ekolo{ki elektronski magazin

broj 13. februar 2011.

Energetski antagonizmi

StaklenoZvono 1

urednik: Zorica Savi} designed by: Bojan Rankovi} saradnici: Dr- ing. Stevan Veinovi} Prof. dr ing. Radivoje Pe{i} Dr Neboj{a Luki}

Srbiji 2011. je proglaena godinom energetske efikasnosti. U trinaestom broju ija je tema Energetski antagonizmi pokuaemo da Vam predstavimo kompleksnost ove teme i naemo odgovore na niz pitanja koja moraju da se ree kako bi Srbija ostala na putu odrivog razvoja. Ostaje nam da vidimo kako e naa drava da se bori sa nagomilanim problemima na ovom putu, a rezultate emo predstaviti u naim sledeim brojevima. ndustrijske revolucije su postale civilizacijski cilj onda kada je razumni ovek (homo sapiens) prevaziao egzistencijalne probleme. Zablude su se rodile im je poeleo da pobedi prirodu. Ranije zapoeta diskusija o izgadnji nuklearnih elektrana (NE) u Srbiji ili njenoj najblioj okolini ponovo je aktuelna. Izmeu ostalog se u dnevnim listovima izrealo vie autora, iz zemlje i inostranstva, sa brojnim titulama. Zbirno gledajui javila se grupa autora sa tako bledim argumentima da su svoje opredeljenje za ili protiv ustvari sveli na podrku izgradnji NE i svrstali se u nuklearni lobi!

rocenjuje se da je u Srbiji postojei hidropotencijal iskorien sa svega 60 odsto, i to je oigledno ono to je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorienje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najvie Italijane, koji su u tim projektima najdalje otili. Najznaajniji resurs, kada je re o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji oko 900 lokacija na kojima se mogu podii hidroelektrane snage od 100 kilovata do 10 megavata. Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom elektrinom energijom, nivoom energetske efikasnosti iz 70-tih godina prolog veka, prie o tednji i korienju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao, sem reklamerskog za pojedine interesne i politike grupe. Razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u procesu stratekog planiranja energetskog razvoja, raznim povlasticama i subvencijama stimuliu graane i privredu da proizvode i koriste solarne sisteme. to se tie primene solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjae Nemaka, Grka i Austrija. Gde je tu Srbija ? rbija je priu o odrivom razvoju poela pre tri godine kada su mnogi mislili da e ekonomska kriza ugroziti odrivi razvoj i njime treba da se bavi bogati svet. U meuvremenu Francuska je odustala od poreza na emisiju tetnih gasova, a predsednik SAD Barak Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujue zakone u vezi sa ovim pitanjem. Kada bismo hteli da odustanemo od odrivog razvoja ne bismo mogli to da uradimo, ne samo zbog toga to postoji obaveza u procesu evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, ve zato to su teme koje pokrivaju odrivi razvoj veoma vane za

a
p

nalizom strunjaka i volontera tehnikog tima za energetsku efikasnost koji su uestvovali u izradi Lokalnog ekolokog akcionog plana grada Kragujevca, glavni problemi koji utiu na ivotnu sredinu su niska energetska efikasnost zgrada, rad kotlova na ugalj, niska energetska efikasnost saobraaja i industrije kao i nepostojanje ekonomskih preduslova za tednju energije. Planiranim aktivnostima predvieno je stvaranje povoljnog ekonomskog okruenja za tednju energije.\

u s

bolji ivot u Srbiji.

roglaavanjem 2011-te za Godinu umadijskog sela, Grad Kragujevac dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naa sela i ovdanji agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadanjih napora da se sugraanima u ruralnim sredinama pokae kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, ve naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru u selo da jo vie ulae. Godina umadijskog sela bie obeleena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradie se neto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica dobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo podruje Zapadnog Balkana, stvoreni su preduslovi da se bolest besnila iskoreni sa naih podruja. Oralna vakcinacija divljih ivotinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih ivotinja pomou vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, ukljuujui i revakcinaciju planirano je da se za 6 meseci celokupna populacija lisica i drugih divljih ivotinja imunizuje i tako zatiti od besnila. Time e se prekinuti lanac prenoenja virusa sa divljih na domae ivotinje i iskljuiti rizik od obolevanja ljudi.

Ekolo{ki i energijski antagonizmi -------------------------------------- 4

"Zelena struja" iz energetskih bisera ---------------------------------18 Razvoj solarnih sistema u Srbiji ----------------------------------------26 Put odr`ivog razvoja -----------------------------------------------------40 Energetska slika Kragujevca -------------------------------------------56 Godina {umadijskog sela----------------------------------------------70 Besnilo je smrtonosna bolest------------------------------------------78

Nuklearni lobi u

4 StaklenoZvono

Srbiji

Prvi deo:

NUKLEARNE ELEKTRANE U SVETU

Ekoloki i energijski antagonizmi

anije zapoeta diskusija o izgadnji nuklearnih elektrana (NE) u Srbiji ili njenoj najblioj okolini ponovo je aktuelna. Izmeu ostalog se u dnevnim listovima izrealo vie autora, iz zemlje i inostranstva, sa brojnim titulama. Zbirno gledajui javila se grupa autora sa tako bledim argumentima da su svoje opredeljenje za ili protiv ustvari sveli na podrku izgradnji NE i svrstali se u nuklearni lobi! Pognute glave bi trebalo da su ostali takvi autori: kako zagovornici izgradnje, njihovi politiki podstrekai, a isto tako i protivnici izgradnje NE. Izneti argumenti, i za i protiv, su na toliko prozirnoj platformi da njom moe da manipulie svaki ubedljiviji autoritet.

Dr- ing. Stevan Veinovi}

Naa planeta Zemlja nema ni neogranienih ni potpuno obnovljivih rezervi. Ona je vasionski brod ogranienih ivotnih i ekolokih sadraja i kada se zaborave takve injenice dalje diskusije ostaju bez teinih argumenata. Industrijske revolucije su postale civilizacijskim ciljem onda kada je razumni ovek (homo sapiens) prevaziao egzistencijalne probleme. Zablude su se rodile im je poeleo da pobedi prirodu.
StaklenoZvono 5

Prof. dr ing. Radivoje Pe{i}

Ekologija je glas razuma koji opominje na ivot u skladu sa prirodom. U ovom prilogu analiziramo svetske i nacionalne pristupe energetskoj budunosti oveanstva, a posebno buduem pogonu vozila. Koristimo primere iz istorije vozila za podeljenost izmedju ekolokih i energijskih antagonizama. Saimanje vrhunskih znanja i tehnologija pokazuje kako se i najmanje greke u globalnim razmiljanjima lako pretapaju u fundamentalne promaaje. Prvo emo izneti detalje iz godinjeg izvetaja o nuklearnoj industriji u svetu podnetom 2009. godine.
GODINE AKTIVNIH REAKTORA U SVETU

http://www.iaea.org/programmes

Iz toga izvetaja smo za prvu sliku odabrali godine aktivnih nuklearnih energana (kod ukupno 435 aktivna reaktora srednja starost je 1.avgusta 2009. bila 25 godina). Na drugoj slici su date godine onih NE koje su povuene iz upotrebe (na dan 1. avgusta 2009. prosena starost 123 ugaena reaktora je bila 22 godine).

(Prosena starost NE je 25 godina)

(Prosena starost NE je bila 22 godine)

GODINE U MOMENTU ZATVARANJA

6 StaklenoZvono

Ovakvi ozbiljni kompleksi nalau svakodnevno odravanje i bez ikakve poverljivosti redovnu najavu manjih i veih otkaza. Uz ljudski faktor naroito su izazovne tekoe pri promenama reima rada. Ovi dijagrami su ne samo slike eksploatacionog veka upotrebe NE ve odmah i nalog o neodlonom usavravanju i uvoenju novih tehnologija. Nekritiki zagovornici nuklearnog lobija pozitivne strane umnoavaju 2-5 puta.
KOLOVANJE KADROVA U SAD (Planirani broj diplomiranih u 13 oblasti nuklearnih nauka u 2008.)

Broj kolovanih kadrova za ove namene u SAD je na levoj, a na slici desno krizni period u Nemakoj kada praktino nije bilo novih kadrova u nuklearnim naukama.

KADROVSKA KRIZA U NEMAKOJ (Broj diplomiranih na FH-visokim kolama i Uni/TU- tehnikim fakultetima)

Na kraju, iz ove detaljne studije, uzimamo i prognozu uvoenja novih NE tokom narednih 50 godina. Velike zemlje e graditi moderne i velike termo-elektrine komplekse, a male zemlje srazmerno svojim potrebama i finansijskim sredstvima neke tipine NE.

Od ranije su poznate statistike po kojima se bogatstvo, standard i blagodeti ivota mere angaovanom energijom po glavi stanovnika (kod srednjeg stalea od umerenih 4 do rasipnikih 12 kW po osobi).
StaklenoZvono 7

utomobilska industrija sveta direktno i indirektno zapoljava najvie ljudi. Naredni i najvei potroai elektrine struje e biti motorna vozila (u srednjem staleu jedno vozilo po porodici, a u bogatim skoro jedno vozilo na dva lana porodice). Direktan elektro pogon vozila je najomiljenija utopija jer su instalisane snage u vozni park nekoliko puta vee od svih snaga elektrinih centrala. Toliko velika inertnost nije pogodna za nagle promene pa enormno predvianje novih izvora elektrine struje ne mogu sebi da priute ni najbogatije zemlje.
INSTALISANE SNAGE U VOZILIMA SU VIESTRUKO VEE OD SVIH IZVORA ELEKTRINE STRUJE UKUPNI BROJEVI LJUDI NA SVETU I VOZILA SU SVE BLII

Mada se o vozilima i njihovom pogonu sve zna uvek se nerado pokazuju krajnje loi stepeni korisnosti. Najkrae govorei, od 100 % sadraja goriva vozilo na putu koristi u proseku 15 %. Takav nizak uinak se proverava poslednjih 100 godina na preko 800 miliona putnikih vozila (registrovanih prole godine).

tednja i racionalost pri angaovanju svih energenata je ekoloka alternativa opstanku ivota na Planeti zemlji. Tu nismo, ni mi kao automobilski strunjaci, ravnoduni jer mislimo da se formulisanjem i realizacijom boljih projektnih zadataka za nova motorna vozila -po zakonima prirodemoe prepoloviti potronja goriva buduih serijskih vozila. im se pomene ograniene koliine prirodnih izvora fosilnih goriva odmah se javlja nuklearni lobi sa NE kao reenjem. Koliko je to samo problematina perspektiva vidi se iz injenice da dananji vozni park u SAD ima 10-15 puta vee instalisane snage od svih izvora elektrine struje u Americi. Jo treba dodati da budua nemilosrdna potronja elektrine struje ostavlja 20% siromanog stanovnitva sveta bez elektrinog osvetljenja (1,6 milijardi ljudi ni danas nema prikljuak na elektrinu struju, pa je za 2020.g. planirano smanjenje tog broja na 1,2 milijarde).

8 StaklenoZvono

GLOBALNO Z A G R E VA N J E
osle havarija u nuklearnim centralama, u Harisburgu (SAD) i ernobilju (Ukrajina) sredinom 80-tih godina prolog veka, postavilo se pitanje o svrsishodnosti daljeg korienja nuklearne energije. Nuklearni lobi je izvrio zamene tema pa su poele diskusije o tetnosti konanog produkta sagorevanja ugljovodoninih goriva ugljendioksida, CO2. Dobri aci su se setili vedskog fiziara Arheniusa, koji je u 19. veku utvrdio, da ugljendioksid spada u gasove koji izazivaju tzv. efekat staklene bate u zemljinoj atmosferi. Zahvaljujui tom efektu srednja temperatura troposfere nije minus 18C ve +15C, to je utemeljilo ivot na ovoj planeti u obliku koji poznajemo:
SVANTE AUGUST ARRHENIUS (19 FEBRUARy 1859 2 OcTOBER 1927)

Sunevo zraenje osvetljava Zemlju Fotosinteza omoguuje ivot flore i faune Infracrvena toplota opstaje u atmosferi Ovi fenomeni odravaju planetu dovoljno zagrejanom i osiguravaju normalno odvijanje fiziolokih funkcija svih ivih organizama. U svim oblastima nae Zemlje gde vazduh nije vlaan dnevne i none temperature se menjaju od izuzetno toplih u izuzetno hladne- pustinje! Sva organska jedinjenja sadre ugljenik.

OKVIRNI BILANSI SUNEVOG UTIcAJA NA TERMIKO STANJE ZEMLJE SA OBELEENOM ZONOM: GREENHOUSE GAS ABSORPTION -350 W/M2
PRIRODNI EFEKTI KOJI STVARAJU FENOMEN STAKLENE BATE ANTROPOGENI DOPRINOS FENOMENU
STAKLENE BATE= (0.5-1.5)%

StaklenoZvono 9

Politiari preko noi usvajaju kao svetski ekoloki problem globalno zagrevanje nae Planete, uz obrazloenje da to izaziva neprestana emisija ugljendioksida (CO2) iz svih termo energana a posebno iz vozila. Posle bilansiranja ustanovljeno je da su najvei antropogeni izvori CO2 emisije termocentrale (25%), domainstva (23%), industrijska postrojenja (19%), krenje i spaljivanje uma (14%). Prizemni slojevi vazduha se pune teim gasnim i parnim jedinjenjima, a laki gasovi krue ili naputaju atmosferu. Interesantno je da se u diskusijama o antropogenom uticaju na efekat staklene bate vodena para uopte ne spominje (Kjoto protokol pre s vi h). U globalnim razmerama je vodena para (H2O) najvaniji gas sa osobinama Staklene Bate. Samo oko 0.5-1.5 % gasova sa ovim efektom potie iz svih ovekovih aktivnosti. Od toga je priblino jedna polovina CO2 a drugu itd.). Tipian sastav suve atmosfere su azot sa 78%, kiseonik sa 21%, argon oko 1% i gasovi u tragovima sa 0.037680%. Da bi se ostvarila fiktivna uverljivost prelo se sa brojeva u procentima (u zemljinoj atmosferi ima 0,038 % CO2) na jedinice u trocifrenim vrednostima (tj. trenutno u zemljinoj atmosferi ima 380 ppm CO2 delia na milion).
TIPIAN SASTAV SUVE ATMOSFERE (AZOT, KISEONIK, ARGON I GASOVI U TRAGOVIMA)
78.082687%

Mnogo je razumljivije (ne samo politiarima, PR -agentima i novinarima) ako se iznese tvrdnja: da e porast koliine CO2 od 380 na 500 ppm izazvati podizanje prosene temperature na planeti za vie od 2C sa brojnim, uglavnom, katastrofalnim posledicama Porast koncentracije ugljendioksida u atmosferi, kao posledica sagorevanja ugljovodoninih goriva, utie navodno na pojaanje efekta staklene bate i dovodi do klimatskih promena. Tako se ekoloke teme prevode sa relacije u milionitim delovima (a na vasionske posledice!) pa se usput negiraju osnovni zakoni prirode. Dakle, tvrdi se da se tei gasovi bre zagrevaju od lakih. Iz fizike se zna da vodonik trenutno naputa zemljin ambijent, a za njim slede, srazmerno zagrevanju, ostali dvoatomni gasovi (kiseonik i azot). Kao rezultat se prikriva osnovna ivotna istina za ljudske aktivnosti: ekoloke su samo one mere koje se izvode sa najmanjom potronjom kiseonika.

polovinu ine drugi gasovi (CxHy, NxOy, FCKW

LAKI GASOVI KRUE I NAPUTAJU ZEMLJU (POSLE VODONIKA ZAGREJANI KISEONIK I AZOT)

AZOT - N O

KISEONIK O
20.945648% 0.933984%

GASOVI U TRAGOVIMA UKUPNO 0.037680%

UGLJEN DIOKSID - CO

ARGON Ar CO
0.034999%

0.000055%

0.000170%

Kr

0.000114 %

CH

0.000524%

He

0.001818%

Ne

10 StaklenoZvono

Matematiku teoriju o ponaanju nebeskih tela (studirajui pojave za vie od miliona godina) je razradio na naunik Milutin Milankovi. Nebeska tela plove svemirom prostornim elipsoidnim putanjama uz oscilacije oko svojih osa (precesija). Na ovoj slici su ilustrovana dva ekstremna sluaja.
MATEMATIKA TEORIJA MILUTINA MILANKOVIA O PUTANJAMA NEBESKIH TELA

Kada je Zemlja najblia Suncu onda su sva godinja doba topla. Kada je Zemlja najdalja od Sunca onda imamo hladna godinja doba. Pojedina podruja, e zavisno od precesije, imati razliitu izloenost sunevim zracima. Tamo gde zraci padaju pod pravim uglom zagrevanje je vee nego gde su zraci pod kosim uglom. Sudbina Zemlje je analogna sudbini Merkura i Venere, dve Suncu blie planete. Merkur je ostao bez atmosfere, pregrejan je i jedva se okree, dan traje dve nae godine. Na Veneri je vrtlona atmosfera od zaguljivih i otrovnih jedinjenja sa temperaturom povrine preko 4000C. Mesec je, sem u romantinim doivljajima, remetilaki satelit. Sve dalji od zemlje, a vezan za nju, pri tome oboje srljaju ka Suncu. Mesec bei od Zemlje, a u daljoj budunosti e sa nje pobei (ili nestati) ljudi i sav ivi svet. Za detaljnije razumevanje globalnih odnosa moraju se jo jednom prostudirati radovi naeg kosmikog naunika Milutina Milankovia.
StaklenoZvono 11

JEDINO SU U POLITIKOJ EKOLOGIJI ENERGIJE OBNOVLJIVE (SA SVAKIM MANDATOM!)

SVAKA AKTIVNOST OPTEREUJE OKOLINU (SOLARNIM- , TERMO-, NUKLEARNIM-, GEO-, HIDRO-, VETRO-, BIO- POTENcIJALIMA I SLINO)

POIMO OD KONTRA ZADATKA: KAKO DA POVEAMO GLOBALNO ZAGREVANJE? Odgovor je iznenaujue jednostavan. ta god da radimo (poev od ivota!) sve se zavrava zagrevanjem okoline. Postavljanjem sunanih panela direktno remetimo prirodne odnose, zagrevamo sve oko nas, spreavamo refleksiju sunevih zraka u svemir i najdirektnije poveavamo negativne uticaje na okolinu. Kada se samo osvrnemo na planetarnu eru, u kojoj je ovek spoznao ogranienost sveta u kome ivi, onda mu je prva elja bila da proiri svoja stanita. Ve su napravljene medjunarodne svemirske stanice za koje je vie puta utvrdjeno da im najvea opasnost preti od ljudskih otpadaka: oko nae Planete lete oblaci raspadnutih raketa i satelita, plus nebrojeni lutajui kosmiki komadi. Klimatske promene stvaraju po severnim morima lutajue ledene bregove koji su nekada unitili brod Titanik, a sada prete naftim platformama. Ljudske akivnosti ostavljaju trajne posledice na Planetu i njenu okolinu!

