@I^KI APEL

Blagoslovom Episkopa `i~kog G. Hrisostoma jo{ 26. marta 2005. godine u organizaciji Duhovnog centra Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu je odr`an Simposion o elektronskim li~nim kartama. Na osnovu stru~ne analize celoga projekta zapo~etog u vreme ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, a za~etog u glavama kreatora novog evropskog totalitarizma, u~esnici Simposiona su doneli Deklaraciju i objavili svoj zajedni~ki stav, kojeg je blagoslovom podr`ao Tron `i~kog Episkopa. 1. Biometrijske li~ne karte kao obavezuju}i dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko dr`ava sveta, uglavnom dalekoisto~nih. U Evropskoj uniji velika ve}ina zemaqa nema takve li~ne karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti wihovo uvo|ewe doprinosi br`em ulasku. O~igledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogu}nost), ve} obi~ne plasti~ne sa vi{im nivoom za{tite. 2. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu pravoslavne crkve u Gr~koj, Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, Sveti Sinod Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijar{ije), Protat Svete gore Atoske, Episkopija @i~ka upozoravaju da se iza celog projekta novih identifikacionih dokumenata krije najte`i totalitarizam potpuno suprotan hri{}anskom razumevawu sveta i `ivota, i poguban za qudsko dostojanstvo i slobodu kao najdragoceniji dar Boga qudima. A Duh (Sveti) je Gospod, a gde je Duh Gospodwi onde je sloboda (2 Kor. 3,17). Upravo zato zbog, svetosti slobodenikakvog Bo`ijeg blagoslova nema na ovome projektu i pravoslavni ga ne mogu podr`ati. 3. Zemqe koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske li~ne karte suo~ene su sa otporom misle}e javnosti i dru{tvene zajednice uop{te. U Velikoj Britaniji je poku{aj uvo|ewa biometrijskih li~nih karti doveo do vi{emese~nih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih gra|ana, dok je u Kanadi od strane zvani~ne parlamentarne komisije odba~en na neodre|eno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan. 4. Svetski stru~ni organi, kakav je Zajedni~ki komitet za qudska prava britanske vlade, procewuju da je projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih
1

karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o qudskim pravima, a zvani~ne studije o izvodqivosti pokazuju da takve li~ne karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autenti~nost. Sudovi nekih zemaqa (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih li~nih karti kr{i prava gra|ana i odredbe Ustava, u skladu sa ~ime su doneti i suspenzivni akti. 5. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih li~nih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tada{wi ministar policije objavio da je kupqena moderna i skupa oprema od ameri~ke firme Motorola. Ta kupovina nije pro{la ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeqivawe novca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku identifikaciju gra|ana, a posle toga (ta~nije posle tri godine) pokrenuta skup{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim kartama, zbog ~ega je sebe svrstala u red totalitarnih dr`ava sa voluntaristi~kim pravnim ure|ewem. 6. Ameri~ka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju gra|ana ima posebne ugovore sa ameri~kom vojskom i centralnoobave{tajnom slu`bom (CIA) te niko ne mo`e da garantuje da ne postoji mogu}nost odliva podataka stranim slu`bama. Tako|e je osnovano pretpostaviti da pomenute slu`be veoma lako mogu kreirati la`ne li~ne karte za svoje potrebe, koje }e od strane na{eg ra~unarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je ~iwenica da u Americi dr`avna uprava nije ni poku{ala sa uvo|ewem biometrijskih li~nih karti me|u svojim stanovni{tvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti. 7. Nije tra`ena masovna saglasnost gra|ana Srbije za pro{irivawe baze podataka koju }e dr`ava o wima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitawu. 8. Projekat direktno ugro`ava privatnost gra|ana kao jedno od fundamentalnih li~nih prava dana{wice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive. 9. Birokratski aparat dobija mogu}nost gotovo trenutnog manipulisawa ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze tre}im licima. 10. Zlonamerni upadi spoqa ili namerno ispravqawe centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet li~nosti koje su wima obuhva}ene. 11. Usvajawe ovog projekta u budu}nosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, ~ime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru dr`ave nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potko`nih ~ipova, zbog ~ega hri{}ani svih konfesija izra`avaju opravdan
2

strah od najave totalitarnog re`ima opisanog u Jovanovom Otkrivewu (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih Crkava su dali zvani~na saop{tewa, jer zlonamerni qudi mogu iskoristiti ovakve projekte za uno{ewe razdora i nemira me|u hri{}ane. Uzev{i u obzir sve navedeno, tr`imo od dr`ave po{tovawe elementarnih gra|anskih prava i pridru`ujemo se protestu svetskih akademskih krugova i stru~ne javnosti. Pozivamo sve relevantne duhovne, politi~ke i intelektualne ~inioce na{eg dru{tva da se ukqu~e u re{avawe ovog problema, kao i da se omogu}i pravo na prigovor savesti alternativni oblik legitimisawa. Ovaj proglas i protest savesti potpisali su: prof. dr Nikola Milo{evi}, red. ~l. SANU, Milovan Danojli}, dopis. ~l. SANU, prof. dr Aleksandar Lipkovski, Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Qubomir Proti}, Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Milorad Stevanovi}, Tehni~ki fakultet Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Qiqana ^oli}, Filolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Mirjana Stefanovski, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Avramovi}, Filosofski fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Veqko \uri}, Filosofski fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, dr @arko Vidovi}, filosof, Predrag R. Dragi}-Kijuk, kwi`evnik, mr Dejan Mirovi}, pravnik i publicista, proto|akon Rado{ Mladenovi}, Duhovni centar Svetog Vladike Nikolaja u Kraqevu, Vladan Gli{i}, Bo{ko Obradovi}, Branimir Ne{i} Srpski sabor Dveri, Aleksandar Pavi}, politikolog, osniva~ NVO Za `ivot bez `iga, Oliver Suboti}, in`ewer informatike i teolog, autor kwige ^ovek i informacione tehnologije, Borislav ^elikovi}, istori~ar, Vladimir Dimitrijevi}, publicista. Neka bude obznaweno da ovaj spisak nije zakqu~en, i da postoje mnogobrojni koji se sa ovim ne sla`u, i spremni su da inicijativu potpi{u. Do zakqu~ewa ovog broja stigao je i potpis princeze Linde Kara|or|evi}.

GLASOVI POMESNIH CRKAVA

Pred ~itaocem @i~kog blagovesnika nalaze se sva obra}awa pomesnih Pravoslavnih Crkava (Gr~ke i Ruske, u ~ijem sastavu je autonomna Ukrajinska Pravoslavna Crkva) koja se ti~u prava i sloboda gra|ana u vezi sa razli~itim vrstama novih, elektronskih tipova `igosawa. Gr~ka crkva se borila na dva fronta: protiv elektronskih legitimacija i protiv izbacivawa odredbe o veroispovesti iz li~nih karti. Prva borba je sasvim uspela: iako je Gr~ka u Evropskoj Uniji, li~ne karte su sasvim obi~ne. Druga, zbog pritisaka zbog strane, nije: veroispovest vi{e nije obavezan elemenat li~ne karte. Ukrajinska i Ruska Crkva su se borile protiv nametawa PIB-a (poreskog identifikacionog broja) gra|anima koji ga ne `ele (i ukrajinske i ruske vlasti su iza{le u susret Crkvi, pa su dobijeni i mnogi sudski procesi, koji su vernicima omogu}ili da poreze pla}aju bez PIB-a, pod svojim li~nim imenom). Sada se vodi borba za pravo da se poseduju li~na dokumenta bez ~ipa koji sadr`i mno{tvo biometrijskih podataka. Crkva je uvek bila braniteq ~ovekove slobode. Ne zaboravimo: od trena u kojem je prvi hri{}anski mu~enik odbio da se pokloni rimskom caru kao bogu, po~iwe borba protiv dr`ave zasnovane na totalitarnom na~elu, borba za qudska prava. Dve hiqade godina te odbrane ~ovekove slobode daje svoje rezultate i danas. ^italac }e se sam u to uveriti.

DOKUMENTI PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ 1. Izve{taj Svetoga Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj od 9. 3. 1993. Stalni Sveti Sinod Gr~ke Crkve na svom zasedawu 8.3.1993. prou~io je pitawe da li je obavezno uvo|ewe rubrike veroispovest u novim elektronskim legitimacijama, koje se uvode u opticaj i, u vezi sa tim, pitawe od ve}eg zna~aja o samom uvo|ewu tog novog tipa legitimacija elektronskih kartica. Sveti Sinod, vanredno formirav{i specijalnu komisiju, koja je detaqno prou~ila celi niz pitawa, vezanih za taj problem i koja je pro~itala referat na zasedawu 3.2.1993. godine u prisustvu ministra unutra{wih poslova Kefalojanisa, doneo je slede}u odluku. 1. Crkva ima jasna saznawa da se zemqa nalazi u dubokoj krizi i u te{kom polo`aju, usled dobro organizovanog pritiska spoqnih neprijateqa, koji te`e da oskrnave duhovnu ~istotu naroda i koji imaju nameru da definitivno porobe Gr~ku. 2. Da se bi se pru`io otpor toj agresiji, narod treba da ima duhovni oslonac pre svega u Pravoslavqu. Cela protekla istorija svedo~i da je upravo spoj patriotizma i Pravoslavqa davao gr~kom narodu neizrecivu snagu da o~uva svoje nacionalno bi}e.
4

3. Odvajawe gr~kog naroda od Pravoslavqa }e biti fatalan korak na putu wegove asimilacije (odnosno rastvarawa me|u drugim narodima - prev.) i bilo kakvi poku{aji u tom pravcu treba da budu ne samo razotkriveni, nego i odba~eni, kao ne{to {to nam je potpuno strano. 4. Predlog da se neobaveznom u~ini rubrika veroispovest u novim legitimacijama jeste, van svake sumwe, korak u pravcu o kom smo ve} govorili i koji predstavqa poku{aj rukovodstva na{e zemqe da se zbli`i sa drugim zemqama Evrope, druga~ijim od nas, i samim tim da izvitoperi na{e Sveto Predawe u jednom od kqu~nih momenata. 5. Crkva, ne zaboravqaju}i na svoje obaveze pred narodom, ne mo`e da doprinosi sprovo|ewu ve} navedenih tendencija, zbog ~ega ona i nastupa tako da {titi ideju da u legitimacijama bude obavezna rubrika veroispovest za sve Grke, suprotstavqaju}i se svakom nastojawu nametawa suprotnog mi{qewa i obja{wavaju}i da obaveznost te rubrike ne protivre~i Ustavu ni na koji na~in ne ometa vernike u po{tovawu verskih dogmi i pravila blago~estivog pona{awa. Naprotiv, u demokratskoj Gr~koj vernici imaju veliku religioznu slobodu, a u odre|enim slu~ajevima koriste olak{ice od dr`ave, koje su utvr|ene za Pravoslavnu Crkvu. Istovremeno, Sveti Sinod, shvativ{i ogromni zna~aj re{avawa svih pitawa, vezanih za uvo|ewe novog tipa legitimacija, sa zebwom nagla{ava da se, prilikom wihovog kori{tewa, uzimaju}i u obzir neograni~ene mogu}nosti savremene tehnologije u oblasti elektronike, a vezano za kra|u ili izvrtawe informacija, pojavquje realna pretwa od pojave ograni~ewa slobode li~nosti u dr`avi. Realnost te pretwe je lako osetiti dovoqno je pogledati obrazac elektronske kartice: na woj se nalazi elektronska traka, koja je predvi|ena da se u wu unesu karakteristi~ne osobenosti li~nosti wenog vlasnika; ta se informacija ne mo`e videti golim okom, i zbog toga za wu ne}e znati ni sam vlasnik kartice, ali zato }e je mo}i i{~itati odgovaraju}i elektronski ure|aji, koji se nalaze na raspolagawu organa vlasti. Polaze}i od gore navedenog, Crkva smatra da je veoma diskutabilna nu`nost uvo|ewa legitimacija, koje na toliko o~igledan na~in ugro`avaju li~nu slobodu gra|ana, tim pre {to se ni u svim zemqama EEZ javno mwewe, iz istih razloga, ne odnosi blagonaklono prema tim legitimacijama. U skladu sa ovim {to je gore navedeno, Sveti Sinod smatra da ne treba podr`avati uvo|ewe novih elektronskih legitimacija, uzimaju}i u obzir toliko o~igledne i mnogobrojne opasnosti, i izra`ava `equ da se preispitaju odgovaraju}e odluke vlade i da se prekinu ve} zapo~ete mere, kako ne bi do{lo do opasnog smu}ivawa i nemira u na{em narodu, koji je izuzetno osetqiv kada je re~ o veri i pitawu slobode li~nosti, koju garantuje Ustav.

2. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj po pitawu broja 666 i elektronskih kartica, br. 2626 od 7.4.1997. Blago~estivom Gr~kom narodu. Voqena deco na{a u Gospodu! Neka je sa vama blagodat od Gospoda Boga Svedr`iteqa. Sveti Sinod Gr~ke Crkve, uznemiren time {to se u posledwe vreme tako mnogo pi{e, govori i deluje u pogledu problema, koji su u vezi sa [engenskim sporazumom i glasawem za prihvatawe zakona O za{titi gra|ana prili5

kom prikupqawa i obrade podataka li~ne prirode, prou~io je to pitawe i, rukovode}i se re~ima Gospoda i Spasiteqa Isusa Hrista dajte carevo caru i Bo`je Bogu, saop{tava svojoj vernoj deci zakqu~ke do kojih je do{ao. 1. Daju}i carevo caru, Sveti Sinod, kao i svaki blagorazumni hri{}anin, priznaje da se pitawa spoqne politike i unutra{we bezbednosti, ~iji je ciq blagostawe naroda u wegovom ovozemaqskom `ivotu, reguli{u pomo}u dr`avne vlasti, koja je pred narodom odgovorna i obavezna da se bori za wegove slobode, prava i procvat. 2. Me|utim, i pored toga, Sveti Sinod, kao i svaki gra|anin Gr~ke, ima pravo, po Ustavu, da vodi ra~una o ispravnosti po{tovawa prava li~nosti i zajednice, koja daje Ustav. Samim tim, Sveti Sinod, pouzdano znaju}i da su svi pojmovi vezano za datu tematiku razvodweni (na primer, termin elektronska obrada informacija) i da se ne mo`e sakriti celokupnost nejasnih aspekata te problematike, obra}a se vladi i rukovodstvu na{e zemqe u celini, s tim da ono uzme u obzir, u okvirima svoje nadle`nosti i odgovornosti, sva poja{wewa koja su u~iwena u vezi sa razmatranom temom. I ujedno, ono mora da ispoqi brigu da se li~nost {to je mogu}e boqe za{titi od elektronske obrade podataka li~ne prirode merama, koje predvi|a Ustav pripremom nacrta zakona, i da unese neophodne ispravke kako bi se poboq{ao zakon koji je iznet na glasawe. 3. Osim toga, Sveti Sinod `eli da naglasi da, u vezi sa [engenskim sporazumom i odgovaraju}im zakonom, ponovo postaje aktuelna tema antihrista i wegovog `iga, o ~emu nam pripoveda kwiga Apokalipse. Obzirom da se ta tema nalazi u neposrednoj vezi sa pitawima hri{}anske vere i ~ovekovog spasewa, Sveti Sinod smatra da ima pravo da iznese svoje mi{qewe u vezi sa svim aspektima te tematike, daju}i Bo`je-Bogu. Sa `aqewem zapa`amo da je napredak civilizacije u oblasti primene elektronskih ure|aja vezan za broj 666, koji se koristi kao glavni kodni broj u toj istoj tehnologiji. Na taj se broj jasno ukazuje u Bibliji, kao na broj antihrista. Povodom tog broja je napisano i re~eno mnogo. Na{a Crkva priznaje da pe~at Hristov nije nekakav spoqa{wi simvol, koji se mo`e naneti prisilno ili na tiranski na~in, nego je to blagodat Svetoga Duha, koja preko svetih Tajni Kr{tewa i Miropomazawa osve{tava ~oveka i ~ini ga sinom Bo`jim, i zbog toga se te Tajne, posebno Miropomazawe, nazivaju pe~atom Hristovim. Uistinu, prosve}ewe koje poti~e od Duha, jeste odre|eni pe~at, ka`e sveti Simeon Novi Bogoslov. I onaj ko pe~at Hristov ima i ~uva, samim tim ispoveda da je Isus Hristos Sin Bo`ji, Koji je do{ao u svet vaplo}en i postao ~ovek radi na{ega spasewa. I nema takve vrste pe~ata, koji se stavqa nasilno i tiranski, a koji bi oduzeo mo} pe~atu Hristovom. Tako da pe~at antihrista, o kome pripoveda Apokalipsa, nije neki spoqa{wi simvol, koji se mo`e staviti prisilno, protiv `eqe i protiv voqe li~nosti, nego je to dobrovoqno odricawe li~nosti od `ivota Svetoga Duha, uz dobrovoqno odricawe od vere u to da je Isus Hristos Sin Bo`ji i Spasiteq sveta. Na tu temu su mnogo pisali sveti slu`iteqi Crkve i mudri nau~nici bogoslovi. Broj 666, kako se vidi iz Apokalipse, bezuslovno predstavqa pe~at antihrista. I samim tim - hri{}aninu ne mo`e biti svejedno {to se taj broj
6

namerno i sistematski uvodi u wegov `ivot, a ujedno i u `ivot celog gr~kog naroda, koji je skoro u potpunosti hri{}anski i pravoslavan, nezavisno od toga, koliko svaka zasebna li~nost `ivi u veri. Naravno, broj 666 sam po sebi nema poseban duhovni zna~aj kada se, na primer, susre}e u izra~unavawu stranica neke debele kwige ili kao redni broj kod registracije. Pa ipak, ~ini nam se ~udnom i kontradiktornom ~iwenica da, s jedne strane na{a zemqa smatra svojom najve}om vredno{}u pe~at Hristov, t.j. veru u Hrista i Svetu Trojicu, ~ijim je Imenom, kome prili~i poklowewe, zape~a}en na{ Ustav, i ^asni Krst koji, u bukvalnom smislu, predstavqa na{e znamewe, a s druge strane da mi kao dr`ava prihvatamo takav na~in `ivota i takve zakone (u bilo kom pogledu, a najvi{e u `avi elektronskog sistema, ~iji je osnovni element kodni broj 666. Zar to nije nemarnost prema re~i Bo`joj? Zar to ne vodi ka izazivawu sablazni za na{ Pravoslavni hri{}anski narod? Predvi|amo da se mnogi ne}e slo`iti sa nama u na{em pristupu toj temi. I na nesre}u, to }e biti uglavnom oni krugovi koji ne priznaju autoritet Crkve. Eto za{to Sveti Sinod smatra da je sada pravo vreme za obra}awe vladi i politi~kim funkcionerima na{e zemqe sa slede}im preporukama: 1) Ne sme se prihvatati broj 666 u svojstvu kodnog broja dr`avnih elektronskih sistema za za{titu li~nosti. Trebalo bi da postane tradicija da se svaki put, prilikom smene vlade, u svojstvu potvrde te odluke naprave zvani~ne izjave, po mogu}nosti svih dr`avnih funkcionera. 2) Treba se obratiti rukovodstvu zemaqa Evropske unije koje, iako su sebe proglasile (u svakom slu~aju neke od wih) sekularnim dr`avama, ipak predstavqaju hri{}anske zemqe, sa hri{}anskom kulturom, i zvani~no pokrenuti pitawe zamene broja 666 u glavnom elektronskom sistemu Unije pomo}u bilo koga drugog kodnog broja. Zar, uz takav napredak elektronike, sli~na zamena ne bi bila mogu}a? 3) Ne sme se dozvoliti da broj 666 pod bilo kakvim izgovorom dospe u novi legitimacijski sistem u na{oj zemqi i treba insistirati da rubrika veroispovest ostane kao obavezna u novom tipu legitimacija. Nije vaqda slu~ajna tolika upornost da se uvede novi zakon? Zar nije opravdana sumwa da kori{}ewe broja 666 nije slu~ajno i da se iza toga krije ne{to sumwivo? Uznesimo hvalu Bogu za procvat kulture i za sve darove Bo`je pravoslavnom narodu na{em. Uznesimo hvalu Bogu za to {to se upravqawe zemqom na{om vr{i demokratskim putem i {to se slobode i prava svake li~nosti brane Ustavom na{e zemqe, kao i me|unarodnim sporazumima, tako da se pod za{titom nalaze i kao neprikosnovena se po{tuju prava li~nosti malobrojnih qudi sa druga~ijim shvatawima, ~ak i ako oni dolaze u o~iglednu protivre~nost sa pravcem kojim se kre}e ve}ina. Izra`avamo uverewe da }e na{ narod blagonaklono prihvatiti ovu na{u poslanicu i da }e odgovorni politi~ki rukovodioci u~initi neki boqi potez, da se ne bi pojavila potreba da jedan deo na{eg pravoslavnog naroda (ili ~ak on ceo) postane kategorija koja ima druga~ija shvatawa.
7

pogledu pitawa, koja se nalaze u neposrednoj vezi sa li~no{}u ~oveka, wegovom verom u Hrista i wegovom save{}u), koji u praksi dovode do uvo|ewa u Gr~koj dr-

Privode}i kraju sve ovo, i obzirom da nastupaju dani Stradawa Spasiteqevog i Wegovog Vaskrsewa iz mrtvih, mi se molimo da ceo blago~estivi gr~ki narod u radosti do~eka Svetlo Vaskrsewe, {aqemo svima maj~inski blagoslov Crkve i prizivamo na sve blagodat Bo`ju i Wegovu beskona~nu milost.

3. Okru`na poslanica Svetog Sinoda Pravoslavne Crkve u Gr~koj, br. 2641 od 9. februara 1998. god. Blago~estivom pravoslavnom Gr~kom narodu. Voqena na{a deco u Hristu, Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve, u vezi sa delimi~nim sprovo|ewem, zapo~etim 8. decembra 1997. god., odredbi [engenskog sporazuma na teritoriji Gr~ke i uo~i wegovog potpunog stupawa na snagu 1998. god., obra}a se svima vama sa razja{wewem i sa `eqom da vas u~ini duhovno ~vr{}ima, imaju}i na umu to da mnoge zabriwava i izaziva kod wih nedoumicu pitawe sprovo|ewa u `ivot tog Sporazuma. Osnov te zabrinutosti je, s jedne strane, odsustvo bilo kakvih jasnih i zaokru`enih informacija o datom Sporazumu, o ciqevima i sredstvima wegovog sprovo|ewa u `ivot, a s druge strane ta zabrinutost se bazira na veoma osnovanim pretpostavkama da pomo}u Sporazuma dr`ava poku{ava da nametne narodu totalitarni sistem kontrole nad li~nim `ivotom ~oveka, uvredqiv po wegovo dostojanstvo. Osim toga, u vezi sa pitawem sprovo|ewa u `ivot [engenskog sporazuma su i ozbiqni duhovni problemi: antihrist, wegov pe~at i broj 666, koji izazivaju nemir i mno{tvo pitawa kod vernika; oni pak o~ekuju od svojih duhovnih u~iteqa autoritativna obja{wewa. 1) Sv. Sinod ne mo`e a da ne konstatuje odsustvo {irokog publiciteta i detaqnog informisawa gra|ana o toku usvajawa [engenskog sporazuma od strane Parlamenta Gr~ke. 2) Svrha tog Sporazuma, kako je nagla{eno u wegovom osnovnom delu, jeste omogu}avawe kretawa qudi i roba izme|u dr`ava, koje formiraju jedinstvenu celinu posle otvarawa granica i ukidawa sistema pograni~ne kontrole. Polaze}i od teksta Sporazuma, zakqu~ujemo da posledwi postavqa sebi za ciq postizawe smawewa nivoa organizovanog kriminala i realizacije kontrole nad wim, kao i za{tite interesa gra|ana, koji se pridr`avaju zakona. 3) Me|utim, bez obzira na o~ekivana dobra, rezultati ovog Sporazuma se o~igledno baziraju na takvim metodama i mehanizmima, koji su usmereni protiv sloboda i prava gra|ana. Elektronski sistem informisawa [engen ima za ciq prikupqawe, obradu i kori{}ewe informacija o li~nom `ivotu onih gra|ana, koje policija smatra sumwivim ili koji zaista takvi jesu. Shodno odredbama [engena, uvodi se ne{to novo u oblasti pravnog poretka, na primer metoda takozvanog takti~kog pra}ewa onih lica, koja se, prema naho|ewu vlasti, mogu okvalifikovati kao sposobna da u budu}nosti izvr{e pravno ka`wive radwe; ili pak sastavqawe spiskova nepo`eqnih lica, koja se ne pu{taju u zemqe, na koje je se odnosi primena [engenskog sporazuma, t.j. u zemqe Evrope. I to se radi iskqu~ivo samo na osnovu sumwi.
8

4) Osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~avaju slobodu qudske li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquju se drugi razlozi za uznemirenost u vezi sa [engenskim sporazumom. U novom idealnom poretku, koji se sada stvara, pravoslavnim qudima preti opasnost da se pretvore u odre|enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen u rukama antipravoslavnih qudi i antigr~kih snaga. Ujedno, prvi koraci na realizaciji toga sporazuma su pokazali da se wime odvajamo od naroda Balkana, koji su iste vere sa nama. 5) U ovom ili onom obliku, u vezi sa [engenskim sporazumom, ve} su se izjasnile razli~ite politi~ke partije, dru{tvene organizacije, ugledni nau~ni radnici, kako u Gr~koj, tako i u drugim zemqama. ^ak je Evropski parlament u nizu svojih odredaba, u periodu od 1992. do 1997. godine, isticao da je ~iwenica da odsustvuje javna re~ i demokratska kontrola u toku sprovo|ewa Sporazuma, i zahtevao je da se preduzmu mere da bi se spre~ile sli~ne situacije ubudu}e. Sv. Sinod Gr~ke Pravoslavne Crkve insistira na svojim ranijim izjavama i zahteva da se neodlo`no preispita zakon br. 2472/97. 6) Dati Sporazum je u direktnoj vezi sa procesom izdavawa novih elektronskih legitimacija i sa kori{}ewem broja 666 na wima, koji predstavqa broj antihrista, shodno tekstu Apokalipse, a ne neki slu~ajan broj, kako mnogi tvrde. Sv. Sinod je, u svojoj prethodnoj Poslanici od 7. 4. 1997. god., ukazao na misti~ko zna~ewe broja 666 i zamolio da se on ne prihvata u svojstvu kodnog broja u dr`avnim kompjuterskim sistemima za{tite ~oveka, a tako|e da se ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legitimacijama, gde se kao obavezna ostavqa rubrika veroispovest. Kako se pokazalo u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena. 7) Ako se ipak ispostavi da se u novim paso{ima koristi kao kodni, zloslutni i za nas neprihvatqivi broj 666, Sv. Sinod }e to tretirati kao nasiqe nad slobodom savesti pravoslavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju da prihvate nove legitimacije. U tom slu~aju vlada }e morati da tretira te vernike kao lica koja zahtevaju uva`avawe wihove slobode savesti, i potrudi}e se da izna|e druge dr`avne mere u ciqu regulisawa tog pitawa. Osim toga, pitawe pe~ata antihrista, o kome se mnogo govori i pi{e u posledwe vreme i koje je uzburkalo unutra{wi mir veruju}ih i izazvalo smutwu, sporove i nemir, kako me|u zvani~nim licima, tako i me|u obi~nim narodom, uop{te vi{e ne predstavqa pitawe ni za javne rasprave i diskusije, ni, jo{ mawe, za li~na ili kolektivna autoritativna tuma~ewa. Sveti oci su se sa trepetom doticali tema Apokalipse i sa izuzetno velikim oprezom su iznosili svoja mi{qewa, savetuju}i vernicima da budu krajwe obazrivi i trezveni, ako bude neophodno da (kao prosvetqeni od Svetoga Duha) porede istorijske doga|aje koje pre`ivqavaju sa onim {to je proro~anski opisano u Apokalipsi. Pe~at, bilo to ime antihrista ili broj wegovog imena, kada do|e trenutak wegovog stavqawa qudima on }e tek onda povu}i za sobom odricawe od Hrista i spajawe s antihristom, kada bude dobrovoqno prihva}en od strane ~oveka.
9

Dobrovoqno prihvatawe pe~ata, koje se poistove}uje sa otvorenim odbacivawem Hrista, li{ava ~oveka Bo`anske blagodati, obzirom da sam ~ovek svojom voqom prestaje da doprinosi toj Blagodati i bez ikakvog kajawa te`i da je odbaci. Voqena deco u Hristu! Vreme, u kome mi `ivimo jeste vreme pada nivoa duhovnih vrednosti i opasnosti od izvitoperivawa pravoslavnog na~ina mi{qewa. Posebnu uznemirenost izazivaju doga|aji, koji se odvijaju u duhovnoj i dru{tvenoj sferi, gde je ideja stvarawa svetske zajednice sa sinkreti~kom religijom usmerena ka tome da nestane bilo kakva razlika me|u Pravoslavqem i jeresima, istinom i zabludom. zdravim i iskvarenim na~inom mi{qewa. Ceo taj skup ~iwenica, a isto tako kao upornost u kori{}ewu broja 666, primorava nas da budemo trezveni, budni, da duhovno ostanemo prisebni i da imamo nepokolebivu nadu u pobedu Hrista. Zbog toga se obra}amo svima sa apostolskom re~ju ne smu}ujte se (2 Solun. 2,2). Budite ~vr{}i u veri i uzdajte se u Boga. Istrajte i odr`ite veru pomo}u blagodati Gospodwe. Wegova snaga i beskona~na milost neka budu sa svima nama. Atinski Serafim, Predstojateq Etolijski i Akarnapijski, Teoklit Patrski, Nikodim Idrejski i Eginski, Jerotej Levkadski, Nikifor i dr.

4. Obra}awe Svetoga Protata Svete Gore Atoske povodom nacrta zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podataka li~ne prirode, Evropskog informacionog sistema [engen, kao i ratifikacije i po~etka stupawa na snagu [engenskog sporazuma u Gr~koj od 24. 2. 1997. Sveti Protat Svete Gore Atos, budu}i da je obave{ten o predstoje}em razmatrawu nacrta zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podataka li~ne prirode u Parlamentu Gr~ke, koji predstavqa slede}u fazu u ratifikaciji evropskog [engenskog sporazuma, smatra svojom obavezom da izjavi slede}e: 1. U vezi sa ogromnim mogu}nostima savremenih tehnologija, nikakav zakon, ni bilo kakvo sudstvo ne mogu kontrolisati prikupqawe, obradu i kori{tewe skoro nematerijalnih elektronskih informacija. 2. Rasprava o nacrtu zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{tewa podataka li~ne prirode je bila utvr|ena od strane Evropske ekonomske zajednice, kao stupaw koji prethodi ratifikaciji [engenskog sporazuma od strane gr~kog Parlamenta, ~emu se gr~ka Vlada pridru`ila, shodno dogovoru od 6. novembra 1992. godine. Osim svega ostalog, dati sporazum ukida pograni~nu kontrolu, umesto koje se, radi suzbijawa kriminala, u okvirima ujediwene Evrope uvodi informacioni sistem [engen. Taj sistem ~ini zakonitim stvarawe i me|udr`avno spajawe svih arhiva sa li~nim podacima gra|ana, koji su ili ve} prekr{ili zakon ili ga pak mogu potencijalno prekr{iti. 3. Postoje jaki razlozi da se govori o kr{ewu demokratskih principa u tom sporazumu; ozbiqne sumwe su bile izre~ene tako|e od strane odre|enih zakonodavnih organa, takvih kao {to je Evropski Parlament i Dr`avni savet Holandije. Ta~no je utvr|eno da se, zahvaquju}i [engenskom sporazumu i istoimenom informacionom sistemu, znatno olak{ava i pojednostavquje
10

uplitawe u li~ni `ivot gra|ana, a tako|e se nanosi `estok udarac statusu pretpostavke nevinosti gra|anina. Osim toga, na taj na~in se licima koja imaju vlast pru`a mogu}nost legalnog pristupa li~nim podacima radne snage, sa ciqem da se ona maltretira na razli~ite na~ine. Razgla{avawe podataka li~ne prirode o gra|anima mo`e da poprimi oblike tiranije. 4. Pored svega ostalog, za Gr~ku, koja nema kopnenu granicu ni sa jednom od zemaqa iz sastava EEZ, nacionalna korist od tog Sporazuma je ni{tavna. Naprotiv, opasnosti od pojedinih odredaba Sporazuma su o~igledne: kao {to je me|ugrani~no gowewe kriminalaca i pra}ewe osumwi~enih od strane dr`ava ~lanica EEZ, ~ak u slu~aju da osumwi~eno lice ne predstavqa opasnost po Gr~ku. Naglasimo da Velika Britanija i Irska upravo iz tog razloga nisu u{le u sastav Sporazuma. 5. Tako|e, sa ~isto pravoslavne ta~ke gledi{ta, postoji ozbiqna uznemirenost i strahovawe povodom mogu}e povrede religioznih sloboda i vre|awa hri{}anskih ose}awa, {to se, na istovetan na~in, ve} desilo s beskompromisnim nametawem Svetskog kodirawa proizvoda (UPC) na{oj zemqi, uz kori{}ewe, zloglasnog broja iz Apokalipse 666. Shodno jednom autoritativnom mi{qewu, opasnost skorije pojave sli~nog evropskog, a kasnije i svetskog informacionog sistema tipa [engen, uop{te ne predstavqa plod ne~ije ma{te,kao ni mogu}nost wegovog kori{tewa od strane antihri{}anskih snaga sa ciqem da se kasnije nametne jedinstvena svetska politi~koekonomska, a zatim i duhovna, diktatura, kao {to se to opisuje u 13. glavi Apokalipse. Naprotiv, savremeni napredak u pogledu informacionih tehnologija, zajedno sa nametawem me|unarodnog informacionog sistema, ~ine sasvim razumqivim i realno ostvarivim ove alarmantne redove iz Apokalipse jevan|eliste Jovana Bogoslova. Obzirom da su gore navedene informacije i upozorewa verodostojni, mi objavqujemo na{e potpuno i jasno suprotstavqawe prihvatawu datog nacrta zakona. Pravoslavna Crkva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slobodi ~oveka, bez koje on ne mo`e uistinu da se sjedini sa Crkvom i da se spase. Upravo zato je Crkva uvek i stajala na ~elu nacionalne borbe za slobodu. Mona{tvo sa Atosa, kao duhovna predstra`a Crkve i kao ~uvar Svetog Predawa pravoslavnog naroda, prinu|eno je da obavesti narod o svojoj velikoj zabrinutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sveop{te elektronske evidencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim negativnim posledicama po Bogom datu slobodu qudske li~nosti i wenog spasewa u Hristu. Nacrt zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{tewa podataka li~ne prirode, na `alost, u su{tini predstavqa legalizaciju elektronskog prikupqawa, obrade i kori{tewa informacija li~ne prirode: istovremeno, takozvana za{tita, koja je uvedena tek na re~ima, za ~oveka je na delu ~isto teoretska. Eventualno prihvatawe tog nacrta zakona od strane Parlamenta predstavqa}e posledwi korak ka ratifikaciji [engenskog sporazuma i, mo`da, ka kona~nom nestanku li~nih tajni i po{tovawa na{e slobode. U vezi s tim apelujemo na sva odgovorna lica da pa`qivo preispitaju dato pitawe u svetlu gore navedenoga, i molimo Vladu Gr~ke da, u najmawu ruku, privremeno odlo`i usvajawe nacrta zakona u Parlamentu.
11

ARHIEPISKOP I SABOR SVETOG SINODA U STALNOM SAZIVU PRAVOSLAVNE CRKVE U GR^KOJ Saop{tewe Danas se sastao, 26. maja 2000. godine, na vanrednom zasedawu Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu, sa Predsedavaju}im Wegovim Preosve{tenstvom Arhiepiskopom Atine i Sve Gr~ke g. g. Hristodulom, da razmotri nov sled doga|aja u vezi sa problemom ne uno{ewa podataka o veroispovedawu u li~ne karte1), nakon saop{tewa g.Premijera u Skup{tini Gr~ke (24.5.2000). Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu s velikim ose}awem odgovornosti prema sopstvenoj slu`bi i prema Narodu, koga i predstavqa, i shvatawem ozbiqnosti problema, jednoglasno daje slede}e saop{tewe vernom gr~kom Narodu: 1. Gr~koj Crkvi jeste strana i osta}e strana svaka svetovna vlast, kao {to joj i nala`e weno dugo predawe. Niti se zanosi wom, niti pomi{qa da zauzme weno mesto. Po ovome, uloga Crkve i Vlade se potpuno razlikuju, ali se uzajamno po{tuju. Me|utim, ovo ne bi trebalo da zna~i, niti da vodi u drsko prenebregavawe i ignorisawe Crkve u procesu dono{ewa dr`avni~kih odluka, koje se we direktno ti~u, niti mo`e da se opravda poku{aj da se ona izruga. Zaista, dok je Crkva pokazala raspolo`ewe za plodnu saradwu sa Vladom po pitawu li~nih karti, i po{to je odgovorno zastupala uverewe da nije mogu}e doneti odluke dok ne do|e do me|usobnog dijaloga, neo~ekivano i na na~in veoma neuqudan, dok je Glava Crkve bio u crkvenom poslanstvu u Rumuniji, do{lo se pred svr{en ~in, zbog poku{aja jednostranog i apsolutisti~kog dola`ewa do re{ewa jednog pitawa koje se ti~e miliona gr~kih gra|ana i, u isto vreme, ~lanova Crkve. Crkva izra`ava zbog toga `aqewe i neslagawe sa onima, zbog neo~ekivanog napada i zbog prevare, kojima je naivno poslu`ila. I pita se {ta je po sredi ili {ta se krije iza ovog plana. o~igledno zna~ajno, da je odvelo nadle`ne do samoopovrgavawa, u zaista te{kim trenucima, kao {to su sada, kada je potrebna jednodu{nost i dru{tveno jedinstvo. 2. Crkva, koja po{tuje u potpunosti bilo koje veroispovedawe svakog Grka i vrednost qudske li~nosti, koja se ~uva i izra`ava u neuskrativom pravu svakog ~oveka u slobodnom samoopredeqewu, od samog po~etka se zala`e za uno{ewe veroispovesti u nove li~ne karte na dobrovoqnoj osnovi. Ovo ne protivre~i niti nepostoje}oj direktivi2), niti Zakonodavstvu Evropske Zajednice, a jo{ mawe tekstu gr~kog Zakona 1988/1991, koji zaista predvi|a obavezno uno{ewe veroispovesti. I sigurno je da je sa ovim jednostavnim i logi~nim predlogom Crkve saglasna velika ve}ina gr~kog naroda, ~iwenica koju je mogu}e lako proveriti na referendumu. 3. Crkva smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u li~ne karte neposredno povezano sa gr~ko pravoslavnim identitetom na{e
1) U Gr~koj je zakonom bilo propisano obavezno uno{ewe podatka o veroispovedawu u li~nim dokumentima, koje izdaje odgovaraju}a slu`ba (policija). 2) Prav. (koinotik odhg) delo Dogovora ili Komisije Evropske Zajednice, koje obavezuje dr`avu-~lanicu na koju se odnosi da napreduje u odre|enoj izmeni unutra{weg zakonodavstva, ali ne obavezuju}i je na~inima kojima }e to i posti}i (direktiva).

