Herbert Frenk

MESIJA DINE
Prevod: ivkovi Mirjana Herbert Frank DUNE MESSIAH, 1969. Serija "Dina" (5)

KENTAUR 1979.

PROLOG: TAJANSTVENOST PEANE PLANETE Peana planeta je planeta Arakis, neplodan svet velikih pustinja, gde se ivot odrava uprkos zastraujuim tekoama. Sve navike polunomadskih Slobodnjaka Dine podreene su nestaici vode, to ih takoe primorava da se kroz pustinju kreu u naroitim odelima koja zadravaju vlagu. Ogromni peani crvi i divlje oluje predstavljaju za njih veitu opasnost. Jedino blago Dine je melan, opojna droga koju stvaraju crvi. Ovaj 'zain' produava ivot i daje upuenom izvesnu sposobnost da predvidi budunost. Pol Atreid bio je sin vladara Dine. Kada mu je otac ubijen u ratu sa suparnikim plemstvom Harkonena, Pol je sa svojom trudnom majkom, gospom Desikom pobegao u pustinju. Ona je bila posveena, uenica Bene Geserita - enskog reda koji je negovao umetnost duha i vodio rauna o genetskom nasleu. Prema njima, Pol je pripadao stablu iz kojega je trebalo da proistekne Kvizac Haderah, mesija budunosti. Dankan Ajdaho je poginuo spasavajui ih. Pol je uspeo da zadobije poverenje Slobodnjaka, nauio je da kontrolie i jae pustinjske crve. Tokom jednog rituala, uzeo je veu dozu droge, to je u njemu izazvalo trajnu promenu i predoilo mu potpunu sliku budunosti - ili vie budunosti. Drogu je uzela i njegova majka, pokuavajui da je kontrolie metodama Bene Geserita. Kao ishod ovoga, na Polovu sestru Aliju preneseno je sve majino znanje dok joj je jo bila u utrobi i ona je raspolagala njime odmah po roenju. Vremenom su Slobodnjaci prihvatili Pola za vou. Vezao se za devojku ani i prihvatio mnoge njihove obiaje. Ali njegov atreidski karakter bio je naviknut na disciplinu nepoznatu Slobodnjacima; on ih je konano organizovao, a zatim im naloio misiju koja im je ranije bila strana. Takoe je nameravao da promeni klimu Dine dovoenjem vode na planetu. Pre nego to je u potpunosti ostvario svoje planove, Harkoneni su ponovo napali Dinu i njenu prestonicu, Araken. Bez obzira na navodno nepobedive sardaukarske legije, Polova vojska Slobodnjaka porazila je neprijatelje u velikoj bici. U pregovorima koje je vodio, Pol je uspeo da zadobije preimustvo koje e mu omoguiti da udari temelje zvezdanog carstva. Za suprugu je uzeo kraljevsku naslednicu, princezu Irulan, mada je odbio da sa njome bilo ta ima, ostavi veran ani. U sledeih dvanaest godina, stvorio je svoje carstvo. Ali onda su sve drevne, mone zajednice poele da se ujedinjuju i kuju zaveru protiv njega i protiv legende o Muad'Dibu, kako je bio prozvan. 1. Bogata riznica mitova obavija Pola Muad'Diba, Cara Mentata, i njegovu sestru Aliju, tako da je teko razabrati stvarne osobe iza svih tih velova. Ali, u svakom sluaju, postojao je ovek koji se rodio kao Pol Atreid i ena roena kao Alija. Njihova tela su bila podlona prostoru i vremenu. I mada su ih njihove proroke moi smetale s one strane uobiajenih ogranienja vremena i prostora, oni su poticali iz ljudskog soja. Iskusili su stvarne dogaaje koji su ostavili stvarne tragove na stvarnom svetu. Da bi se oni razumeli, treba shvatiti da je njihova propast bila ujedno i propast celog oveanstva. Ovo delo je stoga posveeno ne Muad'Dibu ili njegovoj sestri, ve njihovim nasledicima - svima nama.

Posveta iz Indeksa Muad'Diba prepisana sa Tabula Memorijum kulta duha Mahdija. Doba carske vladavine Muad'Diba dalo je vie istoriara nego sva ostala razdoblja ljudske istorije. Veina njih je ljubomorno i sektaki zastupala jedno osobeno stanovite, to govori o izuzetnom uticaju ovog oveka koji je ustalasao silne strasti na itavom mnotvu razliitih svetova. Naravno, on je sadrao sastojke istorije, idealne i idealizovane. Ovaj ovek, roen kao Pol Atreid u jednoj drevnoj Velikoj Porodici, dobio je temeljito prana-bindu obrazovanje od gospe Desike, njegove majke i lanice reda Bene Geserita, to mu je omoguilo da u potpunosti gospodari svojim miiima i nervima. Ali i vie od toga, jer on je bio mentat, sa umom koji je nadmaivao inteligenciju mehanikih kompjutera to su ih stari narodi koristili, a koje je nova religija proskribovala. Povrh svega, Muad'Dib je bio Kvizac Haderah koga je Sestrinstvo Bene Geserita prosejalo kroz mnogo hiljada pokolenja naroitim programom uzgajanja. A onda je on, Kvizac Haderah, onaj koji moe da se nalazi 'na vie mesta u isto vreme', prorok, ovek pomou koga se Bene Geserit nadao da e upravljati ljudskom sudbinom postao Car Muad'Dib, ukinuvi konvencionalni brak sa erkom Cara Padiaha koga je pobedio. Poto ste verovatno itali i druge istorije, tako da su vam poznate kljune injenice, sva je prilika da uviate paradoks, pogreku koja u ovom trenutku postaje razumljiva. Divlji Slobodnjaci Muad'Diba odista su savladali Padiaha adama IV. Razbili su Sardaukarove legije, saveznike trupe Velikih kua, armiju Harkonena i najamnike kupljene novcem izglasanim u Landsradu. On je bacio na kolena Svemirski Esnaf i postavio svoju sestru Aliju na religijski presto koji je Bene Geserit smatrao svojim. Sve to je on uradio, i jo vie. Muad'Dibovi misionari Kvizarata vojevali su religijski rat irom svemira u obliku Dihada, ija je ofanziva potrajala samo dvanaest standardnih godina, ali i to je bilo dovoljno da religijski kolonijalizam podvede pod jednu vlast ceo ljudski svet, sa izuzetkom jednog siunog dela. Sve ovo je uinio jer je osvajanjem Arakisa, planete poznatije pod imenom Dina, stekao monopol nad najvanijim sredstvom razmene u Carstvu - nad gerijatrijskim zainom, melanom, tim otrovom koji daje ivot. Tu se sreemo sa jo jednim sastojkom idealne istorije: u pitanju je materijal ija psihika hemija rastae Vreme. Bez melana, Sestrinstvo asnih Majki ne bi bilo u stanju da posmatra i kontrolie ljude. Bez melana vozai esnafskih brodova ne bi mogli da plove svemirom. Bez melana, milijarde i milijarde graana Carstva umrlo bi usled apstinencije od konzumiranja. Bez melana Pol Muad'Dib ne bi mogao da prorie. Poznato nam je da je ovaj trenutak vrhunske moi sadravao nedostatak. Postoji samo jedan odgovor na to: savreno tano i potpuno proroanstvo je pogubno. Ostale istorije govore da su Muad'Diba porazili neskriveni zaverenici - Esnaf, Sestrinstvo i nemoralni naunici reda Bene Tleilaks sa svojim preruavanjem u LiceIgrae. Druge istorije ukazuju na postojanje pijuna u domu Muad'Diba. Oni veinom

pripadaju Dininom Tarotu koji je pomraio Muad'Dibovu mo proricanja. Neki pak tvrde da je Muad'Dib bio primoran da prihvati usluge jednog gole, tela vraenoig iz mrtvih i obuenog da ga uniti. Ali oni bi svakako trebalo da znaju da je taj gola bio Dankan Ajdaho, porunik Atreida, koji je poginuo spasavajui ivot mladog Pola. Sve istorije, meutim, ukazuju na tajno udruenje Kvizarata na elu sa Korbom Panegiristom. One nam potanko otkrivaju Korbin plan za ubistvo Muad'Diba i njegovu nameru da krivicu svali na ani, Polovu nalonicu iz plemena Slobodnjaka. Ali, zar bilo ta od ovoga moe da nam predoi istinski tok istorije? Ne, ne moe. Jedino smo kroz pogubnu prirodu proroanstva u stanju da razumemo krah jedne tako velike i dalekovidne moi. Nadajmo se da e potonji istoriari moi da naue neto iz tog otkrovenja. Analiza istorije: Muad'Dib od Bronsa do Iksa

2. Ne postoji podvajanje izmeu bogova i ljudi; oni se meusobno neraspletivo prepliu. Poslovice Muad'Diba Uprkos pogubnoj prirodi urote koju se nadao da e skovati, u misli Nebeske Prie, LiceIgraa Tleilaksa, stalno se uvlailo tuno saaljenje. Bie mi ao to u pruzrokovati smrt i bedu Muad'Diba, govorio je u sebi. Paljivo je uvao ovo oseanje samilosti od ostalih zaverenika. Ovakve misli znaile su da e se lake poistovetiti sa rtvom nego sa napadaima - to je bilo osobeno za Tleilakse. Stajao je u neodlunoj tiini, donekle po strani od ostalih. Ve se izvesno vreme vodila re o psihikom otrovu. Rasprava je bila silovita i estoka, ali utiva u onom slepo prisilnom smislu osobenom za posveenike Velike kole kada bi pretresali pitanja vezana za njihovu dogmu. "Kada pomisli da si ga ucmekao, upravo tada e se uveriti da je neozleen!" Ove rei izgovorila je stara asna Majka Bene Geserita, Gaius Helen Mohijam, njihova domaica ovde na Valahu IX. Bila je to prilika krutog dranja, odevena u crno, smeurana vetica koja je sedela na lebdeoj stolici. Njena kapuljaa bila je zabaena da bi istakla utavljeno lice ispod srebrnaste kose. Duboko upale oi zurile su iz koate lobanje. Govorili su mirabasa jezikom, koji se sastojao od otrih falankih suglasnika i otvorenih samoglasnika. Bilo je to sredstvo za izraavanje prefinjenih emocionalnih tananosti. Sada je Edrik, esnafski voza, uzvraao asnoj Majci uglaenim ali i podsmeljivim tonom, to je stvaralo ljubak prizvuk ohole utivosti. Nebeska Pria je gledao u izaslanika Esnafa. Edrik je plivao u rezervoaru sa narandastim gasom na udaljenosti od svega nekoliko koraka. Rezervoar je bio smeten u

sreditu prozirne kupole koju je Bene Geserit sagradio za ovaj susret. Voza je predstavljao izduenu spodobu koja je nejasno podseala na humanoida sa perajima na nogama i velikim, lepezastim, opnastim rukama - riba u udnom moru. Ispusni ventili rezervoara proputali su bledo narandasti oblak bogat mirisom gerijatrijskog zaina, melana. "Ako nastavimo ovako, glupost e nas kotati glave." To je kazala etvrta prisutna osoba - potencijalni sauesnik u zaveri - princeza Irulan, ena (ali ne i ljubavnica, prisetio se Nebeska Pria) njihovog zajednikog neprijatelja. Ona je stajala kraj Edrikovog rezervoara; visoka, plava lepotica, divna u haljini od plavog kitovog krzna i sa prikladnim eirom. Na uima su joj svetlucale zlatne minue. Dranje joj je odavalo aristokratsku oholost, ali neto u kamenoj mirnoi crta lica bilo je znak da iza svega stoji Bene Geserit. Nebeska Pria prestao je da prati nijanse u govoru i na licima, poevi da osmatra osobenosti samog mesta. Svuda okolo kupole prostiru se brda proarana snegom koji se topi i odraava areno, vlano plavetnilo malog plavobelog sunca u zenitu. emu ovo posebno mesto? upitao se Nebeska Pria. Bene Geserit bi retko kada uinio neto sluajno. Uzmimo, na primer, otvoren svod kupole: uobiajeniji i skueniji prostor mogao bi da izazove klaustrofobijsku nervozu kod Vozaa. Inhibicije koje su mu sputavale psihu poticale su iz njegove prirodne sredine: otvorenog svemira. Sagraditi ovo mesto samo zbog Edrika predstavljalo bi oigledno ukazivanje na njegove slabosti. ta je ovde meni namenjeno? pomisli Nebeska Pria. "Zar nema nita da kae, Nebeska Prio?" zapita ga asna Majka. "elite da me uvuete u tu besmislenu borbu?" uzvrati Nebeska Pria. "Vrlo dobro, suoeni smo sa potencijalnim mesijom. Kada je u pitanju takva osoba nikada se ne ide u otvoreni napad. Bio bi to samoubilaki potez." Svi su zurili u njega. "Misli da je to jedina opasnost?" upita ga asna Majka teko diui. Nebeska Pria slegnu ramenima. Za ovaj susret odabrao je prijatno oblije okruglog lika, veselih crta lica, bezoblinih, punih usana i tela poput naduvene knedle. Prouavajui muke zaverenike, zakljuio je da je napravio najbolji mogui izbor - verovatno sasvim instinktivno. Jedino je on u ovoj grupi mogao da menja telesno ustrojstvo u irokom rasponu oblija i crta lica. Bio je ljudski kameleon, Lice-Igra, a oblik koji je sada imao navodio je ostale da ga suvie olako shvataju. "Dakle?" bila je uporna asna Majka. "Uivao sam u tiini", odgovorio je Nebeska Pria. "Nae mrnje su jae kada su neizgovorene." asna Majka ustuknu i Nebeska Pria primeti da ponovo podozrivo motri. Svi su oni dobili temeljito prana-bindu obrazovanje, to im je omoguavalo da uspostave kontrolu nad miiima i nervima - vetina koju je svega nekoliko ljudskih bia ikada postiglo. Ali sve je to bilo nitavno u poreenju sa sposobnou miia i nerava Nebeske Prie, LiceIgraa, koji je posedovao i naroitu osobinu simpatika, podraavalakog pronicanja, koja mu je omoguavala da preuzme ne samo pojavni izgled nego i psihu date osobe. Pruivi joj dovoljno vremena da stvori sud o njemu, Nebeska Pria ree: "Otrov!"

Naglasio je re tako da je stvorio utisak kako jedino on razume njeno skriveno znaenje. Voza ustrepta i njegov glas odjeknu iz svetlucajue govornike kugle koja se obrtala u uglu rezervoara iznad Irulan. "Mi raspravljamo o otrovu koji deluje na psihu, a ne na fiziko stanje organizma." Nebeska Pria se nasmeja. Mirabasa smeh je mogao da odere kou sa protivnika, a on se sada orio iz sve snage. Irulan se smeila u znak potovanja, ali se u uglovima oiju asne Majke pojavio nagovetaj ljutnje. "Prestani s tim!" zarea Mohijam. Nebeska Pria je zautao, ali uspeo je da na sebe svrati panju ostalih: Edrika, koji je suzbijao gnev, asne Majke, oprezne ak i u ljutnji, Irulan, zabavljene, ali i zbunjene. "Na prijatelj Edrik pretpostavlja", ree Nebeska Pria, "da dve vetice reda Bene Geserita, upuene u sve njegove tajne, nisu nauile da pravilno ocene upotrebu obmane." Mohijam je skrenula pogled na hladna brda njene bene-geseritske postojbine. Poela je da shvata sutinu onoga to se ovde odvija, primetio je Nebeska Pria. To je dobro. Sa Irulan je, pak, bio drugi sluaj. "Da li si sa nama ili nisi, Nebeska Prio?" upita Edrik. kiljio je kroz oi siune kao u glodara. "Moja zakletva na vernost nije sporna", ree Nebeska Pria. Panju je posvetio Irulan. "Sigurno se, Princezo, pitate da li ste zbog ovog prevalili tolike parseke i tako mnogo rizikovali." Ona klimnu u znak odobravanja. "Da mlatite praznu slamu sa jednom ribom-humanoidom i da avrljate sa jednim debelim tleilakim Lice-Igraem?" upita je Nebeska Pria. Ona se odmae od Edrikovog rezervoara, odmahujui ljutito glavom zbog tekog mirisa melana. Edrik je iskoristio ovaj trenutak da u usta ubaci pilulu melana. On jede, udie i bez sumnje pije zain, primetio je Nebeska Pria. To je razumljivo, s obzirom na to da je zain poveavao mo predvianja Vozaa, inio ga kadrim da upravlja esnafskim letelicama koje se kreu trans-svetlosnim brzinama kroz svemir. Pomou zainske svesti uspevao bi da pronae liniju budunosti broda koja izbegava opasnosti, ali njegove proroke ralje mogle bi i da je ne pronau. "Mislim da je moje prisustvo ovde greka", ree Irulan. asna Majka se okrenula i otvorila oi, a zatim ih opet zatvorila, neobinim reptilskim pokretom. Nebeska pria skrenu pogled sa Irulan na rezervoar, pozivajui na taj nain princezu da se sloi s njim. Ona e, Nebeska pria je to znao, videti Edrika kao odbojnu osobu: drskog pogleda, udovinih stopala i ruku koje se lagano pokreu u gasu - dimnom vrtlogu narandastih isparenja koja su ga okruavala. Razmiljae o njegovim seksualnim navikama i pomislie kako bi bilo udno pariti se s nekim poput njega. ak bi generator polja sile koji je za Edrika stvarao besteinsko stanje svemira predstavljao prepreku meu njima. "Princezo", ree Nebeska Pria, "zahvaljujui Edrikovom prisustvu, proroki pogled vaeg mua ne moe da predvidi odreene okolnosti, ukljuujui i ovu... po svoj prilici."

"Po svoj prilici", ree Irulan. Zatvorenih oiju asna Majka klimnu glavom. "Pojavu predvianja slabo razumeju ak i oni koji su u nju posveeni", ree ona. "Ja sam pravi esnafski Navigator i posedujem Mo", primeti Edrik. asna Majka ponovo otvori oi. Ovoga puta se zagledala u Lice-Igraa ispitujuim pogledom koji je zraio osobenom bene-geseritskom pronicljivou. Pomno je odmeravala svaku sitnicu. "Ne, asna Majko", prmrmlja Nebeska Pria, "nisam ja tako jednostavan kao to izgledam." "Ne razumemo ovu Mo drugog pogleda", ree Irulan. "U tome je stvar. Edrik kae da moj mu nije u stanju da vidi, sazna ili predvidi ta se deava unutar sfere Navigatorovog uticaja. Ali, kako se daleko taj uticaj prostire?" "Postoje ljudi i stvari u naem svetu za koje znam samo po njihovim posledicama", ree Edrik, stisnuvi svoja riblja usta u tanku crtu. "Znam da su bili ovde... tamo... negde. Kao to vodena bia uskovitlavaju strujne tokove, tako isto onaj koji predvia uskovitlava Vreme. Video sam gde vam je bio mu, premda nikada nisam upoznao ni njega, niti ljude koji iskreno veruju u njegove ciljeve i koji su mu odani. Ovo je tajna koju upueni otkrivaju samo onima koje smatraju za svoje." "Irulan nije vaa", primeti Nebeska Pria, pogledavi postrance princezu. "Svima nam je poznato da je moje uee neophodno u zaveri", ree Edrik. Upotrebivi frazu koja se koristi za opisivanje maina, Irulan ree: "I ti ima svoju svrhu." Sada ga vidi onakvim kakav jeste, pomisli Nebeska Pria. Dobro! "Budunost je stvar koju treba oblikovati", ree Nebeska Pria. "Upamtite to, princezo." Irulan baci bez pogled prema Lice-Igrau. "Ljudi koji se slau s Polovim ciljevima, odani su mu", ree ona. "Neki od njegovih legionara-Slobodnjaka, nose njegov plat. Videla sam kako im prorie i ula njihove krike ulagivanja za svog Mahdija, svog Muad'Diba." Najzad je shvatila, pomisli Nebeska Pria, da joj se ovde sudi, da predstoji donoenje presude koja e je ili spasiti ili unititi. Sada vidi stupicu koju smo joj postavili. Za trenutak Nebeska Pria ukrsti pogled sa asnom Majkom i u magnovenju dokui da i ona deli isto miljenje o Irulan. Bene Geserit je, razume se, opskrbio princezu podrobnim uputstvima, dao joj valjan lie adroit. Ali uvek nastupi trenutak kada Bene Geserit mora da se osloni na sopstveno obrazovanje i sopstvene nagone. "Princezo, znam ta najvie elite od Cara", ree Edrik. "Ko to zna?" zapita Irulan. "elite da postanete utemeljivaica carske dinastije", ree Edrik, preuvi njen odgovor. "Ako nam se ne pridruite, to se nikada nee ostvariti. Zato vam dajem svoju proroku re. Car se oenio vama iz politikih razloga i vi nikada neete sa njim deliti postelju." "Tako, znai prorok je takoe voajer", podrugljivo se nasmeja Irulan. "Car je vre vezan za svoju slobodnjaku nalonicu nego za vas!" odbrusi Edrik. "A ona mu ne dariva naslednika", ree Irulan.

"Razum je prva rtva jakih oseanja", promrmlja Nebeska Pria. Naslutio je da e doi do izliva Irulaninog besa, video je da njegova opomena poinje da deluje. "Od nje ne dobija naslednika", ree Irulan glasom koji je odavao da je njena pribranost plod samokontrole, "jer ja potajno upravljam kontracepcijom. Da li ste to priznanje eleli da ujete od mene?" "To Caru nee biti teko da otkrije", ree Edrik, smeei se. "Spremila sam lai u sluaju da se to dogodi", odvrati Irulan. "On moe da dokui istinu, ali ponekad je lake poverovati u la." "Morate se odluiti, Princezo", ree Nebeska Pria, "ali shvatite i ta je to to vas titi." "Pol je pravedan prema meni", ree ona. "lan sam njegovog Vea." "Tokom dvanaest godina koje ste proveli kao Princeza-Supruga", zapita Edrik, "da li je prema vama pokazao i najmanje topline?" Irulan odmahnu glavom. "Svrgnuo je sa prestola vaeg oca uz pomo neasnih slobodnjakih hordi, oenio se vama da bi utvrdio svoje pravo na tron, a ipak vas nije krunisao za Caricu", ree Edrik. "Edrik pokuava da vas pokoleba, obraajui se vaim oseanjima, Princezo", ree Nebeska Pria. "Nije li to zanimljivo?" Ona uputi brz pogled prema Lice-Igrau, ugleda drzak osmeh na njegovom licu i uzvrati podizanjem obrva. Najzad joj je postalo jasno, primeti Nebeska Pria, da e, ako skup napusti pod Edrikovim okriljem i uzme udela u zaveri, ovi trenuci izbei Polovoj prorokoj viziji. Pa ipak, i da uskrati pristanak... "Ne ini li vam se, Princezo", zapita Nebeska Pria, "da Edrik ima suvie veliku mo u naoj zaveri?" "Ve sam pristao", ree Edrik, "da se priklonim najboljem zakljuku do koga doemo na savetovanju." "A ko odluuje o najboljem zakljuku?" zapita Nebeska Pria. "Da li elite da Princeza ode odavde i da nam se ne pridrui?" upita Edrik. "On eli da njeno obavezivanje bude iskreno", zaguna asna Majka. "Ne sme da doe do bilo kakve prevare meu nama." Irulan se, primeti Nebeska Pria, prepustila razmiljanju, sa akama skrivenim u rukavima odore. Sigurno sada odmerava mamac koji joj je Edrik ponudio: osnivanje carske dinastije! Mora da se pita kakav su plan zaverenici skovali da bi se zatitili od nje. Valja joj da proceni mnoge stvari. "Nebeska Prio", oslovi ga Irulan, "govori se da vi Tleilaksi potujete udan sistem asti: vaim rtvama uvek mora da bude pruena prilika za bekstvo." "Samo ako su u stanju da je otkriju", sloi se Nebeska Pria. "Da li sam ja rtva?" upita Irulan. Nebeska pria prasnu u smeh. asna Majka zadrhta. "Princezo", ree Edrik blagim i ubedljivim glasom, "vi ste ve jedna od nas, nemate ega da se bojite. Zar ne pijunirate Carsku Kuu za vae pretpostavljene iz reda Bene Geserita?" "Polu je poznato da dostavljam izvetaje svojim uiteljima", ree ona.

"Ali, zar im time ne dajete jak propagandni materijal protiv vaeg Cara?" upita Edrik. Ne 'naeg' Cara, primeti Nebeska Pria. 'Vaeg' Cara. Irulan je isuvie Bene Geserit da bi joj se to omaklo. "Ovde je u pitanju mo i kako se koristiti njome", ree Nebeska Pria, pribliavajui se Vozaevom rezervoaru. "Mi iz reda Tleilaksa verujemo da u celom svemiru postoji jedino neutaiva glad za materijom, da je iskljuivo energija bitna. A energija ui. ujte me dobro, Princezo: energija ui. Mi to nazivamo mo." "Niste me ubedili da moemo da porazimo Cara", ree Irulan. "Nismo ubedili ak ni sami sebe", odgovori Nebeska Pria. "Gde god da se osvrnemo", nastavi Irulan, "suoavamo se s njegovom moi. On je Kvizac Haderah, onaj koji moe da se nalazi na vie mesta u isto vreme. On je Mahdi iji i najmanji kapric predstavlja zakon za misionare Kvizarata. On je mentat iji kompjuterski um prevazilazi i najvee stare raunare. On je Muad'Dib ije je nareenje, izdato legijama Slobodnjaka, dovoljno da itelji itavih planeta budu satrti. Takoe poseduje proroki pogled kojim prodire u budunost. U njemu se steklo takvo ustrojstvo gena za kojim mi Bene Geserite udimo..." "Poznata su nam njegova odlija", prekide je asna Majka. "A znamo da i izrod, njegova sestra Alija, poseduje to ustrojstvo. Ali oboje su ipak ljudi. Prema tome imaju i slabosti." "A gde su te ljudske slabosti?" upita Lice-Igra. "Hoemo li ih traiti u religijskoj plaenikoj vojsci Dihada? Moe li se carska Kvizara pobuniti protiv njega? ta je sa graanskim autoritetom Velikih Kua? Da li je Kongres Landsrada kadar za neto vie osim podizanja amora?" "Predlaem Combine Honnete Ober Advancer Mercantiles", ree Edrik, okrenuvi se u svom rezervoaru. "CHOAM predstavlja posao, a posao prati profit." "Ili moda Carevu majku", ree Nebeska Pria. "Kako sam uo, gospa Desika je ostala na Kaladanu, ali odrava stalnu vezu sa svojim sinom." "Ta izdajnika kuka", ree Mohijam nepromenjenim glasom. "Da mogu, odrekla bih se sopstvenih ruku koje su je podigle." "Naa zavera mora da bude izvedena bez greke", ree Nebeska Pria. "Mi smo vie od zaverenika", usprotivi se asna Majka. "Ah, da", sloi se Nebeska Pria. "Mi smo energini i brzo uimo. To nas ini jedinom pravom nadom i sigurnim spasom ljudskog roda." Govorio je veoma ubedljivo, to je verovatno predstavljalo krajnju ironiju za koju je bio sposoban jedan Tleilaks. Jedino je asna Majka shvatila lukavost. "Zato?" zapita ona, obraajui se Nebeskoj Prii. Pre nego to je Lice-Igra uspeo da odgovori, Edrik proisti grlo i ree: "Manimo se truanja o filozofskim besmislicama. Sva pitanja se mogu svesti na jedno: 'Zato uopte neto postoji?' Svako pitanje vezano za religiju, poslove, vladanje, ima jedinstven derivativ: 'Ko e silu da sprovede u delo?' Alijanse, korporacije, trustovi - svi oni jure utvare ako se odmah ne domognu vlasti. Sve ostalo je glupost, to veina razumnih bia poinje da shvata." Nebeska Pria slegnu ramenima, pokretom koji je bio namenjen jedino asnoj Majci. Edrik joj je odgovorio umesto njega. Ta popujua budala bila je njihova najvea slabost.

Da bi bio siguran da ga je asna Majka razumela, Nebeska Pria ree: "Ko paljivo slua uitelja, stie obrazovanje." asna Majka lagano klimnu glavom. "Princezo", ree Edrik, "izaberite. Odabrani ste za orue sudbine, najsjajnije..." "uvajte svoje pohvale za one koji se njima mogu pokolebati", ree Irulan. "Maloas ste pomenuli duha, povratnika iz mrtvih, pomou koga moemo da unitimo Cara. Objasnite to." "Atreidi e unititi sami sebe", zabrunda Erik. "Prestanite da govorite u zagonetkama", prasnu Irulan. "Ko je taj duh?" "To je veoma neobian duh", ree Edrik. "Ima telo i ime. U telu je u dlaku isti sa uglednim uiteljem maevanja, poznatim kao Dankan Ajdaho. to se imena tie..." "Ajdaho je mrtav", ree Irulan. "Pol je esto alio za njim u mom prisustvu. Video je kada ga je ubio jedan od Sardaukara moga oca." "ak ni poraene", primeti Edrik, "Sardaukare tvoga oca nije napustila mudrost. Pretpostavimo da je neki mudri komandant Sardaukara prepoznao le uitelja maevanja meu onima koje su pogubili njegovi ljudi. ta onda? Postoje odreeni postupci kojima se podvrgavaju takva tela, kao i posebna vetina uvebavanja... ako se brzo deluje." "Tlielaks gola", proaputa Irulan, bacivi postrance pogled prema Nebeskoj Prii. Primetivi da ga posmatra, Nebeska Pria stade da demonstrira moi Lice-Igraa staro oblije se pretopilo u novo, telo se razgradilo i ponovo ustrojilo. Odjednom, pred njom se nalazio mrav ovek. Lice mu je ostalo donekle okruglo, ali tamnije sa neznatno spljotenim crtama. Visoko postavljene jagodine kosti isticale su velika udubljenja sa nedvosmisleno zakoenim oima. Kosa mu je bila crna i razbaruena. "Gola nalik na ovu pojavu", ree Edrik, pokazujui na Nebesku Priu. "Ili samo neki drugi Lice-Igra?" zapita Irulan. "Nije Lice-Igra", odvrati Edrik. "Lice-Igra se izlae opasnosti od razlaganja, ako je due vreme pod stalnom prismotrom. Ne; pretpostavimo da je na mudri komandant Sardaukara sauvao Ajdahov le za aksolitske rezervoare. Zato da ne? Le je sadrao telo i nerve jednog od najboljih maevalaca u istoriji, savetnika Atreida, genija vojne vetine. Kakvo bi traenje bilo izgubiti sve to znanje i sposobnost kad ono moe biti oivljeno u svojstvu instruktora Sardaukara." "Nisam ula ba nita o tome, a bila sam jedan od oevih poverenika", ree Irulan. "Ah, ali va otac je bio poraen i svega nekoliko asova kasnije vi ste bili prodani novom Caru", ree Edrik. "Da li je to uinjeno?" upita ona. Sa ozarenim izrazom samozadovoljstva, Edrik ree: "Pretpostavimo da je mudar komandant Sardaukara, svestan da je potrebno brzo delati, smesta poslao ouvano telo Ajdaha Bene Tleilaksu. Pretpostavimo, dalje, da su komandant i njegovi ljudi umrli pre nego to su obavestili vaeg oca - koji ionako nije mogao iz toga da izvue korist. U tom sluaju bi ostao neki fiziki dokaz, komadi tela koji je poslat Tleilaksu. To se moglo postii na samo jedan nain - letelicom. Mi iz Esnafa smo, naravno, upueni u svaki teret koji prevozimo. Saznavi za ovaj, smatrali smo da bi bilo mudro domoi se gole kao poklona vrednog samog Cara." "To ste, dakle, vi uinili", ree Irulan.

Nebeska Pria, koji je povratio svoje prethodno bucmasto oblije, ree: "Kako je to na okolini prijatelj nagovestio, mi smo stajali iza svega." "Kako je Ajdaho bio uslovljen?" "Ajdaho?" zapita Edrik, pogledavi Tlielaksa. "Znate li ta o kakvom Ajdahu, Nebeska Prio?" "Prodali smo vam osobu koja se zvala Hajt", odvrati Nebeska Pria. "Ah, da - Hajt", ree Edrik. "Zato ste nam ga prodali?" "Zato to smo ve jednom odgajali sopstvenog Kvizac Haderaha", odvrati Nebeska Pria. asna Majka naglim pokretom podie staru glavu i pogleda ga. "Niste nam to rekli!" ree optuujuim glasom. "Niste nas pitali", odgovori Nebeska Pria. "Kako ste uspeli da ovladate svojim Kvizac Haderahom?" upita Irulan. "Stvorenje koje je ceo ivot provelo stvarajui osobenu sliku samog sebe, pre e umreti nego postati antiteza te slike", odgovori Nebeska Pria. "Ne razumem", usudi se da primeti Edrik. "Ubio se", proguna asna Majka. "Dobro me pratite, asna Majko", upozorio ju je Nebeska Pria glasom koji je znaio: vi niste seksualni objekat, nikada niste ni bili, niti uopte moete da budete seksualni objekat. Tleilaks je saekao da ova prenaglaena opaska stvori utisak. Morala je da shvati njegovu nameru. Kada se bes bude malo stiao u njoj, jamano e uoiti da Nebeska Pria, budui upuen u potrebe uzgajanja Sestrinstva, ne bi mogao da joj uputi takvu optubu. Pa ipak, njegove rei sadrale su uvredu, to nije bilo u skladu sa karakterom Tleilaksa. Brzo, upotrebivi mirabasin pomirljiv ton, Edrik je pokuao da izgladi situaciju. "Nebeska Prio, rekao si da si prodao Hajta jer si se slagao sa nainom na koji smo eleli da ga iskoristimo." "Edrie, utae dok ti ne odobrim da progovori", ree Nebeska Pria. Kako je voza zaustio da se pobuni, asna Majka prasnu: "Umukni, Edrie!" Voza se povue u rezervoar u znak protesta. "Naa lina, kratkotrajna oseanja ne treba da utiu na reenje zajednikog problema", ree Nebeska Pria. "Ona pomuuju razum, jer je jedino relevantno oseanje - praiskonski strah koji nas je i doveo na ovaj sastanak." "Razumemo", ree Irulan pogledavi asnu Majku. "Morate jasno uvideti opasna ogranienja nae glavne uzdanice", ree Nebeska Pria. "Prorotvo nije u stanju da nabasa na ono to ne moe da shvati." "Vi okoliite, Nebeska Prio", ree Irulan. ak i ne sluti u kojoj meri to inim, pomisli Nebeska Pria. Kada se ovo zavri, imaemo Kvizac Haderaha kojim emo moi da upravljamno. Ostali nee imati nita. "Kog je porekla bio va Kvizac Haderah?" upita asna Majka. "Posegnuli smo u razliite krajnje sutine", odgovori Nebeska Pria. "Uzeli smo krajnje dobro i krajnje zlo. Savreni nitkov koji uiva jedino u izazivanju bola i terora moe da bude veoma pouan." "Stari Baron Harkonen, deda naeg Cara, da li je i on bio jedno od ostvarenja

Tleilaksa?" zapita Irulan. "Ne, nismo ga mi stvorili", odgovori Nebeska Pria. "Ali zato priroda esto stvara stvorenja veoma slina naima. Razlika je u tome to ih mi proizvodimo samo u uslovima u kojima smo u stanju da ih prouavamo." "Ne dozvoljavam da me zaobilazite i da se prema meni ovako ponaate", pobuni se Edrik. "Ko krije ovaj skup od..." "Vidite?" zapita Nebeska Pria. "Evo najpametnijeg meu nama." "elim da se razmotri nain na koji emo Hajta predati Caru", bio je uporan Edrik. "Moje je miljenje da je Hajt odraz starog morala koji su Atreidi doneli sa matinog sveta. Hajt treba da pomogne Caru da postane moralniji, da istakne pozitivno-negativne elemente ivota i religije." Nebeska Pria se smekao, prelazei blagim pogledom preko svojih saradnika. Izgledali su kao to ih je i zamiljao. Stara asna Majka se sluila svojim oseanjima kao noem. Irulan je bila dobro izvebana za posao u kome se nala - besprekorna kreacija Bene Geserita. Edrik je predstavljao samo puku ruku maioniara: funkcija mu je bila da neto prikriva ili da skree panju. Sada je ponovo zautao poto ostali nisu obraali panju na njega. "Da li sam dobro shvatila da je Hajtov zadatak trovanje Polove psihe?" upita Irulan. "Manje-vie", ree Nebeska Pria. "A ta emo sa Kvizaratom?" upita Irulan. "Da bi se zavist pretvorila u neprijateljstvo, dovoljna je tek neka sitna opaska, sasvim malo uplivisanje na oseanja", ree Nebeska Pria. "A CHOAM?" upita Irulan. "Oni e se prikloniti profitu", odvrati Nebeska Pria. "ta je sa ostalim monim grupama?" "Dovoljno je uzeti na sebe ulogu vlade", ree Nebeska Pria. "One slabije emo pripojiti u ime morala i progresa. Naa opozicija e upasti u sopstvenu zamku." "I Alija?" "Hajt je vienamenski gola", ree Nebeska Pria. "Careva sestra je u uzrastu kad je moe zavesti jedan armantan mukarac kome je to cilj. Privui e je njegova mukost i sposobnost mentata." Mohijam razrogai stare oi u znak iznenaenja. "Gola je mentat? To je opasan potez." "Da bi bio precizan", primeti Irulan, "mentat mora da raspolae preciznim podacima. ta e se dogoditi ako Pol od njega zatrai da mu objasni svrhu naeg poklona?" "Hajt e mu rei istinu", odgovori Nebeska Pria. "To nita nee promeniti." "Znai, pruate Polu mogunost da pobegne", ree Irulan. "Mentat!" mrmljala je Mohijam. Nebeska Pria pogleda staru asnu Majku, postavi svestan drevne mrnje kojom su odisali njeni odgovori. Od vremena Batlerian Dihada kada su 'maine koje misle' uklonjene gotovo iz celog svemira, kompjuteri bude nepoverenje. Ta drevna oseanja prenela su se i na ljude-kompjutere. "Ne dopada mi se nain na koji se osmehujete", iznenada ree Mohijam, oinuvi pogledom Nebesku Priu.

Nebeska Pria joj odgovori na isti nain: "I ja o vama imam gore miljenje nego to bi vam se dopadalo. Ali moramo da saraujemo." On pogleda Vozaa. "Zar ne, Edrie?" "Nauci koje mi daje nanose bol", ree Edrik. "Pretpostavljam da to radi iz elje da mi stavi do znanja kako ne smem da se suprotstavljam zajednikim nazorima mojih ostalih drugova zaverenika." "Vidite, on ui", ree Nebeska Pria. "Razumem i druge stvari", proguna Edrik. "Atreidi dre monopol nad zainom. Bez njega ja nisam u stanju da proveravam budunost. Bene Geserit gubi uvid u istinu. Imamo velike zalihe, ali one nisu neograniene. Melan je moan novac." "Ali ne i jedini kojim raspolae naa civilizacija", ree Nebeska Pria. "Prema tome, ovde ne vai zakon ponude i potranje." "Nameravate da mu ukradete tajnu", zadahta Mohijam. "Sa planete koju uvaju njegovi ludi Slobodnjaci!" "Slobodnjaci su civilizovani, obrazovani i glupi", ree Nebeska Pria. "Ali nisu ludi. Naviknuti su da veruju, ne da znaju. Verovanjem se moe upravljati. Jedino je znanje opasno." "Da li e meni neto preostati da utemeljim Carsku dinastiju?" upita Irulan. Svi su osetili nemir u njenom glasu, ali se samo Edrik nasmejao. "Poneto", ree Nebeska Pria. "Poneto." "To znai kraj Atreida kao vladajue sile", ree Edrik. "ak i manje nadareni za proricanje mogli bi to da predskau", ree Nebeska Pria. "to se mene tie, kao to kau Slobodnjaci, mektub al mellah." "To je ispisano solju", prevela je Irulan. Dok je govorila, Nebeska Pria je najzad shvatio ta mu je Bene Geserit ovde priredio divnu i pametnu enu koja mu nikada ne moe pripasti. Pa, dobro, pomisli, moda u je iskoristiti kao model za dupliranje.

3. Svaka civilizacija mora da se bori sa silom nesvesnog koja je u stanju da zaustavi, izda ili opozove gotovo svaku svesnu nameru zajednice. Teorema Tleilaksa (nedokazana) Pol sede na ivicu kreveta i poe da izuva pustinjske izme. Zaudarale su na ueglo ulje koje je olakavalo rad pumpi na noni pogon potrebnih za odravanje pustinjskog odela. Bilo je kasno. Produio je nonu etnju, to je zabrinulo one koji su ga voleli. Svi znaju da su etnje opasne, ali to je bila ona vrsta opasnosti koju je mogao odmah da prepozna i da se s njome suoi. Bilo je neeg to je izazivalo divljenje, neeg privlanog u anonimnoj nonoj etnji ulicama Arakena. Bacio je izme u ugao ispod svetlee kugle i poeo da odvezuje hermetiko remenje

pustinjskog odela. Blagi boe, kako je bio umoran. Umor mu je savladao miie, ali svest mu je i dalje bila ila i bistra. Zavideo je svetini koja je obavljala svakodnevne poslove. Ali nain ivota veine bezimenih ljudi koji su ivotarili van zidina njegove Tvrave ne bi odgovarao jednom Caru - ipak... etati javnim ulicama i ne privlaiti panju: kakve li povlastice! Prolaziti pored bunih hodoasnika-prosjaka, uti kako Slobodnjak grdi vlasnika radnje "Ima vlane ruke!..." Pol se nasmeio kada se prisetio toga, a zatim se izvukao iz pustinjskog odela. Stajao je nag, udno saobrazan svetu u kome se nalazio. Dina je sada bila svet paradoksa - svet pod opsadom, a ipak centar moi. Moralo je doi do opsade, zakljuio je, bila je to neizbena sudbina moi. Zagledao se u prostirku ije mu je grubo tkanje grebalo tabane. Ulice su bile pokrivene peskom, koga je stratusni vetar naneo preko Zatitnog Zida, tako da je dopirao ljudima do lanaka. Prolaznici su ga pretvorili u zaguljivu prainu koja mu je zapuila filtre pustinjskog odela. Jo i sada je mogao da oseti miris praine, uprkos vazdunom ienju kroz koje je proao na ulazu u Tvravu. Bio je to miris koji je budio seanje na pustinju. Drugi dani... druge opasnosti. U poreenju sa tim drugim danima, opasnost usamljenikih etnji bila je nitavna. Ali, navlaenjem pustinjskog odela on je ponovo sticao navike steene u pustinji. Odelo sa svim napravama za odravanje telesne vlage nagonilo ga je da postane lukav, da prilagodi pokrete pustinjskom nainu ivota. Postajao bi divlji Slobodnjak. Oblaenje pustinjskog odela nije predstavljalo puko preruavanje, ve je za njega znailo otuenje od gradskog ivljenja. U njemu se liavao sigurnosti, ali je zato poprimao staru sposobnost za nasilje. Hodoasnici i graani prolazili su pored njega oborenih oiju. Iz predostronosti su uvek ostavljali na miru divljake. Ako se pustinja pokazivala iteljima grada, onda je to inila preko lica Slobodnjaka, prekrivenih filterima za nos i usta. Uistinu, postojala je mala opasnost da bi mogao da ga prepozna, po hodu, mirisu ili oima, neko iz starih siekih dana. ak i da se to dogodi, mogunost za susret sa neprijateljem bile su neznatne. utanje draperije na vratima i snop svetlosti prekinuli su njegovo sanjarenje. Ula je ani, nosei servis za kafu na posluavniku od platine. Pratile su je dve svetlee kugle, koje su poput strela poletele na svoja mesta: jedna na uzglavlje kreveta, dok je druga ostala pored ene da joj osvetljava posluavnik. ani se kretala sa bezvremenim izgledom krhke moi - tako samozadovoljna, tako ranjiva. U tom trenutku ga je neto u nainu na koji se nagla nad servisom za kafu podsetilo na njihove prve dane. Crte njenog lica, koje nisu otkrivale godine, zadrale su svoj tamno-bebasti izgled, ali u spoljanjim uglovima oiju bez beonjaa mogle su se primetiti bore: 'peani tragovi', nazivali su ih Slobodnjaci iz pustinje. Para je pokuljala iz dezve kada je podigla poklopac, uhvativi ga za smaragdnu Hagar ruicu. Da kafa jo nije gotova, bilo mu je jasno po nainu na koji je vratila pokopac. Dezva je imala oblik trudne ene izvajane u srebru. Postala je Polovo vlasnitvo kao ganima, ratni plen zadobijen nakon dvoboja u kome je poginuo prethodni vlasnik. Damis, da tako se zvae... Damis. Kako je udnu besmrtnost smrt podarila Damisu. Znajui da je smrt neumitna, da li mu je ikada ovakva jedna misao pala na pamet.

ani je reala oljice: plavu grnariju, uurenu poput sluinadi u podnoju ogromne dezve. Bilo je ukupno tri oljice: dve za njih dvoje i jedna za sve prethodne vlasnike. "Jo samo koji trenutak", ree. Pogledala ga je, i Pol se zapitao kako li on njoj izgleda. Da li je za nju jo bio egzotian stranac, vitak i vrst, ali debeo od vode u poreenju sa Slobodnjacima? Da li je i dalje bio Usul, kako su ga u plemenu zvali, onaj koji ju je uveo u 'slobodnjaki tau', dok su bili izgnanici u pustinji? Pol je spustio pogled na sopstveno telo: vrsti miii, vitkost... nekoliko oiljaka vie, ali u osnovi je ostao isti, bez obzira to je dvanaest godina proveo kao Car. Podigavi pogled, ugleda svoje lice u malom ogledalu na polici - potpuno plave oi Slobodnjaka, tragovi odavanja zainu i otar nos Atreida. Bio je pravi unuk onog Atreida koji je umro u areni pripremajui paradu za svoj narod. Pol se prisetio neeg to je starac jednom rekao: 'Onaj ko vlada preuzima na sebe neopozivu odgovornost za one kojima vlada. Ti si pravi otac porodice. To ponekad zahteva nesebinu ljubav koja onima kojima vlada moe izgledati jedino zabavna.' Narod se jo sa blagonaklonou seao starca. A ta sam ja uinio za ime Atreida? upita se Pol. Pustio sam vuka meu ovce. Za trenutak mu na um padoe ubijanja i divljatva koja se vre u njegovo ime. "A sada u postelju", ree ani otrim tonom u kome se oseala naredba. Pol je znao da bi taj ton zaprepastio carske podanike. Posluao ju je i legao u postelju sa rukama ispod glave, preputajui se prijatnim i bliskim aninim pokretima. Soba u kojoj su se nalazili odjednom mu se uini smena. Uopte nije nalikovala onome to svetina zamilja kao Carevu spavau sobu. uta svetlost nemirnih sjajnih kugli pokretala je senke du niza obojenih staklenih kraga na polici iza ani. Pol se priseti ta se u njima nalazi - osueni sastojci pustinjske farmakopeje, melemi, tamjan, uspomene... zrnca peska iz Sie Tabra, uvojak kose njihovog prvenca... odavno ve mrtvog... dvanaest godina mrtvog... nedunog posmatraa i rtve bitke koja je Pola uinila Carem. Jak miris zainske kafe ispunio je sobu. Pol ga je udisao i posmatrao utu zdelu pored posluavnika na kome je ani spravljala kafu. U zdeli je bilo zemljanih oraha. Neizbeni traga za otrovom izmileo je ispod stola i rukama kao u insekta zamlatarao nad hranom. Njukalo ga je razljutilo. U pustinjskim danima njukala im nikada nisu bila potrebna. "Kafa je gotova", ree ani. "Da li si gladan?" Njegovo ljutito odricanje zagluio je prodorni pisak teretnog broda za prevoz zaina koji se vinuo u svemir sa polja van Arakena. ani je primetila njegov bes, pa ipak i dalje je sipala kafu, ostavivi mu je na dohvat ruke. Sela je u podnoje kreveta, otkrila mu noge i poela da ih trlja tamo gde su mu miii bili nabrekli od etnje u pustinjskom odelu. Neno, sa nezainteresovanim izrazom koji ga nije prevario, ree: "Hajde da razgovaramo o Irulaninoj elji da ima dete." Polove oi se razrogaie. Paljivo je prouavao ani. "Ima manje od dva dana kako se Irulan vratila iz Valaka", ree on. "Da li te je posetila?" "Nismo razgovarale o njenim frustracijama", ree ani. Pol ukljui punu mentalnu opreznost i stade pomno da ispituje ani na nain Bene Geserita kome ga je nauila majka, prekrivi tako zakletvu datu Sesetrinstvu. Nije voleo

da se slui tim sredstvima kada je ani bila u pitanju. Deo vlasti koju je imala nad njim sastojao se u tome to je retko kada bio primoran da je prouava. ani je uglavnom izbegavala indiskretna pitanja. Zadrala je slobodnjaki oseaj za lepo ponaanje. Pitanja su joj mnogo ee bila praktina. Ono to je zanimalo ani bile su injenice koje su se ticale poloaja njenog oveka - njegove snage u veu, odanosti legija, moi i sposobnosti neprijatelja. Pamtila je itave kataloge imena i sasvim sporednih pojedinosti. Mogla je da navede glavne slabosti svakog poznatog neprijatelja, mogui raspored protivnikih snaga, ratne planove vojnih stareina, opremljenost i proizvodne kapacitete osnovnih industrijskih grana. Zbog ega je sada, pitao se Pol, razmiljala o Irulan? "Gnjavim te", ree ani. "Nisam to nameravala." "A ta si nameravala?" Osmehnula se plaljivo, susrevi njegov pogled. "Ako si ljut, ljubavi, molim te ne krij to!" Pol se zavalio na uzglavlje. "Da je oteram?" zapita je. "Ne koristi mi vie toliko, a i ne dopada mi se ono to slutim u vezi sa njenom posetom Sestrinstvu." "Nee je oterati", ree ani. Govorila je razlono, nastavljajui da mu masira noge. "Mnogo puta si kazao da ti je ona veza sa naim neprijateljima, jer pratei njene postupke moe da dozna njihove planove." "Pa zato se onda raspituje o njenoj elji da ima dete?" "Smatram da bi to nae neprijatelje zbunilo, a Irulan dovelo u nezavidan poloaj, ako ostane u drugom stanju s tobom." Prema pokretima njenih ruku kojima mu je masirala noge, razabrao je koliko ju je skupo stajala ova izjava. Knedla mu zastade u grlu i on neno ree: "ani, voljena, zaklinjem ti se da je nikada neu odvesti u svoju postelju. Dete bi je uinilo isuvie monom. Zar bi elela da zauzme tvoje mesto?" "Ja nemam svoje mesto." "Nije tano, Sihaja, moje pustinjsko prolee. ta znai ova iznenadna briga za Irulan?" "Brinem za tebe, ne za nju! Ako bude zanela dete Atreida, i njeni prijatelji e posumnjati u njenu vernost. to manje poverenja imaju u nju, manje im je od koristi." "Njeno dete - tvoja smrt", ree Pol. "Poznata ti je ovdanja zavera." On rukom opisa krug oko Tvrave. "Mora imati naslednika!" ree ona hrapavim glasom. "Ahhh", izusti Pol. To je, dakle, bilo po sredi: ani mu nije podarila dete. Znai da to mora uiniti neka druga. Zato ne Irulan? Tako su tekle anine misli. Do tog mora doi iz ljubavi, poto je celo Carstvo potovalo mone tabue protiv neprirodnih naina. ani je donela slobodnjaku odluku. Pol je stao da prouava njeno lice s obzirom na ovaj novi momenat. To lice je na neki nain poznavao bolje od svoga. Video ga je razneeno od strasti, mirno u snu, izoblieno od straha, ljutnje ili bola. Zatvorio je oi i ani mu se jo jednom vratila u seanje kao devojica, skrivena velom prolea, kako peva ili se budi iz sna pored njega, tako savrena da ga je i sam pogled na nju ispunjavao ushienjem. U njegovom seanju ona se osmehnu... ispoetka stidljivo, a

zatim kao da se naprezala da se otrgne od vizije, da pobegne. Polova usta su se osuila. Za trenutak u nozdrvama je osetio dim opustoene budunosti i glas neke druge vizije kako mu nareuje da se povue... povue... povue. Uz pomo prorokih vizija prislukivao je venost ve veoma dugo, hvatajui odlomke stranih jezika, oslukujui kamenje i jedno tue telo. Jo od dana prvog kontakta sa vrakom svrhovitou on je gledao u budunost, nadajui se da e tako nai spokoj. Postojala je mogunost, naravno. Vie je to nasluivao, nego to je stvarno znao. Budunost koja mu je izriito nalagala: povuci se, povuci se, povuci se. Pol je otvorio oi i zagledao se u odluno anino lice. Prestala je da mu masira noge i mirno sela u podnoje kreveta. Bile su mu bliske te crte punokrvne Slobodnjakinje ispod plave nezoni marame koju je esto nosila uvijenu oko kose kada su bili sami u svojim odajama. Lice joj je pokrivala obrazina odlunosti, drevni i njemu tu nain razmiljanja. ene Slobodnjaka hiljadama godina su delile svoje mukarce, to se nije uvek zavravalo bez nesuglasica, ali zbog toga se nikada nisu nali pred unitenjem. Neto tajnovito, slobodnjako, neto to je vodilo poreklo iz ovog obiaja, deava se sada u ani. "Jedino e mi ti podariti naslednika koga elim", ree on. "Da li si video to?" upita ga, stavivi mu naglaskom do znanja da ima na umu njegovu mo predvianja. Kao to je to inio mnogo puta, Pol se i sada zapitao da li je mogue objasniti tananost prorotva, bezbrojne Linije Vremena koje je vizija tkala pred njim iz talasave pree. Uzdahnuo je pri spomenu na vodu koju je punim akama zahvatio iz reke i stao da posmatra kako se mreka i isparava. U seanju zagnjuri lice u nju. Ali kako je mogao da se osvei u budunostima koje su postajale sve zamrenije usled plime bezbrojnih proroanstava? "Znai, nisi video", ree ani. Budunost jedva da mu je jo bila pristupana, sem u retkim trenucima izuzetnog napora, kada je troio ivotne sokove, a i onda bi mu jedino otkrivala bol. Slutio je da se nalazi na negostoljubivoj niijoj zemlji, pustari gde su mu oseanja previrala, kolebala se i ponirala u jo neiskuene nemire. ani mu pokri noge i ree: "Naslednik za Kuu Atreida nije neto to se preputa sluaju ili jednoj eni." To bi mogle biti i rei njegove majke, pomisli Pol. Pitao se da li je gospa Desika bila u tajnom dosluhu sa ani. Njegova majka bi uvek najpre vodila rauna o lozi Kue Atreida. To je u njoj bilo odnegovano i uslovljeno bene-geseritskim vaspitanjem koje je dolazilo do izraaja ak i sada kada je svoje moi uperila protiv Sestrinstva. "Prislukivala si moj dananji razgovor sa Irulan", optui je Pol. "Prislukivala sam", odvrati ona ne gledajui ga. Pol usredsredi svoje seanje na susret sa Irulan. Uao je u porodini salon primetivi odmah nedovrenu haljinu na aninom razboju. U prostoriji se oseao jedak miris crva, zao miris koji je gotovo potiskivao jaku aromu cimeta od melana. Neko je prosuo sirovu esenciju zaina i pustio da je upije prostirka ije su niti takoe bile od zaina. To se nije pokazalo kao dobar potez, poto je esencija zaina rastvorila prostirku. Na plastinom podu, tamo gde se nalazila, ostale su zgruane zejtinaste mrlje. Upravo je pomislio da poalje po nekoga ko bi ih uklonio, kada unutra ue Hara, Stilgarova ena i anina

najblia prijateljica, da najavi Irulanin dolazak. Bio je prisiljen da razgovor vodi u prisustvu tog opakog mirisa, nesposoban da se otarasi slobodnjake praznoverice koja kae da opaki mirisi predskazuju veliku nesreu. Kada je Irulan ula, Hara se povue. "Dobrodola", ree Pol. Irulan je imala na sebi odoru od sivog tuljanovog krzna. Prikupila ju je i prinela ruku kosi. Mogao je da primeti kako ju je iznenadio njegov blagi ton. Oseao je da zaboravlja rei ljutnje, koje je sigurno pripremila za ovaj susret, i kako se zaplie u nova razmiljanja. "Dola si da mi javi kako je Sestrinstvo izgubilo i poslednje obeleje morala", ree on. "Nije li opasno rugati se na njihov raun?" upita ona. "Biti podrugljiv i opasan, ne ide ba jedno s drugim", primeti Pol. Njegovo otpadniko bene-geseritsko vaspitanje otkrilo mu je kako ona u sebi suzbija elju da se povue. Napor koji je pri tom ulagala, izobliavao joj je lice strahom, to je bio oiti znak da joj je dodeljen zadatak koji joj se nije dopadao. "Oekuju isuvie od princeze kraljevske krvi", primeti on. Irulan se naglo umiri i Pol shvati da je uspostavila mentalnu kontrolu nad sobom. Zaista, bila je to teka odgovornost, pomisli on. Upitao se zato mu proroke vizije nisu pruile uvid u ovu moguu budunost. Irulan se polako oputala. Nije bilo svrhe predavati se strahu, ba kao ni ustuknuti, zakljuila je. "Dopustio si da ustrojstvo klime postane veoma primitivno", ree ona trljajui ruke kroz odoru. "Danas je bilo suvo i besnela je peana oluja. Zar nikada nee dozvoliti da ovde pada kia?" "Nisi dola ovamo da razgovaramo o vremenu", primeti Pol. Iskusio je kako zaranja u dvoznanosti. Da li je Irulan pokuala da mu saopti neto to joj njeno vaspitanje nije dozvoljavalo da kae otvoreno? Izgledalo je tako. Osetio je da je preterao i da se mora vratiti na sigurniji teren. "Moram imati dete", ree ona. On odmahnu glavom. "Moram imati naslednika", izdera se ona. "Ako bude potrebno, pronai u drugog oca za svoje dete. Prevariu te, a ikam te da to otkrije svetu." "Varaj me koliko hoe", ree on, "ali neu da ujem ni za kakvo dete." "Kako me moe spreiti?" Uz krajnje blagi osmeh, on ree: "Ako doe do toga, narediu da te udave." Za trenutak je zanemela od zapanjenosti; Pol oseti da ani slua njihov razgovor iza tekih draperija koje su zaklanjale privatne odaje. "Ja sam ti ena", proaputa Irulan. "Ne igrajmo se tih blesavih igara", ree on. "Ti ima odreenu ulogu i nita vie. Oboje znamo ko je moja prava ena." "A ja sam ti samo sredstvo", ree ona ogoreno. "Ne elim da budem okrutan prema tebi", ree on. "Izabrao si me za tu ulogu." "Nisam ja", ree on. "Sudbina te je izabrala. Tvoj otac te je izabrao. Bene Geserit te je

izabrao. Esnaf te je izabrao. Ba kao to su te sada izabrali jo jednom. Kakva je uloga ovoga puta po sredi, Irulan?" "Zato ne mogu da imam tvoje dete?" "Jer je to uloga za koju nisi izabrana." "Moje je pravo da rodim carskog naslednika! Moj otac je bio..." "Tvoj otac je bio i jeste ivotinja. Oboje znamo da je izgubio gotovo svaku vezu sa onima kojima je trebalo da vlada i koje je trebalo da titi." "Da li su ga mrzeli vie nego to tebe mrze?" razbesnela se ona. "Dobro pitanje", sloi se on, a podrugljiv osmeh zaigra mu na uglovima usana. "Kae da nikako ne eli da bude okrutan prema meni, a..." "Zato sam i pristao da ima ljubavnika koga god eli. Ali shvati me dobro: imaj ljubavnika, ali ne donosi nikakvo kopile u moj dom. Odrei u se takvog deteta. Neu ti zameriti na bilo kakvoj vezi sve dok si diskretna... i bez dece. Bio bih smean ako bih pod ovakvim okolnostima imao neki drugi stav. Ali ne usuuj se da prekorai doputenje koje sam ti dobrovoljno dao. Kada je u pitanju presto, strogo vodim rauna o tome ija e krv tei venama njegovih naslednika. Bene Geserit nema upliva na to, a ni Esnaf. To je jedna od povlastica koje sam zadobio poto sam unitio legije Sardaukara tvoga oca na Arakenskom Polju." "Na tvoju duu, onda", ree Irulan. Okrenula se i odjurila iz odaje. Kada se seanje na susret okonalo, Pol ponovo upravi misli na ani koja je sedela pored njega na krevetu. Mogao je da razume svoja protivrena oseanja prema Irulan, kao i aninu slobodnjaku odluku. Pod drugim okolnostima, ani i Irulan mogle su biti prijateljice. "ta si odluio?" zapita ani. "Nikakvo dete", ree on. ani opisa slobodnjaki znak kris-noa kaiprstom i palcem desne ruke. "Moglo bi da doe do toga", sloio se Pol. "Ne misli, valjda, da bi dete bilo ta reilo u vezi sa Irulan?" zapitala je. "Samo budala bi mogla to da pomisli." "Ja nisam budala, ljubavi." Obuzeo ga je bes. "Nikada i nisam rekao da jesi! Ali ovo o emu priamo nije nikakav vraji romantini roman. Tamo u dvorani nalazi se prava princeza. Odrasla je okruena svim moguim prljavim intrigama carskog Dvora. Kovanje zavere isto je tako normalno kao i pisanje tih njenih glupih istorija!" "One nisu glupe, ljubavi." "Moda i nisu." Obuzdao je bes i uzeo je za ruke. "Izvini. Ali ta ena je umeana u mnoge zavere, ak i u zavere unutar zavera. Popusti li se ma kojoj od njenih ambicija, ona ne moe da se zaustavi." ani prozbori nenim glasom: "Nisam li to uvek govorila?" "Naravno da jesi." Zagledao se u nju. "Pa ta onda u stvari pokuava da mi kae?" Legla je pored njega, spustivi glavu na njegovo rame. "Odluili su kako da se bore protiv tebe", ree ona. "Irulan sva odie tajnim odlukama." Pol je pomilova po kosi. ani mu je konano skinula i poslednju koprenu.

