PROBLEMI UVOENJA OBRAUNA NA OSNOVU MERENJA U REPUBLICI SRBIJI IMPLEMENTATION PROBLEMS OF BILLING BASED ON MEASUREMENT IN SERBIA

M. Nadaki 1 i B. Kosti2 Miroslav Nadaki, diplomirani inenjer mainstva - Master, Nadaki EC, Novi Sad
E-mail: banstolski@hotmail.com
2

Dr Branislava Kosti, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

E-mail: branislavakostic@hotmail.com

Rezime: Uprkos zvaninoj energetskoj politici i zakonskoj regulativi, koje insistiraju na merenju energije u svim oblastima, kada je u pitanju daljinsko grejanje, samo u par gradova u Srbiji se primenjuje obraun na osnovu merenja na ukupnom konzumu, dok se u jo nekoliko gradova primenjuje u manjem procentu. Nastojanja ministarstva energetike (od 2001. godine na ovamo), koja su u pojedinim periodima bila znaajna, kao i angaovanja domaih i stranih strunjaka u okviru nekoliko meunarodnih projekata, nisu dala vee rezultate. Kao i uvek kada je u pitanju napredna ideja, primenjena u veini razvijenih zemalja, za iju primenu su dobrim delom obezbeeni tehniki preduslovi, a do realizacije ipak nije dolo, neophodno je analizirati realne razloge koji to spreavaju. U ovom radu, koji se zasniva na podacima do kojih se dolo u podprojektu "Komunikacija prilagoena modelu obrauna" KfW4 Programa, su analizirani podaci dobijeni iz 20 toplana u Srbiji, koje se meusobno razlikuju po stepenu tehniko-tehnoloke razvijenosti, veliini konzuma, broju i strukturi zaposlenih, kao i po stepenu primene obrauna na osnovu merenja. U procesu kreiranja instrumentarijuma za prikupljanje podataka, krenulo se od teze da u veini toplana u Srbiji postoje realne prepreke koje onemoguavaju uvoenje obrauna na osnovu merenja. Na osnovu konkretnih pokazatelja, prikupljenih u 20 toplana, uraena je uporedna analiza i razvrstavanje toplana po grupama, gde su kao kriterijumi klasifikacije uzeti razliiti tehniki, pravni, ekonomski, organizacioni i komunikoloki faktori, koji bi mogli biti znaajni za posmatranu pojavu. U radu su izneti zakljuci istraivanja, kao i metode koje bi (specifikovane unutar svake od grupa toplana) trebale da omogue stvarno prevazilaenje prepreka zbog kojih se ovakav model obrauna ne primenjuje. Cilj ovog rada je realno sagledavanje prepreka koje spreavaju, ili oteavaju, uvoenje obrauna na osnovu merenja u daljinske sisteme grejanja u Srbiji, kako bi se planovi o

uvoenju ovakvog sistema obrauna do kraja 2013. godine mogli zaista i ostvariti. Autori rada zastupaju stav da, ukoliko se, kao i do sada, ne bude potovala injenica da stvarne prepreke postoje i da ih je neophodno shvatiti i reavati, projekt merenja toplotne energije ni ovoga puta nee moi da se realizuje, kao ni prilikom prethodnih pokuaja. Kljune rei: merenje energije, obraun na osnovu merenja, komunikacija Abstract: Despite the official energy policy and legislation, which insists on measuring the energy in all areas when it comes to district heating, only a few cities in Serbia is applying the consumption based billing on the entire system, while it is used to a lesser extent in couple of other cities in Serbia. The efforts of the Ministrie of Energy (since 2001), which were significant in some periods, as well as the involvement of local and foreign experts in several international projects have yielded better results. As always when it comes to innovative ideas, implemented in most developed countries, with most of technical prerequisites already provided, realization, though did not happen, it is necessary to analyze real-reasons that prevent its realization... In this paper, that is based on the data obtained in the sub-project "Communication customized to the model of calculation" KfW4 Program, we evaluated data gathered from 20 District Heating Companies (DHC) in Serbia, which differ according to the level of technical development, the capacity of consumers, the number and structure of employees, as well as on the implementation level of consumption based billing. In the process of creating the instruments for data gathering, we started from the assumption that in most DHC in Serbia there are real obstacles that prevent the introduction of consumption based billing. Based on concrete indicators gathered in 20 DHC, we made a comparative analysis and classification of DHC in groups, where the criteria for classification are various technical, legal, economical, organizational and communicational factors that might be important for the observed phenomena. This paper presents findings of this research, as well as methods that (specified within each DHC group) should allow overcoming the obstacles for appliance of consumption based billing. Main goal of this paper is creating a realistic view of obstacles that prevent or hinder the introduction of consumption based billing in district heating systems in Serbia, in order to accomplish the plan to introduce such system of billing till the end of 2013. Authors of the paper argue that if, as usual, we disregard the fact that there are real obstacles and it is necessary to understand and solve them, a project of measuring of heating energy will not be realized this time, same as it was not realized during previous attempts. Key words: Energy measuring, billing based on measurement, communication 1. UVOD - PROGRAMI REHABILITACIJE DALJINSKOG SISTEMA GREJANJA U SRBIJI Vlada Savezne republike Nemake i Vlada Republike Srbije su, u okviru nemakosrpske finansijske saradnje, pokrenule Program unapreenja sistema daljinskog grejanja u gradovima Republike Srbije - "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji"[1], koji traje od 2001. godine, a iroj javnosti Srbije je poznat kao "KfW program". Projekat KfW4, koji se realizuje od poetka 2012. godine je etvrta faza KfW programa [2].