12

Nacije, koji predstavqa polaznu istorijsku osnovu na{eg nacionalnog o~uvawa i neophodnu podr{ku Naroda, bez omalova`avawa bilo kog gra|anina druge vere ili verskog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno po{tuje. I zaista u ~asu, kada Zemqa prolazi kroz velike i su{tinske, nacionalne i dru{tvene probleme, i kada Narod svakodnevno pre`ivqava niz presudnih situacija, koje zahtevaju bolna re{ewa, u ovaj nesre}ni ~as na{ao se, potpomognut unutra{wim i spoqnim krugovima, ~itav jedan spisak nesuglasica, s problemom li~nih karti na vrhu kopqa, koje su poslu`ile ciqu da se crkveno oboji na{ dru{tveni i nacionalni `ivot, ali eventualno i za zablude i samoopredeqewe na{eg Naroda i istovremeno slabqewe uticaja Crkve. U~iwen izbor na ovu temu, pod sloganom tobo`we modernizacije i uglavnom isticawem zastarelih pravnih mehanizama, koji imaju za ciq slabqewe Ustavne odredbe vera koja preovla|uje (3. ~lan Ustava), stvara podlogu za konflikte i razdore. Ali Crkva, ~uvar dru{tvenog i nacionalnog mira i jedinstva, narodne solidarnosti, stava protiv sile i rasizma, ne mo`e naravno da bude obmanuta niti da bude blagonaklona prema razdoru u Narodu. Veruje da, dakle, kao i oni na vlasti radi na istom. 4. Me|utim, istovremeno Crkva smatra neophodnim da zauzme stav prema svakoj strani, i ne pomi{qa da se saglasi sa bilo kakvom promenom ili onim {to bi ugrozilo da izgubi poverewe, zbog koga je po{tovana i okru`ena vernim gr~kim narodom. S dosta rasu|ivawa, ali i odlu~no }e se boriti svakim zakonskim sredstvom da ubedi Vladu da je u zabludi. Bori}e se da prebaci, gde i treba, borbu, brigu i problem Naroda. Narod ozbiqno brine, ne samo o ukidawu uno{ewa podataka o veroispovedawu u li~ne karte, ve} i o mnogim drugim sli~nim pojavama, kao na primer: o elektronskoj traci sa, za vlasnika, nepoznatim podacima, i o elektronskom dosijeu. Za sve ovo Vlast nije uop{te pokazala spremnost ni za osnovnu za{titu gra|ana. Uloga Crkve nije da sledi svetske postupke i koristoqubive ciqeve da bi zadovoqila one koji ugro`avaju na{ nacionalni identitet. Borba }e biti nepopustqiva, snagom re~i, ali }e joj potpuno biti stran svaki oblik neodgovornog pona{awa, fanatizma i mr`we, koja }e se verovatno projaviti zbog provokatora, koji nameravaju da klevetaju Pravoslavqe unutar ili izvan Gr~ke. Takvo pona{awe, sa koje strane i da se pojavi, jeste za optu`bu. 5. Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu poziva na dono{ewe prijem~ivog re{ewa jednog, po na~inu ~udnog i neo~ekivanog, problema koji nastaje. Gre{ke su svojstvene ~oveku, ali se pretvaraju u zlo~in, kada upornost u zlu, egoizam i koristoqubqe vladaju umesto razuma, savesti i ose}awa odgovornosti. Sabor Svetog Sinoda `ali zato {to jedan mali deo gra|ana koje ne pla}a Parlament, obmawuje Premijera i grubo vre|a Gr~ku Crkvu. Crkva se moli i nada da se hitno promeni na~in u dono{ewu odluka. Crkva }e se suo~iti sa krizom, odgovorna, savesna, pomirqiva, ali nepokolebiva u o~uvawu Svog Vjeruju i Svoje nadle`nosti. Crkva }e biti neprestano u stawu opreznosti. Crkva bdi. 6. Zbog svega ovoga Sabor Svetog Sinoda je jednoglasno odlu~io da sazove vanredno zasedawe Svetog Arhijerejskog Sabora za {esti dan nastupaju}eg meseca juna, u ciqu dono{ewa krajwih i jasnih odluka. U sekretarijatu Svetog Sinoda.
Sa gr~kog: Marina Veqkovi}
13

DOKUMENTI RUSKE CRKVE

SAOP[TEWE SVETOG SINODA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE POVODOM ELEKTRONSKE IDENTIFIKACIJE QUDI

Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve uputio je Obra}awe organima vlasti Zajednice Nezavisnih Dr`ava i Balti~ke oblasti. Uzrok za to obra}awe je zabrinutost jednog dela vernika koja se pojavila zbog elektronske identifikacije gra|ana, stvarawa i unifikacije elektronskih baza li~nih podataka, kao i otpo~ele ili planirane u nekim zemqama akcije izdavawa novih legitimacija koje sadr`e elektronsku informaciju o prirodnim svojstvima qudskog tela biometrijske podatke. Shvataju}i neophodnost brige o javnoj i dr`avnoj bezbednosti, borbe sa kriminalom i naro~ito terorizmom, Sveti Sinod se sa razumevawem odnosi prema brizi onih koji su na vlasti da se sprovede neophodna evidencija gra|ana od strane dr`ave. Od najstarijih vremena odnosi me|u qudima i narodima re{avali su se postavqawem pitawa koje je Isus Navin kod Jerihona postavio arhan|elu Mihailu: Jesi li na{ ili na{ih neprijateqa? (Is. Nav. 5,13). Jedna od prvih u istoriji mera popisa stanovni{tva sprovedena je po neposrednoj zapovesti Bo`ijoj: Izbrojte svu zajednicu Sinova Izraiqevih, po wihovim plemenima, po porodicama, po imenima wihovim (Brojevi, 1,2). Majka Bo`ija i sveti pravedni Josif pot~inili su se zakonitom zahtevu vlasti i u~estovali u popisu stanovni{tva Rimske imperije u Vitlejemu. Nema ni~eg grehovnog u tome {to se za evidentirawe gra|ana i bezbednosti ~oveka i dru{tva koriste najnovija tehni~ka dostignu}a, pa i elektronska sredstva, koja samo razvijaju prvobitne metode. Recimo, opisi i slike ~ove~ijeg lica u ciqu bezbednosti kori{}eni su i u drevna vremena. Usavr{avawe metoda wihovog zapisivawa nema u sebi ni{ta na~elno novo. Pa ipak, pored niza tehni~kih preimu}stava, stvarawe i unifikacija mase li~nih informacija, kao i razvoj sredstava elektronskog prepoznavawa li~nosti, u sebi krije ne malo opasnosti. Sve vi{e raste zavisnost ~oveka od tehni~kih propusta, gre{aka, nemarnosti ~inovni{tva ili upada zlonamernika. Nije iskqu~ena ni mogu}nost centralizovanog sabirawa podataka o li~nom `ivotu gra|ana i wihovim uverewima. To je pretwa pravima i slobodama li~nosti, stvara mogu}nost totalne kontrole ~ovekovog `ivota, pa izme|u ostalog, i wegovog pogleda na svet. Takav razvoj doga|aja osna`uje opasnost od odnosa prema ~oveku zasnovanog na predrasudama koje se ti~u wegovih religioznih, politi~kih i drugih uverewa. Data opasnost dobija veoma realne obrise u trenutku kad se u nacionalnom i me|unarodnom pravu utvr|uju ideje moralnog i svetopoglednog relativizma. Za pravoslavne hri{}ane, vernike na{e Crkve, koja je u XX veku pre`ivela nevi|ene po masovnosti i surovosti progone zbog ispovedawa imena Hristovoga, krajwe je dragocena mogu}nost `ivqewa u skladu sa normama
14

vere. S tim u vezi Sve{tenona~alije Ruske Pravoslavne Crkve pregovara sa vlastima i to ne bez uspeha, po ~itavom nizu pitawa, obave{tavaju}i crkveni narod o toku i ishodima takvog dijaloga. U mnogim pitawima vlasti su ve} iza{le u susret zahtevima veruju}ih. Veoma je va`no da se u toj delikatnoj sferi sve {to preduzima sprovodi javno, pod strogom dru{tvenom kontrolom. Obrativ{i se vlastima zemaqa u kojima najve}im delom `ivi pastva Ruske Pravoslavne Crkve, Sveti Sinod je izrekao niz `eqa, ~ije bi zadovoqewe moglo da ukloni prisutnu zabrinutost i da ne podvrgne isku{ewima lojalnost prema gra|anskim zakonima karakteristi~nu za pravoslavne hri{}ane. Posebno je ukazano na opasnost od skupqawa i ~uvawa podataka o li~nom `ivotu qudi, naro~ito o wihovom religioznom i politi~kom izboru, zdravqu, poznanstvima, putovawima i sli~no. Smatramo neopravdanim daqinsko prepoznavawe ~oveka bez wegovog znawa, naro~ito na mestima na kojima nije du`an da se predstavi. Svaki ~ovek mora da zna kakve se zapravo informacija nalazi u wegovom elektronskom dosijeu, i da ima mogu}nost da iz wega ukloni podatke koji su izgubili aktuelnost. Listu podataka koji se sabiraju i ~uvaju, po mi{qewu Crkve, treba jasno definisati i u~initi op{tepoznatom. ^ini nam se va`nim da se razrada elektronskih sistema identifikacije i evidentirawa gra|ana vodi o~evidno, pod kontrolom javnosti, sa jasnim tuma~ewem motiva, kao i obja{wewem zna~ewa simbola koji se u tom procesu koriste. Smatramo neophodnim da se jasno i iscrpno defini{e spisak ustanova koje imaju pristup bazama podataka, kao i usvajawe mera za za{titu li~nih informacija, sa poja~avawem odgovornosti za nezakonito kori{}ewe istih. Sredstva prepoznavawa ~oveka ne smeju da {tete wegovom zdravqu, poni`avaju wegovu ~ast i dostojanstvo. Smatramo neprihvatqivim sve vrste sredstava prepoznavawa koja bi bila neodvojiva od qudskog tela (tzv. bio-~ipovi, nap. prev.). U sistemima evidencije qudima se ne sme dodeqivati nekakav broj koji }e se koristiti umesto imena. Sli~no broju paso{a, evidencioni brojevi mogu da se odnose na broj dokumenata ili zapise u bazi podataka, a ne na li~nost. Na kraju, a to je najbitnije, nedopustivo je da qudi koji iz raznih razloga budu odbili da u~estvuju u novom identifikacionom sistemu budu ba~eni na marginu `ivota, su{tinski uskra}eni u oblasti svojih prava, podvrgnuti diskriminaciji prilikom zapo{qavawa, deqewa socijalne pomo}i, itd. Za takve gra|ane mora se obezbediti alternativa, koja im omogu}uje da punopravno `ive u dru{tvu, ne prave}i prepreke ostvarewu wihovih prava i sloboda, kori{}ewu zakonskih olak{ica bez obzira na ovu ili onu formu identifikacije li~nosti. Pravoslavne hri{}ane pozivamo na to da shvate da je primawe ili neprimawe novih dokumenata, pa i onih koji sadr`e elektronsku informaciju o prirodnim svojstvima qudskog tela, ne{to {to ne sme da slu`i da bi hri{}ani osu|ivali jedne druge, da bi sejali pometwu i raskol u Crkvi. Hiqadugodi{we iskustvo `ivota u Hristu svedo~i da Gospod ~uva unutra{wu slobodu hri{}ana, u kakvim god da se uslovima nalazi, jer Gospod je Duh; a gde je Duh Gospodwi, tamo je sloboda (2Kor.3,17).
Sa zvani~nog sajta Moskovske patrijar{ije, www.patriarhia.ru
15

PO[TOVATI OSE]AWA VERNIKA I ISTRAJATI U HRI[]ANSKI TREZVENOM NA^INU MI[QEWA Izjava Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve U posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu drugih zemaqa Zajednice nastoje da organizuju prikupqawe informacija o gra|anima, koje }e se ~uvati u dr`avnim kompjuterskim sistemima. To se obja{wava nu`no{}u dovo|ewa u red poreskih naplata, kao i `eqom da se olak{aju finansijski me|usobni odnosi izme|u gra|anina i administrativnih struktura. Izme|u ostalog, `iteqima pojedinih mesta su se po~ele neposredno izdavati elektronske kartice, pomo}u kojih }e se vr{iti obra~uni sa lokalnim organima upravqawa i koje }e postati osnov za pru`awe socijalne i medicinske pomo}i, odnosno vra}awa sredstava, koja su gra|ani dali dr`avi u vidu poreza. Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju}ih qudi; oni se pribojavaju totalne kontrole vlasti nad privatnim i dru{tvenim `ivotom ~oveka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad informacijama, koje se mogu nalaziti na tim karticama. Svakom radnom ~oveku }e, na wegovu molbu, biti dodeqen individualni poreski kod. Mnogi hri{}ani, koji kao svetiwu po{tuju ime dobijeno prilikom Kr{tewa, smatraju da je nedostojno da tra`e od dr`ave da im ona dodeli neko novo ime u vidu broja. Drugo prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se obra}aju vernici, jeste problem simvolike, koja se koristi prilikom registracije gra|ana. U pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod prikaz brojki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadr`i u sebi tri rastavne linije, grafi~ki podudarne sa simvolom, koji je adekvatan broju 6. Na taj na~in, u barkodovima, odlukom tvoraca me|unarodnog sistema wihovog obele`avawa, je sadr`an prikaz broja 666, koji se pomiwe u kwizi Otkrivewa svetoga Jovana Bogoslova kao broj antihrista (Otkr. 13,16-18), a iz tog razloga ga koriste satanisti~ke sekte, radi vre|awa Crkve i hri{}ana. Mnogi stru~waci, koji rade sa kompjuterima, nas uveravaju: za upotrebu oznake za brojku 6, u svojstvu rastavne linije,nije postojala nikakva nu`nost. Iz toga se mo`e izvesti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, ali qudi koji su razra|ivali globalni sistem bar-koda danas {iroko primewivanog u statistici, trgovini, evidenciji kretawa robe i u mnogim drugim sferama izabrali su simvol koji je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to, u najmawu ruku, izgleda kao drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog problema ve} su izra`avale mnoge pravoslavne zajednice u svetu, izme|u ostalih i Gr~ka Crkva. Uvi|aju}i svu slo`enost problema, Sveti Sinod se, uprkos tome, obra}a pastirima i pastvi sa apelom da sa~uvaju hri{}anski trezven na~in mi{qewa. Uznemirenost, koju kod vas izazivaju postupci vlasti, sa vama deli i crkvena Jerarhija, jer, na kraju krajeva, radi se o za{titi prava veruju}ih qudi da `ive u skladu sa sopstvenim religioznim ube|ewima. Ujedno, mi
16

pri tome `elimo jasno da damo na znawe: ne treba se bojati spoqnih simvola i znakova, jer nikakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu da nadvlada blagodat Bo`ju, koja se u izobiqu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta i niko ne mo`e da poquqa veru ~oveka koji uistinu prebiva sa Hristom i koji se pri~e{}uje Tajnama crkvenim. Sveti apostol Petar pi{e: I ko mo`e vama nauditi ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pravde radi, bla`eni ste. A straha se wihova ne bojte, niti se pla{ite. No Gospoda Boga osve}ujte u srcima svojim, svagda spremni sa kroto{}u i strahom na odgovor svakome, koji tra`i od vas razlog va{e nade (1Pet. 3.13-15). Pojedini su pastiri svojevoqno uvrstili pitawe prihvatawa poreskog broja u krug pitawa koja se postavqaju na ispovesti, dok su odbijawe poreske registracije postavili kao uslov za pristupawe Svetom Pri~e{}u. One, koji poku{avaju da pove`u identifikacijske brojeve sa pe~atom antihrista, podse}amo da se u predawu Svetih Otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje svesno odricawe od Hrista. Prema re~ima Ipolita Rimskoga, taj pe~at }e da glasi: Odri~em se od Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; odri~em se od svog slu`ewa Bogu i pristajem uz tebe i tebi verujem. Isto to kazuje i prepodobni Nil Miroto~ivi: Na pe~atu }e biti napisano slede}e: Ja sam tvoj Da, ti si moj. Uprkos tom predawu, qudi ponekad tvrde da tehnolo{ko dejstvo mo`e, tobo`e, da samo po sebi u~ini zaokret u najskrivenijim dubinama qudske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista. Takvo sujeverje se razilazi sa pravoslavnim tuma~ewem Otkrivewa svetoga Jovana Bogoslova, shodno kome se pe~at zveri stavqa na one koji svesno poveruju u wega jedino radi la`nih wegovih ~uda (svetiteq Jovan Zlatoust). Nikakav spoqni znak ne remeti duhovno zdravqe ~oveka, ako ne postane posledica svesne izdaje Hrista i ismevawa vere. Izrekav{i ovo u ime na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima, napomiwu}i sve navedene razloge za zabrinutost i nedoumice. Crkva se sa razumevawem odnosi prema te`wi ka usavr{avawu na~ina prikupqawa poreza, zato {to od toga u velikoj meri zavisi dobrobit qudi, pre svega onih koji pate od siroma{tva, bolesti i starosti. Tako|e, mi pozdravqamo poku{aje da se gra|aninu olak{a pristup socijalnoj pomo}i i drugim dobrima koja mu pru`a dr`ava, jer znamo kakvim je te{ko}ama pra}en taj pristup. S druge strane, Sveti Sinod podse}a dr`avu: shodno normativima svetovnog prava, a izme|u ostalog ruskog Ustava, prikupqawe, ~uvawe i kori{tewe informacija o privatnom `ivotu lica bez wegove saglasnosti nije dozvoqeno (~lan 24). Odgovaraju}i na apel uznemirene pastve na{e Crkve, pozivamo one u ~ijim je rukama vlast da se ozbiqno pozabave na{om Molbom. Nas, pored ostalog, zabriwava nemogu}nost pristupa gra|ana informacijama o wima, koje mogu biti ~uvane u elektronskim sefovima poreskih organa i drugih administrativno-finansijskih ustanova, kao i mogu}nost da te informacije budu iskori{tene na {tetu qudi. Nalazimo da je va`no pru`awe mogu}nosti vernicima da se ne pojavquju kao podnosioci molbi za izdavawe individualnog poreskog broja. Apelujemo na vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan broj pravoslavnog stanovni{tva, da se postavi pitawe otklawawa svetogrdnih simvola iz bar-koda, putem izmena u me|unarodnom sistemu ispisivawa odgovaraju}ih
17

znakova. Ako to pak ne bude mogu}e uraditi, smatramo da je neophodno stvoriti alternativni nacionalni elektronski jezik. Postoji jo{ jedna bitna okolnost. Uskoro qudi, koji nemaju poreski kod ili plasti~nu karticu, mogu da se na|u u situaciji da im je prakti~no uskra}ena mogu}nost da dobijaju socijalnu ili ~ak medicinsku pomo}. Ako se ne{to sli~no desi, pojavi}e se svi mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnopravnosti gra|ana i slobode savesti principe, koje tako aktivno propagira savremena civilizacija. Upravo zato mi insistiramo na nu`nosti postojawa alternativnog sistema evidencije gra|ana i pru`awa istima socijalnih, medicinskih, osiguravaju}ih i drugih usluga. Crkva ne mo`e a da ne podigne svoj glas u za{titu qudske slobode. Jer, za duhovno jedinstvo dru{tva izuzetno je zna~ajno da se vernici ne ose}aju kao gra|ani drugog reda, da ne bi ponovo u dr`avi videli progoniteqa i skrnaviteqa vere. Da, pravoslavni hri{}anin, kome vlasti nametnu prihvatawe dokumenata sa brojem, koji je po zlu poznat, ne}e naneti {tetu svojoj du{i. Ali, istovremeno, on }e morati da ponovo, kao i u vreme progona, da napravi mu~nu razliku izme|u Domovine i dr`ave. Istinsko pokajawe zbog zlo~ina, na~iwenih u 20. veku protiv veruju}ih qudi, }e nastupiti onda, kada dr`ava bude kontinuirano po{tovala ose}awa vernika i kada se ne bude uplitala u pitawa savesti ~oveka, iz bilo kojih razloga: politi~kih, ekonomskih, ideolo{kih ili policijskih. Mole}i se za Rusiju i druge zemqe, gde se nalazi na{a pastva, nadamo se da dr`avne vlasti ne}e ostati ravnodu{ne prema bolu miliona hri{}ana. A slu`iteqima Hristovim i na{oj pastvi upu}ujemo re~i apostola Pavla: Bog trpqewa i utjehe neka vam da isto da mislite me|u sobom po Hristu Isusu (Rim. 15,5). (www.russianorthodoxchurch.org.yu)

POSLANICA VLASTIMA SVETOGA SINODA UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)

Predsedniku, Vrhovnom Savetu i Vladi Ukrajine, duhovnim licima, mona{tvu i svim vernicima Ukrajinske Pravoslavne Crkve Danas je pravoslavni narod, kao istinski ~uvar vere i blago~estivosti, posebno zabrinut zbog onoga {to se de{ava u religijskom, politi~kom, ekonomskom, nau~nom i kulturnom `ivotu na{e zemqe i celog sveta. U tome mi uo~avamo ute{nu projavu budnosti i duhovne trezvenosti u crkvenoj sredini. Sa svoje strane, s punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e koje su nam poverene, isti~emo da savremena civilizacija ne samo da se muwevito sekularizuje, nego se i vrlo ~esto rukovodi u svom razvoju idejama, koje su suprotne bo`anskim i koje su bogoborne. Posledica toga je kori{tewe do sada nepoznatih sredstava masovnog uni{tewa, me|unarodni terorizam, propaganda razvrata i nasiqa preko sredstava javnog informisawa, nasilno me{awe u tajnu `ivota i tome sli~no. Savremeni zapadni svet, i pored stalnih pri~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na18

~inom `ivota ~ini ~oveka apsolutnim robom strasti i grehovnih `eqa. Truli antihri{}anski duh sve aktivnije prodire u na{ svakodnevni `ivot posredstvom upornog nametawa zapadnih vrednosti: idola komfornog `ivota, samouverenosti, dozvoqenosti svega itd. Shodno Otkrivewu, u odre|eno vreme }e se taj proces zavr{iti dolaskom antihrista na presto i odlu~ewem mnogih veruju}ih od blagodati Bo`je, zahvaquju}i wihovom prihvatawu zloslutnog pogubnog `iga. Jer, kako je, prema re~ima Jovana Zlatousta, pre svetskog potopa ~ove~anstvo potonulo u svojim gresima, tako }e se i na kraju istorije qudi najpre pro`eti duhom antihrista, a zatim }e prihvatiti wegov pe~at. Sada kod mnogih vernika pripadnika Ukrajinske Pravoslavne Crkve veliku uznemirenost izaziva namera rukovode}ih struktura Ukrajine da u zemqi uvedu sveop{tu kodifikaciju, shodno Odluci kabineta ministara Ukrajine O merama vezanim za uvo|ewe identifikacijskih brojeva za fizi~ka lica, od 6. novembra 1997. godine. Prili~no veliki broj pravoslavnih hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vidi ispuwewe apokalipti~kog proro~anstva, vezano za pe~at antihrista, i da do`ivqava identifikacijske brojeve kao broj zveri, na koji je ukazao sveti apostol i jevan|elista Jovan Bogoslov (Otkr. 13,1718). Ve} sada nije te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokupnog stanovni{tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stvarawa banke informacija o svim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole svake li~nosti pojedina~no. A kasnije objediwavawe kompjuterizovanih sistema kontrole na me|unarodnom nivou stvori}e sve uslove za nastanak naddr`avnih rukovode}ih struktura, koje mogu da prerastu u proro~anstvom predvi|enu svetsku vladu. To bi bio posledwi korak na putu ka potpunoj realizaciji eshatolo{ke perspektive (razvoja doga|aja u posledwem periodu istorije ~ove~anstva), koju je opisao sveti apostol i jevan|elista Jovan Bogoslov, jer, u slu~aju da do|e do osvajawa nekog takvog aparata totalne kontrole ~ove~anstva, lako }e do}i i do stvarawa carstva antihrista. Ali, pri tome je nu`no imati na umu da }e pe~at antihrista samo da zavr{i proces otpadije od Boga i Wegove blagodati, {to se danas tajno de{ava u dubini qudskih srca. Upravo u tom slu~aju individualni identifikacijski broj, koji }e biti dodeqen svakom ~oveku i nanet na wega pomo}u nekakve tehnologije koja se ne skida, zaista mo`e postati pe~at antihrista. Na kraju }e se ~ovek na}i u dilemi: ili da prihvati kod, bez koga bi wegova egzistencija u dru{tvu postala nemogu}a, ili da ga odbije i da se na taj na~in na|e van granica antihri{}anske zajednice, i da se tako podvrgne progawawima to je redosled nastupaju}ih doga|aja, koji je predstavqen u Otkrivewu svetog apostola Jovana Bogoslova. Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, prou~iv{i sa svih aspekata problem, koji je u vezi sa uvo|ewem identifikacijskih brojeva i koji je, po wegovom nalogu, bio razmotren na pro{irenoj sednici Sinodalne Bogoslovske komisije, na kojoj su, pored wenih ~lanova, u~estvovali stru~waci za kompjuterske sisteme, ekonomisti, odgovorna lica iz dr`avne poreske administracije, kao i nastojateqi, namesnici i duhovna lica poznatih manastira i druga autoritativna sve{tena lica, i do{ao do zakqu~ka da bi u datom trenutku kategori~ne izjave o tome da se pravoslavni hri{}ani pri19

moravaju da prihvate pe~at antihrista bile preurawene i nepravedne. Kao prvo, shodno u~ewu Svetih Otaca, pe~at antihrista }e biti univerzalan za celo ~ove~anstvo. Danas pak, milo{}u Bo`jom, na{ narod se jo{ nije utopio u sekularizovanu porodicu zapadnih naroda i na{e legitimacije i identifikacijski brojevi su za sada predvi|eni samo za unutra{wu primenu. Kao drugo, sama po sebi kodifikacija, van bilo kakvog konteksta, ne mo`e da se okvalifikuje kao antihri{}anska akcija. Me|utim, svaki pravoslavni hri{}anin ima pravo da sam odredi za sebe: da li je za wega mogu}e da prihvati takav kod. U vezi s tim, ne umawuju}i budnost vernika, smatramo da prihvatawe dana{wih identifikacijskih brojeva jo{ ne ozna~ava izdaju Hrista i stoga jo{ ne zna~i prihvatawe pe~ata antihrista. Sveta Crkva }e u pravo vreme di}i svoj glas, upozoriti i sa~uvati svoju vernu decu od nepopravqive gre{ke. Na taj na~in, shvataju}i da se uvo|ewe kodifikacije, koje se danas predla`e na Ukrajini, ne sme poistove}ivati sa stavqawem pe~ata antihrista, Ukrajinska Pravoslavna Crkva ujedno ne mo`e da ne izrazi svoju ozbiqnu zabrinutost zbog mogu}ih posledica tog poteza, makar to bilo u dalekoj perspektivi. Crkva poziva dr`avnu vlast da odmereno i osmi{qeno pristupi razre{ewu tako va`nog pitawa, kao {to je uvo|ewe identifikacijskog broja, {to, pored ostalog, mo`e dovesti i do destabilizacije dru{tva i gubitka poverewa u vlast kod naroda. Apelujemo na odgovaraju}e dr`avne organe da za pravoslavne vernike na Ukrajini razrade alternativni sistem oporezivawa i registracije fizi~kih lica i religijskih organizacija, koji ne bi bio diskriminativan, kao i pravo na slobodan izbor sistema naplate poreza za sve gra|ane, da ih ni u kom slu~aju ne primoravaju da prihvate identifikacijski kod, koji, pred svega ostalog, ~ini ~oveka bezli~nim, fakti~ki ga li{avaju}i prezimena i imena na nivou gra|anskog i dr`avnog `ivota, uni`avaju}i wegovo dostojanstvo i dovode}i do povrede wegovih prava i sloboda. U svakom slu~aju, ako se po{tuju religijska ube|ewa gra|ana, svakom verniku se mora dati pravo da mo`e odbiti prihvatawe koda, u kome }e se nalaziti tri i vi{e {estica. Molimo dr`avnu vlast da ne poziva na administrativnu ili krivi~nu odgovornost one vernike na{e Crkve, koji uop{te ne budu hteli da prime identifikacijski broj. Podse}amo svu vernu decu Svete Majke Crkve na apostolski zavet: Ne qubite svijeta ni {to je u svijetu. Ako neko qubi svijet, qubavi O~eve nema u wemu; Jer sve {to je u svijetu: pohota tjelesna, i pohota o~iju, i nadmenost `ivqewa, nije od Oca, nego je od svijeta. I svijet prolazi i pohota wegova; a onaj koji tvori voqu Bo`ju ostaje vavijek (1 Jn. 2,1517). Dakle, bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt. 26,41), jer ne znate dana ni ~asa u koji }e Sin ^ovje~ji do}i (Mt. 25,13). A Bog svake blagodati, koji vas pozva u vje~nu svoju slavu u Hristu Isusu, neka vas on... usavr{i, utvrdi, ukrijepi, utemeqi; Wemu slava i sila u vijekove vijekova. Amin (1 Petr. 5,1011).
Mitropolit Kijevski i cele Ukrajine, Vladimir sa ~lanovima Sv. Sinoda Ruski dom, br. 10, 1998.
20

POSLANICA VERNIMA SV. SINODA UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

(MOSKOVSKE PATRIJAR[IJE)

Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve, neprestano se staraju}i pou~avawu zdrave nauke pravoslavne vere i razobli~avawu onih koji se protive (Tit. 1,9), obra}aju}i pa`wu na ozbiqnu i dugotrajnu uznemirenost crkvenog pravoslavnog naroda i pastirski uzimaju}i u obzir nespokojstvo dobre savesti mnogih gra|ana na{e Otaxbine povodom problema identifikacionih brojeva, smatra svojom svetom du`no{}u da to pitawe ponovo razmotri i da se obrati svojoj duhovnoj deci, gra|anima Ukrajine i wenim vlastima slede}om Izjavom: Pitawe o uvo|ewu identifikacionih brojeva i ranije je, ne jednom, bilo tema detaqnog razmatrawa, ~iji su rezultat odluke Sv. Sinoda na{e Svete Crkve ~ije va`ewe i nepromenqivost potvr|ujemo opet. Ipak, nove okolnosti stvorile su neophodnost da damo nekoliko obja{wewa radi produbqavawa poimawa date tematike u kontekstu eshatolo{ke dimenzije na{e vere (to jest onoga {to se ti~e sudbine Crkve i Wenih ~eda u posledwa vremena pred kraj sveta). Na{a vera, zasnovana na istorijskim svedo~anstvima Svetog Pisma i Simvola vere o Dolasku Hristovom i Wegovoj spasonosnoj pobedi, okrenuta je ka budu}nosti, doga|aju Drugog i Slavnog Hristovog dolaska, posle koga }e nastati novo nebo i nova zemqa. Drugi Dolazak je ispuwewe hri{}anske vere, bez kojeg Hri{}anstvo gubi svoj smisao. Zato o~ekivawe Drugog Dolaska traje kroz sav `ivot Crkve i weno bogoslovqe. Apostol Pavle ka`e da svaki put kad slu`imo Evharistiju, smrt Gospodwu objavqujemo dok se ne vrati (1.Kor. 11,26). I svaki dan, ~itaju}i Simvol Vere, mi ispovedamo veru u Dolazak Hristov koji ~ekamo i veru u `ivot budu}ega veka. Eshatologija, kao realno zbivawe u budu}nosti, prisutna je u na{em sada{wem `ivotu, ispuwavaju}i ga hri{}anskom nadom i smislom. Zato se ona ne sme razmatrati jednostrano, to jest kao tema koja se ne ti~e na{eg sada{weg postojawa, ali, s druge strane, ne mo`e se prihvatiti kao delo li~nog izbora svakog hri{}anina, ne{to sasvim privatno. Zato je briga zbog budu}e sudbine sveta prirodna za svakog vernika, jer je povezana s wegovom li~nom sudbinom. Ipak, realnost o~ekivawa budu}eg `ivota i Drugog Dolaska kao doga|aja, pretpostavqa i istorijsku stvarnost svih pojava sa wim povezanih. Drugom Dolasku Hristovom prethodi}e pojava i kratkotrajno zacarewe antihrista, koji }e hteti da bude umesto Hrista Boga, i zahteva}e za sebe takve po~asti koje pripadaju samo Bogu. Oni koji ga budu primili kao Boga, primi}e wegov znak (pe~at antihrista Otkr. 13,16-17), koji }e im dati mogu}nost da obitavaju u prostoru koji }e privremeno kontrolisati antihrist. A ko bude ostao veran Hristu, i ne pokloni se antihristu, bi}e li{en svih prava i, na kraju krajeva, ~ak i sve{tenog dara Bo`jeg `ivota. S carstvom antihrista u budu}nosti povezana su dva pitawa ~iji su koreni u sada{wici: pojam `iga i prava i slobode li~nosti.
21

Dobijawe antihristovog `iga podrazumeva svesno poklowewe wemu kao Bogu. Za neke }e ono biti dobrovoqno, za druge prinudno, ali u oba slu~aja svesno. Pe~at (sam po sebi) jeste tehni~ko sredstvo koje }e dati mogu}nost da se bude u svetu pot~iwenom antihristu, i bez poklowewa wemu on nije ni{ta, nema nikakve misti~ke stvarne vlasti nad ~ovekom. Pa ipak, carstvo antihrista ne}e biti mogu}e bez odgovaraju}e tehni~ke baze, pomo}u koje }e on poku{ati da ostvari svoj ciq. U vezi s tim, bilo kakva, ~ak i predvidiva, ograni~ewa politi~kih i privrednih prava i sloboda gra|anina pomo}u tehni~kih sredstava u hri{}anskom linearnom poimawu vremena usmerenog svom kraju dobijaju svoju eshatolo{ku dimenziju i ne mogu a da ne uznemire savest ~lanova Crkve, tako da se postavqa pitawe: s kakvim ciqem se to radi? Problem prava i sloboda u tom slu~aju ne mo`e biti privatna stvar vernika. Sada{wi proces kodifikacije gra|ana ti~e se neposredno politi~ke i ekonomske aktivnosti gra|ana. Uvodi se u formama koje imaju tipolo{ku srodnost sa ograni~ewima apokalipti~kih vremena. Pritom se sve vreme ignori{u i blokiraju stvarni metodi ostvarewa funkcije dr`avne regulacije i kontrola u oblasti javne ekonomije i politi~ke delatnosti, {to kod vernika izaziva apokalipti~ke paralele. O~ima vere u sada{wem toku doga|aja mi mo`emo uo~iti izvesne eshatolo{ke znake. U isti mah, projavquju}i potrebnu trezvenost, ne smemo da te znake poimamo kao doga|aje samog kraja sveta. Zato one koji su primili identifikacione brojeve, dobrovoqno ili prinudno, ne treba shvatati kao odstupnike od vere. S druge strane, ne treba primoravati one koji svesno to ne `ele na primawe kodova, a, u slu~aju nesaglasnosti s wima, zbog verske osetqivosti nazivati ih fanaticima i sekta{ima. Po{to nam se u kontekstu Bo`anskog Otkrivewa ukazuje eshatolo{ka usmerenost i pogubnost svestrane tehni~ke kontrole nad li~no{}u, mi ne mo`emo da budemo ravnodu{ni prema uvo|ewu iste u na{u domovinu, gde nam je Gospod odredio da `ivimo i zemqu koju nam je dao preko na{ih roditeqa. Bog, Koji svime upravqa, je, radi dobra Svojih ~eda, ustrojio tako da sada{wa tehni~ka sredstva, bez obzira na nejednozna~an odnos prema wima, mogu da na zadivquju}i na~in poslu`e za re{avawe dr`avnih problema na na~in prihvatqiv za hri{}ane. Ali, pritom, dr`avna vlast, deklari{u}i svoju privr`enost novim politi~kim standardima, mora da se prema ose}awima svojih gra|ana odnosi ~asno i odgovorno. Izgradwa novog demokratskog dru{tva je, u stvari, izgradwa gra|anskog dru{tva, koje priznaje realnu a ne mitsku, vlast tih istih gra|ana koji ga ~ine. Zato se zadatak izvr{ne vlasti sastoji u re{avawu problema gra|ana, koji imaju stvarnu vlast, koju su delegirali dr`avi. Svaki poku{aj dr`avnih ~inovnika da nametnu gra|anima svoje re{ewe bilo kakvih pitawa, pozivaju}i se na nekakve tobo` va`ne razloge, neposredno je suprotan konceptu gra|anske dr`ave. Rezultat je ne procvat, nego tapkawe u mestu. Vlast mora na}i na~ina da re{i probleme, a ne da re{avawe istih blokira, naro~ito kad je re~ o sve{tenim, Bogom danim, pravima i slobodama ~ovekovim. Odbijawe odgovornih predstavnika dr`avne vlasti da pre|u na alternativni model regulacije privredne delatnosti gra|ana (naro~ito u vezi s pla}awem poreza), ili ve{ta~ko stvarawe problema oko uvo|ewa istog, s pu22

nim pravom se do`ivqava kao naru{avawe osnovnih na~ela demokratije i neodgovornost prema narodu. U religioznom kontekstu takve akcije vlasti dobijaju apokalipti~nu dimenziju, {to se mo`e oceniti kao svesno ili nesvesno pripremawe tehni~ke baze koja pogoduje zacarewu antihrista. Takva pozicija vlasti u budu}e ne }e doprinositi smawivawu napetosti u dru{tvu, niti }e wegovim ~lanovima pru`iti danas tako neophodnu stabilnost i nadu da }e se `ivot poboq{ati. Obra}amo se svim qudima dobre voqe na Ukrajini da u~ine sve {to je mogu}e da bi se spre~io sukob izme|u vlasti i veruju}ih. Jo{ jednom uporno pozivamo predstavnike svih organa vlasti da pomognu ostvarewu zakonski zagarantovanog prava veruju}ih da `ive i vr{e svoje gra|anske du`nosti u skladu s religioznim uverewima, a naro~ito da ostvaruju finansijske operacije bez broj~ane identifikacije, kao ni da ne dopuste univerzalnu primenu identifikacionog broja u svim oblastima qudskog `ivota. Tako|e molimo vlast da razradi mehanizam kojim bi vernici koji su ranije primili identifikacioni broj istog mogli da se odreknu, jer smatraju da ne mogu da ga koriste zbog svojih religioznih uverewa, i da im se omogu}i da ostvaruju svoju ekonomsku delatnost u okviru alternativnog obra~unskog sistema pla}awa, kao i oni koji uop{te nisu primili te brojeve. Vernike prizivamo da se, po re~ima, ap. Pavla, ne kolebaju umom i da se ne smu}uju ni duhom ni re~ju kao da je ve} do{ao dan Hristov (2.Sol.2,2).
Poglavar Ukrajinske Pravoslavne Crkve Bla`ewej{i Mitropolit Kijevski i sve Ukrajine Vladimir sa ~lanovima Sv. Sinoda Dano u Kijevo-Pe~erskoj Lavri, 29. 12. 2003.