Vraka svrhovitost ga oinu poput munje. Bio je to koriolis vetar u njenoj dui. Hujao je kroz ustrojstvo njegovog bia. Telo mu je poznavalo stvari koje on nikada nije nauio. "ani, voljena", proaputa, "da li ti je poznato ta u rtvovati da dokrajim Dihad da se otarasim grozne boanstvenosti koju mi je nametnuo Kvizarat?" Ona zadrhta. "Treba samo da naredi", ree. "Oh, ne. ak i kada bih sada umro, moje ime bi ih i dalje vodilo. Kada samo pomislim da je ime Atreida vezano za religijski pokolj..." "Ali ti si Car! Ti zna..." "Ja sam samo puki simbol. Kada neko postane boanstvo, taj takozvani bog vie niim ne upravlja." Poeo je oporo da se smeje. Oseao je da se budunost osvre na njega kroz dinastije o kojima i ne sanja. Bie mu se razdiralo, jecalo otrgnuto iz lanca sudbine - od njega je ostalo samo ime. "Bio sam izabran", ree. "Moda na roenju... sigurno pre nego to sam ita rekao o tome. Bio sam izabran." "Tada se povuci", ree ona. vrsto ju je obgrlio. "Kada doe vreme za to, voljena. Daj mi jo malo vremena." Neprolivene suze su mu pekle oi. "Trebalo bi da se vratimo u Sie Tabr", ree ani. "U ovom kamenom atoru postoji premnogo problema s kojima se treba nositi." Klimnuo je glavom, dok mu je brada skliznula preko glatkog materijala marame kojom je ani uvezivala kosu. Umirujui miris zaina na koji se oseala ispunio mu je nozdrve. Sie. Obuzela ga je ta drevna akobsa re: mesto, sklonite koje je prualo sigurnost u doba opasnosti. anin predlog probudio je u njemu enju za otvorenim peanim pejsaom, za jasnim udaljenostima gde se neprijatelj vidi izdaleka. "Plemena oekuju da im se Muad'Dib vrati", ree ona. Podigla je glavu da bi mu videla lice. "Ti pripada nama." "Ja pripadam viziji", proaputao je. Mislio je na Dihad, na gene koji se meaju irom nebrojenih parseka i na viziju koja mu je naznaila na koji nain to moe da dokraji. Da li bi trebalo da plati cenu? Sva mrnja bi tada isparila, zgasla poput vatre - ugarak po ugarak. Ali... oh! Cena je bila strana! Nikada nisam eleo da budem bog, pomisli. eleo sam jedino da nestanem poput kapi rose koju zatekne jutro. Nisam svojom voljom eleo da budem ni aneo ni avo... kao da sam to postao omakom. "Hoemo li se vratiti u sie?" navaljivala je ani. "Da", proaputao je, a pomislio: Moram platiti cenu. ani je duboko uzdahnula, spustivi se ponovo pored njega. Dangubio sam, pomislio je. Sada je tek shvatio koliko su ga sputavali ljubav i Dihad. A ta predstavlja jedan ivot, bez obzira koliko cenjen, prema svim onim ivotima koje e Dihad jo oduzeti? Da li se pojedinana beda moe porediti sa agonijom mnotva? "Ljubav?" ree ani upitnim glasom. Pokrio joj je rukom usta. Predau se, pomislio je. Pobei u dok jo imam snage, provui u se kroz iglene ui. Bila je to beskorisna misao, i on je to znao. Dihad bi sledio i njegov duh.

ta da odgovori? pitao se. Kako da objasni kada je okruen sve samim budalama? Ko bi mogao da razume? elim jedino da se osvrnem i kaem: 'Evo! Evo ivota koji nije mogao da me zadri. Pogledajte! Ja nestajem! Vie me ne mogu zadrati ni zatvor ni kolopleti ljudske domiljatosti. Odriem se svoje religije! Ovaj slavni trenutak pripada samo meni! Slobodan sam!' Kakve prazne rei! "Jue je primeen veliki crv ispod Zatitnog Zida", ree ani. "Kau da je bio dug preko sto metara. Tako veliki crvi retko dolaze u ovu oblast. Odbija ih voda, pretpostavljam. Pria se da je ovaj doao da pozove Muad'Diba da se vrati kui - u svoju pustinju." Utinula ga je za prsa. "Ne smej mi se!" "Ne smejem se." Pola je namah tako opinio mit Slobodnjaka, da je osetio kako mu se srce stee, kako neto utie na njegovu liniju ivota: adab, prizivno seanje. Video je svoju deju sobu na Kaladanu, zatim... tamnu no u kamenoj sobi... viziju! Bio je to jedan od njegovih najranijih trenutaka predvianja. Oseao je kako mu um zaranja u viziju, ugledao je kroz skriven oblak seanja (viziju unutar vizije) red Slobodnjaka u odei posutoj prainom. Prolazili su pored udubljenja u visokim stenama. Nosili su neki dugi tovar umotan u tkaninu. Pol je zauo svoj glas u viziji: "To je bilo veoma slatko... ali ti si bila najslaa od svih..." Adab ga iznenada oslobodi. "Tako si tih", proaputa ani. "Zato?" Pol se najei, a zatim uspravi, sve vreme gledajui u stranu. "Ljuti se to sam ila do ivice pustinje?" ree ani. On bez rei odmahnu glavom. "Ila sam samo zato to elim dete", ree ani. Pol nije bio u stanju da govori. Osetio se potpuno u vlasti sirove sile te rane vizije. Vraka svrhovitost! U tom trenutku ceo njegov ivot podseao je na drhtaj grane kada sa nje prhne ptica... a ptica je bila sluaj. Slobodna volja. Progutao sam mamac prorotva, pomisli. Gutanje ovog mamca moglo je da znai da e mu ivot ubudue tei samo jednim pravcem. Da li je istina, pitao se, da proroanstvo nije predskazalo budunost? Da li je mogue da je proroanstvo stvorilo budunost, da li mu se ivot zapleo u preu istkanu od nevidljivih niti, zarobio se u to davno oivljavanje, kao rtva pauinaste budunosti koja ga je ve ekala razjapljenih eljusti. Prisetio se aksioma Bene Geserita: Koristiti sirove sile znai beskrajno se izloiti dejstvu jo jaih sila. "Znam da te to ljuti", ree ani, dodirujui mu ruku. "Istina je da su se plemena vratila starim obredima i krvnim rtvama, ali ja nisam uestvovala u tome." Pol je uzdahnuo duboko i drhtavo. Bujica njegove vizije se rasula, postavi duboko, mirno mesto, ije su se struje kretale sa apsorbujuom snagom izvan njegovog domaaja. "Molim te", preklinjala je ani. "elim dete, nae dete. Da li je to tako strano?" Pol je pomilova po ruci koja je leala na njegovoj, a zatim se odmae. Ustao je iz kreveta, ugasio svetlee kugle i otiao do balkonskog prozora da bi razgrnuo zastore.

Otvorena pustinja nije mogla da se uvue ovamo sem preko svojih mirisa. Spram njega se u nono nebo uzdizao zid bez prozora. Kosi meseevi zraci obasjavali su ograenu batu, drvee-straare, iroke listove i vlane kronje. Mogao je da vidi bazen za ribe ija je voda odraavala zvezde koje su svetlucale kroz granje drvea, jezerca belog, cvetnog sjaja u dubokoj senci. Za trenutak je batu video oima Slobodnjaka: izgledala mu je tua, pretea, opasna jer je troila ogromne koliine vode. Setio se prodavaca Vode koje je upropastio tako to je ovu dragocenu tenost nemilice rasipao. Mrzeli su ga. Unitio je prolost. Postojali su i drugi, ak i oni koji su se borili za sole da bi kupili dragocenu vodu, koji su ga mrzeli jer je izmenio stare obiaje. Sa napretkom ekolokog sistema, koga je naloio Muad'Dib, a iji je cilj bio preinaavanje izgleda planete, uporedo je rastao i otpor ljudi. Nije li bila drska, zapitao se, i sama pomisao da moe preobraziti celu planetu - da sve raste iskljuivo prema njegovim eljama? ak i da je uspeo, ta bi se dogodilo sa ostalim svemirom? Da li se i on bojao podrvrgavanja slinom preobraaju? Iznenada, on navue zastore i ugasi ventilatore. Okrenuo se prema ani koja je sada bila negde u mraku i ekala ga. Njeno vodeno prstenje zveckalo je poput zvonia hodoasnika. Pipajui, traio je put prema zvuku, dok nije sreo njene ispruene ruke. "Voljeni", proaputa ona. "Da li sam te zabrinula?" Rukama je obuhvatila njegovu budunost, ba kao to je sada obuhvatila njega. "Nisi ti", ree on. "Oh... nisi ti."

4. Otkrie Procesnog Zatitnog Polja i laserskog pitolja, sa njihovim eksplozivnim meudejstvom, smrtonosnim kako za napadaa, tako i za napadnutog, dovelo je do prave revolucije u tehnologiji oruja. Ne treba posebno objanjavati znaaj atomika. injenica da svaka Porodica u mom Carstvu raspolae tako snanim atomskim orujem da je u stanju da uniti planetske baze pedeset, pa ak i vie drugih Porodica, dovoljna je, dodue, da stvori atmosferu straha. Ali, svi mi imamo pripremljene planove predostronosti za odgovarajuu odmazdu. Esnaf i Landsrad dre konce koji kontroliu ovu ruilaku mo. Mene, meutim, vie zanimaju mogunosti razvoja ljudskih bia kao naroitog oruja. Ovde je posredi gotovo neogranieno polje na kome trenutno radi svega nekoliko sila. Muad'Dib: Predavanje na Vojnoj koli iz 'Stilgarove Hronike' Starac je stajao na vratima, zurei napolje svojim potpuno plavim oima. U njima se krila uroena podozrivost koju su svi ljudi pustinje oseali prema strancima. Oporost mu je iskrivila uglove usana koji su se nazirali kroz ekinjastu, belu bradu. Mnogo je govorilo to to on nije nosio pustinjsko odelo i to nije vodio rauna o vlazi koja je u velikim koliinama isparavala kroz vrata. Nebeska Pria se pokloni i pozdravi starca znakom zaverenika.

Negde iz unutranjosti, iza starca, dopiralo je cviljenje trostrunog emaneta, stvarajui anotalni nesklad semuta muzike. U starevom dranju nije se primeivala otupelost koju inae izaziva uivanje droge, to je znailo da je semuta bila slabost nekog drugog. Nebeskoj Prii se uini da je udno to je na jednom ovakvom mestu sreo taj prefinjeni porok. "Primi pozdrave iz daleka", ree Nebeska Pria, smeei se svojim pljosnatim licem koje je izabrao za ovaj susret. Iznenada mu pade na um da bi starac mogao prepoznati izabrano lice. Neki od starijih Slobodnjaka, ovde na Dini, poznavali su Dankana Ajdaha. Izbor ba ovog lica ga je zabavljao, ali moda je bio pogrean, zakljuio je Nebeska Pria. Sada se nije usuivao da ovde, pred vratima, promeni lik. Bacao je nervozne poglede niz ulicu. Da li e ga starac ikada pozvati da ue? "Da li ste poznavali moga sina?" zapita starac. Napokon je izgovorio lozinku. Nebeska Pria ispravno odgovori, sve vreme stojei na oprezi da ga neto ne iznenadi. Nije mu se dopadao poloaj ovde. Kuom pred kojom se nalazio okonava se orsokak. Zgrade su u ovom kraju bile podignute za veterane Dihada. Obrazovale su predgrae Arakena koje se prostiralo sve do Carske Kotline pored Tiemaga. Zagasitosmea proelja plazmastih tonova bila su proarana tamnim senkama zamandaljenih vrata i mestimino ivrljana skarednostima. Upravo pored ovih vrata neko je ispisao proglas da je izvesni Beris doneo na Arakis boletinu koja ga je liila mukosti. "Da li ste doli sami?" upita starac. "Sam", odgovori Nebeska Pria. Starac proisti grlo, jo oklevajui, to je u Nebeskoj Prii izazvalo bes. Trudio se da ostane miran. Veza uspostavljena na ovaj nain sadrala je posebne opasnosti. Moda je starac imao valjan razlog da se tako ponaa. Pa ipak, as je bio dobro izabran. Bledo sunce gotovo je dostiglo zenit. Svi stanovnici ove etvrti ostali su zakljuani u domovima, sa namerom da prespavaju najtopliji deo dana. Da li je starca uznemiravalo prisustvo novog suseda? - upita se Nebeska Pria. Znao je da je susedna kua dodeljena Otejmu, nekadanjem lanu Muad'Dibovih stranih Fedajkina, komandosa smrti. A sa Otejmom je doao i Bijaz - katalizatorski patuljak. Nebeska Pria se ponovo zagleda u starca. Primetio je prazan rukav kako se klati iz levog ramena, kao i to da starac nije nosio pustinjsko odelo. Odavao je utisak osobe naviknute da nareuje. Videlo se da nije bio obian peak u Dihadu. "Smem li znati posetioevo ime?" upita starac. Nebeska Pria s mukom obuzda uzdah olakanja. Uostalom, nije bilo nikakve sumnje da e biti primljen. "Ja sam Zaal", izgovori ime koje mu je bilo dodeljeno za ovu misiju. "Ja sam Farok", ree starac. "Nekada sam bio Baar Devete legije Dihada. Da li vam to neto kazuje?" Nebeska Pria oseti da se u pitanju krije opasnost. "Roeni ste u Sie Tabru kao Stilgarov vazal." Farok odahnu i propusti Nebesku Priu kroz vrata. "Dobro doli u moj dom!" Nebeska Pria proe pored njega u senoviti atrijum sa plavo poploanim podom i bletavim crteima uraenim u kristalu na zidovima. Sa druge strane atrijuma nalazilo se natkriveno dvorite. Svetlost koju su proputali prozrani filtri stvarala je srebrnaste prelive sline beloj noi Prvog Meseca. Spoljna kapija hermetiki se zatvori iza njega,

onemoguavajui dalje odlivanje vlage. "Bili smo plemii", ree Farok, pokazujui mu put prema dvoritu. "A ne tamo neki izgnanici. Nismo iveli u graben selima... kao to je ovo! Imali smo vlastiti sie u Zatitnom Zidu iznad Lanca Habanaja. Na crvima smo prevaljivali put do Kedema, u unutranjosti pustinje." "A ne kao sada", sloi se Nebeska Pria, shvatajui ta je Faroka nagnalo da se prikljui zaveri. Slobodnjak je eznuo za starim vremenima i starim obiajima. Uoe u dvorite. Nebeska Pria oseti kako Farok s mukom suzbija snanu antipatiju koju je oseao prema svom posetiocu. Slobodnjaci nisu verovali onima koji nisu imali potpuno plave oi Ibada. Slobodnjaci kau da stranci imaju neuhvatljive oi koje vide i ono to ne bi trebalo. Semuta muzika prestade kada su uli u dvorite. Zamenila ju je svirka baliseta, najpre kratka devet-tonska lestvica, a zatim zvonki akordi jedne pesme koja je bila veoma popularna na svetovima Naraja. Kada su mu se oi privikle na osvetljenje, Nebeska Pria opazi sa svoje desne strane mladia koji je sedeo prekrtenih nogu na niskom divanu ispod lukova. Na mladievom licu, umesto oiju zjapile su prazne duplje. Voen onom tajanstvenom sposobnou slepih, poeo je da peva istog trenutka kada ga je Nebeska Pria pogledao. Imao je visok i blagi glas. "Vetar je oduvao zemlju i nebo i sve ljude! ta je ovaj vetar? Drvee stoji nepovijeno, Pijui na mestima gde su ljudi pili. Premnogo ljudi Premnogo drvea Premnogo vetrova." Nebeska Pria odmah primeti da to nisu bile originalne rei pesme. Farok ga povede od mladia prema lukovima na suprotnoj strani dvorita. Doli su do gomile jastuka razbacane po popoloanom podu, ije su are prikazivale morska stvorenja. "Na ovom jastuku jednom je u sieu sedeo Muad'Dib", ree Farok, pokazujui na okruglo, crno uzvienje. "Sada je va." "Ostajem va dunik", ree Nebeska Pria uranjajui u crni, mekani jastuk. Nasmejao se. Farok se pokazao lukavim. Samo mudrac je govorio o lojalnosti dok se uje pesma puna skrivenog znaenja i rei koje sadre tajnu poruku. Ko bi mogao porei zastraujue moi Cara tiranina? Uplevi u pesmu rei, tako da joj nije naruio metriku, Farok upita: "Da li vam smeta muzika moga sina?" Nebeska Pria pokaza rukom na jastuk naspram sebe i osloni se leima o hladan stub. "Uivam u njoj." "Moj sin je izgubio oi osvajajui Naraj", ree Farok. "Tamo su ga prihvatili i tamo je

trebalo da ostane. Nijedna naa ena nee ga nikada ovakvog poeleti. Pa ipak, neobino je saznanje da negde na Naraju imam unuke koje nikada neu videti. Da li poznajete svetove Naraja, Zaale?" "U mladosti sam putovao tim krajevima sa grupom mojih sunarodnika Lice-Igraa", ree Nebska Pria. "Vi ste, znai, Lice-Igra", ree Farok. "Zbunile su me vae crte lica. Podsetile su me na jednog ovdanjeg oveka koga sam nekada poznavao." "Dankana Ajdaha?" "Da, upravo njega. Uitelja maevanja u Carevoj slubi." "Reeno je da je ubijen." "Da, tako je reeno", sloio se Farok. "Da li ste stvarno mukarac? uo sam razne prie o Lice-Igraima kao..." On slegnu ramenima. "Mi smo Dadaha hermafroditi", odgovori Nebeska Pria. "U stanju smo da promenimo pol prema elji. Trenutno sam mukarac." Farok zamiljeno napui usne, a zatim ree: "Da naruim osveenje? elite li vode? Zamrznuto voe?" "Bie dovoljan i razgovor", ree Nebeska Pria. "elja gosta je nareenje", odvrati Farok, sputajui se na jastuk naspram Nebeske Prie. "Blagosloven da je Abu d'Dhur, Otac Neodreenih Puteva Vremena", ree Nebeska Pria, pomislivi pri tom: Eto! Otvoreno sam mu kazao da me alje Esnaf Navigatora i da sam pod njihovom zatitom. "Triput blagosloven", odgovori Farok, sklopivi ruke u krilu kako je to nalagao obred. ake su mu bile stare i smeurane. "Predmet vien iz daleka otkriva jedino svoje naelo", ree Nebeska Pria, aludirajui da eli da razgovara o carskoj Tvravi. "Ono to je tamno i zlo moe se kao takvo razaznati sa bilo koje udaljenosti", odgovori Farok, stavivi do znanja da jo o tome ne eli da razgovara. Zato? zaudi se Nebeska Pria; a onda hitro povede razgovor o drugoj temi: "Kako vam je sin izgubio oi?" "Branioci Naraja koristili su Sagoreva kamena", odgovori Farok. "Moj sin mu se isuvie pribliio. Prokleti atomici! ak bi i sagoreva kamena trebalo staviti izvan zakona." "Njime se izigrava svrha zakona", sloi se Nebeska Pria, pomislivi pri tom: Sagoreva kamena na Naraju! Nisu nas obavestili o tome. Zato starac ba sada pominje Sagoreva kamena? "Ponudio sam mu oi Tleilaksa koje prodaju vai Gospodari", ree Farok. "Ali meu legijama krui glas da oi Tleilaksa potinjavaju one koji se njima koriste. Sin mi je kazao da su te oi od metala, dok je njegovo telo od mesa, tako da je takvo sjedinjavanje greno." "Naelo objekta mora odgovarati prvobitnoj svrsi", odvrati Nebeska Pria, pokuavajui da vrati razgovor na ono to ga je zanimalo. Farok stisnu usne, ali ipak klimnu glavom: "Otvoreno pitajte ta vas zanima. Moramo imati poverenja u vaeg Navigatora."

"Da li ste ikada bili u carskoj Tvravi?" "Bio sam tamo na sveanosti povodom molitorske pobede. Bilo je veoma hladno meu svim tim kamenjem uprkos iksijanskim grejaima. No pre sveanosti proveli smo na terasi Alijinog Hrama. Znate, tamo unutra gaje drvee sa mnogih svetova. Mi, Baari, bili smo obueni u nau najbolju zelenu odeu, a stolovi su nam bili izdvojeni od ostalih. Previe smo jeli i pili. Smuile su mi se neke stvari koje sam tamo video. Na primer, pokretni ranjenici koji su se nekako dovukli na takama. Mislim da na Muad'Dib ne zna koliko je ljudi osakatio." "Imate neto protiv svetkovina?" zapita Nebeska Pria, imajui na umu orgije Slobodnjaka na kojima je pivo od zaina teklo u potocima. "Ta svetkovina se razlikovala od meanja dua na naim skupovima u sieu", ree Farok. "Tamo nije bilo taua. Trupe su za zabavu dobile robinje, a mukarci su jedni drugima priali o bitkama i ranama." "Znai bili ste unutar te velike gomile kamenja", zakljui Nebeska Pria. "Muad'Dib je iziao kod nas na terasu", nastavi Farok. "'Neka nas sve prati dobra srea', pozdravio nas je. Kako su udno zvuale obredne rei pustinje na tom mestu!" "Da li vam je poznato gde su smetene njegove privatne odaje?" zapita Nebeska Pria. "Duboko u unutranjosti", odgovori Farok. "Negde duboko u unutranjosti. uo sam da on i ani ive nomadskim ivotom okrueni zidovima Tvrave. Iz Velike Dvorane izlazi samo kada prima izaslanstva. Postoje dvorane za primanje kao i slubena mesta za susrete, zatim celo jedno krilo za njegovu linu strau, odaje namenjene ceremonijama i unutranja odeljenja za komunikacije. uo sam da duboko ispod Tvrave postoji odaja u kojoj dri jednog zakrljalog crva okruenog jarkom punim vode koja za ivotinju predstavlja otrov. To je mesto na kome on ita budunost." Mit prepleten injenicama, pomisli Nebeska Pria. "Vladin aparat ga svuda prati", zabrunda dalje Farok. "Slubenici, sluge i sluge za sluge. Veruje samo takvima kao to je Stilgar, koji su mu i ranije bili veoma bliski." "A tebi ne", ree Nebeska Pria. "Mislim da je zaboravio i da postojim", odgovori Farok. "Na koji nain ulazi i izlazi iz zgrade?" upita Nebeska Pria. "Postoji malo polje za ornitoptere koje tri iz unutranjeg zida", odgovori Farok. "Kau da Muad'Dib nikome ne dozvoljava da upravlja prilikom sletanja na to mesto. Pria se da je potrebna velika opreznost, jer bi i najmanja pogreka dovela do stropotavanja niz okomitu stenu zida pravo u jedan od prokletih vrtova." Nebeska Pria klimnu glavom. To je najverovatnije bilo tano. Takav vazduni prilaz u Carski tab zajemio bi odreenu meru sigurnosti. Svi Atreidi bili su izvrsni piloti. "On koristi ljude da mu prenose distrans poruke", dodade Farok. "Potinjava ih tako to im ugrauje talasne prevodioce. ovek, meutim, treba sGm da zapoveda svojim glasom, a ne da prenosi tuu poruku skrivenu u njegovom tonalitetu!" Nebeska Pria slegnu ramenima. Sve velike sile danas koriste distranse. Sasvim je neizvesno kakve se sve prepreke mogu ubaciti izmeu poiljaoca i primaoca. Distransi prkose politikom deifrovanju, budui da se zasnivaju na distorziji prirodnih znakovnih ustrojstava koja se mogu veoma zapetljati. "ak se i njegovi poreski slubenici koriste ovom metodom", poali se Farok. "U moje

vreme distrans se ugraivao samo niim ivotinjama." Ali obavetenje o prihodu mora se uvati u tajnosti, pomisli Nebeska Pria. Vie vlada je propalo kada je narod otkrio pravu vrednost slubenog budeta. "Kakvo je sada raspoloenje slobodnjakih kohorti prema Muad'Dibovom Dihadu?" zapita Nebeska Pria. "Da li su protiv proglaenja svog Cara za boga?" "Veina njih i ne razmilja o tome", odgovori Farok. "Uglavnom imaju isto miljenje o Dihadu kao i ja: da je to, naime, izvor neobinih iskustava, pustolovina, bogatstva. Ova prljava straara u kojoj ivim", Farok je pokazao na dvorite, "staje ezdeset lida zaina. Devedeset kontara! Postojalo je doba kad nisam mogao ni da zamislim toliko bogatstvo." On zavrte glavom. Na drugoj strani dvorita, slepi mladi upravo je poeo da svira ljubavnu baladu na svom balisetu. Devedeset kontara, pomisli Nebeska Pria. Kako je to udno. Veliko bogatstvo - nema ta! Farokova straara bila bi prava palata na mnogim svetovima, ali sve je relativno - ak i kontar. Da li Farok zna, na primer, odakle potie ova mera kojom se odreuje teina zaina? Da li je ikada pomislio da je jedan i po kontar nekada bila maksimalna teina kamiljeg tereta? Sigurno nije. Farok moda nikada nije ni uo za kamilu, niti za Zlatno Doba Zemlje. Reima koje su bile neobino skladne sa ritmom melodije koju je njegov sin svirao na balisetu, Farok ree: "Bio sam vlasnik kris-noa, vodenih prstenova od deset litara, vlastitog koplja koje je pripadalo jo mom ocu, servisa za kafu, flae od crvenog stakla, ija je starost prevazilazila ma ije seanje u mom sieu. Imao sam vlastiti deo zaina, premda ne i novac. Bio sam bogat, a da to nisam znao. Posedovao sam dve ene: jednu jednostavnu i meni dragu, drugu glupu i svojeglavu - ali tela i lica kao u anela. Bio sam slobodnjaki Naib, jaha crva, gospodar levijatana i peska." Mladi na drugoj strani dvorita stade da ponavlja refren balade. "Znao sam mnoge stvari, premda o njima nisam razmiljao", ree Farok. "Znao sam da se voda nalazi duboko pod peskom gde je dre zarobljenu Mali Tvorci. Znao sam da su moji preci prinosili device na rtvu ai-Huludu... pre nego to nas je Liet-Kines spreio da to i dalje inimo. Pogreili smo to smo prestali. Video sam drago kamenje u ustima crva. Dua mi je imala etvoro vrata i sva sam ih poznavao." Zautao je i ostao zanesen u sanjarijama. "A tada je doao Atreid sa svojom vetijom majkom", ree Nebeska Pria. "Doao je Atreid", potvrdi Farok. "Onaj kome smo u naem sieu dali ime Usul i tako ga zvali meu sobom. Na Muad'Dib, na Mahdi! Kada nas je pozvao u Dihad, bio sam jedan od onih koji su pitali: 'Zato da idem u borbu? Tamo nemam roaka.' Ali drugi su otili - mladi ljudi, prijatelji, drugovi iz detinjstva. Kada su se vratili, priali su o maiji, o snazi koju poseduje ovaj atreidski spasitelj. Pobedio je nae neprijatelje, Harkonene. LietKines, koji je obeao raj naoj planeti, blagoslovio ga je. Prialo se da je Atreid doao da izmeni na svet i na svemir, da je on ovek koji e primorati zlatni cvet da cveta nou." Farok podie ruke, ispitujui dlanove. "Ljudi su uprli prstom u prvi mesec i rekli: 'Tamo je njegova dua.' Tada je dobio ime Muad'Diba, a ja sve to nisam razumeo." Spustio je ruke i zagledao se preko dvorita u sina. "Nisam tada ni na ta mislio glavom. Oseao sam jedino srcem, stomakom i krstima."

Ponovo se ubrzao tempo muzike u pozadini. "Znate li zato sam se prijavio u Dihad?" Stare oi su prodorno gledale u Nebesku Priu. "uo sam da postoji neto to se zove more. Teko je poverovati u more kada se ivi meu dinama. Kod nas nema mora. Ljudi Dine ga nikada nisu upoznali. Mi imamo zamke za vetar. Sakupljali smo vodu za veliki preokret koji nam je Liet-Kines obeao... a Muad'Dib sproveo jednim jedinim zamahom ruke. Mogao sam da zamislim kanat, vodu koja protie kanalima. Na osnovu toga bio sam kadar da predstavim sebi reku. Ali more?" Farok se zagleda u prozirnu nadstrenicu dvorita, kao da je eleo da pronikne pogledom u svetove s njene druge strane. "More", ponovi tihim glasom. "To moj um nije mogao da predoi. Ipak, znao sam da ljudi priaju da su videli tu divotu. Mislio sam da lau, ali morao sam lino u to da se uverim. Zato sam se i prijavio." Mladi glasno odsvira poslednji akord na balisetu i zapoe novu pesmu udnog lelujavog ritma. "Da li ste pronali svoje more?" zapita Nebeska Pria. Farok ne odgovori nita, to je Nebesku Priu navelo na pomisao da ga starac nije uo. Oko njih se irila muzika baliseta, slina smenjivanju plime i oseke. Farok je disao u njenom ritmu. "Sunce se nalazilo na zatonu", konano se oglasio. "Samo je jedan umetnik starine mogao takvog da ga naslika. Bilo je crveno poput stakla moje boce. Mestimino se prelivalo zlatnim i plavim nijansama. Zbilo se to na svetu zvanom Enfeil, gde je moja legija slavila pobedu. Izili smo iz planinskog prolaza u kome je vazduh bio prezasien vodom. Jedva sam mogao da diem. A tamo, ispod mojih nogu, prostiralo se ono o emu su mi priali prijatelji: voda, dokle god je pogled sezao, pa ak i dalje. Spustili smo se do nje. Zagazio sam i napio se. Bila je gorka tako da mi je od nje posle pripala muka. Ali njenu aroliju nikada nisam zaboravio." Nebeska Pria oseti da ga obuzima isto strahopotovanje kao i starog Slobodnjaka. "Zagnjurio sam u more", ree Farok, posmatrajui vodena stvorenja nacrtana na ploicama poda. "Zaronio sam u njega kao jedan ovek... a izronio kao sasvim drugi. Osetio sam se sposobnim da se prisetim prolosti koja nikada nije postojala. Gledao sam unaokolo oima koje su mogle sve da obujme... ba sve. Video sam u vodi telo jednog od branilaca koje smo pogubili. U blizini je plutala klada, preostali deo nekog velikog drveta. I sada mogu da je vidim pred oima kada zamurim. Na jednom kraju bila je pocrnela od vatre. U vodi je plivao i deo odee - neka uta krpa... iscepana, prljava. Posmatrajui sve te stvari, u trenutku sam shvatio zato su prispele ba na ovo mesto. Zato da ih ja vidim." Farok se polako okrenu i zagleda u oi Nebeske Prie. "Vaseljena je nezavrena, znate", ree. Preopirno, ali mudro, pomisli Nebeska Pria. Zatim ree: "Vidim da je more ostavilo dubok utisak na vas." "Vi ste Tleilaks", ree Farok. "Videli ste mnoga mora. Ja sam video samo ovo jedno, pa ipak znam o morima i stvari koje vi i ne slutite." Nebesku priu obuze udna nelagodnost. "Majka Haosa je roena u moru", ree Farok. "Kvizara Tafvid je stajao u blizini kada sam mokar iziao iz vode. On nije uao u more. Stajao je na pesku... bio je to mokar

pesak... zajedno sa nekolicinom ljudi koji su se takoe plaili mora. Gledao me je oima u kojima sam video da je shvatio da sam ja nauio neto to je njemu bilo uskraeno. Postao sam morsko bie i on me se bojao. More me je izleilo od Dihada i mislim da je on to primetio." Nebeska Pria najednom postade svestan da je u jednom trenutku tokom starevog izlaganja muzika prestala. Uznemiravalo ga je to nije mogao da odredi kada je baliset zamukao. Kao da je to u vezi sa onim o emu je malopre priao, Farok ree: "Straa je na svakoj kapiji. Ne postoji nain da se prodre u Carevu Tvravu." "To je njena slabost", ree Nebeska Pria. Farok ga pogleda iznenaeno. "Postoji nain da se ue", objasni Nebeska Pria. "To to veina ljudi, ukljuujui, nadajmo se i Cara, veruje suprotno... samo nam ide u korist." Ovlaio je usne, naavi najednom da mu se ini udnim lice koje je izabrao. Onespokojavao ga je iznenadni prekid muzike. Da li je to znailo da je Farokov sin prestao da emituje? Naravno, emitovanje je bilo posredi: poruka je bila zgusnuta i prenesena putem muzike. Utisnuta u nervni sistem Nebeske Prie da bi je kasnije pokrenuo distrans usaen u njegov adrenalni korteks. Ako je poruka zavrena, onda je to znailo da je on postao kontejner nepoznatih rei. Natopili su ga podacima: svaki ogranak zavere ovde na Arakisu, svako ime, svaka lozinka - sva vana obavetenja. Sa ovim podacima mogu da prkose opasnostima na Arakisu, da zarobe pustinjskjog crva i otponu proizvodnju melana bez Muad'Dibove dozvole. Tako bi unitili njegov monopol, a onda i njega samog. Te podatke je mogue iskoristiti na najrazliitije naine. "S nama je ovde jedna ena", ree Farok. "Da li elite sada da je vidite?" "Video sam je", ree Nebeska Pria. "Pomno sam je prouavao. Gde je ona?" Farok pucnu prstima. Mladi podie emane i poe da svira. Iz struna se razlee semuta muzika. Kao da ju je zvuk domamio, na vratima iza muziara pojavi se mlada ena u plavoj odori. Potpuno plave oi Ibada odavale su otupelost izazvanu drogom. Bila je Slobodnjakinja, odana zainu, a sada i uhvaena u mree poroka s drugih svetova. Svest joj je bila duboko u vlasti semute, zapretena neznano gde i preputena ekstazi muzike. "Otejmova ki", ree Farok. "Moj sin joj je dao drogu u nadi da e tako stei enu uprkos svojoj slepoi. Kao to i sami moete videti, pobeda mu je beskorisna. Semuta je uzela ono to se on nadao da e zadobiti." "Njen otac ne zna za to?" upita Nebeska Pria. "ak ni ona sama ne zna", ree Farok. "Moj joj je sin ulio lana oseanja, kojima pravda svoje posete. Ona misli da je zaljubljena u njega. To veruje i njena porodica. Besni su jer je on sa manom, ali, naravno, ne ele da se meaju." Muzika prestade. Na muziarev pokret rukom, mlada ena sede pored njega, nagnuvi se da bi ula ta joj apue. "ta ete uraditi s njom?" zapita Farok. Nebeska pria pree jo jednom pogledom preko dvorita. "Koga jo ima u ovoj kui?" zapita.

"Svi smo sada tu", odgovori Farok. "Niste mi rekli ta ete uiniti sa enom. Moj sin to eli da zna." Kao da se sprema da mu odgovori, Nebeska Pria izvue desnu ruku iz rukava odore i brzim pokretom hitnu skrivenu iglu u Farokov vrat. Farok nije pustio ni glasa, niti je promenio poloaj tela. Kroz samo jedan minut bie mrtav, ali sedee nepomian, ukruen otrovom. Polako, Nebeska Pria ustade i uputi se ka slepom muziaru. Mladi je jo neto aputao devojci kada ga je igla ubola. Nebeska pria uhvati devojku za ruku, blago je nagnavi da ustane. Uspeo je da promeni izgled pre nego to ga je pogledala. Ona se uspravi i podie oi ka njemu. "ta je, Faroe?" upita. "Moj sin je umoran i potreban mu je odmor", odgovori Nebeska Pria. "Doi. Izii emo na stranja vrata." "Tako smo lepo razgovarali", ree ona. "Mislim da sam uspela da ga ubedim da prihvati oi Tleilaksa. One e od njega ponovo stvoriti oveka." "Nisam li to i sam kazao mnogo puta?" zapita Nebeska Pria, pourujui je da ue u stranje odaje. Primetio je sa ponosom da je glas kojim se sada sluio potpuno odgovarao njegovom novom izgledu. Nepogreivo je oponaao starog Slobodnjaka koji je sada ve sigurno bio mrtav. Nebeska Pria uzdahnu. Ubeivao je sebe da je to uradio iz samilosti, a i rtve su sigurno znale kakvoj se opasnosti izlau. Sada je ansu trebalo pruiti mladoj devojci.

5. Carevima ne kodi ispraznost vlastite svrhe u trenutku kada nastaju. Tek onda kada se osnuju, ciljevi im se gube, a na njihovo mesto dolazi magloviti ritual. Rei Muad'Diba od princeze Irulan Sednica carskog saveta bie veoma neprijatna, pomisli Alija. Oseala je kako se unaokolo napinje snaga, sabira energija; videlo se to po nainu na koji je Irulan odvraala pogled od ani, Stilgar nervozno premetao papire, a Pol smrknuto pogledavao Korbu, Kvizara. Sela je u zaelje zlatnog venikog stola da bi mogla da posmatra pranjavu svetlost poslepodneva kroz balkonske prozore. Korba, prekinut usred rei njenim ulaskom, nastavio je da razgovara sa Polom. "Ono to elim da kaem, moj gospodaru, jeste da vie nema onoliko bogova kao to ih je ranije bilo." Alija prsnu u smeh. Zabacila je glavu unazad, usled ega joj je spala crna kapuljaa aba odore. Sada su joj se jasno videle crte lica - od zaina potpuno plave oi, majino ovalno

lice pod okriljem bronzane kose, mali nos, usta iroka i dobroduna. Korbini obrazi gotovo poprimie boju njegove narandaste odore. Prostrelio je Aliju pogledom. Sitan i elav, podseao je na besnog kepeca. "Da li zna ta se pria o tvom bratu?" upitao je. "Znam ta se pria o vaem Kvizaratu", prela je Alija u protivnapad. "Vi nemate nieg boanskog, vi ste samo pijuni boga." Korba pogleda u Pola traei od njega pomo, a zatim ree: "Mi radimo prema nalogu Muad'Diba. On treba da zna istinu o svom narodu kao i oni o njemu." "pijuni", ree Alija. Korba uvreeno zauta. Pol pogleda sestru, pitajui se zato izaziva Korbu. Krajnje neoekivano, primetio je da je Alija postala ena, lepotica u usplamteloj nevinosti prve mladosti. Iznenadio se to to do ovog trenutka nije zapazio. Imala je petnaest - gotovo esnaest godina, asna Majka bez majinstva, devianska svetenica, objekat strahopotovanja za sujeverne mase - Alija od Noa. "Ovo nije ni vreme ni mesto za sarkazme tvoje sestre", ree Irulan. Ne obrativi panju na ovu opasku, Pol klimnu glavom prema Korbi. "Trg je pun hodoasnika. Izii i povedi ih u molitvu." "Ali oni oekuju vas, moj Gospodaru", uzvrati Korba. "Stavi turban", ree Pol. "Ne mogu da primete razliku sa ove udaljenosti." Irulan je prikrivala ozlojeenost to ju je Pol olako prenebregao. Pogledom je pratila Korbu koji se uputio prema balkonskim vratima. U trenutku joj sinu pomisao kako Edrik moda nije bio u stanju da njene poduhvate sakrije od Alije. ta mi u stvari znamo o sestri, pitala se. ani je u krilu drala vrsto sklopljene ruke, gledajui preko stola u Stilgara, svog ujaka i Polovog Dravnog Ministra. Da li je stari slobodnjaki Naib ikada alio za onim jednostavnim nainom ivota koji je nekada vodio u pustinjskom sieu? Stilgarova crna kosa poela je da sedi na ivicama, ali su mu oi ispod gustih obrva jo dobro videle. I dalje je imao divlji pogled orla, koji je, uz useke na bradi to ih je ostavila prihvatna cev, predstavljao jedini trag dana provedenih u pustinjskom odelu. Uznemiravalo ga je anino pomno motrenje, pa je poeo da ara pogledom po dvorani za veanje. Zagledao se u balkonski prozor i Korbu koji se napolju spremao da podigne ispruene ruke u znak blagoslova, dok su zraci poslepodnevnog sunca stvarali crveni oreol na prozoru iza njega. Za trenutak, Stilgar ugleda viziju Sudskog Kvizara razapetog na vatrenom toku, a onda Korba spusti ruke i raspri iluziju, ali Stilgara nije naputao nemir izazvan onim to je video. Obuzeo ga je srditi bes prema poniznim moliocima koji su nahrupili u salu za prijeme, i prema neukusnom sjaju koji je okruavao presto Muad'Diba. Kada poemo na sastanak sa Carom uvek se nadamo da emo otkriti neku njegovu manu, pronai greku, mislio je Stilgar. Znao je da je to bogohuljenje, ali mu ta misao ipak nije izbijala iz glave. U odaju je doprlo mrmljanje udaljene gomile kada je Korba otvorio balkonska vrata da ue. Ona su se za njim zalupila i amor je zamukao. Pol je pogledom pratio Kvizara. Korba sede s Polove leve strane, tamnih i pribranih

crta lica, oiju sjajnih od zanosa. Uivao je u tom trenutku religijske moi. "Priznavao je prisustvo duha", ree. "Hvala gospodu na tome", ree Alija. Korbi pobelee usne. Alija je ponovo privukla Polovu panju. Zapitao se ta je nagoni da se tako ponaa. Njena nevinost zavarava, ree on u sebi. Ona je takoe prola kroz isti vaspitni program Bene Geserita kao i on. Kakvom li ju je sazdala genetika Kvizac Haderaha? Uvek je postojala izvesna tajanstvena razlika: bila je embrion u utrobi kada joj je majka preivela veliku dozu sirovog otrova melana. Majka i neroena ker istovremeno su postale asne Majke. Ali istovremenost ne podrazumeva i istovetnost. Alija je otkrila svoje iskustvo: u jednom uasnom trenutku postala je svesno bie, a seanje joj je upilo nebrojene druge ivote koje je njena majka celog svog veka sabirala. "Postala sam moja majka i svi ti ostali", ree. "Jo nisam bila oblikovana ni roena, a postala sam starica - tada i tamo." Oseajui da su njegove misli njoj posveene, Alija se nasmeila Polu. Izraz lica mu je postao blai. Kako bi iko mogao da zauzme drugaiji stav prema Korbi od stava cininog humora? zapitao se. ta je smenije od Komandosa Smrti preobuenog u svetenika? Stilgar kucnu po papirima. "Ako mi Gospodar dozvoljava", ree. "Ovde su neke vrlo hitne i neodlone stvari." "Tjupilski ugovor?" zapita Pol. "Esnaf uporno zahteva da potpiemo ugovor, a ne ele da nam saopte tano mesto Tjupilskog Sporazuma", ree Stilgar. "Uivaju izvesnu podrku delegata Landsrada." "Koju vrstu pritiska ste izvrili na njih?" upita Irulan. "Onakvu kakvu je na Car naredio da se primeni u ovom poduhvatu", ree Stilgar. U ovaj isto formalni odgovor uneo je sve nepovoljno miljenje koje je imao o Princezi Supruzi. "Gospodaru moj i muu", ree Irulan, okreui se prema Polu, primoravi ga na taj nain da je primeti. Isticanje razlike u tituli u aninom prisustvu, pomisli Pol, predstavlja slabost. U ovakvim trenucima, on je delio Stilgarovo oseanje antipatije prema Irulan, ali je saaljevanje ublaio ovaj poriv. Irulan je bila samo pion Bene Geserita. "Da", ree Pol. Irulan se zagleda u njega. "Ako im uskrati melan..." ani odmahnu glavom u znak neslaganja. "Mi istupamo oprezno", odgovori Pol. "Tjupil ostaje utoote za poraene Velike Domove. On je simbol poslednjeg pribeita, krajnje mesto sigurnosti za sve nae stanovnike. Ako bi se doznao njegov poloaj, Tjupil bi postao ranjiv." "Ako mogu da sakriju ljude, mogu da kriju i druge tajne", zabrunda Stilgar. "Armiju, moda, ili zaetke proizvodnje melana koji..." "Ne sateruju se ljudi u oak", ree Alija, "ako se eli da ostanu miroljubivi." Sa aljenjem je primetila da se upustila u svau koju je predvidela. "Znai da smo protraili deset godina pregovaranja", ree Irulan. "Nita to preduzme moj brat ne predstavlja traenje", ree Alija. Irulan je stisnula pisaljku takvom snagom da su joj pobeleli zglavci na prstima. Pol je

posmatrao kako se postepeno savlauje na nain Bene Geserita: pronicljiv unutranji pogled, duboko disanje. Gotovo da je mogao da uje kako ponavlja litaniju. Odjednom, ona ree: "ta smo postigli?" "Nismo dopustili da Esnaf uspostavi ravnoteu", odvrati ani. "Ne elimo da se suprotstavimo naim neprijateljima", ree Alija. "Nema nikakve naroite potrebe da ih ubijamo. Bilo je dovoljno pokolja izvrenih pod zastavom Atreida." I ona to osea, pomisli Pol. udno je da oboje oseaju neodoljivu odgovornost za taj zavaeni, idolopokloniki svemir sa njegovim ekstazama mira i divljih previranja. Zar moramo da ih titimo od njih samih, pitao se. Oni se u svakom trenutku igraju nitavilom isprazni ivoti, isprazne rei. Previe zahtevaju od mene. Grlo mu se steglo. Koliko e trenutaka izgubiti? Koje sinove? Koje snove? Da li je to vredelo nagrade koju mu je vizija predskazala? Ko e pitati iva bia neke daleke budunosti, ko e im rei: "Bez Muad'Diba, vi sada ne biste postojali." "Uskraivanje melana nee nita reiti", ree ani. "To bi uslovilo da Navigatori Esnafa izgube sposobnost da vide u prostoru i vremenu. Tvoje sestre iz Bene Geserita izgubie mo govorenja istine. Neki ljudi mogu umreti pre vremena. Prekinue se veze. Ko e biti kriv?" "Oni nee dozvoliti da do toga doe", odgovori Irulan. "Nee?" zapita ani. "Zato da ne? Ko e kriviti Esnaf? Oni e pred celim svetom izgledati nemoni." "Potpisaemo ugovor onakav kakav jeste", ree Pol. "Gospodaru moj", ree Stilgar, pomno posmatrajui ruke. "Jedno pitanje nam ne da mira!" "ta to?" Pol je starom Slobodnjaku poklonio svu panju. "Vi posedujete izvesne... moi", ree Stilgar "Zar ne moete da odredite mesto za Tjupilski Sporazum uprkos Esnafu?" Moi! pomisli Pol. Stilgar nije mogao jednostavno da kae: 'Vi ste onaj koji predvia. Zar ne moete da sledite put u budunost koji vodi do Tjupila?' Pol se zagledao u zlatnu povrinu stola. Uvek isti problem: kako da izrazi granice neizrecivog? Da li da govori o raspadanju, prirodnoj sudbini svih moi? Kako moe neko ko nikada nije iskusio prorokovanje pod dejstvom zaina da pojmi postojanje svesti koja ne sadri lokalizovani senzorni instrumentarijum? Pogledao je Aliju koja je pomno posmatrala Irulan. Alija je ponovo osetila da je gleda, uzvratila mu je pogled i glavom pokazala na Irulan. Ah, da: svaki odgovor koji bi dali naao bi se u Irulaninom posebnom izvetaju koji alje Bene Geseritu. Oni nikada ne proputaju priliku da saznaju neto novo o svom Kvizac Haderahu. Stilgar je, ipak, zasluivao da mu se neto odgovori, a tako isto i Irulan. "Neprosveeni pokuavaju da shvate predvianja kao pokoravanje Prirodnom Zakonu", ree Pol, sklapajui ruke ispred sebe. "Ali, bilo bi isto tako ispravno rei da nam nebo govori kao i da je itanje budunosti harmonian in ovekovog bia. Drugim reima, proricanje je prirodna posledica izgleda sadanjosti. Ono se, dakle, javlja pod obrazinom neeg potpuno prirodnog. Ova mo se, meutim, ne moe primeniti na neki unapred odreeni cilj. Da li iver koga nosi talas zna kuda ide? U prorotvu ne postoje uzroci i posledice. Uzroci postaju sluajevi, konvencije ili delte, mesta na kojima se stiu struje.

Prihvatajui predvianje, bie se ispunjava poimanjima koja stoje u oprenosti sa intelektom. Intelektualna svest ih zbog toga odbacuje. U tom odbacivanju, meutim, intelekt postaje deo procesa, te i sam biva potinjen." "Vi to ne moete?" zapita Stilgar. "Ukoliko bih potraio Tjupil pomou predvianja", ree Pol, obraajui se direktno Irulan, "to bi moglo da ga sakrije od nas." "Haos", pobuni se Irulan. "To nije, nije... dosledno." "Rekao sam ve da time ne vlada nijedan Prirodni Zakon", odgovori Pol. "Znai li to da je ono to moe da vidi ili da postigne svojim moima ogranieno?" zapita Irulan. Pre nego to je Pol stigao da odgovori, Alija ree: "Draga Irulan, predvianje nema granica. Nije dosledno? Doslednost nije neophodna u vaseljeni." "Ali on je rekao..." "Kako moe moj brat da te obavesti o granicama neega to nema granica? Ogranienja izmiu intelektu." Bilo je bezono od Alije to je to uradila, pomisli Pol. Ovo bi moglo da navede Irulan na razmiljanje, jer je njena svest uslovljena vrednostima koje potiu od tano odreenih granica. Ponovo je pogledao Korbu, koji je sedeo u stavu religijskog zanesenjaka sluajui duom. Kako bi Kvizarat mnogao da iskoristi ovu razmenu pitanja i odgovora? Za jo vie religijskih misterija? Za neto to bi izazvalo strah? Bez sumnje. "Znai li to da ete potpisati ugovor onakav kakav je?" upita Stilgar. Pol se nasmei. Pitanje prorotva je, prema Stilgarovoj proceni, zakljueno. Stilgar je teio jedino pobedi, ne iznalaenju istine. Mir, pravda i zvuk kovanja novca predstavljaju uporita Stilgarove vaseljene. On je eleo neto vidljivo i stvarno - potpis na ugovoru. "Potpisau", odgovori Pol. Stilgar podie novi svitak. "Poslednje saoptenje od naih zapovednika polja u sektoru Iksian govori o agitaciji za ustav." Stari Slobodnjak pogleda ani koja samo slegnu ramenima. Irulan zaklopi oi i poloi ruke na elo u mnemonikom aru. Zatim ih ponovo otvori i stade napregnuto da prouava Pola. "Konfederacija Iksiana eli da nam se potini", ree Stilgar, "ali posrednici postavljaju pitanje poreza Caru koga oni..." "Oni ele da na legalan nain ogranie moju carsku volju", ree Pol. "Ko e mi zapovedati, Landsrad ili CHOAM?" Stilgar iz svitka izvadi samounitavajuu hartiju. "Jedan od naih agenata poslao je ovaj memorandum sa sastanka stranakih voa CHOAM manjine." Poeo je da ga ita pribranim glasom: "Presto mora biti spreen u pokuaju da stvori moan monopol. Moramo razglasiti istinu o Atreidu - o nainu na koji je manevrisao iza trostruke lai: landsradskog zakonodavstva, religijskih sankcija i birokratske delatnosti." Vratio je poruku nazad u svitak. "Ustav", promrmlja ani. Pol pogleda najpre prema njoj, a zatim prema Stilgaru. Dihad se, dakle, pokolebao, pomisli Pol, ali to nije dovoljno brzo da bi me spaslo. Ova pomisao izazva u njemu emocionalnu napetost. Prisetio se svojih najranijih vizija o tome

kakav je Dihad trebalo da bude, kao i uasa i preokreta koje je iskusio. Sada je, naravno, znao za vizije jo veih uasa. iveo je okruen stvarnim strahotama. Video je kako njegove Slobodnjake zahvata tajanstvena snaga, kako rue sve pred sobom u religijskom ratu. Dihad je dobio novi izgled. Naravno, bio je vremenski ogranien, predstavljao je samo kratkotrajni napor u poreenju sa venou, ali je nosio sobom grozote koje su zasenjivale sve to se desilo u prolosti. I sve to u moje ime, pomisli Pol. "Moda im se moe priznati neka vrsta prividnog ustava", predloi ani. "Nije potrebno da on to stvarno i bude." "Obmana je oruje vladanja", sloi se Irulan. "Mo je ograniena, kao to to oni koji se uzdaju u ustav uvek i uvide", ree Pol. Korba se uspravi, odustavi od svog poniznog dranja. "Gospodaru moj?" "Da?" uzvrati Pol, pomislivi pri tom: Evo! Evo nekoga ko je u stanju da u sebi skriva trajne naklonosti prema zamiljenoj vladavini Zakona. "Moemo da ponemo sa religijskim ustavom", ree Korba, "neto za odane koji..." "Ne!" obrecnu se Pol. "Izdejstvovaemo da to bude izglasano u Veu. Registruje li ovo, Irulan?" "Da, moj Gospodaru", ree Irulan ledenim glasom, neraspoloena to je uspeo da joj nametne podreenu ulogu. "Krajnji ishod svih ustava je tiranija", ree Pol. "Oni u toj meri predstavljaju organizovanu mo da su samim tim premoni. Ustav se moe definisati kao mobilisana drutvena mo bez svesti. On je u stanju da slomi i velike i male, da ukine svako dostojanstvo i individualnost. Taka oslonca mu je labava i za njega ne vae ogranienja. Ja sam, meutim, ogranien. U elji da zatitim svoj narod u najveoj moguoj meri, uskratio sam mu ustav. Izglasano u veu, na dananji dan, itd. itd." "ta emo sa zanimanjem Iksiona za poreze, moj Gospodaru?" zapita Stilgar. Pol prestade da prouava zamiljeni i ljutiti izgled Korbinog lica, pa ree: "Ima li kakav predlog, Stil?" "Moramo kontrolisati poreze, Gospodine." "Cena koju emo traiti od Esnafa za moj potpis na Tjupilskom Ugovoru", ree Pol, "jeste podvoenje Konfederacije Iksiana naim porezima. Konfederacija ne moe da trguje ako joj Esnaf uskrati prevoz. Platie." "Vrlo dobro, moj Gospodaru." Stilgar je izvadio drugi svitak i proistio grlo. "Izvetaj Kvizarata o Salusi Sekundus. Irulanin otac je izveo svoje legije na desantne manevre." Irulan je pronala neto veoma zanimljivo na dlanu leve ruke. Na vratu joj je dobovala ila. "Irulan", zapita Pol, "da li i dalje tvrdi da je jedina legija tvoga oca samo igraka?" "ta bi on mogao da uradi samo sa jednom legijom?" zapitala je. Posmatrala ga je kroz uzani prorez poluzatvorenih oiju. "Moe da se dogodi da ga neko ubije", ree ani. Pol potvrdno klimnu glavom. "A ja u biti kriv ako do toga doe." "Poznajem nekoliko zapovednika Dihada", ree Alija, "koji bi ga odmah rasporili kada bi saznali za ovo." "Ali, re je samo o njegovim policijskim trupama", pobuni se Irulan.

"U tom sluaju ne vidim potrebu za desantnim manevrima", ree Pol. "Predlaem da sledea mala beleka koju e poslati ocu sadri jasno i glasno izloeno moje shvatanje njegovog tugaljivog poloaja." Ona obori pogled. "Da, moj Gospodaru. Miaslim da e to okonati stvar. Moj otac bi bio dobar muenik." "Hmmm", ree Pol. "Moja sestra ne bi poslala poruku zapovednicima koje je spomenula dok joj to ne odobrim." "Napad na mog oca povlai za sobom i opasnosti koje nisu samo vojnike prirode", ree Irulan. "Narod poinje da se prisea njegove vladavine sa izvesnom nostalgijom." "Jednog dana e preterati", ree ani kobno ozbiljnim, slobodnjakim glasom. "Dosta!" naredi Pol. Procenjivao je Irulaninu opasku o optoj nostalgiji. Bilo je u njoj dosta istine. Jo jedanput je Irulan dokazala svoju vrednost. "Bene Geserit alje formalnu molbu", ree Stilgar, pokazujui sledei omot. "ele da se s vama posavetuju o ouvanju vae loze." ani je postrance pogledala svitak kao da se u njemu nalazi neka smrtonosna naprava. "Poaljite Sestrinstvu uobiajeno izvinjenje", odgovori Pol. "Moramo li?" upita Irulan. "Moda je... pravo vreme da to raspravimo", ree ani. Pol odseno odmahnu glavom. One nisu pretpostavljale da je ovo bio deo cene koju jo nije odluio da plati. Ali ani nije prestajala. "Posetila sam Zid molilaca u Sie Tabru gde sam roena", ree. "Bila sam kod doktora. Kleala u pustinji i slala svoje misli u dubine gde prebiva aiHulud. Pa ipak", stresla se, "nita nije pomoglo." Nauka i praznoverje - sve je izdalo, pomisli Pol. Da li sam je i ja izdao kad joj nisam rekao ta e snai Kuu Atreida, ako joj ona podari naslednika? Podigao je pogled u nadi da e u Alijinim oima videti saaljenje. Da li je ona videla tu uasnu budunost? "Moj Gospodar mora da je svestan svih opasnosti koje e pretiti njegovom Carstvu ako ne dobije naslednika", ree Irulan, sluei se benegeseritskom snagom i slatkoreivom ubedljivou glasa. "O tim stvarima je, naravno, teko raspravljati, ali moraju izii na videlo. Car je vie od oveka. On predvodi Carstvo. Ako on umre bez naslednika, neminovno dolazi do graanskog rata. Poto voli svoj narod, ne moe dopustiti da do toga doe." Pol se udaljio od stola i krupnim koracima otiao do balkonskog prozora. Vetar je napolju povijao dim gradskih vatri. Nebo je postalo mrano, srebrnastoplavo, zamagljeno prainom koja se svake veeri sputala sa Zatitnog Zida. Gledao je prema jugu, u nagib koji je titio severne zemlje od koriolis vetra, pitajui se zato njegov vlastiti duevni mir ne moe da pronae takav zaklon. lanovi vea su bez rei ekali iza njega, svesni da se nalazi na samoj ivici erupcije besa. Pol je oseao da ga pritiska breme vremena. Pokuao je da nagna sebe da pronae ravnoteu u kojoj bi mogao da oblikuje novu budunost. Povui se... povui se... povui se, pomislio je. ta bi se dogodilo da povede ani, jednostavno da je pokupi i ode sa njom, da potrai svetilite na Tjupilu? Ostae njegovo

ime. Dihad bi pronaao nove posede za jo uasnija osvajanja, a on bi i dalje bio krivac za to. Odjednom ga je ispunio strah da e izgubiti ono to je najvrednije ako se lati novih poduhvata; da e, ako napravi ma i najmanji um, izazvati krah vaseljene nakon koga vie nikada nee moi da je vrati u staro ustrojstvo. Na trgu pod njim otegao se dugi red hodoasnika obuenih u zelene i bele odore hadija. Kolona se vijugavo kretala poput razglobljene zmije iza urnog arakenskog predvodnika. Podsetili su Pola da se prijemna dvorana do sada ve ispunila moliocima. Hodoasnici! Njihova naviknutost na bezdomlje postala je odvratan izvor bogatstva za Carstvo. Hadiluk je ispunio puteve vaseljene religijskim lutalicama. Oni su stalno dolazili, dolazili, dolazili. Na koji nain sam sve ovo pokrenuo, upitao se. Sve se, naravno, samo pokrenulo. Stoleima je taj poriv bio zapreten u genima i ekao na ovaj kratak trenutak da se iskae. Voeni najdubljim religijskim instiktom, ljudi su dolazili, traei vaskrsenje. Hodoae se ovde zavravalo - 'Arakis, mesto ponovnog raanja, mesto za umiranje'. Sarkastini, stari Slobodnjaci govorili su da ih Pol eli na Arakisu jedino zbog njihove vode. ta su to hodoasnici, u stvari, traili? pitao se Pol. Govorili su da je ovo za njih sveto mesto. Ali, mora da su znali da u celoj vaseljeni nema Edena, nema Tjupila za duu. Arakis su nazivali mestom nepoznatog gde se razreuju sve tajne, a najvie je uasavalo to to su oni odlazili zadovoljni. ta nalaze ovde? pitao se Pol. esto su religijskoj ekstazi ispunjavali ulice kretanjem, tako da su liile na neke neobine krletke. Slobodnjaci su ih zbog toga zvali 'ptice prolaznice', a nekolicina koja je ovde umrla bila je prozvana 'krilatim duama'. Sa uzdahom, Pol pomisli kako je svaka nova planeta koju su podjarmile njegove legije postajala izvor hodoasnika. Nastajali su iz zahvalnosti za 'mir Muad'Diba'. Svuda vlada mir, pomisli Pol. Svuda... osim u srcu Muad'Diba. Oseao je da jedan deo njega lei uronjen u beskrajnu, zamrznutu, promuklu tminu. Njegova mo predvianja pomeala se sa slikom svemira koja je pripadala celom oveanstvu. Uzdrmao je stabilan kosmos i zamenio sigurnost Dihadom. Milju, delom i prorotvom potinio je svet ljudi; pa ipak, oseao je da mu on jo izmie. Ova planeta pred njim, koju je pretvorio iz pustinje u vodom bogati raj, bila je iva. Puls joj je otkucavao dinamino kao u oveka. Borila se protiv njega, opirala se, izmicala njegovim naredbama... Meu prste mu se uvukla jedna tua aka. Spustio je pogled i ugledao ani koja ga je posmatrala zabrinutim oima. Te oi su ga ispijale i ona proaputa: "Molim te, ljubavi, ne bori se protiv samog sebe." Izliv oseanja kojim ga je hrabrila izvirao je iz njene ruke. "Sihaja", proaputa. "Moramo uskoro da odemo u pustinju", ree ona tihim glasom. Stisnuo joj je ruku, a zatim pustio i vratio se do stola gde je ostao da stoji. ani sede na svoje mesto. Irulan je zurila u hartije ispred Stilgara, stisnutih usana.

"Irulan predlae sebe za majku carskog naslednika", ree Pol. Pogledao je ani, pa onda opet Irulan, koja je izbegavala njegove oi. "Svima nam je poznato da me ona ne voli." Irulan postade veoma mirna. "Poznati su mi politiki razlozi", ree Pol. "Ali ja vodim rauna jedino o ljudskim razlozima. Smatram da bi moja reakcija bila sasvim drugaija da Princeza-Supruga ne igra kako joj diktira Bene Geserit i da ne tei materinstvu iz elje za sopstvenom moi. Ali, poto stvari ovako stoje, odbacujem ovaj predlog." Irulan je uzdahnula duboko i drhtavo. Zauzimajui svoje mesto, Pol pomisli da nikada ranije nije video Irulan da se tako slabo kontrolie. Nagnuvi se prema njoj, ree: "Irulan, iskreno mi je ao." Ona podie glavu i Pol ugleda oi pune besa. "Nije mi potrebno tvoje saaljenje!" proita. Okrenuvi se prema Stilgaru, ree: "Ima li jo neto to je hitno i neodlono?" Pogledavi Pola, Stilgar ree: "Jo neto, Gospodaru. Esnaf ponovo predlae uspostavljanje formalne ambasade ovde na Arakisu." "Da li predstavnitvo tipa dubokog svemira?" upita Korba, glasom punim fanatikog gnuanja. "Po svoj prilici", odgovori Stilgar. "Tu stvar treba razmotriti krajnje paljivo, Gospodaru", upozori Korba. "Veu Naiba se nee dopasti pravi Esnafljanin ovde na Arakisu. Oni zarauju i samu zemlju po kojoj gaze." "Esnafljani ive u rezervoarima i ne dodiruju zemlju", odvrati Pol, doputajui da mu se u glasu primeti razdraenost. "Naibi bi mogli da stvari uzmu u svoje ruke, Gospodaru", ree Korba. Pol ga prostreli pogledom. "Oni su, pre svega, Slobodnjaci, Gospodaru", nije odstupao Korba. "Dobro pamtimo kako je Esnaf doveo one koji su nas tlaili. Nismo zaboravili kako su ucenjivali otkup zaina da bi sauvali nae tajne od svojih neprijatelja. Liavali su nas svake..." "Dosta!" odbrusi Pol. "Misli li da sam zaboravio?" Kao da je tek tada postao svestan znaenja svojih rei, Korba glupavo promuca: "Gospodaru, oprostite mi. Nisam eleo da kaem da vi niste Slobodnjak. Nisam..." "Oni e poslati Navigatora", ree Pol. "Ne verujem da bi jedan Navigator doao ovamo ukoliko bi predoseao neku opasnost." Usnama osuenim od iznenadnog straha, Irulan ree: "Ti si... video da je Navigator doao?" "Naravno da nisam video Navigatora", ree Pol, podraavajui njen ton. "Ali mogu da vidim gde je neko bio i kuda ide. Dopustite da nam poalju Navigatora. Moda e mi biti od koristi." "Nareenje e biti izvreno", ree Stilgar. Prekrivi rukom osmeh, Irulan pomisli: Znai, istina je. Na Car ne moe da vidi Navigatora. Oni su meusobno slepi. Zavera je skrivena.

