__________________________________________________________________________Bilten br.

P O LJ O P R I V R E D N A SAVETODAVNA I STRUNA SLUBA L E S K O V A C d.o.o.

Ul. Jug Bogdanova 8 A, 16000 Leskovac , Tel. 016/212-246, fah: 016/54-639, zavodle@nadlanu.com Banka Intesa 160-6906-19 PIB 100408283, Matini broj 07105444

B I L T E N br. 4
V 05.04.2011.godina Broj 4.

Z a t i t a b i lj a
Mere zatite bilja u organskoj proizvodnji
Suzbijanje bolesti, tetoina i korova u organskoj proizvodnji predstavlja vrlo veliki problem jer nije dozvoljena primena hemijskih sredstava (pesticida) koji se, inae, primenjuju u konvencionalnoj (klasinoj) proizvodnji. Zatita u organskoj proizvodnji zasniva se na pricipu spreavanja pojave tetnih organizama (bolesti, tetoina i korova), a ne njihovom leenju kada se pojave. Zbog toga se prioritet daje korienju preventivnih i odbrambenih mera. 1. Preventivne mere: 1.1. Agrotehnike mere: Izbor parcela, Izbor otporne sorte, Obrada zemljita, Potovanje vremena setve i gustine sklopa biljaka, Djubrenje, Plodored, Udruivanje useva, Uspostavljanje cvetnih pojaseva, Higijenske mere: Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljita,Voda za zalivanje mora biti I ili II klase, Sakupljanje i unitavanje zaraenih delova biljaka, ienje i detzinfekcija orudja i alata.

1.2.

2. Odbrambene mere 2.1. Bioloke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti bubamare, uholae, parazitne osice, Grinje, Ptice senice i detlii, Jeevi, krtice, slepi mievi,

________________________________________1__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 2.2. Fizike mere: Sakupljanje tetnih insekata i njihovo unitavanje, Upotreba feromonskih klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi,pivo, Odbijanje mirisom, svetlou i zvukom, Sakupljanje zaraenih biljnih delova, Spaljivanje insekata i korova gasom, Postavljanje mrea protiv grada i ptica,Kopanje zatitnih kanala, Upotreba raznih usisivaa, Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati zadovoljavajue reztultate. Tu spadaju: Feromoni hemijska sredstva slina hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za primamljivanje insekata sa velikih rastojanja Fungicidi za dezinfekciju semena preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat, cinkoksid, biljni ekstrakti Sredstva za zimsko tretiranje kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor, mineralna ulja Sredstva za tretiranje tokom vegetacije - preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora, kalijum permanganat, kreni sulfat, kameno brano, kokosovo brano, propolis,cinkoksid Insekticidi nikotin, piretrin, kvasija, rotenon,vodeni rastvor duvana,elatin, kalijumov sapun i dr.

2.3.

Biopesticidi se zasnivaju na korienju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma pri emu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima tite biljke delujui antagonistiki na prouzrokovae bolesti, tetne insekte, nematode i korove. Istovremeno su bezopasni za ljude i ekoloki bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time poveavaju njihovo otpornost. Izvod iz Pravilnika o metodama organske biljne proizvodnje Redni Naziv sredstava za Opis Nain broj zatitu bilja upotrebe Dozvoljena sredstva za zatutu billja u organskoj proizvodnji 1. Azadiractin Iz Azadirachata indica (neemim ulje) Insekticid Zahtevi prema sastavu

2.

Pelinji vosak elatin Hidrolizovane

Uz odobrenje Primenjuje samo na majinskim inspektora biljkama za proizvodnju useva i na roditeljskim biljkama za proizvodnju drugog materijala za ispitivanje u vegetativnim ogledima za ukrasne biljke Upotreba pri rezidbi drveta Uz odobrenje Upotreba samo u kombinaciji sa

3. 4.