Ciljevi ovog projekta su odrivo i (energetski) efikasno snabdevanje toplotnom energijom iz daljinskih sistema grejanja, poboljanje ivotnih uslova za graane Srbije, zatita ivotne sredine i ublaavanje klimatskih promena, odnosno - obezbeivanje pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja stambenih, industrijskih i poslovnih objekata toplotnom energijom, uz najnie mogue trokove i sa najmanjim moguim uticajem na ivotnu sredinu. Uprkos promenama vlasti u Srbiji (svaku fazu Projekta ratifikuje Skuptina Srbije) jedini deo KfW projekta koji nije realizovan prema planu, mada je otpoet jo 2001. godine, je primena obrauna toplotne energije na osnovu merenja. Stoga su, u okvuru KfW4 programa, u 20 toplana u Srbiji, anketirani strunjaci koji se bave razliitim aspektima internih i eksternih komunikacija, kao i oni koji su nadleni za razliite elemente pripreme i primene obrauna na osnovu merenja. Za nekoliko pitanja konsultovani su i direktori, odnosno tehniki direktori toplana. Upitnik kojim su prikupljani podaci je konstruisan tako da 40% ine pitanja sa otvorenim odgovorima, ili sa bar jednom varijantom u kojoj je ponuen otvoreni odgovor. 2. OBEZBEIVANJE PRAVNIH I TEHNIKIH PREDUSLOVA ZA PRIMENU OBRAUNA NA OSNOVU MERENJA Implementacija obrauna toplotne energije na osnovu merenja je sastavni deo stratekih planova Republike Srbije, tako da je od 2001. godine do danas, drava Srbija uinila znaajne korake na uspostavljanju zakonskih preduslova za merenje energije u svim oblastima, a time i u oblasti daljinskog grejanja. Izmeu ostalog: drava Srbija je obezbedila zakonsku regulativu koja omoguava obraun na osnovu merenja (Zakon o energetici 2004. i dopuna 2011.); stvorena je pravna osnova da Odluku o isporuci toplotne energije, Pravila funkcionisanja sistema i Tarifni sistem sa metodologijom odreivanja cene saini lokalna samouprava, na predlog toplana; u okviru razliitih donatorskih, kreditnih i drugih projekata, u toplane u Srbiji je ugraeno preko 15.000 merila toplotne energije; No, i pored nabrojanih (vanih) koraka koji su preduzeti, kako od strane drave i stranih donatora/kreditora, tako i od strane samih toplana, od 52 toplane u Srbiji, po podacima Ministarstva energetike3 samo 10% primenjuje obraun na osnovu merenja na celom konzumu [3]. Na prvi pogled, ini se da je osnovni tehniko tehnoloki problem - procenat ugraenosti merila potronje toplotne energije. Podaci iz naeg istraivanja to demantuju: samo u 20% toplana iz uzorka (grupa OG1) se obraun vri na osnovu merenja na svim ugraenim merilima (sve toplane iz ove grupe imaju stopostotnu ugraenost merila, oitavanje i obraun na osnovu merenja). Meutim, kod 10% toplana (grupa OG2), koje takoe imaju stopostotnu ugraenost merila toplotne energije u toplotnim podstanicama, kao i 100% stepen oitavanja merila, naplata na osnovu merenja potronje se vri za manje od 40% potroaa. Takoe, u grupi toplana u kojima je stepen ugraenosti merila vei od 50%, a manji od 100% (grupe OG3 i OG4), redovno se oitavaju sva ugraena merila, ili veina, dok se obraun na osnovu merenja vri za manje od 10% potroaa. Iz navedenih podataka sledi da stepen ugraenosti merila nije u direktnoj korelaciji sa primenom obrauna na osnovu merenja, odnosno da ni potpuna ugraenost merila (100%) nije garancija da e se obraun na osnovu merenja i primenjivati. Na osnovu prorauna broja merila ugraenih u toplanama koje ne primenjuju obraun na osnovu merenja i njihove
3

