Grafici trigonometrijskih funkcija

(seminarski rad) Janji Milena c

Matematiki fakultet Beograd c Godina 2007.

GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

Prouavanje funkcije ima za cilj da utvrdi na koji se nain menja ta funkcija c c kad se menja njen argument. Te promene funkcije nazivamo tokom funkcije, a utvrdivanje tih promena ispitivanjem funkcije. Tok funkcije f (x) moe se predstaviti graki. Grak funkcije je geometrijsko z c mesto taaka ije su apscise sve doputene vrednosti argumenta, a ordinate c c s odgovarajue vrednosti funkcije. c Trigonometrijske funkcije spadaju u grupu transcedentnih funkcija, jer se za datu vrednost argumenta x, odgovarajua vrednodt y ne moe izraunati c z c algebarskim putem.

Trigonometrijske funkcije ostrog ugla

Posmatrajmo pravougli trougao ABC, kod koga je ugao kod temena C prav. Neka je a duina katete CB, b duina katete CA i c duina hipotenuze AB. Neka z z z je mera ugla CAB i mera ugla CBA u stepenima. Znamo da je mera ugla ACB jenaka 90 .

B c a . b C

a c b Broj c a Broj b b Broj a Broj Dakle,

zove se sinus ugla i obeleava se sa sin . z zove se kosinus ugla i obeleava se sa cos . z zove se tangens ugla i obeleava se sa tan . z zove se kotangens ugla i obeleava se sa cot . z a b a b , cos = , tan = , cot = c c b a

sin = .

U tabeli su prikazane vrednosti nekih otrih uglova: s sin cos tan cot 0 0 1 0 30 1/2 3/2 3/3 3 45 2/2 2/2 1 1 60 3/2 1/2 3 3/3 90 1 0 0 180 0 -1 0 270 -1 0 0

Grafik funkcije y = sin x

Grak funkcije y = sin x predstavljen je krivom linijom y = sin x koja se naziva sinusoida.

2.1
2.1.1

Crtanje grafika
Pomou tablice c

Poto je funkcija y = sin x sa osnovnim periodom 2, ispitaemo njen tok s c kad se vrednost argumenta menja od 0 do 2. x sin x 0 0 /12 0.26 /6 0.50 /4 0.71 /3 0.87 5/12 0.97 /2 1

grafik je simetrian u odnosu na pravu x = /2, jer je c sin(/2 + x) = sin(/2 x) grafik je simetrian u odnosu na taku (, 0), jer je c c sin( + x) = sin( x)

y 1.00 0.71 0.5 0.26 0

12 6 4 5 7 2 3 5 11 3 12 2 12 3 4 6 12

2.1.2

Pomou trigonometrijskog kruga c

Postavimo krunu liniju poluprenika r = 1 uz koordinatni sistem Oxy. z c Podelimo ovaj krug na izvestan broj jednakih krunih lukova A0 A1 , A1 A2 , z A2 A3 , itd. a odseak OB ose Ox od 0 do 2 podelimo na isti broj jednakih c odseaka OB1 , B1 B2 , B2 B3 itd. c Na taj nain svaki od odseaka OB1 , B1 B2 , B2 B3 itd. predstavlja u radic c janima izraenu duinu odgovarajueg krunog luka A0 A1 , A1 A2 , A2 A3 , itd. z z c z

y A3 A4 A5 A6 A2 A1 A0 0 A11 A8 A9 A10 M1 B1 B2 B3
2

M2

M3

M4 M5 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 2 x

A7

Prema tome, svakoj taki kruga odgovara po jedna taka na odseku od 0 do c c c 2. Zato se taka grafika funkcije y = sin x za dato x, recimo za x = 3.14/2(= c /2) nalazi tako to se iz krajnje take odgovarajueg luka A0 A3 povue prava s c c c paralelna osi Ox i njen presek s normalom u taki B3 bie traena taka M3 c c z c grafika. Spajajui redom sve na taj nain oredene take M1 , M2 , M3 , . . . dobijamo c c c deo grafika funkcije y = sin x, kada se x menja od 0 do 2. Ostale delove grafika dobijamo koristei se injenicom da je funkcija y = sin x c c periodina: c sin(x + 2k) = sin x, k z .
y 1 sinusoida
2 3 2

3 2

0 1

5 2

7 2

2.2

Tok funkcije

1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = k 2, l1 = 2 sin(x + 2k) = sin x 3. Nule funkcije za x = k y = 0, k = 0, 1, 2, . . . 4. Znak funkcije 2k < x < + 2k y > 0 + 2k < x < 2 + 2k y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije sin(x) = sin x - neparna (grafik je simetrian u odnosu na koordinatni c poetak) c 6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc y = cos x x (/2 + 2k, /2 + 2k) y > 0 y +1 1 x (/2 + 2k, 3/2 + 2k) y < 0 y +1 1 7. Ekstremne vrednosti za x = /2 + 2k y = 1 - max za x = 3/2 + 2k y = 1 - min 8. Ogranienost funkcije c 1 sin x 1 - ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost y = sin x x (2k, + 2k) y < 0 funkcia je konkavna x ( + 2k, 2 + 2k) y > 0 funkcija je konveksna P (k, 0) prevojne take c Sinusoida je neprekidna kriva koja se talasasto izvija iznad i ispod ose Ox i prostire u beskonanost. Ona ima beskonano mnogo talasa koji su svi kongruc c entni talasu nad odsekom [0, 2]. c

