INSTITUT ZA STOARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAKI PROGRAM U SVINJARSTVU

BEOGRAD, 2010.

SADRAJ :

1. Cilj programa .............................................................................................................. 2. Odgajivaki cilj .......................................................................................................... 3. Odgajivake organizacije ........................................................................................... 3.1. Osnovna odgajivaka organizacija ...................................................................... 3.2. Regionalna odgajivaka organizacija .................................................................. 3.3. Glavna odgajivaka organizacija ........................................................................ 4. Selekcija svinja ........................................................................................................... 4.1. Izbor rasa za ukrtanje u odgajivakom programu ............................................. 4.2. Ouvanje genetske razliitosti ............................................................................ 4.3. Unoenje gena iz drugih populacija .................................................................... 5. Kategorije i obeleavanje svinja .............................................................................. 5.1. Kategorije svinja ............................................................................................... 5.2. Obeleavanje svinja .......................................................................................... 6. Evidencija proizvodnih pokazatelja.......................................................................... 6.1. Matina evidencija ............................................................................................ 6.2. Informacioni sistem ........................................................................................... 7. Metode za procenu priplodne vrednosti svinja ......................................................... 7.1. Procena priplodne vrednosti na osnovu porekla ................................................ 7.2. Procena priplodne vrednosti prema spoljanjem izgledu .................................. 7.3. Procena priplodne vrednosti svinja na osnovu vlastitih proizvodnih sposobnosti. 7.3.1. Performans test nerastova ........................................................................ 7.3.2. Performans test nazimica ......................................................................... 7.4. Ocena priplodne vrednosti nerastova i nazimica ................................................ 7.5. Procena priplodne vrednosti na osnovu osobina srodnika .................................. 7.6. Procena priplodne vrednosti na osnovu osobina potomaka (progeni test) .......... 7.7. Bioloki test ......................................................................................................... 7.8. Procena priplodne vrednosti svinja na osnovu osobina plodnosti ...................... 8. Mere selekcije ............................................................................................................ 8.1. Selekcijske smotre ............................................................................................. 8.2. Kontrola produktivnosti umatienih krmaa i nerasta........................................ 8.3. Kontrola produktivnosti nerastovskih majki ...................................................... 8.4. Performans test nerastova i nazimica ................................................................. 8.5. Bioloki test nerastova ....................................................................................... 9. Razvojni zadaci ......................................................................................................... 10. Evidencija u svinjarstvu (knjige i obrasci) ............................................................... 11. Izvetajna dokumentacija ......................................................................................... 12. Registracija proizvoaa .......................................................................................... 13. Izdavanje pedigrea i izvoda iz matine knjige ......................................................... 14. Dodeljivanje HB brojeva .........................................................................................

1 3 4 5 5 6 6 6 8 8 9 9 9 10 10 12 13 13 14 15 16 18 18 18 20 20 21 21 24 24 24 25 25 25 27 28 28 29 30

15. Kriterijumi za upis u glavnu matinu knjigu (dodeljivanje HB broja) ..................... 16. Kriterijumi za upis u dodatnu matinu knjigu (dodeljivanje RB broja) ................... 17. Dostava registar praenja ........................................................................................... 18. Uslovi koje je neophodno ispuniti da bi grla ula u test .......................................... 19. Uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se grla poela koristiti u priplodu ............ 20. Zahtev za ultrazvuno merenje debljine slanine ..................................................... 21. Prilog 1. Obrasci matine i druge evidencije ........................................................... 22. Prilog 2. Uputstvo i obrasci za popunjavanje upitnika o godinjoj proizvodnji ......

30 31 31 32 32 32 33 68

PREDLOG MERA ZA UNAPREENJE SVINJARSTVA U REPUBLICI SRBIJI PERIOD 2010-2014. GODINA

1. CILJ PROGRAMA Program odgajivako-selekcijskog rada treba da omogui sistematsko poboljanje osobina plodnosti, brzine porasta, iskoriavanja hrane, kvaliteta trupa (vei procenat miinog tkiva u trupu), kvaliteta mesa i otpornosti svinja na bolesti i stres. Specijalizacijom proizvodnje na nivou zemlje, podruja, unutar kompanija (asocijacija) ili velikih farmi i primenom savremenih metoda testiranja, selekcije i ukrtanja, treba poboljati genetsku osnovu svinja. Odgajivaki programi moraju biti dinamini odnosno treba da uvae dostignua nauke i da se menjaju u zavisnosti od zahteva potroaa. U vreme kada su potrebne tane i brze informacije za donoenje uspenih odluka neophodno je uvesti jedinstveni sistem obeleavanja (identifikacije) i evidencije, testiranja, kontrole osobina svinja, ocene priplodne vrednosti i rangiranja grla. Stalnim, sistematskim i planskim odgajivako-selekcijskim radom neophodno je: Poveati genetski potencijal postojeih mesnatih rasa i meleza svinja, Raditi na stvaranju linija unutar istih rasa, Proiriti genotipove mesnatih rasa i meleza svinja sa selekcijskih na porodine farme odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva u cilju promene rasnog sastava svinja u Srbiji i poboljanja ekonomski vanih osobina, Podsticati formiranje i funkcionisanje farmi sa najmanje 20-50 priplodnih krmaa na registrovanim ponjoprivrednim gazdinstvima, Primeniti savremene metode testiranja svinja, Primeniti savremene linearne metode koje e omoguiti taniju ocenu priplodne vrednosti, od kojih e, pored ostalog, zavisiti efekat selekcije odnosno genetsko poboljanje osobina svinja. Pored selekcijskog indeksa za ocenu priplodne vrednosti treba koristiti ostale tanije linearne metode (BLUP, AM, REML, softverski paket -PEST). One e omoguiti korienje informacija o osobinama svinja iz svih segmenata ili stada (nukleus, umnoavajua i komercijalna), centara za VO (vetako osemenjavanje), klanica i sl. To prethodno zahteva izvesne izmene i dopune u obeleavanju ivotinja, matinoj evidenciji, kontroli proizvodnih sposobnosti i dr. Obaviti specijalizaciju proizvodnje kvalitetnih priplodnih svinja za obnovu, proirenje stada i prodaju po principu odgajivake piramide. Program odgajivacko-selekcijskog rada i proizvodnje priplodnog materijala zasnovan je na specijalizaciji proizvodnje i podeli rada unutar zapata. Prema postignutim rezultatima odabiraju se unutar zapata krmae iste rase najbolja grla i formira tzv. elitni (nukleus) deo zapata, zatim se za proirenje postignutog genetskog napretka formira reproduktivni (umnoavajui) deo zapata i proizvodni (komercijalni) deo zapata kako je to prikazano na emi 1.

Elitni deo zapata10-15% krmaa Reproduktivni deo zapata25-30% Proizvodni deo zapata60 %
ema 1: Struktura stada Elitni deo zapata Za elitni deo zapata uzimaju se najkvalitetnija priplodna grla iste rase (grla sa 96,87% i vie gena pripadaju istoj rasi) koja su obuhvaena stalnom kontrolom proizvodnih sposobnosti sistematskom selekcijom i planskim odgajivanjem. Kvalitetna priplodna grla koja se biraju za elitni deo zapata moraju u vie ekonomski vanih osobina da prevazilaze prosene vrednosti populacije svinja na farmi za jednu standardnu devijaciju. U konkretnom sluaju to znai da e za elitni deo zapata biti izabrani nerasti koji imaju vei prosean dnevni prirast vei procenat mesa u trupu i manji utroak hrane za kilogram prirasta od proseka rase za jednu standardnu devijaciju. U toku iskoriavanja njihova plodnost (reproduktivna sposobnost) treba da bude bolja od proseka rase. Isti cilj treba da bude za izbor nazimica koje e se koristiti za obnovu osnovnog stada. Plodnost krmaa koje e initi elitni deo zapata, mora biti za jednu standardnu devijaciju bolja od proseka svih krmaa iste rase. Celokupni priplodni materijal elitnog dela zapata mora se podvrgnuti testiranju, a izbor grla za sopstveni remont vri se unutar zapata. Reproduktivni (umnoavajui) deo zapata Obzirom da elitni deo zapata nije u mogunosti da obezbedi ukupne potrebe u priplodnom materijalu, formira se deo zapata za reprodukciju priplodnog materijala. Reproduktivni deo zapata formira se od krmaa iz elitnog dela zapata, a od ispitanih roditelja. Na ovaj nain se postignuto genetsko poboljanje u elitnom delu zapata reprodukuje -proiruje na vei broj grla koja se ukrtaju sa nerastima druge iste rase i proizvode F1 melezi (nazimice) za priplod. Ovaj deo zapata mora biti bolji od populacije svinja na farmi za 0,5 standardnih devijacija. Priplodna grla reproduktivnog dela zapata moraju biti obuhvaena ispitivanjem proizvodnih vrednosti-selekcijom. Ovde se u stvari nastavlja selekcija zapoeta u elitnom delu zapata. Odabrana grla za priplod treba da budu najmanje za 0,5 standardnih devijacija bolja od proseka. 2

Osnovni zadatak reproduktivnog dela zapata je da proizvode dvorasne priplodne nazimice (vedski landras x veliki jorkir i/ili veliki jorkir x vedski landras) za proizvodni deo zapata. Proizvodni (komercijalni) deo zapata Ovaj deo zapata ine grla koja slue za proizvodnju tovnog materijala. Ovaj deo zapata se remontuje enskim priplodnim grlima, melezima F1 generacije, iz reproduktivnog dela zapata, a mukim priplodnim grlima terminalne rase (na primer, durok ili pietren rasa) koji se koriste za trorasno ukrtanje iz najboljih nukleus zapata ove rase u zemlji ili uvozom ili kupovinom semena na poetku. Za priplod u proizvodnom delu zapata se mogu koristiti nerasti sintetike linije ili dvorasni melezi ili za proizvodnju etvororasnih tovljenika. 2. ODGAJIVAKI CILJ Odgajivaki cilj smatrat e se ostvarenim kada se u proizvodnji postigne sledee: Proizvedenih 20 tovljenika sa 80% randmana (ohlaena polutka) i 56-58% mesa u polutki odnosno 896-928 kg kvalitetnog miinog tkiva godinje po krmai; potrebna koliina hrane po ivoroenom prasetu od 60 kg; konverzija hrane u tovu 2,9 kg; broj prasenja 2,3 godinje po krmai; broj ivo oprasene prasadi po leglu 10,5; ukupan broj prasadi godinje po krmai 24; broj othranjene prasadi/krmai 21,5; uginua u laktaciji <10%; prirast u tovu 750g; konverzija hrane do 3 kg/kg prirasta; remont stada 38% u proizvodnim stadima i 40% nukleusima; proizvodnja 6 prvopraskinja / krmai u nukleus stadima. Na osnovu definisanog cilja, u programu e se primenjivati metode na sledei nain: Procena odgajivake vrednosti unutar odgajivanja u istoj krvi, a visina odgajivake vrednosti definisae se za rasu posebno, Vrednost hibridnih programa bie odreivana na osnovi reproduktivnih osobina roditeljskih, majinskih linija, kao i tovnih i klanikih osobina krajnjih meleza (hibrida). U Republici Srbiji ima 7,498.001 stanovnika, a proizvedeno je u 2007. god. 262.430 tona svinjskog mesa ili 61% od ukupne koliine proizvedenog mesa u Srbiji, odnosno 39 kg svinjskog mesa po glavi stanovnika. Za ovu proizvodnju pri prosenoj teini tovljenika od 100 kg, radmanu ohlaene polutke od 78% i procentu mesa od 54% potrebno je obezbediti 7,145.012 tovljenika. Ako uzmemo da je prema podacima ukupan broj krmaa u Srbiji u 2007. bio 517.000, dobija se proizvodnja od 13,8 tovljenika po krmai godinje. Postavljanjem odgajivakog cilja na 20 tovljenika po krmai, sa 80% radmana i 56% sadraja mesa u polutki i poveanje zavrne mase tovljenika na 110 kg, uz zadravanje ukupne proizvodnje svinjskog mesa, od 39 kg po glavi stanovnika, smanjili bi broj potrebnih tovljenika na 5,814.906 i broj krmaa na 290.575. 3

Ako elimo da proizvodnju poveamo na 45 kg po glavi stanovnika, uz zadravanje odgajivakog cilja, moramo obezbediti ukupnu proizvodnju svinjskog mesa od 337.411 tona, koja se ostvaruje od 6,780.203 tovljenika, odnosno 339.010 melez (hibridnih) krmaa. 3. ODGAJIVAKE ORGANIZACIJE Uslovi i nain obavljanja strunih poslova na unapreenju poljoprivredne proizvodnje regulisani su Zakonom o stoarstvu (SgRS, 41/2009). Njime su regulisani prava i obaveze odgajivakih organizacija. Poslove na unapreenju poljoprivredne, a to znai i stoarske proizvodnje, obavljaju glavna, regionalna i osnovna odgajivaka organizacija. Zakonom o stoarstvu (SgRS, 41/2009) definisani su, pored ostalog, odgajivaki ciljevi i sprovoenje mera unapreenja stoarstva, organizovanje rada na selekciji i kontrolisanom razmnoavanju stoke, proizvodnja priplodne i kvalitetne priplodne stoke, nadzor i ostalo. Na ematskom prikazu (ema 2) moe se videti organizacija strunih slubi u naoj zemlji. Preduzea (farme), zemljoradnike zadruge i druga pravna lica koja se bave proizvodnjom priplodne i tovne stoke obavljaju odabiranje, kontrolu produktivnosti i obeleavanje svinja, vode osnovnu matinu evidenciju (osnovna organizacija) i podatke dostavljaju preduzeu za unapreenje stoarstva (regionalna organizacija). Preduzea za unapreenje stoarstva dostavljaju podatke iz matine evidencije, ispitivanja proizvodnih svojstava i prenoenja osobina roditelja na potomstvo kvalitetne priplodne stoke ovlaenoj ustanovi (glavna odgajivaka organizacija). Poslovi koje obavljaju ove slube regulisani su Zakonom o stoarstvu (SgRS, 41/2009, lanovi 7, 8 i 9). Ministarstvo imenuje Nauno-struni savet za stoarstvo i odredjuje njegov sastav i delokrug rada. Mere za unapreenje stoarstva se utvruju Programom razvoja i unapreenja stoarstva koji donosi Vlada Republike Srbije za period od pet godina. Svake godine donosi se godinji program mera za unapreenje stoarstva. Tim strunjaka svake godine obavlja nadzor odnosno kontrolie sprovoenje mera selekcije.

ema 2 Tok informacija izmeu strunih slubi u Republici Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Glavna odgajivaka oragnizacija

Regionalna odgajivaka organizacija

Organizacija sa posebnim ovlaenjima

Osnovna odgajivaka organizacija

Porodine farme Poljoprivredno gazdinstvo

3.1. POSLOVI ODGAJIVAKIH ORGANIZACIJA 3.1.1. OSNOVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA uestvuje u odabiranju domaih ivotinja, vri kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeleavanje domaih ivotinja; vodi osnovnu matinu evidenciju i podatke dostavlja regionalnoj odgajivaoj organizaciji i glavnoj odgajivakoj organizaciji; vri kontrolu proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja nad najmanjim brojem domaih ivotinja koji omoguava pravilno izvoenje odgajivakog programa.

3.1.2. REGIONALNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA obavlja razvojnoistraivake zadatke na svojoj teritoriji; vri odabiranje domaih ivotinja i iri njihov genetski napredak; 5

uestvuje u izradi plana osemenjavanja; obrauje podatke iz osnovne matine evidencije dobijene od osnovne odgajivake organizacije i dostavlja ih glavnoj odgajivakoj organizaciji; obavlja poslove koji se odnose na banku gena.

3.1.3. GLAVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA vodi glavnu matinu evidenciju po vrstama, odnosno rasama domaih ivotinja na teritoriji Republike Srbije; izdaje pedigre i uverenje o poreklu i druge zootehnike dokumente i vodi evidenciju o njima; vri kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih domaih ivotinja; vri procenu priplodne vrednosti domaih ivotinja; vri rangiranje i klasiranje priplodnih domaih ivotinja; izrauje plan korienja i distribucije sperme kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; vodi evidenciju osnovnih odgajivakih organizacija; vodi evidenciju odgajivaa kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja; predlae priznavanje novostvorenih rasa, linija i hibrida domaih ivotinja; izrauje struna uputstva za sprovoenje glavnog odgajivakog programa; kontrolie primenu propisanih metoda i postupaka za sprovoenje glavnog odgajivakog programa.