Ne postoji ekoloki ivot ve samo ekoloko ponaanje. Ne postoji zelena energija ve samo opravdano angaovanje uz puno ekoloki prihvatljivih postupaka, i tako dalje.

Sa velikim razoaranjem moramo konstatovati da u ljudskoj istoriji nema proizvoda koji se racionalno i opravdano mogu koristi jednog celog ljudskog veka! Radni vek hidrocentrala, termo ili nuklearnih je priblino isti (25-50 godina) uz sofisticirano odravanje, inae su posledice uvek katastrofalne, ako se ne zatvore u pravo vreme.

ta je onda naa obaveza na temu globalnog zagrevanja? Jedan od autora Politikine serije o NE je to saeto iskazao ekolokom zapoveu: NITA SUVINO!

12 StaklenoZvono

EVROPSKE SIROVINSKE ODREDNICE

snovna podela na prirodne i vetake energente ili izvore energije spada u krupne ekoloke zablude. Sve to ovek aktivira prelazi u parazitsko optereenje okoline. Na primeru energije to ovako izgleda. Energija ostvaruje neki rad, i delom propratne fenomene, pa posle u punom iznosu optereuje okolinu. Kada su u pitanju vozila onda pod pojmom uinka podrazumevamo promenu mesta i savlaivanje otpora, prevoz ljudi i roba. Naredno objanjenje je vezano za sadrinu termina otpori. To su vrata Pondorine kutije i optereivanje okoline. Softverski cilj svih prirodnih nauka je proizvod koji minimalno optereuje okolinu. Zakljuak se sam namee i verovatno zato redovno zaboravlja: nema ni istih oblika energije ni proizvoda koji ne optereuju svoju okolinu. Ne samo autori pomenuti tokom ove diskusije ve brojni u pisanim, TV, radio i drugim masovnim medijima direktno zloupotrebljavaju atribute ekoloki ili evropski. Po pravilu se ne potuju zvanini stavovi ili se ne navode izvori za svoje proizvoljne tvrdnje. Zemlja je svemirska letilica organienih materijalnih i energijskih resursa. Na zvaninom EU portalu se direktno govori o trajnosti postojeih rezervi (www.energy.eu). Prema proraunima koje su obavili strunjaci portala, na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne potronje, rezerve pojedinih fosilnih goriva bie potroene vrlo brzo. Prvo e, procenjuje se, nestati nafte - ve kroz manje od etiri decenije, 2047.g. Sledei u redu ugroenih energenata je prirodni gas, ije bi rezerve trebalo da budu potroene 12. novembra 2068. godine u 9.25 ujutru; dok e uglja biti do 19. maja 2140. u 20.05; urana do 23:12 novembra 28, 2144.g. U saoptenju se naglaava da su ovako precizne satnice date da bi se javnosti to dramatinije predstavilo stanje na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i ukazalo na potrebu to hitnijeg prelaska na tednju i racionalno aktiviranje sirovina.

NESTANAK PRIRODNIH GORIVA I SIROVINA (http://www.energy.eu/#headlines)

StaklenoZvono 13

Radi vee ubedljivosti navodi se godina, mesec, dan i as kada e biti potroene rezerve svih vrsta goriva, retkih zemalja i svake vrste sirovina. Na primer, Kina je objavila da prestaje sa izvozom litijuma jer e ga koristiti samo za svoje potrebe. A on sa grupom retkih zemalja uestvuje sa 16 kg u svakom hibridnom vozilu.
REZERVE I POTRONJA KOBALTA I LITIJUMA U SVETU

Reserves of Cobalt and Lithium in kt

Figure 3 : Global reserves of lithium and cobalt (Source : OEKO 2009).

R ARE EARTH > Scandium, Yttrium, Europium, Lanthanum, Cerium, Neodymium, Gadolinium, Praseodymium, Samarium, Promethium, Ytterbium, Terbium, Dysprosium, Holmium, Erbium, Thulium, Lutetium, Uranium, Plutonium, Thorium, Neptunium
Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) From this year, Toyota alone will produce annually one million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold. Praseodymium PIDC: Great prices at all volumes! US-based Chinese rare earth. praseodymium. Encyclopdia Britannica. 2010. Encyclopdia Britannica Online. 19 Feb. 2010 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/473987/praseodymium>. Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) From this year, Toyota alone will produce annually one million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold.

14 StaklenoZvono

Z AKONI PRIRODE

ao najeu strateku greku navodimo zanemarivanje zakona prirode koji se ue tokom fundmentalnog obrazovanja. Baza svih nivoa kolovanja poiva na zakonima prirode po kojima oveku nije dato ni da stvara ni da unitava, ve samo da transformie, materiju i energente. Na Zemlji nema nita povrativo. Ljudska knjiga ivota je tokom istorije civilizacije utvrdila da je genetski kod nasledan i zavistan od ambijenta. ivota ima samo tamo gde ima zelenila. Ljudi, ivotinje i biljke trae istu atmosferu i vodu. Biljke opstaju jedino na plodnom zemljitu, sa dosta mineral i vode.
UGLJENDIOKSID CO STOMATA SUNEVA SVETLOST

HLOROFIL KISEONIK O GLIKOZA C H O

VODA i MINERALI

6[CO + H O]

C H O + 6O

Najjednostavniji dokaz da je neka tvrdnja u skladu sa zakonima prirode je oigledna ponovljivost. Evo primera koji svako od nas moe da testira, a da nikada nije ni uo za termodinamiku niti porast entropije. Ako nam je jedna ruka topla, a druga hladna onda e se njihove temperature izjednaiti kad ih spojimo. Nikada toplija ruka nee biti toplija niti hladna ruka hladnija (iako teorijski moemo da tako neto predpostavimo, naroito kada se radi o emocijama).
StaklenoZvono 15

LITERATURA (1) M.M. Jankovi: Razvoj ekoloke misli u Srbiji, s.146, EKO Centar, Beograd 1995. ISBN-81529-09-9 (2) Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of t he Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport. (3) Eurostat, 2004: NewCronos database (europa.eu.int/ newcronos/) and EurObservER, 2004: energies-renouvelables. org/observ-er/ stat_baro/ eufores/baro161.pdf. (4) European Biodiesel Board: http://www.ebb-eu.org/ (5) COM(97) 599 fi nal: White Paper: Energy for the future renewable sources of energy. (6) Directive 2001/77/EC of the European Parliament and the Council on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market. (6) World agriculture: Towards 2015/2030 An FAO Perspective. Ed. Jelle Bruinsma. Earthscan May 2003, London. (7) Peder Jensen (2003) Scenario Analysis of Consequence of Renewable Energy Policies for Land Area Requirements for Biomass production study for DG JRC/ IPTS. (8) Well-to-wheels analysis of future automotive fuels and powertrains in the European context, JRC, Concawe, Eucar 2004 http://ies.jrc.cec.eu.int/ Download/eh/31 (9) High nature value farmland: Characteristics, trends and policy challenges, UNEP and EEA, EEA Report No 1/2004. (10) Internet References
http://www.iaea.org/programmes http://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/fact-sheets/3mile-isle. html http://www.fahrzeugleichtbau.de/verbundpartner.html http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_ brennstoffzellen_09-03-13.pdf http://www.bmvbs.de/Anlage/original_1092861/ModellregionStuttgart.pdf http://www.inkoop.iao.fraunhofer.de/innovationsnetzwerke/ innovationsnetzwerk-fucar/ http://63.84.90.50/res/shared/pdf/ Auto2020.pdf http://www.energie.ch/themen/industrie/antriebe/ http://www.hybrid-autos.info http://www.electricmotornews.eu/cars/index.html http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_ brennstoffzellen_09-03-13.pdf http://www.zsw-bw.de/topics/batteries.html http://www.bmbf.de/de/11828.php http://www.materialsgate.de/mnews/4571/Batterien +f%C3%BCr+die+Elektroautos+von+morgen.html

Ni bio-sirovine kao hrana ni bio-goriva nisu ekoloki ista. Takva goriva su po sastavu kombinacije ugljovodonika i kiseonika: CxHyOz. Sirovine za dobijanje bio-goriva su celuloza kao vezivna masa u kojoj su vrlo vani minerali. Skupljanjem i preradom biosirovina, a zatim preradom na nekom drugom mestu, u goriva, mi siromaimo mineralnu bazu plodnog zemljita pa ono vremenom postaje neplodno. Hemijske formule: Za drvo CHO Za etil alcohol CHCHOH Za metil alcohol CHOH Za biodizel, CHCOCH i td. Sagorevanjem bio-goriva dobijamo produkte potpunog sagorevanja: CO i HO. Jedino troimo manje kiseonika iz vazduha, za onoliko koliko ga ima u samom bio-gorivu. To je osnovna prednost biogoriva manja potronja kiseonika iz vazduha. Ako ba navijamo onda moemo rei da su bio-goriva delimino obnovljiva i samo delimino ekoloki bolja od nafte, ali i da su oba takva atributa problematina ako pravimo bilanse od poetka! Jo ubedljivija iskustvena spoznaja je da svaka naa aktivnost, pri svakom angaovanju energije (fosilnih goriva, sunca, vetra, vode, geotermalne, biogoriva i iz bilo kakvog vasionskog ili zemaljskog izvora) zavrava grejanjem okoline.

Sledi neporeciva tvrdnja: ne postoji ista energija, ni isto gorivo, ni bilo koja ista ljudska aktivnost. Njih moemo svrstati samo po subjektivnim merilima od korisne, u razliitim gradacija, do nekorisne.

16 StaklenoZvono

POLITIKA EKOLOGIJA
listi raznih tumaenja ekologije (pojam i re u irokoj primeni od 1867.g.) najudnija je politika ekologija. To je manir omiljen kod svetskih politiara. On otprilike glasi ovako: Ekoloke teme su globalne i politiari e reiti ekoloke zadatke na globalnom nivo

Drugi primer, u Kjoto Protokolu je glavni problem jedino emisija CO, a najvei aktivisti na izradi toga protokola, ujedno najvei emiteri su SAD i Australija (u ime dva kontinenta!), koji nikada nisu potpisali taj dokument. Nije prihvaen ni Kjoto nastavak, nekoliko godina burno najavljivan, na ekolokom skupu u Kopenhagenu 2009.g. Peticije 18.000 geo-naunika i protesti automobilskih inenjera su jedva reigistrovani u politikim krugovima.

u narednom izbornom mandatu (ako nam date jednodimenzioni put) Prvo su ameriki kandidati za predsednike otkrili CO kao reenje za globalne ekoloke probleme, a onda se taj (politiki) uzor-virus proirio svetom. Poreenjem prirodne i antropogene emisije CO dobijamo odnose priblino 1:1000. Deliminu redukciju antropogene emisije politiari tumae kao reenje globalnih tema. To je ravno tvrdnji kako jedna zapaljena svea u sobi podie temperaturu za jedan stepen! U predsednikoj trci SAD, na primeru vozila, je ekoloka dovitljivost reena zakonom. Novoizabrani predsednik, u saradnji sa EPA, je promenio test za ispitivanje ekolokih karakteristika vozila. Sa novim mandatom stupa na snagu i novi vozni test po kome su sva vozila 10-15% ekonominija (i sa toliko niom emisijom CO po preenoj milji, a da se pri tome na vozilima nita ne menja!).

Kada bi hteli da vreamo politiare onda bismo im otkrili nekoliko jednostavnih hemijskih formula za smanjivanje koliina ugljendioksida putem njegovog razlaganja: CO + CO = 2C (gorivo) + 2O (oksidator) ili =2CO (gorivo) + O (oksidator) ili = u kojima nita nije nelogino sem da su hemijske, a ne politike! Ne postoji korisna i nekorisna energija. Zemlja je vasionski brod odredjenih materijalnih i energijskih kapaciteta. Ljudska obaveza je da obuzda sve svoje aktivnosti na racionalan i ekoloki prihvatljiv obim, na zakone prirode u jednom zatvorenom sistemu. Jednom aktivirana energija u punom iznosu prelazi u toplotno optereenje okoline. To je otvaranje Pandorine kutije. Sve ljudske aktivnosti imaju doprinos globalnom zagrevanju. Odranje ivota inteligentnim ponaanjem je nada i spas za budue generacije.
StaklenoZvono 17

Zelena struja iz energetskih

18 StaklenoZvono

H I D RO P OT E N C I J A L U SRBIJI
Dragan Obradovi}

rocenjuje se da je u Srbiji postojei hidropotencijal iskorien sa svega 60 odsto, i to je posle uvoenja stimulacija za tako proizvedenu struju naglo zainteresovalo inostrane kompanije. Statistiki posmatrano, dve treine ekonomski isplativog hidropotencijala u svetu jo je neiskorieno, ali se oko 90 odsto tih lokacija nalazi u zemljama u razvoju. Ima, dakle, tu jo dosta prostora za gradnju novih hidroelektrana, ali kada je re, na primer, o razvijenim evropskim zemljama tog prostora praktino vie i nema. Jer, u mnogim od tih zemalja hidropotencijali su ve gotovo u celosti iskorieni. Kod nas stvari stoje malo drugaije. Procenjuje se da je u Srbiji postojei hidropotencijal iskorien sa svega 60 odsto, i to je oigledno ono to je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorienje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najvie Italijane, koji su s nama u tim projektima najdalje i otili.

bisera

Ali, prvu malu hidroelektranu ve su napravili i pustili u rad Austrijanci, u saradnji sa Slovencima. Ve sada sasvim je izvesno da e se narednih godina u Srbiji veoma brzo razgranati gradnja ne samo ovako malih HE, koje ne naruavaju nego oplemenjuju ivotnu sredinu - ve i onih veih znatno snanijih, naroito u saradnji sa drinskim komilukom . Dodatni razlog za to jeste to to e tako dobijena elektrina energija (iz obnovljivog izvora) imati stimulativnu cenu i donosievlasniku dodatne prihode. Ili, konkretnije reeno, te investicije vraae se ve za est-sedam godina, a ostalo je gotovo ist profit.
StaklenoZvono 19

Hidroenergija u godinjoj proizvodnji elektrine energije u Srbiji proseno uestvuje sa oko 32 odsto. Sada bi to moglo da bude malo vie zbog velikih voda ove godine. Kod nas su do sada izgraene 63 velike brane, sa ukupnom zapreminom i akumulacijom od 6,33 kubnih kilometara. Nasutih brana ima 45, betonskih 13, a pet brana je izgraeno od razliitog materijala . Ukupna instalisana snaga HE u Srbiji iznosi 2.835 megavata (od ukupno instalisane snage svih elektrana EPS-a od 8.359 megavata).

NIU MALE "HE"

osle dvodecenijske pauze, ako se izuzme popravka i ponovno putanje u rad nekih malih HE, moglo bi se rei da je prva malo vea HE napravljena u novije vreme nedavno putena na reici Plotici u opti ni Vlasotince. Tu je slovenaka kompanija Inter energo, koja posluje u okviru austrijske kompanije Kelag inter energo, pustila u rad HE snage 600 kilovata, koja je, kako je tom prilikom reeno, dovoljna za snabdevanje elektrinom energijom 500 domainstava. Tako proizvedena elektrina energija e biti integrisana u sistem EPS-a, a elektranu je pustio u rad lino ministar rudarstva i energetike Petar kundri. U ovu mini HE uloeno je 700.000 evra, a ista firma namerava da napravi jo etiri takve uglavnom u junoj Srbiji. Jo manjih hidroelektrana od ove - od desetak do stotinu kilovata ve je napravljeno na desetine po Srbiji. Mini-elektrana porodice Veljkovi jedna je od ak petnaest izgraenih na brzim rekama na Staroj planini u optini Knjaevac. Aleksandar Veljkovi pregradio je Aldinaku reku na svom imanju i izgradio mini-elektranu jo pre 16 godina i ona je sada stabilan izvor prihoda. Uz turistiku delatnost, ta elektrana mu sada donosi meseni prihod od 60.000 do 95.000 dinara. Struja se prodaje PD Jugoistok. Do sada je Elektroprivreda Srbije potpisala osam ugovora sa povlaenim proizvoaima elektrine energije iz obnovljivih izvora, a re je o malim HE. Od 1. avgusta na osnovu ovih podsticaja vlasnici malih HE za svaki kilovat-as dobijaju 9.7 evrocenti, to je skoro tri puta vie nego do sada. Primena podsticajnih mera Vlade Srbije za proizvodnju struje iz ovih osam malih HE sprovodi se od jula ove godine.

20 StaklenoZvono

Dragan Rapaji, direktor tehnikog sistema Elektrotimoka u Zajearu, nada se da e uz pomo EPS-a i drave biti vie investitora i da e se tako iskoristiti sva mesta pogodna za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora u ovom kraju. Razume se, takvih mogunosti ima i u ostalom delu Srbije.

PLAN ZA KORIENJE HIDROPOTENCIJALA

ajznaajniji resurs, kada je re o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji Radoje Radojkovi iz Rake ve osam oko 900 lokacija na kojima se mogu podii godina prodaje EPS-u struju iz svoje dve hidroelektrane snage od 100 kilovata do male hidroelektrane i za proizvedeni kilovat- 10 megavata. Istini za volju, stanje tih as ranije je dobijao 3,25 dinara, a od lokacija ne moe precizno da se sagleda. avgusta e inkasirati ak oko tri puta vie, Kako nam je nedavno reeno u Institutu odnosno 9.7 evrocenti. za vodoprivredu Jaroslav erni, nekada smo imali sistem hidroelektrana koji je bio - Ugovor sam potpisao na 12 godina, meu naprednijim u Evropi. A onda su zadovoljan sam! U naredna dva meseca usledile sankcije Kanjon (utjeske: uskoro e planiram da ponem gradnju jo jedne i ova reka dobiti hidroelektranu - Srednja male HE, snage 900 kilovata u Joanikoj Drina je, takoe, i dugogodinja devastacija Banji - kae Radojkovi, koji je vlasnik prve celog sistema . Sada jo mnogo ta mora da privatne legalne male hidroelektrane u Srbiji, se uradi da se ponovo taj sistem podigne u snage 45 kilovata . pogledu integralnog upravljanja vodama, koje, pored oblasti energetike, obuhvata i oblast vodosnabdevanja, zatitu voda, zatitu od poplava i irigaciono-drenane sisteme... Stvari su se, dakle, dosta promenile. - Investitoru je teko da sam izui sliv neke reke, doe do hidrolokih informacija, informacija o stanju na terenu i uoi sve probleme, koji tu postoje, da bi na kraju doao do zakljuka da na odreenom mestu nije pametno graditi hidroelektranu! Mi se ve dugo zalaemo za to da drava izradi master plan za iskorienje preostalog hidroenergetskog potencijala, da se vidi koje su lokacije i vodotokovi neosporni sa aspekta davanja koncesije, ili dozvole da se tu podigne hidroelektrana - rekao nam je nedavno dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku, rudnike i saobraajnice Instituta za vodoprivredu Jaroslav erni.
StaklenoZvono 21

DRINA INTERESANTNA SVIMA: OVDE E SE GRADITI HE "BUK-BIJELA"

- Zato se i dogodilo da dugo niko nije pristupao gradnji neke znaajnije hidroelektrane, iako zakon to ve nekoliko godina do puta. Nadlenosti su sada podeljene na nekoliko ministarstava i postoji oigledna potreba za nekim koordinacionim telom da svi uestvuju u odreivanju lokacija, koje e se potom dati na tender. Na tom polju smo poslednji u regionu. Dodue, postoji jedan katastar, koji je raen za raun elektroprivrede pre tri decenije i svi se na njega pozivaju i sada kada neto trae oko hidroelektrana. To je, meutim, sasvim zastarela i od nekih 800 do hiljadu lokacija za gradnju malih HE, o kojima se ranije govorilo, ne znamo koliko sada moe da se iskoristi, dobro je ako bi to bila i treina. Drinski sliv je sasvim sigurno najinteresantniji neiskorieni hidropotencijal, ali ga Srbija ne poseduje samostalno. Mada to ne spada direktno u hidropotencijal Srbije, mora se rei da je trenutno najatraktivnija gornja Drina, na teritoriji Republike Srpske. Tender za izbor stratekog partnera Elektroprivrede Republike Srpske, koja je formirala zajedniko preduzee sa EPSom - za izgradnju Hidroenergetskog sistema gornja Drina, trebalo bi da bude raspisan do kraja leta. Kako je izjavio Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, ovaj hidroenergetski projekat procenjene investicione vrednosti od 423 miliona evra podrazumeva izgradnju etiri HE na gornjem toku Drine, ukupne instalisane snage 238 megavata.
22 StaklenoZvono

Re je o gradnji HE BUKBIJELA, okvirne instalisane snage od 114,6 megavata, HE Foa od 51,7 megavata, HE Launci od 36,6 megavata i HE Sutjeska od 35 megavata. Ukupna godinja proizvodnja elektrine energije u tim elektranama iznosila bi oko 800 miliona kilovat-asova, to je oko 15 odsto ukupne postojee godinje proizvodnje elektrine energije u Republici Srpskoj.