6. 'Drama jo jednom poinje.' Car Muad'Dib u asu uspea na Lavlji presto Gledajui kroz pijunski prozori u prostranu dvoranu za prijem, Alija je posmatrala napredovanje esnafske pratnje. Otro, srebrnasto svetlo podneva dopiralo je kroz gornji red prozora, obasjavajui zelene, plave i ukaste ploice podnog mozaika koji je prikazivao zatone pune vodenih biljaka, proarane mestimino mrljama egzotinih boja u obliku ptica ili ivotinja. Esnafljani su prelazili preko ploica poput lovaca koji se uljaju prema plenu u nepoznatoj dungli. Obrazovali su pokretnu aru od sivih, crnih i narandastih odora, koja je izgledala samo prividno haotino ratrkana oko providnog rezervoara u kome je plivao Ambasador Esnafa u narandastom gasu. Rezervoar je klizio na noseem polju, nalik na etvrtasti brod koji pristaje uz dok. Vukla su ga dva pratioca odevena u sivo. Upravo ispod pijunskog prozora nalazilo se uzvienje Lavljeg prestola na kom je sedeo Pol. Na glavi je imao novu zvaninu krunu sa amblemima ribe i pesnice. Telo mu je pokrivala zlatna dvorska odora ureena zlatnim kamenjem. Okruivalo ga je svetlucanje vlastitog zatitnog polja. Dva reda telesne garde rairila su se u obliku lepeze sa obe strane uzvienja i stepenica. Stilgar je stajao s Polove desne strane, dva stepenika nie, u beloj odori koja je u struku bila stegnuta utom vrpcom. Svojim sestrinskim saoseanjem, Alija je osetila da i Pola, kao i nju, razdire istovetno nespokojstvo. Obuzela ju je sumnja da bi drugi mogli to da otkriju. Pol je posmatrao jednog pratioca odevenog u narandastu odoru, ije tupo zuree, metalne oi nisu gledale ni levo ni desno. ovek je koraao na desnom prednjem uglu formacije Ambasadorove garde, u stavu komandujueg oficira. Ispod crne kovrdave kose pomaljalo se pljosnato lice, a telo istog oblika naziralo se pod narandastom odorom. Svaka kretnja ove prilike prizivala je davna seanja. Bio je to Dankan Ajdaho. To nije mogao da bude Dankan Ajdaho, a ipak je bio. Zapretene uspomene, upijene dok je jo bila u utrobi, u trenutku majinog preobraaja uz pomo zaina, prepoznale su ovog oveka zahvaljujui rihani deifrovanju, kome nije mogla da odoli nikakva kamuflaa. Znala je da ga Pol posmatra kroz prizmu bezbrojnih linih iskustava, zahvalnosti i mladosti koju je proiveo kraj njega. Bio je to Dankan. Alija je zadrhtala. Postojao je samo jedan odgovor. Bio je to tleilakski gola, bie rekonstruisano iz mrtvog tela originala. A original je poginuo spasavajui Pola. Mogao je to da bude samo proizvod aksolotskih rezervoara. Gola je koraao koopernim hodom maevalakog majstora. Kada je Ambasadorov rezervoar doklizio do zapreke deset koraka od stepenica koje su vodile ka tronu, on zastade. Osetljivou Bene Geserita, koje nije mogla da se oslobodi, Alija je dokuila da je Pola obuzeo nemir. Vie nije gledao u priliku pristiglu iz prolosti. Nije gledao - ve je celim svojim biem zurio u nju. Napregnutih miia, tela koje se borilo u oajnom gru,

pokuavao je da kontrolie svoje pokrete dok je pozdravljao Ambasadora Esnafa klimanjem glave. Konano izusti: "Saopteno mi je da je vae ime Edrik. Dobro doli na na Dvor i neka vae prisustvo pomogne da doe do boljeg razumevanja meu nama." Navigator se razvratniki protegnu u narandastom gasu, ubaci u usta kapsulu melana i konano se udostoji da pogleda Pola. Mali transduser, koji je kruio u uglu Esnafljaninovog rezervoara zapucketa najpre kaljucavim zvukom, zatim kripanjem, da bi se najzad zauo ljudski glas: "Klanjam se pred mojim Carem i molim za doputenje da pokaem svoje akreditivno pismo i da mu ponudim mali dar." Autant je prosledio svitak do Stilgara koji ga je pregledao, a zatim smrknuta lica klimnuo Polu. Tada su se i Stilgar i Pol okrenuli prema goli koji je mirno stajao ispred uzvienja. "Car je zacelo primetio poklon", ree Edrik. "Zadovoljni smo vaim akreditivnim pismom",ree Pol. "Objasnite nam prirodu poklona." Edrik se okrenu u rezervoaru da bi svoj pogled usmerio prema goli. "Ovo je ovek po imenu Hajt", ree, sriui ime. "Prema naim istraivaima, prolost mu je veoma udna. Ubijen je ovde na Arakisu... zadobio je smrtnosonu ranu na glavi koja je iziskivala mnoge mesece zaceljivanja. Poto je pripadalo majstoru maevanja, posveeniku Ginazke kole, telo je prodato Bene Tleilaksu. Doli smo do zakljuka da je to jamano Dankan Ajdaho, pouzdani najamnik vaeg doma. Doveli smo ga kao poklon dostojan jednog Cara", Edrik se zagleda u Pola. "Zar to nije Ajdaho, Gospodine?" Uzdranim i obazrivim glasom Pol ree: "Ima izgled Ajdaha." Da li Pol vidi neto to ja ne vidim? pitala se Alija. Ne! To je Dankan! ovek po imenu Hajt je nepomino stajao i svojim metalnim oima posmatrao neku taku pravo ispred sebe. Telo mu je bilo sasvim oputeno. Niim nije pokazivao da je svestan da predstavlja sredite razgovora. "Koliko je nama poznato, to jeste Ajdaho", ree Edrik. "Sada se zove Hajt", uzvrati Pol. "udno ime." "Gospodine, nema potrebe lupati glavu oko toga kako ili zato Tleilaksi daju imena", ree Edrik. "Ona se mogu menjati. Ime koje su mu Tleilaksi nadenuli nije vano." To je proizvod Tleilaksa, pomisli Pol. U tome je problem. Bene Tleilaksi su malo drali do pojavne prirode. Dobro i zlo imali su udna znaenja u njihovoj filozofiji. ta li su samo uneli u Ajdahovo telo - i da li je to bilo potrebe radi ili iz kaprica. Pol pogleda Stilgara, primetivi da je Slobodnjaka obuzelo sujeverno strahopotovanje. To oseanje oitovalo se u celom njegovom biu. Stilgar mora da sada prebira po mislima o onome to zna o gnusnim navikama Esnafljana, Tleilaksa i gola. Okrenuvi se prema goli, Pol ree: "Hajte, da li ti je to jedino ime?" Veseo osmeh pree preko Golinog tamnog lica. Metalne oi se podigoe, usredsredie na Pola, ali zadrae svoj mehaniki pogled. "Tako se zovem, Gospodaru: Hajt." Alija zadrhta u svom tamnom pijunskom udubljenju. Bio je to Ajdahov glas, tako istovetan da joj se odazvao iz svake elije pamenja. "Neka mom gospodaru godi kada kaem da mi njegov glas priinjava zadovoljstvo. Prema Bene Tleilaksu, to je znak da sam ga ve uo... ranije." "Ali, ti nisi siguran u to", ree Pol.

"Ja ne znam nita pouzdano o svojoj prolosti, Gospodaru. Objanjeno mi je da niega neu moi da se setim iz svog preanjeg ivota. Sve to preostaje iz tog vremena jeste ustrojstvo koje su odredili geni. Postoje, meutim, kalupi u koje nekada bliske stvari mogu da se uklope. Postoje glasovi, mesta, hrana, lica, zvuci, radnje - ma u mojoj ruci, kontrole toptera..." Primetivi kako Navigator pomno prati razgovor, Pol upita: "Da li ti je jasno da si poklon?" "To mi je objanjeno, Gospodaru." Kakav je moj dug prema Dankanovom telu? upita se. ovek je umro spasavajui moj ivot. Ali, ovo nije Ajdaho, ovo je gola. Pa ipak, ovde je stajalo telo i um koje je nauilo Pola da leti u topteru tako dobro kao da sam ima krila izrasla iz ramena. Pol je znao da ni ma nije u stanju da podigne, a da to ne uini onako kako je nauio pod strogim Ajdahovim nadzorom. Gola. To je bilo telo puno lanih utisaka, koji su se lako mogli pogreno protumaiti. Stare asocijacije e i dalje biti prisutne. Danakan Ajdaho. Ovde nije bila toliko u pitanju obrazina koju je Gola nosio, koliko komotna, dobro pokrivajua odeda prilike koja se ophodila posve drugaije od svega to su Tleilaksi mnogli da sakriju u njoj. "U emu bi mogao da nam bude od koristi?" zapita Pol. "U bilo emu gde se slau elje moga Gospodara i moje sposobnosti." Aliju, koja je sve ovo posmatrala sa visine, dirnu golina srameljivost. Nije mogla da primeti nita pritvorno u njegovom ponaanju. Neto krajnje nevino zrailo je iz novog Dankana Ajdaha. Prvobitni je bio sklon zemaljskim porocima, ne hajui mnogo za skromnost. Ali ovo telo bilo je rastereeno svega toga. Bio je to isti list na kome su Tleilaksi ispisali... ta? Tada je osetila skrivenu opasnost koju je u sebi krio ovaj poklon. Bio je to dar Tleilaksa. A Tleilaksi su oduvek ispoljavali uznemirujui nedostatak bilo kakvih sputavanja u svemu to su stvarali. Njihovim postupcima upravljala je razuzdana radoznalost. Hvalili su se da su u stanju da stvore bilo ta iz podesne ljudske sirovine - avole ili svece. Prodavali su mentate-ubice. Bili su kadri da sazdaju lekara-ubicu imunog na inhibicije Suka da ne posegne za ljudskim ivotom. Meu njihovim tvorevinama bilo je dobrovoljnih sluga, seksigraaka pogodnih za svaiji ukus, vojnika, generala, filozofa, pa ak i moralista. Pol se trgnuo iz razmiljanja i pogledao Edrika. "Kakvo obrazovanje je dobio ovaj poklon?" upita. "Ako to odgovara mom Gospodaru", ree Edrik, "Tleilakse je zabavljalo da ovog golu obue za mentata i filozofa Zensunija. Time su eleli da poveaju njegovu vetinu u baratanju maem." "Da li su uspeli?" "To mi nije poznato, Gospodaru." Pol je procenjivao odgovor. ulo za istinu mu je govorilo da Edrik iskreno veruje da je gola Ajdaho. Vode Vremena kroz koje se ovaj zagonetni Navigator kretao nagovetavale su opasnosti. Hajt. I samo ime koje su mu Tleilaksi nadenuli znailo je opasnost. Pol zaele da odbije poklon. Ali ve u trenutku u kome se ta elja javila osetio je da mu nije dosuen taj put. Kua Atreida bila je dunik ovog tela - a ta injenica je i neprijatelju bila dobro poznata.

"Filozof Zensunija", promrmlja Pol, jo jednom osmotrivi golu. "Da li si preispitao svoju ulogu i pobude?" "Pristupam izvrenju dunosti s poniznou, Gospodine. Ja sam osloboen um, ispran od imperativa svoje ljudske prolosti." "Da li bi vie voleo da te zovemo Hajt ili Dankan Ajdaho?" "Moj Gospodar moe da me zove kako god eli, jer ja nisam ime." "Ali, da li ti se dopada ime Dankan Ajdaho?" "Mislim da je to bilo moje ime, Gospodine. Pristaje mi. Ipak... ono izaziva udne reakcije. Smatram da ime uvek mora da odraava ne samo ono to je prijatno, ve i ono to je neprijatno." "ta je za tebe najprijatnije?" upita Pol. Iznenada gola se nasmeja pa ree: "Traenje znakova u drugima koji mi osvetljavaju moje preanje bie." "Da li vidi takav znak ovde?" "Oh, da, moj Gospodaru. Va ovek, Stilgar, je u nedoumici izmeu sumnje i divljenja. Bio je prijatelj mome prethodnom biu, ali odbija ga ovo telo gole. Vi ste se, moj Gopsodaru, divili oveku koji sam bio... i verovali ste mu." "Oien um", ree Pol. "Kako bi jedan oien um mogao da se zakune na vernost?" "Zakune na vernost, Gospodaru? Oien um odluuje u prisustvu nepoznatog, bez uzroka i posledica. Da li to znai zakleti se na vernost?" Polov pogled se smrknuo. To je bio Zensuni odgovor, tajanstven, neodreen, zapreten u veru koja porie kauzalne funkcije u svim duhovnim aktivnostima. Bez uzroka i posledice! Takve misli potresaju um. Nepoznato? U svakoj odluci lei nepoznato, pa ak i u prorokoj viziji. "Vie bi voleo da te zovemo Dankan Ajdaho?" upita Pol. "ivot nam se sastoji od oprenosti, Gospodaru. Sami izaberite ime za mene." "Zvaemo te i dalje imenom koje su ti Tleilaksi nadenuli", ree Pol. "Hajt - to je ime koje navodi na opreznost." Hajt se poklonio, odstupivi za jedan korak. Alija se zapita: Kako li je samo znao da je razgovor zavren? Ja sam to znala jer poznajem svoga brata. Ali nije bilo nikakvog znaka po kome bi to i stranac mogao da dokui. Da li je to osetio Dankan Ajdaho u njemu? Pol se okrenu prema Ambasadoru i ree: "Obezbeene su prostorije za vau ambasadu. Naa je elja da to pre odrimo sa vama privatno savetovanje. Pozvaemo vas. Takoe elimo da vas obavestimo, pre nego to saznate iz nepouzdanih izvora, da je asna Majka Sestrinstva, Gaius Helen Mohijam, odvedena iz letelice kojom ste doli. To je uinjeno na nae nareenje. Njeno prisustvo na brodu bie predmet naeg razgovora." Pokretom leve ruke Pol je otpustio izaslanstvo. "Hajte", ree Pol, "ostani." Ambasadorovi pratioci se udaljie, gurajui rezervoar. Edrik se pretvorio u narandasti vrtlog u gasu iste boje - oi, usta, neno talasanje udova. Pol je pogledom pratio povorku dok i poslednji Esnafljanin nije otiao i dok se velika vrata nisu zatvorila za njima. Sada sam i to okonao, pomisli Pol. Prihvatio sam golu. Proizvod Tleilaksa je bez sumnje bio mamac. Vrlo je verovatno da je i stara vetica, asna Majka, igrala istu ulogu.

Ovo je bilo vreme taroka koje je predvideo u jednoj ranijoj viziji. Prokleti tarok! Zamutio je vode Vremena tako da je prorok bio u stanju da vidi samo jedan sat u budunost. Prisetio se kako su ve mnoge ribe otkinule mamac i pobegle. Tarok je delao koliko u njegovu korist toliko i protiv njega. Ono to on nije mogao da vidi, nisu bili u stanju da registruju ni drugi. Gola je stajao glave nagnute na jednu stranu. ekao je. Stilgar sie niz stepenice zaklonivi golu od Polova pogleda, i ree na akobsi jeziku lovaca, kojim su govorili za siekih dana: "To stvorenje u rezervoaru me je nateralo da zadrhtim, Gospodine. Ali, ovaj poklon! Odstranite ga!" Istim jezikom Pol ree: "Ne mogu." "Ajdaho je mrtav", bio je uporan Stilgar. "Ovo nije Ajdaho. Dopustite da njegovu vodu dam plemenu." "Gola je moj problem, Stile. Tvoj problem je na zatvorenik. elim da asnu Majku uvaju kao oi u glavi ljudi koje sam obuio da se odupru dejstvu Glasa." "Sve mi se ovo ne dopada, Gospodine." "Biu obazriv, Stile. Gledaj da i ti bude." "Vrlo dobro, Gopsodine." Stilgar je stupio na pod dvorane, proao blizu Hajta, onjuio ga i udaljio se krupnim koracima. Zlo se moe otkriti po mirisu, pomisli Pol. Stilgar je postavio zelenobele barjake Atreida na desetak svetova, ali je ostao sujeverni Slobodnjak, neprijemiv za bilo kakve duhovne tananosti. Pol je prouavao poklon. "Dankane, Dankane", proaputa. "ta su ti uinili?" "Podarili su mi ivot, Gospodaru", ree Hajt. "Ali, zato su te obuili i poklonili nama?" zapita Pol. Hajt stisnu usne i ree: "ele da vas unitim." Pola pogodi otvorenost izjave. Kako je drugaije i mogao da odgovori jedan Zensunimentat? ak i kada je gola, mentat moe da govori samo istinu, pogotovo kada uz to poseduje i unutranju smirenost jednog Zensunija. Ovo je bio ljudski kompjuter iji su razum i nervni sistem podeeni za zadatke koje su ranije izvravale omraene mehanike naprave. Usloviti ga i kao Zensunija, znailo je da je dobio dvostruku meru estitosti... sem ako Tleilaksi nisu u ovo telo ugradili neto jo udnije. emu, na primer, mehanike oi? Tleilaksi su ih hvalili, tvrdei da su mnogo bolje nego prave. Zato ih onda vie Tleilaksa nije nosilo po slobodnom izboru? Pol baci pogled na Alijinu pijunsku rupu, udei za njenim prisustvom i savetom, za mudrou koja ne bi bila zamagljena oseanjima odgovornosti i duga. Jo jednom je pogledao golu. Ovo nije bio neki lakouman poklon. Davao je iskrene odgovore i na opasna pitanja. Nita mi ne znai to to znam da je ovo oruje koje e biti upotrebljeno protiv mene, pomisli Pol. "ta bi trebalo da uinim da se zatitim od tebe?" zapita Pol. Rekao je to otvoreno, bez kraljevskog 'mi', onako kako bi to pitanje postavio i starom Dankanu Ajdahu. "Oterajte me, Gospodaru." Pol odmahnu glavom. "Na koji nain treba da me uniti?"

Hajt osmotri strau koja se zbila oko Pola nakon Stilgarovog odlaska. Zatim se okrenu, pree pogledom preko dvorane, pa ponovo upravi svoje metalne oi na Pola, neprestano klimajui glavom. "Ovo je mesto na kome se ovek otuuje od ljudi", ree Hajt. "Ono ne zrai tolikom snagom da ovek moe da ga spokojno kontemplira jedino kada ima na umu da su sve stvari konane. Da li su proroke moi navele moga Gospodara da doe ovamo?" Pol zadobova prstima po doruju prestola. Znao je da mentat traga za podacima, ali pitanje ga je ipak uznemirilo. "Dospeo sam do ovog poloaja donosei vrste odluke... koje nisu uvek proisticale iz mojih drugih... sposobnosti." "vrste odluke", ree Hajt. "One kale ovekov ivot. vrstina se moe oduzeti plemenitom metalu na taj nain to se on najpre zagreje, a zatim podvrgne laganom hlaenju." "Pokuava li to da me zabavi Zensuni naklapanjem?" upita Pol. "Zensuni istrauju druge puteve, Gospodine. Oni nemaju vremena za zabavljanje i naklapanje." Pol jezikom ovlai usne, duboko udahnu vazduh i prilagodi svoj duh tehnici razmiljanja jednog mentata. Kao da je bio okruen sve samim negativnim odgovorima. Nije oekivao da e se natezati s jednim golom na utrb drugih dunosti. Ne, nije to bilo u pitanju. Zato Zensuni-mentat? Filozofija... rei... kontemplacija... unutranje preispitivanje... Oseao je da ne poseduje dovoljno podataka. "Potrebno nam je vie podataka", promrmlja. "Podaci potrebni jednom mentatu ne mogu se jednostavno pokupiti na isti nain kao to se po odei hvata polenov prah prilikom prolaska kroz polje puno cvea", ree Hajt. "ovek mora paljivo da odabere polen i da ga ispita pod jakim uveanjem." "Mora da me naui toj zensunijskoj vetini retorike." Metalne oi za trenutak zasijae, a onda gola ree: "Moj Gospodaru, moda su ba to eleli da postignu." "Da se moja volja otupi reima i idejama?" upita Pol. "Ideje postaju najopasnije kada se pristupi njihovom sprovoenju u delo", ree on. "Oterajte me, Gospodine", ree Hajt, glasom Dankana Ajdaha punim brige za 'mladog gospodara'. Pol je osetio kako ga ovaj glas neodoljivo privlai. Nije mogao da ga odagna od sebe, bez obzira na to to je znao da potie od jednog gole. "Ostae", ree, "i obojica emo se vebati u opreznosti." Hajt se pokloni u znak pokornosti. Pol pogleda prema pijunskoj rupi, oima koje su molile Aliju da preuzme ovaj poklon i ieprka njegove tajne. Gole su bili duhovi kojima su se plaila deca. Nikada ranije nije nijednog sreo. Da bi ovoga upoznao, morao je da se odrekne svakog saaljenja... A nije bio sasvim siguran da je u stanju da to uini. Dankane... Dankane... gde se, u ovom po meri oblikovanom telu, krio Ajdaho? To nije bilo telo... ve mrtvac u telesnom obliku. Ajdaho lei zauvek mrtav u jednoj arakenskoj peini. Njegov duh zurio je u Pola mehanikim oima. U ovom avetinjskom telu bila su zapretena dva bia. Jedno od njih za Pola je predstavljalo pretnju zbog svoje snage i prirode, skrivenih iza neprozirnog vela. Zatvorivi oi, Pol je dopustio da mu stare vizije preplave svest. Osetio je duhove

ljubavi i mrnje kako kljuaju u ustalasanom moru iz koga se nijedna stena nije uzdizala povrh haosa. Nije bilo nikakvog uzvienog mesta sa koga bi moglo da se pogledom obuhvati sve to uzavrelo komeanje. Zato mi nijedna vizija nije prikazala ovog novog Dankana Ajdaha? upitao se. ta je to to vreme taji od prorotva? Sigurno neka druga prorotva. Pol, otvorivi oi, zapita: "Hajte, da li ti poseduje mo predvianja?" "Ne, moj Gospodaru." U glasu se oseala iskrenost. Naravno, postojala je mogunost da gola uopte nije znao da poseduje tu sposobnost. Ali, to bi sputavalo njegove dunosti kao mentata. U emu se samo sastojao skriveni plan? Stare vizije se uzburkae oko Pola. Znai li sve to da je prisiljen da se povinuje vrakoj svrhovitosti? Izoblieno Vreme zrailo je kroz ovog golu prema uasnoj budunosti. Da li je, dakle, bio osuen da sledi taj put bez obzira na sve to bi, eventualno, mogao da preduzme? Povui se... povui se... povui se... Ova misao stade da mu odzvanja u glavi. Na svom mestu, iznad Polove glave, Alija je sedela brade oslonjene na levu ruku, buljei u golu. Magnetska privlanost koja je okruivala Hajta dospela je i do nje. Obnova koju su izvrili Tleilaksi podarila mu je mladost i izvesnu nevinu jainu, koja je delovala na nju. Razumela je Polov neizgovoreni vapaj. Kada prorotva zakau, ovek se oslanja na raspoloive uhode i fiziku silu. Pa ipak, pitala se, zato toliko udi da prihvati ovaj izazov. Oseala je neodoljivu elju da se nae u blizini ovog novog oveka, da ga, moda, dodirne. On predstavlja opasnost za nas oboje, pomislila je.

7. Istina trpi od previe provera. Drevna slobodnjaka izreka "asna Majko, grozim se to vas sreem pod ovakvim okolnostima", ree Irulan. Stajala je u dovratku elije, premeravajui njenu prostranost na osoben benegeseritski nain. Bila je to kocka osnove tri metra, izdubljena u izbrazdanoj smeoj steni ispod Polove Tvrave. Od nametaja su se u prostoriji nalazile jedna klimava pletena stolica u kojoj je sada sedela asna Majka, Gaius Helen Mohijam, zatim slamarica sa smeim pokrivaem na kome je leao razasut pil novih tarok karata Dine, merna slavina za vodu iznad prihvatnog aneta i slobodnjaki nunik sa kontrolisanim stepenom vlage. Sve je bilo nekvalitetno i primitivno. uta svetlost irila se iz privrenih i reetkama ograenih sjajnih kugli koje su stajale u sva etiri ugla elije. "Da li ste obavestili gospu Desiku?" upita asna Majka. "Da, ali od nje ne oekujem ni da prstom makne protiv svog prvenca", ree Irulan.

Pogledala je u karte. Govorile su o moniku koji okree lea moliocima. Karta Velikog Crva leala je ispod karte Pustog Peska. Savetovale su strpljenje. Da li je tarok potreban da bi se to uvidelo? upita se Irulan. Straa je stajala spolja i posmatrala ih kroz metastaklo prozora na vratima. Irulan je znala da njihov susret prate na jo nekoliko naina. Provela je mnogo vremena u razmiljanju i planiranju pre nego to se usudila da doe ovamo. Izazvala bi opasnost i da nita nije preduzela. asna Majka bila je zadubljena u prana meditaciju koju je povremeno prekidala da bi prouavala tarok. Uprkos slutnji da Arakis nee napustiti iva, postigla je izvesnu meru spokoja. Proroke moi jedne osobe mogu biti sasvim slabe, ali mutljag je uvek mutljag. Tu je onda pomagala Litanija protiv Straha. Starica jo nije uspela da proceni znaaj dogaaja koji su je strovalili u ovu eliju. Obuzimale su je teke slutnje (a tarok ih je potvrivao). Da li je mogue da je Esnaf ovo isplanirao? Jedan u uto odeven Kvizara, obrijane glave da bi oko nje mogao da se obavije turban, sitnih, sjajnih i potpuno plavih oiju, koe utavljene od uticaja vetra i sunca Arakisa, doekao ju je na prijemnom mestu letelice. Podigao je pogled sa olje kafe od zaina kojom ga je posluio stjuard pokornog izgleda. Posmatrao ju je nekoliko trenutaka, a onda spustio oljicu. "Vi ste asna Majka Gaius Helen Mohijam?" Ponovivi ovo pitanje u sebi, ponovo je u seanju prizvala taj trenutak. Grlo joj se steglo od neobuzdanog, grevitog straha. Kako je jedan od Carevih miljenika saznao za njeno prisustvo na letelici? "Doznali smo da ste na brodu", ree Kvazara. "Da li ste zaboravili da vam je zabranjeno da kroite na svetu planetu?" "Ja se ne nalazim na Arakisu", odgovori ona. "Samo sam putnik na letelici Esnafa u slobodnom svemiru." "Ne postoji nikakav slobodan svemir, Gospoo." Osetila je mrnju pomeanu sa dubokom sumnjom u tonu njegovog glasa. "Svuda vlada Muad'Dib", ree on. "Arakis nije moje odredite", bila je uporna. "Arakis je svaije odredite", ree on. Pobojala se za trenutak da e sada stati da joj objanjava mistinu marrutu koju su sledili hodoasnici. (Upravo ovaj brod ih je prevezao na hiljade.) No, umesto toga, Kvizara je ispod odore izvukao zlatnu amajliju, poljubio je, dodirnuo njome elo i prislonio je na desno uho - oslukujui. Zatim je naglim pokretom vratio amajliju u skrovite. "Nareujem vam da pokupite svoj prtljag i da poete sa mnom na Arakis." "Ali, krenula sam na drugo mesto." U tom trenutku pomislila je da ju je Esnaf izdao... ili da su je razobliile izvesne transcendentalne moi samog Cara, odnosno njegove sestre. Izrod, Alija, sigurno poseduje sposobnosti asne Majke Bene Geserita. Do ega li je dolo kada su se ove moi spojile sa moima koje su dejstvovale na njenom bratu? "Smesta!" odbrusi Kvizara.

Svaki deo njenog bia opirao se da jo jednom kroi na tu prokletu pustinjsku planetu. Ovde se Gospa Desika usprotivila Sestrinstvu. Ovde su izgubili Pola Atreida, Kvizac Haderaha, za kojim su tragali kroz mnoga pokolenja kontrolisanog raanja. "Odmah", sloi se ona. "Nemamo vremena za gubljenje", ree Kvizara. "Ono to Car naredi, svi podanici sluaju." Znai, nareenje je poteklo od Pola! Mislila je da protestuje kod zamenika Navigatora, ali je odustala zbog uzaludnosti takvog ina. ta bi mogao Esnaf da uini? "Car je rekao da u umreti ako moja noga dotakne tle Dine", ree pokuavajui poslednjim naporom da na neki nain izbegne stupanje na Arakis. "I sami ste to rekli. Osudiete me na smrt ako me povedete sa sobom." "Vie ni rei", naredi Kvizara. "Ja samo izvravam nareenje." Dobro je znala da se na ovaj nain uvek govorilo o carskim naredbama. Izvravam nareenje! Sveti vladar ije su oi bile u stanju da proniknu u budunost, rekao je svoje. Ono to mora da se dogodi, mora. On je to predvideo. Nije li? Posluno je krenula, oseajui da se uhvatila u sopstvenu zamku. A zamka je postala elija u kojoj je Irulan mogla da je poseti. Primetila je da je Irulan neto ostarila od njihovog poslednjeg susreta na Valahu IX. Iz uglova oiju irile su joj se nove bore izazvane sadanjim brigama. Pa... dolo je vreme da se vidi da li e ova sestra Bene Geserita ispuniti svoje zavete. "Stanovala sam i u gorem brlogu", ree asna Majka. "Da li dolazi od Cara?" Poela je da dobuje prstima, toboe nasumice. Irulan je razumela poruku koju su joj poslali stariini prsti i ona joj na isti nain odgovori, uzvrativi pritom: "Ne - dola sam im sam ula da ste ovde." "Nee li se Car naljutiti" upita asna Majka, a prsti joj se ponovo pokrenue: zapovedniki, navaljujui, traei. "Neka se ljuti. Vi ste bili moja uiteljica u Sestrinstvu, kao to ste bili uiteljica i njegove majke. Ne misli valjda da u vam i ja okrenuti lea kao to je to ona uradila?" U isto vreme, Irulanin govor prstiju odzvanjao je izvinjavanjima, molbama. asna Majka uzdahnu. Posmatrano spolja, bio je to uzdah zatvorenika koji jadikuje nad svojom sudbinom, ali je zapravo predstavljao prekor upuen Irulan. Beskorisno je bilo nadati se da bi se dragoceno genetsko ustrojstvo atreidskog Cara moglo ouvati sjedinjeno sa slabim instrumentom kakva je bila Irulan. Bez obzira na lepotu, princeza je imala puno mana. Ispod glazure seksualne privlanosti, ivela je plaljiva goropadnica koja je vie vanosti pridavala reima nego delu. Pa ipak, Irulan je jo bila Bene Geserit, a Sestrinstvo je sauvalo izvesne tehnike kojima je podvrgavalo svoje slabije lanove da bi osiguralo ispunjenje posebno vanih planova. Tokom kratkog razgovora o mekanijoj strunjai i boljoj hrani, asna Majka je uspela da slomi otpor Irulan i da joj izda nova nareenja: ispitati mogunost genetskog ukrtanja brata i sestre. (Irulan se gotovo sruila kada je primila zapovest.) "Morate mi pruiti ansu", zavapili su Irulanini prsti. "Bila ti je pruena", glasio je protivudar asne Majke. Uputstva su joj bila glasna i jasna: da li se Car ikada naljutio na svoju nalonicu? Jedinstvene moi koje poseduje mora

da ga veoma otuuju od drugih ljudi - kome bi mogao da se obrati u nadi da e ga shvatiti? Sigurno sestri. Ona deli njegovu usamljenost. Mora se iskoristiti dubina njihove veze. Neophodno je stvoriti uslove da to ee ostaju zajedno nasamo. Potrebno je pobrinuti se da stupe u intimne odnose. Treba ispitati mogunost da se odstrani nalonica. Bol uklanja tradicionalne prepreke. Irulan se pobunila. Ako ani bude ubijena, sumnja e odmah pasti na PrincezuSuprugu. Osim toga, bilo je i drugih problema. ani je pristupila jednom starom slobodnjakom reimu ishrane za koji se smatra da pospeuje plodnost, kao i naroitoj kuri koja odstranjuje svako dejstvo kontraceptivnih droga. Pojaanom apstinencijom ani bi postala samo jo plodnija. asna Majka je bila veoma rastrojena i s mukom je to prikrivala. Prsti su joj dobovali stalno nova pitanja. Zato joj to nije saoptila na poetku njihovog razgovora? Kako je Irulan mogla da bude tako glupa? Da je ani zaela i rodila sina, Car bi ga proglasio svojim naslednikom! Irulan joj je odgovorila da je shvatila opasnost, ali da je smatrala da se geni u tom sluaju ne bi sasvim izgubili. Dovraga i takva glupost! razbesnela se asna Majka. Ko zna kakve je sve genetske mutacije i stranputice ani mogla da unese iz svoje divlje slobodnjake loze? Sestrinstvo mora da odgaja samo istu pasminu! Naslednik bi obnovio Polove ambicije, pokrenuo ga na nove napore da uvrsti Carstvo. Zavera nije mogla da dozvoli takav korak nazad. Branei se, Irulan je elela da sazna kako bi mogla da sprei ani da svoje zamisli sprovede u delo. asna Majka nije bila raspoloena da prihvata izvinjenja. Irulan je dobila iscrpna uputstva kako da se suoi sa novom pretnjom. Ako ani zatrudni, u hranu ili pie mora joj se ubaciti sredstvo za pobacivanje. Po svaku cenu treba je spreiti da Caru podari naslednika. Sredstvo za pobaaj bilo bi isto tako opasno kao i otvoren napad na nalonicu, prigovorila je Irulan. Zadrhtala je i pri samoj pomisli da ubije ani. Da li se Irulan uplaila opasnosti? upitala ju je asna Majka govorom prstiju koji je odraavao duboko omalovaavanje. Razljuena, Irulan je otkucala da starica vrlo dobro poznaje njenu vrednost kao agenta u kraljevskom domu. Da li zavera eli da izgubi jednog tako dragocenog agenta? Da li nju treba odbaciti? Postoji li neki drugi nain na koji bi mogli da nadgledaju Cara iz takve blizine? Ili su moda ubacili nekog drugog agenta u domainstvo? Je li to posredi? Da li e ona sada biti iskoriena poslednji, oajniki put? U ratu sve vrednosti dobijaju nova znaenja, glasio je protivotkucaj asne Majke. Za njih je najveu opasnost predstavljalo da se Kua Atreida osigura carskom lozom. Sestrinstvo nije moglo da preuzme toliki rizik. On je uveliko nadmaao opasnosti koje prete ustrojstvu gena Atreida. Dozvoliti Polu da uvrsti porodicu na prestolu, znailo bi da e programi Sestrinstva biti vekovima poremeeni. Irulan je razumela argumente, ali nije mogla da odagna pomisao da je neopozivo doneta odluka kojom se Princeza-Supruga rtvuje za neto to je od velike vrednosti. Da li postoji bilo ta to bi trebalo da sazna o goli? sa ustezanjem upita Irulan. asna Majka je elela da zna da li Irulan misli da je Sestrinstvo skup budala. Jesu li oni

ikada propustili da joj kau sve to je trebalo da zna? To nije bio odgovor ve priznanje da su joj preutali istinu, uvidela je Irulan. Prema tome, nee joj biti reeno nita vie od onoga to je trebalo da zna. Kako mogu biti sigurni da je gola u stanju da uniti Cara? zapita Irulan. Isto je tako mogla da zapita da li melan poseduje sposobnost unitavanja, otkucala je asna Majka. Bio je to prekor koji je sadrao tananu poruku, shvati Irulan. Benegeseritski 'bi koji pouava' saopti joj je da je ve mnogo ranije trebalo da uoi slinost izmeu zaina i gole. Melan je bio dragocen, ali i skup - cena mu je bila odavanje. Produavao je ivot godinama - ali je s druge strane predstavljao samo jedan od naina da se izazove smrt. Gola je posedovao istu takvu pogubnu vrednost. Oevidan nain da se sprei neeljeno raanje bio je da se ubije budua majka pre nego to zane, otkucala je asna Majka, prelazei ponovo u napad. Naravno, pomisli Irulan. Ako ve odlui da potroi odreenu sumu, potrudi se da za nju dobije to vie. Oi asne Majke, tamne, sa plavim sjajem izazvanim odavanjem melanu, zurile su u Irulan, odmeravajui, ekajui, zapaajui pojedinosti. Jasno me je prozrela, pomisli uasnuto Irulan. Obuavala me je i pomno posmatrala za vreme tog obuavanja. Jasno joj je da shvatam kakva je odluka upravo donesena. Sada joj jedino preostaje da izvidi kako u to primiti. Pa dobro, primiu to kako dolikuje jednoj Bene Geserit i jednoj princezi. Irulan poe za rukom da se osmehne i uspravi; misli joj se usredsredie na evokativni poetni pasus Litanije protiv Straha: 'Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno u se suoiti sa strahom.' Kada joj se vratila pribranost, ona pomisli: Neka me potroe. Pokazau im koliko vredi jedna princeza. Moda e im doneti vie nego to oekuju. Nakon jo nekoliko praznih reenica izgovorenih glasno da bi se prikrio pravi razgovor, Irulan ode. Kad je izila, asna Majka se vrati kartama za tarok i poe da ih rea u obliku plamenog jezika. Gotovo odmah je izvukla kartu Kvizac Haderaha iz Velike Arkane, a za njom Osmicu Brodova: obmanutu i izdanu sibilu. Nisu to bile karte koje su proricale dobro znamenje: jasno su govorile o skrovitim izvoritima neprijatelja. Ostavila je karte i sva uzbuena sela, pitajui se da li postoji mogunost da Irulan uniti sve njih.

8. Slobodnjaci vide u njoj Simbol Zemlje, poluboginju ija je naroita dunost da plemena zatiti snagom nasilja. Ona je asna Majka njihovih asnih Majki. Za hodoasnike koji je

obasipaju zahtevima da im vrati mukost ili da od jalovog tla stvori plodno, ona je vid antimentata. Ona se napaja jakom ljudskom eljom za tajanstvenou. Ona je ivi dokaz da je 'analitiko rasuivanje' ogranieno. Ona predstavlja krajnju napetost. Ona je devianska bludnica - domiljata, vulgarna, okrutna, u svojim kapricima razorna poput koriolis oluja. Sveta Alija od Noa, preuzeto iz Irulaninog Izvetaja Slina prilici straara odevenog u crno, Alija je stajala na junoj platformi svog hrama, Svetilita Prorotva koji su joj Polove slobodnjake kohorte podigle uz bok njegove Tvrave. Mrzela je ovaj deo svog ivota, ali nije videla naina da pobegne od hrama, a da pri tom ne svali nesreu na sve njih. Broj hodoasnika (do vraga s njima) poveavao se svakog dana. Dole, u podnoju hrama vrvelo je kao u konici. Meu hodoasnicima su se muvali prodavci, vraevi nieg ranga, predskazivai iz utroba rtvenih ivotinja, gatare; svi su oni upranjavali svoje umee jadno podraavajui Pola Muad'Diba i njegovu sestru. Alija je primetila da su crvenozeleni paketii sa novim tarokom Dine postali veoma traena roba. Bila je u nedoumici u pogledu taroka. Ko li je snabdeo ovim kartama trite Arakena? Zato je tarok postao tako popularan ba u ovo vreme i na ovom mestu? Da li je cilj da se zamuti Vreme? Odavanje zainu uvek stvara izrazitu osetljivost prema proricanju, a Slobodnjaci su ovome bili naroito podloni. Da li je posredi puka sluajnost to je toliko njih upravo ovde i sada ispoljavalo tako veliku sklonost prema znamenjima i predskazanjima? Odluila je da prvom prilikom potrai odgovor. Sa jugoistoka je duvao blag vetar, lahor zauzdan barijerom Zatitnog Zida koji se visoko uzdizao ovde, na severnoj strani. Ivica mu se prelivala u narandastim tonovima kroz tanku izmaglicu praine pod svetlou kasnog popodnevnog sunca. Obraze su joj milovali topli naleti vazdunih strujanja koji su je ispunjavali enjom za peskom i sigurnou koju prua otvoreni prostor. Svetina je dole ve poela da se razilazi, silazei irokim stepenicama od zelenog kamena koje su vodile u hram; ili su pojedinano ili u grupama, zastajkujui tu i tamo da bace jo jedan pogled na razne relikvije i svete amajlije po tezgama ulinih prodavaca; drugi su traili poslednje savete od zaostalih vraeva nieg ranga. Hodoasnici, molioci, metani, Slobodnjaci, prodavci koji su okonali posao za taj dan - obrazovali su ratrkanu povorku koja je skrenula u aveniju oivienu palmama koja je vodila u srce grada. Alija je obratila panju na Slobodnjake, koji su se isticali ledenim pogledom sujevernog strahopotovanja i poludivljim odvajanjem od ostalih u gomili. Predstavljali su njenu snagu i njenu opasnost. I dalje su hvatali ogromne crve za prevoz, sport i prinoenje na rtvu. Mrzeli su vanzemaljske hodoasnike, jedva su podnosili itelje grabena i pana i nije im se dopadao cinizam ulinih prodavaca. Niko se nije usuivao da gurne divljeg Slobodnjaka, ak ni u svetini kao to je bila ova koja je hrlila u Alijin hram. Nije dolazilo do obrauna noevima na Posveenom Mestu, ali tela su nalaena... kasnije. Odlazei, gomila je za sobom dizala prainu. Miris peska dopro je do Alijinih nozdrva, izazvavi u njoj jo jau enju za otvorenom pustinjom. Shvatila je da se njen oseaj za prolost izotrio dolaskom gole. Ti nesputani dani, pre no to joj je brat stupio na presto, obilovali su mnogim zadovoljstvima: bilo je vremena za alu, vremena za sitnice, vremena

da se uiva u sveem jutru ili zalasku sunca, vremena... vremena... vremena. ak je i opasnost bila prijatna u tim danima - ista opasnost iz poznatih izvora. Nije bilo potrebe da se prekorauju granice proricanja, da se pilji kroz mrane velove da bi se ugledalo uznemirujue svetlucanje budunosti. Dobro kau divlji Slobodnjaci: samo etiri stvari se ne mogu sakriti - ljubav, dim, stub vatre i ovek koji koraa preko otvorene pustinje. Iznenada se u njoj neto prelomi i Alija se povue sa platforme u senku Svetilita; krupnim koracima prela je preko terase sa koje se videlo blistavo opalno prelivanje Dvorane Prorotva. Pesak nanesen po ploicama kripao joj je pod nogama. Molioci uvek ostavljaju peani trag u Posveenim Odajama! Nije se osvrtala na sluge, strau, nametenike, sveprisutne svetenike-potkazivae Kvizarata ratrkane po spiralnom prolazu koji je vodio nagore prema njenim privatnim odajama. Kada se obrela u prostoriji punoj divana, mekane ebadi, debelih draperija i mnotva sitnica koje su podseale na pustinju, raspustila je slobodnjake amazonke koje joj je Stilgar dodelio kao linu gardu. Vie lie na pse uvare! Kada su otile, gunajui i protestujui, ali ipak posluno jer su se vie plaile nje nego Stilgara, Alija je svukla svu odeu, ostavivi jedino kris-no u koricama oko vrata; razbacala je stvari na sve strane kao to je to uvek inila pred kupanje. On je bio u blizini, znala je - to maglovito oblije oveka koga je mogla da oseti u svojoj budunosti, ali ne i da ga vidi. Ljutilo ju je to nikakva mo proricanja nije bila u stanju da otelotvori tu priliku. Uspevala je da ga dokui jedino u neoekivanim trenucima dok je istraivala neke druge ivote. Ili bi nabasala na pramen dima u samotnoj tami kada bi joj se nevinost preplela sa eljom. Stajao je tik iza ruba njenog vidokruga tako da je oseala da ako bi napregla svoje sposobnosti do nesluene jaine, mogla bi da ga vidi. Bio je tamo neprekidno delujui na njenu svest: silovit, opasan, nemoralan. Topao i vlaan vazduh doekao ju je kod kade. Bila je to navika steena iz seanjG nebrojenih asnih Majki koja je stajala nanizana u njenoj svesti poput perli na svetlucavoj ogrlici. Voda, topla voda u izdubljenoj kadi, obavila joj je kou im je skliznula unutra. Zelene ploice sa figurama crvenih riba u morskom dekoru okruivale su vodu. Ovo mesto je zapremalo toliku koliinu vode da bi starodrevni Slobodnjaci bili veoma ozlojeeni da vide kako se ona koristi samo za pranje ljudskog tela. On je bio u blizini. Pomislila je kako je ovo kupanje istovremeno i edno i poudno. Telo joj je udelo za sparivanjem. U seksu nije bilo nikakvih tajni za asnu Majku koja je vodila glavnu re u siekim orgijama. Tau svest njenih drugih bia obavestila bi je o svakoj pojedinosti koja bi joj zagolicala radoznalost. Ovo oseanje blizine moda nije nita drugo do elja jednog tela za drugim. Nunost delanja nadjaala je preputanje uivanju u toploj vodi. Iznenada, Alija je ustala iz kade, dok se voda slivala sa nje. Mokra i naga otila je u salu za vebanje koja se nalazila pokraj spavae sobe. U pravougaonoj prostoriji obasjanoj nebeskom svetlou nalazili su se glomazni i osetljivi ureaji za dovoenje posveenika Bene Geserita do krajnjih granica fizike i duhovne svesnosti/pripremljenosti. Tu su se nalazili pojaivai sposobnosti pamenja, digitalni mlinovi sa Iksa za osveavanje i povienje osetljivosti nonih i runih prstiju, sjedinjivai mirisa, naprave za intenzifikaciju

ula dodira, gradijentna termika polja, signalizatori zapadanja u stereotipne modele ponaanja, obuavaoci putem alfa-talasnih reakcija, sinhronizatori treptaja za odreivanje sposobnosti pomou svetlo-tamno spektralne analize... Slovima veliine deset centimetara Alija je vlastoruno ispisala mnemonikom bojom du jednog zida kljuni odlomak iz benegeseritskog vjeruju: 'Pre nas, sve metode uenja bile su zablaene nagonima. Mi smo nauile kako da uimo. Pre nas, istraivai koji su se oslanjali na nagone imali su ogranien vidokrug - esto neobuhvatniji od ljudskog veka. Projekti koji su se protezali pedeset ili vie ljudskih vekova bili su savim izvan njihovog domaaja. Predstava o sveobuhvatnoj miino-nervnoj obuci uopte im nije pala na pamet.' im je ula u vebaonicu, Alija je ugledala svoj lik umnoen mnogo hiljada puta u kristalnim prizmama maevalakog ogledala koje se okretalo u sreditu lutke za vebanje. Na stalku ju je ekao dugaak ma uperen u metu; ona pomisli: Da! Vebau do iscrpljenosti - iznuriu telo i razbistriti um. Ma joj se nae u desnoj ruci, a zatim izvue kris-no iz korica koje su joj visile oko vrata; uzevi ga u levu ruku, vrhom maa ukljui prekida ureaja. Pojavio se otpor koji je nastao kada je lutku obavio oreol zatitnog polja; poeo je lagano, ali postojano, da potiskuje njeno oruje. Prizme zasvetlucae. Lutka skliznu na njenu levu stranu. Alija ju je pratila vrkom dugake otrice, mislei, kao i obino, da se ovaj ureaj ponaa gotovo kao ivo bie. Ali, to su ipak bili samo servomotori i sloena reflektorska kola napravljena tako da odvlae pogled od opasnosti, da zbune i poue. Bio je to ureaj podeen da reaguje istovetno kao i ona, svojevrstan 'odraz u ogledalu' koji joj je parirao svaku kretnju, balansirao svetlou na prizmama, menjao poloaj mete, prelazio u protivnapad. Mnotvo otrica blesnulo je ka njoj iz prizmi, ali samo je jedna bila prava. Uspela je da joj parira, a zatim je fijuknula ma pokraj zatitnog polja i pogodila metu. Istog asa, ukljuila se svetiljka za registrovanje pogodaka; njeno mnogostruko umnoeno, crveno svetlucanje na prizmama predstavljalo je dodatno ometanje. Ureaj je ponovo preao u napad, ovoga puta brzinom predvienom za dejstvo nakon prvog primljenog uboda, koja je bila tek neznatno vea od prethodne. Alija je odbila i ovaj napad, a onda je, zanemarivi na as opreznost, munjevito ula u opasnu zonu i zadala novi udarac kris-noem. Dve svetiljke zasijae iz prizmi. Rulajui se na valjcima, naprava je jo jednom poveala brzinu; kretanje Alijinog tela i vrh njenog maa privlaili su je poput magneta. Napad - pariranje - protivudarac. Napad - pariranje - protivudarac. Sada su na mehanikom protivniku treperile etiri svetiljke, ali je on postajao sve opasniji, kreui se sve bre kada god bi se upalilo novo svetlo, to je sa svoje strane stvaralo sve veu optiku pometnju. Pet svetiljki. Znoj je svetlucao na obnaenom telu. Ona se sada nalazila u svetu ije su razmere bile oiviene preteim otricama, metom, bosim stopalama na podu vebaonice, napetou ula,

nerava i miia, meusobno suprotstavljenim kretnjama. Napad - pariranje - protivudarac. est svetiljki... sedam... Osam! Nikada jo nije dola do osam. U dubini uma neobuzdano joj se oglasio krik protesta protiv ovog bezumlja. Ureaj sa prizmama i meta nisu mogli da razmiljaju, niti da budu oprezni ili da se kaju, a otrice na napravi bile su prave. Ali, zadovoljiti se manjim brojem pogodaka dovodilo je u pitanje svrhu same vebe. Sa druge strane, otrica koja napada mogla je da osakati ili ak da ubije. Zbog toga, ni najbolji maevaoci u Carstvu nikada nisu ili dalje od sedam. Devet! Aliju ispuni oseanje krajnjeg ushita. Napadajua otrica i meta sada su se ve sasvim zamutile pred njom, ali zato ma u njenoj ruci kao da je oiveo. Pretvorila se u svojevrsnu anti-metu. Ona vie nije bila ta koja je pokretala otricu, ve je otrica pokretala nju. Deset! Jedanaest! Neto joj sevnu pored ramena, uspori hod zatitnog oreola koji je obavijao metu, skliznu kroz njega i udari u prekida za iskljuenje naprave. Svetiljke se istog asa utulie. Prizme i meta obustavie svaku kretnju. Alija se okrenu, besna to se neko neovlaeno umeao, ali i svesna da je preciznost kojom je no baen izazvala u njoj napetost. Bio je to hitac savrene lepote - dovoljno brz da prodre kroz zatitnu zonu, ali ne i prebrz da se ne bi mogao parirati. Pogodio je taku prenika jednog milimetra na napravi koja se kretala brzinom nakon jedanaest upaljenih svetiljki. Kao to se lutka za vebanje umirila, tako se i u Aliji napetost i emocionalna uzbuenost primirie. Uopte se nije iznenadila kada je videla ko je bacio no. U dovratku vebaonice stajao je Pol, a Stilgar tri koraka iza njega. Oi njenog brata zraile su besom. Postavi najednom svesna svoje nagosti pomislila je u prvi mah da bi trebalo da se pokrije, ali joj se ta ideja odmah uini smenom. Ono to su oi jednom videle vie se ne moe izbrisati. Laganim pokretom vratila je kris-no u korice oko vrata. "Mogla sam da pretpostavim!" ree. "Sigurno ti je jasno da je ovo bilo veoma opasno" ree Pol. Zastao je za trenutak pratei joj reakcije na licu i telu: po zajapurenoj koi i ovlaenim usnama videlo se da se veoma umorila. Bilo je neeg uznemirujue enstvenog u njoj, neeg to on nikada ranije nije zapazio kod svoje sestre. Najednom mu je izgledalo udno da pred sobom ima osobu koja mu je tako bliska, a da vie ne prepoznaje njen lik nekada tako odreen i prisan. "Bila je to ludost", ree Stilgar hrapavim glasom, priavi Polu. Rei su mu zvuale ljutito, ali je Alija u njegovom glasu i oima osetila prizvuk strahopotovanja. "Jedanaest svetala", ree Pol, odmahujui glavom. "Napravila bih dvanaest da se nisi umeao", ree ona. Trgavi se od njegovog mrkog pogleda, dodala je: "Zato onda ti prokleti predmeti imaju toliko svetala ako ne treba da se hvatamo ukotac sa njima?"

"Zar jedna Bene Geserit treba da postavlja pitanja o svrsishodnosti bilo kakvog otvorenog sistema?" zapita Pol. "Pretpostavljam da ti nikada nisi probao vie od sedam", ree ona glasom koji je ponovo postao ljutit. Poeo je da je jedi stav koji je zauzimao prema njoj. "Samo jedanput", odgovori Pol. "Gurni Halek me je uhvatio na desetom. Kazna je bila prilino nezgodna, tako da ti neu rei ta mi je uinio. A kad je ve re o nezgodama..." "Sledei put ete se moda najaviti", ree ona. Promakla je pored Pola u spavau sobu, pronala tamo sivu, iroku tuniku i navukla je. Poela je da se elja pred ogledalom. Oseala je kako se znoj sliva sa nje i najednom ju je obuzela tuga slina onoj nakon voenja ljubavi, to je u njoj probudilo elju da se ponovo okupa... a onda da otpoine. "Zbog ega ste doli?" upita. "Gospodaru", ree Stilgar, udno izvijajui glasom to je Aliju nateralo da se okrene. "Ovde smo po Irulaninom savetu", ree Pol, "ma koliko to udno izgledalo. Ona veruje, a obavetenja koja Stilgar poseduje to potvruju, da nai neprijatelji uskoro nameravaju da..." "Gospodaru" ree Stilgar otrijim glasom. Pol se upitno okrenu prema njemu, a Alija stade paljivo da posmatra starog slobodnjakog Naiba. Postojalo je neto u Stilgaru to ju je snano uinilo svesnom da on spada u primitivan svet. Verovao je da natprirodni svet obitava sasvim blizu njega. Ovaj mu se obraao jednostavnim paganskim jezikom u kome nije bilo mesta ni za kakve sumnje. Priroda vaseljene u kojoj je iveo bila je divlja i neobuzdana, a nedostajao joj je i javni moral Carstva. "Da, Stil", ree Pol. "eli li ti da saopti uzrok nae posete?" "Ovo nije pravi trenutak da se govori zbog ega smo doli", ree Stilgar. "ta nije u redu, Stil?" Stilgar je nastavio da bulji u Aliju. "Gospodine, da li ste slepi?" Pol okrete lea sestri, osetivi da ga obuzima nelagodnost. Od svih pomonika, jedino se Stilgar usuivao da mu se obrati tim tonom, ali ak je i on morao da bira priliku za to. "Ona mora dobiti mukarca!" izree Stilgar. "Bie neprilika ako se ne uda, i to uskoro." Alija se okrenu na drugu stranu. Lice joj najednom postade vrelo. Kako li me je samo napipao? upita se. Benegeseritska samokontrola nije joj pomogla da sprei ovu spontanu reakciju. Kako mu je to polo za rukom? Stilgar nije posedovao mo Glasa. Bila je zaprepaena i besna. "Posluaj velikog Stilgara!" ree Alija, jo okrenuta leima. Bila je svesna svadljivog tona kojim je to rekla, a i svoje nemoi da to prikrije. "Saveti za devojke, od Stilgara Slobodnjaka!" "Poto vas oboje volim, moram da kaem ono to vidim", ree Stilgar veoma dostojanstvenim glasom. "Nisam postao voa Slobodnjaka zato to sam bio slep za ono to meusobno privlai mukarca i enu. Nikome nisu potrebne bilo kakve tajne moi da bi to znao." Pol stade da odmerava smisao Stilgarovih rei, setivi se ta su videli kada su uli i kako je on isto muki reagovao na vlastitu sestru. Da - Aliju je obuzela nekakva uspaljenost, neto divlje, neobuzdano. ta joj bi da ue naga u vebaonicu? I da tako nepromiljeno

rizikuje ivot! Jedanaest svetiljki u maevalakim prizmama! Taj bezumni automat buknu mu u svesti u svim vidovima drevnog bia koje seje strah. Imati ga, predstavljalo je obeleje statusa ovog doba, ali je istovremeno sadralo i znamenje starinske nemoralnosti. Nekada ih je vodila vetaka inteligencija kompjuterskih mozgova, ali Batlerijan Dihad ih je okonao, premda ne i svojevrstan oreol aristokratskog poroka i razvarata koji je okruivao ovakve stvari. Naravno, Stilgar je bio u pravu. Aliji moraju da nau mukarca. "Razmotriu to", ree Pol. "Alija i ja emo o tome kasnije razgovarati - nasamo." Alija se okrenu i zagleda u Pola. Poto je poznavala njegov nain reagovanja, shvatila je da je ona bila predmet mentatske odluke - rezultanta nebrojenih detalja obraenih u modanoj analizi ovog oveka-kompjutera. Bilo je u tome neeg neumoljivog - kao to je kretanje planeta. Neizbenog i zastraujueg poput poretka vaseljene. "Gospodine", ree Stilgar, "moda bi..." "Ne sada", obrecnu se Pol. "Sada imamo druge brige." Svesna da ne sme da se upusti u sukob sa logikom svoga brata, Alija prestade da razmilja o nekoliko proteklih trenutaka i ree manirom Bene Geserita "Irulan vas je poslala?" Ta misao probudi u njoj pozornost na opasnost. "Posredno", odgovori Pol. "Obavetenje koje nam je pruila potvruje nae sumnje da Esnaf eli da se doepa pustinjskog crva." "Pokuae da uhvate nekog manjeg i da zaponu sa zainskim ciklusom na nekom drugom svetu", ree Stilgar, "a to znai da su pronali svet koji smatraju pogodnim za tako neto." "A istovremeno i da su im Slobodnjaci sauesnici!" ree Alija. "Nijedan stranac ne moe da uhvati crva!" "To je odve oigledno", ree Stilgar. "Ne, nije", odvrati Alija. Dovodila ju je do besa takva tupost. "Pole, ti sigurno..." "Korupcija uzima maha na Arakisu", ree Pol. "Znamo to ve due vremena. Mui me to nikada nisam video taj drugi svet. Ako oni..." "To te mui?" upita Alija. "Pa to moe samo da znai da su njegovu lokaciju prikrili uz pomo Navigatora na isti nain na koji skrivaju svoja svetilita." Stilgar zausti da neto kae, ali odustade. Obuzelo ga je neodoljivo oseanje da su njegovi idoli zapali u slabost; a to se ve graniilo sa bogohuljenjem. Osetivi njegovu uznemirenost, Pol ree: "Imamo neodloan problem! elim da ujem tvoje miljenje, Alija. Stilgar predlae da poaljemo patrole i u otvorenu pustinju i pojaamo strae u sieu. Moda bismo uspeli da ih primetimo kada se budu sputali i da ih u tome spreimo..." "Sa Navigatorom koji ih vodi?" upita Alija. "Ve su priterani uza zid, zar ne?" sloi se Pol. "Zbog toga sam i doao." "Videli su, dakle, neto to mi nismo?" zapita Alija. "Tano." Alija klimnu glavom, priseajui se svojih misli o novom taroku Dine. Na brzinu im je ispriala o svojim strahovanjima. "Bacaju nam prainu u oi", ree Pol. "Sa odgovarajuim patrolama", usudi se da kae Stilgar, "mogli bismo da spreimo..."

"Nita neemo spreiti... zauvek", prekinu ga Alija. Nije joj se dopadao nain na koji je Stilgarov um sada rezonovao. Suzio je svoj vidokrug i poeo da predvia ono to je bitno. Ovo nije bio Stilgar kakvog se seala. "Moramo da raunamo s time da e se domoi crva", ree Pol. "Da li mogu da zaponu sa ciklusom melana na nekoj drugoj planeti, to je drugo pitanje. Za to e im biti potrebno neto vie od crva." Stilgar je gledao as u brata, as u sestru. Razmiljajui iz ekoloke perspektive, koju mu je usadio ivot u sieu, shvatio je na ta oni misle. Zarobljeni crv ne moe nigde drugde da opstane izuzev na jednom malom delu Arakisa - gde ima peanih planktona, malih Tvoraca i svega ostalog. Problem Esnafa je bio veliki, ali ne i nereiv. Za njega su, meutim, problemi leali na drugoj strani. "Znai, vae vizije nisu u stanju da otkriju Esnaf na delu?" zapita on. "Dovraga!" prasnu Pol. Alija je posmatrala Stilgara, oseajui kako mu se u glavi roje i vrzmaju najrazliitije pomisli. Razdirala ga je snana magijska svest. Magija! Magija. Baciti pogled u budunost znailo je ukrasti zastraujuu vatru svetog plamena. Taj pogled je u sebi nosio privlanost krajnje opasnosti, zabludelih i izgubljenih dua. ovek donosi iz bezoblinih i opasnih udaljenosti neto to ima oblik i mo. Ali Stilgar je poeo da osea prisustvo drugih sila, moda jo veih moi s one strane tog nepoznatog obzorja. Njegova Kraljica-arobnica i Vra-Prijatelj ispoljavali su opasne slabosti. "Stilgare", ree Alija, borei se da ga zadri, "ti stoji u dolini izmeu dina. Ja stojim na vrhu. Ja doseem pogledom tamo gde ti ne moe. I moj pogled, meutim, zapreuju planine koje skrivaju udaljenosti." "Postoje stvari koje ni vama nisu dostupne", ree Stilgar. "To ste uvek govorili." "Svaka mo ima svoje granice", odgovori Alija. "A iza tih planina moe i opasnost da doe", ree Stilgar. "Na izvestan nain, da", ree Alija. Stilgar klimnu glavom i zagleda se u Polovo lice. "Ali, bilo ta da stigne iza planina, mora da pree dine."