4. SELEKCIJA SVINJA 4.1. Izbor rasa za ukrtanje u odgajivakom programu Krajnji cilj proizvodnje svinja jeste proizvodnja mesa koja se zasniva na tovljenicima koji su proizvod ukrtanja. Ukrtanje treba da donese prednosti kao to su heterozis efekat (prva dobit) i zdruivanje razliitih proizvodnih osobina roditelja (druga dobit). Najrairenija su nekontinuirana ukrtanja (dvorasna, trorasna, etvororasna) u svinjarstvu. Pri nekontinuiranom ukrtanju veoma je vano da svaka rasa ili linija ima svoje stalno mesto u emi ukrtanja. Promena rase u emi moe dovesti do neiskoriavanja heterozis efekat koji se oekuju, ili nastaje nered koji je teko popraviti. Ukoliko se plodne rase oznae sa slovima A i B (landrasi i veliki jorkir) a terminalne rase sa C i D (durok, hempir, pietren, nemaki landras, specijalizovane linije, hibridna linija), tada e se njihovim ukrtanjem dobiti trorasni (ABC ili ABD) i etvororasni melezi (ABCD). Osnovni cilj je da se iskoriste svi tipovi heterozis efekta. U nekoliko primera e biti prikazano ta se deava pri promeni stalnog mesta rasa u emi ukrtanja: - Pri dvorasnom ukrtanju plodne rase A i mesnate D dobiju se melezi koji mogu imati kvalitetniji trup i dobru vitalnost. Meutim, nije iskorieno ukrtanje pri kome se oekuje najvei heterozis za osobine plodnosti i materinske karakteristike, vitalnost i sposobnost preivljavanja svinja. - Pri trorasnom ukrtanju [(AxB) x C] nastoji se kombinovati plodnost i rast rasa A i B i intenzivan porast i mesnatost rase C. Ukrtanjem dve plodne rase ele se poboljati osobine plodnosti. Izbor nerasta terminalne rase zavisie od namene sirovine dobijene od potomaka ABC. Za proizvodnju sveeg mesa poeljno je da tovljenici imaju dobar rast, iskoriavanje hrane, a naroito odlinu mesnatost. Zavrna telesna masa pri klanju je manja (oko 100 kg). 6

Tada terminalna rasa ili linija moe biti neka od izrazito mesnatih. Ukoliko se tovljenici kolju pri veoj telesnoj masi i njihovo meso je namenjeno za proizvodnju suhomesnatih proizvoda, tada e terminalna rasa biti ona koja ima sposobnost intenzivnog rasta pri veoj masi ( npr. durok). - Svako trorasno ukrtanje ne daje zadovoljavajue efekte. U cilju poveanja proizvodnje prasadi nije poeljno ukrtanje krmaa rase A i nerasta meleza CxD. Potomci su trorasni melezi kao i pri emi (AxB) x C, ali nije iskorien heterozis za osobine plodnosti, materinske karakteristike i sposobnost preivljavanja prasadi. Nerastovi dvorasni melezi su dobri u sluaju kada je kod nerastova iste rase dolo do smanjenja libida, koliine i kvaliteta sperme. Takve nerastove treba koristiti u etvororasnom ukrtanju. - Nisu zadovoljavajui efekti ukrtanja ni kada se na mestu rasa A ili B nae rasa C ili D. U nekim sluajevima veliina legla pri roenju meleza AC moe biti dobra ili odlina zbog udaljenosti rasa A i C, ali melezi imaju slabije materinske karakteristike (npr. manje mleka, vei gubici prasadi), mogu biti veeg formata ili su udljivije, zavisno od koriene terminalne rase. - Zamena rasa A i B (rasa majke ili oca) pri proizvodnji F1 generacije (AB i BA) zavisi od veliine osnovnog stada (nukleusa) ovih rasa. Ukoliko su podjednake brojnosti obe rase i pri istom intenzitetu selekcije obino nema veih razlika. Manje razlike nastaju zbog razlika izmeu rasa A i B. Pri etvororasnom ukrtanju [ (AxB) x (C x D ABCD] oekuje se ispoljavanje veeg heterozis efekta (individualni, majin i oev), ali mogu biti ispoljene i neke loe strane u veoj varijabilnosti proizvodnih osobina potomaka (ema 3.).

Pradedovi LinijaG.G.P. Dedovi LinijaG.P. Roditelji Tovljenici ema 3. etvororasno ukrtanje 7

Predlog eme ukrtanja Dvorasno ukrtanje (AxB), Trorasno ukrtanje [(AxB) x terminalna rasa], etvororasno ukrtanje [ (AxB) x (C x D ABCD].

Ukrtanje rasa ili linija svinja bez napravljenog plana ili bilo kojih grla (npr. nazimica iz tova i bilo koji nerast) dovode do stvaranja meleza neujednaenih proizvodnih osobina sa vrednostima ispod proseka rasa (nije ispoljen heterozis), a to je gubitak za odgajivaa. Znai, neophodna je stalna stroga selekcija unutar istih rasa, ispitivanje efekata ukrtanja u konkretnom zapatu i provera nove eme sa kontrolnom, kako bi se donela odluka o njenoj primeni. Priplodna i kvalitetna priplodna grla koja se uvode u priplod moraju da ispunjavaju odredbe Pravilnika o uslovima za uvoenje u priplod (SgRS 94/2009). 4.2. Ouvanje genetske razliitosti Poseban zadatak u selekcijskom radu je ouvanje genetske raznolikosti. Programom ouvanja ivotinjskih genetikih resursa obuhvaene su tri rase svinja i to: mangulica, moravka i resavka. Vano je da se sauva dovoljno velika populacija ugroene rase. Ostali deo populacije moe se poboljati u smislu da bude ekonomski znaajan. Selekcijski cilj se znaajno razlikuje od onoga koji se postavlja pri gajenju mesnatih rasa svinja. To su male populacije autohtonih rasa za koje je vano praenje genetske strukture i efektivne veliine populacije i stepena gajenja u srodstvu. 4.3. Unoenje gena iz drugih populacija

Poveanje varijabilnosti, bri genetski napredak i smanjenje inbridinga u stadima, moe se brzo ostvariti uvozom priplodnih grla, semena ili embriona. Pored koristi koje mogu imati odgajivai, uvek postoji i niz pitanja na koje treba odgovoriti. Velika prepreka za kupovinu i uvoz grla moe biti opasnost od unosa bolesti koje nije bilo na odreenom podruju. Uvezenim grlima treba obezbediti ili moda prilagoditi tehnologiju. Vano je proveriti, na osnovu ispitivanja, rezultate koje su postigle uvezene ivotinje kao i ustanoviti da li e moda odgajivai stalno zavisiti od uvoza. Odgajivai odluuju o nainu i obimu promene genetskog materijala u svojim zapatima. Meutim, kada se oni odlue da kupe grla iz drugih organizacija, vano je da se ustanovi namena kupovine, obim i raspored kupovine i nain ispitivanja. Kriterijumi za upis uvezenih grla u matine knjige regulisani su zakonom. Neophodni podaci su: zahtev i orginalna pedigrea uveenih grla (po jedan pedigre iz svake grupe uveenih ivotinja mora biti preveden na srpski jezik od strane ovlaenog sudskog tumaa i od istog overen peatom i potpisom) a za upis grla iz uvoza potrebno je da Osnovna odgajivaka organizacija dostavi kopiju dozvole o uvozu istih koje izdaje nadleno Ministarstvo.

5. KATEGORIJE I OBELEAVANJE SVINJA 5.1. Kategorije svinja Razvrstavanje svinja u kategorije odnosno u podgrupe unutar kategorija neophodno je zbog toga to je vezano sa odgajivanjem, selekcijom, ishranom, dranjem smetajom, obrtom stada odnosno sa proizvodnjom svinja. Kategorije svinja u farmskoj proizvodnji sa zatvorenim ciklusom proizvodnje su: - Prasad na sisi prasad od roenja do zaluenja ili odbijanja od majke, odnosno do 28 ili 30 dana uzrasta ili od 1,3 do oko 7 kg telesne mase. - Zaluena prasad prasad od zaluenja do kraja odgajivanja, odnosno 22-25 ili 25-30 kg kada se prevode u kategoriju priplodnog podmlatka ili tovnih svinja. - Priplodni podmladak - enska i muka grla koja su namenjena formiranju, obnovi ili proirenju osnovnog stada. Ona su zadovoljila selekcijske kriterijume. To su grla od oko 70 dana uzrasta i telesne mase oko 25 kg. a) Nerastovi u testu - nekastrirani muki podmladak u ispitivanju proizvodnih osobina. Testiraju se u stanici za test ili na farmi. To su odabrana grla do prvog skoka (poetak korienja u reprodukciji). b) Nazimice u testu - enski priplodni podmladak u ispitivanju proizvodnih sposobnosti preko prvog pripusta do praenja. - Priplodne krmae su enska grla od prvog praenja do izluenja iz reprodukcije. - Priplodni nerastovi su muka odabrana grla od prvog skoka koja se koriste za parenje ili osemenjavanje do izluenja. - Nerastovi probai polno zrela muka grla koja se koriste za otkrivanje estrusa u krmaa i stimulaciju polne zrelosti u nazimica. - Svinje u tovu kastrirana muka (i/ili nekastrirana grla ) i enska grla od kraja odgoja do klanja. Mogu biti podeljeni u dve (25-60 i 60-100 kg) ili u tri podgrupe (25-60, 60-100 i vie od 100 kg) to zavisi od pravca proizvodnje. 5.2. Obeleavanje svinja

Obeleavanje svinja predstavlja osnovnu zootehniku meru od ijeg sprovoenja zavisi uspeh svih ostalih. Sutina obeleavanja je u stavljanju odreenih znakova-simbola ili brojeva na najpodesniji deo tela ivotinje u cilju njihovog raspoznavanja. Obeleavanju se mora posvetiti posebna panja u smislu kvalitetnog i blagovremenog izvoenja, jer bez njega nije mogue pratiti telesni razvoj, kontrolisati proizvodnju, sprovoditi mere selekcije i ostalo. U svinjarstvu se primenjuju sledei naini obeleavanja svinja: tetoviranje, stavljanje unih markica i elektronsko oznaavanje (transponderi i mikroipovi). Prema Pravilniku o obeleavanju domaih ivotinja i o evidenciji domaih ivotinja, svinje se obeleavaju tetoviranjem. Ovim pravilnikom je, za sada, regulisan nain obeleavanja svinja, ali se prema potrebi moe koristiti obeleavanje selekcijskim unim markicama. Prasad poreklom od priplodnih i kvalitetnih priplodnih grla (roditelja) obeleava se to pre po roenju u desno uvo i to matinim brojem majke i rednim brojem praseta u njenom leglu. U matine listove upisuju se tetovir i CS broj grla. Pravilnikom o uslovima koje moraju ispunjavati priplodne domae ivotinje i 9

kvalitetne priplodne domae ivotinje za uvoenje u priplod (SgRS, 94/2009) definisani su pojedini pojmovi, a to znai i ta se podrazumeva pod "priplodnom stokom" i "kvalitetnom priplodnom stokom". Bez obzira to se prasad moe obeleiti do 20. dana uzrasta, bolje je da se to uradi to pre posle roenja (prvi ili drugi dan) radi tane identifikacije jer se moe desiti meanje sa prasadi iz drugih legala. Prasad ostalih svinja ili grla pri ispitivanju proizvodnih osobina moe se obeleiti rednim brojem registra prasadi odnosno brojem legla i ifrom genotipa praseta (npr. "redni broj registra"/"ifra genotipa grla"), itd. Obeleavanje jednog grla u toku ivota sa dva razliita broja, zahteva evidentiranje i praenje oba broja i oteava automatsku obradu podataka u smislu formiranja porekla. Zbog toga strunjaci daju prednost jedinstvenom rastuem broju koji dobije prase. Meutim, u Republici Srbiji primenjuju se oba naina odreivanja broja za obeleavanje svinja. Problemi koji sada postoje pri obeleavanju i identifikaciji svinja u republici, verovatno e bie reeni uvoenjem jedinstvenog naina oznaavanja svih grla. Ustvari, obeleavanje mora biti u skladu sa voenjem matinih knjiga. Promene moraju biti jasno definisane i u sluajevima preobeleavanja, kako je to ureeno u govedarstvu na meunarodnom nivou. 6. EVIDENCIJA PROIZVODNIH POKAZATELJA 6.1. Matina evidencija

Evidentiranje podataka na farmi obavlja se upisivanjem u razliite obrasce ili unoenjem podataka u raunare. Korienje kompjutera za praenje proizvodnih pokazatelja zahteva izradu programa. Dobro je da kompjuteri na farmama budu vezani za centralni sistem ili centralnu bazu podataka koju vodi ovlaena ustanova. Podaci (u formi popunjenih obrazaca ili na disketi) se moraju slati u odreenim vremenskim intervalima glavnoj odgajivakoj organizaciji ukoliko farme nisu povezane sa njim. Tabela 1. Minimalan broj podataka po kategoriji i parametru
Podaci po krmai Datum roenja Otac Majka Rasa/linija/melez Selekcijski indeks Ocena eksterijera Klasa Datum prvog estrusa Datum prvog pripusta/osemenjavanjaa) - Broj nerasta a) - Datum ponovljenog parenja a) - Broj nerasta a) a) Datum praenja Broj roene prasadi Nukleus 1a) 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Nivo zapata Umnoavajui 1 1 1 1 1 2 2 2 1 1 1 1 1 Proizvodni 1 2 2 2 3 3 3 3 1 2 1 2 1

10

Ukupno roene a) 1 1 - ivoroene a) 1 1 - Mrtvoroene a) 1 1 - Sa anomalijama a) 1 1 Ocena legla pri roenjua) 1 1 Zdravstveno stanje krmaea) 1 1 Datum zaluenjaa) 1 1 Broj zaluenea) 1 1 Razlozi gubitakaa) 1 2 Masa leglaa) 1 2 Ocena legla pri zaluenjua) 1 1 Zdravstveno stanje krmaea) 1 2 Datum izluenja 1 1 Razlog izluenja 1 1 a) ponovljeni podaci za svako uzastopno praenje, b) 1- neophodni podaci (obavezni), 2 preporuljivi podaci, 3 nisu neophodni -

1 1 2 3 3 3 1 1 3 3 3 3 1 3

Tabela 2. Podaci o krmaama u toku iskoriavanja

Podaci o proizvodnji Broj krmaa Broj nerastova Broj roene prasadi c) Ukupno roene ivoroene Mrtvoroene Sa anomalijama Nukleus 1a) 1 1 1 1 1 1 Nivo zapata Umnoavajui 1 1 1 1 2 2 1 2 2 2 1 1 1 1 1 2 2 2 2 Proizvodni 1 1 1 1 3 3 1 3 3 3 2 2 1 1 1 3 2 2 2

Broj zaluene prasadi c) Distribucija legala

Prvih (%) 1 Drugih (%) 1 Treih i ostalih (%) 1 Gubici prasadi u dojnom periodu (%) 1 Prosean uzrast pri zaluenju 1 Godinja proizvodnja ivoroene/krmai/godini 1 Zaluene/krmai/godini 1 Legala/krmai/godini 1 Interval zaluenje-oplodnja 1 Interval uvoenje u priplod-izluenje 1 Interval poslednje zaluenje-izluenje 1 Procenat zamene 1 c) poeljno je da se prikau odvojeno po leglima (prva, druga, trea i ostala) b) 1- neophodni podaci (obavezni), 2 preporuljivi podaci, 3 nisu neophodni

Voenje matine evidencije regulisano je Zakonom o stoarstvu (SgRS, 41/09) i Pravilnikom Osnovna matina evidencija sadri podatke o identitetu grla, poreklu, priplodnoj vrednosti, proizvodnosti, ocenjivanju i razvrstavanju u klase i podatke o zdravstvenom stanju grla. Nju ine sledee knjige, listovi kartoni (Prilog 1): 1. Matini list za nerasta, 2. Dnevnik pripusta ili pripusni spisak za nerasta , 11

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Potvrda o izvrenom pripustu pripusnica (za fizika lica), Proizvodni list za nerasta ili karton korienja nerasta, Matini list za krmau (matina knjiga krmaa) Registar prasadi (poleina matinog lista krmae i registar praenja), Registar priplodnog podmlatka, Proizvodni karton za muko grlo u testu, Rezultate testa priplodnih nazimica.

Draoci priplodnih nerasta vode za svakog nerasta matini list. Za kvalitetne priplodne nerastove koji se koriste za kontrolisano prirodno parenje u javnom pripustu vlasnik vodi, posebno za svakog nerasta, dnevnik pripusta i izdaje za svaku priputenu plotkinju (priplodna krmaa ili priplodna nazimica) potvrdu o izvrenom pripustu. Ukoliko vlasnik koristi nerasta samo za oplodnju sopstvenih krmaa onda se za nerasta vodi samo proizvodni karton nerasta. Svi kvalitetnih priplodni nerastovi moraju imati pedigre izdat od strane glavne odgajivake organizacije. Vlasnici priplodnih i kvalitetnih priplodnih krmaa vode: matini list za krmau i registar prasadi, proizvodni karton za krmau, registar priplodnog podmlatka. Na farmama se pored osnovne matine vodi i pomona-proizvodna evidencija. Pomona evidencija (proizvodni karton za krmau, lista odabranih nazimica, dnevnik pripusta, evidencija o biolokom testu i dr.) slui za evidentiranje i prikupljanje podataka u objektima i njihov prenos do matine slube kako bi se isti upisali u osnovnu matinu evidenciju. U matinu evidenciju upisuju se podaci za svako grlo pojedinano. Proizvodna evidencija vodi se zbirno za grupu ivotinja u pojedinim objektima (prasilite, odgajivalite, tovilite) ili po radnicima, itd. Knjige ili obrasci mogu da se otvore na poetku godine, meseca ili turnusa. Svakodnevno se evidentiraju sve promene u objektu. Prikupljeni podaci se mogu analizirati po mesecima, po sezonama, za godinu dana ili po turnusima, itd. Obe evidencije (matina i proizvodna) pomau u poslovima selekcije, kontroli proizvodnih sposobnosti, utvrivanju proizvodnih pokazatelja odnosno praenju proizvodnje na farmi. 6.2. Informacioni sistem

Danas se u naem okruenju ne radi samo na formiranju jedinstvenog informacionog sistema na nacionalnom nivou ve izmeu zemalja. To je primer Slovenije i Hrvatske (informacioni sistem Slovenije za svinje PiggyBank). Meunarodni projekti razvijaju informacione sisteme koji omoguavaju prikupljanje informacija iz zemalja lanica EU za razliite vrste. Centralna organizacija informacionih sistema ima prednost jer se, pored ostalog, ogroman broj podataka nalazi na jednom mestu. Statistika obrada podataka je pojednostavljena i omoguava objektivno poredjenje i tumaenje rezultata. Dostupnost podataka omoguava regionalni informacioni sistem. Podatke unosi osnovna odgajivaka organizacija. Kombinovani informacioni sistemi su najraireniji oblik organizovanosti sistema. Oni su mogui kada su lokalni i centralni sistemi medjusobno povezani. Na primer, u Poljskoj sve baze podataka su kompatibilne. Postoje softveri za farme svinja. Podaci se prosledjuju do regionalnih centara (16 baza podataka za celu zemlju, podaci za sve nukleus farme, 4 testne stanice i 30 stanica za vetako osemenjavanje) a zatim do centralne baze podataka i Instituta za animalnu proizvodnju. U Estoniji se, takoe, podaci skupljaju na jednom mestu. Postoje i zemlje sa velikim brojem komercijalnih informacionih sistema meusobno nepovezanih (Francuska). 12

Prikupljanje i evidentiranje velikog broja podataka bez njihove sistematizacije, logike kontrole, obrade i analize, dovodjenja u uzajamnu vezu i primene u cilju unapredjenja proizvodnih pokazatelja, rasa, linija ili kombinacija, predstavlja samo troak, a ne dobit. Manji broj farmi u Centralnoj Srbiji koristi raunare za praenje proizvodnih pokazatelja svinja. One koriste 3 do 4 softverska paketa sa razliitim "outputima". Programi slue za unos, sreivanje podataka i voenje proizvodnje. Uglavnom farmeri sami unose i obrauju podatke na personalnom raunaru. Analize su najee jednostavne a obrada podataka se zasniva na prosenoj vrednosti kontrolisanih osobina ili distribuciji frekvencija nekih obeleja. Obrada prikupljenih, sistematizovanih i kontrolisanih podataka treba da bude sloenija. Raunarska oprema (raunar i programi) treba da bude prilagoena korisniku. Na primer, u centru gde se prikuplja i nalazi veliki broj podataka, aplikacija, potrebna je drugaija i skuplja oprema (operativni sistemi) nego kod farmera koji koriste raunar za upravljanje proizvodnjom. Poeljno je da izmedju njih bude jedinstvena oprema koja e omoguiti meusobnu povezanost i smanjenje trokova. Znai, predstoji nam veoma ozbiljan rad u pripremi i izradi informacionog sistema u svinjarstvu. Jedan od zadataka treba da bude razvoj programske opreme koja e posluiti za uzimanje i arhiviranje podataka, obradu i razmenu podataka izmeu razliitih korisnika. Formirane baze podataka treba iskoristiti za obradu primenom matematiko-statistikih metoda kako bi se ocenila fenotipska i genetska varijabilnost osobina, ocenila priplodna vrednost grla, utvrdio genetski trend vanih osobina i drugo. 7. METODE ZA PROCENU PRIPLODNE VREDNOSTI SVINJA Ocenjivanje i klasiranje svinja mesnatih rasa, njihovih meleza i hibrida se obavlja na osnovu porekla, tipa i konformacije, mamarnog kompleksa, razvijenosti polnih organa, plodnosti i rezultata testova (Pravilnik o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase). 7.1. Procena priplodne vrednosti na osnovu porekla

Procena priplodne vrednosti (PV) na osnovu porekla ili pedigrea odnosno osobina predaka obavlja se kada nema drugih informacija o grlu ili se iste koriste u kombinaciji sa drugim podacima pri oceni priplodne vrednosti primenom BLUP-AM metoda. Upravo prva selekcija prasadi se obavlja na osnovu porekla za tri generacije (Pravilnik o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase). Tanost ocene PV zavisi od vrednosti koeficijenta heritabiliteta za osobine za koje se procenjuje. Veina osobina svinja je nisko do srednje nasledna, to znai da e tanost ocene PV prema precima biti manje pouzdana s obzirom da je odreuje vrednost korelacije izmedju fenotipa potomaka i genotipa roditelja (rPG = h2 ). enski priplodni podmladak potie od roditelja ocenjenih klasom E, Ia i I, a muki od roditelja klase E i Ia (Pravilnik o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase, SgRS.). 13

Minimalne vrednosti za tip, konformaciju, broj sisa i proizvodnost krmaa odreene su standardom rasa.