Insekticid mamac

________________________________________2__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 inspektora drugim odgovarajuim belanevine proizvodima 5. Fungicid Lecitin 6. Insekticid Uz odobrenje Samo protiv lisnih vai kod Ekstrat (vodeni inspektora suptopskih voaka i to na rastvor) iz Nicotiana samo u poetku vegetacionog perioda tabacum prelaznom periodu 7. Insekticid, Biljna ulja (ulje od akaricid, fungicid metvice, crnogorine i materija za smole, kima) ometanje rasta 8. Insekticid, Piretrin ekstrahovan iz Chrusanthemum cinerarifolium 9. Kvazija ekstrahovana Insekticid, repelent iz Qvassia amara 10. Uz odobrenje Rotenon ekstrahovan Insekticid inspektora iz Deris spp. i Terphrosia spp. Dozvoljeni mikroorganizmi za bioloko suzbijanje tetoina koji se koriste kao sredstva za zatitu bilja u organskoj proizvodnji 1. Samo preradjevine. Zabranjena Mikroorganizmi je upotreba genstski (bakterije, virusi, midifikovanih organizama gljivice) npr. Bacillus thuriginensis, virus granuloye i td. Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i rasprivaima za zatitu bilja 1. Mamac samo u Diamonijum fosfat zamkama 2. Metaldehid 3. Mamac samo u Dozvoljen Limacid zamkama sa samo u sredstvom koje prelaznom odbija krupnije periodu vrste ivotinja 4. Mamac samo u Feromoni zamkama i rasprivaima 5. Insekticid samo u Dozvoljen Samo protiv Olae i Ceratitis Piretroidi (samo samo u capitata Deltametrin i Lambda zamkama sa specifinim prelaznom cuhalotrin) mamcima periodu uz saglasnost insektora Ostala dozvoljena sredstva za zatitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji 1. Fungicid Dozvoljen Bakar u obliku samo u bakarnog hidroksida, prelaznom bakarnog oksihlorida, ________________________________________3__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 periodu uz trobaznog bakarnog saglasnost sulfata, bakarnog insektora oksida 2. Insekticid Kalijumov sapun (mazivi sapun) 3. Fungicid, Uz odobrenje Kreni sulfat insekticid, inspektora (kalcijumov akaricid polisulfid) 4. Insekticid, Parafinsko ulje akaricid 5. Fungicid, Dozvoljen Samo zavoe, lozu i masline Mineralna ulja insekticid, samo u prelaznom periodu uz saglasnost insektora 6. Samo zavoe, lozu i masline Kalijum permanganat Fungicid, baktericid 7. Repelent Kvarcni pesak 8. Fungicid, Sumpor akaricid, repenet Savetodavac za zatitu bilja Mr Gordana Jovanovi