3
3.1

Grafik funkcije y = a sin x (a = 0)

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k, l1 = 2 a sin(x + 2k) = a sin x

3. Nule funkcije a sin x = 0 sin x = 0, tj. x = k, k Z 4. Znak funkcije Ako je a > 0, funkcija ima isti znak kao funkcija y = sin x: 2k < x < + 2k y > 0 + 2k < x < 2 + 2k y < 0 Ako je a < 0, funkcija ima znak suprotan znaku funkcije y = sin x 5. Parnost i neparnost funkcije a sin(x) = a sin x - neparna 6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc Za a > 0 funkcija raste, odnosno opada na istim intervalima kao funkcija y = sin x: x (/2 + 2k, /2 + 2k) y +a a x (/2 + 2k, 3/2 + 2k) y +a a U sluaju a < 0 je obrnuto: c x (/2 + 2k, /2 + 2k) y a +a x (/2 + 2k, 3/2 + 2k) y a +a 7. Ekstremne vrednosti a > 0 : za x = /2 + 2k y = a max za x = 3/2 + 2k y = a min a < 0 : za x = /2 + 2k y = a min za x = 3/2 + 2k y = a max 8. Ogranienost funkcije c 1 sin x 1 / a a > 0 : a a sin x a a < 0 : a a sin x a

|a| a sin x |a| ograniena c

9. Konveksnost i konkavnost a > 0 : x (2k, + 2k) konkavna x ( + 2k, 2 + 2k) konveksna a < 0 : x (2k, + 2k) konveksna x ( + 2k, 2 + 2k) konkavna P (k, 0) prevojne take c

3.2

Crtanje grafika

Grafik funkcije y = a sin x dobija se na taj nain to se, polazei od grafika c s c funkcije y = sin x svaka odinata pomnoi sa a. z Broj |a| naziva se amplituda funkcije y = a sin x i oznaava najveu udac c ljenost grafika od xose.

a>1
y a y = a sin x 1
2

0<a<1
y

1 a
3 2

y = a sin x
2

x a 1

3 2

1 a

a<0
y 1 a a 1
2

3 2

y = a sin x 2 x

4
4.1

Grafik funkcije y = sin(x + c)

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R (x R (x + c) R) 2. Periodinost funkcije c l = 2k, l1 = 2 sin(x + c + 2k) = sin(x + c) 3. Nule funkcije sin(x + c) = 0 x + c = k, tj. x = k c, (k Z) 4. Znak funkcije 2k < x + c < (2k + 1), tj. 2k c < x < (2k + 1) c y > 0 (2k +1) < x+c < (2k +2), tj. (2k +1) c < x < (2k +2) c y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije Funkcija y = sin(x+c) ne mora biti ni parna ni neparna, samo za specijalne vrdenosti, tj. za c = k , k Z, funkcija ce biti ili parna ili neparna. 2 6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc /2 + 2k < x + c < /2 + 2k x (c /2 + 2k, c + /2 + 2k) y +1 1 /2 + 2k < x + c < 3/2 + 2k x (c + /2 + 2k, c + 3/2 + 2k) y +1 1 6

7. Ekstremne vrednosti sin(x + c) = 1 x + c = /2 + 2k, tj. za x = /2 + 2k c y = 1 max sin(x + c) = 1 x + c = 3/2 + 2k, tj. za x = 3/2 + 2k c y = 1 min 8. Ogranienost funkcije c 1 sin(x + c) 1 ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost y = sin(x + c) x (c + 2k, c + + 2k) konkavna x (c + + 2k, c + 2 + 2k) konveksna P (c + k, 0) prevojne take c

4.2

Crtanje grafika

Grafik funkcije y = sin(x+c) dobija se pomeranjem grafika funkcije y = sin x, i to: - ulevo za duinu c ako je c > 0, odn. z - udesno za duinu c ako je c < 0. z c>0
y y = sin x 2 c
y c

c<0

c y = sin x

2 2 c x

y = sin(x + c)

y = sin(x + c)

U specijalnom sluaju c = /2 dobijamo funkciju y = sin(x + /2) = cos x c

y = sin x 2
2

3 2

y = sin(x +

) 2

= cos x

Broj c (odn. c) naziva se pomeranje faze i pokazuje veliinu i smer pomec ranja garfika funkcije y = sin(x+c) du ose Ox. On predstavlja reenje jednaine z s c x + c = 0. 7

Grafik ove funkcije moe se dobiti i tako to se najpre nacrta grafik funkcije z s y = sin x, a zatim osa Oy translatorno pomeri du ose Ox, i to, ako je c > 0 za z c udesno, a ako je c < 0 za c ulevo. c>0
y y
y y

c<0

c 0 c y = sin(x + c)

2 c

c y = sin(x + c)

2 c x

5
5.1

Grafik funkcije y = sin bx

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k , l1 = 2 b b sin b(x + 2 ) = sin(bx + 2) = sin bx b 3. Nule funkcije sin bx = 0 bx = k, tj. x =
k b ,

(k Z)