7.2.

Procena priplodne vrednosti prema spoljanjem izgledu

Odabiranje svinja prema spoljanjem izgledu ili eksterijeru obavlja se na osnovu posmatranja grla u pokretu i u mirnom stavu, sa udaljenosti 5-8 metara. ivotinja treba da bude na ravnoj podlozi koja nije ni suvie tvrda a ni meka, jer e tada zauzimati prirodan stav (pravilno oslonjena ne sve etiri noge). Grlo se posmatra sa svih strana da bi se procenio opti izgled odnosno njen tip i oblik. Ne postoji jedinstven tip i oblik tela za sve rase svinja, zbog toga se uvaavaju karakteristike (standardi) za svaku rasu. Ocenjuje se da li je grlo u tipu rase kojoj pripada. Promene su nastale i unutar rase i to treba uvaavati pri proceni. Veoma je vana razvijenost i povezanost pojedinih delova tela (prednji, srednji i zadnji). Posle zavretka procene opteg izgleda ocenjuju se pojedini delovi tela po odredjenom redosledu. Potrebno je obratiti panju na eksterijerne greke i utvrditi da li su one nasledne ili su nastale usled nedostataka u dranju i ishrani grla. Da bi se uoile eksterijerne greke neophodno je znati kakav je pravilan spoljanji izgled ivotinje (Slika 1). Nedostaci u grai eksterijera, stavovima nogu i grai papaka prikazani su na slikama 2 i 3.

Slika 1. Poeljan spoljanji izgled

14

Slika 2. Nepoeljan spoljanji izgled (nedostaci u grai eksterijera) Vei nedostaci u gradji eksterijera su: grla prema optem izgledu ne odgovaraju opisu rase ili tipu, nerazvijeni polni organi (nejednaki testisi, velik prepucijum, slabo izraene sekundarne polne oznake itd.) i sise (mali broj sisa, uvrnute sise, krateraste sise i dr.) i slabi ekstremiteti (nepravilni stavovi prednjih i zadnjih ekstremiteta, razmaknuti i nejednaki papci, meke kiice, strme kiice itd.).

Slika 3. Nepravilni stavovi nogu i graa papka U naoj zemlji se primenjuje jednostavan nain procene eksterijera tako da se tip i konformacija priplodnih grla ocenjuju ocenama od 1 do 5 poena (Pravilnik o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase.) i razvrstavaju u klase E, Ia , I i II. Krmae se ocenjuju po tipu i konformaciji jednom u ivotu, a nerastovi svake godine pri selekcijskoj 15

smotri. Priplodni podmladak se ocenjuje na osnovu tipa i konformacije, ocenama od 3 do 5. Posle zavretka performans testa ocenjuju se nerastovi i nazimice. Svinje se ocenjuju na smotrama i na izlobama. Pojedine zemlje primenjuju sloeniju ocenu eksterijera tako da ocenjuju opti izgled (1skladnost grae tela; 2-ivahnost i pokretljivost) i pojedine delove tela (npr. 1-glava, vrat i grudi; 2irina i dubina grudi;3-lena linija; 4-sapi i butevi; 5-koa i ekinje) sa odreenim brojem poena, a zatim ih sabiraju. U ovom sluaju klasifikacija priplodnih grla se obavlja na osnovu ukupnog broja poena to je pouzdaniji metod nego onaj koji se primenju u naoj zemlji. Meutim, bez obzira koji se metod procene eksterijera primenjuje veoma je vano ustanoviti da li su pojedini nedostaci uslovljeni genetskim iniocima ili su nastali zbog neadekvatne ishrane, nege i dranja. 7.3. Procena priplodne vrednosti svinja na osnovu vlastitih proizvodnih sposobnosti (performans test)

Performans test je osnovna metoda za ispitivanje priplodnog podmlatka, kandidata za dalju selekciju. Odabiranje nerastova i nazimica obavlja se na osnovu rezultata performans ili direktnog testa odnosno vlastitih proizvodnih osobina (osobine porasta, iskoriavanja hrane i kvaliteta trupa) koje se mogu meriti na grlima (Pravilnik o nainu testiranja proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja). Genetski napredak u selekciji prema fenotipu zavisi od naslednosti osobina i intenziteta selekcije. S obzirom da su performans testom obuhvaene srednje do visoko nasledne osobine, moe se oekivati poboljanje ovih osobina u generaciji potomaka. Intenzitet selekcije odnosno strogost odabiranja zavisie od stanja u stadu tj. plodnosti i gubitaka. Ukoliko je manja plodnost grla i vei gubici, intenzitet selekcije e biti manji, a to utie direktno na genetski napredak. Na tanosti ocene priplodne vrednosti grla e uticati tanost merenja osobina, primenjena merna oprema i ostalo. Na osnovu priplodne vrednosti grlo e biti odabrano za dalju reprodukciju ili izlueno. Priplodna vrednost mladih grla se moe koristiti za ocenu priplodne vrednosti roditelja (progeni test). U naoj zemlji performans test nerastova se sprovodi na farmi (individualno ili grupno dranje) i u stanici za test dok se test nazimica sprovodi grupno na farmi. 7.3.1. Performans test nerastova Ispitivanje vlastitih proizvodnih sposobnosti nerastova obavezno je za farme koje se bave proizvodnjom priplodnog podmlatka odnosno prodaju priplodna grla. S obzirom na broj mladih nerastova u boksu performans test moe biti individualni ili grupni. Pri individualnom smetaju u boksu mogue je ispitivati dnevno konzumiranje hrane u toku testa. Grupni test ne omoguava individualnu kontrolu hrane izuzev ukoliko se koriste elektronske hranilice. Izbor muke prasadi obavlja se pri roenju od roditelja koji su bili testirani i pozitivno ocenjeni na osnovu testa (roditelji su ocenjeni klasom E i Ia). Iz legla u kome nije bilo letalnih ili semiletalnih gena, a koja su brojna i ujednaena, odaberu se dva muka praseta sa 14 dobro razvijenih i pravilno rasporedjenih sisa. Neophodno je voditi evidenciju odabrane muke prasadi kako bi se u svakom momentu znalo gde se ona nalazi. Sledee selekcije se obavljaju pri zaluenju i na kraju odgajivanja. Grla koja su odabrana premetaju se u centralnu testnu stanicu ili stanicu za test na farmi. Postupak testiranja Testiranje nerastova iste rase se obavlja od 30 do 100 kg telesne mase.

16

U stanici za test grla su smetena individualno ili grupno. Svakom grlu treba obezbediti 2,5m2 pri individualnom i 1,0-1,5 m2 povrine poda pri grupnom dranju. U objektu treba obezbediti temperaturu od 16 do 180 C i relativnu vlanost od 75%. Hranjenje se obavlja iz automatskih hranilica ili valova. U ishrani se koriste dve smee sa 18 % (I smea od 30 do 60 kg) i 15% proteina (II smea od 60 do 100 kg) ili jedna. ivotinjama se mora obezbediti voda po volji. Merenje grla i kvaliteta trupa Obavezna su dva merenja telesne mase grla i to na poetku (30 2 kg) i na kraju testa (100 10 kg). Moe se obaviti merenje telesne mase grla sa oko 60 kg pri promeni smee i obaviti selekcija. Na kraju testa obavlja se merenje debljina ledjne slanine i dubine MLD-a u zavisnosti od ultrazvunih aparata koji se za to koriste. U naoj zemlji trenutno se koriste aparati Krautkrmer, Piglog 105, Sonomark SM-100 i Aquila vet (Slike 4, 5, 6 i 7). Poslednjih godina ispituje se mogunost primene ultrazvunih aparata za merenje kvaliteta trupa na ivim grlima i na polutkama posle klanja. Smatra se da je potrebno obaviti ispitivanje i testiranje aparata na reprezentativnom uzorku od najmanje 120 polutki koje opisuju populaciju svinja. Bez obzira koji e se ultrazvuni aparat koristiti veoma je vano da svaki od njih ispuni standard koji se odnosi na vrednost koeficijenta determinacije (R2 >0,64) i rezidualne standarne devijacije (RSD < 2,50). Koliina hrane koja je ostala u hranilici na kraju testa mora se izmeriti kako bi se ustanovila ukupna koliina koju je jedno grlo pojelo. Eksterijer grla ocenjuje se procenom od oka. Posebna panja se poklanja ekstremitetima, polnim karakteristikama i sisama. Iznad boksa nalazi se karton za ispitivanje grla u testu u koji se upisuju svi podaci od useljenja grla do zavretka testa. Slika 4. Krautkrmer

Slika 5. Ultrazvuni aparat Piglog105

17

Slika 6. SonoMark SM 100

Slika 7. Aquila vet

7.3.2. Performans test nazimica Test nazimica je obavezan za sve odgajivae koji se bave proizvodnjom i prodajom kvalitetnog priplodnog podmlatka. Odgajivai biraju minimalno 2-4 enska praseta iz legla. U naoj zemlji obavlja se grupni test nazimica u objektu namenjenom za tu svrhu. Veliina grupe varira od 8 do 12 grla, pri emu se obezbedjuje 0,7-1,0 m2 povrine poda po nazimici. Pri formiranju grupa vodi se rauna da u istoj grupi ne budu grla iste rase i melezi F1 generacije. Ishrana moe biti sa dve ili jednom smeom. 18

Ispitivanje nazimica se zavrava sa 100 10 kg telesne mase. Na kraju testa obavljaja se merenje telesne mase, debljine slanine i dubine MLD-a kao i kod nerastova. Ocenjuje se eksterijer, a posebna panja se obraa na tip, konformaciju, sise i ekstremitete. 7.4. Ocena priplodne vrednosti nerastova i nazimica

Posle zvretka performans testa obavljaja se korekcije osobina na istu zavrnu telesnu masu (100 kg). U Vojvodini se koriste faktori za korekciju osobina (od 80 do 120 kg telesne mase) nerastova (prirast, konverzija hrane, prosena debljina ledjne slanine) i nazimica (prirast, prosena debljina ledjne i debljina bone slanine) koji su dobijeni i konstruisani na osnovu podataka u odredjenom vremenskom periodu. Na podruju Centralne Srbije, pored jedne centralne stanice, test se uobiajeno obavlja na farmi sa razliitim obimom, kriterijumima pri izboru grla i postupku testa. Slina je situacija i sa faktorima za korekciju (isti faktori za oba pola svinja, korekcija iste osobine na telesnu masu i uzrast, ne koriguju se osobine). Priplodna vrednost nerastova i nazimica ocenjuje se na osnovu vie osobina ukljuenih u selekcijski indeks. On predstavlja jednu brojanu vrednost na osnovu koje se grlo odabira za priplod ili izluuje. Na farmama u Srbiji postoji velika arolikost to se tie ocene PV nerastova i nazimica i to: - PV nerastova i nazimica se ocenjuje primenom selekcijskog indeksa, - PV nerastova se ocenjuje poentiranjem, - PV nerastova i nazimica se ne ocenjuje, - Koristi se isti selekcijski indeks za oba pola i sve genotipove. Priplodna vrednost se ocenjuje razliitim selekcijskim indeksima, poentiranjem ili se ne ocenjuje. Razliiti indeksi koji se koriste u republici prikazani su u tabeli 3. Tabela 3. Selekcijski indeksi za ocenu PV nerastova i nazimica
R.B. 1. 2. 3. 4. 5. Selekcijski indeks I = 12,6 (xP - P) - 1,65 (xH - H) - 0,22 (xS - S) I = 0,405 (xDP -DP) - 4,316 (xLS - LS)- 3,584 (xBS - BS) SI =13,1613 (x1 - 1) 1,6848 (x2 - 2) - 0,2610 (x3 - 3) SI = 0,5040 (x1 - 1) 4,6311 (x2 - 2) 3,4583 (x3 - 3) SI = 0,415 (x1 - 1) 4,366 (x2 - 2) 3,850 (x3 - 3) a) 1-Nerastovi, 2-Nazimice, I-individualni test, G-Grupni test Pola) 1,I 2,G 1,I 1,G 2,G Podruje C.Srbija C.Srbija Vojvodina Vojvodina Vojvodina

U tabeli 4 su prikazane osobine ukljuene u selekcijske indekse, standardna devijacija selekcijskog indeksa i veliina komparativne grupe (broj grla ili vremenski period). Tabela 4. Osobine ukljuene u selekcijski indeks, standardizovana vrednost indeksa i komparativna grupa
R.B. SI 1. 2. 3. 4. 5. Osobine ukljuene u SI Dnevni prirast, utroak hrane, prosena debljina ledjne slanine Dnevni prirast, ledjna slanina, bona slanina Dnevni prirast, konverzija hrane, prosena debljina ledjne slanine ivotni prirast, prosena ledjna slanina, bona slanina ivotni prirast, prosena ledjna slanina, bona slanina Standardizovana vrednost SI (I/1,1332) x 5 + 100 (SI/1,3123) x 6 + 100 (SI/42,253) x 10 + 100 (SI/40,215) x 12 + 100 Komparativna grupa 30-50 grla 3 meseca 13 nedalja 13 nedelja 13 nedelja

19

Prema Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase priplodna vrednost se ocenjuje primenom selekcijskog indeksa. Sertifikat o pozitivno ocenjenim grlima izdaje Glavna odgajivaka organizacija. Na osnovu farmskog selekcijskog indeksa, nerastovi i nazimice se razvrstavaju u sledee klase: Klasa Broj indeksnih poena E (Elita) 111 i vie Ia 106 110 I 101 105 II 96 100 Odabrane nerastove prema vrednosti selekcijskog indeksa treba koristiti u nukleusu, centrima za VO, umnoavajuim i komercijalnim stadima. Selekcijski indeks nerastova za nukleus mora biti vei od proseka za dve standardne devijacije. 7.5. Procena priplodne vrednosti na osnovu osobina srodnika

Priplodna vrednost nerastova za osobine kvaliteta trupa i mesa ocenjuje se na osnovu njegovih srodnika, pre svega rodjene brae i sestara ili polusrodnika po ocu. Metodologija sib testa razlikuje se izmedju zemalja. Prema Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase priplodna vrednost nerasta po sib testu ocenjuje se na osnovu osobina brata i sestre (kastrat i nazimica). Prema tome, iz legla se odabiraju tri grla: muko grlo potencijalni priplodnjak, kastrirano muko i ensko grlo. Test traje kao i performans od 30 do 100 kg telesne mase. Na kraju testa priplodna vrednost nerasta namenjenog za priplod ocenjuje se na osnovu njegovih vlastitih osobina i osobina brata i sestre koji se kolju. Osobine srodnika koje se utvrdjuju posle klanja su: masa polutki (tople i hladne), duina trupa i polutki (os pubis-atlas i os pubis-prvo rebro), debljine slanine (greben, sredina lea, tri mere na krstima), povrina MLD-a, kvalitet mesa (pH1 i pH2). Korienje sib testa za procenu priplodne vrednosti nerasta na osnovu osobina kvaliteta trupa i mesa, gubi znaaj pri primeni metoda kompjuterske tomografije na ivim grlima. 7.6. Procena priplodne vrednosti na osnovu osobina potomaka (progeni test)

U progenom testu ocenjuje se priplodna vrednost roditelja na osnovu proseka osobina njihovih potomaka. Prosena ispoljenost osobina potomaka uporedjuje se sa prosekom populacije ili prosekom vrnjaka. U progenom testu nerastova vano je da izabrani potomci potiu iz vie legala odnosno krmaa koje nisu u srodstvu. Prema Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase, progeni test se sprovodi na najmanje 12 potomaka (4 praseta iz 3 legla) sa jednakim odnosom polova. Progeni test se u svinjarstvu sve vie naputa jer je potreban dui vremenski period da se dobiju informacije potomaka za ocenu priplodne vrednosti roditelja. Produavanje generacijskog intervala smanjuje godinji efekat selekcije. 20

