METODA a ASSiMiL Assimil S. A, i novi nemaéki bez muke HILDE SCHNEIDER + BRANIMIR ZIVOJINOVIC spogscoeaee IAL, Goussé . NOLIT e BEOGRADcomets UVOD: = ‘Savrementnemaékd bez napora prikazujo Van jezik koji $8 ‘danas Svuda govor! na ulici, na Tadnom: mestu, U'bloskopu | kod kuGe. Nasi dijalozi i drugi tekstovi'su, dakle, odraz svakod- nevnog nemackog Zivota | dozvoliée Vam da Sto je moguéno' pre UtestVUjete u njomu i da se pri tom oseéate ugodno.. " Za nekoliko meseci'steci Gete dobru osnovu ‘govorniog nemadkog jezika'T poblize ga upoz- atl. 2Stiott ja GR Si Sta treba da radite Najpre, nemojte smatrati, da je izucavanjo. ove knjige neki tezak posao) Opustite se | predajte s0 naéem yodenjul Pratite naga uputstva | ne- ‘mojte ragiti.nj-vige, nl manjel Uzmite . gyoju_Knjigu, bar_petnaestak, minuta svakog dana. Insistiramo na redovnostl, jer to je cosnova 2a prirodno, usvajanje jezika. Nemojte nléta uéltl napamet. Dva ili tri puta protitalte ilsjo8 bolle, saslusajte;nemachi tekst u svako|: loki, | pokubajte-da.ga razumete ne prevededi ga reé po reg. Ako.nemate magneto- foneki, snimak, uslovno obelezavanje. izgovora ispod teksta pomosi, 6e Vam.da ga izgovarate kako treba. 6.9 we ot 79) Zatim poredite.nematkiitekst sa stpskohrvatskim prevodom, kojiéete .uvek naéi_ na susedno} Stranick! Posebnostl koje se ne mogu razumeti ‘ndopnovil obiénog prevoda specijalno su obja- Snjene wrubrici ;Napomene“. Na njih u nemaé- kom tekstu*upuéuiu brojevi u zagradama. Ozna- aN. | bro} upuéujuina sledeéu lekelju u kojoj ‘s0..gradivo, ponavija. Svaka sedma.lekcija je lekcija za ponavijanje: tu se rezimiraju i detalino ponsvi objasnjavaju izvesni gramatiéki elementi koje ste sreli u Sest prethodnih lekcija.* Najzad, uradite vezbe, koje. 6e Vam pomo rodubite znanja uupravo steena u tekstulekclie. Svaki put pre nego. Sto predete ina novu lekciju uzmite, tekst prethodne..i:-éitajte..ga. naglas! Zadovoljite se time Sto ete, ga razumeti! Kao Sto dote razume mnogo pre ego, to’ samo poéne da govori, i,Vi treba. da ‘prodete kroz, period pasivne asimitaaln. Gon on oo Naznatiemo Vam kada treba da predete ina aktivnu fazu, i videGete onda da ¢e, Yam to, izgledati potpuno prirodno. Uistinu, u tom tre- nutku éete osetiti potrebu da’ ,teprodukujéte" sve of: Sf a6 (bee miRORe Aapb’a) Uso tokom prethodnlh nedelja.” 728 8 Zelite li da potnete Sto ‘pre? Potpuno’ Vas shvatamo! ‘Ali odvofte Vremena’da'progitate jos nekoliRo saugiai’™) 89 Ommmgeten.bano Roby Hise) S{falowey onbothg as. avon: legovor i avd Jemaqan Wii opie uzev, nemaékl Izgovoh:t pravobis stranci- ma ne zadaju mnogo problema. U ognovi se ret pi8u kao &to:th€ujeto, Jerse sva slova tmanje- Aide izgovarajntsiedo onvolea stem Meédutim, ima “nekoliko™siova” koja!"zahtevaju osetino objasnjenie: To su pre svead safhoala- snici koji se piu sa dve\tatkeré-6/) éu-Oni'su nastall’tzv. preglaavanjemi(Umlaut) od'samo= glasnika a, 0, u i diftongaauSlovodsé izgovara kao vrlo otvoreno'e, I'mi-ga posebho ne belezi- mo u nago} uslovri} transkripcijis'Slovo 6; koe belezimo istim znakorn [6] izgovara se lizmedu o Lndebole Rin wlubbay igrd i ro alte da #8 hove absent 6 levesnim raticnim pitanina na kraj hig mate gramatekrindeks. = vil ie: usta podesimo kao da hotemo regi o, a izgovorimo @; taj glas je isti kao francusko eu. Slovo d belezimo znakom [y): taj glas se izgova- ra tako &to sa ustima podesenim da izgovorimo u izgovaramo/ iz zadnjag dela usne duplie. Diftonge ai, au, @/, eu, of, au belezimo uslovnim znacima {al, au, oj, of, oi]. Ovde valja imati na umu da se, na primer, ai / u ai ne izgovaraju posebno veé zajedno, kao dvogles. U ovim primerima je / vrlo kratko i blizi se glasuj, Uu dyoglasu au je takode kratko i blizi se glasu o. Dvostruko slovo ie se izgovara kao dugo / Teskoéu predstaviia skupina glasova ch, koja se izgovara na da razligita nagina’ Kad se ispred ch nalaze glasovi i, , d, eu [oi] ovo ch se izgovara meko: vrh jezika se oslanja na donje zube, jezik se izdigne ka gomjem nepeu i nastaje glas koji je izmedu f is. Ovaj glas u uslovnoj transkripciji obelezavamo sa [¢]. Kad se ispred ch nalaze glasovi a, 0, au, to ch se izgovara grieno, sasvim pozadi, a jezik se nalazi slobodno u'sredini usta. Ovaj glas ne belezimo osebno, tj. obelezavamo ga nagim glasom h. Postoji, medutim, ih na podetku reti, koje isto tako obeleZavamo sa [h], ali koje se izgovara slabije nego u srpskohrvatskom, tako re¢i samo izdahnuto. ‘ | jo8 esto: kad se pred slovom fh nalazi neki samoglasnik, ono “se ne izgovara nego samo sluzi kao oznaka za duzinu prethodnog samo- glasnika, Duginu obelezavamo sa [:]. Dakle, glagol nehmen protitatemo kao [ne:men} Kratki samoglasnici nisu posebno obelezeni, ali skreemo paznju na to da su ispred udvojenih suglasnika samoglasnici uvek kratki.