Zbog estih promena u nazivu ministarstva Republike Srbije koje obuhvata i energetiku, koristi se skraeni naziv

prosene cene, mogue je izvesti zakljuak da je u njima vezan viemilionski "mrtav kapital" od koga ni toplane (osim bilansiranja sistema), ni graani, nemaju nikakve koristi.
Tabela 1: Odnos stepena ugraenosti merila,oitavanja i obrauna na osnovu merenja Osnovne grupe Karakteristike grupe
ugradnja 100% oitavanje 100% obraun 100% ugradnja 100% oitavanje 100% obraun 40% ugradnja 67% obraun 10% 50% <ugradnja < 67% obraun 10% ugradnja 10 %

% od ukupnog uzorka toplana

20%

OG1 (grupa O1)

OG2 (grupa O2)

10%

OG3 (grupa O3) OG4 (grupa O4) OG5 (grupa O5) UKUPNO

20% 25% 25% 100%

Stoga smo u ovom istraivanju krenuli u ralanjivanje i analizu tehniko-tehnolokih i drugih prepreka koje spreavaju primenu ovog modela obrauna isporuene energije. 3. SPECIFINE PREPREKE/PROBLEMI NA PUTU UVOENJA OBRAUNA NA OSNOVU MERENJA - KARAKTERISTINI ZA SRBIJU Jedan deo uzroka koji ometaju uvoenje obrauna na osnovu merenja u daljinske sisteme grejanja u Srbiji, karakteristian je za nau zemlju i - stoga, tei za detektovanje, jer se ne pominju kao mogue prepreke u analizama i iskustvima strunjaka iz razvijenih zemalja, ili drugih zemalja u tranziciji, koje jedan deo tih problema nisu imale. 3.1. Problem modela izbora i fluktuacije rukovodeih kadrova Specifina grupa problema tie se injenice da planovi veine toplana realno ne mogu da budu dugoroni i stabilni, zbog estih promena rukovodstva i lanova upravnih odbora, koje su neretko praene i promenama dva gornja sloja menadmenta. Navedene promene se manifestuju kao najei uzrok nestabilnosti dugoronih planova, ali i straha od preteranog (linog, pojedinanog i grupnog) isticanja, kao i straha od gubitka radnog mesta, ili pozicije unutar toplane. Kako su takve promene u toplanama praene ne samo kadrovskim, ve i promenama planova i (razvojnih) preferencija u lokalnoj samoupravi, koja je neophodan inilac uvoenja obrauna na osnovu merenja, jasno je da modeli imenovanja/izbora kadrova u daljinskim sistemima grejanja i u loklanim samoupravama, njihova esta promena, te nesigurnost koja iz toga proizilazi, predstavljaju znaajne prepreke za implementaciju novih tehniko-tehnolokih i ekonomskih procesa, koji zahtevaju dugorono planiranje i sinhronizaciju pripreme i realizacije. Problem fluktuacije rukovodeih kadrova u toplanama i lokalnoj samoupravi, te promene u planovima i ritmu njihovog ostvarivanja, posebno su izraene kod toplana koje nemaju usvojena dokumenta koja su neophodna za primenu obrauna na osnovu merenja (Odluka o isporuci, pravila finkcionisanja sistema i tarifni sistem).