Danas je mogue koristiti sve informacije odnosno vlastite osobine, osobine srodnika i potomaka, zahvaljujui raunarskoj opremi (razliiti programski i operativni sistemi). Podaci performans testa potomaka, testa srodnika i podaci potoma iz klanica, omoguavaju taniju ocenu priplodne vrednosti roditelja. 7.7. Bioloki test

Nerastovi koji se koriste u nukleus stadima ili centrima za vetako osemenjavanje ispituju se u biolokom testu. Biolokim testom je predvieno da se pregleda prvih 30 legala do 13 meseci uzrasta nerasta i do 18 meseci na manjim farmama sa 20 do 50 krmaa u zapatu. Cilj biolokog testa je da se utvrdi da li je nerast nosilac letalnih ili semiletalnih gena. Letalni geni izazivaju smrt u razliitom periodu porasta i razvitka individue. Meutim, semiletalni geni najee ne izazivaju smrt, ali nanose znaajne ekonomske tete jer umanjuju proizvodne sposobnosti ivotinja, zbog ega ih je poeljno potisnuti. Najee anomalije u svinja su: Hernia cerebralis (HC), Atresia ani (AA), rascepljena nepca (RN), Hidrocefalia (HF), paraliza zadnjih nogu (PN), otok prednjih nogu slonovske noge (SN), nepotpuno razvijene une koljke (NU), odsustvo ekstremiteta (OE), porfirija crveno braon boja zuba (PF), utica prasadi (P), miksedema (ME), poremeaj epitelizacije koe (PE), iskrivljenost prednjih nogu (IN). Nepoeljne osobine su: laka prasad (LP, manje od 0,8 kg), raskreenost nogu (RN), avitalna prasad (AP), Hernia pupana, preponska, trbuna (HR), kriptorhizam (CR), hermafroditizam (HE). Prasad potomci jednog nerasta se pregledaju i ocenjuju pri roenju i zaluenju. Evidentiraju se sve anomalije ukoliko ih ima i sve karakteristike koje su navedene. Leglo se ocenjuje pri praenju (prisustvo letalnih i semiletalnih gena, nepoeljne osobine, razvijenost, vitalnost i tip prasadi) i pri zaluenju (ujednaenost i razvijenost prasadi) sledeim ocenama:
Ocena legla pri rodjenju Ocena (poena) 5 4 3 2 1 Opis Normalno razvijeno, vitalno, u tipu Normalno razvijeno, vitalno Prisustvo slabo razvijene i avitalne prasadi Prisustvo prasadi sa nepoeljnim osobinama Prisustvo prasadi sa letalnim i semiletalnim manama Ocena (poena) 3 2 1 Ocena legla pri zaluenju Opis Ujednaena i krupna prasad Prosena ujednaenost prasadi Neujednaena i sitna prasad

Registruje se i tok praenja krmaa. Praenje moe biti lako, oteano i teko sa intervencijama. Veina degenerativnih mana se manifestuje u homozigotno recesivnom genotipu. Ovi genotipovi se lake potisnu za razliku od heterozigota. Ukoliko ne postoji drugi nain utvrdjivanja heterozigotnih genotipovima u zapatima svinja, tada se prati pojava anomalija kod potomaka mladog nerasta. Pod pretpostavkom da u zapatu ima 10% heterozigotnih plotkinja potrebno je obaviti nasumino parenje nerasta (bioloki test) sa krmaama da bi se dobilo 30 - 46 legala. Ukoliko u njima nema potomaka sa anomalijama tada se sa 95-99% sigurnosti moe tvrditi da ispitivani nerast nije nosilac nepoeljnih gena. U narednom periodu oekuje se uvodjenje molekularno genetskih metoda u svinjarstvu, kako bi se utvrdili nosioci naslednih greaka. 7.8. Procena priplodne vrednosti svinja na osnovu osobina plodnosti 21

Krmae i nerastovi ocenjuju se svake godine na osnovu proizvodnosti odnosno reproduktivnih osobina. Nerastovi se meusobno razlikuju po koliini i kvalitetu sperme, uspenosti osemenjavanja ili parenja i veliini legla krmaa koje je oplodio. Plodnost nerastova u toku korienja u reprodukciji ispituje se na osnovu plodnosti njihovih keri ili veliine i mase legla iji su oni oevi. Moe se koristiti jo jedan parametar odnosno Indeks pripusta (Ipri). Pri oceni plodnosti i razvrstavanju nerastova u klase primenjuju se isti standardi kao za krmae. Proizvodnost krmaa ocenjuje se svake godine na selekcijskim smotrama. Razvrstavanje krmaa u klase obavlja se na osnovu broja ivoroene, zaluene prasadi i mase legla pri zaluenju. 8. MERE SELEKCIJE 2010 2014. GODINE: U OKVIRU MERA SELEKCIJE AUTOHTONE RASE SVINJA UKLJUENE SU ISTE RASE - MANGULICA, - MORAVKA I - RESAVKA, U OKVIRU MERA SELEKCIJE PLEMENITE RASE SVINJA UKLJUENE SU - ISTE RASE, - F1 MELEZI (VELIKOG JRKIRA I LANDRASA) I - F1 MELEZI NERASTI (TERMINALNIH RASA DUROK, HEMPIR, PIETREN, NEMAKI LANDRAS, SPECIJALIZOVANE LINIJE, ILI PLODNA RASA X TERMINALNA). MERE SELEKCIJE U SVINJARSTVU ZA 2010. godinu Red br. Planirani maksimalni obim za 2010. godinu Cena po Jedinici mere/din

Mere selekcije Autohtone rase svinja Moravka Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Resavka Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Mangulica Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih

Ukupno

1. 2.

200 20

500 1.000

100.000 20.000

UKUPNO: 120.000 1. 2. 1. 2. 100 10 300 20 500 1.000 500 1.000 50.000 10.000 UKUPNO: 60.000 150.000 20.000 22

nerastova UKUPNO: 170.000 Plemenite rase svinja 1. 2. 3. 4. 5. 6. Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Odabiranje i kontrola nerastovskih majki Performans test nerastova Performans test nazimica Bioloki test nerastova SVEGA U SVINJARSTVU: 15.000 21.000 500 1.000 1.000 10.000 150 100 300 900 3.000 1.500.000 6.300.000 450.000 3.000.000

3.000 3.000.000 300 3.000.000 5.000 750.000 UKUPNO: 18.000.000

18.350.000

Podsticajne mere za unapreenje svinjarstva na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvimaFIZIKA LICA U cilju unapreenja svinjarstva na gazdinstvima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je budetom predvideti sredstva za kupovinu kvalitetnih priplodnih nazimica i nerasta, s tim da bi se regresirale umatiene prvopraskinje i kvalitetni priplodni nerasti koji se koriste za parenje ili VO. U 2010. godini bi se regresiralo 1.000 prvopraskinja i 100 nerasta. MERE SELEKCIJE U SVINJARSTVU ZA 2010-2014. godinu R. br. Mere selekcije Autohtone rase svinja Moravka 1. 2. 1. 2. 1. 2. 1. Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Resavka Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Mangulica Kontrola produktivnosti umatienih krmaa Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Plemenite rase svinja Selekcijske smotre 300 20 14.500 350 20 400 30 500 35 21.000 600 40 25.000 23 100 10 100 10 150 10 200 20 250 25 200 20 250 20 300 25 350 25 450 30 Broj grla 2012. 2013.

2010.

2011.

2014.

16.000 18.000

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Kontrola produktivnosti umatienih krmaa (selekcijske farme) Kontrola produktivnosti umatienih krmaa (proizvodne farme) Kontrola produktivnosti umatienih nerastova Odabiranje i kontrola nerastovskih majki Performans test nerastova Performans test nazimica Bioloki test nerastova

6.000 15.000 500 900 1.000 10.000 150

6.000 17.500 600

6.500 20.000 700

6.500 25.000 850

6.500 30.000 1.000

1.000 1.100 1.400 1.600 1.500 2.000 2.500 3.000 15.000 20.000 25.000 30.000 200 250 350 500

Predlog podsticajnih mera (regresa za kvalitetna priplodna grla) za registrovana poljoprivredna gazdinstva-fizika lica: Mera Prvopraskinje Kvalinerasti 2010. g. 1.000 100 2011. g. 1.500 150 2012. g. 2.000 200 2013. g. 3.000 250 2014. g. 4.000 300

8.1. Selekcijske smotre Selekcijskom smotrom se vri uvid u kvalitet zapata svinja na farmi. Sprovode se jednom godinje u isto vreme da bi se mogle proceniti i uporediti vrednosti populacije sa predhodnim godinama. Na smotri se ocenjuju i klasiraju nerasti i krmae i popunjava u zapisnik za smotru (Prilog 1.). Ocena i klasa za sva grla upisuje se u matini list grla i u komisijski zapisnik po rasama (za svaki genotip odvojeni zapisnik) o odranoj selekcijskoj smotri. Na osnovu ocene eksterijera, porekla i proizvodnih rezultata grla se razvrstavaju u klase. Analiziraju se parametri proizvodnosti po rasama. smotru izvodi regionalna odgajivaka organizacija uz povremeno prisustvo glavne odgajivake organizacije (kao kontrolnog organa), na poetku svake godine, a najkasnije do 01.03. Regionalna odgajivaka organizacija je obavezna da Glavnoj odgajivakoj organizaciji dostavi raspored odravanja selekcijskih smotri, potpisan od strane direktora Regionalne odgajivake organizacije, na smotri se vri ocenjivanje eksterijera grla samo kod iste rase, osnovna odgajivaka organizacija treba da pripremi za smotru kompletnu dokumentaciju o grlima (matine kartone, spisak ivih grla sa podacima o praenjima i zaluenjima, podatke o broju skokova za nerastove, o broju i procentu pripustenih i opraenih krmaa , kao i zapisnik o prethodnoj selekcijskoj smotri), 24

nerastove, koje komisija na selekcijskoj smotri proglasi kartom i iskljui ih iz priploda, dralac mora iskljuiti u to kraem roku a najdalje do sledee selekcijske smotre ukoliko to ne uini potomci takvog nerasta ne mogu biti kvalitetna priplodna stoka, na smotri je obavezno prisustvo selekcionera na farmi ili ako takav ne postoji onda tehnologa svinjarske proizvodnje.

8.2. Kontrola produktivnosti umatienih krmaa i nerasta Kontrolom produktivnosti umatienih krmaa obuhvaena su grla koja imaju poznato poreklo za oba roditelja, a koja su pod stalnom kontrolom proizvodnih svojstava i upisana su u matinu evidenciju. Posebnu panju obratiti na kontrolu produktivnosti svinja na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Napraviti razliku u ceni jedinice mere kontrole produktivnosti umatienih krmaa izmeu selekcijskih i proizvodnih farmi (na primer odnos cena je mogao da bude 2:1). Kontrolom produktivnosti umatienih nerasta obuhvaena su muka priplodna grla koja imaju poznato poreklo za oba roditelja, koja su u ispitivanju proizvodnih sposobnosti imala pozitivne rezultate i upisana su u matinu evidenciju. Posebnu panju obratiti na neraste u centrima za VO. Svi nerasti koji se koriste u priplodu moraju imati pedigre. 8.3. Kontrola produktivnosti nerastovskih majki Kontrolom produktivnosti nerastovskih majki obuhvaene su matine krmae istih rasa koje su na osnovu porekla, tipa i konformacije i proizvodnje razvrstane u E (elita) ili Ia klasu. Krmae se razvrstavaju u klase po rasama na osnovu standarda ili vrednosti selekcijskog indeksa (Pravilnik o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase). 8.4. Performans test nerastova i nazimica Procena priplodne vrednosti svinja na osnovu vlastitih proizvodnih sposobnosti (performans test) Testiranje svinja namenjenih za priplod obavlja se po sledeim metodama: 1. Pertormans test mukih grla i 2. Performans test enskih grla. Metodologija testa navedena u delu Metode za ocenu priplodne vrednosti svinja. 8.5. Bioloki test nerastova Pri sprovoenju selekcijskih mera u cilju poboljanja kvalitativnih i kvantitativnih svojstava zapata neophodno je obratiti panju na prisustvo letalnih i semiletalnih faktora u zapatu jer oni mogu u velikoj meri uticati na zdravlje ivotinja. A samim tim i proizvodnju zapata. Vei broj ovih patolokih pojava je recesivnog (skrivenog) karaktera to predstavlja veliku tekou u njihovom otkrivanju, pogotovo to su u heterozigotnom obliku. Stoga se obavezno vri 25

parenje nerasta koji su uli u priplod sa najmanje 30 krmaa, i ako u svim leglima nema vidljivih patolokih pojava nerast se moe nesmetano koristiti u priplodu. Za svakog nerasta do 13 meseci uzrasta (i do 18 meseci na manjim farmama sa 20 do 50 krmaa u zapatu) pregleda se po 30 prvih legala na prisustvo odsustvo letalnih i semiletalnih mana kod ivorodene i mrtvoroene prasadi . Metodologija testa navedena u delu Metode za ocenu priplodne vrednosti svinja.

9. RAZVOJNI ZADACI U cilju poboljanja osobina svinja treba osavremeniti upravljanje proizvodnjom korienjem kompjuterske tehnike u razliitim oblastima (genetika, selekcija, reprodukcija, ishrana, zatita zdravlja svinja i dr.), aktivno ukljuiti naune, strune i druge potencijale, stalno obuavati kadrove i pratiti ekonominost proizvodnje. Formiranje i funkcija centara za VO omoguava unapreenje svinjarstva na regionalnom nivou, a to znai i nacionalnom. U njemu se dre i iskoriavaju nerasti koji su odabrani na osnovu rezultata testova, fenotipa, biolokog ili testa na molekularnom nivou (nisu nosioci letalnih i semiletalnih gena), koliine i kvaliteta semena. Na ovaj nain mogue je ostvariti ekonomsku dobit. Nukleus zapati prodaju kvalitetna priplodna grla, centri za VO veu koliinu sperme a komercijalni zapati obezbeuju kvalitetna grla za tov odnosno proizvodnju kvalitetnog svinjskog mesa i zbog toga bi trebali da izdvajaju sredstva od svakog zaklanog tovljenika za odgajivako-selekcijski rad. Dobit ostvaruje i drava, jer se smanjuju trokovi proizvodnje tovljenika, proizvodi se kvalitetno meso za trite i kvalitetne priplodne ivotinje, zapoljava struna i fizika radna snaga. Sa farmi i iz centara za VO treba iriti kvalitetne priplodne svinje na porodine farme registrovana poljoprivredna gazdinstva, pre svega kod robnih proizvoaa. Oni treba da postanu nosioci organizovane savremene proizvodnje svinja ija bi grla bila obuhvaena kontrolom proizvodnih osobina ili bi oni kupovali kvalitetne priplodne ivotinje, proizvodili prasad za tov ili se neki od njih bavili samo tovom svinja. To znai da bi privatne porodine farme trebale da budu povezane sa odgajivaima priplodnih svinja, centrima za VO i klaninom industrijom. Reforme su neophodne u oblasti poljoprivrede. Namee se potreba za promenom i prilagoavanjem novim uslovima koji bi nas pribliili EU. Promene su potrebne kod poljoprivrednih proizvoaa i strunih slubi u poljoprivredi. To znai i u oblasti stoarstva i svih njenih grana. Nau zemlju koja eli da postane lanica EU u budunosti, oekuju promene koje moraju poeti, biti sistematske ali i postupne uvaavajuji specifinosti poljoprivredne proizvodnje. Znai, neophodno je uvesti nove standarde u poljoprivredu ali ih i primenjivati. Potrebno je da zemlja postane lanica meunarodnih asocijacija za praenje porekla, proizvodnih rezultata, ocene priplodne vrednosti ivotinja. Veoma ozbiljan posao predstoji u jedinstvenom sistemu obeleavanja svinja za potrebe selekcije i oplemenjivanja. On je bitan ne samo zbog unapreenja svinjarstva polazei od jedinstvenog praenja, ispitivanja poizvodnih osobina i ocene priplodne vrednosti ve i zbog praenja i kontrole kvaliteta proizvoda. Neophodno je stvoriti udruenja odgajivaa svinja koja se moraju bitno razlikovati od onih koja se danas pominju u oblasti svinjarstva. Ona bi terbala da obezbede dalji razvoj i sprovoenje odgajivako selekcijskog rada. U cilju breg genetskog napretka neophodno je objektivnije i tanije oceniti priplodnu vrednost (PV) roditelja sledee generacije. U zemljama sa razvijenim svinjarstvom primenjuju se 26

linearni meoviti modeli za ocenu PV, kao to je najbolji linearni objektivni pokazatelj (BLUP) i metod ocene individue (AM). U R.Srbiji se PV nerastova i nazimica ne ocenjuje do toga da se negde koriste selekcijski indeksi (SI). Pregled rezultata performans testa nerastova i nazimica je pokazao da se isti SI upotrebljava za ocenu PV oba pola i svih genotipova. Takoe, varijabilnost je mala, a to znai i razlike izmeu najboljih i najloijih grla. To nije rezultat ujednaenosti osobina grla u zapatu ve procedure konstrukcije SI koji se primenjuje. Selekcijski indeks ne omoguava procenu fiksnih i sluajnih uticaja, kao to to pruaju druge linearne metode kao to je to BLUP i AM. Samo njihovim korienjem mogua je objektivna ocena genetskog trenda odnosno smera genetskih promena u odnosu na postavljeni odgajivaki cilj. Praenje fenotipskog, genetskog i trenda okoline, vano je za selekciju svinja, voenje i upravljanje zapatom u smislu kontrole faktora okoline, promene tehnolokih reenja i dr. Da bismo stigli do primene BLUP i AM u svinjarstvu na nacionalnom nivou, moraju se obaviti pripreme i sprovesti niz mera. To znai da mora postojati jedinstven sistem identifikacije ivotinja, unificirano praenje i ispitivanje proizvodnih i reproduktivnih osobina svinja, tani podaci, stroga kontrola svakog podatka za grlo (kontrolni programi). U narednom periodu neophodno je: 1. Obnoviti funkcionisanje odgajivakih organizacija prema Zakonu, 2. Definisanje metoda odgajivanja i selekcije, 3. Obaviti pripremu postupka za jedinstven nain obeleavanja, 4. Unificirati praenje parametara u svinjarstvu, 5. Uraditi jedinstvenu metodologiju testiranja nerastova i nazimica, 6. Razraditi program za unos i kontrolu podataka, 7. Razraditi program za pripremu podataka o poreklu i osobinama ivotinja radi analize, 8. Arhivirati podatake i rezultate za dalje procedure.