Vane napomene za sezonu prskanja

Radi istovremene zatite bilja od bolesti i tetoina, esto se moraju zajedno primeniti dva ili tri preparata u istoj prskalici. Time se postie znatna uteda u radu i smanjenju trokova prskanja. Meutim, za ova kombinovana prskanja neophodno je poznavati mogunost meanja pesticida koji se ele koristiti. To je delikatan posao, jer pri meanju sredstava dolazi do meudejstva, koji mogu bitno da izmene kvalitet i efekat orbe, pa ak i u nekim sluajevima prouzrokuju pojavu oegotina na liu i plodovima biljaka. Pri meanju insekticida i fungicida bez posledica se moe meati koncetrat za suspenziju (WP) sa koncetratom za suspenziju. Takoe se moe meati koncetrat za emulziju sa koncentratom za emulziju. Ako se mora meati koncetrat za suspenziju sa koncetratom za emulziju, najbolje je u ve pripremljenu suspenziju sipati koncetrat za emulziju. Veina sredstava za zatitu bilja ne moe se meati sa bordovskom orbom. Neki preparati se mogu meati, ali tu meavinu treba odmah nakon pripreme iskoristiti. U upustvu za primenu svakog preparata naznaeno je sa kojim sredstvom se moe meati, pa se tih normi treba strogo pridravati. -Pre otvaranja pakovanja obavezno detaljno proitati upustvo o primeni preparata. -Proverti da preparatu nije istekao rok primene i da se njegova primena uklapa u rok primene pred berbu plodova. -Proveriti da ne postoji opasnost od trovanja pela koje u vonjaku, vinogradu poseuju korov ili druge biljke u fazi cvetanja. Pre prskanja obavestiti pelare u susedstvu do tri kilometra udaljenosti, najmanje na tri dana pred prskanje useva u cvetanju. Stoku iz tretiranih objekata udaljiti najmanje za tri nedelje. -Proceniti stepen opasnosti za susedne biljke usled zanoenja kapi. ________________________________________4__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 -Pribor za spravljanje orbe i prskalica moraju biti isti i bez ostataka pesticida od ranijeg tretiranja. -Nikako ne koristiti istu prskalicu i za tretiranje korova. Ako se to ipak desi, onda obavezno izvriti detaljno pranje prskalice deterdentom za sue i dobro isprati vodom. -Koristiti uvek svee spravljenu tenost za prskanje koju treba obavezno sipati kroz gusto sito u prskalicu, kako bi odstranili mehaniku neistou koja moe dovesti do zaeoljenja prskalice. -Koristiti samo onu koliinu (koncetraciju, dozu) preparata koja je navedena u upustvu o primeni odreenog preparata. -Odreenu koliinu preparata najpre pomeati sa malo vode, a zatim postupno, uz meanje, razblaiti do potrebne koncetracije. -Prsanje tako obaviti da budu dovoljno okvaeni i lice i nalije lista. -Prskati sa odstojanja od gore na dole. Prestati sa prskanjem im ponu da padaju prve kapi sa lista ili ploda. -Biljke ne prskati posle kie ili jake rose, dok su mokre jer na liu imaju dovoljno tenosti pa ne moe da primi novu koliinu. -Izbegavati prskanje u cvetu izuzev preparata koji nisu otrovni za pele. -Izbegavati prskanje po vetru, pri visokim temperaturama i u sparnim danima. -Ako se pri meanju tenog preparta sa vodom izdvaja pri dnu ili na povrini vodenog stuba uljani sloj, takvu meavinu ne treba koristiti jer moe biti fitotoksian za gajenu biljku. Sredstva za zatitu bilja se posle primene bre ili sporije razgrauju do bezopasnih jedinjenja ili do supstanci koje su sastavni delovi biljnog sveta. I pored toga, pesticidi poseduju osobinu da se odupru razgradnji pod uticajem toplote, vlage svetlosti, reakcije sredine i mikroorganizama. Ova osobina je poznata kao stabilnost hemijskih sredstava. Trajnost pesticida je uslovljena njihovom rastvorljivou, isparljivou i brzinom hemijskog i mikrobiolokog raspadanja u pojedinim sredinama. Na upustvu svakog preparata obavezno je da bude jasno istaknuta karenca, radna karenca i karenca za stoku. Karenca oznaava vreme koje mora da protekne od poslednje primene nekog pesticida do berbe ili etve useva. Radna karenca oznaava vreme koje je potrebno da protekne od primene hemijskog sredstva do momenta kada radnik moe da bezbedno ue u oprskano polje radi obavljanja radova. Savetodavac za zatitu bilja Dipl. Ing. Mirjana Petrovi