D R I N A U P RV O M PLANU
Njihava gradnja, prema gruboj proceni, stajala bi oko 650 miliona evra. Posle a Drini je, kako kau srednje, donja Drina bi, takoe, mogla da strunjaci Instituta Jaroslav bude zanimljiva, ali treba imati u vidu da erni, najisplativije i je to ravniarski predeo i bilo bi problema najlake graditi i ne bi bilo problema sa eksproprijacijom. Pored, recimo, niske Buk- sa podzemnim vodama, kao i drugim nepovoljnostima, koje se javljaju u ravnici. Bijele i navedenih HE, tu bi mogle da se grade i HE ehotina 40 do 50 megavata, Bilo bi to znaajno, ako bi se spregnulo u megaprojekat: energetika, navodnjavanje a na Limu (na ovom delu toka) mogla bi i visoka eksploatacija ljunka. Ima, ipak, da se gradi i HE Mrsovo, snage oko 50 lakih stvari, koje pre treba raditi, naroito megavata. u Republici Srpskoj gde ima i drugih dobrih mogunosti i zanimljivih hidroenergetskih - Srednja Drina je, takoe, vrlo investicija, ali posle Drine. Na primer, sliv isplativa, ali je re o graninom vodotoku; pravna procedura je mnogo komplikovanija, Drine ima dvostruko i protok nego sliv a ima i dosta problema sa eksproprijacijom. Morave, iako je ovaj drugi duplo vei. Moe da se kae da je Drina etiri puta vodnija Tu bi, meutim, mogle da se grade tri snanije hidroelektrane Rogaica, ,Jegare i nalazi se na planinskom podruju, dok u i Dubrave, koje bi zajedno mogle da imaju slivu Morave ima naselja, industrije i znatna su zagaenja, tako da tu imamo dosta velika snagu od oko 365 megavata, sa ukupnom ogranienja kada je gradnja u pitanju godinjom proizvodnjom od oko 1,2 izjavio je nedavno dr Divac za list kWh. milijarde kilovat-asova.

StaklenoZvono 23

AT R A K T I V N I I O S TA L I VODOTOKOVI
rema reima dr Dejana Divca, i na ostalim veim rekama u Srbiji (Ibar, Niava, Lim, moravske i drinske pritoke... ) postoje potencijali za gradnju hidroelektrana, ali to nisu i objekti ranga onih koji se mogu podii na Drini . Tu su i mini hidroelektrane do 10 megavata. Najvee interesovanje za izgradnju novih elektrana na gornjem slivu Drine prethodnih meseci pokazale su nemaka kompanija RWE i ruska kompanija Inter Rao. Ove kompanije, praktino, ve najmanje dve godine ispoljavaju otvoreno interesovanje i prikupljaju potrebne podatke za donoenje odluka o ueu u gradnji hidroelektrana na Drini . eljko Ratkovi , direktor Direkcije za investicije u ERS izjavio je da je projekat Gornja Drina izuzetno znaajan za to preduzee i Republiku Srpsku, navodei da se, u pripremi projektne dokumentacije, koja se radi zajedno sa EPS-om, najdalje otilo kod hidroelektrana Buk-Bijela i Foa. Posle izbora stratekog partnera osnovae se koncesiono preduzee, iji e veinski vlasnik biti izabrana inostrana kompanija , a manjinski partneri Elektroprivreda Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske (EPS i ERS). Poznavaoci energetskih prilika najvee anse daju nemakom RWE i ruskom Inter Rao. Zanimljivo je i to je u novembru prole godine EPS potpisao memorandum sa nemakim RWE o gradnji hidrokapaciteta vrednih ak pet milijardi evra, a meu njima su i hidroelektrane na gornjoj Drini . - teta je to je Crna Gora izala iz projekta Gornja Drina i zbog toga se snaga HE Buk-Bijela morala smanjiti sa 450 na nepunih 115 megavata , a godinja proizvodnja velike Buk-Bijele iznosila bi oko 1.15 milijardi kWh. Sada je proizvodnja niske Buk-Bijele svedena na svega 370 miliona kilovatsati godinje - rekao je dr Divac.
24 StaklenoZvono

KANJON SUTJESKE: USKORO E I OVA REKA "DOBITI" HIDROELEKTRANU

Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SECI Energia S.p.A. potpisale su 3. jula ugovor o osnivanju Privrednog drutva Ibarske hidroelektrane d. o. o., Kraljevo, koje e izgraditi 10 hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 103 megavata. Osnivanje zajednike firme predstavlja poetak realizacije Protokola o saradnji u oblasti energetike, koji su 9. marta 2009. godine zakljuile Srbija i Italija.

I pored protesta dela javnosti, Kanaani punom parom pripremaju gradnju dve hidroelektrane na reci Lim, kod Brodareva, i za dve godine ve su uloili pet miliona dolara u pripremu i izveli vie od 40 vim dokumentom JP odsto neophodnih poslova, od projektne Elektroprivreda Srbije i SECI dokumentacije do saglasnosti, a tokom Energia S.p.A. vieni su zime zatraie se i graevinska dozvola. kao strateki partneri u realizaciji projekata Kanaani su dobili energetsku saglasnost za proizvodnju elektrine energije, a jedan Ministarstva energetike Srbije za dve HE od njih je korienje hidropotencijala ukupne snage 55,2 megavata. Prve procene sliva reke Ibar. Vrednost ove investicije pokazuju da e gradnja kotati 120 miliona iznosi 285 miliona evra. Ukupna vrednost evra, a radovi e trajati tri godine. Najava hidroelektrana na Ibru je 20 odsto od gradnje meutim, podelila je limsku dolinu onoga to bi trebalo da se realizuje u okviru - metane, politike stranke, lobiste ... programa saradnje dve drave u oblasti U prvom taboru kau da e ove, kao i energetike. Sporazum Srbije i Italije predvia manje, kaskadne hidroelektrane, koje treba gradnju hidroelektrana ukupnog kapaciteta nizvodno da grade Italijani, biti posao veka. 600 megavata i vetroparkova snage od Na drugoj pak, ekolozi, splavari i ljubitelji oko 500 megavata. Podsticajna cena ,za Lima strepe od potopa najueg i najlepeg hidroenergiju u Italiji je ak 18 evrocenti dela kanjona, ali i posledica po klimu i zdravlje. U poslednje vreme, sudei po za kilovat-as, nezavisno od instalisanog onome to se zbiva u Kraljevu, Prijepolju i kapaciteta. Znai, ne samo za kapacitete u Brodarevu, izgleda da su i hidroelektrane hidroelektranama do 10 megavata, ve to moe da bude i isporuka iz kapaciteta snage postale ekoloki nepodobne. To e, i do 300 megavata, to je za nae uesnike u svakako, ubudue biti najvei kamen spoticanja njihove gradnje, a ne drava, kao realizaciji tog posla, kako je rekao nedavno do sada, zbog loih propisa. dr Petar kundri, ministar rudarstva i energetike, posebno za EPS vrlo interesantno. To je etiri do pet puta vie u odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji, a u odnosu na srpske feed-in tarife dva puta Dragan Obradovi}
StaklenoZvono 25

EKOLOKA PROTIVLJENJA

vie. Optina Ljubovija i beogradski Ekoenergoinenjering potpisali su krajem juna ugovor o poslovnoj saradnji, kojim je predviena izgradnja 43 mini HE na ovom podruju ukupne snage 12 megavata. Investicija je vredna oko 25 miliona evra, a kada budu zavrene ove elektrane proizvodie godinje oko 50 miliona kilovatasova, s tim to e optini pripasti tri odsto vrednosti ove proizvodnje. U ovoj godini bie zavrene prve dve na reci Ljubovii .

Razvoj solarnih sistema u Srbiji

26 StaklenoZvono

S O L A R N A E N E RG I J A

E
Dr Neboja Luki}

nergija sunca predstavlja jedan od najznaajnijih obnovljivih izvora energije, onih ija se produkcija energije moe odvijati istom brzinom kojom se troi. U grupu obnovljivih izvora energije svrstavaju se: energija Sunca, vetra, biomase, malih hidroelektrana, geotermalna energija. Postoje jo neki vidovi obnovljivih izvora energije ali su oni za sada daleko od ekonomske isplativosti (energija plime i oseke, energija talasa, ...). Kada se kae energija Sunca misli se pre svega na direktno iskoriavanje energije elektromagnetnih talasa koje ono zrai. Ukoliko se energija Sunca drugaije posmatra, moe se rei da praktino svi izvori energije na Zemlji (obnovljivi i neobnovljivi), osim nuklearne, geotermalne i energije plime i oseke, su stvoreni ili se stvaraju zraenjem sa Sunca. Sunce je Zemlji najblia zvezda i zahvaljujui njegovoj gravitaciji, naa planeta po eliptinoj putanji krui oko njega. Naa zvezda se oko svoje ose okrene za 25 dana (ekvator), odnosno za 33 dana na polovima, to ukazuje na njeno fluidno stanje (zapravo stanje plazme). Sunce je uarena lopta, mase od 1,9910kg, srednje gustine od 1410 kg/m i prenika 1.391.980 km (fotosfera), koja u spoljanjem sloju sadri oko 75% vodonika, koji se u njegovoj unutranjosti pod visokim pritiskom i temperaturom koja dostie desetine miliona Kelvina (procena je 13.600.000 Kelvina), pretvara u helijum, u procesu termonuklearne fuzije. Proizvodi se ogromna koliina energije koja se izrauje u kosmos. Suneva luminiscencija (isijavanje) iznosi 3,8310 erg/sek ili 3,8310 MW. Srednja temperatura povrine Sunca (daleko od termonuklearnog reaktora u unutranjosti) iznosi 5800 K. Posle brzinom svetlosti preenog puta od 149.597.892 km (srednje udaljenje Zemlje od Sunca), Sunevo zraenje stie do Zemlje. Od ukupne Suneve energije, na gornju granicu Zemljine atmosfere stigne 174,3109 MW, to predstavlja njen 4,5510 deo.
StaklenoZvono 27

Veliki broj istraivakih satelita (NOAA-9, NOAA-10, NIMBUS-7, ERBS, UARS, SMM) prikuplja podatke o Sunevom zraenju na povrini Zemljine atmosfere. Srednji toplotni fluks Sunevog zraenja na povrine Zemljine atmosfere (ekstraterestrijalno zraenje) naziva se solarnom konstantom i iznosi Is = 1367 W/m. Kada Sunevo zraenje dospe na Zemljinu povrinu (terestrijalno zraenje) zbog prisustva troatomnih gasova u atmosferi, aerosola, kao i efekata rasipanja svetlosti**), dolazi do smanjenja energije zraenja, kao i do nedostataka pojedinih talasnih duina (karakteristika apsorpcije zraenja u gasnim sredinama).

Na donjoj slici je prikazan Sunev spektar na nivou mora (terestrijalno zraenje). Osnovni troatomni gasovi koji apsorbuju pojedine talasne duine Sunevog spektra su O, HO i CO. Posebno je znaajna aktivnost ozona u oblasti apsorpcije ultravioletnog spektra (kiseonika takoe). Maksimum terestrijalnog zraenja pripada talasnim duinama oko 0,5 mikrometara. Preko 90% ukupno dozraene energije sa Sunca na povrini Zemlje pripada talasnim duinama od 0,3 do 1,5 mikrometara. Od solarne konstante koliko iznosi ekstraterestrijalno zraenje (1367 W/m) do Zemlje u idealnom sluaju stie 1120 W/ m2 (direktno + difuzno Sunevo zraenje), realno i znatno manje.

SLIKA 1 TERESTRIJALNI SUNEV SPEKTAR (WMO WORLD METROLOGIcAL ORGANIZATION)

Fliks zraenja (W/mnm)

Rayleigh-ovo rasipanje Aerosoli

O

HO

Ekstraterestrjalni spektar
H O H O, CO H O

Direktno zraenje na nivou mora

Talasna duina zraka (nm)

28 StaklenoZvono

Koliina Sunevog zraenja na Zemljinoj povrini zavisi od mnogo faktora: geografske irine mesta, godinjeg doba, doba dana, istoe atmosfere, oblanosti, orijentacije i nagiba povrine. Ovaj podatak je veoma bitan jer se preko njega vri proraun isplativosti ureaja koji koriste Sunevo zraenje. Proseno sunevo zraenje, na godinjem nivou na jedininu horizontalnu povrinu, naziva se godinja insolacija (ili samo insolacija) i veoma je vaan meteoroloki podatak za posmatranu lokaciju na Zemlji. Prosena godinja insolacija u Evropi iznosi 1096 kWh/m. Zemlje smetene na jugu Evrope imaju najvie insolacije. U Srbiji (u okviru bive SFRJ) je u okviru SHMZ do 1987. godine radio Republiki centar za Sunevu radijaciju (poev od 1957.). Kako posle njegovog ukidanja, u Srbiji ne postoje pouzdani, sistematski sreeni podaci o insolaciji, merodavni podaci su oni mereni do 1987. Posle analize tih podataka, moe se zakljuiti da se prosena godinja insolacija u Srbiji kree oko 1400 kWh/m2, a prosena dnevna oko 3,8 kWh/m2.

StaklenoZvono 29

KORIENJE S U N EV E E N E RG I J E
(K RATKA ISTORIJA KORIENJA SUNEVE ENERGIJE) ostoje pisani podaci (grki istoriar Plutarh, 46-120 god. posle Hrista) o sluaju paljenja broda rimske flote na domaku grke obale (212 god. pre Hrista) od strane Arhimeda, koji je poznavajui optiku upotrebio mnotvo poliranih grkih titova da napravi konkavno ogledalo i da usmeri koncentrisani Sunev zrak u rimski brod. Arhimed je posle toga navodno napisao knjigu o goreim ogledalima ali nema opipljivog traga o tome. Mnogo vekova kasnije Athanasius Kircher (1601-1680) je realizovao niz eksperimenata da upali piljevinu sa daljine poput Arhimeda ali nema sauvanih pisanih tragova o njegovim rezultatima. Tokom 18-tog veka u Evropi i na Srednjem Istoku se grade solarne pei sastavljene od koncentrisanih kolektora (polirani metal, soiva i ogledala), koje su mogle da tope metal (gvoe, bakar, ...). U istom veku francuski naunik Lavoazije kombinacijom primarnog i sekundarnog soiva, koristei Suneve zrake dostie temperaturu od 1750C. U devetnaestom veku kreu pokuaji da se pokrenu parne turbine koristei koncentrisano Sunevo zraenje. Problemi nastaju kada se takvi projekti ispostavljaju kao vrlo neisplativi. Zanimljivo je da su ti prvi pokuaji razmatrali sisteme koncentrisanog Sunevog zraenja, to je znatno komplikovanije od nekoncentrujuih sistema.
30 StaklenoZvono

Godine 1912 Shuman i B.C.Boys zapoinju gradnju najveeg solarnog pumpnog postrojenja u Meadi (Egipat). Projekat je uspeno realizovan 1913., radilo se o 1200m parabolinih cilindara (svaki 62 m duine) fokusiranih u pratee apsorpcione cevi. Ova solarna maina je svakog dana u trajanju od 5 asova davala snagu od 3745 kW. Prestala je sa radom 1915., a jeftina fosilna goriva su bila sigurno i vei razlog od poetka Prvog svetskog rata. Tokom dvatedetog veka uglavnom dva principa se koriste za koncentraciju Sunevog zraenja, sa centralnim i distribuiranim prijemnicima. Sistemi postiu od 100 pa sve do 1500S. O ovim sistemima e vie biti rei u daljem tekstu. Ideja da se Suneva energija koristi za zagrevanje niskotemperaturske vode koja se koristi u domainstivma, javlja se 30-ih godina prolog veka (ravni solarni kolektori). Industrijska proizvodnja solarnih vodenih grejaa zapoinje ranih 60-ih godina prolog veka i u stalnom je usponu. Prvo su se razvili jeftini termosifonski sistemi sa rezervoarom iznad kolektora. Meutim, sistemi sa prinudnom cirkulacijom, iako skuplji, preuzimaju primat pre svega zbog arhitektonskih i estetskih zahteva.

Godine 1839. Bekerel otkriva fotonaponski (FN) efekat u selenijumu. Nove silicijumske FN elije, proizvedene 1958. su imale efikasnost od 11% ali i cenu od 1000 dolara po instaliranom vatu elektrine snage.