10. EVIDENCIJA U SVINJARSTVU (knjige i obrasci) Osnovu matine evidencije ine knjige: 1. Matini list za krmau 2. Matini list za nerasta 3. Pripusni spisak 4. Registar praenja 5. Knjiga pripusnica 6. Potvrda o praenju 1. Matini list za krmau slui za voenje optih podataka o krmai: tetovir broj grla, datum roenja, rezultati performans testa, porekla (tetovir brojevi i proizvodni podaci za generacije predaka), rasa, klasa. Na listu se vode i rezultati plodnosti: svi datumi pripusta, broj nerasta oca legla, datumi prasenja, broj oprasene i odgajene prasadi po leglima, anomalije i uginua prasadi, masa prasadi kod zaluenja, zatim podaci o krmainom zdravstvenom stanju, ponaanju tokom pripusta i u praenju. 2. Matini list nerasta slui da se pored svih optih podataka kao za krmau, vode podaci o broju priputenih i oprasenih krmaa, broju proizvedene prasadi i njihovom kvalitetu i dr. 3. Pripusni spisak slui za kontrolu pripusta i kao izvor podataka o izvrenim pripustima. Otvara se za svakog nerasta, a pripusti se vode strogo hronoloki, bez naknadnog dopisivanja, odnosno menjanja podataka. Posebno je znaajan i obavezan za dranje nerastova za javnu upotrebu ili u centrima za vetako osemenjavanje. Na farmama se umesto pripusnog spiska koristi mesenik 27

pripusta. 4. Registar praenja slui za prikupljanje i uvanje podataka o praenju i promenama koje se deavaju u leglu. Tu se registruju i brojevi u leglu tetoviranih prasadi. Na osnovu ovih podataka, u sluaju gubitaka ili oteenja matinih knjiga, mogue je rekonstruisati poreklo svih grla u zapatu. Zbog toga je registar prasenja veoma vana knjiga. Sadri sledee podatke: tetovir broj krmae i nerasta oca legal, rasu krmae nerasta, datum pripusta, datum praenja, redni broj praenja, broj ivoroene,mrtvorodjene, dodate i oduzete prasadi, tetovire prasadi od-do, anomalije i uginua prasadi, datum odbijanja prasadi, njihov broj i teinu. 5. Knjiga pripusnica slui da dralac nerasta izda potvrdu o izvrenom pripustu osemenjavanju. 6. Potvrda o prasenju slui da se ustanovi ovlaenoj za poslove selekcije i matine evidencije dostave podaci o praenju krmae kako bi se mogli uvesti u glavnu matinu knjigu. Pored osnovne matine evidencije, na farmi se, zavisno od njene veliine, tehnologije i organizacije proizvodnje, vode i pomone knjige. One slue, po pravilu, za registrovanje podataka u objektima i prenos istih do centralne matine slube. Tu spadaju: 1. List legla koji stoji iznad boksa za prasenje i slui za registrovanje dogaaja o krmai i prasadi od prasenja krmae do zaluenja prasadi. Na nekim farmama, to se preporuuje, list legla slui tokom vie prasenja. Ima oblik matinog lista i prati krmau iz objekta u objekat od momenta prvog pripusta do izluenja iz zapata. Na ovaj nain se postie da se prilikom svake intervencije (pripust, leenje, izluenje i dr.) dobija kompletan uvid u prethodne rezultate i vrednost krmae. 2. Registar nazimica slui za evidenciju i praenje razvoja i brojnog stanja priplodnog podmlatka od momenta odabiranja za pripust do prvog pripusta. 3. Zdravstvena knjiga zapata slui za registrovanje leenja i zdravstvenih tretmana. Krmae su sloene po rastuem tetovir broju tako da se lako pronalaze. 4. Evidencija podataka o ispitivanju mukog priplodnog podmlatka slui za registrovanje podataka o masi grla i utroenoj hrani u performans testu (za enska grla ovi podaci se vode u registru nazimica). 5. Izvetajni obrasci slue da se registrovani podaci na farmi ili klanici dostave do glavne matine knjige. 6. Plan pripusta slui da se krmai za pripust odrede nerastovi koji nisu sa njom u srodstvu u dve generacije predaka. Podmladak dobijen iz takvog parenja nee imati zajednikog pretka, nee biti odgajeno u srodstvu, u tri generacije predaka to je u svinjarstvu dovoljno da ne doe do posledica zbog srodstva. 7. Komisijski zapisnik o ocenjivanju i klasiranju svinja slui da se izvri godinja selekcijska smotra, ocenjivanje i klasiranje priplodnih grla odnosno da se odaberu najbolja grla u zapatu, a koja e biti roditelji sledee generacije. 8. Dnevnik pripusta slui za dnevno registrovanje izvrenih pripusta. Pomou ove knjige se planira potreban broj bokseva za prasenje, a slui da se na osnovu datuma pripusta blagovremeno prikupe i smeste u prasilite krmae koje su pred prasenjem. 9. Registar krmaa slui u svakodnevnom radu u objektima jer prua uvid o reproduktivnom stanju krmaa. Radi efikasnijeg korienja ove knjige obavezno je da krmae budu sloene po rastuem tetovir broju.

11. IZVETAJNA DOKUMENTACIJA

Specifikacija o podneenoj izvetajnoj dokumentaciji treba da sadri:-kod matine evidencije 28

1. 2. 3. 4.

Naziv Osnovne odgajivake organizacije Naziv Regionalne odgajivake organizacije Datum podnoenja/ predaje izvetajne dokumentacije (navesti za koji kvartal) Naziv obrasca za voenje matine evidencije koji se predaje (sa napomenom o redosledu rednih brojevima na obrascu, napomena o rasi, broju predatih primeraka i slino) 5. Potpis ovlaenog lica (bez peata) iz Osnovne odgajivake organizacije 6. Potpis ovlaenog lica (bez peata) iz Regionalne odgajivake organizacije 7. Potpis ovlaenog lica (bez peata) iz Glavne odgajivake organizacije Odgovorna lica Odgajivake organizacije u Institutu e svojim potpisom potvrditi prijem podneene izvetajne dokumentacije i dostaviti kopiju Odgajivakoj organizaciji koja je izvrila predaju dokumentacije.

12. REGISTRACIJA PROIZVOAA Osnovne odgajivake organizacije (farme i one koje rade na poljoprivrednim gazdinstvima) se registruju kao proizvoai kvalitetne priplodne stoke, ovu registraciju vri glavna odgajivaka organizacija i ona izdaje Potvrdu o upisu u evidenciju proizvoaa kvalitetne priplodne stoke, osnovna odgajivaka organizacija podnosi sledea dokumenta: o Prijavu za evidenciju proizvoaa kvalitetne priplodne stoke, o Zapisnik sa smotre grla (na propisanom formularu), o Molbu za upis u evidenciju, o Izvod iz Registra privrednih subjekata u kome se vide podaci o matinom broju, broju rauna i PIB-u, o Fotokopiju reenja o upisu u Registar odgajivakih organizacija koje izdaje MPV, ukoliko osnovna odgajivaka organizacija radi na poljoprivrednim gazdinstvima sa kojima ima ugovor tada dostavlja i Prijavu za evidenciju proizvoaa kvalitetne priplodne stoke za svako gazdinstvo posebno, prijave za upis u evidenciju proizvoaa kvalitetne priplodne stoke i zapisnik sa smotre moraju biti overeni peatom i potpisom osnovne i regionalne odgajivake organizacije a molba za upis u evidenciju peatom i potpisom osnovne odgajivake organizacije koja se registruje, ukoliko su grla koja su upisana u zapisnik o smotri kupljena sa druge farme ili su iz uvoza tada se dostavljaju i kopije njihovih pedigrea, s tim da ako su uvozna grla tada mora biti preveden po jedan pedigre iz svake grupe ivotinja (detaljnije u IZDAVANJU PEDIGREA I IZVODA IZ MATINE KNJIGE).

13. IZDAVANJE PEDIGREA I IZVODA IZ MATINE KNJIGE Zahtev za pedigrea podnosi i overava osnovna odgajivaka organizacija koja mora biti registrovana kao proizvoa kvalitetne priplodne stoke, zahtev overava i regionalna odgajivaka organizacija, 29

osnovan odgajivaka organizacija mora voditi propisanu matinu evidenciju i dostavljati je regionalnoj odgajivakoj organizaciji i glavnoj odgajivakoj organizaciji (kopije registra praenja i matinih listova u pisanom ili elektronskom obliku), ukoliko je prodavac priplodnih ivotinja individualni proizvoa, tada zahtev podnosi osnovna selekcijska organizacija sa kojom ima ugovor, zahtev se podnosi na propisanom formularu (dat u prilogu) koji sadri podatke o osnovnoj i regionalnoj organizaciji, podatke o grlu za koji se izdaje pedigre i poreklu, ukoliko je prodato grlo suprasno tada se upisuju i datum pripusta kao i tetovir nerasta osemenitelja kao i nazivu odgajivaa i vlasnika, prodato grlo mora imati poznato poreklo u tri generacije predaka (otac i majka, njihovi oevi i majke, i babe i dede), uz formular dostavljaju se i kopije registra praenja (stranice na kojima je upisano roenje prodatog grla) ukoliko to ve ranije nije dostavljeno glavnoj odgajivakoj organizaciji kao i kopije matinih listova (u pisanom ili elektronskom obliku) za sve pretke prodatog grla, formular se overava potpisima i peatima osnovne i regionalne odgajivake organizacije, pedigre se izdaje za grla iste rase, ukoliko grlo ne pripada istoj rasi ili ako ima pojavu uzgoja u srodstvu u svom poreklu, tada mu se izdaje izvod iz matine knjige a ne pedigre, pedigre se takoe ne izdaje ako priplodno grlo koje je predmet prodaje nema potpuno poreklo u tri generacije predaka, nema performans test, odnosno, ako mu je indeks negativan, ispod 100, ukoliko neki od predaka prodatog grla potie iz uvoza tada se dostavlja i kopija njegovog pedigrea (sa prevodom na srpski jezik), rok za slanje zahteva za izdavanje pedigrea, glavnoj odgajivakoj organizaciji je najkasnije dve nedelje od datuma prodaje grla, to se dokazuje datumom na uplatnici kojom je kupac platio kupljeno priplodno grlo, ukoliko grlo koje ima pedigre menja vlasnika podnosi se zahtev za izdavanje pedigrea (overen od strane osnovne i regionalne odgajivake organizacije) na ime novog vlasnika i dostavljaju orginalna pedigrea od tih grla glavnoj odgajivakoj organizaciji.

14. DODELJIVANJE HB BROJEVA Zahtev se dostavlja na propisanom formularu u tri primerka, orginal i overene kopije sa jasno vidljivim podacima, koji je overen peatom i potpisom osnovne i regionalne odgajivake organizacije (dat u prilogu 1), za sva grla ili seme iz uvoza vlasnik je duan da dostavi glavnoj odgajivakoj organizaciji orginalna pedigrea i kopije pedigrea s tim to po jedan pedigre iz svake grupe uveenih ivotinja mora biti preveden na srpski jezik od strane ovlaenog sudskog tumaa i od istog overen peatom i potpisom zahtevi za upis HB brojeva podnose se tromeseno, po kvartalima i prate dostavljanje kopija registra praenja, za svaku rasu podnosi se odvojeno zahtev za dodeljivanje HB broja HB broj se dodeljuje prvopraskinjama i nerastima koji su u priplodu za period na koji se formular odnosi (u odgovarajuem tromeseju) a pripadaju istoj rasi, a nakon ispunjavanja uslova za korienje u priplodu (videti uslove koje je neophodno ispuniti da bi se grlo koristilo u priplodu) 30

HB broj mogu dobiti grla sa poznatim poreklom u tri generacije, i da minimalno roditelji grla za koji se trai HB broj imaju HB broj HB broj mogu dobiti grla koja su pozitivno ocenjena u testu ako je neko od grla kupljeno tada se dostavljaju i kopije njihovih pedigrea, po jedan primerak overenog zahteva sa upisanim HB brojevima i peatom glavne odgajivake organizacije se vraaju regionalnoj i osnovnoj selekcijskoj organizaciji, ivotinje koje su F1 kombinacija parenja (VJ x Landras i obrnuto) dobijaju samo RB broj (registracioni broj)

15. KRITERIJUMI ZA UPIS U GLAVNU MATINU KNJIGU (DODELJIVANJE HB BROJA) Opti kriterijumi koje grlo treba da zadovolji da bi bilo upisano u glavnu matinu knjigu i dobilo HB broj su: Da su kvalitetna priplodna grla 1. enska priplodna grla (plotkinje) koja su pod stalnom kontrolom proizvodnih sposobnosti, imaju poznate roditelje oba roditelja, 2. muka priplodna grla (priplodnjaci), koja potiu od ispitanih roditelja a koji su upisani u Glavnu matinu knjigu, sa pozitivnim rezultatima ispitivanja, a koja su ispitivanjem proizvodnih sposobnosti dala pozitivne rezultate. Da poseduju selekcijski indeks: 1. za enska grla minimalno 95 i za muka grla minimalno 100 Ako se ve koriste u priplodu potrebno je da: 1. enska grla imaju minimalno klasu I (prva) i da potiu od roditelja minimalno za majku I klasa i oca Ia klasa i 2. muka grla sa minimalno Ia klasom, i da potiu od roditelja, majke I (prva) i oca Ia klasa. Podaci o klasama se uzimaju iz komisijskog zapisnika ZAHTEV ZA DODELJIVANJE HB BROJA TREBA DA IMA: Za grlo za koje se trai HB broj: Tetovir i CS broj Pedigra ako ga poseduje, ime vlasnika (ako nije registrovan, neophodna je reigistracija), ime odgajivaa (samo ako se grlo dri na drugoj lokaciji, a u korist vlasnika), rasa, datum roenja, leglo sa tet. brojem od-do, leglo po redu, strana i broj registra prasenja, pol, indeks, ako je krmaa podaci iz komisijskog zapisnika (ukupan broj legala, ukupno ivo, mrtvo, odgajeno, datum komisijskog zapisnika, kopirana strana komisijskog zpisnika na kome se nalazi grlo i prva i poslednja strana). Za majku grla: HB broj, broj Pedigrea (ako je izdat), vlasnik, odgajiva (ako nisu registrovani, moraju se registrovati), tetovir broj, rasa, pol, datum roenja, ukupan broj legala, ukupno ivo, mrtvo, odgajeno ovi podaci treba da budu iz komisijskog zapisnika i datum zapisnika, indeks (ako postoji), klasa. Za oca grla: 31

HB broj, broj Pedigrea (ako je izdat), vlasnik, odgajiva (ako nisu registrovani, moraju se registrovati), tetovir broj, rasa, pol, datum roenja, indeks (ako postoji), klasa. Za roditelje roditelja potrebno je dostaviti: HB broj (ako ima), broj Pedigrea (ako ima), tetovir broj, rasa, pol, Komisijksi zapisnik obavezno (prva strana, strana sa podacima grla i poslednja strana, ako grla nisu u zapisniku ili ako su roditelji kupljeni).

16. KRITERIJUMI ZA UPIS U DODATNU MATINU KNJIGU (DODELJIVANJE RB BROJA) U dodatnu matinu knjigu u smislu dobijanja RB broja mogu se upisati sva grla iste rase koja ne ispunjavaju uslove u pogledu porekla za oba roditelja (minimalno poreklo je oba roditelja) i programski melezi sa punim poreklom i performans testom. 17. DOSTAVA REGISTAR PRAENJA registar praenja vodi svaka osnovna odgajivaka organizacija na propisanom formularu, kopije registra praenja se dostavljaju kvartalno regionalnoj i glavnoj odgajivakoj organizaciji, prvi kvartal se dostavlja do 15.04. kaledarske godine, drugi kvartal do 15.07. kaledarske godine, trei do 15.10. kaledarske godine, etvrti do 15.01. naredne godine, u registru moraju biti popunjene sve rubrike, mora se videti i datum sledeeg pripusta i praenja, broj praznih dana kao i podaci o zdravstvenom stanju i gubitcima u registar se praenja unose hronoloki, po datumima, vodi se jedan registar za sve rase i kombinacije parenja svaka strana registra praenja koja se alje glavnoj odgajivakoj organizaciji treba da bude overena peatom osnovne i regionalne odgajivake organizacije

18. USLOVI KOJE JE NEOPHODNO ISPUNITI DA BI GRLA ULA U TEST 1. Da imaju poznato poreklo oba roditelja 2. Nerastovi da potiu od majke koja ima minimalno Ia i oca E klasu, 3. Nazimice da potiu od majke koja ima minimalno I i oca Ia klasu

19. USLOVI KOJE JE NEOPHODNO ISPUNITI DA BI SE GRLA POELA KORISTITI U PRIPLODU 1. Da su ispunila uslove potrebne za ulazak u priplod 2. Da su ostavrili indeks, za nerastove minimalno 100, a za nazimice minimalno 95. 32

20. ZAHTEV ZA ULTRAZVUNO MERENJE DEBLJINE SLANINE Zahtev za ultrazvuno merenje (dat u prilogu) podnosi osnovna odgajivaka organizacija za priplodna grla koja su ispunila kriterijume za ulazak u test. Zahtev se dostavlja regionalnoj odgajivakoj organizaciji, koja iste proverava i dostavlja glavnoj odgajivakoj organizaciji, koja izlazi na teren.

33

21. Prilog 1. Obrasci matine i druge evidencije

34

MATINI LIST NERASTA

Matini broj

CS broj nerasta Odgajiva POREKLO O.O. O.M. M.O. M.M.