9. Najopasnija igra na svetu jeste upravljati na osnovu prorotva. Ne smatramo se dovoljno mudrim, ni dovoljno hrabrim da igramo tu igru. Mere koje smo ovde odabrali, a koje slue za regulisanje manje znaajnih stvari, pribliile su se obrascu vladanja onoliko koliko smo se odvaili na to. Za nae ciljeve pozajmili smo definiciju Bene Geserita tako da razliite svetove smatramo za bazene gena, izvore znanja i uitelja, izvore mogueg. Na cilj nije da vladamo, ve da zahvatimo u te bazene gena, da uimo i da se oslobodimo svih stega koje namee zavisnost i upravljanje. 'Orgija kao Orue Vetine Upravljanja', tree poglavlje Navigatorskog vodia

"Da li je to mesto gde je umro va otac?" upita Edrik, aljui svetlosni pokaziva iz tanka u pravcu oznake optoene dragim kamenjem na jednoj od reljefnih karti koje su ukraavale ceo zid Polovog salona za prijeme. "To je kapela u kojoj je pohranjena njegova lobanja", ree Pol. "Moj otac je umro kao zatvorenik na harkonenskoj fregati u prostoru ispod nas." "Oh, da: sada se seam", ree Edrik. "Neto u vezi sa ubistvom starog Barona Harkonena, njegovog smrtnog neprijatelja." Nadajui se da nije i suvie oigledno ispoljio uas koji bi ga uvek obuzeo kada bi se naao u prostoru poput ove sobe, Edrik se okrenuo u narandastom gasu i uperio pogled u Pola koji je sedeo na dugakom divanu presvuenom materijalom sa sivim i crnim prugama. "Barona je ubila moja sestra", ree Pol suvim glasom, "pred sam poetak arakenske bitke." Zato li je, upita se on, esnafski ovek-riba povredio stare rane ba sada i ba na ovom mestu? Izgledalo je da Navigator bije unapred izgubljenu bitku da zadri svoju nervnu energiju. Nije vie imao mlitave riblje pokrete kojima se odlikovao pri njihovom prvom susretu. Edrikove sitne oi arale su po prostoriji, ispitujui je i odmeravajui. Jedini pomonik koji ga je dopratio drao se podalje, blizu odreda domae strae, koja je stajala postrojena du zida s Polove leve strane. Pomonikova nezgrapna i pritupa prilika, sa debelim vratom, nesadrajnim licem, zabrinjavala je Pola. ovek je uao u salon, gurajui Edrikov tank na noseem polju i hodajui korakom davitelja, sa podboenim rukama. Nebeska Pria, tako ga je zvao Edrik. Nebeska Pria, autant. Autantova spoljanjost izraavala je glupost, ali izdavale su ga oi. Smejale su se svemu to su videle. "Vaa nalonica je uivala u predstavi Lice-Igraa", ree Edrik. "Veoma sam zadovoljan to sam mogao da pripremim tu malu priredbu. Posebno sam uivao u njenoj reakciji kada je videla sopstvene crte lica koje je istovremeno odraavala cela grupa." "Ne sadri li to opomenu da se treba uvati Esnafljana koji donose poklone?" zapita Pol. U seanju je prizvao predstavu koja se odigrala tu napolju u Velikoj Dvorani. Igrai su uli u kostimima i obrazinama taroka Dine, kreui se u naizgled nasuminom poretku, koji se, meutim, razvijao u ustrojstvo plamenih kovitlaca i konture drevnih predskazivakih crtea. Za njima su uli vladari - parada kraljeva i careva sa licima kao na noviima, zvaninog i krutog dranja, ali neobino fluidnih kontura. Nakon toga je doao red na poalice: javila se kopija Polovog lica i tela, pa anina prilika ponovljena irom cele dvorane i konano Stilgarov lik, na koji je on stao da guna i da se grozi dok su se drugi smejali. "Ali mi poklone dajemo s najboljom namerom", usprotivi se Edrik. "S najboljom namerom, kaete?" ponovi Pol. "Gola koga ste nam dali smatra da je njegova namera da nas uniti." "Da uniti vas, Gospodine?" upita Edrik, blago-ironinim glasom. "Moe li ko da uniti boga?" Stilgar, koji je uao kada su izgovorene poslednje rei, zastade i prostreli pogledom

strau. Bili su udaljeniji od Pola nego to je on to eleo. Ljutito ih je primakao. "Sve je u redu, Stil", ree Pol, podiui ruku. "Ovo je samo prijateljski razgovor. Zato ne primakne Ambasadorov rezervoar blie mom divanu?" Procenivi nareenje, Stilgar je zakljuio da e se, ako ga izvri, Navigatorov rezervoar nai izmeu Pola i glomaznog pratioca, suvie blizu Pola, premda... "Sve je u redu, Stile", ponovio je Pol, davi mu rukom tajni znak koji je nalagao da se nareenje neopozivo mora izvriti. Stilgar primae rezervoar blie Polu, ispoljavajui u kretnjama oigledno neslaganje. Nije mu se dopadao oseaj koji je iskusio pri dodiru sa kontejnerom, kao ni teak parfimisani miris melana ispod orbitirajue naprave kroz koju je Navigator govorio. "Ubiti boga", ree Pol. "To je veoma zanimljivo. Ali ko kae da sam ja bog?" "Oni koji vas oboavaju", odgovori Edrik bacivi pogled na Stilgara. "Da li i vi u to verujete?" zapita Pol. "Ono to ja mislim nije vano, Gospodine", ree Edrik. "Meutim, veini posmatraa ini se da vi kujete zaveru da sebe proglasite za boga. Neko bi mogao da se zapita da li bilo koji smrtnik moe to da uini... bez rizika?" Pol poe da prouava Esnafljanina. Odbojno stvorenje, ali ima dobar dar opaanja. Bilo je to pitanje koje je Pol sebi stalno postavljao. Poto je, meutim, video dovoljno alternativnih Linija Vremena, dobro je znao da postoje i gore mogunosti nego to je vlastito obogotvorenje. Mnogo gore. Sa druge strane, Navigatori se obino nisu uputali u ovakva istraivanja. udno. Zato mu je uopte postavio to pitanje? ta se Edrik nadao da e postii ovakvom drskou? Polove misli munjevito ispitae nekoliko mogunosti: bie da se iza ovog pokreta nalazi udruenje Tleilaksa; skoranja Sembu pobeda Dihada mogla je da utie na Edrikovo ponaanje; ovde su se ispoljili mnogi benegeseritski vjeruju... "Da li to Navigator dovodi u sumnju puteve prorotva?" ree Pol, stavivi Edrika na tanak led. Pitanje je oigledno uznemirilo Navigatora, ali je on to dobro prikrio istupivi s neim to je zvualo kao dugaak aforizam: "Nijedan inteligentan ovek ne dovodi u sumnju injenice predvianja, Gospodine. Proroka vizija je poznata ljudima od najstarijih davnina. Ona je u stanju da nas uplete u svoje mree kada se tome najmanje nadamo. Sreom, postoje i druge moi u naoj vaseljeni." "Vee nego to je predvianje?" upita Pol, vrei i dalje pritisak na njega. "Kada bi postojalo samo predvianje i kada bi ono suvereno dominiralo, Gospodine, tada bi sGmo sebe potrlo. Nita osim predvianja? Gde bi se ono, onda, moglo primeniti sem na sopstvene degenerisane vidove?" "Uvek postoji ljudski faktor", podseti ga Pol. "Ali i on je sGm dovoljno neizvestan da bi se jo optereivao halucinacijama", ree Edrik. "Zar moje vizije nisu nita vie od halucinacija?" zapita Pol toboe tunim glasom. "Ili moda elite da kaete da moji poklonici haluciniraju?" Osetivi kako napetost raste, Stilgar se za korak primae Polu, ne skidajui pogled sa Esnafljanina koji je lelujao u rezervoaru. "Vi izvrete moje rei, Gospodine", pobunio se Edrik. udan prizvuk nasilja izbijao je iz njegovih rei.

Nasilje, ovde? zapita se Pol. Ne bi se usudili! Sem ako (i on baci pogled na svoju gardu) sile koje me tite ne treba da zauzmu svoje mesto. "Ali vi me optuujete za kovanje zavere da od sebe stvorim boanstvo", ree Pol tihim glasom, tako da su ga samo Edrik i Stilgar mogli uti. "Kovanje zavere?" "Nesreno izabrana re, Gospodaru", ree Edrik. "Ali ipak puna znaenja", odvrati Pol. "Ona kazuje da od mene oekujete samo najgore." Edrik izvi vrat i sa podozrenjem iskosa pogleda u Stilgara. "Ljudi uvek oekuju samo najgore od bogataa i silnika, Gospodine. Upravo se po tome jedan aristokrata uvek moe prepoznati: on otkriva samo one svoje poroke koji e ga uiniti popularnim." Preko Stilgarovog lica proe drhtaj. Primetivi taj gr, Pol je naslutio misli i bes koji su obuzeli Stilgarov um. Kako se ovaj Esnafljanin usuuje da ovako razgovara sa Muad'Dibom? "Vi se, naravno, ne alite?" ree Pol. "alim, Gospodine?" Polu su se usta sasvim osuila. Oseao je da se u prostoriji nalazi suvie ljudi, da vazduh koji udie prolazi kroz preveliki broj plua. Kuni zadah melana iz Edrikovog rezervoara najednom mu se uinio kao pretnja. "Ko bi mogli da budu sauesnici u jednoj takvoj zaveri?" iznenada zapita Pol. "Da nemate, moda, na umu Kvizarat?" Edrik slegnu ramenima, od ega se uzburkao narandasti gas oko njegove glave. Izgledalo je da vie ne obraa panju na Stilgara, mada ga je Slobodnjak i dalje posmatrao. "Da li elite da kaete da svi moji misonari iz Svetih Redova propovedaju sraunatu neistinu?" bio je uporan Pol. "To bi mogla da bude stvar linog interesa i iskrenosti", uzvrati Edrik. Stilgar poloi ruku na kris-no ispod odore. Pol zavrte glavom, a zatim ree: "Onda me optuujete za neiskrenost." "Nisam siguran da je optuiti prava re, Gospodine." Smelog li stvorenja! pomisli Pol. Ree: "Optuili me ili ne, vi tvrdite da smo moji pomonici i ja razbojnici gladni moi." "Gladni moi, Gospodine?" ponovi Edrik, pogledavi u Stilgara. "Mo vodi rauna da izoluje one koji je i suvie imaju. Konano, oni gube vezu sa stvarnou... i padaju." "Moj Gospodaru", promrmlja Stilgar, "i za manje ste ljudima izricali smrtne presude!" "Ljudima da", sloi se Pol. "Ali, ovo je Ambasador Esnafa." "On vas optuuje za bezboniku obmanu!" ree Stilgar. "Zanima me njegov nain razmiljanja, Stile", odgovori Pol. "Obuzdaj se i budi oprezan." "Pokoravam se nareenju Muad'Diba." "Kaite mi, Navigatore", ree Pol, "kako uspevamo da odrimo ovu hipotetiku obmanu uprkos ogromnim svemirskim udaljenostima i vremenu, bez mogunosti da kontroliemo svakog misionara i da drimo pod posebnim nadzorom svaki kvazarski manastir i hram?"

"ta za vas predstavlja vreme?" zapita Edrik. Stilgar se namrti, to je predstavljalo jasan znak njegove zbunjenosti. Pomislio je: Muad'Dib esto tvrdi da vidi kroz koprene vremena. ta Esnafljanin eli ovim da kae? "Ne bi li strukture jedne takve obmane vremenom poele da pokazuju naprsline?" upita Pol. "Znaajne nesuglasice, raskole... sumnje, priznanja krivice - sigurno je da obmana ne bi bila u stanju da sve to prikrije." "Ono to religija i lini interes ne mogu da sakriju, mogu sGme vlade", odvrati Edrik. "Da li vi to ispitujete granice moje tolerantnosti?" upita Pol. "Da li su moji argumenti potpuno neosnovani?" pree Edrik u protivnapad. eli li on to da ga ubijemo? upita se Pol. Nudi li Edrik sebe kao rtvu? "Vie mi se doppada cinian stav", ree Pol, iskuavajui ga. "Vi ste sigurno upueni u sve trikove upravljanja, u dvoznanost i mo rei. Jezik je za vas samo oruje, to znai da sada ispitujete moj oklop." "Cinian stav", ponovi Edrik, razvlaei usta u osmeh. "Opte je poznata stvar da su vladari cinini kada su u pitanju religije. Religija je takoe vrsta oruja. A kako tek postaje mono oruje kada se doepa vlasti!" Pol oseti da vie nije uznemiren i da postaje veoma oprezan. Kome se to Edrik obraa? Prokleto pametne rei, bremenite smicalicama - taj prigueni humorni ton i izraz koji govori o zajednikim tajnama. Prema njegovom ponaanju moglo se zakljuiti da smatra kako su Pol i on dva sofistiara, ljudi koji imaju uvida u ire duhovne horizonte i koji razumeju stvari nedostupne prostoj svetini. Sa iznenadnim okom Pol je shvatio da on nije bio glavna meta cele ove retorike. Neugodan susret je, u stvari, organizovan da bi se obratio drugima: Stilgaru, strai... moda ak i glomaznom pratiocu. "Nametnuta mi je religijska mana", ree Pol. "Ja je nisam traio." Pomislio je pri tom: Tako! Neka ovaj ovek-riba misli da je pobedio u naoj bici reima. "Zato je se onda ne odreknete, Gospodine?" upita Edrik. "Zbog moje sestre Alije", odgovori Pol, pomno posmatrajui Edrika. "Ona je boginja. Dozvolite mi da vas upozorim da budete oprezni sa Alijom kako vas ne bi ubila svojim pogledom." Osmeh naslaivanja koji je poeo da se oblikuje oko Edrikovih usana zamenio je izraz zaprepaenja. "Krajnje sam ozbiljan", ree Pol, posmatrajui kako se Edrikovo zaprepaenje poveava kada je video Stilgarov potvrdni pokret glavom. Turobnim glasom Edrik ree: "Vi ste izigrali poverenje koje sam imao u vas, Gospodine. Nema sumnje da je to i bila vaa namera." "Ne budite tako sigurni da vam je jasna moja namera", odvrati Pol i dade znak Stilgaru da je prijem zavren. Na Stilgarov upitni pogled da li Edrika treba ubiti, Pol dade odrean znak rukom, stavivi mu pri tom do znanja da ne sme nita da preduzme na svoju ruku. Nebeska Pria, Edrikov pratilac, priao je slobodnom uglu rezervoara i poeo da ga gura prema vratima. Kada se naao nasuprot Polu, zaustavio se i pogledao u njega svojim podsmeljivim pogledom. Zatim ree: "Ako mi Gospodar dozvoli?" "Da, o emu je re?" upita Pol, primetivi kako se Stilgar pribliio u znak odgovora na neizreenu pretnju ovog oveka. "Neki kau", progovori Nebeska Pria, "da su ljudi odani carskoj vlasti zato to je

svemir beskrajan. Oseaju se usamljeni bez simbola koji ih ujedinjuje. Za usamljene ljude Car predstavlja neto odreeno. Mogu da se okrenu prema njemu i da kau: 'Vidite, evo ga. On nas ujedinjuje.' Moda religija slui istom cilju, Gospodaru." Nebeska Pria se utivo pokloni i ponovo poe da gura Edrikov rezervoar. Izili su iz salona. Edrik je leao u rezervoaru zatvorenih oiju. Izgledao je kao skrhan, dok mu je sva nervna energija bila utroena. Pol je pratio pogledom gegavo kretanje Nebeske Prie, zauen njegovim reima. "Neobian momak, taj Nebeska Pria", pomisli. Dok je govorio zraio je oseanjima mnogih ljudi - kao da mu je celokupno genetsko naslee bilo ispisano na koi. "Ba udno", ree Stilgar, ne obraajui se nikom posebno. Kada su straari zatvorili vrata za Edrikom i njegovom pratnjom, Pol ustade sa divana. "udno", ponovi Stilgar. Na slepoonici mu je dobovala vena. Pol prituli svetla u salonu i uputi se prema prozoru koji je gledao na uglastu stenu Tvrave. Daleko ispod treperila su bezbrojna siuna svetla. Dole su se kretale radne grupe, donosei dinovske plasmeldske blokove za popravku Alijinog hrama koji je bio oteen udljivim udarima peanog vetra. "Bilo je nerazumno, Usule, pozvati to bie u ove odaje", ree Stilgar. Usul, pomisli Pol. Moje sieko ime. Stilgar me podsea na to da je nekada on bio moj vladar, da me je spasao od pustinje. "Zato ste to uinili?" zapita Stilgar, obrativi se Polu iz neposredne blizine iza njegovih lea. "Podaci", odgovori Pol. "Potrebno mi je vie podataka." "Nije li opasno suoiti se sa ovom opasnou samo kao mentat?" To je bila dobra opaska, pomisli Pol. ak su i mentatove procene bile konane. Ne moe se izraziti neto beskonano unutar granica bilo kog jezika. Pa ipak, mentatove sposobnosti nalazile su svoju primenu. Ovo to je sada rekao predstavljalo je izazov za Stilgara da pokua da ga opovrgne. "Uvek postoji neto to se nalazi spolja", ree Stilgar. "Neke stvari je bolje drati napolju." "Ili unutra", dodade Pol. Za trenutak je prihvatio sopstvene zbirne moi: proroka i mentata. Spolja, da. A iznutra: tu lei pravi uas. Na koji nain da se zatiti od samog sebe? Oni su sigurno skovali plan da se on sam uniti, ali u ovom poloaju okruivale su ga jo gore mogunosti. Njegovu odsutnost prekide bat uurbanih koraka. Prilika Korbe Kvizara skliznu kroz vrata obasjana blistavom rasvetom iz dvorane. Uao je kao da ga goni neka nevidljiva sila i gotovo istog asa kada se naao u tami salona zastao je kao ukopan. Ruke su mu bile pune kalemova siga ice. Presijavali su se na svetlosti koja je dolazila iz dvorane poput udnih, malih, okruglih dragulja iji sjaj je zgasnuo im je uvareva ruka zatvorila vrata iza Korbe. "Da li ste to vi, Gospodaru?" upita Korba, zurei u senke. "ta je bilo?" upita Stilgar. "Stilgar?" "Obojica smo ovde. ta je bilo?"

"Uznemirio me je prijem Esnafljanina." "Uznemirio?" zapita Pol. "Ljudi kau, Gospodaru, da ukazujete poasti naim neprijateljima." "Da li je to sve?" ree Pol. "Da li su to kalemovi koje sam ti traio da ranije donese?" Pokazao je na namotaje siga ice u Korbinim rukama. "Kalemovi... oh! Da, Gospodaru. Ovo su te istorije. elite li da ih ovde gledate?" "Video sam ih ranije. Traio sam ih za Stilgara." "Za mene?" upita Stilgar. Oseao je kako u njemu raste ozlojeenost izazvana onim to je on nazivao Polovim kapricima. Istorije! Stilgar je pre ovoga traio od Pola da razgovaraju o logistikim proraunima za osvajanje Zabulona. Prvo ga je omeo Ambasador Esnafa, a sada Korba sa istorijama! "U kojoj meri poznaje istoriju?" ree Pol zamiljeno, prouavajui senku Stilgarove prilike pored sebe. "Gospodaru, mogu da imenujem svaki svet na koji su stupili nai ljudi za vreme svojih migracija. Znam dokle se protee carska..." "Da li si ikada prouavao Zlatno Doba Zemlje?" "Zemlje? Zlatno Doba?" Stilgar je bio razljuen i zbunjen. Zato li je Pol eleo da govori o mitovima iz osvita vremena? Stilgarov um jo je bio zaokupljen proraunima o Zabulonu koje su pripremili vojni mentati: dve stotine pet bojnih fregata sa trideset legija, pomoni bataljoni, kadrovi za uspostavljanje mira, misionari Kvizarata... zalihe hrane (sve brojke je znao napamet) i melana... naoruanje, uniforme, medalje... urne za pepeo poginulih... broj strunjaka za propagandu, slubenika, raunovoa... pijuna... i pijuna za pijune... "Doneo sam i impulsni sinhronizator, Gospodaru", dodade Korba. Jasno je oseao kako raste napetost izmeu Pola i Stilgara i to ga je uznemiravalo. Stilgar je odmahivao glavom. Impulsni sinhronizator? Zato li je Pol eleo da on upotrebi mnemoniki sistem talasanja povezan sa projektorom za siga icu? Zato je potrebno istraivati istoriju radi podataka? To je bio posao mentata! Kao i obino, nije mogao da izbegne duboko podozrenje koje je u njemu budila ak i sama pomisao da treba da upotrebi projektor i dodatne ureaje. Ta stvar ga je uvek uznemiravala, zatrpavala podacima koje je njegov um kasnije razvrstavao, iznenaujui ga esto obavetenjima za koja uopte nije znao da ih poseduje. "Gospodine, doao sam sa proraunima o Zabulonu", ree Stilgar. "Dehidrirajte proraune o Zabulonu!" obrecnu se Pol, upotrebljavajui skaredan slobodnjaki izraz koji je znaio da se ovde nalazi vlaga koja nikome ne bi donela ponienje ako bi je dodirnuo. "Gospodaru moj!" "Stilgare", ree Pol, "hitno ti je potrebno da raskrili vidokrug, a to se moe postii jedino uvianjem dugoronih perspektiva. Ono malo obavetenja koja posedujemo o starim vremenima, a koje su nam Batlerijanci ostavili, Korba je doneo za tebe. Poni sa Dingis Kanom." "Dingis... Kan? Da li je on pripadao Sardaukarima, Gospodaru?" "Oh, iveo je znatno ranije. Ubio je... moda etiri miliona ljudi." "Mora da je imao strano naoruanje kada ih je toliko smakao, Gospodine. Moda

laserske zrake ili..." "Nije ih ubio on sam, Stil. Ubijao ih je isto onako kao to ja to inim - aljui svoje legije. eleo bih da obrati panju na jo jednog cara - Hitlera. Unitio je vie od est miliona. Veoma dobro za ono vreme." "Unitio... uz pomo svojih legija?" zapita Stilgar. "Da." "I nisu ba neke naroite cifre, Gospodaru." "Naprotiv, Stile." Pol je pogledao kolutove u Korbinim rukama. Korba ih je drao na nain kao da svakog asa eli da ih ispusti i pobegne. "Kad smo ve kod statistike, prema umerenim procenama, ja sam sterilizovao dvadeset planeta, potpuno demoralisao pet stotina drugih. Istrebio sam sledbenike etrdeset religija koje su postojale od..." "Nevernici!" usprotivio se Korba. "Svi su bili nevernici!" "Ne", ree Pol. "Vernici." "Moj Gospodar se ali", ree Korba drhtavim glasom. "Dihad je doveo deset hiljada svetova u sjajnu svetlost..." "U tamu", dodade Pol. "Stotinama pokolenja emo se oporavljati od Muad'Dibovog Dihada. Teko mogu i zamisliti da e to neko ikada prebroditi." Iz grla mu se razlegao smeh slian lajanju. "ta to zabavlja Muad'Diba?" upita Stilgar. "Nita me ne zabavlja. Samo sam iznenada imao pred oima viziju cara Hitlera kako govori neto slino. Nema sumnje da se tako i zbilo." "Nijedan vladar nikada nije posedovao vae moi", dokazivao je Korba. "Ko bi se usudio da vas izazove? Vae legije kontroliu poznati svemir i sve..." "Legije kontroliu", ponovi Pol. "Pitam se da li one to znaju?" "Ali, vi kontroliete legije, Gospodine", umea se Stilgar; u glasu mu se osealo da je iznenada shvatio svoje mesto u tom lancu upravljanja - da mu je postalo jasno da njegova ruka vodi svu tu silu. Usmerivi Stilgarove misli u pravcu u kome je eleo, Pol svu panju pokloni Korbi. "Ostavi kalemove ovde na divanu", ree. Korba je posluao i Pol nastavi: "Kako napreduje prijem, Korba? Da li moja sestra sve vrsto dri u rukama?" "Da, Gospodaru." U tonu Korbinog glasa oseao se oprez. "ani promatra kroz pijunsku rupu. Ona sumnja da bi u esnafskoj pratnji moglo biti i Sardaukara." "Bez sumnje je u pravu", odgovori Pol. "akali se okupljaju." "Banjeri", ree Stilgar ime zapovednika Polovog Odeljenja za sigurnost, "bio je i ranije zabrinut mogunou da bi neki od njih mogli da prodru u privatne oblasti Tvrave." "Pa, da li im je to polo za rukom?" "Jo nije." "Ali dolo je do nekih nereda u spoljnim vrtovima", ree Korba. "Do kakvih nereda?" upita Stilgar. Pol klimnu glavom u znak da se slae s pitanjem. "Stranci dolaze i odlaze", ree Korba, "gazei biljke i vodei priguene razgovore - uo sam izvetaje koji sadre neke uznemirujue primedbe." "Kao to su?" upita Pol. "'Da li se ovako troe porezi koje plaamo?' reeno mi je da je i sam Ambasador

postavio to pitanje." "Ne nalazim u tome nita udno", ree Pol. "Da li je bilo mnogo stranaca u vrtovima?" "Na desetine, Gospodaru." "Banjeri je postavio izabrane trupe kod manje zatienih vrata, Gospodaru", ree Stilgar. Okrenuo se dok je govorio, tako da mu je jedina svetiljka koja je gorela u salonu osvetljavala samo pola lica. udno osvetljenje, to lice, sve je budilo jedno seanje u Polovom umu - seanje vezano za pustinju. Pol se nije potrudio da ga do kraja prizove, jer mu je panja bila usredsreena na to kako se Stilgar mentalno povukao u sebe. Slobodnjak je imao glatko zategnuto elo koje je odslikavalo svaku misao to bi mu zaiskrila u umu. Sada je bio sumnjiav zbog udnog ponaanja svog Cara. "Ne dopada mi se da se neko neovlaeno ublai u vrtove", ree Pol. "Utivost prema gostima je jedna stvar, kao i formalnosti vezane za doek izaslanika, ali ovo..." "Pobrinuu se da ih odstrane", ree Korba. "Smesta." "Priekaj!" naredi Pol kada se Korba uputio prema vratima. U iznenadnoj tiini koja je zavladala, Stilgar je otiao do mesta odakle je mogao da prouava Polovo lice. Izveo je to veto. Polu se dopala ova lukavost zato to nije bilo nieg prenagljenog u njoj. Jedino je Slobodnjak bio kadar da spoji lukavost i potovanje u kretnji koja je svima izgledala sasvim spontana. "Koliko je sati?" upita Pol. "Skoro e pono, Gospodine", odgovori Korba. "Korba, mislim da si ti, moda, moja najbolja tvorevina", ree Pol. "Gospodine!" U Korbinom glasu oseala se povreenost. "Da li me se plai?" upita Pol. "Vi ste Pol Muad'Dib, Usul iz naeg siea", odgovori Korba. "Vama je poznata moja odanost..." "Da li si se ikada oseao kao apostol?" upita Pol. Bilo je oito da Korba nije razumeo znaenje poslednje rei, ali je zato jasno shvatio ton kojim je ona izreena. "Moj Car zna da imam istu savest!" "Neka nas spasi ai-Hulud", promrmlja Pol. Tiinu punu neizvesnosti koja je potom zavladala prekinulo je zvidukanje nekoga ko je prolazio hodnikom. Zvidukanje je okonala odsena komanda straara kada se nepoznati naao tano pred vratima. "Korba, mislim da si ti u stanju da preivi sve ovo", ree Pol. Na Stilgarovom licu moglo se videti kako on polako poinje da shvata ta se dogaa. "Stranci u vrtovima, Gospodine?" zapita Stilgar. "Ah, da", ree Pol. "Da li ih je Banjeri izbacio, Stile? Korba e mu pomoi." "Ja, Gospodine?" Korba je bio veoma uznemiren. "Neki od mojih prijatelja su zaboravili da su nekada bili Slobodnjaci", ree Pol, obraajui se Korbi, ali su njegove rei bile namenjene Stilgaru. "Zabeleie one koje je ani identifikovala kao mogue Sardaukare i naredie da ih pogube. Uradi to sam. elim da se to obavi tiho i bez suvine guve. Treba da se podsetimo da religija i vladanje slue i za neto drugo sem za sklapanje ugovora i propovedi." "Izvriu nareenje Muad'Diba", proaputa Korba. "Predrauni o Zabulonu?" upita Stilgar.

"Sutra", odgovori Pol. "Kada stranci budu odstranjeni iz vrtova objavi da je prijem zavren. Doao je kraj zabavi, Stile." "Razumem, Gospodaru." "Siguran sam u to", odvrati Pol.

10. Ovde lei pali bog. Njegov pad bio je straan. Podigli smo mu pijedestal Uzak i visok. Epigram Tleilaksa Alija je uala laktova uprtih u kolena i brade naslonjene na dlanove. Posmatrala je telo na dini - nekoliko kostiju i neto iskidanog mesa - delove trupa neke mlade ene. Vie nije bilo ruku, glave, ni veeg dela torza - pojeo ih je koriolis vetar. U pesku su se svuda unaokolo primeivali tragovi lekara i kvestora njenog brata. Sada su ve svi bili otili osim pogrebne pratnje koja je stajala malo dalje sa Hajtom, golom, ekajui da ona zavri tajanstveno ispitivanje onoga to je ovde ostalo zapisano. Nebo boje penice preplavilo je prizor zelenkastoplavom svetlou, uobiajenom za pozno popodne u ovim oblastima. Telo je nekoliko asova ranije pronaao nisko letei kurir iji su ureaji otkrili slabi trag vode na mestu gde uopte ne bi trebalo da je bude. Na njegov poziv prispeli su strunjaci. I ta su saznali? U pitanju je bila ena stara oko dvadeset godina, Slobodnjak, uslovljena dejstvom semute... umrla ovde, u kotlu pustinje, od podmuklog otrova tleilakog porekla. Umreti u pustinji nije bilo nita neobino. Ali ena-Slobodnjak, uslovljena dejstvom semute predstavljala je takvu retkost da je Pol smesta poslao sestru da ispita stvar na nain na koji ih je majka uila. Aliji je ubrzo postalo jasno da nita nije otkrila; sve to je uradila bilo je da doda svoj obol ve postojeoj tajanstvenosti zagonetnog prizora. Zaula je goline korake po pesku i pogledala ga. Panju mu je za trenutak privukao eskadron prateih toptera koji su kruili iznad njihovih glava poput jata grabljivica. uvaj se Esnafljana koji donose poklone, pomisli Alija. Pogrebni topter i njena letelica bili su smeteni na pesku u blizini stene koja se izdizala iza gole. Pogled na sputene toptere ispunio je Aliju udnjom da se vine u visine i odleti daleko odavde. Pol je mislio da e ona biti u stanju da primeti neto to je drugima izmaklo. Oseala se nelagodno u pustinjskom odelu, koje joj je, nakon nekoliko meseci provedenih u gradskoj odei, sada izgledalo neprijatno i nelagodno. Posmatrala je golu, pitajui se, zna li on

moda neto o ovoj neobinoj smrti. Primetila je uvojak crne, grgurave kose koji mu je izvirio ispod kapuljae pustinjskog odela. Najednom ju je obuzela udnja da taj uvojak une nazad pod kapuljau. Kao da ga je privukla njena neizreena elja uperio je svoje svetlucave, sive, metalne oi ka mestu gde se nalazila. Zadrhtala je od tih oiju i skrenula pogled u stranu. ena-Slobodnjak je umrla od otrova zvanog 'grlo pakla'. Slobodnjak podloan uticaju semute. Zahvatio ju je Polov nemir pri pomisli na ovu vezu. Pogrebna pratnja je strpljivo ekala. Ovo telo nije sadralo dovoljno vode koju bi oni mogli da sakupe. Nisu se nigde urili. Verovali su da je Alija pomou neke gliptike vetine itala neobinu istinu iz ovih ostataka. Ali ona nije otkrila nikakvu neobinu istinu. Bilo joj je sasvim jasno ta se motalo po njihovim umovima i to je negde daleko u njoj izazivalo daleki prisenak ljutnje. A za sve je to bila kriva prokleta religija i njene tajne. Ona i njen brat nisu mogli da budu jednostavno ljudi: ne, morali su da budu neto vie od toga. Bene Geserit se pobrinuo za to manipuliui precima Atreida, dok se obol njihove majke oitovao u upuivanju u tajne crne magije. Pol je, zatim, ovekoveio te razlike. asne Majke uaurene u Alijinom seanju nemirno se pokrenue, izazivajui primisli Adaba: 'Mir Malena! Ti si ono to jesi. Postoje komepnzacije za to.' Kompenzacije! Pokretom ruke pozvala je golu. Stao je pred nju utiv i strpljiv. "ta ti ovde primeuje?" zapita. "Moda nikada neemo saznati ko je ubijena", odgovori on. "Glava i zubi su nestali. Ruke... malo je verovatno da neko kao ona poseduje genetski dosije prema kome bismo mogli da uporedimo elije." "Otrov Tleilaksa", ree ona. "ta ti to kazuje?" "Mnogi kupuju te otrove." "To je istina. Ovo telo je previe oteeno da bi se moglo oiveti kao to je uinjeno sa tvojim." "ak i u sluaju kada biste Tleilaksima smeli da poverite taj zadatak", ree on. Klimnula je glavom i ustala. "Sada e me odvesti nazad u grad." Kada su uzleteli i krenuli prema severu, ona ree: "Upravlja letelicom isto kao i Dankan Ajdaho." Pogledao ju je svojim metalnim pogledom. "I drugi su mi to rekli." "O emu sada razmilja?" upita ga. "O mnogim stvarima." "Prestani da izbegava moja pitanja, proklet da si!" "Koja pitanja?" Sevnula je oima na njega. Video je blesak i stresao se. Koliko je bilo slinosti u tom pokretu sa Dankanom Ajdahom, pomislila je. Optuujue dubokim glasom u kome se oseala neka zamka, ona ree: "Jedino sam elela da ujem

glasno izreene tvoje misli kojima bih pokuala da suprotstavim svoje. Brine me smrt te mlade ene." "Nisam mislio na to." "A na ta si mislio?" "Na udna oseanja koja me proimaju kada ljudi govore o nekome ko sam moda bio." "Moda bio?" "Tleilaksi su veoma pametni." "Ne toliko koliko misli. Ti si bio Dankan Ajdaho." "Vrlo verovatno. To je najblie pameti." "Znai li to da postaje oseajan?" "Do izvesnog stepena. Oseam ozlojeenost. Zabrinut sam. Povremeno me obuzima drhtavica, a tada moram da uloim veliki napor da je obuzdam. Dolaze mi... prisenci nekih slika." "Kakvih slika?" "Suvie se kratko zadravaju da bih mogao da ih prepoznam. Prisenci... grevita naprezanja... gotovo seanja." "Zar te ne kopkaju ta seanja?" "Naravno. Radoznalost me gura napred, ali stalno se kreem nasuprot nekoj jakoj sili. Mislim: ta ako nisam onaj za koga me smatraju? Ne dopada mi se ta pomisao." "I to je sve o emu si razmiljao?" "Dobro znate da nije tako, Alija." Kako se usuuje da me oslovljava imenom? Oseala je da u njoj raste bes, koji se odmah stiao im se setila malopreanjih rei i naina na koji ih je izgovarao: lagano, treptavim, priguenim glasom poljuljanog mukarca koji je izgubio samopouzdanje. Zgrio joj se vilini mii i ona stisnu zube. "Da li je ono El Kuds, tamo dole?" upita on, spustivi naas krilo letelice, to im je uznemirilo pratnju. Pogledala je u senke koje su se talasale du pobra iznad Harg Pasa, preko grebena i stenovite piramide u kojoj se nalazila lobanja njenog oca. El Kuds - Sveto Mesto. "To je Sveto Mesto", ree ona. "Moram ga posetiti jednog dana", ree gola. "U neposrednoj blizini posmrtnih ostataka vaeg oca mogu mi se vratiti seanja koja u biti kadar da zarobim." U trenutku je shvatila koliko mora da je bila jaka njegova potreba da sazna o svom preanjem ivotu. Bila je to glavna pokretaka sila u njemu. Pogledala je unazad prema stenama i grebenu ije se podnoje pretakalo u suvu obalu i peano more; utomrka stena uzdizala se iz dina poput broda koji plovi uz talase. "Napravi krug unazad", ree ona. "Pratnja..." "Sledie nas. Okreni ispod njih." On poslua. "Da li si verno sluio mom bratu?" upitala ga je, kada je odredio novi kurs. Pratnja ih je sledila. "Sluio sam Atreidima", odgovorio je zvaninim glasom.

Primetila je kako je podigao, a zatim spustio desnu ruku, pokretom koji je podraavao stari kaladanski pozdrav. Seta mu je prela preko lica. Posmatrala ga je kako zuri dole u stenovitu piramidu. "ta te mui?" zapita ga. Usne mu se pokrenue da uoblie odgovor. Iz njega zajea glas, isprekidan, brz: "On je bio... bio je..." Jedna suza mu skliznu niz obraz. Alija ostade skamenjena pod dejstvom snanog slobodnjakog straha koji ju je obuzeo. Davao je mrtvacu vode! Kao da joj je rukom upravljala neka nevidljiva sila, ona mu dodirnu obraz i oseti vlaan trag suze. "Dankane", proaputala je. On se ukoio za komandnim ureajima toptera, pogleda prikovanog za grobnicu ispod njih. Povisila je glas: "Dankane!" Zagrcnuo se, zatresao glavom i pogledao je metalnim oima koje su svetlucale. "Ja... oseam... ruku... na ramenu", proaputao je. "Oseam je! Ruku!" Jabuica mu se etala u grlu. "Bio je to... prijatelj. Bio je to... moj prijatelj." "Ko?" "Ne znam. Mislim da je bio... ne znam." Pozivno svetlo poelo je da treperi ispred Alije - kapetan pratnje eleo je da zna zato su se vratili u pustinju. Uzela je mikrofon i objasnila mu da su nadletanjem grobnice odavali potu njenom ocu. Kapetan ju je podsetio da je ve prilino kasno. "Sada idemo u Araken", ree ona vraajui mikrofon na svoje mesto. Hajt duboko uzdahnu i ponovo okrenu topter u pravcu severa. "Bila je to ruka moga oca koju si osetio, zar ne?" upita ona. "Moda." Glas mu je sada liio na glas mentata koji vri proraune verovatnoe, to joj je stavilo do znanja da je povratio prisebnost. "Da li zna kako poznajem svog oca?" upita ga. "Imam izvesne predstave." "Dopusti da ti razjasnim", predloi ona. Ukratko mu je objasnila kako je jo pre roenja, kao preplaeni fetus, dokuila svet asnih Majki i upoznala bezbroj ivota koji su se utisnuli u njene nervne elije - a sve joj se to dogodilo nakon oeve smrti. "Poznajem svog oca onako kako ga je poznavala moja majka", ree ona. "Poznajem do najsitnijih pojedinosti bilo koje iskustvo koje su zajedno doiveli. Na izvestan nain, ja sam moja majka. Posedujem sva njena seanja do trenutka kada je ispila Vodu ivota i pala u trans transmigracije." "Va brat mi je objasnio neto od toga." "Uinio je to? Zato?" "Pitao sam ga." "Zato?" "Mentatu su potrebni podaci." "Oh!" Pogledala je dole prema ravnom prostranstvu Zatitnog Zida, koji se sastojao od izlomljenih stena, jama, pukotina. Primetio je ta posmatra, pa ree: "Vrlo izloeno mesto, tamo dole."

"Ali veoma povoljno za sakrivanje", ree ona. Pogledala ga je. "Veoma me podsea na ljudski mozak... sa svim tajnama koje on skriva." "Ahh", ree on. "Ahh? ta znai to ahh?" Istog trenutka se naljutila na njega, premda nije znala zbog ega. "Vi biste eleli da znate ta se krije u mom umu", ree on. To je vie bila tvrdnja nego pitanje. "Otkud zna da to ve nisam otkrila pomou svojih sposobnosti predvianja?" zapita ona. "Jeste li?" Izgledao je istinski znatieljan. "Nisam!" "Sibile su ograniene", ree on. Izgledalo je da ga sve ovo zabavlja, to je u Aliji ponovo izazvalo bes. "Zabavlja se? Zar ne osea potovanje prema mojim moima?" upita ga. Pitanje je ak i njoj samoj zazvualo neubedljivo. "Potujem vaa znamenja i predznake moda vie nego to pretpostavljate", odgovori on. "Prisustvovao sam vaem Jutarnjem Obredu." "I do kakvog si zakljuka doao?" "Posedujete veliku sposobnost tumaenja simbola", ree on, potpuno usredsreen na komande toptera. "To je osobenost Bene Geserita, rekao bih. Ali, kao to je to sluaj sa mnogim arobnicama, zanemarili ste svoje moi." Osetivi kako ju je proeo greviti strah, ona prasnu: "Kako se usuuje?" "Usuujem se da kaem ili uradim mnogo vie nego to su moji tvorci predvideli", uzvrati on. "Zbog te retke osobine va brat me je i zadrao." Alija stade da posmatra eline lopte koje su mu zamenjivale oi. U njima nije bilo nieg ljudskog. Kapuljaa pustinjskog odela skrivala mu je oblik vilice. Usne su mu bile stisnute. Zraile su velikom snagom... i odlunou. U reima se oitavalo ospokojavajue poverenje. '...usuujem se mnogo vie...' Kako je to bilo slino Dankanu Ajdahu. Da li su Tleilaksi uobliili svog golu bolje nego to su to eleli - ili je njegovo ponaanje predstavljalo samo pretvaranje, deo uslovljenosti? "Objasni ta si hteo da kae", naredi ona. "Upoznaj samog sebe... nije li to vaa zapovest?" upita on. Jo jednom joj se uinilo da se on zabavlja. "Ne igraj se reima kada se meni obraa, ti... ti predmetu!" ree ona. Poloila je ruku na kris-no koji joj je visio oko vrata. "Zato su te poklonili mome bratu?" "Va brat mi je rekao da ste prisustvovali audijenciji", ree on. "uli ste ta sam mu odgovorio na to pitanje." "Odgovori jo jednom... meni!" "Mene su namenili da ga unitim." "Da li to iz tebe mentat progovara?" "Znali ste odgovor i pre nego to ste postavili pitanje", uzvrati on. "A isto tako znate da poklon i nije bio potreban. Va brat ve unitava sam sebe i to veoma uspeno." "emu, onda, slui jedan ovakav poklon?" upita ga ona. "Moda se Tleilaksima ta ideja uinila zabavnom. Istina je da me je Esnaf traio kao

poklon za Cara." "Zato?" "Odgovor je isti." "Kako ja to zanemarujem svoje sposobnosti?" "Kako ih koristite?" odvrati on pitanjem. Pitanje je pogodilo njene bojazni. Pustila je drku noa i kazala: "Zato si rekao da moj brat unitava samog sebe?" "Oh, ma hajde, dete! Gde su te moi kojima si se hvalila? Zar nisi sposobna da rasuuje?" Suzdravajui bes, ona ree: "Rasuuj ti za mene, mentate." "Vrlo dobro." Pogledao je unaokolo na njihovu pratnju, pa se ponovo usredsredio na kurs. Na obzorju, sa one strane severne ivice Zatitnog Zida polako se pomaljala ravnica Arakena. Koprena praine skrivala je sela pana i grabena, ali se kroz nju mogao nazreti udaljeni sjaj Arakena. "Postoje znaci", ree on. "Va brat dri u svojoj blizini zvaninog Penegristu koga..." "Koga su mu poklonili slobodnjaki Naibi!" "udan poklon od prijatelja", ree on. "Zato bi eleli da ga okrue laskanjem i ropskom poslunou? Da li ste ikada sluali tog Panegristu dok govori? Muad'Dib prosvetljava narod. Regent uma, na Car, iziao je iz tame da bi blistao nad svim ljudima. On je na Gospodin. On je dragocena voda iz nepresunog vrela. On proliva radost tako da cela vaseljena moe da pije. Bah!" Nenim glasom Alija ree: "Ako samo ponovim tvoje rei Slobodnjacima iz nae pratnje, napravie od tebe hranu za ptice." "Pa, racite im." "Moj brat vlada prema prirodnim zakonima neba!" "Zbog ega to kaete kada ni sami ne verujete?" "Otkud ti zna ta ja verujem?" Proeo ju je drhtaj koji nikakvo umee Bene Geserita ne bi bilo u stanju da sprei. Gola je posedovao mo uticaja o kojoj ona nije ni slutila. "Vi ste mi naredili da rezonujem kao mentat", podsetio ju je. "Nijedan mentat ne zna ta ja mislim!" Dva puta je duboko uzdahnula. "Kako se usuuje da nam sudi?" "Da vam sudim? Ali, ja to ne radim." "Ti i ne sanja koliko smo obrazovanje dobili!" "Oboje ste odgojeni da vladate", ree on. "Uslovljeni ste preteranom udnjom za posedovanjem moi. Otroumno shvatate politiku i veoma ste upueni u pitanja rata i obreda. Prirodni zakon? Kakav prirodni zakon? Taj mit optereuje ljudsku istoriju. Optereuje je! On je avet. Nematerijalan je, nestvaran. Da li je, moda, va Dihad prirodni zakon?" "Mentatsko blebetalo", prosikta ona. "Ja sam sluga Atreida i nepristrasno govorim", odvrati on. "Sluga? Mi nemamo sluge, ve samo pristalice." "Onda sam ja pristalica svesti", ree on. "Pokuaj to da shvati, dete, i..." "Ne zovi me detetom!" obrecnu se ona. Napola je iz korica izvukla no. "Povlaim re." Pogledao ju je, nasmeio se i ponovo svu panju poklonio komandama

toptera. Ve su mogle da se razaberu stenovite strane velikog kompleksa Tvrave Atreida, koja je dominirala severnim predgraima Arakena. "Postoji neto veoma staro u tebi zbog ega ne moe da bude dete", ree gola. "Telo ti je uznemireno, jer osea da postaje ena." "Nije mi jasno zato te sluam", progunala je, ali je ipak vratila kris-no u korice i dlan obrisala o odoru. Taj dlan, vlaan od znoja, oskrnavio joj je oseanje slobodnjake tedljivosti: kakvo rasipanje telesne vlage. "Slua me jer zna da sam odan tvome bratu", ree. "Moji postupci su jasni i lako razumljivi." "Nita u vezi s tobom nije jasno i lako razumljivo. Ti si najsloenije bie koje sam ikada srela. Kako mogu da znam ta su Tleilaksi ugradili u tebe?" "Grekom ili hotimice?" ree on, "podarili su mi slobodu da se oblikujem." "Povlai se u Zensuni parabole", optui ga. "Mudar ovek oblikuje sebe, budala ivi samo zato da bi umrla." U glasu joj se osealo da se pretvara. "Pristalica svesti!" "Ljudi nisu u stanju da razdvoje podlost i prosveenost", ree on. "Govori u zagonetkama!" "Govorim umu sposobnom da shvati." "Sve u ovo ponoviti Polu." "Vei deo je ve uo." Muila ju je radoznalost. "Kako to da si jo iv... i slobodan? ta je on odgovorio?" "Nasmejao se i rekao: Ljudi ne vole da za Cara imaju knjigovou; oni ele gospodara, nekoga ko e ih zatiti od promena. Ali sloio se da je za unitenje Carstva sam kriv." "Zato bi on govorio takve stvari?" "Zato to sam ga uverio da razumem njegov problem i da u mu pomoi." "ta li si mu samo rekao?" Hajt je utao: upravio je topter nadole, niz vetar, prema zdanju u kome je bila smetena straa, na krovu Tvrave. "Zahtevam da mi kae ta si mu rekao!" "Nisam siguran da e ti se dopasti." "Sama u to prosuditi. Nareujem ti da mi smesta odgovori!" "Dozvoli mi da prvo spustim letelicu", ree on. I ne ekajui njeno odobrenje, pripremio se za sputanje. Podigao je krila u optimalni poloaj i blago dodirnuo svetlonarandastu povrinu krova. "Sada", ree Alija. "Govori." "Rekao sam mu da je podneti samoga sebe moda najtei zadatak na svetu." Zatresla je glavom. "To je... to je..." "Gorka pilula", ree on, posmatrajui straare koji su im trali u susret preko krova da bi obrazovali pratnju. "Gorka besmislica!" "Najvieg meu palatinskim erlovima i najnieg najamnika mui isti problem. Ne moe unajmiti menatata ili bilo koji drugi um da ti rei taj problem. Ne postoji dokument o istrazi ili zapisnik sa sasluanja svedoka odakle bi se dobio taj odgovor. Nikakav sluga ni pristalica - ne mogu zaleiti tu ranu. Mora je sam zaceliti ili nastaviti da krvari dok te svi gledaju."

Okrenula se od njega, ali u istom trenutku je shvatila da time otkriva svoja oseanja. Ne koristivi se nikakvim trikom glasa niti arobnjakim lukavstvom, jo jednom je uspeo da prodre u njenu psihu. Kako mu to samo uspeva? "ta si mu rekao da uini?" proaputa ona. "Rekao sam mu da sudi, da uspostavi red." Alija je gledala strau koja je napolju ekala - u savrenom poretku. "Deliti pravdu", promrmlja ona. "Ne to!" obrecnu se on. "Predloio sam mu da sudi, samo to, rukovodei se jednim jedinim naelom, moda..." "Kojim?" "Da uva prijatelje, a unitava neprijatelje." "Znai da pravedno sudi." "ta je to pravda? Dve sile se sudare. Svaka od njih moe da bude u pravu u svom domenu. Upravo tu istupa Car sa svojim reenjem. On mora da razrei sudare, a ne da ih spreava." "Kako?" "Na najjednostavniji nain da odlui." "Zadravajui prijatelje i unitavajui neprijatelje." "Zar to nije stabilnost? Ljudi ele red, bilo kakav. Oni koji trpe glad, rado preputaju rat bogatima, kojima je on postao puki sport. To je opasan oblik mudrovanja. On donosi nered." "Obavestiu brata da si suvie opasan i da te treba unititi", ree ona, okreui glavu prema njemu. "To sam mu ve predloio", ree on. "Eto, zato si opasan", ree ona, odmeravajui rei. "Ovladao si svojim strastima." "Nisam zbog toga opasan." Pre no to je mogla da se pomeri, on se nagnuo, epao je jednom rukom za bradu i priljubio svoje usne na njene. Bio je to nean, kratak poljubac. Povukao se, a ona ga je iznenaeno pogledala. Doivljeni ok jo je vie pojaavalo prituljeno cerekanje strae koja je napolju jo ekala u savrenom poretku. Alija prstom dodirnu usne. Neto joj se uinilo poznato u tom poljupcu. Hajtove usne predstavljale su otelotvorenje budunosti koju je videla u nekim sporednim kracima predvianja. Dok su joj se grudi nadimale, ona ree: "Trebalo bi da te oderem." "Zato to sam opasan?" "Zato to sebi suvie doputa!" "Nita ja sebi ne doputam. Ne uzimam nita to mi najpre nije bilo ponueno. Budi sretna to nisam uzeo sve to mi je bilo ponueno." Otvorio je vrata i skliznuo napolje. "Pouri! Protraili smo suvie vremena na neuspelu misiju." Krupnim koracima se uputio prema ulazu u zgradu na drugom kraju staze. Alija je iskoila i potrala da bi ga sustigla. "Rei u mu sve to si kazao i sve to si uradio", ree ona. "U redu." Pridrao joj je vrata. "Narediu da te pogube", ree ona ulazei u palatu.

"Zato? Jer sam ukrao poljubac koji sam eleo?" Poao je za njom, to ju je primoralo da ubrza korak. Vrata se zatvorie za njima. "Poljubac koji si ti eleo!" Osetila se postienom. "Dobro, Alija. Onda poljubac koji si ti elela." Zaobiao ju je i krenuo prema platformi za sputanje. Kao da ju je ova kretnja vratila k svesti, ona najednom shvati koliko je bio iskren. Poljubac koji sam ja elela, pomisli, istina je. "Tvoja iskrenost, to je ono to je opasno", ree ona, sledei ga. "Najzad si povratila mudrost", ree on, ne zaustavljajui se. "Nijedan mentat ne bi mogao jasnije da se izrazi. Onda, reci mi, ta si videla u pustinji?" Zgrabila ga je za ruku, primoravi ga da se zaustavi. Opet mu je polo za rukom da joj potpuno razbistri svest. "Ne umem da objasnim", ree ona, "ali neprestano mislim na Lice-Igrae. Zato?" "Upravo te je brat zbog toga i poslao u pustinju", odgovori on, klimnuvi glavom. "Saopti mu ovu slutnju." "Ali zato?" insistirala je. "Zato Lice-Igrai?" "Tamo napolju lei mrtva jedna mlada ena", ree on. "Ne bi me udilo da niko meu Slobodnjacima nije prijavio nestanak jedne takve osobe."

11. Razmiljam kakva li je radost biti iv i pitam se da li u ikada uspeti da uhvatim koren u ovom telu i da upoznam svoje preanje bie. Koren postoji. No, samo budunost zna da li e mi to ikada poi za rukom. U svakom sluaju, na raspolaganju mi stoje sve ljudske moi. Svaki korak koji budem preduzeo vodi me ka tom cilju. 'Gola govori' iz 'Alijinih komentara' Obavijen prodornim mirisom zaina i zadubljen u ponore svoga bia pod dejstvom prorokog transa, Pol je ugledao kako mesec postaje izduena kugla. Kotrljao se i uvijao, itei - uasno itei poput zvezde porinute u beskrajno more - sve nii... nii... nii... slino lopti koju je bacilo neko dete. Nestao je. Ne, ovaj mesec nije zaao. Jasna predstava koju je doiveo potpuno ga je shrvala. Nestao je: meseca vie nije bilo. Zemlja je zadrhtala poput ivotinje koja otresa vodu sa sebe. Obuzeo ga je uas. Pol se naglo uspravio na leaju irom otvorenih oiju. Jedan njegov deo posmatrao je spoljni svet, dok je drugi jo bio zaokupljen unutranjim. U prvom je ugledao reetku od plasmelda kroz koju se provetravala njegova odaja, to ga je inilo svesnim da se nalazi blizu kamenog ponora svoje Tvrave. U unutranjem svetu i dalje je pratio pad meseca. Napolje! Napolje!

Reetka od plasmelda gledala je prema bletavoj svetlosti podneva koja je obasjavala Araken. Unutra je bila samo najcrnja no. Prijatni mirisi iz vrta na krovu draili su njegova ula, ali nikakav cvetni miomiris nije mogao da odagna pali mesec. Pol spusti stopala na hladnu povrinu poda i proviri kroz reetku. Ugledao je vitki luk mosta za peake od stabilizovanih kristala zlata i platine. Ukraavali su ga plameni dragulji iz udaljenog Kedona. On je vodio u prolaze unutranjeg grada preko jednog bazena i fontane punih vodenog cvea. Pol je znao da e, ako ustane, videti latice, jasne i jarkocrvene poput svee krvi, kako se vrte i okreu... jednobojne krugove ratrkane po smaragdnoj bujici. Oi su mu upijale prizor, ali to nije remetilo zanos izazvan zainom. Ta uasna vizija izgubljenog meseca. Vizija je nagovetavala udovian gubitak vlastite sigurnosti. Moda je prisustvovao padu svoje civilizacije koju su unitile njegove pretenzije. Mesec... mesec... mesec koji pada. Bila je potrebna velika koliina supstrata zaina da se prodre kroz mulj kojim ga je okruio tarok. A sve to je uspeo pri tom bilo je da otkrije mesec i mrski put koga je bio svestan od samog poetka. Da bi unitio Dihad i stiao vulkan pokolja morao je da uniti svoj ugled. Povui se... povui se... povui se... Cvetni miris iz vrta na krovu podsetio ga je na ani i najednom ga je obuzela udnja za njenim rukama u ijem bi zagrljaju mogao da voli i da zaboravi. Ali ak ni ani ne bi bila kadra da odagna viziju meseca koji gasne. ta bi ona rekla da se pojavi kod nje i da izjavi kako je spreman da umre na odreen nain? Znajui da je smrt neumitna, zato ne izabrati aristokratski nain da se umre, okonati ivot tajnim postupkom, liivi se tako svih onih godina koje bi jo mogao da proivi. Umreti pre nego doe do kraja snage volje nije li to aristokratski izbor? Ustao je i otiao do reetkastog otvora, a zatim iziao na terasu ispod bate na krovu odakle se pruao pogled na cvee i vinovu lozu. Usta su mu bila suva kao da je marirao kroz pustinju. Mesec... mesec... gde je taj mesec? Mislio je na Alijin opis tela mlade ene meu dinama. ena Slobodnjak uslovljena dejstvom semute! Sve se uklapalo u pakleni plan. Od vaseljene se nita ne moe uzeti, pomisli on. Ona je ta koja ti udeli to eli. Ostaci ljuture jedne koljke iz mora Matice Zemlje leali su na niskom stolu pored balkonske ograde. Podigao ju je, sjajnu i glatku, i pokuao da se vrati kroz struje Vremena. Biserna povrina odbijala je blistave mesece svetlosti. Odvojio je pogled od predmeta i oima preao preko vrta do neba koje kao da se zaarilo: pruge prainaste duge presijavale su se pod srebrnastim suncem. Moji Slobodnjaci nazivaju sebe 'Decom Meseca', pomisli. Spustio je koljku na sto i poeo da eta terasom. Da li mu moda taj zastraujui mesec nudi mogunost bekstva? Stao je da traga za nekim skrivenim smislom u tom mistinom samopronicanju. Oseao se slab, potresen, jo pod dejstvom zaina. Na severnom kraju plasmeldskog ponora ugledao je niska zdanja administrativnog osoblja. Peaci su prolazili preko staza na krovu. Uinilo mu se da se ljudi kreu poput

friza spram pozadine koju su sainjavala vrata, zidovi i podni mozaici. Ljudi su predstavljali mozaik! Kada bi naglo zamurio mogao je da ih zamrzne u svom umu. Friz. Mesec pada i vie ga nema. Proelo ga je oseanje da se grad, tamo napolju, pretvorio u udan simbol njegovog sveta. Zgrade koje je video bile su podignute u ravnici gde su Slobodnjaci unitili legije Sardaukara. Tle koje je nekad potresao vihor bitke, sada je odzvanjalo meteom sveta koji ide za svojim poslom. Idui spoljnim rubom terase, Pol je zaao za ugao. Sada je mogao da vidi predgrae koje se prostiralo do stena i uskovitlanog peska pustinje. Alijin hram dominirao je prednjim planom; zelene i crne zastave postavljene du dve hiljade metara dugih ivica isticale su Muad'Dibov simbol meseca. Mesec koji pada. Pol pree rukom preko ela i oiju. Ovaj simbol-metropolis ga je pritiskivao. Prezirao je sopstvene misli. Takva neodlunost kod bilo koga drugog izazvala bi bes u njemu. Mrzeo je ovaj grad! Bes je hvatao korena u ami, plamteo i kljuao duboko u njemu, podstican odlukama koje se nisu mogle izbei. Znao je koji put mora slediti. Video ga je mnogo puta, zar ne? Video ga! Jednom... veoma davno, smatrao je sebe za izumitelja sistema vladanja. Ali, izum je potpao pod stara ustrojstva. Slino onim omraenim napravama sa plastinom memorijom. Oblikuje ih kako god eli, ali ako i za trenutak zastane, sve se vrati u prvobitni oblik. Postojale su sile van njegovih moi koje su mu izmicale i prkosile. Pol je prelazio pogledom preko krovova. Kakva se blaga nesputanih ivota nalaze pod njima? Zapazio je ozelenele kronje rastinja posred krenjakocrvenih i zlatnih krovova. Zelenilo - poklon Muad'Diba i njegove vode. Pred oima su mu se pruali vonjaci i gajevi: bujno rastinje moglo se takmiiti sa vegetacijom legendarnog Libana. "Muad'Dib rasipa vodu poput ludaka", govorili su Slobodnjaci. Pol rukama prekri oi. Mesec je pao. Spustio je ruke sa oiju i zagledao se u metropolu pogledom koji je na izvestan nain sada bio bistriji. Zdanja su poprimila oreol udovinog carskog varvarstva. Stajala su ogromna i svetla pod severnim suncem. Kolosi! Sve mogue ekstravagancije arhitekture, koje je pomahnitala istorija bila u stanju da stvori, nalazile su mu se pred oima: ogromne terase, trgovi veliine gradova, parkovi, fragmenti kultivisane divljine. Vrhunska umetnost stajala je tu uporedo sa neobjanjivim udesima alosnog bezukusa. Pojedinosti su mu se urezivale u seanje: kapidik iz najdrevnijeg Bagdada... kube koje bi jedino pristajalo mitskom Damasku... luk iz niske gravitacije Atara... skladna uzvienja i neobini ponori. Sve je to stvaralo utisak nenadmane velianstvenosti. Mesec! Mesec! Mesec! Guila ga je osujeenost. Oseao je pritisak nesvesne mase, nahrupelu plimu ljudskog roda koja je hrlila kroz njegov svet. Survavali su se na njega poput dinovskog udarnog talasa. Nasluivao je da ivoti ljudi postaju zahvaeni velikim migracijama, vrtlozi, struje, odlivi gena. Njih nije mogla da obuzda nikakva brana apstinencije, krize, impotentnosti, niti prokletstva. Muad'Dibov Dihad je bio manji od makovog zrna na toj ogromnoj pozornici. Bene

Geserit, taj esnaf koji trguje genima, zahvaen je bujicom isto kao i on. Vizije meseca koji pada moraju se procenjivati spram drugih legendi, drugih vizija u vaseljeni gde su se ak i prividno vene zvezde polako gasile i na kraju umirale. Od kakvog je znaaja jedan jedini mesec u takvoj vaseljeni? Daleko, u nedrima utvrene citadele, tako duboko u unutranjosti da joj se zvuk ponekad gubio u vrevi gradske buke, desetoina rebaba pratila je jednu pesmu Dihada, tradicionalnu alopojku za enom ostavljenom na Arakisu: Njene usne su dine zakrivljene vetrom Njene oi sijaju poput letnje ege. Dve pletenice sputaju joj se niz lea Pletenice ureene vodenim prstenovima! Moje ruke se seaju njene koe, Draesne poput ilibara, mirisne kao cvee. Kapci mi podrhtavaju od seanja... Obuzeo me je beli plamen ljubavi! Od pesme mu je postalo zlo. Melodija za glupake koji se opijaju sentimentalnou! Neka pevaju utavljenom leu koji je Alija videla u pustinji. Neka prilika se pokrenula u senci balkonske reetke. Pol se okrenu. Gola izie na snanu svetlost sunca. Metalne oi su mu svetlucale. "Da li je to Dankan Ajdaho ili ovek zvani Hajt?" upita Pol. Gola se zaustavi na dva koraka od njega. "Koga bi moj gospodar vie eleo da vidi?" U glasu mu se oseala izvesna opreznost. "Govori kao Zensuni", ree Pol sa gorinom. Znaenja unutar znaenja! ta bi mogao jedan Zensuni-filozof da kae ili da uini kako bi se makar i za dlaku izmenila stvarnost koja se u ovom trenutku odvija pred njim? "Moga Gospodara neto mui?" Pol se okrenu na drugu stranu i zagleda u nagib Zatitnog Zida. Video je lukove i potporne stubove nagriene vetrom, groznu mimikriju njegovog grada. Priroda se poigravala njime! Pogledaj ta mogu da izgradim! Prepoznao je usek u dalekom masivu, mesto gde je pesak iscureo iz pukotine, to ga je navelo na pomisao: Tamo! Upravo tamo smo porazili Sardaukare! "ta mui moga Gospodara?" upita gola. "Vizija", proapta Pol. "Ah, kada su me Tleilaksi prvi put probudili, i ja sam imao vizije. Bio sam uznemiren, usamljen... premda toga nisam bio svestan. Ne tada. Moje vizije nisu mi nita otkrile! Tleilaksi su mi rekli da je to bila posledica oivljavanja tela koju ljudi gole moraju da pretrpe, samo prolazna slabost i nita vie." Pol se okrenu i zagleda u goline oi - te uglavljene, eline, bezizraajne lopte. Kakve li su vizije imale te oi? "Dankane... Dankane..." proapta Pol. "Zovu me Hajt." "Video sam mesec koji pada", ree Pol. "Nestao je. Uniten je. uo sam strano

itanje. Zemlja se tresla." "Previe te je opilo vreme", ree gola. "Traio sam odgovor od Zensunija, a dobio ga od mentata", ree Pol. "Pa dobro! Objasni moju viziju logikom mentata. Analiziraj je, svedi je na jednostavne rei, na jedan posmrtni govor." "Posmrtni, zaista", ree gola. "Vi beite od smrti. Teite sledeem trenutku, odbijate da ivite ovde i sada. Predskazanje! Kakvog li oslonca za jednog Cara?" Pol oseti radost kada je ugledao i dobro poznati made na golinoj bradi. "Pokuavajui da ivite u budunosti", ree gola, "da li je i otelotvorujete? Da li je ostvarujete?" "Ako se budem drao mojih vizija budunosti, onda u tada i iveti", promrmlja Pol. "ta te nagoni na pomisao da ja elim i da ivim tamo?" Gola slegnu ramenima. "Traili ste od mene sutastven odgovor." "Gde je sutina u vaseljeni koja se satoji od sluajnosti?" upita Pol. "Postoji li konaan odgovor? Zar iz svakog reenja ne izviru nova pitanja?" "Upili ste u sebe toliko vremena da sada imate privid besmrtnosti", ree gola. "ak i vae Carstvo, Gospodaru, mora da proivi svoje vreme i da nestane." "Ne razmei se preda mnom rtvenicima aavim od dima", zarea Pol. "uo sam dovoljno tunih predanja o bogovima i mesijama. Zato bi mi bile potrebne osobite moi da predvidim sopstveni pad poput svih ostalih? I najnii sluga iz moje kuhinje bi mogao to da uini." Odmahnuo je glavom. "Mesec je pao!" "Jo od poetka niste dozvolili svom umu da se odmori", ree gola. "Da li je to nain na koji e me unititi?" upita Pol. "Spreiti me da saberem misli?" "Moe li se sabrati haos?" zapita gola. "Mi Zensuni kaemo: 'Ne sabirati nita - to je najvie sabiranje.' ta moe sabrati ako prvo ne sabere samog sebe?" "Mene mui vizija, a ti pria gluposti!" razbesne se Pol. "ta ti zna o predvianju?" "Video sam prorotvo na delu", ree gola. "Video sam one koji su pomou znamenja i predznaka predviali sopstvenu sudbinu. Bojali su se ta e pronai." "Moj mesec koji pada je stvaran", proapta Pol. Drhtavo je uzdahnuo. "Kree se. Kree se." "Ljudi se uvek plae stvari koje se same kreu", ree gola. "Vi se bojite sopstvenih moi. Stvari vam se stropotavaju u glavu niotkuda. Kada ispadnu, kuda odlaze?" "Tei me trnjem", zarea Pol. Unutranja svetlost obasja golino lice. Za trenutak, postao je pravi Dankan Ajdaho. "Teim vas onako kako najbolje umem", ree. Pola zaudi ovaj iznenadni preobraaj. Da li je gola osetio bol koju je njegov um odbacivao? Da li je Hajt priguivao sopstvenu viziju? "Moj mesec ima ime", proapta Pol. Dopustio je da ga vizija ponovo obuzme. Mada je celo njegovo bie vritalo, nije dopustio da mu se otme ni jedan jedini krik. Plaio se da govori iz straha da e ga glas izdati. U toj zastraujuoj budunosti nigde nije bilo ani. Telo koje je urlalo u ekstazi, oi koje su sagorevale eljom, glas koji ga je osvojio jer se nije koristio nikakvim trikovima sraunatog uzdravanja - sve je nestalo, vratilo se vodi i pesku. Pol se lagano okrenu i zagleda u sadanjost, u prostor ispred Alijinog hrama. Iz avenije

za procesije naila su tri hodoasnika obrijanih glava. Na sebi su imali prljave, ute odore i urili su pognutih glava uz popodnevni vetar. Jedan je epao, vukui levo stopalo. Probijajui se kroz vetar, stigli su do ugla i zavili za njega, tako da su mu nestali iz vidnog polja. Isto tako kako je nestao njegov mesec, nestali su i oni. Jo je pred oima imao viziju. Njena strana svrhovitost nije mu ostavljala nikakav izbor. Telo se predaje, pomisli. Venost uzima ono to joj pripada. Naa tela su samo na kratko uzburkala ove vode, igrala su opijena ljubavlju prema ivotu i prema samima sebi, uhvatila se ukotac sa nekoliko neobinih misli, a zatim se prepustila instrumentima Vremena. ta se o ovome moe rei? Ja sam se zbio. Nisam... pa ipak, zbio sam se.