Voarstvo
Bilten radova u voarstvu i vinogradarstvu za mesec april 2011.godine
Mesec April je karakteristian po tome to nam odreuje kakva e nam godina biti po rodnosti, ako je u svih predhodnim mesecima situacija bila normalna.Posebno u naem podruju gde su izraeni kasni proleni mrazevi.Zato ispred svih drugih radova moramo staviti na I mestu radove za zatitu voa od izmrzavanja. Uspenost zatite od prolenih mrazeva zasniva se na pretpostavci, da isti ne budu u duem vremenskom trajanju i da isti ne budu ispod 4 C.Zato upozoravamo voare da paljivo prate vremensku prognozu i organizuju deuranje u svojim vonjacima. Na upozorenje meteorologa na mogunos pojave jutarnjih mrazeva voari bi trebali,da rasporede gorei matetijal koji daje dosta dima i kada temperatura u jutarnjim asovima bude oko 0C, da pale materijal za zadimljavanje, ime bi spreili dalji pad temperature i spasili svoje voe od izmrzavanja .Ako se na vreme reaguje sa paljenjem ________________________________________5__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 vatre temperatura se moe podii za itavih 2C,tj.speiti dalji pad ispod 0 C. Ovo se posebno odnosi za vlasnike vonjaka kajsije, breskve ,trenje,ljive i vinje, voe koje rano cveta. to se tie drugih radova u ovom mesecu, u fazi poetka cvetanja ,potrebno je da voari svoje vonjake prihrane N ubrivom. Zavisno od vrste, starosti i intezitete gajanja u koliini od 50 do 150kg istog N po 1ha.(raunati i koliine date i u osnovnom jesenjem prihranjivanju). Mesec April je karakteristian i po intezivnoj zatiti svih vrsta voa .Naime,kako vegetacija buja paralerno se i paraziti razvijaju i ugroavaju voe.Zato se upozoravaju voari da posebnu panju posvete zatiti svojih vonjaka i istu vre, manje vie, zbog nestabilnog vremena ,este kie , sistemicima,tako da ceo April bude pod zatiom ovih preparata.Ovo se najvie odnosi na suzbijanje bolesti kod jabuke aave krastavosti i Pepelnice ,a kod kotiavog voa suenja cvetova i granica (Monilija laxa) i pegavosti lia (Cocomices),Koristim priliku,da upozorim voare,da vonjake nesmeju tretirati, u fazi cvetanja, insekticidima,zakon je jako strog ako doe do trovanja pela, a bie i slabije opraivanje pa i smanjena rodnost .Vanost pela za voare smo osetili u punoj meri 2010 godine kada pele ,zbog vremenskih uslova ,nisu letele. to se tie drugih agrotehnikih mera potrebno je izvriti ,po rasturanju N ubriva,meurednu obradu zemljita, podrivaima,kako bi se zatvorila vlaga, a ujedno izravnjao teren radi lakeg kretanja traktora pri zatiti. U vinogradima se u Aprilu vie poklanja panja agrotehnikim merama. Vri se podrivanje,ankerisanje stubova,otezanje ica, vezivanje lukova na ici i eventualna korekcija rezidbe. Savetodavac za voarstvo i vinogradarstvo Dipl. ing. Duko Jovanovi

Krajnji rok za sadnju voaka

Obino se smatra da je krajnji rok za sadnju, vreme kada pupoljci sadnica poinju da kreu.Taj momenat se ne moe vezivati za odreeni dan jer su klimatski uslovi svake godine razliiti.Ako je prolee hladno pupoljci e kasnije krenuti, pa se rok za sadnju produi i obratno.Pa se prema tome rok za sadnju ne moe generalizovati za sva podruja Srbije. Uspena sadnja moe se obavljati do sredine aprila i to da su sadnice drane u prostorijama koje su manje izloene uticaju spoljane temperature.Saenje vonih sadnica posle 1.aprila mora da bude sa veom panjom, ako elimo da sadnice budu dobro ukorenjene i uopte da bre uu u vegetaciju. Pre saenja proveravamo u kakvom je stanju koren vonih sadnica ( da li je sve ili je suv).Ako je sve onda sadnica moe odmah da se sadi, ako je pak koren suv , onda je neophodno da se koren dobro osvei i provede najmanje 24 asa u vodi . Prilikom kasnije sadnje preporuuje se umakanja korena vonih sadnica u posebnu smeu balege,zemlje i vode, u jednakim delovima.Postupak sadnje se ne razlikuje od onog za saenje u zimskom periodu, jedino ako je zemlja suva po saenju se vri odmah zalivanje zemlje iznad korena sadnice i prekrivanje usitnjenom zemljom. Pri kasnijem saenju rezidba se vri odmah kao i kod voaka koje su ranije saenje. to se tie rezidbe sadnica , iskusniji voari koji dobro poznaju biologiju vonih vrsta , mogu sebi dozvoliti veu slobodu pri rezidbi vonih sadnica .Tako to obavljaju blau rezidbu prevremenih granica , a da uopte ne prekrate vrni deo.N aovaj nain sadnici ostaje na raspolaganju vei broj pupoljaka potroaa sokova koje koren treba da snadbeva, pa se koren vie optereuje i neophodno je da mu se pomogne eim zalivanjem. ________________________________________6__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 Posle sadnje treba da se oko sadnice razbaca oko 150gr.KAN-a ili 100gr uree.im se ovo ubrivo otopi .posle 15-20 dana , ovaj postupak ponoviti jo dva puta do poetka juna Savetodavac za voarstvo i vinogradarstvo Dipl. ing. Nenad Stefanovi