Tetovir broj

Rasa

Datum roenja Vlasnik

Uzrast kod I skoka

Broj sisa L/D

Broj potvrde Promena vlasnika

HB/RB

PERFORMANS TEST
Konverzija hrane

Otac: Odgajiva ifra Majka: Odgajiva ifra

Dubina MLD-a (mm)

Povrina MLD-a (cm)

Masa (kg)
Na poetku

Uzrast (dana)
Na poetku

Prirast (g)
ivotni Dnevni

Debljina slanine (mm)

( kg / kg ) Prosena

Odnos meso: mast

Udeo mesa ( %)

Na kraju

Na kraju

SI

Ocena eksterijera

Bona

lena

Lini Oca Majke

PROGENI TEST

Boj grupa

Uzrast na kraju (dana)

Masa ( kg )
Pri klanju Toplih polutki Hladnih polutki

Pros.dnev. prirast (g)

Konverzija ( kg/kg )

Debljina slanine (mm)

Pros.lene Trbune Bone

Povrina MLD,cm

Odnos meso:mast

Prinos mesa(kg)
But Pleka MLD

Mesa u polutkama kg %

Indeks

Klasa

Sl 1

Sl 2

Broj legala

ivo

Opraeno Mrtvo Ukupno

BIOLOKI TEST NERASTA Broj prasadi sa letalnim i semiletalnim osobinama Broj prasadi sa nepoeljnim osobinama HC AA RN LP RP AV HR CR HE

Ocena legla Opis pra Praenje(1-5) Zaluenje(1-3)

PODACI O PLODNOSTI PO GODINAMA U TOKU UPOTREBE OCENA NERASTA Godina Poreklo Eksterijer
Proizvodnja

Godina Krmaa Nazimica Ukupno Krmaa Nazimica Ukupno Krmaa Nazimica Ukupno Krmaa Nazimica Ukupno

Oploeno

Povaa

Pobacila

Opraeno ( %)

Opraeno po leglu ivo Mrtvo

Odgajeno po leglu

Primedba

ISKLJUENJE IZ PRIPLODA Datum : Uzrok :

35

Matini broj

CS broj nerasta

Tetovir broj

Godina

Pokazatelji za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu za grupu Matini broj Uni broj

Broj

ANALIZA PRIPLODNE VREDNOSTI NERASTA PREKO KERI NA KRAJU ISPITIVANJA U PORASTU Ukupno ispitivanih grla Grla ostavljena za farmu Prirast Debljina slanine Masa Prirast Debljina slanine Masa Starost Broj % Starost (g) (mm) (kg) (g) (mm) (kg) (dana) Dnevni ivotni Lene Bone Dnevni ivotni Lene Bone

Korekcija na 100 kg Dnevni ivotni

Red. br.

Praenja 2 3

Odgoj 2

ANALIZA PLODNOSTI NERASTA PREKO KERI Praenja Odgoj Red. Uni br. Matini broj 1 2 3 1 2 broj

Red. br.

Matini broj

Uni broj

Praenja 2 3

Odgoj 2 3

Datum

Dijagnoza

Terapija

Datum

BELEKE O ZDRAVLJU I FENOTIPU Dijagnoza Terapija

Datum

Dijagnoza

Terapija

36

Tet. broj ________ Mat.broj ______ HB/RB_____ Rasa ________ Datum roenja _______ Odgajiva______________Vlasnik _________________

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Redni broj
Kategorija ( K,N )

Matini broj Tetovir broj Datum pripusta Prirodno V.O. Promena Datum Sa dana Oplo Datum praenja ivo Mrtvo Mumificir. Opraeno prasadi Odgajeno prasadi Mane prasadi ( broj / ifra ) Redni broj
Kategorija ( K,N )

Promena do praenja Matini broj Tetovir broj Datum pripusta Prirodno V.O. Promena Datum Sa dana Oploena Datum praenja ivo Mrtvo Mumificir. Opraeno prasadi Promena do praenja

PROIZVODNI LIST NERASTA

37

Odgajeno prasadi Mane prasadi ( broj / ifra )

Organizacija ________________________________

Adresa _______________________________________

Vlasnik nerasta ______________________________

Adresa _______________________________________

DNEVNIK PRIPUSTA
Broj _______ Godina ______ Ime nerasta ___________ Matini broj ________Tetovir broj ___________ Rasa ____________

Broj registra ________ Br. pedigrea _________ Br. glav. mat. knjige HB/RB ___________ Br. reenja za licenciranog nerasta _________

38

Godina ______________
Vlasnik plotkinje Redni broj Prezime i ime
2

DNEVNIK PRIPUSTA
Datum pripusta Naplaen pripust dinara Broj izdate pripusnice Opraena Datum Ponavljanja

List broj ___

Priputene plotkinje Red praenja Tetovir broj Mat. br./

Broj prasadi

Trei put

Pobaaja

Uginua

Prvi put

10

11

12

13

14

15

16

17

18

Prodaje

Datum

Adresa RB

Jalovosti

HB

19

Nepoznato
20

Drugi put

Primedbe Zapaanja

Rasa

21

39

Broj izdate pripusnice . . ( Organizacija, ustanova mesto )

Broj izdate pripusnice . . ( Organizacija, ustanova mesto )

PRIPUSNICA
Vlasnik grla ................................................................. (ime i prezime) iz ................................................ ........................ (adresa-ulica, mesto, pota. broj) Osemenjena je _____________ _____________
krmaa, nazimica (v.o. prirodno)

Br. knjige .......................... Vlasnik grla ..................................................................... (ime i prezime) iz ................................ ................................................................ (adresa-ulica, mesto, pota. broj) Osemenjena je ________________ _______________
krmaa , nazimica (v.o. prirodno)

Matini broj .................. Tetovir broj ........................ Datum ro. .................. Rasa............................. _________________________________________ Nerast ................................................................. (Matini,tetovir i regis.br. ( HB ) ) Nerast ............................................ ( rasa) Prvi put dana Drugi put dana Trei put dana 20.. god. 20.. god. 20.. god.

Matini broj ........................

Tetovir broj ........................ CS ......................

Datum ro. ................ ......... Rasa..................................... _____________________________________________________________________ Nerast .................................................................... (Matini ,tetovir i regis.br. ( HB ) ) Nerast ........................... ........ (rasa) Prvi put dana Drugi put dana Trei put dana 20.. god. 20.. god. 20.. god.

Pripust plotkinje zaveden u pripusni spisak pod rednim brojem . U .. dana 20. god. (Osemenitelj) (Reg. broj osemen.)

Pripust plotkinje zaveden u pripusni spisak pod rednim brojem . U .. dana 20. god. (Osemenitelj) (Reg. broj osemen.) 40

Obr. Br. 1

Obr. Br. 1

Strana 1

POTVRDA O PRIPLODU
( Organizacija, ustanova mesto ) Napred navedena plotkinja opraena je dana .. 20.. god. Mukih ......... ivoroeno enskih .......... Mane prasadi ..........................................................................................
Broj prasadi sa letalnim, semiletalnim i nepoeljnim osobinama (broj i ifra)

masa legla ........... kg.

Mrtvoroeno ukupno ....................... Mumificirano ....................... Grla su zavedena u registar podmlatka ......................................................... sa oznakom ......................................................... Pod brojem ............... Vlasnik plotkinje ovim izjavljuje da su navedeni podaci tani i zato snosi svu moralnu i materijalnu odgovornost.

M. P. ...................................... (Potpis vlasnika) NAPOMENA :

............................................. ........... (Osemenitelj/centar VO, vet.stanica) ................................................. (Matiar organizacije) Strana 2 41

REGISTAR NERASTOVA ZA PRIRODNO PARENJE I V.O.

Organizacija Vlasnik ______________________________

Adresa _______________________________________

42

Red. broj
1

Vlasnik Prezime i ime

2

Adresa
3

Matini broj
4

REGISTAR NERASTOVA ZA PRIRODNO PARENJE I V.O. Datum Tetovir Datum Registarski Prvog Poslednjeg Rasa broj roenja Odgajiva broj skoka skoka ( HB )
5 6 7 8 9 10 11

Izluenje Datum
12

Uzrok
13

43

44

Matini broj

CS broj grla

Tetovir broj

Datum roenja

Rasa

Broj sisa (L/D)

Broj potvrde Uzrast kod Status Reg. broj o praenju I praenja krmae (HB)

Odgajiva/ ID broj gazdinstva POREKLO Otac: Odgajiva ifra: Majka: Odgajiva ifra: O.O. O.M. M.O. M.M. Red praenja ivoroenih Mrtvoroenih Odgajila Godina Poreklo Eksterijer
Proizvodnja

Vlasnik/ ID broj gazdinstva 1 2 3 4 5

Promena vlasnika/ ID broj gazdinstva 12 13 14 15

PLODNOST MAJKE 6 7 8 9 10 11

OCENA KRMAE

Klasa

PERFORMANS TEST
Dnevni prirast, g Prosena deblj. lene slanin., mm Masa na kraju, dana Dubina MLD-a, mm Povrina MLD-a, cm Konverzija hrane, kg/kg

Test

Mesnatost, %

Slanina,mm

Sl1

Lini Oca Majke

UPOTREBA U PRIPLODU
Odabrano za priplod M

Red praenja

Rasa nerasta

Ocena legla

Ocena krmae

Od pripusta

Mane pras.

Mumificir.

ivo Datum Mrtvo

Ukupno
Masa legla, kg

Odabrano za priplod

Oplodnja

Period Zalu-

Praenje
(broj i ifre)

Zaluenje
Masa legla, kg

Sl2

Sl 1

Sl 2

POSEBNA ZAPAANJA

ZDRAVSTVENO STANJE

ISKLJUENJE IZ PRIPLODA

Datum: Razlog:

Broj potvrde o praenju

Oplodnja

Sa dana

Prasadi

Prasadi

Datum

Datum

Nerast

Estrus

Klasa

Bona

Prirast, g

S el. Indeks

Odnos meso: mast

Uzrast na kraju, dana

Debljina slanine, mm

Korigovano na 100 kg

45

Red praenja

Matini broj

Broj praseta Pol

L Broj sisa D

Pri roenju Sa 21 dan Sa dana kg

CS broj grla

Masa Broj registra podmlatka Broj matinog lista Red praenja Broj praseta Pol
L Broj sisa D

Tetovir broj Rasa

REGISTAR PRASADI

Pri roenju Sa 21 dan Sa dana kg Broj registra podmlatka Broj matinog lista Masa

Vlasnik

46

PROIZVODNI KARTON
CS broj grla ________________ Tetovir broj __________ Mat.br._________Reg.broj (HB)_______ Datum roenja_________ Rasa________ Odgajiva (ifra)_______________(____) Vlasnik (ifra)_________________(____) Iskljuena: Datum: ___________ Razlog: __________________
Pripust Red praenja I Datum Datum Nerast II Datum Nerast III Nerast ivo Mumifici. Datum Mrtvo
Otac: Odgajiva ifra Majka: Odgajiva ifra O.O. O.M. M.O. M.M.

OCENA KRMAE Godina Poreklo Eksterijer Proizvodnja Klasa

Odabrano za priplod M

Ocena krmae

Masa legla , kg

Ocena legla

Mane pras.

Ukupno
Masa legla, kg

Odabrano za priplod

Praenje
(broj i ifre)

Zaluenje

Sa dana

Prasadi

Prasadi

Datum

Broj potvrde

PODACI O OBOLJENJIMA I LEENJU

Red praenja

KRMAA
Datum

PRASAD
Cepljenje (datum) Dijagnoza ispitivanja (datum)

Dijagnoza

Leenje

Ostalo

Datum

Dijagnoza

Broj leenih

Leenje

PRIMEDBA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

REGISTAR PRAENJA
Redni broj KRMAA NERAST Oprasila dana Roeno ivo mrtvo

Anomalije prasadi
*upisati broj ifre

Zalueno Dat. Sa dana Kg.

Tet. prasadi od Od

CS broj Od -do

Datum Pripusta/ osemenjavanja

Izluenje krmae

Datum sledeeg praenja Ukupno praznih dana

Zdravstveno stanje krmae u laktaciji u pripustu i gravidnosti 1 2 3 4 5 6 7

Broj odabranih grla za priplod Muko ensko

Rasa

Dat.Prip.

Rasa

Leglo po redu

Dodato

Oduzeto

Uzroci uginui prasadi

*upisati broj ifre

Datum Prvog Fertilnog Sa dana Razlog

Primedba veza

Kom.

-do

ifre anomalija i nepoeljnih osobina prasadi: 1) Hernia cerebralis (HC), 2) Atresia ani (AA), 3) rascepljena nepca (RN), 4) Hidrocefalia (HF), 5) paraliza zadnjih nogu (PN), 6) otok prednjih nogu slonovske noge (SN), nepotpuno razvijene une koljke (NU), 8) odsustvo ekstremiteta (OE), 9) porfirija crveno braon boja zuba (PF), 10) utica prasadi (P), 11) miksedema (ME), 12) poremeaj epitelizacije koe (PE), 13) iskrivljenost prednjih nogu (IN Nepoeljne osobine su: 14) laka prasad (LP, manje od 0,8 kg), 15) raskreenost nogu (RN), 16) avitalna prasad (AP), 17) Hernia pupana, preponska, trbuna (HR), 18) kriptorhizam (CR), 19) hermafroditizam (HE). Napomena: Zdravstveno stanje krmae popunjava veterinarska sluba na farmi prema njihovom ifrarniku

REGISTAR ODABRANOG PRIPLODNOG PODMLATKA

Organizacija Vlasnik ____________________________________________

Adresa ____________________________________________________________

50

Tet. br. odabranog podmlatka Rasa Datum roenja

R. broj SI SI Red IZ LEGLA ivo opraeno Odgajen o Datum Nerast Datum Nerast Oceana eksterijera Broj potvrde o praenju Klasa Klasa Promena objekta boksa Odreeni nerastovi za pripust I PRIPUST II PRIPUST PRIMEDBA

Tet. br. oca i oznaka linije

Tet. br. majke i oznaka linije

51

POTVRDA O PRAENJU BR. ___________ Vlasnik _______________________________________________________________ (farma, ime prezime, adresa i ID broj gazdinstva ) Krmaa ____________ CS broj Nerast _____________ CS broj ___________ (datum oplod.) ___________ (tetovir broj) __________ (tetovir broj) __________ (datum pra.) __________ __________ _______ ______ ____ (matini br.) (reg.br. HB) (rasa) (klasa) (SI) __________ ___________ _______ ______ ____ (matini br.) (reg.br. HB) (rasa) (klasa) (SI) _______ _____ ______ _____ _______ (red pra.) (mu.) (en.) (mrtvo) (svega) _______ (kg)

Sa 2 dana _______ _______ Sa 21 ili _____ dana _______ (kom.) (kg) (kom.) Zaluenje _________ _______ ______ ______ __________ (datum) (sa dana) (kom.) (kg) (ocena legla) PRASAD ODABRANA ZA PRIPLOD : Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. UKUPNO : Datum : _____________ CS broj praseta Tetovir broj praseta Pol M Broj sisa L D Masa, kg Sa 2 dana Zaluenje kg Sa 21 Sa dan dana
Ocena na zalu.

Broj regis podm

Primedba

Prijavio: _____________________________________

52

.................................................................................. .................................................................................. (naziv organizacije)

ZAHTEV ZA ULTRAZVUNO MERENJE DEBLJINE SLANINE

Molimo da se za potrebe nae organizacije izmerite debljinu lene slanine na odabranim grlima koja su zavrila perormans test na ________ kom.
SI Klasa majke 7 Oca 8 Majke 9 16 Napomena

R. br.

Tetovir Broj 2

HB broj Rasa Pol Oca Tetovir broj 6

Datum:___________20___

(M.P.)

___________________________ (potpis selekcionera)

53

REPUBLIKA SRBIJA
INSTITUT ZA STOARSTVO - INSTITUTE FOR ANIMAL HUSBANDRY Beograd, Autoput 16, P. fah.23 11080 ZEMUN, Tel. 011/2670 121 , +381 11 3133834, fax 011/3133834 , www.istocar.bg.ac.rs

SPISAK NAZIMICA MERENIH ULTRAZVUKOM ________________, NA FARMI _____________________________ DATUM __________. god.
Uzrast pri aliranju, dana Tetovir broj Dubina MLD, mm Slanina II/ bona, mm ivotni prirast , g Ocena eksterijera Sa 100 kg Udeo mesa, % SI

Redni broj

Masa , kg

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Osnovna odg. organizacija __________________ M.P. Merenja izvrio i obradio _________________ M.P. Glavna odg. organizacija ___________________ M.P.

Primedba

Slanina I, mm

ivotni prirast, g

Grla

Oca

Majke

Slanina II, mm

Rasa

Datum roenja

Slanina I, mm

54

PROIZVODNI KARTON ZA GRLO U TESTU

Tetovir broj __________ O Poreklo M Potie sa farme ____________________________________ Telesna masa (kg) Ukupan prirast (kg) Broj grupe __________ Dnevno konz. hrane (kg) Dnevni prirast (g) Konverzija hrane (kg/kg) Broj boksa ________ Datum ulaska u test___________ Telesna masa na poetku testa_______ kg. CS broj _______________ Pol____ Rasa ____________ Datum roenja_________ Broj sisa (L/D) ___/___

KONTROLNA MERENJA U TOKU TESTA

Datum merenja

Utroak hrane (kg)

Dana

REZULTATI TESTA
Konver.hrane (kg/kg ) Dubina MLD-a (mm) Povrina MLD-a (cm) Odnos meso: mast Ocena eksterijera

Masa (kg)
Na kraju Na poetku

Uzrast (dana)
Na kraju Na poetku

Prirast (g) Prosena dn. konz hrane (kg)

ivotni Dnevni

Debljina slanine (mm)

Prosena

Udeo mesa ( %)

Sl 1

Merenja izvrio i obradio ___________________ Datum merenja ________ M.P. Odgovorno lice farme (centra) _________________ M.P. Odgovorno lice regionalne slube________________ M.P.