23

HRONIKA NAJAVQENOG SLOBODOUBISTVA

Li~ne karte s ~ipom u Srbiju se uvode zato {to je 2003. kupqena oprema za iste bez javne rasprave, bez parlamentarne odluke , bez tendera. Zakon u Skup{tini Srbije je formalnost, koja, tri godine nakon ovog ne~uvenog ~ina, treba da ga opravda. Da bi ~italac imao uvid u to kako je stvar tekla, donosimo niz novinskih ~lanaka PRO ET CONTRA (PRO su propagandni
tekstovi ~iji je ciq bio da se gra|ani pripreme za bezakowe, a CONTRA su ~lanci slobodnih novinara, koji su upozoravali na opasnosti, naro~ito u NIN-u, Geopolitici, i Ogledalu.)

Tu su i tekstovi o sveop{toj pomami elektronske identifikacije: od prava, preko pacijenata javnih zdravstvenih ustanova, do {kolaraca. Demokratije u jednom dru{tvu nema bez javne i slobodne rasprave i bez minimuma javne saglasnosti svih zainteresovanih. Svega toga u Srbiji ove, 2006. godine, nema. Za{to? Mo`da je odgovor u Domanovi}evoj satiri Danga koja se, posle sto godina, pokazuje kao proro~anstvo.

DANGA
Snio sam stra{an san. Ne ~udim se samom snu, ve} se ~udim kako sam imao kura`i i da sawam stra{ne stvari kad sam i ja miran i vaqan gra|anin, dobro dete ove namu~ene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca wena. 'Ajde da re~em da ja pravim izuzetak od ostalih, ali ne, brate, ve} sve na dlaku radim {to i drugi, a pona{awa sam tako pa`qiva da mi nema ravna. Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u wegov ~arobni sjaj, i taman htedoh pro}i, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemqi, a usta mi se razvuko{e na prijatan osmeh koRadoje Domanovi} jim obi~no svi mi starijeg pozdravqamo. Ba{ mi krv u `ilama plemenita, i ni{ta drugo! pomislih u tom trenutku, i s prezrewem pogledam na jednog prostaka {to ba{ u taj mah pro|e i u nepa`wi nagazi ono dugme. Prostak! izgovorim jetko i pqunem, pa mirno produ`im daqe {etati, ute{en mi{qu da su takvi prostaci u vrlo malom broju, a neobi~no mi be{e prijatno {to je meni bog dao fino srce i plemenitu, vite{ku krv na{ih starih. Eto, sad vidite kako sam krasan ~ovek, koji se ba{ ni{ta ne razlikuje od ostalih vaqanih gra|ana, pa }ete se i sami ~uditi otkud ba{ meni u snu da do|u stra{ne i glupe stvari na um.
24

Toga dana mi se nije ni{ta neobi~no desilo. Ve~erao sam dobro i po ve~eri ~a~kao zube, pijuckao vino, a zatim, po{to sam tako kura`no i savesno upotrebio sva svoja gra|anska prava, legao u postequ i uzeo kwigu da bih pre zadremao. Ubrzo mi je kwiga ispala iz ruke, po{to je, naravno, ispunila moju `equ, i ja sam zaspao kao jagwe s mirnom save{}u, jer sam potpuno izvr{io sve svoje du`nosti. Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaqavom putu. Hladna, mra~na no}. Vetar jau~e kroz ogolelo grawe i ~isto se~e gde dohvati po goloj ko`i. Nebo mra~no, stra{no i nemo, a sitan sneg zavejava u o~i i bije u lice. Nigde `ive du{e. @urim napred i klizam se po kaqavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a no} nije bila kratka, obi~na no}, ve} kao nekakva duga~ka no}, kao ~itav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda. I{ao sam tako vrlo mnogo godina i oti{ao nekud tako daleko, daleko od svog zavi~aja, u neki nepoznat kraj, u neku ~udnu zemqu, za koju, vaqda, niko `ivi i ne zna i koja se sigurno samo u snu mo`e sawati. Vrqaju}i po toj zemqi, stignem u neki veliki, mnogoqudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se stra{na graja, da u{i ~oveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu ba{ prema pijaci i upitam mehanxiju {to se skupio toliki svet? Mi smo mirni i vaqani qudi otpo~e mi on pri~ati verni smo i poslu{ni svome kmetu. Zar je kod vas kmet najstariji? prekidoh ga pitawem. Kod nas upravqa kmet; on je najstariji: posle wega dolaze panduri. Ja se nasmejah. [to se smeje{? Zar ti nisi znao? A odakle si ti? Ja mu ispri~am kako sam zalutao i da sam iz daleke zemqe, Srbije. Slu{ao sam ja o toj ~uvenoj zemqi! pro{aputa onaj za sebe i pogleda me s re{pektom, a zatim mi se obrati glasno: Eto, tako je kod nas produ`i on. Kmet upravqa sa svojim pandurima. Kakvi su to panduri kod vas? E, pandura, zna{, ima raznih, i razlikuju se po rangu. Ima vi{ih i ni`ih Dakle, mi smo ti ovde mirni i vaqani qudi, ali iz okoline dolaze ovamo svakojaki probisveti te nas kvare i u~e zlu. Da bi se raspoznavao svaki na{ gra|anin od ostalih, kmet je ju~e izdao naredbu da svi ovda{wi gra|ani idu pred op{tinski sud, gde }e svakom udariti `ig na ~elo. Eto, zato se narod iskupio da se dogovorimo {ta }emo raditi? Ja se stresoh i pomislih da {to pre be`im iz te stra{ne zemqe, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao ba{ na toliko vite{tvo, i bi mi zazorno! Mehanxija se dobrodu{no nasmeja i tapnu me po ramenu, pa }e oholo re}i: He, stran~e, ti se ve} upla{io?! Me|er nema na{e kura`i daleko! Pa {ta mislite da radite? upitam stidqivo. Kako {ta mislimo! Vide}e{ ti samo na{e juna{tvo! Nema na{e kura`i nadaleko, ka`em ti. Pro{ao si mnogi svet, ali sam siguran da ve}ih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram po`uriti. Taman mi da po|emo, kad se tek pred vratima ~u pucaw bi~a.
25

Provirim napoqe, kad al' imam {ta videti: jedan ~ovek sa nekom trorogqastom, sjajnom kapom, a u {arenom odelu, ja{e jednog drugog ~oveka u vrlo bogatu odelu obi~nog, gra|anskog kroja, i zaustavi se pred mehanom, te se skide. Mehanxija izi|e i pokloni se do zemqe, a onaj ~ovek u {arenom odelu u|e u mehanu i sede za naro~ito ukra{en sto. Onaj u gra|anskom odelu ostade pred mehanom ~ekaju}i. Mehanxija se i pred wim duboko pokloni. [ta ovo zna~i? upitam mehanxiju zbuweno. Pa ovaj {to u|e u mehanu, to je vi{i pandur, a ovo je jedan od najuglednijih gra|ana, na{ veliki bogata{ i patriota pro{aputa mehanxija. Pa {to dopu{ta da ga ja{e? Mehanxija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se nekako prezrivo i re~e: Pa to se kod nas smatra za po~ast koje se retko ko udostoji! On mi pri~a{e jo{ vazdan stvari, no ja ga od uzbu|ewa nisam razabrao. Ali sam posledwe re~i dobro ~uo: To je usluga otaxbini, koju ne mo`e i ne ume svaki narod da ceni! Stigosmo na zbor, gde je ve} otpo~et izbor ~asni{tva zborskog. Jedna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se dobro se}am imena; druga grupa nekog Talba, tre}a, opet, svoga kandidata. Napravi se grdan mete`; svaka grupa `eli da proturi svoga ~oveka. Ja mislim da od Kolba nemamo boqeg ~oveka za predsednika tako va`nog zbora govori jedan iz prve grupe jer su wegove gra|anske vrline i kura` svima nama dobro poznate. Ja mislim da nema nijednog me|u nama koga su velika{i ~e{}e jahali no wega. [ta ti govori{ ci~i jedan iz druge grupe kad tebe nije ni praktikant nikad uzjahao. Znamo mi va{e vrline vi~e neko iz tre}e grupe vi niste ni jedan udarac bi~a otrpeli a da ne zakukate. Da se sporazumemo, bra}o! po~e Kolb. Mene su, istina, jahali ~esto na{i velikodostojnici jo{ pre deset godina i udarali bi~em pa nisam jaukao, ali opet mo`e biti da ima jo{ zaslu`nijih qudi. Ima mo`da mla|ih i boqih. Nema, nema! dreknu{e wegovi bira~i. Ne}emo da ~ujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali jo{ pre deset godina vi~u iz druge grupe. Sad se javqaju mla|e snage, a za stare ne}emo da znamo vi{e vi~u iz tre}e grupe. Najedanput se uti{a graja; narod se rasklopi, te u~ini prolaz, na kome ugledah mlada ~oveka oko svojih tridesetak godina. Kako on nai|e, a sve se glave duboko prikloni{e. Ko je ovo? {apnuh mehanxiji. To je prvak u gra|anstvu. Mlad ~ovek, ali mnogo obe}ava. U svoje mlado doba do~ekao je da ga je i sam kmet ve} tri puta dosad jahao. Stekao je vi{e popularnosti nego iko do sada. Mo`da }e wega izabrati? upitam. Vi{e nego sigurno, jer ovo dosad {to je kandidata, sve su stariji, i posle toga i vreme ih ve} pregazilo, a ovoga je ju~e kmet projahao. Kako se zove?
26

 Kleard. U~ini{e mu po~asno mesto. Ja mislim prekide Kolb ti{inu da nam boqeg ~oveka za ovo mesto ne treba tra`iti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni. Tako je, tako je! @iveo Kleard! zaori se iz sviju grla. Kolb i Talb ga odvedo{e da zauzme predsedni~ko mesto. Svi se opet prikloni{e duboko, a zatim nastade tajac. Hvala vam, bra}o, na ovako visokoj pa`wi i po~asti koju mi danas jednodu{no ukazaste. Va{e nade koje su polo`ene na mene i suvi{e su laskave. Te{ko je rukovoditi narodnim `eqama u ovako va`ne dane, ali ja }u ulo`iti sve svoje sile da poverewe va{e opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i daqe visoko odr`im. Hvala vam, bra}o, na izboru. @iveo, `iveo, `iveo! osu se sa sviju strana. A sada, bra}o, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko re~i o ovom va`nom doga|aju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas o~ekuju; nije lako izdr`ati da se vrelim gvo`|em stavi `ig na na{e ~elo. Jest, to su muke koje ne mo`e svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz na{e `ile te~e plemenita, juna~ka krv na{ih |edova, onih div-vitezova {to ni zubom ne {kripnu{e umiru}i za slobodu i dobro nas, wihovih potomaka. Ni{tavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi poka`emo trulim i kukavi~kim kolenom sada, u svakom dobru i izobiqu? Svaki pravi rodoqub, svaki koji `eli da se pleme ne obruka pred svetom, podne}e bol juna~ki i mu{ki. Tako je! @iveo, `iveo! Jo{ se javi nekoliko vatrenih govornika, koji su hrabrili zastra{eni narod i govorili otprilike to isto {to i Kleard. Javi se za re~ jedan bled, iznemogao starac, sme`urana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, le|a povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u o~ima se svetlele suze. Deco otpo~e on, a suze se skotrqa{e niz blede, sme`urane obraze i pado{e na belu bradu meni je te{ko i skoro }u umreti, ali mi se ~ini da je boqe ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i `iveo sam bez toga Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara `ig ropski Dole s tom matorom r|om! dreknu predsednik. Dole s wim! vi~u jedni. Matora kukavica! vi~u drugi. Mesto da mla|e kura`i, a on jo{ pla{i narod! vi~u tre}i. Sram ga bilo od one sede kose! Na`iveo se, pa ga jo{ strah ne~ega, a mi mla|i juna~niji! vi~u ~etvrti. Dole s kukavicom! Da se izbaci napoqe! Dole s kukavicom! Razdra`ena masa mladih, juna~nih gra|ana jurnu na iznemoglog starca, te ga u jarosti po~e{e udarati i vu}i. Jedva ga pusti{e zbog starosti, a ina~e bi ga kamewem zasuli. Svi se zakle{e i zaveri{e da }e sutra osvetlati
27

obraz svoga narodnog imena i da }e se juna~ki dr`ati. Zbor se rasturi u najboqem redu. Pri razila`ewu se ~uli glasovi: Sutra }emo se videti ko smo! Vide}emo sutra mnoge hvali{e! Do{lo je vreme da se poka`emo ko vredi, a ko ne, a ne da se svaka r|a razme}e juna{tvom! Vratio sam se nazad u hotel. Jesi li video ko smo mi? upita ponosno mehanxija. Video sam odgovorim mehani~no, a ose}am kako me snaga izdala i glava bu~i od ~udnih utisaka. Jo{ tog istog dana sam ~itao u novinama wihovim uvodni ~lanak ove sadr`ine: Gra|ani, vreme je da jednom prestanu dani prazne hvale i razmetawa ovoga ili onoga od nas; vreme je da se jednom prestanu ceniti prazne re~i, kojima mi izobilujemo isti~u}i svoje neke uobra`ene vrline i zasluge; vreme je, gra|ani, da se jednom i na delu oprobamo i da se stvarno poka`emo ko vredi a ko ne! Ali dr`imo da me|u nama ne}e biti sramnih kukavica koje }e vlast sama morati silom doterivati na odre|eno mesto gde }e `ig udarati. Svaki koji u sebi ose}a i trunku vite{ke krvi na{ih starih, grabi}e se da {to pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je `rtva koju otaxbina i op{te dobro sviju nas zahteva. Napred, gra|ani, sutra je dan vite{ke probe! Moj mehanxija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutradan {to pre stigao na odre|eno mesto. Mnogi su, opet, oti{li odmah pred sudnicu da uhvate {to boqe mesto. Sutradan oti|em i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i mu{ko i `ensko. Neke majke ponele i malu decu u naru~ju da i wih `igo{u ropskim, odnosno po~asnim `igom, kako bi kasnije imali pre~a prava na boqa mesta u dr`avnoj slu`bi. Tu je gurawe, psovawe u tom pomalo li~e na nas Srbe, pa mi bi milo otimawe ko }e pre do}i do vrata. Neki se ~ak i pogu{aju. @igove udara naro~iti ~inovnik u belom, sve~anom odelu, i blago ukoreva narod: Polako, zaboga, do}i }e svaki na red, niste vaqda stoka da se tako otimate! Po~elo `igosawe. Neko jaukne, neko samo zastewe, ali niko ne odr`a bez ikakva glasa dok sam ja bio. Nisam mogao gledati dugo to mu~ewe, ve} odem u mehanu; kad tamo, neki ve} zaseli, te mezete i piju. Prebrinusmo i to! govori jedan. More, mi i ne kukasmo mnogo, ali Talb se dere kao magarac re~e drugi. A, eto ti tvoga Talba, a ju~e ga ho}ete da predsedava na zboru! E pa ko ga znao! Razgovaraju, a stewu od bola i uvijaju se, ali kriju jedan od drugoga, jer svakog sramota da se poka`e kukavicom. Kleard se obruka jer je zastewao, a istakao se juna{tvom neki Lear, koji je tra`io da mu se dva `iga udare i nije glasa pustio. Ceo grad je samo o wemu govorio s najve}im po{tovawem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju.
28

Posle nekoliko dana {etao je onaj sa dva `iga na ~elu, ispravqene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god pro|e sve se `ivo klawa i skida kape pred junakom svojih dana. Tr~e ulicama za wim i `ene, i deca i qudi da vide velikana narodnog. Kud god pro|e prostire se {apat pun strahopo{tovawa: Lear, Lear! To je on! On je taj junak {to nije jauknuo, ni glasa od sebe dao dok su mu dva `iga udarali! Novine su pisale o wemu i obasipahu ga najve}om hvalom i slavom. I zaslu`io je qubav narodnu. Slu{am te hvale na sve strane, pa se ~ak i u meni probudi juna~ka krv srpska. I na{i su stari junaci, i oni su umirali na koqu za slobodu; i mi imamo juna~ku pro{lost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: [ta hvalite va{eg Leara? Vi jo{ niste ni videli junake! Da vidite {ta je srpska, vite{ka krv! Udarajte deset `igova, a ne samo dva! ^inovnik u belom odelu prinese mom ~elu `ig i ja se trgoh Probudim se iz sna. Umalo ja ne potamneh slavu wihovog Leara, pomislim i okrenem se zadovoqno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo {to se ceo san nije zavr{io.
1899.

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 30. novembar 2003. NAJMODERNIJI SISTEM ZA IDENTIFIKACIJU GRA\ANA U RADU OD JANUARA 2004. '

LEGITIMISAWE PO KOMPJUTERU
U MUP Srbije u toku instalacija Motorolinog sistema vrednog 20.000.000 evra. Prepoznavawe na osnovu ka`iprsta i slike BEOGRAD Motorolin najsavremeniji ure|aj za identifikaciju gra|ana, koji ne postoji u svetu, bi}e instaliran u srpskoj policiji do kraja novembra, dok }e u upotrebu biti pu{ten u januaru 2004. godine. Ovaj projekat, vredan je 20.000.000 evra. Radnici MUP Srbije izvr{ili su proveru novog sistema i u toku je instalacija obja{wava Aleksej Makarov, predstavnik kompanije Vlatakom, ovla{}eni distributer Motorole za Srbiju i Crnu Goru. Sistem je najmoderniji u svetu, mada i neke zemqe Evrope planiraju da uvedu ne{to sli~no. Srbija }e prva mo}i da prepoznaje gra|ane paralelno kroz dve provere Prva provera, na osnovu otiska ka`iprsta i to prepoznavawem u 12 ta~aka, jedna je od najpouzdanijih metoda gde je gotovo sigurno, u 99,99 odsto, da se identifikuje ~ovek. Prepoznavawe na osnovu fotografije, druga je metoda i gotovo da se prvi put primewuje u svetu. Vlatakom MUP-u Srbije isporu~uje ~etiri modela kompjutera ka`e Makarov. U policiji }e biti ugra|eno 300 lajf skenera gde }e biti baza
29

podataka gra|ana i kriminalnih dosijea, a sve }e biti napravqeno na osnovu otiska i slike. Tu }e biti 1.200 print trakova , 660 xepnih kompjutera i 330 dejt strita za identifikaciju gra|ana na grani~nim prelazima. Lajf skener je sastavqen od kamere u pokretu, dva skenera (za prste i dlan) i taktilni ekran, kao i tastaturu za uno{ewe imena i podataka. Print trak je sli~an lajf skeneru, ali nema skener za dlan. Za pozornike je namewen xepni kompjuter HDT-600. Pozornici }e imati taktilmi ekran kao i windows CE navodi predstavnik Vlatakoma. Ima}e GPRS modem kojim }e se preko mobilnih operatera mo}i da se prikqu~e na Internet. Sa kompjutera mo}i }e da se u {aqe izve{taj direktno u bazu, a pomo}u skenera bi}e o~itano ko je gra|anin podvrgnut proveri. Tu je i ~ita~ li~ne karte, a lopov koji ukrade xepni kompjuter ne}e mo}i da ga koristi. Svoje kompjutere ima}e i patrole u kolima, ugra|ene na suvoza~evom mestu. Na grani~nim prelazima koristi}e se dejt strit. Policajci }e lako, na osnovu za{tita na paso{u, mo}i da utvrde ko prelazi granicu. Zbog novog kompjuterskog sistema policija }e, zbog ve}e za{tite, da izradi i nova li~na dokumenta paso{e, li~ne karte, saobra}ajne i voza~ke dozvole. BRZINA: Aleksej Makarov navodi da }e se novim sistemom, odnosno upore|ivawem otisaka prstiju i slika, rasvetliti zlo~ini iz bliske i daleke pro{losti. Tako|e, na osnovu snimaka sa bezbedonosne kamere, za 10 sekundi, mo}i }e se otkriti ko je napada~. OBUKA: Celokupni sistem je napravqen da bude jasan. Prema re~ima Alekseja Makarova, pripadnici MUP Srbije trenutno imaju obuku o kori{}ewu kompjuterskog sistema. Kurs traje nedequ dana, a Motorola obe}ala da }e obuka trajati sve dok svaki policajci na nau~e da ga upotrebqavaju.

Hronika najavqenog slobodoubistva: Balkan, 17.1.2004.

ZA DVADESET MILIONA EVRA SRBIJA UVODI DOKUMENTA KOJA NIKO NEMA

Nova dokumenta jo{ nema nijedna zemqa evropske unije, a policija insistira na wihovom uvo|ewu jer olak{avaju identifikaciju gra|ana

BEOGRAD Nove li~ne karte u Srbiji bi}e plasti~ne kartice sa kompjuterskim ~ipom, u kome }e, pored osnovnih podataka, biti i otisak prsta. Kako je obja{weno na predstavqawu novog sistema izdavawa i provere li~nih dokumenata u MUP, dokumenta }e se dobijati znatno br`e, a eventualna policijska provera }e trajati znatno kra}e. Provera identiteta na ulici vr{i}e se pomo}u ~ita~a smart kartica, odnosno nove li~ne karte. Zvani~no obrazlo`ewe MUP je da se uvo|ewem novog sistema evidencije li~nih podataka, Srbija pribli`ava zemqama Evropske unije. Me|utim, predstavnik kompanije Motorola, koja nam je prodala sistem, tvrdi da smo u ovoj oblasti prvi, odnosno jedini u Evropi.
30

In`ewer elektrotehnike, Miodrag Peri{i}, koji se posledwih nekoliko godina bavi poslovima elektronske uprave za kanadsku federalnu vladu, u pismu jednom beogradskom dnevnom listu tvrdi da u osnovna demokratska prava spada i pravo gra|ana da zahtevaju od dr`ave da prikupqa, ~uva i obra|uje samo nove vrste li~nih podataka za koje su oni dali jasnu i masovnu saglasnost. Peri{i} podse}a da je princip u mnogim demokratskim zemqama da je dr`ava, a ne gra|anin, du`na da obezbedi identifikaciju osoba osumwi~enih za razne vrste prekr{aja zakona. Obja{wewe da se sve ovo radi zbog uskla|ivawa sa propisima Evropske unije ne stoji jer ti propisi samo nala`u standarde za pojedine tipove identifikacionih dokumenata, ali ne i kako do}i do dru{tvenog koncenzusa {ta je prihvatqivo i potrebno, a {ta nije, odnosno koja dokumenta dr`ava treba da ima za unutra{we i spoqne potrebe nagla{ava Peri{i}. Mirna Kosanovi}, advokat JUKOM, smatra da se ne zadire u privatnost gra|anina, pogotovo ako je MUP imao ideju da usaglasi dokumenta sa zemqama Evropske unije i ako; je to jedan od uslova da joj se {to pre prikqu~imo. Me|utim, ostaje pitawe u kojim se sve to zemqama takav na~in identifikacije primewuje. Dosad su se otisci prstiju i potpisi ~uvali u arhivama odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova dodala je ona. U novi sistem ulo`eno je 20 miliona evra, a ceo posao je zavr{ila Motorola. Potpredsednik kompanije Motorola Natan Gidron prilikom predstavqawa novog sistema rekao je da je u pitawu najsavremenija tehnologija: Ovaj sistem, prvi ove vrste ikada instaliran u Evropi, gurnu}e Srbiju u prvi red zemaqa koje koriste napredne i kombinovane biometrijske tehnologije za utvr|ivawe identiteta i krivi~ne istrage rekao je Natan Gidron. Zamena identifikacionih kartica po~e}e krajem godine. Proces zamene }e biti u roku zakonske regulative, {to zna~i da }e gra|anin po isteku vremena za va`e}i, dokument dobiti novi dokument. Kako je re~eno na pomenutoj konferenciji za novinare u MUP Srbije, sva dokumenta u celom svetu treba da zakqu~no sa 1.1.2006. godine dobiju zajedni~ke karakteristike. Povodom izdavawa novih li~nih karti pozvali smo i MUP Srbije, sa `eqom da nam objasne novi sistem i da li je ta~no da je Srbija prva zemqa u Evropi sa ovakvim sistemom. Me|utim, do zakqu~ewa ovog broja odgovor nismo dobili.

Kana|ani, i pored straha od terorizma, odbili kartice Peri{i} navodi da je pro{le godine u Kanadi vlada poku{avala da plasira ideju o nacionalnoj li~noj karti, ali je javnost burno reagovala i od te ideje se odustalo. Ovaj sistem je omogu}avao br`u identifikaciju qudi, a samim tim i lak{e pronala`ewe osoba koje su osumwi~ene za razna krivi~na dela, a izme|u ostalog, i z terorizam. Kana|ani se pla{e terorizma, ali su ipak odbili ponu|enu varijantu nove nacionalne li~ne karte naglasio je on.
M. An|elkovi}

31

Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 25. mart 2004.

NOVE LI^NE KARTE

DOBAR DAN, ORVELE!

Nove legitimacije trebalo bi da nam olak{aju `ivot, ali olak{a}e i policiji da preko ~ipova lak{e {pijuniraju gra|ane Po~etkom slede}e godine dobi}emo nove li~ne karte. Prema re~ima Branka Beli}a, pomo}nika na~elnika za informatiku Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije u ceo posao bi}e ulo`eno 80 000 000 evra. Nagla{avam da ova suma obuhvata i nabavku i instalirawe celokupnog sistema za izdavawe ne samo li~nih karata ve} i paso{a, voza~kih dozvola, dozvola za no{ewe oru`ja i saobra}ajnih dozvola. Osim toga ovaj sistem bi}e od koristi i kriminalisti~koj policiji ali }e sistem za evidentirawe kriminalaca biti potpuno odvojen od zbirke podataka o gra|anima kojima se izdaju li~ne isprave, obja{wava Beli}. Promena sistema ne}e pove}ati takse koje gra|ani pla}aju prilikom podno{ewa zahteva za izdavawe li~nih karata jer je jedan od uslova pod kojim je Vlada Srbije dala zeleno svetlo za otpo~iwawe projekta bio da se takse ne pove}avaju. Pored ove, gra|ani }e osetiti i druge pogodnosti koje }e doneti primena novog sistema. Oni ne}e morati da donose fotografije kao do sada jer }e se fotografisawe obavqati na licu mesta, prilikom podno{ewa zahteva za novu li~nu kartu, uzimawe otisaka prstiju bi}e kompjuterizovano a kada sistem bude potpuno izgra|en i pu{ten u rad ne}e morati da podnose gomilu dokumenata ve} }e biti dovoqno da podnesu samo zahtev a ceo posao }e se daqe obavqati unutar sa-mog sistema i gra|anin }e samo morati da odredi adresu na koju `eli da mu se dostavi nova li~na karta. Sama procedura izdavawa novih li~nih karata je takva da garantuje ta~nost i spre~ava zloupotrebe, nagla{ava Beli}. Prakti~no to zna~i da }e jedno lice teoretski mo}i da ima vi{e li~nih karata ali }e se na wima nalaziti istovetni podaci {to zna~i da ne}e biti mogu}a praksa za koju se svojevremeno tvrdilo da postoji na Kosovu gde nije bila retkost da jedno lice ima vi{e li~nih karata sa razli~itim identitetima. Istini za voqu, ova praksa nije bila samo kosovska specijalnost. Na bira~kom mestu u centru Beograda predsednica izborne komisije prekontrolisala je li~nu kartu jednog glasa~a i kazala mu: Mo`ete glasati gospodine, mada sam sigurna da ste ovde bili pre podne i da ste ve} glasali ali ste se tada druk~ije zvali. Provera identiteta bi}e br`a nego do sada jer }e se podaci o~itavati provla~ewem li~ne karte kroz poseban ~ita~. Na novoj li~noj karti bi}e od{tampana fotografija, otisak prsta, ime i prezime gra|anina, datum wegovog ro|ewa, potpis i datum kada je dokument izdat i do kada va`i. Adresa ne}e biti od{tampana ve} }e taj podatak biti uskladi{ten na ~ipu koji }e biti ugra|en u li~nu kartu. Prema re32

~ima Branka Beli}a, to je jedna od prednosti ugra|ivawa ~ipa jer }e se promena adrese registrovati u ~ipu i ne}e biti potrebno izdavawe novog dokumenta posle svakog preseqewa. Na ~ipu }e se nalaziti kqu~evi koji }e garantovati bezbednost podataka a na wemu je ostavqeno dovoqno mesta da se na wega mogu uneti i drugi podaci, kao {to je broj socijalnog osigurawa. Jo{ uvek nije odlu~eno kako }e izgledati nove li~ne karte, tako da postoji mogu}nost da se na wima na|e i srpski grb ukoliko Skup{tina odlu~i kako }e on izgledati a pretpostavqa se da }e podaci biti {tampani }irilicom. Prednosti uvo|ewa novih li~nih karata su: br`i postupak izdavawa, mawe maltretirawe gra|ana, smawivawe administracije, bitno mawa mogu}nost zloupotrebe. Ipak, nove li~ne karte donose mogu}nost da se preko wih gra|ani mogu {pijunirati na na~in koji podse}a na Orvelovu 1984. To omogu}avaju ~ipovi koji }e u wih biti ugra|eni i zakon koji nala`e gra|anima da moraju da ih imaju i da ih nose sa sobom. U nove li~ne karte bi}e ugra|en {esnaestobitni procesor sa trideset i dva kilobajta memorije. Sam po sebi ~ip ne omogu}ava pra}ewe ne~ijeg kretawa jer u wemu nema predajnika koji emituje signal kao {to je to slu~aj sa mobilnim telefonom. Ipak {pijunirawe je mogu}e po uzoru na sistem kontrole koji se sprovodi u robnim ku}ama u kojima je roba ozna~ena ~ipom i na ulazu se nalazi detektor koji u slu~aju izno{ewa robe bez pla}awa aktivira alarm. NIN je zamolio elektroin`ewere da objasne princip preko koga se mogu pratiti gra|ani. Postoje dve mogu}nosti uho|ewa. Ukoliko bi se li~na karta koristila prilikom podizawa novca u banci ili bezgotovinskog pla}awa, mogla bi se formirati evidencija o ne~ijim tro{kovima. Ukoliko u nove li~ne karte bude ugra|en tzv. smart ~ip (prema podacima iz MUP-ovog pres materijala takav ~ip bi}e ugra|en u nove li~ne karte, op. V.S.), bilo bi mogu}e pratiti kretawe gra|ana ukoliko bi na odre|enim mestima bili postavqeni ure|aji koji bi, kada neko pro|e kraj wih, o~itavali ~ip koji je ugra|en u li~ne karte. Ne{to sli~no ovome trenutno se mo`e videti na Kopaoniku. Tamo skija{i dobijaju kartice sa ~ipom koje registruju ure|aji postavqeni na ulasku u ski stazu." Pravnici smatraju da treba sa~ekati da li~ne karte budu podeqene gra|anima. Nata{a Novakovi}, savetnik u Helsin{kom odboru za qudska prava u Srbiji, ka`e: Ne postoje ~vrste zakonske granice o tome kada prestaje dru{tveni interes da se obezbedi sigurnost gra|ana a kada po~iwe wihovo {pijunirawe. To pitawe nije precizno definisano u na{em ali ni u drugim pravnim sistemima. Svaka situacija u kojoj se sumwa na kr{ewe prava gra|ana mora biti analizirana ponaosob. Da li su, i u kojoj meri, prava na{ih gra|ana ugro`ena uvo|ewem li~nih karata sa ~ipom, mo}i }e da se utvrdi tek kada one budu uvedene i kada se zakonom defini{e na~in wihove kontrole. Postavqa se pitawe u ~emu je opasnost od ovog na~ina uho|ewa ukoliko se zna za mogu}nost {pijuna`e preko mobilnih telefona sa kojom smo se mawe-vi{e pomirili. Da li }e neko imati mobilni telefon stvar je wegovog izbora i on mo`e ali i ne mora, da ga nosi sa sobom. Sa li~nim kartama nije tako jer smo po
33

zakonu obavezni da ih imamo, a imalac li~ne karte du`an je da li~nu kartu nosi sa sobom. ^iwenica je da je postavqawe i prikrivawe ure|aja za o~itavawe ~ipova skupo i neprakti~no i postavqa se pitawe za{to bi se neko time bavio. Ipak, da nam je pre desetak godina neko rekao da }emo do`iveti sve {to nam se desilo, rekli bismo mu da je paranoi~an i upitali bi ga: Za{to bi neko to radio?

Samo Srbi i Izraelci Prema NIN-ovim saznawima jedina zemqa koja trenutno u li~ne karte ugra|uje ~ipove je Finska. Ali, pravna regulativa u Finskoj se razlikuje od na{e. Finci nisu obavezni da izvade li~ne karte i ne moraju da ih nose sa sobom. Pored Srbije samo Izrael namerava da u karte svojih gra|ana ugra|uje ~ipove. Izraelci moraju da imaju li~ne karte i nose ih sa sobom, a nameru da u wih ugrade ~ipove izraelski zvani~nici pravdaju ugro`eno{}u od terorizma. Nacisti~ko zave{tawe Li~ne karte u obliku kakav nam je danas poznat uvedene su u Srbiju tokom Drugog svetskog rata. Beogradska policija po~ela je 1924. godine da vodi evidenciju `iteqa op{tine i svi gra|ani morali su da prijave mesto boravka. Stvorena je kartoteka koja je imala 1 000 000 kartica, koja se danas nalazi u Arhivu grada. Prete~e li~nih karata postojale su u Kraqevini Srbiji. Bora Vuji}, hroni~ar Vaqeva obja{wava: Li~ne karte prvi put se javqaju u Srbiji pred po~etak Prvog svetskog rata. One nisu bile obavezne i gra|ani ih nisu `eleli tvrde}i da su namewene xeparo{ima a da po{ten svet svoj identitet dokazuje uz pomo} dva svedoka. Kada su Nemci 1941. godine okupirali Srbiju, oni su uveli obavezne li~ne karte koje su gra|ani morali da nose sa sobom. Tokom februara i marta 1942. godine Nemci su ovaj posao prepustili organima Nedi}eve Srbije. Kad bi partizani zauzeli neko mesto, wihovi vojni {tabovi izdavali su gra|anima li~ne karte. Posle 1946. ovaj posao prepu{ten je organima unutra{wih poslova. ID nije li~na karta Ukoliko bi neko kazao da su nam nove li~ne karte neophodne da bi smo se pribli`ili Evropskoj uniji ne bi bio u pravu. Dokumenti za identifikaciju, skra}eno ID (Aj-Di), postoje u svim zemqama ali to nipo{to ne zna~i da ti dokumenti izgledaju kao na{e li~ne karte. U Velikoj Britaniji li~ne karte ne postoje. Kada je britanska vlada predlo`ila wihovo uvo|ewe zbog situacije u Severnoj Irskoj, huliganstava na stadionima i rasta stope kriminala, suo~ila se sa besom javnosti koja je smatrala da je to , pretvarawe Britanije u policijsku zemqu i odustala je od te ideje. I u ostatku anglosaksonskog sveta, SAD i Kanadi, li~ne karte ne postoje. U Australiji u Novom Ju`nom Velsu postoji dokument koji podse}a na na{u li~nu kartu ali je to u stvari izvod iz mati~ne kwige ro|enih na kome se nalazi fotografija i wegovo posedovawe nije dokaz da je neko dr`avqanin Australije. U ovim zemqama se kao ID koriste voza~ke dozvole, paso{i i sli~na dokumenta sa fotografijom. Danci tako|e ne znaju {ta su li~ne karte i oni
34

mogu da policiji poka`u kartu zdravstvenog osigurawa, bankovnu karticu na kojoj se nalazi wihova fotografija ili da saop{te svoj mati~ni broj. Holan|ani nemaju li~ne karte i mogu da se legitimi{u sli~no kao Danci. [panci imaju li~ne karte ali ne moraju da ih nose sa sobom. Li~ne karte su rasprostrawene u Francuskoj ali Francuzi ne moraju da ih izvade ukoliko to ne `ele.Francuska vlada organizuje reklamne kampawe u kojima gra|ane poziva da izvade li~ne karte, upoznaje ih sa prednostima tog dokumenta nagla{avaju}i da je wegovo dobijawe besplatno. Kada izvadi li~nu kartu Francuz ne mora da je nosi sa sobom, mo`e da se wome legitimi{e i kada nije va`e}a a francuska policija ne mo`e da ga legitimi{e ukoliko svojim pona{awem ne remeti javni red i mir. Portugalci i Turci moraju da imaju li~ne karte i da ih nose sa sobom a u ovim zemqama postoji praksa da se one po kazuju i uz paso{e. Nemci moraju da imaju li~ne karte i da ih nose sa sobom. Isto~noevropske zemqe kao Bugarska imaju li~ne karte i wihova pravna re{ewa li~e na na{a. Sli~no je i na Kipru. U svetu li~ne karte nemaju Indijci i Meksikanci, a moraju da ih imaju i svuda da ih nose Kubanci. Japanci mogu da imaju li~ne karte ukoliko to `ele, ali ~ak ni visoko-tehnolo{ki Japan nema ~ipove u li~nim kartama, a oni se ne nalaze u li~nim kartama nijedne od navedenih zemaqa. Vladan Sto{i}
Hronika najavqenog slobodoubistva: Blic, 30.9.2004.