4. Znak funkcije 2k < bx < (2k + 1), tj. 2k < x < (2k+1) y > 0 b b (2k + 1) < bx < (2k + 2), tj. (2k+1) < x < (2k+2) y < 0 b b 5. Parnost i neparnost funkcije sin b(x) = sin bx neparna 6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc + 2k < bx < + 2k 2 2 x ( 2b + 2k , 2b + 2k ) y +1 1 b b + 2k < bx < 3 + 2k 2 x ( 2b + 2k , 3 + 2k ) y +1 1 b 2b b 7. Ekstremne vrednosti sin bx = 1 bx = + 2k, 2 tj. za x = 2b + 2k y = 1 max b sin bx = 1 bx = 3 + 2k, 2 tj. za x = 3 + 2k y = 1 min 2b b 8. Ogranienost funkcije c 1 sin bx 1 ograniena c
2

9. Konveksnost i konkavnost y = b2 sin bx x ( 2k , + 2k ) konkavna b b b x ( + 2k , 2 + 2k ) konveksna b b b b P ( k , 0) prevojne take c b

5.2

Crtanje grafika

Poto je funkcija y = sin bx periodina, dovoljno je poznavati njen grafik na s c intervalu koji odgovara njegovom osnovnom periodu, tj. na intervalu [0, 2 ]. b Ovaj deo grafika naziva se talas funkcije , a broj 2 talasna duina. z b Broj b pokazuje koliko ima talasnih duina (tj. talasa) na odseku duine z c z 2 i naziva se frekvencija (uestalost) funkcije. c Ukoliko je b > 1, grafik funkcije sin bx dobija se saimanjem sinusoide y = z sin x, a ako je 0 < b < 1 razvlaenjem grafika te sinusoide. c
y 1 y = sin 2x x 1 y = sin x 1 y = sin x y 1 y = sin
x 2

6
6.1

Grafik funkcije y = a sin(bx + c) (a = 0, b > 0, c = 0)

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k , l1 = 2 b b a sin(bx + c + 2k) = a sin(b(x +

2k b )

+ c) = a sin(bx + c)
k b

3. Nule funkcije sin(bx + c) = 0 bx + c = k, tj. x =

c , (k Z) b

4. Znak funkcije a > 0 : 2k < bx + c < (2k + 1), tj.

2k b

c b

<x<

(2k+1) b

c b

y>0
c b

(2k + 1) < bx + c < (2k + 2), tj.

(2k+1) b

c b

<x<

(2k+2) b

y<0

a < 0 : obrnuto 5. Parnost i neparnost funkcije Funkcija ne mora biti ni parna ni neparna

6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc a > 0 : + 2k bx + c + 2k, tj. 2 2 x ( c b

2 2b

2k c b , b

2b

2k b )

y +a a

a<0 :

+ 2k bx + c 3 + 2k, tj. 2 x ( c + 2b + 2k , c + 3 + 2k ) y +a a b b b 2b b

7. Ekstremne vrednosti a > 0 : a sin(bx + c) = a bx + c = + 2k 2 c tj. za x = b + 2b + 2k y = a max b

a sin(bx + c) = a bx + c = 3 + 2k, 2 c tj. za x = b + 3 + 2k y = a min 2b b

a < 0 : obrnuto Do ovih taaka lako se moe doi i na osnovu monotonosti. c z c 8. Ogranienost funkcije c |a| a sin(bx + c) |a| ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost c a > 0 : x ( 2k c , (2k + 1) b ) konkavna b b b c c x ( b (2k + 1) b , b (2k + 2) b ) konveksna
c a < 0 : x ( 2k c , (2k + 1) b ) konveksna b b b c c x ( (2k + 1) b , (2k + 2) b ) konkavna b b

P ( k c , 0) prevojne take c b b

6.2

Crtanje grafika

c Na osnovu ispitanih svojstava funkcije y = a sin(bx + c) = a sin b(x + b ) zakljuujemo da njen grafik moemo konstruisati na sedei nain: c z c c

1. Nacrtamo grafik funkcije y = sin x 2. Nacrtamo grafik funkcije y = sin bx iji je period c
c 3. Pomerimo ovaj grafik za | b | ulevo ako je ime dobijamo grafik funkcije c c b 2 b c b

> 0, a udesno ako je

< 0,

c y = sin b(x + ) tj. y = sin(bx + c) b 4. Ordinate ovog grafika pomnoimo sa a i tako dolazimo do grafika funkcije z y = a sin(bx + c) Ustvari do grafika ove sloene funkcije moe se doi na vie naina, ali su svi z z c s c oni u osnovi vrlo slini. c Ti naini su: c

10

1. sin x 2. a sin x 3. a sin bx 4. a sin(bx + c)

1. sin x 2. sin bx 3. a sin bx 4. a sin(bx + c)

Izraz bx + c naziva se faza funkcije y = a sin(bx + c). Vrednost faze za x = 0, c c tj. c naziva se poetna faza . Broj | b | (tj. b ) naziva se pomeranje faze. On c predstavlja reenje jednaine bx + c = 0. s c = c pomera grafik ulevo ako je c > 0, a udesno ako je c < 0. b b b Ako je b = 1 tada je poetna faza c, a pomeranje faze c. c
1 Primer : Nacrtati grafik funkcije y = 2 sin(2x + ) 4 /4 2k c 2k l = b = 2 = k = b = 2 = 8

1. sin x 2. sin 2x
1 3. 2 sin x 1 4. 2 sin(2x + ) 4

y y = sin x 1 y = sin 2x

1 sin 2x 2

y = 1 sin(2x + 2

) 4

Grafik funkcije y = sin(bx + c) + d

Grafik ove funkcije dobija se trenslatornim pomeranjem grafika funkcije y = a sin(bx + c) du ose Oy za veliinu d i to: z c - na gore ukoliko je d > 0 - na dole ako je d < 0.