3.2. Dosadanja praksa kao prepreka i problem Projekat merenja energije u daljinskim sistemima grejanja u gotovo svim sredinama u Srbiji je bio suoen sa javnomnjenjskim, komunikacionim i socijalno-psiholokim problemima koji su posledica uvreenosti dosadanje prakse, posebno u vezi sa obraunom grejanja za stambene potroae (paualni obraun, u kome se jedinstvena cena, utvrena za ceo konzum, mnoi sa brojem kvadratnih metara grejanog prostora). Kako se u radu neemo detaljnije baviti ovom grupom problema/prepreka, potrebno je istai da se veinom radi o preprekama koje su najee pretpostavljene, a ne dokazano prisutne (nije bilo istraivanja). Takoe, ini se da je znaajan deo (pretpostavljenih i stvarnih) otpora primeni obrauna na osnovu merenja posledica greaka u informisanju potroaa i najire javnosti od strane toplana, lokalne samouprave, ali i strunih foruma, republikih organa, strukovnih udruenja i zainteresovanih proizvoaa opreme [4]. Kao to je dosadanja praksa paualnog obrauna u veini sredina bila prepreka za uvoenje obrauna na osnovu merenja, tako je iskustvo obrauna na osnovu merenja kod toplana koje su u svojoj nadlenosti imale i distribuciju gasa, delovalo povoljno na uvoenje obrauna na osnovu merenja u isporuku toplotne energije (primer Subotice). Poseban problem vezan za dosadanju praksu vezan je za instituciju skuptine stanara, odnosno - skuptine zgrade. U mnogim gradovima u Srbiji konstituisanje skuptina zgrade/stanara odvija se sporo i neefikasno, tako da je u mnogim toplanama i lokalnim samoupravama (opravdano) postojao strah od obrauna na osnovu merenja koje bi zahtevalo angaovanje skuptine stanara/zgrade. U sredinama u kojima su skuptine stanara uobiajeni model institucionalnog reavanje zajednikih problema stanara u viestambenim objektima to nije bio problem. 3.3. Tehniko-tehnoloka, organizaciona i procesna (ne)spremnost toplana za obraun na osnovu grejanja Ova grupa prepreka/problema se odnosi na probleme u vezi sa tehniko-tehnolokom, organizacionom i procesnom spremnou toplana za primenu obrauna na osnovu merenja. Najznaajniji problemi/prepreke u ovoj podgrupi se tiu stepena ureenosti baza podataka koje toplane imaju o potroaima. Naime, sve toplane u Srbiji imaju relativno sreene baze podataka o svojim potroaima. Kada su u pitanju poslovni potroai, te baze su veinom potpuno ureene, jer je to osnovni preduslov za obraun i naplatu isporuene energije, koja se kod veeg broja toplana za poslovne potroae meri i obraunava na osnovu izmerenog utroka. S druge strane, kada su u pitanju stambeni potroai, veina toplana raspolae aurnim podacima o primaocu usluge (kupcu energije), adresi i kvadraturi grejanog stambenog prostora. Manje od treine toplana u bazu podataka o potroaima ima unete i podatke o instalisanoj snazi svih stambenih jedinica (stanova/kua). Ipak, najvei problem u vezi sa prelaskom na obraun na osnovu merenja nastaje u momentu kada je neophodno uspostaviti jasnu vezu izmeu stambene jedinice i merila isporuene energije na koju je jedinica prikljuena. Kako se obraun za stambene potroae decenijama zasnivao na "obraunu grejanja" (kvadratnih metara grejanog prostora), a ne isporuene energije, ni toplanama, ni potroaima, nije bilo sutinski vano da li je cela jedna stambena celina (stan, kua) prikljuena na jednu podstanicu, ili na dve. Nastojanja da se "baze podataka raiste" su, tako, bivala suoena sa do tada nevidljivim problemima vezanim za gradnju starih objekata u vremenima kada se o takvim detaljima nije vodilo rauna. U viestambenim objektima se deavalo da se objekat prikljuuje na odreenu podstanicu "po vertikalama", tako da se neretko deavalo da itavi nizovi stanova budu prikljueni delom na jednu, a delom na drugu podstanicu. Slini problemi su se pojavljivali i kod porodinih kua, koje su na postojei sistem prikljuivane neplanski (ponekad i direktno na vrelovodnu mreu).

Razreavanje ovakvih problema ne odnosi se samo na "ureivanje baze potroaa", ve i na neophodnost preduzimanje tehnikih zahvata, to zani i dodatnih ulaganja od strane potroaa, ili toplana, kako bi se problemi reili. Jedan deo takvih problema nije bilo mogue potpuno adekvatno reiti (preciznije - nije bilo isplativo), tako da su se morala nai kompromisna reenja.
Slika 1: Osposobljenost toplana za primenu obrauna na osnovu merenja
OSPOSOBLJENOST ZA PRIMENU OBRAUNA NA OSNOVU MERENJA
DA NE U TOKU