Kasnije (1960.) se otkrivaju i drugi materijali sa slinim karakteristikama poput galijum arsenida. Do kraja 2002. u svetu je instalirano oko 2 GWp (Wp- snaga koja se dobija pri maksimalno povoljnim uslovima Sunevog zraenja) i taj trend eksponencijalno raste, uz pad cene ovakvog naina proizvodnje elektrine energije.
StaklenoZvono 31

PODELA SISTEMA ZA KORIENJE S U N EV E E N E RG I J E

PODELA SOLARNIH SISTEMA
notvo je mogunosti za podelu sistema za korienje Suneve energije. Potrebno je prvo razlikovati solarne sisteme od prijemnika Suneve energije. Solarni sistemi predstavljaju zaokruene instalacije za definisani vid korienja solarne energije. Razlikuju se:
PASIVNI I AKTIVNI SOLARNI SISTEMI.
Ravni solarni kolektor

Izlazni Fluid (voda)

Topla voda

Cevni difuzor

Ulazni uid (voda)

Baj-pas kontroler
Pumpa

Solarni bojler

Hladna voda

Ekspanzioni sud

SOLARNI SISTEM ZA PRIPREMU TOPLE VODE U

DOMAINSTVU

Pasivni solarni sistemi praktino predstavljaju sastavni deo nekog sklopa, koji nije prioritetno namenjen iskorienju solarne energije. Dobar primer pasivnog solarnog sistema predstavlja Trombeov zid. On nije nita drugo nego deo graevinske strukture objekta, specijalno prilagoen da koristi i akumulira Sunevu energiju. Najee sam prijemnik zraenja (zid) predstavlja i akumulator toplotne energije. Razliite su konstrukcije i varijacije Trombeovog zida ali je princip isti. Ovaj rad nije zamiljen tako da se detaljno bavi problemima pasivnih solarnih sistema.

Pored solarnog prijemnika (i transformatora energije zraenja), koji je u ovom sluaju klasini ravni solarni kolektor, sastavni delovi ovog sistema su solarni bojler, cirkulaciona pumpa, ekspanzioni sud, cevni sistem, ventili i jedinica za praenje i kontrolu funkcionisanja sistema.

Solarni bojler pored kolektora, predstavlja centralni deo ovakvog sistema. Zadatak mu je pre svega akumuliranje proizvedene toplotne energije i stavljanje na raspolaganje iste u eljenom trenutku. Razliite su konstrukcije solarnog bojlera. Na slici je prikazan najjednostavniji sa samo jednim, primarnim fluidom (vodom) u opticaju. Aktivni solarni sistemi imaju prevashodnu Topla voda iz kolektora se uvodi preko ulogu korienja solarne energije. Obavezan difuzora (ili bez njega) u bojler i dalje se deo ovih sistema je prijemnik i ujedno troi u domainstvu. Ovakvi jednostavni (i transformator energije Sunevog zraenja, jeftini) solarni sistemi se mogu koristiti gde a ostali delovi sistema zavise od njegove ne postoji mogunost zamrzavanja vode u namene. esta primena solarnog sistema je sistemu (jug Evrope, Grka, Kipar, Malta). za zagrevanje vode u domainstvima. Na Sistem se moe dalje uprostiti (i pojeftiniti) slici je prikazan jednostavni solarni sistem za tako to se koristi termosifonski efekat u pripremu tople vode u domainstvu. sistemu bez pumpe i automatske regulacije.
32 StaklenoZvono

Topla voda iz kolektora se uz pomo gravitacije penje u rezervoar, odakle se troi. Kontrolisani prekid strujanja kolektor-bojler u situacijama kada je temperatura vode u bojleru via od one u kolektoru (prestanak Sunevog zraenja) je nepotreban, jer se bojler kod termosifonskog sistema, koji se esto naziva i pasivnim sistemom, nalazi uvek nalazi iznad solarnog kolektora. Kome ne smeta estetika ovakvog sistema, moe priutiti jeftin solarni sistem za grejanje vode. U krajevima gde su zimske temperature esto mogu biti ispod take mrnjenja vode, koriste se solarni sistemi sa dva fluida (primarnim i sekundarnim). Kroz solarni kolektor struji nesmrzavajua tenost (voda sa odgovarajuim dodatnim komponentama), koja svoju toplotnu energiju predaje u (najee) zmijastom cevnom razmenjivau smetenom u solarnom bojleru (umesto difuzora na predhodnoj slici). U bojleru se sekundarna potrona voda u toku ove razmene zagreva i uva za trenutak njene potronje.

Kako u pojedinim periodima godine solarna energija nije dovoljna da zadovolji potrebe (u ovom sluaju) domainstva, solarnom bojleru se najee dodaju grejai pokretani nekom drugom vrstom energije (fosilna goriva, elektrina energija). Ukoliko je prijemnik, solarnog sistema fotonaponska elija, radi se o solarnim fotonaponskim sistemima za proizvodnju (direktnim pretvaranjem) i akumulaciju elektrine energije. (to je prikazano na donjoj slici)

Sastavne delove ovog sistema ine: A solarni prijemnik, fotonaponske elije, B regulator punjenja, C akumulator 12 V, D inverter 12 V DC 220 V AC 50 Hz, E potroai jednosmerne struje od 12 V, F potroai naizmenine struje 200 V.

SOLARNI, FOTONAPONSKI SISTEM ZA PRIOZVODNJU I AKUMULAcIJU ELEKTRINE ENERGIJE

C E F

StaklenoZvono 33

PO NAINU UGRADNJE SOLARNI FOTONAPONSKI SISTEMI MOGU BITI: samostalni, izdvojeni od objekta, kao deo solarne arhitekture, integirsani u objekat, kao sistemi za ugradnju na objekat. Samostalni sistemi se nalaze proizvoljno daleko od objekata i obino se koriste za napajanje signalizacije, telekomunikacione opreme ili su to ustvari kompletne solarne elektrane. Solarna arhitektura je termin novijeg datuma i podrazumeva osmiljeni arhitektonski izgled zgrade uz integrisane fotonaponske elije, kao deo njene fasade. To je estetski oblikovana i pre svega korisna fasada. PODELA PRIJEMNIKA SOLARNE ENERGIJE

Podela prijemnika solarne energije se pre svega, moe izvriti prema nainu transformacije iste na: Solarne kolektore Hibridne solarne kolektore Fotonaponske elije Solarni kolektori predstavljaju prijemnike solarne energije koji zraenje Sunca transformiu u toplotnu energiju, unutrannju energiju radnog fluida. Po vrsti radnog fluida kojeg koriste solarni kolektori se dele na: vodene, vazdune, koji koriste druge tene fluide (termika ulja).
34 StaklenoZvono

R AV N I , V O D E N I , ZASTAKLJENI SOLARNI KOLEKTORI

PREMA OSNOVNOJ KONSTRUKcIJI SOLARNI KOLEKTORI SE MOGU PODELITI NA: ravne solarne kolektore i koncentriue solarne kolektore. PREMA POKRETLJIVOSTI PANELA SOLARNI KOLEKTORI SE DELE NA KOLEKTORE: sa nepokretnim panelom i pokretnim panelom, pretei prividno kretanje Sunca. Solarni kolektori sa pokretnim panelom mogu biti poretni oko jedne ili dve ose. OSNOVNE VRSTE RAVNIH, VODENIH SOLARNIH KOLEKTORA INE: 1. 2. 3. 4. Nezastakljeni solarni kolektori Zastakljeni solarni kolektori Bojlerski solarni kolektori Vakumski solarni kolektori

vaj tip kolektora bi se mogao nazvati klasinim. Sastoji se (donja slika) od steklene ploe, apsorbera, izolacije i kutije kolektora. Cevni sistem je integrisan (spojen) sa telom apsorbera na razliite konstruktivne naine. Princip funkcionisanja je jednostavan. Sunevo zraenje koje pada na kolektor, prolazi svojim naveim delom kroz staklenu plou i apsorbuje se svojim najveim delom na povrini apsorbera. Provoenjem kroz apsorber i konvekcijom u integrisanim cevima (ili kanalima) voda preuzima toplotnu energiju, na odgovarajuem temperaturskom nivou. to je radna temperatura via, vii su i toplotni gubici u okolinu to se delimino umanjuje dobrom izolacijom koja se nalazi u kutiji kolektora iza apsorberske ploe. Izolacija ne nalee sa donje strane na plou apsorbera, ve postoji dodatni izolacioni vazduni sloj izmeu njih. Prirodnom ili prinudnom cirkulacijom voda odnosi apsorbovanu koliinu toplote i odrava radnu temperaturu kolektora, naravno u uslovima stacionarnog zraenja.

RAVAN VODENI SOLARNI KOLEKTOR

Staklena ploa

Izlaz uida Kutija kolektora Apsorber Cevi u apsorberu Ulaz uida Izolacija
StaklenoZvono 35

Ravni solarni kolektori (FPC) su najkorienija vrsta kolektora, takoe najprisutnija na tritu. Uobiajene radne temperature kod ovih kolektora idu do 100C. Kod naprednih i specijalnih konstrukcija radne temperature mogu ii i do 200C ali o tome e biti vie rei kasnije. Karakteristike tipinih ravnih vodenih solarnih kolektora (jednostavnog i naprednog) su date u tabeli K araKteristiKa Spajanje cevi i ploe apsorbera Prevlaka apsorbera Zastakljenje Specifini maseni protok fluida u test uslovima(kg/sm2) Optika efikasnost (-) Koeficijent Kg1 (W/m2K) prema jednaini (1.37) Optimalni nagib kolektora FOTONAPONSKE ELIJE Fotonaponski efekat i fotonaponske elije i sistemi pripadaju znatno vie naunim oblastima kao to je elektrotehnika, tehnologija materijala, nanotehnologije, nego termodinamika i prenos toplote i mase ali kao nezaobilazni vid korienja Suneve energije ovde e biti obraene u informativnom obliku.
36 StaklenoZvono

Jednostavni FPC Korienjem dodatnog materijala (lemljenje) Crna mat boja Staklo sa niskim sadrajem Fe 0,015 0,79 6,67 Geografska irina + 5 do 10

naPredni FPC Ultrasoninim zavarivanjem Hromna selektivna prevlaka Staklo sa niskim sadrajem Fe 0,015 0,80 4,78 Geografska irina + 5 do 10

Kao to je ve reeno fotonaponski efekat (efekat pojave napona u materijalu pod dejstvom svetlosti ili nekog drugog dela spektra elektromagnetnog zraenja) je otkrio Bekerel 1836. godine, a sutinski razvoj fotonaponske tehnologije poinje od 1954. godine kada Belova laboratorija pravi eksperimente sa modifikovanim silicijumskim materijalom, veoma osetljivim na svetlost.

OSNOVNI PRINcIP FUNKcIONISANJA

FOTONAPONSKE ELIJE

Silicijum je najpoznatiji poluprovodniki element, drugi hemijski element po rasprostranjenosti u prirodi. Atom Si sadri 14 elektrona smetenih u tri orbite. Prve dve su popunjene, dok se u treoj nalazi 4 elektrona, umesto osam koji bi je potpuno popunile. Na taj nain silicijum formira kristalnu strukturu u kojoj su susedni atomi spojeni zajednikim elektronima u treoj orbiti. Ukoliko se u ovu strukturu ubaci element koji u poslednjoj orbiti ima na primer pet elektrona (silicijum se dopinguje), kao to je fosfor (P), jedan elektron e ostati van vrste meuatomske veze, vezan slabim vezama za sopstveno jezgro. Ovaj elektron se lako oslobaa te veze delovanjem dodatne energije, kakva je energija fotona elektromagnetnog zraenja (svetlosti pre svega) i na taj nain postaje slobodan. Ovde se radi o n-tipu poluprovodnika.

Sa druge strane ukoliko se silicijum dopinguje elementima koji imaju tri elektrona u poslednjoj orbiti, kao to je bor na primer (B), veze izmeu atoma e imati upljine, mesta nepopunjena elektronima. Na ovaj nain se dobija p-tip poluprovodnika. Kombinacijom ova dva tipa poluprovodnikog materijala, dobija se praktino i dalje elektrino neutralan materijal, jer slobodni elektroni nalaze svoje mesto u slobodnim upljinama. Meutim, ukoliko se izmeu n i p sloja postavi neutralan razdvajajui sloj (p-n sloj), to je ematski prikazano na slici, pojavie se razlika napona na spoljnim povrinama ovog poluprovodnikog sendvia.

Sloj poluprovodnika n tipa je izloen dejstvu svetlosti koja proizvodi slobodne elektrone u sloju i time stvara razliku potencijala, gornjeg i donjeg sloja poluprovodnikog materijala.

POLUPROVODNIKI N I P SLOJEVI, RAZDVOJENI P-N SLOJEM

Kontaktna povrina

n-sloj Viak elektrona

n-p sloj

Viak upljina Kontaktna povrina p-sloj

StaklenoZvono 37

Pored definisanih n, p i p-n poluprovodnikih slojeva, klasina fotonaponska elija na vrhu poseduje antirefleksni transparentni sloj, zatim metalni kontakt (kontaktnu mreu) na n sloju, slede tri opisana poluprovodnika sloja i refleksivna metalna ploa-kontakt sa zadnje strane elije. FN elija se prikljuuje na odgovarajui potroa i elektrino kolo je zatvoreno. Zanimljivo je istai da prosena debljina klasine silicijumske fn elije iznosi samo 300 m, a negativni n sloj samo 2 m. Jedna klasina silicijumska fn elija ima dimenzije 10 x10 cm (veoma retko vea). Kako se njen uobiajeni radni napon kree oko 0,5 V, pribegava se povezivanju ovih elija u solarne fn module i vee panele, gde su fn elije spojene redno kako bi se dobije uobiajeni napon od 12 V (dalje je mogue paralelno povezivanje u panelu), to je prikazano na slici 2.56. U sutini mogue se sve kombinacije serijskog i paralelnog povezivanja elija. FN elija prikljuena na potroaa daje jednosmernu struju (DC). Kao to je reeno u odeljku o solarnim sistemima ona se dalje inverterom moe prevesti u naizmeninu struju odgovarajuih karakteristika (AC).
38 StaklenoZvono

Trokovi proizvodnje elektrine energije korienjem savremenih fn elija se danas kreu izmeu 0,50 /kWh i 0,25 /kWh, to je u poreenju sa cenama elektrine energije proizvedene na klasian nain i dalje visoka cena. Evropske cene elektrine energije se kreu u rasponu od 0,04-0,09 /kWh.

UMESTO ZAKLJUKA
rema sadanjim cenama energije iz fosilnih goriva, kao i elektrine energije, veina obnovljivih izvora energije, ukljuujui tu i solarnu energiju je ekonomski neisplativa. Meutim, razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u procesu stratekog planiranja energetskog razvoja, raznim povlasticama i subvencijama stimuliu graane i privredu da proizvode i koriste solarne sisteme. to se tie primene solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjae Nemaka, Grka i Austrija. Na korienje obnovljivih izvora energije zemlje Evropske unije se obavezuju zajednikim direktivama (na primer: Directive 2001/77/ES), koje definiu opte ali i pojedinane ciljeve za svaku lanicu ponaosob. U Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom elektrinom energijom, nivoom energetske efikasnosti iz 70-tih godina prolog veka, prie o tednji i korienju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao, sem reklamerskog za pojedine interesne i politike grupe. Solarni kolektori i paneli na stambenim objektima u Srbiji predstavljaju istu egzotiku. Zemlja koja je zapala u energetski kolaps, posle samo nekoliko dana gasne krize, ne predstavlja pogodnu sredinu za razvoj solarnih sistema. Oni su vezani za dugoronu energetsku strategiju zemlje, koju mi nemamo.
StaklenoZvono 39

Put odrivog
40 StaklenoZvono

K A

ZAJEDNO O D R I VO M RAZVOJU

vodno predavanje na dvodnevnom seminaru Zajedno ka odrivom razvoju u Banji Koviljai, odrao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Boidar eli, a bilo je namenjeno urednicima naih medija. Skup je okupio glavne i odgovorne urednike nacionalnih i lokalnih elektronskih i tampanih medija, u pokuaju da ih motiviu kako bi na sistematiniji nain uvrstili teme vezane za odrivi razvoj u svoje programe. Prvog dana odrana su dva predavanja tokom kojih su se uesnici upoznali sa pojmom odrivi razvoj, tendencijama u svetu i stanjem u Srbiji, a novinari su mogli da se aktivno ukljue kroz diskusiju. Srbija je priu o odrivom razvoju poela pre tri godine kada su mnogi mislili da e ekonomska kriza ugroziti odrivi razvoj i njime treba da se bavi bogati svet. U meuvremenu Francuska je odustala od poreza na emisiju tetnih gasova, a predsednik SAD Barak Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujue zakone u vezi sa ovim pitanjem. Ni prologodinji Samit u Kopenhagenu nije doneo zadovoljavajue rezultate. Moda bismo zbog svega to se deava u razvijenim zemljama mogli da kaemo da bi trebalo saekati da one neto uine u vezi sa odrivim razvojem, pa tek onda drave u razvoju poput Srbije.
StaklenoZvono 41

razvoja

ODRIVI RAZVOJ U SRCU STRATEGIJE EU 2020 STRATEGIJA DEFINIE TRI PRIORITETA I SEDAM INIcIJATIVA: PAMETAN RAST ODRIVI RAST INKLUZIVNI RAST
INOVACIJE OBRAZOVANJE INFORMACIONO DRUTVO KLIMATSKE PROMENE, ENERGIJA I MOBILNOST KONKURENTNOST SMANJENJE SIROMATVA ZAPOSLENOST I VETINE

Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije, koja je usvojena pre dve godine, u skladu je sa Strategijom Evrope 20-20. Ona se bazira na tri stuba: ekonomskom rastu, razvoju drutva i ivotnoj sredini. Rast bi trebalo da bude takozvani pametni rast koji se oslanja na ekonomiju znanja, neto to ne moe da se izraubuje : razvoj inovacija, obrazovanja, inovativnog drutva. Rast mora biti i odriv, to znai da se vodi rauna o klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti, stabilnosti i konkurentnosti. Kada bismo hteli da odustanemo od odrivog razvoja ne bismo mogli to da uradimo, ne samo zbog toga to postoji obaveza u procesu evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, ve zato to su teme koje pokrivaju odrivi razvoj veoma vane za bolji ivot u Srbiji.