11

Na taj nain menjaju se: max, min, nule funkcije, znak funkcije i granice za y. c
1 1 Npr. Grafik funkcije y = 2 sin(2x + ) + 4 dobiemo pomeranjem grafika iz c 4 1 prethodnog primera du ose Oy na gore za 4 . z

y
1 y = 2 sin(2x + ) 4 ) 4

1 4

y = 1 sin(2x + 2
3 8 7 8 11 8

1 Primer 1: Ispitati tok funkcije y = 2 sin( 2 x+ ), a zatim nacrtati njen grafik. 6 y = a sin(bx + c) : l = 2k = 2k = 4k, l1 = 4 b 1/2

c b

=
3

/6 1/2

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 4k, l1 = 4 2 sin( 1 (x + 4k) + ) = 2 sin( 1 x + 2k + ) = 2 sin( 1 x + ) 2 6 2 6 2 6 3. Nule funkcije sin( 1 x + ) = 0 1 x + = k 2 6 2 6 1 2 x = k 6 x = k/6 = 2k 2 za x = + 2k y = 0 1/2 6 3 4. Znak funkcije 2k < 1 x + < (2k + 1) y < 0 2 6 2k < 1 x < 2k + 6 2 6 4k < x < 4k + 2 3 3 4k < x < 4k + 5 3 3 + 4k < x < 5 + 4k y < 0 3 3 5 11 3 + 4k < x < 3 + 4k y > 0 12

5. Parnost i neparnost funkcije 1 f (x) = 2 sin( 1 (x) + ) = 2 sin( 2 x + ) = 2 6 6 1 1 = 2 sin(( 2 x 6 )) = 2 sin( 2 x ) 6 = f (x) = f (x) ni parna ni neparna 6. Raenje i opadanje (monotonost) funkcije sc 1 + 2k < 2 x + < + 2k y +2 2 2 6 2 1 + 2k < 2 x < + 2k 2 6 2 6 2 + 4k < x < + 4k 2 3 3 4 + 4k < x < 2 + 4k 3 3

x ( 2 + 4k, 8 + 4k) y +2 2 3 3

x ( 4 + 4k, 2 + 4k) y +2 2 3 3

7. Ekstremne vrednosti za x = 2 + 4k y = 2 min 3 za x = 8 + 4k y = 2 max 3 8. Ogranienost funkcije c 2 2 sin( 1 x + ) 2 ograniena c 2 6 9. Konveksnost i konkavnost y = sin( 1 x + ) 2 6 x ( + 4k, 5 + 4k) konveksna 3 3 x ( 5 + 4k, 11 + 4k) konkavna 3 3 P ( + 2k, 0) prevojne take c 3

Crtanje grafika
1. sin x 2. 2 sin x 3. 2 sin x 5. 2 sin( 1 x + ) 2 6
y

4. 2 sin 1 2

5 6

11 3

x sin x

2 sin 1 2 sin( 2 x +

1 x 2 ) 6

2 sin x

2 sin x

13

Primer 2: Nacrtati grk i ispitati tok funkcije y = 2 sin(2x y = a sin(bx + c) + d l = 2k = 2k = k, l1 = b 2 = c = 5/3 = 5 b 2 6

5 3 )

Grafik funkcije
1. sin 2x 2. 2 sin 2x 3. 2 sin(2x 4. 2 sin(2x
5 3 ) 5 3 )

2 sin(2x y

5 ) 3

sin 2x
2 3 12 11 12 3 2

15
12

2 x

2 sin 2x

2 sin(2x

5 ) 3

14

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = k, l1 = 2 sin(2(x + k) 5 ) 1 = 2 sin(2x + 2k 3 3. Nule funkcije 0 = 2 sin(2x 5 ) 1 3 1 = 2 sin(2x 5 ) 3 1 = sin(2x 5 ) 2 3 I 2x 5 = 3 6 2x = + 5 6 3 2x = 11 6
11 12

5 3 )

1 = 2 sin(2x

5 3 )

II

2x 5 = 3 2x = 5 + 6 2x = 15 6
15 12

5 6 5 3

za x1 =

+ k y = 0

za x2 =

+ k y = 0

4. Znak funkcije 15 11 12 + k < x < 12 + k y > 0 3 11 12 + k < x < 12 + k y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije f (x) = 2 sin(2(x) 5 ) 1 = 2 sin(2x 3 = 2 sin((2x 5 )) 1 = 2 sin(2x + 3 = f (x) = f (x) ni parna ni neparna 6. Monotonost funkcije x ( 13 + k, 19 + k) y +1 3 12 12 x ( 7 + k, 13 + k) y +1 3 12 2 7. Ekstremne vrednosti x = 13 + k y = 1 max 12 x = 19 + k y = 3 min 12 8. Ogranienost funkcije c 3 y 1 ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost y = 8 sin(2x 5 ) 3 x ( 3 + k, 11 + k) konveksna 12 12 x ( 11 + k, 15 + k) konkavna 12 12 P ( 3 + 12
k 2 )