12. "Ne moli se suncu za milost." 'Muad'Dibovo stradanje' iz 'Stilgarovih komentara' Trenutak nemarnosti moe biti koban, podsetila se asna Majka Gaius Helen Mohiam. etala je, naizgled nezainteresovano, okruena straom Slobodnjaka. Znala je da je jedan od straara iza nje bio gluvonem, neprijemiv za lukavost glasa. Bez sumnje mu je bilo nareeno da je ubije i za najmanju provokaciju. Zato li ju je Pol pozvao? pitala se. Da li e joj izrei presudu? Setila se jednog davnog dana kada ga je iskuavala... dete Kvizac Haderah! Bio je izuzetno inteligentan. Prokleta da mu je majka za sva vremena! Njenom krivicom Bene Geserit je izgubio vlast nad ovom genetskom lozom. Tiina se uskomeala du zasvoenih prolaza ispred njene pratnje. Osetila je da se vest pronela. No, Pol bi uo i tiinu. Znao bi da dolazi i pre no to je najavljena. Nije obmanjivala sebe pomislima da joj moi prevazilaze njegove. Proklet bio. Oseala je tegobe zbog bremena godina koje joj se svalilo na plea; boleli su je zglobovi, refleksi joj vie nisu bili brzi kao nekada, ni miii gipki kao u doba mladosti. Za njom je ostajao dugi dan i dugi ivot. Dananji dan je provela sa dinskim tarokom u uzaludnoj potrazi za reenjem vlastite sudbine. Ali karte su ostale neme. Straari su je usmerili iza ugla u jo jedan u nizu naizgled beskrajnih, zasvoenih prolaza. Kroz trouglaste prozore od metastakla koji su se pruali s leve strane mogla je da vidi visoke okote kalemljene vinove loze i indigo-cvee u dubokoj senci koju je gonilo popodnevno sunce. Gazila je po ploicama na kojima su bila iscrtana vodena bia sa egzotinih planeta. Svuda unaokolo bilo je znakova koji su podseali na vodu. Blagostanje... bogatstvo. Grupa prilika odevenih u ogrtae prela je preko dvorane ispred nje. Posmatrali su je ispod oka, nju asnu Majku. Prema njihovim pokretima i napetosti jasno se videlo da su je

prepoznali. Paljivo se zagledala u kolonu straara neposredno ispred sebe: mlada tela sa ruiastim naborima na okovratnicima uniformi. Ogromnost ove ighir-citadele poela je da je zadivljuje. Prolazi... prolazi... Proli su pored otvorenih vrata kroz koja je dopirao blag, drevni zvuk tambure i flaute. Za trenutak je pogledala unutra i susrela se s potpuno plavim oima grupe Slobodnjaka. Osetila je kako u njima kljua legendarni bunt zapreten u divljim genima. Znala je da tu lei glavni uzrok njenog unutranjeg nemira. Jedna Bene Geserit ne moe da previdi prisustvo gena i njihove mogunosti. Najednom ju je obuzeo bes zbog gubitka: ta tvrdoglava atreidska budala! Kako je samo mogao da osujeti raanje buduih dragulja svoje loze? Kvizac Haderah! Roen, dodue, mimo svog vremena, ali stvaran - kao i onaj izrod od njegove sestre... i tu lei opasna nepoznata. Divlja asna Majka, okoena bez uvaavanja benegeseritskih zabrana, koja uopte ne haje za nareeni razvoj gena. Izvesno je da Alija poseduje iste moi kao i njen brat - i jo vee. Poela je da je pritiska veliina citadele. Hoe li se prolazi ikada zavriti? Celo mesto odisalo je zastraujuom fizikom moi. Nijedna planeta, nijedna civilizacija u celoj ljudskoj istoriji nikada ranije nije videla da je ovek stvorio tako neizmerno veliku graevinu. ak deset drevnih gradova moglo bi se smestiti unutar njenih zidina. Proli su pored nekoliko ovalnih vrata s treperavim svetlima. Prepoznala ih je iz iksijanskih prirunika: otvori za pneumatiki prevoz. Zato su je onda ovoliko vodali? Odgovor je sam poeo da joj se uobliuje u svesti: da je onemogue da se pripremi za prijem kod Cara. Ovo je bio samo jedan u nizu tananih pokazatelja: srazmerna uzdranost i paljivo biranje rei od strane njene pratnje, tragovi primitivne snebivljivosti u njihovim oima kada su je oslovljavali sa asna Majko, zatim hladan, blag i u osnovi bezmirisan karakter ovih dvorana - sve to predstavljalo je vie nego dovoljan zbir podataka da jedna Bene Geserit donese ispravan zakljuak. Pol je eleo neto od nje. Prikrila je oseanje ushienosti. Znai, postojala je poluga za cenkanje. Trebalo je samo da joj otkrije prirodu i ispita snagu. Neke poluge pokrenule su stvari jo vee od ove citadele. Poznato je da su dodirom prsta unitene mnoge civilizacije. asna Majka se priseti procene Nebeske Prie: Kada se neka osoba potpuno razvije u jednom odreenom pravcu, ona e pre izabrati smrt nego to e se preobraziti u svoju suprotnost. Prolazi kroz koje su je sprovodili izgledali su vei nego to u stvari jesu, zahvaljujui varci koju su izveli graditelji tako to su uveli lune svodove, postupno ojaavali stubovenosae i zamenili trouglaste prozore veim, pravougaonim. Ispred nje, konano su se pojavila dvokrilna vrata na sredini udaljenog zida visokog predvorja. Oseala je da su vrata veoma velika tako da je bila primorana da suzdri uzdah kada je pomou svoje izvebane svesti ustanovila njihove prave razmere. Visina im je iznosila najmanje osamdeset metara, a bila su bar upola toliko iroka. Kada im se pribliila sa pratnjom vrata su se iznutra otvorila: dinovska i beumna kretnja skrivene mainerije. Prepoznala je jo neke naprave sa Iksiona. Kroz ta vrata-kulu ula je u pratnji straara u Veliku Odaju za Prijeme Cara Pola Atreida - 'Muad'Diba pred

kim svi postaju patuljci'. Upravo je imala prilike da vidi ovu popularnu izreku na delu. Prilazei Polovom udaljenom prestolu, na asnu Majku je vei utisak ostavila tananost arhitekture koja ju je okruavala, nego neizmernost odaje. Dvorana je bila ogromna: unutra je mogla da se smesti celokupna citadela bilo kog vladara iz ljudske istorije. Njena prostranost svedoila je o prisustvu skrivenih strukturnih sila koje su poivale u punom skladu. Nosai i potporni stubovi sa druge strane zidova, kao i visoka, kupolasta tavanica mora da su prevazilazili svaki preanji pokuaj da se ostvari neto slino. Sve je govorilo i inenjerskom geniju. Suavanje dvorane ka suprotnom kraju bilo je potpuno neprimetno, tako da perspektiva nije smanjivala Pola koji je sedeo na prestolu nasred uzdignutog podijuma. Neizvebana svest, zapanjena okolnim razmerama, videla bi ga u prvi mah mnogo veim nego to u stvari jeste. Na nezatienu psihu delovale su i boje: Polov zeleni tron bio je isklesan iz jednog komada hagarskog smaragda. Stvarao je utisak uveanja, a saobrazno jednom slobodnjakom mitu odraavao je boje jutra. aputalo se da na njemu sedi onaj koji je u stanju da svakog zavije u crno - ivot i smrt sjedinjeni u jednom simbolu, mudro isticanje suprotnosti. Iza prestola stepenasto su se sputale plamenonarandaste draperije, poprskane zlatom iz nedara Dine i cementnim mrljama melana. Izvebanom oku simbolika je bila oita, ali za neupuene ove boje bile su pogubne. Ovde je vreme igralo svoju ulogu. asna Majka brzo je izraunala koliko joj je minuta potrebno da hramajui stigne do Carskog Trona. Bilo je dovoljno vremena da se svako preplai. Razuzdana snaga, upravljena na osobu koja bi prilazila prestolu, bila je dovoljna da iz nje iscedi ma i najmanji oseaj srdbe. Na poetku tog dugog hoda ovek moe biti ispunjen dostojanstvom, ali ga zato okonava siuan kao bubica. Pomonici i pratioci stajali su oko Cara u udnom poretku - revnosni kuni straari du draperijama pokrivenog stranjeg zida, Alija, taj izrod, dva stepenika ispod i levo od Pola, Stilgar, carski lakej, za nivo nie od Alije, a s desne strane, samo stepenik od poda dvorane, jedna usamljena prilika: stvorenje sa telom Dankana Ajdaha, gola. Primetila je meu uvarima neke starije Slobodnjake, bradate Naibe, sa oiljcima od pustinjskih odela na nosevima; od oruja su imali kris-noeve u koricama za pojasom, nekoliko maula pitolja, pa ak i dva-tri laserska revolvera. To mora da su odani ljudi, pomislila je, kada im je dozvoljeno da nose lasersko oruje u prisustvu Pola koji je oigledno drao ukljuen laserski generator. Lako je mogla da razabere svetlucanje njegovog polja oko Cara. Jedan zrak laserskog pitolja ispaljen u to polje bio bi dovoljan da od cele citadele ostane samo rupa u tlu. Straa se zaustavila na deset koraka od uzvienja i prestrojila se da bi joj omoguila da nesmetano vidi Cara. Primetila je da nema ani i Irulan i to ju je zaudilo. Prialo se da nijedna audijencija nije prola bez njih. Pol joj klimnu glavom, tiho i odmereno. Najednom ona odlui da krene u napad i ree: "Znai, veliki Pol Atreid se udostojio da vidi nekoga koga je prognao?" Pol se kiselo nasmei, razmiljajui: Zna da neto elim od nje. S obzirom na njene sposobnosti to se nije moglo izbei. Dobro je znao kakvim moima raspolae. tienice Bene Geserita ne postaju asne Majke sluajno.

"Kako bi bilo da sklopimo primirje?" upita on. Da li e to biti ba tako lako? upitala se. "Kai ta eli?" ree. Stilgar se pokrenu i otro pogleda Pola. Carskom lakeju nije se dopao njen ton. "Stilgar eli da te otpustim", ree Pol. "A ne da me ubije?" zapita ona. "Oekivala sam neto konkretnije od jednog slobodnjakog Naiba." Stilgar se namrgodi i ree: "esto moram da mislim jedno, a govorim drugo. To nazivaju diplomatijom." "Onda, hajde da odbacimo i diplomatiju", ree ona. "Da li je bilo neophodno da me vodate tolikim putem? Ja sam ve u godinama." "Trebalo je da uvidi koliko mogu da budem bezduan", ree Pol. "Tako e vie ceniti moju plemenitost." "Usuuje se na takve neumesnosti sa jednom Bene Geserit?" upita ona. "Ni neotesani postupci nisu lieni poruka", ree Pol. Ona zastade odmeravajui njegove rei. Znai, on bi mogao da je se rei... na neotesan nain, oigledno, ako ona... ako ona - ta? "Reci ta to eli od mene", promrmlja ona. Alija pogleda brata, pokazujkui mu glavom prema zastorima iza prestola. Znala je ta Pol smera, ali joj se to nije dopadalo. Nazovimo to divljim prorotvom: nije imala nimalo volje da uzme udela u predstojeem cenkanju. "Mora voditi rauna o tome kako govori sa mnom, starice", ree Pol. Zvao me je staricom kada je jo bio derle, pomisli asna Majka. Podsea li me sada da sam se umeala u njegovu prolost? Moram li odluku koju sam tada donela ovde ponoviti? Oseala je njenu teinu, gotovo fiziki pritisak, od ega su joj zaklecala kolena. Miii su joj prosto jaukali od umora. "Bila je to duga etnja", ree Pol. "Vidim da si umorna. Povui emo se stoga u moju privatnu odaju iza prestola. Tamo e moi da sedne." Rukom je dao znak Stilgaru i ustao. Stilgar i gola joj se pribliie i pomogoe da se popne uz stepenice, pratei Pola kroz prolaz skriven draperijama. Tada je shvatila zato ju je pozdravio u dvorani: bila je to samo predstava za strau i Naibe. Time ih je zaplaio. A sada - sada je naprasno postao ljubazan i dobroduan, drznuvi se da pribegne tako providnom lukavstvu sa jednom Bene Geserit. Ili to moda nije bila drskost? Osetivi da neko ide iza nje, osvrnula se i ugledala Aliju. U oima mlade ene stajao je zamiljen, zloslutan pogled. asna Majka zadrhta. Privatna odaja na kraju prolaza bila je, u stvari, plasmeldna kocka osnove dvadeset metara, u kojoj su jedino osvetljenje pruale ute, sjajne kugle, dok su po zidovima viseli dugaki narandasti zastori od pustinjskog atorskog platna. Od nametaja u odaji se nalazio samo divan, mekani jastuci i niski sto na kome je stajao kristalni kondir za vodu. Svuda se oseao slabi miris melana. Ovde se ovek oseao skueno u poreenju sa dvoranom za prijeme. Pol ju je poseo na divan i ostao da stoji, prouavajui njeno starako lice - eline zube, oi koje vie skrivaju nego to otkrivaju, veoma izboranu kou. Pokazao je na kondir sa vodom. Odmahnula je glavom, pri emu joj se oslobodio pramen sede kose. Pol ree tihim glasom: "elim da se cenjkam sa tobom za ivot moje voljene."

Stilgar se nakalja. Alija stee drku kris-noa koji joj je visio oko vrata. Gola je ostao kod vrata, nepromenjenog izraza lica; metalni pogled bio mu je uprt iznad glave asne Majke. "Da li si u viziji video da sam ja umeala prste u njenu smrt?" zapita asna Majka. Pogledala je golu koji ju je na udan nain uznemiravao. Zato bi trebalo da se plai gole? On je orue zavere. "Ja znam ta ti eli od mene", ree Pol, izbegavajui da odgovori na njeno pitanje. Znai, on samo sumnja, pomislila je. asna Majka pogleda u vrhove svojih cipela koji su virili ispod poruba odore. Crne... crne... cipele i haljine odavale su da je izvesno vreme provela u zatvoru: videle su se mrlje i nabori. Podigla je glavu i susrela se s Polovim ljutitim pogledom. Preplavilo ju je ushienje, ali ga je sakrila iza stisnutih usana i poluzatvorenih kapaka. "ta nudi?" upita ona. "Dobiete moje seme, ali ne i mene", ree Pol. "Irulan e biti prognana i vetaki oploena..." "Kako se usuuje!" razjari se asna Majka, sva se ukoivi. Stilgar se primae za pola koraka. Gola se zbunjujue nasmejao, to je Aliju navelo da ga prostreli pogledom. "Neemo da razgovaramo o onome to vae Sestrinstvo zabranjuje", ree Pol. "Neu da sluam o gresima, izrodima ili verovanjima iz vremena pre Dihada. Moete dobiti moje seme za vae planove, ali Irulanino dete nee sedeti na mom prestolu." "Tvom prestolu", prosikta ona. "Mom prestolu." "Ko e ti onda roditi carskog naslednika?" "ani." "Ona je jalova." "Ona je u drugom stanju." Nehotinim uzdahom otkrila je svoju zaprepaenost. "Lae!" obrecnu se ona. Pol podie ruku, zaustavljajui time Stilgara, koji je ve koraknuo prema njoj. "Ve dva dana znamo da nosi moje dete." "Ali Irulan..." "Samo vetakim putem. To je moja ponuda." asna Majka je sklopila oi da ne bi gledala njegovo lice. Dovraga! Ko je video da se geni razbacuju na ovaj nain! Oseaj odvratnosti uzburka joj krv. Uenje Bene Geserita i nauci Batlerijanskog Dihada zabranjuju takav in. Niko nema prava da poniava najvia stremljenja oveanstva. Nijedna maina ne moe da deluje kao ljudski mozak. Nema te rei ni dela iz kojih bi proisticalo da se ovek moe pariti na nivou ivotinja. "ta si odluila?" upita Pol. Ona odmahnu glavom. Geni, dragoceni atreidski geni - samo su oni bili vani. Potreba je postala dublja od zabrane. Za Sestrinstvo sparivanje je imalo jedno vie znaenje od pukog spajanja sperme i ovuma. Teilo se zarobljavanju psihe. asna Majka je sada dokuila skriveni smisao Polove ponude. On eli da drutvo Bene Geserita natera na in koji e ga izloiti besu javnosti... ako ikada bude otkriven. Oni nisu

mogli da uvae takvo oinstvo ako ga sam Car porie. To je jedino bio nain da se geni Atreida sauvaju za Sestrinstvo, ali ne i da se kupi presto. Pogledala je unaokolo po sobi, prouavajui svako lice: Stilgar je sada miran i oekuje rasplet; gola stoji nepomian i zadubljen u sebe; Alija posmatra golu... a Pol skriva bes ispod tanke glazure. "To je sve to nudi?" upita ona. "Sve to nudim." Pogledala je golu, jer ju je privukao kratkotrajni trzaj miia na njegovom licu. Oseanje? "Ti, gola", ree ona. "Da li je dopustivo ponuditi tako neto? Kad je ve ponueno, treba li ga prihvatiti? Poslui nam kao mentat." Metalne oi se upravie prema Polu. "Odgovori kako nae za shodno", ree Pol. Gola usmeri svoj blistavi pogled prema asnoj Majci, ponovo je zbunivi osmehom. "Ponuda je samo onda dobra ako se kupuje prava stvar", ree on. "Ovde se nudi razmena ivota, a to je prvorazredan posao." Alija ukloni viticu rie kose sa ela i ree: "ta se jo krije iza ovog cenkanja?" asna Majka izbee Alijin pogled, ali su joj zato njene rei stale da odzvanjaju u uima. Da, postojala su skrivena znaenja u svemu tome. Istina, sestra je bila izrod, ali se ne moe porei njen status asne Majke i sve to se pod tom titulom podrazumeva, Gaius Helen Mohijam oseala je da u ovom asu nije samo jedna osoba, ve da iz njenog bia progovara jo mnotvo drugih koje su joj zapretene u seanju. Sve te asne Majke, koje je apsorbovala u sebe kada je postala Svetenica Sestrinstva, sada su bile na oprezu. Sa Alijom je sigurno isti sluaj. "ta jo?" ponovi gola. "Namee se pitanje zato se arobnice Bene Geserita nisu posluile metodama Tleilaksa." Gaius Helen Mohijam naglo okrenu glavu i susrete Alijin pogled. U trenutku dolo je do mentalnog spoja izmeu dve asne Majke usredsreene na istu misao: ta lei iza bilo kog ina Tleilaksa? Gola je bio proizvod Tleilaksa. Da li je on Polu sugerisao taj plan? Da li bi se Pol upustio u cenkanje direktno sa Bene Tleilaksom? Okrenula je glavu od Alije, oseajui da je i sama proeta dilemama i nemirima. Klopka benegeseritskog vaspitanja, podsetila se, leala je u uroenim moima: te moi predisponiraju oveka na tatinu i ponos. Ali mo obmanjuje one koji se njome koriste. Postaje se sklon verovanju kako mo moe da prebrodi svaku prepreku... ukljuujui tu i vlastito neznanje. Samo jednom stvari Bene Geseriti ovde gospodare, ree ona u sebi. Piramidom pokolenja koja je dostigla vrhunac u Polu Atreidu... i njegovoj sestri izrodu. Ako sledei korak bude pogrean, morae iznnova da grade piramidu... da ponu mnogo pokolenja unazad u uporednim lozama i sa genetskim uzorcima potpuno lienim bitnih odlija. Kontrolisana mutacija, pomislila je. Da li je Tleilaksi stvarno upranjavaju? Kako primamljiva perspektiva! Zatresla je glavom da bi se lake oslobodila takvih misli. "Odbija moj predlog?" zapita Pol. "Razmiljam", ree ona. Jo jedanput je pogledala u sestru. Najpodesnija osoba s kojom bi se mogla ukrstiti ova ena je izgubljena... ubio ju je Pol. Preostala je, meutim, jo jedna mogunost kojom bi se

u potomku mogle uvrstiti eljene karakteristike. Pol se usudio da ponudi ivotinjsko rasploavanje Bene Geseritima! Koliko je stvarno bio spreman da plati za anin ivot. Da li bi prihvatio ukrtanje sa svojom sestrom? Nastojei da dobije u vremenu, asna Majka ree: "Kai mi, o ti savreni izdane svega to je sveto, ima li Irulan neto da primeti u vezi s tvojim predlogom?" "Irulan e uraditi ono to joj vi naredite", zarea Pol. Istina, pomisli Mohijam. Stisnula je vilice i ponudila novi gambit: "Postoje dva Atreida." Naslutivi neto od onoga to se motalo po glavi stare arobnice, Pol oseti kako mu krv navire u obraze. "Pazi ta e da predloi", upozori je on. "Ti eli samo da Irulan iskoristi za svoje ciljeve, a?" upita ona. "Nije li ona upravo za to i obuena?" upita Pol. A mi smo ti koji smo je obuavali, to u stvari eli da kae, pomisli Mohijam. Pa... Irulan je medalja sa dve strane. Kako li je samo okrenuti na onu pravu? "Da li e anino dete postaviti na presto?" upita asna Majka. "Na moj presto", ree Pol. Pogledao je Aliju, pitajui se da li uvia razliite mogunosti koje u sebi sadri ovo cenkanje. Sestra mu je stajala zatvorenih oiju, zraei neobinim spokojem. S kakvim li je unutranjim snagama bila u vezi? Videi sestru u takvom stanju Pol oseti da gubi oslonac. Alija je stajala na vrstom tlu koje je njemu izmicalo. asna Majka konano donese odluku i ree: "Ovo je prevelika odgovornost da bi je jedna osoba primila na sebe. Moram da se konsultujem sa Veem na Valahu. Da li bi mi dozvolio da uputim poruku?" Kao da joj je potrebna moja dozvola! pomisli Pol. "Pristajem", ree on. "Ali ne oklevajte suvie dugo. Neu da sedim besposlen dok vi raspravljate." "Hoete li se cenjkati i sa Bene Tleilaksom?" upita gola otrim, nadmenim glasom. Alija istog asa otvori oi i zagleda se u njega, kao da ju je iz sna trgao neki opasan uljez. "Nisam doneo takvu odluku", ree Pol. "Jedino je sigurno da u otii u pustinju to pre bude mogue. Nae dete e se roditi u sieu." "Mudra odluka", primeti Stilgar. Alija nije elela da ga pogleda. Celim biem je oseala da je to bila pogrena odluka. Pol mora da je toga svestan. Zato li je krenuo tim putem? "Da li su Bene Tleilaksi ponudili svoje usluge?" upita Alija. Videla je da i Mohijam zanima odgovor. Pol odmahnu glavom. "Ne." Pogledao je u Stilgara. "Stile, naredi da se poalje poruka na Valah." "Odmah, Gospodaru." Pol se okrenu na drugu stranu, ekajui da Stilgar sazove uvare i odvede staru arobnicu. Osetio je da se Alija koleba da li da postavi jo neko pitanje ili ne. Konano, ona odustade od toga i okrenu glavu ka goli. "Mentate", ree, "da li misli da e Tleilaksi traiti usluge od mog brata?" Gola slegnu ramenima. Polove misli odlutae. Tleilaksi? Ne... ne onako kako to Alija misli. Njeno pitanje mu je

otkrilo da nije uoila sve mogunosti. Pa... vizija jedne sibile razlikuje se od vizije druge. Zato ne bi bilo odstupanja i izmeu brata i sestre? Misli su mu i dalje lutale... i samo na as se vraao u stvarnost, kada bi mu do uiju doprli delovi razgovora koji se vodio oko njega. "...mora znati ta Tleilaksi..." "...potpunost podataka je uvek..." "...vrlo sumnjivo gde..." Pol se okrenuo i zagledao u svoju sestru, ime joj je privukao panju. Znao je da e ona ugledati suze na njegovom licu i da e se zabrinuti. Neka se brine. Zabrinutost je sada bila na mestu. Pogledao je zatim golu, ali je u njemu video samo Dankana Ajdaha i pored metalnih oiju. Tuga i saaljenje su se borili u Polu. ega bi se mogle seati te metalne oi? Postoji itava skala moi vienja i takoe itava skala slepila, pomisli Pol. U seanju mu se pojavi parafraza jednog odlomka iz Oranjske Katolike Biblije: Koja nam to ula nedostaju, te nismo u stanju da vidimo jedan drugaiji svet koji se nalazi svuda oko nas? Da li su te metalne oi raspolagale jo nekim ulom osim vida? Alija prie bratu, primetivi njegovu udnu potitenost. Dodirnula je suzu na njegovom obrazu slobodnjakim pokretom punim strahopotovanja, a zatim ree: "Ne smemo tugovati za onima koji su nam dragi pre nego to stvarno nestanu." "Pre nego to nestanu", proapta Pol. "Reci mi, sestro, ta to znai pre?"

13. Sit sam bojih i svetenikih stvari. Misli da ne vidim sopstvene mitove? Proveri svoje podatke jo jednom, Hajte. Moji obredi uvukli su se i u najelementarnija ljudska delanja. Ljudi jedu u ime Muad'Diba! Vode ljubav u moje ime, raaju u moje ime - prelaze ulicu u moje ime. Ni krov na najmanjoj uderici u dalekom Gangiriju ne podie se bez prizivanja blagoslova Muad'Diba! 'Knjiga Dijatriba' iz 'Hajtove hronike' "Mnogo rizikuje naputajui svoje mesto da bi doao do mene u ovo doba", ree Edrik, posmatrajui kroz zidove rezervoara Lice-Igraa. "Kako je slaba i ograniena tvoja pamet", ree Nebeska Pria. "Ko je to ko ti je doao u posetu?" Edrik je oklevao, posmatrajui glomaznu priliku, teke one kapke i tupo lice. Bilo je rano jutro i Edrikov metabolizam jo nije, nakon nonog odmora, preao u fazu punog utroka melana. "Zar je to oblije u kome si etao ulicama?" upita Edrik. "Niko nije dvaput pogledao u neku od prilika iji sam lik danas uzeo na sebe", ree Nebeska Pria. Kameleon misli da se promenom oblika moe zatititi od svake opasnosti, pomisli Edrik

u retkom trenutku lucidnosti. Zapitao se da li ih njegovo uee u zaveri zbilja titi od svih prorokih moi. Sada je valjalo raunati na Carevu sestru... Edrik zatrese glavom, uskovitlavi narandasti gas u rezervoaru, a zatim ree: "Zato si doao?" "Dar mora biti podstaknut da bre dela", ree Nebeska Pria. "To je neizvodljivo." "Mora da postoji neki nain", bio je uporan Nebeska Pria. "Zato?" "Stvari se ne odvijaju onako kako bih ja to eleo. Car pokuava da nas razdvoji. Ve se cenjkao sa arobnicom Bene Geserita." "A tako?" "Tako! Mora podstaknuti golu da..." "Vi ste ga oblikovali, Tleilakse", ree Edrik. "Zna i sam da to ne moe traiti od mene." Zautao je i pribliio se prozirnom zidu rezervoara. "Ili si nas lagao o ovom poklonu?" "Lagao?" "Rekao si samo da e oruje biti upravljeno na cilj i puteno. Kada jednom uruimo golu, vie nema nikakvog uplitanja s nae strane." "Svaki gola moe biti ometen", ree Nebeska Pria. "Ti treba samo da ga ispita ega se sea o svom preanjem biu." "Kakve to veze ima?" "To e ga pokrenuti na delanje koje e sluiti naim ciljevima." "On je mentat i poseduje moi razlonog i logikog rasuivanja", primeti Edrik. "Moe da pogodi ta smeram... on ili sestra. Ukoliko usredsredi panju na mene..." "Da li nas ti skriva od te sibile ili ne?" upita Nebeska Pria. "Ne bojim se predvianja", ree Edrik. "Mene brine logika, pravi pijuni, fizike snage Carstva, kontrola zaina..." "Dovoljno je da se seti kako sve ima svoj kraj, pa e Car i njegove moi prestati da ti zadaju glavobolju", ree Nebeska Pria. Najednom Navigator uzbueno ustuknu, zamlataravi udovima poput nekog neobinog vodenjaka. Nebeska Pria oseti kako ga od tog prizora obuzima munina. Esnafljanin je, kao i obino, bio obuen u tamni triko sa mnotvom raznih kontejnera za pojasom. Pa ipak... kada se kretao, sticao se utisak da je nag. Pokreti mu lie na zamahe pri plivanju, pomisli Nebeska Pria, zakljuivi ponovo da su neke karike u lancu njihove zavere preslabe. Nisu predstavljali skladnu grupu. U tome je bila njihova slabost. Edrik se polako umirio. Buljio je u Nebesku Priu, videvi ga kroz koprenu narandastog gasa u kome je obitavao. Kakvu li je smicalicu uvao u rezervi Lice-Igra za svoj spas? upita se Edrik. Ponaanje Tleilaksa nije se moglo predvideti. Ravo znamenje. Neto u Navigatorovom glasu i pokretima stavi do znanja Nebeskoj Prii da se Esnafljanin vie boji sestre nego Cara. Ta misao mu iznenada prolete kroz svest, prilino ga uznemirivi. Da li su prevideli neto vano u vezi sa Alijom? Da li e gola biti dovoljno jako oruje da ih oboje uniti? "Zna li ta se pria za Aliju?" ree izokola. "Na ta misli?" ovek riba ponovo poe da se mreka.

"Nikada filozofija i kultura nisu imale takvu pokroviteljku", ree Nebeska Pria. "Zadovoljstvo i lepota sjedinjeni u..." "ta je to to je trajno u lepoti i zadovoljstvu?" upita Edrik. "Unitiemo oba Atreida. Kultura! Odbacili su kulturu da bi bolje vladali. Lepota! Uveli su lepotu koja podjarmljuje. Postavili su na tron neznanje - to uopte nije bilo teko. Nita nisu prepustili sluaju! Lanci! Sve to ine slui kovanju lanaca i porobljivanju! Ali, robovi se uvek bune." "Sestra se moe udati i roditi potomka", ree Nebeska Pria. "Zato stalno govori o sestri?" upita Edrik. "Car joj moe odabrati saputnika", odgovori Nebeska Pria. "ak ni ti ne moe da predvidi sledei trenutak", upozori ga Nebeska Pria. "Ti nisi tvorac... bar ne vei od Atreida." On klimnu glavom. "Ne smemo isuvie pretpostavljati." "Nismo mi od onih koji naklapaju o stvaranju", usprotivi se Edrik. "Nismo svetina koja pokuava da od Muad'Diba napravi mesiju. Kakve su to gluposti? Zato postavlja ovakva pitanja?" "Posredi je ova planeta", ree Nebeska Pria. "Ona postavlja pitanja." "Planete ne govore!" "Ova govori." "Oh?" "Ona govori o stvaranju. Pesak koji duva nou, to je stvaranje." "Pesak koji duva..." "Kada se probudi, prva svetlost ti otkriva sasvim novi svet - sve i spreman da primi tvoje tragove." Pesak bez tragova? pomisli Edrik. Stvaranje? Iznenada ga obuze zebnja. Skuenost njegovog rezervoara, ove prostorije, sve se to nadvilo nad njim i skolilo ga. Tragovi u pesku. "Govori kao Slobodnjaci", ree Edrik. "Ovo je doista slobodnjaka misao i veoma je pouna", sloi se Nebeska Pria. "Oni kau da Muad'Dibov Dihad ostavlja tragove u vaseljeni, ba kao to Slobodnjak gazi po novom pesku. Iza njega ostaje beleg u ljudskim ivotima." "Pa?" "Sputa se naredna no", ree Nebeska Pria. "Duva vetar." "Da", ree Edrik, "svreno je sa Dihadom. Muad'Dib ga je iskoristio. Mislim da bi ga on zaustavio da je mogao." "Da je mogao? Sve to je trebalo da uradi bilo je da..." "Umukni!" zarea Nebeska Pria. "Ne moe se zaustaviti mentalna epidemija. Ona prelazi s osobe na osobu, nezadrivo se irei parsecima. To je sveobuhvatna zaraza, koja napada najmanje zatiena mesta, mesta na kojima uvamo druge sline boletine. Ko je u stanju da zaustavi tako neto? Muad'Dib nema protivotrov. Sve to vodi koren iz haosa. Da li bi red ikada mogao toliko da se razmahne?" "Da nisi, moda, i ti zaraen?" upita Edrik. Polako se okrenuo u narandastom gasu, pitajui se zato se u glasu Nebeske Prie osea strah. Da li je Lice-Igra izdao zaveru? Nije bilo naina da se zaviri u budunost i to ispita. Budunost je postala mutna bujica, prepuna proroka.

"Svi smo mi zaraeni", ree Nebeska Pria, priseajui se da je Edrikova pamet veoma ograniena. Kako da izloi stvar, a da je Esnafljanin razume? "Ali kada ga unitimo", ree Edrik, "zara..." "Trebalo bi da te ostavim u tvom neznanju", ree Nebeska Pria. "Ali dunosti mi to ne dozvoljavaju. Uostalom, to je opasno za sve nas." Edrik se tre, a zatim se primiri uz rezak gr opnastog stopala, od ega mu se oko nogu uzburkao narandasti gas. "udno govori", ree. "Sedimo na buretu baruta", ree Nebeska Pria mirnim glasom. "Ono svakog asa moe da odleti u vazduh. Kada do toga doe, ostaci e se razleteti kroz vekove. Zar ne uvia to?" "I ranije smo se sretali sa religijama", pobuni se Edrik. "Ako ova nova..." "Nije posredi samo religija!" uzviknu Nebeska Pria, upitavi se ta bi asna Majka rekla kada bi videla kako grubo postupa sa njenim sauesnicima u zaveri. "Religijska vladavina je neto drugo, Muad'Dib je svuda omasovio svoj Kvizarat, zamenivi stare funkcije vlade. Ali, on ne dri stalnu civilnu slubu, kao ni ambasade, koja bi mu sluile za vezu. Postoje episkopije, ostrva vlasti. U sreditu svakog ostrva je jedan ovek. Ljudi ue kako da zadobiju, a potom i zadre linu vlast. Ljudi su ljubomorni." "Kada budu podeljeni, apsorbovaemo ih jednog po jednog", ree Edrik, zadovoljno se smeei. "Odrubi glavu i telo e pasti..." "Ovo telo ima dve glave", ree Nebeska Pria. "Sestra... koja bi mogla da se uda." "Koja e se sigurno udati." "Ne dopada mi se tvoj ton, Nebeska Prio." "A meni tvoje neznanje." "ta ako se uda? Da li e to poremetiti nae planove?" "To e poremetiti vaseljenu." "Ali oni nisu nenadmani. Ja, na primer, posedujem moi koje..." "Ti si dete. Ti se gega tamo gde oni koraaju." "Oni nisu nenadmani!" "Zaboravlja, Esnafljanine, da smo jednom stvorili Kvizac Haderaha. To je bie koje poseduje dar uvida u Vreme, oblik postojanja kome se ne moe pretiti, a da i onaj koji preti ne bude obuhvaen istom pretnjom. Muad'Dib zna da emo napasti ani. Moramo delovati bre nego do sada. Mora poi do gole i podstaknuti ga kao to sam te uputio." "A ako to ne uinim?" "Onda smo svi propali."

14. O, crve sa mnogo zuba, Zar ne moe da porekne ono to je neizleivo? Telo i dah koji te mame

U zemlju svih prapoetaka Hrane se udovitima to se uvijaju na ognjenim vratima! Od svih halja koje nosi nema takve kojom moe Da se zatiti od boanskog otrova Ili da sakrije usplamtelost elje! 'Pesma crva' iz 'Knjige Dine' Pol se dobro oznojio na vebalitu, borei se kris-noem i kratkim maem protiv gole. Sada je stajao kod prozora, gledajui na Trg hrama i pokuavajui da zamisli ani u bolnici. Razbolela se jednog jutra este nedelje trudnoe. Oko nje su se sada nalazili najbolji lekari koji e ga pozvati im neto utvrde. Popodne je bilo sumorno. Peani oblaci zatamneli su nebo iznad trga. Slobodnjaci ovakvo vreme nazivaju 'prljavi vazduh'. Zato ga ti lekari ve jednom ne zovu? Svaka sekunda je s mukom proticala, nevoljna da stupi u njegov svet. ekanje... ekanje... Bene Geseriti nisu poslali odgovor sa Valaha. Naravno, namerno odugovlae. Proroka vizija zabeleila je ove trenutke, ali on se sada klonio prorotva. Vie je voleo da kao Riba Vremena pliva ne tamo kuda sam eli, ve gde ga struje nose. Sudbina mu vie nije dozvoljavala da se bori. Mogao je da uje golu koji je slagao oruje i proveravao opremu. Pol uzdahnu, poloi ruku na opasa i iskljui zatitno polje. Njegovo pucketavo gaenje prostruja mu povrinom koe. Kada se ani vrati, morae da se suoi sa dogaajima. Bie tada dovoljno vremena da prihvati injenicu kako joj je upravo ono to joj je preutao produilo ivot. Da li je bilo neeg ravog u tome to je pretpostavio ani nasledniku? Ko mu je dao pravo da odluuje umesto nje? Budalaste misli! Ko bi mogao da okleva suoen sa ovim mogunostima: jame za robove, muenje, agonija tuge... i neto jo gore. uo je kako se vrata otvaraju, a zatim anine korake. Pol se okrenu. U aninim oima ogledala se e za osvetom. iroki slobodnjaki pojas koji joj je u struku skupljao odoru boje zlata, vodeni prstenovi koje je nosila kao ogrlicu, ruka poloena na bedro (nikada daleko od noa), prodorni pogled kojim bi uvek pomno osmotrila svaku novu prostoriju u koju bi ula - svaki detalj na njoj sada je zraio eljom za nasiljem. Rairio je ruke kada mu je prila i vrsto je zagrlio. "Neko mi je", ree uznemirenim glasom, glave prislonjene na njegove grudi, "veoma dugo stavljao kontraceptivna sredstva u hranu... pre nego to sam zapoela sa novim reimom ishrane. To e pruzrokovati mnoge probleme oko trudnoe." "Ali, zar ne postoje lekovi?" upita on. "Opasni lekovi. Znam ko mi je davao taj otrov! Ubiu je." "Moja Sihaja", proapta on, steui je vrsto da bi stiao iznenadni drhtaj koji joj je proao telom. "Rodie naslednika koga oboje elimo. Zar to nije dovoljno?"

"Moj ivot bre sagoreva", ree ona, pripijajui se uz njega. "Sada roenje upravlja mojim ivotom. Lekari su mi rekli da neverovatno brzo napreduje. Moram da jedem, stalno da jedem... i da uzimam sve vie zaina... da ga gutam i pijem. Ubiu je zbog toga!" Pol je poljubi u obraz. "Ne, moja Sihaja. Nee nikoga ubiti." Pomisli: Irulan ti je produila ivot, voljena. Za tebe e as raanja biti i smrtni as. Osetio je kako mu skrovita bol prodire do sri i najednom mu se uini kao da mu se ceo ivot pretae u jednu crnu bocu. ani se odvoji od njega. "Ne mogu da joj oprostim!" "Ko je pomenuo pratanje?" "Zato onda da je ne ubijem?" Bilo je to pravo slobodnjako pitanje koje je u Polu izazvalo gotovo ludu elju da se nasmeje. Pa ipak, suzdrao se, rekavi: "To ne bi pomoglo." "Video si to?" Seanje na viziju izazvalo je u njemu grenje stomanih miia. "ta sam video... ta sam video..." promrmlja. Svi vidovi okolnih dogaaja poeli su da se uklapaju u sadanjost koja ga je paralizovala. Oseao je da je prikovan za budunost koju je tako esto otkrivao da se ona sada okomila na njega poput pomamne razvratnice. Suvo grlo mu se stezalo. Da li ga je vlastito proroanstvo u toj meri omaijalo, zapitao se, da se bez otpora sunovratio u nemilosrdnu sadanjost. "Kai mi ta si video", ree ani. "Ne mogu." "Zato ne smem da je ubijem?" "Zato to ja to traim od tebe." Posmatrao je kako e to prihvatiti. inila je to poput peska koji upija vodu: apsorbujui i skrivajui. Da li se ispod te vrele, uzburkane spoljanjosti krila poslunost? upitao se. Shvatio je tada da ivot u Carskoj Tvravi nije promenio ani. Ula je ovde samo nakratko, kao to bi svratila u postaju na kakvom proputovanju sa svojim ovekom. Nita od onoga to je donela sa sobom iz pustinje nije izgubila. ani se udalji od Pola i pogleda golu koji je ekao blizu dijamantskog kruga podijuma za vebanje. "Ukrstio si ma s njim?" upita. "Bolje se oseam nakon toga." Spustila je pogled na kruno vebalite, a potom ga uprla u goline metalne oi. "To mi se ne dopada", ree. "Nije programiran da mi nanese zlo nasiljem", ree Pol. "Video si to?" "Nisam video!" "Kako onda zna?" "Zato to je on neto vie od gole; on je Dankan Ajdaho." "Napravili su ga Bene Tleilaksi." Odmahnula je glavom. Rub marame dodirivao joj je kragnu odore: "Kako moe da prenebregne injenicu da je on gola?" "Hajte", ree Pol, "da li si ti orue moje propasti?" "Ako se promeni sutina sadanjosti, promenie se i sutina budunosti", ree gola.

"To nije odgovor", usprotivi se ani. Pol povisi glas. "Kako u ja umreti, Hajte?" Vetake oi zasvetlucae. "Pria se, Gospodaru, da ete umreti zbog novca i moi." ani se ukipi. "Kako se usuuje da tako govori s tobom?" "Mentati govore istinu", ree Pol. "Da li ti je Dankan Ajdaho bio pravi prijatelj?" upita ona. "Dao je ivot za mene." "Poznato je", proaputa ani, "da gola ne moe da se preobrazi u ono to je bio." "Da li biste me vi preobratili?" zapita gola, upravivi pogled prema ani. "Kako on to misli?" zapita ani. "Biti preobraen znai biti preokrenut", ree Pol. "Ali, bez vraanja unazad." "Svaki ovek nosi sa sobom svoju prolost", ree Hajt. "I svaki gola?" upita Pol. "Na izvestan nain, Gospodaru." "ta je onda sa tom prolou u tvom tajanstvenom telu?" upita Pol. ani primeti da je pitanje uznemirilo golu. Pokreti mu postadoe bri, a ake se stisnue u pesnice. Pogledala je Pola, pitajui se zato je stao da eprka po ovome. Da li je postojala mogunost da se ovo stvorenje preobrati u svoje preanje bie? "Ali ti udi za tim", ree Pol. Prazne povrine golinih oiju se podigoe i paljivo uperie u Pola. "Da." Nenim glasom Pol ree: "Ako postoji nain..." "Ovo telo", ree Hajt, prinosei levu ruku elu, to je liilo na neobian pozdrav, "nije telo s kojim sam se rodio. Ono je... ponovo roeno. Jedino je oblik isti. To mogu da postignu i Lice-Igrai." "Ne tako dobro", ree Pol. "A ti i nisi Lice-Igra." "To je istina, Gospodaru." "Odakle potie tvoj oblik?" "Iz genetskog otiska pravih elija." "Negde", ree Pol, "postoji plastino oblije koje podsea na Dankana Ajdaha. Pria se da su stari ispitivali ovu oblast pre nego to je stigao Batlerijanski Dihad. Koliko see tvoje sadanje seanje, Hajte? ta ono zna o preanjem telu?" Gola slegnu ramenima. "ta ako on nije bio Ajdaho?" upita ani. "Bio je." "Moe li da bude siguran u to?" upita ona. "On je Dankan u svakom pogledu. Ne mogu da zamislim nikakvu snagu koja bi bila dovoljno jaka da sadri ovaj oblik bez i trunke odmora ili deformisanja." "Gospodaru", usprotivi se Hajt. "Ako neto ne moemo da zamislimo, to ne znai da ne postoji. Ima i takvih stvari koje moram da inim kao gola, a koje ne bih inio kao ovek." Posmatrajui ani, Pol ree: "Vidi?" Ona klimnu glavom. Pol se okrenuo od nje, obuzdavajui u sebi duboku tugu koja ga je obuzela. Otiao je do balkonskih prozora i razgrnuo zastore. Snana dnevna svetlost obasja sobu. On vrsto stisnu rub odore, oslukujui zvuke iza sebe.

Nita. Okrenuo se. ani je stajala kao u transu, pogleda uprtog u golu. Hajt se, primeti Pol, povukao u neku od unutranjih odaja svoga bia i ponovo postao gola. ani se pokrenu kada se Pol udaljio od prozora, ali jo je bila pod utiskom kratkog trenutka to ga je Pol izazvao. U trenutku, gola je bio ivo i stvarno ljudsko bie. Tada ga se nije plaila - uistinu, bio je neko koga je volela i kome se divila. Sada je razumela ta je Pol hteo da postigne ovim ispitivanjem. eleo je da ona vidi oveka u golinom telu. ani se zagleda u Pola. "Da li je taj ovek bio Dankan Ajdaho?" "Bio je to Dankan Ajdaho. On je jo tamo." "Da li bi on dozvolio Irulan da dalje ivi?" upita ani. Voda jo nije duboko prodrla, pomisli Pol. I ree: "Ako bih mu ja to naredio." "Ne razumem", ree ona. "Zar nisi ljut?" "Ja jesam ljut." "Ne izgleda... ljut. Izgleda alostan." Sklopio je oi. "Da. I alostan." "Ti si moj ovek", ree ona. "Znam to, ali odjednom te ne razumem." Iznenada, Pol oseti kao da se sputa niz duboku peinu. Telo mu se kretalo - korak po korak - ali mislio je na neto drugo. "Ni ja samog sebe ne razumem", proaputa. Kada je otvorio oi, video je da se udaljio od ani. Ona se oglasi negde iza njega. "Voljeni, neu te vie pitati ta si video. Jedino to znam, to je da u roditi naslednika koga oboje elimo." Klimnuo je glavom. "Znao sam to od poetka." Okrenuo se i stao da je posmatra. Sada mu je ani izgledala veoma daleko. Ona se pribra i poloi ruku na trbuh. "Gladna sam. Lekari su mi rekli da moram da jedem tri ili etiri puta vie nego ranije. Bojim se, voljeni. Raste suvie brzo." Suvie brzo, sloi se on. Ovaj fetus zna da mora da pouri.

15. Odvana priroda Muad'Dibovih akcija moe se videti u injenici da je On od samog poetka znao kuda sve to vodi, pa ipak nijednom nije skrenuo s puta. Jasno je to naznaio, rekavi: 'Kaem vam da je kucnuo as mog kuanja kada e se pokazati da sam ja Krajnji Sluga.' On je tako sve utkao u Jedno, da mu se i prijatelj i neprijatelj mogu klanjati. Zbog toga i samo zbog toga, njegovi Apostoli imaju sledeu molitvu: 'Gospode, spasi nas od drugih puteva koje je Muad'Dib prekrio Vodama Svoga ivota.' Ti 'drugi putevi' se mogu zamisliti samo uz najdublju odvratnost. Iz 'Jam-el-Dina (Knjiga Stranog Suda) Glasnik je bila mlada ena - ije su lice, ime i porodica bili poznati ani - i to je bio

razlog to ju je Sluba Carske Bezbednosti pustila da proe. Bilo je dovoljno da je ani samo identifikuje pred Slubenikom Bezbednosti koji se zvao Banerdi, a on je zatim upriliio sastanak sa Muad'Dibom. Banerdi se oslonio na svoje instikte i na injenicu da je devojin otac bio lan Carevih Komandosa Smrti, strani Fedajkin, iz doba pre Dihada. U protivnom, uopte se ne bi osvrnuo na molbu devojke koja je uporno zahtevala da nasamo razgovara sa Muad'Dibom. Naravno, pre sastanka u Polovoj privatnoj kancelariji bila je pretresena i proverena. No, ak i tada, ula je u pratnji Banerdija, koji je u jednoj ruci stezao no, dok je drugom drao devojku za miicu. Bilo je gotovo podne kada su je uveli u odaju: udno mesto na kome su se meali uticaji Pustinjskih Slobodnbjaka i Aristokratskih Porodica. Tri zida prekrivali su Hiereg zastori: briljivo izraene tapete sa motivima iz slobodnjake mitologije. Na etvrtom se nalazio video-ekran, srebrnosiva povrina iza ovalnog pulta na kome je stajao samo jedan predmet, slobodnjaki peani sat ugraen u oreri, suspenzorski mehanizam sa Iksiona, koji je pokazivao oba meseca Arakisa povezana sa suncem u klasinu Trijadu Crva. Pol, koji je stajao iza pulta, pogleda Banerdija. Slubenik Bezbednosti bio je jedan od onih koji se uzdigao do ovog poloaja sluei prvo u slobodnjakoj policiji, gde se pokazao pametan i odan, uprkos tome to su mu preci bili krijumari, o emu svedoi i sGmo njegovo ime. Imao je krupno telo, ak i debelo, a pramenovi crne kose padali su mu preko tamne i sjajne koe ela, poput kreste neke egzotine ptice. Oi su mu bile potpuno plave, a pogled miran. Mogao je da posmatra sreu ili svirepost, a da mu se izraz lica ne promeni. I ani i Stilgar su mu verovali. Pol je znao da e ga Banerdi smesta posluati ako mu naredi da udavi devojku. "Gospodine, evo devojke-glasnika", ree Banerdi. "Moja Gospodarica, ani, obavestila vas je o njenom dolasku." "Da", kratko potvrdi Pol. udno, devojka ga nije gledala. Panja joj je ostala prikovana za planetarijum. Bila je tamnoputa, srednje visine, a figuru joj je skrivala bogato istkana odora, boje crvenog vina i jednostavnog kroja, koja je govorila o bogatstvu. Plavocrnu kosu drala je skupljenu uskom trakom od tkanine koja je bila u skladu sa odorom. Haljina joj je skrivala ruke. Pol je podozrevao da ih dri vrsto stisnute u pesnice. To bi pristajalo njenom karakteru. Sve na njoj bilo je u skladu sa dranjem - ukljuujui tu i odoru: najlepi odevni predmet sauvan upravo za ovakav trenutak. Pol dade rukom znak Banerdiju da se odmakne. Ovaj je za trenutak oklevao pre nego to je posluao. Tada se i devojka pomerila za korak napred. Kretnje su joj bile ljupke. Pa ipak, jo je izbegavala da ga pogleda. Pol se nakalja. Devojka podie pogled; oi liene beonjaa razrogaie se sa prikladnom dozom strahopotovanja. Imala je neobino malo lice i lepo oblikovanu bradu, a nain na koji je drala usta celoj prilici davao je izgled uzdranosti. Oi su joj bile neprirodno velike u odnosu na iskoene obraze. Nije zraila veselou, to je govorilo da se retko smeje. U uglovima oiju primeivala se slaba, ukasta zamagljenost koju je mogla da izazove praina ili semuta. Sve je bilo u skladu.

"elela si da me vidi", ree Pol. Nastupio je trenutak da se izvri i poslednja provera ove prilike u obliju devojke. Nebeska Pria je preuzeo oblik, ponaanje, pol, glas - sve to su njegove sposobnosti bile u stanju da zapaze i poprime. Ali, ovu devojku je Muad'Dib poznavao jo iz vremena provedenog u sieu. Tada je bila dete, ali je sa Muad'Dibom delila mnoge doivljaje. Odreene oblasti seanja morale su se veoma veto izbegavati. Ovo je bila najuzbudljivija uloga koju je Nebeska Pria ikad igrao. "Ja sam Oteimova Lihna iz Berk al Diba." Devojin glas bio je tanak, ali odreit, dok je izgovarala oevo i svoje ime i poreklo. Pol je klimnuo glavom. Bilo mu je jasno zato je ani nasela. Boja glasa i sve ostalo besprekorno je bilo oponaano. Da nije proao kroz benegeseritsku vebu za prepoznavanje glasa i da ga proroka vizija nije obavila preom daoa, ovaj Lice-Igra verovatno bi prevario ak i njega. Koristei se svojom izvebanou, otkrio je izvesne protivrenosti: devojka je sada izgledala neto starija nego to je u stvari bila; osealo se da glasne ice dri pod prekomernom kontrolom; dranju vrata i ramena nedostajala je tanana slobodnjaka oholost. No, prilika nije bila sasvim liena lepote: raskona odora trebalo je da sakrije pravi oblik... a i crte lica odisale su punim sjajem originala. Sve je to ukazivalo da LiceIgra gaji izvesnu naklonost prema ulozi koju je igrao. "Odmori se u mom domu, Oteimova keri", izgovori Pol zvanini slobodnjaki pozdrav. "Dobro si dola kao kia nakon sunog razdoblja." Tanano oputanje goe otkrilo je Polu da joj je njegova tobonja dobrodolica ulila poverenje. "Nosim poruku", ree ona. "ovekov glasnik isto je to i on sam", odvrati Pol. Nebeska Pria blago odahnu. Sve je dobro krenulo, ali sada nastupa trenutak odluke. Treba navesti Atreida na eljeni put. Mora da izgubi svoju slobodnjaku nalonicu, a da niko za to ne bude kriv. Jedini krivac treba da bude svemoni Muad'Dib. On mora biti naveden da se pomiri sa vlastitim krahom, kako bi mogao da prihvati alternativu Tleilaksa. "Ja sam dim koji rasteruje san nou", ree Nebeska Pria, koristei se ifrovanom reenicom Fedajkina koja je znaila: donosim rave vesti. Pol je s naporom uspevao da sauva mir. Oseao se nagim: dua mu je lutala po mraku, liena pomoi svake vizije. Mona prorotva skrivala su ovog Lice-Igraa. Polu su bile poznate samo marginalije ovih trenutaka. Jedino je znao ta ne moe uiniti. Nije smeo da ubije ovog Lice-Igraa. To bi ubrzalo budunost, to se mora izbei po svaku cenu. Potrebno je nekako pronai put koji e voditi u tamu i izmeniti ovo strano ustrojstvo. "Saopti mi poruke", ree Pol. Banerdi se pomeri u stranu, tako da je mogao da posmatra devojino lice. Izgledalo je kao da ga je ona tek sada primetila i pogled joj se zaustavi na drci noa koji je Oficir Bezbednosti drao u ruci. "Nevini ne veruju u zlo", ree devojka gledajui pravo u Banerdija. Oh, dobar potez, pomisli Pol. Isto tako bi reagovala i prava Lihna. Proela ga je trenutna bol za nestalom Oteimovom keri, ije je mrtvo telo naeno u pesku pustinje. Ali,

ovo nije bio as za takva oseanja. On skupi vee. Banerdi je netremice motrio devojku. "Reeno mi je da poruku prenesem jedino vama", ree ona. "Zato?" upita Banerdi hrapavim glasom. "Zato to je to elja mog oca." "Ovo je moj prijatelj", ree Pol. "Zar ja nisam Slobodnjak? Moj prijatelj moe da uje sve to i ja ujem." Nebeska Pria dade devojinom liku izraz trenutne nedoumice. Da li je to zaista bio slobodnjaki obiaj... ili je posredi neko kuanje? "Car moe da odreuje vlastite zakone", ree Nebeska Pria. "Poruka glasi: moj otac eli da ga posetite sa ani." "Zato moram da povedem ani?" "Ona je vaa ena i sajadina. Imamo problem Vode, a treba deliti shodno zakonima naih plemena. Ona mora da potvrdi da moj otac govori u slobodnjakom duhu." Znai, istina je da su i Slobodnjaci umeani u zaveru, pomisli Pol. Ovaj trenutak se dobro uklapao u ono to e se zaista desiti. On nije imao drugoga izbora do da se povinuje tom toku. "O emu e tvoj otac govoriti?" upita Pol. "Govorie o zaveri protiv vas - zaveri meu Slobodnjacima." "Zato nije lino doao da saopti poruku?" upita Banerdi. Devojka zadra pogled na Polu. "Moj otac ne moe da doe ovamo. Zaverenici sumnjaju u njega. Ne bi iv stigao." "Zar nije mogao tebi da otkrije pojedinosti zavere?" upita ponovo Banerdi. "Kako to da je izloio opasnosti svoju kerku?" "Detalji su zapreteni u distrans glasniku koga jedino Muad'Dib sme da otvori", odgovori ona. "To je sve to znam." "Zato onda nije poslao distrans?" upita Pol. "To je ljudski distrans", ree ona. "Onda u poi", ree Pol. "Ali ii u sam." "ani mora da poe sa vama!" "ani je u drugom stanju." "Kada je ena-Slobodnjak odbila da..." "Moji neprijatelji su je u potaji trovali", ree Pol. "eka je teak poroaj. Zdravlje joj ne dozvoljava da me u ovom trenutku prati." Pre nego to je Nebeska Pria uspeo da ih obuzda, udna oseanja prooe devojinim licem; osujeenje, bes. Nebeska Pria je znao da se svakoj rtvi mora pruiti nekakva odstupnica, pa ak i takvoj kao to je Muad'Dib. Ovo, meutim, jo nije znailo da je zavera propala. Atreid je i dalje bio u mrei. On je predstavljao stvorenje koje se potpuno razvilo u okviru jednog ustrojstva. Pre bi se unitio nego to bi se promenio u vlastitu suprotnost. Isti bi sluaj bio i sa Kvizac Haderahom Tleilaksa. Tako e biti i sa ovim. A zatim... gola. "Dozvolite mi da zamolim ani da ona odlui o tome", ree devojka. "Ja sam ve odluio", ree Pol. "Ti e me pratiti umesto ani." "Potrebna je obredna Sajadina!"

"Zar nisi anina prijateljica?" U zamci, pomisli Nebeska Pria. Da li sumnja? Ne. Samo je slobodnjaki oprezan. A kontracepcija je injenica. Pa dobro - postoje i drugi naini. "Otac mi je naloio da se ne vraam", ree Nebeska Pria. "Kazao mi je da potraim utoite kod vas, poto me vi neete izloiti opasnosti." Pol klimnu glavom. Sve se skladno uklapalo u karakter. Nije mogao da joj odbije utoite. Pokazala se slobodnjaki posluna u izvravanju oevog nareenja. "Poveu Stilgarovu enu, Haru", ree Pol. "Pokazae nam put do tvoga oca." "Da li ste sigurni da moete verovati Stilgarovoj eni?" "Jesam." "Ali ja nisam." Pol stisnu usne: "Da li ti je majka iva?" "Moja prava majka pridruila se ai-Huludu. Moja druga majka jo ivi i brine se o mom ocu. Zato?" "Ona je iz Sie Tabra?" "Da." "Seam je se", ree Pol. "Zamenie ani." Dao je rukom znak Banerdiju. "Neka sluge otprate Oteimovu Lihnu u odaje koje su joj prikladne." Banerdi se nakloni. Sluge. ifra koja znai da ovog glasonou treba staviti pod specijalnu strau. Uhvatio ju je za ruku. Ona se tre. "Kako ete stii do mog oca?" upita napetim glasom. "Opisae put Banerdiju", ree Pol. "On je moj prijatelj." "Ne! Otac je tako naredio! Ne mogu!" "Banerdi?" ree Pol. Banerdi zastade. Pol stade da ga posmatra kako prebira po svom enciklopedijskom seanju koje mu je pomoglo da stekne status punog poverenja. "Poznajem vodia koji vas moe odvesti do Oteima", ree Banerdi. "Onda u ii sam", ree Pol. "Gospodine, ako vi..." "Oteim eli da se sve ovako odigra", ree Pol, tekom mukom prikrivajui ironiju koja ga je izjedala. "Gospodine, to je suvie opasno", ponovo se usprotivi Banerdi. "ak i Car mora da prihvati izvestan rizik", ree Pol. "Odluio sam. Uini kao to sam naredio." Benerdi nevoljko izvede Lice-Igraa iz odaje. Pol se okrenu prema praznom ekranu iza pulta. Najednom mu se uinilo da eka dolazak stene na njenom slepom putu iz velike visine. Treba li da otkrije Benerdiju pravi identitet ovog glasonoe? pitao se. Ne! Tako neto nije bilo zapisano na ekranu njegove vizije. Svako odstupanje ovde samo bi ubrzalo nasilje. Valja pronai teini trenutak, mesto na kome bi sam poeleo da istupi iz vizije. Ako takav trenutak uopte postoji...