IZLUENJE Datum _____________ Telesna masa _____ kg. Uzrok _____________ ___________________

Bona

lena

Sl 2

SI

PRODAJA Datum __________ Telesna masa ____ kg. Kupac___________________________________

( ime i prezime fiz. lica, pun naziv pravnog lica )

________________________________________
( adresa,telefon )

Na osnovu navedenih podataka od nadlene slube zahtevam izdavanje pedigrea i atesta za testirano grlo

Klasa

55

Datum

POTRONJA HRANE Hrana (kg) Datum

Hrana (kg)

Datum

LEENJE Dijagnoza

Terapija

UKUPNO DATO HRANE (KG) OSTATAK HRANE (KG) UKUPAN UTROAK HRANE (KG) VAKCINACIJA Vrsta vakcine VAENJE KRVI Razlog

Datum

Datum

Datum

TUBRKULINIZACIJA Razlog

Datum

KASTRACIJA Razlog

PRIMEDBE :

56

Komisija u sastavu Selekcijska organizacija 1) (M.P.) 2) Mesto KOMISIJSKI ZAPISNIK 3)

o odranoj selekcijskoj smotri krama na kojoj su dana_______ obabrana, ocenjena i klasirana grla rase _________________
Grlo Redni broj Datum rodjenja Tetovir broj Datum poslednjeg prasenja 3 SI Ukupan broj prasadi za sva legla opraeno odbijeno mrtvo ivo Prosean broj po leglu odbijeno Tetovir broj RB SI Klasa otac 17 majka 18 19 20 Klasa grla Primedba HB

Broj legala 4

ivo

IEP IEO 10

Ocena eksterijera

57

Ocena eksterijera

Grlo Redni broj Datum rodjenja Tetovir broj Datum poslednjeg prasenja 3 SI

RB SI Klasa otac 17 majka 18

odbijeno

Broj legala 4

mrtvo

odbijeno

ivo

ivo

IEP IEO 10

19

20

Klasa grla

Primedba

Ukupan broj prasadi za sva legla opraeno

Prosean broj po leglu

Tetovir broj HB

58

REZULTATI ODABIRANJA I KLASIRANJA Odabrano i klasirano Klasa Grla % Br.legala 1 2 3 4 5 6

100,00

Paritetna struktura krmaa Broj krmaa Struktura (%)

E Ia I II III VK
Ukupno:

7 8 vie od 8 Ukupno

100,00
Prosean broj prasadi po leglu ivo Mrtvo Odbijeno

Ukupan broj: krmaa legala ivo

Ukupan broj prasadi mrtvo odbijeno

ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA OSNOVNA REGIONALNA GLAVNA

(M.P.)

(M.P.)

(M.P.)

59

PRIPLODNA VREDNOST NERASTA OCENA I KLASA

FARMA ________________________ NA DAN SMOTRE _____20__. god. ZA PERIOD PRAENJA od ________.god. do _______. godine
Re br. Tet. broj Dat. ro. Osemenj. plodkinja K N K N K N K N K N K N K N K N K N K N Opraeno Kom % Ukupno opraeno prasadi ivo Mrtvo Opraeno prasadi po leglu ivo Mrtvo Prir. Rezultati perfomans testa Kon Slan. 1 2 Dub. MLD SI Klas Eks. Por. Ocena grla Opis grla Plod Klas Rang

CS

Rasa

Odgajivaka organizacija Odgovorno lice

Osnovna (M.P.) --------------------------

Regionalna (M.P.) ---------------------------

Glavna (M.P.) --------------------------60

Osnovna odg. organizacija

( M.P.)

Delovodni broj, datum

ZA H T E V Z A I Z D A V A N J E P E D I G R E A
Mesto, adresa Regionalna odg. organizacija

Telefon, PIB Tetovir Rasa Red. broj Kategorija CS broj Datum roenja Broj potvrde o praenju

SVINJE
Otac: Tetovir, HB broj CS broj oca Majka: Tetovir HB CS broj majke
Za suprasne nazimice datum osemenjavanja

(M.P.) Odgajiva Mesto Vlasnik Mesto Broj

Nerast osemenitelj Tetovir/rova i HB

pedigrea

61

62

Pedigre dostaviti:

NAPOMENA:

Potrebna dokumentacija 1) potvrda o praenju i rezultati performans testa 2) overena fotokopija matinog lista majke 3) fotokopija orginalnog pedigrea oca 4) za suprasne nazimice fotokopija orginalnog pedigrea nerasta osemenitelja

Naziv, adresa i tel. primaoca

Raun dostaviti: Naziv, adresa, PIB i tel. primaoca

63

ZAHTEV ZA REGISTRACIJU GRLA

-SVINJE______________________________________________

________________________ Del. broj, datum

Osnovna odgajivaka organizacija

________________________________________

Adresa, telefon
Tetovir broj grla Red broj Datum roenja RASA Pol CS broj grla SI Tet.broj majke CS br. majke HB/RB majke Tet. broj oca
Masa pri aliranju

Performans test grla

Uzrast pri aliranju

Odgajiva Udeo mesa % Vlasnik Adresa vlasnika

CS br.oca HB/RB oca

Sa 100 kg

Prirast

SL 1

SL 2

Dubina MLD

SI

** HB RB

64

Tetovir broj grla Red broj Datum roenja RASA

Pol CS broj grla SI

Tet.broj majke CS br. majke HB/RB majke

Tet. broj oca

Masa pri aliranju

Performans test grla

Uzrast pri aliranju

Odgajiva Udeo mesa % Vlasnik Adresa vlasnika

CS br.oca HB/RB oca

Sa 100 kg

Prirast

SL 1

SL 2

Dubina MLD

SI

** HB RB

65

Tetovir broj grla Red broj Datum roenja RASA

Pol CS broj grla SI

Tet.broj majke CS br. majke HB/RB majke

Tet. broj oca

Masa pri aliranju

Performans test grla

Uzrast pri aliranju

Odgajiva Dubina MLD Udeo mesa % Vlasnik Adresa vlasnika

CS br.oca HB/RB oca

Sa 100 kg

Prirast

SL 1

SL 2

SI

** HB RB

POPUNJAVA REPUBLIKA SELEKCIJSKA SLUBA

Odgajivaka organizacija Odgovorno lice

Osnovna (M.P.) -------------------------(M.P.)

Regionalna ---------------------------

Glavna (M.P.) ---------------------------

66

PRIJAVA
ZA UPIS U EVIDENCIJU PROIZVOAA KVALITETNE PRIPLODNE STOKE 1. Podaci o selekcijskoj organizaciji: Naziv organizacije Adresa: ulica i broj, mesto Telefon, fax, e-mail PIB i iro raun 2. Kadrovska struktura: Red. br 1. 2. 3. 4. Dipl. ing. polj.za Polj. tehniar za Dr vet. medicine stoarstvo stoarstvo Veterinarski tehniar Ostala zanimanja ifra: (popunjava Institut)

PIB:

.R:

3. Tehniko-tehnoloka opremljenost za obavljanje poslova selekcije: Naziv opreme Komada Naziv opreme Komada

4. Vrsta kvalitetne priplodne stoke:______________________ Rasa:____________________ Broj matinih grla po rasama Rasa: Rasa: Ukupno grla

Broj odgajivaa

Rasa:

5. Prava i obaveze proizvoaa kvalitetne priplodne stoke:

Fizika i pravna lica imaju pravo da budu registrovana kao proizvoai kvalitetne priplodne stoke u evidenciju proizvoaa Instituta za stoarstvo Beograd Zemun-Republike selekcijske slube, pod uslovom da ispunjavaju sledee: a. Poseduju i uredno vode matinu evidenciju (pravna lica), odnosno poseduju dokumentaciju o osemenjavanju sopstvene stoke i sarauju sa osnovnom selekcijskom organizacijom, blagovremeno je obavetavajui o svim promenama (fizika lica). b. Vre obeleavanje stoke na propisan nain (pravna lica). c. Obavljaju svoju delatnost u skladu sa Zakonom o stoarstvu (slubeni glasnik RS br. 41/09) (pravna lica). d. Sarauju i redovno dostavljaju neophodnu dokumentaciju svojoj regionalnoj slubi i Institutu za stoarstvo Beograd Zemun-Republikoj sluba za selekciju stoke. Pod uslovom da proizvoai kvalitetne priplodne stoke (pravna i fizika lica) ispunjavaju navedene obaveze izvrie se njihov upis u evidenciju proizvoaa, uz istovremenu dodelu jedinstvene ifre. Organizacija je odgovorna za verodostojnost podataka i u sluaju zloupotrebe ovlaenja bie obavetena nadlena inspekcija pri Ministarstvu poljoprivrede.

________________ (mesto) (MP) ________________ (datum)

_______ ________________ (odgovorno lice)

67

OBRAZAC ZA PRIJAVU PROIZVOAA KVALITETNE PRIPLODNE STOKE -IFARNIK ODGAJIVAAOSNOVNA SELEKCIJSKA SLUBA:________________________________________________________ Vrsta kvalitetne priplodne stoke:________________________Rasa:_______________________________ Broj matinih grla po rasama Rasa: Rasa: Ukupno grla

Broj odgajivaa

Rasa:

BKPG* - broj kvalitetnih priplodnih grla

R. Prezime, srednje slovo i ime Br. Registarski broj gazdinstva

Mesto Telefon

Rasa BKPG*

ifra odgajivaa u evidenciji

**Obrazac popunjava organizacija koja vodi osnovnu matinu evidenciju i dostavlja Institutu u pisanom obliku, i u excel tabeli putem CD-a ili e-mailom. Popunjeni obrazac se dostavlja nakon dobijanja ifre i potvrde o upisu.

68

R. Prezime, srednje slovo i ime Br. Registarski broj gazdinstva

Mesto Telefon

Rasa BKPG*

ifra odgajivaa u evidenciji

69

22. Prilog 2. UPUTSTVO I OBRASCI ZA POPUNJAVANJE UPITNIKA O GODINJOJ PROIZVODNJI Upitnik treba da obezbedi Ministarstvu i nadlenim institucijama neophodne podatke za sagledavanje obima i nivoa, iskorienosti kapaciteta u cilju formiranja bilansa kako bi se blagovremeno mogle preduzeti odgovarajue mere. Zbog toga je obaveza svih farmi i pogona za proizvodnju svinja da traeni obim podataka koji nije velik, popuni sa puno panje i tano. Molimo Vas da ne navodite podatke koji se na farmi ne registruju ili se ne mogu tano izraunati. Za tanost podataka odgovorno je lice koje je podatke prikupilo. Svi ostali podaci se odnose na kalendarsku godinu. Poto se mora saekati zaluenje legala roenih zakljuno sa 31. decembrom, rok za dostavu podataka je 1. mart. Obrasci se dostavljaju Glavnoj odgajivakoj organizaciji (Institut za stoarstvo). Obaveza instituta je da ove i druge relevantne podatke kojima struna sluba za selekciju svinja raspolae, objavi do 15. aprila. Obrazac GPS-l Opti podaci o farmi Kapacitet farmi: iskazuje se brojem krmaa (bez suprasnih nazimica) i brojem tovljenika koji se prema projektu mogu drati odnosno proizvesti za godinu dana. Broj mesta za smetaj: Podrazumeva broj mesta za istovremeni smetaj svinja odreene kategorije prema: - projektu farme (Projektovan -kolona 2.), - projektu rekonstrukcije (Rekonstruisan -kolona 3.) i - stanju objekata i opreme (U funkciji -kolona 4.). Obrazac GPS-2 Brojno stanje svinja po kategorijama Kolona 1 Kategorija. Kategorije svinja koje nisu uvedene u obrazac se dopisuju i za iste se dostavljaju podaci. Kolonu 6. Prosean broj grla. lzraunava se deljenjem ukupnog broja i hranidbenih dana sa brojem kalendarskih dana perioda za koje se prosean broj grla izraunava, za kalendarsku godinu sa 365 ili sa 366 u prestupnoj godini. Prosean broj iskazati kao ceo broj. Kod priplodnih krmaa se prosean broj grla izaraunava tako to se na ukupan broj hranidbenih dana krmaa dodaje po 114 dana za svaku prvopraskinju (ulaz u toku godine -kolona 3.), pa se tako dobijena suma deli sa 365 ili sa 366 u prestupnoj godini. Prosean broj grla iskazivati kao ceo broj. Obrazac GPS-3 Rasna struktura zapata priplodnih krmaa i nerastova Rasna struktura zapata priplodnih krmaa i nerastovaje stanje na kraju godine (31.12.). Kolona 1. Genotip. Pojedinano navesti sve rase i F1 meleze iz sopstvenog programa meleenja. Za iste rase navoditi pun naziv rase: vedski landras, veliki jorkir, domaa mesnata, nemaki landras, holandski landras, belgijski landras, hempir, durok, pietren itd., a za meleze skraeni naziv: dvorasni F1 VJx L ili VJxL. U fusnoti tabele za meleze treba navesti ta je u oznaci meleza prvooznaeni roditelj (otac, majka). Relativnu zastupljenost (%) pojedinih genotipova za krmae (kolona 3.) I nerastove (kolona 5.) iskazivati u jednoj decimali.

70

Obrazac GPS-4 Paritetna struktura zapata priplodnlh krmaa U obradu se uzimaju sve krmae koje su bile na stanju odreenog dana, na kraju godine (31. 12. 20__ ). Relativnu zastupljenost (kolona 3.) pojedinih pariteta iskazivati u jednoj decimali. Prosean paritet se izraunava deljenjem sume poslednjeg registrovanog praenja sa brojem krmaa odredenog dana, stanje na kraju godine (31.12.20__). Obrazac GPS 5 Rezultati pripusta i praenja (oprasivost) za period prasenja 01.01-31.12.20__ . Kolona 2. Priputeno, grla (nazimice, krmae, ukupno). Raunaju se svi pripusti u periodu 09.09. prethodne godine do 08.09. godine za koju se rezultati prikazuju . Kolona 3. Opraeno, grla (nazimice, krmae, ukupno). Raunaju se sva praenja u periodu 01.01. do 31.12. godine za koju se rezultati prikazuju. Kolona 4. Opraeno % (nazimice, krmae, ukupno). Dobija se na bazi podataka iz kolone 2. i 3 (kolona 3 podeljeno sa kolonom 2 x 100). U fusnoti tabele se navodi nain pripusta koji se koristi na farmi (prirodno parenje, vetako osemenjavanje ili kombinovano sa udelom V.O.%). Obrazac GPS -6 Rezultati praenja i odgoja prasadi Podaci se odnose na praenja i zaluenja koja su ostvarena u periodu 1.1. -31.12.20__.godine tako da predstavljaju presek rezultata koji su ostvareni na farmi u prethodnoj godini. Broj prasadi po leglu prikazivati u dve decimale. Obrazac GPS -7 Reproduktivni pokazatelji Podaci se dostavljaju za prethodnu kalendarsku godinu (01.01-31.12.20__). Svi podaci za ovaj obrazac se praktino dobijaju iz Knjige praenja koja se na farmi vodi po godinama zbog selekcijske smotre svinja. Zbog kontinuiteta podataka po godinama, svake godine uzimati isti period. Pojedini pokazatelji se izraunavaju po uputstvu koje se nalazi u zagradi, npr. broj legala po prosenoj krmai godisnje (redni broj 10.) se dobija kada se ukupan broj praenja- legala (redni broj 6.) podeli sa prosenim brojem krmaa (redni broj 2.). Prosene rezultate za broj ivorone, mrtvorone i ukupan broj prasadi iskazivati u dve decimale, a ostale proseke u jednoj decimali. Pored proseih podataka za farmu (kolona 2- Ukupno), na istom obrascu se dostavljaju i podaci po rasama i kombinacijama meleza koji su predvieni odgajivakim programom. Naziv rase -meleza upisati u zaglavlju kolone. U nedostatku svih podataka po rasama -melezima, obavezno dostaviti podatke za pokazatelje, koji su u obrascu oznaceni zvezdicom (*). Redni broj 1. Broj krmaa u kontroli. Poetno stanje plus broj prvopraskinja u analiziranom periodu od godinu dana. Redni broj 2. Prosecan broj krmaa. Broj hranidbenih dana za sve krmae plus za svaku prvopraskinju po 114 dana podeljeno sa trajanjem perioda za koji se izraunava prosean broj krmaa, za godinu dana sa 365 ili sa 366 dana u prestupnoj godini. Redni broj 3. Broj krmaa na dan. Predstavlja broj krmaa na kraju perioda za koji se prikazuje rezultat, za kalendarsku godinu na dan 31.12.. Redni broj 4. Paritetna struktura zapata. Zbir poslednjeg registrovanog praenja za krmae, koje su bile ive na dan 31.12., podeljen sa brojem krmaa na dan 31.12.. Redni broj 5. Praeno krmaa. Broj plotkinja koje su u navedenom periodu -godini ostvarile praenje. Svaka opraena krmaa se broji jedanput, bez obzira da li je tokom godine imala 1, 2 ili 3 prasenja. 71

Redni broj 6. Broj praenja -legala. Raunaju se sva praenja sa suprasnou 107 i vie dana. Krmae opraene sa manje od 107 dana bremenitosti, ukoliko su prasad preivela, tretiraju se kao opraene, a ako su prasad uginula, tretiraju se kao da su abortirale. Mrtvoroeno leglo iz bremenitosti 107 i vie dana tretira se kao opraeno leglo, a sa manje od 107 dana tretira se kao abortus i ne ulazi u obraun. Redni broj 9. Paritetna struktura legala za godinu. Zbir pariteta legala opraenih za godinu dana podeljen sa brojem opraenih legala za godinu dana. Rednj broj 18. Odgajeno (zalueno) legala ukupno. Sva legla koja su zaluena i prevedena u kategoriju zaluene prasadi tretiraju se kao odgajena (zaluena) legla. Zaluena legla su legla krmaa koje su opraene u periodu koji se analizira, pa je za dobijanje ovog pokazatelja potrebno saekati zaluenje svih krmaa januar februar sledee godine). Rednj broj 29. Ukupan broj laktacija (dojnih perioda). Uzimaju se periodi od datuma praenja do datuma kada je krmaa ostala bez prasadi : zbog redovnog zaluenja, uginua svih prasadi u leglu, oduzimanja svih prasadi, uginua ili prinudnog klanja krmae pre redovnog zaluenja. Ako je krmaa ostala bez prasadi na dan praenja, rauna se da je laktacija trajala jedan dan. Krmaa koja ponovo dobije prasad nakon zaluenja svoje prasadi, datum zaluenja je kada se zalue dobijena prasad. U obraun se uzimaju laktacije krmaa koje su opraene u periodu koji se analizira, to znai da je ukupan broj laktacija jednak broju praenja. Rednj broj 32. Ukupno perioda zaluenje -estrus. U obraun se uzimaju periodi od zaluenja do prvog estrusa za period praenja koji se analizira, to znai da je broj perioda zaluenje-oplodnja manji od broja analiziranih praenja za broj prvopraskinja. Rednj broj 35. Ukupno perioda zaluenje -oplodnja. U obraun se uzimaju periodi od zaluenja do fertilnog pripusta odnosno oplodnje od koje je krmaa opraena li periodu koji se analizira. Rednj broj 38. Ukupno izluenih krmaa iz priploda, grla. Uzimaju se sve krmae koje su u navedenom periodu od godinu dana izluene iz priploda po svim osnovama: ekonomsko klanje, prinudno klanje i uginue. Rednj broj 42. Broj legala (paritet) po izluenoj krmai. Izraunava se deljenjem zbira svih praenja izluenih krmaa sa brojem izluenih krmaa. Obrazac GPS -8 Uginue svinja po kategorijama Kolona 4. Uginulo, %. Rauna se na bazi broja uginulih grla i grla prevedenih u kategoriju u toku godine (kolona 3 podeljena sa kolonom 2 x 100). U broj grla prevedenih u kategoriju ne ulazi broj grla na poetku godine (poetno stanje). Kod farmi koje po praenju ne ubijaju laku (< 0,8 kg) i avitalnu prasad, broj zaprimljenih prasadi je isti kao i broj ivoroene. Za kategorije koje nedostaju u obrascu podatke takoe dostaviti dopisivanjem nove kategorije. Obrazac GPS-9 Prirast i utroak hrane po kategorijama Izvor podataka za ovaj obrazac je list stoke po kategoriji. Kod priplodnih krmaa i nerastova ne prikazuje se: ukupan prirast, prirast po hranidbenom danu i utroak hrane po kilogramu prirasta. Prosean prirast za sve kategorije svinja se ne izraunava. U ukupan prirast za sve kategorije svinje ne ulazi ukupan prirast za priplodne krmae i nerastove. Utroak hrane po kg prirasta za sve kategorije (konverzija farme) se izraunava na bazi ukupnog utroka hrane i ukupnog prirasta svinja u porastu (prasad na sisi, zaluena prasad, tovljenici, priplodne nazimice i nerastovi u testu). Kod upotrebe visokovlanog siliranog kukuruza ukupan utroak hrane po hranidbenom danu i po kg prirastu raunati na bazi 14% vlage. Za kategorije svinja koje nisu navedene u obrascu, podaci se dostavljaju unosom nove kategorije. Prosene rezultate za prirast po HD, utroak hrane po HD i kg prirasta i kg prirasta raunati na tri decimale.