Ratarstvo
Gajenje lucerke Setva lucerke - Seme lucerke treba da ima sledee kvalitete: istoa 90% , klijavost 80% i da nema
semena karantinskih i parazitskih biljaka. Za proizvodnju stone hrane ili sena setva se obavlja gusto, pri emu se obino seje 15-20kg/ha semena. Novija ispitivanja pokazuju da se na dobro pripremljenom zemljistu moe i sa manjom koliinom semena obezbediti odgovarajua gustina biljaka i dobiti odgovarajui prinos. Ukoliko se lucerka seje za seme potrebno je 8-10kg/ha semena.

Vreme setve - Lucerka se moe sejati u prolee i jesen. Jesenja setva ima preimustvo nad prolenom, jer
lucerka u prvoj godini daje zadovoljavajuci prinos i lake se bori sa korovima, poto se do prolea ukoreni i dovoljno ojaa. Setvu u jesen treba obaviti to ranije. Najpovoljnije vreme je kraj avgusta i poetak septembra. Prinos se znatno smanjuje ako se setva obavi krajem septembra. U novije vreme lucerka se sve ee seje u prolee. Setvu u prolee treba obaviti to ranije u prvih 3-7 dana po poetku obavljanja prolenih radova. Prolenu setvu treba omoguiti blagovremenom pripremom zemljista. Nepovoljna strana prolene setve je rizik od neravnomernog nicanja,usled sunog perioda, a i prinosi su manji. Prolenom setvom se medjutim, smanjuje opasnost od izmrzavanja biljaka.

Nain setve - Lucerka se moe sejati omake i masinskim putem. Za proizvodnju sena lucerka se seje u
uske redove, mada razmak nema uticaja na visinu prinosa. Vei razmak (do 25 cm) je neto povoljniji u sunim godinama dok su manji razmaci povoljniji u godinama sa vie atmosferskih taloga. Posle setve zemljite treba valjati radi obezbedjenja vlage u slojevima gde je posejano seme. Dubina setve zavisi od osobina zemljista, ali je pravilno da se seje na l-3 cm i to na tekim zemljitima 1-1,5 cm a na lakim 2-3 cm. Na vlanim zemljitima seje se na 1-2 cm, a na suvim zemljitima i u sunim godinama 3-4 cm.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Dipl. Ing. Novica Milenkovi

