekliptika longituda () c s c i ekliptika latituda (). Ekliptika longituda je ugao koji se meri u ravni ekliptike od c c pravca ka taki pa do preseka ravni latitude kroz nebesko telo sa ravni ekliptike. Meri c se u direktnom smeru. Moe uzimati vrednosti: 0 360 . Ekliptika latituda je z c ugao u ravni latitude koji se meri od ravni ekliptike ka vizuri nebeskog tela. Moe uzimati z sledee vrednosti: 0 90 iznad ekliptike i: 90 0 ispod ekliptike. c Kolatituda je ugao koji se meri u ravni kruga latitude od severnog ekliptikog pola do c pravca ka nebeskom telu. Kako putanje tela Sunevog sistema lee oko ravni ekliptike, c z koordinate planeta i malih tela zgodno je izraavati u ekliptikim koordinatama. z c

Slika 4: Ekliptiki koordinatni sistem (Prema [3].) c

Literatura
[1] B. Sevarli, Z. Brki: 1971, Opta astronomija, Savremena administracija, Beograd c c s [2] R. Grin: 1998, Astronomija, klasika u novom ruhu, Vesta Co., Beograd (prevod: S. Segan, N. Pejovi, Z. Catovi) c c [3] M. Muminovi: 1985, Astronomija, Astronomska opservatorija Sarajevo, Sarajevo c (Pripremio: Duan Oni) s c