5 3 ) 5 3 )

1=

prvojne take c

15

Grafik funkcije y = cos x

Poto je sin(x + ) = cos x, grafik funkcije y = cos x dobija se pomeranjem s 2 grafika y = sin x za ulevo (ili pomeranjem ose Oy za udesno). 2 2 Ovaj grafik predstavljen je krivom koja se naziva kosinusoida. Ona, kao i sinusoida ima beskonano mnogo talasa, koji su svi kongruentni prvom talasu, c tj. talasu koji odgovara vrednostima x = [0, 2].

y 1 sin x 2 3 2 2 0 1 kosinusoida
2

3 2

5 2

7 2

8.1

Tok funkcije

1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k, l1 = 2 cos(x + 2k) = cos x 3. Nule funkcije za x = + k y = 0, k = 0, 1, 2, . . . 2 4. Znak funkcije 3 2 + 2k < x < 2 + 2k y < 0 2 + 2k < x < + 2k y > 0 2 5. Parnost i neparnost funkcije cos(x) = cos x - parna (grafik je simetrian u odnosu na yosu) c 6. Monotonost funkcije y = sin x x (0 + 2k, + 2k) y < 0 y +1 1 x ( + 2k, 2 + 2k) y > 0 y +1 1 7. Ekstremne vrednosti za x = 2k y = 1 - max za x = + 2k y = 1 - min 8. Ogranienost funkcije c 1 cos x 1 - ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost y = cos x 16

x ( + 2k, + 2k) y < 0 konkava 2 2 x ( + 2k, 3 + 2k) y > 0 konveksna 2 2 P ( + k, 0) prevojne take c 2

Grafik funkcije y = a cos(bx + c) (a = 0, b > 0, c = 0)

Ispitivanje funkcije y = a cos(bx + c) i crtanje njenog grafika moe se svesti z na ispitivanje funkcije y = a sin(bx + c) i crtanje njenog grafika pri emu je c c = c + , jer je 2

) 2 Medutim, ovu funkciju moemo ispitati i direktno slinim postupkom kao i z c kod funkcije y = a sin(bx + c). a cos(bx + c) = a sin(bx + c +

9.1

Crtanje grafika

Crtanje grafika funkcije y = a cos(bx + c) vri se na isti nain kao kod s c y = a sin(bx + c). 1. y = cos x 2. y = cos bx period je
2 6

3. y = a cos bx mnoenjem ordinate sa a z 4. y = a cos(bx + c) pomeranjem za - ulevo ako je

c b c b

>0
c b

- udesno ako je

<0

Primer 3: Ispitati tok funkcije y = cos(x + ) i nacrtati njen grafik. 3

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k, l1 = 2 cos(x + 2k + ) = cos(x + ) 3 3 3. Nule funkcije cos(x + ) = 0 3 cos(x + ) = 0 x + 3

x=

, tj. x = 3

+ k

17

4. Znak funkcije + 2k < x + < + 2k, tj. 2 3 2 + 2k < x < + 2k 2 3 2 3 5 + 2k < x < + 2k y < 0 6 6 + 2k < x < 7 + 2k y > 0 6 6 5. Parnost i neparnost funkcije f (x) = cos(x + ) = cos((x )) = 3 3 = cos(x ) 3 = f (x) = f (x) ni parna ni neparna 6. Monotonost funkcije 2k < x + < (2k + 1), tj. 3 2k < x < (2k + 1) 3 3 2k < x < 2k + 2 3 3 x ( + 2k, 2 + 2k) y +1 1 3 3 x ( 2 + 2k, 5 + 2k) y +1 1 3 3 7. Ekstremne vrednosti za x = 2 + 2k y = 1 max 3 za x = 5 + 2k y = 1 min 3 8. Ogranienost funkcije c 1 y 1; ograniena c 9. Konveksnost i konkavnost y = cos(x + ) 3 x ( + 2k, 7 + 2k) konkavna 6 6 x ( 7 + 2k, 17 + 2k) konveksna 6 6 c P ( + k, 0) prevojne take 6

Crtanje grafika
1. y = cos x 2. y = cos(x + ) 3 3. y = cos(x + ) 3
y 1 cos(x +
) 3

3 2

2
) 3

0 1

3 2

5 2

7 2

cos(x +

cos x

18

Primer 4: Nacrtati grafik i ispitati tok funkcije y =

1 2

cos(2x ) 4

Crtanje grafika
=
c b

= 8

1. y = cos 2x 2. y = 3. y =
1 2 1 2

cos 2x cos(2x ) 4
y 1
1 cos2x 2 3 4

2 0
4 2

1 2

3 2

2 cos 2x

cos(2x

) 4

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x R 2. Periodinost funkcije c l = 2k = 2k = kp, l1 = b 2 1 1 2 cos(2(x + k) 4 ) = 2 cos(2x + 2k 4 ) = 3. Nule funkcije za x = 3 + k y = 0 8 2 4. Znak funkcije + k < x < 3 + k y > 0 8 8 3 7 8 + k < x < 8 + k y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije f (x) = 1 cos(2x ) = 1 cos((2x + )) = 2 4 2 4 1 = 2 cos(2x + ) 4 = f (x) = f (x) ni parna ni neparna 6. Monotonost funkcije +1 x ( + k, 5 + k) y 2 1 8 8