16. Bez obzira na to u kojoj meri civilizacije ljudi postaju egzotine, bez obzira na razvoj ivota i drutva, odnosno na sloenost meudejstva maina-ovek, uvek postoje intervali samotne moi, kada put kojim ide oveanstvo, pa ak i sama budunost oveanstva zavise od srazmerno jednostavnih inova pojedinaca. Iz 'Boanske Knjige Tleilaksa' Dok je prelazio preko visokog mosta za peake koji je vodio iz Tvrave u kancelarijsku zgradu Kvizareta, Pol je epao. Sunce je ve gotovo zalo i on se kretao du dugih senki koje su ga prikrivale, premda su dobro uvebane oi mogle da ga prepoznaju po dranju i hodu. Nosio je ureaj koji je stvarao zatitno polje, ali ga nije aktivirao, jer su mu autanti doli do zakljuka da bi svetlucanje korone moglo da izazove podozrenje. Pol pogleda nalevo. Pramenovi peanih oblaka prekrivali su sunce na zalasku poput daica na prozorskim alonima. ak i kroz filtre pustinjskog odela do njega je dopirao suv vazduh slian onome u hieregu. On, u stvari, nije bio sam napolju, ali sluba bezbednosti nije ga vie tako pomno drala na oku od kada je prestao da se sam eta nou po ulicama. Visoko iznad glave leteli su mu, u prividno nasuminom poretku, ornitopteri sa nonim osmatraima, pratei njegovo kretanje preko predajnika skrivenog u pustinjskom odelu. Odabrani ljudi etali su ulicama koje su se pruale dole. Ostali su bili ratrkani svuda po gradu; svima je bilo dobro poznato kako e biti preruen Car: slobodnjaka odora navuena preko pustinjskog odela, temag pustinjske izme, zatamnjena koa, obrazi iskrivljeni pomou plastinih umetaka. Dovodna cev sputala mu se niz levu stranu vilice. Kada je stigao na drugi kraj mosta, Pol se osvrnu. Primetio je pokret pored kamene reetke koja je zaklanjala jednu terasu njegovih odaja. To je bez sumnje bila ani. 'Lov na pesak u pustinji' nazvala je ovo puteestvije. Ona nije mogla da shvati koliko je za njega bio teak ovaj izbor. Kada se treba opredeliti izmeu dve agonije, pomisli on, obino ispadne tako da i ona manja postane nepodnoljiva. Za jedan maglovit, bolan trenutak, prisetio se njihovog rastanka. U tom poslednjem asu ani je iskusila tau uvid u njegova oseanja, ali ih je pogreno protumaila. Zakljuila je da su ga obuzela uvstva koja se obino javljaju kada se neko rastaje od voljene osobe da bi se suoio sa nepoznatom opasnou. Kamo sree da ne znam ono to znam, pomislio je. Preao je preko mosta i uao u veliko zdanje kroz gornji prolaz. Privrene svetlee kugle obasjavale su uurbane ljude koji su hitali svojim poslom. Kvizarat nije nikada spavao. Polovu panju najednom privukoe natpisi nad vratima, kao da ih vidi po prvi put: Trgovci brzinama, Kazani i Retorte, Perspektive proroanstava, Testovi vere, Religijske potreptine, Oruje, Propaganda vere... Vie bi odgovarao naziv Propaganda birokratije, pomislio je. Svojevrstan religijski civilni slubenik zaposeo je sve kutke vaseljene. Ovaj novi ovek Kvizarata u veini sluajeva bio je preobraenik. Retko je zamenjivao Slobodnjake na kljunim mestima, ali je zato zauzimao sve nie poloaje. Uzimao je melan kako zato da bi

pokazao da to moe da sebi priuti, tako i zbog njegovih gerijatrijskih svojstava. Nije se meao sa onima koji su bili na vlasti: Carem, Esnafom, Bene Geseritom, Landsradom, Porodicama ili Kvizaratom. Bogovi su mu bili rutinerstvo i kartoteka. Opsluivali su ga mentati i neverovatan arhivski sistem. Ekspeditivnost je bila prva re njegovog katehizisa, iako se zvanino pozivao na propise Batlerijana. Govorio je da je nemogue stvoriti maine sline ljudskom mozgu, ali je svakim svojim inom pokazivao da vie voli maine od ljudi, statistiku od pojedinanih injenica, dalekosena i opta vienja od prisnih linih veza koje zahtevaju matu i preduzimljivost. Kada je izbio na rampu koja se nalazila na suprotnom kraju zdanja, zauo je zvona koja su pozivala vernike na Veernji Obred u Alijin Hram. Zvonjava je imala neobian prizvuk postojanosti i venosti. Hram koji je stajao s druge strane dupke punog trga bio je nov, ba kao i obredi koji su se upranjavali u njemu, ali postojalo je neto u njegovom poloaju u pustinjskoj uvali na rubu Arakena... to je stvaralo utisak drevnog mesta, bogatog tradicijom i tajanstvom. Pol se sada nalazio usred mase i vie nije mogao da se povue. Jedini vodi koga je odeljenje bezbednosti uspelo da pronae neizostavno je zahtevao da se sve upravo ovako odvija. Ljudima iz ove slube nije se dopala Polova spremnost kojom je prihvatio zahtev. Stilgar je jo manje bio zadovoljan, a najvie se protivila ani. Kada bi ga neko iz okolne svetine sluajno okrznuo u prolazu samo bi produio dalje, uopte ga ne pogledavi, to je u Polu stvaralo neobino oseanje slobode. Pol je znao da su ljudi bili uslovljeni da se na ovaj nain odnose prema Slobodnjacima. Imao je dranje oveka koji je stigao iz unutranjeg dela pustinje, a takvi su oduvek bili veoma preki. Polako je napredovao kroz reku ljudi koja je sve bre hrlila prema stepenicama hrama i postajala sve gua. Ljudi oko njega vie nisu mogli da izbegnu guranje, pa su poela da pljute obredna izvinjenja: 'Molim za oprotaj, plemeniti Gospodine, ne mogu da izbegnem ovu neutivost', 'Izvinite Gospodine, ali ovakvu guvu jo nisam video', 'Klanjam se, sveti graanine. Jedan zvekan me je gurnuo'. Nakon nekoliko prvih izvinjenja, Pol je prestao da obraa panju na njih. Bila su bezoseajna, podstaknuta jedino nekom vrstom obrednog straha. Umesto toga poeo je da razmilja koliki put je prevalio od dana svoje mladosti provedenih u Dvorcu Kaladan. Gde je i kada prvi put stupio na stazu koja ga je dovela do prenatrpanog trga toliko udaljenog od Kaladana? Da li je uopte stupio na nju? Nije mogao da kae da je u bilo kom trenutku svog ivota postupio iz nekog odreenog razloga. Pobude i sueljene sile bile su sloene... verovatno znatno sloenije od bilo koje druge grupe podsticaja u ljudskoj istoriji. Upravo ga je ovde proelo oseanje da jo moe izbei sudbinu koju je tako jasno video du puta. Ali gomila ga je gurala napred i Pola obuze vrtoglavo oseanje da je izgubio svoj put i da nema vie nikakvog uticaja na tok vlastitog ivota. Svetina je sada zajedno sa njim hrlila uz stepenice ka ulazu u hram. Glasovi poee da se postepeno stiavaju. Miris straha postajao je sve jai: jedak i znojav. Pomonici svetenika ve su zapoeli slubu u hramu. Njihovo razgovetno pevanje nadglasalo je sve ostale zvuke: aputanje, utanje ogrtaa, struganje stopala, kaljucanje. Napev je priao o Udaljenim Mestima koja je posetila svetenica obuzeta svetim transom: 'Ona jae pustinjske crve svemira!

Ona nas vodi kroz sve oluje U zemlju blagih vetrova. Iako spavamo pored zmijskog legla, Ona uva nae usnule due. Ona nas krije od pustinjske jare, U hladu jame. Sjaj njenih belih zuba Vodi nas u noi. Uz vitice njene kose Diemo se u nebesa! Slatki miomirisi opojnog cvea Okruuju nas u njenom prisustvu.' Balak! pomisli Pol na jeziku Slobodnjaka. Budite oprezni! I nju moe obuzeti vihor strasti. Du ivica ulaza hrama bile su postavljene visoke i tanke svetlee cevi iji je sjaj oponaao plamen svea. Njihovo lelujanje i treperenje pobudilo je u Polu seanja predaka, bez obzira na to to je znao da je njihov efekat upravo na to sraunat. Celo ovo zdanje predstavljalo je svojevrstan atavizam, umeno izumljen i vrlo delotvoran. Mrzeo je ak i pomisao da je doprineo njegovom nastanku. Zajedno sa gomilom proao je kroz visoka metalna vrata u ogromni brod: mrano mesto, osvetljeno treperavim svetlima koja su sijala sa velike visine. Na kraju broda nalazio se bletavo osvetljen oltar. Iza oltara izdizao se predmet od crnog drveta, samo prividno jednostavan, ukraen crteima iz slobodnjake mitologije na temu peska. Skrivena svetla poigravala su na povrini sigurnosnih vrata i stvarala oblija slina polarnoj svetlosti. Raspevani pomonici svetenika koji su stajali rasporeeni u sedam redova ispod te spektralne zavese, poprimali su jeziv izgled: crne odore, bela lica, usta koja su se skladno pokretala. Posmatrajui hodoasnike oko sebe, Pol je najednom poeo da im zavidi na njihovoj zanetosti kojom su sluali istine to ih on nije bio u stanju da uje. Uinilo mu se da oni ovde dobijaju neto to je njemu bilo uskraeno, neki tajanstveni melem. Pokuavao je da se probije blie oltaru, ali ga je zaustavila jedna ruka koja ga je uhvatila za rame. Pol se ljutito okrenu i suoi sa prodornim pogledom potpuno plavih oiju jednog starog Slobodnjaka; po pokretu gustih vea u trenutku je prepoznao oveka. Njegovo ime istog trena zaigra pred Polovim oima: Rasir, drug iz siekih dana. Pol je znao da je u ovoj guvi sasvim preputen na milost i nemilost Rasiru, ako je ovaj kojim sluajem naumio da ga napadne. Starac mu se primae, drei drugu ruku ispod plata prljavog od peska: njome je, bez sumnje, stezao drku kris-noa. Pol se, to je bolje mogao, postavio da parira napad. Starac, meutim, samo primae glavu uz Polovo uvo i proaputa: "Ii emo sa ostalima." Bila je to lozinka vodia. Pol klimnu glavom. Rasir se povue i okrenu licem prema oltaru. "Ona dolazi sa istoka", pevali su pomonici. "Sunce joj je za leima. Sve stvari su joj izloene. Pri punom sjaju svetlosti - nita ne izmie njenom pogledu, bilo da je tamno ili

svetlo." Neskladno cviljenje rebaba najednom nadjaa raspevane glasove, prigui ih i nagna da zamuknu. Kao da ju je pogodio elektrini udar, gomila pohrli nekoliko metara napred. Sada je gomila postala kompaktna masa mesa, a vazduh je bio zaguljiv od tekog mirisa zaina i njihovog disanja. "ai-Hulud pie na istom pesku", povikae pomonici svetenice. Pol iznenada primeti da die u istom ritmu kao i svetina oko njega. Iz senki iza svetlucavih zatitnih vrata enski hor poe prigueno da peva: 'Alija... Alija... Alija...' Napev je polako postajao sve glasniji i glasniji da bi najednom zamukao. A onda, glasovi ponovo poee blagu veernju molitvu: 'Ona umiruje sve oluje Oi joj ubijaju nae neprijatelje, I mue nevernike. Sa tuonskih kola Gde se budi svetlost praskozorja I iste vode teku, Vidi njenu senku. Po bletavoj letnjoj toploti Ona nas slui hlebom i mlekom Hladne i zainom mirisne, Njene oi tope nae neprijatelje, Mue nae tlaioce I proniu u sve tajne Ona je Alija... Alija... Alija... Alija...' Lagano, glasovi se pritulie: Pol oseti muninu. ta to inimo? pitao se. Alija je bila ki arobnice, ali sada je odrasla. A odrastati - znai postajati opakiji, pomisli on. Kolektivna mentalna atmosfera hrama izjedala mu je psihu. Duboko u sebi, mogao je da oseti onaj deo svog bia koji je pripadao masi to ga je okruavala, ali mnoge druge razlike stvarale su kobnu protivrenost. Stajao je utonuo i usamljen u vlastitom grehu koji nikada nee biti u stanju da okaje. Neizmernost vaseljene izvan hrama preplavila je njegovu svest. Kako se jedan ovek, jedan obred moe nadati da e utkati tu neizmernost u plat koji e pristajati svim ljudima. Pol se stresao. Vaseljena mu se suprotstavljala na svakom koraku. Izmicala je njegovoj vlasti, smiljala bezberojne naine da se prerui i da ga obmane. Ona nikada nee prihvatiti nijedan od naina na koji bi on eleo da je podjarmi. Duboka tiina zavlada hramom. Alija se pojavi iz tame iza svetlucavih duga. Na sebi je imala utu odoru proaranu zelenom bojom Atreida - uto je predstavljalo sunevu svetlost, a zeleno smrt iz koje se raa ivot. Polu se iznenada uini da se Alija pojavila zbog njega, samo zbog njega. Bacio je pogled preko okupljene gomile u hramu prema sestri. Ona je bila njegova sestra.

Poznavao je obred i njegovo poreklo, ali se nikada do sada nije naao ovde sa hodoasnicima i nikada je ranije nije posmatrao njihovim oima. I tek tada, videvi je kako upranjava tajnu ovog mesta, shvatio je da je i ona deo vaseljene koja mu se suprotstavlja. Pomonici joj prinee zlatni putir. Alija ga podie. Delom svoje svesti, Pol se priseti da se u putiru nalazi nepreraeni melan, fini otrov, sveta tajna njenog prorokovanja. Pogleda uprtog u putir, Alija progovori. Glas joj je bio milozvuan, poput rascvetalih akorda, tean i zvonak: "U poetku bili smo prazni", ree ona. "Nita nismo znali", odazva se napevom hor. "Nismo poznavali Mo koja prebiva na svakom mestu", ree Alija. "I u svakom vremenu", otpeva hor. "Evo Moi", ree Alija, polako podiui putir. "Koja nam donosi radost", otpeva hor. Ba kao i tugu, pomisli Pol. "Ona budi duu", ree Alija. "Ona rasteruje sve sumnje", otpeva hor. "U reima mi izgaramo", ree Alija. "U moi opstajemo", otpeva hor. Alija prinese putir usnama i iskapi ga. Na svoje zaprepaenje, Pol zatee samog sebe kako zadrava dah, uhvaen u mreu taoa kao najbedniji hodoasnik iz okolne gomile. Najednom se priseti naina na koji plameni otrov prodire u telo. Na povrinu pamenja izroni mu ovaj trenutak kada se vreme zaustavlja, svest postaje prah koji preinauje otrov. Za kratko je ponovo iskusio trenutak buenja u bezvremenosti gde je sve mogue. Mislio je da poznaje iskustvo koje je Alija sada doivljavala, ali odjednom je uvideo da ga u stvari ne poznaje. Tajna ga je zaslepljivala. Alija zadrhta i spusti se na kolena. Pol uzdahnu zajedno sa razdraganim hodoasnicima. Klimnuo je glavom. Sa oiju je poeo da mu se podie deo koprene. Opijen blaenstvom vizije, zaboravio je da svaka vizija pripada svima koji su jo na putu, svima koji jo treba da stignu. U viziji ovek prolazi kroz tamu, nesposoban da razlikuje stvarna od nesutastvenih zbivanja. udi se za savrenstvom koje nikada nee postojati. A u udnji se gube tragovi sadanjosti. Alija se ljuljala u zanosu usled promene koju je izazivalo dejstvo zaina. Pol iznenada postade svestan neke transcedentalne prisutnosti koja mu je govorila: 'Pogledaj! Vidi tamo! Pogledaj ta si prenebregao.' U tom trenutku pomislio je kako kroz tue oi i ui moe da vidi slike i uje ritam koje nijedan umetnik, nijedan pesnik ne bi nikada bio u stanju da reprodukuje. Video je prekrasnu, ivu i sjajnu svetlost koja je otkrivala svu prodrljivost moi... ak i njegovu prodrljivost. Alija je progovorila. Njen pojaan glas odzvanjao je brodom. "Blistava noi", povikala je. Uzdah prostruja poput talasa kroz gomilu hodoasnika.

"Nita se ne moe sakriti u ovakvoj noi!" ree Alija."Koja je retka svetlost ova tama? Ne moete da je vidite, vaa ula ne mogu da je osete, ni rei da je opiu." Glas joj postade tii. "Provalija ostaje. Ona je bremenita svim stvarima koje jo treba da se dogode. Ahhh... kakva slatka silina!" Pol uhvati sebe kako oekuje da mu sestra uputi neki tajni znak. Mogao je to da bude bilo koji gest ili re, neto iz arobnjakih i mistinih obreda, nekakvo spoljno manifestovanje koje bi mu odgovaralo kao to strela odgovara kosmikom luku. Ovaj trenutak leao je u njegovoj svesti poput ustreptale ive. "Postojae tuga", zapevala je Alija. "Podseam vas da je sve samo poetak, veni poetak. Svetovi ekaju da ih neko osvoji. Neki u dometu zvuka moga glasa dosegnue uzviene sudbine. Vi ete se rugati prolosti, zaboravivi ta vam ja sada govorim; unutar svih razlika postoji jedinstvo." Pol je jedva obuzdao uzvik razoarenja kada je Alija spustila glavu. Nije izrekla ono to je on oekivao da e uti. Oseao je svoje telo kao suvu opnu ili ljuturu koju je napustio neki pustinjski insekt. I ostale mora da su ispunjavala slina oseanja, pomisli on. Podozrevao je kako oko njega raste uznemirenost. Iznenada, jedna ena iz gomile, negde daleko napred u brodu, s Polove leve strane, povika neartikulisanim, bolnim glasom. Alija podie glavu i Pola najednom proe vrtoglavo oseanje da je udaljenosti meu njima nestalo, da joj gleda u staklaste oi sa svega nekoliko centimetara udaljenosti. "Ko me to doziva?" upita Alija. "Ja", zavika ena. "Ja, Alija. Oh, Alija, pomozi mi. Kau da je moj sin poginuo na Muritanu. Da li je zaista mrtav? Zar ga nikada vie neu videti... nikada?" "Pokuava da se vrati po svojim tragovima u pesku", odvrati Alija. "Nita nije izgubljeno. Sve se kasnije vraa, a ti moda nee prepoznati onoga koji e se vratiti, jer bie promenjen." "Alija, ne razumem", zajeca ena. "ivi u vazduhu, a ne vidi ga", odgovori Alija neto otrijim glasom. "Da li si ti guter? U glasu ti se osea slobodnjaki naglasak. Da li Slobodnjaci pokuavaju da vrate mrtve u ivot? ta nam je potrebno od naih mrtvih sem njihove vode?" Malo dalje, blie sredini broda, jedan ovek odeven u bogato ukraen crveni ogrta podie obe ruke odevene u beli haljetak. "Alija", povika on. "Dobio sam poslovnu ponudu. Da li da je prihvatim?" "Dolazi kao prosjak", ree Alija. "Traga za zlatnim upom, ali nai e samo bode." "Predloeno mi je da ubijem oveka!" povika neko visoko s desne strane; bio je to dubok glas sa siekim naglaskom. "Da li da prihvatim? Ako prihvatim, da li u uspeti?" "Poetak i kraj su jedno", odbrusi Alija. "Zar to ve ranije nisam rekla? Nisi doao dovde da bi mi postavio to pitanje. ta je to, dakle, u ta ne veruje i protiv ega si doao ovamo da digne glas?" "Veeras je grozno raspoloena", promrmlja ena pored Pola. "Da li ste je ikada videli ovako besnu?" Ona zna da sam ja ovde, pomisli Pol. Da li je, moda, videla neto u viziji to ju je naljutilo? Ili se taj bes odnosi na mene? "Alija", pozvao ju je ovek koji je stajao upravo ispred Pola. "Reci ovim poslovnim

ljudima i slabiima koliko e dugo tvoj brat vladati?" "Dozvoljavam ti da sam zaviri iza tog ugla", zarea Alija. "Tvoje predrasude ogledaju se u tvojim reima! Ima krov nad glavom i vodu samo zato to moj brat jae crva haosa!" Pokupivi ljutitim pokretom odoru, Alija se okrenu, proe kroz blistave trake svetlosti i izgubi se u tami koja se pruala pozadi. Istog trenutka pomonici zapevae zavrnu pesmu, ali nisu uspeli da uhvate valjan ritam. Bilo je oigledno da su nespremni doekali iznenadni zavretak obreda. Nepovezano mrmljanje ulo se sa svih strana. Uzbuenje, nemir i nezadovoljstvo rasli su oko Pola. "Kriva je budala koja je postavila glupo pitanje o poslu", promrmljala je ena pored Pola. "Licemer!" ta je to Alija videla? Kakav put kroz budunost? Veeras se ovde dogodilo neto to je pokvarilo obred proricanja. Gomila je, obino, dozivala Aliju da bi joj postavila po neko triavo pitanje. Da, oni su kao prosjaci dolazili na proroite. uo ih je i posmatrao mnogo puta, skriven u tami iza oltara. Po emu se onda ovo vee razlikovalo od ostalih? Stari Slobodnjak povue Pola za rukav, pokazujui mu glavom prema izlazu. Gomila je ve poela da se gura u tom pravcu. Pol je dozvolio da ga pritisnu sa svih strana, dok ga je vodi drao za rukav. Obuzelo ga je oseanje da mu je telo postalo manifestacija izvesne sile kojom nije mogao da upravlja. Pretvorio se u ne-bie, u nepominost koja je sama sebe pokretala. U jezgru ne-bia nalazio se on koji je dozvoljavao da ga vode ulicama grada, pratei trag tako blizak svojoj viziji da mu se srce steglo od bola. Trebalo bi da znam ta je Alija videla, pomisli. I sam sam to video mnogo puta. Ali ona nije digla glas protesta protiv toga... verovatno zato to je ugledala i alternativne mogunosti.

17. Porast proizvodnje i porast dohotka ne smeju doi u raskorak u mom Carstvu. To je sutina mog nareenja. Ne bi trebalo da postoje debalansne potekoe izmeu razliitih sfera uticaja. Razlog za to je jednostavan: ja to nareujem. elim da istaknem svoj autoritet u toj oblasti. Ja sam glavni potroa energije u ovoj zemlji i to u i ostati, iv ili mrtav. Moja vladavina ogleda se kroz ekonomiju. Nareenje u Veu, Car Pol Muad'Dib "Ostaviu vas ovde", ree starac, pustivi Polov rukav. "To je s desne strane, druga vrata s onog kraja. Neka vas ai-Hulud prati, Muad'Dibe... i setite se vremena kada ste bili Usul." Polov vodi nestade u tami.

Pol je znao da se tu napolju nalaze ljudi iz Bezbednosti koji ekaju da epaju starca i da ga odvedu na ispitivanje. Pa ipak, nadao se da e stari Slobodnjak uspeti da im umakne. Iznad glave su mu sijale zvezde, a negde s one strane Zatitnog Zida nazirala se udaljena svetlost Prvog Meseca. Ali ovo nije bila otvorena pustinja u kojoj bi ovek prema poloaju zvezde mogao da pronae svoj put. Koliko je Pol mogao da razabere, starac ga je doveo u jedno od novih predgraa. Ulica je bila pokrivena debelim slojem peska koji je vetar naduvao sa dina. Po slabanoj svetlosti udaljene suspenzorske kugle, koja je predstavljala jedinu javnu rasvetu u ovom kraju, uspeo je da razabere da je ulica zapravo orsokak. Okruavao ga je smrdljivi miris iz nekog destilacionog kazana. Mora da je bio slabo pokriven, jer je isputao veliku koliinu zadaha i vlage u noni vazduh. Kako su nebriljivi postali moji ljudi, pomisli Pol. Sada su bili milionari u pogledu vode, zaboravivi na dane kada je ovek na Arakisu mogao biti ubijen samo zbog osmine vode koju je posedovalo njegovo telo. Zato oklevam? upita se Pol. Druga vrata sa donjeg kraja. Znao sam to i bez njegovog obavetenja. Ali sve mora biti tano izvedeno. Dakle... oklevam. Iz kue na uglu, s Polove leve strane, iznenada se oglasi neka prepirka. Jedna ena je nekog grdila: alila se kako novo krilo njihove kue proputa prainu. Misli li on da voda pada s neba? Ako praina ue, vlaga e izii. Poneki se seaju, pomisli Pol. Neki Slobodnjaci imali su priliku da vide to udo na drugim svetovima. Video ga je i on i doneo ga je na Arakis, ali kada se sada prisetio toga, uinilo mu se kao da se sve zbilo nekom drugom. Ta pojava se zvala kia. Iznenada, prisetio se provale oblaka sa matinog sveta, provale gustih i sivih oblaka na nebu Kaladana, punih elektrinih pranjenja i vlanog vazduha, iz koga su krupne kapi padale, dobujui po svetlarnicima. Sa streha se kia slivala u mlazevima. Slivnici su odvodili vodu u reku koja je tekla blatnjava i nabujala, pored Porodinih vonjaka... punih stabala ije su se jalove grane vlano presijavale. Polovo stopalo utonu u plitko udubljenje u pesku dok je prelazio ulicu. Za trenutak je osetio kako se blato lepi za cipele njegovog detinjstva. Samo as kasnije opet je stajao u pesku, u prainom optoenoj, vetrovitoj tami i sa podrugljivom Budunou koja se nadvila nad njim. Jalovost ivota koja ga je okruavala sa svih strana oseao je kao optubu. Ti si ovo uinio! Postali su civilizacija suvookih posmatraa i pripovedaa predanja, ljudi koji sve probleme reavaju snagom... snagom koja postaje sve vea... i vea - mrzei pri tom svaki njen erg. Sada je gazio po neravnom kamenju. Priseao ga se iz vizije. Sa desne strane mu se pojavio tamni pravougaonik vlanih vrata - crno u crnom: Oteimova kua, kua Sudbine, mesto koje se od ostalih unaokolo razlikovalo jedino po tome to mu je Vreme dodelilo drugaiju ulogu. udno mesto, koje e postati beoug u istoriji. Na njegovo kucanje vrata se otvorie. Prorez je iz atrijuma propustio mutnozelenu svetlost. Pomolio se kepec, sa starakim licem na dejem telu, prikaza koju nikada nije video u predskazanjima. "Znai, doli ste", ree prikaza. Kepec se sklonio u stranu, bez ikakvog znaka

potovanja. Na licu mu je samo zatitrao zluradi smeak. "Uite! Uite!" Pol je oklevao. U njegovoj viziji nije se pojavljivao nikakav kepec, ali se zato sve ostalo savreno uklapalo. U vizijama moe da doe do ovakvih nepodudarnosti, a da one ipak budu u saglasnosti sa prvobitnim uranjanjem u beskonanost. Ali ovo odstupanje je u njemu probudilo nadu. Jo jednom je pogledao prema gornjem kraju ulice u meko i biserno svetlucanje meseca koji je izranjao iza iskrzanih senki. Mesec ga je proganjao. Kako li je samo pao? "Uite!" bio je uporan kepec. Pol ue i zau kako su vrata za njim vrsto prionula u hermetika leita koja su spreavala odliv vlage. Kepec mu je pokazivao put, tapkajui ispred njega ogromnim stopalama po poploanom podu. Otvorio je vitku reetkastu kapiju koja je vodila u natkriveno glavno dvorite i pokazao rukom: "ekaju vas, Gospodine." Gospodine, pomisli Pol. Znai, poznaje me. Pre nego to je stigao da o ovome podrobnije razmisli kepec se izgubio kroz jedan od bonih prolaza. U Polu je zaigrala nada poput mahnitog, uskovitlanog vetra. Uputio se preko dvorita. Bilo je to mrano i tmasto mesto koje je odisalo boletinom i porazom. Osetio je kako ga savladava ta atmosfera. Da li predstavlja poraz to to je izabrao manje zlo? upita se. Koliki li je ve komad puta prevalio? Na suprotnom kraju zida, kroz odkrinuta vrata pomolila se tanka pruga svetlosti. Odagnavi od sebe oseanje da ga neko posmatra i zle mirise koji su ga zapahnuli, uao je u malu sobu. Prema slobodnjakim merilima bila je to prilino prazna i gola prostorija ija su samo dva zida bila prekrivena hiereg draperijama. Nasuprot vrata sedeo je jedan ovek na jarkocrvenim jastucima ispod najlepe draperije. Senka neke enske prilike, koja se nalazila iza jednih drugih vrata, lelujala je na golom zidu sa leve strane. Pol oseti kako ga vizija sve jae stee. Sve je u potpunosti bilo u skladu s njom. Gde je kepec? Gde se dela razlika? Svim svojim ulima upio je sobu jednim brzim opaajnim preletom. Prostorija je bila briljivo odravana bez obzira na skroman nametaj kojim je raspolagala. Kuke i ipke zaostale na praznim zidovima ukazivale su na mesta odakle su bile uklonjene draperije. Hodoasnici su plaali ogromne svote za autentine slobodnjake rukotvorine, podseti se Pol. Bogati hodoasnici drali su pustinjske tapiserije za veliko blago, za istinite znake hadiluka. Pol je oseao da ga prazni zidovi optuuju svojim sveim gipsanim premazom. Otrcano stanje dve preostale draperije samo je jo vie pojaavalo taj oseaj krivice. Uska polica popunjavala je zid s njegove desne strane. Na njoj se nalazio niz portreta uglavnom bradatih Slobodnjaka, od kojih su neki bili obueni u pustinjska odela sa klimavim dovodnim cevima, a neki opet u carske uniforme; u pozadini se najee nazirao egzotini pejza sa nekog drugog sveta. Slobodnjak na jastuku proisti grlo, primoravi na taj nain Pola da ga pogleda. Bio je to Oteim, upravo onakav kakvog mu ga je vizija otkrila: usukanog, ptijeg vrata koji je izgledao odve slab da bi nosio tako veliku glavu. Lice mu je predstavljalo naherenu ruevinu - izbrazdanu oiljcima na levom obrazu ispod sputenog, vlanog oka, ali s glatkom koom na drugoj strani i prodornim slobodnjakim pogledom potpuno plavih oiju. Dugaak, kukasti nos raspoluivao je lice.

Oteimovi jastuci bili su postavljeni posred iskrzane prostirke smee boje proarane kestenjastomrkim i zlatnim nitima. Tkanina jastuka obilovala je pohabanim i zakrpljenim mestima, ali je zato svaki metalni deo oko prilike koja je sedela bio sjajno uglaan: ramovi portreta, rubovi podupiraa polica, postolje niskog stola s desne strane. Pol se nakloni istoj strani Oteimovog lica, rekavi: "Dobra srea tebi i tvom prebivalitu." Bio je to pozdrav starog prijatelja i druga iz siea. "Eto, vidim te jo jednom, Usule." Glas oveka koji je izgovorio njegovo plemensko ime zazvuao je staraki drhtavo. Prazno, vlano oko na unakaenoj strani lica pomerilo se iznad pergamentne koe obraza pune oiljaka. Sive ekinje proreene na toj strani kao i cela vilica stajale su mlohavo oputene. Oteimova su se usta grila kada je govorio, a u usnoj duplji su se videli srebrnastometalni zubi. "Muad'Dib uvek odgovara na pozive Fedajkina", odgovori Pol. ena koja je stajala u senci vrata pomeri se i ree: "Time se Stilgar uvek dii." Na svetlo je izila starija verzija Liuhne koju je Lice-Igra podraavao. Pol se tada priseti da se Oteim oenio dvema sestrama. Kosa joj je bila seda, a nos otar kao u vetice. Na svim prstima videli su joj se uljevi od tkanja. U siekim danima ena Slobodnjaka s ponosom bi pokazivala ovakve znake, ali ona sakri ruke ispod nabora bledoplave haljine im je primetila da ih on posmatra. Pol se seti njenog imena - Duri. Potreslo ga je to to je se setio kao deteta, a ne onakve kakva je bila u njegovoj viziji ovih trenutaka. Glas joj je bio pomalo jecav, ree on u sebi. Stekla je tu osobinu jo kao sasvim mala. "Vidi da sam ovde", ree Pol. "Da li bih doao da se Stilgar nije sloio?" On se okrenu prema Oteimu. "Ja nosim tvoj teret vode, Oteime. Naredi mi." Bio je to neuvijen slobodnjaki nain razgovora meu siekom braom. Oteim se drhtavo pokloni, to je bilo gotovo previe za tako tanak vrat, a zatim podie poutelu levu ruku i pokaza na ostatke svoga lica. "Zahvatila me je estoka zaraza na Tarahelu, Usule", zabrekta on. "Upravo nakon pobede, kada smo svi..." Prekinuo ga je kaalj. "Pleme e uskoro sakupiti njegovu vodu", ree Duri. Prila je Oteimu, popravila jastuke iza njegovih lea i uhvatila ga za ramena da bi mu umirila napad kalja. U stvari, i nije bila stara, primetio je Pol, ali joj je neto oko usta govorilo da je prestala da se nada, dok su joj oi zraile ogorenou. "Pozvau lekare", ree Pol. Duri se okrenu, ruke poloene na kuk. "Dolazili su lekari isto tako dobri kao i oni koje bi vi mogli pozvati." ena uputi nehotian pogled na goli zid sa svoje leve strane. A lekari su bili skupi, pomisli Pol. Oseao se nelagodno, priteran uza zid vizijom, ali i svestan da su se potkrale manje nepodudarnosti. Kako je mogao da iskoristi ove razlike? Vreme je izilo iz svoje kanure sa tananim promenama, ali je tkanje osnovnog fona dogaaja zadralo surove istovetnosti. Sa uasnom izvesnou znao je da e, ako na ovom mestu bude pokuao da raini ustrojstvo koje ga je obujmilo, ono postati vraki nasilno. Pritiskala ga je mo ovog varljivo blagog protoka Vremena. "Da ujem ta eli od mene?" zarea on.

"Znai da se Oteim ne moe nadati da e u poslednjem asu imati pokraj sebe nekog prijatelja?" upita Duri. "Treba li jedan Fedajkin da preda svoje telo strancima?" Delili smo Sie Tabr, podseti se Pol. U pravu je to me tako estoko kritikuje zbog prividne neosetljivosti. "Ono to mogu da uinim to u i uiniti", odvrati Pol. Jo jedan napad kalja potrese Oteima. Kada ga je proao, on zadahta: "Postoji izdaja, Usule. Slobodnjaci kuju zaveru protiv tebe." Usne mu nastavie da se kreu, ali vie nisu stvarale zvuke. Pljuvaka mu potee iz usta. Duri mu ih obrisa krajem svoje odore, a Pol primeti po njenom izrazu lica da se ljuti zbog tog traenja vlage. Bes izazvan osujeenou umalo to nije ovladao Polom. Zar da Oteim ovako skona! Jedan Fedajkin zasluuje bolje. Ali izbora nije bilo - ni za Komandanta Smrti ni za njegovog Cara. Oni su hodali Okamovom otricom u ovoj sobi. I najmanji pogrean korak znaio bi umnoavanje strahota - ne samo za njih same, ve i za ceo ljudski rod, ak i za one koji e njih unititi. Primoravajui sebe da ostane miran, Pol pogleda Duri. Izraz strane udnje kojom je posmatrala Oteima osnai Pola. ani ne sme nikada da doe u priliku da me na ovaj nain posmatra, ree on sam sebi. "Lihna je pomenula poruku", ree Pol. "Moj kepec", zakrklja Oteim. "Kupio sam ga na... na... na svetu... zaboravio sam kom. On je ljudski distrans, igraka koju su Tleilaksi kartirali. U njemu su zabeleena imena svih... izdajnika..." Oteim zamuknu, tresui se. "Govorite o Lihni", prozbori Duri. "Kada ste se pojavili znali smo da je bezbedno stigla. Ako razmiljate o novom teretu koji vam je Oteim natovario, Lihna je cena za njega. Pravina razmena Usule: uzmite kepeca i idite." Pol obuzda drhtaj i zatvori oi. Lihna! Prava kerka je stradala u pustinji, semutom unesreeno telo preputeno pesku i vetru. Otvarajui oi, Pol ree: "U svako doba ste mogli da doete meni po..." "Oteim se drao po strani da bi i njega ubrojali meu one koji vas mrze, Usule", ree Duri. "Kua koja se nalazi juno od nae na kraju ulice mesto je na kome se okupljaju vai neprijatelji. Zato smo uzeli ovu straaru." "Ako je tako, pozovi kepeca i mi emo otii", ree Pol. "Niste me dobro sluali", ree Duri. "Kepeca mora odvesti na neko sigurno mesto", prozbori Oteim, zauujue snanim glasom. "On u sebi nosi jedini zapis o izdajnicima. Niko ne nasluuje njegov talent. Svi misle da ga drim radi zabave." "Mi ne moemo otii", ree Duri. "Samo vi i kepec. Poznato je... da smo siromani. Obznanili smo da prodajemo kepeca. Mislie od vas da ste kupac. To vam je jedina ansa." Pol poe da prebira po seanju na viziju: u njoj je odavde otiao sa imenima izdajnika, premda nita nije znao o tome kako su ona pribavljena. Kepec se oigledno kretao pod zatitom nekog drugog prorotva. Polu tada pade na um da sva bia moraju nositi u sebi neku vrstu sudbine koju su odredile svrhe razliitih snaga, datosti vaspitanja i uroenih sklonosti. Od trenutka kada je Dihad izabrao njega, oseao se okruen snagama mnotva.

Njihovi vrsto odreeni ciljevi uslovljavali su i kontrolisali njegov put. Bilo kakav privid Slobodne Volje koju je sada gajio nalikovao je zatvoreniku koji drei iza reetki. Njegovo prokletstvo ogledalo se u injenici da je video te reetke. Da li ih je stvarno video? Oslukivao je prazninu ove kue: bilo ih je samo etvoro u njoj - Duri, Oteim, kepec i on. Udisao je strah i napetost svojih sudruga i oseao prisustvo posmatraa - vlastitih ljudi koji su lebdeli u topteru visoko gore... i onih drugih... u susedstvu. Nije trebalo da se nadam, pomisli Pol. Ali razmiljanje o nadi donelo mu je uvrnuti oseaj nade, potajnu veru da jo moe da epa svoj trenutak. "Pozovi kepeca", ree on. "Bijaze!" viknu Duri. "Zvali ste me?" kepec stupi u sobu iz dvorita, sa opreznim izrazom zabrinutosti na licu. "Dobio si novog gospodara, Bijaze", ree Duri. Gledala je u Pola. "Moe ga zvati... Usul." "Usul, to je re koja oznaava podnoje stuba", ree Bijaz, prevevi. "Kako Usul moe da bude osnova kada sam ja najosnovnije ivo bie?" "On uvek ovako govori", izvini se Oteim. "Ja ne govorim", odvrati Bijaz. "Baratam ureajem koji se naziva jezik. On kripi i stenje, ali je zato moj." Igraka Tleilaksa, poduena i oprezna, pomisli Pol. Bene Tleilaksi nikada ne odbacuju stvar takve vrednosti. On se okrenu i stade da prouava kepeca. Oi okrugle od melana uzvratie mu pogled. "Kakve jo sposobnosti poseduje, Bijaze?" upita Pol. "Znam kada bi trebalo da krenemo", odgovori Bijaz. "Tu sposobnost poseduje samo nekolicina ljudi. Postoji vreme da se okonaju stvari - a to je dobar poetak. Hajde da krenemo, Usule." Pol jo jednom proveri seanje na viziju: nije bilo nikakvog kepeca, ali su rei malog oveka odgovarale prilici. "Na vratima si me nazvao 'Gospodinom'", ree Pol. "Znai da me poznaje?" "Vi ste roeni gospodin, Gospodine", ree Bijaz, cerei se. "Vi ste mnogo vie od osnove Usula. Vi ste atreidski Car, Pol Muad'Dib. I vi ste moj prst." On podie kaiprst desne ruke. "Bijaze!" zasikta Duri. "Iskuava sudbinu." "Iskuavam svoj prst", pobuni se Bijaz pitavim glasom. Uperio je prst na Usula. "Pokazujem na Usula. Zar moj prst nije sam Usul? Ili je on odsjaj neeg jo osnovnijeg?" Primakao je prst sasvim blizu oiju i stao da ga prouava uz podrugljivo keenje, najpre s jedne pa s druge strane. "Ahh, to je ipak samo obian prst." "On esto ovako lupeta", ree Duri zabrinutim glasom. "Mislim da je to razlog zbog koga su ga Tleilaksi odbacili." "Ne elim pokroviteljstvo", ree Bijaz. "A ipak imam novog pokrovitelja. Kako su neobina dela jednog prsta." Zagledao se u Duri i Oteima udno svetlim oima. "Slabi lepak nas povezuje, Oteime. Nekoliko suza i rastaemo se." Kepeevo veliko stopalo oporo zastruga po podu kada se okrenuo za ceo krug i zaustavio naspram Pola. "Ahhh, pokrovitelju! Preao sam dugi put dok te nisam naao."

Pol klimnu glavom. "Bie dobar prema meni, Usule?" upita Bijaz. "Ja sam linost, zna. Linosti se pojavljuju u mnogim oblicima i veliinama. Ovo je samo jedna od njih. Miii su mi slabi, ali imam otar jezik; nisam probira, ali sam nezasit. Ma koliko se uzelo iz mene jo uvek e ostati vie nego to su ljudi tamo pohranili." "Nemamo vremena za tvoje glupe zagonetke", promrmlja Duri. "Trebalo je da si ve otiao." "Prepun sam zagonetaka", ree Bijaz, "ali nisu sve glupe. Otii, Usule, znai minuti. Da? Neka nas minuli minu svojih oprotaja i zaborava. Duri govori istinu, a ja posedujem sposobnost i da to ujem." "Poseduje ulo za istinu?" upita Pol, odluivi prethodno da saeka na mig iz svoje vizije. Sve je bilo bolje nego da se poremete ovi trenuci i izazovu nove posledice. Jo su preostale neke stvari koje je Oteim trebalo da kae, inae bi Vreme skrenulo u jo stranije kanale. "Posedujem ulo za sada", ree Bijaz. Pol primeti da je kepec postao nervozniji. Da li je mali ovek bio svestan stvari koje e se dogoditi? Da li bi Bijaz mogao da bude svoje vlastito prorotvo? "Jesi li pitala za Lihnu?" iznenada ree Oteim, buljei u Duri svojim preostalim zdravim okom. "Lihna je bezbedna", odgovori Duri. Pol sagnu glavu da izraz njegovog lica ne bi otkrio la. Bezbedna! Od Lihne je ostao samo pepeo u tajnom grobu. "Vrlo dobro", ree Oteim, mislei da Polova povijena glava znai odobravanje. "Jedna dobra stvar meu mnogo loih, Usule. Ne dopada mi se svet koji stvaramo, zna li to? Bilo je bolje kada smo bili sami u pustinji i kada su nam jedino Harkoneni bili neprijatelji." "Mnotvo prijatelja i mnotvo neprijatelja deli samo tanka linija", ree Bijaz. "Tamo gde ona prestaje, ne postoji ni poetak ni kraj. Hajde da je okonamo, prijatelji." Pomeri se do Pola i poe da se premeta s noge na nogu. "ta je to ulo za sada?" upita Pol, dobijajui na vremenu i podbadajui kepeca. "Sada", ree kepec zadrhtavi. "Sada! Sada!" On stade da vue Pola za odoru. "Hajte da sada krenemo!" "On mnogo brblja, ali ne misli zlo", ree Oteim, glasom u kome se oseala naklonost, posmatrajui Bijaza preostalim zdravim okom. "ak i brbljanje moe da najavi polazak", ree Bijaz. "Ba kao i suze. Krenimo dok jo ima vremena da ponemo." "Bijaze, ega se boji?" upita Pol. "Bojim se duha koji me sada trai", promrmlja Bijaz. Grake znoja orosie mu elo, a obrazi mu se zgrie. "Bojim se onog ko ne misli i ko nee imati drugog tela do moga - a taj neko se vratio u sebe! Plaim se stvari koje vidim i onih koje ne vidim." Ovaj kepec zaista poseduje mo predvianja, pomisli Pol. Bijaz je s njim delio zastraujue prorotvo. Da li takoe deli sudbinu prorotva? Koliko je mona bila kepecova snaga? Da li sasvim sitna kao kod onih koji prorokuju iz dinskog taroka. Ili moda vea? Koliko li je video? "Najbolje je da odete", ree Duri. "Bijaz je u pravu."

"Svaki minut koji oklevamo", nastavi Bijaz, "produuje... produuje sadanjost!" Svaki minut mog oklevanja odlae moju krivicu, pomisli Pol. Otrovni dah crva, njegovi zubi sa kojih se cedi praina, nadneli su se nad njim. Desilo se to davno, ali sada je udahnuo seanje na to - na zain i gorinu. Mogao je da oseti vlastitog crva kako eka 'urnu pustinje'. "Ovo su teka vremena", ree nadovezujui se na Oteimov sud o njihovom svetu. "Slobodnjaci znaju ta treba initi u tekim vremenima", ree Duri. Oteim se sloio drhtavim klimanjem glave. Pol pogleda Duri. Nije oekivao zahvalnost; bio bi optereen njome vie nego to bi mogao da podnese, ali su Oteimova gorina i vatrena ozlojeenost koju je video u Durinim oima uzdrmali njegovu odlunost. Da li je ita bilo vredno te cene? "Oklevanje niemu ne slui", ree Duri. "Uini ono to mora, Usule", zavapi Oteim. Pol uzdahnu. Rei vizije bile su izgovorene. "Doi e do polaganja rauna", ree on, okonavi razgovor. Zatim se okrenu i krupnim koracima izie iz prostorije, dok je iza njega odjekivao bat Bijazovih irokih stopala. "Minuli, minuli", promrmlja Bijaz kada su izali. "Nek minuli padnu kao cvetak ran. Ovo bee jedan vrlo prljav dan."

18. Uvojiti nain izraavanja zakonodavstva nastao je iz potrebe da sami od sebe sakrijemo nasilje koje smo namenili drugima. Izmeu liavanja oveka jednog sata njegovog ivota i liavanja oveka celog ivota postoji razlika jedino u stepenu. Izvrili ste nasilje nad njim, utroili njegovu energiju. Sloeni eufemizmi mogu da pokriju vau nameru da ubijete, ali iza svake primene moi nad nekim drugim stoji krajnji postulat: 'Hranim se tvojom energijom.' Dodatak 'Nareenjima u Veu', Car Pol Muad'Dib Prvi Mesec stajao je visoko iznad grada kada se Pol, sa aktiviranim zatitnim poljem koje je svetlucalo oko njega, pojavio iz orsokaka. Vetar koji je dolazio sa masiva kovitlao je pesak i prainu niz usku ulicu, to je teralo Bijaza da trepe i zaklanja oi. "Moramo da pourimo", promrmlja kepec. "Pouri! Pouri!" "Osea opasnost?" zapita Pol, opipavajui ga. "Ja poznajem opasnost!" Iznenadan oseaj veoma bliske opasnosti usledio je gotovo u istom trenu, poto im se jedna prilika hitro primae iz oblinje kapije. Bijaz se zguri i zacvile. Bio je to samo Stilgar koji se kretao poput ratne maine, glave isturene napred, vrstim korakom. Tiho, Pol je objasnio kepeevu vrednost i prepustio ga Stilgaru. Ovde se vizija odvijala

veoma brzo. Stilgar je odmakao sa Bijazom. Ljudi iz Bezbednosti opkolie Pola, koji im je odmah izdao nareenje da pohitaju niz ulicu, prema kui iza Oteimove. Oni pourie da posluaju, kreui se kao senke meu senkama. Jo rtvi, pomisli Pol. "elimo ive zatvorenike", prosikta jedan zapovednik strae. Svaka izgovorena re zvuala je u Polovim uima kao odjek iz vizije. Ovde su se vizija i stvarnost gotovo u dlaku podudarali. Taj utisak je pojaalo sputanje ornitoptera preko lica meseca. No je bila puna pripadnika carskih trupa koji su kretali u napad. A onda je iz ostalih zvukova poelo da se izdvaja prigueno itanje, koje je polako prerastalo u grmljavinu dok su oni i dalje uli otegnuti pisak. Rumeni sjaj koji se pojavio na nebu stao je da zaklanja zvezde i obavija mesec. Prepoznavi taj zvuk i jaru iz najranijih komarnih treptaja vizije, Pola najednom obuze neobino oseanje ispunjenja. Sve je teklo onako kako je moralo. "Sagoreva kamena!" kriknu neko. "Sagoreva kamena!" stadoe da uzvikuju svi oko njega. "Sagoreva kamena... sagoreva kamena..." Poto je tako moralo biti, Pol prekri rukama lice i baci se iza jedne niske ograde. Ali, naravno, ve je bilo kasno. Tamo gde je nekada stajala Oteimova kua sada se uzdizao stub plamena, zaslepljujui mlaz koji je kuljao prema nebesima. Zraio je prljavim sjajem u kome su se otro ocrtavale baletske kretnje ljudi koji su se borili i uzmicali, kao i mahnito povlaenje ornitoptera. Za svakog lana ove sulude gomile bilo je suvie kasno. Tle ispod Polovih nogu postade vrue. Zauo je kako se zauistavljaju oni koji su trali. Ljudi su se svuda oko njega bacali na tle jer su svi uvideli da nema smisla beati. Prva teta bila je uinjena, a sada je valjalo saekati da bi se utvrdila snaga sagorevaa kamena. Njegovo zraenje, kome nijedan ovek nije mogao da umakne, ve je prodrlo u njihova tela. udnovato dejstvo sagorevaa kamena ve je uzelo maha u njima. Kakvo je jo zlo ovo oruje moglo da prouzrokuje zavisilo je od toga ta su smislili ljudi koji su ga primenili, ljudi koji su ikali Veliku Konvenciju da ga upotrebi. "Bogovi... sagoreva kamena", cvileo je neko. "Ne... elim... da... budem... slep." "Ko eli?" zauo se grub glas jednog vojnika s kraja ulice. "Tleilaksi e prodati mnogo oiju ovde", promumla neko blizu Pola. "Umukni sad i ekaj!" ekali su. Pol nije izustio ni rei, razmiljajui ta znai pojava ovog oruja. Suvie goriva u njemu i ono prodire do jezgra planete. Rastopljeni sloj Dine lei duboko, ali to je bilo jo opasnije. Kada se takvi pritisci oslobode i izmaknu kontroli u stanju su da raznesu planetu, rasprivi njene beivotne komade i delove kroz svemir. "Mislim da se polako smiruje", ree neko. "Samo kopa dublje", upozori Pol. "Ostanite mirni, svi. Stilgar e poslati pomo." "Stilgar je umakao?" "Stilgar je umakao."

"Tle je vrue", poali se neko. "Usudili su se da upotrebe atomike", pobuni se jedan vojnik blizu Pola. "Zvuk se stiava", ree neko nie s ulice. Pol prestade da obraa panju na ovo dovikivanje i sav se posveti praenju signala koje je primao kroz vrhove prstiju postavljene na tle ulice. Mogao je da oseti kotrljajue tinjanje atomika - duboko... duboko... "Moje oi", povika neko. "Ne vidim vie!" Neko je pre oslepeo od mene, pomisli Pol. Jo je mogao da vidi kraj orsokaka kada je podigao glavu, premda mu je vidik ve mutila izmaglica. Crvenouta jara ispunjavala je prostor gde se nekada nalazila Oteimova kua i njeno susedstvo. Crni delovi okolnih zgrada avetinjski su se sunovraali u raarenu jamu. Pol se podie. Po tiini koja je zavladala pod njim zakljuio je da je sagoreva kamena zamro. Telo mu se kupalo u znoju uprkos ureaju za rashlaivanje u pustinjskom odelu jer ovoliku toplotu ni on nije mogao da regulie. Vazduh koji je udahnuo bio je pun jare i sumpornog smrada sagorevaa. Kada je pogledao prema vojnicima koji su poeli da se pridiu oko njega, izmaglica pred Polovim oima pretvorila se u tamu. Prizvao je svoju proroku viziju ovih trenutaka, a zatim se okrenuo i odluno poao putem koji je Vreme poploalo za njega, prijanjajui vrsto i neraskidivo uz viziju. Poeo je da se saivljava sa ovim mestom kao sa neim vrlo bliskim, tako da su mu stvarnost i proroanstvo stali da se pretapaju. Jeanje i stenjanje njegovih vojnika poelo je da se razlee sa svih strana kada su ljudi shvatili da su oslepeli. "Drite se!" povika Pol. "Pomo stie!" Poto jadikovanje nije prestajalo, on dodade: "Govori vam Muad'Dib! Nareujem vam da ustrajete! Pomo stie!" Tiina. A onda, tano prema viziji, jedan uvar koji je stajao u blizini ree: "Je li to stvarno Car? Ko od vas vidi? Kaite mi!" "Niko od nas vie nema oi", odgovori Pol. "I meni su oduzeli vid, ali ne i viziju. Vidim te kako stoji tamo, a isto tako i prljavi zid veoma blizu tvoje leve strane. Sada ekaj hrabro da Stilgar doe s naim prijateljima." Zujanje mnogobrojnih toptera postajalo je sve bunije svuda unaokolo. Zauo se zvuk uurbanih koraka. Pol je posmatrao svoje prijatelje kako dolaze, poredei njihove glasove sa onima iz proroke vizije. "Stilgare!" povika Pol, mahnuvi rukom. "Ovamo!" "Hvala ai-Huludu", povika Stilgar, trei prema Polu. "Vi niste..." U iznenadnoj tiini, Polova vizija pokaza mu Stilgara kako bulji, sa izrazom agonije na licu, u unitene oi svog prijatelja i Cara. "Oh, moj Gospodaru", zajea Stilgar. "Usule... Usule... Usule..." "ta je sa sagorevaem kamena?" povika jedan od novopristiglih. "Svreno je", ree Pol povienim glasom, pokazavi pri tom rukom. "Idite tamo i izbavite one koji su mu bili najblii. Podignite barijere. ivlje malo!" Okrenuo se ponovo prema Stilgaru. "Da li vidite, moj Gospodaru?" upita Stilgar zauenim glasom. "Kako je to mogue?" Umesto odgovora, Pol isprui prst i dodirnu Stilgarov obraz iznad zatitnika za usta pustinjskog odela, osetivi suze. "Nije mi potrebna tvoja vlaga, stari prijatelju", ree Pol.

"Nisam mrtav." "Ali vae oi!" "Oslepeli su moje telo, ali ne i moju viziju", odgovori Pol. "Ah, Stile, ivim u apokaliptikom snu. Moji koraci tako se potpuno uklapaju u njega da se ve pribojavam da e mi od te tanosti postati dosadno." "Usule, ja ne, ja ne..." "Ne pokuavaj da razume. Prihvati. Ja ivim u svetu koji se nalazi s one strane ovog sveta. Za mene, oni su isti. Nije mi potrebna ruka koja e me voditi. Vidim svaki pokret oko sebe. Vidim svaku promenu na tvom licu. Nemam oiju, pa ipak vidim." Stilgar odseno odmahnu glavom. "Gospodaru, moramo sakriti vau nesreu od..." "Neemo je ni od koga kriti", ree Pol. "Ali zakon..." "Sada ivimo po zakonu Atreida, Stile. Zakon Slobodnjaka koji nalae da slepca treba ostaviti u pustinji odnosi se samo na slepce. Ja nisam slep. ivim u areni gde se odvija neprekidni rat izmeu dobra i zla. Nalazimo se na prelasku izmeu dva doba i moramo da odigramo svoje uloge." U iznenadnoj tiini, Pol zau jednog od ranjenika koga su proveli pokraj njega. "Bilo je grozno", prostenja ovek. "Vatra je potpuno pomahnitala." "Nijedan od ovih ljudi nee biti odveden u pustinju", ree Pol. "uje li me, Stile?" "ujem vas, moj Gospodaru." "Treba ih snabdeti novim oima na moj raun." "Bie izvreno, moj Gospodaru." Primetivi kako strahopotovanje raste u Stilgarovom glasu, Pol dodade: "Biu u zapovednikom topteru. Preuzmi upravu ovde." "Da, moj Gospodaru." Pol obie Stilgara i krupnim koracima krenu niz ulicu. Vizija mu je predoavala svaki trenutak, svaku neravninu pod stopalima, svaku osobu koja mu se nala na putu. Izdavao je nareenja u hodu, obraajui se ljudima iz svoje pratnje, izvikujui imena, sazivajui one koji su sainjavali poverljivi aparat vlade. Oseao je kako iza njega raste strah, uo je preplaene apate. "Njegove oi!" "Ali gledao je pravo u tebe, pozvao te je po imenu!" Kod komandnog toptera iskljuio je zatitno polje, uao u letelicu i uzeo mikrofon iz ruke zbunjenog oficira za vezu, a zatim izdao nekoliko brzih nareenja da bi na kraju gurnuo oficiru mikrofon nazad u ruku. Okrenuvi se, Pol pozva strunjaka za oruje, jednog od ambicioznih i izvrsnih pripadnika novog soja koji se ivota u sieu seao samo kroz san. "Upotrebili su sagoreva kamena", ree Pol. Nakon kratkotrajnog oklevanja, ovek odgovori: "Tako kau, Gospodine." "Ti, naravno, zna ta to znai." "Punjenje je jedino moglo biti atomsko." Pol klimnu glavom, razmiljajui o tome koliko mora da se zahuktao mozak ovog oveka. Atomici! Velika Konvencija je zabranila upotrebu ove vrste oruja. Otkrie poinitelja dovelo bi do zajednike odmazde Velikih Kua. Stare arke bile bi

zaboravljene, odbaene pred ovom pretnjom i drevnim strahom koji je ona budila. "Atomici nisu mogli biti napravljeni, a da pri tom ne ostane nekog traga", ree Pol. "Uzee odgovarajuu opremu i pronai gde je proizveden sagoreva kamena." "Idem smesta, Gospodine." Bacivi jo jedan plaljivi pogled, ovek izjuri napolje. "Gospodaru moj", usudi se da ga oslovi oficir za vezu koji se nalazio iza njega. "Vae oi..." Pol se okrenu, ue u topter i podesi komandni radio na svoj lini kanal. "Pozovi ani", naredi on. "Reci joj... reci joj da sam iv i da emo uskoro biti zajedno." Snage se sada okupljaju, pomisli Pol, osetivi snaan miris straha u znoju unaokolo.

19. Otiao je od Alije, Nebeska utroba! Sveti, sveti, sveti! Plamen i pesak povezani Suprotstavljaju se naem Gospodaru. On moe da vidi Bez oiju! Demon je u njemu! Sveti, sveti, sveti! Jednaina je reena: Odluio se za Muenitvo! 'Mesec pada', iz 'Muad'Dibovih pesama' Nakon sedam dana mahnite vreve, Tvrava je utonula u neuobiajenu tiinu. Ljudi su se, dodue, i tog jutra mogli primetiti unaokolo, ali kada bi govorili, inili bi to primaknutih glava i apatom, a koraci su im bili sasvim meki. Neki su hitali, drei se pri tom prilino tajanstveno. Prizor strae koja je najednom banula iz prednjeg dvorita izazvao je upitne poglede, a na buku koju je ona podigla batom svojih marevih koraka i zveckanjem oruja mnoge obrve su se podigle. Meutim, im su pridolice shvatile kakvo raspoloenje vlada unutra, i same su poele da se kreu isto onako tajanstveno kao i ostali. Glavna tema razgovora jo je bio sagoreva kamena: "Kazao je da je boja plamena bila plavozelena i da je zaudaralo kao u paklu." "Elpa je budala! Tvrdi da e radije izvriti samoubistvo, nego to e prihvatiti oi Tleilaksa." "Ne volim da razgovaram o oima."

"Muad'Dib je proao pored mene i oslovio me po imenu!" "Kako li vidi bez oiju?" "Ljudi odlaze odavde, jesi li uo? Vlada veliki strah. Naibi govore da e otii u Sie Makab na Veliko Vee." "ta li su uinili sa Panegiristom?" "Video sam kako ga sprovode u odaju gde se Naibi sastaju. Zamisli, Korba zatvorenik!" ani se rano digla probuena tiinom u Tvravi. Budei se, nala je Pola kako sedi pored nje, drei prazne one duplje uperene u neko neodreeno mesto s one strane naspramnog zida njihove spavae odaje. Sve meso uniteno dejstvom sagorevaa kamena, koji je posebno bio opasan za ono tkivo, bilo je uklonjeno. Injekcije i lekovite masti spasle su vre meso oko duplji, ali ona je oseala da je zraenje prodrlo jo dublje. Obuzela ju je iznenadna glad im je sela. Najela se hrane koja je stajala pored kreveta hleba od zaina i masnog sira. Pol pokaza rukom na hranu. "Voljena, nije bilo naina da te potedim ovoga. Veruj mi." ani obuzda drhtaj koji ju je proeo kada je on uperio prazne one duplje u nju. Odustala je od namere da mu zatrai objanjenje. Govorio je tako udno: Krten sam u pesku i to me stajalo sposobnosti verovanja. Ko jo trguje verom? Ko e je kupiti? Ko e je prodati? ta li on hoe ovim da kae? Odbio je ak i da razgovara o oima Tleilaksa, mada ih je lake ruke kupio za one koji su delili njegovu nesreu. Poto je utolila glad, ani skliznu s kreveta, a zatim se osvrnu prema Polu, primeujui njegov umor. Ljutite bore oiviavale su mu usta. Tamna kosa bila mu je nakostreena i neuredna od spavanja koje ga nije okrepilo. Izgledao je tako mrzovoljan i dalek. Smenjivanje sna i jave nije mu nimalo pomoglo. Primorala je sebe da se okrene, apnuvi: "Moja ljubavi... moja ljubavi..." On se nae napred i povue je nazad u krevet, ljubei joj obraze. "Uskoro emo se vratiti u nau pustinju", proapta neno. "Preostalo je jo samo nekoliko stvari da se obavi." Stresla se usled konanosti koju je osetila u njegovom glasu. Obavio je ruke vrsto oko nje i promrmljao: "Ne plai me se, moja Sihaja. Zaboravi na tajnu i prihvati ljubav. Zar ne moe to da oseti?" "Mogu." Prislonila je dlan na njegove grudi, brojei mu otkucaje srca. Njegova ljubav obraala se slobodnujakom duhu u njoj - snano, bujno, divlje. Zahvatila ju je magnetska sila. "Obeavam ti, voljena", ree on, "da e nae dete vladati kraljevstvom koje e potamniti sjaj ak i moga. Ostvarie nesluena dostignua u nainu ivota, umetnosti i uzvienoj..." "Ali, sada smo ovde", pobuni se ona, borei se da obuzda opori jecaj. "Ja... oseam da imamo tako malo... vremena." "Pred nama je venost, voljena." "Pred tobom je moda venost, ali meni je ostala samo sadanjost." "Ali ovo jeste venost." On je pomilova po elu.

Privila se uz njega, priljubivi mu usne uz vrat. Pritisak je pokrenuo ivot u njenoj utrobi. Osetila ga je kako se mie. Osetio ga je i Pol. Poloio je ruku na njen stomak i rekao: "Ahh, mali vladaru vaseljene, ekaj da kucne tvoj as. Ovaj trenutak jo pripada meni." Ona se iznenada zapita zato Pol o ivotu koji se razvija u njoj uvek govori u jednini. Zar mu lekari nisu rekli? Stala je da prebira po svom seanju, zauena da o tome nikada nisu razgovarali. On je zasigurno morao znati da ona nosi blizance. Oklevala je da postavi to pitanje. Mora da zna. On je sve znao. Njemu je bio poznat svaki detalj njenog bia. Njegove ruke, njegova usta - svaki deo ju je poznavao. Ona se tre iz razmiljanja i ree: "Da, ljubavi. Uvek e ovako biti... ovo je stvarnost." Zatim vrsto sklopi oi da ne bi gledala u njegove tamne duplje koje su razvlaile njenu duu od raja do pakla. Bez obzira na rihani magiju, u koju je on utkao njihove ivote, telo mu je ostalo stvarno, a milovanja se nisu mogla porei. Kada su ustali da se obuku za dan, ona ree: "Da ljudi samo znaju za tvoju ljubav..." Ali njegovo raspoloenje se promenilo. "Politiku ne moe zasnivati na ljubavi", odgovorio joj je. "Ljude ne zanima ljubav, ona je odve nepravilna. Oni vie vole despotizam. Iz prevelike slobode raa se haos. To ne moemo dopustiti, zar ne? A ta imaju zajedniko despotizam i ljubav?" "Ti nisi despot", usprotivi se ona, vezujui al. "Tvoji zakoni su pravini." "Ahh, zakoni", ree on. Otiao je do prozora i razmakao zavese, kao da je mogao da vidi ta se deava napolju. "ta je zakon? Kontrola? Zakon filtrira haos i ta proputa? Vedrinu? Zakon - na najvii ideal i naa najtemeljnija priroda. Ne pretresaj zakon odve pomno. Uradi li to, naii e na racionalizovana tumaenja, zakonska cepidalaenja, presedane raznih povlastica. Uvidee da je vedrina samo drugo ime za smrt." anine usne se stisnue u tanku crtu. Nije mogla da porekne njegovu mudrost i pronicljivost, ali ova vrsta njegovog raspoloenja ju je plaila. Uvukao se u sebe i ona je osetila da ga razdiru unutranji nemiri. Izgledalo je kao da je prihvatio maksimu Slobodnjaka: Nikada ne prataj - nikada ne zaboravljaj, i da njome iba svoje telo. Prila mu je i zagledala se pored njega u ugao. Dnevna temeperatura koja je rasla poela je da izvlai severni vetar iz ovih zatienih prostranstava. Vetar je obrazovao lano nebo puno utih pramenova i ploha kristala, udnih ara istkanih jarkim zlatnim i crvenim tonovima. Visok i hladan, vetar lomio se o Zatitni Zid, stvarajui vodoskoke praine. Pol oseti aninu toplotu pored sebe. Istog trenutka spustio je zavesu zaborava preko svoje vizije. Lako je mogao da zamisli kako stoji ovde zatvorenih oiju. Pa ipak, vreme je odbilo da miruje za njega. Udisao je tamu - bez zvezda, bez suza. Njegova nesrea rastakala je sutinu stvari sve dok na kraju nije preostalo samo uenje zbog naina na koji su zvuci kondenzovali njegov svet. Sve se oko njega sada oslanjalo na preostalo ulo sluha, koje se povlailo u drugi plan jedino kada je dodirivao neto: zastore, aninu ruku... Uhvatio je sebe kako oslukuje anino disanje. Gde se nalazila ta nepouzdanost predmeta koji su bili samo verovatni? upitao se. Seanje mu je optereivalo teko breme osakaenih uspomena. Svakom trenutku stvarnosti odgovarale su bezbrojne predstave, stvari kojima nije bilo sueno da se dogode. Nevidljivo bie u njemu setilo se lanih prolosti, iji je teret povremeno pretio da nadjaa sadanjost. ani mu se oslonila o ruku.