Gajenje paradajza
Plodored U povrtarskoj proizvodnji paradajzu se daje prvo mesto u plodoredu, poto se redovno ubri stajnjakom. Moe doi posle razliitih preduseva. Meutim ne treba ga gajiti posle biljaka familije Solanaceae. ________________________________________7__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 Paradajz je pogodan predusev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmeni, jer se jaim ubrenjem i intenzivnijom obradom pobojava plodnost zemljita. Obrada zemljita Obraivanje zemljita ima veoma vanu ulogu u tehnologiji proizvodnje paradajza. Cilj te agroteknike mere je da se oranini sloj zemljita dovede u povoljno stanje kako bi se biljke paradajza dobro razvijale, odnosno da bi se stvorilo vie prostora za lako irenje korena. Ukoliko je prostor u kome se koren razvija vei utoliko e biljke u njemu nai vie hrane. Dalje cilj obraivanja je da se zemljite izmea unetim ubrivima i uini dostupno svim delovima korenog sistema biljke. Obrada zemljita treba da bude izvedena na vreme i kvalitetno. Pre dubokog oranja u jesen rastura se stajnjak u koliini 40-50 t/ha i zaorava. Pored ovog potrebno je uneti i mineralna ubriva. Kombinovano ubrenje stajnjakom i mineralnim ubrivima obezbeuje znaajno poveanje prinosa i ranozrelost paradajza. ubrenje Prinos je u korelaciji sa delovanjem brojnih inilaca koji omoguavaju stvaranje povoljnih uslova zemljita za obrazovanjem maksimalnih koliina organskih materija. Od brojnih inilaca koji poveavaju plodnost zemljita po vanosti i efikasnosti izdvaja se ubrenje. Zbog velikih koliina mineralnih materija koje se iz zemljita iznose prinosom, postoje veliki zahtevi za mineralnim materijama. Koliina mineralnih ubriva zavisi u prvom redu od plodnosti zemljita i planiranog prinosa. Na lakim zemljitima pored stajnjaka, treba da se upotrebi jo 70-90 kg/ha azota, 110-150 kg/ha fosfora, i 100-150 kg/ha kalijuma. Prema tome za paradajz vei znaaj ima ubrenje fosforom i kalijumom. Ova hraniva povoljno utiu ne samo na prinos ve i kvalitet paradajza. Mineralna ubriva za ubrenje paradajza upotrebljavaju se pre dubokog oranja, u vreme predsetvene pripreme zemljita i u vreme zametanja plodova.Najee se mineralna ubriva rasturaju po celoj povrini. Najbolji nain primene bi bio da se ubrivo unosi u trake sa jedne i druge strane reda.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Dr Mijodrag Djordjevi

Stoarstvo
Ishrana muznih krava
Osnovni zahtevi 1. Ishrana mora da odgovara fazi proizvodnje. 2. Mora da bude prilagoena trenutnoj koliini i kvalitetu mleka i telesnoj masi. 3. Obrok morba da bude dobro izbalansiran i ukusan. 4. Krava ne trpi esta promene u ishrani. 5. Za svaki kilogram pojedene suve materije trebamo obezbediti oko 6 litara vode.

________________________________________8__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 Faza proizvodnje 1. Zasuenje (od 60 do 20 dana pred telenje..........................Osnova obroka je kabasta hrana uz manje koliine koncentrata, izbegavati seno lucerke. 2. Tranzicija(od 20 dana pred telenja do 20 dana po telenje...Prprema krave za obroke u laktaciji do momenta telenja, po telenju obroci su koncentrovaniji i ukuniji 3. Rana laktacija(od 20 do 70 dana posle telenja)...................U ovom periodu se postie najvea dnevna mlenost i krava poveava konzumiranje. Osnovni problem u ovom periodu naroito kod visoko produktivnih grla moe da se pojavi nedostatak energije zbog manje konzumacije hrane. U ovom periodu proizvodnju mleka ne prati poveana konzumacija hrane pa se javlja nedostatak energije, u tom sluaju grla mobiliu rezervu masti iz organizma.U ovakvim sluajevima obrok-energetski deo dopunjujemo poveanjem smee koncentrata za po 0,5 kg/d s tim da koliina koncentrata ne pree 60% suve materije obroka, jer moe dovesti do acidoze smetnje u varenju i smanjenje sadraja mlene masti. 4. Sredina laktacije(od 70 do 150 dana posle telenja).............Dobri obroci odravaju stabilnost u proizvodnji mleka. U ovom periodu krave treba odrati na vrhuncu proizvodnje koliko god je to mogue. Konzumiranje hrane se u tom periodu pribliava maksimumu tako da krave postepeno ulaze u pozitivan bilans energije-kada hranljive materije iz obroka zadovoljavaju proizvodnju. U tom periodu krave vie ne gube telesnu masuve odravaju konstantno ili ak i najee poveaju. 5. Kasna laktacija(od 150 posle telenja do zasuenja)............Poveava se udeo kabastih hraniva. U ovoj fazi proizvodnja mleka opada pa nije teko zadovoljiti potrebe krava muzara. Treba nadoknaditi gubitak telesne mase iz perioda rane laktacije, kod prvotelke moramo voditi rauna o porastu koji je u toku i treba im dodati oko 20% hranljivih materija iznad potreba krava koje su zavrile porast.