NACIONALNA STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA SRBIJE U SKLADU SA EU 2020

Globalno Nacionalno Politike Lokalno

Ekonomski Rast

---

- Kada je re o klimatskim promenama za poslednjih 20 godina mi ve sada imamo 8 najtoplijih godina koje su se ikada desile, i ozbiljne probleme da nae sorte rode, a sa druge strane svake godine imamo erozije, poplave i suu. Odrivi - Ova tema je vana za budunost nae razvoj- to je briga o klimatskim promenama, zemlje, a zasniva se na tri stuba razvoja energetskojefikasnosti, mobilnostii prema reima potpredsednika Vlade Srbije konkurentnosti, ali ne samo to, inkluzivni za evropske integracije Boidara elia, to rast, zaposlenost, znanje i smanjenje su ekoloki koji podrazumeva da razvijamo siromatvasu takoe su imperativ objanjava ekonomiju, a ne ugroavamo ivotnu sredinu. eli. Klimatske promene, na primer, utiu Socijalni - koji iziskuje da ne dozvolimo velika na nau poljoprivredu. U poslednje vreme nije socijalna raslojavanja meu naim graanima prola nijedna godina, a da nisu pogodile i i ekonomski ije ostvarivanje se zasniva na sue i poplave. To je samo jedan od pokazatelja znanju, tim pre to mi nemamo mnogo zato moramo da se bavimo odrivim prirodnih resursa poput nafte, gasa ili metala. razvojem- dodaje on.
Razvoj drutva ivotna sredina i prirodni resursi

OR

Nezavisni faktori: Mir i bezbednost Kulturne vrednosti - Dobra uprava - Institucije

42 StaklenoZvono

EU 2020
Relativna stopa siromatva, (60% prosene zarade) Graani uzrasta 30-34 sa univerzitetskom diplomom, (%) Rano naputanje kole, (%) Energetska e kasnost (toe/1000$ GDP)
Upotreba energije iz obnovljivih izvora, u odnosu na ukupnu potronju (%) Investicije u R&D, (%BDP) Procenat zaposlenosti, starosti 20-64 (%) 3 1.9 75 69 0.17 0.21 20 16 10 15 12 16 EU 2020 EU 2010

40
31

Cilj odrivog razvoja jeste i smanjenje siromatva koje je usled ekonomske krize u Srbiji, u poslednje dve godine poveano, Uprkos, loim pokazateljima u toj oblasti i uvreenom miljenju da je ovdanje drutvo visoko raslojeno, statistiki gledano to nije tano raslojenost stanovnitva u Srbiji je mnogo manje nego, na primer, u razvijenim zemljama zapadne Evrope. Problem nezaposlenosti u Srbiji je veliki, a i kod onih koji rade postoji strah da e izgubiti posao. Pad standarda se moe videti i kroz naplatu struje. Postoje mesta u kojima ive tradicionalno dobre platie i ona u kojima ljudi ne plaaju struju. Deava se, meutim, da oni koji su redovno izmirivali obaveze to vie ne rade. Najvea briga Vlade jeste da se smanji nezaposlenost. U drutvu gde je nezaposlenost vea od 20 odsto teko je priati o drugim stvarima pa i o odrivom razvoju.

NACIONALNA STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA SRBIJE Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije usvojena je 2008. Cilj je da se do 2017, kako pie u tom dokumentu, privreda zasnuje na znanju i da zemlja bude bogata obrazovanim ljudima. Prirodne resurse bi trebalo efikasno koristiti, a ujedno ouvati ivotnu sredinu. Prioriteti zemlje su lanstvo u Evropskoj uniji, konkurentna trina privreda, smanjenje nezaposlenosti, kao i unapreenje infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj. Odrivi razvoj definisan je u Strategiji kao proces koji utie na sve aspekte ivota, kulturni, socijalni, ekonomski, ekoloki i institucionalni.

StaklenoZvono 43

Ulaganje u nauku i tehnoloki razvoj put ka odrivom razvoju

Cilj Evrope do 2020. Godine
3,0
2,5 2,0
1,9

1,7 1,5
0,9 0,5 0,6

1,5
1,0 0,5

Cilj Srbije do 2014. Godine

0,3

0,0

rs ka

ija

e k a

sk a

ja

27

un i

Sl ov en

Bu ga

EU

Ru m

Izvor: EUROSTAT, Republiki zavod za statistiku Napomena: % BDP, 2009. godina

Problem Srbije, kada se govori o ekonomiji znanja, jeste mali broj obrazovanih ljudi. Fakultetsku diplomu ima tek sedam odsto graana, dok je u Junoj Koreji ak 70 odsto visokoobrazovanih, a u Americi 40 odsto. U Evropi 30 odsto graana starosti od 30 do 34 godine ima fakultetsko obrazovanje. Dakle, zemlje EU isto kaskaju. U toj zajednici 15 odsto dece ne zavri osnovnu kolu, u Srbiji 17 procenata. - Ulaganja u nauku i tehnoloki razvoj je put ka odrivom razvoju. Investicije Srbije u tu oblast samo su 0,3 odsto bruto domaeg proizvoda. Veoma smo daleko od onoga koliko bi u te svrhe trebalo izdvojiti novca. esto me je bilo sramota kada bi me neki ministar iz evropske zemlje pitao koliko ulaemo u nauku i istraivanje, zato to znam da za celu godinu na to potroimo koliko oni na jedan projekat istie eli. Prosena zemlje EU ulau 1,9 odsto BDP-a, Slovenija blizu tog proseka, 1,7 odsto BDP-a, a Hrvatska 0,9.Postoje meutim, pomaci i u Srbiji. U Amerikoj akademiji nauka pokazali su mi Thomson Reuters koji svakog meseca meri nauno tehnoloki rast. Srbija se mesecima nalazi na prvom mestu kao zemlja koja najvie u svetu napreduje. Mislio sam da je u pitanju greka. Zapravo objanjenje je da polazimo od niskih grana. Traili smo od amerike administracije 10 miliona dolara godinje da bismo nastavili tim tempom objanjava on.

44 StaklenoZvono

rv at

Sr b

ija

U poslednje dve decenije mnogo visokoobrazovanih napustilo je zemlju. Taj rast se usporava, ali njih je toliko malo da je odlazak jednog nenadoknadiv gubitak. Pored toga, u Srbiji postoji demografski problem. Svake godine gubimo 36.000 ljudi godinje, toliko ih vie umre nego to se rodi.

- Na novi poziv za naune projekte prijavilo se 1.700 istraivaa, to je dobro. U ovom momentu Siemens pregovara sa jednom softverskom firmom u Novom Sadu da je kupi, a ona vredi oko 100 miliona evra. Namera je da se tu napravi kampus za softver koji upravlja pametnim mreama elektrine energije. U Niu postoji 29 softverskih firmi koje rade za Silikonsku dolinu, a desetak firmi iz Beograda i Novog Sada radi za partnere iz Nemake istie eli. Ali to nije dovoljno. Svojevrsno sam se susreo sa dve grupe mladih ljudi, jedni prave lekove od svinjske krvi, drugi se bave inovativnim nainom za ranu detekciju melanoma. Na moje pitanje kako se finansiraju odgovorili su nikako jedna ekipa je otia u vajcarsku, druga u Ameriku. Zbog ovakvih sluajeva osnovaemo Fond za inovacionu delatnost dodaje on. Nije tano da u Srbiji nita ne postoji, ali je istina da se malo ulae u ljude i infrastrukturu. Zato kako kae eli ulagaemo u projekte profesora Stojkovia, jer je u poslednjih nekoliko godina meu deset najboljih u domenu matinih elija.

U oblasti ekonomije znanja ukazao je na istraivaku stanicu Petnica kod Valjeva, u koju e biti izdvojeno 6 miliona evra. - Nizom mera bie podstican povratak naih naunika iz rasejanja, poput profesora Miodraga Stojkovia, koji e dobiti podrku od 9 miliona evra za Centar za matine elije u Kragujevcu, i drugih koji mogu biti baza budunosti Srbije rekao je eli. Ekonomska kriza je razlog vie da afirmiemo odrivi razvoj u naoj zemlji, jer ne smemo da dozvolimo da doe do velike razlike izmeu bogatih i siromainih kao ni da postanemo samo zemlja jeftine radne snage, ve da upotrebimo znanje istakao je on. Mladi Poljaci koji su emigrirali vratili su se u svoju domovinu, a u inostranstvu su nauili mnogo toga. Kompanija Dell je zatvorila svoju firmu u Irskoj i preselila je u Poljsku zbog obrazovanih Poljaka koji su radili u njoj. Srbija bi trebalo da sledi te primere, zato e drava deo novca uloiti u FIAT je r elja nam je da uemo u njihov razvojni program. Panasonic dolazi u Svilajnac, i sa tom firmom bi trebalo napraviti saradnju - objanjava eli.

StaklenoZvono 45

Niska energetska e kasnost prepreka na putu ka odrivom razvoju

1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4
0,27 0,36 0,18 0,78 1,2 1,1

0,7

0,72

0,2 0

EU 27

Slovenija

Hrvatska Rumunija Makedonija

BiH

Bugarska

Srbija

Izvor: EUROSTAT 2008 Napomena: toe/1000$ BDP, Srbija 2009

Ubedljivo smo najgori u pogledu energetske efikasnosti i u toj oblasti nismo nita uradili u poslednjih deset godina. Loiji smo od Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske. Srbija je, zapravo siromani rasipnik u pogledu energetske efikasnosti. Zemlja je bogatija ukoliko je energetski efikasnija, a mi utroimo est puta vie energije u odnosu na 27 zemalja EU. Najvei uzronik naeg spoljnotrgovinskog deficita je uvoz nafte i gasa. Pored toga, manje bismo zagaivali okolinu, a konkurentnost preduzea takoe bi bila vea jer bismo smanjili potronju energije. - U Srbiji pola kua nema uraenu fasadu i dobru izolaciju, a takvi objekti potroe 60 odsto vie energije. Postoji mnogo naina da se utedi energija, na primer da se koriste tedljive sijalice. One jesu skuplje od obinih, pa zato nije pogreno ni subvencionisati njihovu kupovinu. Jo bi bilo bolje kada bi se one proizvodile u Srbiji, a ne uvozile objanjava eli.
46 StaklenoZvono

U Srbiji je 80 odsto ukupne energetike bazirano na uglju. Posedujemo lignite za narednih 60 godina, ali on nije toliko kvalitetan. Tolika potronja uglja mogla bi, da bude veliki problem u evropskim integracijama i zbog toga bismo mogli da platimo penale. Poljska je ula u EU pre nego to je Evropa poela da se bavi ovim pitanjima i zbog toga e dobiti mnogo novca da smanji emisiju CO. Ovo poglavlje je najskuplje u procesu pregovaranja sa EU. Govorei o energetskoj efikasnosti kao jednom od pravaca delovanja u naoj nacionalnoj strategiji odrivog razvoja eli je naveo kao primer izgradnju postrojenja za biomasu i korienje tedljivih sijalica u svakodnevnoj upotrebi. - Meu najgorima smo u Evropi kada je re o energetskoj efikasnosti objanjava eli, moe se reida je upotreba energije iz obnovljivih izvora slabo iskoriena, nemamo skoro nita osim hidrokapaciteta koje je

biva Jugoslavija eksploatisala, a u poslednjih 30 godina nita novo nismo stvorili. Ovde na Drini ima dodatnih projekata, u Zvorniku je potpisan ugovor sa Nemcima vredan 70 miliona evra, kako bi se to vie proizvodila energija sa novom tehnologijom, a slino e se uraditi i na erdapu kada se krene u zajedniki projekat sa Rusijom. Naa budunost je u biomasi, dve treine mogunosti obnovljivih izvora potie iz biomase. Dogovorili smo izgradnju prve energane na bazi biomase u Subotici. Sledee godine bie zavrena i jedna u kompaniji PKB. Polovina hidropotencijala je iskoriena, ali sve to postoji je iz perioda SFRJ. Postoji mogunost proizvodnje solarne, termalne i energije iz vetra, ali u manjoj meri. U nauno-tehnolokom smislu dobra vest je da napredujemo. Pored toga, za razliku od solarne energije, gde su Amerika, Nemaka i Kina kartelizovale proizvodnju solarnih elija, trite biomase je daleko otvorenije. Otpad je takoe ozbiljan problem Srbije. Kada proizvodimo izbacujemo mnogo otpada i tu smo takoe u vrhu Evrope. -Srpska industrija proizvede 138 kilograma otpada na hiljadu dolara bruto domaeg proizvoda. est puta smo loiji u energetici i etiri puta u koliini otpada koji nastane prilikom proizvodnje. Piroanci, na primer, imaju distributivnu mreu za gume, mogu da ih otkupe, ali nemaju gde da ih skladite. Trenutno se radi na izgradnji skladita objanjava eli.

Srbija se previe oslanja na upotrebu fosilnih goriva

Gas Nafta 2$ 7%

Obnovljivi izvori 11%

Elektrina energija 0% Ugalj 80%

Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008. Napomena: Struktura energenata u proizvodnji primarne energije u 2008.

Srbija mora da povea udeo korienja obnovljivih izvora energije

Srbija vedska Finska Slovenija Rumunija Holandija Maarska Danska Bugarska EU (27)
0 10 9.4 10.3 20 16 20 3.2 6.6 14 13 18.8 15.1 20.4 25 24 30.5 38 11 44.4 49

2020 2008
30

30

40

50

60

Izvor: EUROSTAT, Republiki zavod za statistiku Napomena: Procenat uea obnovljivih izvora energije u bruto potronji energije

Od 4,3 miliona toe godinje Srbija, za sada, koristi samo 30 % godinjeg potencijala
Solarna energija 14% Geotermalna energija 4%

Energija vetra 5%

Hidro potencijal 14%

Biomasa 63%

Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008 Napomena: Procenjeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji

Vlada Srbije je nacionalnu strategiju odrivog razvoja donela 9. maja 2008. godine, a eli je naveo da ne moemo dozvoliti da se obustavi napredak u ouvanju ivotne sredine, jer na mnogim mestima u Srbiji imamo probleme zbog manjka panje u toj oblasti.
StaklenoZvono 47

MEUNARODNA ISKUSTVA U OBLASTI ODRIVOG RAZVOJA

Ecological Footprint
rodu Biop ctive d Lan

esnicima su predoena meunarodna iskustva u oblasti odrivog razvoja, a o tome je govorio Robert Baks, menader projekta i savetnik u oblasti odrivog razvoja. Jedna treina svih propisa koje e Srbija morati da transportuje i primenjuje ako eli da se pridrui EU odnosie se na zatitu ivotne sredine. To je vrlo sloeno pitanje, naroito ako se uzme u obzir da 5 odsto zaposlenih u javnoj administraciji radi na jednoj treini pravnih tekovina. Usvojena je Strategija odrivog razvoja, zatim u Nacionalnom planu integracije Srbije u EU ivotna sredina se takoe uzima u obzir. Sledei korak je izrada Strategije pribliavanja EU u oblasti ivotne sredine, projekat koji bi trebalo da bude zavren do februara. - U procesu pribliavanja EU ne radi se vie samo o donoenju novih propisa, ve i o njihovoj primeni. Organi vlasti pokuavaju da zadre postojee institucije i da kroz njih provuku nove propise. To, meutim, nije mogue jer se ne moe poeti proces donoenja ekolokih evropskih zakona na osnovu srpskog zakonodavstva, ve se mora krenuti iz perspektive EU ako se eli postati njen lan. Drugi element dodaje Baks, jeste primena zakona koja e mnogo kotati jer e sektoru zatite ivotne sredine biti potrebno mnogo investicija (postrojenja za tretman otpadnih voda, deponije, odnosno sanitarne deponije, postrojenja za spaljivanje otpada).

p Bio rod Bu il

i uct Sea ve

Biodiversity

e En
tL

y rg
and

La nd

48 StaklenoZvono

Otpad, voda i azotovi oksidi bitna su polja za investicije. Novac se mora uloiti od donatora ili iz bankarskih kredita pod uslovom da zemlja moe da odrava tu infrastrukturu, to znai da e zemlja sama po sebi nositi teret odravanja cele infrastrukture, to se trenutno moe dovesti pod veliki znak pitanja. - Srbija ima vrlo ambiciozne investicione planove za period od 2012 do 2014. to nee funkcionisati jer vlast nee moi niti da odri projekte niti da upravlja njima, jer - kako kae Baks, finansijska sredstva nee moi da se stave na raspolaganje za odravanje, tako da se sve investicije moraju raspodeliti na dui niz godina. Srpski zvaninici bi stoga trebalo da pregovaraju sa Evropskom komisijom oko vremena koje je potrebno za primenu direktiva. Vano je napraviti realistian plan koji je baziran na preciznim ekonomskim pokazateljima i koji nije previe ambiciozan. Evropska i srpska preduzea koja ele da posluju ekoloki treba da prate pravila EMAS, dobrovoljnog sistema kontrole i upravljanja ivotnom sredinom. Evropsko sektorsko zakonodavstvo kree se ka tome da propisi budu integrisani jer postoje meusobne veze ekologije sa ostalim privrednim sektorima, bar u Srbiji ima mnogo prostora za koordinaciju u tom smeru.

U evropskoj Strategiji odrivog razvoja upravljanje materijalnim resursima je kljuno pitanje. Korienje prirodnih resursa igra vanu ulogu, ali i oblasti kao to su ekoinovacije i eko-dizajn proizvoda. Evropska unija eli da unapredi efikasnost kada je re o resursima i energiji, ali neophodno je i stimulisati tranju za tim proizvodima. Uesnike na tritu potrebno je podsticati da kupuju bolje proizvode i treba da se stave ekoloke etikete na njih. Najjednostavniji deo pomenutog evropskog procesa jeste promena zakona. Delotvorna primena pravila najtei je deo, jer podrazumeva jasan nain na koji e biti troen novac iz evropskih fondova. - Danas u EU postoje integrisani procesi kada je re o ivotnoj sredini. Svi aspekti ivotne sredine u uzajamnom su odnosu i svi se reavaju. Dobrovoljni ugovori i sporazumi doveli su do toga da neke kompanije odu dalje od onoga to je propisano. Holandska vlada je, primera radi, poslala poruku kompanijama da ako im ne odgovara uspostavljanje strogih kriterijuma neka same urade neto i pokau nadlenima kakav odnos imaju prema odrivom razvoju. To je bilo pitanje pregovora, tako da su mnogi industrijski sektori sklopili ugovore sa vladom pa se ona suzdrala od uvoenja novih propisa objanjava Baks.
StaklenoZvono 49

Dakle, jedan nain za regulisanje aktivnosti U Holandiji postoji vie nevladinih koje se tiu odrivog razvoja u zemlji organizacija koje zaista predstavljaju jeste direktna regulacija propisa, a drugi graane. One imaju lanove koji plaaju je indirektan. Primer: vlast moe izdavati lanarinu i gotovo itav vek aktivan je klub dozvole, to bi bio direktan propis, a moe za zatitu ivotne sredine, koji je u prvi deliti subvencije za kompanije koje uvode mah bio drutvo sa uzvienim namerama, nove tehnologije, to ali se vremenom Odrivi razvoj ispunjava mogunosti i potrebe bi bio indirektan. pretvorio u iri sadanjih generacija, ne ugroavajui mogunosti Jedan od naina je javni pokret. i potrebe buduih generacija. i samoregulacija, lanarina je od odnosno da same 20 do 100 evra SuStainable development meetS the poSSibility kompanije rade bez godinje, pri and needS of preSent generationS njithout enpritiska sa strane. emu organizacije dangering needS of future generationS dobijaju i - U Holandiji subvencije, ali energetske kompanije nisu voljne da mnogo nemaju nikakve obaveze prema vladi, jer bi ulau, ali postoje pravila koja ih na to teraju. time postale samo produena ruka izvrne U suprotnom, one bi imale politike probleme. vlasti, to nije dobro. Energetika i politika su povezane i oni su osetljivi na politiku. Energetske kompanije su U svetu su prisutni neodrivi obrasci bile pod upravom regionalnih organa vlasti, proizvodnje i potronje. Veina proizvoda pa su posle toga bile prodavane privatnim ne odraava trokove uticaja na ivotnu investitorima. Svi trini akteri gotovo uvek sredinu, odnosno u njihovu cenu nije pokuavaju da odloe investicije koje su ukljuen dodatni novac koji je potreban za neophodne. U anglosaksonskom svetu, posebno odlaganje otpada, za ekoloku proizvodnju. u SAD, postoji tendencija da se svi resursi i Privreda i preduzea u tim ekonomijama oprema iskoriste dok se ne raspadnu istie pokuavaju da proizvode uz najnie mogue Baks. trokove, to je sasvim smisleno, jer im je stalo da ostvare to je mogue vei profit. U Evropi se koriste najbolje raspoloive tehnike, samim tim nii su proizvodni Meutim, ne uzimaju u obzir stvari trokovi jer se koristi manje sirovina. koje mogu da dobiju besplatno, poput Proizvodi su pri tom boljeg kvaliteta, tako vazduha. Nekada su i voda, kao i odlaganje da je privreda konkurentnija. Na tom otpada, bili besplatni, a sada imaju svoju konceptu u Evropi se radi ve 15 godina i on cenu. Zanimljivo je da je u zapadnom e biti primenjen i u Srbiji. delu Atlantskog okeana otkrivena velika deponija, veliine amerike drave Teksas, Radi to efikasnijeg sprovoenja programa koja je pod vodom jer, noen strujom, sav odrivog razvoja potrebno je ojaati dravnu otpad koji bi se naao u okeanu na kraju bi administraciju, a organizacije civilnog se sakupio na tom mestu. drutva osposobiti da utiu na sprovoenje politikih odluka.
50 StaklenoZvono

NEODRIVOST

Ni korienje energije u prolosti nije bilo toliko skupo. U Srbiji su rauni za struju nii nego u Holandiji u kojoj je elektrina energija mnogo skuplja. Oigledno u Srbiji neki trokovi nisu uraunati u taj raun, ali oni postoje, a to su trokovi unapreivanja elektroprivrednih preduzea i njihovih tehnologija kako ne bi mnogo zagaivali sredinu.