Oseao je svoje telo kroz njen dodir: mrtvo meso noeno kovitlacem vremena. Mirisao je na uspomene koje su u trenutku sagledale venost. Videti venost znailo je biti izloen udima venosti, tlaen beskrajnim dimenzijama. Lana besmrtnost zahtevala je odmazdu: Prolost i Budunost postale su istovremene. Jo jednom vizija se pridigla iz svoje crne jame, zatvorene u njemu. Bile su to njegove oi. Pokrenula mu je miie, povela ga u sledei trenutak, sledei as, sledei dan... sve dok nije osetio da je tu oduvek! "Vreme je da krenemo", ree ani, "Vee..." "Alija e biti tamo da me zameni." "Da li zna ta treba da radi?" "Zna." Alijin dan poeo je okupljanjem eskadrona strae u paradnom dvoritu ispod njenih odaja. Posmatrala je prizor besomune zbrke, bunog i zastraujueg komeanja. Uspela je da se razabere u toj gunguli tek kada je prepoznala zatvorenika koga su doveli: Korbu, Panegiristu. Pristupila je svojoj jutarnjoj toaleti, povremeno se primiui prozoru i posmatrajui kako dole raste nestrpljenje. Pogled joj je neprestano skretao na Korbu. Pokuala je da ga se seti kao grubog i bradatog zapovednika treeg talasa u bici za Araken. To je bilo nemogue. Korba je postao nadmeni kico, odeven u Parato svilenu odoru savrenog kroja. Bila je otvorena do pojasa, otkrivajui divno opran nabrani okovratnik i izveen donji kaput proaran zelenim draguljima. Purpurni kai skupljao je odoru u pasu. Rukavi, koji su izlazili kroz proseene otvore za ruke na odori, bili su nabrani, iskrojeni od tamnozelenog i crnog somota. Nekoliko Naiba izilo je da nadzire da li se prema oveku postupa u skladu sa slobodnjakim pravima. Njihov buni nastup podstakao je Korbu da zavapi kako je neduan. Alija prelete pogledom preko lica Slobodnjaka, pokuavajui da prizove u seanju njihove nekadanje likove. Meutim, sadanjost je unitila prolost. Svi su oni postali hedonisti, poklonici uivanjG kakvu veina ljudi nije mogla ak ni da zamisli. Primetila je njihove uznemirene poglede koji su esto skretali prema vratima to su vodila u odaju gde e se sastati. Razmiljali su o Muad'Dibovom slepom vidu, novom ispoljavanju tajnih moi. Prema njihovom zakonu, slepca treba ostaviti u pustinji, kako bi njegova voda pripala ai-Huludu. Ali bezoki Muad'Dib ih je video. Takoe im se nisu dopadale zgrade, tako da su se oseali ugroeni na prostoru sagraenom iznad zemlje. Dajte im pravu peinu izdubljuenu u steni, tada e moi da se opuste - ali ne i ovde, ne sa ovim novim Muad'Dibom koji ih eka unutra. Kada se okrenula da poe na skup, ugledala je pismo tamo gde ga je i ostavila, na stolu pored vrata: poslednja poruka od njihove majke. Uprkos naroitom potovanju koje je gajila prema Kaladanu kao mestu Polovog roenja, gospa Desika je naglasila da se ne slae s tim da njena planeta postane jedna od postaja hadiluka. "Nema sumnje da je moj sin znaajna istorijska linost", napisala je, "ali to jo nije dovoljan razlog da se dopusti invazija oloa." Alija dodirnu pismo, iskusivi udan oseaj uzajamnog kontakta. Majka joj je drala u rukama ovu hartiju. Pismo je predstavljalo veoma arhaino sredstvo saobraanja meu

ljudima - ali sadralo je izvesno lino svojstvo koje je bilo nedostupno svim modernim tehnikama. Napisano atreidskim borbenim jezikom jamilo je privatnost koju gotovo nita nije moglo da ugrozi. Razmiljanje o majci ponovo je raspalilo unutranji plam u Aliji. Zainska promena, koja je dovodila do meanja psiha majke i keri, povremeno ju je primoravala da o Polu misli kao o sinu kome je podarila ivot. Ovo poistoveenje s majkom bilo je kadro da joj predstavi vlastitog oca kao ljubavnika. Utvarne seni nagrizale su joj seanje, navlaei plat stvarnih mogunosti. Alija je ponovo proitala pismo, dok je silazila zavojitim stepenitem prema predvorju gde ju je ekala njena amazonska garda. "Stvorili ste kobni paradoks", pisala je Desika. "Nain vladanja ne moe istovremeno biti i religijski i autokratski. Religijskom iskustvu potrebna je sponatnost koju zakoni neminovno priguuju A ne moete vladati bez zakona. Vai zakoni neumitno moraju zameniti moral, zameniti savest, zameniti ak i religiju pomou koje nameravate da vladate. Sveti obred mora da proizilazi iz hvalospeva i pobone enje koji tvore nepokolebljivi moral. Vlada je, s druge strane, kulturni organizam posebno podloan sumnjama, preispitivanjima, raspravama. Vidim da dolazi dan kada e sveani obred zameniti veru, a simbolika moral." Miris zainske kafe zapahnuo je Aliju kada se obrela u predvorju. etiri uvaraamazonke u zelenim straarskim odorama stale su u stav mirno im se ona pojavila. Uskladile su korak iza nje, nastupajui odluno u punom naponu svoje mladosti, s oima koje su pomno motrile na opasnost. Imale su neeg fanatinog u izrazima lica, bez ikakvih primesa straha. Zraile su tipinom slobodnjakom vrstom nasilnikog ponaanja: bile su u stanju sluajno nekog da ubiju, a da se pri tom ne osete krivim. U tome se razlikujem, pomisli Alija. Ime Atreida je dovoljno ukaljano i bez toga. Vest o njenom dolasku bila je bra od nje. Pa koji ju je ekao munjevito je pohitao, im ju je video kako ulazi u donju dvoranu, da sazove celu strau. Dvorana je bila bez prozora i mrana; osvetljavalo ju je jedino nekoliko priguenih sjajnih kugli. Iznenada, irom se otvorie vrata na suprotnom kraju sale, koja su vodila u paradno dvorite, i prostoriju zaseni jarka dnevna svetlost. Straa sa Korbom u sredini zanjiha se u svetlom okviru, bletavo obasjana s lea. "Gde je Stilgar?" upita Alija. "Ve je unutra", ree jedna od njenih amazonki. Alija krenu na elu povorke u odaju. Bilo je to jedno od najpretencioznijih mesta za sastanke u Tvravi. Visoka terasa sa redovima mekih sedita zauzimala je jednu stranu. Naspram balkona, narandasti zastori bili su razgrnuti sa visokih prozora. Snana suneva svetlost slivala se sa otvorenog prostora ispunjenog vrtom i vodoskokom. Na stranjem kraju odaje, s njene desne strane, stajalo je postolje sa jednom masivnom stolicom. Kreui se prema stolici, Alija je pogledala unazad i navie, videvi da su galeriju ispunili Naibi. Straa domainstva zaposela je slobodan prostor ispod galerije. Izmeu njih se kretao Stilgar as neto tiho govorei, as nareujui. Nije dao nikakvog znaka da je primetio Aliju kada je ula. Uveli su Korbu i poseli ga za niski sto; unaokolo, po podu odaje ispod uzvienja, bili su

razmeteni jastuci. Uprkos svojoj nagizdanosti, Panegirist je sada odavao utisak mrzovoljnog, pospanog starca, obmotanog u toplu odeu kao da mu je hladno. Dva straara zauzee poloaj iza njega. Stilgar se priblii uzvienju dok je Alija zauzimala mesto na masivnoj stolici. "Gde je Muad'Dib?" zapita on. "Brat me je poslao da predsedavam kao asna Majka", odgovori Alija. uvi to, Naibi sa galerije poee glasno da protestvuju. "Mir!" zapovedi Alija. U iznenadnoj tiini ona ree: "Zar ne stoji u zakonu Slobodnjaka da asna Majka treba da predsedava kada se odluuje o ivotu i smrti?" Njene rei nisu doputale nikakav dalji prigovor tako da je meu Naibima zavladao mir; pa ipak, Alija primeti ljutite poglede na pojedinim licima. Urezivala je imena u seanje kako bi o tome povela razgovor u Veu: Hobars, Rajifiri, Tasmin, Sajid, Umbu, Leg... Veina njih nosila je znamenja Dine u sebi: Umbuov Sie, Tasminov Ponor, Hobarsov Klanac... Ona obrati panju na Korbu. Primetivi da ga posmatra, Korba prkosno podie glavu i ree: "Tvrdim da sam nevin." "Stilgare, proitaj optube", ree Alija. Stilgar izvadi smei svitak od zainskog papira i stupi napred. Poeo je da ita sveanim i melodinim glasom, kao da prati neki skroviti ritam. Davao je reima rezak prizvuk, jasan i pun estitosti: "...Da si kovao zaveru sa izdajnicima da uniti naeg Gospodara i Cara; da si se sastajao u podloj tajnosti sa raznim neprijateljima Carstva; da si..." Korba je sve vreme vrteo glavom, dok mu je na licu stajao izraz bolne ljutnje. Alija je zamiljeno sluala, brade oslonjene na levu aku, glave nagnute na jednu stranu i s drugom rukom ispruenom preko oslonca stolice. Fragmenti slubenog postupka poee da joj izmiu iz svesti, odstranjeni njenim vlastitim oseanjem uznemirenosti. "...Uvaena tradicija... pomo legija i svih Slobodnjaka svuge... nasilje izaziva nasilje prema Zakonu... velianstvo Carske Linosti... izgubiti sva prava na..." Bilo je to besmisleno, pomisli ona. Besmisleno! Sve - besmisleno... besmisleno... besmisleno... Stilgar zavri navoenje: "Eto optube, pa presudite!" U iznenada nastaloj tiini, Korba se povi napred, steui rukama kolena, dok je ilav vrat snano isturio, kao da se sprema na skok. Jezik mu je zapalacao izmeu zuba kada je poeo da govori. "Ni reju ni delom nisam izdao svoje slobodnjake zavete. Traim da se suoim sa onim koji me je optuio!" Sasvim jednostavan protest, pomisli Alija. Primetila je da je to ipak izazvalo snaan utisak na Naibe. Oni su poznavali Korbu. Bio je jedan od njih. Da bi postao Naib, dokazao je svoju slobodnjaku hrabrost i smotrenost. Korba nije bio sjajan, ali je bio pouzdan. Nije, dodue, spadao u one koji su mogli da predvode Dihad, ali se pokazao kao dobar oficir za nabavku. Nije bio krsta, ali je bio jedan od onih koji su uvali stare slobodnjake vrline: Pleme na prvom mestu. Oteimove rei pune gorine, onako kako ih je Pol saoptio, zastrujae Aliji u svesti.

Odmerila je pogledom galeriju. Bilo koji od ovih ljudi mogao je da zamisli sebe na Korbinom mestu - neki iz valjanih razloga. Ali nevini Naib isto je tako opasan kao i ovaj okrivljeni. Korba je to isto oseao. "Ko me optuuje?" upita on. "Prema slobodnjakom pravu, zahtevam da se suoim sa onim ko me optuuje." "Moda optuuje sam sebe", ree Alija. Pre nego to je mogao da ga prikrije, mistini uas munjevito pree Korbinim licem. Svi su mogli lako da ga razaberu. Sa svojim moima bilo je dovoljno da ga Alija samo optui i da kae kako je dokaz donela iz predela senki, iz alama al-mitala. "Nai neprijatelji imaju saveznike meu Slobodnjacima", nije poputala Alija. "Unitene su zamke za vodu, kvantasi dignuti u vazduh, nasadi zatrovani, a stovarina skladita opljakana..." "A sada - ukrali su crva iz pustinje i odneli ga na drugi svet!" Glas koji je napravio ovu upadicu svima je bio poznat - Muad'Dib. Pol je uao kroz vrata iz dvorane, probio se izmeu redova strae i doao do Alije. ani, koja ga je pratila, ostala je po strani. "Moj Gospodaru", ree Stilgar, izbegavajui da ga pogleda u lice. Pol uperi svoje prazne duplje u galeriju, zatim ih spusti prema Korbi. "ta je Korba nema rei pohvale?" Sa galerije se oglasilo mrmljanje. Postajalo je sve bunije i mogle su se razabrati pojedine rei: "...zakon za slepe... slobodnjaki nain... u pustinju... ko prekri..." "Ko kae da sam slep?" zapita Pol. On se okrenu prema galeriji. "Ti, Rajifiri? Vidim da si danas obuen u zlato, a na toj plavoj koulji ispod njega jo ima peska sa ulica. Oduvek si bio neuredan." Rajifiri podie tri prsta u znak kojim se odagnava zlo. "Uperi te prste u sebe", povika Pol. "Znamo gde se zlo nahodi!" Ponovo se okrenuo prema Korbi. "Krivica ti se ita na licu, Korba." "Nije to moja krivica! Moda sam doveden u vezu sa krivicom, ali ne..." On uuta i uputi preplaeni pogled prema galeriji. "iji pogled trai tamo gore?" zapita Pol. "Ti ne vidi!" izlanu se Korba. Pol prigui kratkotrajno oseanje saaljenja prema Korbi. ovek je bio neumoljivo uhvaen u zamku vizije kao i svi prisutni. Igrao je svoju ulogu i nita vie. "Nisu mi potrebne oi da bih te video", ree Pol. A onda poe da opisuje Korbu, svaku njegovu kretnju, svaki trzaj, svaki zabrinuti i preklinjui pogled upuen prema galeriji. Oajanje je raslo u Korbi. Posmatrajui ga, Alija primeti da se svakog trenutka moe slomiti. Neko na galeriji mora da je svestan toga, pomislila je. Ko? Prouavala je lica Naiba, zapaajui sitna izdajstva na slabim maskama... ljutnja, strah, nesigurnost... krivica. Pol je oseao tiinu. Korba zauze jedan stav nadmenosti kada je zatraio objanjenje: "Ko me optuuje?" "Oteim te optuuje", ree Alija. "Ali Oteim je mrtav!" pobuni se Korba. "Otkud to zna?" upita ga Pol. "Jesi li to dokuio preko svog pijunskog sistema? Oh, da! Znamo o tvojim pijunima i kuririma. Poznato nam je ko je doneo sagoreva kamena

sa Tarahela." "Donet je za odbranu Kvizarata!" izlanu se Korba. "Da li je na taj nain dospeo u ruke izdajnika?" upita Pol. "Ukraden je i mi..." Korba uuta, progutavi knedlu. Stao je da ara pogledom levo i desno. "Svima je poznato da sam uvek propovedao ljubav prema Muad'Dibu." Zagleda se u galeriju. "Kako moe mrtav ovek da optui Slobodnjaka?" "Oteimov glas nije mrtav", ree Alija. Uutala je kada je Pol dotakao njenu ruku. "Oteim nam je poslao svoj glas", ree Pol. "Saoptio nam je imena, dela izdaje, mesta i vremena okupljanja. Da li primeuje da nedostaju neka lica u Veu Naiba, Korba? Gde su Merkur i Fa? Kik de Leim nije danas sa nama. I Takim - gde je on?" Korba nemono odmahnu glavom. "Pobegli su sa Arakisa sa ukradenim crvom", ree Pol. "ak i da te sada oslobodim, Korba, ai-Hulud bi uzeo tvoju vodu zbog uea u tome. Zato neu da te oslobodim, Korba? Pomisli samo na sve one ljude kojima je oduzet vid, ljude koji ne mogu da vide kao to ja vidim. Oni imaju porodice i prijatelje, Korba. Gde bi mogao da se sakrije od njih?" "Bio je to nesrean sluaj", zavapi Korba. "Uostalom, dobie od Tleilaksa..." On ponovo uuta. "Ko zna kakvo ropstvo donose metalne oi?" upita Pol. Naibi na galeriji poee da razmenjuju aputave komentare, zaklanjajui rukama usta. Sada su Korbi upuivali hladne poglede. "U odbranu Kvizarata", promrmlja Pol, vraajui se na Korbinu odbranu. "Sredstvo koje ili uniti celu planetu, ili stvara J-zrake koji oslepljuju sve u iroj blizini. ta si od ovoga dvoga ti, Korba, planirao da upotrebi za odbranu? Da li je Kvizaratu potrebno da uniti oi svih koji gledaju?" "Bila je to radoznalost, Gospodaru moj", zavapi ponovo Korba. "Znali smo da po Starom Zakonu jedino Porodice imaju pravo da poseduju atomike, ali Kvizarat se pokoravao... pokoravao..." "Pokoravao tebi", ree Pol. "Stvarno radoznalost." "ak i da me optuuje samo glas, morate me suoiti s njime!" ree Korba. "Slobodnjak ima pravo na to." "Govori istinu, Gospodine", primeti Stilgar. Alija ga oinu pogledom. "Zakon je zakon", ree Stilgar, oseajui Alijino protivljenje. Poeo je da navodi Zakon Slobodnjaka, umeui svoje vlastite primedbe o njegovom tumaenju. Alija iskusi udan oseaj da Stilgarove rei uje pre nego ih je on izgovorio. Kako moe da bude tako lakoveran? Stilgar nikada ranije nije bio toliko zvanian i konzervativan, nikada se nije toliko drao Koda Dine. Brada mu je bila isturena, ratoborna. Uopte nije zatvarao usta. Zar je to iz njega govorila samo preterana nadmenost? "Korba je Slobodnjak i mora mu se suditi prema zakonu Slobodnjaka", zavrio je Stilgar. Alija se okrenu na drugu stranu i stade da posmatra kako dnevne senke napolju klize niz naspramni zid bate. Oseala se iznurena i osujeena. Ovo je moglo da se odui sve do podneva. I ta sad? Korba se opustio. Ponaanje Panegiriste svima je stavljalo do znanja da je nepravedno napadnut, kao i da je sve to je uinio bilo sluajno uinjeno iz ljubavi

prema Muad'Dibu. Ona pogleda Korbu, iznenaena lukavim izrazom samouvaavanja na njegovom licu. Moda je ak primio poruku, pomisli ona. Ponaa se kao ovek koji uje svoje prijatelje kako mu dovikuju: 'Dri se jo malo! Pomo stie!' Za trenutak drali su stvar u svojim rukama - obavetenja koja su dobili od kepeca, putokazi da su i drugi bili umeani u zaveru, imena potkazivaa. Ali kritian trenutak je proao. Stilgar? Sigurno ne Stilgar. Okrenula se i zagledala u starog Slobodnjaka. Stilgar nije uzmakao pred njenim pogledom. "Hvala ti, Stile", ree Pol, "to si nas podsetio na Zakon." Stilgar pognu glavu. Priao je blie i izgovorio tihe rei tako da su ih samo Pol i Alija mogli uti. Iscediu ga, a zatim u se pobrinuti o svemu. Pol klimnu glavom, dajui znak straarima iza Korbe. "Premestite Korbu u najsigurniju eliju", ree on. "Zabranjene su sve posete, osim advokata! A za advokata imenujem Stilgara." "Dopustite mi da sam izaberem svog advokata!" viknu Korba. Pol se okrete. "Porie Stilgarovu estitost i pravinost?" "Oh, ne, moj Gospodaru, ali..." "Vodite ga!" prosikta Pol. uvar podie Korbu sa jastuka i izvede ga napolje. I dalje mrmljajui, Naibi poee da naputaju galeriju. Posluga koja je izila ispod galerija, prila je prozorima i stala da navlai narandaste zastore. Narandasta tama zavladala je odajom. "Pole", ree Alija. "Kada prenaglimo sa nasiljem", ree Pol, "to e znaiti da u punoj meri vladamo njime. Hvala, Stile; dobro si odigrao svoju ulogu. Siguran sam da je Alija prepoznala Naibe koji su bili u dosluhu s njime. Morali su neim da se izdaju." "Sve ste ovo izmeu sebe zakuvali?" upita Alija. "Da sam naredio da se Korba smesta pogubi, Naibima bi sve bilo jasno", odgovori Pol. "Ali slubeni postupak koji se nije sasvim pridravao Zakona Slobodnjaka ispunio ih je strahom za vlastita prava. Koji su Naibi bili s njim, Alija?" "Raifiri, bez sumnje", ree ona tihim glasom. "Sajid, takoe, ali..." "Daj Stilgaru potpuni spisak", dodade Pol. Alija proguta pljuvaku kroz suvo grlo, iskusivi za trenutak strah od Pola koji su svi oseali. Znala je na koji se nain on kree meu njima bez oiju, ali ju je uplaila vetina kojom je to izvodio. Tako jasno videti njihova oblija u tkanju svoje vizije! Osetila je kako joj lik svetluca da bi ga on mogao videti u nekom zvezdanom vremenu ija je saglasnost sa stvarnou u potpunosti zavisila od njegovih rei i postupaka. Sve ih je drao na dlanu svoje vizije. "Prolo je vreme za vae jutarnje primanje, Gospodine", ree Stilgar. "Mnogo ljudi radoznalih... uplaenih..." "Da li se i ti plai, Stile?" On jedva da proaputa: "Da." "Ti si moj prijatelj i nema razloga da me se boji", ree Pol. Stilgar proguta knedlu. "Da, Gospodaru moj." "Alija e preuzeti jutarnje primanje", ree Pol. "Stilgare, daj znak."

Stilgar poslua. Uskomeana gomila nagrnu na velika vrata. Straa poe da je potiskuje napolje iz senovite odaje kako bi oslobodila prolaz slubenicima. Mnogo stvari poelo je odjednom da se odvija: uvari domainstva laktovima su odguravali i odbijali nazad gomilu Molilaca i raskono odevenih Pravozastupnika koji su pokuavali da prodru unutra, viui i psujui. Branitelji su mahali svojim pozivnicama. Izmeu njih se probi Nadzornik Skupa i stupi u prolaz koji je napravila straa. Nosio je spisak Povlaenih, kojima e biti dozvoljeno da se priblie Prestolu Bio je to jedan ilav Slobodnjak po imenu Tekrube, ije se dranje odlikovalo jetkim cinizmom; neprekidno je odmahivao obrijanom glavom i tresao gustim brkovima. Alija je krenula da ga presretne kako bi dala Polu vremena da umakne sa ani kroz privatni prolaz iza podijuma. Obuzelo ju je trenutno nepoverenje u Tekrubu zbog zlurade radoznalosti u pogledu koji je uputio za Polom. "Danas govorim u ime svoga brata", ree ona. "Postaraj se da Molioci prilaze jedan po jedan." "Da, moja gospo." Okrenuo se da stia mete. "Seam se vremena kada nije moglo da vam se dogodi da ne shvatate namere vaeg brata", primeti Stilgar. "Bila sam malo rastrojena", odgovori ona. "Dogodila se dramatina promena u tebi, Stile. ta je to?" Stilgar zastade, zaprepaen. Promena je postojala, svakako. Ali zato dramatina? Ovo je bilo i posebno vienje njega samog do koga on jo nikada nije doao. Drama je predstavljala sumnjivu stvar. Dramatini su bili uvezeni zabavljai nepouzdane odanosti i jo nepouzdanijih vrlina. Neprijatelji Carstva koristili su se dramom u pokuajima da poljuljaju klimavo stanovnitvo. Korba je napustio vrline Slobodnjaka da bi iskoristio dramu u svrhe Kvizarata. I on e umreti zbog toga. "Neto se udno zbiva s vama", ree Stilgar. "Zar vie nemate poverenja u mene?" Bol u glasu omekao joj je izraz lica, ali ne i ton. "Zna da imam poverenja u tebe. Oduvek sam delila bratovljevo miljenje da kad se neto jednom dG Stilgaru u ruke, slobodno moemo prestati da brinemo o tome." "Zato ste onda rekli da sam se... promenio?" "Sprema se da ne poslua moga brata", ree ona. "Vidim to po tebi. Jedino se nadam da vas to nee obojicu unititi." Upravo su se pribliavali prvi Pravozastupnici i Molioci. Okrenula se pre nego to je Stilgar mogao da odgovori. Lice mu je, meutim, odraavalo upravo one stvari koje je osetila u majinom pismu - zamenjivanje morala i savesti zakonom. "Stvara koban paradoks."

20. Tibana je istupao kao zagovornik Sokratskog Hrianstva; sva je prilika da se rodio na

Anbusu IV i da je iveo izmeu osmog i devetog veka pre Korina, verovatno za vreme druge vladavine Dalamaka. Od celokupnih njegovih spisa, sauvan je samo jedan deo iz koga je uzet i ovaj odlomak: 'Srca svih ljudi prebivaju u istoj pustari.' Iz 'Knjige Dine' princeze Irulan "Vi ste Bijaz", ree gola, ulazei u malu odaju gde su kepeca drali pod straom. "Zovem se Hajt." Jak kontigent strae domainstva uao je sa golom da preuzme veernju dunost. Pesak koji je nosio vetar u vreme zalaska sunca poeo je da ih iba po obrazima dok su prolazili spoljnim dvoritem to ih je nagnalo da trepu i ubrzaju korak. Sada su se mogli uti iz prolaza pred odajom kako se zadirkuju i obavljaju ritualnu smenu strae. "Ti nisi Hajt", ree kepec. "Ti si Dankan Ajdaho. Bio sam tamo kada su stavili tvoje mrtvo telo u tank, kao i onda kada su ga odneli, ivo i spremno za obuavanje." Gola proguta pljuvaku kroz grlo koje mu se iznenada osuilo. ukasta svetlost sjajnih kugli rastoila se na zelenom fonu draperija kojima je prostorija bila obloena, presijavajui se na krupnim grakama znoja koje su orosile kepeevo elo. Bijaz je odavao utisak stvorenja udnog ustrojstva, kao da mu se svrha, koju su u njega utkali Tleilaksi, projektovala kroz kou. Ispod kepeeve obrazine kukaviluka i neozbiljnosti krila se mo. "Muad'Dib me je odredio da te ispitam i utvrdim kakav zadatak su ti Tleilaksi ovde namenili", ree Hajt. "Tleilaksi, Tleilaksi", pevao je kepec. "Ja sam Tleilaksi, tikvane! Uostalom, ni ti nisi nita bolji." Hajt podozrivo pogleda kepeca. Iz Bijaza je zraila harizmnatina opreznost koja je posmatraa navodila na pomisao o drevnim idolima. "uje strau napolju?" upita Hajt. "Ako im naredim, zadavie te." "Haj! Haj!" povika BIjaz. "Kakav si samo bezduan klipan postao. A rekao si da si doao da trai istinu." Hajtu se nije dopadao izgled pritajenog mira u kepeevom izrazu lica. "Moda samo tragam za budunou", ree on. "Znai, mi smo lopovi", ree Hajt. "A ta da krademo?" "Nismo lopovi ve kocke", ree Bijaz. "Doao si ovamo da otkrije moje takice. Ja, za uzvrat, otkrivam tvoje. I gle! Ti ima dvostruko lice!" "Da li si zaista video kako su me Tleilaksi stavili u tankove?" zapita Hajt, suprotstavljajui se neobinoj nevoljnosti da postavi to pitanje. "Zar ti nisam, ve kazao?" upita Bijaz, skoivi na noge. "Strano smo se borili sa tobom. Telo nije htelo da se povrati." Hajt iznenada oseti kako postoji u snu nekog drugog uma i kako svakog trenutka moe sve ovo da zaboravi i da ostane izgubljen u vijugama toga mozga. Bijaz nagnu glavu lukavo na jednu stranu i stade da obilazi oko gole, pomno buljei u njega. "Uzbuenost potpaljuje stara ustrojstva u tebi", ree Bijaz. "Ti si progonitelj koji ne eli da nae ono to goni." "Ti si oruje upereno u Muad'Diba", odvrati Hajt, okreui se oko sebe kako bi pratio kretanje kepeca. "ta treba da uini?"

"Nita!" odgovori Bijaz, zaustavivi se. "Odgovaram ti jednostavno na jednostavno pitanje." "Onda si uperen u Aliju", ree Hajt. "Je li ona tvoja meta?" "Zovu je Hout, Riba udovite, na drugim svetovima", ree Bijaz. "Kako to da ti se krv uzburka kada govori o njoj?" "Znai, zovu je Hout", ree gola; pomno je prouavao Bijaza kako bi pronaao bilo kakvu nit vodilju do njegove namene. Kepec je tako udno odgovarao. "Ona je devica-bludnica", ree Bijaz. "Ona je prosta, prepredena, poseduje duboka znanja koja plae, okrutna je kada je najljubaznija, lakomislena dok razmilja, a kada eli da gradi onda razgrauje poput oluje koriolisa." "Doao si, dakle, ovamo da govori protiv Alije", ree Hajt. "Protiv nje?" Bijaz utonu u jastuk oslonjen o zid. "Doao sam da bi me zarobila magnetska privlanost njene fizike lepote." On se iskezi, pridajui svom krupnom i upadljivom licu guterski izraz. "Napasti Aliju isto je to i napasti njenog brata", ree Hajt. "To je toliko jasno da je teko ne uvideti", odvrati Bijaz. "Uistinu, Car i njegova sestra predstavljaju jedno bie spojeno leima, jedno stvorenje koje je pola muko, a pola ensko." "To smo ve uli od Slobodnjaka iz duboke pustinje", ree Hajt. "Upravo od onih koji su obnovili obiaj prinoenja krvnih rtvi ai-Huludu. Kako to da ti ponavlja njihove gluposti?" "Usuuje se da kae da su to gluposti?" upita Bijaz. "Ti koji si i ovek i obrazina? Ah, ali kocka ne moe da otkrije sopstvene takice. Zaboravio sam to. A ti si dvostruko zbunjen jer slui dvostruko stvorenje Atreida. ula ti nisu tako blizu odgovora kao to je um." "Propoveda li lani obred o Muad'Dibu svojim straarima?" zapita Hajt tihim glasom. Osetio je da mu se um spleo od kepeevih rei. "Oni propovedaju meni!" ree Bijaz. "I mole se. Zato da ne? Svi bi trebalo da se molimo. Zar ne ivimo u senci najopasnijeg stvora koga je vaseljena ikad videla?" "Opasnog stvora..." "Njihova vlastita majka odbija da ivi sa njima na istoj planeti!" "Zato mi otvoreno ne odgovori?" upita Hajt. "Vrlo dobro zna da imamo i druge naine da te ispitamo. Domoi emo se odgovora... na ovaj ili onaj nain." "Ali odgovorio sam ti! Zar nisam rekao da je mit stvaran? Zar sam ja vetar koji donosi smrt? Ne! Ja sam rei! Rei poput munje koja se pojavi iz peska na tamnom nebu. Kazao sam: 'Utuli svetiljku! Svanuo je dan!' A ti stalno ponavlja: 'Daj mi svetiljku da pronaem dan.'" "Igra opasnu igru sa mnom", ree Hajt. "Zar misli da ja ne razumem te tvoje Zensuni ideje? Ostavlja jasne tragove kao ptica u blatu." Bijaz poe da se kikoe. "Zato se smeje?" upita Hajt. "Zato to imam zube, a eleo bih da ih nisam imao", prozbori Bijaz kroz cerekanje. "Da nemam zube ne bih mogao da krguem njima." "Sada znam tvoju metu", ree Hajt. "Uperen si u mene."

"I pogodio sam u sred srede!" odgovori Bijaz. "Ti predstavlja tako veliku metu; kako sam onda mogao da promaim?" On klimnu glavom kao da sam sebi daje za pravo. "A sad u da ti pevam." Poeo je da narie tunu, plaljivu i jednolinu temu, koja se stalno ponavljala. Hajt se ukoio, oseajui udan bol kako ga podilazi gore-dole po kimi. Buljio je u lice kepeca, posmatrajui mladalake oi na starom licu. Predstavljale su sredite mree vorastih, belih linija koje su vodile do udubljenja ispod slepoonica. Kolika glava! Svaka crta lica bila je usredsreena na napuena usta iz kojih je izviralo to jednolino kretanje. Zvuk je Hajta podsetio na drevne obrede, narodna predanja, stare rei i obiaje, poluzaboravljena znaenja u izgubljenom mrmljanju. Neto vitalno se ovde dogaalo krvava igra ideja kroz Vreme. Prastare zamisli leale su zapretene u kepeevom pevanju. Bilo je to poput svetla koje sija u daljini, stalno postajui sve blie i obasjavajui ivot preko raskola vekova. "ta to radi sa mnom?" zadahta Hajt. "Ti si instrument na kome su me uili da sviram", ree Bijaz. "Sviram na tebi. Dozvoli da ti kaem imena ostalih izdajnika meu Naibima. To su Bikouros i Kahueit. Zatim Djedida, koji je bio Korbin sekretar. Pa Abumojandis, Benerdijev pomonik. Upravo u ovom trenutku jedan od njih probada noem tvoga Muad'Diba." Hajt stade da odmahuje glavom. Bilo mu je teko da govori. "Mi smo kao braa", ree Bijaz, prekidajui jo jednom svoje jednolino mumlanje. "Odrasli smo u istom tanku: prvo ja, pa onda ti." Hajtove metalne oi ispunie ga odjednom ljutim bolom. Treperava crvena izmaglica obavijala je sve to je video. Osetio je da je odseen od svakog neposrednog uvstva izuzev bola, a svet oko sebe dokuivao je kroz tanku skramu, slinu kopreni koju podigne vetar. Sve je postalo sluaj, nasumino uplitanje neive materije. Volja mu se pretvorila u neto tanano i varljivo. ivela je baz daha i mogla se nazreti jedino kao unutranje prosvetljenje. Iznenadnom bistrinom roenom u oajanju uspeo je da prodre kroz koprenasti zastor, povrativi tako za poetak samo ulo vida. Poput blistave svetlosti, panja mu se usredsredi na Bijaza. Hajt oseti kako mu pogled prodire kroz slojeve kepeca i ugleda malog oveka koji je bio najpre iznajmljeni intelekt, a zatim jedno stvorenje zarobljeno glau i udnjom koje su mu vrcale iz oiju. Sloj za slojem je otpadao, sve dok na kraju nije ostalo samo jedno privid-bie kojim su upravljali simboli. "Mi smo na bojnom polju", ree Bijaz. "Moe da govori o tome." Poto mu je nareenje oslobodilo glas, Hajt ree: "Ne moe me naterati da usmrtim Muad'Diba." "uo sam kako Bene Geseriti kau", ree Bijaz, "da nita nije postojano, nita uravnoteeno, nita trajno u celoj vaseljeni - da nita ne ostaje u svom stanju, da svaki dan, a ponekad i svaki as donosi promenu." Hajt nemo odmahnu glavom. "Verovao si da je ludi Car cena koju traimo", ree Bijaz. "Kako slabo razume nae gospodare, Tleilakse. Esnaf i Bene Geserit smatraju da mi proizvodimo artefakte. U stvari, mi obezbeujemo orua i usluge. Sve moe da poslui kao orue - siromatvo, rat. Rat je koristan jer je delotvoran u mnogim oblastima. On podstie metabolizam. On prisiljava

vladu. On iri genetske slojeve. On je najivotniji u svekolikoj vaseljeni. Jedino oni koji uviaju vrednost rata i koji ga upranjavaju imaju nekakvu samoodreenost." Neobino blagim glasom Hajt ree: "Kazuje udne misli koje me gotovo nagone da poverujem u osvetniku Promisao. Kakva li je cena bila plaena da bi ti bio stvoren? Bila bi to oaravajua pria, bez sumnje, sa jo izuzetnijim zavretkom." "Velianstveno!" likovao je Bijaz. "Ti napada - dakle poseduje snagu volje i veba samoodreenost." "Pokuava da u meni probudi elju za nasiljem", ree Hajt drhtavim glasom. Bijaz poree to, odmahnuvi glavom. "Da te probudim, da; ali ne i da ti probudim elju za nasiljem. Obuen si da se slui sveu, tako si sam rekao. Ja treba da probudim u tebi tu svest, Dankane Ajdaho." "Hajt!" "Dankan Ajdaho. Izuzetan ubica. Ljubavnik mnogih ena. Vojnik-maevalac. Desna ruka Atreida na bojnom polju. Dankan Ajdaho." "Prolost se ne moe probuditi." "Ne moe?" "To se nikada nije dogodilo!" "Istina, ali nai gospodari prkose ideji da se neto ne moe uiniti. Uvek tragaju za odgovarajuim oruem, odgovarajuom primenom truda, pravom uslugom..." "Krije svoju pravu svrhu! Navlai preko sebe zaklon od rei koje nita ne znae!" "U tebi je Dankan Ajdaho", ree Bijaz. "On e se potiniti bilo oseanjima ili nepristrasnom ispitivanju, ali svakako e se potiniti. Ta svest e iznii kroz opnu potiskivanja i odabiranja iz tamne prolosti koja te u stopu prati. Ona te goni ak i sada dok te zadrava. U tebi postoji bie na koje se svest mora usredsrediti i koje e posluati." "Tleilaksi misle da sam ja jo njihov rob, ali ja..." "Tiho, robe!" ree Bijaz gunavim glasom. Hajt ostade sleen u tiini. "Sada smo doli do onog glavnog", ree Bijaz. "Znam da to osea. A evo i kljunih rei kojima e manipulisati tobom... smatram da e one dejstvovati kako treba." Hajt oseti kako mu znoj curi niz obraze, kako mu se tresu prsa i ruke, ali nije bio u stanju da se pokrene. "Jednog dana", ree Bijaz, "Car e doi kod tebe i rei e ti: 'Otila je.' Na licu e mu stajati obrazina bola. Dae vodu mrtvome, kako ovde nazivaju plakanje. I ti e odgovoriti mojim glasom: 'Gospodaru! O, Gospodaru!'" Hajta poee da bole grlo i vilica od grenja miia. Mogao je jedino da savije glavu u malom luku s jedne na drugu stranu. "Ti e rei: 'Nosim poruku od Bijaza.' Kepec napravi grimasu. 'Jadni Bijaz bez pameti... jadni Bijaz, bubanj ispunjen porukama, bie stvoreno da ga drugi iskoriste... lupite po Bijazu i on e udariti u dreku...'" On ponovo iskrivi lice u grimasu. "Misli da sam licemer, Dankane Ajdaho! Nisam! I ja mogu da alim. Ali dolo je vreme da rei zamene maeve." tucanje protrese Hajta. Bijaz se zakikota, pa ree: "Oh, hvala ti, Dankane, hvala. Spasili su nas prohtevi tela. Poto u Caru tee krv Harkonena, povinovae se naim eljama. Pretvorie se u stroj za

pljuvanje, i gutaa rei milozvunih uima naih gospodara." Hajt zamirka, pomislivi kako mu kepec lii na opreznu ivotinjku, stvorenje zlobne i retke pameti. Harkonenska krv tee venama Atreida? "Misli na Zver Rabana, nitavog Harkonena, i seva oima", ree Bijaz. "Ponaa se kao Slobodnjak kad je ovo u pitanju. Kada rei omanu, ma se uvek nae u ruci, a? Misli na muenja kojima su Harkoneni podvrgli tvoju porodicu. A preko svoje majke, tvoj dragoceni Pol je Harkonen! Tebi nee biti teko da pogubi Harkonena, zar ne?" Gorka osujeenost prostruja golom. Da li je to bila srdba? Zato bi to u njemu izazvalo ljutnju? "Ohhh", ree Bijaz; a zatim: "Ahhh, hah! Klik-klik. Poruka jo nije zavrena. Tu je jo i pogodba koju Tleilaksi nude tvome dragocenom Polu Atreidu. Nai gospodari e mu vratiti njegovu voljenu. Bie to jo jedan gola - neto kao tvoja sestra." Hajt odjednom postade svestan da mu ceo njegov svet ispunjavaju jedino otkucaji vlastitog srca. "Gola", ree Bijaz. "Bie to telo njegove voljene. Ona e mu raati decu. Volee jedino njega. Moemo ak da poboljamo original ako on to zaeli. Da li je i jedan ovek imao bolju priliku da ponovo zadobije ono to je izgubio? To je pogodba koju e on oberuke prihvatiti." Bijaz klimnu glavom, oborivi za trenutak pogled kao da uzmie, a zatim nastavi: "To e ga dovesti u iskuenje: ti e onda iskoristiti njegovu pometenost da mu se priblii i spremi za udarac. Dve gole, ne jedan! To nalau nai gospodari!" Kepec proisti grlo i ponovo klimnu glavom: "Govori!" "Neu to uraditi", ree Hajat. "Ali Dankan Ajdaho bi", uzvrati Bijaz. "Bie to trenutak u kome e moi veoma lako savladati tog potomka Harkonena. Ne zaboravi to. Predloie mu da zatrai da mu poboljamo voljenu - moda da joj ugradimo besmrtno srce ili podarimo nenija oseanja. Ponudie mu utoite dok mu se bude pribliavao - planetu koju sGm izabere negde s one strane Carstva. Razmisli o tome! Voljena e mu biti oivljena. Nee vie postojati razlog za suze, a dobie idilino mesto da proivi svoje dane." "Privlaan mamac", ree Hajt, ispitujui teren. "Pitae za cenu." "Reci mu da mora da se odrekne svoje boanske prirode i da obeasti ugled Kvizarata. Takoe treba da diskredituje sebe i svoju sestru." "Nita vie?" upita Hajt uz podsmeh. "Razume se, mora jo da se odrekne svojih CHOAM poseda." "Razume se." "U sluaju da se ni tada nisi dovoljno primakao da zada udarac, priaj mu o tome koliko se Tleilaksi dive njegovim naucima o mogunostima religije. Kai mu da Tleilaksi imaju odeljenje za religijsko inenjerstvo, u kome se religije oblikuju za naroite potrebe." "Kako je to pametno", ree Hajt. "Misli da sme da mi se slobodno podsmeva i da me ne slua", ree Bijaz. Drao je glavu lukavo naherenu na jednu stranu. "Ne porii to..." "Dobro su te napravili, mala ivotinjo", ree Hajt. "Tebe takoe", odvrati kepec. "Rei e mu da pouri. Telo se raspada, a njeno se mora uvati u kriolokom tanku."

Hajt oseti kako se koprca, uhvaen u kalup koji nije mogao da prepozna. Kepec je izgledao tako samouveren! Mora da je postojala neka slaba taka u logici Tleilaksa. Kada su stvarali golu, uslovili su ga Bijazovim glasom, ali... Ali ta? Logika/kalup/predmet... Kako je lako bilo pobrkati jasno rezonovanje sa tanim rezonovanjem! Da li je logika Tleilaksa imala neku manu? Bijaz se osmehnu kao da je uo neki skriveni glas. "Sada e zaboraviti", ree. "Kada trenutak doe, ponovo e se setiti. On e rei: 'Otila je.' - i tada e se probuditi Dankan Ajdaho." Kepec pljesnu rukama. Hajt se zagrcnu, svestan da su ga prekinuli usred misli... ili moda usred reenice. O emu je bila re? Neto o... metama? "Hoe da me zbuni, pa da posle upravlja mnome", ree on. "Kako to?" upita Bijaz. "Ja sam tvoja meta i ti ne moe to da porekne", ree Hajt. "Nisam ni pomislio da poriem." "ta si to pokuao da mi uini?" "Jednu uslugu", ree Bijaz. "Obinu uslugu."

21. Moi predskazanja ne osvetljavaju dovoljno tano prirodni tok stvarnih dogaaja, izuzev pod krajnje izvanrednim okolnostima. Predskazanja se odnose na zbivanja izdvojena iz istorijskog lanca. Venost se kree. Ona pretpostavlja sebe ne samo proroanstvu nego i onome ko ga trai. Neka podanici Muad'Diba sumnjaju u njegovu velianstvenost i njegove proroke vizije. Neka mu poriu moi. Ali neka nikada ne posumnjaju u venost. 'Jevanelje Dine' Hajt je posmatrao Aliju kako izlazi iz hrama i prelazi preko trga. Straari su stajali u zbijenom poretku oko nje; na licima su drali obrazine surovosti kako bi prikrili mekane izraze uvreene kao posledice dobrog ivota i zadovoljstava. Heliograf topterovih krila blesnu na sjajnom poslepodnevnom suncu iznad hrama. Bio je to deo Kraljevske Garde sa Muad'Dibovim simbolom pesnice na trupu. Hajt vrati pogled na Aliju. Najpre mu na um pade kako izgleda sasvim neprimereno gradskoj sredini. Njen pravi dom bila je pustinja - otvoren, nesputan prostor. Neto udno u vezi sa devojkom sinu mu iz pamenja, dok ju je posmatrao kako se pribliava: Alija je izgledala zamiljeno jedino kada se smejala. Bila je to optika varka, zakljuio je on, prizvavi komad seanja na trenutke kada ju je posmatrao za vreme prijema u ast ambasadora Esnafa: ohola spram muzikog fona i isprekidanih delova razgovora koji se vodio izmeu ekstravagantnih haljina i uniformi. Alija je bila odevena u belu i zasenjujuu

odoru koja je zraila nevinou. Posmatrao ju je sa jednog prozora dok je prelazila unutranje dvorite sa vetakim jezercetom u sredini, ukraenim raspevanim fontanama, travom iz pampasa i jednim belim belvederom. Sasvim pogreno... skroz pogreno. Ona pripada pustinji. Hajt isprekidano udahnu vazduh. Alija mu je nestala s vidika, kao to se i onda dogodilo. ekao je stiui i otvarajui pesnice. Razgovor sa Bijazom ga je uznemirio. uo je Alijinu pratnju kako prolazi pored prostorije u kojoj se nalazio. Otila je u Porodine odaje. Pokuao je da usredsredi panju na neto u vezi sa njom to ga je uznemirilo. Nain na koji je prelazila trg? Da. Kretala se poput progonjene osobe koja bei od pljakakaa. Iziao je na vezni balkon, proao du njega zaklonjen plasmeldnim titnikom protiv sunca i zaustavio se dok se jo nalazio u senci koja ga je skrivala. Alija je stajala na blustradi, pogleda uprtog iznad svog hrama. Pogledao je u istom pravcu gde i ona - negde preko, s one strane gradskih zidina. Video je pravougaonike, blokove boje, spore pokrete ivota i zvuka. Zdanja su se presijavala i svetlucala. Talasi vruine zavojito su se uzdizali sa vrhova krovova. Daleko napred, jedan deak je utirao loptu u orsokaku to ga je obrazovao potporni masiv u jednom uglu hrama. Lopta se kretala napred-nazad. I Alija je posmatrala loptu. Oseala je kako se i protiv svoje volje poistoveuje sa njom napred-nazad... napred-nazad. Izgledalo joj je da se strmoglavljuje niz hodnike Vremena. Napitak od melana koji je popila neposredno pre naputanja hrama predstavljao je najveu dozu koju je ikad uzela. ak i pre nego to je poela da dejstvuje, zastraila ju je. Zato sam to uinila? upitala se. ovek mora da izabere izmeu opasnosti. Da li je to bilo u pitanju? Ovo je bio nain da se prodre kroz maglu kojom je prokleti dinski tarok zaklonio budunost. Prepreka je postojala. Mora je premostiti. Postupila je ovako iz potrebe da vidi kuda je to iao njen brat svojim slepim korakom. Poznato stanje fuge koje izaziva melan poelo je da joj zaposeda svest. Duboko je uzdahnula, iskusivi blag oblik spokojstva, uravnoteenosti i nesebinosti. Posedovanje drugog vida stvara u oveku opasne fatalistike sklonosti, pomisli ona. Na alost, nije postojala nikakva apstraktna poluga, nikakav proraun predvianja. Vizijama budunosti ne moe se operisati kao formulama. U njih treba ui, reskirajui ivot i zdravu pamet. Jedna prilika se pomoli iz otrih senki na veznom balkonu. Gola! U svojoj pojaanoj svesti, Alija ga je videla veoma jasno - tamne, ivahne crte lica na kome su se isticale svetlucajue metalne oi. Predstavljao je jedinstvo zastraujuih suprotnosti, od kojih su neke spojene na zapanjujui, linearan nain. Bio je senka i zasenjujua svetlost, proizvod procesa koji je oiveo njegovo mrtvo telo... i neeg veoma istog... nevinog. Nevinost ispod grube ljuture. "Da li si bio tamo sve vreme, Dankane?" zapita ga ona. "Znai, treba da budem Dankan", uzvrati on. "Zato?" "Ne ispituj me", ree ona. Dok ga je posmatrala na um joj pade kako Tleilaksi nisu ostavili nedovrenim ni najmanji deli svoga gole.

"Jedino bogovi mogu sebi da dopuste rizik savrenstva", ree ona. "To je opasno za oveka." "Dankan je umro", ree on, elei da ga ne oslovljava tim imenom. "Ja sam Hajt." Prouavala je njegove vetake oi, pitajui se ta one vide. Posmatrane iz blizine, odavale su siune crne oiljke, mala udubljenja tame u sjajnom metalu. Facete! Svet zasvetluca i zatitra oko nje. Pridrala se za zagrejanu povrinu blustrade. Ahhh, melan je tako brzo dejstvovao. "Jesi li bolesna?" upita Hajt. Priao joj je blie, posmatrajui je irom otvorenih metalnih oiju. Ko je to rekao? upita se. Dankan Ajdaho, mentat-gola, Zensuni filozof ili moda pion Tleilaksa, opasniji od svih navigatora Esnafa. Njen brat je to znao. Ponovo je pogledala golu. Sada joj se uinio odve pasivan, sa neim potajnim u sebi. Bio je prezasien ekanjem i moima koje su natkriljavale njihov svakodnevni ivot. "Po majci sam Bene Geserit", ree ona. "Zna li to?" "Znam." "Koristim se njihovim moima, mislim onako kako one misle. Jedan moj deo svestan je svete nude za genetskim programom... i njegovim proizvodima." Zamirkala je, oseajui kako joj je deo svesti poeo slobodno da se kree u Vremenu. "Kau da Bene Geserit nikada nee odustati od svojih ciljeva", ree on. Posmatrao ju je izbliza, zapazivi kako su joj pobeleli zglavci na prstima kojima je vrsto stegla ivicu balkona. "Jesam li se spotakla?" upita ona. Primetio je kako duboko die, kako su joj pokreti napeti, a pogled staklen. "Kada se spotakne moe da povrati ravnoteu tako to e preskoiti predmet o koji si se spotakla." "Bene Geserite su se spotakle", ree ona. "Sada ele da povrate ravnoteu tako to e preskoiti mog brata. ele aninu bebu... ili moju." "Da li si u drugom stanju?" Borila se da se postavi u prostorno-vremenski odnos sa ovim pitanjem. U drugom stanju? Kada? Gde? "Vidim... svoje dete", proaputa ona. Odmakla se od ivice balkona i okrenula glavu prema goli. Lice mu je bilo slano, a oi gorke - dva kruga blistavog olova i... kada je okrenuo lea svetlosti da bi pratio njen pokret... plave senke. "ta vidi takvim oima?" proaputa ona. "Isto to i druge oi vide", odgovori on. Njegove rei odzvanjale su joj u uima, rasteui joj svest. Osetila je kako premauje svekoliku vaseljenu, kako se rastee... rastee. Postala je prepletena sa celokupnim Vremenom. "Uzela si preveliku dozu zaina", ree on. "Zato ne mogu da ga vidim?" promrmlja ona. Utroba iz koje se sve raa drala ju je zarobljenu. "Kai mi, Dankane, zato ne mogu da ga vidim." "Koga to ne moe da vidi?" "Ne mogu da vidim oca moje dece. Izgubila sam se u magli taroka. Pomozi mi."

Logika mentata munjevito je dola do reenja i on ree: "Bene Geseriti ele da se spari sa svojim bratom. To bi uvrstilo genetski..." Aliji se ote krik. "Jaje u telu", zadahta ona. Telom joj prostruja talas hladnoe, za kojom odmah usledi topla plima. Nevieni ljubavnik iz njenih najtamnijih snova! Telo njenog tela kojeg proroanstvo nije moglo da otkrije! Da li e do toga doi? "Jesi li uzela opasnu dozu zaina?" upita on. Neto u njemu borilo se da izrazi krajnji uas pri pomisli da jedna ena Atreida moe da umre, da ga Pol moe suoiti sa saznanjem kako je jedan enski lan carske porodice... nestao. "Ti ne zna kako je to loviti budunost", ree ona. "Ponekad ugledam sebe... ali to inim na vlastiti nain. Ne mogu da vidim kroz sebe samu." Spustila je glavu i stala da klima njome s jedne na drugu stranu. "Koliko si zaina uzela?" upita on. "Priroda se uasava predvianja", ree ona, podiui glavu. "Da li si to znao, Dankane?" Obratio joj se neno, razlono, kao da govori sa malim detetom: "Reci mi koju si koliinu zaina uzela." Uhvatio ju je levom rukom za rame. "Rei su tako nezgrapne sprave, tako primitivne i dvosmislene", ree ona, skinuvi njegovu ruku s ramena. "Mora mi kazati!" ree on. "Pogledaj u Zatitni Zid", naredi ona, pokazavi prstom prema njemu. Upravila je pogled du izduene ruke, stresavi se kao da se predeo raspao u sveobuhvatnoj viziji peani zamak razoren nevidljivim talasima. Ona skrenu pogled, ali je tre pojava golinog lica. Crte su mu se menjale, postajui as starake, as mladalake, pa opet starake i ponovo mladalake. Predstavljao je sam ivot, pouzdan, beskonaan... Okrenula se u nameri da pobegne, ali ju je on zgrabio za levi zglavak. "Pozvau doktora", ree on. "Ne! Mora mi dozvoliti da saznam tu viziju! Moram da je saznam!" "Sada e ui unutra", ree on. Ona baci pogled na njegovu ruku. Na mestu gde su im se tela dotakla osetila je elektrino prisustvo koje ju je istovremeno i mamilo i plailo. Naglim pokretom ona oslobodi ruku i zadahta: "Ne moe zadrati vihor!" "Potrebna ti je lekarska pomo!" odbrusi on. "Zar ne razume?" upita ga ona. "Moja vizija je nepotpuna, sadri samo odlomke. Ona treperi i poskakuje. Moram se setiti budunosti. Zar ne moe to da shvati?" "ta e ti budunost ako umre?" zapita on blago je gurajui prema Porodinim odajama. "Rei... rei", mrmljala je ona. "Ne mogu to da objasnim. Jedna stvar je povod za neku drugu, ali ne postoji uzrok... niti posledica. Ne moemo da ostavimo vaseljenu onakvu kakva je bila. Koliko god da se trudimo, uvek e postojati provalija." "Samo pravo", naredi on. Tako je napregnut! pomisli ona. Obujmile su je hladne senke. Osetila je kako joj miii gamiu poput crva - postelja pod njom bila je stvarna i vrsta ali ipak je znala da je nesutastvena. Jedino je prostor bio postojan. Nita vie nije posedovalo sutinu. Krevetom su proticala mnoga tela koja su sva

bila njena sopstvena. Vreme je postalo mnogostruko uvstvo, prekomerno optereeno. Nije ispoljilo nijednu reakciju po kojoj bi mogla da ga apstrahuje. Bilo je to Vreme. Kretalo se. Svekolika vaseljena klizila je nazad, napred, u stranu. "Ona nije opredmeena", objasni Alija. "Ne moe se dospeti ispod nje, niti se ona moe obii. Ne postoji taka oslonca." Oko nje se uzmuvae mnogi ljudi. Neki je uhvatie za levu ruku. Posmatrala je svoje telo kako se kree, pratei pogledom talasavu ruku koju je vodila do fluidne obrazine lica: Dankan Ajdaho! Oi su mu bile... pogrene, ali to je ipak bio Dankan - dete - ovek mladi- dete - ovek - mladi... Svaka crta njegovog lika odavala je brigu za nju. "Ne boj se, Dankane", proaputa ona. Stegao joj je ruku, klimnuvi glavom. "Budi mirna", ree. Istog asa kroz svest mu prostruja: Ona ne sme umreti! Ne sme! Nijedna ena Atreida ne moe umreti! On odseno odmahnu glavom. Takve misli prkosile su logici mentata. Smrt je bila neophodnost da bi ivot mogao da se nastavi. Gola me voli, pomisli Alija. Ova misao postade vrsta poput kamenog temelja za koji je mogla da se uhvati. Bilo je to poznato lice sa konkretnom prostorijom u pozadini. Prepoznala je jednu od odaja iz Polovog prebivalita. Jedna nepomina, nepromenljiva prilika baratala je neto oko cevi u njenom grlu. Opirala se plimi gaenja. "Stigli smo na vreme", ree jedan glas, iza koga je ona prepoznala porodinog lekara. "Trebalo je ranije da me pozovete." Lekareve rei sadrale su primesu sumnje. Osetila je kako joj cev klizi iz grla - poput zmijolikog blistavog ueta. "Injekcija e je uspavati", ree lekar. "Poslau jednu od njenih pratilja da..." "Ja u ostati pored nje", ree gola. "To nije pristojno", odbrusi lekar. "Ostani... Dankane", proaputa Alija. On je pomilova po ruci da bi joj stavio do znanja da ju je uo. "Moja gospo", ree lekar, "bilo bi bolje da..." "Nemojte vi mene da uite ta je bolje", zakrguta ona. Grlo ju je bolelo pri izgovoru svakog glasa. "Moja gospo", ree lekar optuujuim glasom, "vama su dobro poznate opasnosti koje prouzrokuje prekomerno uzimanje melana. Mogu jedino da pretpostavim da vam ga je neko dao bez..." "Vi ste budala", prosikta Alija. "Znai li to da poriete moje vizije? Znala sam ta uzimam i zato to inim." Uhvatila se rukom za grlo. "Ostavite nas. Smesta!" Lekar se uklonio iz njenog vidokruga, rekavi pri tom: "Obavestiu vaeg brata." Osetivi da je otiao, posvetila je svu panju goli. Sada je jasno videla viziju u svojoj svesti: plodno tle iz koga izrasta sadanjost. Oseala je da i gola ima svoju ulogu u toj igri Vremena, koja vie nije bila mutna i skrivena, ve odreena spram prepoznatljive pozadine. On je kljuna taka, pomisli ona. Opasnost i spas istovremneno. Stresla se pri pomisli da joj je pred opima ista vizija koju je video i njen brat. Neeljene suze pekle su joj oi. Otro je odmahnula glavom. Bez suza! Na njih se troi

vlaga, a to je jo gore, one ometaju strogi tok vizije. Pola neko mora zaustaviti! Jednom, samo jednom, premostila je Vreme da bi svoj glas stavila na put kojim e on proi. Ali ovde ne bi dozvolili pritisak i promenljivost. Tkanje Vremena prolazilo je sada kroz njenog brata kao to sunevi zraci prolaze kroz soivo. Stajao je u ii i bio je toga potpuno svestan. Prikupio je sve linije u sebe i sada nee dozvoliti da mu pobegnu ili da se izmene. "Zato?" promrmljala je ona. "Je li to mrnja? Da li se okomio na Vreme zato to ga je ono povredilo? Da li je to posredi... mrnja?" Pomislivi da je Alija pomenula njegovo ime, gola upita: "Moja gospo?" "Samo da mogu da ugasim tu vatru u sebi!" uzviknu ona. "Nisam elela da budem drugaija." "Molim te, Alija", promrmlja on. "Pokuaj da zaspi." "elela sam da mogu da se smejem", proaputa ona. Suze su joj tekle niz obraze. "Ali ja sam sestra Cara koga potuju kao boga. Ljudi me se boje. Nikada nisam elela da me se neko plai." On stade da joj brie suze s lica. "Ne elim da budem deo istorije", proaputa ona. "Jedino za im udim jeste da me neko voli... i da ja nekog volim." "Neko te voli", ree on. "Ahhh, odani, odani Dankane", ree ona. "Molim te, ne oslovljavaj me tako", usprotivi se on. "Ali ti to jesi", ree ona. "Odanost je roba na ceni. Moe se prodati... ali ne i kupiti, samo prodati." "Ne dopada mi se tvoj cinizam", ree on. "Dovraga s tvojom logikom! To je istina!" "Spavaj", ree on. "Voli li me, Dankane?" upita ga ona. "Da." "Je li to jedna od onih lai", upita ona, "jedna od lai u koje je lake poverovati nego u istinu? Zato se plaim da ti poverujem?" "Plai se zato to nisam isti kao drugi, a plai se i zato to si i ti drugaija." "Budi ovek, a ne mentat!" proguna ona. "Ja sam i mentat i ovek." "Hoe li me onda uzeti za enu?" "Uiniu ono to ljubav zahteva." "I odanost?" "I odanost." "Upravo tu lei tvoja opasnost", ree ona. Njene rei ga uznemirie. Na licu mu se, dodue, nije oitovao nikakav znak uznemirenosti, nijedan mii mu nije zaigrao - ali ona je to ipak znala. Seanje na viziju otkrilo joj je tu uznemirenost. Pa ipak, oseala je da je propustila jedan deo vizije, kao i da bi trebalo da se sea jo neega iz budunosti. Postojala je jo jedna vrsta opaanja koja se nije odvijala putem ula, neto to joj je dolazilo u um niotkuda, ba kao to je bio sluaj i sa predvianjem. To neto poivalo je u senkama Vremena - i bilo je krajnje bolno. Oseanje! To je bilo u pitanju - oseanje! Pojavilo se u viziji ne neposredno, ve kao

tvorevina iz koje je mogla da zakljui ta se nalazi iza nje. Obuzelo ju je oseanje jednostavan gr satkan od straha, tuge i ljubavi. Sva tri uvstva nalazila su se u viziji, sabrana u jednom jedinom zaraznom telu, nadmonom i iskonskom. "Dankane, ne dozvoli mi da odem", proaputala je. "Spavaj", ree on. "Ne bori se s tim." "Moram... moram. On je mamac u klopci koju je sam postavio. On je u slubi moi i terora. Nasilje... obogotvorenje: to je zatvor u kome se nalazi. Izgubie... sve. Rastrgnue ga." "Govori o Polu?" "Nagone ga da uniti sam sebe", zadrhta ona, podiui se u sedei poloaj. "Previe tereta, previe bola. Odvlae ga od ljubavi." Alija ponovo pade u postelju. "Stvaraju vaseljenu u kojoj on nee sam sebi dopustiti da ivi." "Ko to ini?" "On! Ohhh, ti si tako glup. On je deo ustrojstva. A sad je kasno... odve kasno... odve kasno..." Dok je govorila, osetila je kako joj se svest sputa sloj po sloj. Zaustavila se tik iza pupka. Telo i duh joj se razdvojie, a zatim ponovo spojie u stecitu uspomena na vizije da bi potom poeli da se kreu, kreu... Zaula je otkucaje srca zametka, deteta budunosti. Melan je jo imao vlast nad njom, dakle, progonio ju je rekom Vremena. Znala je da je kuala ivot jo nezaetog deteta. S njim u vezi, samo je jedna stvar bila izvesna: pretrpee istovetno buenje kao i ona. Postae svesno bie, kadro da razmilja jo pre roenja.

22. Postoji gornja granica u primeni sile koju ak i najmoniji moraju da potuju kako ne bi unitili sami sebe. Proceniti ovu granicu predstavlja vrhunsko umee vladanja. Zloupotreba moi je kobni greh. Zakon ne moe da bude orue osvete, niti zaloga, ni sigurna tvrava protiv muenika koje je stvorio. Ne moe se ugroziti nijedno ivo bie bez snoenja posledica. 'Muad'Dib o Zakonu', iz 'Stilgarovih komentara' ani se zagledala u jutarnju pustinju koju je videla kroz pukotinu ispod Sie Tabra. Nije imala na sebi pustinjsko odelo i zbog toga se oseala nezatienom ovde u pustinji. Ulaz u sieku peinu bio je sakriven potpornom stenom iznad i iza nje. Pustinja... pustinja... Pustinja ju je pratila kud god da je pola i ona je to oseala. Vratiti se u pustinju za nju nije znailo vratiti se kui, ve samo osvrnuti se i videti sve ono to je oduvek bilo tamo. Bolan gr proe joj utrobu. Uskoro e roditi. Uguila je bol, elei da u tom trenutku bude sGma s pustinjom.