1 2

cos(2x ) 4

x ( 5 + k, 8 + k) y 2 1 8 8

+1

19

7. Ekstremne vrednosti 1 za x = + k y = 2 max 8 1 za x = 5 + k y = 2 min 8 8. Ogranienost funkcije c 1 2 y 1 ; ograniena c 2 9. Konveksnost i konkavnost y = 2 cos(2x ) 4 x ( 3 + k, 7 + k) konveksna 8 8 x ( 7 + k, 11 + k) konkavna 8 8 c P ( 3 + k ) prevojne take 8 2

10

Grafik funkcije y = tg x

Poto je funkcija y = tg x periodina, sa osnovnim periodom , dovoljno s c je da konstruiemo njen grafik za vrednosti x od do pa da ga potom s 2 2 translatorno pomerimo za duinu perioda du ose Ox. z z Isto kao kod funkcije y = sin x, konstruiemo na osi Ox krug poluprenika s c r = 1 i podelimo desni polukrug na izvestan broj jednakih delova. Na isto toliko jednakih delova podelimo i odseak ose Ox od do . Na taj nain, svakoj c c 2 2 taki kruga odgovara po jedna taka odseka ose Ox. c c c

T3

M3

A4

T2 A3 A2 A1 T1 M1 A0 A5 A6 A7 T5 T6 B8 B7B6 B5 2 4 M5 M6 T7 M7

M2

O B1 B2B3

B4

A8

y = tg x

20

U taki A0 povuemo tangentu kruga. Centar kruga i take krunice A1 , c c c z A2 ,. . . , An odreduju na tangenti odseke ije algebarske vrednosti predstavljaju c c vrednosti tangensa odgovarajueg ugla (odredeni su takama T0 , T1 ,. . . , Tn ). c c Sve take traenog grafika dobijajau se u preseku normala podignutih u c z takama B0 , B1 ,. . . , Bn i pravih koje prolaze kroz take T0 , T1 ,. . . , Tn paralelne c c osi Ox. Spajanjem ovih taaka dobijamo krivu koja predstavlja tok funkcije c y = tg x za < x < . 2 2 Vrednostima x = i x = ne odgovara odredena vrednost funkcije jer za 2 2 x = funkcija tg x nije definisana (radijus vektori OA4 i OA8 su paralelni 2 tangenti A0 T ). Ostali deo grafika dobija se pomeranjem ove krive za , 2,. . . , , 2 ulevo ili udesno. Kriva koja pokazuje tok funkcije y = tg x naziva se tangensoida. U takama x = + k (k Z) grafik se prekida i zato se ove take zovu c c 2 take prekida. Prave paralelne osi Oy konstruisane u ovim takama ne pripadaju c c tangensoidi i nazivaju se asimptote. Njima se lukovi tangensoide beskonano c pribliavaju, ali ih nikad ne dodiruju. z
y

3 2

3 2

10.1

Tok funkcije

1. Oblast definisanosti x ( + k, + k) za k Z 2 2 2. Periodinost funkcije c l = k, l1 = tg(x + ) = tg x 3. Nule funkcije za x = k y = 0 4. Znak funkcije k < x < + k y > 0 2 2 + k < x < (k + 1) y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije sin(x) sin tg(x) = cos(x) = sin x = cos x = tg x neparna cos x x 6. Monotonost funkcije 1 y = cos2 x x ( 2 + k, + k) y > 0 y + rastua funkcija c 2 21

7. Ekstremne vrednosti nema ih 8. Ogranienost funkcije c tg x +; neograniena c 9. Konveksnost i konkavnost x y = 2 sin x cos3 x ( 2 + k, k) y < 0 konkavna x (k, + k) y > 0 konveksna 2 P (0 + k, 0) prevojne take c 10. Asimptote lim tan x = lim sin(/2 + ) cos cos = lim = lim = 0 sin cos(/2 + ) 0 sin sin(/2 ) cos cos = lim = lim = 0 sin 0 sin cos(/2 )

x + 2

x 2

lim tan x = lim

2

Prave x = nema.

+k su vertikalne asimptote. Horizontalnih i kosih asimptota

11

Grafik funkcije y = tg x + c

Grafik ove funkcije dobija se tako to se tangensoida y = tg x translatorno s pomeri za c udesno, ako je c < 0, odnosno ulevo, ako je c > 0. Isto tako veoma se lako moe konstruisati grafik funkcije y = tg x, imajui z c u vidu da su take (x, tg x) simetrine takama (x, tg x) u odnosu na osu Ox. c c c
y y = tg x

y = 3 tg x

12

Grafik funkcije y = a tg x (a = 0)

a > 0 : Funkcija y = a tg x ima ista osnovna svojstva kao i funkcija y = tg x. Grafik ove funkcije dobijamo tako to ordinate grafika funkcije y = tg x s pomnoimo brojem a. z

22

a < 0 : Definisanost, periodinost i nule funkcije y = a tg x ostaju iste kao kod c funkcije y = tg x, ali su znak i tok suprotni, tj. : + k < x < k y > 0 2 k < x < + k y < 0 2 x ( + k, + k) y + 2 2 Primeri : a>0
y y = tg x

a<0
y y = tg x

y = 3 tg x

y = 1 tg x 2

13
13.1

Grafik funkcije y = tg bx (b > 0)