ANALIZ A STANJA NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE

krugli sto bio je posveen Analizi stanja na medijskoj sceni Srbije u oblasti odrivog razvoja, a uvodno izlaganje imao je Vojislav Stevanovi, zamenik glavnog i odgovornog urednika Ekonomist Magazina. Uesnici skupa su diskutovali o tome koliko su teme vezane za odrivi razvoj prisutne na srpskoj medijskoj sceni. Analizirajui dnevne novine, nedeljnike i najposeenije web portale, itajui tekstove vezane za cenu struje i tretiranje opasnog otpada, dolo se do zakljuka da se o ovim temama pisalo, ali veoma turo.

- Kada je re o poskupljenju struje uvek se govorilo da je ova mera potrebna zbog investicija u EPS- u i tu se pria zavravala prema reima Stevanovia, ali nije bilo daljih analiza - zato su neophodna poskupljenja i investicije?. Ne razmilja se ire o temi i ne dovodi se cena struje u vezi sa dugoronom odrivou sistema. Cena struje je vie tretirana kao socijalna, a ne kao ekonomska kategorija, i tu dolazimo do problema da nai politiari vrlo esto manipuliu ovom temom kada je potrebno da se smanji socijalno nezadovoljstvo.
StaklenoZvono 51

Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najniih u Evropi, jer je potronja energije veoma neracionalna. Uz izuzetno nisku energetsku efikasnost u svim sektorima potronje, karakteristino je i veliko korienje elektrine energije za grejanje, zakljuak je sa ovog skupa. Dvodnevni seminar koji je odran u turistikom kompleksu Sunana reka, organizovao je Kabinet za evropske integracije potpredsednika Vlade Boidara elia, a okupio je oko 40 glavnih i odgovornih urednika domaih medija. Uesnici su mogli da vide i izlobu fotografija Na izbor.

Odravanje seminara su pomogli Nezavisno udruenje novinara Srbije, Fondacija Rokfeler, vedska agencija za meunarodnu saradnju SIDA i Balkanski fond za lokalnu inicijativu

1972 - Konferencija Ujedinjenih nacija

o ivotnoj sredini u Stokholmu koja je
52 StaklenoZvono

H R O N O L O G I J A VA N I H D O G A A J A ZA ODRIVI RAZVOJ
inicirala osnivanje Programa za ivotnu sredinu Ujedinjenih nacija.

2000 - Generalna skuptina UN na

1987 - Svetska komisija za ivotnu sredinu

specijalnom zasedanju efova drava i vlada usvaja Milenijumske ciljeve razvoja.

i razvoj (takozvana Bruntland komisija) koja je u meuvremenu osnovana podnela je izvetaj publikovan pod nazivom Naa zajednika budunost. Izvetaj naglaava drutvene i ekonomske dimenzije odrivosti, ukazujui na veze izmeu, na primer, siromatva i zagaenja, odnosno degradacije ivotne sredine. Izvetaj predstavlja prekretnicu u meunarodnom dijalogu o odrivom razvoju.

2001 - Konferencija u Montereju postigla

je konsenzus o finansijskim resursima neophodnim za dostizanje kriterijuma godinu dana ranije postavljenih ciljeva.

2002 - Odrava se Svetski samit o

1992 - Konferencija Ujedinjenih nacija

o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de aneiru poznata kao Svetski samit. To je bio prvi sastanak Ujedinjenih nacija na vrhu posveen pitanjima ivotne sredine na kojem je bila usvojena Agenda 21, svojevrsni akcioni plan s poglavljima posveenim ekonomskom rastu, drutvenom razvoju i ivotnoj sredini.

odrivom razvoju u Johanesburgu. Na ovom sastanku, na kojem je prisustvovalo vie od 60.000 delegata, aktivista ekolokih organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i vie od 170 lidera, potvreno je da odrivi razvoj podrazumeva borbu protiv siromatva i zatitu ivotne sredine. Istaknuto je da taj pojam ukazuje i na veze izmeu siromatva, ivotne sredine i korienja prirodnih resursa.

2005 - Predstavnici 191 zemlje sastaju se

u Njujorku u seditu UN i taj samit bio je neka vrsta nastavka Milenijumskog samita iz 2000.

Zorica Savi}
StaklenoZvono 53

Stru~njaci i volonteri tehnni~kog tima za energetsku efikasnost koji su u~estvovali u izradi lokalnog ekolo{kog akcionog plana grada Kragujevca prof. dr Neboja Luki}, Ma{inski fakultet Kragujevac prof. dr Radivoje Pe{i}, Ma{inski fakultet Kragujevac Radovan Todorovi}, Regionalna privredna komora Kragujevac Andreja Stefanovi}, JP "Direkcija za urbanizam" Kragujevac Ljiljana Popovi}, "Zastava automobili" Ana Vitkovi}, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika "Zastava" Kragujevac Ana Mijatovi}, volonterka Ekolo{kog centra Kragujevac Ivana Zindovi}, volonterka Ekolo{kog centra Kragujevac Ana Milenkovi}, volonterka Ekolo{kog centra Kragujevac Milo{ Markovi}, volonter Ekolokog centra Kragujevac

Energetska slika Kragujevca

54 StaklenoZvono

E N E R G E T S K A EFIKASNOST

UVOD

ada je ovek zapalio prvu vatru, poeo je da iskoriava fosilna goriva u cilju podizanja kvaliteta sopstvenog ivljenja. U drugoj polovini dvadesetog veka, najodgovorniji deo oveanstva se zabrinuo da brzorastua kriva potronje energije u svetu ne narui stanje ivotne sredine i to u vie aspekata. Globalno zagrevanje, odnosno emisija gasova staklene bate, zagaenje vazduha, vode i zemljita, nekontrolisana sea uma, svi ovi negativni uticaji na ivotnu sredinu su direktno ili posredno, vezani za sagorevanje fosilnih goriva, za proizvodnju elektrine i toplotne energije, za pokretanje transportnih sredstava. Sveobuhvatni i najdelotvorniji nain kontrole i smanjenja zagaenja, smanjenja emisije gasova staklene bate (ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, fluorohlorovodonici, metan, ostali tro i vieatomni gasovi) je poveanje efikasnosti korienja energije fosilnih goriva, ali i korienja obnovljivih izvora energije. Nekontrolisanom potronjom fosilnih goriva, uz nedovoljnu efikasnost korienja dobijene energije, oveanstvo je dovelo do opasnosti da potpuno izoblii planetu Zemlju. Iako se deo oveanstva trudio da do toga ne doe, onaj drugi, vei deo, je neprestano inio da doemo do ivice odrivosti oveka na planeti. Po najnovijim predvianjima amerikih strunjaka, iznetim na Svetskom samitu o globalnom zagrevanju u Kopenhagenu, decembra 2009, potpuno topljenje leda na Artiku se oekuje ve 2015. godine.
StaklenoZvono 55

ISTORIJA PROBLEMA
eko je proceniti preostalo vreme trajanja fosilnih goriva, pre svega nafte i prirodnog gasa na Zemlji. Sa jedne strane ne postoji sigurna procena preostalih rezervi, a sa druge strane, jo je nesigurnija procena svetske potronje ovih goriva, naroito u zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Prema procenama kompanije BP (British Petroleum) krajem 2005, rezerve nafte e trajati jo 33 godine.

Emisija ugljen-dioksida je u direktnoj vezi sa sagorevanjem ugljenika sadranog u fosilnim gorivima, pre svega uglju, nafti, prirodnom gasu, drvetu, ... Prema izvetaju OECD-a (Organisation for Economic Co-operation and Development) za 2008.g. (OECD Environmental Outlook to 2030) emisija gasova staklene bate, svedenih na emisiju CO2eq e u svetu znaajno rasti.

Da bi se uspostavila kontrola emisije CO2 i njegov sadraj u atmosferi, koji sada iznosi proseno 379 ppm (ppm milioniti deo celog), ova vrednost u narednim godinama trebalo bi da bude zadrana na maksimalno 450 ppm, to bi zahtevalo smanjenje emisije CO2 2050. godine, u odnosu na Jedna od najuticajnijih posledica potronje energije 2000. godinu, od 39% (donja slika). S obzirom da fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida u atmosferu je Kyoto - protokol (1997.) od zemalja potpisnica je globalno poveanje srednje temperature zemlje i zahtevao smanjenje imisije gasova staklene bate od samim tim masovno otopljavanje ledenih povrina, 5,2% do 2012. godine, ovaj zadatak se ini veoma smanjenje zemljinog albeda (koeficijent refleksije ozbiljnim. Pokuaj da se najvei emiteri CO2, zemlje, koji sada iznosi 0,3), nesagledive promene (na primer SAD) privole na pristupanje Kyoto klime, proirenje pustinjskih povrina. protokolu ili njegovom nastavku u Kopenhagenu za sada je bez rezultata.
POTREBNA REDUKcIJA SVETSKE EMISIJE cO2 DO 2050. GODINE (BRIc-BRAZIL, RUSIJA, INDIJA, KINA; ROWOSTALE ZEMLJE; OEcD-NAJRAZVIJENIJE ZEMLJE SVETA) [OEcD ENVIRONMENTAL OUTLOOK TO 2030]

56 StaklenoZvono

Emisija gasova staklene bate, kojoj se u ovom pregledu daje vei znaaj od ostalih tetnih efekata sagorevanja fosilnih goriva, treba da stvori oseaj znaaja energetske efikasnosti kao najsnanijeg faktora uticaja na smanjenje svih ovih neeljenih efekata. U zavisnosti od korienog goriva (ugalj, nafta i njeni derivati, prirodni gas, drvo, ...) donekle su i razliiti tetni uticaji na ivotnu sredinu. U svakom sluaju najnepovoljniji uticaj ima sagorevanje uglja, a naroito uglja niske toplotne moi i velikog sadraja pepela, kakav je ugalj koji se, uglavnom, sagoreva u Srbiji (preteno u termoelektranama), ali i u gradovima, za potrebe centralnog grejanja, od kojih je najvei grad Kragujevac. Trenutna podela po vrstama korienih energenata u Evropskoj uniji je sledea: ugalj - 18%, nafta 37%, prirodni gas - 24%, nuklearna energija - 13% i obnovljivi izvori energije -8%. Podaci za Srbiju, za 2000. godinu: ugalj - 53%, nafta - 25%, prirodni gas - 11%, hidroenergija - 11%. Primeuje se velika potronja (nekvalitetnog) uglja, to je sa aspekta zatite ivotne sredine, najloiji izbor. Za proizvodnju energije je najvanija maksimalna energetsku efikasnost, kako bi svi neeljeni efekti bili svedeni na minimum. Meutim, vano je podizati i efikasnost potronje svih vidova energije. Na primer, analize potronje energije u Nemakoj su pokazale da se oko 44% primarne energije troi u zgradama (32% samo za grejanje i hlaenje + 5% za toplu vodu), pa se zato velika panja posveuje poveanju energetske efikasnosti zgrada u svim vidovima (grejanje, hlaenje, topla voda, osvetljenje, elektrini ureaji, ...). Dalje, u EU potronja finalne energije u transportu iznosi 31%, pa je poveanje efikasnosti transportnih sredstava takoe imperativ. Izvesno je da poveanje energetske efikasnosti u zgradarstvu moe proizvesti najvidljivije efekte u smanjenju potronje energije i smanjenju svih tetnih uticaja na ivotnu sredinu. Zbog velike razlike u klimatskim uslovima (srednja temperatura u januaru u Helsinkiju je -6 0C, dok je u istom periodu u Atini +10 oC), standardizovani kvalitet termike izolacije varira od zemlje do zemlje, tako da se utroena toplotna energija po kvadratu povrine u toku godine pribliava po vrednostima u veini evropskih zemalja.
StaklenoZvono 57

TIPOVIMA ZGRADA U

PROSENA POTRONJA ENERGIJE U RAZLIITIM NEMAKOJ [MEDIA.WILEy.cOM]

Energetska potronja (kWh/mgod)

el. struja topla voda grejanje

Standardi za koliinu utroene energije potrebne za grejanje objekata se u Evropi stalno pootravaju. Na primer, po vaeem standardu EN 832 oni iznose 50 kWh/m2 godinje. Standardi tzv. pasivnih kua (kue veoma niske energetske potronje) ograniavaju potronju energije za grejanje ispod 20 kWh/m2.
Pasivne zgrade

Stare zgrade

Nove zgrade

Energetski e kasne zgrade

POTRONJA PRIMARNE ENERGIJE PO JEDINIcI BRUTO NAcIONALNOG DOHOTKA ZA 2005. GODINU [EIA. DOE.GOV] Drava Albanija Austrija Bugarska Grka Danska Nemaka Hrvatska Srbija Potronja energije TPES/GDP (ktoe/000$US) 0,143 0,123 0,287 0,12 0,107 0,142 0,154 0,38

Za objekte umerene potronje energije za grejanje (prosene termike izolacije) moe se rei da troe izmeu 80 i 120 kWh/m2. Na gornjoj slici levo su prikazane potronje energije (grejanje, topla voda, elektrina struja) u razliitim tipovima zgrada u Nemakoj. U Srbiji nema pouzdanih podataka o potronji energije za grejanje u zgradama, ali dostupni podaci govore da je u starijim zgradama (graenim pre 1990.) potronja toplotne energije iznad 300 kWh/m2. Jednostavnim uporeivanjem dolazi se do zakljuka da se intervencijama na zgradama mogu u Srbiji utedeti fantastini iznosi energije i znaajno smanjiti svekoliko zagaenje ivotne sredine. U tabeli su dati podaci za potronju primarne energije po jedinici bruto nacionalnog dohotka (ktoe/1000$; toe=41868 GJ) za neke odabrane zemlje. Statistika je, svakako poraavajua, ukazuje, pre svega, na veliki prostor za utedu, poveanje energetske efikasnosti i smanjenje tetnog uticaja na ivotnu sredinu, koji je direktno povezan za potronjom energije. to se tie transportnih sredstava, od samog nastanka motora SUS, tei se poveanju njihove energetske efikasnosti, sa svakim novim modelom, stepen korisnosti je vei (slika dole levo) Od 1970. kada se pojaao javni interes za ukupan kvalitet vozila i tehnike standarde tokom njihovog ivotnog ciklusa, dolazi do bitnih promena. Emisija iz svakog vozila je smanjena, radikalnim tehnolokim zahvatima emituje se manje otrovnih komponenata za 98%. U poreenju sa vremenom od pre 30 godina, buka je redukovana za 80%. Novi modeli imaju niu potronju goriva za 45% u poreenju sa modelima iz 1980.

MAKSIMALNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI KLIPNIH MOTORA SUS [*].

58 StaklenoZvono

PRIKAZ SADANJEG S TA N J A
energetsku efikasnost na listu najznaajnijih prioriteta (poveanje energetske efikasnosti, primena meunarodnih ugovora koji se odnose na zagaenje vazduha, klimatske promene, podsticanje korienja obnovljivih izvora energije ).

ENERGETSKA EFIKASNOST I ZAKONSKI AKTI U R EPUBLIcI SRBIJI

trategijom razvoja energetike Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 44/05), energetska efikasnost predstavlja jedan od pet osnovnih prioriteta razvoja. Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 17/07), definisano je sprovoenje energetske politike na lokalnom nivou, kroz izradu energetskih planova razvoja optina i uspostavljanja energetskog menadmenta u optinama. Strategija odrivog razvoja Republike Srbije do 2017. godine (usvojena 09.05.2008.), stavlja

SISTEM cENTRALNOG GREJANJA,

EFIKASNOST KOTLOVA

Daleko najvei, pojedinani potroa fosilnih goriva u Kragujevcu je Energetika d.o.o., nekada najvea industrijska energana na Balkanu, koja je imala prevashodni zadatak da snabdeva energijom grupu fabrika Zastava, a sada praktino komunalno preduzee ija je osnovna delatnost obezbeenje sistema centralnog grejanja za Grad . U sledeoj tabeli su prikazane osnovne karakteristike kotlova Energetike Kragujevac.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOTLOVA ENERGETIKE D.O.O.