NEZAKONIT TENDER ZA OPREMU MUP-A

Buxetska inspekcija Ministarstva finansija podnela je tri krivi~ne i tri prekr{ajne prijave protiv nekada{wih odgovornih lica u MUP-u Srbije zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama, izjavila je Vesna Kova~, sekretar Ministarstva finansija. Ona nije `elela da precizira o kojim se slu`benicima MUP-a radi, kako ne bi ometala istragu. Kontrola buxetske inspekcije utvrdila je da je MUP od 2001. do 2003. preuzeo finansijske obaveze za period od 2004. do 2010. koje su za 7,2 milijarde dinara ve}e od buxeta rekla je Vesna Kova~. Prema wenim re~ima, prekr{en je i Zakon o javnim nabavkama, u slu~aju nabavke informati~ke opreme Tetra sistem, kada nije tra`ena saglasnost Uprave za javne nabavke. Vrednost ugovora je 20 miliona evra, s tim da je dva miliona evra pla}eno avansno, a ostatak u 12 jednakih, {estomese~nih rata. Nepravilnost je u odredbi koja omogu}ava dobavqa~u da u slu~aju da MUP ne plati jednu ratu, sve ostale dospevaju odjednom. To mo`e napraviti MUP-u problem, jer se mo`e desiti da ima problem sa isplatom dospelih obaveza, a za buxet Srbije to mo`e biti dodatni tro{ak objasnila je Kova~.
35

MUP i kompanija Motorola potpisali su 24. decembra 2003. ugovor o realizaciji projekta digitalne radio mre`e Tetra, savremenog sistema veza. Tada nije saop{teno koliko uvo|ewe novog sistema ko{ta. Podno{ewe krivi~nih prijava najavio je ministar finansija Mla|an Dinki}. Predsednik Liberala Srbije Du{an Mihajlovi} tada je najavio da }e protiv Dinki}a podneti krivi~nu prijavu zbog klevete. Ne znam protiv koga su podnete prijave, niti da li sam ja me|u wima. Nijedan zakon nije prekr{en rekao je za Blic Du{an Mihajlovi}. K.P. Hronika najavqenog slobodoubistva: Blic, 21.10.2004.
FEDERALNE VLASTI U SAD DOZVOLILE ELEKTRONSKE ZDRAVSTVENE KARTONE

MIKRO^IPOVI I U QUDIMA Federalna administracija SAD za hranu i lekove dala je zeleno svetlo za komercijalnu upotrebu prvog elektronskog ~ipa koji }e biti ugra|ivan u qudski organizam. Odobrewe je dobila kompanija Aplajd dixital solu{n proizvo|a~ veri-~ipa, a on bi trebalo da pomogne doktorima u brzom pristupu lekarskom kartonu pacijenta. U saop{tewu kompanije sa sedi{tem na Floridi navodi se da se veri~ip ugra|uje u qudsko telo za svega nekoliko minuta tokom bezbolne operacije. Odmah po objavqivawu ove vesti, akcije Aplajd dixital solu{na sko~ile su na berzi za 68 odsto i sada je wihova cena 3,57 dolara. ^ip veli~ine zrna pirin~a ugra|uje se iznad lakta i radi na osnovu radio-talasa. On emituje {ifru sa 16 brojeva koju doktor dekodira putem skenera kako bi utvrdio identitet pacijenta i wegove medicinske podatke (istoriju ranijih bolesti, alergije, tip krvne grupe). Ti podaci }e biti sme{teni u posebnoj bazi podataka. Doktori tvrde da se radi o idealnom re{ewu u slu~ajevima kada pacijent nije pri svesti ili kada ima problema sa komunikacijom. Sli~nu tehnologiju do sada su koristili sto~ari i vlasnici ku}nih qubimaca. Skot R. Silvermen, direktor Aplajd dixital solu{na, tvrdi da su federalne vlasti prebrodile jezivi faktor najnovije tehnologije. Verujemo da se danas mnogo mawe qudi pla{i ove tehnologije, ka`e Silvermen. Me|utim, stru~waci su zabrinuti za bezbednost poverqivih informacija i navode da bi veri-~ip mogao da se iskoristi za pra}ewe pacijenata: Ukoliko se za{tita pacijenata ne zasniva na potpunom poverewu, moglo bi da do|e do brojnih komplikacija ka`e Emili Stjuart, analiti~ar iz projekta za za{titu privatnosti u zdravstvu. Sli~nog mi{qewa je i Mark Rotenberg iz informativnog centra za elektronsku privatnost: Da li }e oni koji pristanu na ugradwu ~ipa mo}i da ga izvade? Zaista mislim da }e prava debata u dru{tvu po~eti kada ta tehnologija po~ne da se
36

koristi za zatvorenike ili osobe koje su na uslovnoj slobodi, mo`da ~ak i za strance koji pose}uju Ameriku. On isti~e da }e tek biti prave debate o za{titi qudskih prava i privatnosti i kori{}ewu savremene tehnologije. Kriti~ari upozoravaju da bi tu tehnologiju mogli da zloupotrebe kompanije, vladine slu`be ili oni koji imaju ve}a ovla{}ewa. Na primer, da li }e veri-~ip zameniti legendarne plo~ice koje se koriste za identifikaciju pripadnika vojske ili }e zaposleni u nuklearnim postrojewima biti dostupni u svakom trenutku vlastima. Ministarstvo zdravqa SAD najavilo je da }e sa 139 miliona dolara podr`ati odluku predsednika Xorxa Bu{a o uvo|ewu elektronskih lekarskih kartona za ve}inu Amerikanaca u narednih deset godina. Kompanija sa Floride najavila je da }e hitnim slu`bama besplatno podeliti 200 skenera vrednih 650 dolara. Ugradwa ~ipa ko{ta}e izme|u 150 i 200 dolara. A. Petrovi}

POLICIJA PREUZIMA POSAO FOTOGRAFA Namera MUP-a Srbije da u svojoj {tampariji u Lipovici (za te potrebe adaptiraju se magacini BIA) od 1. januara 2006. godine {tampa nove li~ne karte sa tzv. ~ip tehnologijom, preti da ugrozi poslovawe vlasnika fotografskih radwi. Naime, iz Udru`ewa fotografa upozoravaju da u MUP-u nameravaju da se sami bave izradom fotografija za li~na dokumenta, ~ime }e ugroziti wihov opstanak. S obzirom da od 30 do 50 odsto na{ih prihoda dolazi upravo od izrade fotografija za li~na dokumenta - paso{e, li~ne karte i vize, ovakva odluka MUP-a mogla bi da ostavi blizu 4.000 porodica bez prihoda ka`e za Blic Mihajlo Tatalovi}, predsednik Udru`ewa fotografa. On isti~e da u Srbiji ima preko 1.000 fotografskih radwi, u koje je ulo`eno preko 56 miliona evra. Ve}ina vlasnika fotografskih radwi kupila je opremu za digitalne foto-laboratorije na lizing, a wihova cena ide i do 80.000 evra. Da bismo to mogli da otpla}ujemo, ra~unali smo na stabilnu kreditnu sposobnost. Umesto toga, MUP nam uzima najprofitabilniji deo posla, ugro`avaju}i nam otplatu tako kupqene opreme. Zbog svega toga, prva posledica bi}e po jedan otpu{teni radnika iz svake foto-radwe, {to }e automatski ostaviti preko 1.000 qudi na ulici tvrdi Tatalovi}. Udru`ewe fotografa poziva se na iskustva drugih evropskih zemaqa, poput Nema~ke, Slova~ke, Ma|arske i Hrvatske, gde je izrada fotografija za li~na dokumenta ostala u nadle`nosti foto-radwi, a wihovo skenirawe u nadle`nosti MUP-a. Tatalovi} podse}a na lo{ primer Bosne i Hercegovine, gde je Ministarstvo unutra{wih poslova preuzeo izradu fotografija za li~na dokumenta, a posledice su bile, osim dugih redova u kojima su gra|ani ~ekali fotografisawe za nova dokumenta i lo{ kvalitet fotografija. U Bosni i Hercegovini se de{avalo da mladom ~oveku kosa ispadne seda na tako ura|enoj fotografiji jer policajci nisu bili vi~ni radu sa digitalnim kamerama. Onda je sve moralo da se radi ispo~etka ka`e Tatalovi}. Digitalne kamere za potrebe MUP-a, tvrdi na{ sagovornik, ve} su nabavqene tenderom iz 2003. godine, a u nekim gradovima, poput Kikinde, ve} je i po~ela wihova primena. Tvrdwe Udru`ewa fotografa Srbije ju~e nismo mogli da proverimo u MUP-u jer obe}an odgovor nije stigao do zakqu~ewa ovog broja.
Katarina Preradovi}
37

Hronika najavqenog slobodoubistva: Blic, 20.4.2005.

Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN 22.9.2005.

MIKRO^IPOVAWE SRBA
Ministar Dinki} je zapretio: ili }e se zbog afere o nabavci vojne opreme neko na}i na optu`eni~koj klupi ili on napu{ta politiku. [to prevedeno zna~i: ako nikome ne bude su|eno pada vlada. Kojoj se, naravno, nikako ne pada bez obzira {to narod misli da bi trebalo. Crnogorski politi~ari i pridodata im svita tako|e su zapretili: ili }e u Beogradu prestati mrko da ih gledaju, pre svega saobra}ajni policajci kao konstantna pretwa mirnom su`ivotu wihovih i srpskih automobila, ili }e se povu}i u bezbednu Milovu dr`avu koja po u~estalosti nerazja{wenih ubistava opasno ugro`ava onu Milo{evi}evu. Razmena pretwi okon~ana je stavqawem u pritvor nekoliko oficira i pancirnog Mileta" (zna~i, nijednog pripadnika ju`ne nacije koja u obra~unu sa svim srpskim nalazi budilnik svog novog uzleta). Efikasno, a bezbolno! Ostaju, tako, i pravedni Mla|an, sre}no useqen u sve`e renoviranu, luksuzno opremqenu zgradu Ministarstva finansija, i Crnogorci, hipersenzibilni na sve u Beogradu osim na debele privilegije (najva`nija: mogu da rade samo
kad im se prohte, a ne, kao smrtnici necrnogorskog dr`avqanstva, kad im du`nost nala`e). Blagotvorni u~inak pretwi iskazao se time u potpunosti, a jedine

`rtve, eventualno, mogu biti na{i vojnici koji }e u doglednoj budu}nosti, dok se ne na|e dobavqa~ iz inostranstva, ostati bez nove opreme. Da je neko sli~nim pretwama obasipao javnost kad je prodavan Kwaz Milo{, mo`da bismo saznali i za{to su se pregovori o ovoj transakciji vrednoj mawe evra od sporne vojne opreme, ali nikako bezna~ajnoj, vodili po privatnim stanovima, a predsednici nadle`nih komisija iz neobja{wivih razloga ostajali bez svesti posle telefonskih poziva iz pojedinih kabineta. U vreme promene vlasni{tva nad puwewem vode iz Aran|elovca lopta je, me|utim, spu{tana, i to sa mesta bok uz najvi{e. [to, otprilike, zna~i da je borba protiv korupcije na ovim prostorima i daqe selektivna, bitno vezana za politi~ku mo}, a da se sve ostalo mo`e podvesti pod manipulisawe javno{}u. U suprotnom, policija bi svoj posao obavila pre ultimativne naredbe izvr{nih organa dr`ave da to uradi, odnosno, otkrila bi korupciju u nabavci vojne opreme i bez miga da to sme da u~ini. Javne nabavke, treba i to znati, kao na~in izbora poslovnih partnera, me|utim, od prole}a nisu striktno predvi|ene ni za MUP Srbije, pa nije ~udno {to policija zazire od petqawa direktne pogodbe dr`avni novac za robu u susednom, vojnom, ataru. Ko zna {ta se sutra, kad se promeni vlast, mo`e na}i i u wenom dvori{tu Jer, ove jeseni bi slu`be koje bdiju nad nama i na{om bezbedno{}u trebalo da dobiju nova, ve}a ovla{}ewa, a samim tim i novu, savr{eniju i skupqu opremu.
38

Novi zakon o li~nim kartama predvi|a da svi gra|ani siroma{ne zemqe Srbije moraju da postanu vlasnici identifikacionih dokumenata koja po kvalitetu (i koli~ini podataka) padaju u top-pet u svetu. Na mikro~ipu }e se na}i trodimenzionalna slika va{eg lica, elektronski otisak prstiju obe {ake, elektronski potpis i otisak ro`wa~e i, naravno, svi ostali podaci koji vas genetski i ~iweni~no razlikuju od bilo koga drugog. Za ovaj slo`en poduhvat ve} je nabavqena najmodernija tehnika. Bi}e instalirano sto centara za uzimawe" biometrijskih podataka. Sastoja}e se od specijalne kabine u kojoj }e milion gra|ana Srbije biti snimani specijalnom, a i kakvom bi drugom, kamerom Koliko li }e ovo ko{tati na{u dr`avu, odnosno sve nas? Ko je sklapao posao? Sa kim? Javnosti ovi podaci nisu poznati. A bi}e, po svemu sude}i, potrebe i za novim, brojnim prislu{nim ure|ajima. Jer, Vlada Srbije zatra`ila je od Skup{tine da, po hitnom postupku, razmotri izmene Zakonika o krivi~nom postupku, kojima bi se omogu}ilo da i BIA, osim organa unutra{wih poslova, kako je bilo do sada, mo`e da vr{i nadzor osumwi~enih lica, snima telefonske i druge razgovore. Predvi|eno je da se po naredbi istra`nog sudije, a pa osnovu predloga javnog tu`ioca, mogu (izvinite zbog suve terminologije), nadzirati i snimati telefonski i drugi razgovori tehni~kim sredstvima i opti~ka snimawa qudi za koje postoje osnove sumwe da su samostalno ili zajedno sa drugima izvr{ili krivi~no delo protiv ustavnog ure|ewa ili bezbednosti, protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava ili sa elementima organizovanog kriminala. Dovoqno {iroko da svako mo`e biti povremeno oslu{kivan i pra}en ne bi li se u startu otkrile sumwive namere, zle primisli i nepodobna ~iwewa. U isto vreme (paralelna akcija?) i VBA, vojna slu`ba bezbednosti, dobi}e odobrewe za dodatne aktivnosti": prema Nacrtu zakona o slu`bama bezbednosti. VBA }e mo}i da primewuje posebna sredstva i metode za prikupqawe podataka. Pod tim se podrazumeva prislu{kivawe telefona, kontrola pisama i po{iqki, pra}ewe i prismotra osoba, kao i snimawe prostora i objekata. Ovu meru odobravaju republi~ki tu`ilac Srbije ili Crne Gore. Uskoro }e, dakle, uz javnu, i tajne slu`be dobiti pravo da oslu{kuju sve razgovore, ne samo telefonske, da vas prate, snimaju Realno je pretpostaviti da ne}e ista tehni~ka slu`ba prislu{kivati i za MUP, i za BIA, i za VBA, pa }e triplirawe ovla{}ewa sigurno zna~iti i triplirawe opreme koja se za prismotru koristi. Ho}emo li saznati od koga }e, u kojim koli~inama i za koje pare biti nabavqena? ^ak i ako ostavimo po strani ~udno narastawe `eqe dr`ave da preko vi{e koloseka nadzire podanike, a wihov potencijalni broj mo`e biti ravan, samo da je tehnike, celokupnom gra|anstvu, mo`e se ispostaviti da Dragi}evi ~udesni {lemovi ko{taju tek razlomak cifre koju je dr`ava preko svojih ~inovnika spremna da ulo`i u kontrolu i pra}ewe svih koji su joj sumwivi, odnosno, mo`da, {to da ne, stali na `uq. O ceni ograni~avawa qudskih sloboda i gra|anskih prava za sada niko ne govori. Vaqda zato {to je to te{ko proceniti merom vrednosti zvanom novac. Zoran Miqatovi}
39

Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.

U SRBIJI, POSLE VI[EMESE^NIH PRIPREMA PO^ELO BESPLATNO OBELE@AVAWE GOVEDA

SVAKA KRAVA U KOMPJUTERU

BEOGRAD U Srbiji, posle vi{emese~nih priprema i obuke veterinara, po~elo je obele`avawe goveda. U{ne min|u{e do kraja godine dobi}e oko milion i 200 hiqada grla i tako overiti svoj paso{ za Evropu. Projekat finansiraju Evropska unija i Vlada Srbije i to predstavqa uvod u novu eru podr{ke u za{titi zdravqa potro{a~a i razvoj poqoprivrede na doma}im gazdinstvima. Evropska agencija za rekonstrukciju i srpska vlada ulo`i}e, u odnosu pola pola, oko tri miliona evra u tu akciju, {to zna~i da je obele`avawe za vlasnike stoke besplatno. Ona pored obele`avawa podrazumeva i pravqewe baze podataka, {to zna~i da }e svako grlo biti u kompjuteru, a podaci o wemu i wegovom kretawu dostupni svim zainteresovanima. Obele`avawe }e omogu}iti pra}ewe svih `ivotiwa tokom ~itavog wihovog `ivota a time i proizvoda od mesa i mleka ka`e @ika Kosti}, diplomirani veterinar, vlasnik Veterinarske stanice u Zve~ki kod Obrenovca, koji je me|u prvima zapo~eo posao u svom ataru. Tako }e bezbednost hrane biti osigurana od staje do trpeze. To }e istovremeno zna~iti i ve}u mogu}nost izvoza goveda i wihovih proizvoda na tr`i{te EU. Pored obele`avawa, `ivotiwama }e biti uzeta i krv radi utvr|ivawa da li ima obolelih od bruceloze, leukoze i tuberkuloze. Nema sumwe da je re~ o najzna~ajnijem poduhvatu u sto~arstvu u posledwih dvadesetak godina ka`e Kosti}. Uprava za veterinu vrhunski je odradila pripreme i obezbedila materijal i evidenciju. U narednim mesecima timovi veterinara poseti}e svako sto~arsko doma}instvo kako bi zaka~ili jedinstvene posebno dizajnirane markice na svaku `ivotiwu. U{na markica je poput registarske tablice: sadr`i jedinstveni broj koji identifikuje `ivotiwu i weno poreklo. Za svaku od wih bi}e izdat paso{, a ima}e i zdravstvenu legitimaciju. Sa nestankom `ivotiwe gasi se i registracija, {to zna~i da je neprenosiva. Samo grla tako obele`ena mo}i }e da idu u klanice ili na prodaju kao `iva stoka. EU je obezbedila povlastice za Srbiju kada je u pitawu izvoz prehrambenih proizvoda na weno tr`i{te ali je uslov da se ovde hrana proizvodi po evropskim standardima ka`e Kosti}. Ovom akcijom u~iwen je prvi korak ka zadovoqewu tih standarda, a bi}e ih svakako jo{. M.^abarkapa,
Hronika najavqenog slobodoubistva: Ve~erwe Novosti, 17.9.2005.

^IP VIDI SVE

BEOGRAD Novi li~ni dokumenti, u formi poslovne kartice u kojem }e biti li~na karta, voza~ka i saobra}ajna dozvola, ali i oru`ni list, sa dodatkom smart kartice, po~e}e da si izdaju, trkom 2006, godine. Za izdavawe ovih dokumenata gra|anin }e morati da izdvoji najmawe 400, a ako ima i vi{e dozvola bi}e mu potrebno i vi{e od 3.000 dinara.
40

Policija je predvidela da }e se svi podaci o vlasnicima novih dokumenata slivati u jedan ra~unski centar. On }e biti u Lipovici, kraj Beograda. Srpski MUP, odnosno vlada Srbije, kupio je objekte u Lipovi~oj {umi, koje je koristila Vojska Srbije i Crne Gore navode sagovornici Novosti iz policije. U ovim zgradama bi}e centralni kompjuterski sistem gde }e se prikupqati svi podaci o vlasnicima dokumenata. Trenutno se radi na ure|ewu zgrade i uskoro bi trebalo da se montira ra~unarska oprema. Da bi zapo~ela realizacija programa o novim li~nim dokumentima neophodno je da policija pre|e na kompjuterski TETRA sistem. Kada on za`ivi i sa monta`om potrebne opreme startova}e izdavawe dokumenta sa smartkarticama. Planirano je da zamena postoje}ih dokumenata traje od pet do deset godina. Dobija}e se tek po isteku starih, sada va`e}ih. Gotovo je nemogu}e falsifikovati nova dokumenta i izbe}i }e se mno{tvo prevara, kra|a i zloupotreba identiteta isti~u u MUP. Ima}e, po me|unarodno postavqenim bezbedonosnim i tehnolo{kim zahtevima, vi{estruki mehanizam za{tite. Te{ko ko }e mo}i da u~ita nove, la`ne podatke u smart-~ip. U smart ~ipovima bi}e uba~eni biometrijski podaci vlasnika kartice. Tu }e biti memorisani li~ni podaci, wegova fotografija, otisci prstiju i elektronski potpis. Za sada, nije planirano da se ubacuju neki drugi podaci. Jednom uzeti podaci upotrebqavaju se i za re{avawe svih zahteva gra|ana prema ministarstvu unutra{wih poslova, a sam kompjuterski potpis gra|anima omogu}ava i elektronsko potpisivawe ugovora, naru~ivawe potvrda, uverewa, dokumenata navode u policiji. Ina~e, nova dokumenta izdava}e se u roku od 72 sata od trenutka podno{ewa zahteva. Zahteve. }e, kao i do sada, gra|ani predavati u lokalnim policijskim stanicama, gde }e biti i fotografisani. Pored novih dokumenata u obliku poslovne kartice, smart ~ipovi bi}e ugra|eni i u sada{we paso{e. Svi li~ni i biometrijski podaci u ~ipu, ugra|iva}e se u ve} takozvani plavi paso{, za koji nije predvi|eno da promeni trenutni izgled. Iz policije obe}avaju da }e se nova dokumenta sa smart karticama pla}ati po sad va`e}im cenama. Prema cenovniku nova li~na karta je 400, voza~ka 380, a saobra}ajna dozvola 960 dinara. Cena nove dozvole za oru`je, u zavisnosti od vrste oru`ja i da li je za no{ewe ili dr`awe, kre}e se od 330 do 1.090 dinara.

Kredit Celokupan sistem za izdavawe novih identifikacionih dokumenata vredan je 100.000.000 evra. Oprema je kupqena na kredit, a ve} su ispla}ene neke od rata, sav novac ide iz buxeta vlade Srbije. Fabrika plastike Srpska policija, uz svu opremu za izdavawe novih dokumenata, kupila je i pogon za pravqewe kartica. Ovakav pogon za preradu plastike retko koja dr`ava ima u Evropi. Zbog toga, u MUP planiraju da, kada pogon po~ne da proizvodi li~na dokumenta, ponude proizvodwu kartica i za zemqe iz okru`ewa.
M. ^abarkapa
41

Hronika najavqenog slobodoubistva: NIN, 8.6.2006.

VELIKI BRAT PRED SUDOM

Mo`e li putnik koji iz Frankfurta ili Pariza leti za Ameriku da postane sumwiv prilikom sletawa u Wujork zato {to u avionu nije `eleo da jede pra{ku {unku? Evropsku sud pravde je zakqu~io da mo`e, kada je nedavno proglasio nezakonitim takozvani Transatlantski sporazum izme|u SAD i EU o vazdu{nom saobra}aju. Po tom sporazumu, avio-kompanije su du`ne da ameri~koj pograni~noj policiji dostave odgovore anketiranih putnika na 34 pitawa, me|u kojima i na pitawe {ta putnik nije `eleo da jede od hrane koja je servirana u avionu. Razlog se mo`e naslutiti: pra{ka {unka je od sviwskog mesa, muslimani ne jedu sviwetinu, a terorista, koji ugro`avaju Ameriku, najvi{e je me|u muslimanima. Transatlantski sporazum zakqu~en je u maju 2004. na insistirawe Va{ingtona i u Americi se smatra merom pove}ane bezbednosti u borbi protiv me|unarodnog terorizma, nakon napada na Wujork 9. septembra 2001. Ministarski savet EU bio je, nesumwivo iz politi~kih razloga, saglasan da se takav sporazum zakqu~i, ali je sada Evropski sud pravde presudio da je ovaj dokument nezakonit, jer ne garantuje za{titu privatnosti putnika. A to je u suprotnosti sa evropskim zakonima i poimawem gra|anskih i qudskih prava u Evropi. Sud je zakqu~io i da ne postoji pravna garancija da }e ameri~ke vlasti na adekvatan na~in obezbediti za{titu pribavqenih podataka. Me|u podacima koje su evropske avio-kompanije du`ne da dostave ameri~kim vlastima i to na 15 minuta pre poletawa aviona iz Evrope pored imena i adresa putnika, nalaze se i detaqi iz wihovih biografija i li~nog `ivota, pa ~ak i brojevi wihovih kreditnih kartica. U Evropskom parlamentu, koji nije bio konsultovan pre sklapawa sporazuma, vo|ena je rasprava o legalnosti dokumenta u senci dve afere. Prva se ti~e tajnih letova ameri~kih {pijunskih aviona, koji su iz Evrope prevozili uhap{enike optu`ene za terorizam u druge zatvore. Druga je povezana sa gnevom 26,5 miliona ameri~kih gra|ana zbog toga {to su poverqivi podaci o wima, dati ina~e slu`bi socijalne za{tite, iza{li u javnost. Obe afere bile su u Evropskom parlamentu protuma~ene kao dokazi o nemarnom odnosu ameri~kih vlasti u prvom slu~aju prema saveznicima u Evropi, a u drugom prema qudskim pravima sopstvenih gra|ana. Otuda i pitawa: ko garantuje da se ameri~ka policija ne}e nemarno odnositi i prema podacima koje dobije o putnicima iz, Evrope? ^emu brojevi kreditnih kartica? Koliko je terorista i koliko kriminalaca uhva}eno za posledwe dve godine, otkako se Transatlantski sporazum o vazdu{nom saobra}aju primewuje? Koliko je teroristi~kih napada spre~eno? Veliki brat nije pozvan samo pred Evropski sud pravde i prozvan u Evropskom parlamentu. U javnim raspravama na{ao se i pred naj{irim mogu}im sudom. Evropa se, zajedno sa Amerikom, bori protiv terorizma, ali izgleda da je postala osetqivija na qudska prava, pa samim tim i na mere bezbednosti koje zadiru u privatnost gra|ana, nego Amerika prime}uju komentatori.
42

Karakteristi~na je ocena `enevskog lista Tribin. [vajcarska, kao {to se zna, nije u Evropskoj uniji, ali ima zna~ajne avio-kompanije koje lete za Ameriku. Komentator ka`e da se radi o poquqanom transatlantskom poverewu, a EU i [vajcarska nemaju politi~ke hrabrosti da se odupru ameri~kom pritisku i maniji prinudnog lova na {pijune. Ono, pak, {to nedostaje Va{ingtonu to je sagovornik koji je politi~ki jak i demokratski kredibilan da mo`e da podseti na sve liberalne principe koji su opravdali stvarawe SAD. [ira javnost je jo{ o{trija. U reagovawima slu{alaca Bi-Bi-Sija ~uju se i mi{qewa da su ameri~ke mere zastra{uju}e i paranoidne i da Evropa treba, zauzvrat, sli~nom {ikanirawu da podvrgne ameri~ke putnike, pa da vide kako to izgleda. Veliki brat postaje sve ve}i i ne}e se smiriti dok nam svima na implantira mikro~ipove, ka`e jedan gnevni mladi ~ovek. A drugi ironi~no predla`e da se Amerikancima date informacije napla}uju. Malo ko veruje da podaci koje Amerikanci uzimaju, kr{e}i qudska prava evropskih putnika, {tite od terorizma, a jo{ mawe da poma`u hvatawu terorista. Va{ington je, me|utim, na odluku Evropskog suda pravde reagovao upozorewem: avio-prevoznicima koji ne budu dostavqali tra`ene informacije bi}e izre~ene nov~ane kazne od 6.000 dolara po putniku a nekima bi moglo da bude uskra}eno i pravo na sletawe u Ameriku. To je pozicija iz tamnog vilajeta: ako se podaci ne daju, kr{i se ameri~ki propis; ako se daju, kr{i se evropski zakon. A radi se o velikim poslovima: godi{we Atlantik preleti 9,6 miliona qudi, {to je 48 odsto svih putnika koji iz sveta stignu u Ameriku. Sud pravde je dao rok od ~etiri meseca za novu nagodbu.
Dragoslav Ran~i}

43

GLASOVI IZ SVETA
P ROF . DR R OXER K LARK Australijski dr`avni univerzitet

ELEKTRONSKA IDENTIFIKACIJA
IZAZOVI I OPASNOSTI

Identifikacija qudi predstavqa povezivawe podataka iz pro{losti sa odre|enim qudskim bi}em. Koristi se u vezi sa podacima koji se ~uvaju u dosijeima i novim izvr{nim podacima koji obuhvataju aspekte doga|aja stvarnog sveta. Nekoliko baza je na raspolagawu da bi se pomoglo u formalnoj identifikaciji. Me|utim, nijedna od wih ne zadovoqava sve poeqne karakteristike. Prema tome, organizacije kombinuju identifikacione tehnike da bi se time postigla odgovaraju}a ravnotea izme|u {tete koja nastaje zbog pogre{nog ukqu~ivawa (odnosno povezivawa informacija sa pogre{nom osobom) i pogre{nog iskqu~ivawa (odnosno neuspeha u povezivawu informacija sa pravom osobom). Pristup koji je sveop{te prihva}en kada organizacija po prvi put uspostavqa odnos sa odre|enom osobom je traewe obiqa podataka o wima i to iz velikog broja izvora. Ako nema nedoslednosti i lo{ih referenci osoba biva prihva}ena kao identifikovana pomo}u tog seta podataka. Da bi se olak{ala identifikacija tokom idu}ih interakcija izme|u organizacije i osobe, osobi se izdaje obeleje (uglavnom kartica). Da bi stvorila dovoqno pouzdawe u identitet osobe organizacija moe traiti ne samo davawe obeleja, ve} i saznawa za koje se o~ekuje da samo osoba ima, kao {to je lozinka ili li~ni identifikacioni broj. Zavisnost od dokumenata i obeleja stvara, u najboqem slu~aju, sistem umerene pouzdanosti. Sa razvojem tehnologije neke dravne organe i organizacije sve vi{e privla~i biometrija. Ovo je identifikacija osobe putem nekog dela wihove li~nosti ili ne~ega {to odre|ena osoba radi.

Identifikacija, anomimnost i pseudonimnost Postoje izvesne transakcije koje se ne mogu odviti bez otkrivawa, verifikacije i beleewa identiteta. Zna~ajan skup okolnosti u kojima je potrebno potvr|ivawe identiteta je tamo gde je neophodna autentifikacija za izvo|ewe neke radwe u budu}nosti, kao {to je pla}awe pozajmice ili pojavqivawe na sudu radi odobravawa kaucije. Jedan od zgodnih na~ina da se izvede takva autentifikacija je da jedna strana obezbedi dokaze o identitetu, ali da druga ne registruje vi{e od neophodnog broja podataka. Specijalan slu~aj ovoga je kada osoba skupqa li~na i poverqiva dokumenta (kao {to su podaci o le~ewu) ili dokument koji slui kao dokaz identiteta (kao {to
44

je paso{). Anonimni podaci su oni koji se ne mogu povezati sa odre|enom oso-

bom. Postoji veliki opseg transakcija za koje identifikacija nije logi~an preduslov, {to ukqu~uje sve vrste pla}awa ke{om, transakcije koje ukqu~uju razmenu, biroe za traewe informacija (npr. brojeva telefona) itd. U zavisnosti od sadraja, identifikacija moe pomo}i u za{titi interesa jedne ili obe strane ili dru{tva kao celine. Ona tako|e preti identifikovanoj strani iz razloga koje }emo izloiti. Anonimnost zadovoqava interese osoba u izbegavawu nagomilavawa baza podataka o wima od strane drugih, ali isto tako moe kompromitovati interese drugih strana. Alternativa postoji i predstavqa komromis izme|u ekstrema identifikacije i anonimnosti. Pseudonim je ono ~ime se identifikuje strana transakcije, a koji nije, u normalnom toku doga|aja, dovoqan da bi se transakcija povezala sa odre|enim qudskim bi}em. Podaci mogu biti neposredno povezani sa osobom ukoliko se prati odre|ena procedura. Najjednostavniji, mada ne i jedini na~in primene i izvr{avawa pseudonimne {eme je odravawe indeksa koji povezuje pseudo-identifikatora sa pouzdanim identifikatorom za osobu i wegovo podvrgavawe tehni~koj, organizacionoj i pravnoj za{titi. Prema tome, osobe mogu biti anonimne, osim kada okolnosti opravdavaju pristup pravom identitetu (npr. kada se policiji izdaje nalog za pretres). Principi pseudonimnosti su poznati, ali se ipak iznena|uju}e malo primewuju.

Napad na anonimnost Ve} postoji veliki broj tragova podataka koje osobe ostavqaju za sobom, a razvoj tehnologije rezultira stvarawem novih. Tokom 20. veka organizacije su traile smawewe tro{kova koji su vezani za administraciju u wihovom odnosu sa gra|anima, i to zamenom qudskog dodira automatizacijom, {to je rezultiralo potrebom za ve}om intenzivno{}u dobijawa podataka u tim odnosima. Organizacije tee da iskoriste rastu}e tehnolo{ke revolucije i poku{avaju da pretvore, do tada anonimne, podatke u identifikovane. Primeri ukqu~uju: pretvarawe anonimnog novca u identifikovane kreditne i debitne kartice (odnosno specijalne kartice koje se mogu koristiti za pla}awe direktno sa ra~una u banci); primenu CND-a i CLI-a u telefoniji da bi se identifikovala oblast, pa ~ak i lokacija sa koje poziv dolazi, a s tim i identitet osobe koja zove. {eme lojalnosti, kako bi se identifikovale sve transakcije koje je osoba napravila sa odre|enom organizacijom; pro{irene {eme lojalnosti, kako bi se identifikovalo intenzivno mno{tvo transakcija koje svaka osoba ima sa nizom organizacija Vladine agencije su ~esto u poziciji da zakonski osobama nametnu uslov da identifikuju sebe pri izvr{avawu odre|ene vrste transakcija. Korporacije mogu koristiti razna navo|ewa i trgova~ku mo} kako bi postigle isti ciq. Pretwe u {emama baziranim na ~ipovima ^ip-kartice je mogu}e primeniti u velikom broju svrha. Procena poverqivih pitawa u maloprodajnom finansijskom sektoru otkrila je slede}e glavne probleme:
45

 iskori{}avawe tragova transakcija: od strane vladinih organa, {to predstavqa represivnu upotrebu dravne mo}i nad pojedincem; od strane marketin{kih korporacija kako bi poboq{ali prodaju svojih proizvoda i usluga; dokaz o identitetu, koji se uglavnom ti~e: potrebe za dokazom o identitetu u vezi sa dobijawem i upotrebom kartice; upotrebe smart kartice kao vi{enamenskog dokaza o identitetu. Pored primene u finansijske svrhe, kartice i wihove povezane baze podataka mogu omogu}iti dokaz o identitetu i sklonostima. Pored dobro poznatih primera, kao {to je sudbina Jevreja u Holandiji za vreme invazije nacista, skora{wi novinski izve{taji nagovestili su da je informacija o rasnoj pripadnosti, povezana sa nacionalnom identifikacionom karticom, kori{}ena u razlikovawu plemenske pripadnosti tokom pokoqa u Ruandi. Jo{ dve primene ~ipova su od velikog zna~aja. Prva je na~in no{ewa kriptografskih kqu~eva za koje postoji velika mogu}nost da budu kori{}eni u bliskoj budu}nosti za {ifrovawe poruka i digitalno potpisivawe elektronskih dokumenata. Postoji ozbiqan rizik da blesava nacija, odnosno SAD, moe nastaviti svoj nerealni, hladni, ratni stav i zatraiti pravo uplitawa u privatne kqu~eve pojedinaca. U svakom slu~aju, digitalni potpisi stvaraju veliku mogu}nost za me{awe u privatnost. Druga primena ~ipa je uno{ewe biometrije, odnosno mere nekog dela osobe, kao {to je otisak prsta ili oblik ruke, prsta ili palca ili nekog od modela qudskog pona{awa, kao {to su dinamika potpisivawa ili kucawa lozinke. Biometrija se, dakle, moe koristiti pri testirawu toga da li je mogu}e da osoba koja prilae karticu ista kao osoba kojoj je ta kartica izdata. Tako|e se moe koristiti kao na~in otkqu~avawa {ifrovanih kqu~eva sme{tenih u istom ~ipu. Biometrija mnogim qudima izgleda nametqiva i opasna. U zavisnosti od primene, ne mora samo izgledati tako, ve} i jeste tako.

dosta uve}an intenzitet tragova transakcija (va{a kreditna i debitna kartica su stvarale trag od 5-10 transakcija mese~no, a moda i sedmi~no, dok, sa druge strane, va{a smart kartica moe omogu}iti beleewe mesta gde se nalazite i {ta radite 5-10 puta dnevno);

Pretwe u vi{enamenskim identifikacionim {emama Mnoge identifikacione {eme se koriste od strane jedne organizacije, u jednu svrhu, ali postoji o~igledna zainteresovanost raznih organizacija da smawe tro{kove kori{}ewem iste kartice za razne svrhe. Specijalan slu~aj vi{enamenske identifikacione {eme je ono {to je obja{weno kao {eme registracije gra|ana. Time se svakome u zemqi daje jedinstvena {ifra (kod) i obeleje (obi~no kartica) koje sadri kod. Naro~ito se koriste za poslove zdravstvenog osigurawa, poreza i penzionog fonda. U nekim zemqama koristi se u dodatne svrhe, kao {to je administracija socijalnog dobra i da bi se utvrdilo da se odre|ena prava vr{e samo od strane qudi koji na to imaju zakonsko pravo, kao {to je vr{ewe prava glasa, prava stanovawa, prava rada, prava kretawa preko granica zemqe i prava kretawa u okviru granica zemqe. [eme registracije gra|ana trpe, a moda i dobrovoqno prihvataju, stanovnici nekih zemaqa, dok ih u mnogim zemqama ne odobravaju i aktivno im se suprotstavqaju. Za{tite privatnosti variraju od veoma
46

malih do sredwe jakih, ali samo postojawe ovakve {eme predstavqa pretwu protiv koje je bilo kakva za{tita podataka samo bezna~ajnost. Da bi se stvorilo dru{tvo pod totalnom kontrolom moraju biti uspuwena tri uslova: mora postojati niz baza li~nih podataka, od kojih svaki obra|uje podatke za odgovaraju}u svrhu baze li~nih podataka moraju biti povezane preko jedne ili vi{e telekomunikacionih mrea podaci moraju biti dosledno identifikovani. Prva dva uslova su zadovoqena tokom posledwe dve decenije, kao rezultat primene informacione tehnologije. Tre}i je, dakle, kriti~ni tehni~ki faktor koji onemogu}ava postizawe dru{tva pod prismotrom. [eme registracije gra|ana putem li~nih karti prevazilaze tu prepreku.