72

Obrazac GPS-10 Proizvodnja tovljenika Rednj broj 1,2,3 i 4, Rezllltati se odnose samo na kategoriju tovljenika bez grla koje su iz kategorije tovljenika prevedene u priplodne nazimice. Ukoliko se priplodne nazimice nakon kartiranja ne prevode u kategoriju tovljenika, onda se i one raunaju kao tovljenici. Rednj broj 12. asovi rada za 100 kg ive mere isporuenih tovljenika. Izraunavaju se deljenjem ukupnih asova rada svih zaposlenih na farmi za godinu dana sa ukupnom masom isporuenih tovljenika za godinu dana puta 100. Obrazac GPS-ll Performans test nazimica Kako se za performans test nazimica pri aliranju koriste dva razliita ultrazvuna aparata (Krautkramer i Piglog-105/SM 100), odnosno dve metode za utvrivanje mesnatosti na ivim grlima, to se u obrazac unose podaci dobijeni po jednoj ili drugoj metodi. Pokazatelji su oznaceni sa * (Krautkramer), ili ** (Piglog-105/SM100). Pokazatelji od rednog broja 1. do 4. su zajedniki za obe metode aliranja. Kod raunanja ivotnog dnevnog prirasta (kg/dan), odbiti masu prasadi pri roenju ili 1,2 kg ako se prasad ne meri pojedinano. Prosene rezultate iskazivati sa jednom decimalom, a ivotni dnevni prirast sa tri decimale. Pored prosenih rezultata za sve rase na istom obrascu dostavljaju se i proseni podaci po rasama i kombinaciji meleza. Naziv rase- meleza upisati u zaglavlje kolone. Obrazac GPS-12 Performans test nerastova Redni broj 1. Broj testiranih nerastova. Broj nerastova koji su zavrili ispitivanje tovnih sposobnosti. Redni broj 2-9. Proseni rezultati nerastova koji su zavrili ispitivanje tovnih sposobnosti. Redni broj 10. Broj aliranih nerastova. Broj nerastova kod kojih je po zavretku ispitivanja tovnih sposobnosti izvreno ultrazvuno merenje (aliranje) debljine slanine i dubine MLD. Redni broj 12-20. Rezultate prikazivati zavisno od aparata koj i je korisen za merenje debljine slanine i dubine MLD (Krautkramer ili Piglog-105/SM100). Pored prosenih rezultata za sve rase na istom obrascu se dostavljaju i proseni podaci po rasama i kombinacijama meleza. Naziv rase -meleza upisati u zaglavlje kolone. Prosene rezultate iskazivati sa jednom decimalom, a dnevni prirast u testu i ivotni dnevni prirast i konverziju hrane u testu sa tri decimale. Obrazac GPS-13 Promet priplodnog materijala u zemlji Navesti neoliko najveih kupaca pravna lica ili polj.gazdinstva i ukupno prodato/kupljeno. Obrazac GPS-14 Izvoz-uvoz priplodnog materijala Navesti neoliko najveih kupaca pravna lica ili polj.gazdinstva i ukupno prodato/kupljeno. Obrazac GPS-15 Promet semena nerastova Navesti neoliko najveih kupaca pravna lica ili polj.gazdinstva i ukupno prodato/kupljeno. Obrazac GPS-16 Broj i kvalifikaciona struktura radnika stalno zaposlenih na farmi U obrazac se unose samo podaci za radnike koji su stalno zaposleni na farmi. U broj radnika se ne raunaju radnici koji za potrebe farme obavljaju odreene poslove (finansije, knjigovodstvo, komercijala, itd.), a koji su zaposleni u zajednikim slubama organizacije (kombinata, klanice, itd.) u okviru koje posluje farma.

73

GLAVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA INSTITUT ZA STOARSTVO, ZEMUN BEOGRAD ODELJENJE ZA SVINJARSTVO

Obrazac GPS-1

Autoput 16, P. fah 23, 11080 Zemun Tel.011/2670121 Tel. / Fax: 011/3133834 www.istocar.bg.ac.rs E-mail: cedomirradovic.izs@gmail.com UPITNIK ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA O GODINJOJ PROIZVODNJI SVINJA ZA 20___-u GODINU OPTI PODACI: ________________________________________________________________________ Pun naziv pravnog lica ________________________________________________________________________ naziv farme (radne jedinice) i adresa _______________ ____________ ____________ _____________________ PIB Telefon Faks E-mail __________________________________________________________ Vlasnitvo (dravno, akcionarsko, privatno, meovito, ili dr.) ___________________________________________ Ime , prezime i funkcija lica koje je prikupilo podatke Godina izgradnje farme _______ Broj mesta za smetaj:
Red broj

Godina rekonstrukcije farme_______

Smetajni prostor Za priplodne krmae -dojare -zaluene krmae (bukarite) -suprasne krmae (ekalite) Za priplodne nerastove Za priplodne nazimice Za nerastove u testu Za zaluenu prasad Za tovljenike
Projektovan

Broj mesta Rekonstruisan U funkciji

Popunjenost kapaciteta %

1. 5. 6. 7. 8. 9.

Nain izubravanja ___________________________ , __________________________ (vrsti stajnjak, teni stajnjak) laguna ili bazen ha, m3 Stona hrana _________________________ , ________________________ (sopstvena, nabavka) (silirani kukuruz da, ne) __________ Datum M. P. _______________________ Potpis odgovornog lica

74

Obrazac GPS-2 BROJNO STANJE SVINJA PO KATEGORIJAMA Red. broj KATEGORIJA 1 Stanje na poetku 01.01.20__ 2 Ulaz u toku godine 3 Izlaz u toku godine 4 Godina 20___. Stanje na Prosean kraju broj 31.12.20__ grla 5 6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Priplodne krmae Priplodni nerastovi Priplodne nazimice* _______ Priplodne nazimice* _______ Nerastovi u testu Prasad na sisi Zaluena prasad Tovljenici

UKUPNO : *Navesti uzrast nazimica ( 2-6 , 6-12 meseci ) Obrazac GPS-3 BROJNO STANJE I RASNA STRUKTURA ZAPATA PRIPLODNIH KRMAA I NERASTOVA NA DAN 31.12 .20___. GOD. Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. UKUPNO : 100,00 100,00 *Pojedinano navesti sve rase i meleze iz programa meleenja , a meleze brojano manje zastupljene navesti pod ''ostali melezi''. - U oznaci kombinacije meleza prvooznaeni roditelj je ____________
(otac, majka)

GENOTIP * 1

Krmae Broj 2 % 3

Nerastovi Broj 4 % 5

75

Obrazac GPS-4

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

PARITETNA STRUKTURA ZAPATA PRIPLODNIH KRMAA NA DAN 31.12. 20___. GODINE RED PRAENJA Broj Udeo , ( PARITET ) krmaa % 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 PREKO 12 PRAENJA 100,00 UKUPNO : PROSEAN PARITET

Obrazac GPS-5

Redni broj 1. 2.

REZULTATI PRIPUSTA I PRAENJA (OPRASIVOST) ZA PERIOD PRAENJA 01.01.-31.12.20___.god. Priputeno, Opraeno, Opraeno, KATEGORIJA grla grla % 1 2 3 4 NAZIMICE KRMAE UKUPNO :
(prirodno parenje, vetako osemenjavanje, kombinovano % V.O.)

Na farmi se koristi ___________________________________________ Upotrba hormona _____________________________

(redovno, povremeno)

76

Obrazac GPS-6

REZULTATI PRAENJA I ODGOJA PRASADI ZA PERIOD PRAENJA 01.01.-31.12.20___.god.

Red. broj POKAZATELJ REZULTAT

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Broj praenja- legala Broj ivoroene prasadi Broj mrtvoroene prasadi Broj ukupno roene prasadi (ivo+mrtvo) Broj zaprimljene prasadi ivoroeno po leglu Mrtvoroeno po leglu Ukupno roeno po leglu Zaprimljeno po leglu Broj zaluenih legala Broj zaluene prasadi Zalueno po leglu Masa prasadi pri zaluenju, kg Trajanje laktacije, dana

77

Obrazac GPS-7 REPRODUKTIVNI POKAZATELJI Za period praenja od 01.01.20___ do 31.12.20___.

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. POKAZATELJ 1 Broj krmaa u kontroli * Prosean broj krmaa * Broj krmaa na dan *_______ Paritetna struktura zapata na dan _______ Praeno krmaa * Broj praenja legala * Broj legala od prvopraskinja * Udeo legala od prvopraskinja, % * Paritetna struktura legala za godinu Broj legala po prosenoj krmai godinje (6:2) ivoroeno prasadi ukupno * ivoroeno prasadi po leglu (11:6)* Mrtvoroeno prasadi ukupno* Mrtvoroeno prasadi po leglu (13:6)* Roeno prasadi ukupno, ivo + mrtvo (11+13)* Roeno prasadi po leglu (15:6)* ivoroeno prasadi po prosenoj krmai godinje (11:2) Odgajeno (zalueno) legala ukupno * Odgajeno (zalueno) prasadi ukupno * Odgajeno (zalueno) prasadi po leglu (19:18) * Odgajeno (zalueno) prasadi po opraenom leglu(19:6)* Prosena starost prasadi kod zaluenja* Odgajeno prasadi po prosenoj krmai godinje (19:2) Ukupno izmereno zaluenih legala Ukupno izmereno zaluenih prasadi Ukupna masa zaluenih legala, kg Prosena masa zaluenih legala, kg (26:24) Prosena masa zaluenih prasadi, kg (26:25) Ukupan broj laktacija (dojnih perioda) Ukupno dana laktacija Proseno trajanje laktacije, dana (30:29) Ukupno perioda zaluenje estrus Ukupno dana zaluenje estrus Proseno dana zaluenje estrus (33:32) Ukupno perioda zaluenje - oplodnja Ukupno dana zaluenje - oplodnja Proseno dana zaluenje oplodnja (36:35) Ukupno izluenih krmaa iz priploda, grla Izlueno krmaa iz priploda, % (38:2) x 100 Ukupno dana zadnje zaluenje izluenje Proseno dana zadnje zaluenje izluenje (40:38) Broj legala (paritet) po izluenoj krmai Uvedeno nazimica u priplod (opraeno), grla Uvedeno nazimica u priplod (opraeno) , % (43:2) x 100 Uzrast nazimica kod prvog praenja, ukupno dana Uzrast nazimica kod prvog praenja, prosek dana (45:43) UKUPNO 2 3 4 Po rasama 5 6 7

* OBAVEZNO DOSTAVITI PODATKE I PO RASAMA

78

Obrazac GPS-8

UGINUE SVINJA PO KATEGORIJAMA, %

Godina 20___

Red. broj 1.

Pokazatelj Prasad na sisi : - ivoroena - zaprimljena Zaluena prasad Tovljenici Priplodne nazimice Nerastovi u testu

Broj grla prevedenih u kategoriju -

Uginulo Grla * % -

2. 3. 4. 5. 6. * Broj uginule, ugnjeene i ubijene prasadi pre zaprimanja

Obrazac GPS-9

PRIRAST I UTROAK HRANE PO KATEGORIJAMA

Godina 20___

Red. broj

Pokazatelj 1 Prasad na sisi Zaluena prasad Tovne svinje Priplodne nazimice Nerastovi u testu Proplodne krmae Priplodni nerastovi

Ukupno hranidb. dana (HD) 2

Prirast, kg Ukupno 3 Po HD 4

Utroak hrane, kg * Ukupno 5 Po HD 6 Po kg prirasta 7

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

UKUPNO :
* Kod upotrebe visokovlanog siliranog kukuruza , utroak siliranog kukuruza preraunati na 14 % vlage

79

Obrazac GPS-10

PROIZVODNJA TOVLJENIKA
Godina 20___

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Pokazatelj Broj isporuenih tovljenika Ukupna masa isporuenih tovljenika, kg Prosena masa isporuenih tovljenika, kg Broj tovljenika sa 100 kg (2:100 kg) Broj tovljenika ocenjenih na mesnatost na liniji klanja Prosena masa toplih polutki , kg Randman toplih polutki, % Sadraj mesa u polutkama, % * Proizvedeno po prosenoj krmai - tovljenika - kg ive mere asaova rada za 100 kg ive mere isporuenih tovljenika

Rezultat

* Ocena mesnatosti polutki je izvrena metodom ______________________________________

80

Obrazac GPS-11 PERFORMANS TEST NAZIMICA Godina 20___

Red. broj

POKAZATELJ
1 Broj aliranih nazimica Uzrast na kraju testa, dana Masa na kraju testa , kg ivotni dnevni prirast, kg/dan Debljina lene slanine, mm * Debljina bone slanine, mm * Dubina MLD-a , mm * Udeo mesa , % * Debljina slanine S1, mm ** Debljina slanine S2, mm ** Dubina MLD-a , mm ** Udeo mesa , % **

Prosek za sve rase

2 3 4

Po rasama
5 6 7 8

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

* Mereno ultrazvunim aparatom Krautkramer ** Mereno ultrazvunim aparatom Piglog 105/SM100

81

Obrazac GPS-12 PERFORMANS TEST NERASTOVA Godina 20___

Test _____________________________
Individuakni , grupni

Red. broj

POKAZATELJ
1

Prosek za sve rase

2 3 4 5

Po rasama
6 7 8

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

Broj testiranih nerastova Uzrast na poetku testa, dana Uzrast na kraju testa, dana Dana u testu Masa na poetku testa , kg Masa na kraju testa, kg Dnevni prirast u testu, kg/dan ivotni dnevni prirast u testu, kg/dan Konverzija hrane u testu, kg/kg Broj aliranih nerastova Telesna masa pri aliranju, kg Debljina lene slanine, mm * Debljina bone slanine, mm * Dubina MLD-a , mm * Povrina MLD-a , cm * Udeo mesa , % * Debljina slanine S1, mm ** Debljina slanine S2, mm ** Dubina MLD-a , mm ** Udeo mesa , % **

* Mereno ultrazvunim aparatom Krautkramer ** Mereno ultrazvunim aparatom Piglog 105/SM100 82

Obrazac GPS-13 PROMET PRIPLODNOG MATERIJALA U ZEMLJI Godina 20___ Red. broj Prodato POKAZATELJ
1

Kupljeno Kupac, Adresa, telef.

5

Testirano
2

Ne testirano
3

Ukupno
4

Testirano
6

Ne testirano
7

Ukupno
8

Prodavac, Adresa, telefon

9

1.

Nesuprasne nazimice

2.

Suprasne nazimice

3.

Priplodni nerastovi

83

Obrazac GPS-14 IZVOZ UVOZ PRIPLODNOG MATERIJALA Godina 20___ Red. broj POKAZATELJ Testirano
1 2

Ne testirano
3

Izvoz Ukupno
4

Kupac, Adresa, telef.

5

Testirano
6

Ne testirano
7

Uvoz Ukupno
8

Prodavac, Adresa, telefon

9

1.

Nesuprasne nazimice

2.

Suprasne nazimice

3.

Priplodni nerastovi

84

Obrazac GPS-15 PROMET SEMENA NERASTOVA Godina 20___ Prodato doza Red. broj POKAZATELJ
1

Kupljeno doza Ukupno

4

Farme/ Vet.stanice/ VO centri

2

Individualni sektor
3

Farme/ Vet.stanice/ VO centri

6

Privatni sektor

Uvoz *
7

Ukupno
8

1.

Svee razreeno seme nerastova

2.
Duboko zamrznuto seme

3.

UKUPNO :

* Navesti zemlju iz koje je uveeno seme _________________________

85

Obrazac GPS-16 BROJ I KVALIFIKACIONA STRUKTURA ZAPOSLENIH NA FARMI Na dan 31.12.20___. god. Red. broj Stepen Stru. spreme Od ukupnog broja Ukupno Poljop. struke Vet. struke Ostale struke

STRUNA SPREMA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Doktor nauka Magistar nauka ili specijalista Visoko obrazovanje Vie obrazovanje Visokokvalifikovani radnik Srednje obrazovanje Kvalifikovani radnik Radnik sa obukom 6 m 2 godine Radnik sa obukom 6 meseci Nekvalifikovani radnik UKUPNO :

VIII VII2 VII1 VI V IV III II I

Poslove knjigovodstva , finansija , komercijale obavljaju slube u sastavu farme __________ (da, ne)

86