Oznaka i vrsta kotla

K1 parni 3 K2 parni 3 K3 parni 2 K4 parni K5 parni 1 K1b-vrelovodni K2b-vrelovodni K3b-vrelovodni K4b-parni K5b-vrelovodni K1e-vrelovodni K2e-vrelovodni

Nominalna snaga (MW)

31,65 31,65 63,3 61,5 115,18 6,6 6,6 7,3 2,6 7,0 16,2 7,0

Gorivo
gas gas ugalj ugalj ugalj gas/mazut gas/mazut gas gas mazut gas/mazut gas/mazut

Gorivo za start kotla

Starost kotla (god.) i lokacija

5, mat.lokacija 5, mat.lokacija

mazut mazut mazut

8, mat.lokacija 23, mat.lokacija 8, mat.lokacija 19, KBC 20, KBC 20, KBC 27, KBC 17, KBC 1, Erdoglija 19, Erdoglija StaklenoZvono 59

U donjoj tabeli prezentovani su izmereni podaci o radnim reimima ovih kotlova i proraunata energetska efikasnost kotlova Energetike i preporuene vrednosti istih (kopt).
RADNI REIMI KOTLOVA ENERGETIKE U SEZONI 2002/2003. [IZVETAJ PROJEKTA NPEE403-109A]

Oznaka kotla i gorivo

Toplotna snaga (MW)

Optereenje (%)

Tps(oC)

O2(%)

(-)

g4 (%)

k (%)

kopt (%)

Analizom podataka iz predhodne tabele se moe zakljuiti da zbog starih kotlova, neodgovarajuih ventilatorskih sistema (K1 i K2), loeg kvaliteta goriva, stepeni efikasnosti kod kotlova najveeg kapaciteta su nii i za vie od 10% u odnosu na optimalne vrednosti. Sagorevanje uglja, niske toplotne moi, veliki procenat pepela, osim veoma negativnog uticaja na ivotnu sredinu, prati i nizak stepen energetske efikasnosti.

pa je ova cena potpuno nezavisna od energetske potronje objekta. U veini zemalja Evropske unije, najskuplje grejanje je elektrinom energijom i ogrevnim drvetom, dok je u Srbiji to najjeftinije. U Srbiji, kao i u Kragujevcu, ne postoje precizni i dovoljno pouzdani podaci o prosenoj potronji energije u zgradama. Kako je ve reeno, potronja finalne energije u evropskim zgradama prelazi vrednost od 40% ukupne potronje, pa i u Kragujevcu treba posvetiti posebnu panju na ovaj podatak, jer je potronja toplotne energije u zgradama prikljuenim na daljinsko grejanja, u direktnoj vezi sa zagaenjem, pre svega vazduha iz pogona Energetike. Podaci Republikog zavoda za statistiku govore o potronji toplotne energije u optinskim administrativnim zgradama od 319 kWh/m2 godinje, a u kolama 192 kWh/m2. Ovi podaci se mogu uzeti sa rezervom, jer nema informacija o postignutim uslovima termikog komfora u grejanim prostorijama (temperature vazduha i obuhvatnih zidova, relativna vlanost...).

POTRONJA ENERGIJE U ZGRADAMA U K RAGUJEVcU

Osnovna pogonska sila za postizanje vee energetske efikasnosti zgrada je svakako postojanje trinih uslova za isplativost investicija usmerenih u tom pravcu, kao i odgovarajui zakonski akti. U Srbiji i Kragujevcu takvi uslovi ne postoje, ini se naprotiv. Cena struje je jedna od najjeftinijih u Evropi (proseno 0,04 /kWh), a usluga daljinskog centralnog grejanja se naplauje paualno po kvadratnom metru grejne povrine (50-70 din/m2),

60 StaklenoZvono

Koliko energije troe zgrade u Kragujevcu i kolika je njihova energetska efikasnost, moe se priblino izraunati uz pomo dostupnih podataka u Energetici d.o.o. U sledeoj tabeli je prikazana potronja energenata u kotlovima Energetike, za period od 1995. do 2000. godine.
POTRONJA ENERGENATA U ENERGETIcI U PERIODU 1995.-2000.

Energent

Godina

Sprovedenom analizom, uz poznavanje tehnolokih procesa u Energetici, dolo se do udela u ukupnoj potronji energenata za grejanje Grada za 1997. i to uu=80% potronje uglja, um=95% potronje mazuta i ug=52% potronje prirodnog gasa. Usvojena donja toplotna mo energenata (Hd) je sledea: ugalj-13000 kJ/kg, mazut-42000 kJ/kg, prirodni gas-34000 kJ/m3. Usvojena toplotna mo uglja odgovara uglju srednjeg i loijeg kvaliteta, kakav se, uglavnom, sagoreva. Procenjena efikasnost kotlova je sledea: na ugalj, u=0,8; na mazut, m=0,9; na gas, g=0,9. Ukupno utroena toplotna energija za grejanje Grada, 1997. godine, u kotlovima Energetike, Qu iznosi: Qu=muuuuHdu+ muuuuHdu+ muuuuHdu (1) Qu=1300001030,80,813000+28601030,950,942000+344140000,520,934000 = 1731900 GJ Toplotna energija, koja je stizala do potroaa, mora se umanjiti za iznos gubitaka u transportu, koji su u Kragujevcu veliki i procenjeni na 5% [izvetaj projekta NPEE403-109A]: Qun=Qu-Q gub=17319000,95=1645305 GJ (2)
StaklenoZvono 61

Sa druge strane, prema podacima Energetike, raspolae se podacima o dimenzijama grejanih objekata, koji su predstavljeni u sledeoj tabeli.

POVRINA I ZAPREMINA PRIKLJUENIH POTROAA NA SISTEM DALJINSKOG GREJANJA U KRAGUJEVcU (PODAcI ENERGETIKE ZA 2002. GODINU)

Potroai prikljueni na pravac Centar-Lepenica (matina lokacija)

Potroai prikljueni na pravac Erdoglija (matina lokacija)

Potroai prikljueni na kotlarnicu KBC

Istureni potroai , prikljueni na ostalo,potroai prikljueni na manje kotlarnice

Ukupna povrina objekata, koji su na sistem daljinskog grejanja bili prikljueni 2002. godine, prema tabeli br. 53. iznosi, Au=1367641 m2. Prema predstavljenim podacima, potronja toplotne energije, po kvadratnom metru grejnog prostora u Kragujevcu, odnosno specifina potronja energije za grejanje u zgradama u Kragujevcu, na godinjem nivou, Qzspec (kWh/ m2 god.) iznosi: Qzspec =Qun/Au=1645305 GJ/1367641 m2=1,203 GJ/m2= 334 kWh/m2 god. (3)

62 StaklenoZvono

Kako je povrina zgrada, prikljuenih na sistem daljinskog grejanja 1997. bila neto manja od 2002. godine, tako je i specifina potronja toplotne energije zgrada u Kragujevcu proseno, via od vrednosti 334 kWh/m2 god.. Ovako velika potronje toplotne energije u kragujevakim zgradama, nije samo samo posledica loe izoloacije u zgradama, ve i pregrevanja znatnog broja objekata, naroito na pravcu Centar-Lepenica. Moe se zakljuiti da zgrade u Kragujevcu troe i do 7 puta vie toplotne energije za grejanje od zgrada u EU (prva slika na strani 58). Jo jednom treba ponoviti da razlog ne lei samo u loim termikim omotaima zgrada, ve i u pregrevanju, iji je osnovni razlog tarifni sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu i Srbiji.

Za grejni prostor od 100 m2, koji je proseno izolovan i koji troi 100 kWh/m2, jednostavno je napraviti raunicu koliko kota utroeni MWh toplotne energije. Posmatrani prostor troi godinje: 100 m2100 kWh/m2god = 10 MWh. Cena usluge daljinskog grejanja u Evropskoj uniji se naplauje po utroku i te cene se kreu od 50 do 70 /MWh, uz odreene izuzetke. U predhodnoj tabeli su date cene grejanja, koje se za posmatrani prostor plaaju u Kragujevcu, u zavisnosti od kategorije.
cENA DALJINSKOG GREJANJA GODINJE U KRAGUJEVcU, ZA OBJEKAT OD 100 m2 SA TOPLOTNIM ZAHTEVIMA OD 100 kWh/m2GOD Cena godinja
(din)

Kategorija potroaa

Ukoliko bi strategijom drave i grada, politikom cena, potronja toplotne energije zgrada bila Stambeni prostor svedena na prosenih 100 kWh/m2god, emisija CO, CO2, SO2, NOx i pepela iz kotlova Energetike Drutveni prostor bi bila redukovana za fantastinih 3,34 puta.
Poslovni prostor

Cena godinja () 621 964 1 586

Cena po /MWh 62,1 96,4 158,6

60 888 94 452 155 472

Prema gornjoj tabeli vlasnik stambenog prostora Osnovna pogonska sila za tednju energije od 100 m2, koji je uloio znaajna sredstva u predstavlja svakako ekonomski interes. Da bi izolovanje objekta (potronja od 100 kWh/m2god) ovi uslovi bili ostvareni, u razvijenim evropskim u Kragujevcu plaa za usluge daljinskog grejanja, dravama se velika panja posveuje odnosima prosenu cenu grejanja u EU, korisnik drutvenog cena, kako bi se to snanije stimulisao interes prostora plaa cenu elektrine energije u Nemakoj, ka tednji energije. Naalost, u Srbiji ekonomsko a vlasnik poslovnog prostora fantastinu cenu okruenje, tj. odnosi cena energenata potpuno od 158,6 /MWh. Naravno vlasniku opisanog destimuliu svaku tednju energije. Cena elektrine poslovnog prostora stoji na raspolaganju i energije u Srbiji za domainstva iznosi proseno grejanje strujom po ceni od 40 /MWh, to je u 0,04 /kWh (u Nemakoj 0,1 /kWh). U donjoj Kragujevcu, 4 puta jeftinije. Rezerve prirodnog tabeli je prikazan fiksni tarifni sistem za naplatu gasa u Srbiji podmiruju jedva 10% potronje, pa usluge daljinskog grejanja u Kragujevcu (naplata 12 gas u naoj zemlji ima priblino svetsku cenu, koja meseci u godini, izvor Energetika). ga u okruenju jeftine elektrine energije, ini skupim energentom. Dakle, odnos cena energenata u Srbiji i Kragujevcu je takav da je najistije FIKSNI TARIFNI SISTEM ENERGETIKE ZA NAPLATU TOPLOTNE fosilno gorivo, sa aspekta zatite ivotne sredine, ENERGIJE U KRAGUJEVcU najskuplje.
Kategorija potroaa Stambeni prostor Drutveni prostor Poslovni prostor Cena po m3 18,07 28,03 46,14 Cena po m2 46,98 72,88 119,96 Cena po m3 sa PDV-om 50,74 78,71 129,56 StaklenoZvono 63

cENE ENERGENATA I TARIFNI SISTEMI

Od ukupnog voznog parka 35% vozila je starije od 15 godina (energetska efikasnost 35% slabija od dananjih modela), 90% je starije od 10 godina, a manje od 1% su nova vozila (stanje 2006. godine prema podacima MUP-a). Takva starosna struktura govori o nepovoljnoj energetskoj efikasnosti u transportu koja je uslovljena tehnolokim i sledeoj tabeli prikazan je konstruktivnim reenjima starim nekoliko decenija. broj registrovanih vozila po Socijalna i ekonomska situacija se preslikava i u kategorijama za period nepotpuno odravanje postojeeg voznog parka, 2003.- 2007. god. to daje dopunski doprinos pogoranju energetske efikasnosti. Ako se uzme u obzir saobraaj u Obim saobraaja ima uzlazni trend po prosenoj uskim ulicama koje su esto, zbog evidentnog godinjoj stopi. Generalno gledano, za period problema parkiranja, zakrene nepravilno posmatranja za koji postoje uporedni podaci (2003- zaustavljenim i parkiranim vozilima, situacija je 2008.) zabeleen je porast obima saobraaja od jo gora. Tada se vozila koriste u reimima rada sa 0,9%. Osnovna karakteristika saobraajnih tokova velikom potronjom goriva niskom energetskom u ovom periodu je dominantno uee putnikih efikasnou. automobila u ukupnoj strukturi od 84 do 93%.
BROJ REGISTROVANIH MOTORNIH VOZILA PO KATEGORIJAMA (PODAcI GRADSKE UPRAVE)

E N E R G E T S K A E F I K A S N O S T TRANSPORTNIH UREAJA

Radna vozila

Vuna vozila

Prikljuna vozila

Specijalna vozila

Motocikli

Autobusi

Putnika vozila

Kamioni

Godina

Ukupno

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Takvom saobraaju svoj doprinos daju i magistralni putevi M-1.11 (Batoina--Kragujevac) i M-23 (Mladenovac - Ravni Gaj) koji prolaze obodnim ivicama ireg centra Grada i kao takvi, bez obilaznica, prihvataju izrazitu frekvenciju saobraaja.

64 StaklenoZvono

PROcENA STANJA RIZIKA

Smanjena energetska efikasnost zgrada utie na ljudsko zdravlje, opti kvalitet ivota i ekosisteme na vie direktnih i indirektnih naina: 1. Loe izolovani objekti u zimskom periodu, odlikuju se niskom temperaturom obuhvatnih spoljnih zidova. Dostizanjem take rose, na ovim zidovima se stvara kondenzacija, to izaziva pojavu bui na zidovima i u vazduhu. 2. Niska temperatura zidova u objektu, stvara sredinu poviene relativne vlanosti, neodgovarajue sredine za boravak ljudi. Preporuena relativna vlanost u prostorijama treba da iznosi od 45 do 55%. 3. Uveani toplotni gubici, naruavaju termiki komfor. ovek u takvom prostoru gubi veu koliinu toplote to remeti imuni sistem i opte zdravstveno stanje. 4. Pojaana infiltracija stvara intenzivno strujanje vazduha (iznad 0,3 m/s), to znaajno remeti termiki komfor. 5. Zgrade loe energetske efikasnosti zahtevaju veu koliinu toplote za njihovo zagrevanje, pa se time, kao u sluaju Kragujevca, viestruko poveava zagaenje vazduha, vode i zemljita. 6. Specifian problem Kragujevca je funkcionisanje sistema daljinskog grejanja, velikim delom sagorevanjem niskokvalitetnog uglja, to uz lou energetsku efikasnost objekata stvara jedan od kljunih ekolokih problema grada: veliku emisiju prakastih materija (pepela) i stvaranje pogodnih uslova za nastajanje respiratornih oboljenja kod ljudi, naroito dece.

Individualne kotlarnice na vrsto gorivo su generalno niske energetske efikasnosti i sa poveanom emisijom zagaujuih materija. Uopte, loa energetska efikasnost utie na svekoliko zagaenje velikih teritorija, uveanom proizvodnjom toplotne i elektrine energije u energanama i termoelektranama (sluaj Srbije). Smanjena energetska efikasnost u saobraaju i industriji, utie na ljudsko zdravlje, opti kvalitet ivota i ekosisteme takoe, na vie direktnih i indirektnih naina. 1. Poveana potronja goriva, stvara poveanje vrednosti imisije, naroito u sredinama sa pojaanim saobraajem, kao to su rasksrnice i prometne ulice. 2. Poveana potronja goriva, generalno utie na opti kvalitet ivota. 3. Niska energetska efikasnost u industriji osim poveanog zagaenja, ini da novca uvek nedostaje, a najee ga nedostaje za reavanje problema zagaenja ivotne sredine. Kako smo suoeni sa nedostatkom informacija o uticaju loe energetske efikasnosti na zdravlje graana Kragujevca (i ne samo energetske efikasnosti), procena uticaja na zdravlje je izvrena na osnovu ovde prezentovanih podataka i iskustva Tima (rangiranje uticaja od 1-najslabiji do 4-najjai uticaj). Od uticajnih faktora iz oblasti energetske efikasnosti, definisani su sledei: 1. Energetska efikasnost zgrada 2. Energetska efikasnost kotlova na ugalj 3. Energetska efikasnost saobraaja 4. Energetska efikasnost industrije
StaklenoZvono 65

U gornjoj tabeli data je procena uticaja energetske efikasnosti na definisane oblasti u Kragujevcu, prema uticajnim faktorima.
PROcENA UTIcAJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI (EE) NA ZDRAVLJE, EKOSISTEME I KVALITET IVOTA U KRAGUJEVcU

Uticaj na zdravlje EE zgrada EE kotlova na ugalj EE saobraaja EE industrije 4* 4 3 2

Uticaj na ekosisteme 4! 3 3 2

Uticaj na kvalitet ivota 4* 4 3 2

Ukupno 12 11 10 6

K RATAK REZIME cILJA

Aktivnost
Ugradnja meraa potronje toplotne energije svim korisnicima sistema daljinskog grejanja Formiranje jedinstvenog tarifnog sistema naplate toplotne energije po utroku Uvoenje vie vidova stimulacija vlasnicima objekata sa niskom potronjom energije za grejanje. Uvoenje vie vidova stimulacija vlasnicima objekata sa korienjem obnovljivih vidova energije Edukacija graanstva o potrebi tednje energije Pilot projekti Grada o korienju obnovljivih izvora energije, toplotnih pumpi, tedljivih sijalica Sprovoenje javnih nabavki Grada u skladu sa principima tednje energije

Kratak opis
Ugradnja meraa u svaku podstanicu sistema daljinskog grejanja

Oekivani rezultat
Stvaranje realnog okruenja za tednju energije

Usvajanje stimulativnog sistema naplate energije po utroku

Stvaranje realnog okruenja za tednju energije

Subvencije, smanjenje poreza, pogodnosti u dobijanju dozvola Subvencije, smanjenje poreza, pogodnosti u dobijanju dozvola, Nastupi u medijima, predavanja, akcije Razni projekti (izgradnja objekta sa nultom potronjom energije, na primer) Nabavka energetski efikasne opreme i vozila

Jaanje svesti o tednji energije, ostvarenje uteda, smanjenje imisije Jaanje svesti o tednji energije, ostvarenje uteda, smanjenje imisije

Jaanje svesti o tednji energije

Jaanje svesti o tednji energije, ostvarenje uteda, smanjenje imisije Strateko poveanje energetske efikasnosti, smanjenje imisije

66 StaklenoZvono

PRIKAZ GLAVNIH PROBLEMA

Prema svemu izloenom u ovoj analizi, mogu se definisati glavni problemi, koji utiu na ivotnu sredinu u Kragujevcu: 1. Niska energetska efikasnost zgrada (generalno veliki problem u Srbiji). 2. Rad kotlova na ugalj velikih kapaciteta. 3. Nepostojanje ekonomskih preduslova za tednju energije. 4. Niska energetska efikasnost saobraaja. 5. Niska energetska efikasnost industrije.

Planiranim aktivnostima je pre svega, predvieno stvaranje povoljnog ekonomskog okruenja za tednju energije. Predstoje aktivnosti na stimulisanju raznih vidova tednje energije u objektima i saobraaju.

Nadlena institucija
Grad Kragujevac, Energetika d.o.o.

Rok implementacije
2011 - 2013.

Procena budeta ()
300 000 (merai su ve nabavljeni, navedeni su trokovi ugradnje) Grad Kragujevac

Izvor finansiranja
Grad Kragujevac Energetika d.o.o., Potroai

Grad Kragujevac, Energetika d.o.o

kraj 2011.

Grad Kragujevac

kraj 2012.

2 000 000

Grad Kragujevac Meunarodne finansijske institucije i donatori Grad Kragujevac Meunarodne finansijske institucije i donatori

Grad Kragujevac

kraj 2012.

2 000 000

Grad Kragujevac

2010 - 2014.

200 000

Grad Kragujevac

Grad Kragujevac

kraj 2012.

1 000 000

Grad Kragujevac

Grad Kragujevac

2010. - 2014.