Konzumiranje hrane 1 kg. Suve materije(SM)=1 Ovsena hranljiva jedinica(OHJ) Potrebe krava, kg.SM=(0038 x TM)+(0,305x4%MKM Potrebe krava, kg.SM=0,9 kg.SM/kg.mleka. 1. Zasuenje= 14% proteina 2. Tranzicija= 15% proteina 3. Rana laktacija= 18% proteina 4. Sredina laktacije= 16% proteina 5. Kasna laktacija= 15% proteina

Najjednostavniji obrok za krave u laktaciji Hranivo Silaa cele biljke kukuruza Livadsko seno Smea koncentrata Dnevna proizvodnja mleka u kilgramima 10 12 14 16 18 20 30 30 30 25 25 25 4 4 4 3,5 3,5 3,5 0,5 1,5 2,5 4,5 5,5 6,5

________________________________________9__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4 Sastav smee koncentrata: 1. 2. 3. 4. Kukuruzna prekrupa...................70,5 % Suncokretova sama...................28,0 % Stona so......................................0,5 % Mineralno vitaminski dodatak......1,0 %

Hranivo Silaa cele biljke kukuruza Seno lucerke Kukuruz zrno Stona so Mineralno vitaminski dodatak

Dnevna proizvodnja mleka u kilogramima 10 12 14 16 18 20 30 30 30 30 30 30 2 2 2 2 2 3 2 3 4 5 6 7 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 Po preporuci proizvoaa

Energetska i proteinska vrednost hraniva najee korienih Hranivo Lucerkino seno Livadsko seno Senaa lucerke Silaa cele biljke kukuruza Travna paa Kukuruz Penica Jeam Ovas Soja Graak Pivski treber daju posebno. Suvi repini rezanci Sojina sama au Suncokretova sama jaslama Stono brano EnergijaOHJ % Proteina 0,52 16 0,52 8,5 0,33 9,5 0,33 2,3 0,20 12 1,25 8,5 1,27 13 1,18 10,5 1,00 13 1,32 44 1,02 24 0,27 6,3 0,95 1,25 0,88 0,95 8,6 44 33 13

VANE NAPOMENE - Uvek se prvo daje suva kabasta hrana. - Koncentrate davati u 2-3 navrata kada se - Leti krave ranije ujutru i ksnije uvee. - U vezanom sistemu hranu davati pre mue, slobodnom posle mue tj. da hrana bude u kada se krave vrate iz izmuzita.

Savetodavac za stoarstvo Dipl. ing. Slavko Mladenovi

________________________________________10__________________________________________

__________________________________________________________________________Bilten br.4

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje moete se obratiti poljoprivrednoj savetodavnoj strunoj slubi Leskovac POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA LESKOVAC, tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 Savetodavna sluba za ratarstvo i povratsrtvo Dr Miodrag Djordjevi, 064/6454731, 016/237-361 Dipli.ng. Novica Milenkovi, 064/6454734, 0167237-364 Savetodavna sluba za voarstvo i vinogradarstvo Dipl. ing. Duko Jovanovi, 064/6454736, 016/237-360 Dipl. ing. Nenad Stefanovi, 016/212-246 Savetodavna sluba za zatitu bilja Mr Gordana Jovanovi, 064/6454735, 016/244-243 Dipl. ing. Mirjana Petrovi, 016/212-246 Savetodavna sluba za stoarstvo Dipl. ing. Slavko Mladenovi,064/6454732, 016/237-362 ________________________________________11__________________________________________