Pretwe identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima Ne mora biti iznena|ewe da primena ~ipova u opsenim, vi{enamenskim identifikacionim {emama rezultira pove}awem pretwi privatnosti koje nastaju iz svake od wih. Svaki potpuni identifikator je pretwa slobodama, zbog toga {to predstavqa osnovu sveprisutne identifikacione {eme, a takva {ema omogu}ava ogromnu mo} nad stanovni{tvom. Svo qudsko pona{awe bi postalo vidqivo za dravu i opseg za nekonformizam i neslagawe bio bi prigu{en do ta~ke koju su predvideli anti-utopijski romanopisci. Najpotpunije {eme kombinuju nametqivu kolekciju podataka sa potencijalno sveprisutnim instrumentom mo}i. Kao rezultat, vrste vi{enamenskih identifikacionih {ema ili sistema registracije gra|ana koje }e se pokazati sposobnim za izazivawe najvi{eg nivoa brige su one koje su bazirane na ugra|enim ~ipovima i DNK-otisku. Iz analize koja je ovde sprovedena izgleda neizbeno da }e identifikacione {eme bazirane na ~ipovima ugroziti privatnost i da postoji direktan sukob izme|u primene ~ipova u identifikacionim karticama i preivqavawa relativno slobodnog i demokratskog dru{tva kome tee napredne nacije. Zbog mogu}nosti da budu elektronski kontrolisani, ~ipovi su veoma fleksibilni instrumenti. Nude toliko veliki opseg dizajneru {eme da se u su{tini mogu primewivati u nekoliko alternativnih svrha: da bi se uni{tila privatnost, {to predstavqa jednu krajnost; da bi se za{titila privatnost, {to predstavla drugu krajnost; da bi se postigla ravnotea izme|u interesa privatnosti ili drugih interesa osoba, grupa i korporacija i dravnih agencija i dru{tva kao celine. Ova posledwa sekcija identifikuje odre|ene karakteristike u dizajnu koji bi trebalo da budu usvojeni od strane onih koji primewuju ~ip tehnologiju u identifikacione svrhe: identifikovani tragovi transakcije moraju biti ograni~eni na okolnosti u kojima su opravdani zbog nepostojawa alternativa; da bi se postigla ravnotea me|u sukobqenim interesima, mora se mnogo vi{e primewivati pseudonimnost, naro~ito kroz za{ti}ene indekse; autentifikacija identiteta mora se samo koristiti tamo gde je formalno potrebna i mora se mnogo vi{e primewivati dovoqna autentifikacija;
47

 mora se koristiti vi{e jednonamenskih identifikatora, a ne jedan vi{enamenski; veoma vana posledica principa vi{e identifikatora je odravawe razdvojenosti izme|u primene u okviru vi{efunkcionalnih ~ipova, da bi se utvrdila celovitost primene i za{tita protiv neautorizovanog odavawa podataka i identifikatora; jo{ jedna bitna primena principa vi{e identifikatora je uvo|ewe role ids-a i person ids-a, da bi se pokazala ~iwenica da osoba vr{i vi{e uloga u isto vreme ili da vi{e osoba obavqa istu organizacionu funkciju. Drugi opseg potreba povezan je sa omogu}avawem pojedincu da ima ozbiqnu kontrolu nad procesima koji ukqu~uju kartice bazirane na ~ipovima: vlasni{tvo kartice mora biti u rukama li~nosti, a ne drave; dizajn identifikacionih {ema baziranih na ~ipovima mora biti jasan pojedincu; izdavawe i konfiguracija kartice moraju biti plod konkurencije vi{e firmi, ukqu~uju}i i korporacije privatnog sektora, u saradwi sa predstavnicima javnih interesa; privatni kqu~evi koji se razli~ito koriste za {ifrovawe poruke i za digitalne potpise mogu biti sme{teni u istoj kartici, ali se ne sme dozvoliti razvijawe centralne baze privatnih kqu~eva; kontrola biometrije osobe mora biti u rukama osobe, a ne drave. Prema tome, ne sme se dozvoliti sme{tawe biometrije u jedinstvenu dravnu bazu podataka. Ove karakteristike dizajna stvaraju dodatne izazove za organizacije koje planiraju upotrebu ~ipova kao osnovu za identifikacionu {emu. Ali one predstavqaju osnovu po kojoj organizacije mogu legitimno ostvariti svoje ciqeve, dok gra|ani mogu biti uvereni da {eme ne}e preterano ugroziti wihovu privatnost.

Rizici nadzora podataka Nadzor podataka je sistematska upoteba li~nih sistema podataka u istraivawu ili snimawu radwi ili komunikacija jedne ili vi{e osoba. Li~ni nadzor predstavqa nadgledawe identifikovane osobe. Masovni nadzor je nadzor vi{e grupa qudi, naro~ito velikih grupa, obi~no da bi se identifikovale osobe koje pripadaju odre|enoj interesnoj sferi ili da bi se moda potisnulo wihovo pona{awe. Organizacije dobijaju mo} nad osobama kroz akumulaciju podataka o wima. One mogu pove}ati tu mo} crpqewem podataka iz vi{e izvora. Pojedinci su uglavnom nemo}ni da isprave neta~ne podatke, pogre{ne procene i nerazumne odluke. Na nivou dru{tva kao celine, daqi ozbiqni problemi izbijaju na povr{inu, po{to preovladava op{ta sumwa, dok samoopredeqewe i raznolikost bivaju ugu{eni efektom sveobuhvatnog nadzirawa. [ta sad? Identifikacija bazirana na ~ipovima obuhvata najozbiqnije pretwe za slobodna i demokratska dru{tva. Jedna mogu}nost je direktan sukob izme|u mo}i vlade i vladinih agencija, sa jedne strane, i stanovni{tva koje nije spremno da se lako prepusti ropstvu, sa druge strane. Ali tehnologija
48

tako|e obe}ava. Kao rezultat toga, alternativa postoji i u woj se ~ipovi primewuju na na~in koji pravi ravnoteu izme|u interesa drave i korporacija i interesa osoba. Ovim se ne}e mo}i posti}i ideal kontrolisanog i efikasno vo|enog dru{tva, sa osobama koje se tretiraju kao roba i pona{aju na ne mawe predvidiv na~in nego i-votiwe, ali }e se zauzvrat o~uvati ~ove~anstvo. Vreme za izbor izme|u ove dve mogu}nosti nije daleko. Ono je ve} sada.

GLAS PROTESTA PROTIV ID KARTICA U VELIKOJ BRITANIJI

Sajmon Dejvis, ~elnik Privacy International, objavio je 29. septembra 2003. u Dejli telegrafu svoj komentar povodom poku{aja vlade Tonija Blera da nametne ID kartice Britancima. Dejvis smatra da }e wihovo uvo|ewe temeqno izmeniti prirodu vlasti i karakter nacije. On dodaje: "Ovo je neizbe`no jer savremena ID kartica nije obi~no par~e plastike. Ona je vidqiva komponenta mre`e interaktivne tehnologije koja najintimnije osobine pojedinca spaja sa ma{inerijom dr`ave. To je sredstvo kojim }e mo} vlasti biti racionalizovana i pojednostavqena. Skoro sve vrste ID kartice koje su uvedene u posledwih 15 godina imaju tri komponente koje poseduju potencijal razoran po li~ne slobode i privatnost. Svaki gra|anin je primoran da da otisak svog prsta ili snimak du`ice oka u nacionalnu bazu podataka. Ova informacija se kombinuje sa ostalim li~nim podacima kakvi su rasa, `ivotno doba i gra|anski status. Fotografija kompletira dosije. Uz to, uvo|ewe iste vodi su{tinskom pove}awu policijske mo}i. Na kraju, vlasti }e `eleti da tra`e ID karticu u razli~itim okolnostima, i qudi }e biti prinu|eni da izra`avaju nezadovoqstvo. Jo{ zna~ajniji, mada suptilniji, elemenat je ~iwenica da }e kartica i wen numeri~ki sistem omogu}iti povezivawe informacija iz svih dr`avnih baza podataka. Taj broj je najmo}niji elemenat novog sistema. Takav sistem, povezan desetinama hiqada ~ita~a sa centralnom bazom podataka, jeste uobi~ajeni na~in za re{avawe problema falsifikovawa li~nih dokumenata. Ali tehnolo{ki jaz izme|u vlasti i organizovanog kriminala toliko se suzio da i najsigurnije ID kartice mogu da se nabave blanko, svega nekoliko sedmica nakon uvo|ewa. Kriminalci i teroristi mogu da se kre}u mnogo slobodnije i sigurnije nego {to su to mogli u zemqi sa vi{e vrsta raznih ID kartica. Zbog toga je u Maleziji u ID karticu ugra|en ~ip koji sadr`i biometriju otisak prsta, du`ice ili {ake. ID kartica i prst se stavqaju u ~ita~ i li~nost je potvr|ena. Vlasti mogu da zahtevaju jo{ li~nih podataka koje treba da se smeste u ~ii da bi se potvrdio identitet vlasnika. Proces potvrde identiteta mo`e se obaviti bilo gde na ulici, na aerodromu, u {koli, na bazenima ili u ustanovama vlasti. Nikada ne}ete ~uti da vlast pomiwe ove aspekte problema. Umesto toga, novi ID sistemi se predstavqaju kao dobro}udne gra|anske karte koje obezbe|uju pristup olak{icama i javnim servisima.
49

Pre pet godina, vlada je tiho povukla predlog za uvo|ewe ID kartica kad je otkrila da }e uvo|ewe istih ko{tati milijarde funti vi{e no {to se mislilo, da }e se wima malo posti}i na suzbijawu kriminala, i da }e postati veoma nepopularne. Koliko }e biti nepopularnije kad qudi otkriju da }e se tra`iti skenirawe delova wihovog tela? Ako su ID kartice bile neupotrebqive pre pe{ godina, za{to bi bile upotrebqive sada? Ne}e biti upotrebqive osim ako se ne doda biometrija i ne stvori dr`avna baza podataka. To onda nije li~na karta: TO JE DR@AVNI SISTEM ZA NADZIRAWE I PRA]EWE. Ako se ovo uvede u sada{woj dru{tvenoj atmosferi, neizbe`ne su tri posledice. Prvo, veoma za{ti}ena kartica posta}e svojevrstan unutra{wi paso{, koji }e biti zahtevan na uvid u bezbroj situacija (ne napu{taj ku}u bez wega). Drugo, milioni qudi }e biti ugro`eni svake godine zbog izgubqenih, ukradenih ili o{te}enih kartica, kao i zbog pada kompjuterskog sistema ili ma{inerije za ~itawe biometrijskih podataka. I, kona~no, kartica }e neizbe`no biti zloupotrebqavana od strane zvani~nika koji }e se istima slu`iti kao mehanizmima predrasuda, diskriminacije i zlostavqawa. Niko ne mo`e da navede zemqe gde su ID kartice uticale na smawewe opasnosti od terorizma. Da bi se to postiglo, vlasti }e preduzimati mere nezamislive u demokratskim zemqama. Vlada se zbog toga suo~ava s izborom. Ili }e uvesti visoko bezbedne biometrijske ID karte i tako nasrnuti na sve oblasti slobode, ili }e uvesti malo bezbedne karte dostupne kriminalcima i teroristima na crnom tr`i{tu. Ili, naravno, ona napu{ta takvu ideju, i usredsre|uje se na mnogo dokazanija sredstva za borbu s terorizmom ka`e Sajmon Dejvis.

J EROMONAH H RISTODUL S VETOGORAC [TA ZNA^E INTEGRISANI PODACI? Pojedini jo{ nisu shvatili kako }e se sakupqati i skladi{titi wihovi li~ni podaci i misle da postoje neki qudi koji }e ih pratiti na tradicionalan na~in. Zato }emo se ovde osvrnuti na novi globalni ekonomski sistem, koji se polako name}e i stvara bezgotovinsku zajednicu. Ciq im je da gotovinu zamene jednim kodiranim brojem. Ho}e svakome ~oveku na svetu da daju jedan jedinstveni kodni broj, koji ne}e posedovati drugi ~ovek na zemqi. Na prvom nivou ovaj kod se daje na jednoj kartici ili elektronskoj identifikaciji i postepeno se prenosi na ruku ili na ~elo. Tada bi se zabranila upotreba gotovog novca i ko bi ga posedovao bio bi ka`wavan. A to }e se ostvariti propagandom povodom kontrolisawa nezakonitih transakcija. Ali }e u isto vreme kontrolisati i svaku transakciju. Sistem }e raditi na slede}i na~in: Koju kod transakciju da u~ini neki ~ovek to }e biti ostvareno na osnovu jedinstvenog koda wegove integrisane karte ili nekog mikro~ipa na wegovoj ruci ili ~elu elektronskim putem. Npr. gospodin N.N. je zaposlen u nekoj firmi. Kada na kraju meseca treba da bude ispla}en sa ra~una wegovog gazde prenosi se na wegov koji ima broj koda 520.1578349 i koji je wegov li~ni broj koda suma u iznosu od 30.000,dinara, wegova plata. Slede}eg dana N.N proverava da li je na wegov ra~un
50

preneta odre|ena suma i uverava se da je ona zaista tu. Znaju}i da na svome ra~unu ima ovaj novac, ~ini razne transakcije, uvek elektronskim putem i svaki put zadu`uju}i iznos. Zna~i, svaki put se elektronski prenosi odre|ena koli~ina novca sa wegovog ra~una na ra~un drugog. Kada se odigravaju transakcije, kodovi se spajaju sa bankama preko elektronskih ma{ina on line i na taj na~in se bele`i svaka promena koju pokazuje svaki od kodova, da bi se potom vlasnicima prikazao ra~un u detaqe, ali istovremeno, da bi se dostavile informacije i raznim drugim slu`bama u slu~aju da su im potrebne. Pogledajmo kako se na ra~unaru nacionalne banke podataka bele`i tok jednog dana gra|anina kodnog broja: Nacionalna banka podataka Strogo poverqiva stranica Dnevnog nadgledawa 18. mart 1998. li~ni kod 520.1578349
SUBJEKT PODATAKA: N.N. STAROST: 40 godina ADRESA: Palih boraca 167, Novi Beograd ZANIMAWE: Blagajnik u firmi ALFA BRA^NO STAWE: o`ewen i otac jednog deteta (i drugi uskladi{teni li~ni podaci) PRIKUPQAWE PODATAKA 18. marta 1998.

5.45 7.15 7.17 7.35

10.40 14.30 17.30 18.00 18.15 18.55 20.40 22.30

Napunio je benzin za 1.000,- dinara na [elovoj pumpi u ulici Vo`dovoj br. 4 Telefonirao je na broj 222777, Poziv od jednog impulsa 5 dinara Telefonirao je na broj 355872. Poziv od jednog impulsa 5 dinara Kupio je burek sa spana}em 50 dinara i kafu 30 dinara u radwi Na }o{ku, Pobedina 62 U JAT-u je kupio jednu avionsku kartu do Ni{a letom 925 za 21.00 Ru~ao je u restoranu Kruna, Bulevar Nemawi}a 124. Jeo je: Be~ku {niclu 100 dinara, salatu 30 dinara, hleb 10 dinara. popio je litar vina. Rubinov [ardone 150 dinara. Kupio je Politiku 20 dinara i ~asopis Nacional 30 dinara Telefonirao je na broj 018/592 6734, u trajawu od 7 minuta. 45 din. U kafeu Alan ul. Pu{kinova 33, popio je jedan viski 100 din. U radwi LILA, Cara Konstantina 65, kupio je odelce za bebu od 4 meseca, vrednost 650 dinara. U radwi Srbija, koja se nalazi na Sur~inskom aerodromu kupuje jednu ~okoladu bez mleka 50 dinara i paklu cigareta Fast, Pla}a 250 dinara za taksi br NI 33-333

KRAJ BELE[KE DNEVNOG NADGLEDAWA DNEVNA OBRADA ELEMENATA RA^UNARA BANKE PODATAKA

Danas je kupio benzin za 1.000,- dinara. Ovog meseca je za benzin potro{io ukupno 5.000,- dinara. Najradije kupuje u [elu. O~igledno je da, osim {to ide na posao koji je od wegove ku}e udaqen 20 km, putuje i negde drugde. Benzin je kupio u 5.45. Wegovo radno vreme po~iwe u 8.30. Verovatno je krenuo tako rano jer je hteo negde da ide. Ranije je zabele`eno daje u 7.00 sati kupovao neke hri{}anske kwige u prodavnici crkve Sv. Save. Najverovatnije da onaj period od dva sata provodi u crkvi. Hri{}anin je i u~estvuje u bogo51

slu`ewima. Vidimo da do wegovog radnog vremena, uvek oko 7.35 kupuje burek sa spana}em i kafu u odre|enoj radwi Na }o{ku. Radwa se nalazi blizu crkve Sv. Save, {to potvr|uje pretpostavke. Telefonski broj 222777, koji je pozvao u 7.15 pripada poslaniku N.N. iz partije, poznatom po svojim pozitivnim stavovima prema Crkvi i svojim protivqewima elektronskoj identifikaciji. U pro{losti je pokreta~ protesta protiv li~nih karti s ~ipom i svojim pisawem je uzburkao javnost i smatran je opasnim za nacionalnu bezbednost. Broj telefona 355872, koji je pozvao u 7.17 pripada gospo|i Jovanki Mitrovi}, majci monaha Atanasija, poznatog po svojim antievropskim idejama. i po pisawu mnogih kwiga na ovu temu koje su u pro{losti uznemirile javnost. Smatran je za opasnog i odre|en mu je suptilan nadzor, jer postoji sumwa da }e govoriti u budu}nosti i na taj na~in ponovo uzburkati javnost. Na osnovu ova dva telefonska poziva postoje osnovane sumwe da N.N. sara|uje sa revolucionarnim elementima i ocewuje se da je sumwiv kao opasan za nacionalnu bezbednost. Nala`e se da bude pod suptilnim nadzorom. Do sada u toku teku}e godine, triput je putovao do Ni{a. Ova putovawa nisu opravdana wegovim poslom. O~igledno putuje radi susreta i iz li~nih potreba. Uvek odlazi u petak uve~e, {to zna~i da koristi vikend, i ne `eli da uzme odsustvo sa posla, ali niti da o tome znaju na poslu. Vidi se da u svome jelovniku uvek sredom: i petkom koristi posnu hranu. Ovo potvr|uje da je savestan hri{}anin i da se dr`i tipika Crkve. Ali, strast mu je vino. Uz svaki ru~ak popije oko litar vina i predstavqa opasnost u vo`wi, jer skoro uvek vozi posle ru~ka kada je pio. U slu~aju kontrole od strane saobra}ajaca preporu~uje se podvrgavawe alko-testu. Stalni je ~italac listova Istina, Nacionalna borba poznatih po tome {to slu`e nacionalnim interesima i blagonaklonima prema Crkvi. Okarakterisani su kao listovi nacionalisti~kog sadr`aja, koji podr`avaju pravoslavne stavove. Bore se protiv svih nadnacionalnih ideja i za promenu su vlasti, {to nam je u pro{losti zadavalo dosta te{ko}a. Wihovi pisci i izdava~i su pod suptilnim nadzorom. Iz ovoga se mo`e izvesti zakqu~ak i pokazuju se realnim sumwe da je re~ o ~oveku koji je raspolo`en da se suprotstavi i koji se informi{e od qudi sa te{kom nacionalisti~kom pro{lo{}u. Broj telefona 018/592 6734 pripada novinaru N.N, lista Istina, poznatom po svojoj drskosti aktivnostima protiv elektronske identifikacije. Antievropski je raspolo`en i borac je samo za interese svoje otaxbine, uvek se protive}i na{oj nadnacionalnoj vlasti. Zato je pod suptilnim nadzorom od strane S.I.S.-a (sistem informacija savesti). Smatra se sumwivim za pokretawe mladih na pobunu protiv nas. Nedavno je dobio }erku i izgleda da je zato N.N. kupio odelce za bebu. Novac koji je dao taksisti, 250 dinara, jo{ je jedan dodatni dokaz da mu je to kona~na destinacija, jer od aerodroma do Panteleja, gde `ivi N.N. vo`wa taksijem staje 250 dinara. Informacije o kona~noj destinaciji mo`emo dobiti i od taksiste, jer posedujemo wegov kod. P.S. Wegova prva sutra{wa transakcija pokaza}e ta~no kraj u kojem se nalazi.
KRAJ DNEVNE OBRADE PODATAKA
52

 Sve gore navedene adrese, brojevi telefona i imena su izmi{qeni. Jednostavno su upotrebqeni da bi prikazali, objasnili, kako }e se svakodnevno, na osnovu na{eg koda, sakupqati sve informacije, ~ak i one najosetqivije. Naravno, oni kojima je poznata tehnologija ra~unara znaju da kod svakog ~oveka ima mogu}nost skladi{tewa velikog broja elektronskih stranica o svim temama koje nas se ti~u. Mo`e, npr., u na{em dosijeu neko da potra`i i stranicu koja se ti~e zdravqa. Tamo na ekranu ra~unara mo`e da vidi svu istoriju na{eg zdravstvenog stawa od trenutka na{eg ro|ewa: koje smo bolesti prele`ali, na{u krvnu grupu, DNK, od kojih hroni~nih bolesti patimo, koliko puta smo potra`ili pomo} bolnice, koliko puta i kom trajawu smo bili hospitalizovani, koji lekar prati na{e zdravstveno stawe, koje lekove koristimo, i sve {to god ima veze sa na{im zdravqem. Ako npr. poreska uprava potra`i arhiv koji se ti~e na{eg ekonomskog stawa na kraju svake godine, sakupqaju}i sve izve{taje o na{im poslovnim transakcijama, samo }e da nam ispostavi re{ewe koje }emo morati da potpi{emo, ili }e jednostavno tra`iti porez koji treba da platimo. Svakako, uz pomo} ra~unara bi}e upore|eno na{e ekonomsko stawe sa onim od pro{le godine. Tako|e }e postojati mogu}nost provere na{ih rashoda u odnosu na na{e prihode. Sve ovo }e va`iti i za mnoge druge stvari koje ovde ne mo`emo izlagati. Postoja}e toliko arhiva u na{em kodu, da }e mo}i da se skladi{te podaci o svim aktivnostima i svim stranama na{eg li~nog `ivota, koji }e biti izlo`eni kao na dlanu. Odasvud }e se sakupqati podaci i bi}e skladi{teni u na{em li~nom kodu, u centralnoj nacionalnoj banci podataka, odakle }e biti preno{eni u evropsku banku podataka. Ukida se, u su{tini, i zapovest Gospodwa, koja ka`e: da ne zna tvoja levica {ta ~ini tvoja desnica. Vlastima }e sve biti poznato i gde ona bude smatra za shodno upotrebi}e ove prikupqene podatke. U isto vreme osniva se planetarni sistem kontrole uz pomo} satelitskog sistema, itd. U automobilima, `ivotiwama, na qudima, postavqa se kod u vidu mikro~ipa, tako da se bilo ko mo`e locirati na kojem god kraju planete da se nalazi. Svako ko ne `eli da za`muri pred ovim vidi da se nalazimo pred ukidawem ~ovekove slobode, i da ovaj sistem koji se ostvaruje prerasta u jednu naprednu tehnologiju sa svim karakteristikama koje nalazimo u 13. glavi Otkrovewa. Ovaj sistem }e obavqati javnu kontrolu, kako pi{e u Svetom Pismu (Otk.13,17). Mo`ete da zamislite kakvo istrebqewe bismo do`iveli da su u pro{losti diktatori tipa Hitlera u svojim rukama imali jedan takav vid tehnologije, i da su kontrolisali svaku na{u transakciju i da su mogli u svakom trenutku da lociraju na{ polo`aj na planeti?

Ako sam ~ist, za{to da se bojim? Neki beznade`no, verovatno iz straha, govore: Ne smeta mi ako gledaju sve {to ~inim, jer sam ~ist, i ne bojim se! I mi se sla`emo sa wima da su ~isti. Ono, me|utim, ~ega se bojimo je slede}e: [ta }e biti ako do sistema do|e neko ne~ist ko mrzi ~iste? [ta se tada desiti? Kada po`eli da istrebi ~iste, koje mogu}nosti se tada wima pru`aju da tra`e svoja prava i kuda }e se obratiti da ih potra`e? Zaboravqamo koliko je tirana pro{losti pokrenulo progon svetih qudi . Zar smo zaboravili progon hri{}ana u komunisti~kim zemqama?
53

GLASOVI IZ SRBIJE
ELEKTRONSKI KONC-LOGOR
U Srbiji se ubrzano radi na uvo|ewu novih li~nih dokumenata takozvanih smart kartica. Suprotno svim qudskim pravama na za{titu privatnosti koji su garantovani u Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka i Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima, kao i u Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, prethodna Vlada Srbije je bez ikakve javne rasprave i demokratske kontrole uurbano pripremila uvo|ewe tzv. smart kartica. Umesto papirnih dokumenata, gra|ani }e imati visokokvalitetnu laminantnu biometri~ku karticu s mikrokontrolorom, u kojoj }e biti sadrani svi podaci o vlasniku. Do kraja 2006. najve}i deo li~nih dokumenata bi}e povu~eno iz upotrebe, a zameni}e ih moderne smart kartice. Pravo na privatnost jedno je od osnovnih qudskih prava, koje ograni~ava dravu u wenim poku{ajima da se me{a u li~ni ivot svojih gra|ana. Ovo pravo za{ti}eno je nizom me|unarodnih poveqa i dokumenata ~iji je potpisnik i na{a zemqa. U Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka kae se da niko ne sme biti izloen proizvoqnom me{awu u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ~ast i ugled (~lan 12); Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima isti~e: Niko ne moe biti predmet samovoqnih ili nezakonitih me{awa u wegov privatni ivot, u wegovu porodicu, u wegov stan ili wegovu prepisku (~lan 17); ~lan 8. Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda tako|e {titi pravo na privatnost; Ameri~ka konvencija o qudskim pravima isti~e pravo na li~ni ivot (~lan 11). S tim u vezi, u zemqama Evrope postoji ~itav niz ozbiqnih pravila vezanih za skupqawe i obradu li~nih podataka gra|ana, ~iji je ciq da spre~e zloupotrebu istih od strane drave. Evropski sud za qudska prava i Evropska komisija za prava ~oveka razmatraju 8. ~lan Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda kao osnovu za sudske procese i odluke koje se ti~u za{tite podataka. Komisija je razmatrala tri slu~aja u kojima je upotreba li~nih identifikacionih brojeva od strane drave bila povod za spor drave s pojedincem (Lindkvist protiv [vedske, N 10879/84; Lundval protiv [vedske, N 10473/83; Kozler protiv [vedske, N 11762/85). Komisija je albe pojedinaca ovim povodom tuma~ila upravo u oblasti naru{avawa ~lana 8. Evropske konvencije o qudskim pravima. Konvencija o za{titi podataka zasniva se upravo na tome {to su LI^NI IDENTIFIKACIONI BROJEVI NEPOSREDNO POVEZANI S OBRADOM LI^NIH PODATAKA. Najobi~niji broj otvara pristup bazi podataka s ogromnim brojem informacija o pojedincu.
54

U zemqi u kojoj ima milion nezaposlenih i koja polako pada u duni~ko ropstvo, jer duguje oko 13,8 milijardi dolara, u kojoj je spoqni dug ve}i nego za vreme Slobodana Milo{evi}a i koja je, umesto 488 miliona dolara, ove, 2003, poveriocima vratila 50 miliona dolara, u toj, dakle, zemqi, u kojoj svake godine umire 30 hiqada qudi vi{e no {to ih se rodi prva briga je uvo|ewe novih legitimacija, elektronskih, najsavremenijih, kakvih nema skoro nigde u Evropi. Bez javnih rasprava kakve su uobi~ajene u istinski demokratskom dru{tvu, prethodna Vlada Srbije i weno Ministarstvo unutra{wih poslova re{ili su na ovaj korak u ime transparentne tranzicije, evropskih integracija, borbe protiv kriminala i terorizma. Kako se ovi poslovi reklamiraju? O. Nikoli} u Nedeqnom telegrafu (1. oktobar 2003) belei: Do kraja 2006. najve}i deo li~nih dokumenata, ~etiri miliona paso{a i 12 miliona li~nih karata, voza~kih i saobra}ajnih dozvola i orunih listova bi}e povu~eno iz upotrebe, a zameni}e ih moderne smart kartice. Ne}e vi{e biti reqefnih li~nih dokumenata na kojima su fotografije pri~vr{}ene nitnama. Umesto papirnih dokumenata, gra|ani }e imati visokokvalitetnu laminantnu biometri~ku karticu s mikrokontrolorom, u kojoj }e biti sadrani svi podaci o vlasniku. To najavquje pukovnik Sa{a Mili}evi}, na~elnik Uprave za informatiku MUP Srbije. Gospodin Mili}evi}, hvale}i se da smo nabavili najsavremeniji Motorolin sistem za kontrolu gra|ana, kae: Do sada se Motorolin sistem uspe{no koristi u Belgiji, Italiji, Finskoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Estoniji, Maleziji, Makau, Kanadi i delimi~no SAD. Elektronska identifikaciona dokumenta, kako govore wihova iskustva, samo su pove}ala efikasnost dravne administracije i smawila sve mogu}e vrste zloupotreba. Uvo|ewe ove vrste dokumenata deo je i svetske strategije u borbi protiv terorizma (gde se koristi, a ako SAD uop{te nemaju li~ne karte). U budu}oj, u Evropu usmerenoj Srbiji, policajac }e kontrolom kartice ili otiska prsta, za pet sekundi mo}i da proveri identitet gra|ana. Kompletna kriminalisti~ka provera i upore|ivawe s bazom od 10 miliona Srba traja}e od 15 sekundi do dva minuta. Policajac }e karticu uvu}i u prorez svog malog ra~unara, koji }e nositi u ruci, i provera je zavr{ena. G. Mili}evi} preporu~uje gra|anima da radosno ~ekaju nova dokumenta: Najpre }e biti zameweni paso{i. I}i }emo na to da, po evropskim standardima, putna isprava i nacionalna ID kartica (li~na karta) budu identifikacioni dokumenti prvog reda. Svi ostali dokumenti bi}e izvedeni iz wih. Zadravawa na granici traja}e znatno kra}e, jer dovoqno je samo pokazati karticu i procedura s policijom je zavr{ena. Na~in izdavawa ovih dokumenata tako|e }e biti jednostavan. To je, ujedno, i najve}a prednost ovog sistema za gra|ane. Pri izdavawu dokumenata, na {alteru }e provesti mawe od deset minuta, a novi paso{ ili me|unarodno vae}u voza~ku dozvolu dobi}e u roku od 24 ili 72 sata. U novom dokumentu }e, pored osnovnih podataka, biti i otisak prsta i digitalni potpis vlasnika, kao i digitalni snimak wegovog lica, {to je nemogu}e falsifikovati. Prednosti novog sistema su, obja{wava daqe pukovnik, slede}e: Svi gra|ani }e pred dravom biti isti. Zloupotrebe u radu unapred su onemogu}ene. Svi podaci su na kartici kriptografski za{ti}eni, tako da im je tajnost zagarantovana. Sem toga, posle kompletne informatizacije poslova MUP ne}e biti ni re{avawa problema preko re55

da. Nacionalna baza podataka bi}e povezana s me|unarodnim sistemima, a i vizni reim bi}e znatno olak{an. Pukovnik je uveren da }e kriptografija spre~iti za{titu i zloupotrebu podataka u dnevnopoliti~ke svrhe; bi}e i specijalnih mera, za koje on veli: U velikom broju zemaqa, kontrola zloupotrebe re{ena je uvo|ewem institucija ili osobe u vladi ili pri woj koja se stara da se podaci kojima drava raspolae ne koriste u druge svrhe osim kontrolnih. Ta osoba je obi~no na visokom dravnom poloaju i predstavqa civilnu kontrolu. Tako|e, u proizvodwu kartica su ukqu~eni posebni, za{titni mehanizmi koji onemogu}avaju neautorizovani pristup podacima s kartice i wihovo kori{}ewe. Kartica je otporna na deformacije, hemikalije, termi~ki stabilna, ne sme biti napravqena od toksi~nih materijala, niti autorefleksivna. Ne moe se polomiti. Podaci na woj ne mogu se mewati. Po{to }e postojati tri nivoa za{tite podataka, karticu }e koristiti samo pravi vlasnik, policajci ne}e mo}i da neautorizovano pristupaju podacima, niti }e hakeri prodirati u sistem. Naravno, najve}a prednost je borba protiv kriminala. MUP }e uvesti i novi sistem: umesto dosada{we zastarele radio-veze, to }e biti mobilni sistem policijske komunikacije koji }e pokrivati celu Srbiju. Policija }e imati ure|aje koji }e mo}i da skeniraju, prenose zvu~ne, slikovne informacije itd. Nove naprave }e biti u isti mah radiostanica, mobilni telefon, kompjuter s unutra{wom internet mreom, faksom. Sada }e, samo na osnovu otiska prsta, mo}i da se otkriju kriminalna dela. Jo{ detaqnije podatke o na{oj evropskoj policiji i wenoj budu}nosti da}e nam, u razgovoru s novinarem Blica (17. novembar 2003), g. Tomas Soke, direktor Odseka za biometriju u kompaniji Motorola. On govori da je Srbija, bar u ne~emu najnaprednija u Evropi u policijskoj kontroli svog stanovni{tva. Evo wegovih re~i: Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju gra|ana i izdavawe li~nih dokumenata u Evropi i jedan je od najboqih u svetu. Evropska unija i druge zemqe kre}u se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavawa otiska prstiju ili osoba, ali je Srbija, po primeni, ispred wih. (Za{to ba{ u oblasti poliG. Soke hvali biometrijske dokumente, koji }e od 2006. biti glavni uslov za ulazak u Evropsku uniju, u koju }emo, s ovakvim stawem privrede i dru{tva, u}i kao {to smo u{li u besklasni komunizam, vo|eni samoupravqawem. Soke veli: Nova li~na karta bi}e sli~na plasti~noj kreditnoj kartici, a na woj }e se nalaziti slika osobe, weni podaci i ~ip u koji su, u elektronskom obliku, uneti otisci prstiju. I g. Soke je pun hvale za novi metod rada na{e policije: Novi sistem omogu}ava brzo identifikovawe osoba pomo}u otisaka prstiju i brzo re{avawe zlo~ina. Pozitivan efekat savremene tehnologije oseti}e i gra|ani kroz brzo izdavawe li~nih dokumenata i brzu identifikaciju, a putovawa qudi iz Srbije u inostranstvo bi}e znatno olak{ana. Kompanija Motorola je partner u ameri~kom projektu izdavawa biometrijskih viza i Srbija je u prednosti zbog uvo|ewa ovakvih dokumenata. Nije mogu}e falsifikovawe, jer ne postoje dve osobe sa istim otiscima prstiju.(...) Gra|anin }e do}i kod slubenika policije, bez potrebe da nosi sopstvenu sliku. Na skeneru }e mu uzeti otiske, fotografisa}e ga digitalnom kamerom, ostavi}e li~ni pot56

cijskog nadzora da budemo prvi?)