1 500 000

Grad Kragujevac i prihodi preduzea pod upravom Grada StaklenoZvono 67

68 StaklenoZvono

Staklena

StaklenoZvono 69

Godina umadijskog
70 StaklenoZvono

POLJOPRIVREDNI POTENCIJAL UMADIJE

sela

oljoprivreda je budunost ekonomije umadije jer na ovom podruju postoje uslovi za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Pod obradivom povrinom nalazi se 50.000 hektara, oranice i bate zastupljene su na prostoru 34.000 hektara, pod vonjacima je preko 6.000, vinogradima 400, a livade zauzimaju 7.000 hektara. To ukazuje na veliki poljoprivredni potencijal koji je na alost suoen sa dosta problema, usitnjen posed, svatarenje u proizvodnji, zastarela mehanizacija, niski prinosi, staraka domainstva, nedovoljna strukovna organizovanost proizvoaa. Ljudi su orijentisani na proizvodnju za sopstvene potrebe pa nema dovoljno velikih robnih proizvoaa. Zbog toga je lokalna samouprava zapoela sa znaajnim izdvajanje iz budeta i ulaganjima u razvoj poljoprivrede sa ciljem da povea obim proizvodnje. Grad Kragujevac je uestvovao na Drugoj nacionalnoj konferenciji o agraru u Srbiji i dobio priznanje kao lokalna samouprava koja punih 6 godina ima najvei Agrarni budet u Srbiji. To je samo jo jedan dokaz da briga o selu i poljoprivredi kao velikoj razvojnoj ansi nije samo pria, jer od 2005. godine Grad Kragujevac obezbeuje neophodna sredstva za realizaciju tih planova.
StaklenoZvono 71

- Proglaavanjem 2011-te za Godinu umadijskog sela, Grad Kragujevac samo dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naa sela i ovdanji agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadanjih napora da se sugraanima u ruralnim sredinama pokae kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, ve naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru u selo da jo vie ulae. Godina umadijskog sela bie obeleena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradie se neto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica objanjava Sneana ivanovi, pomonica gradonaelnika za poljoprivredu.

AGRARNI BUDET ZA RAZVOJ SEOSKIH

DOMAINSTAVA

Kragujevac je Grad sa 56 sela, smetenih u kotlini planina Rudnik i Crni vrh u srcu umadije. Na seoskom podruju ivi blizu 30.000 stanovnika, to ini 16,7 odsto od ukupnog broja itelja grada Kragujevca, a od 9.555 seoskih domainstava 7.110 poseduje - Od planiranih 92.527.000 dinara poljoprivredno gazdinstvo. Poljoprivredom realizovano je 75.814.644 dinara, se bavi oko 8.500 itelja sela (oko 5 odsto). to je 81.94 odsto. U agrar je uloeno 21.006.870 dinara preko Gradske direkcije za robne rezerve, to ukupno ini 96.821.514 dinara. Od 2008. godine pored ulaganja u individualna domainstva Grad Kragujevac je zapoeo sa dugoronim ulaganjem u programe namenjene poboljanju kvaliteta ivota na selu, pre svega u reavanje vodosnabdevanja na selu istie Sneana ivanovi.
72 StaklenoZvono

Iz gradske kase preko Robnih rezervi i Agrarnog budeta, u poslednjih est godina, u razvoj seoskih domainstava i seoskih zajednica, tanije poljoprivrede uloeno je oko 687 miliona dinara. U infrastrukturne objekte (asfaltiranje lokalnih i nekategorisanih puteva, nasipanje, izgradnju, rekonstrukciju i odravanje elektro mree ...) Grad je izdvojio oko 990 miliona dinara, u kolske objekte na selu 89.604.441 dinara. Gradska uprava za zdravstvo, socijalnu politiku i drutvenu brigu o deci, za adaptaciju i opremanje seoskih ambulanti, za pomo seoskom stanovnitvu u stanju socijalne potrebe, za prevoz, pomo u kui i drugo, uloila je oko 86 miliona dinara. Grad Kragujevac je u prethodnih est godina za selo izdvojio oko 1.853.000.000 dinara.

R EAVANJE VODOSNABDEVANJA NA SELU

Za vodosnabdevanje utroeno je 32.289.120 dinara. Iskopano je 17 arterskih bunara i to u Ramai, Lunicama, Resniku, Desimirovcu, Adinim Livadama, Malim Vrbicama, Velikom enju, Kamenicama, Velikim Pelicama, Drenovcu, umiu. Inae, do sada je iskopano 61 arterski bunar. U proloj godini uraeno je 24 projekata vodovodnih mrea i idejnih projekata bunara, i to za Gornje i Donje Grbice, Pajazitovo, Cerovac, Desimirovac, Ramau, Kamenicu, Resnik, Adine Livade, Novi Milanovac, Lunice, ljivovac. Inae do sada je za 51 arterski bunar uraena projektna dokumentacija, a u toku je izrada za jo 10. - Isporueni su rezervoari za 18 seoskih vodovoda, ugraene pumpe i primarna mrea u ukupnoj duini 4.867 metara, a isporuivae se kako korisnici budu zavravali radove na izgradnji sekundarne mree. Do sada je kompletno uraeno 32 seoska vodovoda, na koji je prikljueno 1.620 domainstava, a Grad je od 2008. do 2010. godine u sve ovo uloio oko 76 miliona dinara rekla je Sneana ivanovi. Reavanje vodosnabdevanja na selu e biti kapitalni program u 2011. godini. U planu je da se uradi 20 novih buotina, i uporedo pripremi projektna dokumentacija i isporue rezervoari i pumpe za one bunare gde
StaklenoZvono 73

korisnici urade sekundarnu mreu. Cilj je da se do kraja ove godine, pored 32 postojea, jo 20 novih seoskih vodovoda bude puteno u rad. Za vodosnabdevanje je planirano 38.000.000 dinara.

PODSTIcAJNE MERE
Znaajna sredstva su uloena u revitalizaciju atarskih puteva, sufinansiranje hladnjaa, kupovinu stonih vaga. Ureeni su arterski putevi u selima umi, Lunice, Cvetojevac, Jovanovac, Poskurice, Baljkovac, draljica, Erde, Kutlovo, Dobraa i Pajazitovo. Odobreno je 78 beskamatnih kredita sa grejs periodom od 12 meseci, za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, u ukupnom iznosu od 7.191.072 dinara. Oko 26 poljoprivrednih proizvoaa dobilo je pozajmicu od 25.000 dinara, koji su u obavezi da vrate u dve rate. Stotinak domainstava je dobilo subvenciju od 1.500 dinara po grlu za osemenjavanje krava, a realizovano je 196 subvencija u iznosu od 294.000 dinara. Grad Kragujevac iz Agrarnog budeta plaa i trokove kamate za kredite uzete za kupovinu traktora u 2009. godini, kao i za kredite uzete za kupovinu junica i kredite odobrene od strane Ministarstva 2006. godine.
74 StaklenoZvono

- Ukupno 102 domaistva su dobila ovaj podsticaj a za te namene je uplaeno 5.315.258 dinara. Subvenciju od 20 do 40 odsto od vrednosti investicije za osiguranje useva, ivotinja i plodova, za preraivake kapacitete, opremu u stoarstvu, za kupovinu plastenika, muzilice i laktofrizu dobilo je 109 domainstava, zata je izdvojeno 2.294.233 dinara, a visina bespovratnih davanja je iznosila od 500 dinara za osiguranje do 250.000 dinara za hladnjae kae Sneana ivanovi.

Za podsticaj poljoprivrednim udruenjima izdvojeno je 1.215.000 dinara i to Udruenju odgajivaa svinja iz Desimirovca za kupovinu priplodnih nazimica, Drutvu pelara za kupovinu selekcionih matica, Udruenju Seljak iz Cvetojevca za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, Uniji poljoprivrednih udruenja. Sva ova udruenja u obavezi su da 50 odsto od dobijenih sredstava vrate u robi. Organizovane su i brojne manifestacije kao to su umadijski sajam poljoprivrede, Sajam ljiva u Stragarima, a Grad Kragujevac bio je pokrovitelj i prvog sajma ene u agraru. Tu su i izlobe u stoarstvu, brojne strune tribine i predavanja, umadijske zimske igre. ..

StaklenoZvono 75

U AGRAR ULOENA ZNAAJNA

SREDSTVA

Svake godine u agrar se ulae znaajna sredstva preko Gradske direkcije za robne rezerve za kupovinu repromaterijala. Poljoprivrednici dobijaju mineralna ubriva za prihranu i jesenju setvu, a u pojedinim godinama i semensku penicu, kukuruz... Dobijeni repromaterijal se otplauje merkantilnom penicom, nakon etve kroz dve godine.

- U periodu od 2005 do 2010. godine realizovano je 7.435 takvih ugovora. Preko Gradske Direkcije za robne rezerve kupljeno je 515,3 tona mineralnog ubriva KAN, za prihranu koje je poljoprivrednicima distribiurano po paritetima, 1kg. mineralnog ubriva za 2 kg. merkantilne penice roda 2011. Za to je izdvojeno 11.954.960 dinara, i to za 372 poljoprivrednika. Takoe je kupljeno 175 tona mineralnog ubriva NPK za jesenju setvu, gde je 124 poljoprivrednih proizvoaa dobilo ubrivo po paritetima 1kg. mineralnog ubriva za 2kg. Merkantilne penice roda 2011. godine objanjava Sneana ivanovi. Vrednost nabavke je 9.051.910 dinara. Tako je 21.006.870 dinara uloeno u nabavku ubriva, a 496 domainstava je dobilo repromaterijal. Oko 50 domainstava je u ovoj godini dobilo jagnjad i junice iz robnih rezervi na uzgoj i uvanje dodaje ona.
76 StaklenoZvono

Grad e nastaviti i u ovoj godini da subvencionie poljoprivrednu proizvodnju i to za osiguranje useva, ivotinja i plodova sa 30 odsto od vrednosti polise osiguranja, kupovinu opreme za stoarstvo sa 20 odsto od vrednosti investicije, plastenike i sisteme za navodnjavanje sa 20 odsto od vrednosti investicije, preraivake kapacitete sa 20 odsto od vrednosti investicije i subvencionisanje vetakog osemenjavanja sa 1500 dinara po grlu. Iako su pojedini delovi Srbije, a time i umadije predodreeni za odreene vidove proizvodnje kod nas jo uvek nije izvrena reorganizacija. U umadiji se poljoprivrednici najvie bave svatarenjem, ali sve vie je onih koji se opredeljuju za odreeni vid proizvodnje pre svega stoarstvo i voarstvo. Meutim sve vei je broj i velikih proizvoaa povra, cvea. to se tie ekoloke proizvodnje, mislim da je to jo uvek u zaetku i da su sporadini primeri onih koji poinju da se time bave.
StaklenoZvono 77

esnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema ivotinja i ljudi. Primarno, to je bolest divljih i domaih ivotinja koja se na oveka prenosi direktnim kontaktom sa zaraenom ivotinjom (najee ujedom). Bolest je uvek smrtonosna. Svakog dana u svetu od besnila umre vie od 150 zaraenih ljudi, meu kojima je najvie dece, a godinje vie od 50.000.

Na teritoriji Srbije u p oko 200 sluajeva bes ivotinja ine divlje zastupljene sa preko ivotinja.

Besnilo je smrtonosna bolest

78 StaklenoZvono

poslednjih 5 godina, godinje se registruje snila kod ivotinja. Najvei broj bolesnih ivotinje (preko 85%) i to lisice, koje su 95% od ukupnog broja obolelih divljih

SRBIJA PROTIV BESNILA

DIVLJIH IVOTINJA PROTIV BESNILA

K AMPANJA ORALNE VAKcINAcIJE

dobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo podruje Zapadnog Balkana, stvoreni su preduslovi da se bolest iskoreni sa naih podruja. Oralna vakcinacija divljih ivotinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih ivotinja pomou vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, ukljuujui i revakcinaciju za 6 meseci, planira se da se celokupna populacija lisica i drugih divljih ivotinja imunizuje i tako zatiti od besnila. Time e se prekinuti lanac prenoenja virusa sa divljih na domae ivotinje i iskljuiti rizik od obolevanja ljudi. Distribucija oralnih vakcina vri se runo ili iz vazduha (avionima ili helikopterima). Runa distribucija se radi na malim podrujima i nije izvodljiva za nae uslove. Male letilice su najbolje i najjeftinije sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata koji poseduju GPS sistem i posebno dizajniran softver, izbacuje jedna po jedna vakcina i to na svakih oko 100 m, u zavisnosti od gustine populacije lisica. Vakcina se ne izbacuje iznad naseljenih mesta ili vodenih povrina, gde se i ne oekuje prisustvo lisica i vukova.
StaklenoZvono 79

www.staklenozvono.rs

Prva kampanja peroralne vakcinacije sprovodi se tokom novembra i decembra 2010. godine distribucijom 1 400 000 doza. Vakcinacija je poela 6. novembra i do sada je zavrena na teritoriji Centralne Srbije, a u periodu od 15. do 23. novembra 2010. obavila se na teritoriji Junog dela Srbije u rejonu: Bajina Bata - Uice - aak Kraljevo Kruevac Knjaevac Pirot Surdulica Vranje Bujanovac - du administrativne linije sa AP KIM - Novi Pazar - Sjenica Prijepolje Priboj - Bajina Bata, nakon ega e distribucija vakcine se obaviti na teritoriji Vojvodine. Testiranje vakcine u Srbiji vrena je u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u Beogradu, kao i u referentnoj laboratoriji u EU. Kada je potvreno da vakcina zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta, sterilnosti, koncentracije virusa, izgleda i konzistencije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifikat analize koju za svaku uvezenu seriju vakcine. Vakcina je, u obliku rastvora, smetena u plastino-aluminijumsku kapsulu koja se nalazi u sreditu hranljivog mamca koji je privlanog mirisa i ukusa za divlje ivotinje i koja izgledom podsea na biskvit. Privuene takvim mirisima, lisice pronalaze mamce, zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom sluznice usta u kontakt sa rastvorom vakcine, ivotinje bivaju imunizovane i u periodu za 2-3 nedelje razviju imunitet koji ih titi od besnila. Mamac sadri antibiotik tetraciklin, koji predstavlja marker i njime e, monitoringom biti obuhvaene lisice kod kojih e se, posebnim laboratorisjkim metodama, utvrditi postojanje ovog markera a time utvrditi i efikasnost vakcinacije. Vakcina je bezbedna po zdravlje ljudi i domaih ivotinja ukoliko se pravilno tretira.
80 StaklenoZvono

Srbija je prva zemlja u regionu koja sprovodi ovakav nain vakcinacije. Projekat e se trajati vie od 5 godina kako na naem podruju tako i u drugim dravama Zapadnog Balkana. Cilj vakcinacije je da se potpuno iskoreni besnilo u Srbiji, kao i da se odri status zemlje slobodne od bolesti.

NAJEE POSTAVLJANA PITANJA SA

ODGOVORIMA

ta da radim sa mamcem ukoliko ga pronaem blizu kue? Odgovor: Najbolje je ne dirati mamac i ostaviti ga na tom mestu, osim ukoliko nije u dvoritu ili drugom mestu gde se ne oekuje prisustvo lisica. Posebno decu treba upozoriti da ne diraju mamce. Ukoliko ga pomerate, stavite gumene rukavice, ubacite u kesu i prenesite do ume ili mesta gde moe da se pojavi lisica. Nakon dodirivanja mamca, dobro operite svoje ruke vodom i sapunom. Zato moram da nosim rukavice kada dodirujem mamac sa vakcinom? Odgovor: Mamac koji ima ouvanu strukturu nije tetan za ljude ali njegov miris moe prodreti u kou i biti veoma neugodan. Ukoliko je mamac polomljen i vidi se tenost koja curi iz kapsule (vakcina), rukavicama ga uzmite i stavite u kesu. Najbolje je da ga spalite na vatri kako bi se inaktivisao virus (ukoliko ve nije inaktivisan) a ostatke bacite na ubrite. Nakon dodirivanja mamca, dobro operite svoje ruke vodom i sapunom.

ta ako moje dete pronae mamac? Smrad mamca koji se osea je takav da dece ne ele da se sa njim igraju ili ih probaju. Ukoliko je dete dodirivalo neoteen mamak, dobro mu operite ruke sapunom i vodom, uz tretiranje nekim dezinficijensom. Ukoliko je dete dodirivalo polomljeni mamac ili sadraj vakcine, operite mu ruke vodom i sapunom, isperite dezinficijensom i obratite se lekaru za savet. ta ukoliko moj pas pojede mamac? Odgovor: Vakcina je testirana na psima i makama i drugim ivotinjama, i pokazala se kao bezbedna za njih. Ukoliko pas pojede veliki broj mamaca, imae privremene stomane tegobe ali vakcina ne dovodi do dugotrajnih rizika za zdravlje. Ukoliko vidite da pas grize mamac, budite obazrivi ako elite da ga u tome spreite da Vas ne bi ozledio zbog uznemiravanja.
StaklenoZvono 81

Da li mogu da obolim od besnila ukoliko sam u kontaktu sa vakcinom? Odgovor: Prema dosadanjim podacima, takva mogunost je iskljuena. Ukoliko ste bili u dodiru sa vakcinom, operite kou vodom i sapunom, isperite dezinficijensom i obratite se lekaru za savet.

Kako se lisice vakciniu ukoliko pojedu mamce? Odgovor: Vakcina se nalazi u plastinoj kapsuli unutar hranljivog mamca. Kada lisica zagrize mamak, probija i kapsulu ime se omoguava da tenost sa vakcinom doe do sluznice usne duplje i grla. To je dovoljno da se stimulie imuni odgovor i stvori zatitni imunitet protiv besnila.

82 StaklenoZvono

Mogu li da vakciniem svog psa i maku sa tim macima? Odgovor: Ne, vakcina je registrovana i odobrena samo za vakcinaciju divljih ivotinja. Vaeg psa i maku moe vakcinisati samo veterinar sa licencom i to vakcinom koja je registrovana u Ageniciji za lekove i medicinska sredstva Srbije i koja je odobrena za tu namenu. Zato treba da brinem zbog besnila kod divljih ivotinja? Odgovor: Besnilo je teka bolest ivotinja i ljudi i od velikog je znaaja za javno zdravlje jer dovodi do sigurne smrti obolelih. Virus besnila se sa divljih ivotinja prenosi na domae a sa njih moe da se prenese i na ljude. U nekim zemljama, virus besnila se preneo i u urbane sredine gde su rezervoar virusa naputeni gradski psi i make sa kojih se lako prenosi na ljude (Indija, Pakistan).

Gde mogu dobiti vie informacija o besnilu i ovom projektu Odgovor: Sve odgovore vezane za besnilo i nain kontrole te zarazne bolesti moete dobiti kod svog veterinara. ON/ona su ovlaeni da vre i vakcinaciju protiv besnila o emu mora da se vodi detaljna evidencija. Informacije o ovom projektu moete nai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede kao i putem e-maila projekta tehnike podrke iskorenjivanju besnila i klasine kuge svinja (opera.vet.project@ minpolj.gov.rs).

Tehni~ka podr{ka za kontrolu i iskorenjivanje klasi~ne kuge svinja i besnila u Srbiji

PROJEKAT FINANSIRA EVROPSKA UNIJA vetuprava@minpolj.gov.rs

StaklenoZvono 83

Izdanje trinaestog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Osniva~ i izdava~: Udru`enje "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savi} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Dr- ing. Stevan Veinovi} Prof. dr ing. Radivoje Pe{i} Dr Neboj{a Luki}

besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs

ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86 tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297

84 StaklenoZvono