Tok funkcuje
2b

1. Oblast definisanosti + k < bx < + k 2b + k < x < 2 2 bx = 2 + k x = 2b + k 2. Periodinost funkcije c l = k , l1 = b b tg bx = tg(bx + ) = tg b(x + ) b 3. Nule funkcije tg bx = 0 bx = k, tj. x =
k b

k b

(k Z)

(k Z)

4. Znak funkcije k < bx < + k, tj. k < x < 2b + k y > 0 2 b b k 2 + k < bx < k, tj. 2b + b < x < k y < 0 b 5. Parnost i neparnost funkcije tg(bx) = tg bx neparna 6. Monotonost funkcije x ( 2b + k , 2b + k ) y + rastua funkcija c b b 7. Ekstremne vrednosti nema ih 8. Ogranienost funkcije c tg bx + neograniena c

23

9. Konveksnost i konkavnost x ( 2b + k , k ) konkavna b b k x ( b , 2b + k ) konveksna b P ( k , 0) prevojne take c b 10. Asimptote Prave x = 2b +

k b

su vertikalne asimptote.

Primer : Nacrtati grafik funkcije y = tg 2x l=

k b

k 2

= 1 k 2

y = tg 2x

14

Grafik funkcije y = a tg bx

a > 0 : Funkcija ima ista osnovna svojstva kao i funkcija y = tg bx. Grafik se dobija mnoenjem ordinate grafika funkcije y = tg bx brojem a. z a < 0 : Menjaju se samo znak i tok funkcije (suprotni su), tj. : 2b + k < x < k y > 0 b b k < x < 2b y < 0 b x ( 2b + k, 2b + k ) y + b Primer 5: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 2 tg 3 x 4 1. Oblast definisanosti x = 4 + 4k 6 3 x = 2 + 4k 3 3 2. Periodinost funkcije c l = 4 k, l1 = 4 3 3 3 4 3 2 tg 4 (x + 3 k) = 2 tg( 4 x + k) = 2 tg 3 x 4 3. Nule funkcije 3 tg 3 x = 0 4 x = k, tj. x = 4
4k 3

y=0

24

4. Znak funkcije 3 + k < 4 x < k, tj. 2 + 4 k < x < 4 k y > 0 2 3 3 3 3 4 k < 4 x < + k, tj. 3 k < x < 2 + 4 k y < 0 2 3 3 5. Parnost i neparnost funkcije 3 3 f (x) = 2 tg 3 (x) = 2 tg( 4 x) = +2 tg 4 = f (x) neparna 4 6. Monotonost funkcije x ( 2 + 4k , 2 + 4k ) y + opadajua funkcija c 3 3 3 3 7. Ekstremne vrednosti nema ih 8. Ogranienost funkcije c y + neograniena c 9. Konveksnost i konkavnost x ( 2 + 4k , 4k ) konveksna 3 3 3 x ( 4k , 2 + 4k ) konkavna 3 3 3 P ( 4k , 0) prevojne take c 3 10. Asimptote Prave x = 2 + 3
4k 3

su vertikalne asimptote.

Grafik
y

2 3

2 3

y = 2 tg 3 x 4

15

Grafik funkcije y = ctg x

Znajui da je ctg x = tg(x + ), grafik funkcije y = ctg x lako se konc 2 struie pomou tangensoide. Kriva kojom je predstavljen ovaj grafik naziva se s c kotangensoida.

25

3 2 2

2 O

3 2

2 x

15.1

Tok funkcije

1. Oblast definisanosti x = k, k Z 2. Periodinost funkcije c l = k, l1 = ctg(x + k) = ctg x 3. Nule funkcije za x = + k y = 0 2 4. Znak funkcije k < x < + k y > 0 2 2 + k < x < (k + 1) y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije cos(x) x ctg(x) = cos(x) = sin(x) = cos x = ctg x neparna sin(x) sin 6. Monotonost funkcije 1 y = sin2 x x (k, + k) y < 0 y + opadajua funkcija c 7. Ekstremne vrednosti nema ih 8. Ogranienost funkcije c ctg x + neograniena c 9. Konveksnost i konkavnost x y = 2 cosx sin3 x (k, + k) y > 0 y konveksna 2 x ( + k, + k) y < 0 y konkavna 2 Funkcije oblika: ctg(x + c), a ctg x, ctg bx, a ctg bx ispituju se i njihovi grafici crtaju na isti nain kao funkcije tg(x + c), a tg x, tg bx, a tg bx. c

26

Primer 6: Nacrtati grafik i ispitati tok funkcije y =

1 2

Crtanje grafika
1. ctg x 2. ctg(x ) 3 3.
1 2

ctg(x ) 3

ctg(x ) 3
y

5 6

4 3

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti x = + k, k Z 3 2. Periodinost funkcije c l = k, l1 = 1 1 2 ctg(x + k 3 ) = 2 ctg(x 3 ) 3. Nule funkcije za x = 5 + k y = 0 6 4. Znak funkcije 5 3 + k < x < 6 + k y > 0 4 5 6 + k < x < 3 + k y < 0 5. Parnost i neparnost funkcije f (x) = 1 ctg(x ) = 1 ctg((x + )) = 2 3 2 3 1 = 2 ctg(x + ) 3 = f (x) = f (x) ni parna ni neparna 6. Monotonost funkcije x ( + k, 4 + k) y + opadajua funkcija c 3 3 7. Ekstremne vrednosti nema ih 27