pis, a slubenik }e u ra~unar uneti wegove podatke. Procedura traje desetak minuta, informacije se unose u centralni ra~unar, a osoba ubrzo dobija dokumenat. Slika je posebnim postupkom urezana u plastiku i nije je mogu}e falsifikovati, kao ni elektronski ~ip. Jo{ nije poznato koliko }e gra|ane ko{tati ovaj proces.(...) Legitimisawe gra|ana, odnosno provera identiteta, bi}e mogu}e u policijskim stanicama, na grani~nim prelazima, carinskim terminalima i drugim mestima koja poseduju odgovaraju}e stanice, kao i na ulici od policajaca. Li~na karta ili paso{ se postavqa u terminal za proveru, a gra|anin stavqa prst na skener za uzimawe otiska. Ti podaci se upore|uju s podacima upisanim na dokumentu i tako se utvr|uje identitet, a provera je skoro trenutna. Ukoliko se otisak prsta gra|anina ne poklapa s otiskom upisanim na ~ipu wegovog dokumenta, policajci za desetak sekundi mogu da pretrae bazu podataka od deset miliona gra|ana Srbije i utvrde o kome se radi. Na isti na~in postupak }e se obavqati i u policijskim stanicama i na ulici, jer policajci }e nositi sa sobom ure|aj lak{i od pola kilograma koji }e se radiovezom povezivati s centralnim kompjuterom.(...) Srpska policija dobila je centralni ra~unarski sistem koji se sastoji od {est takozvanih me~era kompjutera u kutijama visokim oko dva metra i u wima }e biti sme{teni svi podaci. Motorola }e MUP-u isporu~iti i 1200 radnih stanica za uzimawe podataka i identifikaciju gra|ana koji }e sluiti za civilnu upotrebu i bi}e raspore|eni u policijskim odeqewima u drugim mestima u Srbiji. Osim toga, srpska policija }e dobiti i 300 radnih stanica koje su ne{to sloenije i slue za upotrebu u kriminalisti~koj policiji. Naru~eno je i 660 malih ru~nih ure|aja koji }e nositi policajci na ulici i u patroli. Radovi na postavqawu sistema bi}e zavr{eni za nekoliko dana, a do kraja meseca }e sve biti spremno za upotrebu. (...) Centralni ra~unarski sistem, 1.500 radnih stanica i 660 prenosnih ure|aja s ugradwom Motorola je isporu~ila za 20 miliona evra. Pla}awe je odloeno na pet godina i bez dravne garancije. Srbija je izuzetno povoqno dobila najsavremeniji biometrijski sistem jer }e, pore|ewa radi, u Velikoj Britaniji tro{kovi zamene li~nih karata ko{tati pet milijardi funti.(...) Baza podataka u centralnom ra~unaru ima}e tri dela civilnu, kriminalisti~ku i bazu tragova. U civilnoj bazi bi}e sme{teni podaci o svim gra|anima, a u kriminalisti~kom delu informacije o qudima s kriminalnom pro{lo{}u. U bazi tragova bi}e sme{teni svi otisci poznati ili nepoznati, koji su ikad ranije prona|eni na nekom mestu zlo~ina. Upore|ivawem podataka iz ovih baza bi}e mogu}a bra identifikacija po~inilaca i re{avawe kriminalnih slu~ajeva. Obi~no, kada u nekoj zemqi postavimo ovakav sistem, policija u prvoj nedeqi upotrebe re{i nekoliko slu~ajeva koji stoje pet-{est godina. Nijedan ~ovek ne moe tako brzo da pregleda i uporedi veliki broj otisaka prstiju kao {to to ~ine ra~unari. Geopolitika 14/2004

POSMRTNI LI^NI BROJ Najava uvo|ewa novih elektronskih dokumenata s identifikacionim brojevima uznemirila je posledwih godina vernike u nekoliko pravoslavnih zemaqa. Pre svih u Gr~koj, gde se Gr~ka Pravoslavna Crkva otvoreno
57

suprotstavila uvo|ewu novih li~nih karata koje je, u okviru procesa uskla|ivawa zakonodavstva sa zemqama Evropske unije, predloila vlada Koste Simitisa. Pravdaju}i to obavezama koje proisti~u iz [engenskog sporazuma, Simitisova vlada je predloila nacrt novih dokumenata koji predvi|a da se iz li~nih karata bri{u podaci o veroispovesti. To je izazvalo estoku reakciju Gr~ke Crkve, koja je u jednom trenutku organizovala velike demonstracije u Atini u koju se slilo vi{e od milion vernika iz svih krajeva Gr~ke. Krenulo se s potpisivawem peticije protiv uvo|ewa novih dokumenata na koji stavilo potpis vi{e od milion pravoslavnih Grka. U jednom od svojih saop{tewa, posve}enom sporu sa svetovnim vlastima, Sveti sinod Pravoslavne Crkve u Gr~koj najpre isti~e da je Gr~koj Crkvi strana i osta}e strana svaka svetovna vlast kao {to joj nalae predawe, te da se ne zanosi niti pomi{qa da zauzme weno mesto. Ali Crkva upozorava i smatra da je uno{ewe veroispovesti na dobrovoqnoj osnovi u li~ne karte neposredno povezano s gr~kopravoslavnim identitetom na{e Nacije, koji predstavqa polaznu osnovu na{eg nacionalnog o~uvawa i neophodnu podr{ku Naroda bez omalovaavawa bilo kog gra|anina druge vere ili verskog ube|ewa, ~iju versku razli~itost Crkva apsolutno po{tuje. Mnogi pravoslavni vernici u novim identifikacionim brojevima s bar-kodom videli su ispuwewe doga|aja iz kwige Apokalipse gde je re~eno da }e u posledwim vremenima antihrist stavqati qudima svoj pe~at pe~at zveri. U saop{tewu iz 1998. godine, koje je posve}eno sprovo|ewu odredbi [engenskog sporazuma na teritoriji Gr~ke o uvo|ewu novih dokumenata ka`e se da osim tih momenata, koji u velikoj meri ograni~avaju slobodu qudske li~nosti i wena prava, naro~ito za nas, pravoslavne Grke, pojavquje se i drugi razlog za uznemirenost u vezi sa {engenskim sporazumom. U novom idealnom poretku koji se sada stvara, pravoslavnim qudima preti opasnost da se pretvore u odre|enu kontrolisanu mawinu, koja }e postati plen u rukama antipravoslavnih snaga. Ujedno, prvi koraci na realizaciji tog sporazuma pokazali su da se wime odvajamo od naroda Balkana, koji je iste vere s nama. Ali, neuporedivo ve}e uznemirewe u Gr~koj je izazvala najava da }e nove elektronske legitimacije imati broj 666, {to je po tekstu Apokalipse broj antihrista. Dati sporazum je u direktnoj vezi s procesom izdavawa elektronskih legitimacija i s kori{}ewem broja 666 na wima, koji predstavqa broj antihrista, shodno tekstu Apokalipse, a ne neki slu~ajan broj, kako mnogi tvrde. Sveti Sinod je u svojoj prethodnoj poslanici od 7. aprila 1997. godine ukazao na misti~no zna~ewe broja 666 i zamolio da se on ne prihvata u svojstvu kodnog broja u dr`avnim kompjuterskim sistemima za{tite ~oveka, a tako|e da se ne koristi broj 666 kao kodni broj u novim gr~kim legitimacijama, gde se obavezno stavqa rubrika veroispovest. Kako se pokazalo u praksi, ta molba Crkve nije bila usli{ena. Ako se, pak, ispostavi da se u novim paso{ima koristi kao kodni, zloslutni i za nas neprihvatqivi broj 666, Sveti Sinod }e to tretirati kao nasiqe nad slobodom savesti pravoslavnih qudi i preporu~i}e im da odbiju da prihvate nove legitimacije, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu Gr~ke Pravoslavne Crkve. I u drugoj velikoj pravoslavnoj zemqi, Rusiji, uvo|ewe tema identifikacionih brojeva izazvalo je dosta uznemirenosti, polemika i naravno i reakciju Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve. U posledwe vreme vlasti u Rusiji i nizu drugih zemaqa Zajednice nezavisnih dr`ava nastoje da organizuju priku58

pqawe informacija o gra|anima, koji }e se ~uvati u dr`avnim kompjuterskim sistemima. To se obja{wava nu`no{}u dovo|ewa u red poreskih naplata, kao i `eqom da se olak{aju finansijski me|usobni odnosi izme|u gra|anina i administrativnih struktura. Izme|u ostalog, `iteqima pojedinih mesta po~ele su se neposredno izdavati elektronske kartice, pomo}u kojih }e se vr{iti obra~un s lokalnim organima upravqawa i koji }e postati osnov za pru`awe socijalne i medicinske pomo}i, odnosno vra}awa sredstava, koja se gra|ani dali dr`avi u vidu poreza. Data novina je izazvala uznemirenost kod veruju}ih qudi; oni se pribojavaju totalne kontrole vlasti nad privatnim i dru{tvenim `ivotom ~oveka, kao i odsustva bilo kakve dru{tvene kontrole nad informacijama koje se mogu nalaziti na tim karticama. Svakom radnom ~oveku }e, na wegovu molbu, biti dodeqen individualni poreski kod. Mnogi hri{}ani koji kao svetiwu po{tuju ime dobijeno prilikom kr{tewa, smatraju da je nedostojno da trae od drave da im ona dodeli neko novo ime u vidu broja. Drugo prili~no zna~ajno pitawe, povodom koga nam se obra}aju vernici, jeste problem simbolike, koja se koristi prilikom registracije gra|ana. U pojedinim dokumentima se nalazi ili }e se nalaziti bar-kod prikaz brojki u obliku linija razne debqine. Svaki od tih kodova sadri u sebi tri rastavne linije, grafi~ki podudarne sa simbolom koji je adekvatan broju 6. Na taj na~in, u bar-kodovima, odlukom tvorca me|unarodnog sistema wihovog obeleavawa, sadran je prikaz broja 666, koji se pomiwe u Kwizi Otkrovewa Svetog Jovana Bogoslova kao broj antihrista (Otkr. 13, 16-18), a zbog toga ga koriste satanisti~ke sekte radi vre|awa Crkve i hri{}ana. Sinod Ruske Pravoslavne Crkve povodom novonastalog problema obratio se poznatim stru~wacima iz oblasti kompjutera i elektronike. Mnogi stru~waci koji rade s kompjuterima nas uveravaju: za upotrebu oznake za brojku 6 u svojstvu rastavne linije nije postojala nikakva nunost. Iz toga se moe izvesti zakqu~ak: svesno ili nesvesno, qudi koji su razra|ivali globalni sistem bar-koda danas {iroko primewivanog u statistici, trgovini, evidenciji kretawa robe i u mnogim drugim sferama izabrali su simbol koji je uvredqiv i uznemiruju}i za hri{}ane, {to, u najmawu ruku, izgleda kao drsko podsmevawe. Zabrinutost zbog datog problema ve} su izraavale mnoge pravoslavne zajednice u svetu, izme|u ostalih, i Gr~ka Crkva. Uvi|aju}i svu sloenost problema, Sveti sinod, uprkos tome, obra}a se pastirima i pastvi s apelom da sa~uvaju hri{}anski trezveni na~in mi{qewa. Upozorewima svetovnim vlastima da budu obazrive u problematici identifikacionih brojeva Ruskoj Crkvi se pridruila i Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovske Patrijar{ije. U saop{tewu Ukrajinske Pravoslavne Crkve tim povodom se kae: S punom pastirskom odgovorno{}u pred Bogom za du{e koje su nam poverene isti~emo da savremena civilizacija ne samo da se muwevito sekularizuje, nego se ~esto i rukovodi u svom razvoju idejama, koje su suprotne boanskim i koje su bogoborne. Savremeni zapadni svet, i pored stalnih pri~a o slobodi i slobodnom razvoju, u stvarnosti svojim na~inom ivota ~ini ~oveka apsolutnim robom strasti i grehovnih eqa. Truli antihri{}anski duh sve aktivnije prodire u na{ svakodnevni ivot posredstvom upornog nametawa zapadnih vrednosti: idola komfornog ivota, samouverenosti, dozvoqenosti svega itd. Sada kod mnogih vernika, pripadnika Ukrajinske Pravoslavne Crkve, veliku uznemirenost izaziva namera rukovode}ih
59

struktura Ukrajine da u zemqu uvedu sveop{tu kodifikaciju, shodno odluci kabineta ministara Ukrajine O merama u vezi s uvo|ewem identifikacionih brojeva za fizi~ka lica, od 6. novembra 1997. godine. Prili~no veliki broj hri{}ana sklon je (i ne bez razloga!) da u tome vidi ispuwewe apokalipti~nog proro~anstva, povezanog s pe~atom antihrista i da doivqava identifikacione brojeve kao broj zveri na koji je ukazao Sveti Apostol i Jevan|elista Jovan Bogoslov (Otkr.13,17-18). Ve} sada nije te{ko zamisliti mogu}e posledice kodifikacije celokupnog stanovni{tva zemqe. Jer, usled kodifikacije i daqeg stvarawa banke informacija o svojim gra|anima, do}i }e do kolosalnog porasta kontrole svake li~nosti pojedina~no uzete. A kasnije objediwevawe kompjuterizovanih sistema kontrole na me|unarodnom nivou stvori}e sve uslove za nastanak naddravnih rukovode}ih struktura koje mogu da prerastu u proro~anstvom predvi|enu svetsku vladu. O~ekivana i odlu~na reakcije u ovom problemu stigla je i iz mona{ke drave Svete Gore. U obra}awu Svetog Protata Svete Gore povodom zakona O za{titi ~oveka od prikupqawa i kori{}ewa podatak li~ne prirode, a povodom Evropskog informacionog sistema [engen, kao i ratifikaciji i po~etka stupawa na snagu {engenskog sporazuma u Gr~koj se, izme|u ostalog, kae: S ~isto pravoslavne ta~ke gledi{ta, postoji ozbiqna uznemirenost i strahovawe povodom mogu}e povrede religioznih sloboda i vre|awa hri{}anskih ose}awa, {to se, na istovetan na~in, ve} desilo s beskompromisnim nametawem kodirawa proizvoda (UPC) na{oj zemqi uz kori{tewe zloglasnog broja iz Apokalipse 666. Shodno jednom autoritetnom mi{qewu, opasnost skorije pojave sli~nog evropskog, a kasnije i svetskog informacionog sistema tipa [engen, uop{te ne predstavqa plod ni~ije ma{te, uostalom, kao i mogu}nost wegovog kori{}ewa od strane antihri{}anskih snaga s ciqem da se kasnije nametne jedinstvena svetska politi~ko-ekonomska, a zatim i duhovna diktatura kao {to se to opisuje u 13. glavi Apokalipse. Naprotiv, savremeni napredak u pogledu informacionih tehnologija, zajedno s nametawem me|unarodnog Informacionog sistema, ~ini sasvim razumqivim i realno ostvarqivim ove alarmantne redove iz Apokalipse Jevan|eliste Jovana Bogoslova. S obzirom na to da su gore navedene informacije i upozorewa verodostojni, mi objavqujemo na{e potpuno i jasno suprotstavqawe prihvatawu datog nacrta zakona. Pravoslavna Crkva se ~ovekoqubivo brine o spasewu i li~noj slobodi ~oveka, bez koje on ne moe usitinu da se sjedini s Crkvom i da se spase. Upravo zato je Crkva uvek o stajala na ~elu nacionalne borbe za slobodu. Mona{tvo Atosa, kao duhovna predstraa Crkve i kao ~uvar Svetog predawa pravoslavnog naroda, prinu|ena je da obavesti narod o svojoj velikoj zabrinutosti povodom o~igledne opasnosti od sistema sveop{te elektronske evidencije, koji se uvodi, sa svim gore navedenim negativnim posledicama po Bogom datu slobodu qudske li~nosti i wenog spasewa u Hristu, kae se u obra}awu najvi{eg tela Svete Gore. Najave o uvo|ewu novih elektronskih kartica s bar-kodom, kao i polemike izazvane tim povodom proizvelo je uznemirenost, konfuziju i strah kod obi~nih vernika. Mnogi vernici, koji su poistovetili bar-kod s pe~atom zveri, po~eli su da ive u apokalipti~noj atmosferi. Crkvene vlasti bile su prinu|ene da reaguju i da umire upla{ene vernike. U saop{tewu Ruske Pravoslavne Crkve se kae: Uznemirenost, koju kod vas izazivaju postupci vlasti, s vama deli i crkvena jerarhija, jer, na
60

kraju krajeva, radi se o za{titi prava veruju}ih qudi da ive u skladu sa svojim sopstvenim religioznim ube|ewima. Ujedno, mi pri tome elimo jasno da damo na znawe: ne treba se bojati spoqnih simbola i znakova, jer nikakva sablazan neprijateqa qudskih du{a nije u stawu da nadvlada blagodat Boju, koja se u izobiqu nalazi u Svetoj Crkvi. Ni{ta i niko ne moe da poquqa veru ~oveka koji usitinu prebiva s Hristom i koji se pri~e{}uje Tajnama crkvenim. Sveti Apostol Petar pi{e: I ko moe da vama nauditi ako budete revniteqi dobra? Nego ako i stradate pravde radi, blaeni ste. A straha se wihova ne bojte, niti se pla{ite. No Gospoda Boga osve}ujte u srcima svojim, svagda spremni sa kroto{}u i strahom na odgovor svakome, koji trai od vas razlog va{e nade (1Pet. 3.13-15). Pojedini su pastiri svojevoqno uvrstili pitawe prihvatawe poreskog broja u krug pitawa koja se postavqaju na ispovesti, dok se odbijawe poreske registracije postavili kao uslov za pristupawe Svetom Pri~e{}u. One, koji poku{avaju da poveu identifikacione brojeve s pe~atom antihrista, podse}amo da su u predawu svetih otaca takav pe~at shvatao kao znak, koji potvr|uje svesno odricawe od Hrista. Prema re~ima Ipolita Rimskog, taj pe~at }e da glasi: Odri~em se Tvorca neba i zemqe, odri~em se od Kr{tewa; odri~em se od svog sluewa Bogu i pristajem uz Tebe i Tebi verujem. Isto to pokazuje i prepodobni Nil Miroto~ivi: Na pe~atu }e biti napisano slede}e: Ja sam tvoj Da, ti si moj. Uprkos toj tradiciji, qudi ponekad tvrde da tehnolo{ko dejstvo moe, toboe, da samo po sebi u~ini zaokret u najskrivenijim dubinama qudske du{e, dovode}i je do zaboravqawa Hrista. Takvo sujeverje se razilazi s pravoslavnim tuma~ewem Otkrovewa Svetog Jovana Bogoslova, shodno kome se pe~at zveri stavqa na one koji svesno poveruju u wega jedino radi lanih wegovih ~uda (Svetiteq Jovan Zlatoust). Nikakav spoqni znak ne remeti duhovno zdravqe ~oveka, ako ne postane posledica svesne izdaje Hrista i ismevawe vere. Izrekav{i ovo u ime na{e pastve, istovremeno se obra}amo vlastima, napomiwu}i sve navedene razloge za zabrinutost i nedoumice. Razmatraju}i mogu}nost za razre{ewe ovog problema, Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve zatraio je da se stvori alternativni elektronski jezik: Apelujemo da vlasti Rusije i drugih zemaqa ZND, gde je dominantan broj pravoslavnog stanovni{tva da se postavim pitawe otklawawa svetogrdnih simbola iz bar-koda putem izmene u me|unarodnom sistemu ispisivawa odgovaraju}ih znakova. Ako to tako ne bude mogu}e uraditi, smatramo da je neophodno stvoriti alternativni nacionalni elektronski jezik. Postoji jo{ jedna bitna okolnost. Uskoro qudi koji nemaju poreski kod ili plasti~nu karticu mogu da se na|u u situaciji da im je prakti~no uskra}ena mogu}nost da dobijaju socijalnu ili ~ak medicinsku pomo}. Ako se ne{to sli~no desi, pojavi}e se svi mogu}i osnovi za sumwu u principe ravnopravnosti gra|ana i slobode savesti principe, koje tako aktivno propagira savremena civilizacija. Iako su Pravoslavne Crkve i vernici gotovo svi sumwi~avi prema uvo|ewu novih elektronskih dokumenata s identifikacionim brojevima, ipak kod svih ne postoji do kraja jasan i iskristalisan stav prema ovoj problematici. Izne}emo dva umnogome suprotna mi{qewa koja dele dva ruska crkvenosluiteqa jero|akon Aveq Semjonov i Arhimandrit Jovan Krestjankin. Jero|akon Aveq Semjonov, autor kwige Crkva globalizacija, i identifikacioni broj sumira ovu problematiku ovako: Identifikacioni broj
61

je praslika pe~ata antihrista i naru{ava Bogom datu slobodu li~nosti i weno pravo izbora i predstavqa najvaniji ~inilac globalizacije, jer uvodi ~oveka u sistem totalne svetske kompjuterske kontrole. Mere zakonodavnog i izvr{nog karaktera, koje Vlada Rusije sprovodi, ne slue za optimizaciju i olak{avawe naplate poreza, ve} za usavr{avawe upravqawa dru{tvom, ja~awa vlasti i kontrole nad wim, za formirawe socijalnog sistema novog tipa, u kome se ~ovek upro{}ava do elementa, koji ne predstavqa li~nost, ve} samo koristi i proizvodi materijalna dobra. Identifikacioni broj je legitimacija, kao i elektronski paso{, to je doivotni i posmrtni li~ni broj (ime izraeno u ciframa) i s prijavqivawem poreskoj inspekciji ~ovek ga dobrovoqno prima. Zato tvr|ewe da ni identifikacioni brojevi, ni paso{i, ni ~ipovi ne mogu da uti~u na duhovni ivot je neosnovano. Za svakog ~oveka pojedina~no identifikacioni broj je dokument pripadnosti antihristovom sistemu Novog svetskog poretka. Jero|akon Aveq Semjonov zakqu~uje: Uvla~ewe Crkve i wenih ~eda u globalni kompjuterski sistem tzv. Novog svetskog poretka je put prilago|avawa i komformizma i sa~uva}e samo spoqa{wi oblik wene aktivnosti, koji se manifestuje u Sv. Tajnama, obredima, bogosluewima, ~inovima, dok }e se wen unutra{wi sadraj Duh Boiji izgubiti. Crkva }e postati apostazijska. Od Crkve }e ostati samo prazan omota~ nasuprot onom malom stadu, koje je odbacilo bezumnu ideologiju, o kome govori Gospod: I na tome kamenu sazida}e Crkvu svoju i vrata pakla je ne}e nadvladati (Mat.16,18), tj. na kamenu vere u Hrista koji }e do}i s Nebesa, a ne u globalni raj sa Svetskom vladom. Arhimandrit Jovan Krestjankin u svojoj besedi koju je izrekao na Boi} 2001. godine izraava mi{qewe da nikakva tehnolo{ka sredstva ne mogu uticati na du{u ~ovekovu: Dragi moji! Kako smo se samo prepustili panici da }emo izgubiti svoje hri{}ansko ime, mewaju}i ga za broj? Zar }e nam Gospod po tome suditi? Zar }e neko u ^a{i @ivota zaboraviti sebe i svoga Nebeskog Za{titnika koga smo dobili u trenutku Kr{tewa? Setimo se samo onih sve{tenosluiteqa, hri{}ana, koji su tokom dugih perioda ivota (u konclogorima) morali da zaborave svoja imena, prezimena i zamenili ih brojem, a mnogi su se preselili u ve~nost s brojem. A Gospod ih je primio u svoj O~inski zagrqaj kao Sve{tenomu~enike i Mu~enike i bele pobedni~ke odede su pokrile robija{ke brojeve. Nije bilo imena, ali Bog je bio pored wih i Wegova ruka je vodila zato~enog vernika posred senke smrti svaki dan. Za Gospoda ~ovek nikada ne moe biti broj, brojevi su potrebni samo savremenoj ra~unarskoj tehnici, za Gospoda nema ni~eg draeg od qudske du{e Govore}i o dolasku zadwih vremena, Arhimandrit Jovan Krestjankin kae: O vremenima i rokovima zna samo Gospod Bog Otac, i ni najmo}nija ruka nije u stawu da zaustavi ili izmeni Promisao Boiji. I mi ne moemo ni da pribliimo to vreme, niti da spre~imo Wegov dolazak. A treba iveti sada i danas u Gospodu. Tema novih dokumenata ~esto je prisutna i me|u vernicima Srpske Pravoslavne Crkve. Ali, osim podr{ke Gr~koj Pravoslavnoj Crkvi u sporu s vlastima oko li~nih karata, Sinod i Sabor SPC se nisu preciznije izja{wavali o identifikacionim brojevima i novim dokumentima. Ukoliko uvo|ewe novih dokumenata bude i{lo u rokovima koje su najavili dravni organi, Srpska Pravoslavna Crkva }e morati da se odredi prema ovoj problematici. Geopolitika 14/2004
62

OPASNOSTI PREBACIVAWA INFORMACIJA U BAZE TOTALITARNIH SEKTI

Jedna od najopasnijih totalitarnih sekti dana{weg sveta, sajentologija, u`iva za{titu Vlade SAD. Godine 1993. ameri~ka Slu`ba unutra{wih prihoda (IRS) priznala je sajentologiji, poznatoj po stavu svog osniva~a Rona Habarda: Pravite pare, pare, jo{ vi{e para!, status religije i oslobodila je pla}awa poreza. Ova slu`ba je to u~inila posle 25 godina borbe sajentologa za status religiozne organizacije. Sekta je samo 1997. izdvojila 725 hiqada dolara za lobirawe u Senatu i kongresu. Sajentolozi su povezani sa isto tako opasnom sektom munovaca, ~iji gazda, vele~asni Mun, ima ogromnu imovinu: od fabrika do novina kakve su Va{ington Post. Obe ove organizacije koordiniraju svoju delatnost u Isto~noj Evropi. Sajentologija ve}, odavno prodire u zemqe biv{eg komunisti~kog Istoka i iza sebe ostavqa opasne tragove. U Albaniji, za vreme vlade Saqija Beri{e, niz ministara bio je u sajentolo{koj sekti, koja je osnovala sistem piramidalnih banaka, ~iji je slom doveo do kolapsa albanske privrede. U Rusiji su sajentolozi postavili mre`u preduze}a zasnovanih na tzv. habardtehnologiji, ubacili se na Novinarski fakultet Moskovskog dr`avnog univerziteta, prodrli u metalsku industriju, banke, savetodavne centar ~ak 300 ruskih firmi pla}a porez od 16% sajentolo{kom WISE - centru u Americi. I u Gr~koj je bilo opasnih skandala sa sektom. Gr~ka policija je u wihovom atinskom {tabu na{la dosijee na hiqade gra|ana koji su, ovako ili onako, bili zanimqivi sekti, a vo|a doma}ih sajentologa je uhap{en kada je otkriven spisak qudi za likvidaciju. Svi su, na ~elu sa poznatim sektologom, sve{tenikom Antonijem Alevizopulosom, bili progla{eni neprijateqima sekte. Sajentolozi su veliku {pijunsku aferu imali kad su poku{ali da prodru u ameri~ke tajne slu`be. Zbog toga je svojevremeno Meri Sju, Habardova `ena, bila na robiji. Ali, nagodba je, o~ito, postignuta. Sada su sajentolozi za{ti}ena vrsta. Kakve ovo veze ima sa na{im novim li~nim kartama? Ima, i to velike. Re~ je o bezbednosti podataka koja je kod nas na veoma niskom nivou. Podaci o svim gra|anima Srbije staja}e u kompjuterskim bazama, a ne na policama. A to zna~i da }e lako biti dostupne kra|i. Za{to? Izme|u ostalog, zato {to je ~elnik Majkrosofta, Bil Gejts, poslovno povezan sa sajentolozima. Wegov zvani~ni biograf, Dejvid Aj~baja, je sajentolog; jedan od glavnih ogranaka Majkrosoft imperije, EXECUTIVE SOFTWARE je sajentolo{kog usmerewa. Zato mnoge ozbiqne evropske dr`ave u administraciji ne koriste programe Majkrosofta. I zato {to je neophodno biti oprezan kad su u pitawu kompjuterske baze podataka, pogotovu ako se zna kome i zbog ~ega trebaju. Kakav je nivo na{e bezbedonosne kulture, znamo svi.
63

V LADIMIR D IMITRIJEVI ]

KONCLOGOR SRBIJA
Milorad Ivanovi}, ambasador koordinator za [engen pri Generalnoj direkciji za konzularne poslove i dijasporu Ministarstva spoqnih poslova SCG, izjavio je da nove li~ne karte podrazumevaju slede}e: U}i }emo u specijalnu kabinu, u MUP-u, odnosno u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima, gde }e nas snimiti specijalna digitalna kamera. Tim putem }e biti uzeti biometri~ni podaci o licu. Zatim }emo, na jednoj metalnoj povr{ini, ostaviti otiske prstiju, koliko znam jo{ postoji dilema da li samo jednog ili svih pet, i na toj istoj povr{ini potpisati se, ostavqaju}i tako elektronski zapis svog potpisa. Popuni}emo zahtev za izdavawe i na osnovu svega toga dobi}emo li~nu kartu (Ve~erwe novosti, 10.08.2005.). Ko god je ~itao Domanovi}evu Dangu, rekao bi: sto~nu kartu. Prorok Domanovi} kao da je video na{e vlasti 2005, na putu za [engen, ako prave li~ne karte u kojima }e biti na{i podaci na ~ipu. A to nije nikakav uslov za stavqawe na belu {engensku listu, koja podrazumeva slobodno putovawe zemaqa Evropske unije. Uslov za to stavqawe je izmena politi~kog odnosa prema Srbiji i Crnoj Gori, ~ega, u dogledno vreme, pogotovu posle presuda u Hagu (genocid, i tome sli~no), ne}e biti. Uz to, [engen ne tra`i li~ne karte s ~ipovima. On tra`i ve}u bezbednost PASO[A, a ne li~nih karti, voza~kih dozvola, zdravstvenih kwi`ica i sli~nih dokumenata. Nije re~ o tome. Re~ je o tome da Srbi nose virus koji treba uni{titi (Dejvid Gompert, RAND korporacija, ~lan Saveta za inostrane odnose, tamo negde 1994.) Treba nametnuti li~ne karte koje, posle milionskih demonstracija, nisu pro{le u Gr~koj, kojih nema nigde u zemqama biv{e SFRJ, koje nije prihvatila britanska javnost. Srbi su parije u Evropi i zato ih treba `igosati, zar ne? Od sada vas policija fotografi{e, i fotografi, koji su kupili opremu za digitalne fotografije vrednu i po 80.000 evra, ostaju bez posla. Predsednik Udru`ewa fotografa Mihailo Tatalovi} najavquje da }e tako bez prihoda ostati oko 4.000 porodica. U Hrvatskoj, Ma|arskoj, Nema~koj i Slova~koj fotografi i daqe izra|uju slike, a MUP ih samo skenira. Ali, kod nas }e to biti NAJNAPREDNIJE U EVROPI! Jeste da imamo afri~ki standard, ali imamo svemirsku policijsku opremu. Nema veze, g. Tatalovi}u, {to }e hiqade zaposlenih fotografa ostati na ulici (Blic, 20. april 2005.). Va`no je da policija ima {ta da fotografi{e. Uskoro bi mogli da preuzmu i posao va|ewa na{e krvi (otpu{tawa u zdravstvu) i nastavu u {kolama (ideja ministra prosvete o {kolskom policajcu). A za [engen }emo se na~ekati. Goran Svilanovi} nam ga je obe}avao do 2005, a Milorad Ivanovi} do 2007. (Novosti, 6. avgust 2005.). Sve u okviru evro-projekta Ne lip{i, magar~e, do zelene trave.

Li~ne karte u svetu Nemaju sve zemqe sveta obavezne li~ne karte. One koje ih nemaju su Australija, Kanada, Indija, Irska, Novi Zeland, SAD, Velika Britanija (sada su opcione). Imaju ih, izme|u ostalih, Belgija, Egipat, Francuska, Nema~ka, Gr~ka, Malezija i Ju`na Afrika. Posledwih godina postoji te`wa da se
64

napravi jedinstvena identifikaciona karta s ~ipom, u kojoj bi bili spojeni podaci iz zdravstvene, socijalne i kriminalno-policijske baze podataka. Ovo je dovelo do mnogobrojnih sudskih procesa u odbranu qudskog prava na privatnost. Godine 1991. Ustavni sud Ma|arske doneo je zakon po kome je upotreba vi{enamenskog identifikacionog broja gra|anina zabrawena; godine 1997. Ustav Portugalije je zabranio nasrtaj na privatnost slede}im ~lanom: Gra|anima se ne sme dodeqivati vi{enamenski dr`avni identifikacioni broj. Poku{aj uvo|ewa ID karte 1987. u Australiji doveo je do masovnih protesta, i vlasti su plan povukle. Ju`na Koreja i Tajvan su povukle projekat zbog ogromnog neslagawa javnosti. Plan uvo|ewa dr`avne voza~ke dozvole u SAD kao na~ina masovne identifikacije gra|ana je, zbog protesta niza grupa za za{titu qudskih prava, povu~en. Podvla~imo: SAD ni danas nemaju li~ne karte! Nijedna zemqa biv{e SFRJ nema li~ne karte sa bio~ipom u kome su sken ro`wa~e i otisci pet prstiju! To se planira samo u Srbiji. Slovenci su, na dr`avnom nivou, odbili uvo|ewe takvih dokumentaa.

Biometrika Biometrika je identifikacija ili verifikacija ne~ijeg identiteta na osnovu wegovih psiholo{kih ili bihejvioralnih osobina. Ona podrazumeva pore|ewe ranije uskladi{tenih biometrijskih podataka sa onima koje pojedinac naknadno da je licu zadu`enom za identifikaciju/verifikaciju. Nove biometrijske tehnologije imaju za ciq automatizaciju postupka identifikacije, putem pretvarawa ~ovekovih podataka u kompijuterski ~itqiv algoritam. Ovo ~esto vodi pogre{nim identifikacijama i zamenama, koje u dana{wem dru{tvu mogu imati kobne posledice. Najpopularnije forme biometrije su otisci prstiju, sken ro`wa~e, geometrija dlana, prepoznavawe glasa, i digitalizovane slike. Kriti~ari, u ime qudskih prava, isti~u da takvi procesi ukidaju pravo na privatnost, stavqaju}i ~oveka pod vlast dr`ave. Najve}a opasnost u toj oblasti sastoji se od (mogu}eg) prinudnog uzimawa DNK otiska od qudi. Svojevremeno je gradona~elnik Wujorka \ulijani tra`io da se DNK otisak uzima od svih novoro|enih i sme{ta u policijske baze podataka. Za sada, me|utim, ovo nije {iroko prihva}ena praksa. U SAD je, na dobrovoqnoj bazi, po~elo ugra|ivawe mikro~ipova pod qudsku ko`u iz razloga bezbednosti ili zdravstvenih (recimo, kod obolelih od Alchajmerove bolesti, da se ne bi izgubili). Ovi ~ipovi {aqu radio signale i mogu}e ih je satelitski pratiti. Ministarstvo SAD za hranu i lekove odobrilo je upotrebu takvih ~ipova (Blic, 21. oktobar 2004.). Qudi koji strahuju od orvelovske budu}nosti veoma su zabrinuti tim povodom. Nezakoniti postupak Buxetska inspekija Ministarstva finansija podnela je tri krivi~ne i tri prekr{ajne prijave protiv nekad odgovornih lica u MUP-u Srbije zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama, u septembru 2004. (Blic, 30 septembar 2004.). Vesna Kova~ sekretar Ministarstva finansija, obavestila je o tome novinare. Vest da je sve ra|eno daleko od
65

o~iju javnosti, s namerom antidemokratskog prikrivawa ~iwenice da se kr{e osnovna qudska prava. Kasnije su ove krivi~ne prijave povu~ene ne zna se zbog ~ega. U Crnoj Gori je predlog zakona o li~nim kartama na sajtu tamo{we vlade bio sme{ten godinu dana, upravo da bi se vodila javna rasprava. Nikakva oprema pre toga nije nabavqana. Za{to se policiji daju tolika ovla{}ewa? Za{to je policija izuzeta od Zakona o javnim nabavkama Uredbom o sredstvima za posebne namene (Slu`beni glasnik Republike Srbije, 1.april 2005.)? U ~lanu 5. ove uredbe, pod sredstvima posebne namene, nalaze se i sredstva veze i telekomunikacije i oprema kripto-za{tite, kao i hardver i softver posebne namene! Da li se pod tim podrazumeva sve ono {to se ti~e novih li~nih karti? Zar se nismo umorili od `ivota pod vla{}u Titove OZNE i UDBE? Zar nam je potreban novi totalitarizam?

Elektronski zdravstveni kartoni Za sada, u igri su samo recepti sa barkodom. Ali, i oni se evidentiraju u centralnoj bazi podataka dr`avnog zdravstvenog osigurawa. A kad uvedu elektronske zdravstvene kwi`ice, podaci o bolestima i le~ewu svakog gra|anina nalazi}e se u centralnoj bazi kompijutera. A koliko su te informacije osetqive! Bilo je slu~ajeva da roditeqi odbijaju da im deca idu u odeqewe u kome je neki de~ak ili devoj~ica, po nesre}i, HIV pozitivan vest je procurela od lekara. A {ta }e tek biti kad podaci procure iz kompjutera? Koliko mogu}nosti ucene, la`i, podmetawa! Misli li ko o tome? Bezbednost na{ih podataka Kakva je za{ti}enost podataka u nas? Po~etkom maja 2004. godine po~elo je prvo su|ewe u Srbiji za kra|u kompjuterske baze podataka. Dvoje radnika jedne firme za prodaju nekretnina optu`eni su za kra|u banke podataka doti~ne firme, {to je u~iweno za svega dve godine (1997-1999). Baza je nastajala od 1992. godine i sadr`ala 11 hiqada podataka o stanovima, wihovoj lokaciji, ceni i izgledu, a tu`ena strana je tvrdila da joj je naneta {teta od 500 hiqada evra. ^ovek koji je tu`io svoje biv{e saradnike je, skoro u o~aju, izjavqivao: Za na{e pravosu|e je delo ako im dovede{ i poka`e{ {leper ili kravu te{ku 500 kila, pa se lepo izra~una koliko ona daje mleka i na osnovu toga ustanovi krivica i visina nastale {tete. Sve {to je mawe od krave izlazi iz wihovog vidokruga. ^etiri godine ~ekam da se o~igledna kra|a nazove tim imenom, pa sti~em utisak da treba ~ekati da izumre sada{wa generacija sudija da bi se moglo kvalitetno suditi za sofisticiranije oblike kriminala (Revija 92, 15. jun 2004.). Godine 2002. desio se slu~aj koji je, sasvim na doma}i na~in, zata{kan u potpunosti. Iz Ekonomskog biroa u Beogradu, osnovanog jo{ daleke 1952. koji je u vreme naj`e{}e tajkunske tranzicije pod vla{}u DOS-a bio partner Vlade Srbije i wene Agencije za privatizaciju, u dva maha, odneti su kompletni podaci o firmama spremni za prodaju. Kako je to ura|eno? U no}i izme|u 26. i 27. decembra 2002, neko (ah, neko!) je u{ao u zgradu u Ulici kraqa Milana br. 4 (samo srce Beograda!) popeo se u prostorije Ekonomskog biroa, uzeo hard-diskove (to jest, sve podatke o preduze}ima), ni{ta drugo nije
66

pipnuo i oti{ao U no}i izme|u 10. i 11. januara 2003. desilo se to isto. Direktor Ekonomskog biroa Vesna Petrevski je rekla da je policija ovu kra|u okarakterisala kao kra|u tehni~kih ure|aja ra~unara. Policajci su saop{tili da nema svrhe obezbe|ivati prostorije re{etkama, jer }e ih lopovi ve} savladati. Ona ka`e i slede}e: Interesovali su ih samo kompjuteri napuweni podacima (15. januar 2003, Nedeqni telegraf). [ta }e biti kad se svi podaci, veoma osetqivi BIOMETRIJSKI na|u u jednom jedinom, policijskom super-kompjuteru? Ko }e biti siguran da oni ne}e biti dostupni ne samo tajnim obave{tajnim slu`bama (kojima su
pojedinci iz vlasti spremni da nas prodaju u svako doba, radi evroatlanskih integracija), nego i sektama i kriminalcima svih vrsta? Ako je mogu}e da hakeri upadnu u izraelske niklearne programe i {pijuniraju ih (Ve~erwe novosti, 12. jun 2004.), {ta je tek mogu}e u jadnoj Srbiji?