10% 25% 10% 55% 65% 80% 70% 30% 35% 40% 40% 25% 10% 30% 15% 25% 35%

U ovoj podgrupi se nalaze i problemi koji se odnose na nepostojanje uspostavljenih adekvatnih procedura za merenje, oitavanje i obraun (kontrola, logika kontrola, provera, korekcija...), kao i problemi vezani za adekvatnost i obim obuke kadrova koji bi trebali biti angaoani na ovim poslovima, te problemi njihove pozicioniranosti unutar preduzea i funkcionalne povezanosti sa drugim organizacionim celinama. 4. PROBLEM NEADEKVATNE KOMUNIKACIJE SA POTROAIMA Posebnu grupu ine problemi koji su rezultat neadekvatne komunikacije sa potroaima, tokom koje je dolo do zbunjivanja potroaa, slanja nekompetentnih, nejasnih, a esto i protivrenih poruka. Najea greka u komunikaciji sa potroaima, koja je prisutna kod veine toplana je nejasno i zbunjujue informisanje potroaa o merenju na osnivu obrauna u podstanici (mestu predaje toplotne energije) i daljoj podeli isporuene energije/trokova na stanare u viestambenim objektima. Tako su, u ranoj fazi najava obrauna na osnovu merenja, plasirane informacije o neophodnosti/obaveznosti ugradnje delitelja toplote (alokatora) u sve stanove, kao preduslovu obrauna na osnovu merenja. Takoe, veoma esto je pogreno prezentovana uloga termostatskih ventila, pri emu gotovo da i nije bilo rei o njihovom znaaju za tednju. Slanje neodmerenih poruka prema potroaima veoma brzo je dovelo do stvaranja otpora kod korisnika daljinskog grejanja, usled straha od primoranosti na ulaganje, neshvatanja uloge merenja u racionalnom korienju energije, straha od prelivanja "komijskih trokova" i slino. Uzrok ovakvom slanju neodmerenih poruka od strane toplana, udruenja, ali i samih predstavnika ministarstva, treba pre svega traiti u nesnalaenju samih

toplana, lokalne samouprave, ali i ministarstva, u pogledu naina i dinamike uvoenja obrauna na osnovu merenja, koji moe biti primenljiv na teritoriji cele Srbije. 5. ZAKLJUAK U cilju efikasne primene modela obrauna na osnovu merenja u daljinskim sistemima grejanja u Srbiji, ini se da je neophodno preduzeti odreene mere, koje e olakati i pospeiti primenu ovog modela obrauna. Izmeu ostalog, bilo bi potrebno: a) definisati faznu primenu obrauna na osnovu merenja, u kojoj bi bila jasno definisana I faza - obraun na osnovu merenja u toplotnoj podstanici, za koji u veini toplana postoje, ili e do kraja 2013 godine postojati, realni preduslovi za primenu bez dodatnih ulaganja potroaa, b) definisati mogue modele podele trokova za isporuenu energiju, izmerenu u toplotnoj podstanici, c) jasno definisati nadlenost toplane u podeli trokova na stambene jedinice, d) jasno definisati nadlenost/odgovornost skuptine stanara/zgrade u opredeljivanju za model podele trokova na stambene jedinice, e) pomoi toplanama u pripremama za primenu novog modela obrauna (kadrovsko osposobljavanje, obezbeivanje adekvatnog softvera, asistencija u uvoenju novih procesa, organizovana pomo lokalnim samoupravama i toplanama u definisanju i primeni dokumenata). Ukoliko bi gore nabrojana razjanjenja dola od resornog ministarstva i bila propraena navedenim organizovanim vidovima pomoi toplanama i lokalnim samoupravama, te bila podrana adekvatnom medijskom promocijom, to bi, svakako, znatno doprinelo broj, bezbolnijoj i efikasnijoj primeni obrauna na osnovu merenja. Time bi se stvorila realna osnova da toplane preuzmu svoj deo odgovornosti, odnosno da na bazi tako definisanih osnovnih parametara za uvoenje obrauna na osnovu merenja, zajedno sa lokalnom samoupravom, krenu u komunikaciju sa potroaima, koja bi bila liena nerazumevanja osnovnih elemenata ovog modela obrauna. To bi, nesumnjivo, znaajno povealo anse za uspeh ovog modela obrauna, bez koga nema ni racionalnog korienja energije, niti efikasne tednje. LITERATURA [1] Dokument, Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, izvor: http://www.belgrad.diplo.de/contentblob/2057850/Daten/251714/KfW_Rehabilitacija_daljins ko_grejanje.pdf . [2] Oficijelni sajt KfW programa za Srbiju: http://www.kfw-entwicklungsbank.de/serbia . [3] Popovi, D., Zakonski preduslovi i ekonomsko-socijalni aspekt naplate toplotne energije prema utroku, Drugi javni dijalog - naplata toplotne energije prema utroku, CEDEF, 4. 10. 2012., Beograd. [4] Kosti, B., Nadaki, M., (2012), Znanje u funkciji sistemskog uvoenja energetski efikasnih procesa, XIX nauni skup Tehnologija, kultura i razvoj, Tivat, 28-30.8.2012.