8. Ogranienost funkcije c y + neograniena c 9. Konvesnost i konkavnost x ( + k, 5 , +k) konveksna 3 6 x ( 5 + k, 4 + k) konkavna 6 3 10. Asimptote Prave x = + k su vertikalne asimptote. 3

16

Znaaj i primene trigonometrijskih funkcija c

Znaaj trigonometrijskih funkcija je veliki jer imaju primenu u mnogim c drugim naukama: elektronici, fizici, mehanici i mnogim drugim. U fizici, najvei znaaj imaju za prouavanje prostih i sloenih harmonijskih c c c z oscilacija. Proste harmonijske oscilacije odvijaju se po sinusnom zakonu. Po ovom zakonu menjaju se: 1. jaina naizmenine struje u kolu c c J = J0 sin(t + 0 ) 2. napon naizmenine struje koju indukuje magnetno polje c u = u0 sin(t + 0 ) 3. ugaono rastojanje matematikog klatna od njegovog ravnotenog poloaja c z z = 0 sin t g l 4. elongacija tela pri mehanikim oscilacijama c x = x0 sin(t + 0 ) v = v0 cos t a = a0 sin t x = x0 cos(t + 0 ) v = v0 sin t a = a0 cos t

ili

Pimer 1: Na slici je prikazan prostoperiodini napon na krajevima otpornika c ija je otpornost R = 5. c a) Nacrtati odgovarajui dijagram struje c b) Kolike su odgovarajue vrednosti elektrinog napona i struje? c c
u[v] 10 0 10 0.05 0.1 0.15 t[s]

28

a) u0 = 10V, T = 0.15 J0 = u0 = 10V = 2A gde je u0 maksimalna vrednost napona, a J0 maksiR 5 malna jaina struje c
J[A] 2 0 2 0.05 0.1 0.15 t[s]

b) uef = Jef =

u 0 2 J 0 2

= =

10V 1.41 2A 1.41

= 7.07V = 1.42A

Primer 2: Na slici je prikazan grafik harmonijskog kretanja nekog tela. a) Napisati njegovu jednainu c b) Nacrtati grafi ke brzine i ubrzanja ovog tela
X[cm] 2 0.1 0 2 0.2 t[s]

a) Ovo je kosinusna kriva, pa je x = x0 cos t x = x0 cos 2 t T x = 0.02m cos(10 rad t) s b) brzina ovog tela je v = v0 sin t v = x0 sin t v = x0 2 sin 2 t T T v = 0.628 m sin(10 rad t) s s dok je ubrzanje a = a0 cos t a = x0 2 cos t a = x0 ( 2 )2 cos 2 t T T a = 19.72 m cos(10 rad t) s s

29

v[ m ] s 0.628 0 0.628 0.1 0.2 0.3 t[s]

m a[ s2 ]

19.72 0.2 0 19.72 0.1 0.3 t[s]

30

Sadraj z
1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla 2 Grafik funkcije y = sin x 2.1 Crtanje grafika . . . . . . . . . . 2.1.1 Pomou tablice . . . . . . c 2.1.2 Pomou trigonometrijskog c 2.2 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . kruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 2 2 3 4 4 4 5 6 6 7 8 8 9 9 9 10 11

3 Grafik funkcije y = a sin x (a = 0) 3.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Grafik funkcije y = sin(x + c) 4.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Grafik funkcije y = sin bx 5.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Grafik funkcije y = a sin(bx + c) (a = 0, b > 0, c = 0) 6.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Grafik funkcije y = sin(bx + c) + d

8 Grafik funkcije y = cos x 16 8.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 9 Grafik funkcije y = a cos(bx + c) (a = 0, b > 0, c = 0) 17 9.1 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 10 Grafik funkcije y = tg x 20 10.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 11 Grafik funkcije y = tg x + c 12 Grafik funkcije y = a tg x (a = 0) 22 22

13 Grafik funkcije y = tg bx (b > 0) 23 13.1 Tok funkcuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 14 Grafik funkcije y = a tg bx 24

15 Grafik funkcije y = ctg x 25 15.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

31

16 Znaaj i primene trigonometrijskih funkcija c

28

32

Literatura
[1] JOVAN KECKIC, Matematika sa zbirkom zadataka sa III razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Nauna knjiga, Beograd 1989. c [2] VLADISLAV MILOSEVIC, MIODRAG IVOVIC, Zbirka reenih zadataka s iz matematike za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera (sa c zadacima za takmienje i prijemne ispite na fakultetima), Prosveta, Beograd c [3] Dr VOJIN DAJOVIC, Matematika za IV razred gimnazije prirodnomatematikog smera, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd 1964. c z [4] Dr DUSAN ADNADEVIC, Dr ZORAN KADELBURG, Matematika analc iza I, [5] VENE BOGOSLAVOV, Zbirka reenih zadataka iz matematike 2, s [6] Dr ERNEST STIPANIC, Matematika za trei razred usmerenog obrazovanja c prirodno-tehnike i hidro-meteroloke i geodetske struke c s

33