A kad se podaci ukradu, {ta je tek onda mogu}e? Kakve sve zloupotrebe?

Slu~aj Kuzmanovi} Godine 2005. je u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu zavr{en proces u kome je vojni muzi~ar Dejan Kuzmanovi} tu`io dr`avu zbog nevi|enog nasiqa nad svojom li~no{}u po~iwenom u toku famozne operacije Sabqa u prole}e 2003. [ta se desilo? Te, 2003, neko iz MUP-a Srbije je izvukao Kuzmanovi}evu fotografiju iz voza~ke dozvole doti~nog, i objavio je kao sliku ubice premijera Zorana \in|i}a. Kuzmanovi}ev advokat Arsenije Katani} izjavio je, po{to je sud presudio da doti~ni nije ubica i da dr`ava mora da mu plati 730 000 dinara od{tete: Ta nazovi-gre{ka Dejanu Kuzmanovi}u i wegovoj porodici nanela je te{ke posledice koje, o~igledno, vi{e nije mogu}e ispraviti. Svi qudi u ovoj zemqi pamte wegov lik kao ~oveka koji je u~estvovao u ubistvu, a jedva da ima nekog ko zna danas da on s tim nije imao nikakve veze. Dejanu je zbog svega stradalo i zdravqe, on je bukvalno osedeo preko no}i Po savetu lekara, on vi{e o ovome ne}e govoriti u javnosti, a isto va`i i za mene (Glas javnosti, 7. april 2005.). Zamislimo sada {ta }e se de{avati u dr`avi Srbiji kad na{i digitalni podaci budu u kompjuteru! Koliko }e biti gre{aka, nemarnih i namernih! Koliko }e qudskih `ivota biti ugro`eno nemarom raznih pozornika, inspektora, i sli~nih. Evo {ta je svojevremeno Kuzmanovi} izjavio o paklu kroz koji je pro{ao: Danima sam bio najtra`eniji begunac, slu{ao u policijskoj stanici kako dr`ava organizuje hajku na mene, kako upozoravaju da sam osumwi~en, ubica ili {ta ve} ^im je ~uo da ga tra`e, Kuzmanovi} je oti{ao u policijsku stanicu u Ulici 29. novembar i prijavio se, ali mu je re~eno da to nije on. Ali, dok je sedeo u kancelariji, krenula je slika na TV-u: Odjednom sam video sebe na TV-u i ministra Mihailovi}a koji pokazuje moju sliku iz voza~ke dozvole. U policijskoj stanici je bio i sutradan: Celo popodne sam proveo u SUP dok je Srbija pozivana da me tra`i. Nije mi bilo ni do ~ega, ni do jela, ni do pi}a. Samo sam ~ekao da se ve} jednom zavr{i. Na kraju, u policiji sam bio najsigurniji. Ne daj Bo`e da sam iza{ao na ulicu raksomadali bi me istog momenta// Uve~e je do{ao dr`avni tu`ilac i rekao mi da sam slobodan. Potpisao sam dokument i, kao, nikom ni{ta. Pitao sam za{to su mi to uradili, izmaltretirali me, napravili celu frku, a ja sam iz sasvim druge pri~e vojno lice i muzi~ar.
67

Jedan inspektor mi je rekao: To je komlikovano. Nemoj da ti obja{wavamo, da zamara{ mozak. Slobodan si, idi ku}i i potrudi se da ne li~i{ na sebe. Dok nije optu`en Zvezdan Jovanovi}, Dejan Kuzmanovi} je `iveo zatvoren u svojoj sobi, u ogromnom strahu. [ta je sve pre`ivela wegova porodica? Evo {ta: Moju biv{u suprugu su tada vratili sa slu`benog puta i bila je ispitivana i proveravana. Sre}om, dete mi je bilo kod wenih roditeqa. Mali je video fotografiju na TV, ali na kratko, pa su ga ube|ivali da to nisam ja. Me|utim, prepoznao me je po nao~arima, nikako nisu mogli da ga ubede u suprotno. Tada je imao pet i po godina. Hteli su da ga isteraju iz vrti}a, a supruga je dobila peticiju sa zahtevom da se iseli iz stana. Moja majka je do`ivela nervni napad, ~ekala je svake vesti, a ja nisam mogao da se javim jer su mi uzeli telefon. (Nedeqni telegraf, 12. maj 2004.). To se zove pogre{na identifikacija, zar ne?

BAZE PODATAKA U SRBIJI: OD STOKE DO QUDI Odnedavno, kravu u Srbiji ne mo`e{ ni kupiti, ni prodati, ako nema markicu u uvetu i ako nije uvedena u centralnu, kravqu bazu podataka. Odnedavno, ku}nim qubimcima u telo treba ugra|ivati bio-~ipove, da se ne bi izgubili. Odnedavno, Srbija je na putu u ON LINE totalitarizam, sve pod vidom borbe protiv kriminala i prevara. (Setimo se da svaka radwica u Srbiji
mora da ima GPS ure|aj za satelitsko o~itavawe stawa u kasi. Za to ima para, a za zapo{qavawe 30% nezaposlenog radno sposobnog stanovni{tva, nema).

Dobro, krave su krave. Ali {ta je sa qudima?

SLU^AJ CHOICE POINT Zakon SAD zabrawuje da dr`ava sabira i ~uva podatke o gra|anima. Ali, i za to ima re{ewa: dr`ava sklapa ugovore sa privatnim firmama koje sabiraju podatke o qudima, a zatim ih prodaju vladinim agencijama. Jedna od najve}ih ameri~kih firmi za sabirawe personalnih informacija je Choice Point, ~iji je centar u Xorxiji. Ona poslodavce snabdeva obave{tewima o potencijalnim name{tenicima, osiguravaju}e zavode o razli~itosti novih klijenata, a policiju i tajne slu`be podacima o osumwi~enima. Od 1997., Choice Point je kupio 58 kompanija. Ameri~ki borac za qudska pra, va, Ri~ard O Harou, autor kwige Nema{ gde da se sakrije{ (2005.), u intervjuu za sajt www.democracynow.org isti~e da Choice Point poseduje baze DNK podataka, biometrije, otisaka prstiju, ukupno 19 milijardi raznih vrsta zapisa o qudima. Harou ka`e: Ako je neko zabrinut za to, on vidi da mi idemo ka dru{tvu `igosanih, u kome }e ~ovek biti obele`en zbog onoga {to je u~inio kao mlad i lud devetnaestogodi{wak. Jer, svi podaci o svima dostupni su onima koji plate. Me|utim, u baze podataka Choice Point upali su kriminalci hakeri, i do{li do imena, adresa, brojeva socijalnog osigurawa i kreditnih izve{taja 144778 qudi. Tako je u SAD. A kako }e biti u ubogoj Srbiji?
68

Aleksandar Pavi}

ZA @IVOT BEZ @IGA

OTVORENO PISMO SVIMA SLOBODNIMA U SRBIJI

Do{lo je vreme za povla~ewe crte i `ivotno istupawe protiv najve}eg nasrtaja na samu osnovu qudske slobode u istoriji ovih prostora. Kako se ve} vi{e puta tokom posledwe dve godine najavqivalo preko raznih sredstava informisawa, vlast u Srbiji namerava da zapo~ne izdavawe novih li~nih dokumenata, koji u sebi sadr`e biometrijske ~ipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Za po~etak. Niko ne zna koji }e se sve li~ni podaci kasnije dodavati poput genetskih zapisa, intimnih `ivotnih detaqa, policijskih dosijea i sli~no. Me|utim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema. ^ipove na tim novim li~nim kartama koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole mo}i }e da o~itavaju jedino ~ita~i u posedu dr`avnih organa, poput policije i paso{ke kontrole, ali i dr`avne birokratije u svim dr`avnim sektorima, kao i - policijskih i obave{tajnih organa drugih dr`ava! Jedino vlasnik li~nog dokumenta ne}e nikad vi{e sa sigurno{}u mo}i da zna {ta sadr`i ~ip koji ga ogoqava pred doma}im i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i dr`avnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika me|udr`avne saradwe mogu do}i u posed wegovih ili wenih najosetqivijih, najli~nijih podataka. Ali to je samo po~etak. Moderna tehnologija ve} sada omogu}ava stalno pra}ewe raznih vrsta ~ipova putem aparata nevidqivih golim okom, ili postavqenih na neprimetna mesta. [tavi{e, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili li~nu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome bi}e neminovno pohrawen u centralizovanoj bazi podataka. [to zna~i da se priprema teren da svaki va{ korak, svaka va{a akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena mapirana. I da se stalno dodaju novi podaci na va{ ~ip i u va{u jedinstvenu bazu podataka bez va{eg znawa. Sa stanovi{ta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da li~ni podaci svih dr`avqana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da li~na karta nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateqima, hakerima ili kriminalcima u potpunosti je suluda. Oprema koja je za ovu svrhu naru~ena jo{ pre ~etiri godine, ko{tala je, po priznawu samog ministra policije, Dragana Jo~i}a, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrewa od strane `iteqa Srbije, bez wihovog znawa, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o li~nim
69

dokumentima tada jo{ nije bio ni blizu pojavqivawa pred Skup{tinom Srbije. O~igledno da je neko ra~unao da }e taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazuju}i najve}i mogu}i cinizam i prezir prema `iteqima Sribije. Taj neko }e nastaviti da profitira, po{to ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom tro{ku misli da za sva vremena proda qudsku slobodu svih nas. Poka`imo ovoga puta da se dr`avna mafija prera~unala. To je sada ve} pitawe `ivota - i nas i budu}ih generacija. Da li }emo im ostaviti svet u kojem nose `ig, poput rogate stoke, od ro|ewa do smrti? Da li }emo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroli{e? Ko ima pravo da tretira qude kao stoku? Niko u Evropi jo{ nema ovako napredne li~ne dokumente kakve sada{wa vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako ne{to, ili sli~no, poku{avaju da uvedu. Me|utim, to }e se desiti samo ako im qudi to budu dozvolili. Jo{ uvek ne postoji nikakva me|unarodna obaveza da se li~ne karte sa biometrijskim ~ipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, ~ak i da je to cena za prikqu~ak svetu da li je to svet u kojem `elimo da `ivimo? Nije li boqe da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju }e dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma? @ivot je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga u~ini ne~ove~nim, ~ak i zarad nekog vi{eg interesa? Niko. Prikqu~imo se ovoj akciji koja `ivot zna~i u wegovom najdubqem smislu. Recimo NE novom `igosawu putem mikro~ipovanih li~nih dokumenata. Recimo DA @ivotu Bez @iga. Vreme je sad. Sutra }e biti kasno. Ne prihvatamo nove li~ne karte sa ~ipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni sada ili u slede}em sazivu Skup{tine. Izlazimo iz totalitarnog matrix-a koji nam se name}e, i gradimo jasnu alternativu @ivota dostojnog Slobodnog ^oveka. I za Srbiju i za svet. Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obele`avawe nikada ne mo`e prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Po ovom pitawu nema kompromisa.

70

IZLAGAWE NA

O LIVER S UBOTI }, @ I ~ KOM SIMPOSIONU , 26.

MARTA

2005.

GODINE .

INTEGRALNA KRITIKA PROJEKTA BIOMETRIJSKIH LI^NIH KARTI NA NACIONALNOM NIVOU

Predmet diskusije ovog stru~nog skupa je problem koji je aktuelan ne samo kod nas, ve} i na svetskom nivou. Iako je spoqa gledano u pitawu tehnolo{ka problematika, su{tinski je re~ o problematici pravne i eti~ke prirode. Sli~na isku{ewa su svagda bila sastavni deo svetske istorije, no ono {to razlikuje dana{wicu od davnih vremena jeste sofisticirana tehnologija koja pro`ima sve pore dru{tva. Upravo taj nevi|eni tehnolo{ki zamah je omogu}io da se problem naru{avawa privatnosti i bezbednosti pojedinca razmahne do neslu}enih granica. U slu~aju Srbije, taj vid naru{avawa su biometrijska li~na dokumenta ~ije je uvo|ewe najavqeno od nadle`nih organa jo{ za vreme vladavine DOS-a. Za razliku od ve}ine zemaqa u kojima su sli~ni projekti odmah po predlagawu parlamenta ili nadle`nog ministarstva izlagani `estokoj kritici celokupne zajednice i javnosti, u Srbiji su za sada retki glasovi kritike po ovom pitawu, verovatno stoga {to ekonomska kriza name}e druge probleme kao primarne ili iz razloga su{tinske neobave{tenosti. Ne}u zato pogre{iti ako ka`em da je uloga Eparhije `i~ke po tom pitawu od istorijskog zna~aja jer je to jedinstven slu~aj u svetu da prva zvani~na kritika do|e od nau~nog skupa organizovanog sa blagoslovom jednog episkopa i u organizaciji jedne episkopije u svetu su prve reakcije tog tipa dolazile ili od strane akademskih ustanova ili od strane organizacija koje se bore za qudska prava. Odmah na po~etku je korisno navesti neke ~iwenice u vezi sa biometrijom. Biometrijske metode identifikacije temeqe se na osobenostima koje su razli~ite za svakog ~oveka. Primera radi, takve osobine su otisak i oblik prstiju, raspored vena, glasovne komponente, dinamika i oblik potpisa, mre`wa~a oka i sli~no. Ove metode su u svom rudimentarnom obliku kori{}ene jo{ u doba egipatskih faraona kada su uzimane fizi~ke mere podanika. Posledwih decenija su izra`ene te`we, pre svega od strane velikih korporacija, da se kombinacijom najmodernije digitalne tehnologije i biometrijskih podataka uvede nov princip identifikacije slu`benika. Na nivou firmi i korporacija to nije veliki problem, ukoliko su radnici pre primawa na posao informisani o bazi podataka koja }e se o wima voditi i na~inu identifikacije u okviru same firme jer se time uva`ava wihova slobodna voqa da pristanu ili ne pristanu na takve uslove rada. Problem nastaje pri poku{aju da se biometrijski digitalni sistem uvede na nacionalnom nivou kao op{teobavezan i iskqu~iv sistem identifikacije. Nekoliko zemaqa u svetu, uglavnom dalekoisto~nih, je uvelo takav sistem na nacionalnom nivou kao zamenu za klasi~nu li~nu kartu, a neke se stidqivo spremaju zbog jakog otpora javnosti, no velika ve}ina zemaqa ne razmatra tu opciju. Bilo je i slu~ajeva, poput Kanade, u kojima je dr`avni aparat zakqu~io da nema podr{ku {ire populacije za takav sistem te je odustao na neodre|eno vreme. Za nas su trenutno najbitnija dva najskorija primera po ovom pitawu.
71

Prvi je Slovenija, koja je od skora postala ~lanica Evropske Unije. Slovenci su imali mogu}nost uvo|ewa pametnih tzv. smart li~nih karti, me|utim, odustali su od te opcije i uveli obi~ne plasti~ne li~ne karte sa vi{im nivoom za{tite od falsifikovawa. Ovo je veoma bitno ista}i jer }e sigurno biti onih koji }e pravdati uvo|ewe biometrijskih li~nih karti kao deo obavezne harmonizacije na{eg dru{tvenog sistema sa evropskim {to, kao {to smo videli na ovom primeru, uop{te nije relevantno. Drugi primer koji je neophodno ista}i je primer Velike Britanije gde ve} mesecima traju `u~ne debate u parlamentu i medijima oko uvo|ewa biometrijskih dokumenata. Vlada Tonija Blera se suo~ava sa izri~itim protivqewem Gorweg doma, opozicije, organizacija za za{titu qudskih prava i dela stru~ne javnosti, tako da bez dobijawa novog mandata ne mo`e uspeti da sprovede ovaj projekat. Osim toga, vladin Zajedni~ki komitet za qudska prava je u januarskom izve{taju objavio da bi najavqeni zakon o biometrijskim li~nim kartama potencijalno ugro`avao evropsku Konvenciju o qudskim pravima. Sa druge strane, podaci studije izvodqivosti koja je naru~ena upravo od strane vlade govore da ovaj sistem ne pru`a stoprocentnu pouzdanost i autenti~nost {to je imperativ kod ovakve svrhe. Pre nekoliko dana, preko stotinu profesora i stru~nih saradnika poznate Londonske {kole ekonomije i politi~kih nauka su uputili stru~ni izve{taj sa zahtevom ministrima da zaustave projekat biometrijskih karti zbog ugro`avawa qudskih prava i bezbedonosnih opasnosti koje on sa sobom nosi. Bilo kako bilo, u svim zemqama razvijene demokratije po ovom pitawu se itekako vode javne rasprave i debate, dok kod nas nije ispo{tovana ni osnovna pravna procedura za skup{tinsko ve}awe, a o daqem i da ne govorimo. Iako na ovom skupu prisustvujem kao informati~ar, du`an sam da opet naglasim da je ovo prevashodno pravni problem, a ne informacioni. Pored toga {to je projekat prosto najavqen bez ikakve pravne procedure i tendera, sa modernog demokratskog stanovi{ta ovaj projekat je totalitaran jer u listu demokratskih prava spada i pravo gra|anina da od dr`ave zahteva skupqawe samo onih podataka za koje je data masovna gra|anska saglasnost. Drugi zna~ajan problem jeste direktno ugro`avawe prava na privatnost, jednog od elementarnih prava u demokratskim zemqama jer se koli~ina i tip informacija koje dr`ava skupqa o pojedincu drasti~no pove}ava. Potencijalno bi ovaj projekat mogao voditi i ka kreirawu {ifriranih tajnih dosijea kao i pove}avawu opsega nadzora dr`ave nad pojedincem. Informati~ko-bezbedonosni propusti su na slede}em mestu prioriteta u daqoj kritici. Iako se kori{}ewem ove tehnologije neki poslovi zna~ajno ubrzavaju, to mo`e da ima dvostruke reperkusije. Pre svega, birokratiji se daje ogromna mo} raspolagawa velikom koli~inom centralizovanih podataka koji u slu~aju korumpiranih slu`benika mogu zavr{iti u rukama raznih interesnih grupa. Slu~ajne ili namerne gre{ke u centralizovanim sistemima poput ovog mogu biti egzistencijalno kobne po onoga na koga se odnose. Posebna pri~a jeste fenomen curewa podataka. Naime, Motorola je autor celokupnog projekta i treba odmah re}i da je ta kompanija poznata po kvalitetnom kadru i re{ewima, ali i po tome {to radi projekte za ameri~ku vladu i vojsku. Uzev{i u obzir negativna iskustva po pitawu operativnog sistema Windows kao i skora{wu bruku oko otkrivawa ameri~kog {pijun72

skog satelitskog sistema Echelon kojim je {pijunirana skoro cela savezni~ka Evropa, ko mo`e svojom li~nom odgovorno{}u da garantuje da ovaj sistem nema pozadinska vrata koja omogu}avaju preuzimawe podataka od strane neke strane slu`be? Posebno pitawe su hakerski upadi s obzirom na ~iwenicu da je za testirawe sigurnosti ovakvog sistema potrebno da pro|e bar nekoliko godina. Li~no mislim da je ovo prelazno re{ewe na kome se opipava puls qudi {irom sveta za uvo|ewe daleko totalitarnijih koncepata. Da ne bih i{ao suvi{e u {irinu, nave{}u samo dva budu}a projekta koja bi nas verovatno ~ekala ukoliko bi ovakvi projekti bili nekriti~ki usvojeni i implementirani. Naime, posle izvesnog perioda sigurno bi do{lo do predloga za integraciju svih dokumenata u jedan super-dokument koji bi izme|u ostalog omogu}io i automatizaciju nov~anih tokova. Prva posledica tog pristupa bilo bi ukidawe anonimnosti tokova novca jer bi papirni novac bio potpuno likvidiran i koristile bi se samo elektronske finansijske transakcije. To bi dovelo do velikog dobitka u brzini i do isto tolikog gubitka u privatnosti jer bi postojala baza podataka o kupqenoj robi, vremenu, mestu i ostalim osetqivim podacima. ^ovek koji bi se uklopio u kupovni profil teroriste ili koji bi ~itao literaturu nepodobnu po vladaju}i re`im bi rizikovao da bude izlo`en direktnoj diskriminaciji, pra}ewu i torturi. Drugi korak budu}nosti bi bio krajwa minijaturizacija celog sistema u vidu jednog ~ipa koji bi se nosio ugra|en u neki deo odela ili bi bio prakti~no istetoviran pod ko`om. Ve} danas u svetu takve radio-frekventne ~ipove dobrovoqno nose na hiqade qudi radi identifikacije i pra}ewa, a u slu~aju osobqa tu`ila{tva Meksiko Sitija, takav ~ip pod ko`om ruke je i obavezan. U decembru mesecu, ameri~ka Uprava za hranu i lekove je dozvolila dobrovoqnu ugradwu sli~nih ~ipova pod ko`u pacijenta, ukoliko on `eli da time zameni zdravstveni karton. Ina~e, ugradwom ovih ~ipova izuzetno je lako pratiti pojedinca bilo gde da se isti nalazi. Pored neprihvatqivosti ovog koncepta sa ~isto antropolo{kog aspekta, va`no je naglasiti i da cela pri~a neodoqivo podse}a na zlokobna predvi|awa iz Jovanovog Otkrovewa i da lako mo`e uneti razdor me|u hri{}ane {irom sveta koji bi imali razli~it stav po ovom pitawu. Ova pojava zahteva posebnu diskusiju i formirawe zajedni~kog stava. Zbog svih ovih i mnogih drugih razloga koji mogu biti obuhva}eni samo opse`nom studijom, veoma je bitno da se politi~ki ~inioci i javno mnewe Srbije kona~no ukqu~i u plodnu raspravu. Propusti i opasnosti projekta biometrijskih li~nih karti su suvi{e veliki da bi mogli biti potisnuti jer }e isplivati na povr{inu u trenutku kada to najmawe budemo o~ekivali i tada }e za reakciju mo`da biti prekasno. Jo{ uvek nije kasno da se ovaj projekat, ako ne obustavi, a ono preusmeri kao vid internog i ograni~enog re{ewa ili da se postavi na dobrovoqnu, a ne obavezuju}u osnovu. Prigovor savesti, kao u slu~aju civilnog slu`ewa vojnog roka, je krajwa granica u kojoj su koliko-toliko ispo{tovana prava gra|ana. Ostaje mi samo da kao savestan gra|anin ovog dru{tva izrazim nadu da }e duhovne, intelektualne i politi~ke elite biti svesne problema koji je pred nama i wegovo re{avawe zapo~eti odmah.
73

O LIVER S UBOTI }, P RAVOSLAVQE 942/2006.

KORAK BLI@E ORVELOVSKOJ SRBIJI?

Sa izlaskom ovog broja verovatno }e biti zavr{eno glasawe o vladinom predlogu za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti odnosno zamewivawu starih dokumenata novim. Pravoslavqe je u vi{e navrata detaqno pisalo o tom projektu pre svega isti~u}i wegovu nezakonitost, potpuni pravni voluntarizam koji ga prati i totalitarni ambijent koji se wime otvara. Time se redakcija Pravoslavqa pridru`ila svetskoj akademskoj javnosti koja se bori protiv totalitarnih projekata. Ne}emo ponavqati ono {to je do sada ve} re~eno, ve} }emo navesti neke od primera koji potvr|uju na{ stav. Marta meseca pro{le godine je preko sto profesora i stru~nih saradnika presti`ne Londonske {kole ekonomije i politi~kih nauka potpisalo peticiju protiv uvo|ewa biometrijskih li~nih karti. U Velikoj Britaniji se ina~e mesecima vode `estoke parlamentarne debate o tom pitawu, a Dom Lordova je ravno 12 (!) puta vra}ao zakon na doradu. Kada je zna~ajno promewena verzija zakona pro{la parlamentarnu proceduru, Konzervativna partija je najavila da }e po dolasku na vlast ukinuti taj zakon. Sa druge strane, istra`ivawe BBC-a je pokazalo da projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih karti ima veoma malo upori{te u bira~kom telu, jer je 83% stanovni{tva protiv toga, tako da su izgledi za wegovu zakonsku primenu u budu}nosti mali. ^uveni australijski profesor kompjuterskog prava, dr Roxer Klark, je tako temeqno kritikovao koncept centralizovane baze podataka od strane dr`avnih slu`bi, da je to imalo ogromnog uticaja da Australija i Novi Zeland odbace takav predlog zbog otpora javnosti. Sli~an predlog od strane kanadske vlade je odba~en pre tri godine na na~in koji treba da bude primer svim zemqama koje pretenduju na prefiks demokratske. Naime, kanadski parlamentarci su, kao svaki kulturni i civilizovani qudi, pre svega ispitali pomenuti projekat tako {to su oformili specijalnu komisiju koja je imala za zadatak da detaqno prou~i predlog za uvo|ewe biometrijskih li~nih karti. Posle temeqnog istra`ivawa, koje je obuhvatilo i obilazak zemaqa koje imaju takve isprave, komisija je 8. oktobra 2003. gotovo jednoglasno usvojila zakqu~ak (Report of the Standing committee on citizenship and immigration) da predlo`eni projekat izrade biometrijskih li~nih karti predstavqa bespotrebno gubqewe vremena i resursa, te da ne doprinose pove}awu bezbednosti, {to su razlozi zbog kojih je kanadska vlada odustala od to projekta na neodre|eno vreme. U nekim zemqama reaguju nadle`ni sudovi. U Japanu, tehnolo{ki najrazvijenijoj zemqi, ne postoje obavezne li~ne karte. Postoji samo sistem pod imenom JukiNet, koji predstavqa elektronski sistem identifikacije, ali na dobrovoqnoj bazi i koji ima veoma mali broj korisnika u odnosu na broj stanovnika. Me|utim, i pored toga {to je projekat na dobrovoqnoj bazi, nekoliko prefektura je donelo sudske odluke da je projekat neustavan jer se kosi sa ~lanom 13. Ustava te zemqe koji garantuje privatnost gra|ana. Sud Kanazawa District-a je 30. maja 2005 godine naredio upravi da mora da vrati gra|anima ovako skupqene podatke. Sli~no se desilo i u Tajvanu, samo na nivou Vrhovnog suda, jer je 22. juna 2005. godine taj sud stopirao biometrijski
74

projekat koji je razvila tajvanska vlada, jer je ocenio da bi projekat prikupqawa digitalnih otiska prstiju i stvarawa nacionalne baze istih mogao biti neustavan, {to bi dovelo do bespotrebnog tro{ewa novca za opremu. I na kraju, veoma je zanimqivo da u najrazvijenijoj zemqi sveta, SAD, ne postoje niti obi~ne niti biometrijske li~ne karte.

Srpske pri~e Gledaju}i parlamentarnu raspravu o ovom pitawu, upu}en ~ovek ne mo`e a da se ne zapita ko nas sve to predstavqa u parlamentu i na koji na~in se sve brani ovaj voluntaristi~ki i totalitarni projekat. Argumenti za odbranu vladinog predloga su se svodili na to da je u pitawu modernizacija uprave i pove}awe produktivnosti i bezbednosti, dok su se potpuno previ|ali primeri najrazvijenijih zemaqa sveta koje takve karte uop{te nemaju. Uz to, na dr`avnoj televiziji je na dan parlamentarne debate jedna novinarka u razgovoru sa ministrom unutra{wih poslova iznela podatak da biometrijske li~ne karte poseduju gotovo sve zemqe EU, te da je to uslov za ulazak u Uniju (ministar je nije demantovao). Kao savesni gra|anin ovog dru{tva, koji redovno pla}a porez i televizijsku pretplatu, zahtevam od pomenute televizije zvani~an demanti obe informacije. Prvo, upravo velika ve}ina zemaqa kako EU, tako Evrope uop{te, ne poseduje elektronske biometrijske li~ne karte, ni na obavezuju}oj ni na dobrovoqnoj bazi. #ak bi mogli re}i da ih ne poseduju upravo najrazvijenije zemqe Evrope, tj. one koje imaju najvi{i standard. S obzirom da se elektronske biometrijske li~ne karte u Srbiji reklamiraju kao ne{to bez ~ega se visok civilizacijski standard ne mo`e zamisliti, pitam se kakav je paradoks u pitawu? Drugo, apsolutna je la` da je uslov za ulazak u EU uvo|ewe elektronskih biometrijskih li~nih karti uslov je uvo|ewe vi{eg stepena za{tite dokumenata, {to se veoma lako i mnogo jeftiniji radi sa obi~nim plasti~nim karticama bez ~ipa. Najboqi primer za to je Slovenija, koja je daleko ispred Srbije po svim ekonomskim aspektima, ali koja nije uvela elektronske biometrijske li~ne karte, ve} obi~ne plastificirane sa vi{im nivoom za{tite. Pritom je veoma bitno ista}i da je u Sloveniji postojala mogu}nost uvo|ewa biometrijskih li~nih karti, ali da su ih Slovenci odbili. Svaka ~ast Slovencima, od kojih treba puno da u~imo kada je ekonomi~nost i po{tovawe gra|anskih prava i sloboda u pitawu! Neki elektronski mediji su plasirali dezinformaciju da je Hrvatska uvela elektronske biometrijske li~ne karte, {to je tako|e obmana javnosti, jer su uvedene plastificirane karte sa ma{inski ~itqivim podacima, ali bez elektronskog ~ipa (to se lako da proveriti prostim uvidom u hrvatski zakon o osobnoj iskaznici, ~lan 7., kao i u zakonu o izmenama i dopunama istog). Uzev{i u obzir sve navedeno, ne smemo pomisliti kakvi bi se tek argumenti koristili protiv misle}ih qudi u Srbiji kada bi zaista bilo onako kako se u ovim dezinformacijama tvrdi. Borba za gra|anska prava Ono {to treba otvoreno i nedvosmisleno re}i jeste da se gra|ani Srbije, poput onih koji su se okupili 8. juna 2006. na Ma{inskom fakultetu na tribi75

ni pod nazivom Elektronske li~ne karte digitalni totalitarizam? ne bore protiv zakonske obaveze, ve} naprotiv, brane zakone i ustrojstvo ove dr`ave od nezakonitih i nelegitimnih projekata. Gospodin Aleksandar Pavi}, predsednik nevladine organizacije Za `ivot bez `iga (za sada jedine
nevladine organizacije koja se bori protiv ovog totalitarnog projekta i koja je eksplicitno iznela svoje stavove o ovom pitawu) je rekao da se ta organizacija

obratila poslani~kim klubovima radi re{avawa ovog pitawa, ali da je u slu~aju vladaju}ih partija ostala bez odgovora. Ukoliko se u Parlamentu izglasa re{ewe o uvo|ewu ovih li~nih karti bez amandmana koji bi se odnosili na sporna mesta, onda, po re~ima predsednika ovog udru`ewa, sledi obra}awe predsedniku dr`ave. Ako predsednik dr`ave ipak verifikuje svojim potpisom eventualni parlamentarni akt, onda sledi osporavawe pred nadle`nim sudovima, kao {to se to radi svuda u civilizovanom svetu. Na pomenutoj tribini (koju je medijski propratila televizija Logos i Glas javnosti) je re~eno da je minimum koji se zahteva mogu}nost neobavezne zamene li~nih karti po principu prigovora savesti. Akcenat je, dakle, na zakonskom osporavawu projekta koji je od po~etka bio nezakonit. S tim u vezi, udru`ewe Dveri srpske su izdale poseban dokument u jedanaest ta~aka koje su u stvari razra|ene ta~ke @i~kog simposiona od pre godinu dana, prvog nau~nog simposiona u Srbiji koji je sa razli~itih aspekata prou~io ovaj problem. Kao savesni gra|anin ovog dru{tva mogu samo da izrazim nadu da }emo na{im potomcima sutra ostaviti dr`avu u kojoj }e wihovo pravo na privatnost i slobodu biti o~uvano. A ako nam deca budu `ivela u orvelovskoj Srbiji, koje opravdawe }emo im dati?