Jutarnji mir poivao je unaokolo. Senke su se razmilele meu dinama i terasama Zatitnog Zida. A onda, najednom, dnevna svetlost blesnu povrh visoke strmeni i stie do njenih oiju preko goletnog prostranstva koje se prualo ispod potpuno plavog neba. Prizor je potpuno odgovarao oseanju uasnog cinizma koje joj nije davalo mira od onog trenutka kada je saznala za Polovo slepilo. Zato smo ovde? pitala se. To nije bila hidra, istraivako putovanje. Pol ni za im ovde nije tragao, izuzev, moda, za mestom gde e se ona poroditi. Poveo je sa sobom krajnje udne saputnike, pomislila je: Bijaza, kepeca Tleilaksa; golu, Hajta koji je moda oivljeni Dankan Ajdaho; Edrika, Esnafovog Ambasadora-Navigatora; Gaius Helen Mohijam, asnu Majku Bene Geserita, koju je oigledno mrzeo; Lihnu, Oteimovu udnu ker, koju zbog neega straa uopte nije isputala iz vida; Stilgara, njenog ujaka iz reda Naiba, i njegovu najomiljeniju enu, Haru... zatim Irulan... pa Aliju... Zvuk vetra, koji je hujao kroz stenje, pravio je drutvo njenim mislima. Pustinjski dan oblio se potpunim utilom, potpunom preplanulou, potpunim sivilom. Zato li je pozvao tako neobino izmeano drutvo? "Zaboravili smo", odgovorio joj je Pol kada ga je to jednom pitala, "da se re 'drutvo' prvobitno odnosila na saputnike. Mi smo, zapravo, drutvo saputnika." "Ali kakva je njihova vrednost?" "U tome je problem", uzviknuo je on, okrenuvi svoje uasne duplje prema njoj. "Izgubili smo onu iskonsku jednostavnost i prostodunost ivljenja. Ako neto ne moemo sipati u flae, potui, upotrebiti ili sakupiti, onda tome ne pridajemo nikakvu vrednost." Uvreena, ona je uzvratila: "Nisam na to mislila." "Ahhh, najdraa", kazao je on, umirujui je, "tako smo bogati novcem, a tako siromani ivotom. Ja sam zao, svojeglav, glup..." "Nisi." "I to je istina. Ali ruke su mi tune od vremena. ini mi se... ini mi se da sam pokuao da izmislim ivot, ne shvatajui da je on ve izmiljen." Dotakao joj je trbuh da bi osetio novi ivot u njemu. Prisetivi se toga, poloila je obe ruke na trbuh i zadrhtala; sada joj je bilo ao to je traila od Pola da je dovede ovamo. Pustinjski vetar donosio je zle mirise iz ivinih sadnica koje su zapreavale dine u podnoju pukotine. Sve vie ju je zaokupljala slobodnjaka praznoverica: zli mirisi, zla vremena. Okrenula je lice prema vetru i ugledala jednog crva kako se pojavljuje iza sadnica. Uzdigao se povrh dina poput prove na ukletom brodu, zamlatarao po pesku, omirisao vodu koja je bila pogubna za njegovu vrstu i pobegao ispod dugakog izrovanog bedema. U tom trenutku mrzela je vodu, zbog straha koji je crv ispoljio. Nekada duh-dua Arakisa, voda je sada postala otrov. Donosila je sa sobom boletine. Jedino je pustinja bila ista. Dole, ispod nje, pojavila se grupa slobodnjakih radnika. Popeli su se do srednjeg ulaza u sie i ona ugleda njihova blatna stopala. Slobodnjaci sa blatnjavim stopalama! Deca iz siea zapoee svoju jutarnju pesmu; njihovi piskutavi glasii dopirali su iz

gornjeg ulaza budei u njoj udno oseanje da joj vreme izmie kao soko pred vetrom. Ona ponovo zadrhta. Kakve li je oluje Pol video u svojoj slepoj viziji? Poela je da nasluuje u njemu zlog ludaka, spodobu umornu od pesama i rasprava. Primetila je da je nebo postalo kristalno sivo i proarano alabasterskim zracima, neobinim crteima koje je preko celog svoda crtao uskovitlani pesak. Najednom, panju joj privue linija sjajne beline koja se pojavila na jugu. Obrve joj se istog asa skupie, im je razabrala znak: belo nebo na jugu - ai-Huludova usta. Podigla se oluja, silan vetar. Osetila je njegove prve nalete u vidu kristalnih zrnaca peska koja su stala da je ibaju po obrazima. Vetar je doneo prisenak smrti: miris vode koja tee kroz kanate, miris oznojenog peska, kremena. Voda: zbog nje je ai-Hulud poslao svoj koriolis vetar. Sokolovi se pojavie u pukotini gde je stajala, traei utoite od vetra. Bili su smei poput stena, sa skerletnim perjem u krilima. Njen duh, oseala je to, hrlio je k njima: oni su nali mesto da se sakriju; ona nije. "Moja gospo, podie se vetar!" Okrenula se i ugledala golu kako je doziva sa gornjeg ulaza u sie. Obuzeo ju je slobodnjaki strah. Mogla je da razume istu smrt, kao i to da pleme raspolae pravom na njenu telesnu vodu. Ali... da neto bude vraeno iz mrtvih... Oinuo ju je nalet uskovitlanog peska, od ega su joj se zajapurili obrazi. Pogledala je preko ramena na zastraujuu traku praine koja se prostirala preko neba. Pustinja je pod olujom navukla utomrki, nemirni izgled, to je stvaralo utisak kao da su se same dine ustalasale, zapljuskujui nemirnu obalu, ba onako kako je Pol jednom opisao da ini more. Stala je da okleva, obuzeta oseanjem prolaznosti pustinje. U poreenju sa venou, ovo je bio samo kotao. Uz zagluujuu buku, dine su poele da se razbijaju o stene. Oluja koja je besnela napolju postala je za ani jedina stvarnost; sve ivotinje sakrile su se pred njom... tako da na kraju nije preostalo nita drugo do zvuci koje je sama stvarala: uskovitlani pesak kripao je o stenje, kovitlaci vetra su zvidali, velike gromade iznenada su se odvajale i survavale sa brda. A onda, negde izvan vidokruga, jedan prevrnuti crv uspeo je da se trapavo okrene na pravu stranu i da ponovo sklizne u suve dubine. Bilo je to samo za jedan tren, mereno asovnikom njenog ivota, ali nju je ipak mono obuzelo oseanje da je cela planeta otila u param-parie - da se pretvorila u kosmiku prainu, u jedan meu mnogim talasima. "Moramo da pourimo", ree gola, stojei blizu sa njene desne strane. Osetila je da se plaio i brinuo za njenu sigurnost. "Oglodae vam kosti", ree on, kao da je njoj bilo potrebno objanjavati ta znai ovakva oluja. Brinost za nju, koju je tako jasno ispoljavao, razvejala je u ani strah od gole i ona mu dopusti da joj pomogne da se popne kamenim stepenitem do siea. Proli su kroz dijafragmu zaklona koji je prikrivao ulaz. Posluga je otvorila hermetika vrata koja su zadravala vlagu, a zatim ih zatvorila za njima. Mirisi siea zapahnue joj nozdrve. Ovo mesto budilo je u njoj nazalne asocijacije zbijena bliskost tela, snaan ester iz destilerija za skupljanje vode, poznati mirisi hrane, opori zadah goriva koje sagoreva u ukljuenim mainama - a nadasve, neizbeni melan,

koga je bilo svuda. Duboko je uzdahnula. "Dom." Gola izvue svoju ruku iz njene i povue se u stranu; stajao je tako nepomino, kao da je bio iskljuen kada nije bio u upotrebi. Pa ipak... pomno je motrio oko sebe. ani zastade na ulazu u odaju, zbunjena neim to nije umela da objasni. Ovo je odista bio njen dom. Kao dete, ovde je lovila korpije pomou svetlosti iz sjajnih kugli. Sada se, meutim, neto izmenilo... "Zar ne bi bilo najbolje da odete u svoje odaje, moja gospo?" zapita je gola. Kao da su to podstakle njegove rei, ona najednom oseti kako je obuzimaju trudovi, ali se nape iz sve snage da ih prikrije. "Moja gospo?" ree gola. "Zato se Pol plai da rodim nau decu?" zapita ona. "Prirodno je to se boji za vau sigurnost", odgovori gola. Dodirnula je rukom obraz na mestu gde se zajapurio od vetra. "Ne plai se, dakle, za decu?" "Moja gospo, on ne moe da razmilja o detetu, a da se pri tom ne seti kako su vaeg prvenca zaklali Sardaukari." Ona stade da prouava golu - glatko lice, nedokuive mehanike oi. Da li je ovo stvorenje doista Dankan Ajdaho? Da li je on ikome prijatelj? Da li u ovom trenutku govori pravu istinu? "Trebalo bi da ste sa lekarima", ree gola. Bio je to ponovo glas koji se brinuo za njenu bezbednost. Iznenada je shvatila da joj um nije zatien, da je izloen dejstvu neprijatnih opaaja. "Hajte, bojim se", proaputa ona. "Gde je moj Usul?" "Zadrali su ga dravni poslovi", odgovori gola. Ona klimnu glavom, mislei na vladin aparat koji ih je dopratio u velikom broju ornitoptera. U tom trenutku je shvatila ta ju je to zbunilo u vezi sa sieom: spoljni mirisi. Slubenici i posluga su doneli svoje mirise u ovu sredinu, arome hrane i odee, egzotine parfeme. Sve je to stvorilo jedno nasilno mirisno podzemlje. ani se stresla, obuzdavi elju da se histerino nasmeje. ak se i mirisi menjaju u prisustvu Muad'Diba! "Bilo je nekih hitnih stvari koje nije mogao da odloi", ree gola, pogreno protumaivi njeno oklevanje. "Da... da, razumem. I ja sam dola sa tom gomilom..." Prisetivi se leta iz Arakena, sada je tek priznala sebi da se nije nadala da e ga preiveti. Pol je uporno eleo da sam upravlja topterom. Iako slep, bezbedno je dovezao letelicu dovde. Nakon tog iskustva nita to bi on uradio vie ne bi moglo da je iznenadi. Jo jednom ju je proeo bol u trbuhu. Videvi kako je duboko uzdahnula i stisla zube, gola ree: "Je li dolo vreme?" "Ja... da, jeste." "Ne smete oklevati ni asa", ree on, zgrabivi je za ruku i pohitavi niz hodnik. Osetivi da ga je uhvatila panika, ona ree: "Ima vremena." Izgledalo je da je on nije uo. "Zensuni pristup poroaju", ree on, pourujui je jo vie, "nalae ekanje bez nekog odreenog cilja u stanju najvee napetosti. Ne nadmei se

sa onim to se dogaa. Nadmetati se znai spremati se za pogreku. Ne dopustiti da te obuzme potreba da dostigne bilo ta. Na ovaj nain e dostii sve." Dok je govorio, stigli su do ulaza u njene odaje. Gurnuo ju je kroz zastore i povikao: "Hara! Hara! Vreme je za ani. Pozovi lekare!" Na njegov doziv dotrala je posluga. Unaokolo se za tili as uskomealo mnotvo sveta meu kojima se ani oseala kao usamljeno ostrvo mira... sve dok je ponovo nije proeo bol. Hajt je iziao u hodnik, zadravi se tu nekoliko trenutaka da porazmisli o svojim postupcima. Oseao se fiksiranim u nekoj taki vremena gde su sve istine bile samo privremene. Shvatio je da je delao podstaknut panikom. Panika koja nije u vezi sa mogunou da ani umre, ve sa injenicom da e Pol nakon toga doi kod njega... ophrvan bolom... njegova voljena... otila... otila... Neto ne moe nastati ni iz ega, ree gola u sebi. Otkuda onda ova panika? Kada je shvatio da su mu sposobnosti mentata otupile ispustio je dubok, isprekidan uzdah. Psihika senka pree preko njega. U njenoj emocionalnoj tami, osetio je kako eka na neki apsolutni zvuk - krckanje granice u dungli. Protresao ga je uzdah. Opasnost je prola, ali ga nije dohvatila. Lagano, sabirajui moi i otresajui se sputavanja, utonuo je u mentatsku svesnost. Nametnuo ju je samome sebi - to nije bio najbolji nain, ali zato nuan. Utvarne seni kretale su se u njemu umesto stvarnih ljudi. Bio je tranzitna stanica za sve podatke sa kojima se ikada susreo. Njegovo bie nastanjivala su stvorenja iz domena mogueg. Prolazila su jedna za drugim, da bi ih on poredio, prosuivao. Na elu mu izbie grake znoja. Misli paperjastih ivica otprhnue u tamu - nepoznate. Beskonani sistemi! Mentat ne bi mogao da deluje ukoliko ne shvati da radi u beskonanim sistemima. Fiksirano znanje nije moglo da okrui beskonanost. Svuda se ne moe podvesti pod konanu perspektivu. On sam mora za trenutak postati beskonanost. U jednom getalt-gru to mu je polo za rukom - i on ugleda Bijaza kako sedi pred njim, plamtei nekom unutranjom vatrom. Bijaz! Kepec mu je neto uinio! Hajt oseti kako se klati na rubu neke smrtonosne duboke jame. Razvio je mentatsku proraunsku liniju da bi video ta moe nastati iz njegovih postupaka. "Prinuda!" zadahtao je. "Uslovljen sam prinudom!" Jedan glasonoa odeven u plavu uniformu, koji je upravo prolazio kada je Hajt uzviknuo, upita ga: "Jeste li rekli neto, Gospodine?" Ne pogledavi ga, gola klimnu glavom. "Sve sam rekao."

23. Bee jednom ovek veoma mudar,

Koji je skoio U peskovito mesto I izgoreo oba oka! A kada je shvatio da vie nema oiju, Nije se alio Prizivao je viziju I postao svetac. 'Stihovi za decu' iz 'Istorije Muad'Diba' Pol je stajao u tami izvan siea. Proroka vizija kazala mu je da je napolju no i da meseina ocrtava, visoko s njegove leve strane, svetilite na vrhu Stene Brade. Ovo mesto bilo je prezasieno uspomenama: njegov prvi sie, gde su on i ani... Ne smem da mislim na ani, ree on u sebi. Proreena mrea njegove vizije govorila mu je o promenama svud unaokolo - grozd palmi daleko dole na desnoj strani, crnosrebrnasta linija jednog kanata koji nosi vodu kroz dine to ih je podigla jutronja oluja. Voda tee pustinjom! Na um mu pade druga vrsta vode koja je tekla rekama njegovog matinog sveta, Kaladana. Tada nije shvatio neprocenjivost jednog takvog toka, ak i obine muljevite vododerine u kanatu to preseca pustinjski bazen. Neprocenjivost. Jedan autant prie mu s lea i diskretno se nakalja. Pol isprui ruku prema jednom metalnom stoiu na kome je stajao komad metalnog papira. Pokreti su mu bili lagani poput vode u kanatu. Vizija je proticala, ali on se sve nevoljnije kretao zajedno s njom. "Izvinite, Gospodine", ree autant. "Semboulski Ugovor - va potpis." "Mogu da ga proitam", obrecnu se Pol. On navrlja: 'Car Atreid' na odgovarajuem mestu i vrati plou pravo u ispruene ruke autanta, svestan straha koji je izazvao kod ovoga. ovek doslovce pobee. Pol se okrenu na drugu stranu. Runa, neplodna zemlja! Zamiljao ju je opaljenu suncem i udovino toplu - mestom peanih klizita i potopljene tame zdenaca praine gde mahniti vetrovi razvejavaju po stenju male dine, upajui im iz uskih utroba ute kristale. Ali to je bila i bogata zemlja; velika, irila se iz uskih mesta sa pogledom na olujom sravnjene praznine, stenovite bedeme i odronjene grebene. Sve to joj je bilo potrebno bili su voda ... i ljubav. ivot je promenio ove plahovite praznine u ljupka i pokretna oblija, pomislio je. To je bila poruka pustinje. Kontrast ga je gotovo oamutio svojom izrazitou. Poeleo je da se okrene prema pomonicima koji su se okupili na ulazu u sie i da im dovikne: ako vam je ve potrebno da se neemu klanjate, onda se klanjajte ivotu - svemu to je ivo, i najsitnijem stvoru koji se mie. Svi smo sjedinjeni u toj lepoti! Oni to ne bi razumeli. U pustinji, bili su beskrajno pustinjski. Stvari koje su rasle nisu za njih izvodile zeleni balet. Stegnuo je pesnice i podboio se, pokuavajui da zaustavi viziju. eleo je da utekne iz vlastitog uma. Zver se spremala da ga prodere. U njemu je leala svest, nabubrela, oteala

od ivota koji je upila, prezasiena suvinim iskustvima. Oajniki, Pol istisnu misli iz glave. Zvezde! Svest mu se vratila pri pomisli na svete zvezde iznad njega - na njihovu bezbrojnost. ovek bi trebalo da je polulud pa da pretpostavi da moe da vlada makar i zrncetom te bezbrojnosti. Nije ak bio kadar ni da zamisli broj podanika koji su ulazili u sastav njegovog Carstva. Podanici? Poklonici i neprijatelji, to je verovatnije. Da li bilo ko od njih vidi s one strane krutih uverenja? Postoji li i jedan ovek koji je umakao skuenom usudu svojih predrasuda? To ak ni Caru nije polo za rukom. Ni u emu nije oskudevao u ivotu, pokuavao je da stvori vaseljenu prema vlastitoj zamisli. Ali likujua vaseljena konano ga je skrhala svojim tihim talasima. Pljujem na Dinu! pomislio je. Dajem joj svoju vlagu! Stvorio je ovaj mit od prepletenih pokreta i mate, od meseine i ljubavi, od molitvi starijih od Adama, sivih grbina i grimiznih senki, naricanja i reka muenika - a u ta se on pretvorio na kraju? Kada se talasi budu povukli obale Vremena raskrilie se iste i prazne, sjajei se jedino beskrajnim zrnevljem seanja. Da li je to bila zlatna geneza oveka? Pesak koji je zakripao na steni kazao mu je da mu se gola pridruio. "Izbegavao si me danas, Dankane", ree Pol. "Opasno je da me tako oslovljavate", odvrati gola. "Znam." Gola mu tada ispria o prinudi koju mu je Bijaz nametnuo. "Da li ti je poznata priroda te prinude?" upita Pol. "Nasilje." Pol se oseao kao da je stigao na mesto koje je od samog poetka polagalo pravo na njega. Stajao je za trenutak nepomian. Dihad ga je epao i postavio na sklisku plohu sa koje ga strana gravitacija Budunosti nikada nee pustiti. "Dankan nee poiniti nikakvo nasilje", proaputa Pol. "Ali, Gospodine..." "Reci mi ta vidi oko nas", ree Pol. "Moj Gospodaru?" "Pustinja... kakva je veeras?" "Zar je ne vidite?" "Nemam oi, Dankane." "Ali..." "Posedujem jedino viziju", ree Pol, "a vie bih voleo da je nisam imao. Umirem od predvianja, da li si znao to, Dankane?" "Moda se... to ega se plaite nee dogoditi", ree gola. "ta? Da poreknem sopstveno proroanstvo? Kako mogu kada sam ga video da se ispunjava hiljadama puta? Ljudi to zovu mo, dar. A to je patnja! Nee mi dozvoliti da se rastanem sa ivotom tamo gde sam ga naao!" "Moj Gospodaru", promrmlja gola, "ja... to nije... mladi gospodaru, vi niste... ja..." Uutao je. Pol oseti golinu zbunjenost i ree: "Kako si me nazvao, Dankane?"

"ta? ta? Ja... za trenutak, ja..." "Nazvao si me 'mladim gospodarem'." "Da, jesam." "Tako me je Dankan uvek oslovljavao." Pol isprui ruku i dodirnu golino lice. "Da li je i to deo uloge koju su ti Tleilaksi dodelili?" "Ne." Pol spusti ruku. "ta je onda?" "Dolo je iz... mene" "Da slui dva gospodara?" "Moda." "Oslobodi se gole, Dankane." "Kako?" "Ti si ljudsko bie. Ponaaj se tako." "Ja sam gola." "Ali tvoje telo je ljudsko. Dankan je u njemu." "Neto je u njemu." "Svejedno mi je kako e to postii", ree Pol, "ali uspee." "Predviate li to?" "Neka je prokleto predvianje!" Pol se okrenu na drugu stranu. Vizija mu je sada hrlila napred, proarana tamnim mestima, ali bilo je nemogue zaustaviti je. "Moj Gospodaru, ako ste..." "Tiina!" Pol podie ruku. "Da li si uo?" "ta, moj Gospodaru?" Pol zavrte glavom. Dankan nije uo. Da li mu se samo priinio zvuk? Neko ga je pozvao iz pustinje njegovim plemenskim imenom - iz velike daljine i tiho: "Usule... Uuusssuuullleee..." "ta je bilo, moj Gospodaru?" Pol ponovo zavrte glavom. Oseao je da ga neto posmatra. Neto skriveno meu nonim senkama znalo je da je on ovde. Neto? Ne - neko. "Bilo je uglavnom slatko", proaputa on, "a ti si bio najslai od svega." "ta ste kazali, moj Gospodaru?" "To je budunost", ree Pol. Ta bezoblina ljudska vaseljena tamo najednom se prenula i poela da igra na melodiju njegove vizije. Zatitrale su mone strune, iji e avetinjski odjeci prilino potrajati. "Ne razumem, moj Gospodaru", ree gola. "Slobodnjak umire kad je dugo odvojen od pustinje", ree Pol. "Zovu to 'vodena bolest'. Zar to nije udno?" "Veoma je udno." Pol napregnu seanje i pokua da prizove zvuke aninog disanja dok je leala pored njega u noi. Gde nai utehu? upitao se. Jedino je mogao da se priseti ani za vreme doruka onog dana kad su krenuli za pustinju. Bila je uznemirena, razdraljiva. "Zato si obukao taj stari koporan?" upitala ga je, gledajui crnu uniformu sa crvenom sokolovom krestom ispod slobodnjake odore. "Ti si Car!" "ak i Car ima svoju omiljenu odeu", ree on.

Zbog neega to on nije umeo da objasni, ovo je izazvalo suze u aninim oima - drugi put u njenom ivotu kada su slobodnjake inhibicije bile prekrene. Sada, u mraku, Pol je otro svoje obraze na kojima je osetio vlagu. Ko daje vlagu mrtvima? upitao se. Bilo je to njegovo lice, a ipak nije. Vetar je zamrzao vlanu kou. Krhki san se najpre oformio, a zatim rastoio. ta je znailo to nadimanje u njegovim grudima? Da li je to od neeg to je pojeo? Kako je gorko i alosno bilo to drugo ja, koje je davalo vlagu mrtvome. Vetar je poeo da nosi obilje peska. Koa, sada suva, bila je njegova. iji su, meutim, bili drhtaji koji su preostali? Tog asa, negde iz dubine siea, oglasi se jecanje. Postajalo je sve glasnije... i glasnije... Gola se okrenu na iznenadni blesak svetlosti, koju je neko propustio, otvorivvi hermetika vrata. U snopu je ugledao oveka sa prostakim izrazom cerenja na licu - ne! Nije to bilo cerenje, ve grimasa bola! Tamo je stajao jedan porunik iz redova Fedajkina po imenu Tandis. Iza njega je nahrupila velika grupa ljudi i svi su utihnuli kada su ugledali Muad'Diba. "ani..." ree Tandis. "...je mrtva", proaputa Pol. "uo sam kako me doziva." Okrenuo se prema sieu. Poznavao je ovo mesto. Tu se nigde nije mogao sakriti. Njegova razbuktala vizija osvetlila je celu skupinu Slobodnjaka. Video je Tandisa, oseao je Fedajkinov bol, strah i bes. "Otila je", ree Pol. Gola je zauo rei koje su dopirale iz blistave korone. Sagorevale su mu grudi, kimu, duplje njegovih metalnih oiju. Osetio je kako mu se desna ruka kree prema nou za pojasom. Vlastiti tok misli postao mu je udan, isprekidan. Bio je lutka kojom su upravljali konci sputeni iz te grozne korone. Pokretao se na tue komande, prema tuim eljama. Konci su mu pomicali ruke, noge, vilice. kriputavi zvuci dopirali su mu iz ustiju, zastraujua buka koja se ponavljala... "Hrrak! Hrrak! Hrrak!" No se podie na udarac. U tom trenutku on zgrabi vlastiti glas i s velikim naporom uoblii kriputave rei: "Beite! Mladi Gospodaru, beite!" "Neemo beati", ree Pol. "Otii emo dostojanstveno. Uiniemo ono to se mora." Golini miii se ukoie. On se strese i zaklati. "...to se mora!" Rei se zakotrljae njegovim umom kao velika riba koja je izbila na povrinu. "...to se mora!" Ahhh, to kao da je rekao stari Vojvoda, Polov deda. U mladom gospodaru ima neeg to je nasledio od tog starca. "...to se mora!" Rei poee da se odmotavaju u golinoj svesti. Oseanje da ivi dva ivota u isto vreme preplavi mu um: Hajt/Ajdaho/Hajt/ Ajdaho... Postao je nepokretni lanac relativnog postojanja, jedini, sam. Stara seanja nahrupie mu iz zaborava. Lako ih je razabrao, a zatim prilagodio novom razumevanju, udarivi tako temelje nastanka jedne nove svesti. Nova osoba postigla je privremeni oblik unutarnje tiranije. Sinteza ooveenja i dalje je bila optereena potencijalnim neredom, ali dogaaji su ga naterali da se provizorno dovede u red. Bio je potreban mladom gospodaru. I tada se dogodilo. Dokuio je sebe kao Dankana Ajdaha, seajui se svega o Hajtu kao da je to bilo potajno uskladiteno u njemu i aktivirano pomou plamteih katalizatora. Korona se rastoila. Uspeo je da se otrgne prinudi koju su mu nametnuli Tleilaksi.

"Ostani u mojoj blizini, Dankane", ree Pol. "Morau da se oslonim na tebe u mnogim stvarima." Poto je Ajdaho ostao da stoji kao u transu, Pol ga ponovo pozva: "Dankane!" "Da, ja sam Dankan." "Naravno da jesi! Ovo je bio trenutak u kome si se vratio. Sad emo ui unutra." Ajdaho uhvati korak za Polom. Bilo je to kao u stara vremena, ali i razliito. Sada, kada se oslobodio Tleilaksa, mogao je da ceni ono to su mu dali. Zensuni obuenost omoguavala mu je da prebrodi potres izazvan dogaajima. Obrazovanje mentata stvaralo je protivteu. Otklonio je sav strah, kada je saznao njegov izvor. Celokupna svest bila mu je sada prijemivo okrenuta prema svetu, ispunjena jedino beskrajnim uenjem: bio je mrtav, a sada je iv. "Gospodine", ree Fedajkin Tandis, kada su mu se pribliili, "ena, Lihna, kae da mora da vas vidi. Rekao sam joj da saeka." "Hvala", ree Pol. "Poroaj..." "Razgovarao sam sa lekarima", ree Tandis, prikljuivi im se u hodu. "Kau da imate dvoje dece; iva su i zdrava." "Dvoje?" spotaknu se Pol, uhvativi se u poslednji as za Ajdahovu ruku. "Deaka i devojicu", ree Tandis. "Video sam ih svojim oima. Prave slobodnjake bebe." "Kako... kako je umrla?" proaputa Pol. "Gospodaru moj?" Tandis se primae. "ani?" ree Pol. "Pri poroaju, Gospodaru moj", nakalja se Tandis. "Kau da joj se telo isuilo zbog brzine kojom se poroaj odvijao. Ne razumem ta to znai, ali tako su rekli." "Vodi me k njoj", proaputa Pol. "Gospodaru moj?" "Vodi me k njoj!" "Tamo i idemo, moj Gospodaru." Tandis se ponovo sagnu blie Polu. "Zato va gola nosi isukan no?" "Dankane, skloni no", ree Pol. "Vreme za nasilje je prolo." Dok je govorio, Pol se oseao blii zvuku svoga glasa nego mehanizmu koji ga je proizveo. Dve bebe! Vizija je govorila samo o jednoj. Pa ipak, ovi trenuci su minuli zajedno sa vizijom. Ovde je bio neko ko je oseao bol i bes. Neko. Vlastita svest nalazila mu se u procepu jednog groznog rvnja, ponavljajui njegov ivot seanja. Dve bebe? Ponovo se spotakao. ani, ani, pomisli on. Nije bilo drugog naina. ani, voljena, veruj mi da je ova smrt bila bra za tebe... i blaa. Drali bi nau decu kao taoce, izlagali te u kavezu i jami za robove, svaljivali na tebe krivicu za moju smrt. Ovako, unitili smo ih i spasli nau decu. Decu? Jo jednom se spotakao. Neki buni mete oglasi se u peini ispred njih. Postajao je sve glasniji, upravo onako kako se seao da e biti. Da, to je bilo ustrojstvo, neumoljivo ustrojstvo, ak i sa dvoje dece. ani je mrtva, rekao je u sebi.

U nekom dalekom trenutku prolosti koji je delio sa ostalima, ova budunost se spustila u njega. Progonila ga je i strovalila u ponor ije su strane postajale sve suenije. Mogao je da oseti kako se sklapaju nad njim. Tako se vizija odvijala. ani je mrtva. Trebalo bi da se prepustim bolu. Ali vizija nije tekla u tom pravcu. "Da li su pozvali Aliju?" zapita. "Ona je sa aninim prijateljima", ree Tandis. Pol oseti kako se gomila povlai da bi ga propustila. Njihova tiina kretala se pred njim poput talasa. Buni mete poeo je da zamire. Oseanja navree u sieu. eleo je da ukloni ljude iz svoje vizije, ali to je bilo nemogue. Svako lice koje ga je pratilo pogledom nosilo je svoje obeleje. Njihova radoznalost bila je nemilosrdna. Saoseala su, dodue, sa njim, ali su zraila i okrutnou u koju kao da su sasvim ogrezla. Posmatrala su kako artikulisano postaje nemuto, a mudro bezumno. Zar se klovn ne obraa uvek okrutnosti? Ovo je vie liilo na umiranje nego na raanje. Dua mu je udela za odmorom, ali vizija ga je i dalje pokretala. Samo jo malo, rekao je sebi. Tik pred njim zjapila je crna, viziji nedostupna tmina. Bol i krivica otrgli su to mesto iz okrilja vizije - mesto gde je mesec pao. Sapleo se stupajui u njega i sigurno bi pao da ga Ajdaho nije snano epao za ruku; vrstina ovog stiska odavala je beumno sauee u njegovom bolu. "Stigli smo", ree Tandis. "Polako, Gospodaru", ree Ajdaho, pomaui mu da pree preko praga. Zastori okrznue Pola po licu. Narednog trenutka, Ajdaho ga zaustavi i Pol postade svestan sobe, njenog odbleska na svojim obrazima i uima. Bila je to prostorija sa zidovima od stena koje su prekrivale velike zastirke. "Gde je ani?" proaputa Pol. Odgovorio mu je Harin glas: "Evo ovde, Usule." Teko je uzdahnuo. Bojao se da su joj telo ve odneli u destileriju gde Slobodnjaci prikupljaju vodu mrtvih za potrebe plemena. Da li je i vizija ila tim putem? Oseao se naputenim u svom slepilu. "A deca?" upita Pol. "I ona su ovde, Gospodaru moj", ree Ajdaho. "Dobio si divne blizance, Usule", ree Hara, "deaka i devojicu. Vidi? Ovde su u jaslama." Dva deteta, pomisli Pol zaueno. U viziji je video samo kerku. Oslobodio se Ajdahove ruke i krenuo prema mestu odakle je Hara govorila, dok se nije sapleo o neto vrsto. A onda je stao rukama da istrauje predmet: metastakleni oblik jasala. Neko ga je uhvatio za levu ruku. "Usule?" Bila je to Hara. Uputila mu je aku na pravo mesto u jaslama. Osetio je pod dodirom veoma meko telo. Bilo je tako toplo! Mogao je da napipa rebra, disanje. "To ti je sin", proaputa Hara. Pomerila mu je ruku. "A ovo ti je ker." Ona mu stisnu aku. "Usule, jesi li sada stvarno slep?" Znao je na ta misli. Slepac mora biti naputen u pustinji. Slobodnjaka plemena ne optereuju se suvinim teretom. "Odvedi me do ani", ree Pol, prelazei preko njenog pitanja.

Hara ga okrenu i povede levo. Pol je poeo da se saivljava sa injenicom da je ani mrtva. Zauzeo je mesto u jednom svetu koji nije eleo, podnosio je telo koje mu nije odgovaralo. Svaki udisaj vazduha tlaio bi mu oseanja. Dvoje dece! Upitao se, nije li krenuo putem gde mu se vizija nikada nee vratiti. Bilo mu je svejedno. "Gde mi je brat?" Bio je to Alijin glas iza njega. uo je njenu uurbanost, njenu neodoljivu prisutnost kada mu je uzela ruku iz Harine. "Moram da razgovaram sa tobom", ree Alija piskutavim glasom. "Samo trenutak", odvrati Pol. "Sada! U pitanju je Lihna." "Znam", ree Pol. "Samo trenutak." "Ti nema ni trenutak vremena!" "Imam ih mnogo." "Ali ne i ani." "Uuti!" naredi on. "ani je mrtva." Pokrio joj je rukom usta kada je poela da se buni. "Nareujem ti da uuti!" Osetio je kako se primirila i sklonio joj ruku s usta. "Opii mi ta vidi", ree on. "Pole!" Pometnja i suze borili su joj se u glasu. "Nije vano", ree on. Nagnao je sebe na unutranji mir, a zatim otvorio oi svoje vizije ovog trenutka. Da - jo je bila tu. anino telo lealo je na postelji od slame u krugu svetlosti. Neko je ispravio nabore na njenoj beloj odori, zategao je, trudei se da prekrije krv od poroaja. Nije vano; nije mogao da odvoji svest od vizije njenog lica: kakvo ogledalo venosti u tim mirnim crtama! Okrenuo se na drugu stranu, ali vizija se okrenula zajedno s njim. Ona je otila... bespovratno. Vazduh, ceo svet, sve je bilo prazno - svuda je vladala praznina. Da li je ovo bila sutina njegove pokore? upitao se. eleo je suze, ali one nee doi. Da li je odve dugo iveo kao Slobodnjak? Ova smrt traila je njegovu vlagu! U blizini, beba je zaplakala i odmah bila umirena. Ovaj zvuk navukao mu je zavesu preko vizije. Pol je dobrodolicom pozdravio tamu. Ovo je jedan drugi svet, pomislio je. Dvoje dece. Najednom mu se javi uspomena na neki izgubljeni proroki trans. Pokuao je da ponovo uhvati bezvremeno irenje uma izazvano melanom, ali svest mu nije uspela toliko da se prostre. Nikakav blesak budunosti nije stigao do njegove nove svesti. Oseao je da odbacuje budunost - svaku budunost. "Zbogom, moja Sihaja", proaputa on. Alijin glas, grub i odluan, javi se negde iza njega. "Dovela sam Lihnu!" Pol se okrenu. "To nije Lihna", ree. "To je Lice-Igra. Lihna je mrtva." "uj ga ipak ta ima da ti kae", ree Alija. Polako, Pol se okrenu u pravcu sestrinog glasa. "Ne iznenauje me to si iv, Atreidu." Glas je bio slian Lihninom, ali sa izvesnim odstupanjem, kao da onaj koji je govorio koristei devojine glasne ice, ne vodi vie pri tom rauna o njihovom pomnom kontrolisanju. Pola je pogodio udan prizvuk iskrenosti u tom glasu.

"Nisi iznenaen?" upita Pol. "Ja sam Nebeska Pria, Tleilaks iz reda Lice-Igraa, i eleo bih da saznam neto pre nego to ponemo da se pogaamo. Je li to to vidim iza tebe gola ili Dankan Ajdaho?" "Dankan Ajdaho", odgovori Pol. "I ja neu da se pogaam s tobom." "Mislim da hoe", odvrati Nebeska Pria. "Dankane", ree Pol, obrativi mu se preko ramena, "da li bi ubio Tleilaksa ako to zatraim od tebe?" "Da, moj Gospodaru." U Ajdahovom glasu oseao se prigueni bes ratnika. "Stani!" ree Alija. "Ne zna ta odbija." "Znam", ree Pol. "Znai, ovo je odista atreidski Dankan Ajdaho", ree Nebeska Pria. "Pronali smo polugu! Gola moe da povrati vlastitu prolost." Pol zau korake. Neko je proao s njegove leve strane. Sada se glas Nebeske Prie zauo iza njega. "Da li se sea svoje prolosti, Dankane?" "Svega. Od detinjstva pa nadalje. ak se seam i tebe pokraj tanka kada su me izvadili iz njega", ree Ajdaho. "Divno", uzvrati Nebeska Pria. "Divno." Pol zau kako se glas ponovo kree. Potrebna mi je vizija, pomisli on. Tama ga je osujeivala. Benegeseritska obuenost upozorila ga je na zastraujuu pretnju koju je otelovljavao Nebeska Pria, ali stvorenje je i dalje bilo samo glas, samo prisenak pokreta, potpuno izvan njegovog domaaja. "Da li su ovo bebe Atreida?" upita Nebeska Pria. "Hara!" povika Pol. "Oteraj ga odavde!" "Ostanite gde ste!" prodra se Nebeska Pria. "Svi! Upozoravam vas, Lice-Igra moe da se kree bre nego to i mislite. Moj no moe da uzme oba ta ivota pre no to stignete da me dotaknete." Pol oseti kako ga je neko uhvatio za desnu ruku i okrenuo na desno. "Ne prenagljuj, Alija", ree Nebeska Pria. "Ja sam pogreila", prodahta Alija. "Ja sam pogreila." "Atreidu", ree Nebeska Pria, "hoemo li da se pogaamo?" Pol zau iza sebe usamljenu promuklu psovku. Grlo mu se steglo od sputane nasilnosti u Ajdahovom glasu. Ajdaho ne sme da napravi glupost! Nebeska Pria bi ubio bebe! "Za pogaanje je potrebno imati neto za prodaju", ree Nebeska Pria. "Zar nije tako, Atreidu? eli li da dobije ani natrag? U stanju smo da ti je povratimo. Gola, Atreidu. Gola koji se svega sea! Ali moramo da pourimo. Pozovi prijatelje da donesu krioloki tank za uvanje tela." Jo jednom da zaujem anin glas, pomisli Pol. Da je osetim pored sebe. Ahhh, zato su mi dali Ajdaha kao golu, da bih otkrio koliko je obnovljeno bie slino originalu. A sada i potpuna obnova... ali po cenu koju oni odrede. Postao bih orue Tleilaksa za sva vremena. I ani... doivela bi istu sudbinu zbog pretnje kojoj su izloena naa deca, ponovo bi bila upletena u zaveru Kvizarata... "Kakvim biste se pritiscima koristili kada biste ani povratili pamenje?" upita Pol, borei se da mu glas ostane miran. "Da li biste je uslovili da ubije jedno od svoje dece?" "Koristimo se svim pritiscima koji su nam potrebni", ree Nebeska Pria. "ta si

odluio, Atreidu?" "Alija", ree Pol, "pogaaj se s ovom stvari. Ne mogu da se pogaam s neim to ne vidim." "Mudar izbor", oglasi se Nebeska Pria. "Dobro, Alija, ta mi nudi u ime svoga brata?" Pol spusti glavu, nastojei da uspostavi potpuni mir u sebi. Upravo tog trenutka, u magnovenju je spazio neto - neto to je bilo slino viziji... ali ipak stvarno! Oseao je oi! Njihov ugao gledanja bio je, dodue, udan i one su grozniavo arale unaokolo, oigledno traei neto. Tu! No mu se iznenada pojavi u vidnom polju. Jedva obuzdavi dah od iznenaenja, Pol istog trena prepoznade taku gledita. Video je ono to se nalazilo u vidokrugu jednog od njegovih blizanaca! Gledao je no u ruci Nebeske Prie iz perspektive kolevke! Svetlucao je na razdaljini od svega nekoliko centimetara od njega. Da - a osim toga mogao je da vidi i samoga sebe na drugom kraju sobe, sputene glave, kako nepomino stoji poput kakvog bezopasnog stvorenja na koje niko ne obraa panju. "Za poetak, moete da nam dodelite sve svoje CHOAM posede", predloi Nebeska Pria. "Sve?" usprotivi se Alija. "Sve." Posmatrajui sebe oima iz kolevke, Pol izvue kris no iz korica za pojasom. Ovaj pokret izazva u njemu udno oseanje dvojnosti. Stao je da premerava udaljenost, ugao. Drugu priliku nee imati. Pripremao je telo na nain Bene Geserita, sav u jednom gru, potpuno usredsreen na taj odsudan potez. Bila je to krajna koncentracija koja je nalagala da mu svi miii budu uravnoteeni i u savreno skladnom dejstvu. Kris-no izlete iz njegove ruke. Sevnuo je mutnom mlenom svetlou i nepogreivo se zario u desno oko Nebeske Prie, od ega je glava Lice-Igraa poletela unazad. Nebeska Pria podie obe ruke i zatetura se prema zidu iza sebe. Odbaeni no iz njegove ruke resko zazvua pri udaru o tavanicu, a zatim pade na pod. Nebeska pria se odbi od zida i skljoka licem prema podu, mrtav pre nego to ga je dodirnuo. I dalje se koristei oima iz kolevke, Pol je posmatrao kako se lica prisutna u sobi okreu prema njegovoj slepoj prilici, sa zaprepaenim izrazima. Trenutak potom, Alija pohita prema kolevki, nadvi se nad nju i zakloni mu pogld. "Oh, spasena su", ree Alija, "Spasena su." "Moj Gospodaru", proapta Ajdaho. "Da li je i to bio deo vae vizije?" "Ne." On odmahnu rukom prema Ajdahu. "Pusti sad to." "Oprosti mi, Pole", ree Alija. "Ali kada je to stvorenje reklo da mogu da... oive..." "Postoje cene koje jedan Atrid ne moe da plati", ree Pol. "I sama to zna." "Znam", ree ona uzdahnuvi. "Ali bila sam u iskuenju..." "Ko nije?" upita Pol. Okrenuo se od njih, napipao put do zida, oslonio se o njega i pokuao da shvati ta je to uinio. Kako? Kako? Oi u kolevk! Osetio je da balansira na ivici stranog otkrovenja. "Moje oi, oe." Predstave rei zasvetlucae pred njegovim slepim oima. "Moj sin!" proaputa Pol, odve tiho da bi ga neko mogao uti. "Ti si... svestan." "Da, oe. Pogledaj!"

Pol se osloni o zid obuzet iznenadnom plimom vrtoglavice. Oseao se iznuren i isuen. Vlastiti ivot promakao mu je pred njim. Video je svog oca. On sGm je bio svoj otac. I deda, i pradedovi. Svest mu je vrtoglavo hitala kroz dugaak palir mukih predaka. "Kako?" upita on tiho. Slabane predstave rei pojavie se, zatim stadoe da blede i najzad zgasnue, kao da je naprezanje postalo preveliko. Pol obrisa pljuvaku sa uglova usana. Setio se Alijinog buenja u utrobi gospe Desike. Ali ovoga puta nije bila u pitanju Voda ivota, niti suvie velika doza melana... ili moda jeste? Da li je to bio uzrok anine neutoljive gladi? Ili je, pak, posredi genetski proizvod njegove loze, koga je predvidela asna Majka Gaius Helen Mohijam? Polu se iznenada javi utisak da se nalazi u kolevki i da to Alija njemu gue. Njene ruke su ga umirivale. Video je njeno lice kao neto ogromno iznad sebe. Okrenula ga je tada i on ugleda svog sudruga u kolevci - devojicu koate grae, to je oigledno predstavljalo genetsko naslee itelja pustinje. Glava joj je bila potpuno pokrivena zagasitoriom kosom. Dok ju je posmatrao, ona otvori oi. Te oi! ani je gledala kroz njih... i gospa Desika. Nebrojeno mnotvo zurilo je u njega iz tih oiju. "Pogledajte", ree Alija. "Oni posmatraju jedno drugo." "Bebe ne mogu jasno da vide dok su ovako male", ree Hara. "Ja sam mogla", primeti Alija. Polako, Pol je oseao kako se oslobaa te beskrajne svesti. Vratio se svome zidu plaa i oslonio se o njega. Ajdaho ga blago protrese za ramena. "Moj Gospodaru?" "Neka mi se sin zove Leto prema mom ocu", ree Pol, ispravljajui se. "Na krtenju", ree Hara, "stajau pored vas u svojstvu majine prijateljice i dau mu to ime." "A moja ker", ree Pol, "neka se zove Ganima." "Usule!" primeti Hara, "Ganima je ime zlog znamenja." "Spasilo ti je ivot", ree Pol. "Zar je vano to ti se Alija podsmevala tim imenom? Moja ker je Ganima, ratni plen." On zau tog asa iza sebe kripu tokova - to je znailo da se uklanja postelja sa aninim telom. Istog trenutka poe napev koji je pratio Obred Vode. "Hal jaum!" ree Hara. "Sada moram da poem ako elim da prisustvujem celoj istini i da budem pored moje prijateljice poslednji put. Njena voda pripada plemenu." "Njena voda pripada plemenu", promrmlja Pol, uvi Haru kako odlazi. Ispruio je ruku i napipao Ajdahov rukav. "Odvedi me u moje odaje, Dankane." Tek kada je stigao tamo, napetost je malo popustila u njemu. Dolo je vreme da ostane sam. Ali pre nego to je Ajdaho otiao neko se pojavio na vratima. "Gospodaru!" Bio je to Bijaz, koji ga je pozvao sa praga. "Dankane", ree Pol, "dozvoli mu da se priblii za dva koraka. Ubij ga ako krene dalje." "Ajah", ree Ajdaho. "Je li to Dankan?" upita Bijaz. "Pravi Dankan Ajdaho?" "Jeste", uzvrati Ajdaho. "Seam se." "Onda je plan Nebeske Prie uspeo!"

"Nebeska Pria je mrtav", ree Pol. "Ali ja nisam, ba kao ni plan", ree Bijaz. "Tako mi tanka u kome sam stvoren! Dakle, mogue je. Saznau svoje prolosti - sve. Potreban je samo odgovarajui okida." "Okida?" upita Pol. "Prinuda da te ubijem", ree Ajdaho besnim glasom. "Mentatski proraun: otkrili su da ja na tebe gledam kao na sina koga nikada nisam imao. Pravi Dankan Ajdaho bi pre ovladao golinim telom nego to bi te ubio. Ali... to je moglo da se izjalovi. Reci mi, kepee, da je va plan propao i da sam ga ubio, ta bi se onda dogodilo?" "Oh... tada bismo se pogaali sa sestrom da spase brata. Ali ovako je bolje." Pol duboko uzdahnu. Mogao je da uje alopojke kako zamiru niz poslednje prolaze na putu prema dubokim odajama za destilaciju. "Jo nije kasno, moj Gospodaru", ree Bijaz. "elite li da vam se draga vrati? Moemo je povratiti za vas. Kao golu, dodue, ali sada smo saznali kako da izvedemo potpuno obnavljanje. Da pozovemo sluge sa kriolokim tankom, da sauvamo telo vae voljene..." Sada je ve bilo znatno tee, shvati Pol. Iscrpeo je svu snagu pri prvom kuanju kome su ga podvrgli Tleilaksi. Sve je, meutim, bilo uzalud. Da jo jednom oseti aninu prisutnost... "Uutkaj ga", ree Pol Ajdahu, posluivi se atreidskim ratnikim jezikom. uo je kako je Ajdaho krenuo prema vratima. "Gospodaru!" zavapi Bijaz. "Ako me voli", ree Pol, i dalje na ratnikom jeziku, "uini mi tu uslugu: ubij ga pre nego to podlegnem!" "Neeeeee..." kriknu Bijaz. Zvuk je naglo zamro u prestravljenom ropcu. "Zavrio sam s njim", ree Ajdaho. Pol pognu glavu, oslukujui. Vie nije mogao da uje naricanje. Na um mu pade drevni obred Slobodnjaka koji se upravo odvijao duboko u nedrima siea, daleko dole u odaji gde su se nalazile destilerije za mrtve i gde je pleme uzimalo natrag svoju vodu. "Nije bilo izbora", ree Pol. "Ti to razume, Dankane?" "Razumem." "Postoje stvari koje niko ne moe da podnese. Upleo sam se u sve mogue budunosti koje sam mogao da oblikujem sve dok, na kraju, one nisu oblikovale mene." "Moj Gospodaru, ne bi trebalo..." "Postoje problemi u ovoj vaseljeni na koje nema odgovora", ree Pol. "Nita. Nita se ne moe uiniti." Dok je govorio, oseao je kako se kidaju njegove veze sa vizijom. Um mu je ustuknuo, uplaen beskonanim mogunostima. Izgubljena vizija postala mu je slina vetru, koji duva u svim pravcima.

24.

Za Muad'Diba kaemo da je otiao na put u zemlju u kojoj hodamo ne ostavljajui tragove. Preambula u 'Kvizaratsku veru' Rov pun vode predstavljao je poslednji bedem pred peskom i krajnju granicu nasada siekog imanja. Posle njega je dolazio kameni most, a zatim se pod Ajdahovim stopalima rasprostrla otvorena pustinja. Pobre Sie Tabra dominiralo je nonim nebom iza njega. Svetlost oba meseca zamrzla mu je visoke rubove. Vonjak se prostirao gotovo do same vode. Ajdaho je zastao na ivici pustinje i zagledao se unazad, u rascvetale grane koje su se nadnosile nad utihlom vodom; odsjaj i stvarnost - etiri meseca. Oseao je masnou pustinjskog odela na svojoj koi. Vlani mirisi kremena nadraivali su mu nozdrve i pored filtera kroz koje su prolazili. ulo se zloudno cerekanje vetra kroz kronje vonjaka. Oslukivao je none zvuke. Kangaro mievi oglaavali su se iz trave nedaleko od vode; jednolino graktanje sokola odjekivalo je meu senkama kamene grbine; iz otvorene pustinje dopiralo je vetrom razvejano itanje peanih vodopada. Ajdaho se okrenu u pravcu ovog poslednjeg zvuka. Nije mogao da primeti nikakav pokret tamo napolju, meu zidinama obasjanim meseinom. Tandis je dovde dopratio Pola, a zatim se vratio da saopti ta je uinio. Pol je nastavio put u pustinju - poput Slobodnjaka. "Bio je slep - odista slep", rekao je Tandis, kao da je to sve objanjavalo. "Pre toga, imao je viziju o kojoj nam je priao... ali..." Sleganje ramenima. Slepi Slobodnjak je naputen u pustinji. Muad'Dib je bio Car, ali i Slobodnjak. Nije li se pobrinuo da mu Slobodnjaci paze i podiu decu? Bio je Slobodnjak. Ovo je pustinja skeleta, zakljuio je Ajdaho. Ivice stena, obasjane srebrnastom meseinom, trale su iz peska; iza njih, poinjale su dine. Nije trebalo da ga ostavim samog, ni za trenutak, pomisli Ajdaho. Znao sam ta je naumio. "Rekao mi je da budunosti vie nije potrebno njegovo fiziko prisustvo", izvestio je Tandis. "Kada se udaljio od mene, jo jednom me je pozvao. 'Sada sam slobodan' - bile su njegove rei." Proklete da su! pomisli Ajdaho. Slobodnjaci su odbili da poalju toptere ili bilo kakva vozila u potragu. Spasavanje se kosilo sa njihovim drevnim obiajima. "Nai e se crv za Muad'Diba", govorili su. I poeli su da pevaju za one preputene pustinji, one ija je voda namenjena ai-Huludu. "Majko peska, oe Vremena, zaetku ivota, pomozite mu na njegovom putu." Ajdaho sede na ravnu stenu i zagleda se u pustinju. No u njoj bila je ispunjena prikrivenim oblijima. Nije postojao nain da se pouzdano utvrdi kuda je Pol otiao. "Sada sam slobodan." Ajdaho glasno izgovori te rei, iznenaen zvukom sopstvenog glasa. Pustio je da mu neko vreme misli lutaju, priseajui se dana kada je malog Pola poveo na riblju pijacu na

Kaladanu; odraz sunca zaslepljujue je igrao na povrini vode, a mrtva bogatstva mora bila su izloena na prodaju. Ajdaho se seao Gurni Haleka koji im je svirao na balisetu zadovoljstva, smeha. Ritmovi su mu dobovali u svesti, vodei mu um kao sunja niz kanale upamenih radosti. Gurni Halek. Gurni bi njega okrivio za ovu tragediju. Muzika seanja je utihla. Prisetio se Polovih rei: 'Postoje problemi u ovoj vaseljeni na koje nema odgovora.' Ajdaho poe da razmilja o nainu na koji e Pol umreti tamo napolju, u pustinji. Brzo, tako to e ga ubiti crv? Polako, na suncu? Neki od Slobodnjaka u sieu rekli su da Muad'Dib nikada nee umreti, jer je stupio u ruh-svet gde postoje sve mogue budunosti, da e nadalje biti prisutan u alam al-mitalu, lutajui tamo do beskonanosti ak i kada njegovo telo prestane da bivstvuje. On e umreti, a ja ne mogu to da spreim, pomisli Ajdaho. Poeo je da shvata kako postoji izvesna prezriva otmenost u umiranju bez ikakvog traga - bez ostataka, iega, imajui pri tom celu planetu za grobnicu. Mentate, odgonetni se, pomisli on. Rei izbie na povrinu njegovog seanja - obredne rei jednog porunika iz redova Fedajkina, prilikom postavljanja strae koja e paziti na Muad'Dibovu decu: 'To e biti sveta dunost svakog oficira koji je u slubi...' Kaipernost i nadmenost ovog vladinog argona izazvae bes u njemu. On je oarao Slobodnjake. U stvari, oarao svakoga. Jedan ovek, jedan veliki ovek, umire tamo napolju, a taj argon je i dalje bio sam sebi svrha... ta se dogodilo, upita se on, sa svim onim jasnim znaenjima koja nisu ostavljala mesta ni za kakve besmislice? Negde, u nekom izgubljenom negde koje je Carstvo stvorilo, ona su bila zazidana, zapeaena, kako ih neko ne bi sluajno ponovo otkrio. Um je poeo da mu traga za reenjima na mentatski nain. Tu je svetlela lua znanja i mudrosti - poput kose Lorelaj koja svojim sjajem neodoljivo mami raspevane mornare... mami ih u smaragdne peine... Najednom, Ajdaho se tre iz katatonikog zaborava. Tako je! pomisli on. Radije u ieznuti u samome sebi nego to u se suoiti sa vlastitom pogrekom! Taj trenutak, u kome je gotovo potonuo u sebe, ostade mu urezan u pamenje. Izuavajui ga, osetio je kako mu se ivot iri do krajnjih granica postojanja vaseljene. Stvarno telo lealo je zgusnuto, konano, u svojoj smaragdnoj peini svesti, ali mu je zato bie steklo beskonani ivot. Ajdaho ustade, oseajui da ga je pustinja proistila. Noen vetrom, pesak je poeo da kripi i da se taloi po listovima vonjaka iza njega. U nonom vazduhu oseao se suv i neprijatan miris praine. Odora mu se pod iznenadnim naletima vetra priljubljivala uz telo. Negde daleko u otvorenoj pustinji, shvatio je Ajdaho, besnela je majka oluja, podiui vrtloge uskovitlane praine estoko i buno - dinovski crv od peska dovoljno snaan da odvaja meso od kostiju. Sjedinie se s pustinjom, pomisli Ajdaho. Pustinja e ga ispuniti. Ova Zensuni misao potekla je njegovim umom poput bistre vode. Znao je da e Pol,

tamo napolju, nastaviti da ide napred. Jedan Atreid nee se potpuno predati sudbini ak ni kada je sasvim svestan njene neumitnosti. Tog asa, Ajdahu se javi proroanstvo u kome je video da e ljudi budunosti govoriti o Polu reima koje su u bliskoj vezi sa morima. Uprkos ivotu provedenom u praini i dalje e ga pratiti voda. 'Njegovo telo je potonulo', govorie, 'ali on je nastavio da pliva.' Iza Ajdaha, jedan ovek se nakalja. Ajdaho se okrenu i primeti Stilgara kako stoji na mostu preko kanata. "Nee biti pronaen", ree Stilgar. "Pa ipak, svi ljudi e ga pronai." "Pustinja ga uzima - i obogotvoruje ga", ree Ajdaho. "On je ovde ipak bio uljez. Doneo je na ovu planetu nepoznatu hemikaliju - vodu." "Pustinja namee svoj vlastiti ritam", ree Stilgar. "Pozdravili smo ga dobrodolicom, nazvali ga naim Mahdijem, naim Muad'Dibom, i dali mu tajno ime Osnova Stuba: Usul." "Stile, on nije bio roeni Slobodnjak." "To ne menja injenicu da smo ga mi prihvatili... prihvatili zauvek." Stilgar spusti ruku na Ajdahovo rame. "Svi ljudi su uljezi, stari prijatelju." "Ima duboke misli, Stile." "Da, duboke. U stanju sam da vidim kakav haos stvaramo u vaseljeni naim migracijama. Muad'Dib nam je dao neto to nije haotino. Ljudi e se seati njegovog Dihada bar po tome." "On se nee predati pustinji", ree Ajdaho. "Slep je, ali se nee predati. On je ovek od asti i naela. Dobio je vaspitanje Atreida." "I vodu e mu upiti pesak", ree Stilgar. "Doi." On blago povue Ajdaha za ruku. "Alija se vratila i pita za tebe." "Bila je s tobom u Sie Makabu?" "Da - pomogla je da se dovedu u red jogunasti Naibi. Ona sada izvravaju njena nareenja... kao i ja, uostalom." "Kakva nareenja?" "Naredila je da se pogube izdajnici." "Oh!" Ajdaho potisnu plimu vrtoglavice koja ga je obuzela kada je pogledao uvis prema pobru. "Koji izdajnici?" "Esnafljanin, asna Majka Mohijam, Korba... i jo nekolicina drugih." "Pogubili ste asnu Majku?" "Ja sam je pogubio. Muad'Dib je ostavio poruku da se to ne uini." Stresao se. "Ali nisam ga posluao, kao to je Alija i pretpostavljala." Ajdaho se ponovo zagleda u pustinju, oseajui kako se utelovljuje, postaje jedna osoba sposobna da sagleda ustrojstvo onoga to je Pol stvorio. Strategija prosuivanja, tako su je Atreidi nazvali u svojim vaspitakim prirunicima. Ljudi su podreeni vladi, ali oni nad kojima se vlada utiu na vladare. Imaju li podanici bilo kakvu predstavu o tome, upita se on, ta su pomogli da nastane ovde. "Alija..." ree Stilgar, proistivi grlo. Videlo se da mu je nezgodno. "Potrebno joj je tvoje prisustvo radi utehe." "Ali ona je vlada", promrmlja Ajdaho. "Ne, ve samo namesnik."

"Srea ne bira put, kao to je njen otac esto govorio", ree Ajdaho sebi u bradu. "Nagodili smo se s budunou", ree Stilgar. "Hoe li poi sada? Potreban si nam tamo." Ponovo se videlo da mu je nezgodno. "Ona je... sva rastrojena. as vie protiv brata, as ga oplakuje." "Odmah", obea Ajdaho. uo je Stilgara kako odlazi, ostavi licem okrenut prema sve jaem vetru i putajui da mu se zrnca peska odbijaju o pustinjsko odelo. Njegova mentatska svest stade da projektuje karakteristina ustrojstva u budunost. Mogunosti su ga zasenile. Pol je pokrenuo uskovitlani vrtlog koga vie nita nije moglo da zaustavi. Bene Tleilaksi i Esnaf precenili su svoje moi i izgubili, potpuno naruivi vlastiti ugled. Kvizarat je bio uzdrman izdajom Korbe i jo nekolicine glaveina. A Polov poslednji dobrovoljni in, krajnje prihvatanje njihovih obiaja, obezbedilo mu je odanost Slobodnjaka - njemu i njegovoj kui. On je sada zauvek bio jedan od njih. "Pol je otiao!" zamuca Alija. Popela se do mosta na kome je stajao Ajdaho gotovo neujno i stala uz njega. "Bio je budala, Dankane!" "Ne govori tako!" obrecnu se on. "Cela vaseljena e rei isto jo za mnogo ivota", ree ona. "Zato, za ljubav neba?" "Za ljubav moga brata, a ne neba." Zensuni sagledavanje rairilo mu se kroz svest. Mogao je da oseti da ona nije imala viziju - zapravo, nijednu od anine smrti. "Ima na umu udnu ljubav", ree on. "Ljubav? Dankane, trebalo je samo da skrene s puta! ta mari to bi se cela vaseljena strovalila iza njega? On bi bio spasen... a i ani s njim!" "Zato onda... to nije uinio?" "Za ljubav prema nebu", proaputa ona, a zatim dodade glasnije: "Ceo Polov ivot sastojao se iz borbi da izbegne Dihad i obogotvorenje koje mu je ovaj nametnuo. Na kraju ga se i oslobodio. SGm je to izabrao!" "Ah, da - proroanstvo." Ajdaho zaueno zatrese glavom. "ak i anina smrt. Njegov mesec je pao." "Bio je budala, zar ne, Dankane?" Ajdahovo grlo stee se od uzdranog bola. "Takva budala!" zadahta Alija, gubei kontrolu. "On e iveti zauvek, a mi moramo umreti!" "Alija, nemoj..." "To je samo bol", ree ona tihim glasom. "Samo bol. Zna li ta moram da uinim za njega? Moram da potedim ivot princeze Irulan. Njen ivot! Trebalo bi da je uje kako ga oplakuje. Jeca, daje vlagu mrtvome; zaklinje se da ga je volela, a zna da nije. Grdi Sestrinstvo, govori kako e svoj ivot posvetiti vaspitanju Polove dece." "Veruje joj?" "Zaudara poverenjem!" "Ah", promrmlja Ajdaho. Krajnje ustrojstvo raspadalo mu se u svesti poput crtea na tkanini. Poslednji korak predstavljalo je dezertiranje princeze Irulan. Ono je ostavljalo Bene Geserit bez oruja protiv naslednika Atreida. Alija poe da jeca i osloni se na njega, priljubivi mu lice uz grudi. "Ohhh, Dankane,

Dankane! On je otiao!" Ajdaho joj dodirnu usnama kosu. "Molim te", proaputa. Osetio je kako se njen bol mea sa njegovim kao to se dva potoka ulivaju u istu reku. "Potreban si mi, Dankane", zajeca ona. "Voli me!" "Volim te", proaputa on. Ona podie glavu i zagleda se u meseinom oiviene konture njegovog lica. "Znam, Dankane. Ljubav oseti ljubav." Rei joj izazvae drhtaj u njemu, oseanje otuenosti od stare linosti. Doao je ovamo traei jedno, a naao je neto sasvim drugo. Bilo je to kao da se obreo u prostoriji punoj poznatih ljudi, a onda prekasno shvatio da nikog od prisutnih ne poznaje. Ona se odmae od njega i uhvati ga za ruku. "Hoe li poi sa mnom, Dankane?" "Gde god me bude povela", odgovori on. Povela ga je preko kanata u tamu podnoja masiva gde ih je ekala sigurnost.

EPILOG Nema oporog zadaha pogrebne destilerije za Muad'Diba. Niti zvona, ni svetog obreda koji oslobaa um Od pohlepnih senki On je ludi svetac, Zlatni stranac koji e zauvek iveti Na rubu razuma. Uklonite strau i on je tu! Njegov grimizni mir i vladarsko bledilo Banuli su u nau vaseljenu na tkanju proroanstva Sve do domaaja jednog utihlog pogleda Iz ekinjastih zvezdanih dungli; Tajanstveno, pogubno proroanstvo bez oiju, Lahor proricanja, iji glas nikada ne zamire! ai-Hulud oekuje ga na alu Kojim se parovi etaju i zaljubljeno posmatraju U divnoj dosadi ljubavi. On koraa kroz dugaku peinu vremena, Razbacujui ludosti iz svoga sna. 'Golina Himna'