D R S LOBODAN A NTONI }

U POTRAZI ZA SRPSKI TOROOM Iza ogledala: nove li~ne karte kao povod Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sopstvenoj dr`avi? Naravno da ne verujemo! To od nas tra`i EU. Svi u Evropi to ve} imaju. Sa ove dve re~enice u Srbiju mo`ete uvesti bilo koju glupost. Recimo, da deca ne smeju da sednu na klackalicu bez za{titnog {lema za glavu. Ili da, pre no {to uzberete vo}ku, morate drvetu da ubrizgate anestetik. Posledwi primer su nove li~ne karte. Tvrdilo se da su elektronske li~ne karte uslov za ukidawe viza Srbiji i da ve} sve zemqe u okru`ewu to imaju. Onda su neke religiozne grupe i radikali pokazali da ni{ta od toga nije ta~no. Niko ne vezuje ukidawe viza Srbiji sa stavqawem ~ipa na li~ne karte, a zemqe u okru`ewu imaju plastifikovane, ali ne i elektronske iskaznice. Sada se, me|utim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u modernizaciji i da se samo mra~ne i retrogradne snage boje ovog unapre|ewa kao {to su se nekada bojale `eleznice ili radija. Polako, gospodo, stvari
76

nisu ba{ tako jednostavne. Da su elektronske li~ne karte toliko sjajna i neproblemati~na stvar, kako nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Srbiju da ih prva uvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedinaca, a ovde dr`ava uvodi obavezu svakog ko je stariji od 16 godina da sa sobom nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dr`avni slu`benik mo`e da i{~ita odre|ene podatke. I to onda vi{e nije stra{ilo samo za religiozne grupe i radikale, to je ne{to {to di`e kosu na glavi i svakom iskrenom liberalu. Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e. Ali, zar ne verujete sopstvenoj dr`avi? Naravno da ne verujemo! Prvo, svako od nas je bio svedok gre{aka administracije. Te gre{ke su makar bile belodane, i ~ovek je nekako mogao da tra`i da se isprave. Kako sada da znate da se u va{em ~ipu ne}e potkrasti neka gre{ka recimo, podatak da ste vi{estruki ubica? Treba li da vas deset policajaca, koji su vas legitimisali, izmaltretira da biste tek onda shvatili da ne{to sa va{om li~nom kartom nije redu? Ali, takvi podaci ne}e ni stajati na ~ipu. Ne}e? Kako to mo`emo da znamo? Zato {to }e tako pisati u zakonu? Ma hajdete, molim vas! Mo`da sada{wa vlast iskreno veruje da }e se dr`ati zakona i na ~ip stavqati samo ono ~ega ve} ima u postoje}im li~nim kartama. Ali, svako kome pam}ewe dose`e daqe od prekju~e zna da nema stvari koju ovde vlast nije zloupotrebila samo ako je to mogla. Srpska istorija je puna pustolova, ~astoqubaca, grabe`qivaca i neurastenika, koji su se domogli dr`avne vlasti i od we napravili zlo~in. [ta nam jam~i da bukvalno ve} sutra neko od takvih ne}e ponovo zavladati Srbijom? Pogledajte samo sve one politi~ke desperadose koji, ispuweni mr`wom i manijom veli~ine, stoje na ulazu u na{e politi~ke ustanove i otvoreno prete svojim gvozdenim metlama? Pa zar mislite da }e se oni mo}i uzdr`ati? I da nam ne}e, neobuzdani javno{}u i transparentno{}u, u ~ip staviti i ne{to vi{e od JMBG i otiska prsta ne{to {to }e nam beskrajno ote`ati i zatrovati svaki dodir sa dr`avom i administracijom? Ako neko o tome ima bilo kakvih iluzija, to je wegova stvar. Ali, ne mo`e sve ostale terati da u~estvuju u wegovim iluzijama. Ko voli takve, moderne li~ne karte neka ih slobodno uzme. Ali, neka ne tera i one koji ih se pla{e da ih moraju imati. Ako i za odlazak u vojsku postoji alternativa, ne vidim za{to se i ovde ona ne bi mogla dozvoliti? Zato {to je neko, pre tri godine, bez tendera i zakona nabavio opremu vrednu 100 miliona dolara, pa je sada policiji `ao da tolika oprema stoji neiskori{}ena? Neka stoji, to je mawa {teta od straha gra|ana da je ponovo na pomolu totalitarna dr`ava samo ovoga puta tehni~ki mnogo naprednija i mo}nija. A ako se u sada{wem obliku ovaj zakon ipak usvoji, ne}e nam preostati ni{ta drugo do da se setimo starog liberalnog heroja Dejvida Toroa. On je smatrao da je li~na sloboda toliko neprikosnovena, da je boqe oti}i u zatvor nego li se pokoriti zakonu koji je ugro`ava. I oti{ao je u zatvor. Tako je nastao pojam gra|anske neposlu{nosti. Ovda{wi kvaziliberali ~esto su mahali tim pojmom. Ali, naravno, u zatvor nisu odlazili. Sada je red na istinske liberale. Neko mora da ode u zatvor da bi ovo dru{tvo shvatilo su{tinu liberalizma. Ko }e biti srpski Dejvid Toro? Politika, 13.06. 2006
77

V ASILIJE M I { KOVI } DIGITALNO @IGOSAWE GRA\ANA SRBIJE Do{lo doba da se i ~ip proba: kroz doma}u javnost se, tek u trenutku kada se (ka`u dugo spreman i odlagan) zakonski predlog na{ao pred skup{tinom, prolomila vest da }e gra|ani Srbije od slede}e godine dobiti nove, elektronske li~ne dokumente bazirane na tehnologiji mnogo primewivanih smart kartica koje }e obezbediti brzu i pouzdanu identifikaciju pojedinaca. Nova dokumenta su, navodno, ura|ena po va`e}im me|unarodnim standardima i zahtevima (sic!) i predstavqaju preduslov ulaska u {engensku zonu po kojoj }e i voza~ke i saobra}ajne, kao i dozvole za no{ewe oru`ja biti u obliku kartice sa ~ipom u kome su sme{teni neophodni li~ni podaci. Svi podaci sa elektronskih isprava bi}e uneseni u novi informativni sistem ~iji je proizvo|a~ Motorola. Taj sistem, koji je ve} delom instaliran, i koji obuhvata skladi{tewe biometrijskih podataka (otisaka prstiju i dlanova, fotografije, potpisa) u 1200 radnih stanica u prostorijama MUP-a {irom Srbije, predstavqa hvaqenu inovaciju jer, po wegovim zagovornicima, doprinosi rasvetqavawu najte`ih krivi~nih dela i spre~ava potencijalnu infiltraciju terorista po{to zbog brzine obrade digitalizovanih podataka pove}ava stepen identifikacije pojedinaca i smawuje mogu}nost falsifikovawa ili postojawa duplih isprava. Da gra|ani Srbije odavno ne podozrevaju da `ive u jednom modernizovanom otelotvorewu Domanovi}evske Dange ili Stradije, harmoni~na pri~a oko zamene dosada{wih li~nih karti i dobijawa novih elektronskih dokumenata zaista bi zvu~ala idili~no. Dovoqno je bilo samo malo slu{ati pojedine pripadnike vladaju}e koalicije kao skup{tinske agitatore pa da se ~oveku du{a ozari od toliko brige u bar neko modernizacijsko ulagawe, koje }e ne biti samo sigurnije i jeftinije, nego }e i poboq{ati bezbednost svih gra|ana. Ve} se ose}ao, makar samo putem dostizawa ponekih novih i vi{ih standarda, predukus ulaska u obe}anu Evropsku zemqu, da su qudi gotovo prevideli da su i ovde, kao i mnogo puta u zadwih pet godina, pohvale predlo`enom zakonu najverovatnije pristigle kao deo paketa dodatnih usluga za bogate napojnice dobijene od strane onih kojima }e takvo ulagawe, sve na osnovu zakona, doneti veliku materijalnu korist. A onda su ozlogla{eni radikali ponovo po~eli da teraju kontru zakonskom predlogu, dok su se u `utoj {tampi pojavile bizarne i dobrano paranoi~ne-apokalipti~ne tvrdwe o `igosawu gra|ana potkrepqene biblijskim citatima koje su li~ile na {kolski primer teorije zavere Ubrzo su na ove uvrnute tvrdwe stigla ne samo razuveravawa, ve} i dodatne hvale koje bi trebalo da ubede gra|ane da je uvo|ewe elektronskih li~nih isprava sa biometrijskim podacima (termin koga 90% ovda{wih gra|ana ne razume) ne samo civilizacijsko dostignu}e, ve} i u{teda vremena. Vi{e se gra|ani ne}e morati o svom tro{ku slikati, ne}e se prqati prsti pri uzimawu otisaka, a nove isprave }e se dobijati za rekordnih deset minuta. Gra|anin }e samo jednom do}i da zatra`i dokument koji }e mu biti potom isporu~en na ku}nu adresu, a jednom uzeti podaci za identifikaciju }e posle biti kori{}eni i za druga dokumenta za ~ije izdavawe podnese zahtev.
78

@ig na strani mig Uvo|ewe elektronskih li~nih karti nije jedina digitalizacija li~nih podataka koja se odvija u Srbiji. U re`iji Ministarstva prosvete, a po projektu Svetske Banke, ve} se uveliko vr{i prikupqawe podataka o prosvetnim radnicima, u~enicima i wihovim roditeqima, a ~iji je ciq prema saop{tewu ministarstva formirawe jedinstvenog informacionog sistema koji treba da olak{a analizu i pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim u~enicima. Prosvetni pregled (od 16.02.2006) prenosi podatke o burnom reagovawu roditeqa na zadirawe prosvete u wihovu intimu, jer su me|u tra`enim podacima bili i oni o tome da li su roditeqi {kolaraca razvedeni ili npr. da li je o~uh priznao dete kao svoje. I u oblasti zdravstva se postupno odvija elektronsko skladi{tewe postoje}ih podataka, tako da se svi podaci o zdravstvenom osigurawu uvode u elektronsku evidenciju, a u planu su i nove elektronske zdravstvene kwi`ice. @eqeni ciq je da u centralnoj bazi podataka uskoro stoje zdravstveni podaci o svim gra|anima Srbije do kojih }e se mo}i do}i klikom mi{a za svega nekoliko sekundi. Sve ove aktivnosti, koje se pravdaju ve}om efikasno{}u zbog brzine pristupa digitalizovanim podacima, kod nas se na pre~ac uvode kao po`eqan presedan u pravcu sveop{teg progresa. Pri tome se nigde ne navode na~ini za{tite ovakvih poverqivih podataka, niti se unapred zakonski reguli{e na~in spre~avawa mogu}nosti wihove zloupotrebe, koja je, obzirom na stawe na{ih dr`avnih slu`bi i korupcije u administraciji, ogromna. Naprotiv, od strane vlasti se samo potpisuju pojedini ugovori sa me|unarodnim organizacijama kojima se na{e baze podataka, jo{ u samom formirawu, daju na izvolte. Upozorewa zbog mogu}eg odliva i potoweg objediwavawa digitalizovanih informacija, bilo od strane na{ih dr`avnih slu`bi, bilo stranih dr`ava ili kompanija, od zagovornika ovih poduhvata u redovima vladaju}e koalicije posmatra se kao paranoja i zluradost i progla{ava za poku{aj da se predupredi ono {to je neizbe`no. Upravo zato je u medijskoj kampawi u prilog usvajawa zakonskog predloga o li~nim ispravama neprestano ponavqano da se ono sprovodi u skladu sa me|unarodnim obavezama i standardima, da se u nekoliko zemaqa ve} primewuju elektronske li~ne karte dok je kod drugih proces uvo|ewa u toku, te se apostrofiraju zemqe koje su navodno oti{le daleko u razvoju ove tehnologije (Belgija, Estonija, Finska, Italija, Makao, Malezija, Britanija i delimi~no SAD). Pri tome se ne ka`e gde su ovakve li~ne isprave ve} usvojene, a gde }e i kada }e to tek da budu, kao i gde se to samo oti{lo daleko u tehnologiji proizvodwe ovakvih dokumenata, ali se isti ne primewuju u praksi. Danga Reloaded Tvrdwe o me|unarodnim obavezama i standardima su, naravno, potpuno la`ne. U tehnolo{kim najrazvijenijim zemqama poput SAD, Velike Britanije ili Kanade ne postoji institucija klasi~nih li~nih karti (u V. Britaniji ne postoje nikakve isprave te vrste) koje su ina~e istorijski produkt sovjetskog totalitarizma i specifi~nih okupacionih re`ima u pro{losti koji su potencirali izradu ovakvih dokumenata da bi pove}ali kontrolu i represiju nad svojim gra|anima. Drugo, ne postoje me|unarodni standardi koji obavezuju dr`ave potpisnice da izrade ovakve isprave, ve} samo dobro79

voqno preuzete obaveze pojedinih dr`ava i wenih ministarstava da razmewuju samo pojedine podatke o pojedinim osobama sa pojedinim me|unarodnim organizacijama, kao {to je npr. Interpol. Ve}ina evropskih dr`ava uop{te nema, ~ak ni u perspektivi, plan o uvo|ewu ovakvih dokumenata. Naprotiv, proces uvo|ewa digitalizovanih li~nih isprava de{ava se samo u uru{enim dr`avama i banana republikama, dok sli~ni projekti u ozbiqnim dr`avama sa slobodarskom tradicijom i sna`nim javnim mwewem ne mogu da pro|u postoje}u skup{tinsku proceduru. Tako je, naprimer, britanski ministar Dejvid Blakent pod pritiskom javnosti (koja mu je dala nadimak Veliki Brat) bio prinu|en da podnese ostavku jer je zagovarao uvo|ewe elektronskih li~nih karti na koje su Britanci, kao qudi izuzetno ponosni i osetqivi na svoju privatnost, odbacili. U Kanadi, koja se kod nas navodi kao primer zemqe u proceduri digitalizacije li~nih dokumenata, reakcija javnosti na ovakve najave bila je toliko jaka da su wihovi zagovornici morali da se povuku. Ista pri~a se ponovila i u Japanu, dok su u nama u svakom pogledu bliskoj Gr~koj gra|ani u masovnim milionskim demonstracijama spre~ili uvo|ewe elektronskih isprava koja su vi{e puta na mala vrata prolazile kroz skup{tinsku proceduru. U Americi, gde Motorola (koja treba da nama da licencu za elektronske li~ne isprave) iste kartice proizvodi i za Mondex-ove pametne kartice (smartcard), ovakva tehnologija se svakodnevno primewuje, dodu{e ne za li~na dokumenta, ve} za druge namene. Mondex-ov smartcard je prete~a za za implantat VeriChip koji se uveliko proizvodi (milijardu komada godi{we) i koristi samo na li~ni zahtev, ponajvi{e za locirawe i identifikaciju izgubqenih ku}nih qubimaca kojima je hirur{kim putem ugra|en ovaj implantat. Originalno namewen pacijentima sa ugra|enim pesmejkerom jer omogu}ava slawe informacija o zdravstvenom stawu pacijenta bolni~kom osobqu, ovaj implantat koji je proizvod kompanije Applied Digital Solutions, od nedavno ima i druge primene: nedavno su tri ju`noameri~ke dr`ave koje imaju probleme sa pronala`ewem otetih osoba (u Kolumbiji, koja je svetski rekorder, godi{we bude kidnapovano 3.000 qudi) od ove ameri~ke kompanije zatra`ili kontigent VeriChip-ova, dok se implantati u Meksiku ugra|uju javnim tu`iocima i agentima na tajnom zadatku da bi se ovi lako prona{li u slu~aju wihovog nestanka. U kombinaciji sa sistemom Digital Angel koji kombinuje GPS tehnologiju i sistem za nadzor i pra}ewe, ovi ~ipovi omogu}avaju ne samo otkri}e pozicionirawa osobe bilo gde na planeti, ve} i utvr|ivawe wegovog trenutnog zdravstvenog stawa. Nedavno su tako u Americi veliki publicitet dobili pripadnici porodice Xejkobs sa Floride, dobrovoqci kojima je kompanija Applied Digital Solutions ugradila implantate da bi neprestano pratila wihovo zdravstveno stawe.

Paranoja sa dobrim razlogom Elektronske li~ne karte, naravno, nisu VeriChip i ne omogu}avaju danono}no pra}ewe kretawa wegovog nosioca, ali su put ka objediwavawu svih digitalnih podataka o gra|anima, i prvi korak ka wihovom navikavawu gra|ana na no{ewe ~ipova. Obzirom na ozlogla{enost Srbije i Srba koji u globalnim medijima slove za genocidan i neposlu{an element koji mo80

ra biti stalno nadziran i dr`an pod kontrolom, bojazan da }e neko poku{ati da uz pomo} ~ipova kontroli{e kretawe gra|ana ili manipuli{e wihovim li~nim podacima uop{te nije neprirodna ni neosnovana. Sama digitalizacija li~nih podataka kao novi tehnolo{ki pristup nesumwivo ne predstavqa ni{ta samo po sebi lo{e, ve} samo zamewuje ono {to se nekad u isprave unosilo {tampanim putem. Ono {to je ovde lo{e je to {to pojedinci ne}e biti u mogu}nosti da imaju pristup li~nim informacijama koje }e sadr`avati smart kartica, jer }e se ove isprave ~itati uz pomo} posebnih terminala nedostupnih gra|anima. To zna~i i da }e neko ko kontroli{e i upravqa softverom mo}i da preuzima, objediwuje, dopisuje ili prepravqa podatke u centralnoj bazi podatka, a da gra|anin to ne zna, kao {to ne}e znati da li se ti prepravqeni ili dodatni podaci o~itavaju prilikom kasnijih kontrola identiteta na terminalima. U slu~aju da se u ovaj ~ip ugradi primopredajnik (kao {to kru`e neproverene glasine za nove bugarske paso{e), te da se prilikom uzimawa biometrijskih podataka uzima i uzorak tkiva radi utvr|ivawa DNK-a, onda bi se moglo govoriti o najte`em obliku kr{ewa osnovnih prava i sloboda gra|ana koja otvaraju prostor za najgore oblike zloupotreba. Kao {to je mogu}e pra}ewe svakog nosioca mobilnog telefona na osnovu kartice i napona iz baterije, tako je mogu}e i pra}ewe pojedinaca koji savesno nose li~ne karte sa ~ipom kao primopredajnikom. Bez toga, radi se samo o zadirawu u privatnost gra|ana, koja bi daqim objediwavawem ovih i drugih digitalizovanih podataka (bankovnih, zdravstvenih i sl.), bilo od strane dr`ave bilo privatnih kompanija, mogle da poslu`i brojnim manipulacijama i diskriminaciji gra|ana, odnosno prote`irawu jednih a progonu drugih, nepodobnih pojedinaca. Mogu}e zloupotrebe su brojne, pogotovo {to je li~ne podatke u Srbiji danas te{ko sa~uvati i od politi~kih zloupotreba (naro~ito po pitawu izbornog prava, odnosno manipulacijama bira~kim spiskom) i od nasrtaja marketin{kih kampawi (~esta slawa formulara za problemati~ne nagradne igre po{tom). Opravdawa za deprivatizaciju gra|ana radi borbe protiv kriminala ili terorizma ne stoje, jer kao {to su kriminalci usavr{ili metode falsifikovawa i zloupotrebe platnih kartica, tako }e vrlo brzo razviti i metode izigravawa elektronske provere li~nog identiteta. U celoj pri~i o bezbednosti na kraju }e biti na gubitku ogromna ve}ina savesnih gra|ana ~ije }e pravo na privatnost biti poga`eno. Ovo pravo spada u jedno od osnovnih prava gra|ana (i kao takvo je odre|eno ~l. 8 Evropske Konvencije o qudskim pravima), u koga dr`ava ne mo`e da dira kada i koliko ho}e, osim u posebnim slu~ajevima koji su predvi|eni zakonom, a i tada samo do ta~ke dokle je to razlo`no. Pro{irivawem baze li~nih podataka i na biometrijske (u zakonom predvi|enom obimu) zadirawe u privatnost gra|ana se zna~ajno pro{iruje, i to bez osnova i prethodne gra|anske saglasnosti; da ne spomiwemo to da nemogu}nost naknadnog pristupa gra|ana informacijama koje se o wima pohrawuju u smart kartice mogu da vode kreirawu tajnih elektronskih baza podataka i wihovoj daqoj zloupotrebi od strane dr`avne uprave ili tre}ih lica.

Integracija podataka je opasnost za qudsku slobodu Opasnosti od elektronskog bele`ewa li~nih podataka neupredivo su ve}e od prednosti koje pru`a primena nove tehnologije. Brzina obrade di81

gitalnih podataka jeste neuporedivo ve}a od klasi~nih mera obrade samo kada sistem radi, ali kada je on u kvaru (kao pri nedavnom padu umre`enih ra~unara britanske vlade) nefunkcionalnost je totalna; da ne spomiwemo to da je lak{e upasti u bazu elektronskih podataka i krivotvoriti ih od fizi~kog upadawa i falsifikovawa podataka unesenih u klasi~nu policijsku kartoteku. Dakle, u ovom slu~aju se o~iglednim pokazuje da br`e na zna~i i bezbednije. Ipak, treba re}i da najve}a opasnost, daleko ve}a od same izrade elektronskih li~nih karti i zloupotrebe wenih podatka, preti od spajawa svih digitalnih li~nih podataka, odnosno stvarawa super dokumenta koji bi ujedinio sve ostale, a koji bi bio i li~na karta, i zdravstvena kwi`ica, i voza~ka dozvola i objediwena plate`na kartica. Uz pomo} ovakvog dokumenta nosioci vlasti bi bili u mogu}nosti da lako kontroli{u sve relevantne podatke o bilo kom pojedincu. Na taj na~in bi, posledi~no, iz upotrebe bio izba~en ne samo gotov novac, ve} bi ga{ewem wegovih gotovinskih, anonimnih tokova pod kontrolu do{ao i sav promet robe i novca koji vr{e gra|ani. Tako bi se za svakog gra|anina u roku od par sekundi moglo utvrditi i gde je i {ta to kupuje. Qudi koji idu na sporne internet sajtove, koji kupuju kriti~ke kwige i ~asopise, sumwive predmete ili na bilo koji problemati~an na~in tro{e (ili pak ne tro{e) svoj bezgotovinski novac, bi mogli biti svrstani u tajne kategorije od strane onih koji ih nadziru i potom podvrgavani razli~itim oblicima diskriminacije, i to sve tako da ovi nikako ne bi mogli da doka`u ni da su nadzirani, ni da im se mnogi potowi problemi koji im se javqaju u `ivotu (npr. gubitak posla, odbijawa na konkursima i sl.) ne de{avaju sasvim slu~ajno. Zato je potrebno ne samo zakonom ograni~iti skupqawe, obradu i prenos ovakvih podataka, ve} i omogu}iti svim gra|anima uvid u sopstvene podatke, sa mogu}nostima wihovih ispravki i brisawa. Onim gra|anima koji to ne `ele, treba obezbediti da, poput prigovora savesti kod slu`ewa vojnog roka, i nadaqe imaju pravo na klasi~ne li~ne karte, naravno sa svim onim podacima koje predvi|a zakon. Naj`alosnija je ~iwenica (koja nikoga nimalo ne ~udi) ta {to kod nas nijedna od prethodnih mera za{tite privatnih sloboda nije sprovedena, ve} se odmah po`urilo sa modernim zakonskim predlogom. To samo pokazuje da Srbija, kao i mnogo puta do sada, tr~i kao `drebe pred rudu za stvarima koje su krajwe problemati~ne, a veoma mogu}e i pogubne. Ako u mnogim pitawima na{a zemqa i zaostaje za nekim od svojih savremenih uzora, za{to bi po ovom pitawu ona trebala da bude avangarda i pokusni kuni} velikih multunacionalki proizvo|a~a digitalne opreme i softvera? Za{to, umesto da se ugleda na ~lanice EU, ona postaje ogledno dobro i presedan uz pomo} kojeg }e se sutra vitlati i prisiqavati druge da krenu stopama Srbije, kada putevi ovakve digitalne tranzicije neodoqivo podse}aju na totalitarne antiutopije za koje smo, kako izgleda prerano, zakqu~ili da su ostale za nama? Od nadle`nih odgovore na ova pitawa ne treba o~ekivati, ve} se za o~uvawe privatnost i treba sam izboriti.
http://www.nspm.org.yu/koment%202006/2006_vasilije_digitalno2.htm
82

ISKU[EWA TEHNOLOGIJE TOTALITARIZMA: PRIMERI

Odnedavno je u Jugoslovenskom aerotransportu uvedeno identifikovawe radnika putem biometrije prsta i ukucavawe li~nog identifikacionog broja. Zaposleni koji su protestovali protiv ovih mera rekli su da samo policija ima pravo da uzima otiske prstiju, i napisali su pismo Zakonodavnom odboru Skup{tine Srbije, tra`e}i za{titu privatnosti. Iz vrha firme je odgovoreno da je to jedan bezbedan, za{titni sistem koji je do{ao iz sveta, kao {to i sve nove tehnologije sti`u i ne naru{avaju ni~iju privatnost. Na primedbu da je biometrija nepotrebna, jer je pouzdan na~in identifikacije upotreba identifikacione kartice, re~eno je da je novi metod jednostavniji, jer ne morate da otvarate torbu, nov~anik i da tra`ite svoju identifikacionu karticu. (Revija 92, 7. februar 2006). Veoma ubedqivo, zar ne? Odnedavno je po~elo skupqawe podataka i o |acima i wihovim roditeqima, a u ime Ministarstva prosvete. Iza sabirawa podataka o prosvetnim radnicima, u~enicima i roditeqima, stoji Svetska banka. Ciq, po zvani~nom saop{tewu Ministarstva prosvete: Ve} godinu dana u Srbiji se unose podaci o u~enicima i zaposlenima u osnovnim i sredwim {kolama da se formira jedinstveni informacioni sistem koji treba da olak{a analizu i pomogne svakoj pojedina~noj {koli i wenim u~enicima. Prema pisawu Prosvetnog pregleda, roditeqi su ponekad reagovali burno jer su smatrali da im prosvetne vlasti zadiru u intimu. Recimo, bilo je slu~ajeva kad nisu `eleli da saop{te ime oca deteta ili da obelodane ~iwenicu da su razvedeni ili da je o~uh priznao dete kao svoje. (Prosvetni pregled, 16. februar 2006). Me|u postavqenim pitawima, bilo je, izme|u ostalih, i ono da li deca idu na veronauku. Ne}e nas elektronski nadzor podataka mimoi}i ni u oblasti zdravstva. Svi podaci o osiguranicima bi}e uneti u jedinstvenu elektronsku evidenciju, kako to najavquje Svetlana Vukajlovi}, direktor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Ciqevi (naravno) smawewe zloupotreba, boqi kvalitet usluge, pregled plansko-analiti~kih izve{taja za nekoliko sekundi (a ranije je trebalo nekoliko dana). Od juna meseca mewaju se zdravstvene kwi`ice da bi bile uvedene nove, sa bar-kodom Ho}e li to smawiti administraciju? Ne, jer je, po pisawu Ve~erwih novosti (23. mart 2006), potrebno obu~iti vi{e od hiqadu qudi za prikupqawe, obradu i evidenciju osiguranika. U centralnoj bazi podataka staja}e podaci o svim gra|anima Srbi83

je i wihovom zdravstvenom stawu, a to su najintimnije li~ne informacije I ovaj projekat su pomogle me|unarodne finansijske organizacije Ne samo da je roba u trgovini bar-kodirana, i mi }emo biti pod bar-kodom kad odemo kod lekara. Prema novom Zakonu o krivi~nom postupku, bi}e uveden ku}ni pritvor, to jest mera zabrane kretawa okrivqenog. Po re~ima Branislava Bjelice, istra`ni sudija }e mo}i da nalo`i elektronski nadzor radi kontrole po{tovawa zabrane, kroz fiksirawe ure|aja za locirawe okrivqenog na zglob ruke ili noge (Ve~erwe novosti, 12.mart 2006). ^uveni profesor Australijskog univerziteta, Roxer Klark, jedan od vrhunskih stru~waka iz oblasti kompjuterskog prava i prava na privatnost, ka`e da }e dr`ava ostvariti totalni nadzor nad svojim gra|anima ako stvori niz baza podataka za razne svrhe, pove`e te baze podataka jedinstvenom mre`om i identifikuje ih na konzistentan na~in. Dakle, ve} imamo sto~nu bazu podataka, imamo prosvetnu bazu podataka, a ima}emo i zdravstvenu bazu podataka. Uz policijsku bazu podataka i nove, najavqene, elektronske li~ne karte, re~i Roxera Klarka }e se ispuniti. A da je to i planirano, ~itamo u kwizi dr Slobodana R. Petrovi}a Policijska informatika (Policijska akademija, Beograd 2003). Tamo doslovno pi{e: Neophodna je integracija podataka, preko zajedni~ke baze podataka, slede}ih subjekata: MUP-a, Republi~kog zavoda za statistiku, pravosudnih organa, Republi~kog geodetskog zavoda, Ministarstva za rad, bora~ka i socijalna pitawa, Republi~ke uprave javnih prihoda, Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, Republi~kog zavoda za tr`i{te rada, Zavoda za obra~un i pla}awa, op{tine. Setimo se {ta mo`e da nastane ako neko nedobronameran prodre u bazu podataka i, za nekoliko minuta, sazna sve o svakom od nas. Ima li ko to u vidu? Ili sve svodimo na robotiku? Ho}emo li svi biti roboti koji rade na dugme?

84

Iz `ivota na{e Eparhije

PASTIRSKE POSETE EPISKOPA @I^KOG G. HRISOSTOMA u periodu od 02/15. marta do 15/28.juna 2006. godine od Hristovog Ro|ewa
02/15. mart (Sveti sve{tenomu~enik Teodor Kirinejski) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenika `i~kog i studeni~kog namesni{tva u Jo{ani~koj Bawi. 04/17. mart (Prepodobni Gersim Jordanski) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenstva trsteni~kog i `upskog namesni{tva u Vrwa~koj Bawi. 05/18. mart (Sveti mu~enik Konan) Na dan prestavqewa Svetog Vladike Nikolaja (50. godi{wica) Vladika je slu`io Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, jerejskim ~inom, u paraklisu Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu, a potom prerezao slavski kola~. 06/19. mart (Sveta 42 mu~enika Amorejska) Svetu Arhij. Liturgiju Svetog Vasilija Velikog Episkop je slu`io u Sabornom hramu u Kraqevu. U ~in |akona rukopolo`io je gospodina Blagoja Vidakovi}a. 08/21. mart (Sveti Teofilakt Ispovednik) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenika namesni{tava ka~erkog, gru`anskog i takovskog, u Kni}u. 09/22. mart (Svetih 40 mu~enika Sevastijskih Mladenci) Liturgiju Pre|eosve}enih Darova, Vladika je slu`io u Manastiru @i~a. 11/24. mart (Sveti Sofonije Jerusalinski) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenika namesni{tava u`i~kog i ra~anskog u Bajinoj Ba{ti. 13/26. mart (Prenos mo{tiju Svetog Nikifora Carigradskog) Sveta Arhijerejska Liturgija Episkop je slu`io u Hramu Svetog Save u Kraqevu. 16/29. mart (Sveti apostol Aristovul) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenika namesni{tava moravi~kog, po`e{kog i crnogorskog u Kosjeri}u. 18/31. mart (Sveti Kirilo Jerusalimski) Vladika je prisustvovao Liturgiji Pre|eosve}enih Darova i bratskom sastanku sve{tenika namesni{tava draga~evskog, qubi~kog i trnavskog u Gora~i}ima.
85

02. mart/20. april (Prepodobni oci poubijani u manastiru Sv. Save Osve}enog,
nedeqa ~etvrta posta-sredoposna)

Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru @i~a. 25. mart/07. april (Blagovesti) Sv. Arhijerejska Liturgija Sv. Jovana Zlatousta sa ve~erwom, Vladika slu`io u manastiru Trnavi. 27. mart/09. april (Sveta Matrona Solunska, nedeqa peta posta - gluvna) Sv. Arhijerejska Liturgija u novom hramu u Po`egi. 30. mart/12. april-13/26. april Vladika je boravio u Svetoj Zemqi, gde je slu`io na Vrbicu u Vitaniji, na Cveti i Veliku Subotu u hramu Vaskrsewa Gospodweg, a na praznik Pashe u Grobu Gospodwem. 15/28. april (Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim Isto~ni petak) Liturgija jerejskim ~inom i osve}ewe vode u manastiru @i~a. 17/30. april (Prepodobni Simeon Persijski) Sveta Arhijerejska Liturgija u Manastiru @i~a. 20. aprila /03. maja (Sveti Nikolaj @i~ki) Sv. Arhijerejska Liturgija u spomen na dan prenosa mo{tiju Svetog Vladike Nikolaja u man. @i~a. 22. april/05. maj (Prepodobni Teodor Sikeot) Vladika slu`io ve~erwe u manastiru Jovawe. U ~in velike shime zamona{io igumaniju Ekaterinu. 23. april/06. maj (Sveti velikomu~enik Georgije) Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Vra}ev{nica. 24. april/07. maj (Sveti mu~enik Sava Stratilat) Sv. Arhijerejska Liturgija u U{}u. Osve}en novi parohijski dom. 25.april/08. maj (Sveti apostol i jevan|elist Marko) Episkop osvetio i polo`io mo{ti u sveti presto hrama svetog Marka u U`icu, a potom slu`io Sv. Arhijerejsku Liturgiju. 26.april/09. maj (Sve{tenomu~enik Vasilije Amasijski) U manastiru Vavedewu Vladika je zamona{io isku{enicu Vesnu \okovi} kao monahiwu Teodosiju. 27. april/10. maj (Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru) Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Save u Kraqevu. Episkop prisustvovao slavi hrama i prerezao slavski kola~. 28. april /11. maj (Svet apostoli Jason i Sosipatr) U Manastiru Voqav~a u ~in male shime Episkop zamona{io isku{enice Milijanu ^ukanovi}, Nata{u Stanijevi} i Qiqanu Bo{kovi} kao monahiwe Makrinu, Teodoru i Anastasiju. 29.april/12.maj (Sveti Vasilije Ostro{ki) Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Vasilija Ostro{kog na Kovanluku. Episkop prerezao slavski kola~i prisustvovao slavi hrama.
86

30.april/13. maj (Sv. Apostol Jakov Zevedejev) Sv. arhijerejska Liturgija (druga po redu) odslu`ena u obnovqenom manastiru Rujnu. Tom prilikom Episkop je osvetio novosagra|eni manastirski konak. 01/14.maj(Sveti prorok Jeremija) Sv. Arhijerejska Liturgija i osve}ewe novog hrama u Mr{incima uz saslu`ewe Episkopa kanadskog gospodina Georgija koji je u ~in prezvitera rukopolo`io |akona Aleksu Milinkovi}a, klirika sredweevropske eparhije. 08/21. maj (Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov) Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Trojice u Trsteniku. Episkop prerezao slavski kola~ i prisustvovao slavi pravoslavne televizije Logos. 09/22.maj (Prenos mo{tiju svetog Nikolaja) Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom manastiru Je`evica. Za igumana manastira imenovan monah German (Avakumovi}). 11/24. maj (Sveti Kirilo i Metodije ) Episkop `i~ki G.Hrisostom do~ekao Wegovu Svetost Patrijarha Pavla sa Episkopima okupqenim na Sv. Arhijerejskom saboru u manastiru Studenica, odakle su otputovali u Pe}ku Patrijar{iju gde je slu`ena Sv. Arhijerejska Liturgija. 15/28. maj (Prepodobni Pahomije Veliki) Sv. Arhijerejska Liturgija u Manastiru Studenica, a u sklopu liturgije Vladika je izvr{io i ~in kr{tewa. 19maj/01.jun (Vaznesewe Gospodwe Spasovdan) Sveta Arhijerejska Liturgija i Litija gradom u gradu ^a~ku. 20.maj/02.jun (Sveti mu~enik Talalej) Mona{ewe u Manastiru Vra}ev{nica. Zamona{ene isku{enice Sofija Ve{kovac i Vesna Filipovi} kao monahiwe Haritina i Marta. 21.maj/03.jun (Sveti car Konstantin i carica Jelena) Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Cara Konstantina i Carice Jelene u Ivawici. Episkop potom obi{ao manastir Koviqe. Na ve~erwu istog dana u manastiru Sretewe Preosve}eni je zamona{io isku{enicu Miroslavu Bogdanovi} kao manahiwu Anastasiju. 22.maj/04.jun (Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski) Sv. Arhijerejska Liturgija u varo{ici Rudnik na istoimenoj planini. Episkop osve{tao krstove i zvona za novopodignuti hram. U povratku je obi{ao hramove u selima Jarmenovci, [ilopaj i Savinac. 28.maj/10.jun (Prepodobni Nikita Ispovednik zadu{nice) Liturgija jerejskim ~inom i pomen svim upokojenim pravoslavnim hri{}anima u Manastiru @i~a. 29.maj/11. jun (Silazak Svetog Duha na apostole Duhovi) Sv. Arhijerejska Liturgija u Sabornom hramu Sv. Trojice u Kraqevu i slava grada. Episkop predvodio Litiju gradom i presekao slavski kola~. Ve~erwu sa molitvama predvi|enim slu`bom Episkop tako|e slu`io u istom hramu.
87

30.maj/12.jun (Duhovski ponedeqak) Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Preobra`ewe u Ov~ar Bawi. Na liturgiji je zamona{en isku{enik Predrag Vasiqevi} kao monah Uro{, u ~in prezvitera rukopolo`en je jero|akon Dimitrije, sabrat manastira, a u ~in |akona Bogdan Mitrovi}. 31.maj/13.jun (Duhovski utorak) Episkop je prisustvovao Liturgiji u hramu Svetog Save u Kraqevu. 02/15.jun (Sveti Nikifor) Episkop izvr{io osve}ewe Upravne zgrade kasarne u Ribnici. 04/17.jun (Mironosice Marta i Marija) Na ru{evinama Manastira Stara Pavlica slu`ena je Sveta Arhijerejska Liturgija na kojoj je u ~in prezvitera rukopolo`en |akon Bogdan Mitrovi}. 05/18.jun (Sve{tenomu~enik Dorotej) Episkop boravio u Zaje~aru i saslu`ivao sa Episkopom Grigorijem Hercegova~kim na osve}ewu temeqa novog hrama Vaznesewa Gospodweg i postavqawu kamena temeqca i na Sv. Arhijerejskoj Liturgiji episkopu timo~kom Gospodinu Justinu. 11/24. jun (Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava) Sv. Arhijerejska Liturgija u obnovqenom Manastiru Je`evica. U ~in jero|akona rukopolo`io je igumana Germana (Avakumovi}a). 12/25.jun (Prepodobni Onufrije Veliki i prepodobni Petar Atonski) Sv. Arhijerejska Liturgija u manastiru Je`evica. U ~in jeromonaha rukopolo`io igumana manastira Germana (Avakumovi}a), a u ~in ~teca rukoproizveo Miroquba Popadi}a, studenta. 15/28.jun (Sv. Amos, Sv. velikomu~enik Knez Lazar i Sveti srpski mu~enici Vidovdan). Sv. Arhijerejska Liturgija u hramu Svetog Kneza Lazara u Mataru{koj Bawi.

88

ZA[TO NE MO@EMO PRISTATI NA NOVA IDENTIFIKACIONA DOKUMENTA

ZATO [TO:
1. ONE SLU@E ZA DISKRIMINACIJU, KAO SREDSTVO PREDRASUDA I MR@WE KOJA ]E BITI PRIMEWIVANA PREMA SVIMA [TO NE @ELE DA SE ODREKNU SVOJE SLOBODE; 2. UNI[TAVAJU PRIVATNOST, OMOGU]AVAJU]I SKUPQAWE OGROMNOG BROJA PODATAKA U POLICIJSKIM KOMPJUTERIMA O NA[EM @IVOTU I DELAWU; 3. RAZARAJU DR@AVNI SUVERENITET, JER ODLUKA O UVO\EWU ISTIH NIJE DONETA SLOBODNOM RASPRAVOM U DEMOKRATSKOJ SRBIJI, NEGO U NEKOM OD ME\UNARODNIH CENTARA MO]I KO JI IMA PREDRASUDE I NEGATIVNE STEREOTIPE O NA[IM GRA\ANIMA; 4. POSTAJU UNUTRA[WI PASO[I BEZ KOJIH SE NIGDE NE SMEMO KRETATI; 5. GUBITAK ILI KRA\A LEGITIMACIJA VODE ^OVEKA U OZBIQNE PROBLEME, A DR@AVNE BAZE PODATAKA SU NESIGURNE; 6. NESAVESNI NADZORNICI BAZA PODATAKA MOGU IH PRODAVATI ONIM KOJI SU ZA TO ZAINTERESOVANI (U KOMERCIJALNE I DRUGE SVRHE); 7. STRANE OBAVE[TAJNE SLU@BE I NEDOBRONAMERNI MOGU DO]I DO NA[IH LI^NIH PODATAKA; 8. STVARA SE PREDUSLOV ZA TOTALITARNU DR@AVU KOJA ]E PRATITI SVAKI KORAK SVOJIH GRA\ANA; 9. UZIMAWE OTISKA PRSTA NASRED ULICE ILI NA JAVNOM MESTU NEODOQIVO PODSE]A NA PROVERU STO^NOG @IGA KAO OSNOVNE GRA\ANSKE VRLINE OPISANE U DOMANOVI]EVOJ SATIRI DANGA; 10. DVESTA GODINA POSLE KARA\OR\A, NEKO OD NAS PONOVO HO]E DA NAPRAVI RAJU. ZA[TO???

89

EPARHIJA @I^KA, JUL/SEPTEMBAR 2006.

Izlazi s blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Episkopa `i~kog Gospodina HRISOSTOMA

SADR@AJ: @i~ki apel GLASOVI POMESNIH CRKAVA Dokumenti Atinske arhiepiskopije Dokumenti Moskovske Patrijar{ije Obra}awe Protata Svete Gore Atoske Radoje Domanovi} DANGA Novinski napisi o problemu elektronskih identifikacionih dokumenata GLASOVI IZ SVETA Prof. dr Roxer Klark ELEKTRONSKA IDENTFIKACIJA: IZAZOVI I OPASNOSTI Glas protesta iz Velike Britanije Jerom. Hristodul Svetogorac [TA ZNA^E INTEGRISANI PODACI? GLASOVI IZ SRBIJE Elektronski konc-logor Posmrtni li~ni broj Vladimir Dimitrijevi} KONC-LOGOR SRBIJA Oliver Suboti} INTEGRALNA KRITIKA ID DOKUMENATA KORAK BLI@E ORVELOVOJ SRBIJI Slobodan Antoni} U POTRAZI ZA SRPSKIM TOROOM Vasilije Mi{kovi} DIGITALNO @IGOSAWE GRA\ANA SRBIJE Aleksandar Pavi} OBRA]AWE SLOBODNIM GRA\ANIMA SRBIJE Isku{ewa tehnologije totalitarizma
Na korici: Redakcijski odbor: proto|akon Rado{ M. Mladenovi} (odgovorni urednik), protojerej Tomislav Milinkovi}, protojerej Qubinko Kosti}, protojerej Dmitar Lukovi}, protojerej Nenad M. Mihajlovi}, prof. Vladimir Dimitrijevi} Izdava~: EUO Eparhije `i~ke, Kraqevo, Trg Svetog Save 4 Slog, prelom i grafi~ko ure|ewe: Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog Tira` 5.000
90